Topsrbija br19

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA

broj 19

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

www.topsrbija.com

Decembar 2018. • Besplatan primerak

Snimio Milan Milojić

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com

Godišnjice, jubileji, obeležavanja

Anniversaries, jubilees, celebrations

Godišnjice, jubileji, vezani su za datume Anniversaries and jubilees are related to nekog važnog i podsećanja vrednog dogaimportant dates, reminding us of a worthy đaja. Ove 2018. godine obeležena je 100 event. This year marks the 100th anniver- godišnjica od formalnog okončanja Velisary of the formal end of the Great War kog rata potpisanog 11. dana, 11. meseca, signed on the 11th day, 11th month, at 11h u 11.00 časova 1918. godine. Takođe, 25. in 1918. Also, the accession of Vojvodina novembra ove godine je obeleženo 100 goto the Kingdom of Serbia marked its 100th dina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini years. This year, the most famous and largSrbiji. est spa in Serbia celebrates 150 years since Najpoznatija i najveća banja u Srbiji ove the district chief Pavle Mutavdzic formed godine slavi 150 godina od kada je načelnik the „Founding Foundation Society of minokruga Pavle Mutavdžić formirao „Osnoeral-hot water“ in Vrnjci in 1868, although vatelno fundatorsko društvo kiselo - vruće the traces of the use of mineral waters in vode u Vrnjcima 1868. godine, mada tragovi Vrnjci reach the Roman Empire, dating korišćenja mineralnih voda u Vrnjcima sežu TOP SRBIJI nagrada Banatskog vinskog from III and IV century. The most famous reda "Sv. Teodor"- Vršac do Rimskog carstva, III i IV veka nove ere.

Serbian mountain and tourist center, ZlatNajpoznatiji srpski planinsko-turistički ibor, markes 125 years of the existance of centar Zlatibor ove godine beleži 125 godina organizovanog turizma, organized tourism. King Aleksandar I Obrenović visited the source od dana 20. avgusta 1893. kada je ovaj kraj posetio i piknikovao na called Kulaševac on the 20th of August, 1893. Although this was the izvoru Kulaševac kralj Aleksandar I Obrenović, mada je gostiju koji case, guests were coming in this first Serbian „air spa“ even before. su u ovu prvu srpsku vazdušnu banju dolazili po zdravlje i ranije.

This year, the 40th International Tourism Fair in Belgrade took Ove godine održan je 40-ti Međunarodni sajam turizma u Beogra- place. This is the largest and most important tourist event in the du, najveća i najznačajnija turistička manifestacija u zemlji i jugo- countries of Eastern Europe and even more relevant 10th Internaistočnoj Evropi i sve relevantniji 10. Međunarodni sajam turizma i tional Fair of Tourism and Rural Tourism in Kragujevac. We will seoskog turizma u Kragujevcu. put ourselves on the spotlight and take this opportunity to mentioned I ne zamerite nam na ličnom obraćanju. Naime, portal i revija TOP that our portal and magazine Top Srbija celebrates its 10th birthday.

Srbija ove godine proslavljaju svoj 10-ti rođendan.

That‘s why this 19th issue of the magazine Top Srbija is devoted to Zato ovaj 19-ti broj revije TOP Srbije posvećujemo upravo go- anniversaries, to distinguished individuals and companies, to those dišnjicama, istaknutim pojedincima i kompanijama, onima koji su who have fulfilled their vision, listened to their inner feelings and did ispunili svoju viziju, poslušali svoj unutrašnji osećaj i napravili nešto something special and different. posebno i drugačije.

It was not an easy to make a selecton of such a large number of Nije bilo nimalo lako iz mnoštva inspirativnih i poučnih priča iz- inspirational and informative stories, to distinguish a few who gave dvojiti nekolicinu koja raspaljuje maštu i daje utisak da je sve mogu- the impression that everything is possible. Nevertheless, they got the će. Ipak, mesto da se nađu u reviji dobili su oni, pre svega pojedinci, place to be in the magazine. First of all, those are the individuals koji su stvar uzeli u svoje ruke i uz ogroman rizik i hrabrost odlučili who took the matter into their own hands and, with a huge risk and se na nov početak. Da iz ljubavi prema nečemu daju smisao svom courage, decided for a new beginning. To give meaning to their expostojanju. Da budu primer drugima kako se istrajnošću i strpljivim i istence and create something out of love. To be an example to the vrednim radom i snovi ostvaruju. others, through perseverance, patience, hard work, and dreams. We Nadamo se da smo napravili dobar odabir i da ćete i ovaj broj revi- hope that we have made a good choice and that you will read this je čitati sa zadovoljstvom. magazine with a pleasure.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 19 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček Novinar saradnik: Kristina Ivković Ivandekić

Mihailo Berček, Editor-in-chief of the magazine TOPSRBIJA-THE BEST FROM SERBIA

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, Nikola Stojanović, Milić Simić, Marija Erdelji i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szo KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2018. Decembar – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2019. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

021 52 51 50 060 6 52 51 50

021 44 55 77 069 44 55 777

Decenija Crvenog/Red Taxi udruženja

O

ve godine novosadski Crveni/Red Taxi obeležava 10 godina od kada ga je osnovalo 37 taksista nezadovoljnih pre svega profesionalnošću i odnosno strankama u prethodnim firmama.

Prvenstveno nije bio zadovoljan Miodrag Grandić, čovek koji je u taxi svet došao iz visokog ugostiteljstva i sa znanjem šta je usluga i kakav odnos treba da bude prema strankama.

- U samom početku Crveni Taxi je imao 37 vozila, danas ih ima 420. Već posle godinu dana posao nas je prevazišao i osnovali smo Red Taxi. Pre godinu dana osnovan je Red Live. Za deset godina postao je lider taxi komapnija u Novom Sadu i jedna od najboljih i najkvalitetnijih u Srbiji. Nisam neskroman ako kažem da smo možda i najkvalitetniji u Srbiji jer pružamo kompletan kvalitetan servis, imamo izuzetan kvalitetan vozni park, naši vozači su svi edukovani, završili su školu engleskog jezika - kaže gospodin Mile Grandić, danas jedini vlasnik kompanije Crveni/Red taxi.

Ovo udruženje na tržištu se izborilo isključivo kvalitetom. Ono posluje po princupi „tvrdog“ profesionalizma. Na visokom prvom mestu je higijena vozila i vozača, onda dolazi ljubaznost prema

4

strankama, a načelo da je stranka, i kada nije u pravu uvek u pravu, bezuslovno se poštuje.

Crveni/Red Taxi daje mogućnost mladim ljudima da rade i zarade. Trenutno zapošljava ukupno 440 ljudi, isto toliko porodica živi od ove firme. U njoj rade doktori nauka, profesori, inženjeri...

Svako ko nađe posao u struci svečano je ispraćen od strane firme. Crveni/Red Taxi u ponudi ima tzv. porodičnu aplikaciju koja omogućava majkama da na bezbedan način - taxijem pošalju decu u školu, vrtić, i da pritom celu vožnju isprate putem svog telefona uz istu cenu kao i prilikom redovne vožnje.

Crveni/Red Taxi uvodi novi program, savremeniji i pouzdaniji od dosadašnjeg, za vršenje apsolutne kontrole nad svakim vozilom, gde je i kojom brzinom se kreće, kako bi se obezbedila sigurna vožnja za korisnike usluge ali i same vozače. Gospodin Grandić je ponosan što novi sistem, koji će uskoro zaživeti, dolazi iz Srbije (Kraljeva) i što je „bar deset koraka ispred sličnih programa“.

