Topsrbija br16 by M.D.

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

www.topsrbija.com

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

Mart 2018. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

Slika i fotografija: Šandor Šlajf

broj 16

TOPSRBIJA - Ambasador dobre usluge

TOPSRBIJA - The ambassador of good service

Prestižno priznanje „Ambasadori dobre usluge“ za 2017. goIn 2017, the prestigious award called „The Ambassador of dinu, u kategoriji „Medijski partner hotelsko-turističke indru- good service“ in the category of Media Partner of Hotel and strije“, koje dodeljuje redakcijski tim časopisa „Turistički Svet“, Tourism Indrustry has been awarded to TOPSERBIJA by the svojevrsni medijski brend za oblast savremenog hotelijerstva & editorial team of the magazine „Turistički Svet.“ This is neither turizma, predvođen osnivačem i direktorom, gospođom Ljilja- the first nor the only achievement for what TOPSRBIJA is doing, nom Rebronjom, pripalo je TOPSRBIJI. but it is certainly one of the most precious ones as it comes from Ovo nije ni prvo ni jedino priznanje za ono što TOPSRBIJA the certified authorities that have been ruling the tourism scene radi, ali je sigurno, jedno od najdražih jer dolazi od potvrđenih of Serbia for many years. autoriteta, koji vladaju turističkom sceThese acknowledgment is a confirnom Srbije godinama. mation of the work until today, but at Ovo priznanja su potvrda dosadašthe same time, the obligation and addinjem radu, ali istovremeno i obaveza tional motivation to continue in this dii dodatni impuls da se u tom pravcu rection. This direction consits of coninnastavi, govori o pozitivnim primeriuing to speak about positive examples, ma, pojedincima, grupama i događajaindividuals, groups, events that are ma, nedovoljno zapaženim, delimično insufficiently perceived, partially acpropraćenim, vrednim afirmacije. companied, worth an affirmation. The Turistička privreda je segment ljudtourism industry is a segment of human skog delanja koji ističe najveće i najactivity that emphasizes the greatest značajnije tekovine jednog kraja, jedand most important achievements of nog vremena, profil ljudi sposobnih da one period of time, a profile of people u svoj život i život drugih unesu nove capable of bringing new values into the Ljiljana Rebronja uručuje priznanje vrednosti i podižu kvalitet. lives, and raising the quality. Mihailu Berček U ovom broju, revija TOPSRBIJA In this issue, the TOPSRBIJA magdaje pregled zanimljivih dešavanja, predloge za posetu grado- azine gives an overview of interesting events, suggestions for vovima i krajevima širom naše zemlje, priliku da se upoznate sa visiting cities and places accross our country, the opportunity to ljudima neobičnih interesovanja i zanimanja, i široj javnosti ot- get acquainted with people of unusual interest and, to the wider kriva jedan novi, izuzetno perspektivan vid turizma - Gljivarski public reveals a new type of tourism – Mushroom tourism. By turizam. Predstavljanjem Gljivarsko-mikološkog saveza Srbije, presenting the Mushroom-Mycological Association of Serbia, gljivarskih društava, njenih članica, izbabranim pričama o prav- mushroom companies, its members, chosen stories about the cima njihovog razvoja, želimo da ukažemo na još jedno ogro- directions of their development, we want to point out another mno bogatstvo naše zemlje, koje na smislen i kontrolisan način enormous wealth of our country, which needs to be exploited in treba eksploatisati. Interesantan je podatak da se gljive, među a meaningful and controlled way. prvim živim organizmima koji su se pojavili na našoj planeti, Interesting is the fact that mushrooms, which are among the u Srbiji konzumiraju manje nego i u jednoj drugoj evropskoj first living organisms that appeared on our planet, are consumed zemlji, a da su trovanja daleko češća. in Serbia less than in any other European country. However, the I ovoga puta TOPSRBIJA vas vodi na jedno lepo putovanje. poisoning is far more frequent. And this time TOPSRBIJA will Uživajte! lead you to a nice trip. Enjoy! Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček, editor-in-chief of the magazine TOPSRBIJA - BEST OF SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 16 Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Izdavač: Fotografije: Mihailo Berček, Agencija za izdavanje novina Berček&Berček Martin Candir, Nikola Stojanović, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Aleksandar Putnik, Stevan Baluban i Web: www.topsrbija.com materijali oglašivača E-mail: topsrbija@gmail.com Štampa: Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Magyar Szo Lapkiado KFT DOO Mihailo Berček OJ Štamparija Forum Novi Sad Mob.: +381 63 54 98 77 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 Urednik: Elizabeta Berček CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2018. Mart – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2018. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

RED TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

CRVENI TAXI 021/44 55 77 069/44 55 777

SADRŽAJ – NASLOVNA Slika i fotografija: Šandor Šlajf . ............ 1 – II KORICA Hotel Premier Aqua, Banja Vrdnik ........... 2 – TOPSRBIJA Ambasador dobre usluge.......................... 3 – TOPSRBIJA - The ambassador of good service ........... 3 – Impresum ...................................................................... 3 – Crveni taxi, Novi Sad ................................................... 4 – TopSrbija-Najbolje iz Srbije br. 16 - Sadržaj . ............. 5 – Plavim vozom na promociju ......................................... 6 – Vojvodina podiže opšti rejting destinacije .................... 7 – Zajedničkim snagama u osvajanje turista ................. 8,9 – Puna podrška Privredne komore Vojvodine turističkoj privredi .................................10,11 – Turistička regija Kopaonik ......................................... 12 – Vetroparkovi su pokazatelji pozitivnog kretanja energetskog sistema Srbije . ......................... 13 – PMF mesto okupljanja multitalentovane i vredne dece .......................................................... 14,15 – Perspektiva srpskog turizma je u dovođenju stranih turista . ........................................... 16 – Univerzitet Privredna akademija Novi Sad - novi (stari) Šampion kvaliteta ................ 17 – Milomir Glavčić - Duša koja se jednom rađa ............. 18 – Ruma obeležava 100 godina prisajedinjenja Srema Kraljevini Srbiji ............................................. 19 – Novi Bečej - tema lepa, nema neiscrpna . ................... 20 – Upoznajte Zrenjanin - preko reke na biciklu .............. 21 – Put meda i sira ............................................................ 22 – Vršački VinoFest uspeo uprkos broju 13 .................... 23 – Sremska Mitrovica je grad festivala, mozaika i murala . ...................................................... 24 – Top destinacija - Palić, čeka turiste . ........................... 25 – Valjevo - grad prošlosti i budućnosti .......................... 26 – Mikološko-gljivarski savez Srbije .............................. 27 – Srbija gljivarska prestonica Balkana . ......................... 28 – Gljivarska staza na Kopaoniku edukuje nove turiste, ljubitelje gljiva i prirode . ...................... 29 – Gljivarsko društvo „Novi Sad“ ................................... 30 – Gljivarsko društvo „Kopaonik“ iz Raške . .................. 31 – Mikološko društvo „Kraljevka“ iz Kraljeva ............... 32 – Ekološko društvo „Medvednik“ iz Valjeva . ............... 33 – Asocijacija gljivara, Beograd ...................................... 34 – Udruženje građana „Pečurka“ Krupanj . ..................... 35

– Gljivarsko društvo „Niš“ ............................................ 36 – UGLJP „Vilino kolo“ Petrovac na Mlavi . .................. 37 – Ekološko društvo „Studenac“ Krepoljin . ................... 38 – Gljivarsko društvo „Rujnica“ iz Vlasotinca . .............. 38 – Gljivarsko društvo „Požarevac“ . ................................ 39 – Udruženje građana „Lisičarka“ Sremska Mitrovica ..................................................... 40 – Udruženje građana „Spora“ iz Šida ............................ 41 – Udruženje gljivara i ljubitelja prirode „Gorun“ iz Ćuprije . ................................................... 41 – Еkološko društvo „Niš“ ............................................. 41 – Prvi gljivari sa sertifikatom MGSS ............................. 42 – Lista sertifikovanih GLJIVARA . ................................ 42 – Hrabar put od centra grada do šumske kuće ............... 43 – Varoš u kojoj se različitost poštuje ......................... 44,45 – Mesto hodočašća vernika i turista . ............................. 46 – Kragujevac obeležava dva veka od proglašenja za prvu prestonicu moderne Srbije ......... 47 – Vlasina je velika istraživačka laboratorija na otvorenom .......................................... 48 – Lekovita voda Jošaničke Banje pospešuje zdravlje . .................................................... 49 – Cer kakav još niste upoznali ....................................... 50 – Bajina Bašta, manifestacije, priroda, ljudi .................. 51 – Magična prezentacija hrane ........................................ 52 – Potencijala za uspešan turistički proizvod ima, treba ih koristiti . ................................. 53 – Salaš Katai, domaćinski način života .................... 54,55 – Poslednji kopaonički bačijar ....................................... 56 – Vizija mladog čoveka spašava selo Dulene od nestanka .................................................... 57 – Još uvek se čuje zvuk bušima u Homolju ................... 58 – Rad najzaslužniji za zdravlje i dugovečnost ............... 59 – Jednom gost, uvek gost u MujEn Lux-u Kopaonik...................................... 60,61 – Richard Brown- Britanac u Beogradu ................... 62,63 – Umetnik koji briše granice između čulnog i misaonog ................................................. 64,65 – Izvor neprolaznih vrednosti ........................................ 66 – Etno kompleks Vrdnička kula, Banja Vrdnik ............. 67 – Privredna akademija, Novi Sad .................................. 68

Plavim vozom na promociju

romocija turističkih potencijala Vojvodine „Hello! Travel Vojvodina“ magazina, u izdanju Color Media Group, na Sajmu turizma u Beogradu je imala svoju premijeru, a kulminaciju 16. marta, kada je u ulozi domaćina, predsednik Pokrajinske vlade, gospodin Igor Mirović, za svoje goste priredio spektakularan program. Gosti su imali jedinstvenu priliku da relaciju Beograd - Sremski Karlovci - Beograd prođu vozeći se „Plavim vozom“, napravljenom 1959. godine u fabrikama „Goša“ i „Boris Kidrič“, koji je tokom više od 20 godina i 600.000 pređenih kilometara, bio je jedan od simbola političkog establišmenta SFRJ, i u kome je maršal Josip Broz ugostio više od 60 stranih delegacija. Zvanice su imale priliku da uz stručno vođstvo obiđu znamenitosti grada jedinstvenog entiteta, Sremske Karlovace, da uz pratnju tamburaše probaju vojvođanske specijalitete, kao i vina Vinarije „Fruškogorki vinogradi“, a po povratku u Beograd beli i crveni Bermet Vinarije „Kovačević“ iz Iriga i čuveni Karlovački kuglof, proizvode koji su se svojom izvrsnošću izdvojili na listi karlovačkih, odnosno vojvođanskih proizvoda. Značajan prostor izdvojen je i za promociju magazina ,,HELLO! TRAVEL: VOJVODINA“ u karlovačkom Hotelu „Premier Prezident“. Dvojezično, impozantno izdanje,,HELLO! TRAVEL: VOJVODINA“, na 244 stranice, plod je zalaganja i rada Color

Robert Čoban sa saradnicama na promociji magazina Hello! Travel: Vojvodina.

Igor Mirović u obilasku putnika promotivnog Plavog voza

Media Group, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Turističke organizacije Vojvodine i turističkih organizacija lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine. Predsednik Mirović je tom prilikom istakao da su Sremski Karlovci, centar srpske duhovnosti, pravo mesto za predstavljanje turističkih potencijala Pokrajine, čiji rast turističkih poseta govori da je snažno zakoračila u budućnost. Podsetio je i da je napravljena koordinacija između Pokrajinske vlade i osam najvećih gradova u Vojvodini sa ciljem promovisanja potencijala Vojvodine u zemlji i inostranstvu i najavio da će ovakvih akcija biti još. Predsednik „Color Pres Grupe“ Robert Čoban zahvalio se na podršci Pokrajinskoj vladi, Turističkoj organizaciji Vojvodine, predstavnicima medija, visokim gostima, među koji su bili ambasadori Sjedinjenih Američkih Država, Crne Gore, Egipta, Norveške, Izraela, Kipra, Slovenije, potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković, gospodin Joška Broz i druge zvanice, rekavši da je misija kompanije koju predvodi da promoviše AP Vojvodinu i Srbiju, njenu multikulturalnost i turističke potencijale. Plavi voz je ovoga puta poslužio i kao galerija u kojoj je, u saradnji sa novinskom agencijom Tanjug predstavljeno 40 fotografija iz foto arhiva agencije, na kojima su zabeleženi momenti putovanja Josipa Broza Tita i Jovanke Broz „Plavim vozom“ i brodom „Galeb“.

Vojvodina podiže opšti rejting destinacije

Vinari Vojvodine zajedno na Beowine festu u Beogradu

Ivan Đoković

cilju prosperitetnijeg turističkog razvoja Pokrajinski se- i EvroVelo 13 i u toku ove godine biće postavljena singalizacija, kretarijat za privredu i turizam brojnim aktivnostima na- dovršeno njihovo mapiranje. Konkursima Sekretarijata podržastoji da ovaj sektor podigne na jedan viši nivo i s tim u ćemo projekte neophodne za zadržavanje biciklista na salašima, vezi je nedavno usvojen Program razvoja turizma AP Vojvodine čardama, u turističkim objektima koji se naslanjaju na rutu, ali i 2018 - 2022., kao osnov za dalji rad. one koji provociraju „dublje“ zalaženje bajk turista u teritoriju Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za pri- Vojvodine, da vide i upoznaju i druge atrakcije ovog područja vredu i turizam, gospodin Ivan Đoković, otkriva da će fokus u objasnio je gospodin Đoković. narednom periodu biti usmeren na Po stupanje gospodina Đokovića njen najveći turisitički resurs - Frušna funkciju, Pokrajinski sekretarijat ku goru, na postavljanje turističke je uz pomoć Rudarsko-geološkog singalizacije i obeležavanje ovog fakulteta iz Beograda, pokrenuo područja iz svih državnih pravaca, i pitanje balneoloških potencijala koji vode u ili kroz Vojvodinu. PlaVojvodine. Urađene su studije za nirano je postavljanje 3.000 znako200 balneoloških i klimatskih reva, info tabli na stajalištima, bensursa, kojima su po prvi put obuzinskim pumpama, kao jedinstvene hvaćeni i potencijali eksploatacije mreže pristupa turističkim atrakcigeotermalne energije. Izdvojeno je jama na Fruškoj gori. Podatak, da 50 najatraktivnijih lokacija, u smikroz Vojvodinu, autoputem E70 i slu investicija. Svih 50 resursa ušlo E75 svake godine prođe 25 miliona je u katolog koji će biti predstavljen automobila, govori o potrebi da se i u Skupštini, sa detaljnim analizaFruška gora postaje još privlačnija turistima na ovaj način sugeriše njihovo zadrma, preporukama, indikacijama i žavanje, u pokušaju razvoja tranzitnog turizma koji ima ogroman kontraindikacijama, i već sledeće godine plan je da se krene sa potencijal, a do sada zanemarljivu realizaciju. projektima i studijama za svaki postojeći resurs. Kao osnov za Pokrajinski sekretar je takođe istakao da je Vlada Vojvodine privlačenje investitora, svaka lokalna samouprava imaće na rasprepoznala značaj vinskog sektora za razvoj turizma, i ove godine, polaganju detaljnu plansku, stratešku dokumentaciju nephodnu po prvi put, na IX Sajmu vina - BEOWINE u hali 3 Beogradskog kada je reč o izgradnji balneoloških ili wellness&spa kapaciteta. sajma na zajedničkom štandu okupila 25 vinara iz Vojvodine. - Moramo se uzdati u svoje snage. Mađari u graničnom pojasu Posebna pažnja u nastupajćem periodu biće usmerena na bici- prema Srbiji imaju 20 banja. Imamo podatak da na godišnjem niklističke pravce EvroVelo 6, 11 i 13, koji prolaze našom severnom vou srpski turisti ostvaruju oko 500 hiljada noćenja u mađarskim, pokrajinom. hrvatskim i slovenačkim banjama. Ako uzmemo u obzir njihovu - Pokrajinski sekretarijat je dovršio popis svih biciklističkih sta- potrošnju u tim zemljama, to su milioni evra. Bilo kakva investiza u Vojvodini, uključujući postojeće i one projektovane. EvroVe- cija u tom pravcu višestruko se valorizuje i multiplikuje i na druge lo 6 smo obišli, zanovili i proverili prethodno postavljenu singna- oblasti: spoljno-trgovinski deficit, porez, zapošljavanje, podizanje lizaciju. U ovom trenutku radimo međunarodne staze EvroVelo 11 opšteg rejtinga destinacije - istakao je gospodin Ivan Đoković.

Zajedničkim snagama u osvajanje turista

Nataša Pavlović

vojom specifičnom turističkom ponudom poslednjih godina Vojvodina opravdava imidž jedinstvene turističke destinacije. Turistička organizacija Vojvodine zaslužna je što se prepoznatljivost ove regije sve više uočava na domaćem i stranom turističkom trižištu. Brojnim aktivnostima, inovativnim pristupima promociji turističkih proizvoda, pre svega izlaženjem u susret tehnološki potkovanim turistima mlađe, „milenijumske“ generacije, kao i interaktivnim predstavljanjem vojvođanskih brendova kroz Dane Vojvodine u zemlji i regionu, prisutnim nekoliko godina, TOV je učinila značajan pomak u turističkoj ponudi, vidljiv kroz porast broja gostiju na nivou cele Pokrajine. Jedna od aktivnosti TOV-a, nastup na 25. International Travel & Tourism Exhibition MITT 2018 u Moskvi, od 12 - 15. marta, u skladu sa interesovanjem turista iz Ruske Federacije, bio je baziran na verskom turizmu i predstvljanju promo tura hodočasničkog turizma uz aktivan odmor i posete salašima i čardama, mestima koje su ruski turisti već otkrili. Dan kasnije 16. marta, TOV je bila u „Plavom vozu“ na relaciji Beograd - Sremski Karlovci - Beograd, povodom promocije magazina ,,HELLO! TRAVEL: VOJVODINA“, projekta

„Color Media Communications“, koji je uz Pokrajinsku vladu podržala i TO Vojvodine. Bila je prisutna i na Place2go - Međunarodnom sajmu turizma u Zagrebu, a kalendar martovskih prezentacija zaključila je učešćem na 27. Međunarodnoj turističkoj berzi i Sajmu turizma od 22 - 24. marta u Budvi. Period od 16 - 18. aprila predviđen je za nastup na COTTM (China Outbound Travel&Tourism Market) u Pekingu i predstavljanju osam mesta sa statusom grada (Novi Sad, Subotica, Kikinda, Zrenjanina, Sombor, Sremska Mitrovica, Vršac i Pančevo) putem filmova i brošura sa svim atrakcijama sa ovih destinacija. Dan nakon promocije za kineske turoperatore i medije biće održan event. Upravo su zajednički nastupi i kreiranje „jedinstvenog vizuelnog identiteta“ Vojvodine nešto što je i na 40. Sajmu turizma u Beogradu ostavilo snažan utisak. Na štandu TO Vojvodine priliku da se predstavi iskoristlo je 35 (od 45) turističkih organizacija iz Pokrajine, a najlepši štand IX BeoWine Sajma vina, po prvi put je okupio 25 vinara iz svih sedam vojvođanskih vinskih rejona. Lepotu raznovrsnosti Vojvođani su tokom minule godine reprezentovali i na sajmovima i manifestacijama u Kragujevcu,

Kulturni turizam u fokusu promocije

Zlatiboru, Beogradu, Temišvaru, Banjaluci, Podgorici i drugim mestima. Kao novinu 2018-te, direktorica TOV dr Nataša Pavlović najavila je nastupe na nekim daljim tržištima, pre svega organizaciju B2B susreta u Turskoj i Izraelu, zbog sve većeg broja turista iz ovih zemalja. Kada je reč o regionu, TOV planira da Dane Vojvodine pored dosadašnjih organizuje u Beču i Istri, destinacijama na kojima se do sada nije predstavila. Da se radi na svim poljima svedoči podatak da je Sekretarijat za privredu i turizam APV pripremio razvojne projekte kojima će uticati na unapređenje specifičnih oblika turizma, pre svega na razvoj cikloturizma, što po mišljenju direktorice predstavlja vojvođansku turističku budućnost. - Kada govorim o afirmaciji manje razvijenih područja, konkretno regiji Potisja, TOV je potpisala ugovor o projektu prekogranične saradnje „Identity“, odobren u toku prošle godine, sa ciljem identifikacije prirodnih potencijala i kulturnog nasleđa, koji će biti promovisani kako kroz proizvode, tako i turističke ture. Na svojim nastupima, TOV promoviše Novi Sad Omladinsku prestonicu Evrope 2019 i Evropsku prestonicu kulture 2021. TOV intenzivno radi na unapređenju i kreiranju programa za mlade, jer je to prva provera našeg rada i nas kao domaćina 2019. Kada govorimo o Evropskoj prestonici kulture, ova godina je „Godina kulturnog nasleđa u Vojvodini“. Osim apostrofiranja verskog turizma TOV će projektom (EU) „Virtualne kulturne ture u Sremu“, pokušati da zainteresuje turiste za ovu primamljivu ponudu. Nadam se da ćemo kroz zajedničke projekte uspeti da obe ove titule dovedemo na željeni nivo, kako se od nas i očekuje - rekla je dr Pavlović i sa zadovoljstvom obavestila da TOV ove godine priprema novi prostor. Turistički informativni centar trebao bi da bude i emitivni i generativni centar, polazna tačka svih turista, posebno onih sa kruzera namernih da obiđu centar grada, ali i mesto u kojem će sve opštine u Vojvodini imati priliku da najave svoje manifestacije, promocije, konferencije i dr. Osim moderne aplikacije urađene tokom 2017., turistima će biti dostupan još jedan digitalni vodič kroz turizam AP Vojvodine, koji se sprovodi u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, što će biti još jedan touch screen i poziv turistima na obilazak svih atrakcija koje je TOV pripremila, kako nešto važno ne bi propustili.

Manastir Mala Remeta jedan od dragulja Fruške gore i Srbije

Sa jedne od promocija vojvođanskih vina

Novi Sad spreman da opravda titulu Omladinske prestonice Evrope

Puna podrška Privredne

Boško Vučurević

PKV

je u svojim aktivnostima stavila akcenat i na pospešivanje razvoja turizma u AP Vojvodini, što se vidi i formiranjem Grupacije za turizam. Koje su aktivnosti preduzete na tom polju od početka godine, kao i koji su planovi za dalji rad Grupacije u narednom periodu? Na ova i druga aktuelna pitanja odgovor smo potražili od Boška Vučurevića, predsednika Privredne komore Vojvodine. - Grupacija za turizam i ugostiteljstvo u okviru Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine (PKV), formirana je u oktobru 2017. godine kao oblik neposrednog užeg povezivanja članova PKV koji su registrovani za pružanje ugostiteljskih i turističkih usluga, a sa ciljem da se razmatraju i rešavaju pitanja od njihovog interesa, vodeći računa i o interesima privrede u celini. Nakon formiranja, preduzete su konkretne aktivnosti - nastup na Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu gde se PKV predstavila sa partnerskim komorama iz Temišvara (Rumunija), Republike Srpske (BiH) i Rijeke (Hrvatska), u okviru kojih smo uzeli učešće u kampanji promocije turističke ponude AP Vojvodine čiji je nosilac Turistička organizacija Vojvodine. Grupaciju čine predstavnici hotela, turističkih agencija, ugostiteljskih objekata, infrastrukturnih objekata na Dunavu, salaša i vinarija, koji nam daju smernice i inicijative u kom pravcu treba da delujemo. Ove godine smo doneli plan aktivnosti čija je realizacija u toku. U januaru smo, u saradnji sa Pečujsko-baranjskom privrednom komorom, sa kojom smo tada i zaključili protokol o saradnji, organizovali konferenciju za naše vinogradare i vinare na temu razvoja vinogradarstva i vinarstva u Mađarskoj. Tom prilikom, organizovan je susret vinogradara i vinara Vojvodine i Vilanja, kao i obilasci vinskih podruma u Vilanju. Nakon toga, PKV je učestvovala na ovogodišnjem „Winterfest Ski&Wine Kopaonik 2018“ u organizaciji Udruženja Interfest, gde smo zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu i PKS, učestvovali na panel diskusiji o tržišnom pozicioniranju domaćih proizvoda. Zajednički zaključak bio je da je udruživanje na nivou sektora izuzetno važno, jer na taj način privrednici uspevaju strukovno da na što bolji način predstave svoje interese. A dalje ćemo mi, PKV, u okviru svojih aktivnosti, štititi njihove interese i u pregovorima sa državom, Pokrajinskom vladom, sa kojom imamo jako dobru saradnju, pokušali da doprinesemo razvoju tog sektora. Sledeća aktivnost bila je u Zagrebu, gde smo nastupili sa našim hotelima na 7. Međunarodnom sajmu turizma „Place2Go“, dok smo u Budvi (Crna Gora), zajedno sa Pokrajinskom vladom, TOV, Udruženjem Interfest, učestovali na sajmovima hrane, turizma,

ekologije. U narednom periodu planiramo prezentacije konkretnih segmenata vojvođanske turističke ponude, kao i poslovne susrete i bilateralne razgovore u Bugarskoj i Turskoj, kao i promociju turističkih programa na Dunavu i obilazak marina u Hrvatskoj. PKV je, od svog osnivanja do danas, veliki značaj posvećivala edukaciji kadrova, kako zaposlenih u turističkoj privredi, tako i edukaciji kadrova potrebnih turističkoj privredi. Ovom prilikom, naglasio bih segment edukacije turističkih vodiča koji su veoma često prve osobe sa kojima se turisti susreću, tako da je veoma bitno da vodiči budu edukovani na pravi način. Tako da smo u saradnji sa Grupacijom turističkih agencija PKS, održali trening koji je namenjen prihvatu američkih turista koji će doći u Novi Sad rečnim kruzerima. Ovog puta su se i turoperatori potrudili da zadrže turiste što duže, tako da su pripremili kvalitetne turističke programe koje će ponuditi turistima za vreme boravka u Novom Sadu. Prilikom višednevne posete privredne delegacije iz Gomeljske oblasti iz Belorusije, organizovali smo susret sa našim turističkim agencijama zainteresovanim za saradnju.

Nastup Komore na WinterFestu 2018 Recite nam nešto više o saradnji koju imate sa TOV i Pokrajinskom vladom uopšte kada je turizam u pitanju? - Imajući u vidu da je PKV partner Pokrajinskoj vladi u unapređenju daljeg razvoja privrede, kao i stvaranju povoljnijeg ambijenta za njeno poslovanje, zajedničkim aktivnostima organizujemo poslovne susrete i nastupe na sajmovima u zemlji i inostranstvu. Samo tokom marta, zajedno sa Pokrajinskom vladom i TOV, nastupali smo na Sajmu hrane, turizma i ekologije u Budvi, a zajednički nastup imali smo sa TOV i na pomenutom Sajmu u Zagrebu. Šta konkretno radi PVK na unapređenju vinskog turizma, banjskog i seoskog? - Vinski turizam postaje sve atraktivni i značajniji vid turizma specijalnih interesovanja. Vino je postalo motiv za otkrivanje novih destinacija, posetu poznatim vinskim podrumima, potragu za novim proizvođačima, upoznavanje drugih kuhinja, običaja, navika i manifestacija. Vinari treba da prepoznaju interes u razvoju vinskog turizma, jer je plasman vina i ostalih domaćih proizvoda kroz degustaciju u sopstvenim vinskim podrumima, najisplativiji vid ostvarivanja profita. PKV će uzeti aktivnu ulogu u povezi-

komore Vojvodine turističkoj privredi vanju turističkih agencija i vinarija otvorenih za turiste u cilju kreiranja vinskih tura i njihovoj promociji u zemlji i inostranstvu. PKV ima značajnu ulogu i u upoznavanje naših vinogradara, vinara, naučnih institucija i turističkih radnika sa iskustvima susednih zemalja koje su članice EU, kao i primerima dobre prakse vinskih regija koje su značajno razvile vinski turizam. Jedan od takvih primera je vinski region Vilanj u Republici Mađarskoj (grad sa 2.500 stanovnika) koji tokom godine poseti 350.000 turista. Aktivnosti PKV koje smo sproveli u Pečuju i Vilanju, naišle su na veoma dobre ocene svih članova privredne delegacije, tako da planiramo da nastavimo slične aktivnosti i u narednom periodu. Što se banjskog turizma tiče, tokom prošle godine potpisali smo protokol o saradnji sa Privredna koomora predvodila je delegaciju u poseti Vilanju, Mađarska Banjom Morahalom (R. Mađarska) i organizovali studijsku posetu na kojoj su naši turistički radnici imali priliku da se upoznaju sa načinom upravljanja i razvojem ove turističke destinacije, a planiramo u narednom periodu da organizujemo poslovni forum pružaoca usluga zdravstvenog, velnes i spa turizma, kao i studijsku posetu banjama u regionu. Seoski turizam podrazumeva i uključuje spektar aktivnosti, usluga i dodatnih sadržaja koje organizuje ruralno stanovništvo na porodičnim gazdinstvima/imanjima u cilju privlačenja turista i stvaranja dodatnog prihoda. Smatramo da razvoj ovog vida turizma, doprinosi ravnomernijem privrednom razvoj, smanjenju nejednakosti između urbanih i ruralnih područja, kao i očuvanju prirodnih resursa. Imajući u vidu podatke dobijene prilikom izrade master plana održivog razvoja ruralnog turizma u Srbiji, da je 85 odsto teritorije Srbije ruralno područje, kao i da je ruralni turizam u AP Vojvodini već dostigao određeni stepen razvoja (vojvođanski salaši su već Privredna komra Vojvodine na 50. Jadranskom pozicionirani na turističkoj mapi Vojvodine), mišljenja smo da sajmu u Budvi ovaj vid turizma treba ubrzano razvijati uz stimulativne mere i olakšice, kako u zakonodavnom tako i finansijskom smislu. U tom pravcu će i deo aktivnosti PKV biti usmerene. koji se odnose na poslovanje turističke privrede i stvaranje povoljPosećujete mnoge sajamske manifestacije, kako kod nas, tako nijeg privrednog ambijenta. Kako na sajamske manifestacije vodii u regionu i to zajedno sa vojvođanskim privrednicima. Kakva mo naše privrednike i kako za njih organizujemo poslovne forume je zainteresovanost privrednika? i bilateralne susrete, u direktnom kontaktu sa njima, došli smo do - PKV se trudi da svojim aktivnostima zastupa interese svih zaključka da je njihova trenutna primarna potreba institucionalna segmenata turističke ponude i u zavisnosti od inicijativa koje podrška kada je udruživanje u pitanju, naročito kod malih privreddobijamo od strane turističke privrede, organizujemo zajedničku nika. Takođe, od izuzetnog su značaja i skupovi posvećeni unappromociju i nastup na tržištima u zemlji i regionu. Svakako da ređenju informisanosti naših privrednika, kada su mere podrške u privredni subjekti koji imaju kvalitetan turistički proizvod, imaju pitanju, upoznavanje određenih oblasti u zemljama u regionu i šire interes da nastupaju na trećim tržištima i uspostavljaju poslovnu za koje se smatra da su potencijalna tržišta za plasman domaćih saradnju sa turoperatorima. proizvoda, ali isto tako i prepoznavanje i upoznavanje sa možKoliko je značajno udruživanje privrednika iz oblasti turizma? da budućim partnerima kako kod nas, tako i u okruženju. Dakle, - Grupacijsko udruživanje je veoma značajno u svim sferama PKV je tu da deluje u interesu privrednika, da uz njihove sugestiprivrede, pa i u turizmu. PKV kao poslovna asocijacija koja zastu- je, a zajedno sa PKS, Pokrajinskom vladom, RAV, pokrajinskim pa interese privrede je partner Vladi u donošenju propisa i mera fondovima, utiče na jačanje vojvođanske privrede.

