Tobsrbija br11

TOPSRBIJA NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

www.topsrbija.com

broj 11

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Decembar 2016. • Besplatan primerak

Snimio Dragoljub Zamurović (www.artzamur.com)

Novi Sad - grad kulture i mladih

Novi Sad - City of Culture and Youth

KULTURA je imanentno svojstvo čoveCulture is essential part and one of the most ka i jedna je od njegovih najbitnijih karakimportant characteristics of our society. In the teristika. U najširem značenju pojma (od broadest meaning of the term (from the Latin latinske reči cultus - obrađivanje, gajenje, word cultus - cultivation, breeding), culture signegovanje), KULTURA označava sve ono što nifies everything that a man created throughout je čovek stvorio svojim radom: znanja, verothe time and work: knowledge, belief, art, moral, vanja, umetnost, moral, pravo, običaje… Ona law, traditions, etc. It is an integral part of life and je sastavni deo svakodnevnog života ljudi i it is shown when having a relationship with othispoljava se u ophođenju prema drugima, u ers, when it comes to dressing style, food, leisure, odevanju, u ishrani, u slobodnom vremenu, work, etc. radu, hobiju.

The best example that would picture the imO njenom značaju možda najslikovitije portance of culture is perhaps the episodes of govori epizoda iz Drugog svetskog rata, kada World War II, when the British defense minister je ministar odbrane Velike Britanije zatražio asked to approve a larger military budget, at the Mihailo Berček da se odobri veći vojni budžet na štetu budžeexpense of the budget destined for culture. To this, ta za kulturu, i Čerčilov odgovor: “A šta ćemo onda braniti?“ Churchill answered: “And what are we going to defend?”

Koliki je značaj titule Evropske prestonice kulture 2021, za What is the importance of the title “European Capital of Culkoju se izborio Novi Sad 13. oktobra u Briselu kao prvi grad ture 2021”? Novi Sad fought for this title on the 13th of October in van EU, za kulturnu vitalnost grada, urbanu regeneraciju, in- Brussels, as the first city outside the European Union. What is the ternacionalni ugled, turističku ponudu, pokazaće vreme. Sa importance for its cultural vitality, urban regeneration, international sigurnošću se, međutim, može reći da su dosadašnji gradovi - reputation, touristic offers, etc.? Only time will tell. However, with pobednici na svaki evro uložen u kulturu imali i do osam puta certainty, the cities that held this title experienced up to eight times uvećan priliv novca u odnosu na uloženi. higher profits on the initial investment.

Tokom XVIII i XIX veka, Novi Sad je bio centar kulturDuring the XVIII and XIX centuries, Novi Sad was the center of nog, političkog i društvenog života srpskog naroda i najveći cultural, political and social life of the Serbian people and the largest grad nastanjen Srbima. Zbog svog kulturnog i političkog uti- city inhabited by Serbs. Because of its cultural and political influcaja, postao je poznat kao Srpska Atina. Projekat Novi Sad ence, Novi Sad became known as the “Serbian Athens.” The project 2021, u svetskim okvirima poznat po EXIT-u, treba da potvrdi “Novi Sad in 2021,” on the international scene known thanks to njegovo staro i formira neko novo značenje. the EXIT festival of music, should affirm its old recognition and Novi Sad je 16. novembra u Varni, u Bugarskoj, progla- even gain some new ones. šen za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. Odluka je doneta, Furthermore, Novi Sad was, on the 16th of November , declared po predstavljanju projekta “Novi Sad - Otvara vrata”, čemu as Youth Capital of Europe 2019 in Varna, Bulgaria . The decision je kumovao EXIT, Regionalni sajam omladinskog turizma, was made after the presentation of the project “Novi Sad - opens the YOUTH FAIR, brojne omladinske organizacije, manifestaci- door,” with the sponsorship of EXIT, Regional fair of Youth Tourja “Opens Day” organizovana sa povodom da upozna javnost ism, “Youth Fair,” a number of youth organizations, etc. Manifessa akcijama realizovanim u toku kandidature za tu prestižnu tation, under the name “Open Day,” was organized with a desire to titulu. inform the public about the actions implemented during the nominaNajnoviji broj TOPSRBIJE posvećen je ovom istorijskom tion for this prestigious title. uspehu Novog Sada, ali i kulturi i mladima širom Srbije. Svi The latest edition of TOPSRBIJA is dedicated to this extraordikoji dođu u Novi Sad doći će sa željom da što više saznaju o nary success of Novi Sad, as well as the culture and youth in Serbia. našoj prelepoj zemlji, njenoj kulturi, o nama. Zato TOPSRBI- Everyone, who comes to Novi Sad, will come with a wish to learn JA s ponosom predstavlja one, čije mišljenje, ponašanje ili dela more about our beautiful country, its culture, and about us. Therereprezentuju kulturne vrednosti naše zajednice. fore, TOPSRBIJA is proud to represent the ones, whose opinion, behavior, and work stands behind the cultural values of our society.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček Editor-in-chief TOPSRBIJA - THE BEST OF SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 11 Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček Martin Candir i materijali oglašivača Štampa: 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Magyar Szo Lapkiado KFT DOO Web: www.topsrbija.com OJ Štamparija Forum Novi Sad E-mail: topsrbija@gmail.com 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 Direktor i Glavni i odgovorni urednik: CIP-Katalogizacija u publikaciji Mihailo Berček Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad Mob.: +381 63 54 98 77 338/339 (497.11) Urednik: Elizabeta Berček

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček 2016. Decembar – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2016. – Ilustr.; 30 cm Tri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

C

entar za muzičko obrazovanje - Kulturno sklonište u Novom Sadu, rasadnik je mladih muzičkih talenata.

Osnovan u februaru 2008. postaje prostor u kojem se kvalitetno provodi vreme, prenose muzička znanja, stiču prva iskustva sviranja u bendu i javnog nastupanja na koncertima škole. Kulturno sklonište je mesto okupljanja svih onih koji poštuju prave muzičke, ali i društvene, kulturne i svake druge vrednosti.

Galerija fotografija pred vama pokušaće da dočara deo atmosfere sa novogodišnjeg kocerta u novosadskom Studiu M.

4

4

SADRŽAJ Dragoljub Zamurović, Novi Sad iz vazduha ....................................1 Centar za muzičko obrazovanje - Kulturno sklonište u Novom Sadu...............................................2,4 Novi Sad - grad kulture i mladih .......................................................3 TopSrbija broj 11, Sadržaj ...................................................................5 Kultura je preduslov kvaliteta i identiteta jednog naroda.....................................................................6 EXIT LETO LJUBAVI 2017 ...............................................................7 Pet decenija Muzičke omladine Novog Sada ...................................8 Srbija je zemlja u kojoj je najlepše živeti ..........................................9 Žena sa mnogo talenata ....................................................................10 Slikar sa fotoaparatom ......................................................................11 Godina rekorda Turističke organizacije Grada Novog Sada .............................................................................12 Novi Sad prestonica mode................................................................13 MilicaTričković, Mladen Milivojević Baron, Zvonko Milojević...............................................................................14 Bata Spasojević, Vasilije Kovačev, Marija Šabić .............................15 Jubilej, 10 godina Kongresnog centra Master Novosadskog sajma ..............................................................16 Dobra godina za srpski turizam ......................................................17 Srbija za mlade predstavlja prave vrednosti naše zemlje ........................................................................18 Razvoj infrastrukture preduslov daljeg razvoja turizma .......................................................................19 Šta znači biti najbolji, biti CrveniRed Taxi ....................................20 Vojvodina pod jednom turističkom kapom...................................21 Vitezovi vina - elitni predstavnici vinske kulture ................................................................................22,23 Gastro-vinski doživljaj iz Vinske kuće Kovačević......................................................................24 Sve tešnja satnica za vinske manifestacije ......................................25 Shiraz i ove godine obrali prijatelji..................................................26 Prokupac u svetskom vinskom kalendaru .....................................27 Pet godina trajanja Festivala srpskih vina i rakija .........................28 Porodična Vinarija Vinik Vršac .......................................................29 Babina reka Etno kompleks po meri Slaviše Živkovića................................................................................30 Nova Vinumova vinarija u Sremskim Karlovcima - elegantno i sa stilom ...............................31 Vinski dvor sinonim dobrih vina sa severa Bačke...................................................................................32 Vindulo vina sa dominantnim kvalitetom ovog područja.................................................................33 Marija Jovičić iz Kraljeva, Najžena 2016 ........................................34 4. JEEP MEĐUNARODNA NAUČNA AGROBIZNIS KONFERENCIJA MAK 2017 ...............................35

KOR 2016 - korak napred ka konkurentnosti i održivom razvoju .......................................................................36,37 FIMEK i ove godine nagradio znanje tradicionalno .........................................................................38 Dobitnica nacionalne stipendije Za žene u nauci ..................................................................................39 FINS domaćin Međunarodnog kongresa o hrani iz oblasti hrane i hrane za životinje .............................40, 41 Sajam turizma u Kragujevcu preneo najlepše ukuse i mirise Šumadije.....................................................42 Turističko sportska organizacija Raška ..........................................43 Zlatibor - fenomen ili proizvod rada i jasne vizije ........................................................................................44 Kraljevi čardaci SPA- novi identitet Kopaonika ...........................................................................45 Ribarska Banja - rajski vrt centralne Srbije, mesto kulture, otmenosti i odmora ................................................46 Banja Rusanda vraća osmeh na lice ................................................47 Hotel Termal za radostan početak nastupajuće godine ...........................................................................48 Banja Termal za odmor i zdravlje....................................................49 Elitte Palić, Palić ................................................................................50 Manić Tisa 63 novi biser u nizu novobečejskih manifestacija ............................................................51 U Makedoniju smo došli kao gosti, a otišli kao prijatelji ...........................................................................52 Ivanka Tasić Ulaganje u mlade ljude i nova tržišta .......................................................................................53 Stvaranje moderne kuhinje - Tamara Ognjević .............................................................................54 Pasulj fest u Krčedinu - Pasulj na srpski način ..............................55 Zdravo i ukusno u isto vreme ..........................................................56 Čiji je kupus bolji ...............................................................................57 Mačvanac razbio predrasude o kozjem siru ..................................58 Udruženje ljubitelja zdrave hrane i zdravog načina života - Eko Kula ..................................................59 Grof Sremske grofovije gljiva ...........................................................60 Gljivarsko društvo Novi Sad dobar domaćin XIII Susreta gljivara ..........................................................61 Zbog nje Novi Bečej nazivaju velikom baštom..................................................................................62 U zagrljaju Srema ..............................................................................63 Samba kafa, Vrbas .............................................................................64 Caffe bar Priča, Novi Sad ..................................................................65 Crveni taxi, Novi Sad ........................................................................66 Hotel Novi Sad ..................................................................................67 Privredna akademija Novi Sad ........................................................68

5

Kultura je preduslov kvaliteta i identiteta jednog naroda

U

stanovljeno 1956. godine na 150-godišnjiničke direktore pozorišnih festivala, da isprate naš cu rođenja i 100-godišnjici smrti velikog festival, da se predstavimo u najboljem svetlu i srpskog komediografa Jovana Sterije Poomogućimo kontinuum naše saradnje. Pozorje je povića, festival nacionalne drame - Sterijino pozori nakon 62 godine postojanje puno ambicija, sveje, uspelo je da opstane više od šest decenija. Disno značaja koje ima za našu pozorišnu umetnost, rektor Sterijinog pozorja, dr Miroslav Radonjić, ali i najširu javnost, jer ono je i veliki društveni kaže da je to zasluga pre svega velike kreativne događaj. Interesanto je da kada selektor objavi seenergije ljudi koji su uložili mnogo napora da ova lekciju predstojećeg festivala, to bude dočekano i institucija toliko dugo funkcioniše. Najteže je bilo u pozorištu i u najširoj javnosti. Mediji se odmah u periodu raspada zemlje, ali i tada su se pojavili sjate, a sam festival se prati na jedan veoma dobar oni koji su smatrali da su ovaj festival i institucija, način, i to sve govori o tome koliko je Sterijino poizrazito jugoslovenskog karaktera, neophodni i za zorje bitno, jer da nije, niko se na to ne bi osvrtao. novu državu. U novim društveno-istorijskim uslo- Dr Miroslav Radonjić Upravo zato treba insistirati na jednoj drugoj ideji, vima Sterijino pozorje je transformisano iz jugoonih koji odlučuju o finansijskoj podršci kulturnim slovenskog u naš domaći festival. Institucija Sterijino pozorje, dešavanjima, da kultura, pozorišna umetnost, nisu trošak već invrlo značajna i sa čitavim nizom delatnosti, prilagodila se novim vesticija u budućnost. Bez toga nismo niko i ništa - poručio je uslovima, ne zaboravljajući pritom, da je prvih 40 godina funk- dr Radonjić. cionisala u granicama jedne velike države. Sterijino pozorije je On je skrenuo i na još jedan paradoks koji prati naše društvo i do danas odnegovalo dobre odnose sa svim pozorišnim institu- našu kulturu. Naime, gotovo je neverovatno da do prošle godine cijama, festivalima i pojedincima koji su svojim radom uticali na nisu objavljena sabrana dela rodonačelnika savremene srpske razvijanje pozorišne umetnosti na ovim prostorima, ali i mnogo drame, jednog od ljudi koji je učestvovao u stvaranju mnogih šire. Takođe, nastavljena je dobra saradnju sa evropskim pozori- prosvetnih i kulturnih institucija, bio jedan od najumnijih ljudi štima, a od oktobra ove godine započeta je i sa kineskom pozo- svog vremena - Jovana Sterije Popovića. rišnom asocijaciom. Mnogo je umetnika učestvovalo u stvaranju - Uloženo je mnogo napora, uz razmevanje finansijera, i prošle ove institucije i omogućilo da ona i dan danas opstaje. godine Sterijino pozorje je objavilo kapitalno izdanje „Sabrane Dr Radonjić ne može, a da sa žaljenjem ne primeti, da je lajt drame“ J. S. Popovića, uključujući i „žalosna i vesela pozorja“, motiv kulture na ovim prostorima nedostatak sredstava, i to na koje smo jako ponosni. Međutim, na otkupu knjiga od strane je ono što brine. Ideje da kultubiblioteka, koje organizuje Minira predstavlja trošak i da na neki starstvo kulture, uprkos popularnačin treba da izađe na tržište, ne noj ceni, otkupljeno je svega 35 podržava. Po njegovim rečima, primeraka. Razumem da u biblikultura je utemeljena u identitet otekama treba da budu zastupljejedne zajednice i predstavlja tu zani bestseleri, popularna literatura jednicu na pravi način. Pozorišna koju traži čitalačka publika, ali zar umetnost, kao i institucije festinije neophodno da ljudi koji sede vala, kao što je Sterijino pozorje, tamo, koji se bave književnošću na vrlo su važne, kao investicija za ozbiljan način, koji treba da edubudućnost, i mogućnost očuvanja kuju publiku, kažu koliko je ovo našeg identiteta, kulture, jezika, bitno. Smatram da sabrana dela tradicije, savremenog stvaralaštva, kao i savremenog domaćeg treba da ima svaka biblioteka u ovoj državi, a Sterijino pozorje dramskog teksta i pozorišta, koji će za koju godinu ili deceniju će nastaviti da radi na afirmaciji i promociji naših temeljnih kulbiti naša tradicija. Ideja da se mora izaći na tržište sa ovakvim turnih vrednosti, naše tradicije, našeg savremenog stvaralaštva, manifestacijama i institucijama kulture je isto tako neodrživa, jer da objavljujemo knjige vezane za teatrologiju, istoriju pozorišta, takvo tržište ne postoji nigde u svetu. dramaturgiju. Naš časopis „Scena“, koji izlazi od 1965. godine, - Određeni festivali i institucije moraju da imaju podršku drža- jedan je od najstarijih i najznačajnijih pozorišnih časopisa s tim ve, jer oni čine tu državu, određuju njen identitet. Naše pozorište kontinutetom u Evropi i svetu. Objavljena je i Monografija Sterije relevantno u svetskim okvirima. I pored toga, ove godine je jinog pozorja povodom 60 godina naše institucije, koja daje sliku bilo suočeno sa 30% manjim budžetom, nego prethodnih. Ube- pozorišnog života na ovim prostorima. Dokumenacioni centar đeni smo da ćemo sledeće godine vratiti taj budžet na nivo koji Sterijinog pozorja poseduje bogate zbirke pozorišne fotografije, Novi Sad, Vojvodina i Srbija zaslužuju, jer Evropska prestonica plakata, rukopisnih dramskih dela. Trenutno je sve to u procesu kulture 2021 podrazumeva da će Pozorje svoje programe prila- digitalizacije, kako bi je približili najširoj publici - objasnio je dr goditi novoj okolnosti. Veoma je značajno što će ovaj festival Miroslav Radonjić, siguran da bez kulture nema ni kvaliteta ni punim kapacitetom ući u taj projekat. Planiramo da ugostimo identiteta jednog naroda, i da će zbog toga, Sterijino pozorje biti veći broj relevantnih gostiju iz inostranstva, direktore i umet- na braniku kulturnih vrednosti koje nas čine to što jesmo.

6

EXIT LETO LJUBAVI 2017

P

ored EXIT festivala koji će biti održan 6-9. jula, EXIT tim će naredne godine organizovati još tri festivala: Sea Star u Umagu, Hrvatska, 26. i 27. maja, Revolution u Temišvaru, Rumunija, 2. i 3. juna, kao i Sea Dance u Budvi, Crna Gora, od 13. do 15. jula. Sva četiri festivala u organizaciji EXIT tima naredne godine proslaviće 50 godina od čuvenog “Leta ljubavi 1967”, kada je nastao revolucionarni hipi pokret koji je zauvek promenio svet, boreći se za mir, slobodu govora, ljudska prava, odnosno društvenu, rasnu i polnu ravopravnost.

Kao jedini savremeni muzički festival koji je nastao iz borbe za društvene promene i čija misija je povezivanje i regionalna saradnja, EXIT na ovaj način želi da očuva osnovne ideje iz kojih su nastali i prvi veliki muzički festivali, još krajem šezdesetih godina prošlog veka, kao što su Woodstock, Monterey i drugi, te da prenese poruke tadašnjeg pokreta koje su današnjem svetu potrebnije više nego ikad.

Prvi u nizu festivala je Sea Star, novi festival u Istri koji će se 26. i 27. maja održati u turističkom kompleksu Umaga - Stella Maris! Već je poznat deo programa glavne bine koji prve noći predvodi jedan od najpopularnijih svetskih bendova The Prodigy u okviru turneje u kojoj su ove godine održali jedan od najboljih koncerata na EXIT-u ikada, a potvrđeni su i Dubioza kolektiv i Urban&4. Novi festivalski biser Mediterana predstaviće nekoliko desetina najznačajnijih imena svetske i regionalne muzičke scene na šest različitih bina, a pored dva glavna festivalska dana posetioce u turističkom kompleksu Stella Maris očekuje i velika žurka zagrevanja u četvrtak, 25. maja, kao i žurka za one najizdržljivije u nedelju, 27. maja! Sledeći festival u nizu, rumunski Revolution festival, nominovan je u čak dve kategorije Evropskih festivalskih nagrada, za Najbolji novi i Najbolji mali festival u 2016. godini.

Treće po redu izdanje festivala u Temišvaru otvoriće svoje kapije 2. i 3. juna i kao i prethodnih godina predstaviti muzičare iz celog sveta, a prve najave izvođača očekuju se posle praznika.

Odmah nakon EXIT festivala koji se održava od 6. do 9. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi, EXIT Avantura se kao i prethodnih godina nastavlja uz novo, već četvr-

to izdanje Sea Dance festivala koje će se iduće godine održati od 13. do 15. jula! Novo izdanje doneće brojne inovacije u produkciji i promociji, a EXIT tim je za iduću godinu udružio snage sa vodećim producenatima sa Ibice i Velike Britanije zaslužnim za popularne festivale kao što su malteški Annie Mac presents Lost and Found, Hideout na Zrću, britanski Parklife i kultni The Warehouse Project u Mančesteru. U Budvu dolazi i deo tima Kendal Callinga koji je upravo proglašen za jedan od najboljih britanskih festivala u kategoriji do 40.000 posetilaca!

Na događaje koje ovaj tim radi u Španiji, Malti i Hrvatskoj godišnje putuje preko 30.000 posetilaca samo iz Velike Britanije, ali i par desetina hiljada turista iz celog sveta.

Ovim povodom, EXIT je pokrenuo i najveću novogodišnju akciju otkako postoji! Samo tokom predstojećih praznika, u akciji “1 karta = 4 festivala”, svi već postojeći ili budući kupci ulaznice za EXIT festival po ceni od 6.490 dinara, dobiće na poklon i ulaznice za preostala tri festivala EXIT Leta ljubavi 2017. Broj ulaznica u ovoj akciji je veoma ograničen, a svi kupci, postojeći ili budući, svoje EXIT ulaznice moći će lako da registruju od 1. do 28. februara na sajtu www.exitfest.org.

EXIT festival je dobitnik nekoliko važnih festivalskih nagrada. Na Evropskim festivalskim nagradama, nominovan je za Najbolji evropski festival osmu godinu za redom, dok je titulu osvojio 2014. godine. EXIT je dobitnik i priznanja za Najbolji festival kontinentalne Evrope na Britanskim festivalskim nagradama 2007. godine, dok je u finalu ovog prestižnog priznanja bio i 2016. godine. Novosadska manifestacija proglašena je i za Najbolji evropski festival u 2016. godini od strane vodeće evropske turističke platforme “European Best Destinations”.

EXIT u brojkama: Preko 3,5 miliona posetilaca od 2000; Posetioci iz 60 zemalja sveta; Preko 2.000 novinara iz preko 50 zemalja sveta; 23 godine je prosečna starost posetilaca; Preko 6.800 izvođača je nastupilo na EXIT-u od osnivanja; 300 posetilaca rekordni ulaz ljudi u minuti kroz kapije festivala; 17.000 ljudi već je nabavilo ulaznicu za EXIT 2017, što je trećina dnevnog kapaciteta.

7

Pet decenija Muzičke omladine Novog Sada muzička omladina novog sada

P

onosni smo jer smo stali u red istaknutih institucija, ustanova, organizacja i pojedinaca kojima je pripalo ovo značajno priznanje, a istovremeno ovu nagradu primamo s velikom odgovornošćom da u vremenu koje je pred nama budemo i dalje tako kreativni i vredni. Ova nagrada je i nagrada svim našim prijateljima, saradnicima i pre svega našoj publici bez koje sve ono što radimo ne bi imalo smisla - izjavili su povodom dobijanja Oktobarske nagrade Grada Novog Sada za 2016. godinu u Muzičkoj omladini Novog Sada (MONS).

Muzička omladina Novog Sada je osnovana 20. februara 1966. godine, s ciljem da razvija i unapređuje muzičku umetnost kroz organizovanje koncerata, programa, emisija i akcija edukativnog karaktera namenjenih mladima.

U toku svog polu-vekovnog trajanja, vremenom MONS postao je jedna od najaktivnijih organizacija u oblasti kulture i s pravom je zauzela status organizacije od posebnog gradskog interesa. O tome svedoči činjenica da je MONS organizovao preko 6.000 koncerata i muzičko-scenskih programa.

Najznačajnija manifestacija u organizaciji MONS-a, po čemu je Novi Sad tokom aprila, kada se ona održava, istinsko muzičko središte na svetskoj muzičkoj mapi i manifestacija koja predstavlja brend grada Novog Sada, jeste festival No-

8

vosadske muzičke svečanosti - NOMUS. Festival je osnovan 1975. godina i u ovoj godini je proslavljena 41. godina od održavanja prvog festivala, odnosno realizovano njegovo 36. izdanje. Festival NOMUS proglašen je 2010. godine za manifestaciju od nacionalnog značaja od strane Ministarstva kulture Republike Srbije. U jаnuаru 2015. NOMUS-u je dodeljenа Nаgrаdа ugledne revije “Muzikа klаsikа” u kаtegoriji - Najbolji muzički festival u 2014. O međunarodnom značaju NOMUS-a i samim tim njegovoj važnosti za grad i zemlju, svedoči činjenica da je u 2015. NOMUS-u pripala markica platforme evropskih festivala EFFE, za koju je konkurisalo 896 festivala (od kojih je 71% muzičkih) iz 32 zemlje!

Zahvaljujući NOMUS-u Grad Novi Sad bio je domaćin nekih od najvećih muzičkih zvezda svetske i domaće muzičke scene.

Iako najvažnija manifestacija, festival NOMUS, nije jedina aktivnost u organizaciji MONS-a. Kao poseban vid svoje aktivnosti, od 1999. godine organizuje i ciklus “Božićno-novogodišnji koncerti”, kao “Novosadsko muzičko leto”, od 2001. godine, ali i niz programa tokom godine.

Pedeset godina istrajavanja ovog udruženja i njegovih značajnih aktivnosti rezultati su neprestanog rada, rasta, učenja, radoznalosti i entuzijazma, ali isto tako i podmlađivanja, u smislu prevazilaženja učaurenosti i zatvorenosti i postepenog osvajanja jedne fleksibilnosti za programske i marketinške inovacije u samom radu MONS-a. Zahvaljujući kontinuiranim, bogatim i žanrovski raznolikim programskim aktivnostima MONS-a tokom čitave godine, promišljenim i stručno odabranim izborom umetnički visoko kvalitetnih sadržaja, koje MONS sa uspehom daje svojoj sredini, neprestano se osvežava i bogati muzička scena i promoviše Novi Sad kao značajno kulturno-umetničko središte. Poverenje i poštovanje stečeno tokom 50 godina rada od sredine u kojoj deluje, o kojem svedoče stalna, ali i uvek nova publika na njenim programima, danas, na ovom toliko osetljivom muzičkom području, govore i o velikom kulturološkom značaju delatnosti Muzičke omladine Novog Sada.

Dr Mila Alečković

Srbija je zemlja u kojoj je najlepše živeti O

vakva teza nije česta. Zapravo poslednjih decenija retko i da se čuje, a izgovorila ju je prof. dr Mila Alečkovič, klinički psiholog, profesor i pisac. Žena kojoj je Rusija praotadžbina, Srbija otadžbina, a Francuska zemlja koja ju je prihvatila, i u kojoj je živela tokom 30 godina. Prisutna na V Business Samitu „Uposlimo Srbiju“ u Vrnjačkoj Banji, u organizaciji Etno centra „Gegula“ - Centar za uspešni razvoj turizma i poljoprivrede Kraljevo, gde se razgovaralo uglavnom na temu turizma, govorila je o konekciji EU i turizma Srbije. Osvrnula se na one grane turizma koje nisu dovoljno prepoznate kao mogućnosti turističkog razvoja, a to su kongresni, verski, preduzetnički i penzionerski turizam.

Kada je reč o verskom turizmu Srbije, postavlja se pitanje koliko je on prisutan, s obzirom da ne postoji ni strategija razvoja, ni konkretna ponuda turističkih agencija. Ovu vrstu turizma obeležavaju izleti trajanja od nekoliko sati, što je u ogromnoj nesrazmeri sa preko 700 zaštićenih verskih objekata, manastira i crkava. Postavlja se i pitanje: “Koliko su ti potencijali iskorišćeni?” Istraživanja kažu da je svako peto putovanje u svetu pokloničkog karaktera i da je u vreme najveće ekonomske krize zabeležen pad putovanja, osim kada je cilj bio verski turizam, koji je zabeležio rast od 20%. U Srbiji, među posetiocima verskih mesta je 2% onih koji su to učinili prvi put i preko 80% onih koji su to učinili više od šest puta.

Dr Alečković je iznela zanimljiv sociološki fenomen da Francuzi, posebno u njenim južnim delovima i delovima prema granici sa Španijom, masovno prelaze u pravoslavlje. Da li su tome razlog mešoviti brakovi, pokušaj suprotstavljanja islamizaciji, pomodarstvo, tek, oni predstavljaju potencijalne turiste koji bi rado boravili u srpskim manastirima.

Zašto Srbija? Zato što je Rusija svetska zemlja i za prosečne Francuze izuzetno skupa. Srbija im je privlačna zbog onoga što je na Zapadu najskuplje: priroda i tišina. Srbija osim toga ima fantastičnu ponudu hrane, pića, kulturne i istorijske znamenitosti... Ono što je takođe bitno, da planiraju da njihov boravak ne bude kraći od mesec dana.

Smatra da posebnu pažnju treba obratiti na kongresni tu-

rizam. Često domaćin takvih dešavanja u prilici je da bude i svedokom oduševljenja stranaca kada vide šta naša zemlja nudi. Pre svega Beograd. Ali, ona uvek ističe da Srbija nije Beograd, da Srbija ima mnogo lepih gradova, interesantnih sela, banja, planina i reka. Predlaže da recept preuzmemo od Francuza. Kao prvo, oni su svaki svoj grad bratimili sa gradom iz neke druge zemlje. Kao drugo, Francuska nije samo Pariz, to su i Strazbur, Monpelje, Tuluz… Sva mesta u toj zemlji imaju svoju manifestaciju, svako je po nečemu poznato. Svako mesto je jedan dan u godini najvažnije mesto na svetu. i to je tradicionalno tako. Ta delokalizacija morala bi, po njenom mišljenju, da se uvede u svaki grad, banju, selo u Srbiji, jer to daje identitet tom mestu i tada dolaze turisti, dolazi ceo svet.

Verski turizam je povezan sa kongresnim. Svi učesnici kongresa, osim što su imućni, su i obrazovani ljudi, poznaju istoriju, koja je u evropskom prostoru do raskola hrišćanske crkve (1054) imala zajednički tok, zajedničke svetitelje, začetnike i danas aktuelne naučne misli.