Crveni/Red Taxi organizuje nagradnu igru sa vrednim nagradama (TV, skuter, zimovanja). Osmišljena da animira stranke, stekla je ogromnu popularnost i posta-

la vrsta zabave. Crveni/Red taxi učestvuje u svim humanitarnim akcijama na nivou grada. Sve buduće majke na putu za porodilište, kao i one koji iz njega sa tek rođenim bebama izlaze, od njihovih kuća do bolnice i obratno, vozi besplatno, smatrajući to svojim doprinosom u borbi protiv bele kuge. Na zidu kancelarije direktora stoji priznanje za trogodišnju saradnju Udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR).

Kompanija pomaže sportistima „manjih“, neprofitabilnih sportova, posebno stonoteniserima STK „Radnički“, aktuelnog državnog prvaka u ženskoj konkurenciji i budućeg prvaka u muškoj konkurenciji, što je realno s obzirom na dva reprezentativca.

Planira se prelazak na naplatu mobilnim telefonima, a kako će izgledati Crveni/ Red Taxi za deset godina, gospodin Grandić kaže: - Teško je pretpostaviti pre svega zbog velikih tehnoloških obrta. Što se tiče profesionalnog odnosa odgovorno tvrdim da će Crveni/Red Taxi biti bolji nego sada.

Imaćemo daleko veći vozni park, jer će tehnološke mogućnosti u budućnosti omogućiti apsolutnu kontrolu nad većim brojem vozila, a samim tim i vozača.

SADRŽAJ Naslovna strana - Milan Milojić: Novi Sad - grad mladosti i ljubavi ........................................ 1 Hotel Olimp - Savršen odmor na Zlatiboru .......................... 2 Godišnjice, jubileji, obeležavanja ......................................... 3 Anniversaries, jubilees, celebrations ..................................... 3 Impresum: Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 19 ....... 3 Decenija Crvenog/Red Taxi udruženja, Novi Sad ................ 4 TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 19 - Sadržaj ...................... 5 Omaž Ivanke Jevtović srpskim heroinama Velikog rata ......................................................... 6 Blagorodna Srbija, slika petnaest kovačičkih naivnih umetnika u Palati Srbije ........................................... 7 Vek i po modernog lečilišta Vrnjačka Banja ...................... 8,9 Merkur - kada je zdravlje u pitanju ..................................... 10 Razvoj Zlatibora se ne može zaustaviti .............................. 11 125 godina organizovanog turizma na Zlatiboru ........... 12,13 Hotel Palisad - Novi šarm starog gospodina ....................... 14 Konačište Kristal Zlatibor ................................................... 15

FINS potvrdio svoju reputaciju ........................................... 33 Turizam čine ljudi, i to oni pravi .................................... 34,35 Ambasadori dobre usluge 2018 - za ponos Srbije .............. 36 Još nisam sve rekla .............................................................. 37 Jasmina Pavlović Dama godine regiona ............................. 38 MujEn Lux sve bliži liderskoj poziciji ................................ 39 Prvi Dani češke kulture u Sremu ........................................ 40 Srpski kulturni centar u Istri ............................................... 41 Povedite računa sa kojim agencijama putujete ................... 42 Serbia Fashion Week u svetskoj modnoj eliti ..................... 43 Mesto ukrštanja prirodnih i duhovnih lepota ................. 44,45 Turistički razvoj Topole ide u pravcu vinske destinacije ................................................................ 46 Knić je mesto koje volim, a kafana moja sudbina .............. 47 Pet novih turističkih programa za upoznavanje opštine Kosjerić ............................................................. 48,49 Biseri Dunava i Đerdapa: Otkrivanje Istočne Srbije ........... 50

Hotel Iris u srcu Zlatibora ................................................... 16

Vinarija Boierescu Ukusi Fruške gore i Negotinske krajine u jednoj boci ............................................................ 51

Vila Pina biser Zlatibora ..................................................... 17

VU Morović nudi jedinstven odmor u prirodi .................... 52

Etno kompleks Vrdnička kula prigodnog ambijenta za kulturne i druge sadržaje ................................................ 18

Magija satkana od vode, šume i ljudi .................................. 53

Brend lider Kompanija PROMONT GROUP obeležila 60 godina rada ..................................................... 19 Kulturni sadržaji izlaze iz zone komfora ............................ 20 Priprema za 2021., ali i za godine posle nje ....................... 21 Uloga Pokrajinske vlade u razvoju vinske industrije i vinskog turizma ................................................ 22 Udruženje proizvođača vina Srem - Fruška gora ................ 23 Impozantan bilans rada Turističke organizacije Vojvodine u 2018. ............................................................... 24 Novi Sad kroz prizmu aktivnosti, priznanja i statistike ...... 25

Salaši i seoska turistička domaćinstva značajan segment turističke ponude .............................................. 54,55 Zadovoljan gost - najbolja reklama ..................................... 56 RAVIOLY iz Novog Bečeja - vojvođanski brend ............... 57 Fruškogorska lugarnica u Maloj Remeti ............................. 58 Vinarija po najvišim svetskim standardima ........................ 59 Pčelarsko-poljoprivredno gazdinstvo Anice i Ivice Periškić iz Bačkog Monoštora ................................. 60 Freska u boci ....................................................................... 61 Ishrana budućnosti - mikro vrt Urbanih farmera ................ 62 Samba kafa, Vrbas .............................................................. 63

Privredna komora Vojvodine - uspešna 2018. godina .................................................. 26, 27

Na slikama slavim život....................................................... 64

Novosadski sajam Kalendar manifestacija 2019. ............... 28

Stand up komedija osvaja i naše prostore ............................65

Novosadski sajam u godini jubileja beležio rekorde .......... 29

Fotografi - slikari vremena .................................................. 66

PMF studenti u centru učenja ........................................ 30,31

EK Vrdnička kula, Vrdnik ................................................... 67

BSC sa uspehom završio poslovnu godinu ........................ 32

Hotel Premier Aqua, Vrdnik ............................................... 68

5

Omaž Ivanke Jevtović srpskim heroinama Velikog rata

V

eoma sam srećna i velika mi je čast što se zahvaljujući festivalu Serbia Fashion Week, koji smatram za divan spoj mode i umetnosti, nalazim u Galeriji Matice srpske i imam priliku da izložim svoje radove.

Ovim rečima se obratila akademska slikarka i dizajnerka Ivanka Jevtović prisutnima povodom otvaranja izložbe „Sećanje - tuga i lepota“, kojom je otvoren ovogodišnji jesenji SFW, jedina licencirana Nedelja mode u Srbiji, koja od samog početka neguje kulturu i daje na značaju srpskoj tradiciji.

Svoju epopeju izložba „Sećanje - tuga i lepota“, započela je u Parizu, gde je na poziv Srpskog kulturnog centra u tom gradu i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, kolekcija 20. juna 2014. prikazana u rezidenciji Ambasade Srbije tokom tradicionalnih Dana kulture Srbije, a u okviru obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata. Pored velikog broja poznatih javnih ličnosti Francuske, ljudi iz dijaspore, otvaranju je prisustvovao i general Anri Lekoj, nosilac Legije časti i predsednik Federacije Istočnog fronta.

Izložba „Sećanje - tuga i lepota“ je istim povodom prikazana u Maloj gale-

6

riji Doma vojske Srbije, kao srpskih uniformi i srpske i u okviru obeležavanja 100 muške nošnje u vidu elegangodina od smrti Nadežde Petnih i sofisticiranih modela, trović u umetničkoj galeriji u kojima se „od prve“ prepo„Nadežda Petrović“ u Čačznaje epoha za koju su vezani. ku. Na 48. Majskoj izlož- Nadam se da delimo isti bi ULUPUDS-a u Galeriji divan osećaj odavanja počaRTS-a, autorka je dobila zasti velikim heroinama Prvog hvalnicu Mininstrstva odbrasvetskog rata, Milunki Savić, ne Republike Srbije i plaketu Nadeždi Petrović i posebno 48. Majske izložbe. večeras, Danici Jovanović.