Turistička regija Kopaonik

onačno je stavljena kruna na dogovore oko formiranja Turističke regije Kopaonik - izjavio je gospodin Radenko Cvetić, direktor Turističke organizacije Raška, povodom potpisivanja Sporazuma o formiranju ove regije na 40. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu krajem februara ove godine. Predstavnici tri grada, Novog Pazara, Kraljeva i Kruševca i sedam opština iz Raškog, Resavskog i Topličkog okruga: Aleksandrovac, Brus, Blace, Vrnjačka Banja, Raška, Kuršumlija i Trstenik potpisali su dokument o zajedničkom razvoju turizma i zajedničkim nastupima na domaćim i inostranim turističkim manifestacijama. Sporazum garantuje kvalitetnu saradnju i popularizaciju turizma u ovom delu Srbije, mogućnost zajedničkog konkurisanja za sredstva kod nadležnog ministarstva, a pre svega turistima raznovrsnovrsniju turističku ponudu. - Oprečna su mišljenja koliko i šta ko dobija, i koliko i ko šta gubi ovakvim udruživanjem. Lično smatram da smo svi dobitnici i od samog početka zagovaram tezu da je to interesna organizacija u kojoj se svi udružuju radi neke koristi. Cilj udruživanja je bio zajednički nastup na domaćem, a pre svega na ino tržištima stvaranjem jednog složenog turističkog proizvoda. Na ovaj način kreirali smo kompleksnu turističku ponudu i tvrdim da na teritoriji Republike Srbije nema regije koja može da pruži raznovrsniji turistički doživaljaj od ove naše - objašnjava gospodin Cvetić, smatrajući neosnovanom strepnju, uslovno rečno „manjih“, da će se „utopiti“ u, uslovno rečeno „veće“, jer se pod ovim terminima podrazumevaju razlike u smeštajnim kapacitetima, broju gostiju i sl., a nikako razlika u kvalitetu i ponudi sadržaja svake od ovih destinacija. Na pitanje, šta to konkretno znači za Turistički centar Kopaonik, jedan od najvećih i najrazvijenijih u regionu, sa izgrađenom turističkom infrastrukturom, izletištima, uređenim pešačkim, biciklističkim stazama, ustanovljenim manifestacijama i dr., gospodin Cvetić kaže: - Svakom našem gostu pružićemo mogućnost izbora u okviru složene turističke ponude. Gost može da krene Vinskim putem i poseti Aleksandrovac koji trenutno ima 72. registrovane vinarije, Vrnjačku Banju sa banjskim i wellness&spa sadržajima, ili da

učestvuje u nekom događanju iz njene bogate manifestacione ponude. Tu je i Kuršumlija sa Prolom, Lukovskom i Kuršumlijskom Banjom, Novi Pazar, autentična kulturno-istorijska celina jedinstvena na teritoriji Republike Srbije itd. Bukvalno, svaki gost će moći da provede 10 dana i svakog narednog da konzumira drugu destinaciju i sadržaj vezan za nju. Ako se uzme u obzir da je najbliža tačka Turističkom centru Kopaonik Raška na samo 29 km, Vrnjačka Banja na 67 km, Kraljevo 99, Trstenik 78, Kruševac 77,

Ujedinjeni nagoveštavaju još bolju turističku ponudu Aleksandrovac 56, Novi Pazar 54, Brus 38, Blace 69, Kuršumlija 70km, to znači da za samo sat i po lagane vožnje kolima svaki turista može da stigne na željeno odredište. Potpisivanje Sporazuma je veliki korak za članice potpisnice, ali još veći za krajnje korisnike, turiste. U želji da turisti produže svoj boravak u ovoj regiji, turistički radnici će već za letnju sezonu 2018., pripremili uzbudljive ture u trajanju od nekoliko dana, i nasuprot dosadašnjoj praksi, prema kojoj su uglavnom sve vreme od dolaska do odlaska boravili na istom mestu, imati opcije da svoj odmor provedu aktivnije i sadržajnije.

Vetroparkovi su pokazatelji pozitivnog kretanja energetskog sistema Srbije

ao najstrašnija opomena, svetom je prostrujala vest da je 19. marta u rezervatu u Keniji, ugino Sudan, 45-godišnji mužjak severnog belog nosoroga, poslednji primerak te vrste na Zemlji. Čovekov nemar prema prirodi, zanemarivanje i nepoštovanje pravila i zakona koji u njoj vladaju, doveli su do toga da su ugrožene mnoge vrste, pa i sam Homo sapiens. Za razliku od drugih, čovek ima mogućnost nešto da učini, da pokrene i popravi. Mada za sada nije moguće isključiti neobnovljive izvore energije, primena obnovljivih, umnogome bi mogla smanjiti emisiju gasova staklene bašte i stepen zagađenja. Srbija je bogata izvorima „čiste“ energije iz prirode, energije sunca, vetra, rečnih tokova, geotermalnih izvora i biomasom, za razliku od konvencionalnih izvora energije, ali se taj potencijal ne koristi dovoljno. Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, gospodin Nenad Grbić, govoreći o obnovljivim izvorima energije sa pozicije potencijala Srbije i Vojvodine, kaže: - Kada je reč o energiji sunca, Srbija i Vojvodina imaju preko 30% više potencijala u tom segmentu od zemalja EU. O geotermalnim i mineralnim vodama da ne pričamo. Kada je reč o biomasi, u Vojvodini postoji potencijal, ali i tradicija. Vojvodina ima 10-11 miliona tona biomase koja čini oko 65% svih obnovljivih izvora energije. Paradoks je da je upotreba biomase više primenjivana unazad 50 godina nego danas, kada imamo komfor korišćenja gasa, nafte i ostalih fosilnih goriva. U cilju podsticanja ubrzanog prelaska na obnovljive izvore energije Pokrajinski sekretarijat finansira projekate korišćenja obnovljivih izvora energije, jer je Vojvodina energetski zavisna

i 55% svojih potreba nabavlja van svoje teritorije. Pokrajinska i Republička vlada su dale određene direktive, uredbe i prioritete u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora. Opredeljeno je 1092MW ove proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i to: 500MW iz energije vetra, a 10MW energije sunca, 100 MW iz biomase, 30MW biogasa i malih i velikih hodroelektrana, odnosno 550MW iz velikih hidnoeletrana, a stotinak iz malih hidroelektrana. Kada je reč o energijama budućnosti i vetroparkovima kao velikoj šansi Vojvodine, gospodin Nenad Grbić smatra da su investicije od oko 600 miliona evra značajne i da doprinose nezavisnosti i energetskoj stabilnosti Vojvodine. Prvi vetropark u Vojvodini i Srbiji pušten je u rad krajem 2015. godine kod Kule. Tri vetroturbine snage 9,9 megavata (MW), godišnje proizvode 27 miliona kilovat sati zelene energije, što je dovoljno za potrebe blizu 8.000 domaćinstava. U oktobru 2016. pušten je u rad drugi vetropark u Vojvodini, a prvi u južnom Banatu „Zagajica“ (La Pikolina) u blizini Vršca, snage 6,6 megavata, koji snabdeva oko 5.500 domaćinstava. Pored prva dva vetroparka koje je kompanija MK Fintel Wind otvorila, za prvu fazu izgradnje trećeg vetroparka obezbedila je 81.5 miliona EUR. Prvu fazu vetroparka „Košava“ u blizini Vršca, čije je otvaranje planirano do kraja 2019. godine, činiće postrojenje od 20 vetrogeneratora, ukupne instalisane snage od 69MW. Krajem prošle godine puštene su u rad četiri turbine vetroparka „Malibunar“, koje će sa vetroparkom „Alibunar“ (treba da bude završen tokom ove godine), imati ukupno 25 turbina snage po 2MW, što će obezbediti dovoljno energije za 43.000 domaćinstava i godišnje smanjiti emisiju ugljendioksida od 130.000

Nenad Grbić tona. Investitor vetroparka „Malibunar“ i vetroparka „Alibunar“ je belgijska kompanija Elicio. Vetropark „Čibuk 1“ je najveći projekat te vrste u ovom delu Evrope snage 158 megavata, čiji je rok za završetak prva polovina 2019. Sastojaće se od 57 vetrogeneratora koje će isporučiti energiju iz obnovljivih izvora i očekuje se da će projekat snabdevati 113.000 domova električnom energijom, kao i da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za više od 370.000 tona godišnje. Ovaj projekat se smatra ključnim za ekspanziju obnovljih izvora energije u istočnoj Evropi i stavlja Srbiju na čelo najbrže rastućeg sektora alternativnih izvora energije u Evropi, koja u investicijama, kada je reč o vetroparkovima, trenutno deli deveto i deseto mesto sa razvijenom Norveškom. Investitori vetroparka „Čibuk 1“, lociranog severoistočno od Beograda, na teritoriji opštine Kovin i delom na teritoriji Pančeva, u ataru sela Dolovo su privredno društvo „Vetroelektrane Balkana“ d.o.o. i njegov strateški partner preduzeće Continental Wind Partners, odnosno lokalna kancelarija Continental Wind Serbia. Prema rečima gospodina Grbića izgradnja vetroparkova je pokazatelj da energetski sistem Srbije sigurnim koracima ide ka usaglašavanju proizvodnje električne energije sa proizvodnjom zelene energije na nivou koji postoji u EU.

Raste vetropark kod Alibunara

PMF mesto okupljanja mul

P Prof. dr Anđelija Ivkov-Džigurski i doc. dr Igor Stamenković

Profesori oduševljeni talentom studenata

Scene iz animacije prošarane šarmom studenatav

Završetak predstave u velikom stilu i uz salve aplauza

očetkom februara studenti III godine hotelijerstva sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, praktični deo ispita na predmetu Animacija i logistika u turizmu, predvođeni predmetnim profesorom dr Anđelijom Ivkov-Džigurski i docentom dr Igorom Stamenkovićem, polagali su u restoranu Ribarac na Ribarskom ostrvu. Ovo tematsko veče gostima je kroz prezentaciju kulture, folklora (muzike, nošnje, običaja), gastronomskih specijaliteta, te života stanovnika srednjovekovne Srbije pod nazivom „Srbija - srednji vek, I’ll be back!“ približilo atmosferu, vladajuće vrednosti i duh tog doba, ali pokazali i raskošan talenat za organizaciju ovakvog jednog spektakla. - Iako se studenti trude da svaku temu prezentuju na najbolji način, i često kažemo da je svako od ovih tematskih večeri bilo najbolje, a do sada, tokom 12 godina bilo ih je 43, ovo je ocenjeno kao jedno od dva najbolja, koja će se pamtiti - rekla je na kraju večeri prof. dr Anđelija Ivkov-Džigurski i dodala: - Ovo je jedno od onih kada su studenti nadmašili sva očekivanja, nadmašili sami sebe. Pre par godina ovako snažan utisak ostavilo je samo veče na temu Italije. Retko se dogodi da svi, a ima ih zaista mnogo angažovanih na realizaciji ovako zahtevnog projekta, misle, dišu i ponašaju se kao jedan. To se osetilo u svakom segmentu večeri. I ne samo studenti hotelijerstva, već i kolege sa gastronomije, koje su napravile savršen miks ukusa koji su se nalazili na trpezama Srbije toga doba. Prisutni su bili i prošlogodišnji učesnici sličnih večeri, koji su se dobrovoljno javili da pomognu u organizaciji, i svi su funkcionisali savršeno usklađeno. Dr Džigurski nije propustila priliku da pohvali ceo tim koji je uložio ogroman trud i kada je reč o nalaženju sponzora, pažljivom sastavljanju kalkulacije, planiranju menija, konstultacijama sa stručnim ljudima, pre svega sa profesorima istorije, odlasku u pozorište i odabiru kostima, kontaktu sa Udruženjem za očuvanje starih zanata i veština „Beli orlovi“ iz Beograda, članovima KUD „Neven“ iz Novog Sada. Jednostavno, ništa nije prepušteno slučaju. Ovaj događaj pratilo je više od 250 gostiju, među kojima dva rektora Novosadskog univerziteta, sadašnji, prof. dr Dušan Nikolić, drugi bivši, prof. dr Miroslav Vesković; dekanica PMF-a prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, direktor Departmana prof. dr Lazar Lazić, veliki broj profesora sa PMF-a, Poljoprivrednog fakulteta, predstavnika Pokrajinskog sekretarijata... Nikad veća koncentracija onih koji su podržali ove aktivnosti studenata i odazvali se pozivu. Organizacijom i načinom realizacije projekta „Srbija - srednji vek, I’ll be back!“ studenti su pokazali da imaju kapacitet da odgovore svakom pred njih postavljenom zahtevu. Rektor Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Dušan Nikolić, rečima hvale iskazao je svoje veliko zadovoljstvo. - Ovo je jedna od retkih prilika kada se ljudi koji se bave ovim poslom kao ja mogu opustiti, porazgovarati o prijatnim i lepim stvarima. Ispratio sam više ovakvih projekata i mogu da kažem da sam oduševljen kreativnošću naših studenata i mislim da imamo nešto što predstavlja retkost u odnosu na druge

ltitalentovane i vredne dece univerzitete. Naš Univerzitet spada u kategodiju tzv. kompletnih i sveobuhvatnih univerziteta karakterističnih po tome što pokrivaju skoro sve oblasti nauke i visokog obrazovanja, a ovo je dokaz da možemo skoro sve – istakao je rektor, dodavši da je 2019. godine Novi Sad Omladinska prestonica Evrope i da će studenti PMF-a, predvođeni svojim nastavnicima, imati priliku da ugoste veliki broj mladih ljudi iz čitavog sveta. Studenti PMF-a, organizacijom ovakvog skupa, pokazali su da mogu da budu dobri domaćini i dobri saradnici u realizaciji događaja koji očekuje sve Novosađane, posebno one mlađe. Dekanica PMF-a prof. dr Milica Pavkov Hrvojević osvrnula se na humanitarni karakter ovih tematskih večeri: - Svaki projekat je drugačiji i ponosna sam na svaki od njih i kao dekan, i kao žena, i majka, ne samo na temu, uvek originalnu, koju studenti odaberu, ne samo načinom na koji je predstave, već pre svega idejom humanitarnog karaktera. Svako ovakvo veče usmereno je ka nekom udruženju ili roditeljima obolele dece. Ovoga puta sva prikupljena sredstva namenjena su Udruženju „Život“ koje pomaže deci oboleloj od retkih bolesti. Zaista sam ponosna jer su naši studenti sve ovo osmislili i realizovali na divan način. Dekanica je takođe istakla, da se poslednjih godina na Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo upisuju studenti sa prosekom 5,00 što ranije nije bio slučaj, te izrazila zadovoljstvo da PMF postaje mesto okupljanja multitalentovane i vredne dece. Zoran Okulić, profesor ugostiteljstva u Srednjoj školi „Svetozar Miletić“ iz Novog Sada, pomagao je kolegama i bio zadužen za organizaciju posluženja večere koja je pratila temu Srbije kroz srednji vek, zadovoljan odnosom i spretnošću studenata, ovog puta prve godine PMF-a, s obzirom da su studenti IV godine u to vreme učestvovali na Interregionalnom takmičenju kuvara evropskih regija (IKKER 2018) u Makarskoj, Hrvatska. - Mnogima je prvi put da se susretnu sa ovolikim brojem gostiju, ali mi, profesori smo tu da im pomognemo da steknu novo iskustvo i da na pravi način dopune ovu zanimljivu priču. Naši studenti su uglavnom učenici srednje ugostiteljske škole koji su nastavili dalje školovanje. Lično sam izuzetno ponosan jer su to sva deca koja su bila kod mene u ugostiteljstvoj školi, osvojila brojne nagrade na međunarodnim i regionalnim takmičenjima. Ovo je za njih odlično iskustvo, a humanitarni karakter događaja pomaže da postanu ne samo dobre ugostitelji, već i dobri ljudi - naglasio je gospodin Okulić. Goran Radivojević, nastavnik veština na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo je primetio da je pred studentima bio vrlo osetljiv zadatak pripremanja hrane kakva je pripremana u Srbiji u srednjem veku, koja je trebala da upotpuni sliku tadašnje Srbije. Osim samopouzdanja koje studeniti dobijaju organizacijom ovakvog događaja, od samostalnog osmišljavanja menija, organizacije namirnica do pripreme jela, studenti polako grade sliku onoga što ih čeka u budućnosti. - Divno je što praktično iskustvo stiču na ovako zanimljiv način. Po meni, ovo nadrasta vežbu, jer je kuvanje za 250 ljudi posao - zaključio je gospodin Radivojević.

Šlag na tortu uvek daju kuvari

Kolege ugostitelji su uvek tu da pomognu

Članovi KUD Neven upotpunili su još jedno predivno veče

Humanost uvek krasi svako veče studenata amimacije

Perspektiva srpskog turizma je u dovođenju stranih turista

iljana Planić, direktorica Turističke agencije „ATOS“ našu profesiju u kompleksnijim okvirima. Sa gledišta turističke (www.atoskg.com), Kragujevac, deset godina je prisutna ponude, mislim da perspektiva srpskog turizma leži upravo na na srpskoj turističkoj sceni. Taj rad verifikovan je brojnim dovođenju stranih turista i njihovog upoznavanja sa prebogatom nagradama. Udruženja poslovnih žena Srbije dodeljuje joj prestiž- istorijom, kulturnom baštinom, običajima, prirodnim osobenostino priznanje “Cvet uspeha za ženu zmaja“ u kategoriji ma ovog našeg podneblja. Jer, domaći turisti uglavnom samozapošljavanja 2012. godine, a priznanje „Najžena skupljaju informacije preko interneta i sve ono što žele XXI veka“ u oblasti turuzma 2015.. “Damom godine da posete organizuju sami, retko ko za to traži uslugu Region“ u oblasti preduzetništva proglašena je od strane agencije. Oni direktno idu u hotele, etno sela, jer im Udruženja građana „Dete u srcu“ iz Kraljeva, u Vrnjačje sve dostupno. Iako sve to mogu dobiti na isti način, koj Banji 2017. Iste godine dobija i Grand prix Businestranim turistima je ipak komotnije da zatraže pomoć ss Summit-a 2017. za ličnost godine u turizmu regiona agencije. Zato je naša ideja da im pružimo kompletnu od strane Etno centra Gegula uslugu: od mesta ulaska u našu iz Kraljeva. U obrazloženji je zemlju, aerodroma ili graničnog navedeno da je ova prestižna prelaza do željene destinacije u nagrada dodeljena ženi koja intervalu od dva-tri-pet dana, je zahvaljujući svom radu i koliko su planirali da izdvoje za angažovanju pronela viziju, obilazak Srbije, do ispraćaja na osnažile žene i dale pozitivan mesto odakle su pošli. Naravno, primer drugima. naša uloga je, osim da im makBiljana Planić je na čelu simalno profesionalno pružimo Asocijacije poslovnih žena uslugu koju od nas očekuju, “Vizija“ koja već deceniju da im nenametljivo seviramo uspešno posluje u Kragujevcu, priče koje nisu mogli nigde da i svojim primerom dokazuje čuju, pročitaju, da ih dodatno da je moguće pokrenuti, razvizainteresujemo i pokažemo da ti i održati uspešnu poslovnu je to samo delić onoga što ovo ideju. Socijalnim preduzetpodručje može da im da, i da ih ništvom je počela da se bavi na taj način pozovemo da, neki kroz radnu grupu Evropskog drugi put, nastave putovanje, Biljana Planić (stoji) sa koleginicom Ivanom Stojanović pokreta i u okviru Asocijacije odnosno obilazak naše zemlje osnovala sekciju starih zanata. objašnjava gospođa Planić. Posredstvom agencije koju vodi, TA „ATOS“ gro Kragujevčana, Dodatni stimulans da se turisti obrate upravo „Atos“-u je i taj, ali ne samo njih, upoznalo je čari mediteranskih zemlja, evropskih što ova agencija ne priznaje ni jezičke, ni bilo koje druge barijere, prestonica, poznatih zimskih centara. Dosadašnja osnovna delat- a pravac delovanja isključivo podređuje interesovanju klijenata i nost agencije, nazvane po prvom od trojice musketara, a ne trećem zahtevima tržišta. prstu na Halkidikiju, bili su individulani aranžmani, letovanja, Šta strane turiste najviše zanima u Srbiji? zimovanja, rekreativna nastava, ukratko putovanja po želji i meri. Gospođa Planić bez razmišljanja kaže da je to naša hrana i traPosle decenije rada gospođa Planić planira da podigne delatnost dicionalan načina njene pripreme, vezan za „Smederevac“ na drva agencije na novi nivo i svoje znanje i iskustvo usmeri na receptivni i domaćinistva u kojima oni sami mogu pripremati zimnicu uz turizam. Želja joj je da „postavi na noge“ kulturni turizam, pre pomoć domaćina, a tegle kompota, džema, ajvara poneti svojim svega Šumadije i Pomoravlja, koji je do sada neopravdano bio u kućama. Strani gosti su u prethodnom periodu, takođe bili raspolozapećku, a ima velike mogućnosti da skrene pažnju i opravda in- ženi za berbu grožđa i pomoć u vinariji. To su samo neke od ideja teresovanje većeg broja stranih turista. Kao lokal patrioti prioritet koje se lako mogu realizovati, a koje bi i turiste i pružaoce usluga su joj mesta u Šumadiji i Pomoravlju, ali u dugovoru sa turistima učinili višestruko zadovoljnim, s obzirom da su naši domaćini volela bi da im pokaže što više krajeva širom zemlje, reprezenta- poznati po gostoljubivosti i uslužnosti. tivnih i vrednih posete i upoznavanja. Trenutno su najpopularniji Kada je reč o receptivnom turizmu, danas se nerado sećamo vrevinski putevi i vinarije, ali pored njih ne manje zanimljive su ma- mena kada je Srbija kao deo SFR Jugoslavije, bila targetirana kao nastirske ture, etno sela, ono što je za Srbiju karakteristično i što turistički neinteresantna. Osim što to nije imalo veze sa istinom, to nijedna druga destinacija u sveta nema. vreme je prošlo, i Srbiji je data šansa da pokaže svu svoju egzotiku - Ova promena kursa, nije samo moja želja, već smatram i oba- i raskoš, kako domaćim turistima, koji je ne poznaju dobro, tako vezom turističkih radnika da proširuju delatnost i sagledaju ovu i strancima, koji je uopšte ne poznaju.

Univerzitet Privredna akademija Novi Sad

- novi (stari) Šampion kvaliteta u oblasti obrazovanja

a XIII Sajmu obrazovanja Putokazi, od 08. 10. marta na Novosadskom sajmu, Velikim šampionskim peharom na ocenjivanju kvaliteta u oblasti obrazovanja nagrađen je, kao i prethodne godine, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu. Uz to, svi fakulteti Univerziteta Privredne akademije dobili su zlatne medalje u oblasti obrazovanja, kao indikator kvaliteta za proces nastavnog plana i programa tokom osamnaestogodiš-

Privrednoj akademiji šampionski pehar i na Sajmu obrazovanja 2018 njeg rada, koji se kontinuirano sprovodi od osnivanja Univerziteta Privredna akademija 2000. godine. Tamara Krstić, direktorica marketinga i PR menadžer Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe i FIMEK-a, dva fakulteta u sastavu Univerziteta, dodaje da je ova nagrada za sav trud i rad uložen u permanentno poboljšanje kvaliteta, ne samo na nivou Univerziteta nego i svih fakulteta u njegovom sastavu. U protekle dve godine Univerzitet se proširio za dva nova člana: Farmaceutski fakultet u Novom Sadu i krajem prošle godine, Fakultet savremenih umetnosti iz Beograda i na taj način proširio polja delovanja i na polje umetnosti. Učešće na sajmovima obrazovanja u Beogradu i Novom Sadu (istovremeno sa Putokazima, održan je XV EDUfair u Hotel „Crowne Plaza“ Beograd), kao na sajmovima u Kruševcu, Kragujevcu i Subotici, je želja da se mladi ljudi motivišu za nastavak školovanja, u ovoj ili nekoj drugoj visokoobrazovnoj ustanovi. Ta kampanja se nastavlja nastavnim i vannastavnim aktivnostima tokom 365 dana u godini. - Univerzitet u ulozi domaćina i orga-

nizatora raznih takmičenja, gostujućih predavanja eminentnih stručnjaka iz raznih oblasti, ambasadora, nastoji da zainteresuje studente ovog Univerziteta, ali i sve ostale željne znanja, da se susretnu i čuju nešto novo, drugačije, nešto što će im pomoći u karijerama i na životnom putu da napreduju, da rade na sebi i konstantno se usavršavaju, jer samo tako mogu da otvore vrata uspeha - kaže direktorica i naglaPobednička ekipe gimnazije Branko Radičević iz šava da kompleksno postavljeni Stare Pazove na takmičenju Fimek nagrađuje znanje ciljevi i zadaci pretpostavljaju animiranje učenika na svim nivoima si- stati lider. Takođe, krajem godine, na Pravstema obrazovanja. Za učenike osnovnih nom fakultetu za privredu i pravosuđe biće i srednjih škola sa teritorije Republike Sr- održano deveto takmičenje u besedništvu, bije, Fakultet za ekonomiju i inženjerski na kojem se takmiče učenici novosadskih menadžment (FIMEK) organizuje Smotru gimnazija i studenti fakulteta domaćina kratkog đačkog filma - FILMić, sa ciljem objašnjava Tamara Krstić. promocije aktivne uloge učenika u kreiraDirektorica navodi da je interesovanje nju medijskih materijala i popularisanja di- za sve fakultete ovog Univerziteta kongitalne pismenosti u školama, kao i sarad- stantno: nju učenika sa nastavnikom -mentorom na - Svake godine na FIMEK, sa akreditoizradi projekata. Ovo takmičenje se nalazi vanim visokoškolskim jedinicama u Požau kalendaru Ministarstva prosvete. revcu i Leskovcu, upisuju se mladi, željni - Fakultet za ekonomiju i inženjerski znanja i skoro svake godine smo veoma menadžment devetu godinu za redom or- blizu popunjavanja kvota, dok je za Pravganizuje takmičenje za sve maturante iz ni fakultet ta kvota dosta veća s obzirom Vojvodine „FIMEK nagrađuje znanje“, na akreditovane visokoškolske jedinice u jedno od najznačajnijih aktivnosti te vrste, Suboticu, Šapcu, Beogradu i Nišu, sa sedištem oba fakulteta u Novom Sadu, gde je broj upisanih studenata najveći. Univerzitet Privredna akademija je domaćinska kuća koja nastoji da svojim studentima, kojima je sve podređeno, pruži kompletnu negu, usmerenu i na obrazovanje i na mogućnost da se stečeno znanje primeni. Njima je omogućena praksa u preko 30 privrednih subjekata u javnom i privatnom sektoru, sa kojima Univerzitet Zajednički snimak učesnika i organiza- ima potpisane sporazume. Studenti su u prilici da odaberu preduzeće koje odgovatora takmičenja u besedništvu ra njihovim željama i onome što žele da sa ciljem motivacije srednjoškolaca da što rade. Upoznavanje sa konkretnim poslovipre dobiju indeks i da ulažu u sebe i svo- ma studentima daje mogućnost da vide da je znanje. Ove godine slogan: „ZNANJE li je to ono što su očekivali. Isto tako, prakKREIRA LIDERE“, i predavanje na temu sa je i način da se dođe do posla, o čemu liderstva upriličeno neposredno pred poče- govori iskustvo nekolicine najboljih, koji tak takmičenja, trebali su da ukažu na to da su na osnovu pokazanih znanja i veština za svako od njih jednog dana, ako bude radio vreme praktične nastave dobili zaposlenje, na sebi i stekao dovoljno znanja, može po- neki i pre završetka studija.

Milomir Glavčić - Duša koja se jednom rađa škole u Jošaničkoj Banji koju je i sam nekada pohađao... Donacije je uputio i za hram Svetog Save... Krajem šezdesetih je na Nijagari podigao hram Svetom Đorđu, koji od milošte zove „moja Studenica”. Efekti podrške gospodina Glavčića su daleko kompleksiji. O tome govoČlanovi KUD Milomir Glavčić uoči nastupa na Danima vrganja na Kopaoniku ri predsednik Kulturno-umetničkog društva „Milomir Glavčić“, gospodin Dragan Sekulić Sekula: - KUD u Jošaničkoj Banji je osnovan 2001. godine i do 2007. a njega je pružanje pomoći drugima duševna hrana, a raradio je kao školska sekcija pri OŠ „Jošanička Banja“. Potucali dost davanja, smisao života. „Šta čovek može u životu više da uradi nego da pomogne smo se od nemila do nedraga, davali koncerte po školama, u badrugima?“ - pitanjem odgovora gospodin Milomir Glavčić, jedan lon hali, ali i po kafanama i na otvorenom. Videvši da to na duže od najvećih posleratnih srpskih dobrotvora, na pitanje brojnih no- staze ne može da opstane, preko Srpske pravoslavne crkve došao vinara za pomoć vrednu nekoliko miliona evra, koju neprestano sam do adrese gospodina Glavčića, kontaktirao ga i zamolio da donira u svoj rodni, potkopaonički kraj, širom Srbije i u druge pomogne našem Društvu u nabavci narodnih nošnji, opanaka, republike bišve Jugoslavije, koju je napustio davne 1947. godine, pratećih predmeta potrebnih za nastup KUD-a. Prvo smo dobili kojoj se vraća isključivo preko svojih donacija, ali je lično, od nešto nošnji i opanaka, da bi mi se potom, lično obratio rečima: „Dok dete ne zaplače majka ga ne uzima. Kažite šta vam treba, tada, nikada nije posetio. Neki ga nazivaju dobrotvorom, drugi humanistom, a on mimo a ja ću videti šta mogu.“ Tako sam dobio slobodu da pitam za publiciteta, koji mu posebno ne prija, i bez velikih objašnjenja sredstva za izgradnju Doma kulture. Takav naš odnos traje i dan sebe smatra jednostavnim čovekom koji kad god to može, usre- danas. Od neke folklorne sekcije sa desetak devojčica i dečaka ćuje druge, ispuni im po neku želju i učini život lakšim. Srpska KUD je izrastao u Društvo sa 120 članova podeljenih u četiri pravoslavna crkva je Milomiru Glavčiću za njegovu humanost, starosne kategorije, od najmlađih, do veterana, jedne od vodećih dodelila Orden Svetog Save 3. reda, koji mu je uručio lično patri- sekcija u našem okrugu. Osim što s ponosom nosi ime dobrotvojarh Irinej. A Tomislav Nikolić, tada predsednik Republike Srbije, ra, KUD „Milomir Glavčić“, pod vođstvom je vrsnog stručnjaka, u ime države Srbije, Zlatnu medalju za humanost i dobročinstvo. umetničkog rukovodioca gospodina Srećka Pavlovića, i u svom Gospodin Milomir Glavčić rođen je 1924. godina u zaseoku redovnom repertoaru ima 16 koreografija iz cele Srbije, posebno Pope sela Kovači kod Jošaničke Banje. Da bi preživeo, kao mali ponosno na Igre iz Studenice i Igre sa Rudna, vezane za potkoradio je i najteže poslove. Stigavši u Nijagaru Fols (Kanada, gde paonički kraj. Osim nastupa na svim lokalnim manifestacijama, i danas živi), mukotrpnim radom, prvo u rudniku, potom u ugo- može da se pohvali gostovanjima u Švajcarskoj, Bugarskoj, Austiteljstvu, stekao je imetak i postao vlasnik hotela „Amerikana“ striji, Italiji, Makedoniji, Republici Srpskoj... Moja ideja je bila da izgradnjom Doma kulture objedinimo i imanja od 75 ha. Posle 28 godina rada, hotel je prodao i danas, sa svojom suprugom i dvoje dece, uživa u penzionerskim danima. decu iz Banje i okolnih desetak mesta, da im kroz pozitivne Postajući bogatijim, u mislima mu je sve više bio prisutan rodni primere vezane za prošlost našeg naroda pružimo mogućnost za kraj. Veliki deo svog teško stečenog kapitala u zadnjim decenija- kvalitetnije odrastanje. Kada sam uputio molbu za pomoć gosma darovao je svojoj zemlji iz koje je potekao. Pomagao je svoj podinu Glavčiću, rekao sam mu da nam je vera ugrožena, što i narod i Srpsku pravoslavnu crkvu. Pisma, način na koji najviše jeste, da nam pomogne da je kroz izvornu pesmu, igru, običaje, voli da komunicira, sa molbama za pomoć, stizala su mu iz svih narodnu nošnju, sačuvamo, a ujedno da decu usmerimo na drukrajeva biše zemlje, a on uvek kada je mogao, bio voljan da neke ženje i jednu zdravu vrstu aktivnosti. Zahvaljujući toj donaciji tužne priče, kojih nije bilo malo, ublaži. Milion evra poklonio KUD „Milomir Glavčić“ je doživeo ekspanziju, a dešava se da je Kraljevu za izgradnju mosta preko Ibra, 547.000 evra za ma- od 15 - 16 đaka, koji svake godine upiše prvi razred, samo jedno gnetnu rezonancu, aparat preko potreban Zdravstvenom centru do dvoje dece ne dođu u folklor - objašnjava gospodin Sekulić, „Studenica“. Podigao je i obnovio tri bogomolje u opštini Raška koji nikada nije upoznao velikog dobrotvora, ali zahvaljujući (crkvu Svetog Ilije i Časnog krsta u Kovačima, Crkvu Svete Petke posredniku, gospodinu Radoju Glavčiću, kojeg smatra izuzetnim u Žerađu). Raščanima dao sredstva za kupovinu sanitetskog vozi- čovekom, koji je ujedno i bratanac gospodina Milomira Glavčića la. U Jošaničkoj Banji je dao sredstva za Dom kulture, bibioteku i sprovodi dobru volju svoga strica, ostvaruje saradnju koja se i dečji vrtić, 200.000 evra za renoviranje i adaptaciju osnovne teško rečima može opisati.

