Tobsrbija br10

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA NAJBOLJE IZ SRBIJE

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

broj 10

www.topsrbija.com

Nova dimenzija putovanja uz TOPSRBIJU-NAJBOLJE IZ SRBIJE

New travel dimension with TOPSRBIJA-THE BEST OF SERBIA

In its tenth edition, magazine TOPSRBIJA U desetom izdanju revija TOPSRBIJA-NAJthe best of Serbia (www.topsrbija.com) takes you BOLJE IZ SRBIJE (www.topsrbija.com) vas to a journey through time, interesting places, and vodi na putovanje kroz vreme, na zanimljiva meevents. Nowadays, travel stands for a new dimensta i događaje. sion, research, education and revelation. It consists Putovanje danas podrazumeva jednu novu of being in undiscovered and wild places, traveling dimenziju, istraživačku, edukativnu i otkrivalačthe original way, trying new things, meeting new ku. Biti na mestima još nedovoljno otkrivenim, people, seeing and accepting differences. ili biti originalan, na sebi svojstven način. ProIndian politician and statesman, Jawaharlal bati nove stvari, upoznavati nove ljude, gledati i Nehru, said that “we live in a wonderful world prihvatati. that is full of beauty, charm and adventure. There Indijski političar i državnik Džavaharlal Neis no end to the adventures we can have if only hru je govorio da živimo na planeti punoj lepote we seek them with our eyes open.” Moreover, the i šarma, a da avanturu možemo doživeti jedino Mihailo Berček father of modern tourism, Thomas Cook, organiako hodamo otvorenih očiju. zed a transport of 570 passengers from Leicester Otac modernog turizma, Thomasa Cooka, 1841. godine je organizovao prevoz 570 putnika od Leicester to Loughborough in 1841. Advanced for his days, he signed a deal do Loughborough, sklopivši sa kompanijom Midland Counties with the company called Midland Counties a railway package conRailway aranžman po ceni povratne karte, u koju su bili uraču- sisting of a return ticket. Not only the cost was one shilling, but it nati i obroci, od jedanog šilinga. On tada nije ni sanjao da će pu- also included a meal. 175 years later, he could not have imagined tovanje, koje je podrazumevalo odmor ili poslovni susret, prerasti that a simple vacation or a business meeting would become a new challenge. u izazov.

In the past, a travel meant going to the sea, one of the worNekada su putovanja podrazumevala odlazak na more, u neku svetsku prestonicu ili shooping. Danas se od kreatora turističkih ld’s capitals, or shopping. However, today, tourists are permanently proizvoda permanentno očekuje osmišljavanje novih sadržaja, pa expecting creation of new content. To respond to this demand, nosu u posete vinskim podrumima uključene i berbe grožđa, pri- velties, such as visits to the wine cellars, grape harvest, preparations prema fruštuka i vinogradarskih paprikaša, ili zanimljiva nauka of “frühstück” and “paprikash” stews, or the interesting science of combining food and wine, were included in the offers. No matter o slaganju hrane i vina.

Danas je svaka manifestacija zbir kulturnih, zabavnih, pri- where we go, every manifestation represents a sum of cultural, envrednih, gastronomskih i drugih sadržaja za sve uzraste. Jer, niko tertainment, business, culinary and other attractions, adapted to all ages, as the belief is that nobody should go home dissatisfied. If you ne sme otići kući nezadovoljan.

Ako se sa putovanja vratite bez novih ideja, navika, ljubavi, are coming back from a trip without new ideas, habits, love, and without any change, you were not even supposed to “hit the road”. nepromenjeni, niste ni trebali da krenete na put.

American historian Miriam Beard is famous for her statement Američka istoričarka Miriam Beard poznata je po svojoj izjabased on that fact that travel means understand the world: “certainvi da putovati znači razumeti svet: - Putovanje je mnogo više od razgledanja spomenika, to je ly, travel is more than the seeing of sights; it is a change that goes on, deep and permanent, in the ideas of living.” We are hoping that, duboka i trajna promena ideje življenja.

Putovanje na koje u ovom broju svoje čitaoce vodi TOPSR- in this issue, TOPSRBIJA takes you to a journey that brings new BIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE donosi nova, pozitivna iskustva, a and positive experiences. These will be found only by people who naći će ih samo oni koji imaju želju da ih kao takva prepoznaju. have a desire to recognize the experiences as such. This magazine issue has been written in their honor.

Njima je ovaj broj i namenjen.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček Editor-in-chief TOPSRBIJA - THE BEST OF SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 10 Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček Mihailo Berček i materijali oglašivača Štampa: 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Magyar Szo Lapkiado KFT DOO Web: www.topsrbija.com OJ Štamparija Forum Novi Sad E-mail: topsrbija@gmail.com 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 Direktor i Glavni i odgovorni urednik: CIP-Katalogizacija u publikaciji Mihailo Berček Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad Mob.: +381 63 54 98 77 338/339 (497.11) Urednik: Elizabeta Berček

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček 2016. Septembar – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2016. – Ilustr.; 30 cm Tri puta godišnje.

ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

RED TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

44

CRVENI TAXI 021/44 55 77 069/44 55 777

SADRŽAJ Naslovna Novi Sad vinski grad...........................................................1 Generali osiguranje Srbija a.d.o .........................................................2 Uvodnik - Nova dimenzija putovanja uz TOPSRBIJU-NAJBOLJE IZ SRBIJE.............................................3 Crveni taxi, Novi Sad...........................................................................4 TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 10 - Sadržaj......................5 Novosadski sajam.................................................................................6 Banatski vinski red Sveti Teodor, Vršac.............................................7 Nagrada Turistički cvet za 2016. godinu...........................................8 Svi možemo da budemo ambasadori lepote naše zemlje.................................................................................9 Turistička organizacija Vojvodine - nosilac turističke ponude .........................................................10, 11 Novi Sad – City break grad.........................................................12, 13 Dunav je naš veliki turistički potencijal, a veslanje je dobro za zdravlje...........................................................14 Departman za geografiju, turizam i hotelijestvo - perspektive i intencije..............................................15 PROBUS – najbolje vino IX Međunarodnog takmičenja univerzitetskih vina.......................................................16 Uspešan put stvaranja novih sorti vinove loze na Institutu u Sremskim Karlovcima..........................17 Generali Osiguranje Srbija na usluzi građanima............................18 Na narednoj Gospojini POLJO FEST i Revija paradnih zaprega u prvom planu...................................... 19 Cafe bar Priča, Novi Sad....................................................................20 Bogata ponuda višednevnih izleta u Temerinu..........................................................................................21 O manifestaciji „Dani berbe grožđa“.........................................22, 23 Hotel Rtanj, Kopaonik.......................................................................24 Na Kopaoniku završena letnja turistička sezona, počele pripreme za zimsku................................25 Bolji uslovi za Srednju stručnu školu u Irigu........................................................................................26 Vinsko hodočašće Milorada i Maje Milošević..................................................................................27 Zašto su vina Vinarije Kovačević posebna......................................28 Ja, vitezina vina...................................................................................29 Ali nekih stvari ima što ne govore se svima, što se samo nekom šapnu, ti znaš....................................30 Kako i u kuhinji ostati šarmer..........................................................31 Konjički sport u Srbiji je u usponu, ali su ulaganja i dalje simbolična......................................................32 Promocija novih nagradjenih vina Vinarije Deurić...........................................................................33 Vina Aleksić sa pečatom vranjanskog kraja..........................................................................34, 35

Zlatibor - savršen izbor .....................................................................36 Vila Pina, Zlatibor..............................................................................37 Otvoren Wellness, Spa & Beauty centar hotela Olimp na Zlatiboru.................................................... 38 SB Merkur, Vrnjačka Banja...............................................................39 Voda Banje Vrdnik jedinstvena u Srbiji.....................................40, 41 Zlatibor bez barijera - sa sve manje barijera........................................................................42 Mislite i na nas, osobe sa invaliditetom...........................................43 Kulturno sklonište, Novi Sad............................................................44 Elitni restoran Lloyd u Temišvaru, mesto srpskih gurmanluka i srpske muzike...................................45 Jelena Vragović Slikar, borac za ženska prava, pedagog.......................................................................46 Narodski slikar Janoš Mesaroš..........................................................47 Profesor biologije opčinjen svetom gljiva........................................................................................48 Prva Godišnja skupština Mikološko-gljivarskog saveza Srbije........................................................................................49 Samba kafa, Vrbas..............................................................................50 Zlatne ruke Živadinke Čajić..............................................................51 Najbolja rakija iz Minićeve kuće rakije posvećena najboljima.........................................................................52 Banatski kalvados, Crepaja................................................................53 Vitez kulinarstva i jedan od najnagrađivanijih kuvara na gastro manifestacijama....................................................54 Tri decenije na zadatku očuvanja blaga Kopaonika.................................................................................55 Zavodljivost i lekovitost prirodnih delicija Dragane Bokan......................................................................56 Kuvarske čarilije majstora dobre atmosfere..................................................................................57 Moda nije bajka, ali ja sebe vidim jedino u tome .....................................................................................58 Dušanka Vranješević - Žena Zmaj...................................................59 Udruženje Gorska vila - čuvar baštine svrljiškog kraja ......................................................................60 VOYAGER bed&breakfast, Novi Sad...............................................61 Najbolji u Srbiji i Balkanu, spreman da osvoji svet.......................................................................62 Planinski biciklizam je ozbiljan izazov, ali i izvor zadovoljstva........................................................................63 Špricer - ko voli nek’ izvoli................................................................64 Rakije Šurlan, Novi Kozarci..............................................................65 Hotel Novi Sad....................................................................................66 Zlatiborac d.o.o. Beograd..................................................................67 Privredna akademija, Novi Sad........................................................68

5

NOVOSADSKI SAJAM 28/9 - 2/10/2016 MEÐUNARODNI SAJMOVI

LORIST

• LOV, RIBOLOV I SPORT • ŠUMARSTVO • HORTIKULTURA • EKOLOGIJA

30/9 - 2/10/2016

SPORT

29/9 - 1/10/2016

TURIZAM 30/9 - 2/10/2016

KONJARSTVO • SAJAM KONJARSTVA I SERSANA www.sajam.net

A R G I N O POKL nagrade!

Vredne

CRNA GORA ZEMLJA PARTNER SAJMA TURIZMA

GENERALNI SPONZOR

PORODIČNI DAN Subota, 1. oktobar

6

Za celu porodicu, ulaznica 300 dinara!

Banatski vinski red Sveti Teodor u korak sa tradicijom vršačkog kraja vršačkom kraju odvajkada se gajila vinova loza i proizvodilo vino. Prvi pisani dokument datira iz 1494. godine kada je ugarskom kralju Ladislavu II isporučen akov vina za 10,5 forinti. Istorija uređenog gajenja blagoslovene biljke vinove loze u Banatu datira od pre 300 godina (1718. godine) i prvog administratora Banata, grofa Mersija (Klaudije Florimund), po čijim planovima su se sadili vinogradi.

Kada je filoksera zahvatila najveće vinogradarske regione na starom kontinentu, Vršac je, sa više od deset hiljada hektara, bio regija sa najvećim površinama pod vinogradima u Evropi. Godina 1875. se vodi kao najrodnija berba u istoriji vinogradarstva u Vršačkom vinogorju. Proizvedeno je milion akova, ili 56 miliona litara vina.

Namerni da očuvaju ovako dugu i bogatu vinogradarsko-vinsku tradiciju ovog kraja, 2005. grupa entuzijasta se okupila u Banatski vinski red „Sv. Teodor“. Članovi B.V.R. - ST doprineli su da Vršac postane prvi vinski grad u Srbiji i regionu. To se desilo u vreme 58. „Dana berbe grožđa“, održanih od 17. do 20. septembra 2015. godine, u prisustvu Karmen Ribes, generalne sekretarke Asocijacije vinskih gradova Evrope RECEVIN. - Grad Vršac je poneo tu prestižnu titulu pre bilo kog grada u Rumuniji koja, za razliku od Srbije sa 20.000 ha, ima 160.000 ha pod vinogradima, Hrvatske, Crne Gore. U Mađarskoj, koja ima više od 70.000 ha pod vinogradima u ovoj

U

Asocijaciji je samo grad Sopron. U tome su nam pomogli naši prijatelji iz Enogastronomskog bratstva sa ostrva Madere u Portugaliji, koji su pre dve godine bili naši gosti. Na njihov predlog grad je podneo kandidaturu i kasnije primljen u Asocijaciju vinskih gradova Evrope sa sedištem u Barseloni. Sekretarka te Asocijacije gospođa Karmen Ribes je na svečanoj ceremoniji dodelila zastavu pripadnosti i povelju kojom je ozvaničen prijem Vršca u ovu Asocijaciju. Vršac je tako postao jedini grad u porodici gradova vina, a nije u Evropskoj uniji i volim da naglasima da smo mi preko vina već ušli u Evropu - konstatuje Nikola Cuculj, veliki majstor B.V.R. - ST. Ove godine je B.V.R. - ST konkurisao za članstvo u Svetski savez vinskih vitezova čije je sedište u Parizu. Za pristupanje tom članstvu bila je potrebna podrška dva vinska reda, a nju su dali Združenje slovenskega reda vitezov vina, kao i vinskog viteškog reda iz Orleana (Francuska). Sve je urađeno u veoma kratkom roku, i poštujući važnost datuma, dan održavanja 59. Grožđebala, predsednik Svetske asocijacije, gospodin Klod Žos je 16. septembra, preko svog zamenika, gospodina Janeza Dežmana, B.V.R. - ST zvanično je izvršio prijem. Tako je

B.V.R. – ST postao prvi autohtoni vinski red iz Srbije, član ove Asocijacije. Član ove Asocijacije je pre njega postao Evropski vinski red “Sveti Georgije” iz Novog Sada, sa sedištem u Ajzenštatu. Aktivnost B.V.R. - ST se nastavlja već krajem septembra, kada će na LORIST-u, Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, na inicijativu direktorke Turističke organizacije Vojvodine, gospođe Nataše Pavlović, sa predstavnicima ostalih vinskih viteških redova okupljenih u Savez vinskih redova Srbije, ali i gostima iz Mađarske, Rumunije i Slovenije biti deo Skupa vitezova vina Balkana. Biće to jedinstvena promocija vinske kulture, zastupnika ideje pijenja vina na svakom mestu, u svako doba sa merom, u dobrom raspoloženju u još boljem društvu, vitezova vina koji pre svega pokušavaju da budu od koristi proizvođačima vina u sektoru marketinga.

7

Nagrada Turistički cvet za 2016. godinu

S

vetski dan turizma, 27. septembar, Turistička organizacija Srbije tradicionalno obeležava svečanom dodelom najvišeg priznanja u turizmu Republike Srbije, „Turističkog cveta“ onima koji su najviše učinili da naša zemlja ima još bolju i konkurentniju ponudu, koji su dali najvidljivije rezultate i postavili standarde za dalji razvitak i poboljšanje kvaliteta turističke ponude Srbije.

Nagrada „Turistički cvet“ dodeljuje se za značajna ostvarenja u podizanju kvaliteta turističkih usluga, kao i za doprinos razvoju, unapređenju i promociji turizma u Srbiji, a ove godine dodeljena je u sledećim kategorijama: Turistička organizacija – dobitnik TO opštine Sremski Karlovci; Turistička manifestacija – dobitnik „Drinska Regata“, Bajina Bašta; Ugostiteljski objekat za smeštaj – dobitnik Etno selo „Moravski konaci“, Velika Plana; Organizacija ili pojedinac za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga - dobitnik JP STC Prirodnjački centar „Svilajnac“, Svilajnac; dobitnik Udruženje „Srbija za mlade“, Beograd.

U kategoriji Receptivna turistička agencija nije dodeljeno priznanje.

Svake godine Ujedinjene nacije pozivaju sve ljude širom sveta da se uključe u obeležavanje Svetskog dana turizma, na određenu temu koju definiše Generalna skupština Ujedinjenih nacija, na preporuku njenog Izvršnog saveta i generalnog sekretara Svetske turističke organizacije.

Ovogodišnji Svetski dan turizma obeležava se temom „Turizam za sve“.

U ovogodišnjoj poruci gospodina Taleba Rifaia, generalnog sekretara Svetske turističke organizacije, navodi se: - Ne smemo zaboraviti da putovanje za mnoge može biti prilično težak proces.

Procenjuje se da 15% svetske populacije živi sa nekom vrstom invaliditeta. To je čak 1 milijarda ljudi širom sveta koja nije u mogućnosti da uživa u privilegiji saznanja o drugim kulturama, kao ni da iskusi prirodne lepote u celosti ili doživi

8

uzbuđenje koje nude putovanja ili istraživanja novih prizora.

Pristupačnost za sve trebalo bi da bude u fokusu turističkih regulativa i poslovnih strategija, ne samo kao ljudsko pravo, već i kao velika tržišna prilika. Kako svetska populacija stari, svi ćemo pre ili kasnije imati benefit od univerzalne pristupačnosti u turizmu.

Turistička organizacije Srbije predstavila je i novine u promociji turističkih atrakcija naše zemlje – tri turistička vodiča. U pitanju su štampani vodiči svetskih izdavača Eyewitness (za tržište Velike Britanije i SAD) i Poliglot (za tržišta ruskog govornog područja), kao i audio vodič kroz Srbiju - mobilna aplikacija TOS-a.

Vodič Eyewitness predstavlja najveće turističke atrakcije i znamenitosti Srbije, našu kulturu, istoriju, gastronomiju, manifestacije, nebrojene mogućnosti za aktivan odmor i rekreaciju, a sve to predočeno sa mnoštvom 3D ilustracija i detaljnim mapama gradova, koji nude nezaboravne trenutke i bogate turističke programe (.na 176 strane, koji kroz čak 320 fotografija, 15 mapa i 10 ilustracija).

Poliglot vodič, promovisan na nedavnom Sajmu turizma u Moskvi, je najtiražniji turistički vodič sa najvećom teritorijalnom pokrivenošću jer se prodaje u svim zemljama ruskog govornog područja – Rusija, Belorusija, Ukrajina i

Kazahstan. Prvo izdanje vodiča za Srbiju odštampano je u 10.000 primeraka. Poliglot je do sada predstavio 160 destinacija, izdao 7.000 000 štampanih primeraka, dobitnik je više nagrada za najbolji vodič na ruskom.

Audio vodič kroz Srbiju je mobilna aplikacija koja simulira ulogu turističkog vodiča, kroz vizuelni i audio zapis, koji putnike mogu motivisati da u toku istog ili prilikom sledećeg putovanja posete neku od turističkih atrakcija i provedu više vremena u Srbiji. Aplikacija pruža sve informacije o destinacijama, kulturno-istorijskom nasleđu, prirodnim atrakcijama, smeštaju, vinarijama, degustativnim centrima tradicionalnih proizvoda i turističkim info centrima pored kojih turisti prolaze. Nakon odabira putnog pravca i učitavanja rute putem Google ili Apple mape, aplikacija ima mogućnost rada u offline režimu, koristeći samo GPS konekciju. Aplikacija će biti dostupna za preuzimanje u novembru na srpskom i engleskom jeziku.

Svi možemo da budemo

ambasadori lepote naše zemlje romotivni karavan Turističke organizacije Srbije pod nazivom „Moja Srbija“ ove godine obišao je dvanaest destinacija širom naše zemlje, a završni program održan je u Beogradu. Prvog dana jula, Karavan je stigao u Novi Sad. Vrelina letnjeg dana uticala je da posećenost ovoj priredbi u kasnijim satima bude znatno bolja nego u popodnevnim, ali i pored toga, direktorka TOS-a, gospođa Marija Labović, bila je zadovoljna prijemom i izložbom u ovom gradu, kao i o drugim

P

gradovima u kojima je gostovao. O rezultatima ove promotivne kampanje, gospođa Labović je izjavila: - Karavan „Moja Srbija“ privlačio je veliku pažnju gde god se pojavio, pratio nas je veliki broj medija, građana, dosta je bilo onih koji su se raspitivali za određene destinacije. Statistika nam takođe ide u prilog i kaže da je broj domaćih turista u stalnom porastu. Za prvih pet meseci ove godine broj domaćih turista porastao je za 15%, a ta tendencija je nastavljena i u narednim mesecima. To je potvrda da je kravan „Moja Srbija“ obavio posao kako treba.

Ona je napomenula da je TO Srbije neprestano u kampanji, i da je ovo samo jedan deo onoga što ova ekupa radi. Danas su aktuelni digitalni bilbordi, i sve što se dešava na jednoj destinaciji preko digitalnog bilborda može da prati čitava Srbija.

Na taj način pozvani su svi posetioci karavana i svi sadašnji i budući turisti da direktno utiču na kampanju.

- Utisci koje su posetioci delili sa svojim prijateljima i pratiocima na društvenim mrežama prikazivani se u realnom vremenu i na digitalnim bilbordima u gradovima širom naše zemlje. Na ovaj način, svi učesnici, posetioci karavana, ali i korisnici društvenih mreža twittera i instagrama, mogli su da podele svoje omiljene trenutke, mesta i aktivnosti u svom gradu sa mnogo širom publikom dodavanjem oznake #MojaSrbija na svoju objavu.

TO Srbije je ovim putem omogućila svakom korisniku društvenih mreža da se objavama uključi u promociju turističkog potencijala svog kraja i tako postane ambasador lepota naše

zemlje. Osim njihovih pratilaca na društvenim mrežama, ukoliko su slike koje objave lepe i autentične, velika je mogućnost da će one zahvaljujući inovativnoj LED tehnologiji biti brendirane u vizuelni identitet naše kampanje i objavljene na digitalnim bilbordima u Beogradu, Marija Labović Kragujevcu, Čačku, Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru i Vršcu. Do sada je na pomenutim bilbordima bilo preko stotinu ovakvih objava u okviru kampanje „Moja Srbija“ – saopštila je gospođa Labović.

Kampanja TOS-a je usmerena i prema inostranim turistima, za studijske posete novinara, organizatora putovanja, na sve one koji na pravi način, „iz prve ruke“ mogu da prenosu ono što su ovde videli, što je za našu zemlju jako značajno, s obzirom da je medijski prostor u inostranstvu prilično skup. U toku godine zahvaljujući aktivnostima TOS-a, Srbiju poseti i preko 200 stranih novinara.

Gospođa Labović pozitivno ocenjuje i rad turističkih organizacija, ističući da se turističke organizacije trude da prate savremene medijske tokove, neke sa više, neke sa manje uspeha, ali da je saradnja TOS-a i gradskih i opštinskih turističkim organizacijama generalno jako dobra. TOS nastoji da svaku uključi u sve ono što prepoznaje kao mogućnost za zajedničku saradnju, spreman da pomogne kad god zatreba. Ona ne beži ni od odgovornosti i kaže: - Uvek ima prostora za napredak svih nas. Treba konstantno raditi na edukaciji, pratiti trendove... Mi redovno radimo istraživanje tržišta. Radili smo istraživanje vezano za domaće turiste, sada ćemo raditi istraživanje za strance, koje će da da dobre impute za ono šta treba da radimo i kako da se obraćamo turistima, i da pri tom postignemo najbolji mogući rezultat.

9

Obraćanje Nataše Pavlović na promociji u Temišvaru

Turistička organizacija Vojvodine - nosilac turističke ponude a čelo Turističke organizacije Vojvodine ove godine stala je gospođa Nataša Pavlović, naumna da Vojvodina, kao turistička destinacija, koja ima šta da ponudi, dobije zasluženo mesto. Šta sve treba uraditi da bi se to postiglo, i na koji način, gospođa Pavlović kaže: - Bazirali smo se na pričama o turističkim potencijalima Vojvodine, a do sada još nikom nije uspelo da upakuje ponudu Vojvodine u jedan kvalitetan turistički paket. U skladu sa progamskim

N

10

aktivnostima TOV-a koji će proširiti svoje aktivnosti i imati jedan sadržajniji koncept, pokušaćemo da unapredimo tu priču, jer osim što se bavi promocijom, TOV organizuje manifestacije i učestvuje na evropskim projektima i fondovima i na taj način pokušava da utiče na unapređenje turističke ponude. Zadatak TOV-a u narednom periodu biće i rad na umrežavanju i interakciji lolaklnih TO i privrednih subjekata, takođe u pokušaju da se unapredi zajednička ponuda.

Kada mislimo o Vojvodini mislimo

na seoski turizam, Dunav i Tisu, banjski turizam, o city break-u... U promotivnim materijalima TOV apostrofira činjenicu da je ova regija na drugom mestu po površini akvatorija, odmah iza Finske.

Vladajuće mišljenje je da su Novi Sad i Subotica top destinacije u Pokrajini sa preko 80% prometa turista, ali zvanične statističke analize su pokazale da na njih zajedno otpada svega 45% ukupnog prometa. Ostalih 55% je neistraženo, što znači da su turisti zainteresovani za neke druge destinacije u ovoj regiji. To

znači da moramo poći od ispitivanja tržišta, od sezonalnosti, i da isplaniramo na koji način ćemo praktično unaprediti programe koje ćemo u budućnosti raditi, da koncipiramo jedan dokument na osnovu kojeg možemo da kreiramo turističku ponudu Pokrajine. Svi znamo da je Vojvodina pogodna i za lov, ribolov, turizam specijalnih interesa, i da ima bogato kulturno nasleđe, ali je to sve deo dopunske turističke ponude. Često se pozivamo na multukulturalnost u Vojvodini i smatramo da je to ključna karta na koju treba igrati, mada i nju treba upotpuniti dodatnim sadržajima. TOV je osmislio idejno rešenje za jedan projekat koji će biti predstavljen iduće godine, i kojim će ovaj koncept dobiti trajan pečat i ostvari značajne efekte.

Cilj TOV-a je jačanje i unapređivanje promocije u zemljama regiona i to je stavljeno u plan za narednu godinu. TOV je do sada svoje nastupe bazirao na sajmovima turizma u saradnji sa TO Srbija i Sekretarijatom za privredu i turizam. Ustanovili smo da je pojavljivanje na sajmovima značajno, ali da je nastup na manifestacijama tipa - Dani Vojvodine, dalekosežniji i da ima više efekta od sajmova turizma na kojima možda nismo dovoljno vidljivi.

Nasuprot njima, na Danima Vojvodine za dva - tri dana organizovanog nastupa u nekom gradu ili regiji, sa opštinama koje se predstavljaju svojom ponudom,

programima, proizvodima, kao što je bio slučaj na Danima Vojvodine u Temišvaru, sredinom jula ove godine, izazvali smo ogromno interesovanje stanovnika Temišvara, turističkih organizacija i medija. Za Temišvar smo se opredelili jer je porast rumunskih gostiju u odnosu na prethodnu godinu veći za 11% u dolascima, i za 18% u noćenjima.

Na predstojećem LORIST-u, od 29. septembra do 2. oktobra, na Novosadskom sajmu, TOV će biti domaćin vinskim viteškim redovima Jugoistočne Evrope. Osim brojnih vitezova vina iz domaćih vinskih redova, sajmom će prodefilovati vitezovi iz Mađarske, Slovenije i Rumunije. Ideja je začeta upravo na Danima Vojvodine u Temišvaru, a podržao ju je pokrajinski sekretar za privredu

i turizam, gospodin Ivan Đoković. Defile vitezova vina u raskošnim odorama, njihov ceremonijalan nastup sajamsku manifestaciju će učiniti svečanijom i atraktivnojom. Sigurna sam da će ova ideja doprineti unapređenju turističke ponude, promociji vina i afirmaciji ovog vida turizma.

Kada je TOV 2007. godine uradio prvu brošuru o vinskom turizmu bilo je svega 30-tak vinarija, danas ih je neuporedivo više i treba pomoći njihov nastup na tržištu. Ovo je jedan lep i prihvatljiv način za koji se nadamo da će imati svoj kontinuitet, ted a ćemo kao organizatori ovu manifestaciju podići na evropski nivo, jer nam upravo ovaj profil događaja nedostaje - zaključila je gospođa Nataša Pavlović.