Izložba u Galeriji Matice Potka ove izložbe su i ukrasi, Ivanka Jevtović srpske upriličena je povodom srca malih ornamenata koji stogodišnjice prisajedinjenja Vojvodine prate freske u našim manastirima, koji Kraljevini Srbiji 1918 - 2018. godine. In- su autentični. Njih sam radila zajedno sa spirana ženama herojima koje su pisale svojim bratom Ivanom, koji mi je jako stranice istorije 1914 - 1918., umetnica pomogao i koliko god da smo srca hteli je stilizovanim elementima uniforme da uradimo i koliko god da smo ih urai narodne nošnje u modelima visoke dili, nije bilo dovoljno da im se odužimode, „kroz ram i srce“, evocirala uspo- mo. Htela bih da naglasim da je „bela mene sačinjene od tuge i lepote. kolekcija“ - modeli i ramovi, posvećena Prikazanom lepotom i otmenošću sli- upravo slikarkama, Nadeždi Petrović i karki Nadežde Petrović i Danice Jovano- Danici Jovanović. Prazni beli ramovi sa vić i neustrašive Milunke (Milan) Savić srcima punim ljubavi i rukom oslikanim ona je podsetila na svevremeno srpsko motivima fresaka otvaraju prozore duše stradanje, na hrabrost i požrtvovanje. u kojima boravi sećanje. Treba samo da Nadahnuta njihovim veličanstvenim pomislimo kakvo bi nam dela ostavile da životima i tragičnim sudbinama umet- nisu morale tako rano da odu. Ovim punica je u neobično raskošnih formi, dala tem i na ovaj način im odajemo počast stilizovanu kolekciju visoke mode, spoj - rekla je umetnica.

Ana Žolnaj Borca Slika Blagorodna Srbija

Blagorodna Srbija, slika petnaest kovačičkih

G

naivnih umetnika, u Palati Srbije

alerija naivne umetnosti iz Kovačice je dobitnik Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena, za naročite zasluge u predstavljanju Srbije i njenih građana, kao i za postignute rezultate u kulturnoj delatnosti, posebno u oblasti slikarstva.

Galerija se tako našla među 84 dobitnika priznanja, i jedan je od dva dobitnika Ordena prvog stepena, koje im je na Sretenje 2017., a povodom Dana državnosti, uručio predsednik Srbije. Povodom Dana državnosti 2018. godine kovačički slikar i član Galeriji Jan Bačur odlikovan je Srebrnom medaljom za zasluge, za očuvanje i negovanje umetnosti naive.

U želji da iskažu svoju zahvalnost, umetnici iz Kovačice su na inicijativu svog kolege, slikara Drage Terzića, došli na jedinstvenu i originalnu ideju, a uz konsultaciju Kabineta predsednika Republike Srbije, da u svom maniru naslikaju sliku velikog formata koja će krasiti enterijer Palate Srbija.

-Tom prilikom je petnaest slikara, članova Galerije naivne umetnosti odlučilo da uradi jednu zajedničku kompoziciju pod nazivom „Blagorodna Srbija“. Slika je nastajala u autentičnom ambijentu, u Palati Srbija, počev od 11. novembra, a dovršena je i predsedniku simbolično uručena 25. novembra na dan kada je 1918. godine Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji - rekla je direktorica Galerije naivne umetnosti iz Kovačice, Ana Žolnaj Barca. Slika dimenzije 3.5 x 2m u tehnici ulje na platnu postavljena je

prva dva meseca na reprezentativnom me- slikara, a od 2009. godine je postala nezastu, na prvom spratu Palate. visna ustanova. Najčešći gosti su AmeriU ovom projektu učestvovalo je petnaest kanci koji sa kruzera iz Beograda dolaze slikara, članova Galerije. Osim Draga Ter- u Kovačicu, pre svega da se dive slikama, zića, tu su i Jozef Havjar, Jano Žolnaj, Jan a u okviru posete nudimo im i jedan mali Bačur, Pavel Povolni, Katarina Karlječik, performans kroz prezentaciju slovačke naZuzana Vereski, Pavel Hajko, Jan Glozik, rodne nošnje, muzike i čuvenih štrudli sa Eva Husarik, Nada Korenj, Marija Hlava- makom i orasima i prirodnim sokovima ti, Ana Knjazovic, Marina Petrik i Štefan objašnjava Ana Žolnaj Barca.

Varga.

Trenutno Galerija ima 28 članova - sli- Za nas je izuzetna čast, da delo slovač- kara, a od njenog osnivanja kroz nju je ke nacionalne manjine krasi hol Palate Sr- prošlo više od 60 umetnika. Samo njih 45 bije, kroz koju prolaze zvaničnici iz celog su postali aktivni članovi. Najznačajniji sveta. Sem Slovaka iz Kovačice na slici su predstavnici su Zuzana Halupova, Martin radili i Slovaci iz Padine i Drago Terzić, Jošnaš, Jan Knjazovic koji su proslavili koji je ujedno i koordinator projekta, iz Kovačicu na svim meridijanima, a njihovi Opova - dodala je direktorica. naslednici se trude da i dalje neguju izvorGalerija naivne umetnosti Kovačica nu umetnost naive i očuvaju tradicionalno osnovana je 1955. godine i od tada do da- slikarstvo kovačičkih seljaka - slikara. nas okuplja slikare posebnog senzibiliteta. Uslov da bi se uopšte mogli kandidovati za člana je da budu iz opštine Kovačica, da iza sebe imaju više od 20 godina kvalitetnog rada, minimum pet kolektivnih i dve samostalne izložbe. ali svako od njih mora u sebi da nosi i nešto više.

- Nije lako postati član Galerije naivne umetnosti. Na svakih pet godina raspisuje se konkurs na koji se javlja veliki broj umetnika, ali samo dvoje mogu da postanu njeni članovi.

Kriterijumi su veoma visoki jer ovu Galeriju, osnovanu pre više od 60 Slikari, članovi Galerije naivne umetnosti godina, posećuju gosti iz celog sveta.

(Kovačica) U početku se zvala Galerija seljaka

7

Vek i po modernog lečilišta

V

rnjačka Banja je najlepši i najstariji banjski kompleks u Srbiji. U periodu od II do IV veka, Rimljani su izgradili lečilište Aquae Orcinae, o čemu svedoči pronađeni rimski izvor prilikom kaptaže vrnjačke tople mineralne vode 1924. i mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora. Postoje pouzdani podaci da su meštani sela Vrnjci i okoline sredinom XIX veka koristili toplu mineralnu vodu za lečenje.

Prvu hemijsku analizu vrnjačkih mineralnih voda 1835. godine izvršio je baron Žigmund Herder, a formiranjem „Osnovatelnog fundatorskog društva lekovito kisele mineralne vode u Vrnjcima“ 1868. godine, na inicijativu kruševačkog okružnog načelnika Pavla Mutavdžića sa nekolicinom dobrotvora i viđenijih ljudi u Vrnjcima, otpočeo je razvoj moderne Vrnjačke Banje.