Ruma obeležava 100 godina prisajedinjenja Srema Kraljevini Srbiji

rošle godine TO Ruma je obeležila 270 godina Rumskog vašara, najstarije manifestacije u Srbiji sa kontinuitetom od dva i po veka. Privilegiju da trguju Rumljani su dobili Ukazom Marije Terezije 1747. godine. Iste godine, 10. oktobra, održan je prvi vašar u Rumi. Čak je i u vreme kolere, 1910. godine, na intervenciju tadašnjeg gradonačelnika, Ferdinanda Ristera, vašar održan. Isprva je održavan četiri puta godišnje: na Cveti, Spasovdan, Miholjdan i na sv. Petra i Pavla. Neko vreme posle Drugog svetskog rata (do 1957.) vašarilo se svake prve srede u mesecu, dok se nije prešlo na današnji režim svakog trećeg, sada i drugog i trećeg u mesecu, ma koji dan bio. Turistička organizacija opštine Ruma je tokom cele 2017. godinu akcentovala ovu jedinstvenu godišnjicu nizom manifestacija i dešavanja u gradu, a mesec oktobar u celosti posvetila Rumskom vašaru: izdata je tematska brošura predstavljena na jubilarnom 50. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, kao i set razglednica.

Sa promocije TO Ruma na Sajmu turizma u Beogradu 2018

Povodom godišnjice raspisan je konkurs za suvenir na temu „Rumski vašar“, na kojem je pobedio ne jedan, već nekoliko suvenira. U vreme centralne gradske letnje manifestacije, sedmog po redu RumFest-a, vreme održavanja je tempirano za 2. i 3. avgust, odnosno vreme održavanja Vašara. Za tu priliku otvorena je izložba fotografija rumskih fotografa - amatera sa temom Rumski vašar, koji su zabeležili trenutke u njegovoj istoriji. Drugi deo izložbe činile su umetničke fotografije sa Likovne kolonije „Borkovac“, koju unazad 45. godina (ove godine će biti održana 46.) organizuje Zavičajni muzej Ruma. Po rečima gospođe Mirjane Vujasinović, direktorice Turističke organizacije opštine Ruma, i druge ustanove kulture u Rumi istakle su ovu tradiciju u prvi plan. Prema njenim rečima, ovu godinu TOO Ruma posvetiće jednom drugom jubileju značajnom za srpsku istoriju, 100-godišnjici pri-

sajedinjenja Srema Kraljevini Srbiji. Naime, 25. novembra 1918. Velika narodna skupština u Novom Sadu donela je odluku da se Srbiji prisajedini Baranja, Banat, Bačka i Srem. Manje je poznato da je dan ranije, 24. novembra, u kući dr Žarka Miladinovića, afirmisanog advokata, vođe Srpske narodne radikalne stranke i predstavnika Srema u Narodnom veću, održan Veliki narodni zbor. Iako je bio organizator Zbora, koji je okupio 700 predstavnika mesnih narodnih veća iz oko 100 mesta u Sremu, koji su doneli odluku o prisajedinjenju, dr Miladinović na njenu nije učestvovao, „jer je hitno odazvan u Zagreb na savetovanje Centralnog Narodnog Vijeća SHS“. U ime sazivača Zbor je otvorio i vodio Jovan Radivojević, advokatski pripravnik iz Rume. - Prošle godine Skupština opštine Ruma donela je odluku da se, u znak sećanja na Veliki narodni zbor i odluku o prisajedinjenju Srema Kraljevini Srbiji, 24. novembar proglasi Danom grada, a za gradsku slavu Dan Sv. kralja Stefana Dečanskog (Mratindan). TOO Ruma je o tome pripremila brošuru, koja je predstavljena na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu, i na taj način naznačila brojna događanja na tu temu tokom novembra 2018. - rekla je direktorica i podsetila, da je dr Miladinoviću, velikanu srpske istorije, sahranjenom u Rumi 1926., u znak zahvalnosti podignuto spomen-obeležju u centru Rume, ispred zgrade Pošte. Direktorica je takođe pozvala na VIII RumFest, manifestaciju koja ima za cilj da predstavi kulturnu baštinu, tradicionalne zanate, običaje i lokalne proizvode, vina i mesne prerađevine, i da zabavi sugrađane i brojne goste koji su prepoznali vrednost i dobru atmosferu ovog događaja. Kao i prošle godine, predviđeno je da RumFest traje dva dana i na taj način omogući sugrađanima i njihovim gostima više sadržaja i raznovrsnih događanja.

Novi Bečej - tema lepa, nema neiscrpna

Gospojina i dalje vodeća i najposećenija manifestacija

Saša Dujin

Najlepša pozivnica turistima na Sajmu turizma u Beogradu

iko ne spori da su kvalitetno organizovane i sadržajno bogate manifestacije doprinele da se o gradu na Tisi - Novom Bečeju i istoimenoj opštini, danas govori kao o značajnoj turističkoj destinaciji u Vojvodini, Srbiji i regionu. Po rečima gospodina Saše Dujina, direktora Turističke organizacije opštine Novi Bečej, jedan od ciljeva manifestacija je privlačenje publike, ali i investitora, jer ovako uređena i organizovana sredina, sa izgrađenom komunalnom infrastrukturom, šalje jasnu poruku o svojoj ozbiljnosti i odgovornosti. Festival dečjeg stvaralaštva u aprilu, Obzorje na Tisi - Dani Josifa Marinkovića i Međunarodno smotra oldtajmera krajem maja, moto susret, multikulturalni vikend sredinom juna i Srbija u ritmu Evrope u julu, Adrenalin park - olimpijada potiskih gradova i Tiska akademija akvarela u avgustu, Velikogospojinska bućka, Vikend tiskih kapetana, te Dani Teodora Pavlovića u septembru, Dani Laze Telečkog, Festival dobre kapljice, Festival komedije u oktobru, Ričaj festival i Karneval ždralova u novembru, uz Dane Novog Miloševa - Štrudlijadu, Dane Bočara i Kumana, i one najveće i najmasovnije manifestacije, kao što su Velikogospojinski dani, Kad Tisa cveta, Opasuljivanje, Manić-Tisa 63, najbolja je pozivnica za dolazak u ovu opštinu. Ovo je samo početak priče o Novom Bečeju, njegovoj istoriji, kulturi, ljudima koji su ostavili trag. Vlada Republike Srbije donela je Odluku o utvrđivanju starog centra Vranjeva, nekadašnjeg naselja, a sada dela Novog Bečeja, za prostornu kulturno-istorijsku celinu, s obzirom na značaj ovog ambijenta koji poseduje urbanističke, arhitektonsko-stilske i kulturno-istorijske vrednosti, pre svega centra kulturnog i duhovnog živa Srba u severnom Banatu tokom XVIII, XIX i početkom XX veka, i stecišta znamenitih ličnosti. Velikogospojinski dani će i ove godine biti centralna manifestacija TOONB. Gospodin Dujin međutim obećava i nove sadržaje, kao nrp. otvaranje za posete dvorca Sokolac, koji je u miraz dobila Emilija Ivanović, starija ćerka Lazara Dunđerskog. Lazar Dunđerski i mlađa ćerka Lenka često su u njemu boravili, o čemu svedoči Lenkin veliki portret na zidu jedne od soba, danas devastiranog

dvorca. U izvornom obliku očuvana je samo kuglana u podrumu zdanja, jedna od retkih, ako ne i jedina u to vreme, u privatnom vlasništvu. Problem su vlasnički odnosi, a njihovim rešavanjem, što se u skorije vreme očekuje, ovo će postati jedno od omiljenih mesta za turiste. Slična je sudbina dvorca Rohonci na Bisernom ostrvu, ali ne i Krokana, čuvenog vina koje je rado pio i car Franja Josif, kasnije Josip Broz, Šarl de Gol i drugi. Rekonstrukcija dvorca grofovske porodice Karačonji/Kaštilj (1857.) u Novom Miloševu započeta je od pomoćnih prostorija, pa je zgrada za čuvanje kukuruza danas pretvorena u Zavičajni muzej „Kotarka“, a prošle godine dovršena je adaptacija Žitnog magacina, najstarijeg objekta tehničke kulture u Vojvodini, u izložbeni prostor. Na isti način obnovljena je i kuća doktora pravnih nauka i velikog dobrotvora, Vladimira Glavaša, javnosti dostupna od 2009., od obeležavanja 100-godišnjice njegove smrti. Ne manje značajna je i obnova zgrade stare vranjevačke opštine, u kojoj se trenutno nalazi hostel sa 46 ležaja, odnosno kancelarije za mlade i poljoprivredu što omogućava i kulturni i privredni razvoj opštine. Manifestacije su i prilika da se ljudi povežu, da se pomenu neki istorijski, a zaboravljeni datumi. Ove godine će startovati manifestacija „Piknik u Arači“, benediktinskoj opatiji iz XIII veka, koji treba da podseti na vreme ujedinjene hrišćanske vojske u borbi protiv Turaka, na vitezove Reda zmaja i velike junake pod vođstvom kralja Žigmunda. Ove godine će biti upriličeno obeležavanje 230 godina od kada je austrijski car Josef II, 08. avgusta 1788. Novom Bečeju dodelio status grada i povlastice da održava vašare. Javnosti će biti dostupna i storija o Dušku Popovu, rođenom, kao i svi Popovi u Novom Miloševu, koji je bio inspiracija Ijanu Flemingu za seriju romana o tajnom agentu 007, Džejmsu Bondu. - Nije samo Laza Kostić, dolazeći u goste u dvorac Sokolac, bio taj koji je doneo duh pesništva u ovu sredinu. Opština Novi Bečej je imala tu „nesreću“ da ne bude zabaležena kao rodno mesto Đure Jakšića. Naime, njegov otac, koji je službovao u Novom Miloševu, deset dana pre rođenja sina, potonjeg velikog srpskog pesnika, dobio je premeštaj u Srpsku Crnju. U izgradnji je i „staza zdravlja“, a jedna klupa na toj stazi posebno je označena kao mesto gde je doajen jugoslovenske zabavne muzike, Darko Kraljić (1920 – 1998.), nadahnut lepom Novobečejkom, ispevao čuveni šlager „Čamac na Tisi” - dodaje gospodin Dujin.

Upoznajte Zrenjanin - preko reke na biciklu

Obraćanje Čedomira Janjića na promociji na Sajmu turizma u Beogradu

EuroVelo Park prvi u Srbiji donosi niz prednosti Zrenjaninu i njegovim partnerima

Dani piva svake godine dovedu u Zrenjanin pola miliona zadovoljnih turista

uristička organizacija Grada Zrenjanina kreirala je ovogodišnju kampanju pod sloganom „Tu je nekad bilo more“, koja ima za cilj da pozove turiste iz Beograda, Srbije i sveta u Banju „Rusandu“, SRP „Carsku baru“, da posete lovački dvorac „Kaštel“ Ečka i brojne manifestacije, na koje su Zrenjaninci izuzetno ponosni. Istovremeno najavljuju da će fokus ovogodišnje turističke ponude biti na nautičkom i bajk turizmu. Gradonačelnik Zrenjanina, gospodin Čedomir Janjić naglašava da lokalna samouprava osim ulaganja u infrastrukturu, mnogo ulaže upravo u promocije i u privlačenje velikog broja kako domaćih, tako i stranih turista. - „Dani piva“ postali su brend grada i poseta od preko pola miliona gostiju nas, Zrenjanince, čini izuzetno ponosnim. Mi ćemo se potruditi da „Dani piva“ postanu ponos Srbije, ali ćemo sve učiniti da i sva druga događanja u našoj opštini budu na vrhunskom nivou - naglasio je gospodin Janjić. Gospodin Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije, kaže da grad Zrenjanin više niko ne smatra „gradom jedne destinacije i jedne manifestacije“, jer osim centralne gradske fešte i rariteta kakav je SRP „Carska bara“, ovaj grad može da se podiči brojnim turističkim proizvodima. Jedan segment su festivali: uz onaj najveći, tu su i „Korzo fest“ i „Pastirski dani“, „Banatska bajka“, „Sajam ženskog preduzetništva“, „Banatske vredne ruke“ i dr. Drugi segment odnosi se na nautički turizam. Po prvi put će biti organizovana vožnja brodićem do Itebeja, Titela, Starog Slankamena, Kleka, Sečnja i drugih mesta. „Veselom begejskog regatom“ u vreme „Dana piva“ Zrenjanin će se povezati sa opštinom Žitište, a realizovaće se bogat program na zrenjaninskim izletištima i kupalištima. Za letnju sezonu urađen je projekat za novu talpu na reci Tisi, bezbednu za decu i odrasle. Besplatna škola skutera „Akva bajk“ na gradskom kupalištu „Peskara“ od prošle godine, biće ponovljena i ove. - Namera nam je da vratimo sugrađane na reku, da osim kupanja i dosadašnjih sadržaja, ponudimo i sportska takmičenja za bajkere, surfere, „skuteraše“. Moj zadatak i zadatak mojih kolega, turističkih radnika je da dovedemo ljude u Zrenjanin. Ulažemo sve svoje znanje i kapacitete da na pravi način promovišemo i grad i svih 22 sela ove opštine. Pored ruralnog turizma, bavimo se i gradskom arhitetkturom, promovišemo istinske vrednosti i želimo da i našim sugrađanima, i onima koji žive u okolini, reginonu i šire pokažemo šta to Zrenjanin ima da ponudi, a ima jako puno. Tokom leta imaćemo priliku da kroz naš projekat „Banatska bajka“, ugostimo i predstavnike turističkih organizacija iz Srbije, i svojim kolegama pokažemo vrednosti našeg grada - obavestio je gospodin Zoran Ljubotina. Ove godine je poseban akcenat stavljen i na razvoj biciklističkog turizma. Tanja Jakšić, pokretač ideje o osnivanju prvog EuroVeloParka u Srbiji tvrdi da učešće u ovom projektu donosi niz prednosti i partnerima opštine Zrenjanin, a to su: Kikinda, Novi Bečej, Kovačica, TO Sečanj, TO Bela Crkva, ali i službama IT sektora i turističkim odeljenjima opština. Izradi aplikacije EuroVeloParka Banat veliku pomoć pružila je Kancelarija za ekonomski razvoj grada Zrenjanina, odeljenje za turizam u Pokrajini, kao i Ministartsvo turizma.

Put meda i sira

ark prirode „Stara Tisa“, Park prirode „Jegrička“ za ljubitelje prirode, Golf klub „Centar“ za one koji vole aktivan boravak u prirodi i sport, uz stanište za napuštene životinje, Eko oazu „Monikin salaš“ u Đurđevu, za ljubitelje životinja, bili su sadržaji koji su do pre par godina predstavljali turističku kartu Opštine Žabalj. Poslednjih godina Turistička organizacija opštine Žabalj uspela je da pokrene neke nove projekte vezane za sektor turizma u svih četiri mesta ove opštine: Žabalju, Čurugu, Đurđevu i Gospođicima. Nikle su nove čarde, restorani, stavljen je akcenat i na događaje iz prošlosti ovog kraja, a ljubitelji vina počeli su da otkrivaju do tada malo poznata vina Potisja. Samo tokom prošle godine TOO Žabalj je gostima ponudio tri paketa u okviru projekta pod nazivom: „Sve smo Vam bliži“, i omogućio obilazak destinacije na zanimljiv način. Program “Stara luka potiskih velikana” vezan je za Čurug, „Golf i lubenica“ za posetu Žablju i Đurđevu, „Jegrička lepotica“ Gospođincima i Žablju. Zahvaljujući novim turističkim subjektima, ove godine programi su dopunjeni. - Izuzetno smo ponosni na svoje poljoprivredne proizvođače čiji se broj stalno uvećava. Kako bi pružili šansu što većem broju proizvođača da svoje proizvode plasiraju, za ovu godinu pripremili smo projekat: „PUT MEDA i SIRA“, s obzirom da na teritoriji naše opštine trenutno egzistira dvadesetak poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom meda, i isto toliko poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom sira. Sa nekima od njih TOO je započeo saradnju, a realizovali smo i prvu studijsku posetu proizvođačima sira PG „Radišić“ u Čurugu i Pčelarstvu „Radanović“ u Đurđevu - objašnjava direktorica TOO Žabalj, gospođa Marija Čupić. Na Međunarodnom sajmu turizma „Alpe adria“ u Ljubljani, u januaru ove godine, TOO Žabalj je ostvarila saradnju sa njihovim udruženjima pčalara i predstavnicima api-turizma, vodeće svetske destinacije za pčelarski (api) turizam. Dok se čeka odobrenje projekta i sredstva za njegovu realizaciju, razmatraju se naredni koraci: edukacija pružaocima usluga, mapiranje subjekata koji imaju mogućnosti i želju da primaju turiste i dr. Direktorica se nada da će se bar pet proizvođača sireva i pet pčelara odmah uključiti u ovaj projekat, nakon čega sledi obeležavanje tih poljoprivrednih gazdinstava, i trase kojom će uz pomoć mapa, grupno ili individualno, svaki turista moći da dođe na željenu destinaciju. - Veličina teritorije opštine Žabalj nameće potrebu da ovu rutu podelimo na tri dela, gde će se turisti odlučivati u kom pravcu žele da pođu, uz pomoć vodiča ili mapa - kaže gospođa Čupić i otkriva da će turistima biti ponuđena i mogućnost obilaska rute biciklima. Plan je da se u ovaj projekat uključe i deca iz mesnih osnovnih škola i na ovaj način upoznaju način života i rada pčela. Ukratko, predviđeno je da „PUTEM MEDA i SIRA“ krenu svi uzrasti. Kod mlađih naglasak će biti na edukaciji, kod starijih na zdravlju. - Tek smo na početku i izuzetno mi je drago što su ovim u prvi plan stavljeni poljoprivredni proizvođači, jer je reč o pretežno poljoprivrednoj opštini. Pored dva parka prirode, golf terena, zanimljivih projekata obilaska opštine, imaćemo tematske ture meda i sira po kojima ćemo biti jedinstveni i prvi na ovim prostorima - zaključila je Marija Čupić.

Marija Čupić i Boris Straživuk na promociji Žablja na Sajmu turizma u Beogradu

Golf klub ostaje kao jedinstvena ponuda ovih prostora.

Zorica Radišić predstavnica gazdinstva iz Čuruga na putu meda i sira

Vršački VinoFest uspeo uprkos broju 13

Dragana Mitrović (u sredini) u društvu Julkice Mitrašinović i Javora Radovankovića iz Rumunije

Zajednički snimak nagrađenih vinara sa domaćinima

ršac, grad pod Kulom, okružen morem vinograda, bio je domaćin XIII VinoFest-a, koji je u organizaciji Turističke organizacije Vršac, pod pokroviteljstvom Grada Vršca, održan 16. i 17. marta. Dvodnevnu priredbu „vinu u čast“ otvorio je predsednik Skupštine Grada Vršca, gospodin Nenad Baroš, a gradonačelnica Vršca, gospođa Dragana Mitrović, obišla je izlagače - vinare, koji su joj ukazali na problem osvajanje domaćeg tržišta. Ova manifestacija se održava svakog trećeg vikenda u martu i pored regionalnog, ima i takmičarski karakter. Vinari iz Negotinske krajine, Fruške gore, Sombora, Titela, Žablja, Župe Aleksandrovačke, vinskog sela Gudurice i Vršca, kao i oni iz Mađarske, Hrvatske, BiH, i Rumunije, došli su na festival sa namerom da provere i potvrde kvalitet svog rada tokom prethodne godine. VinoFest je prilika da se neke vinarije po prvi put predstave, kao što je to učinila Vinarija „Soul Wine“ iz Vršca, istovremeno i ovogodišnji veliki pobednik festivala sa Chadronnay iz 2016. godine. Domaćinama nije promakao trend prisustva sve većeg broja generacije naslednika vinara u jednoj vinariji, koji polako, ali sigurno preuzimaju odgovornost i staju u „odbranu“ vina kuća iz kojih dolaze. To su Jovan (16) i Ivan (22) Stojšić iz Vinarije „Selecta“, Gudurica, Natalija (24) i Nenad (19) Nedin iz Vinarije Nedin, Gudurica, Branislav Komazec (28) iz Vinarije „Komazec“, Inđija, Mihajlo Gajić (13) iz Vinarije „Mali podrum Gajić“ iz Aleksandrovca. Naravno, tu je i sveprisutni Marko Cuculj (29), desna ruka gospodina Nikole Cuculja, vlasnika Vinarije „Vinik“ iz Vršca, i u segmentu vinske i u segmentu turističke ponude ove vinarije. XIII VinoFest je okupio više od 50 vinara i proizvođača rakija. Prvi put je na festivalu predstavljeno pivo robne marke Kamarad, JKP „Drugi oktobar“ iz Vršca. Svake godine, ovu vinsku manfestaciju prate proizvođači prehrambenih i zanatskih proizvoda vezanih za ovaj sektor, pa su posetoci mogli da kombinuju vinsku, ili neku drugu priču, sa suvomesnatim proizvodima i sirevima iz Vojvodine. U takmičarskom delu VinoFest-a bilo je 179 uzoraka, što se smatra očekivanim i zadovoljavajućim.

Mlada Vinarija Soul Wine veliki pobednik festivala - Kao predstavnika organizatora ove manifestacije, TO Vršca, posebno me raduju komentari učesnika o tome kako ih prisustvo na ovom festivalu ispunjava prijatnošću i osećajem da su dobrodošli. Mi se trudimo da im obezbedimo topao prijem i korektne uslove za nastup. Dajemo sve od sebe da svim njihovim zahtevima izađemo u susret. Smatram da je svečana sala Hotela „Srbija“ garant jedne prefinjene atmosfere, uslovljene pićem koje reprezentuju, i koju vinari, učesnici ove priredbe zaslužuju - istakla je gospođa Julkica Mitrašinović, direktorica Turističke organizacije Vršac. Ona je primetila da popularnosti festivala doprinosi njegov izložbeno-prodajni karakter, oblikujući ga u mesto uspostavljanja komunikacije i saradnje proizvođača i potrošača i otvaranja novih tržišta. Dok je cilj vinarija koje prvi put izlažu, da se predstave, cilj dobro poznatih vinarija na VinoFest-u je da se pohvale novim vinima. Ovaj festival krasi i činjenica da svake godine uz nekolicinu novih učesnika, broj starih ostaje konstantan. Oni koji se nisu pojavili, učinili su to iz opravdanih razloga. Za organizatore najveći podstrek je što vinari po završetku jednog VinoFest-a, već pripremaju nastup za sledeći.

Sremska Mitrovica je grad festivala, mozaika i murala

uristička organizacija grada Sremska Mitrovica (TOGSM) je tokom prošle godine na Međunarodnom festivalu turističkih publikacija „Kofer slova“ dobila treću nagradu, a na konkursu koji je sprovela Turistička organizacija Srbije, izabrana je za prateću izuzetnu evropsku destinaciju, što nam je donelo, a tek će nam doneti, izuzetan plasman na evropskom tržištu. S obzirom na našu bogatu istorijsku baštinu, jedne od prestonica Rimskog carstva tokom perioda tetrarhije, nazivane i „slavnom majkom gradova“, činjenici da je nekoliko rimskih careva rođeno u njoj ili njenoj okolini, i da do sada nismo imali manifestaciju koja bi bila rimskog karaktera, prošle godine ustanovili smo prvi rimski festival „Carski Sirmium - Grad legendi“. Paralelno sa novim festivalom, održan je i XXVI festival besedništva “SIRMIUM LUX VERBI - SIRMIJUM SVETLOST REČI“ i jedan mladi festival smo obogatili tradicionalnim. Rimski festival obuhvatio je niz interaktivnih radionica održanih na autentičnim lokacijama. Demonstrirana je izrada mozaika u Carskoj palati, duvanje rimskog stakla i izrada rimskih keramičkih lampi u Lapidarijumu Muzeja Srema, kao i Rimska trpeza i prilika da publika upozna običaje, recepte, tajne rimske kuhinje, i to isto degustira. Na isti način predstavljena su šminka i kostimi iz rimskog doba - kaže Svetlana Sabo, direktorica TOGSM. Za letnju 2018. TOGSM priprema zanimljiv program koji naglašava boravak u prirodi, pre svega posetu SRP „Zasavica“ i vožnju turističkim brodićem „Umbra“, obilazak demonstracione farme u kojoj se mogu videti vitoroge koze, golovrata kokoš, mangulice (sremska crna lasa), podolsko goveče, balkanski magarac i dr. Popularna destinacija za sve stanovnike Sremske Mitrovice i okolnih naselja, naročito u letnjem periodu, je sremskomitrovačka plaža u čijem sastavu se nalaze sportski tereni za odbojku, košarku i stoni tenis, a oni odvažniji mogu uživati u vožnji skutera i glisera. Plaža je opremljena toaletima, tuševima, kabinama za presvlačenje, a tu su i brojni restorani i kafići. Sremskomitrovčani na plaži rado borave od juna do sredine septembra pa je smatraju „svojim morem“. Ove 2018. TOGSM akcenat je stavio na letnje manifestacije: gasto-vinsku manifestaciju “Vinski park” u Gradskom parku početkom jula, Međunarodni festival folklora „SREM FOLK FEST“ na Žitnom trgu u avgustu, koji okuplja na hiljade posetilaca i oko 600 učesnika iz svih krajeva sveta koji dolaze da pokažu svoju tradiciju kroz običaje, igru, pesmu, nošnju. A tu je i pomenuti Rimski festival, početkom septembra. Mnogo je lepih manifestacija i po selima: „Bostanijada“ u Šašincima, „Kolo Srema“ u Grgurevcima, „Probu u čast“ na Šuljamačkoj glavici, „Ponijada“ u Čalmi, “Krofnijada” u Martincima i dr. - Sremska Mitrovica je grad festivala, mozaika i murala. Većina fasada u gradu je oslikana umetničkim muralima autorskog tima „Esnafa“ koji „obrazuju i utemeljuju usamljenu katedru obnove i odbrane znanja, darovitosti i duhovnosti štafelajnog slikarstva“. Opština Sremska Mitrovica je domaćin mnogih likovnih kolonija. U Sremskoj Mitrovici slikari imaju i svoju ulicu. Posebno mi je

Najavljeni brojni događaji turističkoj publici na Sajmu u Beogradu zadovoljstvo što mogu da kažem da je rekonstruisana i opremljena savremenim audio, vizuelnim i bezbednosnim sistemom Galerija „Lazar Vozarević“, a njegova dela kompletno restaurirana. Ona čine stalnu postavku Galerije u kojoj se takođe održavaju samostalne i grupne izložbe drugih autora - ističe gospođa Sabo. Sremska Mitrovica je bezvremeni grad, znamenite prošlosti, dinamične sadašnjosti, obećavajuće budućnosti. Zato je TOGSM i ove godine dao mnoštvo povoda za dolazak turista u ovaj grad u kojem se još uvek može osetiti duh starog Rima.

Zasavica magnet za turiste

U ambijentu Carske palate

Top destinacija - Palić, čeka turiste

azvoj turizma na Paliću definisan je Master planom kojim je ova destinacija uvrštena među top 10 destinacija u Srbiji. DOO„Park Palić“, preduzeće koje je upravljač turističkog prostora Palić, a ujedno i partner i servis za sve investitore zainteresovane za ulaganje u Master planom predviđene projekte, radi sve kako bi tu poziciju opravdao i zadržao. Preduzeće DOO „Park Palić“ je u protekloj 2017. godini realizovalo nekoliko projekata u koje su uložena sredstva dobijena od resornog ministarstva i od Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine: rekonstruisan je istočni deo Velike terase, infrastrukturnog objekta značajnog za razvoj kongresnog turizma. Ovaj objekat je izgrađen 1912. godine po projektu poznatih mađarskih arhitekata Marcela Komora i Deže Jakaba. Velika terasa, najveći objekat u stilu secesije na Paliću, posle tačno jednog veka, postaje najznačajniji kongresni centar u okruženju. Raspolaže Velikom i VIP salom i Salom za sastanke, maksimalnog kapaciteta 360 sedećih mesta, namenjenim za održavanje kongresa, konferencija, sastanaka, ali i raznih izložbi, manifestacija i performansa. Takođe, sredstva su uložena u uređenje i urbano opremanje Velikog parka, začetog sredinom XIX veka. U prethodnoj godini izvršeni su radovi na postavljanju klinker ploča na pešačkim i biciklističkim stazama. Rekonstruisan je bazen sa termomineralnom - lekovitom vodom, koji opravdava mesto Palića kao banjskog centra, gde se turistima, pored rekreativno-sportskih aktivnosti, nudi i zdravstveni aspekt boravka.

Prvomajski uranak na Paliću Među najznačajnije događaje izdvaja se Prvomajski uranak, koji dočekuje goste po 35. put i za razliku od drugih jednodnevnih događaja ovaj traje od 28. aprila do 02. maja; na festivalu za najmlađe „Pozorištance u šumi“ (15 - 17. juna) biće prikazane četiri predstave i mnoštvo edukativnih i zabavnih radionica; Berbanski dani proslavljaju berbu grožđa i svih plodova koji dospevaju početkom jeseni, itd. Pored ovih dugovečnih, na Paliću je prošle godine po prvi

Palićki Štrand uvek u žiži interesovanja Duž pešačke staze kraj jezera i Velikom parku tokom cele godine se održavaju razne manifestacije. Za ovu godinu Grad Subotica je izdvojio 55,3 miliona dinara za nastavak radova na Paliću, i osim uređenja parka i šetališta, predviđena je sanacija drvenog mola na Muškom štrandu, izgradnja tornja za veslače na istočnoj obali Palićkog jezera, kao osnov za pokretanje i razvoj sportskog turizma. Planiran je i nastavak radova na rekonstrukciji Letnje pozornice, jednog od zaštitnih znakova Palića, izgrađene od neobrađenog prirodnog rumenog kamena iz Rakovca sa Fruške gore, i svečano otvorene operom “Prodana nevesta” 30. juna 1950.. Godinu dana kasnije na ulazu je postavljena skulptura boginje Talije, muze zaštitnice pozornišne umetnosti. Značaj ovog objekta autentičnog izgleda je nemerljiv, s obzirom da je on centar svih kulturnih događanja na Paliću. Ove godine u tom prostoru, od 16 - 20. jula biće održan 25. Festival evropskog filma. To je samo jedna od 44 manifestacija u organizaciji i suorganizaciji „Park Palić“.

put održan Vinski maraton. U planu je dosta koncerata, programa, seminara i daljih dešavanja u Kongresnom centru i Velikoj terasi, a detaljnije informacije o ovim manifestacijama mogu se naći na oficijelnom sajtu: www.park-palic.rs. Ove godine Vinski maraton je zakazan za 22. septembar. Organizatori su lane bili zadovoljni odzivom i učesnika i posetilaca koji su ispratili dešavanje, prvo takve vrste u Srbiji, pa se s pravom nadaju da će broj onih koji će pratiti ovogodišnju manifestaciju biti još veći. U preduzeću „Park Palić“ kažu da je ovaj kraj, s obzirom na prirodne darove, bogat vinom i ribom, i zato izdvojaju ovogodišnje Palićke vinske svečanosti, nastale u slavu vina i Svetog Urbana, zaštitnika vinara i vinogradara u Subotičko - horgoškoj peščari. Jednodnevna manifestacija - Palićke vinske svečanosti, iznedrila je jednu drugu manifestaciju - Zlatni kotlić Palića, takmičenje u kuvanju riblje čorbe, koje će biti održano u subotu 26. maja, na obali jezera kod Ženskog štranda.