Po njenim rečima, strateški važan je penzionerski turizam.

Prema pouzdanim izvorima veliki broj Frnacuza, pre svega penzionera, zainteresovan je za srpske banje. Oni ne traže veliki luksuz već mirno mesto okruženo prirodom.

Treba obratiti pažnju i na preduzetnički turizam, za ljude koji otvaraju, ili će otvoriti i raditi u srednjim i malim preduzećima širom Srbije, i želeće da je upoznaju.

Mogućnost razvoja turističke privrede je po rečima dr Alečković Božji dar, a Srbija je u tom pogledu neiskorišćen dragulj. Njeni potencijali su šume, planine, sela, čisti vazduh, i nezagađene vode. Ima tu još i mnogo posla: treba je očistiti, izgraditi infrastrukturu, pre svega saobraćajnu. Naš sistem iznošenja đubreta je na principima iz XIX veka, i to moramo promeniti.

- Hranu imamo izvrsnu, pića dobra, prirodu divnu, a Vrnjačka Banja će sigurno biti svetski banjski centar. Da bi to postala treba poraditi na psihologiji turizma, dovesti ugledne, poznate ličnosti koje će ubrzati taj proces - zaključila je istaknuta intelektualka.

9

Žena

sa mnogo talenata

Jelena Galetin Žakić

10

Š

to više Božjih darova, ili jednostavno rečeno talenata, to više interesovanja. Koliko je to tačno dovoljan osvrt na profesionalni profil mlade dame - Jelene Galetin Žakić. Ona je dinamična, zanimljiva, komunikativna, sigurna i puna samopouzdanja u javnom nastupu. Ona je mlada i uvek nasmejana. O ovoj lepoj Novosađanki, vlasnici PR Agencije za komunikacije i odnose sa javnošću „Galetin“, dovoljno govore projekti u kojima je učestvovala, i u svakom od njih ugradila deo sebe.

Njen prebogat CV datira iz vremena dok je bila nosilac indeksa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Počela je da radi u bioskopu Arena Cinaplex, dan pre zvaničnog otvaranja, kada je raspitujući se o repertoaru, igrom slučaja završila na razgovoru za posao. Već sutradan radila je na mestu razvodnice. Seća se da je noć pre otvaranja, bila vrlo važna i turbulentna, kada je sa tadašnjim dečkom, a današnjim suprugom Mladenom Žakićem, posle pet godina u gradu bez bioskopa, dočekala najsavremeniji u to vreme u Srbij. Za ovo dvoje mladih ljudi je to bilo kao ostvarenje najlepšeg sna.

Na mestu razvodnice ostala je dve nedelje, kada je unapređena u blagajnika-operatera, što joj se mnogo dopalo i pružalo mogućnost komunikacije sa publikom namernom da pogleda dobar film. Pre no što je, kao strasan filmofil, prihvatila posao u bioskopu, držala je časove glume grupi dece na Narodnom univerzitetu „Božidar Adžija“, kasnije u igraonici „Fantazija“, deci još mlađeg uzrasta, predavala italijanski jezik u jednoj privatnoj školi, i svugde se osećala sjajno. Kada je prihvatila posao u bioskopu nijednog drugog se nije odrekla, samo je dodala novi.

Njeno iskustvo kao glumca amatera, iskustvo muzičara (saksofon, klarinet, klavir) u ska-pank bendovima Ringišpil i Mamurlook, saradnja sa: Athena, Zbogom Brus Li i Lude Krawe, umnogome je trasiralo njen dalji put. Posle mesec dana provedenih u Areni, tadašnju menadžer „baca je u vatru“ predosećajući da se baš u takvim okolnostima najbolje snalazi, prepušta joj zvaničnu izjavu o dešavanjima u Arena Cinepex na radiju.

U to vreme, bioskop još vrlo mlad, nije imao portparola, i pošto je njeno pojavljivanje u radijskom etru prošlo odlično, a ubrzo potom počinjao i FEST, tog febrara 2011. godine i zvanično otpočinje karijeru PR-a..

Paralelno još neko vreme radi i na blagajni. Prija joj da bude informisana o svim filmovima, mogućnost da drugima preporučuje dobre filme, i uvek ljubazna čak i kada nije nailazila na ljubaznost od strane publike.

Sa narastajućim obavezama PR-a potpuno se posvećuje tim poslovima, i ubrzano gradi imidž sveprisutne na kulturnim, dečjim, prestižnim gradskim događajima, pa njeno prisustvo mnogi poistovećuju sa nečim posebnim odabranim, nečim što ima dobar ukus.

U martu 2012., radi prvi Snow Kop festival, nesvakidašnji spoj sporta i zabave na snegu, koji pamti kao veliko muzičko osveženje. Prijao joj je koncept festivala, kao i rad sa EXIT timom, organizatorom festivala, i tu započinje saradnju sa Dušanom Kovačevićem, direktorom EXIT-a, Nemanjom Milenkovićem, danas predsednikom Organizacionog odbora Novi Sad 2021, i dr. U leto te godine usledio je angažman na prvom Regionalnom sajmu omladinskog turizma, YOUTH FAIR, kao prethodnice EXIT-u. Kao kruna svega, te godina počinje da radi za EXIT. U intimnim krugovima proglašavana za „najvećeg fana ovog festivala na svetu“, koji prati od nultog izdanja, sada počinje da radi u jednoj tako velikoj industriji koja joj je lično bila, i danas je, izuzetno važna. U međuvremenu je negovala i dete u sebi, i radila programe poput Novosadskih dečijih Zimzarija, Novosadskog dečjeg leta...

Poslednjih godina angaživana je na Serbia Fashion Week-u, i ne smatra ga poslom već čistim zadovoljstvom i uživanjem. I kao i uvek, radi ono što voli, što joj se dopada.

Odnedavno je i postala i majka jedne devojčice, pokazujući se spremnom da odgovori i na sve lepote, ali i iskušenja koja majčinstvo donosi. I dalje ostaje Jelenina spremnost da u svaki projekat uđe punim srcem, do kraja iskrena i puna vere u ono za šta se zalaže.

N

fotoaparatom

Dragoljub Zamurović

Slikar sa

a izložbi u Ulmu, gde je priređena izložba njegovih fotografija, gospodin Dragoljub Zamurović je od generalnog koordinatora Saveta podunavskih gradova i regija za promociju i afirmaciju evropskih vrednosti i standarda, gospodina Petra Langera, saznao da je prihvaćena kandidatura Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. Gospodin Langer je skočio i počeo da ga ljubi, a on isprva bio u neverici, smatrajući to ravno dobitku na loto-u. Priča oko kandidature bila mu je bliska iz više, uvek lepih, razloga. Dok je profesionalno boravio u Osijeku, bio je svedokom kako je zamenik gradonačelnika tog grada, gospodin Vladimir Ham, i prvi čovek osiječke kandidature za Evropsku prestonicu kulture 2020, iskoristio sve svoje iskustvo da pomagao Novom Sadu da je dobije.

O Novom Sadu je, sa svojim sinovima, Nikolom i Markom, koji se takođe bave fotografijom, izdao kapitalnu Foto monografiju grada, opremljenu velikim slikama i sa malo teksta, baš onako kako on voli. Godinu dana su praktično živeli sa Novim Sadom, u sva četiri godišnja doba, i beležili događanja na ulicama, kafićima, crkvama. Izuzetno lepo primljeni, gde god da su se pojavili pozivali su ih da slikaju, i niko nije pravio problem. Želeo je da napravi snimke iz vazduha, i za tu priliku osmislio poseban balon, napunjen helijumom, koji za razliku od onog kojim obično plovi nebom Srbije, to radi sporije, onako po vojvođanski, nadletao centar, Tvrđavu ... Snimljeno je hiljade i hiljade fotografija, dosta njih uvršteno u Monografiju grada, jer čak ni Novosađani svoj grad ne poznaju iz te perspektive. Jedino žali što se ta knjiga nije našla u redovnoj prodaji, već je tendenciozno rađena kao reprezent za potrebe gradonačelnika.

Gospodin Dragoljub Zamurović sebe ne smatra klasičnim fotogafom već slikarom sa fotoaparatom. Svoje fotografije zamisli unapred, promisli iz kog ugla bi bile najvernije predstavljene, pa tek onda to i uradi. Nekada uspe, nekada ne. Kada slika portret, trudi se da onaj koga slika toga ne bude svestan, da uhvati trenutak nesvesnosti njegovog prisustva. Jer, iz njegovog bogatog iskustva, ljudi koje slika postaju nervozni, ukoče se, i to se na fotografijama vidi. Drugi način da dođe do dobre fotografije je da „izmori“ onoga koga slika, da tom više ne bude važno kako će izgledati na slici, već da se opusti i uđe u svoju svakodnevnicu. Kaže da je primenjujući tu taktiku napravio niz odličnih fotografija sa podunavskim Švabama, slikajući ih dok su se pripremali za probu hora, da bi prave fotografije napravio onda kada su na njega zaboravili, kada je proba počela. A to mu je i bilo potrebno.

Kažu da dobra fotografija govori sve jezike sveta. Gospodin Dragoljub Zamurović kaže da uvek voli da iskoristi fotografiju na način da ne mora ništa da objašnjava.

Ima i onih iza kojih mora da stoji priča. Primer za to je, serija fotografija - portreta podunavskih Švaba i njihov način života. Sa svakim od njih morao je da popriča o njihovom poreklu, kako su i kada njihovi pradedovi došlli na ovo područje, čime su se bavili, čime se oni sada bave, i iza svakog portreta stoji razgovor sa njima.

Sa svojim fotoaparatom proputovao je skoro ceo svet, slikao najrazličitije stvari, napravio jedinstvene slike iz ptičje perspektive, leteći balonom. Mnogi su ga pitali da li se plaši? A on im odgovarao: - Moja ljubav prema fotografiji i želja da dobijem dobru fotografiju je veća od mog straha.

Svaki put kada poleti, plaši se, ali skoncentrisan na fotografiju, strah ga brzo mine. Jedino gleda da ne naleti na neki stub od dalekovoda. Isti strah ima kada se popne na neku visoku zgradu. Nedavno je sa „Beograđake“, tražeći optimalan ugao, skoro prešao granicu ograde visoke svega 30-40 cm. Seća se da mu je u jednom momentu prošlo kroz glavu: ”Samo nemoj da skočiš. ” Na sreću, poslušao je glas razuma.

Dragoljub Zamurović je diplomirao arhitekturu, magistrirao fotografiju, koja mu je ispunila i oplemenila profesionalni život. Njegovi sinovi pošli su njegovim stopama mimo njegovog nagovora. Želeo je da oni izaberu svoj put, jedan je arhitekta, drugi menadžer, ali obojica zaljubljenici u osmu umetnost - fotografiju, po mišljenju autoriteta njihovog oca, izuzetno talentovani, a jedan i živi od fotografije.

Kaže da nema neostvarenih želja u profesiji kojom se bavi, ili ne može da ih se seti: - Ali, volim kada mi neko da neki inspirativan zadatak. Ne mora ništa ni da mi plati, samo putne troškove. Kao nedavno u Portugaliji. Slikali smo mesec dana, imali jednu veliku izložbu i ništa nisam zaradio, ali sam bio potpuno opušten i zadovoljan, kao da radim za Natonal Geografic. I predivno sam se osećao.

11

GODINA REKORDA TURISTIČKE ORGANIZACIJE GRADA NOVOG SADA

Z

a Turističku organizaciju Grada Novog Sada 2016. predstavlja godinu obaranje sopstvenih rekorda, koji su joj doneli više značajnih priznanja. Nakon što su od krovne Turističke organizacije Srbije dobili prestižnu nagradu Turistički cvet, kraj godine zakićen je novom titulom YU Travel revije, koja je u saradnji sa novinarima štampe, radija i televizije, dodelila Turističkoj organizaciji Grada Novog Sada statuu ZLATNA AMFORA, kao najuspešnijoj turistička organizacija u Srbiji za 2016. godinu.

Ipak, zaposleni u TONS-u se svakako najviše ponose doprinosom da Novi Sad bude Omladinska prestonica Evrope 2019 i Evropska prestonica kulture 2021.

Novi Sad je početkom godine od strane renomiranog sajta www.europeanbestdestinations.com uvršten u top 10 Evropskih destinacija koje treba posetiti u 2016. godini. Sa brojnim partnerima, tokom ovogodišnjeg OPENS YOUTH FAIR-a oboreni su rekordi u broju izlagača (preko 60), broju zemalja učesnika (6 zemalja i Srbija), i broju posetilaca, preko 15.000 za oba dana.

Kao i prethodnih godina, iz meseca u mesec, pa samim tim i na godišnjem nivou, ostvaren je rast noćenja i dolazaka. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u prvih devet meseci 2016. godine ukupno je boravilo 146.139 turista, što predstavlja porast u odnosu na isti period prošle godine za 13,6%. Prema istom izvoru u periodu januar-oktobar 2016. godine ukupno je ostvareno 303.317 noćenja što predstavlja porast od 19,9%. Porast noćenja stranih turista u odnosu na prethodnu godinu iznosi 29%, te je samim tim porasla i naplata boravišne takse koja je premašila naša očekivanja.

Postignuti rezultati su posledica brojnih nastupa Turističke organizacije Grada Novog Sada na promocijama i sajmovima, kao i učešća u kampanji koju je kreirala Turistička organizacija Srbije, promo karavan “Moja Srbija”, koji je realizovan u 14 gradova. Učešćem na sajmovima i promocijama kako u zemlji, tako i u inostranstvu, doprineli su pozicioniranju Grada Novog Sada na turističkoj mapi Evrope. U cilju nastavka promocije, u većim gradovima Srbije i zemljama regiona bili su postavljeni bilbordi o Novom Sadu. Nakon toga, Turistička organizacija Grada Novog Sada je organizovala kampanju kojom poziva posetioce da božićne i novogodišnje praznike provedu u Novom Sadu. Na društvenim mrežama, radiju, televiziji i elektronskim medijima promovisane su manifestacije i ugostiteljski objekti u gradu koji nude sadržaje za novogodišnje praznike.

Sve aktivnosti koje su bile planirane su uspešno realizovane.

Jedna od njih je bio i projekat postavljanja turističke signalizacije u okviru koga se završava druga faza planirana za ovu godinu, a podrazumevala je postavljanje 9 dvostranih city light panoa kao i 2 panoa za obeležavanje galerija. U prvoj fazi realizacije postavljeno je pet trostranih panoa sa turističkim informacijama i fotografijama znamenitosti u užem centru grada.

Posvećenost posebnim segmentima turista kao što su cikloturisti svrstala je grad na mapu poželjnih ciklo destinacija. S obzirom na to da se Novi Sad nalazi na ruti Euro velo 6, TONS je prvi u Srbiji napravio mapu, kojom su pružene daleko obimnije informacije da se boravak ciklo turistima u gradu kulture i mladih učini jednostavnijim i lakšim.

Dobijanje prestižnih titula - Omladinska prestonica Evrope 2019. i Kulturna prestonica Evrope za 2021. će neminovno TONS-ovom timu doneti još više posla, ali su oni i do sada više puta pokazali da za njih više posla znači veći izazov i sigurno obaranje novih rekorda.

12

Novi Sad prestonica mode

J

esenje izdanje Serbia Fashion Week-a, jedine licencirane Nedelje mode u Srbiji, bilo je posvećeno Novom Sadu Evropskoj prestonici kulture 2021. Predsednica Nacionalne komore za modu Srbije i SFW-a, gospođa Svetlana Horvat, tim povodom je izjavila: - Ovo je bio najveći i najsadržajniji SFW do sada. Po broju revija i posećenosti stao je rame uz rame sa najvećim svetskim Nedeljama mode. Odlična predavanja inostranih eksperata i profesora, sjajne revije 80 domaćih i stranih dizajnera iz 18 zemalja sveta. Dobili smo i pobednike nacionalne i evropske

platforme za mlade talente, koji će zahvaljujući ugovorima koje SFW ima sa mnogim Nedeljama mode u svetu u 2017. godini putovati i prikazati svoj talenat. Velika zvezda svetske mode Anna Fendi učinila nam je čast da bude naš počasni gost, i imali smo priliku da uživamo u njenoj umetničkoj postavci, kao i u njenim vinima. Protekla nacionalna nedelja mode odisala je dobrim vibracijama, sjajnom energijom i eksplozijom talenata, te su mnogobrojni strani gosti i novinari čestitajući nam, zaključili da možemo biti ponosni na posao koji smo obavili.

13

MILICA TRIČKOVIĆ Ova mlada Nišlijka, dobro je već poznata novosadskoj publici, pred kojom je nastupila po četvrti put, što je dobra preporuka, ali i garant da je sa dvadeset osam godina već spremna za velike scene širom sveta. Ove godine predstavila se kolekcijom “Queue”, rađenom u “patchwork” tehnici, kombinacijom najrazličitijih materijala, gde je umetnica nastojala da stvori harmoniju boja i različitih tekstura uobličenih trakama i raznim drugim detaljima, koji su zahtevali puno ručnog rada i dosta vremena, a rezultat toga su unikatni proizvodi.

Kolekcija jesen/zima 2016/2017. sastoji se od dugih večernjih haljina, kaputa, pantalona, kombinezona, koji naglašavaju žensku figuru i senzualnost i po prvi par muških modela, da se oprobam i u tom segmentu.

14

MLADEN MILIVOJEVIĆ BARON Nekada je pokloniti nekome licidersko srce značilo pokloniti mu svoju ljubav. Što je ljubav bila veća, veće je bilo i srce. Kako je moda iskazivanja ljubavi na ovakav način zamirala, tako se smanjivao i broj onih koji su pravili ove slatkiše.

Danas je, čini se, opet došlo njihovo vreme. Dizajner je uspeo da spoji tradicionalno sa modernim, insistirao na detaljima, koji su dali pečat ovoj kolekciji modernih strukiranih krojeva, u kojoj su muškarci elegantni a žene ženstvene, sa kapicama koje podsećaju na panonske mornare, i sve to dobro uklopljeno. Autor kaže da je inspiracija došla slučajno, na jednoj proslavi, i za samo dva dana celu buduće kolekcije je imao u glavi.

Da sve bude ovako bravurozno, potrudili su se i manekeni, kojima je imponovala razigrana, opuštena i nadasve vesela atmosfera.

ZVONKO MARKOVIĆ Njegova revija inspirisana je pričom o ljubavi srpskog kralja Uroša I i francuske princeze Jelene Anžujske. Legenda kaže, da je kralj Uroš, u želji da što svečanije dočeka svoju nevestu, duž reke Ibar, od Kraljeva pa sve do Raške, zasadio mirisne jorgovane, koji bi buduću kraljicu, pored lepote i mirisa, podsećali na njenu rodnu Provansu. Po rečima autora, miris te ljubavi i danas osećamo. Ovom kolekcijom istaknut je ukus promene koji u srednjovekovnoj Srbiji izazvao dolazak jedne princeze, i jednu više orijentalnu sredinu izveo na put preobraženja u modernu evropsku zemlju toga vremena. Pistom su tako prodefilovale prvo lepotice istočnjačkog kolorita, da bi se na kraju pojavile princeze evropskog izgleda.

- Ovde gde se moda tretira kao umenost, trudio sam se da se poigram sa ženskim atributima i sa komadima koji će biti malo više izazovni, i istaknem svu njihovu lepotu – kaže dizajner, koji je i ovoga puta u tome uspeo.

VASILIJE KOVAČEV

BATA SPASOJEVIĆ

MARIJA ŠABIĆ

Inspiraciju za kolekciju „Šapat jutarnjih zvezda“ našao je u rodnoj Vojvodini, njenim suncem okupanim poljima, ljudima koji u njoj žive i jednoj ljubavnoj priči.

Uz pomoć SFW-a, sa kojim je tokom poslednjih godina ostvario plodnu saradnju, i uz čiju podršku je nastupa na Poland Fashion Week-Lodz, Atina FW, Montenegro FW, Feeric FW u Sibiu, Ruminija, na red je došla i najprestižnija nedelja. Kolekciju za New York Fashion Week spremao je punih godinu dana.

Zato što je njujorška publika svašta videla i mnogo zna, te prepoznaje kada joj neko podilazi, odlučio je da predstavi ono što najbolje poznaje, a to je Vojvodina, koja je i do sada bila njegova najveća inspiracija. Svoju kolekciju je prokomentarisao kao nešto što nije etno, ali da svako može da prepozna Vojvodinu u njoj. Prikazana poslednjeg dana oduševila je i novosadsku publiku.

„Body & Soul“ kolekcija inspirisana je posebnom energijom Njujorka, mešavinom kultura, čudesne arhitekture, jedinstvenog lifestyle. Ona pokazuje razmišljanje autora da ni u odevanju, kao ni u obrazovanju, razmišljanju, niti bilo čemu drugom nema granica. Od boja, asimetrija, kombinacija, sve je moguće.

Da bi se to prihvatilo, usvojilo, potreban je permanentan rad na sebi i hrabrost da se ekperimentiše sa uvek novim, naoko nespojivim. U slučaju Bate Spasojevića - Marka Kraljevića srpske modne scene, te novotarije se stapaju u čarobne harmonije prijemčive oku i ukusu publike.

Na SFW-u ova kuriozitet vezan za ovu reviju, bilo je prisustvo Tamare Bakić, prve dame jugoslovenske mode, i prateći film u kojem, uklopljena u njujorški ambijent, nosi modele sa potpisom Bate Spasojevića, i pokazuje odvažnost svakog od njih.

Od prvog dana prisutna na SFW-u postala je njegov zaštitni znak. Uspeh njene kolekcije na Milan FW-u prirodno je odredio da se istom zatvori novembarski happen-ing.

Ni ovoga puta Marija Šabić nije odustala od svojih principa: posebno, elegantno i seksi, do granice dobrog ukusa. Kolekcija svečanih, laganih haljina i kombinezona, kombinovanih sa šalovima i pelerinama od prozirnih materijala, koji podsećajući na velika, nežna krila, veličaju lepotu žene i njenog tela prikazujući je sa ljubavlju i divljenjem. Sloboda pokreta i ženstvenost bez skrivanja, ali ni preteranog otkrivanja, apostrofirani su komadima u bojama neba, bordo tonovima strasti, crnim i bež kontrastima. Sve to naglašeno je prozračnim, lepršavim materijalima, uz dodatak čipke u vidu aplikacija na haljinama, koji dosledno slede njeno koketiranje između otmenosti i seksipila.

15

Jubilej, 10 godina Kongresnog centra Master Novosadskog sajma

K

rajem godine na Novosadskom sajmu obeležena je decenija postojanja i uspešnog rada Kongresnog centra „Master“. Ujedno je održan Treći dan kongresnih ambasadora Kongresnog biroa TOS-a. Otvoren tokom Međunarodne poljoprivredne priredbe 2006., postao je integralni deo poslovanja Novosadskog sajma, jedne od najstarijih sajamskih kuća u ovom regionu. Aktivnosi u savremenom i multifunkcionalnom prostoru pratile su sajmove „četvrte generacije“, ali i želje i potrebe aktera u privredi i obrazovanju, nauci i kulturi.

Godišnje se u Kongresnom centru „Master“ u proseku organizuje oko 200 događaja koje poseti više od 40.000 ljudi.

Povodom jubileja, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, gospodin Ivan Đoković postojanje, „Master“ centra označio je kao izuzetno značajnim za razvoj Grada, ne samo u domenu ostvarenja dobiti i prihoda, nego svih sekundarnih efekata koje kongresni turizam donosi Novom Sadu. Gospodin Đoković je istakao da je strategija razvoja turizma Republike Srbije prepoznala kongresni turizam kao jedan od temeljnih pravaca u svom radu, i da će Pokrajinska vlada u programu razvoja turizma AP Vojvodine, donetom na osnovu te strategije, kongresni turizam označiti kao jedan od njegovih stubova.

Predsednik Skupštine Grada Novog Sada, gospodin Zdravko Jelušić, podsetio je da je turizam u vreme najveće ekonomske krize bila privredna grana koja nije imala pad. On je naglasio da je kongresni turizam esencija turizma, zato što sekundarne vrednosti koje donosi jesu nešto što je jako bitno za našu državu i Grad.

16

- Ove godine je Novosadski sajam ostvario prihod od 384 miliona dinara iz sajamske i kongresne delatnosti, i ako uzmemo multiplikator Međunarodnog udruženja sajmova, koji iznosi od sedam do petnaest puta, došli bi do sume od 4.6 milijardi dinara, koliko se indirektno, kroz hotelske, ugostiteljske i sve druge prateće delatnosti koje gravitiraju ka ovom segmentu, ostvari - rekao je tom prilikom generalni direktor Novosadskog sajma, mr Slobodan Cvetković, i istakao zadovoljstvo što su i predstavnici Pokrajine i Grada prepoznali značaj Kongresnog centra „Master“, „pravog bisera među centrima te vrste“.

Direktorka Turističke organizacije Srbije, gospođa Marija Labović je ovaj jubilej okarakterisala kao značajan, kako za Master centar tako i za kongresnu industriju u Srbiji.

- Kongresi su izuzetno bitni za svaku turističku destinaciju, i zemlju u celini. Kongresni biro Srbije, koji je u sastavu TOS-a već deset godina aktivno radi na podizanju svesti o Srbiji kao destinaciji pogodnoj za kongrese. Ove godine imali smo 40 kandidatura kada su kongresi u pitanju, 18 smo dobili, 2 nismo, ali imamo još 20 koje čekaju na odlučivanje, tako da verujem da će više miliona evra biti realizacija kada ti kongresi budu održani u Srbiji.

Gospođa Labović je takođe istakla da, kada je ovaj vid turizma u pitanju, Srbija se četvrtu godinu u nizu nalazi u top pedeset destinacija u svetu, a na 24-tom mestu u Evropi.

- Uzimajući u obzir postojanje jednog ovakvog kongresnog centra, i ako tome dodamo da se Sava centar renovira, mislim da ćemo se u narednom periodu samo penjati na toj lestvici zaključila je gospođa Labović.

Dobra godina za srpski turizam

B

ila je ovo jedna od jedna od najuspešnijih i rekordnih godina za srpski turizam, sa deviznim prilivom od turističkih usluga od preko milijardu evra. Direktorka TOS-a, gospođa Marija Labović, izrazila je takođe zadovoljsvo fi nansijskim rezultatima, ali brojem turista u 2016toj, kako domaćih tako i inostranih, kao i porastom broja noćenja, poredeći ih sa istim periodom prošle godine. A dobri rezultati ove godine daju mesta optimizmu u nastupajućoj 2017.

- Srbija je sve interesantnija turistima, a njena ponuda sve bogatija i sadržajnija. Promotivne aktivnosti su sve inteznivnije, tako da verujem da ćemo i u narednom periodu imati dobre rezultate - rekla je tom prilikom gospođa Labović.

Marija Labović

Aktivnosti TOS-a tokom 2016-te su bile neprestane. Završivši staru i ušavši u Novu godinu kampanjom „Zima prija svima“, februar, mesec turizma, TOS je krunisao nastupom na Beogradskom sajmu. Promotivnim karavanom „Moja Srbija“, u 14 gradova predstavio je turističku ponudu naše zemlje i pozvao domaće goste da svoj odmor ili deo odmora provedu u svojoj zemlji. Dok je Karavan „Moja Srbija“ bio rezervisan za letnju ponudu, kampanja „Srbija sve što volim“ osmišljena je radi promocije planinskih centara, banja i gradova kao city break destinacija. Sve ove kampanje namenjene su domaćem gostu, ali, TOS je okrenut i inostranim turistima, koji doprinose deviznom prilivu u tuizmu.

- Naše aktivnosti, kada je reč o stranim gostima, su konktinuirane, i to ne samo kroz sajmove turizma, već i online i medijske kampanje, studijske posete organizovane za inostrane novinare i njihove ekipe, organizatore putovanje.

Kada je reč o kongresnom turizmu, ove godine učestvovali smo na 40 kandidatura, do ovog momenta potvrđeno je 18, dve su odbijene, i još 20 su u postupku odobravanja.

Gospođa Labović kaže da su zaposlenima u TOS-u najveća satisfakicija dobri rezultati, da je porast turista u Srbiji daleko iznad svetskog proseka, i da treba da iskoristimo ovaj trenutak kada turisti traže nove destinacije, nova iskustva.

Zato će fokus u 2017. biti usmeren na nova emitivna tržišta, s obzirom na značajan porast gostiju sa tih prostora.

- Ove godine planiramo nastupe na dalekim tržištima, da iskoristimo benefit jedine evropske zemlje koja nema vize za turiste iz Kine, gde ćemo u toku 2017. godine biti izuzetno prisutni. Zanimljivo je i tržište SAD, s obzirom na direktan let Beograd-Njujork, i za turiste iz regiona, koji bi mogli Beograd da koriste kao stopover za njihovo putovanje u SAD. Ujedinjeni Arapski Emirati su uvek aktuelni, bićemo i na tržištu Irana, koje smo otvorili ove godine, kao i tržište Republike Koreje. Imali smo čast da smo nedavno u Beogradu ugostili prvu ekipu iz te zemlje radi snimanja rijaliti programa kojim predstavljaju destinaciju. Njeno prikazivanje je planirano za proleće, i već tada očekujemo prve turiste iz te zemlje. Trenutno se u našoj zemlji nalaze organizatori putovnja iz Koreje, zainteresovani da se upoznaju sa ovom destinacijom - rekla je direktorka, čestitajući Novom Sadu na tituli Evropske prestonice kulture 2021 i Omladinske prestonice Evrope 2019, smatarajući to jednim velikim uspehom ne samo za Novi Sad, Vojvodinu, već i za celu Srbiju.

- Kroz promociju Novog Sada i dovođenjem turista tim povodom, dobićemo priliku da propagiramo Srbiju kao turističku destinaciju - zaključila je gospođa Labović.