11

Novi Sad - City očetkom godine Novi Sad je izabran da u organizaciji Evropean Best Destinacion iz Brisela, učestvuje na takmičenju za naj destinaciju Evrope. Posle glasanja, u konkurenciji sa Londonom, Parizom, Rimom, Pragom, Barselonom i mnogim drugim tradicionalno najznačajnijim turističkim destinacijama, zauzeo je izvanredno sedmo mesto. Ovo laskavo priznanje konkretno znači da tokom cele 2016. godine Evropean Best Destinacion preporučuje Novi Sad kao jednu od TOP 10 destinacije, da Turistička organizacija Novog Sada može na svim svojim promotivnim materijalima da koristi njihov logo i da istakne da je grad jedna od TOP 10 destinacija u Evropi, što je velika čast i može pozitivno da utiče na promociju grada, jer je Evropean Best Destinacion uticajan u celom svetu. U Turističkoj organizaciji Novog Sada su ubeđeni da je to doprinelo porastu turista, pogotovo stranih, koji su za prvih sedam meseci zabeležili porast noćenja za 30%. Ali, ne samo to.

TONS je organizator i suorganizator mnogih gradskih manifestacija. Direktor TONS-a, gospodin Branislav Knežević, je istakao značaj YOUTH FAIR-a, koji je ove godine okupio 60 izlagača, i koji je od krucijalnog značaja za povezivanje regiona kroz omladinske organizacije i turističke agencije koje se bave omladinskim turizmom.

- Naš cilj je da Novi Sad postane centar omladinskog turizma. O tom duhu grada govori i kandidatura za Omladinsku prestonicu Evrope. Mi se nadamo da će ove godine dobiti status koji mu je prošle za malo izmakao. To bi mnogo značilo za promociju grada – rekao je gospodin Knežević.

Novi Sad je i kandidat za Evropsku prestonicu kulture „Novi Sad 2021” što ima dalekosežne efekte i mogućnost dovođenja još više turista.

- U prethodnom periodu smo dosta radili na promociji, a najvažnije je da smo uspeli da definišemo šta je turistički proizvod Novog Sada. Odlučili smo da Novi Sad bude City break destinacija i ceo naš program smo prilagodili kratkim odmorima. Naša želja je da se u narednih pet godina pozicioniramo kao atraktivna turistička City break destinacija u regionu. Novi Sad ima imidž grada koga svi vole, rado dolaze i rado ga se sećaju i naša šansa je da budemo pre svega regionalno prepoznatljivi i da što više ljudi dolazi iz regiona. Zato smo ove godine sproveli bilbord kampanju u Banjaluci, Beogradu, Nišu, Subotici, Ljubljani, Zagrebu.

P

Branislav Knežević

12

break grad Predstoji nam jedna velika kampanja za doček Nove godine na nivou celog regiona. Želimo da se pozicioniramo kao grad u koji vredi doći i provesti dva-tri-četiri dana – objašnjava gospodin Knežević.

Ove godine TONS je pokrenuo uspavanu priču vezanu za Dunav – reku saradnje, uradio publikacije. Ideja je da se najveće atrakcije grada: Petrovaradinska tvrđava, Dunav, salaši, staro gradsko jezgro, Fruška gora, objedine i „zapakuju“ kao jedinstvena City break ponuda.

Pored promocije, TONS radi i na projektima. U toku 2015. postavljeno je pet trostranih panoa turističke signalizacije, ove godine biće postavljeno devet sa turističkim mapama.

TONS nastoji da infrastrukturnim projekatima vezanih za turizam, doprinese povezivanju regiona. U tom cilju potpisan je Sporazum o prijateljstvu i saradnji između Novog Sada i Maribora, a u planu je potpisivanje istog Novog Sada i Banjaluke.

Planiraju se dalji zajednički nastupi sa TO Beograda, jer se ta saradnja pokazala plodonosnom, a turističko tržište to zahteva. U toku su pregovori oko izrade zajedničkog vodiča Beograda i Novog Sada, jer je to velika šansa za oba grada.

Ruski turisti se nalaze među prvih pet stranih turista koji posećuju ovaj grad i, kao što je pokazao nedavno završen Međunarodni sajmu turizma u Moskvi, na kojem je učestvovao i TONS, vlada veliko intresovanje ruskih turista da posete i Novi Sad, i Beograd, i celu našu zemlju. Po rečima gospodina Kneževića treba da iskoristimo istorijsku povezanost naša dva naroda, vekovno prijateljstvo i postojanje direktne avio linije: - U toku sajma obišli smo njihove turističke atrakcije, posetili neke manifestacije i videli da i Moskovljani mnogo ulažu u manifestacioni turizam, jako važan i za Novi Sad. Upravo su manifestacije bile te koje su ovaj grad i postavile na turističku mapu. Bili smo i na Festivalu svetla, ispratili tradicionalni Moskovski maraton, koji je okupio oko 28.000 učesnika... Sve što smo videli učvrstilo je naš put da nastavimo sa podrškom festivalima i događajima, ali i da je ključ uspeha u umrežavanju turističke privrede, u povezivanju festivala i događaja, turističkih agencija i da jedino tako imamo mogućnost da napravimo atraktivan turistički paket koji možemo da ponudimo regionu, a onda i drugim tržištima – zaključio je Branislav Knežević.

13

Dunav je naš veliki turistički potencijal, a veslanje je dobro za zdravlje ove godine, po 61. put, Dunavska regata - najstarija i najduža međunarodna sportsko-rekreativno-turistička kajak, kanu i veslačka regata na svetu, prošla je kroz našu zemlju. Učesnici su 18. juna kreDejan Jovanović nuli iz Ingolštata (Nemačka), u Srbiju stigli 20. jula, a posle kampovanja u Apatinu, Bačkoj Palanci, Novom Sadu, Starom Slankamenu, Beogradu, Smederevu, Velikom Gradištu, Dobri na Dunavu, Donjem Milanovcu, Tekiji, Kladovu i Brzoj Palanci, gde su probali lokalne specijalitete i upoznali neke od znamenitosti tih mesta, našu zemlju su napustili 6. avgusta. Oko 588 kilometara od preko 2.515 kilometara, koliko su prešli od

I

Nemačke do obale Crnog mora,“regataši“ su plovili kroz Srbiju, a tačno polovina puta od ukupno 75 dana, bila je u Sremskim Karlovcima. Ove godine 61. regata na svom putu je imala 61. zaustavno mesto. Ona je, po rečima gospodina Dejana Jovanovića, predsednika Odbora za turizam Kajakaškog saveza Srbije i organizatora TID (Tour International Danubien) regate kroz Srbiju, okupila preko 1.000 učesnika. Na tom putu neki su se uključivali na pojedinim etapama, drugi se isključivali, ali u svakom trenutku ih je bilo 120. U Srbiju su učesnici regate ušli 20. jula, a u prestonicu Vojvodine, četiri dana kasnije, gde su ih je na najlepšoj plaži na ovoj moćnoj reci, dočekali prestavnici Pokrajine, opštine, grada i Turističke organizacije Novog Sada.

Dolazak u Novi Sad, gospodina Jovanovića je asocirao na vreme kada ih je, tada kao turistički radnik, dočekivao Jovan Balašević, otac poznatog novosadskog kantautora Đorđa Balaševića. Kao i tada i danas, kajak i kanu nisu bili naročito popularni kod nas, iako naša zemlja tradicionalno ima odlične reprezentativce u ovim disciplinama.

Zašto je to tako, gospodin Jovanović nema objašnjenje.

14

Kao primer navodi gospodina Ratkai Janoša iz Mađarske, koji je na Olimpijadi u Minhenu (1972.) bio srebrni, dva puta svetski prvak, višestruki evropski šampion i koji je i ove godine učesnik TID regate.

- Volim da ga uzimam za primer jer i mi imamo šampione, ali oni, verovatno zbog profesionalnih obaveza, nemaju vremena da nastave da se rekreativno bave ovim, više nego zdravim sportom. Ovo nije skupa rekreacija, a može mnogo toga lepog da se doživi. Samo kroz ovu regatu obiđemo četiri glavna grada Evrope, prolazimo kroz deset država, u osam kampujemo. Regata dozvoljava da svako vesla prema svojim sposobnostima, jer nije obavezno da svako prevesla celu dužinu Dunava odjednom. Ima slučajeva kada se neko jedne godine odluči samo za jednu etapu, npr. od Apatina do Beograda, sledeće od Apatina do Kladova itd. Na ovom putu imamo pomoć opština, turističkih organizacija, gradova u kojima se zaustavljamo, upoznajemo ih kroz organizovane obilaske i lepa druženja. Ovo je ne samo prilika da se vide novi predeli, već i da se dobro zabavimo - kaže gospodin Jovanović.

Ističe da bi trebalo više pažnje obratiti na ovakav vid turizma. Nautički turizam nije brod koji prođe pored Novog Sada, a oni koji se odvaže da siđu sa broda, ostavljaju malo ili ništa, tamo gde svrate.

Utisci koje učesnici regate nose iz naše zemlje su podeljena. Balkanski mentalitet se oseća posle prvih kilometara pošto se uđe u našu zemlju.

On je mešavina gostoljubivosti i otvorenosti naših ljudi koji ne-

objašnjivo vole buku. Prolazeći pored čardi, restorana na Dunavu, samo u našoj zemlji se čuje glasna muzika, a to je svakome ko nije iz naše zemlje, teško objasniti zašto je tako.

Gospodin Jovanović smatra da je nautički turizam način da se privuče velik broj turista, i da treba da se potrudimo da iz naše zemlje nautičari ponesu što pozitivnije impresije, koje će preneti svojim prijateljima, porodici, jer o našoj zemlji još uvek vlada ne tako lepo mišljenje.

Departman za geografiju, turizam i hotelijestvo - perspektive i intencije odine 2012. Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo obeležio je 50 godina postojanja. Iznikao iz katedre za geografiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, osnovane 1962. godine, od 1969. se nalazi u sastavu Prirodnomatematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U međuvremenu je postao jedna od najprestižnijih visokoobrazovnih institucija u zemlji. Osim kvalitetnog znanja koje studenti ovog Departmana stiču za vreme studija, najveći benefit je mogućnost brzog zapošljavanja.

- I pored sve manjeg broja studenata, usled manjeg broja novorođene dece, Departman je i ove godine imao 10% više prijavljenih kandidata nego prethodne godine. Najtraženiji smer je gastronomija, gde se po pravilu javljaju tri kandidata na jedno mesto.

To je dobro stojeće i uvek perspektivno zanimanje. Animatori i kuvari su najdeficitarnija zanimanja u turizmu i to forsiramo. Nisu daleko ni smerovi - hotelijerstvo i turizam na koje se svake godine upisuju odlični učenici, kasnije jako dobri studenti - kaže direk-

G

tor Departmana, prof. dr Lazar Lazić.

Dobijanje indeksa na PMF-u predstavlja ulaznicu u svet. Dr Lazić objašnjava da nije dobro što naša deca odlaze, i što država ne može da im omogući da svoja znanja i kvalitet primenjuju u svojoj zemlji. Kadrovi sa turističkih smerova obrazovani na Departmanu rade širom sveta i posle nekoliko godina, na osnovu pokazanog kvaliteta i znanja zauzimaju prestižna mesta u

hotelskoj i turističkoj industriji.

U cilju osposobljavanja studenata za praćenje savremenih trendova i nastojanju da daju tržištu kvalitetne stručnjake na Departmanu se organizuju dodatni kursevi, besplatni i oni koji se plaćaju, zbog troškova predavača koji se angažuju.

- Nastojimo da naše studente osposobimo da period privikavanja i sam početak rada bude što kraći, i da posle svega mesec - dva budu 100% u pogonu. Za studente gastronomije i hotelijerstva obavezna je stručna praksa u trajanju od 60 dana. Imamo dosta ugovora sa inostranim hotelima, pogotovo smo bazirani na grčke hotele i jedan od naših najvećih saradnika na tom polju je Hotel Rodos Palace 5* na ostrvu Rodos. Prema našim studentima posebno su srdač-

ni vlasnik i rukovodstvo tog hotela i uvek nam izlaze u susret, dobrim delom zahvaljujući i kvalitetnom radu naših studenata.

Trudimo se da se maksimalno inkorporiramo i budemo u sadejstvu sa društvenom zajednicom kako bi joj pomogli. Jako sam zadovoljan ovakvim načinom rada, posebno inventivnošću naših profesora i stručnih saradnika koji sami dolaze sa idejama šta i na koji način da unaprede obrazovni program, i naravno da je onda lako rukovoditi ustanovom gde na svakom koraku nailazite na nove ideje – istakao je dr Lazar Lazić.

Departman svake dve godine organizuje Međunarodnu konferenciju: Savremene tendencije u

turizmu i hotelijerstvu. Ove godine, osma konferencija vezana za ekoturizam i menadžment u zaštićenim poljopriProf. dr Lazar Lazić vrednim područjima, biće održana krajem septembra.

Svake godine studenti sa smera lovni turizam, organizuju izložbu u okvoru LORIST-a na Novosadskom sajmu, na čelu sa prof. dr Zoranom

Ristićem, jednim od najvećih srpskih stručnjaka iz oblasti lovstvu.

Studenti Departmana su aktivni učesnici svih gradskih dešavanja, posebnoYouth Fair-a.

Ove godine Departman će biti Lead partner na projektu Erasmus+, u kojem učestvuju osim zemalja regiona, Nemačka i Holandija. Cilj programa je otvaranje novog master studijskog programa iz oblasti kulturnog turizma, koji u decembru počinje sa realizacijom. Što se tiče naučnih radova, opšteg naučnog doprinosa i projekata, Departman je i dalje No.1.

15

PROBUS – najbolje vino

U

IX Međunarodnog takmičenja univerzitetskih vina

Mariboru, gde raste najstarija viIstakao je i da su univerzitetskoj zajednova loza na svetu – 450. godinici nedovoljno poznati dometi ostvareni na stara trta, na međunarodnom u domenu vinogradarstva i vinarstva i da takmičenju za izbor najboljeg univerziće on, kao rektor učiniti sve da se to protetskog vina 9th International University meni. Podsetio je da je prošle 2015. godiWine Competition, održanom 19. i 20. ne, Univerzitet u Pečuju, osnovan 1367. septembra 2016. godine, na tamošnjem godine kao prvi univerzitet u Mađarskoj, Univerzitetu Rektorsko vino Univerziteta za počasnog doktora nauka promoviu Novom Sadu – Probus, proglašeno je sao profesora Poljoprivrednog fakulteta za najbolje u kategoriji crvenih vina.

Univerziteta u Novom Sadu, dr Petra U konkureniciji su bila 34 vina sa 11 Cindrića. univerziteta iz 10 zemalja. Odluku je doRektor je ispričao i fragment sa jedneo međunarodni žiri u čijem sastavu je nog koktela održanog u okviru prvog bilo 17 istaknutih stručnjaka iz više zemađarsko-srpskog rektorskog foruma, malja. iz maja ove godine, na kojem je izmeRektorska vina su retkost i privilegija đu ostalih vina, poslužen i kasnije naakademske zajednice, jer relativno malo građeni Probus. Rektor Univerziteta u univerziteta u svetu ima svoje vinograPečuju, prof. dr Jožef Bodiš, predsednik de, vinarije i dovoljno kvalitetno grožđe.

Rektorske konferencije Mađarske je tom Smatra se da je rektorsko vino najbolje prilikom prokomentarisao da je Probus vino koje ima određena univerzitetska izvanredan, da Univerzitet može da bude Prof. dr Dušan Nikolić zajednica. ponosan što ima takvo vino, i da bi ga Senat Univerziteta u Novom Sadu je trebalo predstaviti široj javnosti. na 11. sednici održanoj 2. juna 2016. godine, na predlog rek-To nas je ohrabrilo da se prijavimo na takmičenje organizotora, prof. dr Dušana Nikolića, doneo odluku o ustanovljenju vano na Univerzitetu u Mariboru i rektorskog vina i odlučio da to obeležje pripadne vinu Probus ono što su neki značajni ljudi sa Poljoprivrednog fakulteta koje proizvodi Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hor- pre nas stvorili, lepo upakujemo. U tome su nas podržale koletikulturu i pejzažnu arhitekturu ge sa FTN-a, Departmana za diPoljoprivrednog fakulteta, na zajn – objasnio je rektor i dodao: oglednom dobru u Sremskim - Cenimo prošlost i sadašnjost, Karlovcima. Vino Probus se prozajedno oblikujemo budućnost izvodi od istoimene sorte grožza koju verujem da će biti plođa koju je stvorio tim prof. dr dotvorna i dobra za sve nas.

Dragoslava Milisavljevića, opleOvo što smo dobili priznanje menjivanjem Kadarke i Cabernet za najbolje univerzitetsko vino, Sauvignon-a. nije samo dokaz kvaliteta našeg Na skupu održanom povonaučno-istraživačkog rada, nego dom izbora Rektorskog vina dokaz potencijala koji imamo Univerziteta u Novom Sadu za kao Univerzitet, kao društvo i najbolje, rektor Univerziteta država. Rektorsko vino univeru Novom Sadu je naglasio da ziteta u Novom Sadu je od pre Univerzitet u Novom Sadu spanekoliko dana poznato velikom da u grupu tzv. sveobuhvatnih broju stručnjaka iz više evropili kompletnih univerziteta i da skih zemalja kao nešto vredno i je poseban kako zbog svoje svekvalitetno. Verujem da će nam to obuhvatnosti, velikog broja naotvoriti vrata mnogih univerzitestavnih i naučnih disciplina i brota u smislu univerzitetske diploja fakulteta, tako i velikog broja matije, a isto tako da će mnogi kreativnih ljudi koji rade u razlipostati svesni toga da Republika čitim oblastima. Tom prilikom se Srbija ima da ponudi kvalitetna zahvalio na viziji generacija koji vina na evropskom i svetskom su prethodnih decenija oblikovatržištu, pre svega zahvaljujući li Univerzitet u Novom Sadu u naporima koji se čine u ovakvim materijalnom, duhovnom, obrainstitucijama i dobrim delom na zovnom i naučnom smislu.

Univezritetu u Novom Sadu.

16

Uspešan put stvaranja novih sorti vinove loze na Institutu u Sremskim Karlovcima Profesor emeritus dr Petar Cindrić je izve loze je prešao na Poljoprivredni fakulvrstan poznavalac problematike uzgoja vitet, a vinarstvo na Tehnološki fakultet. nove loze i autor je tri klona sorte Rizling Prof. Milisavljević je već tada uočio italijanski klon SK 54 i 16 novih sorti da je stvaranje novog sortimenta izuzetkoje se danas gaje u Srbiji, Italiji, Rusiji i no značajno za unapređenje ove struke u Mađarskoj. Dr Cindrić je ceo radni vek, od Vojvodini i započeo je hibridizaciju. asistenta do redovnog profesora, proveo na U prvoj fazi cilj je bio popravka postojePoljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. ćeg starog sortimenta ovih krajeva. Uvek je Svoju ekspertizu gradio je u oblasti biotehjedan roditelj bila autohtona sorta, a drugi ničkih nauka, uža oblast - vinogradarstvo, u neko iz zapadno-evropske grupe (convakojoj se posebno orijentisao na istraživanja rietas occidentalis) - Traminac, Pinot Noir, u oblastima ampelografije, oplemenjivanja Pinot Blanc, Rajnski rizling, Sauvignon, vinove loze i genetičkih resursa vinove Merlot, Cabernet i dr. Tako su pored loze. Naročit doprinos dr Cindrića ogleda Probusa koji je nastao ukrštanjem autohse u razvoju i modernizaciji Oglednog dotone Kadarke i Cabernet Sauvignon-a, u bra u Sremskim Karlovcima kao eksperitoj grupi stvorene prve jugoslovenske sormentalne baze za naučno-istraživački rad te: Neoplanta - ukrštanjem Smederevke i praktičnu obuku studenata i proizvođača i Traminca, Župljanka - Prokupca i iz oblasti vinogradarstva i vinarstva. Prvi Pinot Noir-a, Sirmium - Smederevke i je u našoj zemlji započeo rad na klonskoj Sauvignon-a. Ova prva grupa novostvoProf. dr Petar Cindrić selekciji i interspecies hibridizaciji vinove renih sorti tek danas dobija priznanja koja loze. Dobio je više priznanja za obrazovni i naučno istraživač- zaslužuje. ki rad i titulu počasnog doktora nauka Univerziteta u Pečuju Druga faza oplemenjivačkog rada bila je usmerena u pravcu 2015. godine. poboljšanja sigurnosti stepena proizvodnje, ka stvaranju sorPovodom izbora Rektorskog vina Univerziteta u Novom ti otpornih na niske zimske temperature, zbog čega je ukljuSadu za najbolje u kategoriji crvenih vina na međunarodnom čena genetička osnova istočno-azijske vrste Vitis amurensis. takmičenju - 9th International University Wine Competition, Polazna tačka nisu bile divlje forme, nego nastavak onoga gde su drugi stali. Ukrštanjem mađarske sorte Kunbarat-a i Traminca nastala je sorta Petra, a ukrštanjem Kunleanja, koja ima naslednu osnovu Amurensis-a u sebi, nastala je sorta Liza.

Pored visokog kvaliteta, ove sorte se odlikuju solidnom tolerancijom na peronosporu (plamenjaču) i Botritis (sivu trulež), ali su osetljive na pepelnicu, vernog pratioca vinove loze na našim prostorima.

Sledeća generacija novih sorti bila je usmerena ka stvaranju otpornosti na tri najvažnije gljivične bolesti: peronosporu, pepelnicu i sivu trulež. Stvorene su sorte izuzetno visoke otpornosti na gljivične bolesti, vrlo lepog kvaliteta i visoke otpornosti na mrazeve: Bačka je nastala ukrštanjem Petre i Bianke, mađarske sorte visoke otpornosti na gljivične bolesti; Panonija je dobijena višekratnim ukrštanjem, i genetička osnova, koju je imala Bačka u cilju „popravke“ kvaliteta, povratno je ukrštena sa Rajnskim Rizlingom, jednim od najkvalitetnijih sorti u svetu; složenim ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK održanom septembra ove godine na Univerzitetu u Mariboru 86-2/293 nastala je Morava.

(Slovenija), dr Cindrić je podsetio da je Probus (priznat tek U poslednje vreme kontinuitet rada na stvaranju novih sor1983.), koji danas zaslužno nosi titulu najboljeg, vezan za ime ti je nastavljen. U toku prošle godine priznata je nova sorta prof. Dragoslava Milisavljevića, prvog direktora Zavoda za vi- Frajla - dobijena ukrštanjem mađarske sorte Wertes chillag i nogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima, osnovanog Petre.

1947. godine, od kada se vodi organizovan naučno-istraživačDr Cindrić je izrazio zadovoljstvo što se put stvaranja novih ki rad iz oblasti vinogradarstva i vinarstva. Zavod za vinogra- sorti sa težnjom da se dobiju sorte otporne na najčešće gljivičdarstvo je ubrzo prerastao u Institut za vinogradarstvo i vi- ne bolesti i visokog kvaliteta nastavlja jer, nema kraja oplemenarstvo, a sredinom 70-tih je integrisan u sastav Novosadskog njivanju bilja. Dostizanju ideala možemo težiti, ali nikada ga univerziteta. Jedan deo, vinogradarstvo i zaštita voćaka i vino- ne možemo dostići.

17

Osiguranje Srbija

na usluzi građanima

laden Manojlović, Regionalni menadžer prodajne sile neživotnih osiguranja u kompaniji Generali Osiguranje Srbija a.d.o., poslednjih pet godina partner svih događanja na Novosadskom sajmu, druga je najveća osiguravajuća kompanija na domaćem tržištu osiguranja koja se bavi svim vrstama životnih i neživotnih osiguranja.

Od svog osnivanja (1998.), ova kompanija beleži brz i stabilan razvoj i danas je tržišni lider u životnom osiguranju, dobrovoljnom zdravstvenom i međunarodnom putnom osiguranju.

- Kada je reč o međunarodnom putnom osiguranju, naša polisa može da pomogne u velikoj meri ljudima u vezi organizacije i pružanja medicinske usluge.

Mladen Manojlović Kada se ljudi upute na odmor, obično u inostranstvo, krenu u zemlju čiji jezik ne poznaju, U Vojvodini, u kojoj je poljoprivreda ne poznaju destinaciju na koju su se dominantna privredna grana, koja sa uputili, u slučaju nemilog događaja, 30% puni budžet Srbije, usled klimatuz poziv Call centra, dežuran 24h, skih promena sve više ljudi uviđa predčiji se broj nalazi na polisi, dobiju sva nost ovakvog načina zaštite. Pogotovo uputstva na srpskom jeziku i ako je što država ne može da pomogne kada potrebno, odmah se organizuje dolazak se dese elementarne nepogode koje su lekara ili hitne pomoć u apartman, ili poslednjih nekoliko godina pogodile prevoz sanitarnim vozilom do bolnice. našu zemlju: poplava 2014, ove godine Generali radi sa kompanijom Europ grad katastrofalnih razmera i oluja u Assistance, vodećom asistentskom Zapadnobačkom okrugu, kakva se ne kućom, sa kancelarijama u 180 zemalja pamti decenijama. Ove promene diktisveta i mrežom bolnica sa vrhunskom raju promene u ponašanju ljudi i sve je medicinskom uslugom - objašnjava više onih koji se opredeljuju da osigugospodin Manojlović. raju svoje useve. Gospodin Manojlović U zavisnosti od odabranog pokrića, kaže da je to još uvek mali obuhvat usluge Generali međunarodnog putnog ljudi koji osugurava između 8 i 10% osiguranja mogu se pored medicinske obradivih površina, ali svake godine pomoći, proširiti i na usluge kao što taj broj lagano raste. Da bi to ubrzali, u su upućivanje na najbližu šlep službu, Generali Osiguranju su ozbiljno shvaadvokata, novčane pozajmice u slučaju tili edukaciju potencijalnih klijenata, a razbojništva. jedan od načina je i strateško partnerPaleta programa osiguranja koje nudi stvo sa Novosadskim sajmom, kako bi Generali Osiguranje Srbija je veoma se ljudima neposredno ukazala potreba široka: od domaćinstva, osiguranja ovakve zaštite. Međutim, još uvek kuće, stana od požara, pucanja cevi, ze- vlada nepoverenje, a ideje koje treba da mljotresa, do osiguranja vozila, useva i se plate su po pravilu skupe. životinja.

- Nadamo se da će se saradnja sa

M

18

Novosadskim sajmom u prethodnih pet godina nastaviti na sledećih pet.

Ona je, između ostalog, zasnovana na informisanju ljudi o onome što radimo i onoga šta im nudimo. Primetno je da se sve više mladih ljudi opredeljuje da se bavi poljoprivredom. Oni su obrazovani i skloni tehnologijama, tako da imaju mnogo više informacija i brže ih primaju i prihvataju. Mi se trudimo da stalno ubacujemo nove proizvode i jedina smo kompanija na tržištu koja ima osiguranje od suše, jedina smo kompanija koja osiguranje useva od rizika gubitka prihoda. Generali Osiguranje održi 15 - 20 simpozijuma, seminara godišnje. Treću godinu za redom pratimo poljoprivrednike na zimskom seminaru farmera u organizaciji Klub 100P plus, u saradnji sa asocijacijom „Vojvodina agrara“. Prisutni smo na svim događanjima koje organizuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, pomažemo i doniramo privrednike i sportiste, trudeći se da i na taj način pokažemo da smo društveno odgovorna kompanija - zaključio je Mladen Manojlović.