Valjevo - grad prošlosti i budućnosti

ko kažemo da je u periodu od januara do decembra 2017. godine na Divčibarama ostvareno 153.350 noćenja Turistička organizacija Valjevo može da bude zadovoljna. Tokom minule 2017. realizovano je nekoliko projekata, finansiranih od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, koji se odnose na unapređenje turističkog sadržaja na Divčibarama: izgrađen je zabavno-turistički park, turističkom singalizacijom opremnljeno je 90 km biciklističkih i pešačkih staza, postavljene

Nenadović 1804. godine. U XIX veku, nikao je Tešnjar, jedinstvena gradska celina u kojoj su bile nanizane kafanice i zanatske radnje abadžija, ćurčija, bojadžija, kovača, opančara... Glavna ulica, širine jedva šest metara, stešnjena između obale Kolubare i padine brega, verovatno je kumovala njegovom imenu. Ovde se održava najpoznatiji valjevski letnji festival - Tešnjarske večeri, svakog avgusta od 1987. godine. U vreme Prvog svetskog rata, grad na Kolubari sa oko 3.600 stanovnika, pretvoren je ratnu bol-

Ana Marković nicu, u kojoj je, u jednom trenutku bilo 15.685 ranjenika smeštenih u 30 objekata, kuća, škola i kafana, za čije živote se borilo 26, umesto potrebnih 150 lekara. U jednoj od prvih gimnazija u Srba - Valjevskoj gimnaziji (1870.), učili su vladika Nikolaj Velimirović, DeGradac je jedna od najčistijih reka u Srbiji sanka Maksimović, Matija Bećković, Ljuba Popović i mnogi drugi. su table, premošćeno par rečica, a sve u cilju unapređenja turizU okolini Valjeva turisti mogu posetiti prirodnu atrakciju vama na ovoj planini. U ovoj godini nas očekuju neki novi projekti ljevskog kraja - Taorska vrela, čije su fotografije krasile turističke vezani za Divčibare i grad Valjevo - istakla je Ana Marković, di- brošure u bivšoj Jugoslaviji. Sedamdesetih godina prošlog veka rektorica TO Valjevo. izvori su kaptirani, a vodenice devastirane. Vredno stanovništvo Osim Divčibara, turistima koji posete ovu destinaciju u ponudi Donjeg Taora skupilo je snagu i uz pomoć ljudi koji vole Kosijerić su atraktivni izleti na Gradac, jednu od najčistijih reka u Srbiji, i Valjevo, krenulo u veliku akciju obnavljanja Taorskih vodenica. sa vodenicom u kojoj turisti mogu da vide kako vodeničar melje - Možemo reći da je Valjevo grad bogate kulture, tradicije, istobrašno; Petničko jezero i sportsko-rekreativni centar „Petnica“ rije, svakako i grad budućnosti. Vezali smo tradicionalni i mosa otvorenim bazenom i terenima za rekreaciju. Tu je i istoimeni derni izgled grada i turistima, osim navedenih sadržaja, nudimo Istraživački centar, a planira se rekonstrukcija Petničke pećine i raskošni gastro doživljaj. Trudimo se da permanentno unaprepoznate po podzemnim kanalima, dvoranama, podzemnom rekom đujemo smeštajne kapacitete - naglasila je direktorica i pozvala i jezerom, retkim biljnim i životinjskim svetom. Svakako ne treba sve koji čitaju ove redove, na privredno-turističku manifestaciju propustiti i odlazak do Galerije Ljube Popovića. „Povlenska sremušijada“ na kojoj se gosti i meštani nadmeću u Valjevo je jedno od nastarijih gradskih naselja u Srbiji. Nje- pripremi specijaliteta od te zdrave i aromatične biljke. Sa najvigova istorija, duža od šest vekova, sačuvana je u preko 25 hilja- še valjevske planine, Povlena, najlepši je pogled prema Donjem da eksponata u Narodnom muzeju Valjeva. Muselimov konak, Taoru, najzabačenijem valjevskom selu. U njemu će meštani 13. najstarija sačuvana zgrada u Valjevu, izgrađena je krajem XVIII maja 2018., po četvrti put priređuju feštu u čast sremuša, koji veka za potrebe Muselima, turskog upravnika Valjevske nahije. Iz nazivaju i divljim belim lukom, čudesnoj biljci koje na Povlenu njegovog podruma izvedeni su na gubilište Ilija Birčanin i Aleksa ima u izobilju.

Gljivarski turizam Srbije Mikološko-gljivarski savez Srbije Članovi MGSS sa zvanjem GLJIVAR

Srbija gljivarska prestonica Balkana

Zajednički snimak učesnika osnovačke skupštine MGSS 2015. godine

a Osnivačkoj skupštini Mikološko-gljivarskog Saveza Srbije (MGSS) u septembru 2015. godine jedan od zadataka bio je i razvoj novog vida turizma na našim prostorima - gljivarskog turizma. Srbija je prebogata gljivama i ima potencijala da izađe u susret i zaljubljinicima u gljive i onima koji u tome vide komercijalnu stranu. Ideja je da se organizovanim gljivarenjem sprovode edukacija što više ljudi - turista, i na taj način utiče na njihovu svest o čuvanju ovog šumskog blaga i njihovih staništa, ali takođe da se ovim jestivim i hranljivim organizmima obogati ishrana i da nađu mesto na jelovnicima hotela, restorana i etno kuća. U osnovi ove ideje je da upotrebom samoniklog jestivog bilja i gljiva, promovuše zdrav način života, što je opšti trend ne samo u Evropi već i svetu. Posle više godine aktivnog rada, MGSS je organizaciono, kadrovski i na svaki drugi način spreman za ovaj izazov. Prema rečima gospodina Zorana Jelenkovića, predsednika MGSS, Savez je osnovalo devet gljivarskih društava, tri godine kasnije ih je šesnaest, a u perspektivi će se uključiti još pet-šest GD sa teritorije cele Srbije. Urađeno je dosta edukacija. Sertifikaciju sa zvanjem GLJIVAR poseduje 56 osoba. Pravilnik o sertifikaciji garantuje nivo znanja o jestivosti gljiva nađenih na terenu, i za komercijalne berače i za gljivare. U septembru 2017. MGSS organizovao je prvo polaganje za zvanje GLJIVAR. U septembru 2018. MGSS organizovaće prve testove za zvanje DETERMINATOR, za one koji svet gljiva tumače sa pozicija nauke, i sa zadatakom da rade na popisu gljiva Srbije. Gljivarski turizam trebao bi da obuhvati i turističke organiza-

cije, hotele i druge turističke objekte. Kopaonik je izabran kao ogledno područje jer bogatstvom gljiva i infrastrukturom, pre svega hotelskom uslugom, može da iznese ovaj projekat. Samo do pre tri godine, Kopaonik ni u jednom restoranu nije imao Zoran Jelenković u ponudi gljive, da bi u toku prošle godine u restoranima bilo utrošeno 2,5 tone, što je podiglo kvalitet ponude Kopaonika. Rezultati postignuti u ovom turističkom centru trebalo bi da se preslikaju na druga područja Srbije, za čega je potrebno intenzivirati saradnju sa turističkim radnicima. Afirmaciji gljivarskog turizma će umnogome doprineti i gljivarska društva koji svake godine organizuju prolećnu u jesenju izložbu gljiva, i to je prilika da se intenzivira inforamcija prema zainteresovanim ljudima, budućim turistima. Manifestacije ovog tipa na Iriškom vencu, Divčibarama, u Krepoljinu, Petrovcu na Mlaci, Krupnju i dr. mestima, posebno Dani vrganja na Kopaoniku privlače više hiljada posetilaca. Prošle godine po prvi put gljivarska druženja i izložbe gljiva održane su u Požarevcu, na Vlasinskom jezeru, a ove se očekuju slične manifestacije u sedam novoosnovanih gljivarskih društava. S obzirom na organizovanost, posvećenost i stručnost članova MGSS, te podršku resornog ministarsta, nema nikakvih prepreka da ovaj vid turizma doživi punu afirmaciju i Srbiji obezbedi lidersku poziciju u ovom delu Evrope. Svedoci smo da godine kvalitetnog rada na ovom projektu već daju rezultate.

Gljivarska staza na Kopaoniku edukuje nove turiste, ljubitelje gljiva i prirode

ajpoznatiji planinski turistički centar Srbije - Kopaonik, 18. novembra, postao je bogatiji za još jedan sadržaj GLJIVARSKU STAZU, prvu na teritoriji Srbije. Ova edukativna staza u dužini od dva kilometra, sa startom ispod Hotela „Rtanj“ i ciljem na Jarmu, ima 30 tabli sa slikama i opisima najčešćih gljiva na Kopaoniku. Na kraju staze, biće postavljeno 4 - 5 klupa za grupu od 20-ak turista, tzv. letnja učionica, čim vreme i sneg to dozvole. - MGSS je učestvovao na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine i sredstva koja su trebala da stignu u julu, dobili smo tek u oktobru i to je razlog kašnjenja realizacije ovog projekta - objašnjava gospodin Zoran Jelenković, predsednik Saveza i nastavlja: - Naš projekat je od svih pristiglih na ovaj konkurs, ocenjen najboljim, i dobijeno je 450 hiljada dinara. Ta sredstva, osim za izgradnju GLJIVARSKE STAZE, iskorišćena su za izradu portala MGSS, kao i za postavljanje aplikacije za unos podataka o nalazima gljiva. Podaci koji će prvi put biti prikupljeni „sa terena, a

Sa otvaranja Gljivarske staze 18.11.2017. godine njegova izgradnja. Vizitorski centar bi trebao da ponudi brojne nove sadržaje, između ostalog i Muzej gljiva, nešto što će biti vredno posetiti i što će privući brojne turiste koji dođu na odmor na ovu plananu. Planirano je da Muzej i GLJIVARSKA STAZA uđu u programe rada škola kroz ekskurzije. U cilju što efikasnijeg korišćenja GLJIVARSKE STAZE biće angažovano 12 ljudi u ulozi vodiča, šest članova Saveza, četiri iz NP „Kopaonik“ i dva iz TO „Raška“. Svim zainteresovanim biće dostupan flajer, koji će osim prikaza gljiva, sadržati i kontakte vodiča zaduženih da grupe i pojedince sprovedu edukativnom stazom i prenesu im važna znanja o gljivama. Partneri MGSS na ovom projektu bili su Nacionalni park „Kopaonik“ i Turistička organizacija Raška.

Početak Edukativne gljivarske staze kod Hotela Rtanj ne iz kabineta“ biće najverodostojnije urađen popis gljiva do sada kod nas, preduslov za predlog resornom ministarstvu da se formira lista ugroženih vrsta, tzv. Crvena lista strogo zaštićenih gljiva. Projektom je bilo predviđeno i natkriveno odmorište na sredini staze, sa porukama o zaštiti biodiverziteta, o ponašanju u prirodi i apelima za njeno čuvanje ali, iz razloga što je Ministarstvo odobrilo tek polovinu traženih sredstava, u prvoj fazi to nije bilo moguće realizovati. Ali od toga se neće odustati. Već tokom ovog leta, Nacionalni park „Koaponik“ i Turistička organizacija „Raška“, koji su i za dosadašnje radove izdvojili više od polovine potrebnih sredstava, pokušaće da ovu zamisao privredu kraju. Ne treba zaboraviti ni predan volonterski rad članova Saveza. Krajnji cilj MGSS je podizanje Vizitorskog centra, u neposrednoj blizini Hotela „Rtanj“ i GLJIVARSKE STAZE, koji je ušao u plan Ministarstva i očekuje se da možda već ove godine počne

Poklon slika GD Niš

Gljivarsko društvo „Novi Sad“

predsednik: Stevan Baluban

Sa Izložbe gljiva u Dunavskom parku u Novom Sadu

snivač Gljivarskog društva „Novi Sad“ (GDNS) bila je grupa entuzijasta na čelu sa dr Ljubomirom Jovanovićem koji je sazvao Osnivačku skupštinu 23.10. 2004. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Departman za biologiju. Skupštini je prisustvovalo 25 ljudi, a predsedavajući je bio prof. dr Milan Matavulj. Iste godine GD organizuje prvi jesenji Susret gljivara na Iriškom vencu. Tokom godina GDNS je konstantno povećavalo broj članova i trenutno ih imaju 140. Primarna aktivnost GD „Novi Sad“ nije uvećavanje članstva već edukacija/zaštita stanovništva od trovanja gljivama. U proteklih 14 godina Novi Sad se veoma retko spominje po trovanju gljivama. Građanima koje gljive zanimaju, omogućeno je da se učlane u GDNS i da uče onoliko koliko smatraju da im je potrebno da bi samostalno mogli da beru gljive. Tokom 2017., dvanaest članova GDNS položili su test, organizovan od strane MGSS, za zvanje „Gljivar“. Obaveza će im biti da ionako mali procenat trovanja gljivama u Novom Sadu i okolini svedu na nulu kao i da pomognu građanima koji samostalno beru gljive u razdvajanju jestivih od otrovnih vrsta. Plan je da u 2018. jedan broj članova GDNS položi test i za zvanje „Determinator“. Tako će još više unapređeno znanje članova GD biti upotrebljeno za dobrobit zajednice. U cilju edukacije stanovništva GDNS redovno učestvuje u emisijama Radio Novi Sad, RTV Vojvodine i drugim TV stanicama u Novom Sadu. Svake godine Društvo organizuje dve izložbe, a manifestacija „Susret gljivara na Iriškom vencu“ jedna je od nabolje organizovanih i najposećenijih u zemlji. Do sada GDNS je organizovalo 14 Susreta gljivara na Iriškom vencu i šest izložbi gljiva u Dunavskom parku u centru Novog Sada. Tokom narednih godina organizovaće i dalje svoje redovne manifestacije i predavanja o gljivama koje poseti veliki broj ljubitelja gljivarstva i prirode. Počelo je to skromno, ali sada manifestaciju na Iriškom vencu svake godine poseti više od 700 ljubitelja gljivarstva i prirode iz cele Srbije. Na poslednjoj manifestaciji u oktobru 2017., pored velikog broja građana, bili su i članovi 14 gljivarskih društava iz Srbije i okruženja. Fruška gora je postala mesto okupljanja gljivara iz Srbije i uz druženje, edukaciju, izložbu fotografija gljiva i gljivarske specijalitete članova GDNS provedu nezaboravne trenutke. GD „Novi Sad“ važi za društvo koje u svojim redovama okuplja najveći broj biologa, ekologa, profesionalno usmerenih i stručnih članova, pa se naučni pristup ovom zasebnom carstvu podrazu-

meva. Osnovana je naučna sekcija koju vodi Bojan Šeguljev - master biolog. U sekciji su i drugi članovi doktori, masteri ili studenti bioloških nauka. Naučna sekcija ima veliki značaj u edukaciji članova GDNS, a i članova ostalih gljivarskih društava za koje se takođe organizuju radionice i predavanja. GDNS je u martu ove godine, u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode organizovalo predavanje članova dr Miroslava Markovića i dr Marine Katanić na temu „Četinarske vrste drveća i njihove mikorizne gljive“. Rad članova GDNS doveo je do toga da je Fruška gora najbolje istražena planina u Srbiji, što se tiče gljiva. Do sada je locirano i determinisano preko 1600 vrsta gljiva na ovoj planini. Pronađeno je i više vrsta koje su veoma retke i u svetskim okvirima, a broj vrsta koje su prvi put pronađene u Srbiji, baš na Fruškoj gori, se meri stotinama. Gljivarska društva i MGSS u Srbiji rade u veoma teškim uslovima i sa minimalnim finansijskim sredstvima. Najveći doprinos gljivarstvu u Srbiji dalo je osnivanje MGSS koji je okupio većinu gljivarskih i ekološko-gljivarskih društava u Srbiji. U GDNS smatraju da će to imati dugoročno veoma pozitivan uticaj na proučavanje i katalogizaciju gljiva u Srbiji koja je trenutno na samom početku. Za taj posao biće neophodna podrška i pomoć Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u skoroj budućnosti to se očekuje i od novoosnovanog Ministarstvo ekologije, kako bi gljivarska društva na organizovan način konstantno povećavala nivo znanja svojih članova i znanje društvene zajednice o gljivama koje u prirodi imaju veliku biološku i ekološku ulogu, jer su pored ostalog, karika u procesu kruženja materija i bioenergetskih tokova. Gljive nas hrane i mogu da se pripremaju na bezbroj načina. Gljive nas i leče tako što proizvode antibiotike. Pomažu drveću da brže raste i bude zdravije. Ako je zemljište - stomak zemaljske kugle, tada su gljive - njegovi sokovi za varenje. Bez njihove sposobnosti da se razlaže i reciklira organska materija, Zemlja bi se odavno ugušila u mrtvoj materiji. Ciklus kruženja materije u prirodi bi bio prekinut, i sva živa bića bi pre ili kasnije ostala bez hrane.

Stevan Baluban i Bojan Šeguljev na Susretu gljivara na Iriškom vencu baluban.stevan@gmail.com; www.gdnovisad.weebly.com; www.facebook.com/groups/gljivarsko.drustvo.novi.sad

Gljivarsko društvo „Kopaonik“ iz Raške predsednik: Lela Petrović GD “Kopaonik” osnovano je 2015.godine i broji 32 člana, zaljubljenika u gljive i očuvanje prirode, među kojima su tri magistra biologije – ekologije i osam diplomiranih biologa - ekologa. Za svoje potrebe, Društvo koristi prostoriju u okviru Sportske hale u Raški i projektno se finansira iz budžeta SO Raška. Od osnivanja aktivno učestvuje u projektu popisa gljiva Kopaonika u organizaciji MGS Srbije i Nacionalnog parka “Kopaonik”. U svom programu rada sprovodi stalne aktivnosti na promociji i popularisanju mikologije i gljivarstva. U okviru manifestacija, na teritoriji opštine Raška, organizuje četiri edukativne izložbe gljiva:

Gastro hepening na Vatrištu

- poslednje nedelje jula, u sklopu privredno-turističke manifestacije „Dani borovnice“ na Kopaoniku. U 2017. ovu manifestaciju je posetilo oko 5.000 ljudi; - prvog vikenda septembra domaćin je gljivarima iz Srbije i okruženja. Manifestacija, u organizaciji TO Raška, TO Brus, NP “Kopaonik” i MK “Mountain Resort” - „Dani vrganja“ pretenduje da preraste u susret gljivara Evrope; - Dan opštine Raška, 17. septembra, svake godine prati i izložba gljiva, na centralnom trgu u Raški; - u sklopu čuvenog vašara u Raški, „Domaćinska ulica“ 14. oktobra, pored izložbe gljiva GD “KopaoIzložba gljiva kod makete vrganja, simbola Kopaonika

nik” priređuje i degustaciju proizvoda od gljiva i samoniklih plodova. Sve ove aktivnosti, GD “Kopaonik” uspešno organizuje zahvaljujući predanom terenskom radu članova tokom cele godine, posebno pre svake manifestacije, postavljanjem izložbe, organizacijom edukacija posetilaca izložbe. Pored ovih aktivnosti, koje su okosnica plana i programa rada GD “Kopaonik”, tokom 2018. GD “Kopaonik” uvodi dežurstva u svojim prostorijama, a zarad edukacije stanovništva. Prema Pravilniku MGS Srbije, spisak imena i brojeva telefona svih članova ovog Društva sa zvanjem GLJIVAR biće dostupan građanima. Iz šume u kotlić lelaandrijanic@yahoo.com; https://www.facebook.com/Gljivarsko-društvo-Kopaonik-Raška

Mikološko društvo „Kraljevka“ iz Kraljeva predsednik: Pavle Pavlović

snovano je 24. oktobra 1999. godine kao sekcija Ekološkog pokreta “Ibar” Kraljevo na prvoj izložbi gljiva u Kraljevu i nazvano je po gljivi u narodu poznatoj kao kraljevka (Boletus regius), koja ujedno simbolizuje i grad u kojem je društvo osnovano. Na Skupštini 2011. pokrenuta je inicijativa za osamostaljivanje i registraciju društva koje bi se pretežno bavilo održivim razvojem, zaštitom životne sredine i proučavanjem gljiva. Jedna od primarnih aktivnosti je edukacija stanovništva, prvenstveno mladih, o ulozi i značaju gljiva u prirodi. Neki od ciljeva su upoznavanje dece školskog uzrasta, kao i odraslih, sa otrovnim vrstama, najčešćim uzrocima trovanja, kao i zalaganje za sveobuhvatnu zaštitu gljiva i njihovih staništa, te proglašenje novih zaštićenih područja značajnih za gljive. “Kraljevka” okuplja pojedince koji se profesionalno bave mikologijom, kao i sve zainteresovane za proučavanje, zaštitu, komercijalnu upotrebu ili druge vidove bavljenja gljivama. Sedište društva je u Ekološkoj kući na obali Ibra (IV kraljevački bataljon br. 2). Glavna aktivnost društva je manifestacija “Dani gljiva”, koja će biti održana 16. i 17. juna ove godne. U sklopu ovog događaja organizuje se izložba samoniklih gljiva sakupljenih na terenima u okolini Kraljeva, i izložba fotografija gljiva u trajanju od deset dana, po čemu je jedinstvena u Srbiji.

Dogovor pre odlaska na teren Stručni tim Društva bavi se istraživanjem diverziteta gljiva na planinama Goč, Golija, Stolovi, Troglav i Gledićke planine, kojima je Kraljevo okruženo, a rezultat toga je determinacija do sada 360 vrsta makromiseta. Poseban doprinos organizovanju izložbi, determinaciji gljiva i uspostavljanju kontakata sa drugim društvima dao je veliki ljubitelj gljiva, instruktor “preživljavanja u prirodi” i njen praktičar, počasni predsednik Društva, gospodin Toma Gladanac iz Pančeva. Važno je pomenuti i druge kolege, gljivare iz Srbije koji svake godine doprinose kvalitetu izložbi: Mirjana Davidović (Ekološka organizacija za istraživanje i zaštitu gljiva “Čuvari blaga”, Beograd), Aleksandar i Zlata Krapež, Aleksandra Lazić, Siniša

U očekivanju polaska u gljivarenje Radić, Srđan Kojičin, Miloš Ignjatović i Ibrahim Hadžić (članovi Mikološkog društva Srbije), Gordana Bogićević i Nebojša Lukić (GD Kragujevac), počivša profesorica Šumarske škole u Kraljevu, Zora Drenić i mnogi drugi. Veliki doprinos Društvu dalo je Mikološko društvo Srbije (MDS). MD “Kraljevka” svih ovih godina uspostavlja kontakte sa srodnim udruženjima iz Srbije i bivšim jugoslovenskim republikama. Edukacija zainteresovanih ljubitelja gljiva se pored izložbi, vrši na terenu, organizovanjem izleta, na izložbama fotofrafija, putem filmskih projekcija, stručnih predavanja. Još 2009. godine Društvo je realizovalo projekat “Inventarizacija makromiceta na području grada Kraljeva” uz podršku lokalne samouprave, a u okviru programa zaštite i unapređenja životne sredine. Sve aktivnosti MD prate lokalni i republički mediji, a u svojoj arhivi društvo poseduje nekoliko televizijskih emisija i na desetine novinskih članaka i TV priloga. MD “Kraljevka” danas broji 30 članova. Oni koji su dali poseban doprinos društvu su: Miroslav Pavlović, direktor Eko Ibra, profesori biologije: Marina Vučinić, Verica Jelić, Tatjana Rašović - Srećković, Andrijana Čurlić, Dragan Terzić, Miroslav Svrzić, ekolog Milica Petrović, dr Nebojša Dimitrijević, potom Branko, Mara i Pavle Pavlović, Bane i Andrija Marković, kao i članovi Milica i Mira Petković, Zoran Lekić, Tanja Krstić, Milan Mišković, Zoran Sremčević, Ilija Milivojević, Aleksandar Milutinović, Dragan Vitošević, Mile Marić i dr. Članovi društva koji su uspeli u svojoj nameri za započnu sopstvenu proizvodnju gljiva su Nebojša Popović - bavi proizvodnjom bukovača, te Mario i Ksenija Đukić - gaje šii take. Za svoje potrebe MD “Kraljevka” koristi biblioteku Eko Ibra, koja sadrži 50 različitih naslova iz mikologije na nekoliko jezika, kao i interesantnu kolekciju tartufa i suvih eksikata. Članovi društva posećuju i druge izložbe gljiva u zemlji i inostranstvu uspostavljajući kontakte sa srodnim gljivarskim udruženjima. pavle_14@yahoo.com

Ekološko društvo „Medvednik“ iz Valjeva predsednik: Mihailo Birčanin ED „Medvednik“ je osnovano je 2014. godine i broji 50-ak članova. Jedno je od osnivača MGSS. Promocija valjevskih planina kroz razvoj gljivarskog turizma, sa ciljem podizanja opšte gljivarske kulture, kao i kreiranje gotovih proizvoda, delicija od gljiva, a ne puko pokazivanje bogatstva ovim prirodnim resursom kojim Srbija obiluje, osnovna je preokupacija ED „Medvednik“. U okviru kalendara gljivarskih manifestacija “Dani gljiva i lekovitog bilja” prvog vikenda jula, zauzima sve značajnije mesto. Do sada su organizovane dve manifestacije na valjevskoj planini Medvednik. Treći „Dani gljiva i lekovitog bilja“ će od 29. juna do 01. jula, za razliku od prethodna dva susreta, biće na Divčibarama. Sa Dana gljiva na Medvedniku Razlog promene lokacije je trasiranje gljivarske staze na Divčibarama, vodećoj turističkoj destinaciji valjevskog kraja, te velikog broja učenika koji u okviru rekreativne nastave borave upravo na ovoj planini. Ovo je način da im se ponudi jedan nov sadržaj, da se preko fotografija gljiva i kratkog opisa, na informativnim tablama postavljenim uz stazu, upoznaju sa svetom gljiva i zavole ga. Tako će Divčibare osim obeleženih pešačkih i biciklističkih staza moći da se pohvali i gljivarskom stazom. I ove godine očekuje se veliki broj gostiju, pre svega članova MGSS, kao i predstavnika udruženja gljivara iz Italije, Grčke, Hrvatske i Slovenije. U Hotelu „Divčibare“ biće organizovana predavanje naučnika i agronoma Romana Božca, jednog od najvećih autoriteta u području gljivarstva na Balkanu, drugog dana, 30. juna, svečano otvaranje gljivarske staze, posle čega će uslediti gastro deo i svi ljubitelji i poznavaoci gljiva moći će da prikažu svoje kulinarske veštine. Ovo neće biti takmičenje u kotlićarenju, već prezentacija jela na bazi gljiva. A da li će to biti namaz, rižoto, čorba, gulaš, sasvim je svejedno. Žiri sastavljen od predstavnika Kulinarske federacije Srbije, osim kompetentnog ocenjivanja, davaće sugestije o načinu pipreme i mogućoj „popravci“ izloženih jela. Društvo u svom kalendaru beleži bogat program aktivnosti tokom cele godine, usmerenih ka povećavanju znanja o gljivama, a u cilju sprečavanja trovanja. - Malo se trujemo u odnosu na to kako se ponašamo! - kaže predsednik, navodeći primer razvijenih zemalja i onih u okruženju, u kojima je

zabranjen slobodan ulazak u šumu i branje gljiva, nasuprot ustaljenoj praksi u Srbiji. Članovi MGSS pokušavaju da dođu do jedinstvenog modela, da kroz edukaciju razvijaju svest ljudi da branje gljiva od strane onih koji gljive ne poznaju dovoljno nije bezbedno, da je time ugrožen ne jedan čovek, već mnogo više ako se priprema neko jelo. Zato se nijednom seoskom domaćinstvu ne preporučuje samostalno gljivarenje, već uključivanje u najbliže gljivarsko društvo koje će pomoći u svakom segmentu: od branja do serviranja. EU„Medvednik“ sarađuje sa velikim brojem valjevskih društava, udruženja, institucija. Jedna od njih je Ekonomska škola „Valjevo“, smer kuvar, i osim predavanja na temu gljiva, u školskom restoranu daju sugestije i recepte za jela sa gljivama ili od gljiva, pa i arbitriraju kada je priprema ovih jela u pitanju. Za uzvrat, povodom različitih prigoda, mladi kuvari raznim specijalitetima pomažu promociju ED „Medvednik“. Saradnja je uspostavljena i sa Lovačkim udruženjem „Braća Nedić“, Ekološkom društvom „Gradac“, grupom istraživača „Ishrana u prirodi“, i osim razmene znanja, zajednički nastupaju na manifestacijama. Društvo ima dobru saradnju sa osnovnim školama i na nivou edukacije i priređivanjem izložbi gljiva. ED „Medvednik“ ima dugu tradiciju učešća na manifestacijama, sajmovima i raznim događajima, samostalno i u okviru Turističke organizacije Valjevo. Saradnja sa TO Valjevo proizišla je iz činjenice da je primarna uloga društva kako edukacija, tako i razvoj gljivarskog turizma.

Izložba gljiva Medvednik 2017

mihailobir@gmail.com; www.ekoloskodrustvomedvednik.com; www.facebook.com/people/Ekološko-Društvo-Medvednik

Asocijacija gljivara, Beograd predsednik: Branislav Uzelac

snovana je oktobra 2000. godine sa ciljem unapređivanja znanja i opšte kulture stanovništva kada su u pitanju gljive. Uslov za članstvo je položen ispit o poznavanju gljiva. Ovaj program je poslužio kao osnova provere znanja za zvanje GLJIVAR u okviru Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, u okviru kojeg je prvi put primenjen 2017. godine. Od 2003 - 2009. godine Asocijacija je istražila veliki deo teritorije Srbije i zapadnog Balkana i napravila popis gljiva dokumentovan fotografijama. Kao rezultat ovog sistematskog rada 21. avgusta 2009. godine iz štampe je izašla enciklopedija „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“, autora Branislava Uzelca. Od 2015. Asocijacija je sve svoje aktivnosti usmerila na osnivanje i organizaciju rada Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Trenutno broji 18 aktivnih članova, na čelu sa predsednikom Branislavom Uzelcem i sekretarom Goranom Miloševićem.

Članovi Asocijacije

Kurs ishrane u prirodi za Vojsku Srbije Tokom osamanaest godina delovanja Asocijacija gljivara može da se pohvali sledećim projektima: Gljive Obrenovca, 2003.; Biodiverzitet i gustina naselja gljiva u NP “Tara” i mogućnosti valorizacije, 2004.; Gljive Beograda - diverzitet, ekološka uloga i značaj, 2008.; Gljive Srbije i zapadnog Balkana, 20032009.; Gljive Bojčinske šume, 2010.; Zaštićene vrste gljiva Srbije, 2011. Asocijacija gljivara, Beograd učestvovala je na IX Međunarodnom kongresu mikologa u Edinburgu i XVI Kongresu evropskih mikologa u Porto Karasu. Asocijacija gljivara, Beograd ostvarila je saradnju: Istraživanje rasprostranjenosti vrste Amanita phalloides metodom mapiranja i analize DNK, dr En Pringl (Anne Pringle),

Univerzitet Harvard; Istraživanje postojanja novih vrsta ektomikoriznih vrsta gljiva u našim krajevima, dr Endi Tejlor (Andy Taylor), Univerzitet Aberdin; Kurs ishrane u prirodi, specijalne jedinice, Vojska Srbije; Osnivanje svetske Asocijacije za zaštitu gljiva, dr Dejvid Minter (David Minter), dr Anders Dalberg (Anders Dahlberg); Saradnja sa američkim mikolozima, Else Velinga, Dimitar Božančev; Saradnja sa mikolozima iz Grčke, Jorgos Konstantinidis, Udruženje ljubitelja gljiva zapadne Makedonije. Organizovala je petnaest različitih kurseva koje je odslušalo više od 500 polaznika. Pored predavanja članova Asocijacije gljivara, Beograd tokom zime organizujuje i gostovanja predavača iz drugih organizacija i institucija, na teme: Uloga gljiva u bioremedijaciji, dr Vojin Petrović, Asocijacija gljivara; Gljive i radioaktivnost, prof. dr Gordana Vitorović, Fakultet veterinarske medicine iz Beograda; Mikološki kompleks na Salix vrstama sa područja srednjeg Podunavlja, dr Miroslav Marković, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada; Akutna trovanja gljivama, prof. dr Slavica Vučinić, Klinika za toksikologiju VMA; Mapiranje gljiva Fruške gore, prof. dr Maja Karaman, PMF Departman za biologiju i ekologiju iz Novog Sada. U ulozi organizatora izložbi gljiva, Asocijacija je od 2001 - 2011. polovinom oktobra organizovala u Domu sindikata u Beogradu Veliku izložbu gljiva Srbije. Svake godine je bilo izloženo oko 300 vrsta gljiva. U ulozi organizatora izložbi našla se i u drugim mestima: u Banjaluci (2000, 2001.), Bijeljini (2000.), na Mitrovcu na Tari (2003.), u Obrenovcu (2003, 2004, 2005, 2006, 2007.).