17

S

Srbija za mlade predstavlja prave vrednosti naše zemlje

rbija za mlade je organizacija čiji su ciljevi usmereni na promociju i razvoj omladinskog turizma Srbije, aktivizam mladih, edukaciju i održivi razvoj. Želja mladih intelektualaca okupljenih u ovoj organizaciji jeste da predstave Srbiju iz jednog novog i atraktivnog ugla, Srbiju iz ugla mladih kako bi se napravio iskorak ka drugačijoj percepciji Srbije kao dinamične, atraktivne i izazovne destinacije, kao i unapređivanje imidža u međunarodnim okvirima.

Vizija koju slede jeste prepoznatljivost Srbije kao turističke destinacije u globalnim okvirima, posebno kao destinacije za putovanja mladih, dok misija uključuje promenu globalne percepcije o Srbiji kroz predstavljanje njenih pravih vrednosti, promovisanje uz osvežen, kreativan i inovativan pristup prilagođen mladim i aktivnim ljudima.

Udruženje Srbija za mlade registrovano je 2011. godine u Beogradu i sada iza sebe ima već punih pet godina rada. Organizacija podružnica Srbija za mlade Novi Sad osnovana je 04. februara 2016. godine, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, na adresi Trg Dositeja Obradovića 3. Udruženje broji preko 3500 članova, od toga u Novom Sadu je za samo pola godine učlanjeno 226 mladih ljudi.

Srbija za mlade je ovogodišnji dobitnik najvećeg priznanja u oblasti turizma, Turističkog cveta, koji dodeljuje Turistička organizacija Srbije. Presrećni što su osvojili jednu ovakvu nagradu kažu da je ona podstrek i velika motivacija da i dalje rade predano, da se trude, veruju u ideje i sa puno entuzijazma teže ostvarivanju vizije koja ih vodi tokom celog ovog putovanja.

Udruženje u Novom Sadu ja za 10 meseci rada realizovalo veliki broj aktivnosti i putovanja. Tako je među prvim aktivnostima bio Nacionalni dan studenata gde se udruženje po prvi put predstavilo u Studentskom gradu. Tokom proteklog perioda organizovali su veliki broj sastanaka i prijem novih članova u prostorijama PMF-a. Druženje sa članovima je realizovano i u prirodi kako bi se izašlo iz standardnih okvira i umesto u klupama, upoznavanje sa timom Srbije za mlade Novi Sad, a u saradnji sa Pokretom Gorana Vojvodine i Ekološkim centrom Radulovački, sproveli su u Sremskim Karlovcima i na krstarenju Dunavom.

Nakon toga, usledio je niz manifestacija gde su imali prilike da predstave svoj tim. Tako se u julu Srbija za mlade Novi Sad predstavila na Omladinskom festivalu - Youth Fair u Novom Sadu animacijom i kreativnom nagradnom igrom za posetioce.

Tokom marta i aprila ove godine, grupa mladih je išla na pešačku turu do samog vrha planine Rtanj. Potom su u aprilu mladi obišli blaga Resave u okolini Despotovca - Resavsku pećinu, Park maketu, manastir Manasiju, Krupajsko vrelo, vodopad Lisine i banju Ždrelo. Tokom leta, u 7 termina, realizovane su pešačka tura do Tornika, obilazak Zlatara i krstarenje Specijalnim rezervatom, staništem beloglavog supa. Kako su ova putovanja privukla pažnju ne samo mladih ljudi već i onih u zrelim godinama, započete su pripreme za narednu sezonu, proleće 2017. godine.

18

Osim putovanja, udruženje je organizovalo i brojne konferencije pa su tako u vreme Sajma turizma u Beogradu poveli mlade ljude da posete sajam i prisustvuju BTC konferenciji (Belgrade Tourism Conference), kao i konferenciji E-turizam.

Ispratili su i brojne manifestacije kao što su Drinska regata, Veseli spust, Guča i mnoge druge, a na 49. Sajmu turizma u Novom Sadu bili su uključeni u promociju vinskog turizma na štandu Turističke organizacije Vojvodine.

Tim mladih ljudi udruženja Srbija za mlade Novi Sad, sa željom da promovišu Novi Sad, Sremske Karlovce i Frušku goru, prirodne i antropogene vrednosti ovog dela Srbije, došao je na ideju da kroz sportsko-edukativni kamp, aktivan boravak u prirodi i druženje, poveže sve mlade ljude i pruži im priliku da provedu jedan vikend na malo drugačiji način. Trodnevni kamp pod nazivom “Fruška za mlade” kreiran je sa ciljem da se uključi što više mladih ljudi da kvalitetno provedu slobodno vreme u prirodi, upoznaju nove ljude i nauče nešto novo. Program kampa će se sastojati iz teorijskog i praktičnog dela, ali se neće zaboraviti ni zabavni karakter pa se svim učesnicima priprema jedno zaista uzbudljivo druženje.

Srbija za mlade Beograd i Srbija za mlade Novi Sad radili su i na jednom velikom projektu, a to je doček Nove 2017. na planinama Srbije. Detaljan program aktivnosti, koje su planine uključene nalazi se na facebook stranicama, kao i na zvaničnom sajtu www.srbijazamlade.rs. Svi koji žele da postanu deo ovog udruženja to mogu učiniti elektronski, prijavom na mail: srbijazamlade.ns@gmail.com ili lično na prvim narednim organizovanim sastancima za prijem novih članova.

Predsednica upravnog odbora Srbija za mlade Novi Sad, Marta Đorđević, izrazila je zahvalnost svim institucijama koje ih podržavaju i pružaju pomoć počevši od Prirodno matematičkog fakulteta koji im je izašao u susret i omogućio registraciju i prostorije za rad, zatim Turističkoj organizaciji grada Novog Sada koja udruženje podržava u nameri da promoviše Novi Sad i okolinu. Takođe, veliku zahvalnost duguju Kancelariji za mlade Sremski Karlovci, Turističkoj organizaciji Vojvodine, kao i predstavnicima medija koji podržavaju njihov rad.

Razvoj infrastrukture preduslov daljeg razvoja turizma

D

Dr Renata Pindžo

rugu godinu zaredom, u ime Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, VIII Međunarodni sajam turizma i seoskog turizma uz četvrti prodajni Sajam zimnice i domaće radinosti, svečano je otvorila pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, dr Renata Pindžo. Ona je tom prilikom istakla da je Sajam turizma u Kragujevcu jedinstvena manifestacija koja je za osam godina održavanja uspela da se izbori za međunarodni karakter i da se profiliše i kao Sajam seoskog turizma. Po njenim rečima ova sajamska manifestacija prepoznata je i po dobroj organizaciji, ali i sjajnim rezultatima koje postižu Kragujevac i Šumadija u oblasti turizma što zaslužuje podršku i Vlade Republike Srbije, i resornog Ministarstva, kao i lokalne zajednice. Gospođa Pindžo je naglasila da je važno da se u narednom periodu, a u skladu sa strategijom razvoja, bavimo pre svega ruralnim turizmom za koji imamo ogroman potencijal, a koji do sada nismo na pravi način iskoristili.

Nedostatak infrastrukture do sada nije omogućavao da Srbija bude dostupno turističko odredište, a bez infrastrukture nema ni ekonomskog razvoja, ni razvoja turizma.

- Putevi, železnica, manji aerodromi za međunarodne letove, plovni pravci, pre svega Dunav, su preduslov našeg sveukupnog razvoja, pa i turizma. U savremenim turističkim tokovima poslednjih godina sve su prisutniji izleti, kraći, a češći odmori, povratak prirodi i autentičnom životu, aktivni odmori, a to je sve ono što Srbija može da ponudi. Ali, to mora da bude dostu-

pno, da bude u skladu sa standardom, onako kako to domaći i strani gost traži - rekla je gospođa Pindžo, potvrdivši činjenicu da svake godine sve veći broj turista bira Srbiju za svoju turističku destinaciju.

Po njenom mišljenju to je rezultat zajedničkog rada svih činioca turističke privrede, ali i uloge predstavnika sedme sile. Ona je istakla da su mediji ti koji permanentno „otkrivaju“ šta sve to Srbija ima, a projekat vaučera za odmor u Srbiji resornog ministarstva, daje mogućnost da veći broj građana provede odmor u zemlji i poseti ono što mediji propagiraju.

Gospođa Pindžo ističe da nikako ne smemo zaboraviti tražnju u regionu, ali sa ukidanjem viza za građane Kine i Srbije, uspostavljanjem bolje saradnje sa Rusijom i Iranom, možemo da računamo na snažnije međunarodno prisustvo.

- Turizam je kod nas u fokusu i poslednjih nekoliko godina smo počeli da pratimo trend tražnje i krairamo regionalne turističke proizvode. Za to su bili potrebni preduslovi, kao što je ujednačavanje viznog režima sa evropskim zemljama, bolje povezivanje i zajednička promocija. Krenuli smo da se pozicioniramo „ka svim frontovima“. Kao rezultat toga o Srbiji se sve više govori kao turističkoj destinaciji, što je pre desetak godina bilo nezamislivo. Danas se od ove privredne grane očekuje mnogo, a mi se moramo potruditi da budemo ekološki prihvatljivi, da se edukujemo. Ukoliko želimo da ugostimo strane goste mora-

mo da učimo strane jezike. Turizam je i kulturna baština jedne zemlje, njena prošlost i sadašnjost, njeni ljudi. On počinje na prvom koraku u jednu zemlju, jedan grad. Njega reprezentuje i turistički vodič, i recepcionar hotela, hostela u kojem je gost odseo, domaćin u privatnom smeštaju, prodavačica u prodavnici, i mi moramo da budemo svesni toga – istakla je gospođa Renata Pindžo.

19

Šta znači biti najbolji, biti Crveni/Red Taxi

Mile Grandić

C

rveni/Red Taxi je jedan od brendova Novog Sada. Grad Novi Sad je upravo Crveni/Red Taxi prepoznao kao saradnika i učesnika u procesu kandidature za dobijanje prestižne titule Evropske prestonice kulture 2021., i to ne slučajno. Vozači ovog taksija, su uljudnim obrazovani ljudi, sa znanjem nekoliko svetskih jezika. Njihova vozila su čista do perfekcije, i kao takva bila su primerena za prevoz članova komisije koja je odlučivala o dedeli titule.

Po rečima gospodina Mileta Grandića, vlasnika ove renomirane kuće, taksi vozila i restorani su lice jednog grada, nešto što stranci prvo vide i na osnovu čega formiraju svoju sliku o mestu na koje su došli. Gospodin Grandić kaže da je oseća neizmerno lično zadovoljstvo zbog dobijanja prestižne titule Evropske prestonice kulture, jer je Crveni/Red Taxi delom učestvovao u tome. Crveni/Red Taxi je nedavno u Privrednoj komori Srbije dobio još jedno priznanje. Gospodin Grandić kaže da je ono neformalno, ali da mu je najdraže jer je dobijeno od kolega. Na skupu je zaključeno da je na nivou Srbije najviše napredovala Taxi služba u Novom Sadu, u kojem se najviše ističe Crveni/Red Taxi.

– Mi smo unapredili taksi servis do maksimuma. Značajno smo poboljšali vozni park, i sada raspolažemo vozilima više i visoke kategorije. Razvili smo sistem komunikacije do svetskog nivoa, i umutar tog sisitema imamo naše aplikacije i jednim dodirom na ekran mobilnog telefona pozivate vozilo. Patentirali smo i naš proizvod, tzv. porodičnu aplikaciju, u smislu pomoći savremenoj zaposlenoj ženi i majci, gde jednim klikom može da dobije jedno ili dva vozila, a vozač, o kojem je dobila sve potrebne podatke, ima obavezu da jedno dete odveze u vrtić, drugo u školu, i da da povratnu informaciju da su deca bezbedno stigla na odredište. Radimo i na poboljšanju naših aktivnosti nastojeći da se uvežemo sa drugom firmama iz Evrope koje su slične nama. Postoji dobra zamisao, stvaranja evrotaksija, gde bi se povezale taksi firme iz svih većih

20

gradova, pa npr. stranci koja leti iz Berlina preko Beograda za Novi Sad, taksi služba koja ju je odvezla do aerodroma u Berlinu, automatski obezbeđuje preko nas vozilo od aerodroma do Novog Sada. To znači da bi stranka pozivanjem taksi vozila na terenu završio sve poslove oko transporta – objašnjava gospodin Grandić.

On istiće benefite koje je taksi služba dobila procesom tranzicije i masovnog ostajanja bez posla. Gro njih se odlučio za privremeno zaposlenje taksiste. Zato danas nije retko da je taksista doktor nauka, ali nikako neko ko nema završenu srednju školu.

– Da li na sreću ili na žalost, ne znam, tek ti ljudi dugi niz godina žive od taksiranja. Smatram da je dobro da toga ima, jer taksi je most da ti ljudi prebrode profesionalnu krizu dok ne nađu posao u struci. Danas od taksiranja može da se živi i prehrani porodica – kaže naš sagovornik i dodaje da je Crveni/ Red Taxi iskoristio obrazovni kapacitet svojih zaposlenih, te sada svako od njih može da bude svojevrstan vodič kroz grad, da odgovori na većinu pitanja pridošlica o značajnim mestima na području grada i šire, o aktuelnim dešavanjima. Ako im ipak nešto i promakne, svako vozilo je opremljeno tablet računarima, preko kojih mogu da potraže potrebne informacije.

Zašto je Crveni/Red Taxi najbolji?

- Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Pomno pratimo tehnološki razvoj vezan za ovu delatnost i sve što je novo mi prihvatamo jer jedino na taj način možete opstati. Veliku pažnju pridajemo higijeni vozila, obrazovanju našeg kadra, ali i kulturi ophođenja prema strankama - kaže gospodin Mile Grandić.

Vojvodina pod jednom turističkom kapom

U

nameri unapređivanja brendiranja Vojvodine kao tuTO Vojvodine je na Međunarodnom sajmu turizma u Norističke destinacije, direktorka Turističke organizacije vom Sadu započela jedinstvenu priču - Dani vitezova, okupivši Vojvodine, gospođa Nataša Pavlović, u Privrednoj osam vinskih viteških redova, članova Saveza vinskih redova komori Vojvodine, organizovala je sastanak sa direktorima svih Srbije, dva viteška reda iz Mađarske, po jedan iz Rumunije i vojvođanskih turističkih organizacija i predstavnicima lokalnih Slovenije, kao i Evropski viteški vinski red „Sveti Đorđe“ sa samopurava, u cilju zajedničkog nastupa na najvećoj turističkoj sedištem u Ajzenštatu. manifestaciji u našoj zemlji, predstojećem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu koji će se održati od 23. - 26. februara 2017.

- Međunarodni sajam turizma u Beogradu je postao jedna od najvećih i najposećenijih turističkih manifestacija u regionu, i svake godine okuplja sve veći broj što učesnika, što posetilaca. S toga je TO Vojvodina predložila malo drugačiji koncept, sličan načinu bredniranja poznatijih turističkih destinacija u Evropi. Posetom brojnim sajmovima videli smo kako izgleda jedinstveni brend određene destinacije i odlučili smo da se već na Sajmu turizma u Beogradu prikažemo pod jedinstvenom kapom - TO Vojvodina. I do sada je ovaj Sajam okupljao većinu turističkih organizacija i opština iz Vojvodine, ali je svako nastupao samostalno, svako je kreirao svoj prostor na kome je učestvovao, a posledica takve prakse bilo je što Vojvodina nije prikazivana na adekvatan način. Da bi se to izmenilo, a publika sagledala Vojvodinu kao Dogovorom do efektnije prezentacije turističkih potencijala Pokrajine jedinstveni brend, kao bogatstvo različitosti pod jednim vizuelnim identiteom, organizovali smo ovaj sastanak radi dogovora sa turističkim organiTO Vojvodine je organizator i suorganizator brojnih manizacijama i lokalnim samoupravama kako bi na što bolji način festacija, i pod nazivom „specijalni događaji“ dalje nastavlja predstavili Vojvodinu kao jedinstvenu regiju, sa specifičnim promociju, ne samo kroz saradnju sa lokalnim TO, nego i sa turističkim proizvodima i pojedinačnim atrakcijama - objasnila turističkom privredom uz podršku Pokrajinske vlade i medija.

Direktorka je posebno istakla dobru saradnju sa TO Beograje gospođa Pavlović.

Po njenim rečima, najvažniji uslov za razvoj turizma je da i TO Srbije.

- Pratimo njihove aktivnosti u skladu sa svojim budžetom i to ljudski faktor i ukoliko ne možemo da se dogovorimo i jedni drugima ustupimo prostor i vreme za pojedinačan i zajednič- ćemo nastaviti. Trudimo se da učestvujemo na svim događajiki nastup, ne možemo postići ništa konkretno. Činjenica je da ma i manifestacijama koje oni organizuju, a s druge strane unaVojvodina kao kompleksna turistička destinacija nije dovoljno predimo našu ponudu. Sve te zajedničke aktivnosti dovode do izbrendirana, i jedino ako svi turistički subjeti budu u bliskim bolje promocije Vojvodine kako u regionu tako i šire sa efekrelacijama i interakcijama, može se očekivati stvaranje tzv. tom povećanja broja turista. Savremene turiste zanima region, ne jedno mesto, jedna destinacija. brenda zvanog Vojvodina.

Rečima da „pojedinačnim nastupom ne možemo postiTO Vojvodine je ove godine započela, a za sledeću stavila u program redovnih aktivnosti, osim nastupa na Sajmovima, pro- ći mnogo“ direktorka je zaključila da razvijenije destinacije mocije Dana Vojvodine. U julu je na dvodnevnoj manifestaciji mogu doprineti afirmaciji manje razvijenih, što dovodi do us„Dani Vojvodine u Temišvaru“, predstavljeno deset vojvođan- postavljanja jednog brenda koji se zove Plodna ravnica, Mulskih opština, što je izazvalo brojne pozitivne reakcije. Počet- tikulturalnost ili Vojvodina, ali da je suština da svi zajedno trekom decembra organizovan je sličan nastup u Bijeljini (RS), a ba da nastupimo radi povezivanja naših kako-tako specifičnih planirane su promocije i u drugim gradovima zemalja u regio- obeležja, lokaliteta i atrakcija, jer Vojvodina i te kako ima šta da ponudi. nu (Mađarska, Hrvatska...).

21

Vitezovi vina - elitni predstavnici vinske kulture K

ažu da se lepše, pompeznije otvaranje jedne sajamske manifestacije ne pamti u bogatoj istoriji Novosadskom sajma, i da je tome zaslužan ceremonijalan nastup vinskih vitezova obučenih u raskošne odore.

Reč je o otvaranju 49. Međunarodnog sajma turizma, održanom od 30. septembra do 02. novembra 2016. godine u Novom Sadu, na kome su se predstavili i vinski viteški redovi iz Srbije, Slovenije, Mađarske i Rumunije. Velika je zasluga, pre svega Turističke organizacije Vojvodine, koja je po prvi put u istoriji vitezova vina Srbije okupila ovako veliki broj predstavnika iz zemlje, ali i ukazala gostoprimstvo viteškim redovima iz regiona jer, kako kaže gospodin Slavko Bjeković, predsednik Saveza vinskih viteških redova Srbije - VINO NE POZNAJE GRANICE. Ova smotra je imala nekoliko ciljeva: da na jednom mestu okupi sve vinske viteške redove Srbije, da vinskim vitezovima da značaj koji zaslužuju i da skrene pažnju na njihovo delovanje i misiju, a sve u cilju približavanja publici, kako bi ih ljudi upoznali i što bolje razumeli njihove aktivnosti.

Utisak koji su ostavili na sve prisutne bio je spektakularan, a 72 viteza iz osam redova iz Srbije, uz predstavnike vitezova iz Mađarske, Slovenije i Rumunije, defileom kroz Master halu Sajma, izazvali su zadovoljstvo i ne malo iznenađenje posetilaca. Za sledeću godinu, gospodin Bjeković obećava još masovnije okupljanje i dolazak predstavnika Saveza vinskih redova iz Grčke i Hrvatske.

- Naša prisutnost na vinskim manifestacijama, sajmovima vina, berbama i sl. je uobičajena, ali pošto smo u manjem broju ne izazivamo toliku pozornost. Osim toga, nas zovu kada treba nešto upotpuniti, nadomestiti, a na Sajmu turizma

22

u Novom Sadu smo bili centalna tema i mogli smo da se bavimo sobom. Ovo je bila sjajna prilika da se vinski viteški redovi Srbije pojave, predstave široj publici. Okupili smo predstavnike 80% vinskih redova Srbije, što je veliki uspeh.

Privukli smo ogromnu pažnju kako prisutnih tako i medija, što je dobro. Suština je da se priča o vinskim redovima širi u javnosti, da se skreće pažnja na naše delovanje posvećeno promociji „pića nad pićima“, „Božanskom piću“ i širenju vinske kulture na ovim prostorima. Vitezovi vina su nezaobilazna podrška svake značajnije manifestacije u promociji jedne privredne grane u koju i država poslednjih godina značajno ulaže. Mi obnavljamo tradiciju Srbije kao vinske zemlje i podsećamo da su ti koreni duboki. U poslednjoj deceniji napravljen je značajan skok, i kada je reč o kvalitetu vina, obnavljanju vinograda u krajevima gde su spletom različitih okolnosti oni zamrli, i kada je reč o otvaranju novih vinskih podruma, a za to zaslugu imaju i vinski viteški redovi. Mi želimo da kanališemo vinsku priču na put kvaliteta.

Srbija u tom pogledu ima i svoje posebnosti, na čemu vinski redovi insistiraju - objasnio je gospodin Bjeković.

Istakao je i da su vinski vitezovi elitni predstavnici vinske kulture, čiji je zadatak da upoznaju publiku sa dobrim vinom, da ih upute u tajne uživanja u njemu, uz umereno konzumiranje. Jer, vinska kultura je deo opšte kulture. Vinova loza je pratilac civilizacije, pa tamo gde počinje istorija, susrećemo i vinovu lozu.Tamo gde se uzgaja vinova loza, tu je i viši stepen kulture i razvoja društva. Jedan od prioritetnih delovanja Saveza je da izdigne vino na pijedestal, na mesto koje mu priprada i u tradiciji, i u kulturi, i sve više ekonomiji.

- Svaki viteški red u svojoj sredini ima svoje aktivnosti kao što su posete vinarijama, pružanje pomoći proizvođačima u promociji i prodaji vina. Nastojimo da se u srpskim restoranima piju lokalna vina. Srećom, imamo sve bolji kvalitet vina pa mislim da smo na dobrom putu - kaže gospodin Bjeković i dodaje da je glavna stvar u toj Božanskoj kapljici ipak druženje. Udruženja vitezova se po pravilu ne bave ni politikom, ni religijom... U svoje redove regrutuju ljude otvorenog srca, one koji vole vino na različite načine, neki da u njemu uživaju, drugi da ga proizvode, a ni jedan način ne isključuje drugi. Vino prepoznaju kao piće koje pruža i duhovna i telesna zadovoljstva, ruši barijere, širi ljubav među ljudima i neretko otvara mogućnost za neka trajna, duboka prijateljstva.

23

Miroslav Kovačević

Gastro-vinski doživljaj iz Vinske kuće Kovačević M

ožeš svašta raditi stojeći, ako moraš, čak i voditi ljubav, ako umeš. Ali, ne možeš stojeći piti vino.

To je divljaštvo. Jer, čovek koji stoji i pije tako plemenito piće, radi bilo čega osim da nazdravi nečem uzvišenom, je čovek koji ne preza ni od čega - parafraza je misli izrečenih u romanu Šantaram, Gregora Dejvida Robertsa, a nekako, prisetili smo ih se baš u riznici dobrih vina, u Vinskoj kući Kovačević.

Koliko u tim rečima ima istine potvrđuje sve više naslova, naučnih studija koje se bave pitanjem konzumiranja Božanskog pića. U tome se otišlo i korak dalje, pa su sve češće preporuke i polemike na temu slaganja vina i hrane. Koliko je vino nadgradnja nekom jelu ili obrnuto, i koliko je to bitno u ponudi jednog restorana, govori jedan od najrespektabilnijih vinara Srbije, gospodin Miroslav Kovačević, vlasnik vinarije „Kovačević“ i restorana „Vinska kuća Kovačević“ u Irigu.

- Mora se poštovati pravilo da jelo nikada ne nadvlada vino, već da ga hrana prati i podigne. Ako je jelo „ jače“ od vina, napravili ste grešku u koracima. Ali, ako imate jelo koje upotpunjuje vino i još ističe njegov kvalitet, dodirnuli ste suštinu uparivanja vina i hrane - obrazložio je ovaj iskusni vinar.

24

U restoranu „Vinska kuća Kovačević“ nema mogućnosti da se načine greške tog tipa. Prednost ovog restorana u odnosu na standardne je očigledna. Dok klasični restorani nude vina različitih proizvođača iz različitih zemalja, u „Vinskoj kući Kovačević“ se služe isključivo vina iz ove vinarije, i uparuju se sa jelima - lokalnim specijalitetima pripremljenim od domaćih proizvoda.

U „Vinskoj kući“ svi konobari tačno znaju koje vino paše uz koje jelo. Ali, uvek ima neko ali. Gospodin Kovačević kaže da čovek u toku svog života evoluira. I on je u mladosti bio pun entuzijazma i razmišljanja o vinu i njegovim uklapanjem sa hranom, a ko nije pio vino, izgledao mu je kao da ima problem.

Posle nekog vremena je počeo da uviđa da ima ljudi, i to sasvim pristojnih, koje ne interesuje vino. Oni piju pivo, rakiju ili uopšte ne piju.

- Morate imate sagovornika kada nešto preporučujete. Morate imati nekoga ko to želi, nekoga ko upija, i ko dođe sa željom da nešto nauči, nešto novo proba i ko ume da se oduševi onim što mu preporučite - kaže naš sagovornik.

Priznaje da tokom godina, iako njegova ljubav prema vinima ne jenjava, ukusi se menjaju. Kada je počinjao da se bavi ovim poslom voleo je mlada vina, kada je reč o belim, i robusna vina koja štipaju i napadaju, od crvenih. Danas preferira bela glatka, lepa, okrugla vina i meka, sazrela crvena.

Zato se u „Vinskoj kući Kovačević“ velika pažnja posvećuje izboru jela na jelovniku i vina na vinskoj karti, da zadovolje i najistančanija čula svakog njihovog gosta.

Poznata po svojim vinima, ali i ukusima domaćih delicija, želja vlasnika je bila da još više podigne nivo kuhinje. Ta želja dovela je u Irig početkom septembra 2016., neprikosnovenog autoriteta u svetu kulinarstva, Stevu Karapandžu. On se u „Vinskoj kući Kovačević“ otisnuo u avanturu da postojeća jela popravi, uvede neka nova, a neka stara izbaci.

Rezultat dva maga, iza kojih stoji dugogodišnje iskustvo, jednog u vinarstvu, drugog u kulinarstvo, napravila su čudo. Greh je to ne iskusiti.

Sve tešnja satnica za vinske manifestacije Z

a dane vikenda, 04. i 05 novembra, Beograd, prestoni grad Srbije, bio je i prestonica vina. Na dva njegova kraja, u hotelu Crown Plaza i hotelu Zira, održani su vinski festivali: Festival srpskih vina i rakija, peti po redu i premijerni Novembarski Wino Fest. Svojevrsan praznik za sve brojniju vinsku publiku koja je uspela da ispuni oba prostora. To nije bio prvi slučaj poklapanja organizacije srodnih ili gotovo identičnih vinskih manifestacija, što se dešavalo naročitro kada su s jeseni festivali u čast berbe grožđa i Božanskog pića, istina različitog naziva, a suštine iste, organizovani u, dešavalo se, čak četiri regije u Srbiji, nekada i susedne.

Predsednik Udruženja vinara i vinogradara Srbije, gospodin Gvozden Radenković je, po zadatku, ali i svojem ličnom opredeljenju, posetio oba gorepomenuta festivala. Vidno zadovoljan dao je svoj komentar ovih događaja: - Kao neko ko je nepopravljivi optimista, jedino kada su vina u pitanju, smatram da to generalno znači nešto dobro. Došli smo do stadijuma vinske kulture u Srbije kada su vremenski prostor i satnica postali veoma tesni za razne vinske manifestacije. Jednog vikenda su se sticajem okolnosti desile dve manifestacije, što nije tako strašno, jer su obe trajale dva dana, pa su ljubitelji vina mogli jedan dan da posete jedno, drugi dan drugo mesto.

Vinski događaji su se potom ređali jedan za drugim. Već sledećeg vikenda, tačnije u subotu, 12. novembra, održan je Osmi festival srpskih vina - Lazarevac 2016., u četvrtak, 17. novembra Dan mladog Portugizera – Svatovca, Vinarije Mačkov podrum u centru Novog Sada, a za vikend, 18. i 19. novembra Wine Jam Originals u hotelu Radisson Blu Belgrade.

Subota, 03. decembar, bila je rezervisana za feštu u Somboru, Ravangrad Wine Fest, a 09. i 10. decembar za čuveni Beograd-

Gvozden Radenković na Festivalu srpskih vina i rakije ski salon vina u „Hyatt Regency“, koji je postavio standarde u ovoj disciplini, tako da je naš sagovornik sa velikim zadovoljstvom konstatovao da imamo sve više manifestacija koje su okrenute „slavi vina“.

Ipak, smatra da je neophodno da se napravi kalendar vinskih manifestacija, da se ne bi preklapale, naročito ako su trajanja od jednog dana, pa su ljubitelji vina stavljeni u jednu „užasnu“ situaciju da moraju da se odluče za jednu.