Saša Maksimović

Na narednoj Gospojini POLJO FEST i Revija paradnih zaprega u prvom planu

ovobečejska Gospojina, ubraja se u red modernih manifestacija koje čuvaju tradiciju banatskog duha.

Takmičenje u kuvanju riblje čorbe, takmičenje tamburaških bandi, Gospojinski POLJO FEST, Etno bazaar, tj. ulica starih zanata i rukotvorina domaće radinosti, Avlija zabavlija i Dečja ulica, Gospojinska litija, te nastupi brojnih kulturno-umetničkih društava i udruženja građana i brojni koncerti ono je što turiste dovodi u Novi Bečej u tako velikom broju.

Pre tri meseca u opštini Novi Bečej formirana je nova vlast, kojoj je palo u dužnost organizacija „Velikogospojinskih dana - Gospojina 2016“, a kako bi se ispoštovale sve zakonske regulative, organizatorima je za pripreme ostalo samo mesec dana.

Pokazalo se da je i to bilo dovoljno, i da je manifestacija, kakvu je poznajemo, doduše „skraćena“ za jedan dan, ispunila sva očekivanja. Organizatori XI Gospojine, Opština Novi Bečej i Turistička organizacija opštine Novi Bečej, predvođena predsednikom Organizacionog odbora Gospojinskih dana, gospodinom Novicom Blažinom, posebno su se potrudili da IV POLJO FEST bude sadržajno bogatiji i interesantniji. To nije slučajno jer je Novi Bečej poljoprivredna opština, i treba mnogo više ulagati kako u poljoprivredu, tako i u edukaciju poljoprivrednika.

Ove godine POLJO FEST je bio nešto posećeniji od strane poljoprivrednih proizvođača, jer je uveden Dan stočara i panel posvećen pitanjima vezanim za stočarstvo. Tako su i ratari i stočari, imali jedinstvenu priliku da se upoznaju sa novim trendovima iz sfere poljoprivrede. U tome su im pomogli odlični sagovornici, između ostalih, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Srbije, gospodin Dragan Mirković i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, gospodin Vuk Radojević. Prisutni su mogli i da postave pitanja o onome šta ih interesuje, a na čega predstavnici lokalne samouprave ne mogu da im daju odgovore.

Po rečima predsednika opštine Novi Bečej, gospodina Saše Maksimovića, ovo je bila prilika da poljoprivredni proizvođači dobiju prave informacije iz prve ruke. On je ponovio opšte prihvaćenu tezu da što je seljak jači, jača je i Srbija. Zato će organizatori nastojati da POLJO FEST ubuduće bude dominantniji, i jedan od razloga dolaska većeg broja posetilaca na Velikogospojinske dane.

N

- Gospojina će kao i do sada biti nosilac manifestacionog turizma u novobečejskoj opštini, ali akcenat će biti na drugim sadržajima. Podržaćemo POLJO FEST, kao bitan faktor razvoja poljoprivrede i cele opštine, ali i Reviju paradnih za-

prega, kao preteču Gospojinskih dana i pramanifestaciju iz koje se izdigla Gospojina. Ona je godinama bila na margini, dok se veća pažnja posvećivala večernjim koncertima. Mi želimo to malo da promenimo - rekao je gospodin Maksimović, dodavši da osim manifestacionog turizma, turistički radnici planiraju razvoj drugih vrsta turizma, za koje ovaj grad i te kako ima potencijala.

19

Caffe bar Priča

“Način i oblici pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče i dalje i pričanju nema kraja...”

Ivo Andrić U mirnom delu Novog Sada, na novom Somborskom bulevaru, smešten je Caffe bar „Priča” u kojem svako može da uživa u svojoj priči. „Priča” svojim prijatnim abijentom i ljubaznim osobljem lako postaje deo svakodnevnice. Mesto na kojem ćete podeliti svoju priču sa prijateljima uz odličnu kafu i nezakolegama, nazdraviti sa drugarima ili večerati sa voljenima.

U prelepoj bašti caffe bara „Priča” možete uživati sa porodicom uz sveže ceđene sokove i poslastice, dok se vaša deca zabavljaju u delu razervisanom samo za njih.

Budite i vi deo “Priče”, neka “Priča” bude deo vaših života. Pričajmo zajedno priče u “Priči”.

Caffe bar Priča

20

21000 Novi Sad, Somborski bulevar 16b E-mail: kontakt@cafeprica.rs Web: www.cafeprica.rs

Bogata ponuda višednevnih izleta u Temerinu

O

va varošica na 20 km od Novog Sada poznata je po Novosadskoj ulici, dugoj 12,5km najdužoj u Srbiji. Njegovi žitelji, pripadnici različitih kultura, poznati su po vrednoći i gostoprimljivosti, i posebnu pažnju obraćaju na uređenje kuća i okićnica, što se prepoznaje čim se uđe u mesto.

Temerin ima bogatu enogastronomsku ponudu. Posebno mesto zauzima Vinski salaš „Vindulo“, „Bucin salaš“ i „Moja čarda“ na obali Jegričke, u sklopu Parka prirode Jegrička.

U Kaštel porodice Sečen iz 1795. godine, danas je smeštena srednja škola nazvana po jednoj od najznamenitijih ličnosti, rođenih u Temerinu - Lukijanu Mušickom. Stari park koji okružuje dvorac, nekada je bio arboretum opasan zidinama, danas je dostupan svima. Zaštićen je 2001. godine kao spomenik prirode III kategorije.

Zavičajna kuća „Tájház“ građena je u drugoj polovini XIX veka i primer je narodnog graditeljstva mađarskog stanovništva u Temerinu.

Etno-park „Brvnara“ u Bačkom Jarku, koji se naslanja na Temerin, jedinstven je muzej na otvorenom, nastao na inicijativu stanovnika Bačkog Jarka, krajiških Srba, kolonista iz Bosanske Krajine.

U Temerinu se od početka XX veka eksploatiše termomineralna voda poznata po balneološkim svojstvima, slična vodama afirmisanih banja u Panosnkoj niziji. Godine 1985. izgrađen je kompleks bazena koji se pune ovom vodom temperature 37°C. Okolina Temerina obiluje lepim mestima za uživanje i aktivnosti (lov i ribolov) na obalama Jegričke, koja kroz ovu opštinu protiče dužinom od 18 km, što je 28% ukupne dužine. Park prirode Jegrička zaštićeno je područje sa režimom zaštite II i III stepena. Ono je 1997. proglašeno za IBA područje - stanište ptica od međunarodnog značaja, a 2005. i za IPA područje - botaničko područje od međunarodnog značaja.

Od varošice u ne mali grad Temerin se pretvara u vreme održavanja nekih od svojih tradicionalnih manifestacija. Svake godine seriju od tridesetak manifestacija otvara Januarski međunarodni festival vina, a zatim se ređaju svakog meseca nekoliko od kojih su najpoznatije: Prost k’o pasulj u junu, Dani evropske baštine, Pitijada, ove godine prva Tortijada u septembru, Novogodišnje svečanosti i Noć kupovine u decembru... Zahvaljujući radu Turističke organizacije opštine Temerin, ali i ovim manifestacijama, Temerin je postao mesto vikend odmora i izletište koje rado posećuju i Novosađani, Beograđani, ali i Subotičani i Somborci.

- Ove godine urađen je projekat i dobijena građevinska dozvola za biciklističko-pešačku stazu koja će povezivati naselje Temerin i Info-centar u Parku prirode Jegrička. Naredne godine ćemo konkurisati za sredstva čime bi bila započeta prva od tri faze njene izgradnje. Ovo je za Temerin više nego nužno, jer je on poznat kao biciklističko mesto, a ovom stazom bi se povezali sadržaji od „Antero“ etno salaša do Vinskog salaša „Vindulo“, Info-centar i „Moja čarda“. Tada će turisti moći da dođu u Temerin i da biciklom, svojim ili iznajmljenim, obiđu sve ove destinacije - naglašava v.d. direktorka Turističke organizacije Temerin, gospođa Jovana Đurđević, i dodaje da su vlasnici „Moje čarde“ obećali da će, kada se postavi staza, oni obezbediti bicikle. U budućnosti se planira povezivanje biciklističkom stazom Temerina sa Novim Sadom, što će zasigurno u ovo mesto dovesti veći broj turista.

21

O manifestaciji „Dani berbe grožđa“ vake godine, trećeg vikenda septembra u Vršcu se održava najveća manifestacija posevećena grožđu. Ove godine 59. “Dani berbe grožđa” u Vršcu održani su od 15. – 18. septembra, a publika, navikla da se u Vršcu svašta lepo događa, došla je u velikom broju. Oko 100.000 posetilaca pratilo je raznovrsne programe prilagođene svim uzrastima. Domaćini kažu da je to za njih bila izuzetno velika čast koja ih obavezuje da u narednom periodu budu još bolji i uspešniji. Kareneval, dečji maskembal, izbor za miss, turistički obilazak grada, izlet do Vršačkih planina, Vršačkog zamka, Vidikovca i Crkve Sv. Teodora, put do Gudurice i degustacija vina, bogat dnevni program na centralnoj bini na kojoj su tradicionalno nastupili vitezovi vina, te večernji koncerti Jelene Tomašević, Sare Jo, Crvene jabuke, Snežane Đurišić i Zorana Kalezića, Ane Kokić i benda „ Unutrašnji portret“, neki su od sadržaja koji će se pamtiti.

- Nadam se da smo zadovoljili sve ukuse, da smo opravdali poverenje posetilaca. Za protekla četiri dana Vršac su posetili turisti iz 30 zemalja. Najbrojniji su bili gosti, njih oko 25.000 iz susedne Rumunije. Na to je uticala blizina granice, ali i to što TOO Vršac dugi niz godina ima kvalitetne promocije u Temišvaru, Rešici, Lugošu, Aradu, i na taj način im ovu destinaciju činimo interesantnom. Zato je iz godine u godinu njihov broj sve veći, i oni su nam zaista dragi gosti - objašnjava

S

Tatjana Palkovač, direktorka TOO Vršac.

Sledeće godine, 60. jubilarna berba održaće se od 14. - 17. septembra. Kada organizatori nakon ove manifestacije svedu rezultate i naprave izveštaj, kreću u pripremu sledeće. Za sada otkrivaju da će se održati na nekoliko lokacija, da će biti na više mesta postavljeni breneri za pečenje kobasica, više grožđa i tamburaša po ulicama..., svakako glamuroznije, atraktivnije i dostojno jednog Vršca i Vrščana.

O karnevalu ve godine karnevalsku povorku činili Poslednjeg dana festivala po tradiciji je održan vršački karneval, koji se kreteo ustaljenom rutom: od Doma omladine duž Dvorske ulice, ka Trgu pobede sa zaustavljanjem na dva mesta, kako bi svaka grupa imala prostor da se predstavi publici. Karneval izrastao je iz povorke u kojoj su išli berači, traktori i druge mašine koje su se koristili u vinogradima, i bile sastavni deo vršačkog Grožđebala. Od 2005. godine, kada je Vršac postao deo velike porodice evropskih karnevalskih gradova, karnevalska povorka je sve brojnija, kostimi raskošniji, a karnevalske grupe se trude da imaju što atraktivnije i živopisnije nastupe.

- Ove godine učestvovalo je dvadeset grupa i oko 500 učesnika.

Osim Vrščana, u povorci su bile i grupe iz Bele Crkve, Leskovca, ali i Crne Gore (Herceg Novi) i Rumunije. Datumi održavanja karne-

O

22

vala se ponekad preklapaju, što je bio slučaj i danas, ali radost i optimizam koji su podelili sa publikom, bila je na nivou najvećih svetskih festivala - rekla je Ivana Varga, ispred TOO Vršac.

O izložbi „Grožđa, voća i vina“

T

radicionalno, u okviru manifestacije „Dani berbe grožđa“ u Gradskom muzeju „Konkordija“ održava se Izložba grožđa, voća i vina.

Ove godine u sklopu izložbe po prvi put bila je i izložba Banatski suvenir. Voćari iz Pančeva, Bele Crkve, Vršca i okoline izložili su jabuke (Ajdared, Greni Smit, Zlatni delišes, Jonathan, Fuji, Jonagold, Gloster, Jonagored, Elstar, Kožara, Gala, Starkrimson, Zlatni Rajders, Red Čif, Mucu, Čadel i dr.), kruške (Abate fetel, Santa Marija, Vilijamovka, Butira, Boskova Bočica, Šampionka...), breskve (Samerset), i grožđe (Viktorija, Muskat Hamburg, Burgundac crni, Chardonnay, Moldova...), a organizatori su ovom izložbom želeli da pokažu da ovo nije samo vinogradarski, već i voćarski kraj.

- Poslovično dobra posećenost ove izložbe može da se objasni što ovakva postavka može da se vidi samo jednom godišnje, i to u vreme „Dana berbe grožđa“. Isto kao i Put vina koji

organizuje TOO Vršac. Turisti tada mogu da uz pratnju vodiča krenu put vinskog sela Gudurice i degustiraju vina u nekoliko vinskih podruma - rekla je Jasna Živković iz TOO Vršac.

O pesmi i vinu ema nijedne vršačke vinske svetkovine bez Vinka Lozića, lika iz „Milobruka“ Vrščanina, Jovana Sterije Popovića. On je boem, bećar i vinopija, i za sve dane trajanja manifestacije gradonačelnik Vršca koji kroz pesmu i priču slavi vino. Bezmalo dvadeset godina njegov lik tuma-

N

či gospodin Miroslav Žužić, glumac Atelja 212 (u zasluženoj penziji).

I ovog puta publiku je podsetio na jedan vinski zapis, star više od 250 godina, nepoznatog autora, ispevan u vreme rada „Slepačke akademije“ u Irigu.

Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban; popio je trista dukat’ sve za jedan dan, i još k tome vrana konja, zlatan buzdovan.

Karao ga kralj Matijaš, zemlji gospodar: “Bog t’ ubio, Dojčin-Petre, varadinski ban!

Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan, zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?”

Al’ besedi Dojčin Petar, varadinski ban: “Ne karaj me, kralj-Matijaš, zemlji gospodar!

Da si bio ti u Vršcu gde sam pio ja, i ljubio krčmaricu kojuno sam ja, popio bi ravnu Peštu i sav Budim grad!”

Naravno, da je Vinko Lozić, kao pravi uncut, u jednom stihu, radi autentičnosti, umesto krčme ubacio Vršac, ali u „Dane berbe grožđa“, Vinku Loziću je sve dozvoljeno.

23

Hotel “Rtanj” na Kopaoniku

24

Telefoni: 036-5471-090 i 036-210000 Kancelarija u Beogradu – rezervacije Novi Beograd, 11070, Gandijeva 76a, lokal 3 Tel.: +381 (0)11 41 11 000; +381 (0)65 321 84 31; Fax: +381 (0)011 4126 126 Web: www.rtanj.rs; Email: rtanjbeograd@gmail.com

Na Kopaoniku završena letnja turistička sezona, počele pripreme za zimsku „Dani vrganja“, održani početkom septembra, označili su kraj letnje turističke sezone na najlepšoj planini u Srbiji, Kopaoniku. Ova manifestacija je privukla značajan broj učesnika, pre svega ljubitelja prirode i gljiva, željnih novih iskustava, znanja, a pre svega druženja.

Osim dvanaest gljivarskih udruženja iz Srbije, događaju su prisustvovali gosti iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Grčke i Bugarske. Međutim, kako ističke direktor Turističko-sportske organizacije Raška, gospodin Radenko Cvetić, zbog početka školske godine osetno je manji broj ostalih posetilaca. Pred turističkim radnicima su pripreme za zimsku turističku sezonu, koje teku po uigranom rasporedu, jer ova planina, kada je reč o turistima zimi nema problema, osim u nedostatku smeštajnih kapaciteta. Dolazak turista se očekuje od 1. decembra, kada zvanično počinje zimska sezona, a do tada, gosti Kopaonika će biti uglavnom učesnici raznih kongresa i seminara.

TSO Raška, uz TOO Brus, NP „Kopaonik“ i MK Mountain Resort, organizator ovog događaja, učinila je sve da se učesnici osećaju ugodno i da te dane, koliko traje manifestacija, provedu što aktivnije i raznovrsnije, koristeći sve blagodeti koje Kopaonik pruža. Uz maksimalno prijatne temperature, goste je dočekala šuma prepuna gljiva, malina i borovnica, začinskog i lekovitog bilja.

Otvarajući ovu manifestaciju, gospodin Cvetić je naglasio: - Ubeđen sam da u ovom trenutku nigde u Evropi nema više gljiva nego na Kopaoniku.

To su potvrdili i prisutni gljivari koji su se iz berbe vratili prepunih korpi, a izlož-

ba „Gljive Kopaonika“ je prikazala oko 100 različitih vrsta sakupljenih u toku prethodnog dana.

I mada su u razvoj manifestacionog turizma - leto 2016., TSO Raška, Skijališta Srbije, kopaonički hotelijeri uložili puno truda, obogaćivanjem aktivnosti i širenjem ponude, kao i aranžmanima sa promo cenama, ova sezona je po broju turista bila uspešnija od ranijih, ali ne i od 2015. Letnje manifestacije su privukle znatan broj gostiju i gospodin Cvetić smatra da je potrebno raditi na podizanju njihovog kvaliteta, kao i da nedostaje jedna u trajanju od 3 - 4 dana, tipa EXIT-a i Lovefesta, dovoljno atraktivna da privuče veći broj gostiju, jer Kopaonik to zaslužuje.

- Ovo što radimo, i u okviru Dana borovnica, Dana vrganja i planinskih trka, značajno je jer na taj način uspevamo da animiramo određen broj gostiju, pre svega ljubitelja prirode i ekstremnih sportova, ali cilj nam je da dovedemo veliki broj ljudi, koji će ovde da provedu nekoliko dana i uživaju u sadržajima koje bismo pripremili za njih – ističe gospodin Cvetić i dodaje da su ovogodišnju, nešto posetom skromniju sezonu, uslovile vremenske (ne)prilike sa dosta kišnih dana i povremenim temperaturama koje su se u avgustu spustile i do 2°C. Simpto-

Radenko Cvetić (levo) sa saradnicima

matično je i da se tokom zimske sezone oseća prisutnost sve većeg broja stranih gostiju, dok na Kopaoniku tokom leta uglavnom borave domaći turisti, a njihov broj srazmeran je visini temperature. Što su temperature više, broj gostiju je veći i obratno.

U Raški postoji izreka: “Kad krenete na Kopaonik leti obucite jakne, a za zimu nema šta da se priča”, pa tako niske temperature ne mogu biti izgovor da se ne provedete lepo i da ne uživate na Kopaoniku ili bilo gde drugde. Samo ponesite odgovarajuću garderobu.

25

Bolji uslovi za Srednju stručnu školu u Irigu ihomir Stojaković je treću godinu direktor Srednje stručne škole „Borisav Mihajlović Mihiz“ u Irigu i profesor fizičkog vaspitanja od njenog osnivanja 2009. godine.

Ova škola je jedina u Vojvodini i među četiri u Srbiji (pored Topole, Aleksinca i Aleksandrovca) sa smerom vinogradar-vinar.

Od osnivanja škola je prolazila razne faze: prvobitno su bili formirani smerovi turistički tehničar i mešano odeljenje kuvar-konobar, da bi se posle tri godine otvorio i smer vinogradar-vinar. Četvrte godine, smer kuvar-konobar preinačen je u kulinarskog tehničara, a ukinut turistički tehničar, tako da danas škola ima dva smera: kulinarski tehničar (30 učenika), za koji se uvek traži mesto više, i smer vinogradar-vinar, u koje se, kao odeljenje u ogledu, upisuje svega 20 učenika godišnje.

Po rečima gospodina Stojakovića, kada je u pitanju smer vinogradar-vinar, od starta je bilo problema, a da nikome nije jasno zašto: škola je smeštena u vinogradarsko-vinskom kraju; učenicima je obezbeđen besplatan prevoz i udžbenici; zahvaljujući saradnji sa gospodinom Milora-

T

dom Miloševićem svake godine učenici odlaze na ekskurzije, obilaze vinogradarske krajeve u Srbiji, Sloveniji i Italiji. Benefit ovog smera je i dobra prohodnost na poljoprivedni, tehnološki i druge fakultete. Osim toga, zanimanja vinogradar i vinar su deficitarna, a učenici koji završe ovu školu, pogotovo oni koje to ozbiljno shvate, vrlo brzo nađu posao u struci, koji je jako dobro plaćen. I pred svega

26

toga odziv učenika je i dalje skroman, a diskutabilna je i zainteresovanost onih koji ga upišu.

Ova škola svojim učenicima pruža mogućnost praktične nastave, kroz saradnju sa vodećim vinarijama sa Fruške gore, „Mačkov podrum“ i „Kovačević“, i u poslednje vreme je izgradila izuzetno plodnu saradnju sa gospodinom Miloradom Miloševićem, koji je četiri hektara vinogradia darovao školi u cilju sprovođenja praktične nastave. Škola ima i svoje vinograde. Sa površine od jednog hektara pre dve godine proizvedeno je i prvo vino. Ove godine vinograd je bio u punom rodu i očekuju se ozbiljnije količine vina.

U perspektivi je dalji razvoj ove škole. Planirana je izgradnja Učeničkog doma u Irigu.

- Pre pola godine smo ušli u proceduru izrade projekta, koji je danas završen. U njega su uloženi veliki napori jer je u pitanju adaptacija objekta pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, u samom centru Iriga. Predstoji izrada idejnog projekta, kako bismo mogli da apliciramo na neki od fondova. Nemačka ambasada, sa kojom imamo dobru saradnju, takođe je obećala finansijsku pomoć prilikom adaptacije - ističe gospodin Stojaković i dodaje da je u nekoj daljoj perspektivi izrada projekta za školsku zgradu (danas SSŠ „Borisav Mihajlović Mihiz“ koristi prostor OŠ „Dositej Obradović“).

Dobijeno je obećanje od opštine, da će kod balon hale, koja nema upotrebnu dozvolu, biti oslobođena jedna parcela za podizanje Sportsko-obrazovnog centra u sklopu kojeg bi se nalazila i SSŠ, povezana sa balonom.

- Na taj način balon hala, koju danas koristi „ko hoće, i u koju ulazi ko hoće“, biće oživljena i u funkciji svih građana i sportskih društava sa teritorije Iriga i šire. Iza balona se planira izgradnja otvorenog terena za fudbal, košarku i dva teniska terena. Razmišlja se i u pravcu izgradnje bazena, ali je to dugoročna projekcija i za sada nije prioritet - navodi direktor Stojaković.

Milorad Milošević

Vinsko hodočašće Milorada i Maje Milošević

odine 2012., gospodin Milorad Milošević, slovenački biznismen, rođen u Velikim Radincima, je na mestu Probovog vinograda, posle XVII vekova, podigao zasad od 5 ha i otkrio spomen ploču imperatora M. A. Probusa, obećavši da će, ne samo obnoviti njegove vinograde, već pokušati da utiče na razvoj celog kraja.

Pet godina kasnije, gospodin Milošević je posed proširio na bezmalo 21 ha. Na Šuljamačkoj glavici je na 14 ha posađena vinova loza, na 4 ha u Irigu, u okviru saradnje sa SSŠ “Borislav Mihajlović Mihiz”.

Ove godine 6 hektara vinograda je u punoj berbi, dobijena je građevinska dozvola za podizanje moderne vinarije, a najvažnije je, da je ime Markusa Aurelijusa Maja Milošević Probusa zaštićeno i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.

- Imamo obavezu prema istoriji da je ispoštujemo Njegova najveća uzdanica u celoj ovoj priči, ćerka, Maja i očuvamo. Zaštitom brenda dobili smo potvrdu da je M. A. Milošević (1989), mr ekonomije, sa diplomama somelijera Probus naš, da je zasadio prvu vinovu lozu u Sremu. To smo stečenim u Sloveniji i Italiji, kaže: uradili na vreme i bila bi prava šteta da kranjsku kobasicu, - Moja privrženost za Šuljam i stalno prisustvo u vinogradu proizvedenu u Kranju (Slovenija) zašiti neko u Milanu, ili vezano je za ljubav prema mom ocu, ali i sve veću prema Istarski pršut u Tunisu. To se moglo desiti i sa Probusom vinu. Volim da pomognem ocu koliko god mogu, volim kada objašnjava gospodin Milošević i dodaje da Probusovo ime mi prenosi svoja znanja jer ima još mnogo toga što mogu od i brend otvara prostor za široku paletu aktivnosti i pravce njega da naučim. Ali, tu su i moji pogledi i neke moje ideje, razvoja ovog kraja. Takođe napominje, da on, kao pojedinac, koje sam spremna da „branim“. Međutim, mi smo jedna ne može sve to da uradi sam, i da to mora biti cilj i lokalne složna porodica, sa ciljevima koji idu u istom pravcu, i ne samouprave, Pokrajine, na kraju krajeva i Republike Srbije, sumnjam da ćemo srećno uklopiti njegovo iskustvo i neke jer to je brend ove države. moje vizije. To će, sigurna sam, dati najbolje rezultate - kaže Gospodin Milošević podseća da se pored Boga vina gospođica Maja Milošević, koja je imala izglednu karijeru u Dionisa u grčkoj ili Bahusa u rimskoj mitologiji, ime cara velikim korporacijskim kućama, ali je odabrala da se na proProbusa najčešće pominje. fesionalnom planu dokaže upravo ovde. Razlog takvoj odluci, - Možda ja nisam ni svestan svega ovoga što se dešava, ali osim želje da pomogne ocu, bila je i velika perspektiva koju napravio sam prave korake, u pravom smeru i videćemo kako je prepoznala u ovom projektu, vezanu i za vinogradarstvo, će to dalje da se razvija. Siguran sam samo u to, da će moja za turizam i neke druge privredne grane. Dolazeći iz druge deca, moji unuci, nadograditi ono što sam ja započeo i ovu kulture, iz miljea u kojima je seoski turizam daleko odmamoju viziju razviti koliko god je to moguće, i proizvoditi vino kao od te prakse u Srbiji, ona planira da slovenačka iskustva vrhunskog kvaliteta - izjavio je Milorad Milošević. prenese i primeni na Srem. Ipak, u maniru jednog ekonomiNjegovi najvažniji partneri u ovom poslu su članovi ste - somelijera, sa najvećem nestrpljenjem očekuje krajnji njegove porodice, ali smatra, da za priču koju je on započeo proizvod - vino i izlazak na tržište. u ovom kraju, to nije dovoljno. Zato je započeo saradnju sa I njene želje za budućnost su vezane za Carski vinograd, SSŠ “Borislav Mihajlović Mihiz” iz Iriga, područje rada: ponjegov razvoj kroz vinarstvo i privlačenje stranih turista. ljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (vinogradar – vinar), Nada se da će ovim projektom, zajedno sa svojim ocem, nauman da pomogne školi kako bi iz nje izlazili obrazovani uspeti da umreži različite aktivnosti ljudi ovog kraju, jer vino kadrovi, spremni i teorijski i praktično za rad u vinogradu i prati cela privreda, što je najkraće iskazano kineskom poslovinskom podrumu. vicom: “Nekoliko čaša vina sklope stotinu poslova.”

G

27

Zašto su vina

Vinarije Kovačević posebna U

Irigu, nekadašnjoj vinskoj prestonici Fruškogorja, koja je, zahvaljujući vrsnim vinarima na putu da povrati status, nalazi se ugledna Vinarija „Kovačević“. Od 2000. godine vinariju vodi Miroslav Kovačević - predstavnik treće generacije porodičnih vinara, opredeljen za proizvodnju vina specifičnog stila, koja se odlikuju upečatljivom harmonijom, elegancijom mirisa i ukusa.

Gospodin Kovačević je uspeo da svoje vinske ideje pretoči u bocu, a Chardonnay i Chardonnay barrique, Sauvignon, Cuvée Piquant, Rajnski Rizling, Rosetto, Aurelius, Bermet, samo su neki od njegovih predloga za uvod u storiju o Vinariji „Kovačević“.