Kapitalno izdanje prof. Branislava Uzelca

gljivari.gmilosevic@gmail.com; www.gljivari.org.rs

Udruženje građana „Pečurka“ Krupanj predsednik: Dragan Grujić

ormirano je 2006. godine sa ciljem unapređenja zaštite gljiva i staništa, edukacije mladih, javnog zalaganja za promenu navika u pogledu sakupljanja, prepoznavanja i korišćenja gljiva u ishrani. Posebno težište u radu je zaštita životne sredine u saradnji sa lokalnom samoupravom i udruženjima građana. Udruženje je 2016. godine dobilo Septembarsku nagradu opštine Krupanj kao društveno priznanje za realizaciju programskih zadataka od opšteg društvenog značaja. Dobri rezultati postignuti su i na gljivarskim manifestacijama, izložbama gljiva, gastro festivalima i drugim manifestacijama, koje su imale i turistički karakter. UG „Pečurka“ broji 50 članova i član je Mikološko-gljivarskog saveza Srbije od septembra 2017. godine. Svake godine UG„Pečurka“ organizuje niz manifestacija: „Gljivarski uranak martovka u Rađevini“ je prvo okupljanje gljivara, treće subote u martu, kao i „Mala škola gljivarstva“; Turistička manifestacija „Dani međaša“ na Mačkovom kamenu, prvog vikenda jula; dok se centralna manifefestacija „Plodovi Rađevine“ održava trećeg vikenda u oktobru. - Manifestacija u kojoj se smatramo domaćinima, „Plodovi Rađevine“, nalazi se u gljivarskom kalendaru MGSS. Uz iskustvo koje imamo, originalne ideje, zahvaljujući našoj gljivarki iz Beograda, Dragani Bokan, asortiman naših proizvoda se stalno proširuje - kaže potpukovnik u penziji, gospodin Dragan Grujić. Edukacija školske dece u okviru „Male škole gljivarstva“ i veoma dobra saradnja sa krupanjskim osnovnim školama, dobar su primer uspešnog rada Udruženja. Izuzetno dobra saradnja sa lokalnom samoupravom i Turističkom organizacijom opštine Krupanj, rezultirala je uspešnom promocijom turističke ponude ove opštine. Nema niti jedne turističke, niti opštinske manifestacije u kojima ne učestvuju gljivari UG “Pečurka”. - Kao malo koje, Udruženje može da se pohvali da je za jednu izložbu berući po šumama Boranja, Jagodnja i Sokolske planine, sakupljeno i determinisano preko 200 različitih vrsta gljiva. Posebno smo zadovoljni sa dvadesetak mladih članova, rezultatom akcije koju Udruženje svakog marta sprovodi među učenicima petog i šestog razreda, a koja se zove: „Mala škola gljivarstva“. Zašto u martu? Oskudna vegetacija daje veće šanse da deca pronađu gljivu Martovku (Hygrophorus marzuolus), dok gmizavaca još nema. Radost pronalaženja i pripremanja jela od njih, za decu je veliko uživanje, a neke od njih ovo iskustvo zainteresuje za svet gljiva. Značajno je da mladi tada prvi put imaju priliku da probaju pečurke, salatu sa sremušem, a njihovi utisci su fantastični, i kažu da je to mnogo bolje od hamburegera. Na taj način, članovi GD pokušavaju da mlade odvoje od kompjutera, izvedu u prirodu. Sve veći broj članova pokazatelj je da težište rada treba da bude na mladima osnovnih i srednjih škola, uz saradnju sa njihovim nastavnicima. Gljive su se odvajkada nalazile na srpskoj trpezi, ali istina je, po mišljenju gospodina Grujića, da ih tradicionalno malo poznajemo. On upozorava: - Na našim prostorima bere se samo vrganj zbog ekonomske isplativosti, ali se plašim da, ako Savez ne bude preduzeo mere, a zakonskim regulativama regulisala eksplatacija ovog blaga, da

Udruženje građana na jednoj od promocija u Krupnju

Poziv na Vikend u prirodi ćemo doći u situaciju da neka staništa ugrozimo i izgubimo, što bi imalo katastrofalne posledice. Da se to spreči, potrebna je i edukacija, da bi ljudi znali da prekomernim branjem jedne godine dovodimo u pitanje da li će biti roda sledeće. U nastojanju da carstvo gljiva što više približi drugima, gospodin Grujić je u okviru etno kompleksa „Dobri potok“, počeo da spovodi svoju zamisao i formira gljivarski muzej. Na 40. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, na štandu Turističko-sportske organizacije opštine Krupanj, predstavilo se i UG„Pečurka“ i ljubiteljima prirode i gljiva ponudilo jedinstven VIKEND U PRIRODI. Podeljeno je mnoštvo flajera - pozivnica svima koji poznaju ili ne poznaju gljive, da mogu da dođu na „gljivarski vikend“ u grad izuzetne okoline i sa velikim izborom gljiva. Ova praksa zaživeće već u maju, a ko se odluči da provede vikend u Krupnju imaće obezbeđen smeštaj, branje gljiva na terenu pod stručnim vođstvom nekog od članova UG sa sertifikatom GLJIVAR, a isto tako mogućnost da nauči kako se na zdrav način pripremaju jela od gljiva.

pecurka.krupanj@mail.com

Gljivarsko društvo „Niš“ predsednik: Radoslav Delčev GD “Niš” je nevladina, neprofitabilna organizacija osnovana 2012. godine, sastavljena prevashodno od zaljubljenika u prirodu, gljivara, amatera i profesionalnih mikologa. Osnovne smernice delovanja Društva u skladu su sa ekološkim principima i održivim razvojem, a baziraju se na edukaciji članstva i šire javnosti sa posebnim osvrtom na najmlađe, decu školskog uzrasta, druženje i okupljanje svih ljubitelja prirode bez obzira na njihova interesovanja. S obzirom da su gljive kao tema gotovo istisnute iz našeg sistema obrazovanja GD je uočilo potrebu da se dodatno angažuje i kroz nevladin sektor i neformalna udruženja javnost uputi u njihov značaj za život čoveka, počevši od ekosistema, preko ishrane do komercijalnih i lekovitih potencijala. Shodno tome, edukacija se nameće kao postulat u delovanju Udruženja.

organizacije, u zatvorenom prostoru ili na terenu. Društvo godišnje organizuje 15 do 20 atraktivnih i veoma posećenih izložbi gljiva. Učestvuje na naučnim, etno, eko, gastro i sličnim manifestacijama. GD “Niš” je aktivno učestvovalo u raznim projektima, među kojima se ističe projekat mapiranja gljiva na Kopaoniku. Kao bitan faktor za pozicioniranje ove oblasti prepoznat je značaj Mikološko-gljivarskog saveza Srbije kao krovne organizacije. Svoj udeo vidi u doprinosu njegovom boljem, praktičnijem i uspešnijem delovanju, da pitanje mikologije i gljiva, kao jednog od resursa budućnosti dobije što bolji tretman, kao i da se steknu uslovi za realizaciju projekata poput: mapiranja gljiva Srbije, kako bi znali čime raspolažemo, stvaranja nacionalnog fungarijuma, preispitivanje Crvene liste strogo zaštićenih gljiva i sl. Osim promovisanja zdravog načina života i povećanja zainteresovanosti šire javnosti za prirodu, ekologiju i gljivarstvo jedna od najbitnijih misija GD “Niš” je smanjenje broja trovanja samoniklim gljivama, pa u tom cilju članstvo aktivno radi na edukaciji građanstva. Društvo takođe, pruža stručnu pomoć zdravstvenim ustanovama, Kliničkom centru Niš i Vojnoj bolnici u Nišu, koje su se nekoliko puta obratile i dobile tražene informacije u

Foto Srđan Lazarević: Skup Mali Jastrebac 2017 Od osnivanja do danas, Društvo je zahvaljujući velikom angažovanju članova, postalo jedno od najbrojnijih i najaktivnijih u Srbiji. Broj članova sa plaćenom članarinom kreće se od 70 - 80, a još 50-ak povremeno učestvuju u dešavanjima pod pokroviteljstvom GD “Niš”. Sastav članstva čine različite starosne grupe različitih profila i obrazovanja, sve do onih kojima su gljive profesija. Članovi GD su nekoliko biologa i mikologa. Pored rada na terenu, članovi Društva sate i sate utroše na analizu i determinaciju nađenih uzorka, za čega imaju potrebnu opremu, mikroskope, bogatu literaturu i dr. U cilju promovisanja zelenog i zdravog turizma, tokom godina ostvarena je saradnja sa institucijama u zemlji i inostranstvu, npr. Prirodno-matematičkim fakultetom Niš, sa stranim mikolozima i gljivarskim udruženjima, izviđačima, planinarima, drugim državnim i nevladinim ekološkim i biološkim udruženjima, osnovnim i srednjim školama, turističkom organizacijom. Osim redovnih predavanja za svoje članove, permanentno se organizuju primerena predavanja za spoljne grupe, školsku decu,

GD „Niš“ na Festivalu nauke Nauk nije bauk pogledu uzročnika trovanja gljivama pacijenata, na osnovu čega su članovi GD “Niš” adekvatno reagovali. GD “Niš” je otvoreno za sve pojedince i institucije koje žele saradnju i apeluje na sve zainteresovane da ih bez ustručavanja kontaktiraju. radosalv.delcev@gmail.com; www.facebook.com/gd.nis

Udruženje gljivara i ljubitelja prirode „Vilino kolo“ Petrovac na Mlavi predsednik: Marko Blagojević UGLJP „Vilino kolo“ osnovano je u aprilu 2015. godine u Petrovcu na Mlavi sa ciljem da okupi pojedince koji će aktivno učestvovati u proučavanju, promociji i zaštiti prirodnih vrednosti mlavskog i homoljskog kraja. Program rada Udruženja zasniva se na istraživanju i proučavanju makromiceta, edukaciji stanovništva, pre svega dece i omladine o značaju gljiva u prirodi, pravilnom korišćenju ovog resursa i načinima zaštite gljiva i njihovog staništa, a sprovodi se kroz edukacije i istraživački rad na terenu, kroz izložbe, predavanja i projekte. Kao jedno od najmlađih gljivarskih udruženja u Srbiji danas broji oko 30 članova, među kojima su diplomirani biolozi, ekolozi, studenti biologije, nastavnici i profesori, planinari i ostali entuzijasti i ljubitelji prirode. Svake godine, druga nedalja juna rezervisana je za manifestaciju „U Vilinom kolu“ i Letnju izložbu gljiva u Petrovcu na Mlavi. Do sada ih je realizovano dve, obe uspešno. Prva, 2016. trajala je dva, već sledeća tri dana. Na prošlogodišnjoj manifestaciji, pored bogate izložbe samoniklih gljiva, priređena je i izložba dečjih crteža gljiva i izložba fotografija gljiva Marka Blagojevića i Danijele Sokolović. Jasmina

Društvo u akciji vilinokolo@gmail.com; www.facebook.com/vilinokolo

Zajednički snimak članova UGLJP

Glamočlija je održala zanimljivo predavanje o svetu gljiva „Gljive peto carstvo“. Udruženje akcenat delovanja stavlja na rad sa decom osnovnoškolskog uzrasta. Tako su na manifestaciji ‚‘Dani gljiva i bilja Homolja‘‘ u organizaciji Ekološkog društva ‚‘Studenac‘‘ u Krepoljinu bili i učenici starijih razreda OŠ ‚‘Jovan Šerbanović‘‘, Ranovac, OŠ ‚‘Prof. Brana Paunovič‘‘, Rašanac i OŠ ‚‘Miroslav Bukumirović Bukum‘‘ iz Šetonja. U OŠ „Jovan Šerbanović“ Ranovac deluje mikološka sekcija, odnedavno i Naučni klub. UGLJP „Vilino kolo“ sarađuje sa većinom gljivarskih udruženja u Srbiji i udruženjima koja se bave zaštitom životne sredine na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi. UGLJP „Vilino kolo“ će u narednom periodu nastaviti sa aktivnostima na polju unapređenja gljivarstva i mikologije. Publikovanje rezultata istraživanja diverziteta gljiva Homoljskih planina i još jača i organizovanija edukaciju stanovništva kroz raznovrsne popularne sadržaje i programe, biće njihov prioritetni zadatak.

Ekološko društvo „Studenac“ iz Krepoljina predsednik: Vladan Milošević EK “Studenac” je osnovano 1997. godine sa ciljem očuvanja i zaštite prirode, organizovanja raznih ekološih akcija, podizanja ekološke svesti i edukacije svih građana, pre svega mladih, kao i saradnje sa srodnim pokretima i udruženjima u zemlji i okruženju. Danas broji 60-tak članova. Među brojnim aktivnostima tokom dve decenije postojanja, jedna od najznačajnijih smatra se pokretanje i organizacija manifestacije “Dani gljiva i bilja Homolje”, prvog vikenda oktobra. U prvim okupljanjima učestvovali su uglavnom stručnjaci iz oblasti mikologije i samoniklog bilja, da bi posetepeno ova manifestacija prerasla u značajnija okupljanja velikog broja, posebno mladih ljudi, iz svih krajeva Srbije i regiona. Danas su “Dani gljiva i bilja Homolje” manifestacija republičkog karaktera i nalazi se u kalendaru manifestacija Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Osnovna zamisao organizovanja dvodnevne manifestacije “Dana gljiva i bilja Homolje” ED“Studenac” bila je upoznavanje, korišćenje i zaštita velikog prirodnog bogarstva koja priroda Homolja nesebično nudi. Dok je prvog dana akcenat na izlasku na teren i sakupljanju različitih vrsta gljiva i samoniklog bilja, drugi dan je rezervisan za postavljanje izložbe, tribinu i degustaciju jela pripremljenih od sakupljenog bilja i gljiva. Ova manifestacija ima veliki ekološki, naučno-istraživački i turistički značaj. Pored sakupljanja i upoznavanja različitih vrsta

Foto Stevan Baluban: Sa Dana gljiva i bilja Homolja 2017 gljiva i bilja, registruju se retke i nove vrste, koje se potom uvode u naučnu literature. To je i prilika da se upozna veliko bogatstvo Homolja i prezentuje široj javnosti i na taj način afirmiše ovaj kraj kao oaza zdravlja, ekološki čiste sredine Homolja, koja se skoro u potpunosti poklapa sa teritorijom opštine Žagubica, u kojoj naselje Krepoljin zauzima veoma značajno mesto.

vladanmilosevic65@gmail.com; www.facebook.com/Еколошко-друштво-Студенац-Крепољин

Gljivarsko društvo „Rujnica“ iz Vlasotinca predsednik: Sunčica Jović

Sa decom na terenu

suncica.jovic973@gmail.com

GD“Rujnica” osnovno je 03. oktobra 2017. godine. Ovo mlado društvo broji dvanaest članova i svakog dana je sve više interesenata među kojima je najviše dece. Društvo ima dva člana sa zvanjem GLJIVAR (Sunčica Jović i Ana Stevanović). Kako većinu članova čine prosvetni radnici, cilj Društva je usmeren na organizaciju što više edukativnih radionica i gljivarskih sekcija u osnovnim i srednjim školama na teritoriji opštine Vlasotince, obilazak terena, vođenje dokumentacije o aktivnostima i nalazima, saradnja sa gljivarskim i eko udruženjima iz Srbije i regiona, sa krajnjim ciljem organizovanja manifestacije “Dani gljiva” koja će ove godine biti održana 28., 29. i 30. septembra u Vlasotincu.

Sunčica Jović u akciji

Gljivarsko društvo „Požarevac“ predsednik: Darko Milošević

snovano je novembra 2015. godine radi deljenja i prenošenja međusobnih gljivarskih iskustava mladima i druženja sa prirodom. Ovo je društvo istinskih ljubitelja prirode koji gljivare i čuvaju je. Pored gljiva sakupljaju i sve ono čega u šumi ne traba da bude, i to odlažu u najbliže kontejnere. GD Požarevac je član MGSS i njegovi članovi se trude da ostvare saradnju i prijateljstvo sa svim gljivarskim udruženjima. Otvoreni su za sve koji imaju interesovanje za prikupljanje, proučavanje svojstava jestivih i lekovitih vrsta gljiva i njihovo fotografisanje. Od svog osnivanja, članovi GD “Požarevac” su učestvovali na svim manifestacijama gljivarskih društava, članica MGSS i onih samostalnih. Prošle godine, od 29. aprila do 02. maja je u Eko domu, u predivnom ambjentu parka na gradskom brdu Čačalica, organizovalo svoju prvu veliku izložbu gljiva i manifestaciju “Gljivarski sastanak 2017”, koja je okupila skoro sve članice MGSS, koja su svojim doprinosom u donetim gljivama, uveličali početak sezone. Pored izložbe samoniklih gljiva priređena je i izložba crteža na temu gljiva. Autori najuspešnijih radova nagrađeni su prigodnim poklonima. Društvo je organizovalo kružnu foto izložbu gljiva različitih autora: Jelene Gajić - Vulić, Marka Blagojevića iz UGLjP “Vilino kolo” i dr. Početkom septembra prošle godine, u vreme održavanja “Dana vrganja”Kopaonik, i prvog testiranja za zvanje GLJIVAR, organizovano od strane MGSS, sedam članova GD „Požarevac“ dobilo je sertifikat za to zvanje. Planovi za ovu godinu su čvršće povezivanje GD “Požarevac” sa Turističkom organizacijom Požarevac, ekološkim društvima i seoskim mesnim zajednicama u ostvarivanju ideje uvođenja seoskih domova kulture u mrežu hostela za rekreativnu populaciju (planinare, bicikliste, penzionere, gljivare…), koja turistički krstari Srbijom. Članovi GD „Požarevac“ koriste prostorije EKO doma na Čačalici, gde se okupljaju i održavaju sastanke u vegetativnom period kalendarske godine, dok u toku zime za predavanja i sastanke koriste prostorije MZ “Bulevar” u Požarevcu. Jedan od razloga za druženje gljivara je i kulinarstvo. Razmena iskustva, recepata i pripremanje jela od gljiva i sa gljivama, značajno doprinosi kvalitetu druženja, a znanje i umešnost članova Društva iz ove oblasti dolazi do izražaja na raznim gradskim turističkim događajima. Na Stiškom poselu 2016., članovi GD su se kao kulinari takmičili prvi put, i osvojili III mesto u kategoriji gulaša sa gljivama. Gljivarenje je odličan način da se istraži priroda. Većina ljudi uživa u gljivarenju jer ih vraća u prirodu, dovodi do najlepših planinskih predela, u kontakt sa neverovatnim predstavnicima biljnih i životinjskih vrsta. Članovi GD poručuju da je gljivarenje lako i ne zahteva visoku tehnološku opremu: - Dobar par obuće, patika ili čizama, slojevita odeća i mali ranac biće dovoljni da se počne sa osnovnim dnevnim izletima; - Tehnika hodanja je nešto što posedujemo od najranijeg detinjstva; - Gljivarenje je celogodišnja aktivnost. Gljivarenje u različitim vremenskim i prirodnim uslovima je njegova suština i najveći izazov. Jesen, zima, proleće, leto, za gljivarenje nema ograničenja; - Gljivarenje je odličan način da se pobegne od svakodnevne gužve i stresa; - Ako ne poznajete najbolje teren, ne gljivarite sami već u društvu iskusnijih; - Gljivarenje je i nauka, i sport i rekreacija; - Iskustva sa terena su nezaboravna i obogaćuju vas za čitav život.

Foto Stevan Baluban: Uspomena na Gljivarski sastanak

Razmena iskustava među kolegama

gdpozarevac@gmail.com

Udruženje građana „Lisičarka“ Sremska Mitrovica predsednik: Jelena Milošević UG “Lisičarka” osnovano je 28. juna 2017. godine i trenutno broji preko 20 članova. Osnovni cilj Udruženja je edukacija stanovništva o značaju sveta gljiva kao i sprečavanje mogućnosti trovanja. - U Srbiji postoji veliki procenat trovanja gljivama što je dokaz da naši građani nisu dovoljno edukovani u ovoj oblasti. Shvatili smo da u Sremu nedostaje jedno takvo udruženje, koje bi svojim delovanjem, putem druženja i organizovanih stručnih predavanja, približilo građanima i svim zainteresovanim svet gljiva na pravi način. Plan nam je da podignemo svest građana o značaju zaštite čovekove okoline, kao i o važnosti gljiva u prirodi. Veliku pomoć pri osnivanju dalo nam je rukovodstva Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Početkom septembra 2017. održana je godišnja Skupština MGSS na kojoj je mitrovačko Društvo primljeno u Savez. Tom prilikom organizovano je polaganje ispita za zvanje GLJIVAR, a iz Udruženja gljivara „Lisičarka“za to zvanje sertifikate su dobila dva člana: Jelena Milošević i Dragan Banovački, ujedno i potpredsednik Udruženja. U drugom krugu polaganja organizovanom 29. oktobra iste godine, na Iriškom vencu, položila su još dva člana našeg društva: Todor Martinović i Sonja Halilović - rekla je predsednica. Lisičarenje Ona napominje i da u Sremu postoje vrsni gljivari. Oni su individualci i za njih zna malo ljudi, a cilj Udruženja je da ih okupi i da njihovo znanje i iskustvo bude dostupno svima koji su zainteresovani da nešto više nauče o gljivama. Među njima je svakako Rajko Barać, proglašen počasnim članom MGSS. Tome je kumovala i njegova vizija od pre mnogo godina, kada je predlagao da se tadašnja gljivarska društava ujedine u Savez, što se na kraju i ostvarilo. Plan zacrtan ove godine polako se ostvaruje. Foto izložbe gljiva tokom marta su održane, predstoji njihovo organizovanje u toku aprila. Udruženje čeka organizacija prve SMRČKIJADE, u saradnji sa GD “Spora” iz Šida i GD Novi Sad, koja će biti održana 14. aprila 2018. na čuvenom izletištu - Lipovači. Članovi UG “Lisičarka” planiraju da samostalno od 05 - 07. oktobra organizuju manifestaciju - FESTIVAL GLJIVA - GLJIVE KAO HRANA i LEK, na Gradskom trgu u Sremskoj Mitrovici, sa ciljem približavanja ovog čarobnog carstva stanovništvu. - Pored izložbe gljiva, za koju se nadamo da će biti bogata, poseban akcenat ćemo staviti na proizvode od gljiva. Potrudićemo se da prikažemo što je moguće više specijaliteta od gljiva kao i prerađevine: od slatka, mariniranih gljiva do raznih namaza i kolača. Kao rezultat te manifestacije planirano je izdavanje publikacije “Mali gljivarski kuvar”, u kojem ćemo sakupiti najmanje 100 recepata sa gljivama i od gljiva - objašnjava gospođa Jelena Milošević. Aktivnosti članova UG “Lisičarka” u narednom period baziraće se na permanentnom obilasku terena sremskomitrovačke opštine, vođenje dnevnika nalaza gljiva i prikupljanje podataka za jednstveni popis gljiva Srbije, zadatak svih članice MGSS. Društvo će aktivno učestvovati na svim manifestacijama koje članice MGSS budu organizovale. Stari i novi članovi Udruženja UG “Lisičarka” ima svoje prostorije na Poljoprivrednom institutu, gde se održavaju sastanci najmanje dva puta mesečno, a u sezoni okupljanje članova će biti i češće, delom i zbog, što ugovorenih, što najavljenih predavanja na milosevicjelena.sm@gmail.com temu gljiva. Jedan od bitnih ciljeva ovog Društva je da što više članova položi stručni ispit za zvanje GLJIVAR.

Udruženje građana „Spora“ iz Šida predsednik: Duško Kulačanin UG „Spora“ osnovano je 23. marta 2014. i ima oko petnaestak aktivnih članova. U januaru 2018. godine UG „Spora“ postalo je član MGSS-a. Do sada se nisu ogledali u organizaciji nekih manifestacija, ali su se stekli uslovi da, zajedno sa UG „Lisičarka“ i GD „Novi Sad“, 14. aprila ove godine, zajedničkim snagama organizuju prvu SMRČKIJADU, na omiljenom izletištu Šiđana i ljudi iz okolnih mesta, na zapadnom krajičku Fruške gore. UG “Spora” planira da u narednom periodu organizuje gljivarska predavanja u šidskim školama i da aktivira dečju gljivarsku sekciju. Tri člana ovog Društva se priprema za polaganje i dobijanje zvanja GLJIVAR.

Gljivarenje po snegu ugsporasid@gmail.com

Udruženje gljivara i ljubitelja prirode „Gorun“ iz Ćuprije

predsednik: Radmilo Pecić

UGLJP “Gorun” osnovano je u septembru 2014. godine sa ciljem promovisanja ekoloških, privrednih, humanitarnih, edukativnih, naučnih i turističkih interesa. Danas broji 40 članova, od kojih je dvadeset aktivno. UGLJP “Gorun” je еkološko udruženje koje se prvenstveno bavi proučavanjem, zaštitom i sakupljanjem samoniklih gljiva, zaštitom njihovih staništa, ali i istraživanjem i proučavanjem lekovitog i drugog bilja, šumskog voća, ptica i ostalog bogatstva kojim obiluje priroda ovih krajeva. Radmilo Pecić - potvrđeni Gljivar Do sada je Udruženje održalo dve manifestacije pod nazivom „Dani gljiva Ćuprija“, poslednjeg vikenda

u maju, čime otvara sezonu izložbi gljiva članica Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Za 2018. godinu, u okviru manifestacije, Udruženje planira seriju predavanja o gljivama za učenike osnovnih i srednjih škola sa teritorije opštine Ćuprija. U okviru 5. Regionalnog sajma nauke i obrazovanja (NOUfest), u martu 2017., Udruženje “Gorun” je uz pomoć MGSS održalo predavanje o svetu gljiva. U planu je i otvaranje jedne edukativne gljivarske staze. goruncuprija@gmail.com

Еkološko društvo „Niš“ iz Niša predsednik: Dejan Stojanović ED “Niš” je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, ekoloških ljudskih prava i edukacije o pravu na zdravu životnu sredinu, očuvanje biodiverziteta, značaj prirodnih resursa Nišavskog administrativnog okruga, zaštite biljnih i životinjskih vrsta kao i promovisanje

prirode Republike Srbije. Ekološko društvo “Niš” osnovano je aprila 2017. Ivana i Gojko Godine, a početkom septembra pri- uživanje u družilo se Mikološko-gljivarskom izložbi savezu Srbije. Ima desetak članova, entuzijasta, biologa i ljubitelja prirode. Sarađuje sa društvima širom zemlje i skuplja iskustva za dalji uspešniji rad i napredak MGSS. dejan1972@live.com

Prvi gljivari sa sertifikatom MGSS

rvi korak u borbi protiv neželjenih posledica uzrokovanih konzumiranjem otrovnih gljiva učinjen je prošle 2017. godine regrutovanjem 56 osoba sa sertifikatom GLJIVAR, izdatim od strane Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Prof. Branislav Uzelac, mentor - determinator, predsednik Komisije za nauku i edukaciju MGSS, čoveka koji je sistematizovao znanja iz oblasti gljivarstva, o značaju sertifikata za zvanje GLJIVAR kaže da je to potvrda da oni koji ga poseduju puno znaju o gljivama i da imaju obavezu da rade sa stanovništvom, odnosno, onima koji znaju malo, ili nimalo, a imaju nedoumice o jestivosti nekih vrsta gljiva. Prof. Uzelac takođe ističe, da u slučaju da neko sa zvanjem GLJIVAR odbije da uradi trijažu, ili da ne reaguje adekvatno u delikatnoj situaciji, npr. ne natera ljude da bace otrovne gljive iz korpe i sl., Savez ima pravo da mu oduzme stečeno zvanje, jer je smisao celog projekta da GLJIVARI budu u službi građana. Svaki GLJIVAR će morati da obnaroduje preko društvenih mreža ili neki drugi način, kada je dostupan i kada je na usluzi građanima. Na sajtu MGSS i sajtovima GD biće istaknuti spiskovi svih onih kojima će građani moći da se obrate. Sledeći korak Saveza je da se od onih koji najviše znaju stvori generacija determinatora koji će reprodukovati nove generacije GLJIVARA. U julu će biti organizovan pripremni kurs u okviru „Dana borovnica“ (krajem jula), a provera na „Danima vrganja“ početkom septembra na Kopaoniku.