Na pitanje da li je pre par godina mogao da predvidi da će se u istom gradu „sudarati“ dve vinske manifestacije, odgovara negativno.

- S obzirom da znam kojom se dinamikom sve u Srbiji odvija nisam mogao ni da naslutim ovakav razvoj. Kod vina je to doživelo pravu renesansu i krenulo silovito u najpozitivnijem smislu, i što se tiče konzumenata, odnosno vinske publike, i što se tiče proizvođaća vina, kvalieta vina, i sve brojnijih vinskih znalaca. Jako se radujem što sam bio svedok ovako nečega, a poslednjih petnaest godina po malo i učesnik novije vinske istorije Srbije - naglasio je gospodin Gvozden Radenković.

25

Shiraz i ove godine obrali prijatelji B

račni par Snežana i Milan Spasić, vla- Po mnogo čemu nas i sada smatraju osobesnici Vinarije „Acumincum“ (Mesto na njacima. Još ako bismo bili vinarija koja proibrdu), nazvane po rimskom utvrđenju zvodi jednu etiketu, bili bi blago rečeno čudni iznad Starog Slankamena, i ove jeseni su, u svom objašnjava domaćin podsećajući i na specifični, vinogradu, u vreme berbe ugostili prijatelje. „rekla kazala“ marketing.

Praksa ovakvih svetkovina starija je od vinarije, Njihov cilj je da se o tom vinu priča, i ko osnovane 2011, a primenjuje od 2009. godine. god proba bude zadovoljan jer je probao „doDogađaj je ovog 15. oktobra okupio preko 70 bru stvar“. Po rečima gospodina Spasića, među berača i opravdao epitet najkraćeg, najbrojnijeg i vinskom publikom postoji skepsa kada su u pinajveselijeg dana berbe u okolini. tanju ova vina. U Srbiji se previše igra na kartu Cela priča bračnog para Spasić počela je kao patriotizma, a postoje i raširene predrasude, što hobi, a jedan od glavnih motiva bilo je druženje. sve zatvara vrata širem interesovanju za ovu A kada je hobi prerastao u vinariju, druženje je vrstu vina. Međutim, simptomatično je da poSnežana i Milan Spasić nastavljeno pojačanim intenzitetom. sle svake degustacije i najveći skeptici menjaju Za ovogodišnju berbu u vinogradima Vinarije „Acumincum“, mišljenje. Još kada to učine u vinariji osobenog prostora, podigospodin Spasić kaže: gnutoj na mestu turskog kupatila iz XVI veka čiji se ostaci mogu - Ovo je nešto što bi trebalo da se zove kasna berba, ali ove videti u podrumu kuće, sastavnom delu degustacione sale, danas godine, zbog profesionalnih obaveza prolongirao sam termin, pa pod zaštitom države kao spomenik kulutre, skloni su da promene joj više pristaje epitet odocnela. Uvek idem na kasnu berbu jer čitavu priču. želim da fenolna zrelost grožđa bude potpuna, bez obzira na to što - Mogu da kažem da je interesovanje za prostor nadraslo interemanje fenolna zrelost daje određene kiseline itd. Ja i dalje mislim sovanje za vina, što jeste na kraju krajeva ispunilo naša očekivada za ozbiljno vino treba da bude ozbiljno zrelo grožđe. nja. Moja supruga i ja želimo da u ovom našem prostoru boravimo Po njegovim rečima, na karakter finalnog proizvoda, najveći sa našim gostima uz vino. Postoji uticaj ima ljubav. Od berbe u jednoj posebnoj, prijatnoj i opušte- nešto što nećemo, a to je da ovaj noj atnosferi do vinarije, gde se vino neguje na isti način. jedinstveno mesto pretvorimo u - Svi smo mi jedan tim i buduće vino se u datom momentu restoran, za čega imamo brojne samo priključuje tom timu – objašnjava čovek koji je za relativno upite. To bi verovatno komplekratko vreme doprineo visokoj reputaciji, koju ova vinarija danas tiralo ponudu, dalo jednu drugu uživa. Na taj put otisnuo se na teži način sa aspekta komercijalnog dimenziju, komercijalno mnogo efekta. atraktivniju, ali bi vinariji sigur- Mi želimo da ostanemo na ovom nivou, da proizvodimo vina no oduzelo sadašnji šarm - smatra osobenog kvaliteta, i zadržimo dosadašnji pristup proizvodnji. Ili gospodin Milan Spasić. ćemo raditi na ovaj način ili nećemo uopšte raditi. To je crno-bela varijanta, ali od nje nećemo odustati - odlučno dodaje gospodin Spasić.

Zbog položaja, odlika klime i kvalitetnog zemljišta u vinogradima „Acumincum“ uspeva sorta koja nije karakteristična za naše podneblje. To je Shiraz, zaštitni znak ove vinarije. Savremenom tehnologijom proizvodnje i odležavanjem u podrumu postiže se kvalitet i karakteristike vina. Za sada se površine pod Shiraz-om prostiru na hektar i po. Planirano je i proširenje za još hektar i po, kada se za to steknu povoljni uslovi. U Vinariji „Acumincum“ proizvodi se još i Cabernet i Pinot Noir, ali su to manja količine, da bi se kompletirala ponuda.

26

u svetskom PROKUPAC

V

vinskom kalendaru

ećina vinskih sorti ima svoj internacionalni dan, u kome ih ceo svet slavi. Njima u čast, svake godine na isti dan, vinoljupci širom sveta, piju vina nastala od tih sorti grožđa. Ove godine, tačnije 14. oktobra, po prvi put je obeležen Svetski dan Prokupca, sa ciljem predstavljanja ove autohtone sorte grožđa, ali i srpskog vina uopšte.

Inicijativu za uspostavljanje i obeležavanje Svetskog dana Prokupca, dala su dvojica vinskih poslenika i novinara: Igor Luković, urednik magazina Vino i Fino www.vinoifino.rs i Tomislav Ivanović, urednik sajta www.vinopedia.rs.

Sinonimi za Prokupac su: Prokupka, Crnka, Niševka, Kameničarka, Rskavac, Nikodimka (kod nas), Zarčin (Bugarska), Skopsko crno (Makedonija), Majski čorni (Rusija), Török kadarka (Mađarska). Njegovo poreklo je Vinogradarski region Centralna Srbija, Toplički i Tri Morave (Župsko vinogorje). Tradicionalno, Prokupac se i danas najIgor Luković, mr Mirjana Maksimović i Tomislav Ivanović na više gaji u centralnoj Srbiji, a ima ga i na Kosovu promociji Prokupca i Metohiji, mestimično u Vojvodini, Makedoniji, u manjem obimu u Bugarskoj i sporadično u Rusiji. velji, gde stoji zapisano da je župan Stefan Nemanja manastiru Prokupac je harmonično, pitko, svetlocrveno vino, neutralnog Studenici darovao vinogradarska sela u Župi. Tri najveća srpmirisa. Od grožđa ove vrste proizvodi se kvalitetno crveno ili ska manastira Hilandar, Studenica i Žiča, kroz čitav srednji vek ružičasto vino. imala su svoje vinograde i podrume vina u Župi. Slavni srpski Uprava za zaštitu bilja na predlog Komisije za priznavanje knez Lazar imao je u Župi svoje podrume u poljani Kruševica. sorti, klonova i podloga vinove loze, 2010. godine, donela je Veruje se da je Prokupac i tada činio veliki deo zasada svih rešenje o upisu klonova (ПР 2, ПР 6, ПР 8, ПР 9, ПР 10, ПР župskih vinograda. U svakom slučaju, vino je u Župi vekovima 11, ПР 12, ПР 13) domaće autohtone sorte vinove loze Pro- bilo znak moći, bogatstva, vlasti, ali i izvor opstanka. Pili su kupac u Registar sorti voća, vinove loze i hmelja. Stvaralac, ga keltski ratnici, rimski legionari, vizantijski stratezi, srpski odnosno vlasnik klonova je Poljoprivredni fakultet Beograd. župani i carevi, episkopi i arhiepiskopi, pa čak i turski begovi.

Priznati klonovi su prvi klonovi srpskih autohtonih sorti vinove Dugu vinsku tradiciju danas u Župi čuva i neguje pedesetak loze. porodičnih vinarija, a Prokupac je i dalje ponos bezmalo svake Svuda u svetu, ljubitelji vina daju prednost autohtonom i od njih. autentičnom doživljaju u čaši. Ekonomski gledano, vinari koji Zbog još uvek nedovoljne istraženosti porekla sorte, možeproizvode vina od autohtonih (i novostvorenih) sorti, nikada mo zaključiti da Prokupac najverovatnije zaista potiče iz Pronemaju problem prevelikog lagera jer, ova vina se brzo i lako kuplja, ali su za njegovu renesansu i vraćanje na vinsku kartu prodaju što zbog kvaliteta, cene i pre svega svoje jedinstve- Srbije izvesno najzaslužniji Župljani koji su ga sačuvali tokom nosti. Osim toga, kvalitetna autohtona vina Srbije mogu dati svih prethodnih teških godina (decenija pa i vekova) za srpsko značajan doprinos ugledu Srbije u svetu. Prokupac je samo prvi vinogradarstvo i vinarstvo uopšte. Zahvaljujući upravo ovoj među njima... činjenici, ali i brojnim zasadima, bez obzira na poreklo, Župu Veruje se da Prokupac vodi poreklo iz Prokuplja (Toplički danas smatramo prestonicom Prokupca, a Prokupac kraljem rejon). Prokupčani se ponose činjenicom da njihov grad i ova Župe. sorta imaju zajedničko poreklo imena - po Svetom Prokopiju.

Inače, grad Prokuplje se pod ovim imenom prvi put spominje u pisanim dokumentima iz 1395. godine, kada su vinogradi iz “grada svetoga Prokopija” darivani manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori. Još u to vreme, Prokuplje i okolina su bili poznati po rodnim vinogradima i odličnom vinu. Procenjuje se da je Toplički region u to vreme imao oko 5.000 hektara vinograda, za razliku od današnjih 765.

Ipak, Prokupac se iz postojbine proširio u obližnju Župu gde ga i danas ima najviše. Prema istorijskim i arheološkim izvorima Župa zauzima značajno mesto u vekovnoj tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva već više od 3000 godina. U pisanim dokumentima prvi put se pominje još 1196. u Studeničkoj po-

27

P

Pet godina trajanja Festivala srpskih vina i rakija

očetkom novembra, u beogradskom hotelu Crowne Plaza, po peti put je održana dvodnevna manifestacija - Festival srpskih vina i rakija 2016. Organizator skupa „u slavu vina i rakije“ bilo je Udruženje SRPSKO VINO, a podršku su pružili Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Grad Beograd, Privredna komora Beograda, nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, Udruženje vinara i vinogradara Srbije VIVIS. Predsednik UO Udruženja, gospodin Velibor Pešić, prilikom otvaranja festivala posebnu zahvalnost je upitio Grupi za vinogradarstvo i vinarstvo (Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine), na dugogodišnjoj saradnji i pomoći u promociji domaćih vinarija i vina, autohtonih sorti i srpskih oznaka geografskog porekla, kao i odabranih visokokvalitetnih rakija, i naglasio da bez njihove posvećenosti poslu ova i druge manifestacije ovog tipa, ne bi imale toliki značaj, a domaće vinarstvo i vinogradarstvo ne bilo najbrža rastuća grana poljoprivrede.

Pet godina trajanje jeste godina prekretnica u postojanju svakog festivala, kada može da se kaže da postaje tradicija. Za to vreme Festival srpskih vina i rakija postao je mesto na kojem mlade vinarije pokušavaju da nađu „mesto pod suncem“.

Zato kvalitet ovog festivala i jesu mlade vinarije koje izlaze sa novim vinima, koje se prvi put predstavljaju vinskoj publici. Po rečima organizatora, ono što je iz godine u godinu uočljivije je da sve te vinarije izlaze sa dobrim kvalitetom vina, da nema mnogo lutanja, a da je na-

28

Velibor Pešić (levo), Jovan Jović i Darko Jakšić stup na Festivalu prilika da se predstave vinskoj publici, stručnoj i široj javnosti.

- Kvalitet vina je sve bolji i sve je manje odstupanja od zahtevanog nivoa od strane Međunarodne organizacije za vino i lozu - OIV od 79,00 poena za bronzanu medalju. Srbija i njeni vinari mogu da budu ponosni sa onim što su proizveli, jer na tržište izlaze sa dobrim kvalitetom. Ocene za kvalitet srpskih vina „na slepo“, daju nepristrasni i objektivni, priznati i stručni ocenjivači, enolozi i degustatori sa liste ocenjivača OIV-a i Državne komisije Ministarstva poljoprivrede, i to je poseban kvalitet ovog Festivala - naglasio je gospodin Pešić.

Nepristrasnost u ocenjivanju kvaliteta je i razlog dolaska i ne malog broja iskusnih vinara sa svojim novim vinima. Za njih je ovo „lakmus test“, prvi test na kojem vinari proveravaju da li su pogodili pravu meru što se tiče kvaliteta, i da li to što su proizveli zavređuje pažnju publike.

I ove godine zastupljenost proizviđača rakija je bila znatno manja broju prisutnih proizvođača vina.

Međutim, organizatori smatraju da publiku ne treba deliti, i da je publika vinska i publika rakijska, da se kultura

pijenja vina ne razlikuje od kulture pijenja rakije. Ovde se ne propagira model predstavljanja rakijaša pijenja na ex uz komentare „jaka je“ i „dobra je“. Ovaj festival neguje degustaciju i uživanje u rakiji identičnu onoj vinskoj, i zato su iz godine u godinu prisutni najbolji: Stara Sokolova, Destilerija Zarić, Gorda rakija, Gegula...

I ove godine bilo je zadovoljstvo naći se među eminentnim vinarima i onima koji tek osvajaju vinsku scenu Srbije, posetiocima, među kojima je iz godine u godinu sve više vrsnih poznavalaca vina, i u sjajnoj atmosferi prožetoj srpskom tradicijom.

Babina reka: Etno kompleks po meri Slaviše Živkovića

I

Slaviša Živković

zmeđu Lazarevca (udaljenog 12 km) i Aranđelovca (udaljenog 20 km), nalazi se Etno kompleks „Babina reka“ Slaviše Živkovića. Na pristojnoj udaljenosti od prometnih saobraćajnica, ovde stoluju mir i tišina, a kako domaćin dodaje, i atmosfera za odmor, opuštanje, koncentraciju i inspiraciju.

Prostor u kojem možete uživati u prirodi, šetati, brati pečurke, kojih ima u izobilju, pecati ili igrati košarku, mali fudbal i stoni tenis na sportskom terenu, ali iz kojeg nikada ne možete otići ravnodušni. Sve je učinjeno da se ovde gosti dobro osećaju i svi ostanu duže nego što su planirali.

Zamisao da na mestu na kojem je rođen, pored potoka Babina reka, po kojem je i ceo kompleks dobio ime, na obodu sela Trbušnice, izgradi nešto po svojoj meri i meri svoje porodice, supruge i dve ćerke, za uživanje, gospodin Živković je počeo da realizuje pre četrnaest godina, da bi tokom 2010. otvorio za javnost. Danas „Babina reka“ raspolaže sa centralnim restoranom od 130 mesta, restoranom „Terasa“ kapaciteta 80 i „Galerija“ 30 mesta. U sklopu kompleksa nalazi se i bašta sa fontanama i prirodnim hladom sa preko 200 mesta.

Kažu da na stotine Amerikanaca sanja da zaradi milion dolara, ali samo mali procenat u tome i uspe. Istovremeno, milion Amerikanaca sanja da zaradi 50 hiljada dolara i većini to i pođe za rukom. Međutim, još se nikada nije desilo da su oni koji su sanjali o zaradi od 50 hiljada dolara uspeli da zarade milion. Ali, ovo je Srbija, i u njoj Slaviša Živković, koji je u ceo projekat krenuo bez velikih očekivanja, napredovao postepeno, koliko je mogao, koliko su sredstva, vreme i prilike to dozvoljavale. I napravio mesto za divljenje, mesto koje nema cenu.

Za sebe kaže da je skroman, srećan i zadovoljan čovek, i to od onog trenutka kada je prestao da očekuje bilo šta od bilo koga. Po njegovom mišljenju, ljudi očekuju od drugih da im nešto reše, ili da im nešto daju, i onda nastaje problem kada se to ne ostvari.

- Nije mi bila ideja da nešto zaradim nego da tu na prostoru gde sam rođen i gde sam odrastao, napravim nešto lepo i da ljudi dolaze da to vide. Verovatno sam vođen nekom silom koju nazivamo Bogom, jer se nikada nisam nadao da ću sve ovo napraviti da bude ovako i ovoliko. Ceo život sam gradio dobre odnose sa ljudima. Nikada nisam imao neprijatelja, niti sam ulazio u neke konfliktne situacije. I tačno je da „Kada dobro činiš, dobro ti se i vraća“ i „Kakve su ti misli takav ti je i život“ - objašnjava naš sagovornik i dodaje da je to razumeo i ceo mali kolektiv angažovan u „Babinoj reci“, koji broji petnaest članova, i koji funkcioniše kao jedna velika porodica.

Pratio je svoju intuiciju, slušao sebe, sledio neke svoje ideje i napravio korak ka njihovom ostvarenju. Ideja nije dovoljna ako

30

ništa ne preduzmete da tu ideju i ostvarite. Kada imate inicijativu otvaraju se mnoga vrata i onda uspete jednog dana da uradite i ono o čemu nikada niste razmišljali da ste kadri, stignete do nekog cilja, koji niste ni mislili da ćete dostići.

Za sada, u „Babinoj reci“ ima četiri apartmana, u planu je izgradnja još toliko. Domaćin kaže da ima tu još mnogo rada, ali gosti to ne vide i na koju god stranu da pogledaju, ređaju se prelepe slike bogate prirodnim lepotama, predmetima, detaljima koji pričaju priču.

I za to postoji objašnjenje. Gospodin Slaviša Živković, slikar, majstor fotografije, pesnik, ukratko umetnik u duši i životu, potpuno se posvetio uređenju enterijera i eksterijera „Babine reke“ i zato ona izgleda danas ovako: jedinstveno, neponovljivo, ni nalik nečemu već viđenom. Zato nema reči kojima bi se sve ovo moglo opisati, i zato svako mora ovo mesto lično da poseti.

Srbija je poznata kao zemlja dobre hrane, što je i ovde naglašeno. Bogat meni čine specijaliteti ovog kraja od proizvoda domaćih proizvođača iz okoline. O njegovom kvalitetu govore brojne nagrade: Zlatna medalja za najbolji slavski meni na Gastro sajmu u Beogradu 2011. godine, nagrada za kompletnost i najlepši izgled stola u konkurenciji radnih organizacija, srednjih turističkih škola Srbije, restorana i pojedinaca, na takmičenju za najbolji posni sto Srbije u Perućcu, u decembru 2012.

Na 45. Međunarodnom sajmu turizma za 2012. godinu u Novom Sadu „Babina reka“ se okitila Velikom zlatnom plaketom za kvalitet kao najbolje ocenjeno etno selo u Srbiji. Nagradu „Zlatni tanjir“ za kvalitet dodelilo joj je Udruženje ugostiteljskih i turističkih poslenika Srbije, Asocijacija šefova kuvara Srbije SACEN - međunarodni centar za unapređenje ugostiteljstva i turizma 2013...

Ko god može, ne bi trebao da propusti da doživi “Babinu reku”..

V

Nova Vinumova vinarija u Sremskim Karlovcima elegantno i sa stilom

ina Vinarije „Vinum“ nisu nova na domaćem tržištu. Zlatni Italijanski rizling, Sauvignon blanc, Chardonnay, Frankovka, Rose, Bermet, samo su neke od nagrađivanih etiketa na prestižnim domaćim i evropskim vinskim festivalima. Nova je adresa.

Od skora Vinarija „Vinum“ se nalazi na novoj adresi, preko puta Kapele mira, podignute 1817. godine na mestu gde je potpisan čuveni Karlovački mir (1699.). Situirana u ulici Karlovačkog mira, nazvanoj po ovom važnom istorijskom događaju, sa nekolicinom vinarija u istoj, Vinarija „Vinum“ preti da je preimenuje u Vinsku ulicu.

Vlasnik Vinarije „Vinum“, dr Milan Ubavić, pre petnaest godina, kada se od mnogobrojnih hobija odlučio za ovaj najzahtevniji, napravio je projekat vinarije na potezu Čerat, u okviru vinograda površine 2.000m2. Vremenom su se promenili uslovi i on se odlučuje za nešto „skromniju“ varijantu, na lokaciju u samom mestu. Kaže da je sveo na minimum svega što po njemu zahteva jedna savremena vinarija a da ništa ne manjka ili ostvarenje sna u realnim okvirima.

Dr Ubavić se opredelio za vinograd ne veći od 9 do 10 ha, koji odgovara kapacitetu vinarije. Želi da mu vinarstvo i dalje bude hobi i da u tome nalazi zadovoljstvo, a ne biznis.

- Napravio sam butik vinariju sa širokom paletom vina. I sam na taj način razumem uživanje i polazeći od sebe, volim da ugodim drugima. U vinariji Milan Ubavić ne proizvodimo velike količine vina, ali insistiramo na visokom kvalitetu.

Vino proizvodimo isključivo od grožđa iz sopstvenih zasada, a višak grožđa prodajemo. Trudim se da ispoštujem sve ono što sam zacrtao na samom početku bavljenja vinarstvom, da unapredim proizvodnju i da ih mog podruma izlaze sve kvalitetnija vina. Nameran sam da iskustva koja sam „pokupio“ u Kaliforniji (Napa Valley), na Siciliji i Čileu, zajedno sa novim enologom Novicom Uroševićem, upotrebiću u kreiranje drugačijih vina. To se neće odnositi na naša najpoznatija, Sauvignon i Italijanski rizling, već pre svega na Chardonny i Frankovku – objašnjava naš sagovornik.

Nova vinarija je prostorno, organizaciono, tehnološki i tehnički zaokružena celina, sa degustacionom salom kapaciteta 45 do 50 mesta, i terasom - vidikovcem, sa pogledom na Kapalu, Karlovce i Dunav, kapciteta 60 mesta. Preostaje još da se ople-

meni detaljima, pre svega umetničkim delima, jer, osim lične sklonosti ka umetnosti dr Ubavića i samu vinariju svrstava u tu kategoriju.

S obzirom na cenu koju postiže za svoja vina, a gleda da ne bude previsoka, kaže da još uvek mora da „dodaje“ da bi mogla da opstane. Nada se nekim pristupnim fonodovima da sve ovo podigne na još viši nivo i dođe do još kvalitetnijih vina.

Svako ko poseti „Vinum“, trenutno najmlađu vinariju vinskih Sremskih Karlovaca, biće oduševljen onim što će tamo zateći: elegantan ambijent sa duhom iz XIX veka ukusno uklopljen sa vrhunsko opremljenim radnim prostorom, i u sredini Bogom datoj za kulutrni turizam, i šansom da ga na najbolji način razvije.

Tome se nada i vlasnik, s obzirom da je vinariju iz Novog Sada premestio u Karlovce, i ovde dobio zvaničnu podršku od Grada i lokalne TO, kao i da će podela turista biti kvalitetna, adekvatna i svima ravnomerna. S time bi trebalo da bude upotpunjena već dobra ponuda Sr. Karlovaca, što za njega predstavlja veliku satisfakciju. Već su pokernuti neki interni razgovori o nedelji otvorenih vrata u ovoj ulici s proleća, ali o tom potom.

U narednom periodu fokus će biti na tome da vina brže izlaze iz podruma, da novo vino „Mustra“ ( prvi put proizvedeno iz berbe 2015), kupaža Traminac i Muskat žuti prihvati šira poblika, da uvođenje HACCP sisrema dovede do kraja, da sve odiše jednom harmonijom i da sa istom ljubavlju i žarom kao i do sada, samo u jednom adekvatnijem, lepšem prostoru, nastavi putem kojim je pre petnaest godina krenuo.

31

Vinski dvor

sinonim dobrih vina sa

severa Bačke

G

ospodin Laslo Huppert, dipl. ing. fitopatologije, član je više viteških vinskih redova u nekoliko evropskih zemalja, kao i najstarijeg vinskog reda u Srbiji - Arena Zabatkienzis iz Subotice. On je vinar i predstavnik „Vinskog dvora“ u Hajdukovu (kod Subotice).

Vina iz vinarije „Vinski dvor“ dobro su poznata široj publici zahvaljujući kvalitetu, ali i reprezentativnom zdanju na severu Bačke, koje osim vinskog podruma ima i restoran sa izborom od 80 specijaliteta vojvođanske i mađarske kuhinje. Ovaj objekat raspolaže i smeštajnim kapacitetima visoke kategorije.

Upravo zahvaljujući ugostiteljskom objektu gospodin Huppert nema potrebe čestih nastupa na sajmovima i vinskim festivalima. Kada se i odluči na nastup, njegova vina nisu nepoznanica, jer ih je publika već upoznala u poseti „Vinskom dvoru“.

Vinogradi ove vinarije prostiru se na 10 ha. U njoj se proizvodi devet vrsta vina: Don Oliver (aperitivno belo vino), Donna Šara (lagano vino za laganu hranu), Chardonnay (kvalitetna suvo, belo vino sa zaštitom geografskog porekla), Italijanski Rizling (kvalitetna belo vino sa zaštitom geografskog porekla), Bermet crni i beli (desertna aromatizovana vina), Carmen (suvo, crno, stono vino od pet sorti crnog grožda, negovano u hrastovim buradima), Mediteran (crveno, suvo vino od španske sorte Tempranello), Crveno vino (suvo, crveno vino od sorte Portugizera).

Grožđe i vina rađena su po metodama organske, biodinamičke proizvodnje, što podrazumeva maksimalno poštovanje prirode, potpunu zabranu veštačkog đubriva i hemijskih sredstava poput herbicida, pesticida, fungicida i dr., što je za rezultat dalo malo drugačija vina, posebnog mirisa i ukusa, nipošto na njihovu štetu, već naprotiv.

32

Gospodin Huppert objašnjava da organska proizvodnja daje jedan „plus kvalitet“, što je dokazano i što vinoljupci sve više prepoznaju i poštuju. Jako je bitno da u vinima nema Laslo Huppert puno štetnih materija, alergenata, sulfita, tako da za ova vina važi pravilo da je ZDRAVLJE LJUDI NA PRVOM MESTU. - Naravno, nastojimo da su naša vina kvalitetna, ukusna, lagana, pitka, sa lepim kiselinama i dobrim bukeom – naglašava ovaj vitez vina i vitez u životu.

Malo ko se seća da je gospodin Huppert u jednoj TV emisiji, prvi put u Srbiji govorio o vinskom turizmu. Bilo je to davne 2004. godine, u praskozorje vinskog buma na našim prostorima, i da je „Vinski dvor“ bio prvi koji je otvorio vrata vinskim gostima.

Po rečima našeg sagovrnika, suština vinskog turizma je prodaja proizvoda na pragu, ali je značajan preduslov i podeljenost vinskih regiona, i što više dobrih vinara unutar svakog regiona, jer solo igrač ne može opstati.

- Povezanost dobrih vinara u regionu je nužnost, da jedni drugima možemo da šaljemo goste. To mogu da urade samo dobri vinari. Loši ne dolaze u obzir jer urušavaju rejting ostalih. Zato se trudimo da i loši vinari postanu dobri - objašnjava gospodin Laslo Huppert, zadovoljan trenutnim razvojem vinske scene u Srbiji. Kaže i da se raduje što se ispunilo njegovo predskazanje izrečeno u vreme kada je vinska kultura u Srbiji bila u povoju, da će doći vreme jako dobrih vina - i sada je to vreme došlo.

VINDULO vina sa dominantnim

kvalitetom ovog područja

u podrumu Dujmovics. Svi su ih hvalili tada, a sada kažu da će biti još bolja. „RosAnna“ je lepršavo, elegantno suvo rosé kupažirano vino, svetloružičaste boje, proizvedeno od grožđa sorti Cabernet Sauvignon i Frankovka.

Sortno suvo crveno vino „Frankovka“ je intenzivne rubin crvene boje, raskošne sortne arome i bukea, prijatnog punog i skladnog ukusa.

Crveno vino „Three Star“, snažno, robusno crno suvo vino, tamno crvene boje, guste teksture, proizvedeno kombinacijom sorti Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc i Merlot.

Na kraju, gosti su probali likersko vino „Slatka Eva“ proizvedeno po posebnom tehnološkom postupku od prezrelog grožđa sorti Petra, Petka i Kosmopolita kasne berbe.