- Svako može da hvali svoj proizvod, kao što svaki vinar može da kaže i objasni zašto je vino iz njegove vinarije dobro i kvalitetno. Ja mogu da ispičam sve o vinima Kovačević, ali to ne znači da će nekome da se svide i da će da u njima uživaju. Sve je više onih koji piju ono što im odgovara, a ne ono šta drugi hvale - smatra vlasnik vinarije koja sa prodajom od 600 - 700 hiljada boca na godišnjem nivou, pripada redu vinarija sa najvećom prodajom u Srbiji i za čija vina svake godine raste potražnja i interesovanje.

Permanentno izlaženje na tržište što sa kvalitetnijim, što sa novim etiketama, od samog starta je bila ideja vodilja gospodina Kovačevića. Tako su proizvedena i orange wine (bela vina proizvedena po tehnologiji crvenih), koja treba da izađu pred publiku naredne godine, pa vina iz amfore, a ove godine kreće i proizvodnja penušavog vina charmat metodom.

- Dugo smo imali problem da ispunjavamo želje tržišta i da svake godine proizvedemo 50 i 100% više vina nego prethodne. U poslednje vreme ustalili smo godišnji rast od 10 do 12% što omogućava potpunu kontrolu kvaliteta proizvedenog i rad na novim proizvodima. Današnja je publika gladna novina - objašnjava ovaj poznati vinar.

Vinarija „Kovačević“ je u Srbiji sinonim za Chardonnay, sortu vina koja daje ukusne osećaje vredne divljenja. Publiku ovog vina čine oni koji žele svakodnevno da uživaju u kvalitetnom vinu, dovoljno „laganom“ da se ne ograničavaju na čašu - dve.

Iako je zadržala isti pravac - proizvodnju vina prepoznatljivog kvaliteta, Vinarija „Kovačević“ je promenila smer, uvela retro stil vrativši se nekoliko hiljada godina u nazad, i proizvela Chardonnay organge bez kvasca, vinobrana, te Sauvignon, Rizling u amfori koji je šest meseci macerirao bez kvasca i vinobrana.

Vinarija „Kovačević“ je jedna od prvih uvela praksu proizvodnje vina prihvatljivih cena. Stalni porast količine prodaje vina (Orfelin) opravdao je ovakav potez vlasnika.

- Ako svake godine imate veću potražnju određenog proizvoda bez posebnog ulaganja u makreting, to znači da je publika prepoznala taj proizvod i to je najbolji pokazatelj pravog odnosa cene i kvaliteta.

Svake godine realizacijom nekih novih ideja, ova vinarija grabi krupnim koracima napred. Do kraja godine dovršava se započeto renoviranje starog podruma u porodičnoj kući, kako bi bio na usluzi turistima, kao i starog Iriškog podruma. Za sledeću godinu spreman je novi projekat izgradnje podruma od

28

Miroslav Kovačević 7.000 m² koji će u svom sastavu imati showroom za prodaju vina, suvenira i proizvoda iz okruženja, restoran do 500 mesta za proslave, bankete i svadbe. U njemu se planira deo gde će se odvijati proces odležavanja, fermentacije i obrade vina u drvenim bačvama, gde će se proizvoditi predikatna, orange i druga „malo kvalitetnija vina“. Ovde će turistima biti dostupan ceo ciklus proizvodnje vina, od vinograda do boce, vino u amforama, penušavo vino dobijeno tradicionalnom champenoise metodom ili charmat metodom u tankovima.

Sve ono što se radi u Vinariji „Kovačević“ finalizirano je i publici dostupno u Vinskoj kući „Kovačević“, opredeljenoj za predstavljanje vina iz ove vinarije i vojvođanske domaće kuhinje, primer slaganja kvalitetne domaće hrane i vrhunskog vina sa ovog područja.

Vinarija „Kovačević“ je jedna od retkih koja u svim segmentima vinarstva ima šta da pokaže.

Dostignut kvalitet vlasnika obavezuje, a publiku zadržava vernu vinima ove vinske kuće.

Ja, vitezina Elizabeta Berček i Đurđica Jojić Novaković beležavanje Svetskog dana mladog vina poteklo je iz francuske pokrajine Božole, gde se u lokalnim okvirima svake godine slavilo ispijanjem - Božole Nuvo (Beaujolais nouveau).

Postupak za njegovu proizvodnju, metodom karbonske maceracije od sorte Game, Francuzi su patentirali 1937. godine, a tek od 1985. godine ustanovljen je običaj, koji je vrlo brzo postao deo opšte vinske kulture, da se treći četvrtak u novembru slavi kao Dan mladog vina. Poslednjih petnaestak godina u Italiji se, za razliku od Francuske proizvodi Novelo (Novello), mlado vino nastalo od svih sorti crnog grožđa.

Ova lepa tradicija ustalila se i kod nas pre devet godina. Prvi koji je ovaj Dan uveo u našu zemlju bio je Sava Jojić, vlasnik poznate vinarije „Mačkov podrum“ iz Iriga, organizujući u centru Novog Sada Dan mladog Portugizera (jer je mlado vino, nazvano još i Svatovac, proizvedeno od sorte grožđa Portugizer).

Od prvog izdanja ovog praznika vina do danas, mnogo se toga promenilo. Ostalo je isto samo bure od 500 litara koje se svake godine svečano otvara i deli sugrađanima. Ali, program koji prati nazdravljanje i ispijanje vina među poznanicima i onima koji će to, upravo na ovom mestu tek postati, rastao je i prerastao u bogat i zanimljiv gradski happening. Svake godine proglašava se najlepša vinska pesma pristigla na konkurs raspisan od strane Srpske čitaonice u Irigu, najstarije čitaonice u Srba (osnovane 14. januara 1842. godine); dramski umetnici govore stihove o ljubavi i vinu znanih pesnika; tu je i pudar Svetozar Krstić alijas Cveta Đeđa, sa svojim pričama; kulturno-umetnička društva sa svojim narodnim igrama i tako dalje.

Svake godine, počevši od 2012., u okviru ovog Dana, promovišu se vitezovi mladog Portugizera. Do sada su tu titulu poneli glumac Aljoša Vučković, ambasador Švajcarske u Srbiji Žan Danijel Ruh, muzičar Slobodan Trkulja, novinar Vanja Bulić.

Uvek me je privlačio ovaj vinski događaj koji toliko živosti i veselja donese na ulice ovog mirnog grada. Raduje me i što sva-

O

mladog vina

ke godine sve više ljudi dolazi da ga podrži i uživa u programu pažljivo pripremljenom da zadovolji sve standarde dobrog ukusa. Naravno, s pažnjom sam ispratila svaki ovaj događaj, znala da odlažem druge obaveze, menjam raspored kako bi u njemu učestvovala. I po zimi, i po vetru, i po onako divnom vremenu, kakvo je bilo veče 2015. A zašto?

O gospodinu Savi Jojiću, vinskom bardu, ljubitelju prirode, vina i poezije, ukratko svega lepog, kojeg poštujem i kao čoveka i kao vinara, mogu da kažem sve najlepše i to delimočno obašnjava moj odnos prema ovom danu.

Ovaj događaj prati odlična organizacija, ali ni to mi nije ono presudno.

A onda shvatam da Dan mladog vina u svetu, a kod nas Dan mladog Portugizera - Svatovca, uvek pada u vreme mog rođendana i da sam ja zapravo, doduše dosta godina ranije, rođena u praskozorje trećeg četvrtka novembra i da sam neraskidivo vezana za vino i ovaj dan. Vraćaju mi se i fleševi iz detinjstva, kada su mom tati, notornom antialkoholičaru lekari, radi boljeg zdravlja, savetovali bar jednu čašu ove dragocene tečnosti posle ručka, a mi, ostali članovi porodice, davali podršku u tome.

Pili smo uglavnom vino našeg prijatelja Franje, Slovenca koji je na Fruškoj imao vinograde i proizvodio vino za sebe i svoje prijatelje, kada je to malo ko radio. U njegovom malenom podrumu bila su samo bela, lagana vina koja su tada ispunjavala očekivanja devojčice od četrnaest, petnaest godina.

Zato, Dan mladog Portugizera smatram i svojim praznikom.

Osim toga, svi vitezovi su izabrani samo na godinu dana, a ja „vitezina mladog vina“, ću to ostati zanavek.

Zato se ovim putem i na ovom mestu zahvaljujem vizionaru, gospodinu Savi Jojiću, koji je i ne znajući, ovim praznikom upotpunio moj dan i učinio da se i ja i hiljadu drugih ljudi, Novosađana i svih onih koji iz drugih delova naše Srbije dolaze da podele ovu radost, osećamo jako, jako lepo.

Elizabeta Berček

29

Ali nekih stvari ima što ne govore se svima, što se samo nekom šapnu, ti znaš...

J

„Male tejne velikih majstora“ su obeležile njegovu karijeru, edan je od najzaslužnijih za ekspanziju kulinarske profesije na ovim prostorima i još je kao relativno mlad postao ali ne i život. Celog života se trudio da ostane prirodan i prinjenom legendom. Tome su sigurno doprinele i „Male taj- stojan, neposredan u komunikaciji sa ljudima. Posle Zagreba životni put odveo ga je u Švajcarsku ne velikih majstora kuhinje“, serijal gde je, između ostalog sa suprugom i kratkih kulinarskih emisija TVZ od decom vodio vlastiti restoran “Sonne”.

1974. narednih dvadeset godina. On će Za penzionerske dane odabrao je skromno reći da je do toga došlo saLovran, gde danas živi sa suprugom. svim spontano. Reč je naravno, o Stevi Ali, ne miruje. U kompleksu „Milenij“ Karapandži, najpoznatijim kuvarom sa luksuznih hotela u Opatiji (kategorije prostora bivše Jugoslavije i sjajnom 4 i 5 zvezdica) rado pomaže u oblikočoveku. vanju menija. Neretko ga pozivaju da Prvo radno mesto dobio je samo arbitrira na raznim gurmanskim takmitri dana pošto se vratio sa odsluženja čenjima diljem bivše SFRJ. Nedavno vojnog roka, u hotelu „Esplanada“ u je sa Lepim Brkom snimio 25 emisija Zagrebu, prvo u snack baru, zatim u koje će biti emitovane ove jeseni. U glavnoj kuhinji, da bi se nešto duže Srbiji ima sjajnih kolega s kojima rezadržao na mestu šefa hladne kuhinje. dovno održava kontakt. Žudeći za novim iskustvima, ideja mu Prve nedelje septembra, gospodin je bila da ode u Etiopiju, čak je imao Karapandža je bio pozvan u Vinsku intervju sa ministrom turizma te zekuću „Kovačević“ u Irigu, sa zadatmlje, koji je, kao bivši student u SFRJ kom da nadomesti postojeći jelovnik i govorio srpskohrvatski. Uprkos tome osveži ga nekim novim idejama. Radio što mu se nije posebno dopao, jer je Stevo Karapandža je sa mladim kuvarima, zadovoljan tražio visoku platu uz obrazloženje da „ako tražite svetskog kuvara onda morate da platite“, posle pet- prijemom kolega i još zadovoljniji ljubavlju sa kojom rade ovaj naest dana dobija poziv iz Ambasade Etiopije. U to vreme se u posao.

- Meni je jako drago kada mogu da im dam savet koji oni Zagrebu otvora hotel „Intercontinental“ i, na osnovu preporuka njegovih pretpostavljenih, postavljen je za šefa kuhinje. Tome je spremno prihvate, da se taj moj trud ovde oseti na jelovniku prethodilo usavršavanje, u hotelskom lancu „Intercontinental“ i tanjiru i da će od toga biti obostrane koristi - izjavio je tom po mesec dana u Londonu, Beču, Budimpešti, Parizu, u koji se prilikom.

Smatra da je prostor bivše Jugoslavije bio povlašćen, kada je još jednom vratio na vlastitu inicijativu, na još četiri meseca. U samom hotelu je morao praktično preći sva odeljenja, i okušati reč o hrani, pre svega zbog uticaja orijentalne, mađarske, ause u mesari, u kafe kuhinji, kao kuvar supa, priloga, a sve u cilju strijske, italijanske i drugih kuhinja.. On lično, voli da pojede pripreme za rad na mestu prvog čoveka koji je predvodio bri- „kašikom“, i često priprema razne maneštre sa bobići (mlagadu od sto zaposlenih. Sa svim tim se poklopio dolazak pred- dim kukuruzom), ili paštu fažol sa starom kosti od pršute od stavnika “Podravke”, koja se nalazila na 300 metara od hotela, svog prijatelja sa Hvara, koja daje posebna miris. Voli jesti i testenine, vrlo dobre jer se brzo vari. Na kontintentu se primei ponuda za snimanje, kasnije kultne emisije.

Slučaj je hteo da Stevo Karapandža snimi prvu emisiju, da je ćuju drugačije navike, jela sa puno svinjskog mesa, kulena i zbog tehinčkih razloga otkazana emisija sa drugim šefom, i u malo ili nimalo ribe. U ovom kraju Fruške gore otkrio je da su predviđenom terminu ponovljena prva. Posle godinu dana sni- najbolji kuvari žene, i da mama gospodina Mireta Kovačevića, manja po čitavoj zemlji, ekipa je odlučila da nastavi snimanje vlasnika Vinske kuće „Kovačević“ jako dobro kuva. Probao je njen cepkani ajvar, koji je ocenio čistom desetkom. samo sa njim.

Mladim ljudima koji se opredeljuju za ovaj poziv toplo pre- Bio sam tada pun snage i volje, i nije mi bilo ništa teško.

Radio sam dan i noć. Mnogo puta se desilo da nisam stigao da poručuje da putuju svetom. Svi danas veliki šefovi kuhinja su odem kući, nego sam prespavao u jednoj lođi u taverni. Znao „odradili“ neki staž u azijskim zemljama, Singapuru, Hong sam da radim do 01:00h iza ponoći, a već u 05:00h sam morao Kongu, Tajlandu... Njemu je ovaj poziv omogućio da obiđe sve biti u kuhinji. Ali, to je za mene bila ljubav i veselje. Mislio sam kontinente, nekoliko puta boravi u Japanu, Meksiku, Australiji, ja i na privatni život. Posle posla sam često znao otići u disco, da prošara Amerikom, da dobro upozna Evropu. Kaže: - Mislim da porodica nije kočnica u tome da mladi ljudi putamo provesti sat, dva, ali uvek vodeći računa da se vratim kući i dobro naspavam da bih tog dana posao započeo odmoran i na tuju, ako se sve dobro iskombinuje. Ja ne znam i nemoguće je vreme - objašnjava maestro Karapandža čija je popularnost bila sve znati u gastronomiji, zato sam i danas zapisao jedan recept takva da je prilikom potpisivanja knjižice recepata “Vegetine” koji su mi dali ovdašnji kuvari za proju, hrskavu, a sočnu, koja kuhinje na zagrbačkom Velesajmu publika provalila ceo štand. me je oduševila.

30

Kako i u kuhinji ostati šarmer

O

Oliver Mlakar

Oliver Mlakar i Robert Čoban

d kratkih kulinarskih emisija Televizije Zagreb sa mladim kuvarom, Stevom Karapandžom, voditeljem Oliverom Mlakarom i njihovim gostima, počev od 1974. godine, svakog četvrtka u terminu 19:10, pre „Dnevnika“, prošlo je više od 40 godina.

Oliver Mlakar, najpoznatiji voditelj bivše Jugoslavije (između ostalog vodio je i legendarnu „Kviskoteku“), nije ni mogao da pretpostavi da će mu ta „mala“ emisija, prvi kulinarski šou na jugoslovenskoj televiziji, obeležiti život. Da će ga mnogo godina kasnije dovesti u Novi Sad, na Ribarsko ostrvo gde će opet biti okružen raznim jelima i kulinarskim specijalitetima na konferenciji o ishrani - Moja kravica Food Talk, održanoj u organizaciji Color Press Group. Oliver Mlakar i Stevo Karapandža su bili gosti i prvog izdanja ove konferencije na Salašu 137, i postali njena zaštitna lica.

Neke evropske zemlje imaju i po dva-tri TV kanala u celosti posvećena kuvanju i ishrani. Stanje u našem regionu je sledeće: - I mi smo u međuvremenu napredovali. Hrana, kulinarstvo je vrlo privlačna tema i to svi ljudi vole da prate. Bez hrane nema života i vidim da po malo i mi stižemo zapadnoevropske zemlje koje su već otišle napred.

Iako u Hrvatskoj odavno negujemo Puteve vina, Puteve maslinovog ulja, a nekim specijalitetima se daje poseban značaj, još uvek kaskamo za naprednijim evropskim zemaljama i nadam se da ćemo ih jednog dana stići – kaže gospodin Mlakar, koji je, zakoračivši u devetu deceniju još uvek zadržao svoj prepoznatljivi šarm.

On ističe da stranci koji dolaze u Hrvatsku, pa i čitav naš region, u prvom redu traže lepotu prirode, ljubazne domaćine i dobru hranu, koje kod nas ima u izobilju.

- U našim krajevima još uvek se ljudi puno zdravije hrane nego u nekim naprednim zapadnim zemljama, uprkos bogatom izboru programa vezanom za hranu, gde se često jede industrijski, brzinski pripremljena hrana – kaže naš sagovornik, koji priznaje, da se u kuhinji ne snalazi najbolje, čak jako loše. To je jednom prilikom opovrgao pripremivši Salatu od liganja, kao gost „Malih tajni“ 1987. godine. S druge strane zna prepoznati i uživati u dobrom zalogaju, a njegova vitka linija je „stvar sorte“, odnosno genetike.

Sinonim za izvanrednost, kako u profesionalnom tako i privatnom životu, gospodin Mlakar kaže da nije imun kada ga ljudi, i na ovoj konferenciji, kao i drugim mestima, zaustave, vole se s njim slikati ili proćaskati.

- Iako me to prati ceo život, veseli me što vidim da me ljudi još uvek vole i cene. Tako vidim da sam ostavio trag od onoga što sam nekada radio – i dodao da je Moja kravica Food Talk odlična preporuka za dobru, zdravu, kvalitetnu hranu.

Oliver preporučuje da se ne robuje jednoj vrsti ishrane, već jede raznovrsno, bez preterivanja, izbegava masna hrana i čitaju časopisi koje prate ovakve korisne razgovore i konferencije o hrani i vinu, jer to može doneti zdraviji život.

31

Konjički sport u Srbiji je u usponu, ali su ulaganja i dalje simbolična

V

jekoslav Papadopulo, predsednik Udruženja odgajivača lipicanske rase konja Srbije i član Upravnog odbora Konjičkog saveza Srbije, kaže da je konjički sport u Srbiji u usponu, ali uz veću pomoć države i podršku medija, njegov razvoj bi bio mnogo brži.

O sve većoj popularnosti, pre sveVjekoslav Papadopulo ga zaprega, govori i sve veći broj fijakerijada i sve veća posećenost ovim manifestacijama. Začetnici tog „talasa“ bili su članovi KK “Vranjevo”, koji su 1994. godine pokrenuli inicijativu za održavanje revije paradnih zaprega u Novom Bečeju, kao podsećanje na 1872. godinu, kada se u petopregu car Franja Josif I sa svojom svitom, provozao glavnom vranjevačkom ulicom, posle čega je doneo ukaz kojim dozvoljava da se u ovom mestu, u petopregu voze i oni koji nisu plave krvi, što je do tada bilo zabranjeno.

Gospodin Papadopulo naglašava da se od prve Konjijade, pre 23 godine do danas, mnogo toga promenilo, da je nekada bilo 80 do 100 zaprega, danas znatno manje, i da su atrakcija bili konji a da je to danas muzika i neke druge zabave koje se dešavaju za vreme Gospojine. Zato KK „Vranjevo“ razmišlja o ustanovljenju jedne zasebne fijakerijade, zasebnog dana, posvećene ljubiteljima konja i zaprežnog sporta, radi okupljanja i organizovanja „utakmice“, gde će jedini događaj biti onaj posvećen konjima.

Gospodin Papadopulo kaže da se svake godine formiraju tri - četiri nova konjička kluba. Ove godine u Srbiji je na programu 43 fijakerijade, neke se i preklapaju. U vreme održavanja

32

gospojinske Smorte paradnih konja, odražana je i Fijakerijada u Smoljincu kod Požarevca, 03. septembra u Čačku, a dan kasnije, po prvi put u Gruži. Za ovu poslednju, organizator je svim učesnicima obezbedio gorivo i smeštaj, što govori o sve većoj posvećenosti i ljubavi prema konjima. Primer Jovice Nešina takođe govori o pozitivnom pravcu konjarstva. Kada je osnovao konjički klub, u Kovilju je bilo četiri lipicanera, a četiri godine kasnije 30. Razlog „povratka“ fijakerima“ je po rečima našeg sagovornika, evociranje na stara vremena i dokazivanje, u čemu se posebno ističu mlađe generacije.

O tome govori podatak da je 27. avgusta, održana Fijakerijada u Stajićevu koja je okupila 1.000 posetilaca i 60 zaprega.

Fijakerijada je počela u 13:00, završena u 21:00h, a takmičila su se i deca, vozeći kroz čunjeve, kao odrasli. Pobedila je Milica Petrov iz Kikinde, devojčica koja ima 16 godina, a treće mesto je zauzeo dvanaestogodišnji Miloš Đurđević iz Pećinaca.

Gospodin Papadopulo ne može a da se ne osvrne na problem više nego skromnog ulaganja u zaprežni, i uopšte u konjički sport.

- Potrebna nam je jedna hala da bi takmičenja mogla da se održavaju i tokom jeseni i zime, da ne zavisimo od vremenskih (ne)prilika. Koliko je kod nas zaprežni sport u usponu govori podatak da u Hrvatskoj na fijakerijadama ima sedam takmičara, a u Srbiji do 30. Sva naša takmičenja se organizuju po pravilima koja važe u svim evropskim zemljama, a disciplina koju mi vozimo biće sledeće godine na Svetskom prvenstvu u Lipicama (Slovenija). Mi, pobornici ovog sporta, osim obećanja od nadležnih institucija da se će se više ulagati u ovaj sport, do sada nismo dobili ništa više - kaže gospodin Papadopulo.

Mitar Deurić sa saradnicima

Promocija novih nagrađenih vina Vinarije Deurić

- Činjenica je da su ogledalo svake vinarije ljudi, znanje i vinogradi. Opremu nisam spomenuo, jer u današnje vreme svi oni koji imaju ambiciju da proizvode vrhunska vina i budu ozbiljni igrači na tržištu, u svojim vinarijama već imaju instaliranu savremenu i kvalitetnu opremu – rekao je gospodin Mitar Deurić, direktor kompanije „Artus Fructum“, u okviru koje se 2013. godine nalazi moderna Vinarija Deurić, a povodom promocije novih nagrađenih vina iz ove vinarije, održane u Maloj Remeti. Ovom događaju prisustvovali su brojni zvaničnici, vinski stučnjaci, predstavnici medija. Vinarija Deurić je smaštena na osunčanim, južnim obroncima Fruške gore. Njeni vinogradi se prostiru na visini od 250 m.n.v., na obodu naselja Mala Remeta, opština Irig, između istoimenog manastira iz XVI veka, zadužbine srpskog kralja Stefana Dragutina i rimske prestonice Sirmijuma. Ovi idealni uslovi za proizvodnju kvalitetnih vina: vinogradi podignuti na parcelama koje odlikuju izuzetno povoljni zemljišni, klimatski i drugi uslovi za gajenje loze, važna su, ali ne i najvažnija karika u ostvarenju vinskih snova Vinarije Deurić.- U vinariji Deurić ljudi su glavni drajver razvoja. Svojim zalaganjem, kreativnošću, napornim radom, ne samo da stvaraju jedan novi vinski brend, već i trasiraju stazu koja vodi do vrha srpske vinske scene - istakao je gospodin Deurić i dodao da ovo jeste mlada vinarija, ali sa dugogodišnjim znanjem i iskustvom u proizvodnji, koja maksimalno nastoji da iskoristi i ugradi u proizvodnju grožđa i vina. On je takođe naglasio značaj permanentne edukacije i svest da postoje polja znanja koje tek treba savladati.

Vinarija Deurić puno pažnje posvećuje vinogradima jer vino, posebno ono vrhunsko, nastaje od vrhunskog grožđa. Stručni tim koji vodi Vinariju Deurić je svestan svoje snage, znanja, ljubavi za ono što rade, i želje da na najbolji način verifukuju svoj rad.

-Volimo naše vinograde. Negujemo ih, često ležemo i ustajemo sa njima. Rezultat ovakvog pristupa vidljiv je i merljiv u svakoj boci, u svakom gutljaju našeg vina, a mikrolokalitet i filozofija kvaliteta koju sledimo daju nam veliki podstrek za dalji razvoj.

Razvoj Vinarije Deurić nije fokusiran samo na ono što se nalazi u okviru imanja već u ceokupan razvoj „fruškogorske priče“.

Agroturizam je najmlađi sektor u „Atos Fructum-u“, nastao kao logičan sled Vinarije i okruženja u kome se kompanija nalazi.

Vinarija Deurić tako postaje značajan faktor napredovanja i pozicioniranja Fruške gore kao važnog i neizostavnog činioca srpske regionalne kako vinske, tako i turističke scene Vojvodine i Srbije.

Menadžer prodaje i komercijalni direktor vinarije Deurić, gospodin Zlatko Živanić, je u skladu sa povodom ovog okupljanja, podsetio da je na Balkan International Wine Competition & Festival 2016 u Sofiji Vinarija Deurić dobitnik specijalne medalje za dizajn, i zlatne medalje za vina: Chardonnay 2015, Traminac 2015, Avangarda 2015, Talas beli 2015; srebrne za Urban Rose 2014, i bronze za Crveni Talas 2015 i Crveni Talas 2014.

Gospodin Živanić je zatim, predstavio tri vina iz šestočlane vinske porodice Deurić: Traminac (Gewürztraminer), po kojem je već dugi niz godina ova mirkolokacija poznata, vino koje se pilo na dvorovima, omiljeno mnogim državnicima; Enigmu (Chardonnay, Sauvignon), berba 2015, i Avangardu (Sauvignon Balnc, Traminac).

Mladi enolog vinarije, gospodin Mirko Niškanović imao je čast da predstavi dva talasa: Talas beli (Chardonnay, Gewürztraminer), Talas crveni (Pinot Noir, Merlot) i Urban Rose (od čistog Pinot noir-a), uz sugestiju vinoljupcima da zaborave na medalje i pokušaju da razumeju ova vina dok ih budu probali, jer je to način na koji im se on, kao enolog, obraća.

33

Vina Aleksić sa pečatom N

Dragana Janjić

34

a samom ulazu u Vranje, grad u kome su obitavale zanosna Koštana i lepa Sofka ovekovečene u delima Bore Stankovića, postoji još jedan valjan razlog za zaustavljanje. Neki bi rekli da je to idealno mesto za opuštanje uma, tela i duše, drugi jednostavno - Vinarija „Aleksić“.

Ova vinarija postoji od 2006. godine, kapacitet joj je 500.000, trenutna godišnja proizvodnja 200.000 litara, a prerada grožđa, proizvodnja, negovanje vina i moderna sala za degustaciju, kapaciteta 80 sedećih mesta, raspoređene su na tri nivoa (700 m²). Ovu vinariju vode tri sestre Aleksić: Dragana, Maja i Marija.

Sve je počelo od ljubavi prema vinu i želji da ga proizvode. Problem je bio što nisu imale vinogradarskog znanja. To je bio razlog da angažuju one koji imaju zemlju, iskustvo i spremnost da svoje znanje nadograđuju na njihovo i volju da rade. Sa kooperantima iz Leskovca i Niša uspostavili su odličnu saradnju: svake godine proizvođači grožđa imaju pouzdanog kupca koji otkupljuje njihov proizvod, a vinarija pouzdane dobavljače koji rade po utvrđenim standardima. Sestre Aleksić upućuju poziv svim onima koji mogu da ponude kvalitet, kvantitet i kontinuitet, da im se pridruže.