Vrnjačka Banja počinje da se razvija u moderno lečilište osamdesetih godina XIX veka, posebno izgradnjom vile generala Jovana Belimarkovića, namesnika kralja Aleksandra Obrenovića. Prvi ugostiteljski objekat „Narodna gostionica“ Koste Petrovića-Rakice, otvoren je 1885., a podizanjem vila i pansiona viđenijih ljudi iz okolnih gradova, uz šetalište duž Vrnjačke reke, Banja počinje da poprima izgled mondenskog mesta. Tome su doprineli i nacrti austrijskog arhitekte Franca Vintera o uređenju Vrnjačkog parka 1893., sa čijom realizacijom je započeo baštovan Johan Januček, koji je podigao prvi staklenik u Banji sa sadnicama koje su kasnije Josif Paris, Johan Seferling i ostali koristili za oplemenjivanje parkovnih površina. Park je znatno proširen kanalisanjem Vrnjačke reke i sadnjom drvoreda. Prvu javnu česmu u Vrnjačkoj Banji izgradio je general Jovan Belimarković 1895., posle izgradnje vodovoda (1892). Pre Prvog svetskog rata u parku su postavljene česme čuvenog arhitekte Momira Korunovića izrađene u tzv.,,dinastičkom stilu “. Posle Drugog svetskog rata izgrađen je novi deo parka, (Dečje igralište) u kome je smešten veliki broj skulptura poznatih domaćih i svetskih

8

Vrnjački park i SPA centar SB Merkur vajara: Ernsta Neizvesnog, Olge Jančić, Svetomira Arsića Basare, Dragiše Obradovića i dr. Vrnjački park obiluje velikim brojem biljnih vrsta, pa i onih egzotičnih poput sekvoja, omorika, žalosnog javora itd.

Godine 2011., u okviru parka podignut je Japanski vrt, projekat koji je finansirala Japanska organizacija za sećanje na svetsku izložbu “Expo 70”. Deo parka je i Galerija “Jezero”, stilski uklopljen prostor u kojem se od 2002. godine izlažu slike lokalnih umetnika.

Most ljubavi Glavna vrnjačka ulica - Promenada još nosi duh starog vremena kada je Banja bila mondensko mesto a krasile su je vile, pansioni, brojni hoteli, kafane, gostionice,

ćevabdžinice, radnje, poslastičarnice, mlekare, stari fijakeri i mostovi.

Letnjikovac generala Jovana Belimarkovića jedan je od najstarijih i najreprezentativnijih objekata Banje situiran na uzvišenju iznad izvora Topla voda. U XX veku kršten je kao „Zamak kulture”, danas Zavičajni muzej u kojem se sa arheološkom, etnografskom, istorijskom (zbirka graditeljskog nasleđa, zbirkom starih razglednica, fotografija, starih foto negativa na staklu), umetničkom zbirkom (skulpture, slike, grafike) i prirodnjačkom zbirkom čuva prošlost Vrnjačke Banje.

Brojni hoteli, pansioni, vile, restorani i kafići sa odličnom uslugom, mnoštvo sportskih terena, nekoliko otvorenih i zatvorenih bazena, trim staza, obližnji Goč sa lepo uređenim ski stazama, nekoliko vrhunskih wellness centara, predstavljaju deo turističke ponude Banje.

Vrnjačka Banja raspolaže smeštajnim kapacitetima od preko 15.000 ležaja, od kojih se oko 4.500 nalazi u hotelima, pansionima i apartmanskim naseljima, 850 je u zdravstvenom centru „Merkur“ i oko 10.000 u domaćoj radinosti (nisu svi kategorisani). U Vrnjačkoj Banji se nalaze hoteli visoke kategorije koji u svojim sadržajima imaju pokrivene bazene, kongresne dvorane i sportske sadržaje. Predu-

Vrnjačka Banja zeće „Fontana“ je najveća hotelska organizacija koja raspolaže sa 800 ležaja i u čijem sastavu se nalaze i poznati smeštajni objekti „Fontana“, „Zvezda“, „Sloboda“, Vila „San“ i „Beli izvor“ na Goču.

Svaki od vrnjačkih hotela ima svoju priču. Za istoriju hotela „Zvezda“ vezuju se imena njegovih vlasnika: uglednog zanatlije Tome Kostića, apotekara Ive Stojšina, Voje Bekrića. Posle oslobođenja koristili su je za prihvatnu bolnicu.

Formiranjem ugostiteljskog preduzeća, hotel dobija ime „Zvezda“, danas u vlasništvu Filipa Zeptera.

Hotel „Partizanka“ izrastao je iz jedne od najluksuznijih banjskih vila u venecijanskom stilu, 1930., u vlasništvu porodice Turkulović, u kojoj su cene pansiona bile najskuplje u Banji. Za vreme rata u njoj se nalazio Nemački štab za jugoistok.

Sada je na tom mestu odmaralište ,,Promenada”. Osamdesetih godina proslog veka, Republički sekretarijat unutrasnjih poslova izgradio je depandans i značajno povećao kapacitet objekta.

Vilu „Crvenog krsta“ je sagradio pre 1912. Kragujevčanin Obren Janković, u stenama u podnožju crkvenog brda.

Prvo je sagradio dve zgrade nazvavsi ih vile ,,Mir” i ,,Šumadija” a nešto kasnije 1907., vila ,,Zlatibor”. Kada je buknuo srpsko-turski rat 1912., Obren je ustupio vile vojnom sanitetu za prihvat i lečenje ranjenika.

Posle rata uređenje zgrada povereno je Srpskom Crvenom krstu. Kada je Obren poklanjao ove zgrade jedini njegov zahtev je bio da se na jednoj ostavi natpis: „Zadužbina Obrena i Jelisavete Janković vile ,,Mir”, ,,Šumadija”, ,,Zlatibor” - ratnim invalidima“. Ovaj natpis nije preživeo samovolju posleratnih organa pa je uklonjen. Danas se koristi kao stambeni prostor (socijalni stanovi).

Vila ,,San”izgrađena početkom XX veka bila je u vlasništvu Svetozara Arnovljevića. Posle rata je nacionalizovana i dobila je naziv ,,Sutjeska”.

Početkom XX veka kraljevački trgovci, braća Andrija i Dimitrije Sotirović, podigli su hotel ,,Sotirović”. Godine 1931. za samo 105 dana podignut je hotel

Čuvena Vrnjačka Promenada ,,Ekscelzior”. Posle Drugog svetskog rata ,,Sotirović”i ,,Ekscelzior” su konfiskovani i nazvani ,,Sloboda“.

Titovu vilu - Vilu ,,Teokarević” po nekim podacima je projektovao čuveni svetski arhitekta Korbizije. Zgrada vrnjačke biblioteke građena je krajem XIX veka i njeno prvobitno ime je bila vila ,,Zora” Na lekovitim svojstvima mineralnih voda Vrnjačke Banje izgrađena je reputacije ovog banjskog i turističkog mesta. U Vrnjačkoj Banji ima sedam izvora mineralne vode: Snežnik, Slatina, Topla voda,

Izvor Slatina Jezero, Borjak, Beli izvor i Vrnjačko vrelo, različitog fizičkog i hemijskog sastava koje blagotvorno deluju na organizam i pomažu pri lečenju mnogobrojnih oboljenja.

Izvor Topla voda je najstariji i najpoznatiji izvor mineralne vode. Predstavlja jedinstven prirodni fenomen, jer se temperatura vode poklapa sa temperaturom ljudskog tela (36,5°C).

Izvor Snežnik je izvor hladne, slabo kisele vode (16,8 °C) i nalazi se na kraju banjskog šetališta.

Može se koristiti kao dodatno terapijsko sredstvo kod oboljenja žuči uz konsultacije sa lekarom radi optimalne primene i iskorišćenosti.

Voda sa izvora Slatina (14˚C) ima prvenstveno balneološku funkciju i koristi se u lečenju reumatskih bolesti, bolesti krvnih sudova, stanja povreda i dr.

Naravno, balneoterapija se propisuje i sprovodi uz kontrolu lekara fizijatara.

