Srećni bez dlačica: Osvrt na

SREĆNI BEZ DLAČICA

Kada je reč o stilizovanju kose, ljudi su uvek bili puni ideja. S istom kreativnošću pristupali su i uklanjanju dlačica: uz pomoć ajkulinih zuba ili smole, a u nuždi i rendgenskim zracima.

SERIJAL Lepota kroz vreme

Uklanjanje dlačica s tela

Tekst: Aleksandra Degn (Alexandra Degn) Već u kameno doba ljudi su koristili sve mogućnosti da bi se oslobodili neželjenih dlačica. Arheološki nalazi ukazuju na to da su koristili školjke, životinjske zube, kamene oštrice i bronzane strugaljke. U ono vreme razlozi za uklanjanje dlačica verovatno su bili praktične prirode zato što je izražena maljavost povećavala rizik od raznih oboljenja zbog štetočina.

Na Bliskom istoku su pored higijene bitnu ulogu imali i estetski razlozi. Već u 4. milenijumu pre nove ere nepoželjne dlačice su čupkane s lica i uklanjane s tela. U to vreme razvijena je i prva krema za uklanjanje dlačica – „Rhusma Turcorum“ – koja se do 19. veka pojavljivala u apotekarskim priručnicima. Pri tome, mešavina od auripigmenta (arsenov sulfid)*, kreča i skroba nije uništavala samo dlačice nego je nadgrizala i kožu.

Nasuprot tome, metode koje su se u drevnom Egiptu koristile za glatka tela bile su bezazlene. Pored pčelinjeg voska, kamena plavca i bronzanih noževa koristila se „halava“ koja je slična šećernoj pasti koja se koristi u modernim kozmetičkim salonima.

Epilacija koncem koja se do današnjih dana koristi za oblikovanje obrva potiče takođe iz antičkog Orijenta. Dlakava demarkacija. Dlačice na telu nisu uklanjane samo u arapskim zemljama nego i u drugim kulturama – na Dalekom istoku, u nekim periodima kod starih Grka i Rimljana i kod starosedelaca američkog kontinenta.

Beli doseljenici i doseljenice 17. i 18. veka koji nisu mnogo marili za dlake ispod pazuha, na nogama i u intimnom području, isprva su glatku kožu bez dlačica američkih starosedelaca smatrali čudnom i bizarnom. Ovaj stav se promenio u 19. veku. Kada je 1871. godine objavljena knjiga „Decent of Man“ („Čovekovo poreklo i polni odabir“) Čarlsa Darvina, život bez dlačica smatrao se novim idealom. Telo modernog čoveka bez dlačica se, prema mišljenju ovog teoretičara evolucije, smatralo znakom superiornosti u odnosu na dlakavog pretka.

Kod mladih žena se prekomerna dlakavost od tada smatrala posebno neatraktivnom i nepoželjnom. Kada su haljine od 1910. godine počele postepeno da pokazuju više kože, pristupilo se marljivom čupkanju dlačica, njihovom uklanjanju voskom i drugim eksperimentima.

4. MILENIJUM P.N.E.

U Orijentu je razvijena prva krema za uklanjanje dlačica, „Rhusma Turcorum“. Nepoželjne dlačice na licu su se čupkale.

OKO 1700. GODINE P.N.E.

Žene faraona Ramzesa II i Ramzesa III nisu imale dlačice u intimnom području i ispod pazuha, što je odgovaralo egipatskom standardu lepote i higijene.

1871.

U svom delu „Čovekovo poreklo“ Darvin je nemaljavost modernih ljudi nazvao evolutivnim napretkom i potpomogao pojavu ideala glatkog (ženskog) tela.

1903.

Žilet (Gillete) je izbacio na tržište prvi bezbedni brijač, a 1915. godine usledili su brijači za vlažno brijanje za žene.

1950.

Rendgenski zraci više nisu bili u modi za uklanjanje neželjenih dlačica; hormonski preparati životinjskog porekla imali su sada zadatak da zaustave prekomerni rast dlačica.

2000.

Pod uticajem erotskih medija, pored glatkih pazuha i nogu postalo je popularno i uklanjanje dlačica sa intimnog područja.

2021.

Brijači za vlažno brijanje najzastupljenija su alatka za uklanjanje dlačica, ali su popularni i tradicionalni postupci kao uklanjanje šećernom pastom. IPL-tehnika i laser nude trajno rešenje i važe danas za zlatni standard.

Od glavoseče do strujnih udara Do 19. veka za uklanjanje dlačica korišćena su kućna sredstva – vosak, smola, ali i ekscentrični sastojci kao mravlja jaja, mačji izmet i žablja krv. Od 19. veka pridružuju se komercijalni proizvodi kao što su lepljive trake s obućarskim voskom. Oštrice za brijanje nisu bile omiljene u kućnoj radinosti, a potencijalni rizik od povređivanja obezbedio im je nadimak „glavoseča“. To se promenilo kada je King Kamp Žilet (King Camp Gillete) godine 1903. na tržište izbacio prvi bezbedni brijač u obliku slova T. Ženski brijač osvojio je kupatila od 20-ih godina 20. veka.

Krajem 19. i početkom 20. veka bilo je i drugih metoda za uklanjanje dlačica. Godine 1875. prvi put su upotrebljene igle za elektro-epilaciju, isprva radi uklanjanja pojedinačnih dlačica kao što su urasle trepavice. Početkom 20. veka u modu je ušlo uklanjanje dlačica rendgenskim zracima koje je bilo u posebnoj meri zastupljeno u SAD 20-ih godina u salonima „Tricho“-lanca. Zahvaljujući naprednim saznanjima o rendgenskim zracima i o opasnosti od zračenja ovaj postupak je odbačen do kraja 40-ih godina 20. veka. Umesto toga su obavljani eksperimenti s hormonima čija se neuravnoteženost smatrala odgovornom za preteranu maljavost kod žena. Hormonski preparati životinjskog porekla trebalo je da reše taj problem. Dlakavo samoodređenje Bez obzira na to što se uz pomoć bezbednih brijača i ponovnog otkrivanja bezopasnih metoda uklanjanja dlačica, kao što je metoda toplim voskom, smanjio potencijal opasnosti, 70-ih godina 20. veka pojavila se i kritika usmerena protiv kulta glatke kože. U eseju „Body Hair: The Last Frontier“ („Dlakavost – Poslednja granica“) Herijet Lajons (Harriet Lyons) i Rebeka Rozenblat (Rebecca Rosenblatt) označile su odbojnost prema dlačicama na ženskom telu pokušajem supresije žena i njihovog ukalupljivanja u mladalački-čedne šablone. Dlakav pazuh i noge postali su znak pobune. Druge feministkinje su tvrdile da lična odluka o uklanjanju dlačica može da bude jedan deo slobodnog razvoja.

U Americi šezdesetih godina noge bez dlačica podrazumevale su se za 98 % mladih žena, a glatko intimno područje ušlo je u fokus tek krajem 20. veka pod uticajem erotske industrije. Evropljanke su dugo bile uzdržanije, jedna trećina žena s nemačkog govornog područja i danas prepušta te stvari svom prirodnom toku. Ostale žene koriste brijače (50%), aparat za epiliranje (12%) i kremu za uklanjanje dlačica (7%)**. Održive metode kao uništavanje korena dlačice uz pomoć IPL-aparata ili lasera takođe su sve popularnije. Pored toga obavljaju se i genetska istraživanja na ovu temu. Dok se dođe do konkretnih rezultata, ipak će proći još nekoliko godina. •