Specifikum Vinskog salaša „Vindulo“, osim uzgoja novostvorenih institutskih sorti, jeste permanentno prisustvo njihovih kreatora, prof. dr Vladimira Kovača, prof. dr Petra Cindrića, prof. dr Nade Kodr Laslo Dujmovič najavio nova sjajna vina iz berbe 2016 rać, prof. i novih snaga Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, predvođenih doc. Dr Dragoslavom ako se vinarstvom bavilo nekoliko generacija porodice Ivaniševićem. Na Salašu dr Dujmovics-a, gde je se nalazi najveća Dujmovics, dr László Dujmovics se, preuzevši upravljanje koncentracija novostvorenih sorti, pruža im se prilika da probaju 1978. godine, tek pre petnaestak godina odlučio da se na taj vina od sorti koje su sami proizveli. put otisne na potpuno jedinstveni način. Gradeći autoritet viSve više se Salaš „Dujmovics“ vezuje za vinski turizam, na nara na sortama vinove loze nastalim na Institutu za voćarstvo koji su se, planirali ili ne, domaćini navikli, prihvatili kao izazov. i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, poslednjih godina Da bi odgovorili na sve zahteve gostiju, pored restorana grade se Vinski salaš „Dujmovics“ u Temerinu, postao je prepoznatljiv smeštajni kapaciteti. Šest soba, sa mogućnošću prijema petnaestak po proizvodnji tipičnih vina, karakterističnih za vojvođansko gositiju, biće dovršeno krajem sledeće godine. Specijalno za njih, podneblje. uređena je kuhinja po HACCP standardu, trpezarija, sa svim poKrajem godine, na Vinskom salašu „Vindulo“, Bečejski put, sa- voljnostima koji pruža ovo gazdinstvo. laš bb, domaćin po tradiciji priređuje veče za prijatelje, zahvaljujuSvi posetioci (za grupne posete, degustaciju je posebno zakazati ći se velikodušnosti prirode i njenim izdašnim darovima. Okosnica unapred) imaju priliku obilaska vinograda i vinarije, upoznavanja druženja je i ove godine bila degustacija vina iz berbe 2016. sa procesom proizvodnje, degustacije vina, a sve to uz odabrane Vino za doček, ili „upucavanje“ bilo je „Mirna Bačka“ - lagano, bačke specijalitete i odličnu zabavu. Istovremeno, ovaj nadasve suvo belo vino zelenkasto žute boje, proizvedeno kombinacijom ugodan prostor daje mogućnost vlasnicima prodaje na kućnom sorti Chardonnay i Bačka, po rečima domaćina, favoritno je vino pragu, odnosno ostvarenje sna svakog vinara. Da bude dobar dovinarije, koje se proizvodi u najvećim količinama. maćin i da mu se to isplati. „ Frajla“ je novo vino u ponudi. Dr Dujmovics je smatra odličnom sortom, stvorenom za naše uslove, ali svestan da tehnologija još nije do kraja savladana, da je najoptimalnije vreme berbe još uvek nepoznanica i da će za to biti potrebno još nekoliko godina.

Frajla nakuplja puno šećera, ne prska se ili se prska minimalno.

Sazreva krajem avgusta, početkom septembra i daje izrazito mirišljavmo vino. Ako se u tehnologiji proizvodnje primenjuje potpuna fermentacija, dobiće se suvo vino, ali sa velikim procentom alkohola. „Waltz“ je vino od sorte Morava, kao i „Pannonia“, koja se na tržištu pojavila pod imenom „Eureka“. To je belo suvo vino od sorte grožđa imune na gljivična obolenja i uzgaja se bez hemijske zaštite, pa sa može reći da je vino proizvedeno u ekološki čistim okolnostima. „Kosmopolita“ je lepo mirišljava sorta. Ova godina je bila izrazito pogodna za nju i stručnjaci kažu da više obećava nego berba iz 2015., kada su isprobana prva vina „Kosmopolita“

I

33

Marija Jovičić

iz Kraljeva, Najžena 2016

34

S

vi su ljudi jednaki pred Bogom, i samo mudrost, talenat i vrlina prave razliku među ljudima. Najboljim, najpriznatijim, najpoštovanijim, najuglednijim predstavnicama u 26 kategorija, na osnovu njihovih izuzetnih rezultata u poslovanju i prepoznatljivosti na tržištu, na svečanosti u zemuniskom hotelu Zlatnik, u organizaciji agencije “Airli nivo“, krajem novembra 2016., dodeljeno je priznanje NAJŽENA XXI VEKA. Izbor „Najžene“, nagrade ustanovljene 2000. godine, dodeljuje se svake četvrte godine za rad, uspeh i doprinos društvu, izrastao je u jednu od najprestižnijih manifestacija u ovom delu Evrope. U konkurenciji su se našle dame iz NR Kine, Australije, Crne Gore, BIH, Makedonije, Hrvatske, Srbije i dijaspore, među njima i gospođa Marija Jovičić, generalni direktor HELGA doo i Etno centra GEGULA - Centra za uspešni razvoj turizma i poljoprivrede Kraljevo. Ona je izabrana u kategoriji trgovine, turizma, međunarodni brending Srbije u regionu i svetu. U obrazloženju se između ostalog kaže da je Marija Jovičić dala veliki doprinos promociji srpske tradicije, kulture, brendova na međunarodnom nivou. Ona je sa svojim suprugom, uspešnim biznismenom, gospodinom Milanom Jovičićem, organizator i direktor Međunarodne naučne konferencije - Agrobiznis MAK, koja će 27. i 28. januara 2017., na Kopaoniku biti održana po četvrti put. „Etno centar Gegula“ svakog prvog meseca u godini Gospodnjoj, u vreme trajanja MAK-a, zaslužnima dodeljuje povelju - Dolina kraljeva. U nastojanju da unapredi privredu i turističku ponudu ovog kraja, bračni par Jovićić organizuje BIZNIS SAMIT-UPOSLIMO SRBIJU uz “GEGULA” sajam turizma, hrane i pića i Kup Vrnjačke Banje.

- Svaka nagrada ima svoju vrednost, radost i uspomene. Lepo je kada za rad i trud dobijete priznanje, kada neko prepozna to što radite. Lepo je biti među takvim imenima, plejadom poslovnih žena, a ujedno i podsticaj za dalji rad, promociju naše tradicije i kulture i pravih vrednosti - izjavila je gospođa Jovičić prilikom primanja nagrade.

Ova nagrada je došla u godini obeležavanja četvrt veka rada i, u kome gospođa Marija Jovičić sa suprugom i saradnicima, istrajava na tom putu.

- Za tih 25 godina bilo je i lepog i ružnog, ali se i dan dani maksimalnim trudom i angažovanjem borimo da prevaziđemo sve probleme i nedaće.

Ne zbog dobijanja nagrada i priznanja, već da bi sebi učinili dobro i za dobrobit naše društvene zajednice - kaže dobitnica.

Ona pamti i drugo, teže vreme za ženu u biznisu. Po njenim rečima, žene su poslednjih godina prodornije, nastupaju sa više motivacije. Promenila se i društvena sredina i javno mnjenje prema poslovnim ženama.

Sadašnji status žene ocenjuje pozitivno jer praksa pokazuje da su firme koje vode žene veoma uspešne i doprinose ukupnom napretku društva.

Mišljenja je da žena u poslovnom svetu mora imati svoj stav i cilj pred sobom i onda niko ne može da je razume na način koji ona ne želi. Savremene žene znaju šta hoće, one su trezvene i shvatile su da u biznisu nema emocija, i možda je to ključ njihovog uspeha.

Njen moto je uvek bio: “Ne odustaj, nađi pravi način, tako rade pobednici.” Sebe smatra velikim lokalpatriotom. Kroz brend „Gegula“ nastojala je da promoviše dobru srpsku rakiju, ali i srpsku tradiciju i kulturu.

Kako bi zaokružila celu priču, ostala joj je želja da u srcu Srbije, njenom rodnom Kraljevu, sa suprugom podigne Kuću rakije, i na taj način doprinese promociji grada u međunarodnim okvirima, kao i srednjovekovnih srpskih manastira, Žiče i Studenice, i da to bude 2017-te godine, u godini obeležavanja 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog za kralja Srbije.

- Putujući po svetu, videla sam koliko su ljudi fascinirani našom kulturom, običajima, tradicionalnim proizvodima, i da o njima ne znaju mnogo. Trudim se da se kroz naš brend ne ugasi ta tradicija, ukazujući na nju na jedan savremen način. „Gegula“ u XXI veku je jedan evropski „Gegula“, ali je ostao sa srpskom dušom i šajkačom na glavi, i to nikako ne smemo zaboraviti – naglasila je Marija Jovičić.

A nama, ostaje utisak da je ova nagrada dodeljena pravoj osobi.

MAK

OPŠTINA RAŠKA ETNO CENTAR GEGULA – CENTAR ZA USPEŠNI RAZVOJ PORODIČNE POLJOPRIVREDE I TURIZMA KRALJEVO I SRPSKA KRALJEVSKA AKADEMIJA NAUČNIKA I UMETNIKA, BEOGRAD

Министарство пољопривреде и заштите животне средине

ORGANIZUJU

4.

MEĐUNARODNU NAUČNU AGROBIZNIS KONFERENCIJU MAK 2017 ,,EVROPSKI PUT’’ IPARD 2015-2020 UVEK NA VRHU 27-28. januar 2017, KOPAONIK, HOTEL GRAND & Spa, Kongresni centar SUORGANIZATORI: UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU – FAKULTET ZA INŽENJERSKI MENADŽMENT U AGROBIZNISU FAKULTET ZA EKOLOGIJU I BERČEK &BERČEK – agencija za izdavanje novina GENERALNI POKROVITELJI: NIKOM AUTO (FIAT, JEEP, ALFA ROMEO, LANCIA) MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA MK MOUNTAIN RESORT GRAND HOTEL & Spa, HOTELS & APARTMENTS KOPAONIK GENERALI BEOGRAD POKROVITELJI: PRIVREDNA KOMORA SRBIJE, GRAD KRALJEVO, OPŠTINA VRNJAČKA BANJA

OPŠTINA BRUS, OPŠTINA BOGATIĆ GENERALNI MEDIJSKI POKROVITELJ RADIO TELEVIZIJA SRBIJE, RADIO S, MIX TV KRALJEVO, TV RAŠKA TV KRALJEVO, KA TV KRALJEVO, TOP SRBIJA MIX TV KOPAONIK - LIVE

35

KOR 2016 - korak napred ka konkurentnosti i održivom razvoju

BSC

- Informativni centar za poslovnu sertifikaciju i standardizaciju Novi Sad organizovao je u Kongresnom centru Hotela NORCEV na Fruškoj gori, skup pod nazivom “Konkurentnost i održivi razvoj - KOR 2016“. Kao i ranijih godina, cilj ovog stručnog savetovanja bio je da se iz razmatranih pitanja izvuku zaključci i predlože mere za otklanjanje prepreka ubrzanom održivom razvoju naše zemlje.

Direktorka BSC Informativnog centra, gospođa Marija Vujaković, izrazila je svoje zadovoljstvo ovom jednodnevnom konferencijom, posebno izborom tema koje direktno definišu pojam i problem konkurentnosti, odnosno održivog razvoja u uslovima globalne konkurentnosti, kao i izborom predavača, panelista, koji su imali šta da kažu i sa aspekta teorije, ali i u primeni naučnih saznanja u stvarnom životu.

Prva od tri centralne teme bila je vezana za energetiku, čime je otvoreno jedno veliko područje koje direktno utiče na održivi razvoj, jer bez razmatranja energetske efikasnosti, sa aspekta globalne konkurentnosti, ne može se pričati o održivom razvoju u savremenom svetu. U ime organizatora, gospođa Vujaković sa uvažavanjem se obratila Sekretarijatu za energetiku i saobraćaj, te pomoćniku sekretara, gospodinu Vladimiru Prebiračeviću, koji se odazvao pozivu i prezentovao temu koja se odnosi na energetske mere koje Sekretarijat za energetiku preduzima

36

u cilju podrške energetskoj politici na nacionalnom nivou.

- Ovo je jedan od retkih predstavnika Pokrajinske vlade koji je od početka do kraja ispratio program Konferencije, čiji rad posebno cenimo i uvažavamo - rekla je tom prilikom gospođa Vujaković i dodala da kada se predstavnici Vlade bliže upoznaju sa temama Konferencije, sa prisutnim stručnjacima i učinje-

nim naporom u pravcu pokretanja rešavanja problema, za očekivanje je da će BSC dobiti podršku iz kuće koja ih je osnovala.

Druga tema odnosila se na poljoprivedu kao komparativnu prodnost i najveći resurs Vojvodine i Srbije, bez koje priča o

globalnoj konkuretnosti nema smisla. Po mišljenju naše sagovnice, naša dužnost i obaveza je da razmatramo tu prirodnu komparativnu prednost, da je iskoristimo na najbolji mogući način za ostvarivanje što bolje konkurentske pozicije. Poljoprivredna proizvodnja u našoj zemlji ne može zaobići problem globalnih klimatskih promena, bez obzira što je naš uticaj na te promene zanemarljiv. Mora se istaći da je XXI vek vek globalizacije koja je započeta krajem prethodnog. Živimo u vremenu velikih nesigurnosti i rizika, a suština je da toga budemo svesni i proaktivno delujemo, u smislu izgrađivanja sistema koji će biti prilagodljiv i najtežim mogućim scenarijima. Najgore je bežati od istine i misliti da se to nama neće desiti. U stvarnosti je upravo obrnuto: “Šta god može poći naopako, poći će naopako”(Marfijev zakon). Vojvodina i Srbija, zahvaljujući ekspertima, prof. dr Dragutinu Mihailoviću i njegovom saradniku, mr Iliji Arseniću, sa Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad, imaju model klimatske projekcije do 2050.

Na nama je samo da uvažimo nauku i da delujemo proaktivno postepeno prilagođavajući našu poljoprivrednu proizvodnju promenama koje već sada osetimo.

Primarna poljoprivredna proizvodnja ne bi imala smisla bez prerađivačke, što je navodeno kao osnovnu slabost našeg agrobiznisa. Cilj je da se ne izvozi žito i kukuruz već da razvijamo sopstvenu prerađivačku industriju.

Organska proizvodnja je jednako neiskorišćena prilika u kojoj imamo ogroman potencijal da postignemo povoljniju konkurentsku poziciju na globalnom tržištu. Trend u Evropi i svetu, sitom industrijskih proizvoda, danas je organska proizvodnja i tradicionalni proizvodi. Tu imamo neiscrpne mogućnosti da našu autentičnu proizvodnju afirmišemo, zaštitimo svim onim merama i načinima kako se takvi proizvodi štite u svetu.

Treća tema Konferencije odnosila se na obrazovanje, celoživotno učenje i inovativnost, sa zaključkom da sve oblasti ljudskog delovanja moraju da uvaže ovaj princip, uz napomenu da ne postoji ni jedan posao koji ne podleže inovativnosti.

- U BSC se između ostalog bavimo upravljenjem projektima u kojima ima velikih mogućnosti za inovativni menadžment.

Formalno obrazovanje, srednje ili visoko, je potreban uslov da čovek počne da radi, ali ne i dovoljan da obezbedi kvalifikovanost, produktivnost i rast i razvoj preduzeća. Promene su u današnjem vremenu jako brze. IT tehnologije svakodnevno izbaciju neku novinu na tržište. Da bismo mogli da ih pratimo moramo da znamo za njih, i da ih savladavamo. Celoživotno učenje je neophodno ukoliko želimo da postojimo na tržištu.

Ako želimo da napredujemo na tom tržištu moramo da budemo inovativniji, vispreniji, brži, pametniji od drugih, da bismo u toj utakmici postigli bolji rezultat. Važno je da shvatimo da obrazovanje, vaspitanje, osnovna svest o kulturi u najširem smislu, počinje od vrtića. Obrazovanjem onih koji treba da naslede ovo što smo mi upropastili, i da pokušaju da izvedu na pravi

put, kreće od najranije dobi. Kroz sistem obrazovanja i celoživotnog učenja treba da stvaramo mlade ljude pune stručnog i ljudskog integriteta koji mogu odgovorno i ozbiljno da se nose sa teškim uslovima za rad i poslovanjem na globalnom nivou naglasila je gospođa Marija Vujaković.

37

FIMEK nagradio znanje maturanata tradicionalno

N

a Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu 20.12.2016. godine, održano je finale takmičenja za sve maturante iz Vojvodine „FIMEK nagrađuje znanje“ tradicionalno. Takmičenje je počelo 23.11.2016. godine u prostorijama Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu. Od prijavljenih 55 škola iz 23 grada Vojvodine koje su se takmičile u kvalifikacijama, svojim znanjem izdvojilo se trinaest polufinalista, a izvanrednim znanjem u

finale se plasiralo tri škole: Gimnazija „Borislav Petrov Braca“ iz Vršca, Gimnazija „Žarko Zrenjanin“ iz Vrbasa i Tehnička škola „Ivan Sarić“ iz Subotice. Pobedu je odnela ekipa Gimnazija „Borislav Petrov Braca“ iz Vršca. Drugoplasirana je bila ekipa Gimnazije „Žarko Zrenjanin“ iz Vrbasa, a trećeplasirana ekipa Tehničke škole „Ivan Sarić“ iz Subotice.

Takmičenje „FIMEK nagrađuje znanje“ tradicionalno zamišljeno je kao afirmacija razmene znanja, dobrog druženja, povezivanja srednjih škola, kao i gradova iz kojih maturanti dolaze.

Koncept takmičenja „FIMEK nagrađuje znanje“ tradicionalno je zamišljen na način da maturanti kroz zabavu, jačaju kako takmičarski, tako i timski duh, ali i sposobnosti kao što su kreativnost, inovativnost, kritički stav i inicijativnost. Misija je bila da maturanti, kao budući akademski građani, pokažu svoje znanje i pre nego što dobiju indekse, i da za to budu nagrađeni. Iz tog razloga nijedna škola koja se plasirala u finale nije otišla praznih ruku, tj. svi finalisti su bili nagrađeni za pokazano znanje.

Stefan Beatović i Luka Rudić pobednici takmičenja u besedništvu

S

edmo po redu takmičenje u besedništvu, pod nazivom „Govori da te vidim ko si“ (Sokrat), održano je u utorak, 15. novembra 2016. godine, u amfiteatru Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

I ove godine publika je pored beseda studenata Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu: Vanje Rakića, Stefana Beatovića, Mione Simić, Stefana Simićevića i Maje Kusaković, imala priliku da čuje i besede maturanata koji dolaze iz novosadskih gimnazija: Valentina Petrušić,„Isidora Sekulić“; Luka Rudić, „Jovan Jovanović Zmaj“; Teodora Jovanović, „Karlovačka gimnazija“; i Strahinja Milunović, subotička gimnazije „Svetozar Marković“.

Maturanti su se takmičili u kategoriji slobodna tema, dok su studenti govorili na temu „Juče sam bio pametan i hteo sam da menjam svet, a danas sam mudar, pa menjam sebe“ Herman Hese.

Nakon što su takmičari izveli svoje besede, žiri u kome je bilo pet članova: glumci Tanja Pjevac i Miodrag Petrović, rektor univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prof. dr Mirko Kulić, prodekan za nastavu na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, prof. dr Milorad Bejatović, i predsednik žirija, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, prof. dr Marko Carić, odlučio je da je svoju be-

38

sedu među maturantima najbolje predstavio Luka Rudić, maturant gimanzije „Jovan Jovanović Zmaj“, dok je titula najboljeg govornika među studentima pripala Stefanu Beatoviću, studentu treće godine.

Pobednik u kategoriji maturanata je osvojio putovanje u Milano za dve osobe, dok je pobednik u kategoriji studenata osvojio 30% popusta na školarinu za tekuću godinu na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

Prof. dr Marko Carić je napomenuo da će se dosadašnja takmičenja proširivati i uvoditi nova, kako bi studenti, ali i srednjoškolci imali mogućnost da se razvijaju u edukativnom i profesionalnom smislu.

Doc. dr Marija Lesjak

D

oc. dr Marija Lesjak sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, uz Anu Miltojević sa PMF-a u Nišu, i Vericu Paunović sa Biološkog fakulteta u Beogradu, dobitnica je L’ORÉAL-UNESCO nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ za 2016. godinu. Mariji je dodeljena stipendija za naučni rad u oblasti metabolizma gvožđa. U Srbiji je program nacionalnih stipendija “Za žene u nauci” pokrenut 2010. godine, a danas se sprovodi u partnerstvu L’Oréala Balkan - Nacionalne komisije za UNESCO i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Doc. dr Marija Lesjak poznata je kako naučnoj, tako i široj javnosti po do sada postignutim uspesima. Za izuzetne rezultate u oblasti nauke i istraživačkog rada, u svrhu naučnog usavršavanja i učešća na naučnim konferencijama u zemlji ili inostranstvu, doc. dr Mariji Lesjak dodeljena je titula „Najbolje mlade naučnice PMF-a“ za 2015.

Doc. Marija Lesjak jedan je od osam dobitnika prvog konkursa „Pokreni se za nauku“ koji je ove godine sproveo Centar za razvoj liderstva, uz podršku kompanije Filip Moris, u vrednosti od po 600 hiljada dinara najboljim naučnicima u oblasti medicinskih i prirodnih nauka.

Ova mlada naučnica član je istraživačkog tima Laboratorije za ispitivanje prirodnih resursa farmakološki i biološki aktivnih jedinjenja (LAFIB), koja se bavi procenom bioloških aktivnosti sekundarnih biomolekula biljaka, sa akcentom na njihov uticaj na metabolizam gvožđa.

Odbaranila je dva doktorata : godine 2011. doktorirala je na PMF-u i stekla doktorat iz biohemije; 2015. je to učinila na prestižnom University College London (UCL) sa radom iz molekularne biologije. Za studije na UCL-u dobila je prestižnu stipendiju UCL Overseas Research Scholarship kao i svetsku nagradu u oblasti istraživanja prirodnih proizvoda Dr. Willmar Schwabe za najboljeg mladog istraživača za 2011. godinu.

Objavila je 13 radova kategorije M21 i jedan M22, bila tri puta predavač po pozivu na svetskim kongresima i ima visoku citiranost od 177 heterocitata i Hiršov indeks 7.

Od novembra 2009. godine zaposlena je na PMF-u u Novom Sadu kao istraživač u sklopu projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Četiri godine

Dobitnica nacionalne stipendije za žene u nauci kasnije izabrana je u zvanje docenta na PMF-u i na Katedri za biohemiju i hemiju prirodnih proizvoda Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a u Novom Sadu, angažovana u izvođenju nastave i studenskih vežbi. Šta konkretno L’ORÉAL-UNESCO nacionalna stipendija „Za žene u nauci“ znači za Vas, a šta za PMF? - Za mene nagrada predstavlja potvrdu da sam do sada bila na dobrom putu i da treba tako da nastavim. To je potvrda da je tema koju istražujem zanimljiva i značajna i da ja kao istraživač prilazim naučnom problemu male apsorbcije gvožđa na pravi i inovativni način. Za PMF ova nagrada je još jedna potvrda da je to ustanova koja neguje naučnu izvrsnost.

Koliko se slažete sa tvrdnjom da svi koji nešto vrede u ovoj zemlji iz nje odlaze? Vaši profesionalni rezultati bez sumnje vrede mnogo, a Vi ste je još uvek na PMF-u, u Novom Sadu?

Koji je razlog ostanka?

- Na žalost u našoj zemlji nauka je u lošem stanju zbog veoma malog finansiranja od strane države. Samim tim najbolji studenti i istraživači često odlaze u inostranstvo gde mogu da se bave naukom bez finansijskih stega. To je potpuno logično.

Ono što je mene vratilo u Novi Sad iz inostranstva jeste stalan posao koji sam dobila na PMF-u. Takođe smatram da postoje elegantni načini kako i kod nas može da se bavi naukom bez finansijskih stega, a to je prvenstveno osvajanje međunardnih fondova. Ima puno svetlih primera na Univerzitetu u Novom Sadu gde se moje kolege neometano bave naukom, priznati su i cenjeni u svetu i ne misle da je ovo loše mesto za to. Naučnici koji se odluče da ostanu ovde ili se vrate iz inostranstva moraju da shvate da moraju sami da se trude i pronađu način kako da prikupe finansije za svoja istraživanja. I to je dobitna kombinacija. Upravo takav stav je razlog zašto sam ovde.

Odnedavno ste i majka, supruga, kako uspevate da sve to uskladite?

-Dobra organizacija vremena i veoma malo, skoro ništa praznog hoda i trenutaka kad ništa ne radim. Šta bi poručili mladima, pre svega svojim studentima?

- Da koriste godine studiranja da što više nauče od svojih profesora i knjiga pošto im je mozak sad najbolji za to. Nek slede primer svakog čoveka za koga misle da je sretan i ostavren, ako misle da sam to ja mogu i na mene da se malo ugledaju.

39

FINS domaćin

Međunarodnog kongresa o hrani iz oblasti hrane i hrane za životinje

N

aučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS) je od 25. do 27. oktobra u kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajama, organizovao III Međunarodni kongres „Tehnologija, kvalitet i bezbednost hrane“ i XVII Međunarodni simpozijum „Tehnologija hrane za životinje“. Konferenciji su prisustvovali istraživači iz preko 20 zemalja iz Evrope i sveta, kao i istraživači iz naše zemlje, i to iz različitih naučnih institucija, privrede, industrije, i drugih subjekata koji se bave hranom, tehnologijom hrane, kontrolom kvaliteta i bezbednosti hrane kako za ljude tako i za životinje.

Cilj ove manifestacije bila je razmena iskustava, novih naučnih saznanja vezanih za oblast hrane i hrane za životinje.

- Ovo je prilika da naš Institut pored proslave desetogodišnjice od osnivanja, ispuni svoju misiju, a to je povezivanje nauke i prakse. Mi smo se trudili da u proteklih deset godina naučna dostignuća do kojih dolazimo u našim istraživanjima, primenimo i u praksi. Nauka bez primene nije nauka i ne može da postoji samo za sebe jer ono što se otkrije, pronađe, ono što je interesantno, trebalo bi da bude primenjeno u praksi, da koriste svi oni koji su vezani u tom lancu hrane - naglasila je dr Olivera Đuragić, direktorka FINS-a.

U okviru Kongresa na programu su bile dve velike tematske celine: jedna vezana za hranu za ljude, druga za hranu za životinje. Predavanja su se odnosila na tehnologiju, kvalitet i bezbednost hrane, i tehnologiju hrane za životinje, bilo da se radi o proveri kvaliteta, kontroli štetnih materija, primeni novih tehnologija za proizvodnju, novih aditiva, svega onoga što može da poboljša nutritivne i tehnološke karakteristike hrane i hrane za životinje.

U holu su sve vreme trajanja Kongresa bili prisutni sponzori vezani za kontrolu kvalitete i bezbednost hrane, ali i oni koji učestvuju u proizvodnju hrane i nekim drugim segmentima bitnim za ceo proces.

Po treći put, FINS je u Rektoratu Novosadskog univerziteta, prvog dana kongresa, organizovao Tradicionalni sajam domaćih proizvoda. Na ovoj izložbi, „mali“ proizvođači su imali priliku da svoje

40

proizvode prezentuju kako domaćoj tako i inostranoj javnosti. Za strance je to bilo jedinstveno iskustvo, jer su mogli da se upoznaju sa asortimanom proizvoda iz naše zemlje, posebno onim proizvodima koji su odoleli industrijalizaciji i novim trendovima, i na taj način zadržali nasleđene načine proizvodnje i pripreme, a samim tim i miris i ukus domaćeg.

- Jedan od primarnih zadataka FINS-a je stvaranje uslova da istraživačka javnost u Srbiji dođe u konktakt sa svima koji su vezani za hranu. Imamo nekoliko članica Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu, koje se u okviru svojih istraživanja bave hranom ili poljoprivredom, i pokušavamo da sve uvežemo, da svako nađe mesto u tom lancu hrane. Nama je bitno da sve to povežemo u jednu celinu, jer se samo tako možemo nadati odgovarajućim rezultatima i poboljšanju kvaliteta i konkurentnosti kako na domaćem tako i na stranom tržištu - zaključila je dr Olivera Đuragić.

Institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu se bavi različitim vrstama komercijalizacije naučno-istraživačkih rezultata, pre svega iz oblasti poljoprivrede i hrane, učestvuje u povezivanju nauke i poljoprivrede, čime daje svoj doprinos društvu. FINS već duži niz godina sarađuje sa različitim sekretarijatima u Vladi AP Vojvodine, i s tim u veze organizovano je niz edukacija i skupova koji se bave određenom problematikom u proizvodnji hrane i poljoprivrede.

Stručnjaci ovog Instituta mogu da daju razne vrste saveta vezanih za tehnologiju, prepradu, proizvodnju hrane, da upute na greške, da konsultuju ljude kako i na koji način da proizvedu neki proizvod, na čega

da obrate pažnju, kako da isprave nedostatke, ali i da ih upute na određenu kontrolu kvaliteta i bezbednosti hrane u onom delu kada proizvod izađe na tržište.

- Naši poljoprivrednici za sva ta pitanja i nedoumice, mogu na najjednostavniji način da dođu do stručnjaka ovog Instituta. Mogu da dođu i lično na adresu Cara Lazara br. 1, u zgradu Tehnološkog fakuleteta.

Institut radi u dva velika centra: Istraživačkom centru za tehnologiju biljnih prehrambenih proizvoda i Istraživačkom centru za tehnologiju hrane za životinje i animalnih proizvoda. U zavisnosti od potrebne usluge, Institut ima stručnjake različitih profila koji mogu na neki način da pomognu poljoprivrednicima, bilo da se radi o poljoprivrednim proizvođačima ili onim koji prerađuju ili proizvode hranu i plasiraju je na tržište - objasnila je dr Olivera Đuragić.

41

Sajam turizma

u Kragujevcu preneo najlepše ukuse i mirise Šumadije

N

a kragujevačkom sajmištu od 24. do 26. novembra, u organizaciji Gradske turističke organizacije i Šumadija sajma, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, održan je osmi Međunarodni sajam turizma i seoskog turizma, kao i četvrti prodajni Sajam zimnice i domaće radinosti. Ovogodišnji Sajam okupio je preko sto izlagača iz cele Srbije, Republike Srpske, Makedinije, Federacije BiH i Crne Gore.

Direktorka Gradske turističke organizacije Kragujevac, gospođa Snežana Milisavljević, izrazila je zadovoljstvo, pre svega interesovanjem izlagača, koje je bilo toliko da nije bilo prostora da se izađe u susret potrebama svih onih koji su želeli da dođu i predstave se na ovoj manifestaciji.