U Vinariji „Aleksić“ se od belih autohtonih sorti grožđa: Smedarevke i Tamjanike, i internacionalnih Sauvignon Blanc i Chardonnay, kao i crnih: Muscat Hamburga, Cabernet-a, Merlot-a, Pinot Noir-a i Vranca, proizvodi paleta od jedanaest vina u Basic, Classic i Limited seriji.

Dragana Janjić, ekonomista po struci, suvlasnik i direktor vinarije „Aleksić“, objašnjava da je Basic serija (cenovne kategorije od 350 din), potvrda da i dobro vino možda da bude svima pristupačno. Vina iz ove serije „Sevdah“ (Smederevka, Sauvignon blanc), Roze (Pinot Noir) i Nostalgija (Vranac, Cabernet Sauvignon i Merlot), nalaze se u maloprodajnim sistemima, i nezaobilazan su deo proslava, korporativnih skupova, svadbenih veselja. Classic serija (od 450 do 650 din) predstavlja specijalnu selekciju vina koja ljubiteljima vina u potpunosti prenose odlike ovog podneblja kroz pažljivo birane autohtone i poznate internacionalne sorte sa najboljih parcela vnograda. To su „Žuti cvet (100% Tamjanika), Barbara (Muskat Hamburg, Cabernet Sauvignon), Arno (100% Sauvignon blanc), Bonaca (100% Chardonnay), Kardaš (100% Cabernet Sauvignon). Limited (800 + din) je ograničena serija (do 6.000 boca) iz probranih berbi, koja su sa pažnjom negovana i praćena tokom razvoja u podrumu.

To su Bonaca Limited (100% Chardonnay), Kardaš Limited (100% Cabernet Sauvignon), Amanet (100% Vranac) za čiju se proizvodnju ne stvaraju uslovi svake godine.

U Vinariji „Aleksić“ prisustvo žena je vidljivo u svakom segmentu. Tako je i sa imenima vina.

- Nije lako dati ime vinu. Već u startu morate da

vranjanskog kraja odredite nečiji karakter, i time pruzimate veliku odgovornost. Imenovati jedno vino jednako je slatkim roditeljskim mukama po rođenju deteta, koje će ga obeležiti za ceo život - kaže najstarija sestra, gospođa Janjić.

Tako je vino „Žuti cvet“ mirisna Tamjanika, kao autohtona sorta, dobilo ime po simbolu grada Vranja - žutom cveću. Kod Vranca, sorte vezane za područje celog Balkana, razmišljanje je išlo u pravcu da je to prva sorta koju su njihovi roditelji odnegovali iz hobija, i tako im ostavili u nasledstvo - „Amanet“, kao što će i one narednim generacijama. „Barbara“ je moderan rose nalik fikciji idelane žene - “femme fatale” koja se obrela u svetu vina: u isto vreme zavodljiva, intrigantna, sveža i neočekivana.

A Maja Aleksić Ilić, ing. prehrambene tehnologije i suvlasnik vinarije Aleksić objašnjava: - Ja neću biti skromna, pošto mi skromnost nije vrlina, i reći ću da gde god da smo poslali naša vina, imali smo rezultate. Volim da spomenem Decanter World Wine Awards 2012, jer je to prvo ocenjivanje koje nas je izdvojilo od ostalih. Nakon toga su dolazile sve sjajnije medalje i značajnije nagrade. Na Decanter Awords 2016. vina Aleksić osvojila su srebro za Bonacu Limited 2014, bronzu za Kardaš 2013 i Kardaš Limited 2011, i preporuku za Amanet 2012 i Arno 2015. Na najvećem svetskom vinskom takmičenju, AWC Vienna 2015, naša vinarija je proglašena najboljom nacionalnom vinarijom i to je kruna za sav naš rad koji je za kratak period dostigao vrlo visok nivo.

Na pitanje koliko to znači u plasmanu vina, ona odgovara da za nagrade znaju vinski znalci i oni koji prate vinska dešavanja, ali ne i prosečni potrošači. Oni se zainteresuju tek kada ga probaju.

Vinarija Aleksić je i promoter tipičnih vranjanskih jela, kao što je samsa - prazna pita prelivena kiselim mlekom uz dodatak belog luka.

- Slaganje vina i hrane je vrhunac vinske kulture.

Vino bez hrane ne ide. Hrana bez vina ne ide. Najbolji način je da ih spojimo pažljivim uklapanjem i promišeljenim kombinovanjem. Na taj način gostima naše vinarije pomažemo da se opredele u izboru vina i da hranu biraju prema vinu koje im tog trenutka stoji na raspolaganju. U Srbiji vinska kultura nije do kraja izgrađena, a kako ćemo to popraviti ako ne da na svaki način ukazujemo važnost svega što je sa ovim Božanskim pićem povezano. Kada dođemo na dovoljno visok nivo, potrošnja vina u Srbiji neće biti kao sada, 12 litara po glavi na godišnje, nego mnogo veća - kaže gospođa Aleksić Ilić.

Priča o ovoj vinariji ne bi bila potpuna da se ne spomene još jedna žena, enolog - Jelena Živanović, zadužena za tehnološki proces, koja je u ovom timu od samog početka, puna ideja, želja i znanja da isprati vladajuće trendove.

Maja Aleksić Ilić

35

Zlatibor - savršen izbor uristička organizacija Zlatobor ne propušta ni jednu priliku za promociju svog turističkog proizvoda, privlačnog turistima kako leti tako i zimi.

Ali, da li su klimatski faktori, specifična ruža vetrova, koja je ovoj destinaciji donela status „vazdušne banje“, a SB Čigota doprinela da se pozicionira i kao centar zdravstvenog turizma, dovoljan razlog da Zlatibor svake godine beleži porast broja domaćih i stranih gostiju? Naravno da nisu. Zato se turistički radnici trude da svakim svojim nastupom predstave nove turističke sadržaje i privuku novu publiku, ali i podstaknu staru na ponovni dolazak.

Letnja turistička ponuda zato počinje sa mestima gde se traži osveženje. U toku vrelih letnjih meseci, turisti mogu boraviti na otvorenim bazenima Hotela Olimp, Vile Romantika, ili u zatvorenim bazenima u Hotelu Mona i CMC klub Satelit, i kupalištima u okolini: „Zlatiborskim jezerima“, „Kod Komša“ i „Trčinoga“ u Semegnjevu, u Golovu, “Boškovoj vodi” u Ljubišu, u Mušvetama i “Jokinom vrelu” u selu Šljivovica.

Ove godine je letnja sezona na Zlatiboru počela otvaranjem Avantura parka u samom turističkom centru, pored zlatiborske pijace, a novi adrenalinski sadržaj otvoren je i u Ski-centru “Tornik” na oko 1.000m² i 16 prepreka, i uz postojeće sadržaje: zip line, bob na šinama, tjubing stazu, multifunkcionalni sportski teren pruža vrhunsku zabavu, posebno mlađim gostima.

Zlatiborci su se i ovog leta potrudili da svoje turiste zabave mnogobrojnim kulturno-zabavnim i muzičkim manifestacijama, događajima i tradicionalnim festivalima. U julu je održan HillsUp Music Festival i tradicionalni Sabor trubača i smotra narodnog stvaralaštva na Tić polju, Sajam rakije u selu Šljivovica. Na Zlatiborskom letu, tokom jula i avgusta na letnjoj pozornici na Kraljevom trgu, Tić polju, Čajetini i okolnim selima, nastupili su domaći bendovi, kulturno-umetnička društava toga kraja.

Zlatiborci veliki naglasak stavljaju na izlete do obližnjih loklaliteta kao što su Stopića pećina (Spomenik prirode I kategorije) sada sa uređenim stazama, platformom iznad bigrenih

T

36

kada i potpuno novom led rasvetom. Tu je i muzej Staro selo Sirogojno, Muzej pletilja, vodopad Gostilje, Mokra Gora, Šarganska osmica i Drvengrad, Andrićgrad, Prijepolje i manastir Mileševa... Za sve grupne izletničke ture obezbeđeni su vodiči, ali odlična signalizacija daje mogućnost obilaženja i u sopstvenoj režiji.

Jedna od najčešćih aktivnosti zlatiborskih turista je šetnja po neposrednoj okolini i uživanje u čistom planinskom vazduhu. Novooznačene i obeležene pešačke i biciklističke staze doprinele su boljem upoznavanju neposredne okoline ove planinske lepotice. TO Zlatibor je ove godine angažovao animatore-instruktore da turiste povedu u šetnju subotom, ponedeljkom da nauče da igraju srpsko kolo, utorkom su bili „Čigotini dani zdravlja“, a sredom su mogli da čuju priče o lekovitom bilju...

Zlatibor raspolaže sa 25.000 ležajeva u hotelima, odmaralištima, vilama za odmor, privatnim pansionima i apartmanima. Ono što posebno raduje je rast broja noćenja u prvih osam meseci od 20%. Samo u avgustu uvećanje broja gostiju je bilo 22%. Ove godine je i broj stranih gostiju procentualno veći u odnosu na broj domaćih gostiju. Osim gostiju iz bivših jugoslovenskih republika, pre svega iz Crne Gore i Republike Srpske, poslednjih nekoliko godina sve je više gostiju iz Rumunije, Grčke, Rusije, u poslednje vreme iz Holandije, Poljske i Nemačke. Tome su doprinele i cene zadržane na prošlogodišnjem nivou. Obogaćivanju ionako bogate ponude doprineli su tek izgrađeni Hotel „Iris“ i Apartmani MONS, pored hrama Preobraženja Gospodnjeg, i renovirani postojeći hoteli, svaki sa nekom novinom u svojoj ponudi.

Pored turista koji dolaze radi odmora, mnogo je sportista, koji osim povoljnog klimatskog faktora koriste i brojne sportske terene: za fudbal, tenis, dve zatvorene sportske hale...Početkom jula, na Kraljevom trgu, održano je takmičenje svetske Strongman Champions League.

Pripreme za predstojeću zimsku sezonu su u punom jeku, koja na Zlatibor redovno dovede na desetine hiljada vernih posetilaca naše zlatne planine.

Vila PINA za odmor o kojem ste maštali Značajan doprinos razvoju turizma na Zlatiboru, koji je 2013. godine obeležio 120 godina organizovanog turizma, dale su i njegove vile, luksuzne građevine koje svojim gostima nude vrhunski komfor.

Jedna iz poslednje generacije čuvenih zlatiborskih vila, koja je sa prijemom gostiju otpočela 2007. godine, je Vila PINA, situirana u samom centru naselja, iznad Zlatiborske pijace, ušuškana i borovom šumom zaštićena od gužve i buke (naselje Prve partizaske bolnice).

Vila PINA raspolaže sa 14 luksuznih apartmana opremljenih po visokim svetskim standardima (LCD TV u sobama i dnevnom boravku, DVD, satelitska TV, bežični internet). U sastavu vile nalazi se kafe bar sa terasom, mini wellness centar (đakuzi, sauna, masažne kade), parking sa video nadzorom i skijašnica, zatvorenog tipa (mogu da je koriste samo njeni gosti).

Vila PINA svojim gostima preporučuje aktivan odmor i sportske sadržaje i u skladu s tim, raspolaže određenim brojem bicikala, skija i sanki.

U sklopu vile nalazi se i igraonica, kao i igralište sa sadržajima za decu svih uzrasta, od bebi ljuljaški i tobogana, do klackalica, vrteški, tobogana i penjalica za stariju decu,

uređenim, maksimalno doteranim prostorom, koji predstavlja izvesnu novinu u odnosu na prethodne godine. Uz igralište, koje se nalazi na obodu borovog šumarka, postavljena je mini bašta, u kojoj roditelji mogu spokojno da uživaju u popodnevnoj kafi, nekom lepom vinu, i posmatraju svoju decu u igri.

Vila PINA dobitnik je nagrade “Zlatni bor” za najboljeg izdavaoca ležaja na Zlatiboru za 2011.

Vila PINA se ne vidi sa puta, a kada dođete do nje, sačekaće vas ljubazno osoblje, i biti na usluzi 24 časa, što je jedna od privilegije koje nude znalci u ovom poslu.

Vila Pina

Dragoslava Zeke Smiljanića bb, 31315 Zlatibor Tel.: +381 (0)31 841 148, +381 (0)31 848 136 Fax: +381 (0)31 848 536 Mob: +381 (0)62 660 220 info@vilapina.rs; www.vilapina.rs

37 29

OtvorenWellness, Spa & Beauty centar

Hotela

Olimp

na Zlatiboru

U

hotelu „Olimp“ je 25. jula 2016. godine, na površini od 1.400 m², otvoren Wellness, Spa&Beauty centar, trenutno najveći u zemlji, koji će gostima Zlatibora boravak na ovoj planini učiniti sadržajnijim i bogatijim.

Hotel „Olimp“ poznat i kao mesto gde se pripremaju sportisti – šampioni, ali i „kuća u kojoj svega ima“, koja svojim gostima nudi brojne mogućnosti za vrhunsko uživanje (33 lux, standard lux, standard sobe; 7 apartmana; apartman Olimp; 1 rezidencija; jedinstveni restoran nacionalne i internacionalne kuhinje; besprekornu uslugu; jedini otvoren olimpijski bazen na Zlatiboru, u čijem sklopu se nalazi i dečji bazen).

Otvaranjem ovog centra, Hotel „Olimp“ je upotpunio i svoju, ali i ukupnu turističku ponudu Zlatibora.

Ekskluzivni Wellness, Spa&Beauty centar opremljen je najrazličitijim sadržajima: od turskog kupatila, finske saune, aromaterapije, slane sobe, masernice, relax room-a, tepidarijuma, do veselih tuševa i zatvorenog bazena sa podvodnom masažom, kao i jacuzzi, fitness, biserne kupke…

Da gosti budu zadovoljni, brine čitava ekipa stručnjaka, masera, kozmetičara i sl., kako bi gostima omogućila što ugodniji i svrsishodniji boravak.

38

Ono što Wellness, Spa&Beauty centar čini posebnim je i prirodna voda iz sopstvenog izvora, izrazito retka po svom hemijskom sastavu (65% magnezijuma), i dobrom balansu minerala, najkvalitetnija ne samo na Zlatiboru već i u celoj Srbiji.

Ova voda višenamesnki se koristi za snabdevanje čitavog kompleksa (za grejanje, piće, vodosnabdevanje). Ovom vodom se puni i olimpijski i dečji bazen, a sada i Spa&Wellness centar.

Tragajući za uštedama, u saradnji sa Rudarsko geološkim fakultetom iz Beograda, hotel primenjuje sistem “voda-voda” sa toplotnim pumpama za grejanje i hlađenje. U novembru 2013., „Olimp“ je postao prvi hotel u Srbiji sa energetskim pasošem - potvrdom o kvalitetu zgrade sa stanovišta komfora i potrošnje energije tj. ekonomičnosti i ekološke prihvatljivosti.

Osim stalnih gostiju, sportista, korisnici ovog centra biće i učesnici mnogobrojnih kongresa i seminara situiranih u hotelu „Olimp“.

Po rečima menadžera hotela, gospodina Miće Ilića, u narednom periodu cilj je da se centar „razradi“, da se i gosti naviknu i počnu koristiti sve blagodeti koje im on pruža.

Pravi efekati su već vidljivi početkom jeseni i prelaskom gostiju sa otvorenih bazena u zatvoren prostor.

4.220 din./dan

popust 10% za rani buking

Jesen u Merkuru

Rezervacije na tel: 036 618 860, 036 618 865, email: rezervacije@vrnjcispa.rs ili putem sajta www.vrnjcispa.rs

39

Zoran Bošnjak

Voda Banje Vrdnik jedinstvena u Srbiji

V

rdnik, nekadašnji Castellum Rednek, spada u red najstarijih naselja na području Vojvodine. Godine 1315. na brdu (400m) iznad mesta podignuta je tvrđava Rednek, a 1697. izbegli monasi manastira Ravanica (kraj Ćuprije), u zapusteli manastir Vrdnik iz Sent Andreje prenose kovčeg sa moštima Lazara Hrebeljanovića, gde sa manjim prekidima ostaje do 1988. Otvaranjem rudnika mrkog uglja (1804. godi-

40

ne) Vrdnik izlazi iz „šablona stereotipnih fruškogorskih sela“.

Osim razvoja mesta, rudnik je pomogao „izbijanju“ termalne vode (1931.), iz najvećeg rudnika u basenu - Južnog okna, poviše hotela „Termal“. Uoči Drugog svetskog rata, rudari zidaju bazene i zgradu kupatila, preteče današnjeg banjsko-turističkog kompleksa. Zatvaranjem rudnika (1968.), koji je hranio Vrdničane preko 160 godine, i ukidanjem pruge Ruma - Vrdnik

(puštene u saobraćaj 1889.), gradić doživljava veliki udarac.

Ali već 70-tih, 80-tih godina u zoni ugašenih rudnika grade se turističko-banjski objekti, a time otvaraju i nove perspektive Vrdnika.

Godine 1974. otvoren je olimpijski bazen, dve godine kasnije i hotel „Termal“. Godine 1975. zvanično je potvrđena lekovitost vrdničke vode (izvor, Željko Marković). Dobitna kombinacija je visina od 240 m.n.v., na kojoj je gradić podignut, blizina Nacionalnog parka „Fruška gora“, okruženje šume sa zelenilom i čistim vazduhom, i termalna voda, konstantne temperature 32,8°C. Vode banje Vrdnik se zbog temperature i hemijskog sastava svrstavaju u hipotermalne vode, i samim tim spadaju u veoma lekovite, koje mogu uspešno da tretiraju veliki broj različitih bolesti. U svim bazenima se koristi voda iz prirodnog izvora, kao i u kadama sa podvodnom masažom, i na tu opremu i uslugu, koju nude svim svojim korisnicima, radnici ove banje su posebno ponosni.

- Ovo je jedinstvena voda u odnosu na sve banje, kako u Vojvodini tako i Srbije. To su pokazale i analize, i smatramo da bi imalo opravdanja investirati u izvor, da se on trajno održi.

Za sada se nalazi na dubini od 280m, ali treba misliti na budućnost i ulagati u njega, jer je ova voda zaista nezamenljivi faktor u našem poslu - istakao je gospodin Zoran Bošnjak, direktor Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Termal“ u Vrdniku.

Na otvorenim i zatvorenim bazenima banje ove sezone je bilo kao u košnici i svih šest bazena, tri otvorena i tri zatvorena, radili su punim kapacitetom. Mnogi gosti i za lepog vremena

koriste zatvorene bazene, delom iz navike, delom iz straha od sunca. Posećenost otvorenih bazena je bila odlična, posebno u vreme vikenda. Pun pogodak je bila izgranja dva nova, nešto plića bazena, za decu i neplivače, pa je ovaj bazenski kompleks s pravom poneo epitat porodičnog, i sada dve-tri generacije mogu na ovom prostoru kvalitetno da ispune vreme.

Tome su doprinele i ugostiteljske usluge, dovoljan broj mesta za prodaju hrane, pića i sladoleda. Ove godine je, sa suprotne strane postojećeg, otvoren još jedan ulaz/izlaz, čime je rasterećen saobraćaj, proširen parking prostor i omogućen komforniji i brži ulaz na bazene. Na tom ulazu je postavljena i nova kućica za prodaju karata..

- Prošla godina je u poređenju sa prethodnom donela značajno povećanje broja gostiju što je pravdano adaptacijom unutrašnjeg prostora banje. Ova godina se poredi sa prethodnom i svako novo povećanje posećenosti možemo smatrati uspehom.

Tome su, osim adaptacije prostora doprinele naše službe koje su maksimalno u funkciji: i ugostiteljstvo, i kuhinja, i tehničko osoblje... Zdravstveni deo se podrazumeva. Banja zadržava primat zdravstvene ustanove i radi sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Nažalost, zbog ograničenog ugovora sa RFZO pojavljuju se i liste čekanja, ali se mi trudimo da one budu što kraće i da za što kraće vreme ispunimo naše ugovorne obaveze. Sada već idemo ispred ugovora i nadam se da ćemo u narednom vremenu moći da se obratimo republičkim organima nadležnim za zdravstvo, da ovoj ustanovi dodele jedan veći ugovor, s obzirom na njene mogućnosti, i kada su u pitanju smeštaj, oprema i kadrovima - objasnio je gospodin Zoran Bošnjak.

41

Zlatibor bez bez barijera barijera - sa sve manje manje barijera barijera leksandar Radišić, svestrani je sportista, zaposlen u Turističkoj organizaciji Zlatibor. On je sa Udruženjem građana „Inkluzija osoba sa invaliditetom - Čajetina“, čiji je predsednik, pre tri godine inicirao projekat - „Zlatibor bez barijera“.

Zlatibor je turističko mesto prve kategorije i Udruženje, zajedno sa TO Zlatibor i lokalnom samoupravom, ulaže ogromne napore kako bi celo mesto učinilo dospunim, ne samo osobama sa invaliditetom, već i porodicama sa malom decom, starijim osobama i težim i hroničnim bolesnicima. Projekat „Zlatibor bez barijera“ ima za cilj prilagođavanje kompletne infrastrukture ovim kategorijama gostiju. TO Zlatibor peramanentno vrši apel na sve hotelijere da određen broj soba, kao što i sam Zakon nalaže, prilagode ovoj kategoriji turista, a novoizgrađene hotele, od samog starta obaveže na njegovo poštovanje.

Zlatiborci čini sve i da objekte javne namene učine pristupačnim. Za sada su dostupni Pošta, Dom zdravlja i Biblioteka “Ljubiša R. Đenić” u Čajetini. Osim toga, postavljene su rampe u samom centru, a kod hotela „Olimp“ napravljena je staza koja vodi do samog jezera.

Aleksandar Radišić dodaje da je u prethodnom periodu sprovedena akcija spuštanja ivičnjaka na pešačkim prelazima. Prva faza je obuhvatila prelaze od autobuske stanice do teniskih terena. U narednom periodu ovim projektom će biti obuhvaćeni svi pešački prelazi na ovoj destinaciji.

Namera turističkih radnika je da dostupnim učine što više javnog prostora, kako u samom Zlatiboru, tako i na turističkim destinacijama, sve atraktivnijim poslednjih godina.

Zato je u narednom periodu u planu prilagođavanje lokaliteta oko Zlatibora ovim kategorijama turista, ali pošto je ovo planinsko mesto, to nije lako izvodljivo, a u

A

42

nekim slučajevima je i nemoguće.

Uprkos velikim naporima, gospodin Radišić smatra da je još uvek jako malo soba prilagođenih OSI, što treba Aleksandar Radišić ispraviti u dogovoru sa hotelijerima prilikom narednog renoviranja. Isto tako, u projektima za izgradnju novih objekata, trebalo bi veću pažnju obratiti upravo ovoj kategoriji turista. Za sada osim hotela „Mona“ koja raspolaže jednom sobom i hotela „Olimp“ sa dve-tri, koje nisu u potpunosti prilagođene OSI, ali mogu da posluže, je sve čime ovo turističko

mesto raspolaže, kada su u pitanju smeštajni kapaciteti, što je svakako nedovoljno i što u najskorije vreme treba ispraviti, mišljenja je Aleksandar Radišić.

Mislite i na nas, osobe sa invaliditetom

D

arko Ivić, predsednik Hendi centra „Koloseum“ i Lige osoba sa invaliditetom, inicijator je serije seminara edukativnog karaktera o položaju osoba sa invaliditetom u turizmu, sa posebnim naglaskom na specifičnosti usluga u turi-

stičkim objektima i njihovoj dostupnosti za OSI. Organizatori seminara su Hendi centar i Liga osoba sa invaliditetom, uz podršku Visoke turističke škole strukovnih studija iz Beograda i pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Prvi u nizu seminara, održan je u Vrdniku, u Hotelu „Premier Aqua“. Po rečima gospodina Ivića, Vrdnik je tendenciozno odabran kao polazišna tačka, jer je banjsko mesto sa lekovitom, termo-mineralnom vodom (32,8°C), uspešne kod primene lečenja različitih oblika reumatizma i mnogih drugih bolesti, ali i živopisno mesto okruženo Nacionalnim parkom „Fruška gora“ i mnogobrojnim kulturo-istorijskim spomenicima, najznačajnijim srednjevekovnim srpskim manastirima. Nedaleko od Beograda i Novog Sada, Vrdnik je idealan za boravak od tri do pet dana osoba sa invaliditetom.

Gospodin Ivić je istakao da je ovo jedna od retkih turističkih destinacija gde su obezbeđeni svi potrebni uslovi za OSI, a da je u najavi podizanje još nekih kapaciteta koji

će upotpuniti tu ponudu.

- Meni je lično veoma drago da postoji jedan objekat koji je 95% prilagođen osobama sa invaliditetom i da pored Hotela „Premier Aqua“, i „Vrdnička kula“ u istoimenom etno selu, raspolaže sobama

Problem je da posle održanih prezentacija moram da se vratim kući jer nemam osnovnih uslova za ostanak - ističe gospodin Ivić.

Prvi seminar bio je namenjen novinarima, kako bi im ukazao na problem, a oni ih preneli široj javnosti. Drugom, održanom 08. septembra u kongresnoj sali novosadskog Hotela Etno naselje Vrdnička kula „Putnik“, osim sedme sile prisustvovali su političari i turistički radnici, organizatori putovanja i neposredni davaoci usluga, hotelijeri i restorateri, sa ciljem da se Strategijom razvoja turizma Republike Srbije u periodu 2016 – 2025., svi turistički objekti i turističke destinacije učine dostupnim osobama sa invaliditetom.

Retko kada se razmišlja o tome da se u toku projektovanja nekog turističkog objekta konsultuju upravo osobe kojima su ti kapaciteti namenjeni. To na žalost nije bio slučaj ni sa mnogim luksuznim objektima koji na svom sajtu imaju informacije o pružanju ovakvih usluga. adekvatnim za prijem OSI i omogući im - Neki objekti nude uslove dostupne papredivan boravak, mogućnost obilaženja raplegičarima, slepim osobama i dr., ali to okoline, ili uživanje u prirodi, koju retko ne rešava moj problem i ljudi koji imaju mogu na ovakav način da dožive. distrofiju, kvadriplegiju, sa težim invalidiGospodin Ivić imao je iscrpno i zanimlji- tetom, koji imaju dizalice i potrebu da krevo predavanje posle kojeg je sa grupom no- vet bude podignut na 20 cm iznad poda. Ja vinara obišao prostore namenjene osobama ne mogu da odem u bilo koji objekat. A tresa telesnim invaliditetom, i davao sugestije balo bi da se misli na sve - objašnjava Ivić. koje bi dovele do njihovog poboljšanja: od Da nade ipak ima govori i iskustvo sa širine vrata, dovoljnog mesta u toaletima, ove prezentacije gde je rečeno da upravo postavljanja rukohvata, do adekvatnih kre- u Vrdniku, Promont Group d.o.o., planira veta i mogućnosti podvlačenja dizalice itd. podizanje 4 - 5 apartmana u okviru novog Hotelskim radnicima je predložio i nabav- objekta, namenjenih osobama sa invaliditeku jednog kombi vozilo koje bi obezbedilo tom, a gospodin Ivić će imati radni sastanak mobilnost ovim osobama. sa projektantima, u cilju davanja sugestija, -Moja iskustva iz drugih turističkih cen- kako bi uslovi boravka osoba sa invaliditetara Srbije nisu tako pozitivna. U većini tom bili što komforniji. Ali, to nije sve. Nanjih ne postoji ni jedna soba za osobe sa in- javljeno je podizanje novog apartmanskog validitetom, ili ponuda nije kompletna (pri- naselja sa jednom do dve sobe prilagođene lagođeno kupatilo ali ne i soba, i obrnuto). osobama sa invaliditetom, takođe u VrdniZvao sam sve turističke agencije i hotele, ku. jer sam bio zainteresovan da nedelju dana - Neka bude jedna soba pa sam ja prezaprovedem na Zlatiboru ili Vrnjačkoj Banji, dovoljan da smo nešto uradili, ako ne drugo i razočarao sam se kada sam shvatio da ne- da smo probudili svest - zaključio je gospomam pristup nijednom turističkom objektu. din Darko Ivić.