Izvor Jezero je izvor slabo kisele vode (27°C). Može se koristiti kao pomoćno terapijsko sredstvo kod konjuktivitisa, dijabetesa, gastro intestivnih oboljenja kao i za oboljenja bilijarnog trakta. Smatra se jednim od najlepših izvora u Vrnjačkoj Banji jer se pored njega nalazi prelepo veštačko jezero po kojem je ovaj izvor i dobio ime.

Jedan od brendova Banje je Most ljubavi, za koji se, u osvit Velikog rata rodila ljubav između učiteljice Nade i srpskog oficira Relje. Srpski oficir Relja odlazi u Grčku na ratište i upoznaje prelepu Grkinju raskinuvši veridbu sa Nadom. Legenda napušta priču o Relji, a Nada, zbog prevelike tuge kopni i naposletku umire, mlada i nesrećna. Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje a ključeve simbolično bacaju u reku.

Došli su novi ratovi i nova stradanja. Priča je bila zaboravljena, a običaj devojaka da „vezuju“ svoju ljubav se izobičajio. Mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja“ svoje ljubavi, a most nazvali Most ljubavi.

Desanka Maksimović naša poznata pesnikinja je inspirisana pričom Nade i Relje napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama „Molitva za ljubav“.

Mina Kaličanin, TO Vrnjačka Banja

9

Tim SB Merkur Vrnjačka Banja

Merkur - kada je zdravlje u pitanju

S

pecijalna bolnica „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji je prepoznatljivo ime na tržištu zdravstvenog turizma. Svoju lidersku poziciju godinama nadopunjuje paralelnim razvojem atraktivnih hotelskih sadržaja, bogatom restoranskom ponudom, kongresnim turizmom, ponudom spa centra...

Tim ove eminentne ustanove dugi niz godina prisutan je i na sajmovima u zemlji, regioDr Dejan Stanojević nu pa i šire, i redovan je gost Međunarodnog sajma turizma u Novom Sadu. Po rečima direktora SB „Merkur“, dr Dejana Stanojevića, povoda za to je više, a neki od primarnih su susret i druženje sa prijateljima, saradnicima i posetiocima, svojim redovnim i potencijalnim gostima, da im se zahvale na saradnji, da obiđu neka lepa mesta u gradu, restorane, ali i preduzeća i kompanije, da bi ih obavestili o programskim novitetima i pogodnostima za članove Sindikata. Sajmovi su jedan od načina da se uputi poziv svima onima koji imaju iole vremena i iole sredstava, da dođu u Vrnjačku Banju, u SB „Merkur“, „oazu mira, zelenila, cveća, što je već pola zdravlja“. SB „Merkur“ je pionir preventivnih aktivnosti kada je zdravlje u pitanju.

- Pokušavamo da edukujemo naše pacijente i goste da ne dolaze u banjske centre samo kada su bolesni, već da ulažu u svoje zdravlje, da rade na zdravstvenoj kulturi još dok su zdravi. Najvećim uspehom našeg menadžmenta smatram to što su poslednjih godina sve više gosti Vrnjačke Banje zdrave, a ne bolesne osobe. Banje su sve više mesta za odmor duše i tela, za zadovoljstvo - objašnjava dr Stanojević.

10

Kako bi prevencija i briga o zdravlju postala pravilo, a ne izuzetak, direktor SB „Merkur“ i njegovi saradnici mnogo vremena provode na terenu, obilazeći poslovne partnere, kolege, bolnice, kliničke centre, druge banje, edukujući lekare i pacijente na čitavoj teritoriji naše zemlje. Jer tako rade najbolji, oni koji su ovladali izvesnim znanjima i veštinama, oni koji su bar za korak ispred drugih.

SB „Merkur“ je bila začetnik wellness&spa programa u našoj zemlji, kada su banje u pitanju. Rezultati u dijagnostici i lečenju bolesti organa za varenje, koštano-zglobnog sistema, kao i u prevenciji i lečenju dijabetesa, SB „Merkur“ postavili su u visokorenomirana i u međunarodnim okvirima priznata lečilišta. Kultno mesto u kojem se čuva i obnavlja zdravlje, kakvo je SB „Merkur“ danas, bilo je moguće pod uslovom da se borba za zdravlje vodi u sprezi stručnog osoblja, najsavremenije medicinske opreme i prirodnih lekovitih faktora i programa za relaksaciju, revitalizaciju, preventivnu fizičku aktivnost. Zato su Spa centar „Rimski izvor“, Akva centar „Voterfol“, Fitnes centar „Merkur Džim“, otvoreni i dostupni ne samo gostima SB „Merkur“ već i svim posetiocima Vrnjačke Banje.

Vodeći permanentnu brigu o zdravlju pacijenta/gosta, „Merkur“ nastavlja izgradnjom novog hotela „Merkur“. Novi objekat, koji će pružati usluge zdravstvenog/spa turizma najvišeg nivoa i kvaliteta za savremenog, zahtevnog gosta koji ne pita za cenu, je deo vizije daljeg rasta i razvoja ove ustanove.

- Ovu veliku investiciju realizujemo sopstvenim sredstvima i za dve godine ćemo imati još jedan razlog više za hvalu - sa ponosom ističe dr Dejan Stanojević, a mi završavamo ovaj prilog njegovim rečima: „Dođite u naše banje. Pozdravite se sa mađarskim, slovenačkim koje jesu lepe, ali sve što imate tamo, imate i u srpskim banjama.

Dođite u Vrnjačku Banju da vidite da je to tako!“

Razvoj Zlatibora se ne može zaustaviti

Jovan Pavlović

Tornik skijaški raj

S

večanom akademijom, prigodnim predavanjima i podseća- i Mećavnik udaljen 36 km od Zlatibora, Šarganska osmica udaljenjem na razvoj Zlatibora kroz istoriju, te dodelom priznanja na 37 km, planina Tara 35 km, kanjon reke Uvac i manastir Uvac zasluženim, u novootvorenom „Grand Hotelu Tornik“ je sre- 30 km, Andrićgrad 65 km... Tokom cele godine, posebno u periodu dinom avgusta obeleženo 125 godina organizovanog turizma na između letnjeg i zimskog pika, na Zlatiboru se organizuju stručni Zlatiboru. seminari i konferencije.