Veliko interesovanje zabeleženo je i od strane publike, koja je dolazila individualno ili u organizovanim grupama. Jedna grupa iz BiH je došla sa namerom da se upozna sa domaćinima koji se bave seoskim turizmom, da sa njima razmene iskustva i borave u nekom od domaćinstava, kako bi stekli uvid o tome kako se to radi u Srbiji, a u cilju saradnje na budućim zajedničkim projektima Srbije i BiH. Interesovanje je vladalo i za stručne radionice organizovane sa ciljem pomoći zainteresovanim izlagačima i posetiocima putem davanja odgovora na pitanja kako doći do podsticajnih sredstava EU ili Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

- Svi oni koji su u turističkoj privredi u Srbiji prvenstveno razmatraju mogućnost dolaska do određenih sredstava. Teško se živi, novca ima malo. S jedne strane organizovali smo radionice sa praktičnim savetima vezanim za dokumentaciju, ispunjavanje uslova za apliciranje na određeni konkurs. Predstavili smo i projekte koji podrazumevaju i neki vid edukacije i druge vrste benefita, kao što je omogućavanje besplatne promocije, štampanje video materijala, odlazaka na sajmove i manifestacije - objasnila je gospođa Milisavljević.

GTO Kragujevac svake godine u vreme održavanja Sajmu turizma organizuje vodičke ture za izlagače, novinare i pose-

42

tioce. Ove godine tema je bila „Kragujevac - kolevka moderne industrije“, a upriličena je i vožnja Fićama, takmičenje u kuvanju „ŠuSnežana Milisavljević madijskog čaja“, takmičenje za najbolju promociju, najuređeniji izlagački prostor i najbolji promo-materijal. GTO Kragujevac je pre par godina ustanovila i nagradu za doprinos razvoja turizma na teritoriji Grada Kragujevca. Ove godine tu nagradu su dobili kragujevački planinari: Planinarsko društvo “Žeželj” i Planinarsko-ekološki klub “Gora” za učestvovanje u izgradnji i realizaciji infrastrukturnih projekata, za organizaciju manifestacija, dovođenje velikog broja gostiju u ovaj grad i njegovu okolinu.

Posebno su istaknuti dobri rezultati paralelno organizovanog Sajma zimnice, kao mogućnost domaćinima da prodaju sve ono što su proizveli u toku proteklih nekoliko meseci.

- Ovakve manifestacije ne bi imale uspeha kada ne bi bilo saradnje svih činilaca u oblasti turizma: turističkih organizacija, turističkih agencija, hotela, restorana, seoskih domaćinstava, udruženja. Samo zajednički rad, udružen i sinhronizovan može dati željene rezultate. Svima nama je krajnji cilj da dovedemo goste na našu teritoriju. Nažalost, proteklih decenija smo malo vodili računa da promovišemo Srbiju Srbima. Naša deca u Kragujevca, kao i u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Beogradu, malo znaju o mestima u kojima su rođena, a da ne govorimo o drugim delovima Srbije. I to je veliki propust koji se mora rešavati kroz obrazovni sistem. Imamo mogućnost da putem ovakvih manifestacija počnemo da uspostavljamo saradnju, da odlazimo jedni kod drugih i predstavljamo jedni drugima ono što imamo u našim sredinama - izjavila je direktorka i dodala da predstoji i posvećeni rad na daljem popularisanju ruralnog turizma. Iako je poslednjih godina na tom planu urađeno dosta, kada je reč o broju domaćinstava i kvalitetu pružanja usluga, to još ni izbliza ne zadovoljava. U 56 sela kragujevačke opštine ima nekoliko hiljada domaćinstava, a samo 20 registrovanih za bavljenje seoskim turizmom. Nije mnogo drugačija situacija ni u drugim krajevima Srbije. Snežana Milisavljević smatra da domaćini u Srbiju očekuju podsticaj i države i lokalne samouprave, a da se u Kragujevcu ipak na tom planu nešto uradilo.

- Lokalna samouprava je izdvojila u dva navrata po pet grantova u iznosu od 200 hiljada dinara. To nije mnogo, ali značajno je što su domaćini videli da neko vodi računa o njima. I na državi i na lokalnoj samoupravi je da podstiču razvoj turizma, da pomognu malim seoskim gazdinstvima da se bave ovim poslom, dočekuju goste, zarađuju od noćenja, od pružanja ugostiteljskih usluga u okviru svojih domaćinstava, a uz put da prodaju sve ono što su proizveli, bez odlaska u udaljene gradove, na pijace i celodnevnih odstustvovanja od kuće.

Turističko sportska organizacija Raška 36350 Raška, Ul. Nemanjina 12; Tel.:+381 (0)36738 670 www.raska-turizam.rs; office@raska-turizam.rs

43

Foto: Martin Candir

Zlatibor Arsen Đurić (levo) i Vladimir Živković

I

- fenomen ili proizvod rada i jasne vizije

ove godine Zlatiborci mogu da se pohvale porastom broja posetilaca za 10% u odnosu na isti period prošle godine.

Jedan od pokazatelja dobrog pravca razvoja zlatiborskog turizma je i Stopića pećina, jedna od najvećih atrakcija užičkog kraja, u selu Rožanstvu, koja je za javnost otvorena 2009. godine, a koju je ove godine posetilo rekordnih 10.000 znatiželjnika.

U periodu između top letnje i top zimske sezone Zlatiborci koriste priliku za promociju svoje destinacije i sadržaja, pre svega u Srbiji, i na taj način doprinose povećanju broja turista.

TO Zlatibor je 22. novembra imao prezentaciju u Sankt Peterburgu te je tako pored redovnih nastupa na Sajmu turizma u Moskvi, zajedno sa turističkom ponudom Srbije, Beograda i Republike Srpske, predstavljena turistička ponuda u drugom najvećem gradu Ruske Federacije. Na promociji je učestvovala i Air Serbia, koja je objavila uvođenje direktne linije Beograd - Sankt Peterburg, što će olakšati dolazak turista iz ove regije.

TO Zlatibor je imao zapažen nastup i na VIII Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu (od 24. do 26. novembra), gde je predstavio ukupnu turističku ponudu Zlatibora za predstojeću zimsku sezonu, od cena novogodišnjih paket aranžmana, smeštaja, do sadržaja i događaja planiranih u narednom periodu.

Sa ponudom TO Zlatibora upoznati su i Slovenci na Sajmu „Priroda i zdravlje“ u Ljubljani. Oni su pored ski centra Tornik, veliko interesovanje pokazali za kampovanje, wellness&spa centre… Direktor TO Zlatibor, gospodin Vladimir Živanović ističe da je puštanje u promet 40 km autoputa od Ljiga do Preljine skratilo vreme putovanja od Beograda do Zlatibora za pola sata, i da će se sledeće godine, završetkom još nekih etapa, na Zlatibor stizati za čitav sat brže. Zlatiborci su za predstojeću sezonu uveli neke novine. Dodatno je uređena dečja ski staza

44

Obudovica, određena nova lokacija za iznajmljivanje konja i četvorotočkaša, a od Nove godine radiće se na kompletnom uređenju Kraljevog trga i centra Zlatibora. Novo ruho dobiće i Trgovačka ulica, a izmeštanjem autobuske stanice tokom naredne godine, na lokaciju kod kružnog toka na samom ulazu u Zlatibor, znatno će biti smanjene saobraćajne gužve. Manifestacijom „Ski Opening“ na Torniku od 22. do 24. decembra, ski centar Tornik započeo je sezonu 2016/17.

Edukacijom, stimulisanjem ideja za nove projekte, te stalnim informisanjem domaćina TO Zlatibor nastoji da turističku ponudu prenese i na druge delove ove planine. Dobar primer za to je Gostilje, naselje sa svega 400 stanovnika, koje je zahvaljujući vodopadu, bazenima, nekolicini manifestacija, kreiralo svoj turistički proizvod. Primer dobre prakse je i selo Jablanica, koje je uređenjem crkvenog kompleksa, obnavljanjem crkve brvnare posvećene Pokrovu Presvete Bogodrodice, njenog zvonika, sobrašice, parohijskog doma, crkvene sale, uređenjem dva vidikovca, te ulazne kapije, postavljanjem putokaza i informativnih tabli, stimulisalo nekoliko povratnika da unaprede svoja domaćinstva i da ponude smeštaj trećim licima.

Zlatiborcima očigledno nikada nije ponestajalo ideja kako da unaprede turističku priču i zainteresuju turiste da posete ovu predivnu planinu. Takve inicijative će o nadalje imati punu podršku TO Zlatibora.

- I dalje ćemo težište stavljati na edukaciju vlasnika seoskih domaćinstava u pružanju neophodnih informacija kako da unaprede svoju ponudu. Podržavamo sva turistička udruženja u okolini Zlatibora i njihove projekte, i stimilišemo njihove ideje za nove, a sve do sada urađeno potvrđuje ostvarenje našeg cilja, razvijanje svakog dela zlatiborskog okruga i zadržavanje žitelja na porodičnim imanjima - zaključio je Vladimir Živanović.

Kraljevi čardaci SPA - novi identitet Kopaonika

U

speti je lako. Samo treba učiniti pravu stvar, u pravo vreme, na pravom mestu. Kada se novim idejama da šansa, originalne dimenzije vrlo brzo bivaju prevaziđene.

Bračni par Vesna i Milan Kostadinović iz Kragujevca je imao svoje snove koje je njihova hrabrost i poslovna etika vrlo brzo nadmašila. Pored porodične firme odvažili su se da 2010. godine započnu izgradnju vikendice u Vikend naselju na Kopaoniku, na glavnom putu, 2.5km udaljenom od prve žičare i 4.5km od Turističkog centra Kopaonik.

Posle izgradnje i prodaje prvog apartmana, došao je na red drugi, pa treći... Presudnu ulogu u celom toku stvaranja kompleksa „Kraljevi čardaci SPA“ odigrali su njihovi prijatelji i ljudi koji su kupovali apartmane već u tzv. „sivoj fazi“, samo na osnovu projekta, što nikada ne izostavljaju da naglase. U međuvremenu, u okviru kompleksa, nastala je agencija koja je svim vlasnicima apartmana davala mogućnost njihovog rentiranja, a samim tim i Vesna Kostadinović zarade. Do danas, „Kraljevi čardaci“ u svom sastavu imaju 199 apartmana, 27 hotelskih soba, pivnicu, restoran a la card i pansionski restoran, fitness centar, igraonicu za decu... Tu je i savremeno opremljen kongresni centar sa 300 mesta u bioskopskoj postavci i mogućnošću pregrađivanja na četiri nezavisne, potpuno izolovane celine.

- Ono što nas čini posebnim, i što nazivamo krunom samog kompleksa je naš spa centar. Za nepunih godinu dana rada, hotel je 2012. godine dobio priznanje “Wellness Zvezda” kao najbolji wellness hotel u Srbiji – kaže gospođa Kostadinović i dodaje: - A ono što nazivamo srcem Čardaka je naša pivnica, kojoj identitet daju mešavina rustične cigle, livenog gvožđa, punog drveta i kože i plafon u ručno rađenom vitražnom staklu sa autentičnim motivima, predstavlja jedan od najoriginalnijih prostora na Kopaoniku. Uz rock, jazz i blues muziku, pivnica je u vreme zime možda najposećenije mesto na ovoj planini.

U a la card restoranu često gostuju starogradski bendovi, a pansionskim restoranom služe se samo pansionski gosti. Tu je i igraonica i uvek stručna osoba koja se, na veliko zadovoljstvo roditelja, brine o bezbednosti najmlađih. U kompleksu važnu ulogu ima animator, angažovan preko celog dana. Njegova uloga je da od 10:00h vodi grupne ekskurzije, u toku dana školicu plivanja za najmlađe i tematske večeri za decu: kviz, karaoke, talent show, za koje, tokom celog dana teku pripreme. Zbog svih ovih sadržaja, najčešći gosti hotela su roditelji sa decom, pa se „Kraljevi čardaci“ najčešće svrstavaju u Family hotele.

Ovom malom gradu u skorije vreme će biti dodati novi apartmani i novi sadržaji. U planu je izgradnja velikog marketa, suve-

nirnice i ambulante sa apotekom, preko potrebnim u sezoni, ali i van nje.„Kraljevi čardaci“ su jedini hotel na planini koji se tokom godine ne zatvara.

Kategorizaciju objekta sa tri zvezdice, gospođa Kostadinović smatra prednošću, jer svi gosti koji dođu iznenađeni su onim što zateknu, a komentari poput onih da je to mnogo više od onoga što su očekivali, najviše prijaju. Za najveći kompliment smatra sve veći broj stalnih gostiju, kojih je, kako vreme odmiče, sve više.

Zadovoljstvu gostiju sigurno doprinose i konkurentne cene. U ovom „kopaoničkom raju“, tokom letnjih meseci 2016., u 199 evra po osobi, bilo je uključeno sedam polupansiona i mogućnost korišćenja wellness&spa centra, tri ekskurzije i animacije za decu, s tim što deca do dve godine ne plaćaju boravak, a do petnaest godina njihov boravak je 50% od pune cene.

Kada kažemo Kopaonik prvo pomislimo na Turistički centar Suvo Rudište, izgrađeno sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Danas Vikend naselje, koje uz „Kraljeve čardake“ čini još nekoliko velikih hotela, kvalitetom svojih smeštajnih kapaciteta i uslugom prete da promene naše navike.

Zimi se traži krevet više, čine se ogromni napori da se popuni i letnja sezona. „Kraljevi čardaci“ imaju svoju skijašnicu na samoj stazi, Malom jezeru, do koje goste vozi hotelsko vozilo nekoliko puta dnevno. Jedina „mana“ je što gosti moraju 10 minuta da se voze autobusom do skijališta. Uz pomoć članova PEK „Gora“ iz Kragujevca, bračni par Kostadinović je obeležio dve pešačke staze: Kraljevi čardaci I i II, dužine četiri i pet kilometara. Jedna staza se pruža desno, druga levo od hotela, i spojaju se u kružnu dužine devet kilometara. Kažu da ako želite ići brzo idite sami, a ako želite ići daleko, idite s nekim. Za one koji se žure, radi bezbednosti, štampana je brošura, a svakog ponedeljka tokom letnje sezone uz vodiča, organozovana je šetnja za grupe.

Sve ovo nije ostalo nezapaženo. Na prestižnom III Regionalnom samitu preduzetnika centralne i jugoistočne Evrope “300 najboljih”, održanom od 4. do 6. marta u Dubrovniku, hotelsko-apartmanskom kompleksu “Kraljevi Čardaci Spa”, za razvoj ideja, inovacija i investicije, koje ovaj kompleks neprestano uvodi i primenjuje, dodeljeno je priznanje “Stvaratelji za stoljeće“.

45

Ribarska Banja

- rajski vrt centralne Srbije, mesto kulture, otmenosti i odmora

S

pecijalna bolnica za rehabilitaciju Ribarska Banja situirana je uz selo Ribare, u dolini Ribarske reke, na obroncima Velikog Jastrepca, na prosečnoj nadmorskoj visini od 540 metara, na samo 35 km od Kruševca. Ona je spoj čistog jastrebačkog vazduha, lekovitih termalnih voda i zdrave hrane. Ime je dobila po ribarima koji su još u srednjem veku na njenim izvorima pecali pastrmku izuzetnog kvaliteta. Zbog toga što su je posećivali uglednici, počev od kneza Lazara i kneginje Milice, preko turskih velikodostojnika, do kneza Miloša Obrenovića, kasnije kralja Petra I Karađorđevića, te brojnih nagrada i priznanja za prevenciju, dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju, Ribarska Banja je proglašena za jednu od osam banja u Srbiji sa epitetom - KRALJEVSKA. SBR Ribarska Banja je prevashodno zdravstvena ustanova sa intenzivnim medicinskim programom i adekvatnim uslovima za oporavak pacijenta, u čemu veliku ulogu, osim stručnog osoblja ima i voda, koju svrstavaju među najkvalitetnije u svetu. Ona pomaže u lečenju ortopedskih, koštano-zglobnih i degenerativnih oboljenja.

Poslednjih godina sve veći akcenat usmeren je na prevenciju, pa je pored medicinskog, u cilju poboljšanja opšteg stanja organizma, podsticanja optimalnog načina života i očuvanja zdravlja, sve više zastupljen i spa program. Wellness&spa centar Ribarska Banja počeo je sa radom krajem decembra 2011. godine. Izrastao na temeljima turskog kupatila iz XVII veka, pri čemu je zadržana autenična kupola, ovaj Centar odlikuje jedinstven ambijent.

Voda Ribarske Banje je sumporna i uglavnom se koristi od 35 do 37°C u zavisnosti od godišnjeg doba. Voda koja izvire na temperaturi od 54°C leti se reguliše do temperature od 35°C, a zimi za dva stepena više. U bazenima nema filtera već se koristi isključivo protična voda koja svakog trenutka dolazi u bazen i izlazi iz njega, otičući u Ribarsku reku.

Wellness centar u okviru Ribarske banje u svom sastavu ima povezan otvoren i zatvoren bazen sa đakuzijem. U otvorenom se nalaze razne vrste masažera: lastin rep, hidromasažer u vodi, jedan manji dečji bazen. U wellness&spa centru pruža se veliki broj usluga: razne vrste ručnih masaža, sauna, slana soba, parna kupatila, hidromasažne kade... Tu se nalazi i kada kraljice Drage ili biserna kada, koja se ovde lečila od steriliteta. Naime, kraljica je početkom XX veka posetila Ribarsku Banju i čuvenog lekara dr Petra Dojića, i za njeno izlečenje u posebnom

46

delu banjskog kupatila izgrađena je kada obložena porcelanskim pločicama velike vrednosti i lepote.

Kutak sa posebnom atmosferom je hamam - manji bazen bez masažera, ali sa klupama u njemu, koji se prevashodno koristi po preporuci, za boravak u sumpornoj vodi pre masaže kako bi se mišići opustili. Posle masaže preporučuju se tepidarijumi, topli mozaik kreveti, idealni za odmor uz čašu soka leti, i šolju čaja zimi. Tu se nalazi i apartman za masaže u paru, a u okviru paketa za parove. U ponudi je SWEET CHOCO masaža sa preparatima na bazi čokolade i meda uz toplu čokoladu. Ukoliko se radi tzv. VINERGIA – tretman sa preparatima na bazi esktrakta crvenog vina ili šampanjca, užitak se upotpunjava „Božanskim pićem“. Dvočasovni TRAVELLING TOGETHER TO Ribarska banja podrazumeva masažu u apartmanu, saunu, boravak u slanoj sobi, đakuzi za dvoje sa aromatičnim uljima i aromatizovanom solju... Parovima je pružena mogućnost da ostanu u apartmanu i posle masaže.

U toku zimskog perioda korisnici wellness&spa centra mogu da potraže osveženje u kafiću zatvorenog tipa, u koji mogu da uđu i u bade mantilima, dok se za te potrebe u vreme letnje sezone, šank nalazi spolja.

Uz restoran i teniski teren, na brdu Samar, iznad Ribarske Banje, u planu je izgradnja bazena, manjeg aqua parka, a mogućnost iznajmljivanja bicikala upotpunjuje sportske sadržaje.

Gosti wellnws&spa centra su i domaći i strani gosti, kojih je poslednjih godina sve više. Interesantno je da prvi put dođu na deset dana, drugi na 15 - 20 i to sa svojim prijateljima, želeći da sa njima podele ono najbolje.

Smeštena u istoimenom selu i okružena šumama, zbog čistog i svežeg vazduha jedno vreme je korišćena i za terapiju obolelih od plućnih bolesti. I danas Ribarska Banja pruža utočište za sve željne spokoja, opuštenog ritma dnevnih aktivnosti, uz dodatak svih drugih čari koje nudi ovo okruženje prebogato kulturno-istorijskim nasleđem.

Banja Rusanda vraća osmeh na lice

Dr Nada Naumović

I

za kolektiva banje „Rusanda“ je još jedna radna i uspešna godina, u kojoj je mnogim bolesnicima vraćen osmeh na lice i unapređen kvalitet života. Kolektiv je radio profesionalno i složno, dopunjena je oprema sa 5 novih aparata i 2 hidromasažne kade, uvedeni su novi velnes programi - luksuzne masaže školjkama iz Tihog okena i kamenjem od himalajskih soli, tretmani lica za podmlađivanje, šumska medicina i vežbe u zatvorenm bazenu.

- Učestvovali smo sa naučnim radovima na međunarodnim i domaćim kongresima, na sajmovima, u medijima, na sportskim igrama i dobili smo nekoliko nagrada i priznanja. Ove godine smo imali i goste sa vaučerima Republike Srbije - obavestila je dr Nada Naumović i nastavila: - Upravo smo krenuli u renoviranje paviljona 2. i kinezi sale, a početkom sledeće godine planiramo renoviranje zatvorenog bazena u skladu sa evropskim standardima i niz novih projekata.

Banja „Rusanda“ se nalazi u prekrasnom prirodnom okruženju i ima kolektiv koji veoma profesionalno obavlja svoj posao, uz iskren osmeh i puno pažnje i uvažavanja za svakog korisnika, tako da je posebno poslednjih nekoliko godina postala prepoznatljiva destinacija za lečenje, ali za relaksaciju i uživanje u različitim velnes i kulturno-zabavnim sadržajima.

U banji „Rusanda“ se organizuje doček 2017. godine u elegantnoj atmosferi, uz prijatnu muziku grupe „Melem“, ples, veoma profesionalan i duhovit nastup Miljana Vukovića, glumca pozorišta iz Zrenjanina, goste iznenađenja, tombolu i bogato i raznovrsno posluženje na bazi „švedskog stola“, dok su za prvi dan Nove godine predviđeni razni velens sadržaji.

Kolektiv i direktorica prof. dr Nada Naumović Vam čestita Božićne praznike i želi zdravlje i srećnu i uspešn novu 2017. godinu.

47

Hotel Termal za radostan početak nastupajuće godine

P

raksa organizovanja proslave novogodišnjih i božićnih praznika u hotelu Termal u Vrdniku ima dugu tradiciju. Za to kažu imaju i uslova, ali i želje da svojim gostima obezbede što veseliji i radosniji početak nastupajuće godine. Zato u Termalu Kongresna sala, koja prima 350 gostiju, bogat meni, kao i zabavn program, uvek privlači ljubitelje dobre zabave i koji ispune njene kapacitete. Goste za novogodišnjom trpezom, osim predjela, glavnog jela, deserta i dva pića, dočeka i boca penušavca, a za atmosferu je zadužen Eksploziv bend, koji uvek oduševi publiku.

Hotel Termal je ustanova koja se pre svega brine o zdravlju svojih gostiju, pa tako, posle obilnijeg jela i pića, zaposleni preporučuju nekoliko dana boravka u ovoj banji, uz korišćenje bazena, saune, raznih masaža, modernizovanog i novim spravama opremljenog trim kabineta. Uz pomoć stučnog tima fitness instruktora, malo više hrane i opuštanje tokom praznika se neće ni primetiti.

Kako bi svojim gostima boravak učinili prijatnijim i potpunijim, domaćini su obezbedili bežični internet brzine 100Mbit/s, kao i bolji signal za TV, što omogućava kvalitetniju konekciju nego što je bio slučaj do sada.

Banja Vrdnik pruža izuzetno velike mogućnosti za duge šetnje i boravak na čistom vazduhu. Ovo turističko-banjsko mesto, u srcu Fruške gore, na nadmorskoj visini od 240 metara, poznato je kao mesto sa najvećim brojem sunčanih dana u Vojvodini i Srbiji, a tzv. ruža vetrova omogućava izuzetno prijatnu klimu.

Svi posetioci, ljubitelji verskog turizma imaju mogućnost da posete obližnje manastire, u posebnoj, svečarskoj atmosferi pred novogodišnje i božićne praznike.

Ljubitelji Božanskog pića, boravak u Vrdniku mogu da iskoriste za obilazak nekolicine vinarija koje se nalaze u neposrednoj blizini.

Izuzetan geografski položaj koji Vrdnik zauzima, blizina velikih gradova, autoputa, aerodroma, odavno je Vrdnik učinila omiljenom destinacijom Beograđana, Novosađana, Mitrovčana, ali i gostiju iz inostranstva.

Zainteresovani za više informacija o ponudi i uslugama hotela Termal mogu naći na sajtu: www.termal-vrdnik.com, ili pozvati telefonom na broj: 022/465-819, odnosno Mobile: 069/755-727, a ljubazno osoblje, koje raspolaže svim potrebnim podacima i ponudama mogućih aranžmana od 2, 3, 5,7 i više dana, moći će da da detaljnija obaveštenja.

Za sve blagodeti koje pruža ovo mesto, pobrinula se priroda, za atmosferu, hranu, piće i ugodan odmor i oporavak pobrinuće se domaćini, a na vama je da se odvažite na kraći put i da prema želji i mogućnostima uđete u Novu godinu odlično raspoloženi i ambijentu koji ćete pamtiti.

48

Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Termal“, Banja Vrdnik, je moderna ustanova koja uz vrhunske stručnjake i najsavremeniju opremu pruža kvalitetne zdravstvene usluge, raznovrsne sportske, rekreativne i druge sadržaje.

Banja Termal za odmor i zdravlje

S

premna je da odgovori najvišim zahtevima svojih gostiju. Sve prostorije u kojima se terapije vrše su ponovo renovirane, aparati obnovljeni.

Sa termalnom vodom, temperature od 32,8°C svi bazeni nude vrhunsko uživanje, a u specijalizovanom terapeutskom bazenu i oporavak. Gostima su dostupne i saune, relaksacione, ručne i parcijalne masaže. Za ovu ustanovu karakteristične su podvodne masaže, koje uz najnoviju opremu i stručan, obučen kadar, daju izuzetne rezultate i zadovoljstvo korisnika. Uz odobrenje ili preporuku lekara, s obzirom na stanje pacijenata ili gostiju, omogućen je i tretman akupunkturom za koju sva četiri lekara specijalista imaju sertifikat. Za masažu i akupunkturu izdvojen je prostor (miran uz tihu muziku).

Tri kongresne sale sa odgovarajućom tehničkom opremom, od kojih najveća može da primi i do 500 gostiju, faktor su razvoja kongresnog turizma u „Termalu“.

Sve napred navedeno dovelo je do proširenja strukture gostiju, kojima je Banja Termal interesantna u svakom godišnjem dobu.

Rezervacije e-mail: termal@ptt.rs; marketing.termal@gmail.com; ili putem sajta www.termal-vrdnik.com

49

50

Manić Tisa 63 novi biser u nizu novobečejskih manifestacija

M

anifestaciju „Manić-Tisa 63“, od 09. do 11. decembra, na prevodnici kod Novog Bečeja, po peti put organizovalo je Udruženje Klub ljubitelja reke Tise „Tisa 63“, uz podršku opštine i Turističke organizacije opštine Novi Bečej. Ovaj sada već međunarodni događaj, prerastao je u pravu gradsku feštu, jednu od onih po kome je Novi Bečej i van granicama naše zemlje prepoznat kao poželjno turističko odredište. Zašto je „Manić-Tisa 63“ tako značajna manifestacija?

Direktor TO Novi Bečej, gospodin Saša Dujin, zadovoljan učešćem stotinak pecaroša, kao i brojem posetilaca koji su došli da isprate ovaj događaj, što je oživelo grad u jednom zimskom vikendu, popunilo smeštajne kapacitete i što je neki dinar ostavljen u ovom gradu, što je opravdalo pokroviteljstvo nad ovom manifestacijom. Po njegovim rečima, ovom manifestaciom Novi Bečej, grad koji je najtešnje vezan za svoju reku, izašao je i na njenu drugu obalu.

- Novi Bečej živi na Tisi i za Tisu. O tome najslikovitije govori činjenica da je samo u Riju i Novom Bečeju centar grada na reci, gde se odvija ceo život: od upoznavanja momka i devojke, zaljubljivanja, do šetanja sa decom, pecanje, lovom, kupanjem, samo što ne umiremo na Tisi. U Novom Bečeju sve kuće koje vode od Tise počinju sa brojem 2, jer je Tisa na broju 1. To su uveli još naši stari, a mi imamo obavezu da se bavimo Tisom i našim naslednicima ostavimo još lepše i bogatije navike, vezane za nju - kaže gospodin Dujin.

On dodaje da će TOO Novi Bečej, u dogovoru sa Gradom, razvoj grada u narednom periodu bazirati na tri tačke. Jedna je Kej, koji i danas slovi za najuređeniji na celom toku reke Tise, ostrvo prema Bečeju, koje Novobečejci iz milošti zovu Robinzonovo ostrvo, koje poslednjih godina i raznim akcijama uređuju. Za njega je vezana urbana legenda o zakopanom Atilinom blagu. Još niko nije dokazao da ga ima, ali ni da ga nema. Prema planu planira se uvođenje nekih novih sadržaja, što je još jedan razlog da građani i turisti do njega dođu. Treća tačka ovog plana odnosila bi se na uređenje Kampa 63, na desnoj obali Tise, kod prevodnice, mesta gde se manifestacija „Tisa-Manić 63“ održava. Na prostoru između etno i urbanog podignut je niz vikendica, koje nisu legalizovane i što stopira dalji razvoj u bilo kom pravcu. Po rešavanju ovog problema planirano je dovođenje struje, dalje uređenje, ali uz ograničenja, kako bi prirodno okruženje kraj Tise, ostalo netaknuto.

- Nadam se da će zbog njih svih koji su uložili sredstva u podizanje kućica, samog grada i svih nas koji volimo ovde da dođemo, vrlo brzo biti rešen status ovog mesta. Iskreno se nadam da se u ovim vikendicama nalaze naši budući smeštajni kapaciteti, koje ćemo moći kao legalne da uvedemo u redovnu turističku ponudu. Za grad bi pravi benefit bio da se ovde tokom cele godine odvija život, jer pecanje je nešto što privlači turiste. Nedaleko od ovog mesta je Stara Tisa, garant dobrog ulova. Malo je poznato da je Udruženje sportskih ribolovaca “Tisa” Novi Bečej podiglo rampu i omogućilo sportskim ribolovcima sa invaliditetom da pecaju. Pokušavamo da nađemo sredstva i da smeštajne kapacitete prilagodimo osobama sa invalidetetom, što će omogućiti da se broj naših gostiju poveća – ističe gospodin Dujin.