43

44

Javor Radovanković

Elitni restoran Lloyd u Temišvaru, mesto srpskih gurmanluka i srpske muzike

J

edna od prvih asocijacija na Temišvar, ili „Mali Beč“, kako ovaj grad na Begeju zbog raskošne arhitekture u starog gradskog jezgra nazivaju, je gospodin Javor Radovanković, po mnogima najuspešniji Srbin u Rumuniji. Ovaj privrednik je bio domaćin učesnicima prve manifestacije „Dani Vojvodine u Temišvaru“, na kojoj su sredinom jula, u organizaciji TO Vojvodine, uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, predstavljeni potencijali deset vojvođanskih opština koje bi mogle biti interesantne rumunskim turistima.

Gospodin Radovanković je pomogao i organizaciju izuzetno posećene press konferencije na kojoj je bilo puno uglednih ličnosti, novinskih kuća, turističkih agencija, a njeni efekti će uskoro biti vidljivi.

Javor Radovanković je i vlasnik luksuznog restorana “Lloyd” koji je situiran u samom centru Temišvara, u zgradi iz 1907. godine, danas spomeniku kulture pod zaštitom države, namenski izgrađenoj za gradsku kafanu. Tu tradiciju je održala do danas, i jedna je od malog broja u gradu koje su bile i ostale gradske kafane.

Nju je 2000. godine gospodin Radovanković uzeo u zakup i od tada se „bori na tržištu ugostiteljstva“ kako bi održao tradiciju. Pošto je Srbin, mnogo drži do srpskih specijaliteta, pa su Karađorđeva šnicla, srpski roštilj, gibanice, pite zeljanice..., osnov bogatog menija „Lloyd“-a, u kojem podjednako uživaju i Srbi i Rumuni, i gosti sa svih strana sveta koji posete ovaj grad. Gospodin Radovanković kaže da su razlog za to sjajni kuvari, ali i namirnice, koje listom nabavlja sa domaćih farmi, od svojih prijatelja. Osim srpske hrane, iz restorana se

neretko čuje i srpska muzika.

Gospodin Radovanković važi za velikog poznavaoca prilika u Srbiji i Rumuniji i svojevrsnog ambasadora Republike Srbije u Rumuniji. O mogućnostima povećanja turističke razmene između ove dve zemlje, on kaže: - Moguće je učiniti puno, pre svega raditi projekte i iskoristiti mogućnosti koje pružaju evropski fondovi.

Na taj način mogla bi se obezbediti značajna sredstva i uraditi lepe stvari i kada je reč o vinogradarstvu, sportu, ili kulturnoj saradnji. Za to su potrebni samo pametni ljudi koji pišu pametne projekte.

Javor Radovanković je u svojoj misiji „čoveka razvoja prekograničnih odnosa“ redovan učesnik vinskih manifestacija u Vršcu gde dovodi veliki broj rumunskih privrednika i gostiju. On je, pre nekoliko godina bio inicijator dolaska prvih većih grupa rumunskih turista na Kopaonik i od tada je njihovo interesovanje za ovaj planinski centar višestruko poraslo.

Naš sagovornik objašnjava da Rumuni o Srbima imaju lepo mišljenje, smatraju ih jako dobrim domaćinima i ljudima. Osim toga, u Srbiju dolaze zbog privlačnih cena, pristojnijih u odnosu na druge države.

Po njegovom mišljenju potrebno je što više promocija poput „Dana Vojvodine u Temišvaru“, organizovanje što više manifestacija, jer Rumuni rado dolaze i na Guču, i na Dane ludaje u Kikindi, na Karneval cveća u Beloj Crkvi, Rakovački karneval u Beogradu... To je najbrži i najlepši način da Srbija „pokaže svoje pravo lice“. A kada prvi put dođu, kada se uvere da je sve tako kako je i predstavljeno, gospodin Javor Radovanković garantuje još masovniji dolazak rumunskih turista u našu zemlju.

45

Jelena Vragović

Slikar, borac za ženska prava, pedagog... elena Vragović iz grada vina, vetra i ljubavi - Vršca, je specijalista metodike nastave matematike, prof. razredne nastave OŠ „Jovan Sterija Popović“ u Vršcu; aktivista je NVO Centra za prava žena; višestruko nagrađivan slikar amater; student i odnedavno član MENSE...

U sebi nosi razne talente, zato su njena interesovanja, kao i načini ispoljavanja, mnogobrojni. Jelena Vragović - umetnik, posvećena je slikanju pejzaža, vojvođanske pitomine... Njena radoznalost podstaknuta je oslobođenjem mašte. Jedno otkriće podstiče drugo, širi sferu ideja, pobuđije sklonost ka istraživanju. Ona slika ono što tog trenutka oseća u želji da to nešto podeli sa drugima.

Umetnost je oblik života, biti umetnik znači porađati novi kvalitet. Svaki umetnik na tom putu ima svoje oruđe (ili oružje). Jelana Vragović je izabrala kičicu. Ova umetnica imala je pet samostalnih izložbi u Pančevu, Nišu i Vršcu i više kolektivnih: u Beogradu, Jagodini, Novom Sadu, Pirotu, Knjaževcu,Vršcu, Pančevu, Kovačici, Zrenjaninu, Nišu, Zaječaru, Sremskoj Mitrovici, Čačku, Rumi, ali i van Srbije, u Mađarskoj i Rumuniji. Član je KLUV-a od 1998. i ULAZ-a od 2006. godine. Dobitnica je Diplome za originalan pristup likovnom delu na 28. Smotri likovnog

J

46

stvaralaštva amatera Srbije, Čačak 2008; Pohvale Saveza 98 u Beogradu; osvojila je treću nagradu 2003. na Smotri u Novom Sadu; Pohvalu 2005. u Novom Bečeju; Drugu nagradu na 5. Smotri 2004. u Novom Sadu; Treću nagrada na Izložbi minijatura “VOVa” mini Art u Mađarskoj 2011... Radila je ilustracije za knjigu dr Ljubice Stojković “Bračni lavirint” i za „Srebrne bajke“ Dragoslave Saulić.

Slikarstvo je uvek bila sfera njenog interesovanja, a prvi izbor - slike na staklu.

Prva osvojena nagrada za amatere Srbije, kao i nagrada na jednoj koloniji, bile su presudne da počne da radi ulja na platnu.

I to se dopalo i njoj i onima koji vrednuju njene slike. Ona je nosilac priznanja najtrofejnijeg likovng umetnika amatera Vojvodine (2009. god).

Jelena Vragović kao afirmator prava žena, bori se protiv njihove zatvorenosti, za njihov odgovarajući društveni položaj i status, koji ni ulaskom u XXI vek nije adekvatan.

- Ima dosta žena koje ne idu nigde. Ma koliko mislile da smo „svetske“, i da idemo u korak sa trendovima, žene u Srbiji su još uvek nedovoljno otvorene, a životi dosta njih svedeni na kuću, porodicu, ne dajući im mogućnosti da se posvete onom čime bi volele da se bave. One se najčešće mire sa

situacijom u kojoj su se našle i prepuštaju joj se. I to treba da menjamo - kaže naša sagovornica, koja napominje da nije zadovoljna ni brojem žena u slikarstvu. Misli ne samo da ih je malo nego da nisu dovoljno vidljive, pa se slikarstvo često smatra muškom profesijom. Ona se poziva na ženu kao stub porodice, koja zarad nesigurne profesije slikara rađe bira posao nastavnika i obezbeđivanje sigurne egzistencije.

Jelena Vragović je učesnica mnogih likovnih kolonija. Sredinom juna, bila je jedan od deset umetnika koju je za Likovnu koloniju porodice Miljević iz Starih Ledinaca selektovao akademski slikar Branislav Bošković.

- Volim ovu vrstu druženja. Ovo su mesta nastanka divnih prijateljstava i smatram privilegijom ovakvo uživanje i relaksirajuću atmosferu, kakvu su nam priredili Mia i Dragan Miljević. Lepo je kada u koloniji učestvuju i žene – „odmah je drugačije“, u pozitivnom smislu. Razlog zašto ima više muškaraca na koloniji je identičan onom zašto ima više muškaraca slikara od žena slikara. Oni se pre odluče da dođu. Žene uvek imaju još neke obaveze. Teško je odvojiti tri, četiri, pet dana koliko traje jedna kolonija. Žene nemaju mogućnost da odu gde i koliko hoće i budu opuštene koliko je potrebno – apostrofirala je Jelena Vragović.

Č

Narodski slikar Janoš Mesaroš

ovek nije slepac koji sanja da vidi. Videti se može i dodirom, najjasnije srcem. Priče ispričane crtežom i bojama najduže se pamte. One, ispričane u vinogradu svoga oca u Novom Bečeju, od dokonih ljudi na putu u crkvu ili povratku iz nje, uz fićok rakije ili čašu vina, uokvirio je na svojim slikama.

Naslušao se svega i svačega što se utisnulo u njegovu svest kao zapovest, što se može iščitati na njegovim slikama: od apokaliptičnog potopa, do Lale, koji za rodnih godina u šaraglje stavlja veliku bundevu i veliki kukuruz, nakrivi šešir na stranu i ide kući cik-cak, da svi vide kako mu je rodilo, a za sušnih, natuče šešir da ga niko ne pozna i kući ide najkraćim putem, da ga niko ne vidi.

Sebe smatra slikarom Panonske nizije, hroničarem strahova njenih žitelja, onih najvećih, iskonskih, od povratka Panonskog mora i od suše.

- Ja uzmem parče zemlje, stavim ga na štrik i prenosim na platno, sve sa štipaljkama. To me podseća na dalijevski nadrealni svet koji sam premestio u Panoniju. Volim dalijevsku slobodu, pa moji konji mogu i da lete, da budu i crveni, zeleni, kakvi god - kaže Janoš Mesaroš, kome su konji, razigrani, mitski, izmaštani, obeležili njegov umetnički rad.

- Bezmalo pola veka pokušavam da naslikam sliku bez konja. I kad god mi je to pošlo za rukom, komentar je bio: E

sad tu naslikaj dva konja i biće odlična slika. Meni ne daju da slikam slike bez konja. Ja sam osuđen na to. Na to me je osudio još Atila Bič Božji koji mi ih je ostavio u amanet i to one na kojim su Huni dojezdili u Panoniju, u kojoj sam rođen, baš u Novom Bečeju i Vranjevu, čuvenim po petopregu cara Franje Josifa I, u blizini prokopanog dela Tise, gde kažu da je sahranjen Atila Hunski. Na kraju sam prihvatio da su konji nešto bez čega ne mogu da živim. A da nema konja slikao bih žene, lepote uporedljive jedino sa gracioznošću konja. Tako da nisam pogrešio – dodaje umetnik koji je u maju ove godine predstavljen na stranicama OXFORD enciklopedije kao jedan od trojice slikara iz Srbije, izabran zbog „autentičnosti njegovog likovnog izraza prepoznatljivog u svetu“.

Ovo priznanje, posle 300 samostalnih izložbi širom sveta, više od 7.000 naslikanih slika, smatra krunom svega što je u umetnosti uradio.

I pored svega toga ostao je isti, prirodan, narodski slikar, koji posećuje manifestacije, likovne kolonije, slika, kuva, fotoaparatom beleži svaki trenutak, zabavlja se i zabavlja druge, uvek okružen ljudima. I kaže: - Mene ljudi vole i vole moje slike i ja se među njima najbolje osećam. Među odabranima ponekad me steže kravata, a cipele žuljaju.

47

Profesor biologije opčinjen svetom gljiva S amo ono što je prirodno ima snagu dugog trajanja. Zato je vreme da se čovek opet okrene prirodi. Ali, tu vezu nije lako uspostaviti. Čovek se mora otvoriti prema prirodi i potpuno svesno doživeti sve ono što su njegova čula sposobna da prime. Da ne bi sve ostalo na rečima, potrudila su se gljivarska društva iz Srbije, Makedonije, Bugarske, Hrvatske, Grčke i Slovenije, okupljena 02. i 03. septembra na manifestaciji „Dani vrganja“ na Kopaoniku, koju su po sedmi put organizovali Turističko-sportska organizacija Raška, Turistička organizacija opštine Brus, Nacionalni park „Kopaonik“, Hotel „Rtanj“ i MK Mountain Resort, prvog vikenda septembra.

Jedan od učesnika skupa bio je Marko Blagojević, član šestočlanog tima iz Udruženja gljivara i ljubitelja prirode „Vilino kolo“ iz Petrovca na Mlavi, rad da se druži, uči. Bio je „desna ruka“ iskusnom gospodinu Branislavu Uzelcu u determinaciji gljiva i postavki izložbe.

Marko Blagojević je i predsednik Udruženja gljivara i ljubitelja prirode „Vilino kolo“, osnovanog aprila 2015. godine. Tako je ovaj mlad čovek uspeo da objedini svoje profesionalno znanje i hobi, i u velikoj harmoniji prirode, u kojoj se sve stvari prilagođavaju jedna drugoj, nađe utočište. Ne krije zadovoljstvo što je Udruženje za samo godinu dana okupilo tridesetak aktivnih članova, i što je sve veće interesovanje za njihov rad, kako školaraca, tako i onih koji hoće da na što kvalitetniji način provedu svoje penzionerske dane. Rad društva je pre svega usmeren na edukaciju šireg stanovništva o gljivama, načinu njihovog korišćenja, kako ih pravilno brati, čuvati i diviti im se. Udruženje se bavi i proučavanjem gljiva sa područja Homoljskih planina, i sa Ekološkim društvom „Studenac“ iz Krepoljina, koje već 11 godina organizuje izložbe gljiva, razmenjuje iskustva. Udruženje „Vilino kolo“ je ove godine priredilo svoju prvu proletnju izložbu sa oko 100 vrsta gljiva, sa izuzetnim uspehom i ciljem da u narednim godinama da svoj doprinos mapiranju gljiva u Srbiji.

Mada se gljivama divi pre svega kao naučnik, interesantan mu je odnos stanovništva prema ovom šumskom blagu. Po njegovim rečima, iako su gljive sastavni deo srpske kulinar-

48

ske tradicije, a Homoljani nešto „bliži“ gljivama nego Marko Blagojević stanovnici većih gradova, sve se svodi na korišćenje dve-tri vrste. Interesnatno je da je omiljena gljiva meštana ljuta mlečnjača (mlečnica) - Lactarius piperatus, prelepa gljiva, koja se vodi kao nejestiva, jer je ljuta.

Marko Blagojević kaže da za proteklih godinu dana Udruženje „Vilino kolo“, jedno od osnivača Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (u septembru 2015. godine), može da se pohvali vrednim nalazom izuzetno retke vrste puhare - Myriostoma coliforme, na Homoljskim planinama, na ulazu u Gornjačku klisuru.

Veliki benefit Udruženje smatra što je uspelo da zagolica interesovanje građana ove opštine sa svega sedam i po hiljada stanovnika, za gljive, koji su počeli da im se javljaju sa pitanjima o nađenim vrstama respektujući njihovo mišljenje.

Benefit od znanja ovog tridesetdvogodišnjeg profesora biologije, zaposlenog u OŠ “Jovan Šerbanović” u Ranovcu i u OŠ “Profesor Brana Paunović” iz Rašanca (Petrovac na Mlavi), imaju i njegovi učenici. Oni o carstvu gljiva imaju priliku da nauče daleko više od svojih vršnjaka, pogotovo kada se uzme u obzir da je planom i programom za V razred manje od pet časova posvećeno „proučavanju“ gljiva.

- Mislim da je „Vilino kolo“ na pravom putu da postane uvaženo u mikološkim krugovima Srbije, jer Petrovac je malo mesto, ali sa lepim terenima. Gljivarstvo ima potencijala, kada je reč o Srbiji, jer ima sve više ljudi željnih da nešto nauče. Mi, gljivari, kada govorimo o gljivama, najmanje mislimo o ishrani.

Gljive su izuzetno vredni stanovnici ekosistema. Da nije gljiva u šumama bi bilo slojeva lišća visoko šest metara. Ne bi mogli da se krećemo kroz šumu da nije gljiva. Ne treba zanemariti ni estetsku stranu gljiva. Za vreme boravka na Kopaoniku našli smo Pholiota flammans, narandžastu gljivu upečatljive lepote.

Cilj svih gljivara je da čuvamo šumu, a konačan cilj je očuvanje ekosistema – poručio je Marko Blagojević.

Zoran Jelenković

Prva Godišnja skupština Mikološko gljivarskog saveza Srbije

N

a mestu konstituisanja Mikološko gljivarskog saveza Srbije, na Kopaoniku, početkom septembra, održana je prva Godišnja skupština, na kojoj je urađen presek stanja i usaglašene smernice za nastavak rada Saveza i njegovo vođenje. U izveštaju, koji je podneo predsednik Saveza, gospodin Zoran Jelenković, u 2015/2016. godine održane su tri sednice Upravnog odbora i održavana stalna elektronska komunikacija između njenih članova.

Prva godina MGSS protekla je u rešavanju administrativnih pitanja i uspostavljanju osnova za rad: registraciju Saveza, otvaranje računa, izradu pečata, loga itd. Usaglašena je lista izložbi članica Saveza, prema kojoj će svako društvo imati obavezu postavljanja prolećne i jesenje izložbe, kao osnove za izradu baze podataka o gljivama Srbije.

- Mislim da smo na dobrom putu i da smo postavili stabilne temelje za jedan ozbiljan rad u cilju nauke i naše države.

Jedan od glavnih zadataka svih članica Saveza je rad na terenu i zaštita staništa gljiva, kao i edukacija stanovništva, da se ne dešavaju desetine trovanja godišnje – objašnjava gospodin Jelenković.

MGSS je tokom prošle godine potpisao Sporazume o saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Nišu, PMF-om u Kragujevcu, planira potpisivanje Sporazuma sa Institutom za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine u Novom Sadu, a predlog je upućen i PMF-u u Novom Sadu. Cilj ovih Sporazuma je da se rad MGSS, vezan pre svega za teren, uveže sa naukom, radi zajedničkih projekata, međusobnom podržavanju i jačanju.

MGSS je potpisao i Ugovor sa autorima projekta „Smanjenje gojaznosti ishranom samoniklog bilja i gljiva“ za koji se očekuje podrška Ministarstva

privrede, turizma i telekomunikacija.

Ovaj projekat, koji će biti realizovan kroz kampove, imaće za cilj menjanje svesti, pristupa ekologiji i ishrani, pre svega kod školske omladine. Projekat je značajan proizvod važan za ekoturizam i plan je da se narednih godina proširi na celu Srbiju.

U narednom periodu Savez treba da reši proceduralna pitanja dolaženja do sertifikata potrebnih Savezu, a koje će država priznavati. U cilju edukacije školske omladine, aplicirana su sredstva za elektronsku izložbu, koja će biti realizovana po školama širom Srbije. Namera ovog interaktivnog izloga je učenje kroz zabavu.

Na Kopaoniku su u julu, tokom pet dana vođeni razgovori oko formiranja Gljivarskog saveza Jugoistočne Evrope.

Napravljen je veliki pomak i razmenjena iskustva sa Gljivarskim savezima iz Grčke i Hrvatske, a njihovi primeri dobre prakse trebali bi da MGSS donesu „uštedi u vremenu“, da ne ponavlja njihove greške. Potpisivanje Memoranduma o saradnji planirano je do kraja godine.

Predstoji rad sa okolnim zemljama koje nemaju savez, da ga osnuju.

MGSS će u narednom periodu težište rada usmeriti na uključivanje u izradu strateških dokumenata iz oblasti ekologije.

- Naredne, 2017. godine, očekuje se usvajanje Novog zakona i pravilnika u oblasti ekologije i zaštite životne sredine i mi ćemo ih dočekati spremni sa konkretnim predlozima. Ideja nam je da članovi gljivarskih društava budu ovlašćeni kao šumari ili ekolozi volonteri da edukuju stanovništvo, ali i prijavljuju sve nesavesne koji narušavaju prirodnu sredinu. Takođe, u narednom periodu promet gljiva morao bi biti regulisan, a ne kao

što je bila dosadašnja praksa. Predložićemo da lice koje ispred restorana, hotela, pijace, nabavlja gljive, mora posedovati sertifikat o njihovom poznavanju, kao i lica od kojih se gljive nabavljaju – objašnjava predsednik MGSS. Planira se sprovođenje edukacija članova Saveza o načinu dobijanja sredstava u lokalnim samoupravama. U tom smislu, vođeni su razgovori sa Ministarstvom o slanju cirkularnog dopisa lokalnim samoupravama kojim bi bila skrenuta pažnja na GD na njihovom području u cilju dobijanja sredstava za rad, jer ono što GD rade je vrlo bitno za ekologiju Srbije.

U okviru MGSS grupa mladih ljudi imaće zadatak da prati konkurse za sredstva ministarstava, kao i pristupnih fondova EU, koji će u svakom trenutku imati uvid u sve pojedinačne projekte GD, članica MGSS i iskoristiti mogućnost za aplikaciju.

O tome kako je u prvoj godini radilo Predsedništvo i Izvršni odbor, najbolje govori jednoglasno poverenje koje su im za naredni period ukazali svi članovi.

- Bolji rezultati se u prvoj godini nisu mogli ni očekivati jer su rešavane administrativne prepreke. Osim toga, sedište MGSS je u Nišu, predsednik je u Raški, jedan potpredsednik u Beogradu, drugi u Nišu, a potpisivanje vršimo u Kragujevcu. Problem su i sredstva koja trošimo iz sopstveniih izvora, jer Savez još nije aktivirao račun. Zato je doneta odluka o uvođenju godišnje članarine od 5.000 dinara za pokriće neophodnih troškova – izvestio je Jelenković.

Savez je pre godinu dana osnovalo deset gljivarskih društava. Na ovoj Skupštini, u Savez je jednoglasnom odlukom primljeno GD „Požarevac“, a očekuje se da se do sledećeg saziva MGSS proširi za još za dva do tri člana.

49

50

Zlatne ruke Živadinke Čajić Živadinka Čajić rvi zapaženi nastupi Živadinke Čajić bili su 1996. i 1997., kada je Kulturni centar Brus organizovao izložbu zdrave hrane potkopaoničkog kraja, kao i izložbu ručnih radova. Godine 1998. na XII Saboru narodnog stvaralaštva „Zlatne ruke Srbije“ u organizaciji, tada Turističkog saveza Srbije, u Prohoru Pčinjskom, skrenula je pažnju stručnjaka pripremivši šnicle od kopriva, 1998. na XIII Saboru u Aranđelovcu zauzela je drugo mesto, na XIV u Smederevu prvo, kao i sledeće godine na Paliću. Sveupkuni pobednik sa ekipom Brusa bila je na XVI Saboru u Sokobanji 2002., i na Paliću 2003. godine. Prvim mestom na jubilarnom XX Saboru „Zlatne ruke Srbije“ u Vrnjačkoj Banji 2008., zaključila je ovaj takmičarski ciklus.

Kao kruna njenog desetogodišnjeg rada (od 1996.- 2006.) nastao je kuvar: „Tradicionalna jela Brusa i potkopaoničkih sela“, u kojem su sadržana sva nagrađena jela pripremana na raznim izložbama, manifestacijama, festivalima ili sajmovima, ocenjena najvišim ocenama.

- Osvojiti nagradu u takvoj konkurenciji nije bilo lako. Predsednik žirija bio je poznati kulinarski majstor, Milijan Stojanić, a ocenjivao se, osim uskus samog jela i njegov izgled, način serviranja... Žao mi je što je takva jedna manifestacija ugašena - kaže gospođa Čajić.

Ona je na predlog tadašnje predsednice Turističkog saveza Srbije, Slavke Nedeljković, 2011., osnovala Udruženje „Zlatne ruke Brusa“ koje danas broji devet članica, pobednica na takmičenjima vezanim za narodno stvaralaštvo, bilo da se radi o jelima, pletenju i sl. Danas je u gastro krugovima diljem Srbije dovoljno pomenuti njeno ime pa da se zna o kakvom autoritetu je reč.

Kaže da je njeno poreklo imalo najveću zaslugu za njeno umeće. Rođena je u Zlatarima 1947. godine i još kao mala pomagala je majci Leposavi u pripremi nekih jela, mešenju hleba... Udala se sa nepunih osamnaest, a svekrva Koviljka, sa svedočanstvom Domaćičke škole u Aleksandrovcu, bila je poznata po kuvarskoj veštini u celom kraju. Kod nje se za postupak pripreme

P

slatka i pekmeza, sokova i domaćih jela interesovala svaka mlada žena iz Brusa, a njen sud bio je presudan za kvalitet pripremljenog. Nana Koviljka je imala sreću da njena najbolja učenica bude upravo njena snaja, Živadinka.

Gospođa Živadinka Čajić kaže da joj je uvek mnogo značila podrška njenih najbližih, pre svega supruga Srbe, rođenog sa „osetljivim nepcem“, kome ni jedan začin ili nedostatak istog, u jelu, ne može da promakne. On je glavni degustator njenih gastro kreacija, najveći kritičar, ali i onaj do čijih pohvala najviše drži. Tu su i njihovo dvoje dece, četiri unučadi i jedno praunuče. Svi vole da jedu ono što njihova majka i baka pripremi, a ona se trudi da što više toga bude iz prirode. Zato rado učestvuje na takmičenjima koja forsiraju plodove prirode, i gotovo uvek izlazi kao pobednik. Želja joj je da ove godine zaokruži takmičarski ciklus od deset godina, koji se nadovezuje na prethodni istog trajanja, izdavanjem druge knjige kuvara.

Sve je pripremila za štampu, samo nedostaju sredstva da to i realizuje. Ipak, optimista je da će do njeni recepti 2006. 2016. ugledati svetlost dana do kraja godine.

TOPSRBIJA je Živadinku Čajić upoznala na „Danima Borovnice“ kada je u pet kategorija, u vrlo ozbiljnoj konkurenciji, osvojila pet nagrada (dve prve) i bila proglašena sveukupnom pobednicom takmičenja u pripremi sokova, alkoholnih pića, džemova, slatka i želea od borovnica, a da to nikoga nije iznenadilo. Jer, jednostavno, zna se ko je najbolji. Živadinka Čajić nije samo domaćica. Ona je kod svog supruga Srbe izučila časovničarski zanat, polagala završni ispit, otvorila radnju, i dan danas obavlja te poslove. Živadinka i Srba Čajić su redovni učesnici likovnih kolonija i veliki broj njihovih slika mogu se videti u prostorijama Kulturog centra Brus.

Bog je prema nekim ljudima svoju naklonost pokazao darivajući ih raznim talentima, a Živadinka Čajić je od onih koji su svoje talente višestruko nadogradili.

Ona je prihvatila mudrost starijih o važnosti porodičnih obroka, kao mesta njihovog okupljanja, ali i čuvanja zdravlja jer, bez kulinarskog umeća puka stvarnost bila bi znatno teža.

Obrok, po njenim rečima, nije rezultat prostog kuvanja, već pažljivog odabira, pripreme i promišljanja.