- Izgradnjom prve faze hotela Palisad 60-tih godina prošlog Žitelji Zlatibora znaju da samo daljim ulaganjima mogu zadržati veka, Zlatibor poprima obrise ozbiljne turističke destinacije, a to- primat najveće turističke destinacije u zemlji. Zato se otvaraju novi kom 80-tih beleži i do 500 hiljada noćenja. Danas se taj broj pe- hoteli. Otvoren je „Grand hotel Tornik“ sa pet zvezdica, obnovljen nje do milion i po, bez neprijavljenog broja gostiju. Na Zlatiboru je hotel „Zelenkada“, gradi se veliki broj novih hotela, apartmana su se razvili svi vidovi turizma koji su prirodni uslovi dozvolili što po nekima narušava izgled Zlatibora. Ali... da se razviju. Za one koji su prvi prepoznali njegove turističke - Nigde ne piše da je zabranjeno da Zlatibor bude grad, samo trepotencijale, i počeli izgradnju kafana i ba da bude lep grad. Zlatibor je ogroman, konačišta, kažemo da su vizionari. Mea naselje na vrhu Zlatibora je samo jedna đutim, bilo je vizionara i kasnije, a to su mala tačkica u tom prostranstvu, i to su npr. oni koji su napravili Ribničko jezegosti Zlatibora shvatili. Gro njih provodi ro i obezbedili da Zlatibor i posle 50-60 aktivan odmor obilazeći mikrolokalitete godina od njegove izgradnje ima dobro poput Tornika, Ljubiša, Rožastva, Gosnabdevanje vodom. Zlatibor ima dobru stilja... Sve što se u prethodnom periodu saobraćajnu povezanost. Udaljen je 230 uradilo valjano to i funkcioniše. Zlatibor km od Beograda magistralnim putem je danas veliko gradilište, međutim proskoji vodi ka Crnoj Gori, od Podgorice peritet ne možete zaustaviti samo ga treoko 200, a od Sarajeva 183km. Tu je i ba usmerite u dobrom pravcu. Danas na Ponovo radi Hotel Zelenkada pruga Beograd-Bar. Verovatno će se neZlatiboru niko ne može da nađe sobu sa što učiniti i po pitanju aerodroma za potrebe bogate klijentele. Ako zajedničkim kupatilom, što je do skora bio slučaj. Ali zato ima sve se aerodrom u Ponikvama ne stavi u funkciju, nije daleko kada će više privatnih apartmana sa wellness&spa programom, bazenom, na Zlatiboru biti izgrađen aerodrom i heliodrom za sletanje manjih domaćina koji sami vode goste na izlete. Usluga korištenja interneaviona i helikoptera. Ovde je Bog bio darežljiv što se tiče prirodnih ta se podrazumeva - objašnjava gospodin Pavlović. resursa - rekao je gospodin Jovan Pavlović iz Turističke organizaSvako selo je izbrendiralo neki turistički proizvod. U Ljubišu cije Zlatibor. je postavljen Zip line dug 515 m i visok 130 m; pored brojnih On naglašava da na ovoj turističkoj destinaciji nema vansezone, sportskih sadržaja Tornik je dobio Avantura park. U Mačkatu se niti se ijedan hotel zatvara u toku godine, što se obično događa u organizuje čuvena Pršutijada, u Šljivovici manifestacija posvećena drugim turističkim mestima. Osim toga, letnja sezona se iz godi- rakiji. Manifestacioni turizam je najzastupljeniji upravo tamo gde ne u godinu oplemenjuje novim sadržajima. Najnovije atrakcije ima najviše gostiju i nema nikoga kome može da bude dosadno. su avantura parkovi na Torniku i u turističkom centru Zlatibora, Meštani kažu da će gostiju tek biti kada proradi gondola, koja je u zatim Dino park sa avantura parkom, u planu je izgradnja aqua završnom stadijumu izgradnje. parka (preko puta Dino parka). Zimi je na raspolaganju klizalište - Zlatibor raste i razvija se geometrijskom progresijom. Neke na otvorenom, sve je više beby sky liftova, a zimski centar Tornik strategije razvoja su i ranije predviđale da treba razvijati mesta van radi leti kao i zimi, od panoramskog razgledanja do mogućnosti za naselja Zlatibora. Veoma visoke ocene su dobili Stublo i Gruda, ali upražnjavanjem brojnih sportskih aktivnosti. tu moraju i prostorni planeri da dobro razmisle kako će i šta graZa turističkom ponudom centra Zlatibora ne zaostaje ni njego- diti, pogotovo kada je Uredbom Vlade Srbije deo planine Zlatibor va okolina. Stopića pećinu, otvorenu za javnost 2008., te godine (41.923 hektara), proglašen Parkom prirode. Predstoji izrada noposetilo je 28 hiljada, a 2018. oko 80 hiljada posetilaca. Stopića vog plana kako bi se dalji razvoj pažljivo osmislio da se ipak nešto pećina, kao i Sirogojno, primaju turiste 365 dana godišnje, a tu još ne bi otelo kontroli - napominje gospodin Pavlović.

11

125 godina organizovan

V

eliku privilegiju i čast predstavlja činjenica da danas brojimo 125 godina organizovanog turizma na Zlatiboru. Stoga se moramo vratiti na početak radi saznanja da je Zlatibor oduvek izazivao interesovanje osobenim svojstvima koja su ga uobličila u danas najposećenije mesto Srbije, najpre svojom raskošnom lepotom zatalasane obešumljene visoravni sa travnatim horizontima, širokim vidicima i živopisnim pejzažima.

Dragocena lekovitost ove planine koju stvaraju konfiguracija zemljišta, geografski položaj, geološki sastav tla, bogatstvo i raznovrsnost flore, klimatski elementi, od kojih su sigurno najznačajniji velika osunčanost, niska vlažnost vazduha, mali broj vetrovitih dana, blage zime i topla leta, učinili su da krajem devetnaestog veka postane poznata pod nazivom „prva srpska vazdušna banja“. „Tu veličanstvenu sliku, koja se duboko u dušu urezuje, nije još nijedan umetnik naslikao ni na hartiji, ni na platnu. Zlatibor se mora videti, pa da se pojmi sva njegova lepota, koja tako ushićuje gledaoce svojim čarima.‘‘ Ovako je davne 1896.godine pisac Sreta Popović video Zlatibor.

Međutim, Zlatibor je bio poznat mnogo pre toga. Za vreme turske vladavine, zlatiborske suvati bile su u posedu porodica bogatih užičkih, pribojskih i novovaroških begova, a sačuvani podatak da je ugledni sarajevski trgovac Hadži Nikola Selak 1750. godine podigao letnjikovac od borovih brvana u Vodicama ukazuje da je i u to vreme Zlatibor služio za odmor i oporavak. U oslobođenoj Srbiji, umesto begova na ovoj planini leta provode začetnici mlade srpske buržoazije, porodice bogatih užičkih marvenih trgovaca, koji su na svojim ili unajmljenim suvatima podizali kolibe i za odmor.

12

Snežana Đenić Kako je od davnih vremena Zlatibor poznat po svojoj lekovitosti i blagotvornom uticaju na zdravlje, ovde su leta provodili i mnogi plućni bolesnici, kojima je u to vreme jedini lek bio čist vazduh, duge šetnje i kvalitetna hrana, ali su ih na planini čekale i teškoće, o čemu piše srpska štampa. Trgovinski glasnik 1892. godine izveštava: „Zlatibor je vrlo zdravo mesto. Ovamo dolaze rekonvalescenti koji su naklonjeni i pate od raznih plućnih bolesti. Njih upućuju lekari i mnogima dobro čini... I za potpuno zdrave dobro je ovamo provesti izvesno vreme na čistom vazduhu, jer čovek se čisto preporodi i oseća se mnogo lakši i veseliji kada neko vreme ovamo provede. Što je najneugodnije i najneudesnije to je: u samom Zlatiboru nema nigde kakve kuće niti građevine, da čovek može noćivati, od kiše se skloniti, osim koliba što su kod trgovačkih dželepa, ali one su samo za momke trgovačke“.

U Politici od 10. septembra 1905. godine oglasio se i užički lekar dr Šajković: „Zlatibor je neocenjeno blago. Ja bih svakog leta slao na njega polovinu Užica po pravoj potrebi i nuždi. Ali nažalost, nema tamo stanova, te bi ljudi propali“.

Da bi se omogućio ugodan boravak obolelim ljudima i ljubiteljima prirode i njenih lepota, u drugoj polovini devetnaestog veka počela je kampanja, zapravo vršen je pritisak na odgovorne i dobronamerne da se u najlepšim krajolicima planine izgrade lečilišta. Od presudnog značaja za dalji razvoj Zlatibora bile su dve posete visokih zvaničnika u leto 1893. godine. U protokolu zvanične posete kralja Aleksandra Obrenovića Užicu, za 20. avgust predviđen je poljski ručak kraj izvora Kulaševac na Zlatiboru. Toga dana narod iz okolnih sela dočekuje kralja sa velikim veseljem

i radošću, a predsednik čajetinske opštine Petar Mićić u zdravici upućuje mu molbu da se izvor Kulaševac nazove Kraljeva Voda, „te da taj nepresušni izvor bude večiti spomen kraljevog dolaska“. Dirnut toplim, gorštačkim gostoprimstvom kralj je prihvatio predlog, a već sledeće godine podignuta je česma. Bio je to prvi zidani objekat u ovom delu Zlatibora.

