BALANS ZDRAVLJE
BILJKE KOJE RASHLAĐUJU
SERIJAL
S lekovitim biljkama kroz godinu
Za najvrelije doba godine postoje posebne lekovite biljke: s nanom i žalfijom vreli dani lakše se podnose, a arnika može da ublaži povrede nastale prilikom sportsko-rekreativnih aktivnosti.
Biljke za leto
Leto je stiglo – a s njim po svoj prilici i bezbrižno vreme s mnogo zabave pod vedrim nebom. Na ekstremnim temperaturama telo mora da obavlja težak rad da bi izbeglo pregrevanje, kaže Mihaela Leman (Michaela Lehmann), lekarka Tradicionalne evropske medicine (TEM). Organizam u većini slučajeva uspeva da reguliše telesnu temperaturu preko vegetativnog, dakle nesvesnog nervnog sistema. Odlučujuću ulogu pri tome igraju spoljni slojevi tela. Oni s jedne strane imaju funkciju izolacije, ali služe takođe za razmenu toplote: na vrućini se šire krvni sudovi kože, što spušta krvni pritisak i ubrzava otkucaje srca. Pomoću ovog mehanizma i pojačanog znojenja telo može da se hladi. Ukoliko ovakva regulacija nije dovoljna, cirkulacija može na visokim temperaturama da postane nestabilna ili da dovede do kolapsa. Zbog toga se preporučuje da pijemo mnogo tečnosti i boravimo često u hladu ili na rashlađenim mestima. Sportom bi trebalo da se bavimo rano ujutru i ne preterano dugo. Umor je takođe jedan od znakova da je cirkulacija preopterećena. Lekarka stoga tokom vrelih dana preporučuje manje obroke s laganom, mediteranskom hranom. Razređeni sokovi od voća i povrća i lagane supe kompenzuju gubitak elektrolita i sprečavaju grčeve u mišićima. Lekovite biljke mogu takođe da budu preventivna i terapeutska pomoć za bolje snalaženje s letnjom vrelinom, kaže Mihaela. Šampion je nana koja može da se gaji u prozorskim saksijama ili u vrtu i odmah koristi u kuhinji: staviti nekoliko grančica u bokal s vodom ili njenim listovima začiniti orijentalna jela i deserte. Mlaki čaj od nane otvara pore kože i tako podržava gubitak toplote. Kao i svaki drugi biljni čaj, ovaj čaj bi trebalo piti maksimalno tri do šest nedelja, a nakon toga treba da usledi isto toliko duga pauza. U obliku hidrolata ili ulja, nana može da podstakne receptore kože za hladnoću i tako izazove rashlađujući efekat, kaže ova TEM stručnjakinja. Hidrolat predstavlja destilat neke biljke koji je predviđen za spoljnu upotrebu – kao sprej za telo ili kao dodatak za jela ili napitke. Žalfija je takođe dobar začin u kuhinji koji se dobro slaže uz sos od paradajza i druge sosove za testeninu. Na osnovu svog adstringentnog dejstva sprečava pre-
46
O SAVETNICIMA:
Dr Mihaela Leman radi kao TEM-lekarka, homeopatkinja i stručnjakinja za Knajpove metode u banji Bad Krojcen – u prvom centru za Tradicionalnu evropsku medicinu.
Karolina Hudec je sertifkovani stručnjak za lekovito bilje iz salcburškog Pongaua. Ona tokom cele godine organizuje obuke o lekovitom bilju za zainteresovane svih generacija.
komerno znojenje, posebno kada se koristi u obliku čaja. „Znojenje reguliše toplotu u telu i pri visokoj spoljnoj temperaturi održava ’normalni rad’. Stoga ne bi trebalo u potpunosti da se potisne ova telesna funkcija“, upozorava Mihaela Leman. U toplo doba godine odlazimo češće na pešačenje što je principijelno dobro za zdravlje. Na neravnim terenima može lako da se desi da se spotaknemo i zadobijemo povrede kao što su uganuća, nagnječenja ili krvni podlivi. Ukoliko kod sebe imate kremu s planinskom lekovitom biljkom arnikom, za takvu nezgodu bićete dobro opremljeni. „Alternativno može da se upotrebi i mala i blaga sestra arnike – bela rada koja hladi, a može da se nađe svugde“, savetuje stručnjak za lekovito bilje Karolina Hudec: Dovoljno je da nekoliko cvetova zgnječite u ruci i blago natrljate na povređeno mesto – ali ne i na otvorene rane. ŽALFIJA – KOČNICA ZA ZNOJENJE Lekovita snaga aromatičnih, srebrnasto-zelenih listova žalfije (Salvia officinalis) naslućuje se već u samom nazivu biljke koji se zasniva na latinskoj reči „salvus“ i znači „celovit“, „nepovređen“ ili „zdrav“. Žalfija je u upotrebi od antičkog doba, mada na drugačiji način nego danas – na primer protiv neplodnosti. Hildegarda Bingenska, Paracelzus i drugi vidari koristili su žalfiju protiv zubobolje, akutne groznice ili tegoba mokraćnih puteva. Do današnjih dana žalfija nije poznata samo kao pikantno-gorki kuhinjski začin nego i kao saveznica protiv grlobolje i promuklosti. Žalfija u obliku čaja, rastvora za ispiranje grla ili tinkture koristi se i protiv zapaljenja zubnih desni. Ova biljka važi takođe kao tradicionalno kućno sredstvo protiv manjih problema sa želudačno-crevnim traktom – nakon terapije
Fotografije: CURHAUS Marienschwestern GmbH, Andreas Boldt/Weekend Magazin Pongau & Ennstal, dm
Tekst: Jozefine Has (Josefine Haas)