51

Ajkule za rakije - u rukama Gordane i Caneta Minića

Najbolja rakija iz Minićeve kuće rakije posvećena najboljima edna od najvećih ličnosti engleske književnosti XVIII veka, Samuel Johnson, je rekao: “Claret (slabije belo vino od crnog grožđa iz Bordoa) je piće za dečake, porto je za muškarce, ali onaj ko želi postati junak, mora piti rakije.” Čak je i mađarski pisac i esejista, Bela Hamvaš, Srbiju svrstao u zemlje u kojoj se pije rakija. S njom se nazdravlja, uz nju se slavi, s njom se leči. I to ne bilo kakvom, već onom od šljive, dunje, kruške takiše, kruške viljamovke, drenjine, trnjine, kajsije, breskve, vinogradske šeptelije, trešnje, višnje, dinje… Mada se početak proizvodnje rakije vezuje za XIII/XIV vek, u Srbiji je ta proizvodnja značajnije povećana tek u XIX veku, što nije sprečilo srpske domaćine da je dovedu do savršenstva. Kažu da je za to najveći krivac dobra zemlja na kojoj stablo šljive raste, ali ne manja zasluga je i dobrih starih recepata kojima se od vajkada pravi.

Jedan od majstora, koji koristi zdravo okruženje planine Vujan u kojem živi, zdrave plodove voća i stare recepte svojih predaka, jer je u njihovoj kući, kao i u celom Moravičkom okrugu, vazda bilo rakije, je Stanimir Cane Minić iz Gornje Trepča, sela četrnaest kilometara udaljenog od Čačka. Gospodin Minić se proizvodnjom rakije bavi od 1961. godine, prvo iz hobija, da bi 2005. registrovao Minićevu kuću rakije. Tajna njegove proizvodnje je što koristi isključivo autohtone sorte voća otkupljenog od proverenih proizvođača sa okolnih planina, što u proizvodnju i danas ugrađuje mnogo ljubavi, a tu je i destilerija za koju se moralo izdvojiti 30 hiljada evra kada su to bilo povelike pare, da se uveze iz Nemačke.

U šampionskoj Kući rakije Minića, epitetu koji je s pravom stekla osvajajući prestižne nagrade gde god da se nadmetala, trenutno ima tridesetak vrsta ali, ona srpska, šljivovica koju proizvodi od kombinacije starih sorti

J

52

šljiva - Požegače (Madžarke), Ranke, Trnovače i ostalih autohtonih vrsta, najmilija mu je i najtrofejnija. Za šljivovicu prepečenicu 45%v/v iz 1969. godine, na Kupu Vrnjačke Banje (održanom u okviru Business Samita - Uposlimo Srbiju od 24.- 26. juna 2016.), na smotri najboljih rakija jugoistočne Evrope, osvojio je „ajkulu“ - veliku zlatnu medalju (ocena 19,20). Na istom takmičenju, gospodin Minić je osvojio i drugu „ajkulu“ - veliku zlatnu medalju (ocena 19,02), za rakiju od kruške - takiše, jačine 42%v/v iz 1994. godine. Termin „ajkula“, drugi je izraz za savršenstvo, koje je uveo najpoznatiji stručnjak za ocenjivanje rakije u ovom delu Evrope, profesor dr Ninoslav Nikićević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je i ovoga puta Kući rakije Minića dodelio prestižna priznanja za kvalitet.

Zato što je najbolja, Cane rakiju posvećuje najboljima. Šljivovicu prepečenicu iz 1989. godine posvetio je svom unuku Nemanji, onu iz 1994. kumu Lazaru, a ovu iz 1969. novoizabranom gradonačelniku Čačka, Milanu Todoroviću, za koga kaže da „ako bude takav gradonačelnik kakva je ova njegova rakija, svima će procvetati ruže“.

Kvalitet njegovih rakija je potvrđen i na Novosadskom sajmu, Međunarodnom ocenjivanju vina i rakije u Topoli, na Sajmu šljiva u Osečini, Kragujevcu i rodnoj Trepči, a sve to potvrđeno je i na Institutu za voćarstvo u Čačku.

Ovaj domaćin otvorio je i jedinstven Muzej rakije, u kojem su arhivirane rakije od 1941. do danas. Praksu, da se iz svake godine sačuva 50 litara rakije, sa dozvolom da svake godine „odvadi“ samo jedna flaša, poštuje kao zapovest. Godine proizvodnje koje su preskočene, aukcijski je dokupio, da bi kompletirao muzejski prostor, a najveću težinu za njega ima ona prva, jer je od majke, koja ju je pekla sama, dok joj je muž, otac Caneta Minića, bio u ratu.

Kontakt telefon +381 63 266 982

E-mail margan3@eunet.rs

53

Vitez kulinarstva i jedan od najnagrađivanijih kuvara na gastro manifestacijama Radovan Subin redsednik Udruženja građana „Da Se Ne zaboravi“ čiji članovi od zaborava žele da sačuvaju kuvanje starih jela, običaja i zanata, Vitez kulinarstva i član Viteškog reda Okruglog stola amaterskih vojvođanskih kraljevskih kuvara, pobednik mnogih takmičenja, pre svega u kuvanju riblje čorbe, ali i svega drugog, trgovac u penziji i veliki zaljubljenik u prirodu i druženje - to je ukratko lična karta gospodina Radovana Subina, jednog od najnagrađivanijih kuvara na gastro manifestacijama u zemlji.

Osvojio je prvu nagradu na gastro-festivalu „Ukusi Niša“, koji se svakog juna održava u okviru „Meseca turizma u Nišu“, na Trgu kralja Milana. Ove godine na takmičenju u spremanju jela od ribe, riblje čorbe i ribljeg paprikaša, od 440 ekipa iz 21. zemlje, internacionalni žiri predvođen legendarnim Stevom Karapandžom, bio je zatečen njegovim ribljim pihtijama na 35°C, ribljim kobasicama, giricama, ribljom čorbom i ribljim paprikašom. Radovan Subin ne krije da mu je cilj i bio da iznenadi arbitre, a za to mu je bila potrebna glava od 30 kg teškog tolstolobika, a za fish paprikaš, onaj bački sa makaronima i sirom, kao i za riblju čorbu, po kojoj ne pliva luk, a potkovice ostaju cele, slatka crvena paprika, samo prvo branje, iz Bačkog Monoštora. Kako odaje naš sagovornik, koji je i međunarodni sudija za ocenjivanje jela i pića: „Riblja čorba mora da ima lice i naličje, ne može biti gore bistra, a dole gusta“.

Sa svojim Udruženjem „Da Se Ne zaboravi“ na Gasto festu Ljubovija 2016, u konkurenciji preko 70 ekipa, osvojio je drugo mesto, dok je sa istom ekipom prošle godine bio prvi.

Na Štrand festu, koji je po prvi put organizovan u oktobru prošle godine kao poklon Novosađanima za kraj uspešne letnje sezone, takođe je sa svojom ekipom skuvao najmirisniju i najukusniju riblju čorbu. Tako je bilo i na Paliću, na „Fish festu” na keju kod kule Nebojša u Beogradu, i Gospojinskim danima u Novom Bečeju, gde je sa ekipom osvojio i čamac od sedam metara: „Ispalo je da smo mi, Kikinđani, šampioni u kuvanju riblje čorbe, a bez reke, pa smo bili primorani da nađemo solomonsko rešenje. Naime, čamac smo ustupili našim prijateljima iz Rakovca na Dunavu, pa ga koriste oni ali i mi, kad god možemo“ - kaže gospodin Subin, vođa uigranog

P

54

tima koji, gde god da se pojavi, skuva jelo za prva tri mesta.

Radovan Subin se kuvanjem bavi od skora. Pecanjem, koje ga nikada nije privlačilo, život je primorao da zavoli u penziji.

Kada je upecao prvu ribu nije znao šta s njom da radi pa je počeo da kuva i malo - pomalo, pronašao sebe u tome. Tako je 2010. godine osvojio „Zlatni kotlić Vojvodine“, a šta drugo i očekivati od učenika Janka Pinćera i Đoke Varenike, naših čuvenih alasa.

I kaže: “Ja najviše volim da kuvam ono što moja supruga ne jede, zato što mogu sebi da dam oduška. To su jela sa dosta zaprške i paprike: škembići, pasulj, svadbarski kupus, riblji paprikaš, a od svega jagnjetinu.”

Od svih manifestacija ipak, najviše voli da kuva na Danima ludaje, jer Udruženje „Da Se Ne zaboravi“ je domaćin i kao takav ima mogućnost da uzvrati gostoprimstvo svim prijateljima iz Srbije i inostranstva. Jer, na ovaj način osim boravka u prirodi, što je dobro za zdravlje, još bolje je druženje sa finim svetom, kakvi su ljudi koji kuvaju po manifestacijama - rasterećeni svakodnevnih briga, sa težištem razgovora o kulenu, rakiji, pitama, vinu.... „Kroz takvo naše druženje zaboravimo na ružne stvari“ – dodaje gospodin Subin.

Udruženje građana „Da Se Ne zaboravi“ je učestvovalo na Gegula sajmu turizma, hrane i pića, održanom u okviru Business Samit-a 2016 u Vrnjačkoj Banji. Sa organizatorom, gospodinom Milanom Jovičićem (Etno centar Gegula), upoznao se preko Facebook-a, koji ga je pozvao da sa svojim Udruženjem, Udruženjem žena „Narcis“ iz Novih Kozaraca i Etno udruženjem građana „Suvača“ iz Kikinde, predstavi svoj rad i svoj kraj. Saradnja je uspostavljena na obostrano zadovoljstvo i kao znak prijateljstva, posle konsultacija sa predsednikom amaterskih vojvođanskih kraljevskih kuvara, gospodin Subin je gospodina Jovičića promovisao u člana viteškog reda „Okruglog stola“. U obrazloženju stoji da je gospodin Jovičić ovo priznanje zaslužio, i kao uspešan biznismen, ali i čovek koji je uspeo da okupi veliki broj učesnika na ovoj manifestaciji. On će se pojaviti u ulozi člana žirija u vreme 31.

Dana ludaje, u kuvanju riblje čorbe i ribljeg paprikaša, koja se održava u Kikindi, od 06. do 09. oktobra.

Tri decenije na zadatku očuvanja blaga Kopaonika Rajko Nikolić ajko Nikolić, čuvar zaštićenog područja NP „Kopaonik“, osim svoje profesionalne dužnosti, čuvara nacionalnog blaga, višestruko je aktivan, pogotovo u vreme letnjih manifestacija kao što su „Dani borovnice“ koje na ovoj planini krajem juna organizuje TSO Raška, TOO Brus, NP „Kopaonik“ i MK Mountain Resort. Po rečima gospodina Nikolića, takmičenje u branju borovnica, za koje je bio direktno odgovoran, je obeležila pojava novih takmičara. Naime, do sada su se takmičili, uglavnom domaći stanovnici, profesionalni berači, koji deo prihoda za egzistenciju obezbeđuju branjem šumskih plodova. Ove godine, na veliko zadovoljstvo gospodina Nikolića, pojavila se jedna takmičarka iz Beograda, koja je nekim slučajem u Švedskoj vežbala branje borovnica, i takmičeći se, umalo dostigla profesionalce iz potkopaoničkog kraja.

- Razlika između amatera i profesionalaca je u tome što osim veštine sticane višegodišnjim branjem borovnica, profesionalci odolevaju da ih za vreme takmičenje ne probaju, dok amateri jednu stave u korpu, a drugu u usta. Bilo je i ranije takmičara sa strane, ali ovoga puta jedan amater se približio pobednicima nabravši 70 grama za 10 minuta, samo 30 grama manje od pobednika - zadovoljno je komentarisao gospodin Nikolić.

Dok su pobednici imali satisfakciju novčanih nagrada: za prvo mesto 10 hiljada dinara, drugo šest i treće četiri hiljade dinara, ostalim učesnicima je ovo bila jedna lepa zabava.

Ocenjivanje proizvoda od borovnica: sokova, slatka i želea, alkoholnih pića,, te pekmeza i džemova iz godine u godinu ima sve žešću konkurenciju.

Svi proizvodi su odličnog kvaliteta samo onaj ko se duže bavi proizvodnjom i zna ukus petočlanog žirija, koji je od početka isti, može da računa na pobedu.

Gospodin Nikolić smatra da je sve ono što se leti dešava na Koaponiku još u povoju i da će trebati još dosta godina kako bi se moglo reći da je leto u ovom planinskom centru u potpunosti uspelo, a organizatori bili zadovoljni. Ali, evidentno je da se za ovih sedam godina organizatori bolje snalaze, da ima više takmičara, proizvođača, ali i posetilaca.

Kada je reč o proizvođačima, bez obzira na sve veći odziv, izložbeni prostor čini se skromnim, bez obzira na vredne nagrade najboljima. Prava šteta, pogotovo što se radi o potkopaoničkom kraju poznatom po vrednim ljudima posvećenim sakupljanju šumskih

R

plodova i proizvodnji zdravih proizvoda od istih. Rajko Nikolić daje objašnjenje i za to: - Koncepcija novopodignutog Turističkog centra „Kopaonik“ bila je upošljavanje lokalnog stanovništva i plasiranje domaćih proizvoda na Kopaoniku, kako bi imali koristi od toga što su se delimično odrekli zemlje, radi formiranja NP, kasnije izgradnje tuirstičkog centra. Međutim, od samog starta lokalcima nije pružena mogućnost da prodaju svoje proizvode, jer je uspostavljeno centralno snabdevanje, a posebno danas, pošto su skoro svi hoteli privatizovani, svako ima svog snabdevača. Sve to ima za posledicu da se lokalno stanovništvo iz potkopaoničkih sela odselilo u Rašku i Brus i retko kad dolazi na Kopaonik, sem da ubere po koji šumski plod: borovnicu, vrganj, lekovito bilje… Takav višedecenijski odnos rezultirao je opustelom okolinom turističkog centra, i nije čudo da oni malobrojni, koji su ostali na selu, svoje proizvode izlažu po Beogradu, Novom Sadu, a ne na Kopaoniku.

Ove godine svi zainteresovani za pešačenje, išli su šumskim stazama do Mačkovog kamena - jer kažu: “Ko ga nije posetio kao da nije ni bio na Kopaoniku“. Gospodin Nikolić tvrdi da su ovakve šetnje višestruko korisne: turisti upoznaju po koju šumsku stazu, uz put čuju neku lepu priču ili legendu vezanu za taj kraj, a vodiči iskoriste priliku da ih edukuju o nastanku NP i značaju očuvanja prirode.

- Ko god da je sa nama bio na tim šetnjama ima drugačiji odnos prema prirodi - tvrdi naš sagovornik.

Ovogodišnja grupa je imala privilegiju da je krivudavim šumskim stazama povede čovek sa tridesetogodišnjim stažom u NP, čovek koji voli prirodu i ima strpljenja da neuke i nesavesne obučava kako da se ponašaju u prirodi, i u kakvom stanju da ostave mesto posle boravka na njemu. NP „Kopaonik“ je zaštićenim područjem proglašen 1981. godine, a 1991. je formirano preduzeće za staranje o zaštićenom prostoru (koje danas broji 50-tak zaposlenih sa administrativnim osobljem), posle čega su svi morali da se pridržavaju nekih pravila što je uslovilo promene u ponašanju ljudi, na bolje.

Ipak, naš sagovornik je jedinstven. Kažu da svi koji rade na terenu nemaju toliko naplaćenih kazni od nepoštovalaca prirode koliko on sam. Ima još dosta prijava koje „čekaju“ sudsko rešenje, ali kada proceni da nekog treba da kazni, ne vredi mu nikakva intervencija. To svi znaju, i u NP i u Ministarstvu. Već se zna da ako je Rajko u pitanju „bolje platiti nego ići na sud“.

55

Zavodljivost i lekovitost prirodnih delicija

Dragane Bokan

taro pravilo je da se optimalno zdravlje može postići samo ako se živi u savezu s prirodom, i čak i biljke koje nazivamo “korovom” mogu biti ukusne ako ih pripremamo na odgovarajući način. Tušt, maslačak, bokvica, kopriva iznad svih sremuš, nisu samo besplatna hrana, već mogu poslužiti i kao besplatan prirodni lek. Posebno mesto u tom svetu zauzimaju gljive.

Beograđanka Dragana Bokan, prirodnjak i gljivar, godinama istražuje magičan svet biljaka i gljiva koje je uvrstila u svoj svakodnevni meni ne bi li ritam svog bitisanja uskladila sa ritmom prirode. Korist od nje višestruka: da bi pripremila neko jelo, prvo mora da izađe iz grada, da prošeta šumom u potrazi za onim od čega će pripremiti ukusan zalogaj. Sve to utiče na njenu vitalnost, zadovoljstvo i zdravlje.

S

Za Draganu Bokan priroda je riznica pravih ukusa. Od onog što u prirodi nađe pravi jedinstvene proizvode za koje je dobila brojne nagrade: sušene i marinirane gljive u jabukovom sirećetu, ajvar od gljiva od jedinog pileta koje jede - šumskog pileta (Laetiporus Sulphureus), slatko od gljiva, ajvar od bukovače (Pleurotus Ostreatus). U Draganine kreacije iz šumske bašte spadaju i mešavine suvih gljiva: suvi vrganj (Boletus Edulis) i crna truba (Craterellus Cornucopioides), sa koprivom i vlašcem i na suncu sušenim paradajzom (organski proizveden šljivar) i sušenim povrćem. Ovaj miks koristi kao dodatak jelima i jedna kašika kuvanom jelu daje lep miris, ukus, a pre svega kvalitet. Sušeni paradajz može da se jede i samostalno, da se isecka, stavi u vodi da omekša, zalije maslinovim uljem, doda beli luk, praziluk. Ona pravi žele od žutih džanarika, zove i divljih jabuka (zbog pektina) koje džemu daju gustinu i izuzetno zdrav džem od borovnica sa kakaom i začinima i slatko od borovnica sa slatkim od lisičarki. Tu je pašteta od vrganja sa maslinovim uljem. Ni tradicionalno jelo kakvo je pasulj, iz kuhinje Dragane Bokan nije isto: skuva pasulj u vodi, doda sušeni paradajz, suve gljive, suve šljive, zalije sokom od kuvanog paradajza i peče u rerni. Zvuči neobično, ali i ukusno.

Svet prirode Dragana Bokan je otkrila dosta kasno, ali ne i prekasno da ugodi sebi i sa drugim ljudima podeli radost druženja u skladu sa prirodom.

- Dugo sam živela u centru Beograda, a 1999. sam uvidela da mi je svet proplanaka i livada mnogo lepši od beogradskog asfalta. Ko jednom uđe u taj svet teško mu odoleva. Prvo sam se upisala u Planinarsko društvo “Ishrana iz prirode”. Za nas pravi planinari kažu da smo “livadari”, pošto nismo zainteresovani za osvajanje vrhova već za ono što nam priroda nudi.

Sve ove godine koje je provela edukujući ljude i praveći najneobičnije delicije nije utrošila uludo. Dovoljno joj je što je izvršila izvesni uticaj na svoju okolinu, i danas ni jedna slava ne može da prođe bez njenih specijaliteta od gljiva. Na

56

Dragana Bokan njih se posebno „navukla“ mlađa generacija a njena salata od gljiva postala pravi hit. Donedavno, niko od njenih rođaka, prijatelja, poznanika nije jeo gljive osim sa pijace, a sada uživaju da probaju i žele nešto više o njima da nauče. Sve one koji pokažu neko veće interesovanje upućuje na gljivarsko društvo u tom gradu, da se učlane i na taj način prikupe potrebna znanja o gljivama i jedu kvalitetnu hranu koja se nalazi na terenu.

- Smatram da se u Srbiji jede previše mesa i krompira.

Kada sam napisala svoju prvu knjigu o koprivi, pitali su me da li je to ono što ide uz meso i slaninu. Naravno da nije.

Tri knjige kojima sam želela da sa drugima podelim moja razmišljanja o ishrani, nekoliko u kojima sam bila saradnik, su vegetarijanske. Svako onaj ko je otvorenog uma i želi da proba on proba i oduševi se. Ali i tu poštujem princip jednostavnog ukusa: ako jedem koprivu želim da osetim njen ukus.

Ako je jelo od gljiva, da osetim ukus gljiva, a ne da budu dodatak jelu s mesom. Zato ne volim gulaše koji se pravi od dvadeset i više različitih vrsta gljiva, kao što ne volim čajeve od sto vrsta travki. Volim da osetim to što je dominantno objašnjava Dragana Bokan.

U svetu je opšte prisutan trend povratka prirodi, a njoj je drago što se i u Srbiji sve više mladog sveta opredeljuje za život van grada. Ono što se malo teže menja jesu još uvek dosta prisutne predrasude prema svetu gljiva. Zato, kada nudi svoje proizvode, prvo pitanje je: - Da li jedete gljive?, jer ima mnogo onih koji neće ni da ih probaju. Ali zato, oni koji su otvoreni za nova saznanja, kada probaju, iznenade se kako “zdrava hrana” može da bude “ukusa koji budi sva čula”, sveža, originalna, drugačija od svega što su do tada iskusili.

Osim toga, gljive su poznate po svojoj lekovitosti. Njih ne napadaju ni crvi, ni moljci, bube, ni druge štetočine. Gljive imaju takav sistem odbrane da im ništa ne mogu ni bakterije, ni virusi, ni paraziti, i one isto tako čuvaju i naš organizam.

Dragana Bokan je strpljiva, istrajna u svojoj filozofiji povratka prirodi i veruje da će ljudi shvatiti dobrobit i gljiva i bilja koji nam iz njih dolazi.

Kuvarske čarolije majstora dobre atmosfere risustvo nekih osoba kod druživot. Jer, kako Pinki često naglašava: gih ljudi izaziva osećaj zado- „Rtanj“ je duša Kopaonika, a Srećko voljstva i divljenje. Često takve je duša „Rtnja“. Poslednje dve godine osobe nazivamo harizmatičnim i tešgospodin Pinki je prava zvezda ovih ko im je odoleti. Kod njih je izražena susreta. On i dalje osvaja nagrade prirodnost i lakoća uspostavljanja na takmičenjima, koja bez obzira na komunikacije, uklapanja u drutvo. iskustvo i prethodne uspehe, ne proGospodina Slavka Pajntara Pinkija pušta. svakako možemo nazvati harizma- Od svega najviše volim druženje. tičnim. Slovenac je rođen u Tržiču, Pošto neizmerno uživam i da kuvam, od kada je u penziji, živi u Hočevju shvatio sam da je najlepšte kada spo(Dolenjsko), četrdesetak kilometajim to dvoje. Osećam se srećnim i vora udaljenom od Ljubljane. Hočevje lim da druge činim srećnima. Nikada nazivaju i „gljivarskim rajem“, zato nisam trčao za parama. Dovoljno je je gospodin Pinki, uživalac u prirodi da mi organizatori obezbede troškove i njenim plodovima našao utočište puta i namirnice, i ja dolazim. Nema upravo u ovakvom okruženju. Poznavećeg zadovljstva za mene od onog vanje više od 150 vrsta gljiva dalo mu kada vidim radost na licima ljudi koji je legitimitet da bude osam godina na uživaju u svakom zalogaju zaboravčelu Gljivarskog društva „Štorovka“ ljajući na sve dnevne brige, probleme Šentrumar, Hočevje, ali se danas više i sve ono što ih inače muči – dodaje bavi turizmom. Predsednik je TuriPinki, rad i da zapeva i da zaigra. stičkog društva „Krka“ i od aprila Svoja nagrađena jela, gospodin do oktobra, oficijelni vodič u Kršku Pinki je 2015. godine sakupio u jedan jamu - čiji se ulaz nalazi iznad izvora kuvar, nazvaviši ga: „Dobrote izpod reke Krke, najduže slovenačke reke listja naših gozdov“. Štampan prvoSlavko Pajntar Pinki (94km), severno od sela Gradiček. bitno u 500 primeraka, vrlo brzo je Ono što gospodin Slavko Pajntar najviše voli da radi je da pri- doživeo drugo izdanje. Ove, 2016. godine, knjiga je prevedena prema jela: paprkaše, gulaše, čorbe, jela od gljiva, u zavisnosti na srpski jezik pod naslovom: „Blago ispod lišća naših šuma“ od prilike i zahteva gostiju. Kaže da svakog trenutka kod sebe u tiražu od 1.000 primeraka. U tom projektu koji je realizovala ima namernica da nahrani dvadeset ljudi, a često ga pozivaju na Agencija za izdavanje novina Berček&Berček, učestvovalo je fešte sa zadatkom da pripremi obroke za 500. Kuvanje je njego- mnogo njegovih prijatelja sa Kopaonika, gde je knjiga promova strast, u njemu može da izrazi svoje stvaralačke sposobnosti, visana. da eksperimentiše i kombinuje, i iznad svega, da učini ljude zadovoljnim. Vodeći se mišlju da ne postoji iskrenija ljubav od ljubavi prema hrani, univerzalnom kulturnom iskustvu koje uključuje čitavu ljudsku populaciju, gde god pođe, sa sobom nosi svoje lonce, začine i sve ono što mu može zatrebati. Učestvovao je na svim gurmanskim manifestacijama u okruženju Hočevja, kojih je mnogo, pobeđivao na njima, dok drugi učesnici, jedan po jedan nisu počeli da odustaju, jer se unapred znao pobednik.

Nekada takmičar - pobednik, danas se na manifestacijama pojavljuje kao glavni kuvar za VIP zvanice ili arbitar.

Slavko Pajntar je poslednjih godina rado viđen gost na manifestaciji „Dani vrganja“ koja se prvog vikenda septembra održava u turističkom centru Kopaonika. Za vreme prve posete, bio je smešten u Kragujevačkom odmaralištu, i imao prostranu kuhinju u kojoj je mogao da „radi svašta“. Te, 2014. godne osvojio je prvu nagradu na takmičenju u kuvanju jela od vrganja i brojne simpatije svih prisutnih, upoznao Kopaonik, gljivare iz gljivarskih društava Srbije, goste iz Grčke, Makedonije, Bugarske. Vesnu i Marina iz GD „Boletus“ iz Umaga (Hrvatska) poznavao Naredna promocija zakazana je za prvi dan novosadskog Meje od ranije i oni su nekako bila njegova pozivna karta na ovu đunarodnog sajma LORIST na štandu Kopaonika - 29. septemmanifestaciju. Sledeće godine, domaćin mu je bio hotel „Rtanj“ bra u 14:00, naredna 1. oktobra u 13:00h, u okviru Dana gljiva sa nešto manjom kuhinjom i većom „gužvom“ i mnogo prisni- na Divčibarama, koje organizuje GD Valjevo. Gospodin Slavko jom atmosferom. Ovaj transfer i upoznavanje sa upravnikom, Pajntar će, na zadovoljstvo njegovih sve brojnijih prijatelja u gospodinom Srećkom Lazarevićem rodilo je prijateljstvo za ceo Srbiji, biti prisutan na obe.

P

57

Moda nije bajka, ali ja sebe vidim jedino u tome P

osao dizajnera nije lak, ali ja sam odabrala da se njime bavim, zato što to volim i ne vidim sebe ni u jednom drugom.

Svojim studentima pokušavam da tu ljubav na pravi način prenesem kao i poruku da se za to vredi boriti - kaže Ana Vasiljević, modna dizajnerka i profesorica na Fakultetu digitalnih umetnosti i mentorka Ana Vasiljević studijskog programa Modni dizajn na Univerzitetu „Metropolitan“ u Beogradu.

Izjava Rejčel Zoi, poznate stilistkinje i dizajnerke, da je „stil način da kažete ko ste, a da ne morate ni da progovorite“ u potpunosti se poklapa sa pravcem profesionalnog razmišljanja Ane Vasiljević. Njena kreacija pod nazivom „Silent Spectra“, inspirisana poslednjim filmom o Džejms Bondu, uspeo je miks prepoznatljivog i novog. Modeli koji su prošetali pistom na ovogodišnjem šestom izdanju Internacionalnog festivala mode i dizajna Serbia Fashion Week, na čijem čelu je gospođa Svetlana Vranješević Horvat, predsednica Nacionalne komore za modu, u provokativnim kostimima žena-ratnica sa šlemovima na glavi, apostrofirale su drugu, manje vidljivu stranu žene: samouverenu, dominantnu, moćnu.