Lista sertifikovanih GLJIVARA GD „Kopaonik“, Raška Zoran Jelenković................065/877 29 76 Goran Močić (Beograd).....060/31 05 753 Lela Petrović......................064/57 74 759 Dušica Karadžić.................064/93 96 871 Nataša Močić (Beograd)....060/31 05 753

GD „Požarevac“ Jelena Milivojević..............063/855 76 26 Vojkan Turudić......................063/217 076 Violeta Filipović.................063/876 15 03 Darko Milošević................. 063/88 43 110 Ivan Nikolić.......................062/88 64 846 Nikola Todosijević.............064/280 68 86 Draško Lazić......................061/21 08 291

UGLJP „Gorun“, Ćuprija Radmilo Pecić....................060/80 22 414 Branimir Tazić.......................063/616 577 Nenad Jovanović................060/696 89 99 Branko Milojević...............063/106 56 07 Nenad Milojević.................061/194 15 25

GD „Novi Sad“ Stevan Baluban.....................063/502 363 Aleksander Vasiljević.........064/51 77 678 Dobrivoje Antonić.................063/521 005 Radmila Radojičić..............064/14 65 331

Dejan Jeličić.......................063/83 76 612 Zoltan Farago.....................064/65 93 205 Dejan Radošević..................066/20 23 35 Marina Katanić...................064/19 90 365 Ženja Vasić Savkov...............021/458 584 Ratko Đurić........................063/77 51 707 Eržika Pupavac...................064/50 18 355 Maja Vasić..........................063/88 17 033

UG „Lisičarka“, Sremska Mitrovica Jelena Milošević.................061/27 61 460 Dragan Banovački..............064/41 87 438 Sonja Halilović...................064/49 04 745 Todor Martinović...............064/31 77 581

ED „Medvednik“, Valjevo Mihailo Birčanin...............060/0 22 53 94 Borko Veselinović..............064/12 82 583 Predrag Marković............... 064/11 77 778 Jelena Radović...................065/31 41 618

GD „Pečurka“, Krupanj Dragan Grujić.....................063/190 43 32 Biljana Marković...............064/187 20 12 Dragana Bokan (Beograd).064/36 23 575

UGLJP „Vilino kolo“, Petrovac na Mlavi Danijela Sokolović.............064/35 08 726

Danko Svetolić......................062/626 534 Aleksandar Trailović.............063/312 363 Bojan Milošević.................064/30 88 613

GD „Niš“ Mirjana Igrutinović............063/80 56 739 Slavko Cekić......................061/27 26 995 Radoslav Delčev................064/97 53 746 Momčilo Cakić...................063/81 16 389

Asocijacija gljivara, Beograd Zora Višnjić........................065/25 42 891

EKO „Vlasina“, Vlasotince Žaklina Stefanović................063/404 282

GD „Rujnica“, Vlasotince Sunčica Jović........................062/315 424 Ana Stevanović..................063/10 52 225

ED „Studenac“, Krepoljin Vladan Milošević...............065/36 42 561

NP „Kopaonik“ Rajko Nikolić.....................064/824 09 09 Dejan Krstojević................064/824 09 03

Hrabar put od centra grada do šumske kuće

Milka Adžić

premna je da satima odgovora na sva pitanje vezana za gljive i smatra vrednim truda da onima kojima je magičan svet gljiva interesantan, pomogne u savladavanju osnovnih znanja. Za nju kažu da drži „gljivarsko obdanište“, na čega je jako ponosna. - Ja ne znam puno o gljivama, ali znam dovoljno. Mnogi ljubitelji prirode, pa i gljiva, koji posećuju izložbe organizovane na susretima gljivara u mestima širom Srbije, imaju slobodu da me pitaju sve i svašta o gljivama i zato volim da kažem da se bavim upravo onima koji još uvek idu da beru gljive noseći plastične kese i imaju dilemu kako se gljive beru. Ono što me najviše raduje je da je moja FB stranica milka-adzic.kreativnasrbija.rs, Jugoslavija u malom, koju posećuje preko pet hiljada Srba, Slovenaca, Makedonaca, Bosanaca... Punih osam godina na njoj razmenjujemo sve informacije vezane za gljive i prirodu i savršeno se razumemo. A kada krene sezona dobijam tačne informacije šta se bere na kojim terenima, i na tome mislim da mi mnogi zavide, jer prva znam kada su krenuli vrganji u Istri, na Kopaoniku ili užičkom kraju - govori Milka Adžić Dragojević, rođena Užičanka, koja je 2014. godine, u dogovoru sa supru-

Ako neko o gljivama zna, Milka je ta

gom, odlučila da život iz centra grada izmesti u kuću/vikendicu, u zaseoku Mijatovići na Jelovoj gori, 10 kilometara udaljenom od centra Užica. Jelova gora (1.011m) se prostire na teritoriji tri opštine: užičke, bajinobaštanske i kosjerićke. Ova planina je miks Zlatibora i Tare: ima klimu jednog Zlatibora i šumovita je poput Tare. Iz svoje kuće (950mnv) vidi Ovčar, Kablar i Lužničku dolinu, s druge srane Brdo Grad iznad Kosjerića, pa Tornik, Ponikve i Taru, a sa četvrte Bajinu Baštu. - Kada smo se suprug i ja upuštali u ovu priču, jedini objekat na produju u to vreme bio je ovaj, od kojeg smo napravili naš dom. On nam je odgovarao zbog blizine grada, a i zbog očuvane prirode. Tu se se odvajkada nalazila ogromna staništa gljiva, a kruže i priče da je pola kuća na Jelovoj gori sagrađeno od prodaje gljiva otkupljivačima - objašnjava naša sagovornica, koja se u „prethodnom“ životu bavila novinarstvom. Deset godina je radila kao urednica podnevnog programa na jednoj lokalnoj radio stanici, i još par godina u kompaniji Bohor Užice. U trenutku kada je ovaj bračni par na prečac doneo odluku da ne želi više da živi u gradu, morala je da napravi izbor: da radi i zavisi od nesigurnog reda vožnje međugradskog prevoza i veći deo dana provodi u gradu, ili da suprug radi više. Da je izabrala prvu opciju ceo koncept bi izgubio smisao. Odlučili su se za drugi, način na koji još uvek funkcionišu. Danas je zahvalna suprugu i činjenici da je pristao da se žrtvuje da bi ona mogla na svoj način, fakultativno i bez profita, da se bavi gljivama. Ovakav način života, osim zdravlja i činjenice da prvi put za dvadeset godina ima uredan nalaz štitne žlezde i krvne slike, doneo joj je potpuno drugačiji ritam i listu prioriteta. Glavni joj je problem kako obezbediti dovoljno ogreva za zimu, a ne izazovi grada, pa nalazi prostora da fokus svojih interesovanja usmeri na neke druge stvari. Ima svoj blog - „Hodam, tragam, čitam, mislim“ kojim ispunjava potrebu za pisanom reči; stranicu na FB koja se bavi gljivama, i zahvaljujući modernim tehnologijama lišena je osećaja isključenosti iz civilizacija. Osmislila je i svoj brend - Vunilice. - Pravim razne stvari od gljiva, pošto me zanimaju prvenstveno sa aspekta kulinarstva. Trudim se da svoje hobije rasporedim po godišnjim dobima, pa zimi više pletem i heklam, a leti sam posvećena gljivama - kaže Milka Adžić Dragojević, jedina osoba koju ćete imenom i prezimenom sresti na gljivarskim skupovima, jer ne pripada ni jednom gljivarskom društvu, kojih na Jelovoj gori i užičkom kraju nema. Za razliku od drugih ona je odlučila da skrati put od kuće do gljiva i započne život u kući okruženoj šumom. Svako jutro, kada vreme dozvoli, izlazi u bade mantilu u svoje prostrano dvorište, ubere po vrganj i za sebe i svog supruga priprema doručak. Za nju je život koji sada vodi ostvarenje najluđih snova. Ova priča je napisana sa razlogom da predstavi jednu izuzetnu osobu koja je dokazala da je mnogo toga moguće ostvariti.

Jan Pavlis

Aquapark Petroland privlači najveći broj turista

Varoš u kojoj se različitost poštuje

uzej vojvođanskih Slovaka osnovan 2012., u Bačkom Petrovcu, naslednik Narodnog muzeja iz 1949. godine, krovna je institucija sa funkcijom čuvara materijalne i duhovne kulture Slovaka u Vojvodini, sa zadatkom prikuljanja, prezentacije, čuvanja, proučavanja materijalnih i duhovnih dobara iz prošlosti vojvođanskih Slovaka. U okviru Muzeja nalazi se Zavičajna kuća iz 1799. sa autentičnim nameštajem, kuhinjskim posuđem, malih prozora i niskih vrata i Galerija “Zuzke Medveđove“, nazvana po prvoj slikarki vojvođanskih Slovaka, iz 1989., sa značajnim udelom u afirmaciji slovačke likovne umetnosti. U Bačkom Petrovcu je i Matica Slovačka iz 1932. godine, Slovačko vojvođansko pozorište (2003), najmlađe profesionalno pozorište u Vojvodini, Biblioteka “Štefan Homola“ (1845), sa oko 40.000 naslova i zbirkom starih i retkih knjiga (najstarija je iz 1690-te), Galerija „Urbanček“, hramovi različitih veroispovesti, samo su neki reprezenti bogatog duhovnog i istorijskog nasleđa ove opštine. Najatraktivniji je Dvorac u Kulpinu, koji je krajem XVIII i početka XIX veka građen za plemićku porodicu Stratimirović, a od 1889 - 1945. u vlasništvu je porodice Dunđerski. U njemu prvo živi Lazar Dunđerski sa porodicom, potom sin Đorđe, obojica značajna za razvoj poljoprivrede ovog kraja. Kompleks čine Veliki i Stari dvorac, upravna zgrada tzv. kovačnica, konjišnica i žitni magacin - u kojima je smešten Muzej poljoprivrede (1993), specijalizovan za istraživanje i izučavanje agrarne prošlosti. Najvažnija tekovina minulog vremena petrovačke opštine je Gimnazija „Jan Kolar“ (1919) iz koje je regrutovan veliki broj učenih i uspešnih ljudi. Iako je osnovana za potrebe slovačke manji-

ne, od samog starta korespondira sa sredinom otvaranjem srpskih odeljenja. U okviru Gimnazije od 1947 - 1965. radila je Učiteljska škola, koja je dala preko 200 učitelja, a školske 1997/98. počinje sa radom Dom učenika. Od 2000. u Gimnaziji je smešten Regionalni centar za usavršavanje sa ciljem uvođenja novih tehnologija i načina komunikacije u nastavni proces i njihovo širenje.

Dvorac Dunđerski u Kulpinu Prema rečima direktora Turističke organizacije opštine Bački Petrovac, gospodina Jana Pavlisa, najveći broj turista poslednjih sedam godina privlači AquaPark PETROLAND, koji se prostire na 20ha i bazenima sa geotermalnom vodom, iz dubine od oko 800 metara. Direktor ističe da su brojni događaji organizovani na teritoriji op-

Ambijent kompleksa Oaza MB u Gložanu

štine takođe mamac koji dovodi goste u ovu varoš. U Bačkom Petrovcu se svakog maja u sklopu obeležavanja Dana grada održava Festival „Klobas“ (Kulenijada), a Smotra slovačkog folklora „Slovačke narodne svečanosti“ sa kontinuitetom od 1919., prvog vikenda u avgustu; Međunarodni pozorišni festival „Petrovački pozorišni dani“, su u septembru, a Božićni bazar prate Doček Nove godine na trgu. U Kulpinu u dvorcu Dunđerskih održava se manifestacija „Uskrs u Kulpinu“, gde se osim prikaza uskršnjih običaja ovog kraja i degustacije autentičnih uskršnjih jela, degustiraju i ocenjuju najbolja vina; zatim muzički festival „Kulpin fest“ sredinom jula, a krajem meseca međunarodna „Svadba - nekad i sad“. Najmasovnija folklorna manifestacija vojvođanskih Slovaka „Tancuj, tancuj“ održava se u Gložanu poslednjeg vikenda u maju, a za njom sledi kulturna manifestacija „Dan Dunava“, krajem juna. Vidovdanske svečanosti se održavaju krajem juna u Bačkom Magliću. Po rečima gospodin Pavlisa od velikog značaja je što kroz teritoriju Gložana protiče Dunav na čijim obalama je izniklo nekoliko kvalitetnih čardi, pored kojih vodi evropska biciklistička ruta EvroVelo 6. Biciklističkim stazama povezan je ceo Bački Petrovac, dosta je po tom pitanju urađeno u Gložanu, a u pripremi je dokumentacija za stazu koja će povezati Bački Petrovac i Gložan, ići do AquaParka, a u perspektivi i do Novog Sada. Slovačka kuhinja je nadaleko čuvena i to ne samo po kulenu. Osim Kulenijade u Petrovcu i Dana povrća u Gložanu sredinom avgusta, hrana je obavezan pratilac svake manifestacije, bilo da se radi o sarmi, svadbenom kolaču, pasulju ili nečem sličnom. Bački Petrovac je interesantan i za lovce i za ribolovce. Aktivnu ulogu u lovnom turizmu imaju udruženja lovaca, osnovana u svakom naselju ove opštine, a kompleks MB Oaza, sa ribnjacima za sportski ribolov, smeštajnim kapacitetima, teniskim terenom, bazenom i drugim sadržajima pruža vrhunske uslove za rekreaciju i odmor. Ova opština od 15.000 stanovnika sa većinskim slovačkim stanovništvom, raspoređenim u četiri naseljena mesta svom napretku može da zahvali i odličnoj saradnji sa Republikom Slo-

Brojnim manifestacijama čuvaju se kultura i običaji

Kulen zaštitni znak Slovaka na ovim prostorima vačkom. Međutim, kako ističe gospodin Pavlis, ta veza takođe uzrokuje veliki odliv mladih ljudi u Slovačku, gde im se nude razne mogućnosti. Ono što posebno brine, da su nekada odlazili mladi na studije, a danas srednjoškolci.

Mesto hodočašća vernika i turista

rad je jedan, a dragulja mnogo. Teško ih je nabrojati. Zato je grad Čačak sve interesantniji turistima iz zemlje, ali i onim iz Rusije, Poljske, Bugarske i Slovenije. Za direktora Turističke organizacije Čačak, gospodina Vojina Jakovljevića, to je očekivano, s obzirom na permanentna ulaganja u turističku infrastrukturu grada. Prema njegovim rečima upravo se završava info centar u okviru Memorijalnog kompleksa na Ljubiću, a očekuje se i otvaranje drugog u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, jedinstvenoj morfološkoj celini i zaštićenom prirodnom području izuzetnih odlika, sa dvanaest manastira i jednim svetim mestom. Takođe se očekuje izrada Plana generalne regulacije Zaštićenog područja Ovčarsko-kablarska klisura, od strane Ministarstva građevinarstva i Instituta za arhitekturu, kao preduslov obezbeđivanja dolaska investitora i dalja ulaganja. Plan je i da se uredi prilaz kao i sama pećina Kađenica, poletište za paraglajding na Ovčaru. Veliko interesovanje turista vlada za plovidbu katamaranima na jezeru Međuvršje. Na porast broja gostiju uticala je i trideset i jedna manifestacija, koliko se u gradu Čačku održava svake godine. Oboren je i rekord Kupusijade u Mrčajevcima. Godine 2017. ovu manifestaciju je posetilo 100.000 gostiju. Gospodin Jakovljevića kaže da je ovolika poseta ukazala i na neke nedostatke, pa je započeto prikupljanje potrebne dokumentacije za Neda Nikolić uređenje kompletnog prostora u Mrčajevcima, kako bi domaćini spremno dočekali goste ovogodišnje, 16. Kupusijade. Činjenica da istorija ovog grada prati istorijska dešavanja Srbije najviše privlači turiste. Čačak je jedan od najstarijih gradova u Srbiji. Na mestu današnjeg nalazio se stari rimski grad. Iz tog perioda su rimske terme sa kraja III i početka IV veka, otkrivene prilikom rekonstrukcije centa grada, u kojima su terme situirane. Nešto mlađi lokalitet - Gradina, nastao je za vreme vladavine cara Justinijana u VI veku, na planini Jelici, u Dragačevu, 8 km jugozapadno od Čačka, u pravcu sela Goračića. Za vreme Stefana Nemanje, ovaj kraj bio je pod vlašću njegovog brata Stracimira, koji njime upravlja između 1168. i 1189. Na mestu današnje crkve Stracimir podiže manastir Moravski Gradac, ujedno i sedište episkopije, kasnije i mitropolije. Čačak se pod današnjim imenom prvi put pominje 1408., u jednom spisu iz Dubrovačkog arhiva. Grad nosi ožiljke Prvog i Drugog srpskog ustanka. Memorijalni kompleks i spomenik na Ljubiću posvećen je ustanicima na čelu sa Tanaskom Rajićem, koji je poginuo za vreme boja, 1815.. Srednji brat kneza Miloša, Jovan Obrenović podigao je ovde konak orijentalno-balkanskog stila (1835), danas najstarije stambene zgrade u Čačku. Gospodar Jovan je zaslužan

i za obnavljanje Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku 1834.. Tu su još i Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, najznačajnijeg našeg umetnika s početka XX veka, koja je srpsku umetnost uvela u savremene tokove evropske umetnosti, Gimnazija osnovana po nalogu Vuka Karadžića iz 1837.... Zanimljive su i čačanske banje. Atomska banja Gornja Trepča, 18 km udaljena od grada, čiji prirodni lekoviti faktori, svež vazduh i termalna voda od 30°C, imaju pozitivne efekte u lečenju reumatizma, neuropsihijatrijskih bolesti, Vojin Jakovljević cerebralne paralize, neuroza, oboljenja perifernih krvnih sudova i gastrointestinalnog trakta. Jedina je u Evropi koja leči obolele od multiple skleroze. U Ovčar Banji ima više termalnih izvora temperature od 36 i 38 ̊ C. Njene lekovite vode se koriste u terapijama kupanjem i oblaganjem obolelih delova tela sa indikacijama za lečenje reumatskih oboljenja, spondiloze, artroze, posledica preloma kostiju, nervnih oboljenja, povreda mišićnog tkiva i kožnih oboljenja. Iako Slatinska banja nema status lečilišta, nedavna studija je pokazala da njene vode spadaju u red retko lekovitih voda, čak i u evropskim okvirima. Za nju su znali i koristili je meštani još u vreme kneza Miloša. Direktor TOČ izdvaja tri tačke razvoja na kojima će se, u narednom periodu, posebno insistirati: na uređenju Ovčarsko-kablarske klisure, na pomoći svim turističkim subjektima u gradu na polju promocije, izlaganja na sajmovima, kako bi ostvarili što bolje rezultate, kao i na razvoj već postojećih manifestacija, koje su pravi magnet za posetoce. Osim Kupusijade, ove godine biće održan 31. Sabor frulaša - „Oj Moravo“ u Prislonici i drugi Međunarodni festival folklora „Etnofest Čačak“. U svom prvom izdanju pored brojnih domaćih učesnika, ovaj festival je okupio preko 300 izvođača iz Italije, Češke, Slovačke, Meksika, Francuske, Španije. Učešće na ovogodišnjem već su najavila kulturno-umetnička društva iz Kolumbije i Argentine. Blagoslovom svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, TOČ-u je poverena organizacija manifestacije „Dani patrijarha Pavla“, kao jedinoj ustanovi u Srbiji kojoj je omogućeno da se služi njegovim imenom. Umetničko-rezbarska kolonija i hor „Vaznesenjski“ obeležili su prve „Dane partrijarha Pavla“. Pripreme za drugu manifestaciju u septembru ove godine su već u toku i imaju za cilj dovođenje većeg broja horova iz Rusije. - Mi imamo naš Srpski Atos - Srpsku Svetu goru koja se nalazi u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, jednoj od najživopisnijih i najromantičnijih u Srbiji. U jednom od manastira Srpske Svete gore - Blagoveštenju, 1947. zamonašio se Gojko Stojčević, u narodu zapamćen kao živi svetac, blagi i skromni patrijarh Pavle. Za ovaj kraj tesno je bio vezan život i rad partijarha Germana, ali i sadašnjeg patrijarha Irineja. Nije daleko vreme kada će Srpska Sveta gora postati mesto hodočašća vernika i turista iz celog sveta kaže Vojin Jakovljević.

Kragujevac obeležava dva veka od proglašenja za prvu prestonicu moderne Srbije

radska turistička organizacija Kragujevac od samog početka nove, turističke, 2018. godine, svojim brojnim aktivnostima nagoveštava da će na još atraktivniji naćin predstaviti potencijale svojevremeno prestonog grada Srbije i Šumadije, kraja sa najvećim turističkim potencijalom. Nakon izuzetno uspešne promocije najznačajnijih lokaliteta u gradu i okolini, smeštajnih kapaciteta, manifestacija i turističkih programa bugarskom tržištu na 35. Međunarodnom sajmu turizma u Sofiji, GTO Kragujevca se na jubilarnom 40. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu predstavila sa novom turističkom ponudom. Predstavila je svoj Grad u skladu sa obeležavanjem ovogodišnjeg jubileja, pa je izgled štanda i predstavljanje turističke ponude bilo organizovano u duhu 200 godina od proglašenja prve Prestonice moderne Srbije. Time je nastavljen kontinuitet predstavljanja bogate istorije Kragujevca. Naime, na 37-om Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, 2015. godine, Gradska turistička organizacija Kragujevca, na veoma originalan način, obeležila je 60 godina proizvodnje prvog „Fiće“, što je privuklo najviše posetilaca na štand. Na 38-om Sajmu turizma, GTO Kragujevac održala je prezentaciju „Arsenal festa“, „Zlatnih ruku Šumadije“, i ansambla „Abrašević“. Na prošlogodišnjem 39-om Beogradskom Sajmu turizma, promovisala je 3D film, koji se gleda kroz specijalne VR naočare, a predstavlja „virtuelnu šetnju“ kroz muzej kragujevačke „Stare livnice“, koji je za ovu priliku snimila firma „Inside Maps“. Ova filmska inovacija predstavljala je najzanimljiviji način da se posetioci Sajma na originalan način upoznaju sa jedinim muzejem oružarstva na Balkanu i početkom industrijalizacije i moderne tehnologije. Seoska domaćinstva koja se bave turizmom pripremala su starinske seoske specijalitete, a ponudu su upotpunili degustacijom domaćih rakija. Ove godine su predstavljeni „Šumadijski putevi rakije“, turistički program koji je GTO uspešno promovisala i u Sofiji, koji je naišao na oduševljenje ne samo bugarskih turista, već i predstavnika Ministarstva turizma Bugarske, a slično se ponovilo i u Beogradu, što je dobar predznak. Igor Gajić, vlasnik ekološkog seoskog domaćinstva „Glogovac“, predstavio je turu „Na konjima kroz Srbiju“ i projekat akcione grupe „Gornja Gruža“.

Predstavljene su i manifestacije koje se tokom godine održavaju u opštini i izazivaju sve veću pažnju i interesovanje turista za posetu Kragujevcu. Tome će doprineti i internet suvenirnica (www.suvenirnica.rs), otvorena nedavno u Turističko Snežana Milisavljević informativnom centru (postoji 33 godine), u cilju modernizacije njegovog poslovanja. Već sada ona ima oko 500 vrsta različitih suvenira, knjiga, umetničkih slika, od čega je skoro 450 na „On-line“ prozoru dostupno za kupovinu na ovaj način. Direktorica GTO, gospođa Snežana Milisavljević, sa posebnim zadovoljstvom je izdvojila nastup Srpskog ansambla „Smilje“, koji je pesmom i igrom dočarao običajima Šumadije. Ona je naglasila da je to bila sjajna turistička pozivnica za dvadesetak manifestacija koje će tokom 2018. biće realizovane u Kragujevcu, među kojima je svakako najznačajniji jubilarni, X Međunarodni sajam turizma, seoskog turizma i zimnice od 23 25. novembra. - Zadovoljni smo što broj izlagača iz godine u godinu raste i što je sajamska hala Pumadija sajma drugu godinu za redom bila mala da primi sve zainteresovane. Brojnim stručnim i zabavnim sadržajima, radionicama, nagradnim igrama, uspeli smo da obezbedimo veće prisustvo publike. Dolazak 125 izlagača iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Bosne i Hercegovine, nesumljiv je rezulat rada i saradnje GTO Kragujevca sa ostalim turističkim organizacijama u zemlji i inostranstvu. Posebno sam zadovoljna trudom kolega, turističkih radnika, da svoju turističku ponudu predstave na najbolji mogući način. I Sajam zimnice bio je veći nego ikada. Naši domaćini su imali priliku da predstave tradicionalne proizvode svog kraja, ali i da ih prodaju bez da dežuraju za pijačnim tezgama tokom celog dana. Gospođa Milisavljević kaže da će promocija turističke ponude Kragujeca posle Sajma turizma u Nišu biti nastavljena u Zrenjaninu, Šapcu, Banjaluci, Trebinju i Novom Sadu, kao i u gradovima pobratimima u Poljskoj i Grčkoj. - U moru događanja izdvojila bih pripremu na knjizi „Prestoni Kragujevac“, koja će biti promovisana na Dan Grada, 6. maja 2018. godine. Najlepši do sada biće i Dečiji Đurđevdanski karneval, a nastojaćemo da i najpopularniji kragujevački muzički karneval „Arsenal fest“ budu u duhu jubileja ovoga kraja - izjavila je Snežana Milisavljević.

Vlasina je velika istraživačka laboratorija na otvorenom

Vlasinsko jezero je omiljeno kupalište turista

Biljana Nikolić

Ploveća ostrva sa jedinstvenim biljkama

Informativni centar za zaštitu životne sredine na Vlasinskom jezeru

pština Surdulica, situirana u Pčinjskom okrugu, na jugoistoku zemlje, sa oko 20 hiljada stanovnika, od čega je pola gradskog, a pola seoskog, sa skrivenim i neskrivenim prirodnim lepotama, kulturnim i istorijskim spomenicima, kao i turističkom ponudom, izaziva sve veće interesovanje Surduličana rasejanih po svetu, njihovih prijatelja, ali i turista željnih avanture otkrivanja do sada turistički relativno malo eksploatisanog. Opština je smeštena u slivu reka Vrle, Gornje Jarne i Božićne reke, u Masuričkom polju, zahvata deo Vlasinske visoravni i Vlasinsko jezero, okružena je planinskim masivima: Vardenik (Veliki Strešer 1.876 m, nazvan i krovom Surdulice), Čemernik, Gramada, Milevska planina, Rudina, Bohovska planina i Besna kobila. Atraktivnosti lokacije doprinosi i granica sa Bugarskom, dužine 42 km. Surdulica je specifična opština koja poslednjih godina razvija urbani turizam. - Surdulica je napravila ozbiljan iskorak, uređenjem gradskih prostora i sadržaja postala je jedna vrlo prijatna destinacija za odmor. Izuzetno je razvijen manifestacioni turizam, tu su bazeni i na samo 20 km Vlasinska visoravan i jezero, predstavlja lokomotivu razvoja celog kraja i pokretač je i Surdulice i svih rubnih opština: Crne Trave, Vlasotinca, Vladičinog Hana, Vranja, čak i Leskovca i Niša. Ako turizam smatramo potencijalom za razvoja privrede celog juga Srbije, predvođeni Opštinom Surdulica, jasno je da moramo svi da se udružimo, da zajedno lobiramo i da zajedno dođemo do cilja - ističe direktorica TOO Surdulica, Biljana Nikolić. Predeo izuzetnih odlika „Vlasina“ najvećim delom pripada teritoriji opštine Surdulica, manjim teritoriji opštine Crna Trava,

Uredbom Vlade Republike Srbije je 2006. godine proglašeno zaštićenim predelom izuzetnih odlika I kategorije, odnosno zaštićenim područjem od nacionalnog značaja. Godinu dana kasnije, Vlasina je uvrštena na listu međunarodno značajnih ramsarskih područja, a zatim izdvojena za međunarodno značajno područje za ptice, međunarodno značajno područje za biljke, kao i Emerald područje (evropska ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa u zemljama koje nisu članice EU). Biljana Nikolić kaže da ima dosta toga što nedostaje. Od informativnih tabli, turističke signalizacije, do propagandnog materijala, koji bi svakom turisti koji dođe na Vlasinu bio od pomoći. Ali je izgrađeno 150 km uređenih pešačkih i biciklističkih staza koje se protežu duž cele visoravni, postavljeno je 50-tak „pečuraka“ nadstrešnica sa klupama, napravljena edukativna staza. Vlasina je domaćin brojnim manifestacijama, kao što su Vlasinski dani gljiva, Vlasinsko leto u julu, Sabor Sv. Ilije, Vlasinski triatlon, Vlasinska somovijada u avgustu... Tu je mnogo biljaka, životinja, prirodnog bogatstva koje zaslužuje da se o njima čuje. Tu je najveće stanište kormorana, tu egzistira rosulja, ploveća ostrva i na njima jedinstvena patuljasta breza, jedinstvena gorka detelina, gde god da se okrene svugde ima šta da se vidi. - Ono što Vlasinu razlikuje od ostalih turističkih destinacija je ogromno prostranstvo, koje je jako teško pokriti i što god da napravite uvek treba još. U čitavoj turističkoj promociji ovog područja najveći problem nisu sredstva već ljudi, odnosno njihov nedostatak i da bi nešto uradili potrebno je uključenje šire zajednice. S tim u vezi podignut je, uz pomoć sredstava EU, Informativni centar za zaštitu životne sredine, u cilju podsticanja saradnje koja doprinosi ne samo istraživanjima već i širenju svesti ljudi o značaju ovog područja, i istovremeno doprinosi njegovoj vidljivosti. Nove intencije razvoja turizma zasnovane su na istraživanju prirode i bogatstva koja ona ima. Tokom 2017. godine imali više istraživačkih kampova. Sada to treba sistematizovati i uporedo širiti priču o Vlasini i kroz publikacije - objasnila je naša sagovornica.

Lekovita voda Jošaničke Banje

pospešuje zdravlje

uštanjem u rad isturene ambulante fizikalne medicine Doma zdravlja iz Raške, tzv. Banjskog kupatila 13. jula 2017. godine, odnosno rekonstrukcijom starog iz 1935., koje je bilo u funkciji i pre Prvog svetskog rata, zahvaljujući podršci Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Opštine Raška i Turističke organizacije Raška, započet je povratak Jošaničke Banje u društvo banjsko-klimatskih lečilišta na tlu Srbije.

Prema rečima dr Vujanac ova voda je pre svega dobra za degenerativni reumatizam, odnosno sve vrste bolesti mišićno-koštanog i zglobnog sistema, za sportske povrede, degenerativne povrede kičme, u hroničnoj fazi oporavka od moždanog udara, oduzetosti, monoplegija bilo koje vrste i bolesti nervnog sistema, s tim što se tada voda rashlađuje do temperature tela, odnosno 36, čak i do 35°C. Banja je poznata i po lečenju blažih oblika kožnih nezaraznih bolesti, ekcema, dermatitisa, dečjih ekcema. Dokazano je da sumpor u kombinaciji sa ostalim mirkoelementima, oko kojih se tek očekuju detaljna ispitivanja, daje dobre rezultate. - Imamo potvrdu velikog broja pacijenata sa promenama na koži, ekscemima i raznim vrstama atopijskog ili kontaktnog dermatitisa, da se vrlo lepo rešavaju i već posle deset dana primećuju drastična poboljšanja. Planiramo da na mestima sa nešto toplijom vodom, iskoristimo potencijal pare za prečišćavanje disajnih puteva, lečenje sinusitisa. I to nije sve jer sve ono što spada u hronično, degenerativno, opoĐakuzi kada za četiri osobe ravak i relaksaciju, upala mišića i mišićni reumatizam, su indikacije koje se vrlo lepo rešavaju sa ovom vodom. Ne možemo nikoga izlečiti, ali možemo da poboljšamo kvalitet života naših pacijenata, unapredimo i omogućimo da sledeću godinu provedu sa što manje akutnih napada bolesti. U banjskom kupatilu imamo obezbeđeno stalno prisustvo kompetentnog lekara spremnog da pruži i prvu pomoć u slučaju da je nekom potrebna, ali mislim da svakom našem pacijentu boravak bilo u kadama, bilo u bazenu, može samo da prija. Jedan od izvora u Jošaničkoj Terapijski bazen mali ali funkcionalan Svi se mi trudimo da napravimo uslove koje će svakom paBanji. cijentu odgovarati - rekla je dr Verica Vujanac, uz napomenu Ovo je samo početak obnove Banje. Započeti su radovi vraćanja u probitno stanje Blatnog kupatila, prema arhivskim nalazima sačuvanim u Zavodu za zaštitu spomenika. U planu je izgradnja otvorenog bazena i obnova tzv. Turskog kupatila, što će paralelno sa uređenjem mesnog parka i šetališta kraj reke Jošanice, promeniti izgled banje i samog naselja. Turistički radnici obećavaju i novi imidž Jošaničke Banje, koji će već ove godine sa završetkom većine projekata, privući goste i uticati na turistički preporod ove destinacije. Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, direktorica Doma zdravlja iz Raške, dr Verica Vujanac, kaže da je Dom zdravlja sa U banjskom kupatilu stalno banjom kreirao multidisciplinarnu priču u kojoj je spojeno korisno prisustvo kompetentnog lekara i lepo, sve u cilju zdravlja. Prirodna topla voda, jedna je od retkih koja na jednom izvoru ima temeraturu 78, a na drugom čak 88°C. Njena temperatura demonstrirana je tako što su na jednom od njih da je ambulanta fizikalne medicine prostor u kome se pružaju dodatne usluge. skuvana jaja. Osim hidroterapije, ambulanta raspolaže Direktorica objašnjava specifičan način korišćenja ove vode: - Vodu sa izvora prirodnim putem dovodimo kroz jaz, koji je isto- najmodernijim aparatima za sve vrste Kompleks ima 8 terapijskih kada vremeno i ukras ovog našeg prostora, i koristimo je u potpuno izvor- elektroterapija, laseroterapiju, ultrazvučnom stanju sa svim njenim prirodnim bogatstvima, koncentracijom nu terapiju i nisko frekventnu magnetnu sumpora, i to u osam individualnih kada, đakuzi kadi za četiri osobe terapiju. Poseduje i aparat za presoterapiju-limfnu drenažu ekstremii bazenu. Ta voda se ne razblažuje ali, ako bi na taj način ušla u naš teta i celog tela koja može da reši i olakša tegobe mnogim ženama, sistem, imala bi temperaturu od najmanje 50°C. Zato je rashlađuje- da im skrati putovanje do instituta za onkologiju, koji rade limfnu mo tako što je cevima sprovodimo kroz deo reke Jošanice. Takva drenažu, na žalost, za sada, samo ručnom masažom. voda je istog hemijskog sastava kao na izvoru, bez dodataka vode iz Voda, najveće bogatstvo Jošaničke Banje podareno od prirode, gradskog vodovoda ili nekog drugog izvorišta. Voda koja se koristi u nije i jedino. Situirana na nadmorskoj visini od 550 metara, na ušću samom kupatilu, u svakoj kadi je isključivo banjska sa svim svojim Samokovske reke u reku Jošanicu, u okruženju borove, brezove i karakteristikama. Pacijentima na taj način obezbeđujemo vodu od bukove šume u podnožju Kopaonika, bez zagađivača u neposred36 - 38°C koju ja, kao specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije noj blizini, čini ovo mesto idealnim za sve ljubitelje prirode i čistog odredim kao željenu, u sklopu sa dužinom kupanja i samog lečenja. vazduha.