Početkom istoga leta, u usamljenu čobansku kolibu u Ribnici dolazi užički advokat i bivši predsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije Aleksa Popović, sa obolelim sinom i nadom u njegovo ozdravljenje. Dečak je zaista ozdravio, a već sledeće godine ovaj ugledni advokat podiže zgradu od borovih brvana, gde sa porodicom provodi leta, dobijajući jedan veoma interesantana nadimak „ beg od Ribnika“.

Pored Alekse Popovića, u Ribnici su slične drvene letnjikovce podigli i drugi pripadnici užičke buržoazije, tako da je ovo najstarije turističko naselje steklo popularnost mesta gde su se u hladovini stoletnih borova ispod Tornika odmarali turisti iz Engleske i Češke, čuveni naučnici, političari i državnici, domaće i strane diplomate.

Na prelomu vekova na svojoj suvati Palisadu narodni poslanik Mijailo Jevremović pored porodične kuće podiže

og turizma na Zlatiboru

mali restoran od borovih brvana i petnaestak koliba u koje počinje primati posetioce, uglavnom iz Užica i Beograda. Godine 1905. u ovaj restoran stižu visoki gosti, kralj Petar Karađorđević sa prestolonaslednikom Đorđem koji zadivljen ovom planinom izjavljuje: “Po svojoj romantičnosti Zlatibor se može s punim pravom nazvati Švajcarskom bez jezera.“ Pored mnogo poznatih i uglednih ljudi toga doba, čest gost na Palisadu bio je i veliki srpki pesnik i diplomata Jovan Dučić.

Sačuvana je i njegova impresija o ovom mestu: „Ko nije bio na Zlatiboru taj ne zna šta je zdravo mesto. Ko nije jeo na Palisadu kod Milojke Jevremović mlad kajmak sa karlice i med, taj nije jeo hranu što bolesnog diže sa postelje i mrtvog oživljava“.

Između dva svetska rata Palisad ulazi u period intenzivne gradnje. Na ovom blagom i osunčanom predelu podignuto je 35 zidanih i drvenih letnjikovaca, sa vidnim uticajem alpske i tirolske arhitekture, a njihovi vlasnici, bogati advokati, generali, činovnici ministarstava nisu hteli veličinom objekata da naglase svoj materijalni i društveni status, već su se trudili da postignu ekskluzivnost i otmenost, i u tome uspevali.

Na Obudovici, najlepšem krajoliku puste zlatiborske površi, Okružni užički odbor je 1914. godine podigao luksuzan hotel, zvučnog naziva „Kraljeva Voda“, sa depandansom „Čigota“. Hotel je vrlo kratko primao goste, a za vreme rata imao je sasvim drugu namenu. Naime, Austrougarske

okupacione snage adaptirale su hotel za otkup mleka i proizvodnju kačkavalja.

U prvoj poratnoj deceniji posle izgradnje puta Kraljeva Voda - Užice gradnja je intenzivirana i do rata je izgrađena 21 vila, čiji su vlasnici pripadali bogatom sloju srpskog građanskog društva. Mihailo Milovanović, čuveni užički slikar i ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ovako je tih godina doživeo Zlatibor: „Da se okrenem na jedno naše ogromno prirodno bogatstvo i blago kakvih je danas malo u svetu i da sa vama zajedno uprem svoj udivljeni pogled u alem kamen naše prostrane otadžbine... Zlatibor je, braćo moja, ponos naš i naše uzdanje. Na Zlatiboru leži budućnost i slava i materijalna snaga naše užičke oblasti. Jer Zlatiboru je božanski genije stvaranja prirode dao, u jednom zanosnom snu sve čari raskoša i lepote...“ Istovremeno na Oku prota Radosav Simić, počinje realizaciju svoje vizije stvaranja „kolonije zdravih“, zapravo jednog modernog letovališta namenjenog samo zdravima, prvenstveno deci. Kako je u to vreme Zlatibor bio proglašen terapijskim područjem za određene vrste oboljenja, prota je apelovao da se kolonije bolesnih odvoje od dečjih, sportskih i turističkih naselja, pa

je tako predložio Higijenskom zavodu iz Beograda da podigne dečje odmaralište na Oku i ponudio im svoju zemlju na poklon.

Predlog je prihvaćen, pa je ubrzo završeno letnje kupatilo, dva bazena za decu i odrasle, tuševi, svlačionice, plaža i ribnjak. Zgrada Dečjeg odmarališta završena je 1934. godine.

Sam prota na svom imanju podigao je deset drvenih zgrada, restoran i pekaru i tako uobličio jedno ugodno mesto za letovanje.

Tako će, ipak, zauzimanjem uglednih i imućnih ljudi, vizionara i dobrotvora krajem

devetnaestog i početkom dvadesetog veka, i pored niza teškoća dovesti do stvaranja turističkih naselja Ribnice, Palisada, Kraljeve Vode i Oka, na prostranoj zlatiborskoj visoravni. Dosta skromni počeci turističkog razvoja veoma brzo biće zamenjeni snažnom ekspanzijom tako da će Zlatibor dobiti sva obeležja modernog letovališta i smučarskog

centra u kome postoji škola skijanja i jahanja i prvi centar jugoslovenskog jedriličarstva koga 1935. godine osniva akademski aero klub „Beograd“. „Mislim da ćemo teško pronaći u Evropi i jedan pogodniji teren za osnovnu obuku jedriličara od Zlatibora“, izjavljuje instruktor, Boris Cijan, 1934. godine.

Ime ove raskošno lepe planine brzo će preći državnu granicu, i biti predmet hvale u mnogim evropskim metropolama.

Beogradski list „Vreme“ posebno naglašava ekskluzivnost ovog planinskog letovališta: „Tu, daleko od velegradske vreve, na visini od oko hiljadu metara, u malom ali ukusno udešenom hotelu koji nosi zvučan naziv Kraljeva Voda sreću se poznanici iz Beograda, Zagreba i Splita, ljudi koji su se viđali u salonima naših otmenih klubova ili na našim renomiranim plažama“.

To vreme ne smemo zaboraviti jer je dostojno našeg trajnog pamćenja. To vreme sa svim svojim blagodetima i nevoljama, sa ljudima koji su svojim senzibilitetom uspostavljali drugačije odnose, imali drugačije vrednosti, drugačije izgledali i mislili. To vreme u kome su trudoljubivost, dobre namere i vredna dela vidljivi i bez kojih Zlatibor ne bi mogao biti ono što je sada, najpopularnija turistička destinacija u Srbiji.

13

Hotel Palisad Novi šarm starog gospodina

G

odina u kojoj je Zlatibor obeležava 125 godina organizovanog turizma vraća sećanje na istorijske pikove koji su ovu pitomu planinu pretvorili u najveću turističku destinaciju u Srbiji. Neki smatraju da su za razvoj turizma na Zlatiboru zaslužni prirodni faktori, pre svega susret mediteranske i kontinentalne klime, „ruža vetrova“, zdrava i lekovita voda. A biće da su mašta, volja, a pre svega mudrost ovdašnjih žitelja da se udruže sa prirodom, bili presudni za izgradnju ovog turističkog raja. Od 1893. godine i dolaska kralja Aleksandra Obrenovića u, godinu dana kasnije prozvane Kraljeve Vode, započeta je jedna etapa razvoja turističkog Zlatibora. Izgradnjom hotela „Palisad“ u tada Partizanskim Vodama, počinje nova, moderna turistička era, začetak Zlatibora kakvog poznajemo danas.