TOO Novi Bečej će se u narednom periodu posvetiti promociji manifestacija, u kojima se javlja kao organizator ili suorganizator, ali i svih drugih dešavanja i destinacija na teritoriji Novog Bečeja. Predstoje nastupi na sajmovima turizma u Ljubljani, Bratislavi i Beogradu, gde će ponuditi pre svega jednodnevne, dvodnevne aranžmane i produžene vikende.

Planira se edukacija turističkih vodiča, koji će turiste profesionalno sprovoditi kroz grad i okolinu. U turističku ponudu će biti objedinjena ponuda tri muzeja: „Žeravica“ i „Kotarka“ u Novom Miloševu i „Glavaševa kuća“ u Vranjevu, Biserno ostrvo i Dvorac Gedeona Rohoncija, Dvorac „Sokolac“ koji je u miraz dobila Emilija Ivanović, ćerka Lazara Dunđerskog, ukratko destinacije koje do sada nisu dovoljno afirmisane.

51

U Makedoniju smo došli kao gosti, a otišli kao prijatelji Jelica Kurćanski

I

spraćeni novosadskim suncem krenuli smo put juga, ka bratskoj nam Makedoniji. U Skoplje smo stigli u večernjim časovima, gde nam je toplu dobrodošlicu priredila naša draga partnerka, a sada slobodno mogu reći prijateljica, Ema iz TA Macedonia Travel. Iscrpljeni od dosta pređenih kilometara, otišli smo na večeru u Nacionalni restoran „Kaj Pero“, gde smo se uz obaveznu dobrodošlicu, čašicu makedonske loze, okrepili. Uživali smo u tradicionalnim makedonskim specijalitetima i dobrom vinu, a sve to uz nezaobilazne zvuke harmonike i nadaleko poznate makedonske, ali i srpske pesme.

Sutradan smo krenuli u obilazak grada, u pratnji turističkog vodiča Lile. Skoplje, grad spomenika. Pored dobro poznatih imena, kao što su Aleksandar Makedonski, Filip II Makedonski, Ćirilo i Metodije, Goce Delčev, car Samuil, tu su i brojni spomenici podignuti makedonskim revolucionarima i junacima. Videli smo tvrđavu Kale, Mustafa-pašinu džamiju, posetili pravoslavnu crkvu Sv. Spasa, obišli staru skopsku čaršiju i prešli stari Kameni - Dušanov most, koji spaja stari i novi deo Skoplja, a zatim prošetali Trgom Makedonija. Trg je okružen brojnim hotelima i novim zgradama različite arhitekture i primetno je da novi deo Skoplja uzima primat nad starim delom.

Jedno od bitnijih obeležja Skoplja je i impresivan Milenijumski krst, koji se nalazi iznad grada, na planini Vodno.

Nakon Skoplja krenuli smo put manastira Sv. Jovan Bigorski, koji predstavlja jedan od najznačajnijih verskih i kulturnih objekata u Makedoniji. Ušuškan na padinama planine Bistre, na obali reke Radike, ovaj manastirski kompleks odiše mirom i spokojem. Zahvalni smo Ocu Sergiju na ukazanom gostoprimstvu i toplom dočeku koji nam je priredio. Sa njegovim blagoslovom nastavili smo naše putovanje.

Pauzu za ručak napravili smo u selu Janče, u fenomenalnom hotelu Tutto, koji se nalazi u sklopu NP „Mavrovo“. Sa terase hotela pruža se predivan pogled na okolinu i prelepu, netaknutu prirodu. Ovaj hotel svojim enterijerom, hranom i ljubaznim

52

osobljem predstavlja pravo mesto za odmor i uživanje.

U veličanstveni Ohrid stigli smo u večernjim časovima, gde nas je dočekala naša domaćica Lidija i smestili se u vile Jovan i Čun, koje se nalaze u samom srcu Ohrida. Nakon kafe dobrodošlice otišli smo u restoran Kaneo, smešten na samoj obali Ohridskog jezera, gde smo uživali u ribljim specijalitetima, a pored izuzetno ljubaznog osoblja, društvo su nam pravile prelepe ohridske mačke, kojih ima na svakom koraku.

Narednog dana krenuli smo u obilazak grada - muzeja koji je pod zaštitom UNESCO-a, nadaleko poznatog po tome što je nekada imao 365 crkava, za svaki dan u godini. U pratnji turističkog vodiča Aleka obišli smo grad, posetili crkvu Sv. Sofije, videli Antički teatar, manastir Sv. Nauma, obišli Samuilovu tvrđavu, sa koje se pruža veličanstven pogled na jezero, planinu Galičicu, grad i okolna mesta. Posetili smo i nacionalnu radionicu za ručnu izradu papira “Sv. Kliment Ohridski”, gde se nalazi replika čuvene Gutenbergove prese i gde nam je vlasnik radnje, Ljupče Panevski, pokazao kako se ručno proizvodi papir. Nakon obilaska, uživajući u sunčanom danu, red je došao na suvenirnice i ohridsku pijacu. Tu smo kupili tradicionalno makalo i svoju posetu Ohridu završili kafom na obali jezera.

Ohrid, koji je poznat po čuvenim ohridskim biserima slobodno možemo nazvati pravim biserom Makedonije, u koji ćemo se sigurno vratiti, jer nas je očarao svojom lepotom.

Nakon Ohrida krenuli smo ka Bitolju, gradu konzula, gde smo posetili antički grad Heraklea Linkestis iz grčkog perioda.

Ovo mesto nam je predstavio Viktor i svojom pričom upotpunio naš doživljaj. Posetili smo i vinariju Stobi, gde nas je srdačno dočekao gospodin Saško i osoblje vinarije, nadaleko čuvene po odličnim vinima. Upriličen doček, prezentacija i degustacija vina učinila je da iz vinarije Stobi izađemo rumenih obraza i osmehom na licu.

Jelica Kurćanski, PanaComp Zemlja Čuda

Ivanka Tasić: Ulaganje u mlade ljude i nova tržišta je ključno za dalji razvoj turizma Srbije i Balkana

Ivanka Tasić sa saradnicima na studijskom putovanju po Makedoniji

P

anaComp Zemlja Čuda iz Novog Sada vodeća je turisitička agencija u Srbiji, koja se bavi receptivnim turizmom i koja je, kreirajući jedinstvene doživljaje, za svoj radijus delovanja odabrala Balkan.

PanaComp Zemlja Čuda jedna je od retkih koja u svoje redove permanentno uključuje obrazovane mlade ljude, i njihova znanja oblikuje i usmerava ka samostalnom delovanju u struci u kojoj imaju ambiciju da se ostvare. Kako bi mladi menadžeri u ovoj agenciji dostigli potreban nivo znanja i pribavili dovoljno informacija za samostalan rad, svake godine PanaComp Zemlja Čuda organizuje studijska putovanja kroz Srbiju i neku od balkanskih zemalja.

Ovakva putovanja su uvek dobra prilika da se upoznaju sa partnerima: predstavnicima hotela, vinarija, kulturnoumetničkim društavima i asocijacijama, sa kojima će u budućnositi sarađivati. Jedne godine cilj studijskog putovanja je bio Novi Pazar i upoznavanje znamenitosti grada i njegove okoline. Prošle godine tura je obuhvatila Sarajevo, Konjic i Mostar. Ove godine je organizovana kružna tura po Makedoniji.

Usvajanje novih znanja na pozitivnim primerima je najdelotvorniji put do znanja. Na ovim proputovanjima, osim novih informacija i lepih utisaka, ovi mladi ljudi su, zahvaljujući dobroj saradnji u prethodnom periodu i kredibiliteta ove agencije, fantastično i dočekivani, i sprovedeni po tamošnjim lokalitetima od strane domaćina.

- Nedavno su naši mladi upoznali nešto što nisu ni sanjali da postoji. Naš cilj je da oni dostignu naš nivo znanja, da

kultura i sloboda u poslovnom odnosu bude deo njihove ličnosti, da budu u mogućnosti da pruže redovne usluge, ali i usluge koje niko drugi na taj način ne bi mogao da pruži ističe direktorka agencije, gospođa Ivanka Tasić i dodaje: - Naš zadatak je da se bavimo širom slikom našeg regiona i da svakog dana radimo na njenom unapređivanju. Srbija je mala zemlja, ali dobro upakovana i sinhronizovana sa našim komšijama predstavlja jako zanimljivo i prepoznatljivo tržište. Mi se već ozbiljno pripremamo na izlazak na velika tržišta Kine, Dalekog i Bliskog Istoka, i za to moramo biti potpuno spremni.

Po njenom mišljenju, u turizmu bez mladih ljudi nema uspeha. Oni su ti koji u ovo lepo, ali vrlo ozbiljno i zahtevno zanimanje unose raspoloženje, vedrinu i radost. Ko ne misli da podrži mlade, ali ne samo deklarativno, taj nema šta da traži u turizmu. Zato naglašava važnost još intenzivnije saradnje sa visokoobrazovnim institucijama koje školuju turističke radnike, jer samo kroz praksu, kroz podsticanje i podržavanje od strane iskusnih praktičara, možemo da dobijemo kvalitetne i profilisane stručnjake.

Da je PanaComp Zemlja Čuda dobar primer ove prakse prepoznala je i Turistička organizacija Srbije, dodelivši joj 2012. godine najprestižniju nagradu u Republici Srbiji u oblasti turizma - „Turistički cvet“.

To je bio i podstrek da stručni tim PanaComp-a (http:// www.panacomp.net) bude još avangardniji i da još hrabrije istupa u kreiranju novih programa, da bude uspešniji u realizaciji zahtevnih i nesvakidašnjih događaja.

53

Stvaranje moderne kuhinje

Š

ta se to desilo da se kvantitet zameni žele da budu deo tog visokog društva. Nastaje kvalitetom, da jedno novo zanimanje, dramatična promena i čovek koji je do juče bio zanimanje šefa kuhinje (CHEF), popriskriven u kuhinji, o kojem se malo znalo i nimi popularnost planetarnih razmera? Bila su kom kroz vekove nije padalo na pamet da mu to samo neka od pitanja, na koja je pokušala se zahvali na izvanrednosti pripremljenoj u tada odgovori istoričarka umetnosti, pisac i ganjiru, postaju superstar. U procesu brendiranja, stroheritolog, dr Tamara Ognjević. Posetioci formiraju se pravila, otvaraju se prve ozbiljne IV Konferencije „Moja kravica Food Talk“, u škole, pojavljuje se „princ među prinčevima“ organizaciji Press color Group na Ribarskom Antoan Karem. Ovaj čovek, karijeru je zapoostrvu kraj Novog Sada, mogli su da čuju o čeo kao poslastičar i bio vrlo svestan svojih radikalnim promenama u načinu razmišljanja kreativnih sposobnosti, neumeran istraživač poteklim od strane francuskih prosvetitelja: regionalnih kuhinja na tlu Francuske, svestan Mišel Montenja, Voltera, Brij-Savena..., koji da cenu jednom jelu podižu priče kao i njegov su odlučili da ne jedu na način na koji su to realan kvalitet. Karem je tvorac tzv. „francuradili do tada. skog rečnika“, što će već u drugoj polovini Tamara Ognjević Francuski prosvetitelji su sa stola tadašnjeg XIX veka biti alfa i omega gastronomije, povremena sklonili demonstratore moći: „bibegotovo u ekskluzivnim restoranima. Više nije re“ - jako začinjene soseve, šećere, višak mesa, i uveli povrće, bilo pitanje s kim i iz čega jedete, već da li jedete jela pariske voće i laganiju hranu. Takva hrana, nije opterećivala um, već gastronomije, a veliki šefovi bili najtraženiji i najplaćeniji ljudi omogućavala duge diskusije za stolom o temama iz filozofije, na svetu. politike, umetnosti, nauke. Time su otvorili vrata jednom vrlo To je i vreme nastanka Evrope nacija, vreme neverovatne interesantnom procesu, koji će u klasično kulinarstvo uvesti utakmice među narodima, ko će u čemu biti bolji. Francuska nauku. Zahvaljujući čuvenom francuskom šefu, Antoanu Kare- u tom procesu bira tri elementa po kojima će biti prepoznate mu (Marie Antoine Carême 1784.i po kojima je mi znamo i danas: 1833.), ta nauka će biti podigunta francusku kulturu i francuski jezik, na stepen umetnosti. francusku gastronomiju i imižd U tom procesu prosvetitelji nisu francuskog ljubavnika. Intelekželeli da jedu kao vladari, već kao tualna elita kroz svoje filozofske, intelektualci i time napravili prvi naučne spise i eseje, nosi luču nakorak u stvaranju moderne kuhicionalne opredeljenosti, kao nečeg nje, u kojoj će ona postati gastroizuzetnog. Bilo je samo pitanje nomija. Francuska krajem XVIII trenutka kada će se pojaviti veliki se nalazi pred vratima ozbiljnih šefovi i postati velike zvede. Kasocijalnih promena koje će dovesti rem je bio majstor u tome da se dodo Francuske buržoaske revolucipadne. Njegov portret će biti okaje. Ona nije bitna samo sa aspekta čen u svakom restoranu u Parizu, rušenja aspolutističkog režima, već i sa frizurom po poslednjoj modi, i za gastronomiju. Bez buržoaziizgledao je kao kakav Bonaparta je ne bi bilo ni čuvene francuske francuske Haute cuisine (visoke kuhinje, posebno ne one posebne kuhinje). On insistra da šef mora koju nazivamo gastronomijom Pabiti dobar govornik i zgodan. Jer riza i važne ličnosti - pariskog šefa. kada vam lep čovek posluži lepo Nije svejedno da li ste šef iz Nanjelo odmah pomislite na onaj tresija, Bordoa ili nekog drugog franći francuski atribut, na francuskog cuskog grada. Samo ako ste pariski ljubavnika. šef pripadate samom vrhu - smatraNa ruku je išla i mogućnost ju vas Bogom među šefovima. štampanja kuvara, koje pišu šefovi Buržoazija je ta koja će uspostapuput Karema, i odmah postaju beviti manir javnog obedovanja, i dan stseleri. Šef je pisac - intelektualac, danas karakterističan za francusko istraživač, naučnik, a kada pred vas društvo. Bili su potrebni vekovi da stavi tanjir shvatite da imate pravo se stvori koncept restorana kao taumetničko delo koje za razliku od kvog, a samo trenutak da se formira nešto što ćemo prepoznati klasičnih umetničkih dela ima i četvrtu dimenziju, dimenziju kao pariski restoran visoke klase. ukusa. Nije ni čudo da je UNESCO kao deo nematerijalne baNa toj i takvoj sceni pojaviće se ljudi koji će shvatiti da ne štine, kao prvu gastronomiju zaštitio upravo tzv. visoku kuhižele da budu obični kuvari, sakriveni iza kuhinjskog zida, već nju kreiranu u Parizu.

54

Pasulj fest u Krčedinu

- Pasulj na srpski način P

očetkom oktobra, u domaćinstvu Lise Brown u Krčedinu, po treći put održan je Pasulj Fest. Ova mini pasuljijada organizovana je sa ciljem da se gostima prezentuje domaći specijalitet - pasulj pripremljen na srpski način, uz neke druge kulinarske osobenosti srpske kuhinje. Tako su gosti mogli da uživaju u domaćoj gibanici koja je za tu priliku stigla čak iz Niša, štrudlama, domaćem siru, raznim salatama...

Za razliku od ranijih godina, ovoga puta varjače su ukrstili iskusni majstori kuvanja ovog tradicionalnog jela pristigli iz cele Srbije i iz Republike Srpske. U četiri kotlića kuvane su

četiri vrste pasulja, nazvanih po krajevima iz kojih su kuvari došli: 1. Šumadijsko-valjevski (šef Aleksandar Urošević); 2.

Sembersko-fruškogorski (šef Miroslav Bojanović); 3. Krajiški (šefovi Milan i Zaga) i 4. Krčedinsko-bosanski (kuhinja The English Book-a).

Sve korake majstora pomno su pratili posetioci, znatiželjno obilazeći kotliće, ne bi li skinuli neku „caku“. To nije bilo ni malo lako, jer su ovi bili radi da neka znanja podele sa njima, ali ono najvažnije su ipak sačuvali za sebe.

Neko ko je ipak malo više uspeo da pronikne u njihove tajne, bili su studenti gastronomije Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Grupa studenata, prisustvovala je ovoj za njih višestruko korisnoj praktičnoj vežbi, pomagala starijim kolegama i bila uključena u samo kreiranje jela od najrasprostranjenije mahunarke na planeti, a sve to uz nadzor njihove profesorke Bojane Kalenjuk, jedine žene doktora gastronomije u Srbiji.

Po završetku kuvarskog dela, gospođa Lisa Brawn je vredne studente darovala knjigama - kuvarima sa receptima iz Kine, Italije, Nemačke i Engleske.

Gosti su mogli da probaju i fruškogorska vina i nekoliko vrsta interesantnih rakija. Za dobro raspoloženje potrudio se sremski tamburaški orekestar “Tri plus dva” koji je dobrom pesmom isprovocirao da se učesnici festivala uhvate u kolo i zaigraju.

Gospođa Lisa Brown, Engleskinja srpskog porekla, vlasnica i direktorka „The Englesh Book-a“, pored Pasulj Fest-a u oktobru, svakog juna organizuje i manifestaciju „Dani Hleba i Vina“, na kojoj se publika upoznaje sa vinima iz Srbije.

Ograničen broj posetilaca, uslovljen veličinom imanja „Vila Ravijojla“ u Krčedinu, na kojem se manifestacije održavaju, gotovo domaća atmosfera, iznad svega prijateljska, i domaćica vična ovakvim okupljanjima, najbolja je preporuka dolaska na ove događaje.

Samo da ne bude zabune, ovo jelo je na sprkoj trpezi od davnina. Pasulj je u Evropu stigao tek u XVI veku sa španskim kolonistima, ali na tlu Srbije bila je poznata slična biljka, sličnih svojstava - pasuljica, pa tako s pravom možemo da kažemo da je ovo autohtono jelo pripremljeno od biljke koja je odvajkada rasla na ovim prostorima.

55

Nevena Veselinović u razgovoru o zdravoj ishrani

Zdravo i ukusno u isto vreme

U

želji očuvanja zdravlja ili izražavanja svojih stavova protiv ubijanja životinja, danas sve više ljudi u svetu, ali i kod nas, usvaja vegetarijanske i veganske principe

ishrane.

Nevena Veselinović idejni tvorac koncepta „Celo zrno cetering“ iz Beograda, iz porodične radionice zdrave hrane, „porodične kuhinjice“ kako je naziva, priprema zdravu i ukusnu, uglavnom vegansku hranu za proslave, korporativne i privatne događaje. Na nagovor prijatelja i u poslednje dve godine korisnika usluga ove manufakture, vlasnica ima u planu da proširi delatnost na prostor restoranskog tipa, što bi omogućavalo konstantnu dnevnu isporuku za one koji hoće da se hrane zdravije u nekom poslovnom ambijentu.

Nevena Veselinović je tridesetčetvorogodišnji marketing menadžer, sa sedmogodišnjim stažom u velikim korporacijama u prehrambenoj industriiiji (Imlek), trenutno postdiplomac Fakulteta za biofarming iz oblasti biljne organske proizvodnje.

Mlada, lepa i atraktivna, pronašla je izazov u ovoj profesiji, među tradicionalnim, nacionalnim i internacionalnim jelima od organskih namirnica upotrebljenih na zdrav način, kombinovanih po ličnom ukusu. Interesovanje koje ju je opredelilo za današnju profesiju probudilo se pre nešto više od 13 godina, kada je probala mama-Milankinu posnu sarmu.

- U jednom trenutku sam shvatila da ne volim meso i pošto sam veliki hedonista, počela sam da istražujem šta je to što se meni u ishrani dopada, a da je lako za želudac, da mogu da jedem, a da se ne prejedam. Istraživala sam nacionalna i internacionalna jela, počela da uvodim neke zdravije navike, da pripremam obroke na zdraviji način, upotrebljavam organske namirnice, himalajsku so, zdrave zaslađivače, hladno ceđena ulja pogodna za termičku obradu, razne druge namirnice koje pripadaju kategoriji „superfood“ - objašnjava naša sagovornica.

Favorit su joj chia semenke, koje koristi i u pripremi slatkih i slanih jela, odlične za zgušnjavanje pudinga i raznih pasti koje pravi, nutritivno bogate vitaminima i mineralima; na vrhu te liste su i spiruline, plavo-zelene slatkovodne i druge alge, a sa naših terena favoriti su joj začinske biljke poput sveže nane, bosiljka, po mogućnosti organskog porekla; tu je i rabarbara u pasulju po maminom receptu na veganski način... Smatra da

56

svako ko želi da se zdravije hrani može vrlo lako da pravi prebranac, gastro sarmice, bez mesa sa tradicionalnim ukusom.

Prvo jelo koje je pripremila na ovaj način bila je pasta od integralne testenine i bukovača koje sada zove veganskom slaninicom. Koristi ih tako što ih suve isecka i proprži na hladno ceđenom (može suncokretovom, od semena grožđa) ulju, i uz himalajsku so. Pripremljene na taj način one dobiju ukus i miris, ali i hrskaju kao prava slaninica.

Ova radionica veganskih užitaka, izdašna je i u spravljanju italijanskih, kineskih specijaliteta. U toj radionici ne postoji definisana razlika između nacionalne i internacionalne kuhinje, već samo princip pripreme koji se odnosi na kvalitet namirnica.

Gospođica Veselinović ističe da je Vojvodina pravi rudnik zdravlja, odakle potiče i gro njenih dobavljača. Čak i u slučaju da neko poželi nešto „mesno“, posao se ne odbija, već se meso nabavlja od odgajivača mangulica iz okoline Subotice.

- U osmišljavanju autentičnog ukusa i kreiranju recepata, kombinujem tradicionalna znanja i savremena svetska dostignuća. Sve što je vezano za sprska jela oslonjeno je isključivo na mamine recepte - kaže Nevena Veselinović, koja je s namerom da širem auditorijumu približi ideju veganstva i mogućeg gurmanluka na vegan način, započela da piše blog VEGANLUK. Na pitanje zašto bi ljudi trebali da se hrane na ovakav način, ova preduzimljiva žena kaže: - Ne bih da se bavim aspektima zaštite životne sredine i ekologije, a to je ono u šta bi trebalo prvo da se uputimo kada je veganska ishrana u pitanju, jer je najveće zagađenje dolazi iz mesne industrije. Ako pođemo od ličnog zadovoljstva, brige o sebi i svom zdravlju, morali bi da poradimo na menjanju svojih navika, i bar nekoliko obroka, ili nekoliko dana u nedelji konzumiramo lakšu, vegansku hranu. Mnogi proizvodi koji su u širokoj upotrebi, rafinisani su i prepuni pesticida i hormona.

Moramo da znamo da meso nije izvor proteina, već je to kinoa, drevna žitarica, koja je osim proteinima bogata i gvožđem. Bogat izvor hranljivih sastajaka su pečurke i Srbija bi mogla da bude potencijalno najveći izvoznik pečuraka u Evropi jer njima snabdeva gotovo sve svetske restorane. Srbija je zemlja koja bi mogla da živi od gajenja biljaka i pečuraka, a ne od stočarstva, i o tome bi vredelo porazmisliti.

O

Čiji je kupus bolji

vo pitanje svake godine postavljaju Mrčajevčani i Futožani.

Svakog trećeg vikenda u septembru, domaćini Kupusijade u Futogu gostuju na Kupusijadi u Mrčajevcima, a mesec dana kasnije, Mrčajevčani uzvraćaju posetu Futožanima na njihovoj manifestaciji. Čačani hvale organizaciju futoške Kupusijade, najveće i najprestižnije manifestacije posvećene ovoj ukusnoj i lekovitoj biljci. Hvale i Futoški kupus, ali kažu da je i njihov toliko dobar da je zaslužio najveću svetkovinu u čačanskoj opštini. Dragan Đolović rukovodilac službe za unapređenje i razvoj turizma u Turističkoj organizaciji Čačka, naglasio je da je najbolja promocija mrčajevačke manifestacije u Futogu, kao što je futoške u Mrčajevcima.

- Ovo je jedna fina priča u koju se Mrčajevci lepo uklapaju, i obratno. Nastojanje organizatora i jedne i druge manifestacije je da posvete malo više pažnje ovom povrtarskom proizvodu, da prošire „kupusijade“ i na druga područja. Na našoj manifestaciji predstavnici futoške pripremaju svoj kupus ili sarmu, što je prilično velika atrakcija za moravički kraj. U Futogu Mrčajevčani kuvaju svadbarski kupus, što uvek izazove pozitivne reakcije. Dobro je da se održava saradnja i treba nastojati da ona bude unapređena. Dobro je dok svako kaže da je njegov kupus najbolji. Svako treba da hvali svoj kupus, a istovremeno da ovaj iz Mrčajevaca dođe u Futog da kupi malo Futoškog kupusa, a ovaj iz Futoga da dođe u Mrčajevce i tamo kupi kupus iz tog kraja.

U obe manifestacije treba uključiti i malo više reč nauke, putem tribina i skupova, jer bi stručnjaci sa poljoprivrednih fakulteta i instituta mogli da daju malo „vetra u leđa“ proizvođačima - rekao je gospodin Đolović, dodavši da je cilj svih ovih i budućih kupusijada brendiranje na nivou Srbije. Jer, što se tiče količine, mi smo za sva tržišta mali proizvođači, i za sve ima mesta, dok pojedinačno malo šta možemo uraditi. Tome na ruku ide činjenica da čačanski i futoški kupus ne dospevaju u isto vreme, te samo udruženi mogu da izađu u susret potrebama potrošača.

Gospodin Đolović je istakao značaj Kupusijade u Mrčajevcima i sa aspekta turizma primerom da danas nema nikoga ko prolazi kroz ovo mesto, a da ne svrati na svadbarski kupus.

Zajedno i na ovogodišnjoj Futoškoj kupusijadi - Na ovaj način povećavamo interesovanje onih koji nisu bili, a takođe da oni koji su jednom bili dođu ponovo, da vide da li ima pomaka ili da daju neku ideju šta još uraditi da bi njihov boravak bio duži i sadržajniji. Bez poljoprivredne proizvodnje nema kvalitetetnog turizma, a bez ozbiljnosti u toj privrednoj grani nema potrošnje poljoprivrednih proizvoda.

Kao turistički radnik, velikim benefitom Kupusijade u Mrčajvecima smatra i dolazak slovenačkih gostiju koji traže veće količine npr. suvih šljiva, ali su zadovoljni i sa manjim pakovanjima suvih i čokoladiranih šljiva, kajmaka i sira... S druge strane u hotelima i drugim drugim ugostiteljskim objektima data je raznovrsna ponuda specijaliteta koji nisu autentični, ali su od autentičnih i domaćih proizvoda, što takođe predstavlja novi kvalitet. Čačanski kraj se i dalje najviše vezuje za šljivu i voćne rakije. Na Institutu za voćarstvo je stvorena 41 sorta voćaka, od kojih petnaest sorti šljiva. Na teritoriji opštine Čačak ima nekolicina manjih proizvođača rakije uglavnom voćnog ukusa, koje osvajaju gotovo sve medalje na Novosadskom sajmu i prestižnim ocenjivačkim festivalima u zemlji. Jedan od najvećih među njima, skoro celokupnu svoju proizvodnju plasira u Nemačku. Po mišljenju gospodina Đolovića, nephodno je da svi oni koji imaju mogućnosti i potrebu, uđu u ovu priču da bi svima bilo bolje. Potrebno je sve naše potencijale upakovati u jedinstveni proizvod koji će omogućiti i duži i sadržajniji boravak

turista. U to se ubrajaja i trud turističkih radnika da pored manifestacije, kao povoda njihovog dolaska, dobiju mogućnost da obiđu prirodne lepote, kulturno-istorijsko nasleđe, razne segmente foklornog nasleđa, kulturno-umetničkog programa ovog kraja.

Gospodin Đolović sa žaljenjem pominje ruralni turizam, nešto što smo imali i izgubli, a danas pokušavamo da vratimo.

- Uložili smo više truda da podignemo etno sela, kvalitetne ugostiteljsko-turističke objekte, hotele i hostele po selima, a zanemarili domaćinstva, posebno ona u kojima žive tri generacije, koje se bave raznovrsnom poljoprivrednom proizvodnjom, gde manji broj gostiju, jedna do dve porodice, mogu da za tri ili deset, učestvuju u svakodnevnici svojih domaćina. Domaćini su nenametljivi ljudi pa ih mi često ni ne vidimo. Njima bi pružanje usluga vezanih za seoski turizam bio dodatni posao uz primarni, poljoprivrednu proizvodnju, a mogao bi da obezbedi i sasvim dobru zaradu - zaključio je na kraju Dragan Đolović.

57

Mačvanac razbio predrasude o kozjem siru

M

omčilo Budimirović (72 godine), profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u penziji, i danas živi u Šapcu sa porodicom, ali je u selu Glušci, opština Bogatić, početkom novog milenijuma, odlučio da gaji koze. Nije trebalo mnogo vremena da mu ove pitome životnje prirastu za srce.