Cer kakav još niste upoznali Pogled na planinu Cer, zapadnu kapiju Srbije

Uređene su pešačke šumske staze dužine 80 km

na Pavlović je licencirani stručni turistički vodič specija- „IZABERI, UPOZNAJ i DOŽIVI“ - planinu Cer i grad Šabac. lizovan za planinu Cer. Živi u Šapcu, dok joj je poslednjih Jednodnevne pešačke ture, šetnje kroz mitove i legende, noćne godina radno mesto na planini Cer, tzv. zapadnoj „kapiji“ i višednevne ture, osmišljene su da budu interesantne domaćim Srbije. Za nju je ova planina simbol Srbije i zbog čuvene Cerske i stranim turistima. Od domaćih, najbrojniji su oni iz Beograda i bitke iz 1914., kojom je srpska vojska predvođena Novog Sada koji se uglavnom odlučuju za jedStepom Stepanovićem održala veliki čas iz ratovanodvene izlete. Turisti, koji se opredele za duži nja austrougarskoj vojsci, i zbog široj javnosti manje boravak na ovoj planini, osim želje za podrobpoznatih kulturnih vrednosti, kao što su ostaci fornijim upoznavanje, dobro su informisani da je tifikacija iz rimskog doba: najvećeg vojnog utvrđeCer, sa svojih 687. metara nadmorske visine, nja u severozapadnoj Srbiji -Trojanovog grada iz III bogat borovim, hrastovim i grabovim šumama, veka, osmatračnice iz IV veka - Kosaninog grada i zaslužnim za svež i čist vazduh. ranovizantijskog utvrđenja, u narodu poznatog kao U savremenim svetskim turističkim trenKonjuša, iz V-VI veka, u atara sela Miloševac, o dovima eko turizam je najzastupljenija grakojima svedoče brojne legende i materijalni dokazi. na turizma. Time je nagrada za održivi razvoj Turisti mogu da dođu do svakog od ovih lokaliteta, turizma, u septembru prošle godine dodeljena osim do zaraslog u travu Konjuša, i na osnovu priča Udruženju „Ekos“ iz Šapca za projekat „EKO projektuju nekadašnji izgled objekata, načina života AVANTURA CERA“, od strane Centra za vojnika i onih koji su ih pratili. istraživačke i razvojne projekte „EkoDev“ uz Posle nekoliko godina rada u turizmu u prestonici, podršku Ministarstva trgovine, turizma i tele2010-te Ana Pavlović se vraća u Šabac i piše prvi komunikacija, PKS i Turističke organizacije „Predlog za razvoj održivog turizma na planini Cer“, Srbije, značajnija. Autor ove eko ture je Ana Ana Pavlović shvatajući ogroman turistički potencijal ove destinaPavlović sa saradnicima MSc Majom Mandić i cije. Dve godine kasnije osniva Marketing agenciju MSc Oliverom Vasić Kikanović. „Verden“ (www.sabacnadlanu.com), koja se bavi turističkom pro„EKO AVANTURA CERA“ je dvodnevni program koji predmocijom grada Šapca i planine Cer. Od juna 2013., postaje prvi stavlja atraktivne turističke potencijale ove destinacije. Tura predturistički vodič za planinu Cer. Danas je naglasniji zagovornik da viđa šetnju dugu 28 km, upoznavanje sa raskošnim prirodnim rese planina Cer proglasi parkom prirode. sursima i bogatom i slavnom prošlošću Cera. Turistima se nude Zašto Cer? jela od domaćih, zdravstveno bezbednih proizvoda sa ovog pod- Odrasla sam na Ceru. Moj otac, profesor istorije, rođen je u ručja, radionice pripremanja zdrave hrane, radionice prepoznavaselu Trbosilje, na južnim padinama Cera. Moji preci su učestvo- nja, branja i načina pripremanja lekovitog bilja, kao i plasiranje vali u Cerskoj bici i sve to je uslovilo moj današnji poziv. Osim proizvoda domaće radinosti. U program su uvrštene i sportske očuvanja sećenja na junake iz Cerske bitke, moja misija je da pod- aktivnosti i posete seoskim domaćinstvima. setim na prirodne i materijalne i nematerijalne kulturne vrednosti Za turiste sklone rekreaciji, treba napomenuti da su uređene ove planine, tokom tri epohe: Rimske imperije, srednjeg veka i pešačke šumske staze ukupne dužine 80 km, tereni za rekreativno Prvog svetskog rata - objasnila je gospođa Pavlović. planinarenje, a za adrenalinske zavisnike, označene su dve adrenaZa postanak imena Cer vezane su dve pretpostavke. Jedna je, linske biciklističke staze dužine 110 km, a tu se nalazi i poletište da je nazvan po tipu hrasta - ceru, druga da je ime dobio po staroj za paraglajding. rimskoj boginji plodnosti i braka Ceresi. Osim kulturne, Cer ba„EKO AVANTURA CERA“ je još jedna eko tura u zvaničnoj tuštini i prirodne retkosti. Orao mišar, orao belorepan, šumska ševa, rističkoj ponudi Srbije, evidentirana i u UNWTO (World Tourism seoski detlić, rusi svračak, šumska šljuka i brojne druge vrste ptica Organisation). uvrstile su Cer na IBA listu, što predstavlja posebnu atrakciju za MA „Verden“ ima dobru saradnju sa lokalnim turističkim agenljubitelje sve popularnijeg „birdwatching“ turizma. cijama koje se bave receptivnim turizmom, ali i drugim agencijaGodinu 2018., MA „Verden“ je započela promotivnim sloganom ma iz zemlje i regiona.

Siniša Spasojević

Bajina Bašta, manifestacije, priroda, ljudi...

eško je na ograničenom prostoru predstaviti celokupnu ponudu destinacija Tara-Drina-Bajina Bašta, ali se ne može pogrešiti ako se u fokus postavi Drinska regata, turističko-rekreativna manifestacija koja svake godine vraća sećanje na splavare koji su na svojim splavovima na razmeđi XIX i XX veka savladavali talase ćudljive Drine. Ove godine 25. po redu Drinska regata, biće održana od 18. do 22. jula, sa spustom 21. jula. Siniša Spasojević, rukovodilac službe za turizam STC Bajina Bašta, ističe i sve značajniji Bašta fest - internacionalni festival kratkog igranog filma, takmičarskog karaktera koji je za kratko vreme stekao vernu publiku iz celog sveta. Osim glavnog i edukativnog programa svako veče trajanja festivala zakazanog za kraj juna, početak jula, organizuje se bogat muzički sadržaj. O značaju Bašta fest-a govore i njegovi gosti, poznata imena iz sveta filma, kao što su Dragan Bjelogrlić, Sergej Trifunović, Hristina Popović i drugi. Bajina Bašta ima veliki potencijal i za sve traženiji aktivan odmor. - Planina Tara je zbog svojih odlika, ali i veličine prostora koji obuhvata, idelano mesto za pešačenje, biciklizam, planinarenje, jahanje po uređenim terenima na kojima je postavljena singalizacija. Na Drini se, tradicionalno, splavari i peca, kao i na jezeru Perućac i jezeru Zaovine. Osim toga, STC gazduje na sedam hektara u okviru kojih se nalaze fudbalski teren, teren sa veštačkom travom, sportska hala sa vrhunskim uslovima za trening, igralište za male sportove na otvorenom. Ceo kompleks je ušuškan u centru grada, idealan za pripreme sportista. Tara je sama po sebi prava adresa za odmor i rekreaciju, kako za vrhun-

ske sportiste i planinare, tako i za rekreativce i zaljubljenike u prirodu - kaže gospodin Spasojević. Želja za promocijom prirodnih lepota i istorijskih znamenitosti regije zapadne Srbije i Višegrada, podstakla je turističke poslenike da osmislile novi turistički proizvod - Čarobni turistički prsten, jedinstvenu kružnu turu koja obuhvata putovanje prugom uskog koloseka „Šarganskom osmicom“, posetu Drvengradu u Mokroj Gori, obilazak NP „Tara“ i Bajine Bašte. Potom sledi plovidba turističkim brodom jezerom Perućac i kanjonom reke Drine, obilazak Višegrada, mosta Mehmed-paše Sokolovića i Andrićgrada. Bajinobaštanski voćarski region smešten na obroncima planina Povlena i Tare, i viševekovno znanje vrednih domaćina, zaslužni su za proizvodnju najboljih rakija. „BB Klekovača“ je najstarija postojeća srpska destilerija, čuvena po klekovači (šljivovici sa dodatkom lekovitih bobica kleke), autentičnoj rakiji ovog kraja. Degustaciona sala ove destilerije podignuta je po ugledu na najbolje vinske podrume, posebno popularna kod slovenačkih turista. Stara „Sokolova“ nastala je na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović - Krivajci iz sela Kostojevići, gde je davne 1830., kovač Sava Bogdanović, pažljivim odabirom starih autohtonih sorti šljiva stvorio porodičnu ljubav koja se sedam genaracija prenosi sa kolena na koleno.„Stara pesma“, destilerija porodice Ilić iz sela Pepelj, na obroncima Tare, proizvodi rakiju za koju kažu da je pitkija, raspevanija i aromatičnija od svih drugih. U Bajinu Baštu u sve većem broju dolaze kineski turisti. Ovu destinaciju posećuju tokom cele godine, a Kućicu na Drini i reku Vrelo smatraju najvećim atrakcijama.

Magična

prezentacija

S Vanja Puškar

voju misiju vezao je sa idejom buđenja svesti o nacionalnoj, balkanskoj kuhinji i njenim potencijalima da autentičnim ukusima privuče ljubitelje dobre hrane. Takođe, razume nužnost adekvatnog načina prezentovanja ovog nasleđa kroz smernice koje treba pratiti da bi se izvorna srpska kuhinja sačuvala od zaborava. Njegovo ime je Vanja Puškar, šef Iris New Balkan Cuisine restorana u Beogradu. Apdejtovanje srpske, nacionalne kuhinje na globalno prepoznatljiv nivo - jedan je od osnovnih zadataka Iris New Balkan Cuisine, koji nije restoran u klasičnom smislu značenja, već koncept kojim nekoliko mladih, stručnih ljudi, punih entuzijazma, žele da približe ukuse Balkana i Srbije na kreativan, i uživaocima hrane, prihvatljiv način. Po pitanju nacionalne kuhinje, gospodin Puškar smatra potrebnim premošćavanje jednog vakum perioda i uspostavljanja redizajna plasmana, odnosno prilagođavanje same kuhinje potrebama savremenog gastro putnika. Danas ljudi putuju svetom obilazeći restorane. Hrana je postala jedna od „jačih“ emocija kojoj turisti posvećuju veliku pažnju tražeći nešto ekscentrično, lokalno. Mala grupa ljudi rešava problem nalaženja pravog modela prezentacije srpske tradicije putem hrane uz prikaz njenih elementarnih vrednosti i prevazilaženje potrebe traženja razlike između sličnih. - Ovaj projekat nameran je da objedini sve balkanske zemlje, i ujedno nam to daje mogućnost korišćenja šire palete proizvoda, dugoročnije kreativnosti uslovljene geografskom dužinom i širinom, na kojima delujemo. Prvi opipljivi format kocepta New Balkan Cuisine, odnosno redizajna balkanske kuhinje je restoran „Iris“, situiran u salonskom stanu u Sarajevskoj ulici u Beogradu, koja nosi zanatski „šmek“, što nam odgovara jer i sebe smatramo zanatlijama - objašnjava gospodin Puškar, dodajući da doza kontrasta kuće pod zaštitom, u kojoj se stan nalazi, a koja je pripadala trgovačkoj porodici bliskoj dinastiji Karađorđević, daje dodatni šarm ambijentalnoj celini samog restorana. Duž stepeništa se nalaze freske članova porodice Karađorđević koje još više naglašavaju tradicionalne vrednosti, naznačene u enterijeru. U ovom prostoru uređenom u maniru kreativnog ateljea, u ponudi su na mesečnom nivou, dve forme menija, vegetarijanski i mesni. Oni su sastavljeni od osam sledova. Da bi se istaklo poverenje između gostiju i kuvara, aktuelan meni nije dostupan na internetu, i na njemu se

mogu naći samo jela iz prethodnog meseca. Osim odnosa poverenja gost - osoblje restorana, insistira se i na građenju poverenja restoran - proizvođač, neophodan s obzirom da su lokalni poljoprivredni proizvodi elementarne vrednosti ovog koncepta. - Lično pokušavam da izbegnem deklaraciju organski, biodinamički i sl. Volim živu stvar, volim da osetim entuzijazam od strane samog proizvođača i njegovu veru u proizvod. Iznad svega cenim uspostavljanje simbioze, od trenutka preuzimanja sirovine do plasiranja kroz restoran u nekom mom formatu. Želim da radim na način suprotan iscrtavanju tabela, traženja popusta, rabata za nabavku većih količina proizvoda - ističe naš sagovornik dodajući da je u Srbiji još uvek ograničena tražnja za vegetarijanskim i veganskim načinom ishrane. Nasuprot toma, za kuvare je izazov da naprave nešto kreativno od poveća, ili povrća i mlečnih proizvoda. Zbog kompleksnosti komunikacije sa proizvođačima, kreiranja menija za sledeći mesec, restoran sa svega 30 sedećih mesta radi tri dana u nedelji, sredom, četvrtkom i petkom, i to ručak i večeru, i čak 90% poslovanja ide preko rezervacija. Minimalistički opremljen enterijer, sa servisom ručne izrade, velikim natur stolom, belim zidovima..., odsustvom detalja koji bi odvraćali fokus krajnjih korisnika sa užitka u obroku, kategorija je koja traži posebno predstavljanje. Osim kvaliteta, insistira se na raznovrsnosti i različitosti sastojaka u jelima. Najveća pažnja posvećena je vegetarijanskom načinu ishrane, odnosno upotrebi povrća, zbog činjenice da je u našoj sadašnjoj kulturi povrće manje zastupljeno i tretirano kao manje kreativno. Da ne otkrivamo sve, ali ovde možete probati izvesni mesni čaj, odrezak od buše, penu od jogurta, ulje od šljiva... Iz razloga što je hrana najbolji ambasador jedne zemlje, mlad tim Iris New Balkan Cuisine je odlučio da od tradcionalne hrane sa ovog prostora načini brend. Za hranu su vezana najbolja i najgora sećanja na jednu destinaciju. Pamti se dobar i loš obrok. Pored obilazaka kulturnih i prirodnih dobara, turista uvek završi sa impresijama šta je neko od njih pojeo, a šta popio. Hrana je jedan ozbiljan turistički proizvod koji Srbija, i Balkan uopšte, kao najdostupnija globalna egzotika, neistražena i lako dostupna, treba da iskoristi na pravi način. - Treba da poboljšamo svoj proizvod i nađemo odgovor za modele kako da plasiramo nešto što je karakteristično za nas - poručuje Vanja Puškar.

Potencijala za uspešan turistički proizvod ima, treba ih koristiti Aleksandar Samardžija

rajem februara, Salaš 137 na Čeneju, bio je domaćin gastro-hedinističko-turističkog događaja, tradicionalnog vojvođanskog svinjokolja, koji se u ovom prostoru organizuje poslednjih 15-16 godina. Naredni će, po rečima vlasnika Salaša 137, gospodina Aleksandra Samardžije, biti tek na jesen, verovatno u novembru. Osim za potrebe restorana, svinjokolj na Salašu prerastao je u pravi turistički događaj, na koji se redovno pozivaju stalni gosti i prijatelji Salaša, a sve je više i onih željnih da kupe pravi, domaći, friški proizvod, bilo da se radi o kobasici, slanini, čvarcima, kulenu ili nekom drugom gurmanluku od svinjskog mesa. Iako vreme nije poslužilo, gostiju je bilo dosta. Posebno atraktivan bio je izložbeni prostor u dvorištu, na kojem su svoje delikatese: vino, rakije, ajvar, kolače, štrudle, sireve, domaće sokove i druge proizvode, uklopljene u ponudu Salaša, izložili mali proizvođači koji nažalost još uvek teško nalaze mesto na tržištu. - Svinjokolj, disnotor ili zabijačka, postaje turistički proizvod i sve ga češće organizujemo iz razloga što sve manje ljudi ima priliku da to obavi u svojoj kući ili kod rodbine. Na ovaj način se trudimo da sačuvamo tradicionalni običaj. Svi gosti su dobrodušli na tradicionalni svinjokoljski ručak. Većina njih osim mesnih prerađevina ponese kući sapun od svinjske masti i ostataka masnoće koja nije upotrebljiva za jelo, koji kuvamo na licu mesta. Stranci, koji su pratili ceo događaj, bili su fascinirani salčićima ili salenjacima, kolačima od svinjskog sala koji prate svaki ovakav događaj. Mislim da interesovanje građana pokazuje da je ovo nešto što treba i dalje da bude deo naše ponude rekao je između ostalog gospodin Samardžija. Po njegovom mišljenju svinjokolj ne možemo označiti autohtonim, vezanim isključivo za Vojvodinu, jer su Španci ponosni na svoje chorizo - domaće kobasice nastale na sličnim feštama, Italijani na pancetta i dr. proizvode itd., ali je istina da se, pogotovo u zemljama Zapadne Evrope, ovaj običaj na nivou zanatske delatnosti, potpuno izgubio. Za gospodina Samardžiju je dragoceno i što je ova manifestacija okupila širok dijapazon ljudi. - Vojvodina je oduvek bila regija gde se dobro jelo. Naša obaveza je da poštujemo uzanse starih salašara, koji su ovde živeli pre 100 i 200 godina. Ako nam to pođe za rukom automatski imamo nešto što možemo ponuditi domaćim i stranim gostima. Dok god poštujemo ono kako su salašari nekada živeli na dobrom smo putu kao turistički radnici. Mislim da je svinjokolj jedan od proizvoda koji treba što više podržavati jer ima svoju publiku - zaključio je gospodin Samardžija, koji je na konstataciju da bi svinjokolj na Salašu 137 trebao da uđe u kalendar manifestacija Turističke organizacije Vojvodine rekao: - Mi smo bili prvi salaš osmišljen kao turističko mesto, ali smo se uvek trudili da pomognemo svima onima koji su krenuli ovim našim putem. Bilo bi lepo da uđemo u kalendar manifestacija, ali pretrpostavljam, isto tako, da bi svako od naših kolega salašara, uz trud, rad i napor mogao da napravi po neku svoju manifestaciju po kojoj bi njihov salaš bio prepoznat.

Salaš Katai, domać U

Otac i sin Geza Katai

vek kada se sretnemo sa interesantnim ljudima kojima je pošlo za rukom da rade ono što vole, i da su u to uspeli da uključe sve članove svoje porodice, dovedeni smo u dilemu: da li govoriti o pojedincu, personi ili o njegovom delu. Geza Katai iz Malog Iđoša, vlasnik Salaša „Katai“ i Gostinske kuće „Katai“ u tom mestu u srcu Bačke, suprug i otac troje dece, svojim delom i idejama, većinom realizovnim, odnosom prema članovima svoje porodice, zaposlenima i zajednici uopšte, visoko podignutom lestvicom kada su u pitanju radne navike i životne vrednosti, zadao nam je ozbiljan zadatak. Sa diplomom trgovca školskim i kancelarijskim materijalom gospodin Geza Katai je dvadeset godina predano radio u „Forumu“, Bačka Topola, tada najvećoj knjižari u Vojvodini. Toliko je voleo svoj posao da ga je radio i pošteno i punim srcem. U godinama kada je poslovanje firme promenilo smer, odlučuje se na „korak od sto milja“ i u Malom Iđošu, otvara „ForumCoop“, trgovinu školskog i kancelarijskog materijala, koja i danas posluje, bezmalo trideset godina. U toj odluci, podržala ga je supruga Zita, dip. ekonomista poslovno-pravnog smera, koja te godina rađe njihovo treće dete i napušta posao u prosveti. Četiri godine kasnije porodica širi svoje poslovne aspiracije i započinje razvoj salašarskog turizma. Nije na odmet napomenuti, da je porodica Katai bila pionir u toj oblasti, i da su mogli da se naslone isključivo na svoj instinkt i svoj rad. Na prostoru od pet hektara nicali su jedan po jedan, objekti koji danas odgovaraju najvišim zahtevima tog tipa turizma. Prostor, kao i ideju, nisu nasledili. Od prve cigle, prvog natkrovljenog prostora, sve je proizvod promišljanja i delanja porodice Katai. Salaš raspolaže smeštajnim kapacitetima (90 kreveta), poligonima za sport, rekreaciju, mini zoo vrtom u kojem borave samo domaće životinje, one koje su se uvek nalazile na salašima. Na salašu je uvek i nekoliko najvernijih čovekovih prijatelja - pasa. Za potrebe restorana domaćini imaju svoje tovljenike i baštu gde se gaji paradajz, luk, paprika, krastavci i drugo povrće. Za njeno zalivanje koristi voda iz jezera na čijoj se obali nalazi. Gospodin Katai kaže da mu je cilj bio zaokružena proizvodnja, da sve što se na salašu proizvede na njemu i troši, i da je u tome skoro uspeo. - Osnovna zamisao nam je bila da učenicima nižih razreda osnovnih škola pružimo doživljaj pravog vojvođanskog salaša. U sezoni, na salašu, kroz radionice, aktivnosti poput mini golfa i odbojke, jahanja, vožnje zapregama, vožnje traktora, šetnji po salašu i okolini uz angažman animatora - vodiča, dnevno prođe 250300 dece. Vremenom smo našu ponudu razvili i učinili

ćinski način života je interesantnom i za studente i za predstavnike treće dobi. Mislim da je dobro što se konstantno razvijamo, osluškujemo potrebe naših gostiju. U početku npr., jedno kupatilo je bilo dovoljno za dve - tri sobe. Danas svaki gosti traži sobu sa punim komforom i mi se trudimo da adaptacijom prostora, a na uštrb broja kreveta, ispunimo njihova očekivanja - objašnjava naš domaćin. Gostinska kuća Katai, koja se nalazi u samom mestu, kapaciteta 40 ležajeva, nastala je iz potrebe za jednom drugačijom ponudom. Sa velikim dvorištem, jezercetom za sportski ribolov i kupanje, pored koje se nalazi Etno kuća, koja svojim enterijerom pruža mogućnost punog doživljaja života „kao nekad“, te trpezarija kapaciteta 60 mesta, ambijent je koji privlači lovce, studente, organizatore raznih seminara, umetnike, učesnike likovne kolonije, koja se šest godina za redom održava upravo u ovom prostoru. Kao i na Salašu i ovde su na meniju jela domaće vojvođanske kuhinje od poljoprivrednih proizvoda sa njihovog salaša. Ljubazni domaćini, tišina i spokoj seoskog ambijanta je ono što su turisti i leti i zimi prepoznali u ovoj sredini, ničim nenarušenog sklada. Gospodin Katai smatra da je razvijajući ideju turizma imao na umu da se Mali Iđoš nalazi u srcu Bačke, na obalama Krivaje, i na pravcu važnih puteva, pre svega starog međunarodnog puta i pruge Beograd-Subotica. Hrabrost da pokrene nešto šta u ovom kraju niko pre njega nije pokušao, imao je zahvaljujući tome što je bio svestan bogatstva koje su mu roditelji ostavili. Kao dete iz porodice pekara od najranijeg detinjstva savladao je taj zanat, ali naučio je i da brine o vinogradu, voćnjaku, da radi sve poljoprivredne poslove. Njegovi roditelji su 25 godina gajili duvan, imali krave i konje, uz koje je odrastao, pomažući u pekari, u kojoj su svi članovi porodice, pa i dečak Geza, prodavali hleb pečen u furuni iz 1937.. Ova furuna, duga gotovo pet, široka tri metra i gotovo isto toliko visoka, koja je u jednoj turi mogla da ispeče 40 hlebova trokilaša, dvokilaša i jednolikaša, bila je povod da 2004. godine gospodin Katai otvori Muzej pekarstva, prvi u Srbiji, sa furunom kao centalnim eksponatom. Iako se u njoj danas ne peče hleb, ona je potpuno ispravna, i nije isključeno da će joj „život“ biti vraćen. Gospodin Katai se tokom života zanima i za druge stvari, lov, umetnost i sve svoje znanje povezuje, osmišljava i obogaćuje turističku priču. Pri tom, podršku porodice smatra dragocenom. Pored supruge, i Anamarija i Geza u potpunosti podržavaju zamisli svoga oca, koji se nada da će i postdiplomac na Ekonomskom fakultetutu u Subotici, Zita, u nekom skorijem vremenu i fizički biti prisutnija na salašu i uz porodicu.

Poslednji kopaonički bačijar

Borisav Boro Blagojević

Guvništu, planinskom naselju u opštini Leposavić na zapadnim obroncima Kopaonika, na Kosovu i Metohiji, živi porodica sedamdesetdvogodišnjeg Borisava Blagojevića, poznatijeg kao deda Boro Bačijar. On je vlasnik i najodaniji stanovnik jedne od poslednjih bačija na ovoj planini. Ne tako davno, bačija - drvenih koliba u kojima su tokom letnjih meseci živeli čobani i pravili sir, kajmak i dr. proizvode, bilo je rasuto po čitavom Kopaoniku, a danas su raritet i samo zahvaljujući junacima, poput ove starine, odolevaju vremenu. Deda Boro veći deo godine provodi čuvajući stoku na bačiji. Od svežeg mleka pravi sir, surutku, kajmak. Proizvodi med, rakiju, gaji krompir, boraniju. I sve zdravo, prirodno, ničim prskano. Po livadi sakuplja lekovito bilje za čajeve, pre svega origano koji ovde zovu plavi kantarion, zatim žuti kantarion, majčinu dušicu, lincuru, hajdučku travu, nanu, zdravac, poznat po ritualnom jutarnjem umivanje na Đurđevdan i garanciji dobrog zdravlja tokom godine. Od ovih trava spravljaju se zdravi i ukusni čajevi koji leče sve boljke, a vole ih i deca. Sakuplja po šumama i gljive: lisičarke, vrganje i sunčanice... Sada ima 120 ovaca, osam krava, čeriti teleta i tri bika, što takođe prodaje. I bez obzira što je mimo glavnog puta, i što do njega nije lako doći, posećuju ga svakog dana, uglavnom Beograđani, retko kad da nešto ne proda. Znaju kakav je čovek i da su njegovi proizvodi vrhunskog kvaliteta. Deda Boro voli društvo, a neretko su sa njim rendžeri iz Nacionalnog parka „Kopaonik“. Dođu da posede i popričaju i uvek dovedu neku novu mušteriju. A ko dođe jednom, potrudi se da ne zaboravi put koji vodi do deda Bora, da ga ponovo poseti. On sam je svima koji dođu zahvalan, kaže uz društvo lakše prođe vreme, nešto se i zaradi. I da nije toga, sveg ga ispuni neopisana lepota predela kojeg ne može da se nauživa. Okružen prirodom i svojim životinjama proizvodi zdravu hranu i zdravo se hrani. Možda zato u 72-oj nema sedih vlasi i osmeh ne skida s lica. Kaže da se „nagrdio“ prošle godine kada se „posuljao“ na led i rasekao glavu zaobišavši lekara da stručno sanira povredu. Ali, ko ne zna ništa ne primeti. Navikao se on i na druge muke. Ona izreka da „planina bez vuka i ’ajduka nikada nije“ važi i ovde. Vukovi su prošle godine odneli dva komšijska jagnjeta, dva psa pojeli. Njemu je postradalo jedno jagnje dok ih nisu puškom naterali na beg.

Pre neki dan uzjogunile se ovce a ono srndać, zalutao među njih. Veća briga od ovih napasti je briga što je ova zemlja sada na Kosovu, a situacija je takva da niti neko zna niti može da kaže šta će biti s njima. - Mi moramo tu da ostanemo jer drugu kuću nemamo. A nije nas mnogo ostalo. Od Kosovske Mitrovice do Leposavića ima nas dve - tri hiljade. Moje selo je nekada imalo više od 50 kuća u kojima je živelo 500 - 600 Srba, danas nas je dvadeset i dvoje. Teški su uslovi za život ali mi se dičemo što smo Srbi i trudimo se da ne popustimo, da ne pobegnemo - objašnjava deda Boro. Kada mu je bilo svega tri godine počeo je na bačiji, nateran od roditelja, da čuva krave. Posle je 32 godine radio u rudniku u Belom Brdu i opet mu je prispelo da čuva stoku i to do kraja života. Ne žali se jer sve je lepo samo nema ko da radi. Po potrebi odlazi do sela da pomogne sinu da pokose seno, a za to vreme njegova žena dođe na bačiju i onda ona pravi sir i kajmak. Seje i krompir na pola hektara, i za to dobija pšenicu i kukuruz, za jarmu za stoku. Pokušao je da seje i pšenicu i kukuruz, ali oni neće da rastu na ovim visinama. Imao bi on veće površine pod povrćem, ali nema ko da radi. On i žena ne mogu sami. - Imam dva sina. Jedan mi je bio poručnik. Za vreme rata je postradao na Košarama. Dobio je nekoliko gelera sa osiromašenim uranijumom. Izvadili mu tri-četiri, dva su ostala u njemu, jedan krenuo prema krvnim sudovima i za šest meseci ga otrovao. Drugi sin radi u rudniku Belo Brdo, gde sam i ja radio. Ima 38 godina, nije oženjen, a vreme mu isteklo. Došle su u naše selo dve Albanke, vredne i čestite žene, već su rodile i decu. Ne mogu ništa da kažem, dobre su, ne bi imao ništa protiv, ali... Nije na vreme to odradio. Ranije je u selu bilo svečega, i prela i zborova omladine, igranki, pravile su se seljačke svadbe, svirala harmonika, klarinet, bubanj. Unazad više nego 20 godina toga je nestalo - priča deda Boro i dodaje: - Volim ovde da živim. Ovde sam se rodio, ovde ću ostati do kraja i jedina je strepnja jer smo na Kosovu. Glupo mi je što narod napušta svoja rodna mesta, a s druge strane razumem ih da idu za lakšim dinarom. Naša opština priprema neke programe i pomaže mladima da se okuće, da ostanu na selu. I to je dobro, jer po mom mišljenju treba da držimo svoje terene, svoje kuće. Grehota je to napustiti.

Vizija mladog čoveka spašava selo Dulene od nestanka

ulene je do pre dve godine bilo samo jedno u nizu srpskih sela na putu odumiranja. To je geografski najjužnije naseljeno mesto na teritoriji grada Kragujevca, na obroncima Gledićkih planina, na putu ka Rekovcu, 25 kilometara udaljeno od grada. Dulene čine zaseoci: Lisa, Crna reka, Matinac, Staro selo. Graniči se sa Velikim Pčelicama, Trešnjevakom i Grošnicom (opština Kragujevac), Bajčetinom (Knić), Dobroselicom i Nadrljem (Rekovac) i Gledićem (Kraljevo). Kroz naselje protiče reka Dulenka koja stvara najveću i najdublju klisuru u Šumadiji. U selu živi oko 130 stanovnika, a nekada ih je bilo 1.200. U selu je bilo i istureno odeljenje OŠ „Cana Marijanović“, ali su poslednji đaci izašli 1990-te. Ono što krasi selo su stare kuće od blata, greda i pleve, danas mahom napuštene. Od 200 kuća u selu, njih 180 su građene na taj način, i okrečene u belo, i predstavljaju muzej na otvorenom stare šumadijske arhitekture. Poslednje dve godine dogodilo se čudo. U avgustu 2015. godine u Dulene je došao gospodin Dejan Milenković odlučan da oživi selo i napravi od njega turističku atrakciju. Gospodin Milenković danas je predsednik MZ Dulene. Po ocu Dulenac, rođen u Nemačkoj, započeo je preporod ovog mesta i čitavog kraja. - Nisam rođen kao bogat čovek, niti poznajem toliko bogate ljude koji bi mogli pomoći u realizaciji mojih zamisli. Ali imam ogromnu želju i energiju da spovedem u delo ono što sam zamislio, a to je da učinim vidljivim ogromne potencijale ovog dragulja Šumadije i cele Srbije. Namera mi je da uz pomoć dobrih ljudi, meštana, stvorim realnu osnovu za razvoj turizma u selu. Pre dve godine osnovao sam Udruženje „Dulenci sa Gledićke planine“ i u potpuno devastiranom selu uspeli smo štošta da obnovimo. Uredili smo školsku zgradu, u dvorištu podigli saletlu, senicu zgodnu za okupljanja i slavlja, obnovili bunar iz 1927., postavili putokaze po celom mestu. Ostali su nam prilazni putevi i putevi kroz mesto. Sve što smo do sada uradili, uradili smo sami od naše muke, na čega sam posebno ponosan - kaže naš sagovornik. Njegovi planovi su da obnovljenu školu koriste deca za prenoćište, letnje i zimske kampove, ali i kao školu u prirodi za vreme vrelih letnjih dana, kada su temperature u Kragujevcu previsoke. Plan mu je i da okupi ljude rodom iz ovog mesta, koji su ga iz raznoraznih razloga napustili. Dok oni vagaju da li će ili neće zanoviti svoju očevinu, dedovinu, MZ Dulene ljudima iz Kragujevca daje 2 - 3 ara placa da podignu kuću, vikendicu, jer bez ljudi smisao ove misije bio bi kratkog daha.

