BALANS ODGOVORNOST
PRIJATELJSTVA KOJA POMAŽU Česte su situacije u kojima razni pacijenti zavise od dobre volje drugih ljudi. Nažalost, na neke stvari čovek ne može da utiče ali može da ih učini lakšim. Dugogodišnja podrška kompanije dm Institutu za transfuziju krvi samo je jedan korak u osvešćivanju ljudi o važnosti doniranja krvi.
Svakog jutra na više lokacija u Beogradu, medicinsko osoblje užurbano oblači svoju uniformu, priprema epruvete i dezikfikuje špriceve ne bi li bili spremni za dobrovoljne davaoce krvi. I ako je u Beogradu, a zatim i u Srbiji situacija sa zalihama krvi zaista na donjoj granici, iz Zavoda su i dalje optimistični i veruju da će doći bolja vremena kada će dnevno biti i više od 350 davalaca krvi. U bolničkim centrima glavnog grada obavljaju se ozbiljne i teške operacije i intervencije, ali se i leči se najveći broj pacijenata, kako iz Beograda, tako i iz drugih gradova naše zemlje. To doprinosi činjenici da je upravo tu velika potrošnja krvi, a potreba za donorima duplo veća. Plemenit ali i izuzetno odgovoran posao koji obavlja veliki broj medicinskog osoblja, trudeći se da zajedničkim snagama deluju za dobrobit stotine i hiljade ljudi čiji životi zavise od svih nas. Mirjana Knežević, organizator promotivnih aktivnosti iz Zavoda za transfuziju krvi, ističe da se prikupi 80% potrebne krvi, što nije dovoljno za lečenje svih pacijenata. Činjenica da zbog nemogućnosti obezbeđivanja krvi, mnogo operacije mogu da budu odložene, treba da nas probudi i podstakne da učinimo nešto više za sve te ljude. Koliko je teško boriti se za svoje najbliže znaju samo oni koji se nađu u toj situaciji. Zbog toga je bitno da zajedničkim snagama delamo za sve ljude u našoj zemlji. Ideal kome se teži jeste da procenat dobrovoljnog davanja krvi u Srbiji bude 4%, odnosno da na 100 osoba četiri dobrovoljno daju krv. U ovaj ideal, veruju zaposleni u Zavodu za transfuziju krvi i nadaju se da će se ovaj trend popraviti. Tokom dugogodišnjeg rada sa divnim ljudima neminovno je istaći njihovu humanost i potrebu da nesebično pomognu da se nečiji život nastavi. I kada ima ličnih potreba i kada nema. „Važno je da se transfuzije setimo uvek, a ne samo kada se dogode neke velike nesreće ili kada je krv potrebna nekome iz našeg okruženja”, dodaje Mirjana. „Čim stvari počnete da posmatrate
52
da je to nečiji deka, baka, roditelj, brat, sestra ili dete, drugačije ćete percipirati stvari. Mi smo ipak emotivna bića, i nije prirodno da nas takve stvari ne pogađaju.” „Smišljanje raznih načina za motivacijom i podsećanjem ljudi da daju krv je zadatak koji smo prihvatili i koji svakodnevno radimo, ali bismo voleli da kod svakog čoveka koji ima između 18 i 65 godina, a koji se dobro oseća, dođe do najbliže transfuzijske ustanove ili na neko mesto gde se nalazi mobilna transfuzijska ekipa na terenu i da krv”, zaključuje Mirjana. Treba imati u vidu da naše malo, nekome znači novi udah, osmeh, zagrljaj ili korak. Pomoći ljudima, biti deo njihovog oporavka, udahnuti nekome novi život, osećaj je koji se ne može zameniti ni novcem ni bilo kojom drugom stvari. „Neprocenjivo je kada vidimo osmehe na licima porodica obolelih kada čuju da je obezbeđen ključan element za lečenje njihovih bližnjih”, dodaje Mirjana. Koliko se ulaže u edukaciju i motivaciju davalaca krvi, svedoči činjenica da se još u osnovnim školama učenici upoznaju sa znajčajem dobrovoljnog davanja krvi.
Fotografija: Institut za transfuziju krvi
Tekst: Aneta Uzeirović