Posle dve došle su šest, dvadeset i šest, pedeset i šest. Kako se njihov broj uvećavao, a time i količina kvalitetnog mleka koje su davale, došao je na ideju da pokuša sa proizvednjom kozjeg sira. Razmišljao je u pravcu: Kada Francuzi mogu, što ne bismo mogli i mi?, i uz pomoć stručnih ljudi, literature i poznanstava, obilazaka farmi u zemlji i inostranstvu, 2005/6 godine započeo je ozbiljniju proizvodnju PUNOMASNOG POLUTVRDOG KOZJEG SIRA U HRASTOVOJ KORI SA ČUBROM I PLESNIMA.

- Ja ovo hoću, volim i mogu, i tako će biti do daljnjeg, jer pored obaveza i napornog rada, u kojem, moram da priznam uživam, ovaj posao mi daje mogućnost za kvalitetnim druženjem - kaže ovaj gospodin, koji je odnegovao 36 generacija đaka, ponosan što ga njegovi bivši učenici i dan danas kada ga sretnu u gradu izljube, rado popričaju sa njim.

Gospodin Budimirović je zadovoljan što je „Mačvanac“ razbio predrasude o kozjem siru, i svako ko ga je proba zatečen je prijatnošću njegovog mirisa i ukusa.

- Kao i sve drugo na svetu, i koze imaju svoj avers i revers, svoju dobru i slabu stranu. Koze imaju miris na koji je lako navići, sklone su brstu, pa u mladoj šumi naprave propast. Broz ih je u neko vreme likvidirao, zato što se smatralo, a i dan danji u Srbiji vlada mišljenje, da je onaj ko se bavi kozarstvom teška sirotinja, da koze drži samo da bi prehranio porodicu itd., što nije tačno.

Kozji proizvodi nose određen pečat, ali način spremanja, kada govorimo o siru, mleku, jogurtu, kiselom mleku dovedeni su na zavidan nivo i imaju čar nečeg posebnog - objašnjava gospodin Budimirović. Priznaje da ima tu i malo dokazivanja (njegovog), što je čovekova nasušna potreba, i da ako je već nešto uradio, želi da se time pohvali.

Gospodin Budimirović oseća zadovoljstvo što je pokazao da i u Srbiji umemo da proizvedemo kvalitetan sir, iako nam ovaj način proizvodnje naši preci nisu ostavili u amanet. Da je „Mačvanac“ zaista poseban, dokaz su zlatne medalje na sajmovima “Arhimed” u Moskvi i “Eureka” u Briselu, 2008. godine. Međutim, tu godinu obeležila je i kriza u svetu, zaustavivši njegove prijatelje koji su imali izuzetMomčilo Budimirović na Danima berbe grožđa u Vršcu ne planove za razvoj ovog proizvoda u Kvalitetno mleko, lekovito bilje i kora od hrasta čine osnov- svetu. Posle je bilo i drugih zainteresovanih, ali njega su stine sastojke ovog delikatesa. Mleko od francuske alpske rase gle godine, tri bajpasa, jedan srčani zalisak, veštački kuk..., pa nema u sebi miris hrane koju brste koze. Hrast je prebogat on nastavlja proizvodnju sa velikom ljubavlju i uživanjem, ali izvor minerala, vitamina, tanina, koji blagotvorno deluju na bez ambicija, vezanih za svetsku promociju. Ovaj sir, danas se ljudski organizam. Čubar je lekovita biljka koja poboljšava služi u elitnim beogradskim restoranima: „Tri šešira“, „Franš“, ukus, a zovu je još i „mačvanska vijagra“. Ovakav sir može da „Marinada“... Ipak, najukusniji je ako se proba na licu mesta, se radi samo ručno, nikako industrijski i svaki je unikat. kod domaćina, u Glušcima.

U ovom poslu gospodin Budimirović je glavna i nezameOstaje još samo žal što Bora D. Simić (1929-2016), najčunjiva karika i danas nosi najveći teret proizvodnje. Mudro se veniji mačvanski pesnik i sanjar iz sela Glušci, koji je u svom fokusirao na jedan jedini proizvod za koji može da kaže da je dugom i plodnom veku punim srcem pevao o rodnoj Mačvi, apsolutno njegov. Logistička podrška stiže od njegove porodi- svom selu, kao prestonici besmrtnog hleba i njegovom žitu što ce, ali i sin, stomatolog, sa ordinacijom u Šapcu, i ćerka, diplo- raste od zemlje do neba, o suncu, plodnosti i cvetovima ravmirani ekonomista, zaposlena u banci u Beogradu, izabrali su nice, nije samo stigao da u svojim pesmama doda neki stih o drugačiji životni i profesionalni put. „Mačvancu“.

58

Udruženje ljubitelja zdrave hrane i zdravog načina života - Eko Kula

U

našoj zemlji nema većeg i snažnijeg pokreta od pokreta žena okupljenih u udruženja žena, kojih danas, samo u Vojvodini ima preko 300 sa oko 1.000 članica. Iz godine u godinu, sve je više i predstavnika jačeg pola koji nalaze svoje mesto u ovim udruženjima.

Na raznim manifestacijama Eko udruženje „Eko Kula“, osnovano pre šest godina sa ciljem širenja dobrih vibracija, koje se odnose na način života i konzumaciju zdrave hrane, predstavlja se bogatom paletom proizvoda svojih članova. Njih tridesetak imaju da ponude brašna od organskih žitarica, hladno ceđena ulja, med, organsko začinsko bilje, sapune...

Gospođa Erika Proroković, predsednica Udruženja ističe da je njihovo delovanje u pravcu proizvođenje i negovanja dobrih misli i dela: pokušaj da porodicu vrate njenoj suštini - a to je porodično okupljanje za trpezom zdrave hrane, gde roditelji i deca dok obeduju razgovaraju i razmenjuju emocije. I sreća, i tuga, i radost jednog člana porodice tiču se svih ostalih članova, a svi problemi i sve radosti se lakše i lepše preživljavaju uz jela pripremljena od sastojaka domaće proizvodnje, na domaći način, u čijoj pripremi učestvuju svi članovi porodice.

To je preduslov zdravlju jedne porodice i svakog njenog člana.

- Trudimo se da ne pričamo o lošim, već o dobrim stvarima. Kada moja deca, jedanaestogodišnji blizanci idu u školu, ne govorim im da paze na času, da zapišu šta imaju za domaći, već: “Idite i uživajte. Škola je vaša druga kuća” – kaže gospođa Prokopović, po struci fotograf, i krivac za vrhunske i bogate foto galerije na Facebook stranici Udruženja sa svake manifestacije i događaja na kojima učestvuju. Miris plodne zemlje, talasanje zrelog žita od malena je za nju predstavljao poseban izazov, i zato je danas vlasnica malog kamenog mlina za proizvodnju brašna od organskih žitarica: raži, ječma, spelte.

I drugi članovi su uspešni privrednici: Ljilja Bobić, vlasnica je Uljare Bobić,

Šest godina uspešno promovišu zdrav život i tradicionalne vrednosti koja proizvodi hladno ceđena ulja lana, suncokreta i visokokvalitetno ulje od bundeve; Kristina Ilin se opredelila za proizvodnju organskog začinskog bilja...

A sve je to začinjeno „Biserima mudrih misli i izreka“ autora, gospodina Dušana Slijepčevića.

- Želimo da u svaku kuću povratimo stare običaje u kojima je žena mesila, a deca, privučena mirisom sveže ispečenog hleba, trčećim korakom zadovoljna se vraćala iz škole. Nastojimo da podignemo svest, i najmlađih i onih malo starijih, do nivoa da kada uzmu parče hleba, umoče u bundevino ulje, sa listom bosiljka ili neke druge začinske biljke, znaju da su uneli zdravlje u svoj organizam.

Način na koji smo uspeli da organizujemo život u našim porodicama želimo da podelimo sa drugima. Zato se potpisujemo kao organizatori nekoliko manifestacija - kaže naša sagovornica.

U oktobru 2016. Udruženje je priredilo Sajam zdrave hrane na temu „Bundeva na 1001 način“. Od bundevinih semenki, mesa i bundevinog ulja pripremani su hleb, salata, pite, čorbe, variva... Svako je mogao da donese neki svoj proizvod kućne izrade, poput meda, kolača, kupusa, i da ga trampi za brašno, ulje, i sve drugo što se našlo u ponudi. Baš kao nekad.

Udruženje je bilo organizator i događaja takmičarskog karaktera „Proleće u čarobnom loncu“, gde su ekipe imale zadatak da kao obavezan sastojak u jelu upotrebe shiitake pečurke (proizvođač je jedan njihov član), suncokretovo hladno ceđeno ulje i očišćeno semenje suncokreta.

U svojim prostorijama, Maršala Tita 316, organizuju radionice na temu “Brašno mleveno na kamenu“ koje vodi Erika Proroković, obuke: “Pustovanje-filcovanje vune”, „Učimo da vezemo” sa profesoricom Milkom Grubor, „Ajurvedsko organsko baštovanstvo“ uz asistenciju Saške Karapetrović i Tanje Labović; predavanja: “Organska proizvodnja-šansa za sve, bio bašta”, prof. dr Branke Lazić. „Anatomija kičmenog stuba, vežbe za pokretljivost i vitalnost“, prof. dr Branke Protić Gava sa Fakulteta za fizičku kulturu iz Novog Sada...

Na taj način Eko udruženje „Eko Kula“ izlazi u susret svima onima koji ih kontaktiraju i pitaju za neku uslugu.

Ukoliko nema nekog od članova Udurženja ko može da odgovori na ove zahteve angažuju predavača, pripreme stolove, pitu od bundeve ili jabuke, skuvaju čaj, i u tako čarobnoj atmosferi spremni su da usvoje novo i nadograde znanja utemeljena na životima svojih predaka.

59

Rajko Barać (u sredini) sa kolegama na druženju gljivara na Fruškoj gori

Grof

Sremske grofovije

gljiva

60

G

ospodin Rajko Barać, grof Sremske grofovije gljiva, agronom u penziji i predsednik GD „Srem“ iz Sremske Mitrovice, jedna je od legendi gljivarstva Srbije. Njegova grofovija obuhvata ravni Srem, Fruškogorje, sve ono što se pogledom može obuhvatiti sa vrha Fruške gore prema Bačkoj i prema Mačvi.

Ovu teritoriju počeo je da osvaja pre 40 godina, kada ga je, jednog prolećnog dana, prijatelj poveo u gljivarenje - u berbu smrčaka. Kako je kasnije shvatio, to je kao da je u svet gljiva ušao „na carska vrata“. Svake godine je taj ritual ponavljao, i svakog aprila obolevao od čudne bolesti - „smrčkovitog nemira“.

Nabavio je tada i jedinu knjigu o gljivama do koje je mogao da dođe, jer do pre 25 godina, nije bilo nijedne ilustrovane knjige u Srbiji o gljivama. Korišćena je hrvatska i svetska literatura, da bi kada je sa grupom sremskih i beogradskih entuzijasta počeo okupljanje gljivara, započet i proces podrške fotografisanju gljiva i objavljivanje nalaza u ekološkim, gljivarskim i naučnim časopisima.

Gospodin Barać je danas zadovoljan što je u Srbiji objavljeno preko 30 knjiga, od kojih je doajen gljivarstva u Srbiji i njegov veliki prijatelj, gospodin Ibrahim Hadžić, autor šesti-sedam knjiga vezanih za ovu temu.

Gospodin Barać je jedan od osnivača Gljivarskog društva „Srem“ i „Mikološkog društva Srbije“ iz Beograda pre 23 24 godine. Deset godina kasnije, pomogao je formiranje Gljivarskog društva „Novi Sad“.

Sa Mirom Davidović i Nadom Lazić prvi je uspostavio saradnju sa gljivarima iz Hrvatske. Pre osam godina oni su tragom gljivarskih susreta upoznali Vesnu Arzenšek i Josipa Šimića Marina iz DG Bujštine „Boletus“, Umag, organizatore „Smrčkijade“. Danas su gljivari iz Srbije tamo rado viđeni gosti, a Istrani redovni učesnici „Dana vrganja“ na Kopaoniku. Nažalost, obaveze im ne dozvoljavaju da budu deo fešte: „Susreta gljivara na Iriškom vencu“ koju trinaest godina za redom krajem oktobra, početkom novembra, organizuje GD „Novi Sad“. Osim sa gljivarima iz Hrvatske, gospodin Rajko Barać bio je inicijator uspostavljanje plodne saradnje i sa gljivarima iz Sarajeva.

Jedan je od onih gljivara koji je igrom srećnih okolnosti našao retku gljivu Battarrea phalloides, prvi na području Hrvatske. Bilo je to pre pet godina, a rezultati nalaza, obrađenih u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu i Institutu „Ruđer Bošković“ u Zagrebu, objavljeni su u nekim evropskim gljivarskim časopisima. Interesantno je da je ovu gljivu u Srbiji prvi put pronašao jedan Hrvat. Iz tzv. Vodiča za branje gljiva „Svijet gljiva“ hrvatskog mikologa-amatera Karla Hafnera, saznaje se da ju je on pronašao šezdesetih godina XX veka u okolini Subotice (I. Hadžić, Planeta, 2016).

Gospodin Barać je, posle skromnih i bojažljivih početaka, danas zadovoljan pravcem, aktivnostima i brojnošću gljivarskih društava u Srbiji, posebno ambicijom mladih gljivara. Hvali Novosađane. Kaže, postigli su mnogo, druže se sa čitavim regionom, domaćini su i idu u goste, i uspeli su da osmisle fantastičan skup i dodaje: - Kamo sreće da u Novom Sadu rade dva, tri gljivarska društva. Ali dobro je i ovako. Okupljanje, druženje uz gljivarenje i determinaciju ovih šumskih čarobnica, i posle 40 godina druženja sa njima, predstavlja pravi izazov.

Gljivarsko društvo Novi Sad dobar domaćin XIII

Susreta gljivara

T

radicionalan „Susret gljivara na Iriškom vencu“ je i ove godine, uprkos tome što je bio baksuzan trinaesti po redu, propraćen dobrom berbom, bogatom izložbom, velikim brojem gostiju i posetilaca, a vreme je bilo „kao poručeno“.

Zakazan za vikend, 22. i 23. oktobar, Susret je počeo nedelju dana ranije, kada su se gljivari razmilili po Fruškoj gori u potrazi za jedinstvenim primercima najrasprostranjenijih organizama na zemlji - gljivama.

- Imali smo sreću da se najava kiše nije obistinila, ali manifestaciju bi održali bez obzira na vremenske prilike. Brali smo samonikle gljive za izložbu, uglavnom na Fruškoj gori.

Neposredno pred centralni događaj obišli smo i terene: Morović, Obedsku baru. Gljivari su sakupili preko 200 vrsta gljiva, tako da nismo imali vremena da ih sve determinišemo i pripremimo za izložbu. Sve u svemu GD Novi Sad, okupilo je osam GD iz Srbije, brojne posetioce, planinare, buduće gljivare, sve one koji su želeli da provedu prijatan dan družeći se sa nama - rekao je gospodin Stevan Baluban, predsednik Gljivarskog društva Novi Sad. Gospodin Baluban je s ponosom istakao bogatstvo Fruške gore gljivama, da je do sada determinisano oko 1.500 vrsta, da je samo u toku prethodne godine nađeno 92 primerka do sada nezabeleženih, a procenjuje se da ih ima mnogo više. To što ih nema u velikim količinama, nadoknađeno je njihovom raznovrsnošću.

GD Novi Sad osnovano je pre trinaest godina, ima oko 200 članova, od čega je 50-tak aktivno. Društvo ima i 7-8 počasnih članova, koji su takođe aktivni.

Osim izložbe samoniklih gljiva, svake godine članovi Društva priređuju izložbu fotografija gljiva Bojana

Stevan Baluban i Bojan Šeguljev Šeguljeva i Stevana Balubana. Ove godine bila je upriličena i izložba fotografija askomiceta Fruške gore, Dragiše Savića.

I ove godine Susret je bio miks intelektualnog i gurmanskog užitka. U sklopu otvaranja, gospodin Baluban je u ime domaćina zaslužnima dodelio zahvalnice. Na listi su se našli: Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, ispred GD „Kopaonik“ zahvalnicu je primila Jelena Vukadinović; dobitnici su bili i Asocijacija gljivara Srbije, GD “Šumadija” Kragujevac (koji su se pohvalili nalazom gljive - Amanita lactea, mediteranske vrste koja sve više osvaja severnije krajeve), Udruženje građana „Pečurka“ Krupanj, Mikološko društvo Srbije, GD „Ljubomir Vuksanović“ iz Banje Koviljače. Zahvalnica je dodeljena Udruženju penzionisanih radnika JP Srbijagas, Preduzeću za proizvodnju, pakovanje i dristribuciju šampinjona - FUNGI LAND 2007 iz Gajdobre, i pojedincima: Branislavu Uzelcu, Dragani Bokan, a usmena zahvalnost za 30 godina druženja sa gljivama, izrečena je Ibrahimu Hadžiću.

Branislav Uzelac je održao predavanje na temu: „Ishrana gljivama“, a Dragana Bokan je govorila o „Zdravom i ukusnom gljivarskom zalogaju“. Prisutni su mogli čuti dva zaniljiva i suprotstavljena mišljenja, ali svakako i da mnogo nauče.

Posle virtualnog došao je na red i konkretni jelovnik, kada su dva vrsna majstora u dva kazana, pripremila jedan paprikaš sa gljivama i mesom i drugi sa gljivama bez mesa. Za prave sladokusce organizatori su pripremili pohovane Sunčanice, za koje se čekalo u redu.

Organizator Susreta bilo je GD „Novi Sad“ uz pomoć UPR JP Srbijagas i NP „Fruška gora“, a plato ispred Infocentra NP je po trinaesti put bio mesto centralnog događanja.

61

Zbog nje Novi Bečej nazivaju velikom baštom

D

a li bi Tiski kej i Novi Bečej bili tako privlačna turistička destinacija da nisu tako lepo uređeni? Da nema toliko mnogo zelenih površina i cvetnih žar-

dinjera?

Na ova pitanja je lako odgovoriti, zato i ne pokušavamo da zamislimo ovaj živopisni gradić bez svog dekora.

Tvorac ideje ovakvog ruha grada je Sofija Blažin, inženjer pejzažne arhitekture zaposlena u JP „Komunalac“ u Novom Bečeju. Ona sa svojim timom tokom cele godine uređuje zelene površine grada, a rezultati su najuočljiviji u vreme najveće novobečejske manifestacije - Velikogospojinskih dana.

Ove godine je, već sam ulaz u grad nagoveštavao dobrodošlicu, sa roza petunijama i rodama, za koje se od davnina veruje da donose sreću, plodnost i prosperitet porodici.

Sam Kej, Sofija Blažin je obojila crvenim tonovima, što se poklopilo sa znakom Turističke organizacije opštine Novi Bečej, situirane na jednom kraju Keja. Zadovoljna je što je uspela da cvetove ipomeje (lat.Ipomoea batatas - kod nas poznatiji kao batat, slatki krompir) romantično ukomponuje sa novom, atraktivnom vrstom trave, intenzivno zelene boje. Kombinacija ipomeja i petunija ukrašavala je kandelabre, počev od ulaska na Kej do TO, a sve je to ispraćeno cvetnim piramidama. U amfiteatru je eksperimentisala i naizmenično poređala crvene i zelene ipomeje, što je dalo iznenađujuće dobar efekat.

Cvetni aranžmani često su meta ljudi sa fotoaparatima, ali u Novom Bečeju su to i oslikane kante za otpatke. Naime, umetnica Nadica Josimović je tokom prošle godine oslikala

62

Sofija Blažin

kante na Keju, a ove godine i u okolini osnovne škole.

Najveća satisfakcija Sofiji Blažin za sve ono što radi sa svojim timom su njeni sugrađani.

- Naši Novobečejci prepoznaju ono što mi radimo. Imamo puno cveća i niko ga ne uništava. Čuvanje cveća i negovanih travnjaka je poput zapovesti, i to je znak da su se sugrađani „primili“. Otišli su i korak dalje i počeli da uređuju svoju okućnicu, dolaze po savete, žele da iste ili slične cvetne aranžmane kao na Keju odgaje na svojim terasama, u dvorištima. Mi im izlazimo u susret akcijama, i sve ono što ne iskoristimo, iskoriste najvredniji - kaže naša sagovornica i dodaje da je Gospojina njihov „ispit zrelosti“. U to vreme se radi i danju i noću, uz veliki entuzijazam, ali i očigledne rezultate. Niko od posetilaca ne može a da ne primeti kako je grad uređen. S druge strane Gospojina s ponosom nosi eptitet najčistije u Srbiji.

Cvetne aranžmane i besprekorno uređene travnjake niko ne bi primetio da je po ulicama smeće. - Zato se desetak godina timovi ljudi, zajedno sa mnom, brinu da ulice budu čiste. U vreme najvećih gužvi, otpatke sakupljamo u četiri smene i zato se na pločniku, zemlji, travnjaku ne može naći ni pikavac, a kamoli neki papirić. A kada nema nigde ničeg bačenog nikom ni ne pada na pamet da nešto baci mimo kante. Naši radnici koji partroliraju su uniformisani i poštovani jer savesno obavljaju svoj posao – objasnila je Sofija Blažin i otkrila da već ima jasnu viziju Novog Bečeja naredne godine. To će moći da se vidi već početkom juna, u vreme najromantične manifestacije „Kada Tisa cveta“, kada i Tisa i Novi Bečej procvetaju.

U zagrljaju Srema S

a stasom najvećeg šarmera i ponašanjem pravog džentlmena, prepoznatljivog glasa besprekorne dikcije, novinar i voditelj Boško Negovanović, bio je i ostao jedna od najomiljenijih ličnosti novinarskog miljea bivše Jugoslavije, potom Srbije.

Svoj pohod u novinarske vode započeo je u Radio Sremu kao spiker - voditelj, završio kao v.d. direktor, i Boško Negovanović tako punih 30 godina, ponosan na taj period jer je tada Radio Srem bio jedna od viđenijih radio stanica na nivou Vojvodine. O tome svedoče brojne nagrade iz informativnog, zabavnog i drugog programa, u konkurenciji sam mogao da koristim razna pomoćna sredstva, govorim bez centara kakvi su Subotica, Sombor, Pančevo... Na Radio No- papira, jer tako sam zvučao prirodnije, i to mi je pomoglo da vom Sadu vodio je dnevnu emisiju sa aktuelnim događanjima lako uđem u televizijski šlif. Ali, nikada nisam bio u toj meri i informacijama „Kroz Vojvodinu“, a petkom na subotu noćni prepoznatljiv lik, da čim me vide na ulici kažu: “E to je taj.” program. Od 1986. honorarno je na TV Novom Sadu, vodio Neretko se događalo da mi kažu: “Jao, to ste vi. Prepoznali Nedeljno popodne u trajanju od šest sati, kao deo JRTV šeme, smo vas po glasu.” Radite na televiziji, a prepoznaju vas po kasnije kultne „Varošarije“, serijal emisija snimanih krajem glasu. Meni je to bilo simpatično - priseća se naš sagovornik. osamdesetih godina sa idejom da se preko manifestacija, festiPosle dvogodišnjeg izleta na jednoj privatnoj televiziji, vala i priredbi predstave gradovi u Vojvodini. Poslednjih šest predloženo mu je mesto PR-a TO Ruma. Prihvatio je i dopalo godina, Boško Negovanović radio je u Turističkoj organizaciji mu se. Imao je što šta da kaže ne samo o gradu već i čitavom Ruma, kao PR i v.d. direktor, pomogao da lepe priče o ovom Sremu. Jedan je od najzaslužnijih što se ovaj gradić između interesantnom, istorijski zanimljivom mestu stignu do najšire vinskog i svinjskog Srema, a koji se hvali da pripada i jednom publike, kada je velelepno, od svojih kolega ispraćen u zaslu- i drugom, našao na turističkoj mapi Srbije. ženu penziju. Ali tu nije kraj. Radoholičar, i dalje tražen na sve - Trudili smo se da predstavimo nekoliko posebno interesanstrane, nastaviće da radi ono što najviše voli, i u neposrednom tnih stvari, počev od Rumskog vašara koji traje bezmalo 280 kontaktu sa ljudima vodi akcije i priredbe koje su mu drage. godina (od 1747.), do lovnog i sportsko-rekreativnog turizma.

Tokom svoje karijere imao je puno izazova i ponuda, ali To je sve što je već postojalo i što su ljudi otkrivali sami, a rođen i odrastao u Rumi, od roditelja fruškogorskih Sremaca, mi samo dali podsticaj i afirmisali to na pravi način. Tokom ostao je veran i „vezan kao pupčanom vrpcom“ za svoj grad. poslednje dve godine sportska hala u Rumi je bila mesto priI kada je imao priliku da ode u veći grad i jače firme, uvek je prema državnih reprezentacija muških i ženskih selekcija u nalazio razloga da taj odlazak odloži. košarci, odbojci, rukometu, ali i reprezentacija iz afričkih zeČim je počeo da radi dobio je primamljivu ponudu, ali pošto malja, i onih sa Bliskog istoka: iz Bahreina, Katara, Saudijske je prvi koji je, tokom 25 godina postojanja Radio Srema, od Arabije. Neke od njih su vodili naši treneri, ali glavni razlog Radija dobio stan, smatrao je da nije momenat da im se zahva- njihovog dolaska bio je što su ovde imali mir i halu tik uz li na saradnji. hotel, što je prava retkost. Osim toga, tu je i jezero Borkovac, Poslednja prilika da pređe na TV Novi Sad desila se 2000. pogodno za fizičke pripreme. Lovni turizam se zbog šuma godine, ali je nekako u to vreme ponovo imenovan za uredni- punih divljači, u okolini Rume odavno upražnjava, ribolovni ka Radio Srema, i tadašnjem direktoru televizije je rekao:„Sa- zbog jezera bogatih ribom, takođe - objašnjava gospodin Nemo da sredim neke tamo probleme pa ću doći“. To sređivanje govanović. je potrajalo, i na kraju nije otišao. Isto se ponavljalo i sa ponuKako su zaposleni u TO Ruma u prethodnom periodu radili, dama koje su dolazile iz TV Beograda. najbolje govore činjenice. Broj turista u rumskoj opštini danas Često je po završetku posla u Novom Sadu znao da kaže: se meri desetinama hiljada, a 2010/11. zabeleženo je svega „Valja meni preko reke, preko brda. Idem ja kući mirno da 400. Od toga više od polovine domaćih. Ruma je 2009/10. rasspavam“. I to je bila i ostala osnova njegovog razmišljanja u polagala sa 20-30 ležajeva, a danas ima bezmalo 500 ležajeva životu. Ali, nikada se zbog toga nije pokajao. u kvalitetnom smeštaju, i 40 hiljada noćenja u toku godine uz - Kajanje nosi neku gorčinu. Kada se kaje, čovek mora da dominaciju stranih turista. nosi neko osećanje u sebi da je nešto pogrešio. Ja sam radio Ukratko, Boško Negovanović, gde god je radio, radio je dosvoj posao u Radio Sremu na pravi način, tamo sam 14 godi- bro i svuda je ostavio trag. Ovaj Rumljanin je postao zaštitni na bio glavni odgovorni urednik, godinu dana v.d. direktor. I znak profesije kojom se bavi, i kojom će se, nadamo se, još tada sam se trudio da, bez obzira što me niko nije video, i što dugo baviti.

63

64

Caffe bar Priča

“Način i oblici pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče i dalje i pričanju nema kraja...”

Ivo Andrić U mirnom delu Novog Sada, na novom Somborskom bulevaru, smešten je Caffe bar „Priča” u kojem svako može da uživa u svojoj priči. „Priča” svojim prijatnim abijentom i ljubaznim osobljem lako postaje deo svakodnevnice. Mesto na kojem ćete podeliti svoju priču sa prijateljima uz odličnu kafu i nezakolegama, nazdraviti sa drugarima ili večerati sa voljenima.

U prelepoj bašti caffe bara „Priča” možete uživati sa porodicom uz sveže ceđene sokove i poslastice, dok se vaša deca zabavljaju u delu razervisanom samo za njih.

Budite i vi deo “Priče”, neka “Priča” bude deo vaših života. Pričajmo zajedno priče u “Priči”.

Caffe bar Priča

21000 Novi Sad, Somborski bulevar 16b E-mail: kontakt@cafeprica.rs Web: www.cafeprica.rs

RED TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

66 4

CRVENI TAXI 021/44 55 77 069/44 55 777

N

HOTEL „NOVI SAD“

alazi se na raskrsnici najvećih bulevara, u neposrednoj blizini železničke i glavne autobuske stanice a takođe i u blizini Novosadskog sajma, centra grada i gradskih parkova.

Objekat raspolaže sa 111 dobro opremljeni soba, kapaciteta 225 ležajeva, od kojih su 33 sobe sa francuskim ležajevima, 26 dvokrevetne, 44 dvokrevetne soba sa dodatnim ležajevima, 5 De Lux soba, 2 porodična i 1 De Lux apartman. Ponuda hotela je upotpunjena restoranom, caffe restoranom, aperitiv barom, svečanim salonom, salama za konferencije i seminare, saunom i diskotekom.

Opremljenost soba: mini bar, TV sa kablovskim programima, telefon, klima uređaj, grejanje, radni sto, orman, kupatilo (tuš kabina ili kada), higijenski set, fen.

Usluge: usluge vešeraja, organizacija transfera gostiju, iznajmljivanje bicikla, fotokopiranje, iznajmljivanje računara, sauna, iznajmljivanje sala za sastanke i konferencije, korišćenje centralnog sefa i iznajmljivanje DVD plejera.

Hotel Novi Sad d.o.o Bulevar Jaše Tomića 1, Novi Sad Tel: 021/442-511, Fax: 021/443-072 E-mail: info@hotelnovisad.rs prodaja@hotelnovisad.rs Web: www.hotelnovisad.co.rs