Dejan Milenković

- Imam 35 godina i do kraja života ću se boriti da sve što sam zamislio zaživi. Ovo je nemoguće da ne uspe, jer se radi o predivnom selu jedinstvene arhitekture u Gledićkim planinama, na 468 metara nadmorske visine, oko kojeg se uzdižu Crni vrh, Golo brdo, Vis, Matinac, Lisa, Rasje, Veliko Cerije, Kriva kosa, Karaula i Zelena, od 700 do 800 m, na kojima se sudaraju četiri vetra koja dolaze sa Zlatibora, Kopaonika, Rtanja i Rudnika, pa ovaj kraj s pravom može da ponese epitet vazdušna banja. Tereni oko Dulene izuzetni su za MBT trke, ali i za laganije vožnje za uživanje u prirodi i predivnim predelima. Posebno atraktivni za šetače su izvori pitke vode, koji se javljaju bez upozorenja, i kada im se najmanje nadate, naletite na njih - kaže gospodin Milenković i nastavlja: - Otac me je učio patriotizmu. Letnje raspuste sam uvek provodio u selu kod bake, pecao ribe, igrao se jurke, žmurke sa drugarima, osetio i zavoleo toplinu i miris sena. Želeći da upoznam istoriju moje zemlje, za šta u nemačkim školama nisam imao priliku, od 2004. moje interesovanje je usmereno na Kosovo i Metohiju, gde sam stekao mnoge prijatelje. Tamo sam dobio ideju da obnovim Dulene. Jedan od ciljeva je da Dulene bratimimo sa Velikom Hočom i drugim mestima širom Srbije i Hrvatske, da nam dolaze deca i odrasli, da ih uverimo da se ne hvalimo naprazno o tome šta imamo, već da tu zaista stoluju lepota, mir, sloga i ljubav. I kada ležem i kada ustajem mislim na moje Dulene. Siguran sam da ću sve uspeti sa ovom mojom snagom.

Još uvek se čuje zvuk bušima u Homolju

ušim, rikalo, pastirska truba - sve su to sinonimi za duvački instrument koji se i danas može sresti samo u istočnoj Srbiji. Pravili su ga pastiri, dok su čuvali ovce, od lipove kore, u proleće, kada je lipa mlada i puna sluzi (sokova). Pravi se tako što se poseče mlado drvo lipe, i napravi štap, koji treba da je gladak, prečnika četiri prsta na debljem kraju, dužine jedanaest muških šaka. Štap se zatim raspori i deblja kora oljušti, a potkorica britvom iseče na kaiševe. Deblja kora se zatim uvije u cev i dobro zategne tanjom (likom). Pisak se takođe pravi od drveta i stavlja na uži otvor instrumenta. - Najbolje je da bude jednak visini mladića koji se njime oglašava, može i duži, ali nikako kraći - objašnjava Dragoslav Milić koji živi u srcu Homoljskih planina, iz sela Ceremošnja, opština Kučevo „tamo gde jutro počinje cvrkutom ptica umesto bukom automobila“, i ponosni vlasnik jednog bušima. - Intenzitet tona zavisi od dužine instrumenta, odnosno dužine bušima, pa što je momak kršniji i ton je

Dragoslav Milić sa starinskim instrumentom - bušimom jači. Ovaj tradicionalni instrument je još pre mobilnih telefona, služio kao sredstvo komunikacije. Na taj način pastiri su se oglašavali sa brda na brdo. Obično je onaj ko prvi istera stoku bušimom pozivao druge da mu se pridruže. Ovaj nesvakidašnji zvuk neretko je plašio čopor vukova i na taj način spasavao pastire - kaže gospodin Milić napominjući da se i danas mogu čuti zvuci ovog instrumenta po Homolju, jer savremena sredstva komunikacije mogu da zataje, ali bušim, nikada. - Bušim se koristio od prvog maja do prvog snega. Naši svi stari ga pamte oduvek. Niko ne zna kada je prvi napravljen. Još uvek se mogu čuti zvuci bušima, i stari način dozivanja pastira, koji tako čuvaju ovaj instrument i običaj od zaborava. Mi stariji, često ga pokazujemo na manifestacijama kao deo našeg folklora - dodaje Dragoslav Milić i kaže da bušim ima samo jednu falinku, a to je da se pri njegovoj „gradnji“ stablo uništava, ali ako je za utehu, ovakav instrument služi, ako se čuva, godinama.

Rad najzaslužniji za zdravlje i dugovečnost Nadežda Nada Lukić

vsište je naselje u opštini Topola, Centralna Šumadija, koje danas broji 500 stanovnika i nešto manje od 200 domaćinstava. U njemu se nalazi prototip stare šumadijske kuće i šumadijskog vajata, rekonstruisana učiteljska kuća... Selo ima školu, prodavnicu, crkvu i „trepezar“, sabirno mesto meštana, rezervisano za seosku slavu - Sv. velikomučenika Prokopija, sa opremljenom kuhinjom, kapaciteta do 200 mesta. U ovom selu je rođen veliki srpski satiričar i pripovedač Radoje Domanović. Svakog leta Ovsište naraste dva i tri puta, zbog onih koji traže osveženje na otvorenom bazenu. Za ljubitelje šetnji okolni puteljci, od kojih neki vode i na brado Oplenac, predstavljaju poseban izazov. Selo se nalazi na desnoj obali reke Jasenice, na kojoj su nekada radile vodenice, ali već trideset godina nemi su svedoci odlazaka meštana iz sela i njegovog tihog umiranja. Tu su i brojne kuće, urušene, u koje se posle Drugog svetskog rata nije vratio život, i one, napuštane poslednjih dvadeset godina. Ima i onih koji nikada nisu pomislili da odu iz Ovsišta. Jedna od njih je gospođa Nadežda Nada Lukić, rođena 29. novembra 1926. godine, jedna od pet stanovnika ovog mesta koja planira da doživi stotu. I pored ne malih godina može da se pohvali zdravljem i krepkošću, takođe sinom i ćerkom, od kojih ima pet unučadi, a od ovih šest praunučadi. Za sada. Rođena je u Ovsištu, u familiji Nikolić, završila je mesnu osnovnu školu, i to kao najbolji đak. Tu se udala, rodila i odgajila decu. Majka joj je rano umrla, ostavila nju, brata, sestru i oca 32. godine starog, koji se ponovo oženio tek pošto je decu izveo na put. Siromaštvo je bio jedini razlog što otac, predlog školskog nadzornika da je pošalje na dalje školovanje, nije mogao da prihvati. Ali, i ta četiri razreda, Nadeždi su bila dovoljna da se kao majka, domaćica i šnajderka, dokaže kao prva i najbolja. Kada je trebalo kopati, žnjeti, a to je radila od dvanaeste godine, bila je najbrža. Kada je trebalo plesti, vesti i tu je bila prva. Niko nije mogao da se sa njom takmiči. Svoje majstorstvo pokazala je šezdesetih na polaganju majstorskog ispita za krojačicu. Ispit je podrazumevao da izvadi kroj i po njemu sašije neki odevni predmet. Ona je mimo svih pravila, zamolila ispitnu komisiju da to uradi po svome, bez kroja, i da na osnovu toga vrednuju njeno umeće. Dozvolili su joj, a kada je završila rekli: „Svaka čast.“ Šila je svima u selu, donosili su joj narudžbine i iz okoline, čak iz Topole. Od posteljine, do donjeg veša, pantalona, haljina i kaputa, jer konfekcije tada nije bilo. A ljudi k’o ljudi, pogotovo žene, uvek su volele lepo da se nose. Bilo joj je potrebno samo da vidi da bi znala kako to isto, možda i bolje, sašije. A šila je donedavno. Sada joj je vid malo oslabio, ruke baš ne slušaju, ali... Postoje

uspomene, sećanja, dovoljna da se sagleda razlika nekad i sad. - Nekada se živelo teže, ljudi su bili siromašniji, ali su bili srećniji. Svi smo mislili da nam je lepo. Svuda smo išli peške. Moj deda je pešačio i do Kragujevca, gde je školovao ćerku, punih 30 km natovaren namirnicama. Jednu torbu prebacio bi preko desnog ramena, drugu je stavio u levu ruku, a u desnu štap. Imao je on para, tri banke za autobus, koji je vozio do sela Čumića, ali ih je metao u džepčić i za njih kupovao so, šećer i gas. Govorio je da mu je lepše da ide drumom nego da sedi sam u sobi stare kuće sa zemljanim podom, u kojoj je živeo. Najživlje je bilo oko Gavrilovića i Srećkovića vodenica. Ljudi su dolazili iz okolnih mesta, i danju i noću natovareni žitom. Sada su zabataljene i nema naznaka da će biti obnovljene. To više nikome ne treba. Danas žene ni hleb neće da umese. Ja sam vodila krave na pašu, orala, sejala, vršala žito, radila vinograd. Danas za sve postoje mašine. Muškarci rade, a žene rađe idu u prodavnicu priča gospođa Nadežda Lukić, kivna na današnji način života bez reda i discipline. Tvrdi da kada bi svi zasukali rukave Šumadija, kraj oko Topole, poznat po voćnjacima i vinogradima, doživeo bi preporod. Nema više ni onih zabava za dugih zimskih večeri, kada su žene vezle, prele, pevale, a muškarci igrali mice, karte, pričali. Znala je na tim večerinkama da se zametne pesma kokaju kokice, sladi uštipcima. Suve šljive, ne kao ove današnje, već one prave, prirodno osušene, one koje se kada stignu cepaju, pa se suše na crepu po vasceli dan. A noću se skidaju da po njima ne padne rosa. Sutra dan opet stavljaju na crep i sve dok se dobro ne osuše. Onda se stavljaju u košare i okače da ne dođe nešto i da ih ne uprlja, a da imaju „vetromešinu“. E, to su bile šljive. Gospođa Nadežda rad smatra najzaslužnijim za njeno zdravlje i dugovečnost. Bez rada, veli ona, nema ni zdravlja ni života. Radi koliko možeš, odmaraj se, ali ne poželi tuđe, a svoje čuvaj. Suludo je po njoj i što svi pričaju o gladi, a hleb se baca na sve strane. Gospođa Nadežda Lukić živi sa sinom Verkom i snajom Miljojkom, prvim domaćinima koji su po nagovoru TO Oplenac, po povratku iz Švajcarske, u kojoj su godinama radili, osnovali ugledno seosko domaćinstvo, i postavili visok standard u ovoj delatnosti. Dvorište ovog domaćinstva na konkursu „Dani otvorenih dvorišta“ više puta je nagrađivano za najlepše u kraju. Povrće pod plastenicima i puna ostava džemova, pekmeza, sokova, ajvara i drugih proizvoda krase ovo domaćinstvo. Kaže da nema za čim da žali, da joj je i danas lepo, njena deca vredna, a za snaju ima samo lepe reči. Ona samo smatra da bi tako trebala da izgleda svaka kuće.

Jednom gost, uvek gost u

Jasmina Pavlović

edinstvena ponuda MujEn Lux apartmanskog kompleksa teško da nekoga može ostaviti ravnodušnim. Osim kvaliteta, istaknutom u svakom segmentu u 90 udobnih apartmana i 200 ležaja, restoranu sa zatvorenom terasom površine preko 200m² sa koje se pruža prelep pogled na obronke Kopaonika, spa centrom na preko 500m², koji je pred sam početak zimske sezone dodatno proširen i oplemenjen novim sadržajima sa ciljem da već bogatu ponudu učini još interesantnijom, turista može doživeti nešto sasvim posebno. MujEn Lux je domaćin raznih događaja, dešavanja, kao što je Festival orijentalnog plesa, Kopaonička letnja škola zdravlja, prisutnih samo u MujEn Lux-u, i u skladu su sa savremenim trendovima i zahtevima turista za aktivnim odmorom. Raznolika kuhinja po Halal standardu kreirana je da zadovolji individualne zahteve svojih izbirljivih gostiju. Lokacija u Vikend naselju Treska, garant je mira i prirodnog okruženja. Za sve goste MujEn lux apartmana, tokom zimske sezone, obezbeđen je prevoz od hotela do skijašnice, situirane na samoj stazi, što se smatra privilegijom. Tokom letnje sezone, prevoz se obezbeđuje u skladu sa potrebama gostiju hotela. Za one koji se odluče za sopstveni prevoz u okviru kompleksa obezbeđen je parking.

u MuJEN LUX-u KOPAONIK

MujEn Lux, jedan od najlepših i najluksuznijih objekata na najatraktivnijoj planinskoj turističkoj destinaciji, jedan je od retkih otvoren 365 dana godišnje. Zato je na sebe preuzeo misiju da probudi interesovanje turista za letnje radosti na ovoj planini. Šume bogate šumskim voćem, lekovitim i jestivim biljem, šetnje uređenim pešačkim stazama po okolini bogatoj raznim plodovima, nude gostima aktivan odmor u prirodi i u letnjim mesecima. Osim pešačkih, ovde se organizuju i fitnes ture u prirodi, samo je jedan od progama koji se svake godine nadogađuje, i koji nailaze na pozitivne reakcije gostiju. - Mi volimo da kažemo: Jednom gost, uvek gost u MujEn Lux-u! I to nije floskula već standard, bilo da je letnji ili zimski boravak u pitanju. Trudimo se da konstantnim obogaćivanjem sadražaja popunimo naše kapacitete tokom cele godine. Na našim gostima je da dođu i da se prepuste uživanju, a na nama je da im to omogućimo - rekla je Jasmina Pavlović, marketing menadžer MujEn Lux Kopaonik i otkrila da je u najavi izgradnja novog apartmanskog kompleksa u blizini MujEnLux-a. U pitanju je MujEn Harmony na kojem već s proleća otpočinju radovi.

MujEn Lux Kopaonik +381 64 869 7815 info@mujenlux.com www.mujenlux.com

Richard Brown -

ospodin Richard Brown je rođen u Velikoj Britaniji, na University of Kent in Canterbury diplomirao je filozofiju sa primenjenom književnošću, za razliku od njegove majke, Lise Brown, vlasnice i direktorice „The English Book”, rođene u Beogradu, koju je ljubav odvela u Britaniju, njega je ljubav prema jednoj Srpkinji vratila u domovinu njegove majke. *Koja je vaša današnja rezidencija? Kako balansirate između dve zemlje, dva jezika, dve kulture? - Odgajala me je baka koja je bila Srpkinja i kada sam imao dve godine, došao sam u Srbiju da posetim porodicu i rođake, tako da sam oduvek imao hibridno kulturno nasleđe i nikada nisam u tome video ništa čudno. Međutim, oduvek sam imao taj osećaj ,,zapadnjačke krivice” zbog toga što su moji rođaci i prijatelji prolazili kroz izuzetno težak period u novijoj istoriji i nisu imali priliku za kulturna iskustva, kakva sam ja iskusio u svojim dvadesetim i tridesetim godinama. Zato se često suočavam sa društvenim ožiljcima kojih je Srbija prepuna i za koje je potrebno mnogo vremena da zacele, a meni je jako teško da se sa njima poistovetim, jer ih nisam doživeo. Zbog svega ovoga, bez obzira što živim u Beogradu i družim se, skoro isključivo sa Srbima, i poreklom sam Srbin, i imam srpsku porodicu, i dalje se delom osećam strancem i verovatno će to zauvek tako ostati. *Čime se trenutno bavite? - Pokušavam da uživam u detinjstvu mojih sinova, koliko je to moguće, dok istovremeno nastojim da razvijam posao tako da od njega može da živi i moja porodica i moji zaposleni. *Letnja škola engleskoj jezika, kampovi, jedinstveni su u Srbiji. Recite nam nešto o tome? - Zapravo, postoje mnogi kampovi u Srbiji - za svaki sport i sportsku disciplinu. Većinu kampova u Srbiji organizuju ljudi koji imaju iskustva sa nekim od srpskih kampova u kojima su prethodno bili angažovani, a zapošljavaju isključivo one koji su upoznati sa konceptom rekreativne nastave. S druge strane, naši kampovi su kreirani po modelu najprestižnijih britanskih i američkih kampova, dok su zaposleni u kampu iz različitih zemalja engleskog govornog područja. U ovom smislu, naši kampovi su zaista jedinstveni i razlikuju se od svih drugih sa kojima su polaznici mogli da se susretnu u školi ili nekim drugim kampovima. *Da li u okviru kampova, osim časova engleskog, za decu organizujete i neke druge aktivnosti i koje? - Da. Generalno, organizujemo i kamp nemačkog jezika, kao i pripremni kamp koji podrazumeva utvrđivanje gradiva iz drugih predmeta, poput matematike. Trudimo se da uključimo i poslovni engleski, ali se većinom fokusiramo na strane jezika i kulturu. Pošto predstavljamo deo kompanije „The English Book“, engleski jezik je ključan za naš posao i najviše naših klijenata se interesuje za ovaj jezik. Takođe, organizujemo i kamp srpskog jezika za decu iz dijaspore, kako bismo im pružili priliku da usavrše svoje znanje srpskog jezika i da se neposredno upoznaju sa srpskom tradicijom i kulturom. Pored časova, naši kampovi su prepoznatljivi po mnoštvu zabavnih sportova, umetničkih radionica i nezaboravnih večernjih aktivnosti. *Da li smatrate da ste uspeli da animirate decu i njihove rodi-

Ričard Brown sa majkom Lisom

Ričard sa porodicom telje u dovoljnoj meri i šta bi po vašem mišljenju trebalo uraditi da ovakvi i slični koncepti zažive širom Srbije, čime bi bio obuhvaćen širi krug dece? - Naš dugoročni cilj jeste da polovina polaznika u našim kampovima u Srbiji budu deca iz Srbije, dok će drugu polovinu polaznika činiti polaznici iz drugih zemalja (ali ne sa engleskog govornog područja). Na ovaj način, polaznici će deliti sobu sa

Britanac u Beogradu strancima i tako će koristiti engleski jezik i nakon časova. Trenutno promovišemo naše kampove i izvan granica Srbije, kako bismo se približili ovom cilju. *Vaša majka je jednom prilikom izjavila da “ne znati danas engleski jezik znači ne komunicirati sa svetom”. Koliko je to znanje prisutno u Srbiji, pre svega kod dece? Koliko su roditelji svesni značaja njegovog učenja i koliko su naša deca talentovana za učenje jezika? - Deca iz Srbije su talentovana za jezike, ali deca su uvek deca bez obzira iz kog su dela sveta. Većina njih će učiti samo onoliko koliko im je dovoljno za školu ili da bi ostvarili dobre rezultate na testu, a kako se časovi jezika u školi uglavnom zasnivaju na pravilima i gramatici, deca nemaju dovoljno prilike za konkretnu upotrebu jezika. Mnogim našim polaznicima je upravo potrebna prilika da koriste svoje znanje engleskog u svakodnevnoj konverzaciji sa izvornim govornicima. Na ovaj način, oni će izgraditi svoje samopuzdanje i lagodno će moći da komuniciraju na engleskom jeziku sa ljudima iz čitavog sveta. *Danas ste poslovan i porodičan čovek, ili obratno. Imate dva sina koja nose engleska /internacionalna/imena. Majka im je Srpkinja, otac Britanac. Kojim jezikom govore, na kojem jeziku sanjaju, a na kojem misle, s obzirom da su ¾ Srbi, a ¼ Britanci? - Kada su sa mnom, pričaju na engleskom, a kada su sa majkom ili bakom i dekom, onda pričaju na srpskom. Trudim se da za njih stvorim englesko okruženje pomoću filmova i muzike, a često idemo i u bioskop kada se prikazuju filmovi na engleskom bez titlova. Obojica veoma dobro govore engleski, ali su oni ipak Srbi i moja žena i ja smo veoma ponosni zbog toga. * Kako ih vaspitavate i po kojim principima? - Stariji sin pohađa školu po srpskom nastavnom planu i programu, a takođe će i mlađi, kada za to dođe vreme. Brine nas kvalitet škola, ali isto tako bismo brinuli i da smo u Engleskoj

Ričard sa grupom u Londonu

Ričard na letnjem kampu ili Americi. U ovim zemljama se cene nekretnina definišu prema kvalitetu škola koje se nalaze u njihovoj blizini i mislim da svaki savestan roditelj treba da brine o obrazovanju svog deteta. Za sada smo zadovoljni našim izborom. * Šta vam se sviđa, a šta ne u načinu vaspitanja dece u Srbiji? - Ovo je teško pitanje. Volim ritam života u Srbiji, koji je mnogo sporiji nego u Engleskoj, kao i Beograd, koji je bez obzira što je glavni grad, mnogo manji i mnogo više prijateljski nastrojen u poređenju sa gradovima u Engleskoj. Voleo bih da postoji veći izbor aktivnosti za decu (na nivou države), ali s druge strane, u Engleskoj su deca veoma razmažena zbog prevelike mogućnosti izbora. U Srbiji je priroda prekrasna i veoma se radujem što ću moći da uživam u njenim čarima kada mi deca malo porastu. * Šta biste poručili roditeljima? - Ništa. Roditeljstvo predstavlja jedinstveno iskustvo koje se proživljava bez unapred sastavljenog plana i dugmeta za premotavanje unazad. Svako ko vam kaže da zna kako treba biti bolji roditelj vas laže. * Neku poruku upućenu deci? - Nijednu koju će uzeti u obzir ako su prava deca. Deca se bave samo onim što je prisutno sada i ovde i tako i treba da bude. U Srbiji se roditelji trude da obezbede deci sve što mogu, na sve moguće i nemoguće načine. Zbog toga bih onoj, malo starijoj rekao: „Jedino što roditelji ne mogu da Vam daju je Vaš karakter, a bez njega možete biti mnogo toga, ali nikada nećete biti veliki i nikad vas neće poštovati“. Obrazovanje predstavlja jedan način za formiranje karaktera, dok iskustvo predstavlja drugi i sve svoje snage usmerite u tom pravcu.

Umetnik koji briše granice

a svoj način komunikacije, izražavanja svojih osećanja, emocija, razmišljanja i pogleda na svet, umetnik Šandor Šlajf izabrao je slikarstvo. Ili je ono, stavljajući ga u neposredan dodir sa čudovišnim idejama, koje je lakše doživeti no objasniti, izabralo njega? Bečejac po rođenju, Novosađanin od 1997., mašinski inženjer po profesiji, a rođeni da bude slikar, potpuno mu se posvećuje tek posle godina rada na mestu inženjera. Godine 2011. diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Vase Dolovačkog, odlučan da svoje bogato slikarsko iskustvo nadogradi i uobliči znanjem. Član je ULUV-a i ESNAF-a. Izlagao na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Sam umetnik kaže da mu je put slikara bio predodređen, i da je, prema svedočenju njegove majke, pre počeo da crta nego da govori. Sve što nije umeo da kaže nacrtao bi olovkom na papiru koji je uvek nosio sa sobom. U nedostatku papira umeo je da crta i po zidovima... Mala, siromašna i neuka sredina u kojoj je odrastao nije mnogo polagala na njegov talenat. Zato je postao ono što se cenilo, a tek posle i ono, zbog čega ga cene danas.

Šandor Šlajf

Komunikacija jezikom umetnosti, godinama se odvijala paralelno sa profesijom, i kada je sem uživanja postala isplativija, odlučuje da joj se potpuno posveti. - Jedan filozof je rekao da iskustvo dolazi pre znanja. Ja sam taj princip ispoštovao. Prvo sam sticao iskustvo pa sam tek onda, u 55-oj godini upisao Likovnu akademiju, koja je doprinela da svoje iskustvo izbalansiram znanjem. Studenti bez iskustva mogu da imaju problem, da upadnu u zamku, da se zaglave u jednosmernoj ulici kako bi isterali neku svoju poetiku. Profesori ne vole studente sa iskustvom jer: „Kako preobratiti već formiranog slikara?“ Međutim, mene je Akademije uspela da promeni, da sagledam gde grešim i da nešto mogu da uradim i drugačije. Sada mi je lakše nego ranije da u svom prepoznatljivom stilu ispoštujem ono što moja podsvest hoće - objašnjava umetnik, autor slika vrcave energije, iz kojih isijava vedrina, radost zabeleženog trenutka. Česti motivi njegovih slika, onih po kojim ga publika najviše prepoznaje su klov-

između čulnog i misaonog novi, ili oni koji samo tako izgledaju, u nesputanom mizanscenu iz kojeg će svakog trenutka da izađu, ili zasviraju dobro poznatu melodiju na nekom od instrumenata, u rukama nekog od njih. Ali tu su i konji, žene, žanr scene... Motivi su razni, ali svi ispričani u maniru nadrealizma. - Ljudima je dosta duhovno mrtvih predstava, stvaranja slika koje neće niko da okači na zid i u njima da uživa. Čemu to služi? - pita autor, koji je na to davno dao odgovor. Umetnik Šandor Šlajf tražio je svoj izraz u ekspesionizmu, metafizičkom slikarstvu, u nadrealizmu, u periodu dok mu je atelje bio u jednoj vešernici. Paralelno je radio i komercijalne slike, jer ove druge, bez izložbi i suda kritike, publika nije htela da kupi. - I dan danas u ateljeu imam slike iz svih ovih faza koje sam radio za „svoju dušu“, koje još traže put do publike. Ovog

momenta još nisu spremne. Mada danas, za razliku od nekad, mogu da pravim slike po svojoj meri koje mogu i da prodam - kaže umetnik čiji se radovi nalaze širom Srbije, na javim mestima ili u privatnim kolekcijama. Kao poznatog i priznatog pozivaju ga na razne likovne kolonije, a on bira samo one koje nude najbolje uslove, za druženje, razmenu iskustva i učenje. Smatra da su ovakva druženja neophodna pogotovo za one slične njemu, zatvorenom u svoj atelje od osam ujutru do osam uveče. Voli ono što radi, i jedan je od onih koji živi isključivo od svojih slika. Koliko je publika zainteresovana za njegove radove, pokazuje druga prodajna izložba Šandora Šlajfa i njegovog kolege, Janoša Mesaroša, održana krajem 2017., u Maloj beogradskoj galeriji, na kojoj su prodate sve slike oba autora. Slikari na jedinstven način komuniciraju sa publikom prenoseći na platno sopstvenu viziju lepote. Šlajf polazi od ideja koje mu se roje u glavi. Nekada ih je svestan, a nekad samo čuče i nedostupne čekaju. Nekada izađe nešto drugo, ali ne to što je bilo unutra. Ima i snova koje ne može da uhvati, koji mu neprestano izmiču. To je dobar znak, znak da ima još toliko toga da kaže.

Izvor neprolaznih vrednosti

otrebno je da znamo odakle smo krenuli da bi znali kuda da idemo. Sećanje na pobede, mudrosti sačuvane u verovanjima i običajima dragocena su građa za oblikovanje budućnosti. Svesni tih načela, grupa umetnika i entuzijasta je u Knjaževcu, 2005. godine ozvaničila osnivanje Udruženja za negovanje tradicije „IZVOR“. Njegovi članovi, od 16 do 75 godina, različitih su profesija i interesovanja, ali svi zajedno se vraćaju iskonskim vrednostima i različitim aktivnostima, izložbama, revijama, nastoje da podsete i ukažu na Knjaževac, grad duge i još uvek vitalne tradicije. Ljiljana Mihajlović, predsednica Udruženja „Izvor“, primećuje da je Knjaževac, iako malo, oduvek bio mondensko mesto, mesto vina, planinskih visova (najviši Midžor 2.169m), sedam mostova, sireva i prelepih devojaka. Istovremeno Knjaževac je sedište opštine 86 sela, među četiri najveće u Srbiji, u kojoj se izdvajaju tri veće antropogeografske i kulturološke celine: Timok, Zaglavak i Budžak. Ova poslednja obuhvata petnaest naselja na Staroj planini, odnosno planini Balkan, koja je dala ime poluostrvu, teritoriji koju u manjem i veće procentu deli deset država. Sve to je, po uverenju gospođe Ljiljane Mihajlović, prednost što i dan danas Knjaževac odiše boemštinom i građanskim načinom života oslonjenim na nasleđene vrednosti, bez obzira na mali broj izvornih Knjaževčana. Zbog okruženja i niza specifičnosti, ni Udruženje „Izvor“ nije uobičajeno: - Pored umetnika, članovi Udruženja su i borci za očuvanje poezije na dijalektu, književnosti i dr., ali ono po čemu smo široj javnosti najprepoznatljiviji su mladi ljudi i modeli - haljine koje oni nose. Hteli mi to ili ne, dođe vreme, i neki događaji od vas naprave ono što jeste. Predstavljanje kolekcija su sinonim za „Izvor“, više od bilo koje druge aktivnosti, ali su sve druge, dovele da i haljine i način njihove prezentacije skreću ovoliku pažnju. Udruženje okuplja decu svih uzrasta, od osnovnoškolskog, preko srednjoškolskog, do studenata. Nastupi na gradskim i opštinskim događajima se podrazumevaju, pozivi stižu iz svih krajeva Srbije, ali i iz Bugarske i Rusije. Udruženje je dobitnik velikog broja nacionalnih i internacionalnih nagrada. Svoje ciljeve uspevamo da ostvarimo zahvaljujući podršci lokalne samoupave, koja maksimalno, finansijski i na svaki drugi način nastoji da Devojke u pomogne. Između ostalog, obezbedila modelima je i predivan lokal i odlične uslove za Ljiljane okupljanje naših članova gde mlade Mihajlović, ljude učimo da se lepo nose, ali im prepredsedninosimo i pouke o građanskom kostice Udružemu, bontonu, kako se nekada živelo... nja Izvor Sarađujemo sa značajnim ljudima koji Knjaževac ih upućuju u suštinu i vrednosti života, nastojimo da im ograničimo upotrebu

mobilnih telefona i posavetujemo da nije sve u novim tehnologijama, da je lepo pratiti svetske trendove, ali da je isto tako važno čuvati svoje korene i tradiciju. Oni pored nas i sa nama stasavaju i postaju ljudi - objašnjava gospođa Mihajlović. Ko dizjnira sve te modele? Upravo gospođa Ljiljana Mihajlović koja je tokom dvadeset godina radila kao šef gradilišta. Isto toliko je radila, i još radi kao kostimograf amaterskog pozorišta, sedam godina bila je vlasnica butika venčanica, danas je nezaobilazan deo svih gradskih dešavanja, sa svojim devojkama stalan pratilac svih nastupa Turističke organizacije opštine Knjaževac. Ove godine obeležava se 50 godina bratimljenja Knjaževca sa bugarskim gradom Belogradčik. Tim povodom predviđen je nastup Udruženja za negovanje tradicije „IZVOR“ u Amabasadi Republike Srbije i Ambasadi Republike Bugarske, uz pratnju Sofijske filharmonije. - Najlepše od svega je što mladi vole da nose ove modele, spoj modernog i tradicionalnog. Oni su rukom rađeni isključivo od prirodnog materijala, lana - dodaje gospođa Mihajlović, zadovoljna što je sve više onih sa željom da trajno poseduju deo ovih kolekcija. Kraće haljine su nosive u raznim prilikama. Oni koji dolaze iz inostranstva vole da imaju nešto što bi ih podsetilo na rodni kraj. Sve češće kupuju ih za venčanje u crkvi građani koji razumeju njihov značaj i smisao.