Kolekcija „Silent Spectra“ inspirisana je modernom umetnošću i arhitekturom, a odlikuju je oštre linije suprotstavljene drapiranim formama, crne, bele, sive, nezaobilazne indigo plave boje. U ovoj kolekciji posebno se izdvajaju žuti tonovi (asocijacija na buđenje prirode), sa istaknutim kontrastima i detaljima, nosivi i u svakodnevnoj varijanti, ali elegantni, jer po njoj elegancija ne podrazumeva samo večernje trenutke.

Odeća koju ona kreira je transformirajuća, i uvek sa više rešenja u jednom komadu, pre svega iz ekonomskih razloga, a onda i estetskih, koja sa svakom promenom ili dodatkom dobija drugačiji smisao.

- Meni je transformirajući koncept bio eksperiment, a onda

58

se u praksi pokazalo da se mojim klijentkinjama to jako dopada i da to „prolazi“ napolju. Kada sam radila ovu kolekciju dosta sam razmišljala o tome kako nešto može da se nosi na više načina, što nije ni malo jednostavno. Na to su me usmerili oni koji vole moj rad i na to kako ću raditi u budućnosti - kaže Ana Vasiljević.

Njen rad orijentisan je na internacionalno tržište, i već neko vreme ostvaruje uspešnu prodaju u SAD. Takođe ističe prevaziđenost koncepta isključivosti u korišćenju svile i pamuka.

U današnjim uslovima kada je tekstilna industrija u zamahu i velikog izbora raznovrsnih materijala koji „dozvoljavaju da se sa njima igrate“, nema smisla zadržavati se na istom. Za ovu kolekciju odabrala je muslin i žoržet kao osnovu priče, uz kepere, mešavinu viskoze i drugih materijala.

Po rečima kreatorke, prošlo je i vreme da se rade sezonske kolekcije. Velike modne kuće izbacuju godišnje i do šest kolekcija, a s obzirom da naši kreatori nemaju tu mogućnost koriste upravo nedelje mode da pokažu što više.

Ana Vasiljević se bavi i pedagoškim radom, i prethodnih godina njeni studenti su nastupali u finalnom takmičenju YOUNG DESIGNERS FROM BALKANS REGION, koje se održava u okviru Serbia Fashion Week-a. Bilo je tu i prvih mesta, a SFW smatra idealnim prostorom da studenti pokažu šta znaju. Ključ uspeha i u pedagogiji objašnjava time da od dizajnerskog posla ne pravi bajku već realnost, koja podrazumeva mnogo talenta, truda i rada. Svoje studente pak nastoji da u taj svet uvede na jedan realan način i da ih vodi u pravom smeru.

Ana Vasiljević je magistrirala modni dizajn/moderne robne odeće na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Godinama je sarađivala sa nekolicinom modnih brendova u masovnoj proizvodnji kao glavni dizajner i strpljivo razvijala sopstvenu etiketu. Godine 2005. počela je da radi sa jednim od najstarijih časopisa u bivšoj Juogoslaviji, “Bazarom”, kao urednik i stilista u modi i dizajnu enterijera sekcije. Takođe je veoma aktivna kao stilista i kostimograf, radila je na reklama, muzičkim spotovima i kostimografskim projektima.

Dušanka Vranješević - Žena Zmaj Dušanka Vranješević ije slučajno što je Dušanka Vranješević svom romanu “Ne daj se, zmaju” (Prometej, Novi Sad 2015) dala upravo ovaj naslov. Pazle koje slažu sliku satkanu od reči, na kraju daju odgovor zašto je Dušanka Vranješević, rođena Zotović, svojevremeno jedna od najuticajnijih privrednica bivše Jugoslavije u oblasti mode Žena Zmaj. Priče koje nam je gospođa Vranješević ispričala bude najdublje emocije i nije retko da nad pojedinim fragmentima i muškarci zaplaču.

- Ove priče od zaborava otimaju mnoge stvari i podsećaju na istinski kvalitet ljudi koji su ne samo uspeli da dođu do vrha, nego da tamo i ostanu uz sve bičeve života i sve ožiljke i tragove koje možda ne treba da pamtimo, ali koji nas jačaju, i nikada ne mogu da nam skinu osmeh sa lica, ne baš tako lako - između ostalog rekla je novinar-

N

ka iz Herceg Novog Mirjana Potpara prilikom promocije knjige “Ne daj se, zmaju” u vreme Serbia Fashion Week-a u Novom Sadu.

Novinarka Lidija Markov u pred-

govoru knjige istakla je da je ovo svojevrsno svedočanstvo o mladosti, odrastanju, izdaji, protoku vremena, promenama, pravdi…

- To je priča o četnicima, vremenu komunizma i komunistima, prevrtljivim ljudima, fabrici Standard, uspehu i neizbežnom rukometu. To je miris igalskog vetrića, zvuk bombardovanja i ukus opake bolesti. Pored svih priča koje ovo delo čine neobičnim, tu je i ljubav koja nije prožeta smo kroz muža i ćerku, već i kroz sve likove koji se pominju.

A ti likovi su, iako bez velikih fizičkih opisa, tako verno dočarani, i da su danas živi mogli biste osetiti bliskost sa svima od njih.

Baba Dobrica mi se učinila da je moja baka, sedam sestara sam zavolela čitajući i zažalila što ih nemam.

Pariz koji volim videla sam na drugi način, rastužila se na opisane smrti kao da su moji bliski, a njene prijateljice postale su moje. U knjizi je napisano i da su političari odgovorni za svoje reči, a privrednici za svoja dela, kao što je bila i Dušanka Vranješević, autor ovog punog emotivnog naboja romana u kojem priča svoj život.

- Nikada nisam razmišljala o tome da pognem glavu i da se sklonim sa puta na koji sam krenula svojski, kao mlada KV radnica na izradi predmeta od kože, kada sam došla u fabriku, počela ni iz čega, i došla do pozicije generalnog direktora, napravila svetsku firmu sa 98% proizvodnje u izvozu i zbog zabrane radnicima Standarda da učestvuju u Jogurt revoluciji 1988. godine smenjena sa tog mesta. Po struci ekonomista, osnovala sam firmu „VIV ekskluziv“, gde je moja ćerka Svetlana napravila prve korake vezane za modu

i proizvodnju i sada sam strašno ponosna majka jer sve ono što sam želela prenela sam na nju, a ona je to uspela da materijalizuje. Zato sam potpuno mirna i mogu do kraja života da radim šta hoću - pola u šali, pola u zbilji kaže gospođa Vranješević, sa planom da u uskoro startuje sa pisanjem nove knjige - „Moji Fashion šampioni“, o ljudima sa kojima se druži, koje dobro poznaje i koji su to zavredeli, poput Bate Spasojevića, Zvonka Markovića i dr.

Pored svih uspona i dostignuća, gospođa Dušanka Vranješević kaže da je njena ćerka Svetlana Horvat, modni kreator, predsednica Nacionalne komore za modu Srbije i festivala Serbia Fashion Week-a, žena koja je odlučila da srpsku modu dovede na mesto u svetu koje je zauzimala nekada, njena najveća pobeda. Ako malo pažljivije promislite retko kad ćete naići na primere da je jedan autoritet odnegovao drugi, a upravo je to pošlo za rukom gospođi Dušanki Vranješević - Ženi Zmaju.

Zmajevi su deo svih svetskih mitologija. Predstavljeni kao golema čudovišta, ovaploćenje su božanstva predstavljenog zmijom (Zemlja) i pticom (Nebo). Srbija baštini priče o junacima - zmajevima poput Vuka Grgurevića - Zmaj Ognjenog Vuka, Vase Čarapića - Zmaja od Avale, Stojana Čupića Zmaja od Noćaja. Zmajeviti su još bili i Stefan Lazarević, Marko Kraljević, Miloš Obilić, Banović Strahinja, Ljutica Bogdan..., a sada im se pridružila i jedna žena.

59

Udruženje

Gorska vila

- čuvar baštine svrljiškog kraja

Emina Stefanović

U

vreme dok su vile hodale svetom ljudi su bili dobri, a vile su im svesrdno pomagale u svim njihovim poslovima. Ljudi su imali jedno srce, jednu volju, iste običaje, jedinstvene zakone. Ali, zlatno doba vila je prošlo, počele su svađe, ratovi. Za vile to nije bilo mesto na kojem su mogle da žive i počele su da nestaju. Veruje se da su ostale neke, ali žive povučeno, daleko od onih koji im mogu naneti zlo.

Neke vile, i to Gorske, našle su utočište u Svrljigu, smeštenom na reci Svrljiški Timok, između Svrljiških planina, Tresibabe i Kalafata, na 30 km od Niša.

Ova očuvana prirodna sredina, bogata planinskim izvorima pijaće vode, rezervat brojnih divljih životinja, šumskog i lekovitog bilja, pečuraka i voća, postala je njihov novi dom. Narodno predanje kaže da je ”Duh prirode tako lep, da ga ljudi vide kao vilu!” Da li je to istina ili ne, tek, Emina Stefanović, predsednica jedinog Udruženja iz Svrljiga, koje se bori za očuvanje starih zanata, ručnih radova, običaja i jela koja su polako počela da tonu u zaborav, pod nazivom „Gorska vila“, kaže da ovde ima vila i da su veoma vredne.

Njih dvadesetak, imaju dovoljno volje, entuzijazma i energije da u svojoj misiji istraju.

Rezultati su vidljivi. Udruženje se bavi očuvanjem materijalnog i duhovnog kulturnog folklornog nasleđa, izradom unikatnih, ručno rađenih proizvoda sa motivima svrljiškog kraja, ručnim radovima: vezom, pletenjem, heklanjem, tkanjem, šivenjem; izradom narodnih nošnji, opanaka, suvenira od drveta, magneta sa etno motivima, izradom liciderskih srca, skupljanjem aromatičnog i lekovitog bilja, proizvodnjom džemova, pekmeza, sokova od samoniklog voća

60

– drena, šipka, gloga, divljih kupina, divljih jagoda, zove, duda; pripremom tradicionalnih jela iz ovog kraja kako što su: sukane gibanice, belmuž, sve od kukuruznog i ječmenog, heljdinog, lanenog brašna, domaće starinske kolače, torte, pite, kuvana jela…

Aktivne su i u promociji onoga što rade, prisutne na mnogim manifestacijama, gde osim šarolikog asortimana svojih proizvoda, na licu mesta pokazuju svoje veštine, što izaziva radoznalost posetilaca iznenađenih činjenicom da to sve rade predstavnci mlađih generacija (jer, vile su mlade, lepe i ne stare).

U Udruženju „Gorska vila“ ima i muških članova. Oni se bave proizvodnjom džemova i slatka od šumskih plodova, jedan mlad lekar izrađuje domaće sapune, povodom čega organizuje i radionice... Međutim, ovde se posao ne deli na ženski i muški, jer po mišljenju vila svako treba da pokuša da radi sve.

- Ono što „Gorsku vilu“ izdvaja od drugih udruženja je i to što je njenim članovima ovo dopunski posao, koji radimo iz zadovoljstva. Naravno, da nešto i zaradimo, ali svi zajedno uživamo u radu i druženju, sa ciljem očuvanja i promocije tradicije - istakla je Emina Stefanović.

Ovi ljubitelji kolorita i folklora tradicionalne Srbije, smatraju da sve što je stvarano tokom istorije našeg naroda, treba da bude sačuvano, i da ono što je naše treba da cenimo mnogo više nego do sada.

Sreća je što je ovaj kraj, po rečima gospođe Stefanović, uspeo da zadrži stare običaje u većini domaćinstava, pa su se i Slave u kontinuitetu slavile, pevale izvorne pesme, mnogo toga što je u ostatku Srbije bilo potisnuto.

Decenija kvalitetnog smeštaja VOYAGER bed&breakfast je prvi objekat VOYAGER bed & breakfast je prvi ovakve u Novom otvoren apriobjekatvrste ovakve vrste uSadu, Novom Sadu,1.otvola 2003.godine.

U svojoj ponudi ima 15 dvoren 1. aprila 2003.godine.

U svojoj ponudi ima 15 dvokrevetnih, četiri ilux trokrevetne krevetnih, četiri trokrevetne apartmani luxmaksimalno apartman za maksimalno 5 osoba, sa za 5 osoba, sa ukupno 47 kreukupno 47 kreveta od kojih je 11Sve dužine veta od kojih je 11 dužine 220cm. sobe 220cm.

Sve sobe su prostrane, od su prostrane, veličine od 26 do 67veličine m2, opre26 do 67 m2, opremljene klima uređajem, mljene klima uređajem, PC računarom sa PC računarom sa Wi-Fi internet konekciWi-Fi internet konekcijom, kablovskom TV, jom, kablovskom TV, telefonom, elektrontelefonom, elektronskim sefom, frižiderom, skim sefom, frižiderom, terasom, sigurnoterasom, sigurnosnim vratima. snim vratima.

VOYAGER bed&breakfast se nalazi na 500m VOYAGER bed & breakfast se nalaod geografskog centra grada, centra 300m od Duzi na 500m od geografskog grada, nava, a u neposrednoj blizini Sportsko-po300m od Dunava, a u neposrednoj blizini slovnog centra “Vojvodina”(SPENS), UniverSportsko-poslovnog centra “Vojvodina” zitetskog kampusa, uz odličnu saobraćajnu (SPENS), Univerzitetskog kampusa, uz sa svim delovima grada. sa U blizini povezanost odličnu saobraćajnu povezanost svim su banka, pošta, restorani, delovima grada.menjačnica, U blizini suATM, banka, pošta, pekare, picerije, food, kafei, apoteka, menjačnica, ATM,fast restorani, pekare, picerije, fast food, kafei,tereni, apoteka, tržni centar, tržni centar, teniski teretana, bazeni, teniski tereni, teretana, putničke putničke agencije, gradski bazeni, prevoz i taksi… agencije, gradski prevoz i taksi…na raspolaU prostoriji pored recepcije prostoriji pored recepcije ganjuUsu 2 desktop računara sa na 120raspoMB/s laganju su 2 desktop računara sa 16 MB/s internet konekcijom kao i štampači, skener, internet konekcijom kao i štampači, skefax aparat, digitalni fotoaparat.

Gostima je ner, fax aparat, digitalni fotoaparat. omogućena organizacija prezentacija iGosastima je Za omogućena organizacija prezenstanaka. ovakve potrebe na raspolaganju tacija i sastanaka. Za ovakve potrebe na su audio-vizuelna oprema i kompjuteri. raspolaganju su audio-vizuelna oprema i Objakat je prilagođen osobama sa invalikompjuteri. ditetom.

Poseduje sopstveni parking prostor Objakat je prilagođen osobama sa sa video nadzorom. invaliditetom. Poseduje sopstveni parking Doručak organizovan na principu švedprostor sa je video nadzorom. skog stola (buffet) u sali sa 30 mesta.

Doručak je organizovan na principu Osim noćenja sa doručkom B&B došvedskog stola (buffet) u sali sa 30nudi mesta. datneOsim mogućnosti pranja iB&B peglanja noćenjausluga: sa doručkom nudi veša, kao imogućnosti room servisa.usluga: pranja i pedodatne glanja veša,kvalitet kao i room servisa.

Za visok usluga VOYAGER B&B je Za visok kvalitet uslugakomore VOYAGER nagrađen od strane Privredne VojB&B je anagrađen od strane Privredne kovodine, 2015. godine i nagradom za kvalimore Vojvodine. tet usluga od BOOKING.COM, uz ocenu kvaliteta od 9+.

VOYAGER bed&breakfast

Stražilovska 16, 21000 Novi Sad Serbia, Tel: +381 21 453 711; Fax: +381 21 453 712; Web: www.voyagerns.co.rs E-mail: voyageragencija@sbb.rs; Skype:voyager.bb GPS: 45°14’53’’N 19°50’57’’E

59 61

Najbolji u Srbiji i Balkanu, spreman da osvoji svet obednik najteže, ujedno i najatraktivnije discipline, velikog maratona (65 km) u MTB trci „Tri strane Kopaonika“, u organizaciji Sportskog udruženja „Na sve strane“, koja se tradicionalno održava početkom jula, bio je Novosađanin, Aleksandar Roman, član BK „Patizan“. On je trku završio u vremenu 03:20:51, ispred Ivana Jovanovića (03:21:21) i Filipa Turka (03:25:33).

- Vrlo težak, verovatno najzahtevniji maraton u regionu, visinske razlike 2.490 metara, i na momente sam razmišljao da nisam dovoljno spreman za ovako dugu trku. Na kraju je došla pobeda i jako sam zadovoljan – izjavio je neposredno po ulazak u cilj Aleksandar Roman, i napomenuo da su za ovakva takmičenja najvažnije snaga i izdržljivost, ali da ne treba zaboraviti konstantnu hidriranost organizma i dobro se hraniti tokom cele trke, kako bi se potrebna energija održala do samog kraja. Ništa manje nije bitna ni psihološka pripremljenost, u dužim trkama bitnija nego u kraćim. Bitno je i ne odustati bez obzira na trenutne slabosti, kojih je sve više što je trka zahtevnija. Da bi se sve držalo pod kontrolom potreban je dobar tim koji pored biciklističkog trenera, čine i kondicioni i fitnes trener, nutricionista, maser...

- Vrlo je bitno na profesionalnom nivou da sportista ima sve odlično organizovano, jer iako je veliki deo u nogama, jako je važno da celo telo funkcioniše besprekorno, i onda će i rezultati biti očekivani – objašnjava Aleksandar Roman.

Ovaj sportista se šestu godinu bavi planinskim biciklizom. Godine 2014. je bio juniorski balkanski prvak, ove godine je odbranio titulu u mlađoj seniorskoj konkurenciji.

Treću godinu zaredom osvaja državno prvenstvo, kako u planinskom biciklizmu, tako i u ciklo-krosu. Za razliku od mnogih njegovih kolega, prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju za njega nije bio posebno stresan, jer je i kao junior širom Srbije učestvovao u takmičenjima sa starijim kolegama. Velika razika između juniorskih i seniorskih takmičenja je u iskustvu i u samoj dužini trke.

Ove godine Aleksandar Roman je postao redovan student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (nastavni program - softverske informacione tehnologije). Punu pažnju posvećuje treninzima i sportskom načinu životu i kaže da uz dobru organizaciju uspeva da uskladi sve obaveze.

Jedan od najboljih biciklista na Balkanu i svakako najbolji u Srbiji, rodom iz Šida, sa obronaka Fruške gore, danas živi i trenira u Novom Sadu, za koji kaže da mu je osim promene u načinu života, doneo mnogo bolje uslove za trening. Okruženje kolega, vrsnih sportista, uz dobre uslove treninga doprineli su njegovom napretku u mountain bike-u i odličnim rezultatima.

Njegovi ciljevi su očekivani: - Sada kada sam dostigao i prestigao balkanski nivo cilj je usmeren ka rezultatima evropskog ranga, i naravno olimpijske igre, san svakog sportiste.

P

Aleksandar Roman

62

Planinski biciklizam je ozbiljan izazov, ali i izvor zadovoljstva ajvećim uspesima do sada smatra dvanaesto mesto na svetskoj rang listi, peto na Svetskom prvenstvu u Austriji 2014. godine. Bila je dva puta na podijumu Svetskog kupa, pobednica mnogobrojnih „manjih“ trka.

Koliko je planinski biciklizam ili montibajking ozbiljan izazov, mogli smo da vidimo prateći kružnu trku naše najbolje biciklistkinje, Jovane Crnogorac, na XXXI Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, ovog leta.

Za ove OI nije imala visoka očekivanja, znajući da će se tamo voziti po znatno drugačijim uslovima, da je staza kružna, ekstremnija, sa težim i zahtevnijim usponima i spustovima, koja se morala preći u vremenskom intervalu od sat i po do sat i 45 minuta.

Ova devojka je pred sebe postavila novi izazov - da u naredne dve-tri godine dostigne pik u svojoj karijeri i da se bori za jednu od medalja na OI 2020. u Tokiju.

Jovana Crnogorac je u sklopu priprema za Olimpijadu, a po principu VENI, VIDI, VICI, učestvovala u MTB trci „Tri strane Kopaonika“, održane krajem jula, u organizaciji Sportskog udruženja „Na sve strane“.

Ove godine, treću po redu trku „Tri strane Kopaonika“, u kategoriji mali (22 км), srednji (46 км), veliki maraton (64км) i trku parova, završilo je rekordnih 253 učesnika iz svih krajeva Srbije, regiona i takmičara sa drugih kontinenata.

Najveća borba vodila se na stazi velikog maratona (65 km) u kojoj je dominirala sjajna Beograđanka sa vremenom 3:48:29, dok je drugoplasirana Makedonka, Aneta Antonovska trku završila u vremenu 4:29:33, a trećeplasirana Paula Vrdoljak iz Hrvatske, 4:38:11.

Staza je bila zahtevna i pred takmičarima su bili veliki izazovi.

- Ali to je mountain bike, to je naš sport i jako mi je drago što je neko došao na ideju da organizuje trku ovakvog tipa, da pokažemo i sebi i drugima da smo sposobni da imamo planinsku trku po svetskim standardima, odlično pripremljenu stazu i fenomenalne predele kroz koje prolazimo - kaže naša šampionka, koja je posle tronedeljnih priprema na Jahorini, i dvonedeljnih na Kopaoniku zaključila da srpski planinski centar ima neuporedivo bolje uslove za trening, i da ga je ranije „otkrila“ ne bi išla na drugo mesto.

- Naporno sam radila, nisam odmarala za ovu trku jer sam ciljano došla da je „odradim“ kao trening trku. Prijatno sam iznenađena i terenima i sjajnom organizacijom trke, za koju mogu da kažem da je najbolje organizovana u Srbiji, iako se momci, koji su u to uključeni, ne bave ovim sportom, što je sjajno - kaže Jovana i dodaje da je ove godine vozila jednu etapnu ekstremno tešku trku u Belgiji (tri dana po sto kilometara), kao i druge maratonske trke, i da joj ova nije bila posebno ekstremna i teška.

Na pitanje zašto sebe izlaže ovako ogromnim naporima odgovara jednostavno: - Iz ljubavi. Uživam u svemu ovome, i iz mog ugla posmatranja, sport kojim se bavim ne predstavlja mi problem, već izvor zadovoljstva.

N

Jovana Crnogorac

63

Špricer - ko voli nek’ izvoli

D

Dragutin Miljković

va velikana vinske kulture, jedan sa akademskom titulom, prof. dr Slobodan Jović, enolog, najveći pevač i vinski pripovedač, drugi, sa diplomom Akademije života, Dragutin Miljković, turistički radnik, veliki majstor Reda vinskih vitezova „Arena Zabatkiensis“, hroničar Palića i pisac „Peščanog vinskog puta (Subotica 2012.), suprotstavili su stavove o ovom, nekada omiljenom piću naših očeva i očeva njihovih očeva.

Dr Slobodan Jović kaže da se vino od vajkada pije ujutru bez sode, u podne bez vode, a uveče kako ga je Gospod Bog stvorio. Po njemu je opsednutost vodom kod špriceraša teško pojmljiva. I kaže: - Čovek se sa tolikom ostrašćenosti odnosi prema vodi samo kad se nađe negde u pustinji ili letuje na Crnogorskom primorju. Samo u ovakvim vanrednim okolnostima voda može poput vina da „veseli čovekovo srce“.

Iako je zakleti neprijatelj nečasnog razvodnjavanja vina, u nekim slučajevima i on nalazi opravdanje za takvu rabotu. U nekim krajevima Dalmacije i mediteranskim zemljama siromašnim vodom za piće, žitelji su prinuđeni da piju kišnicu koja se sakuplja u cisternama ili bistrernama. Ova voda je često, u higijensko-sanitarnom pogledu neispravna, uz prisutnost virusa ili bakterija. Ukoliko se takvoj vodi doda malo crvenog vina, taninske materije negativno naelektrisane u vinu denaturišu pozitivno naelektrisane mikrobe čije su ćelije proteinske prirode. U ovakvim situacijama vino, uistinu, popravlja vodu. Treba imati u vidu da stanovnici ovih krajeva tokom leta rade i znojenjem gube dosta tečnosti iz organizma. Bevanda, osim što vodu čini ispravnom, daje organizmu i

64

prof. dr Slobodan Jović deo minerala koji se gube ovim putem. Bevandu piju i deca, s tim, da što je dete mlađeg uzrasta dodaje se manje vina.

Po rečima dr Jovića, neki vinari proizvode takva bela vina koja se bez sode ili mineralne vode, naprosto ne mogu piti.

Veliki majstor vina, Dragutin Miljković, pak smatra da ima raznih povoda da se uživa u špriceru. On se pije: da se ugasi žeđ, da se „može duže piti“, da se „ostane na nogama“, da se „bude u društvu“, da se „popravi vino“... i ne može da da valjano objašnjenje zašto je špricer izašao iz mode, nostalgično se vraćajući na vreme kafana sa olejisanim podovima, stolovima za četvoro prekrivenih stonjacima na kocke, bokastih čaša od 2 deci belog i boce ledene sode.

Jer nema špricera dok čaša ne zamagli.

- Vino se pije čisto ili sa kiselom vodom. Da li je u pitanju komoditet? Kompenzacija sa zabludom svakako jeste – kaže Miljković. On navodi i jedanaest varijanti ovog napitka: velika oka, veliki i mali špricer, dugi korak, domar, domaćin, stanar, dugi skok (preskok), gradonačelnik, budalasti špricer, špricer ujhazi (vino i sok od kiselih krastavaca) itd.

Dr Jović navodi i boemski, košeni, poplašeni, božji(?), šoferski, profesorski, damski i dodaje: - Ne bih voleo da neko pomisli kako sam isključiv kada je reč o špricerima. Imam i ja špricer u kome uživam. To je tzv. francuski špricer koji se pravi tako što se čaša napuni vinom, a soda uštrca pod sto.

Za ili protiv špricera nije pitanje od egzistencijalnog značaja. Ali, da nema opravdanje, otkud mu ovoliko imena? Da li je slučajno zalutao i u pesmu (Ivkova slava)? Možda bi svakom trebalo dati na volju, pa ko voli nek’ izvoli.

65

HOTEL „NOVI SAD“ alazi se na raskrsnici najvećih bulevara, u neposrednoj blizini železničke i glavne autobuske stanice a takođe i u blizini Novosadskog sajma, centra grada i gradskih parkova.

Objekat raspolaže sa 111 dobro opremljeni soba, kapaciteta 225 ležajeva, od kojih su 33 sobe sa francuskim ležajevima, 26 dvokrevetne, 44 dvokrevetne soba sa dodatnim ležajevima, 5 De Lux soba, 2 porodična i 1 De Lux apartman. Ponuda hotela je upotpunjena restoranom, caffe restoranom, aperitiv barom, svečanim salonom, salama za konferencije i seminare, saunom i diskotekom.

Opremljenost soba: mini bar, TV sa kablovskim programima, telefon, klima uređaj, grejanje, radni sto, orman, kupatilo (tuš kabina ili kada), higijenski set, fen.

Usluge: usluge vešeraja, organizacija transfera gostiju, iznajmljivanje bicikla, fotokopiranje, iznajmljivanje računara, sauna, iznajmljivanje sala za sastanke i konferencije, korišćenje centralnog sefa i iznajmljivanje DVD plejera.

N

Hotel Novi Sad d.o.o Bulevar Jaše Tomića 1, Novi Sad Tel: 021/442-511, Fax: 021/443-072 E-mail: info@hotelnovisad.rs prodaja@hotelnovisad.rs Web: www.hotelnovisad.co.rs

66