Prva faza izgradnje Hotela „Palisad“, nazvanom po palisadama - ogradama od zašiljenih kolaca, tadašnjim uobičajenim koloritom ovog kraja, u samom srcu zlatiborske visoravni, u neposrednoj blizini jezera, dovršena 1965. godine. Ali, tek po završetku druge faze, 1968. godine „Palisad“ je registrovan kao hotelsko-ugostiteljski objekat i kao takav decinijama bio glavni nosilac turizma na ovoj planini. U međuvremenu izgrađeni su novi objekti, ponuđeni raznovrsni sadržaji, ali je „Palisad“, onako širok i vidljiv iz svakog dela Zlatibora, bio i ostao njegov simbol. Imao je i on svojih mena, ali ih je sve prebrodio 2014., kada započinje njegova obnova.

- Nekada na ovoj divnoj planini nije postojalo skoro ništa osim Hotela „Palisad“. Onda je nastupilo vreme novih objekata, hotela i luksuznih vila, a„Palisad“, iako još uvek centralni motiv na razglednicama ovog mesta, čekao je svoje bolje dane. Do privatizacije se nije mnogo ulagalo, a onda su krenule

14

svega klimatskim uslovima infrastrukturne investicije u predstavljaju idealnu bazu za sam hotel, ali na način da se pripremu sportista, doneli su što više zadrže njegove tradidodatnu vrednost, ne samo cionalne vrednosti, a on ostane ovom hotelu već i celoj detrend sam za sebe, sa što manje stinaciji. Četiri fudbalska teintervencija, a opet značajno rena, dva sa prirodnom i dva unapređenom i oplemenjenom sa veštačkom travom, četiri ponudom, svime što će naše teniska terena, u ovaj hotel goste učiniti zadovoljnijim i dovode brojne sportske ekipe, njihov boravak ispunjenijim, reprezentativce. Ove godine sa krajnjim ciljem da ga pro„Palisad“ je samo u junu i julu duže i da nam dođu ponovo ugostio preko 20 timova među objašnjava direktorica prodaje kojima su bili FK „Vojvodii marketinga hotela, Katarina na“, FK „Crvena Zvezda“ i Cicvarić.

Katarina Cicvarić FK „Partizan“, što je svakako Eksterijer hotela neobičnim arhitektonskim rešenjima brižljivo je uklo- najbolja preporuka za ovu vrstu turizma.

Hotel „Palisad“ je začetnik i lider još jedpljen u zlatiborski pejzaž. Okružen borovom šumom, suptilno komunicira sa prirodom, nog vida turizma - kongresnog turizma. Idevešto ugrađen u njene boje. Na enterijeru se ja je bila da se ovim aktivnostima premosti ovde nikada nije štedelo. Za njegovo oprema- međusezona, ali je upravo kongresni turizam nje i rekonstrukciju korišćeni su najkvalitet- doveo do toga da turistički centar Zlatibor niji, prirodni materijali. Prostrani lobiji toplih kalendarsku godinu ne deli na sezone. U boja oduvek su predstavljali idealan prostor prethodne dve-tri godina „Palisad“ može da porodičnih okupljanja, druženja prijatelja, se pohvali daljim rastom kongresnih turista, prestižno mesto susreta poslovnih partnera. zahvaljujući između ostalog i Kongresnim Danas su poput kakve elitne galerije ispunje- centrom sa preko sedam kongresnih sala rani reprezentativnim delima srpskih umetnika zličitog kapaciteta, mogućnosti, ali i usavršenoj ponudi koja organizatoru prepušta brigu o iz prošlog veka.

Trenutno, Hotel „Palisad“ raspolaže kom- tehničkom i naučnom, a preuzima punu odgopletno renoviranim smeštajnim kapacitetima vornost u operativnom segmentu, kao i sprekoji mogu da ugoste 450 gostiju u 77 standar- mnost da odgovori na svaki zahtev klijenata. Želeći da naprave još jedan vidljiv iskorak, dnih, 58 superior i 47 lux soba. Trenutno se uređuje restoran, obnavljaju holovi, „kako bi rukovodeći tim ove institucije pažljivo bira sve do Nove godine bilo doterano i izmenjeno najbolje projektno rešenje za budući wellneonako kako naši gosti i zaslužuju, s obzirom ss&spa centar. On mora da zadovolji standarda nam ukazuju puno poverenje - dodaje gos- de i kriterijume jednog lidera, i samim tim bude potpuno drugačiji od onoga što se trepođa Cicvarić.

Vizija njegovog vlasnika, koji je u datom nutno nalazi u ponudi, ne samo na Zlatiboru trenutku prepoznao potrebu ulaganja u sport- nego u regiji. Njegova realizacija se očekuje ske sadržaje koji u saglasju sa idealnim, pre u toku sledeće godine.

Kristal

KRISTAL ZLATIBOR se nalazi na najsunčanijoj padini Zlatibora i to samo nekoliko minuta lagane šetnje od centra, pijace, ski lifta i autobuske stanice. Svi važni lokaliteti i objekti su blizu, a ipak gost se nalazi dovoljno daleko od buke i sezonske gužve.

Ceo objekat je autentičnog stila u kome dominira drvo, kako u eksterijeru, tako i u svih 10 apartmana koji se razliku i po boji i po stilu.

U ponudi često hvaljenog restorana, kapaciteta 80 mesta, isključivo su domaća, lokalna jela, pripremljena od domaćih proizvoda, kao i prirodni sokovi od maline, jabuke i kruške koji su specifikum ove kuće. Duša kuhinje je izvanredan kuvar, preko dvadeset godina šef na najprestižnijim mestima i osvajač svih titula koje se osvojiti mogu, koji sa zadovoljstvom dođe da se upozna sa oduševljenim

gostima koji imaju potrebu da se zahvale na jedinstvenom doživljaju za trpezom.

O kvalitetu ugostiteljskih usluga svedoči velika zlatna medalja Novosadskog sajma za visok kvalitet gastronomske ponude i vrhunski kvalitet apartmanskog smeštaja, priznanje vlasniku za doprinos razvoju turizma na Zlatiboru za 2017. godinu, potom šest velikih zlatnih medalja za najviši kvalitet ugostiteljskih usluga, kao i Šampionski pehar 51. Međunarodnog sajma turizma u Novom Sadu.

Svojim domaćinskim ambijentom, porodičnom atmosferom u kojoj svi članovi složno učestvuju u pružanju usluga, lokalnom hranom i darom za gostoprimstvo, porodica Vuković stekla je poverenje velikog broja gostiju koji se iznova vraćaju i istakla se u ozbiljnoj konkurenciji veoma popularnog Zlatibora.

Svi zainteresovani mogu da se informišu putem sajta, kao i Instagram i Fejsbuk profila „Konačište Kristal Zlatibor“ ili da pozovu broj telefona 063 781 98 23.

15

Hotel Iris u srcu Zlatibora

H

otel Iris (http://www.hoteliriszlatibor.rs) postoji samo tri godine, a već je postao jedan od lidera Zlatibora sa značajnih 75% popunjenosti tokom cele sezone i samim tim dokazao da pored sjajne lokacije u samom srcu Zlatibora pruža i odlične usluge koje neprestano zadržavaju stare goste i privlače nove.

Porodica Knežević se već dugi niz godina bavi turizmom kada je otac Veljko pre 30 godina započeo turističku delatnost gradnjom manjeg hotela u Budvi, pored sporednih vodećih dužnosti u drugim hotelima. Nakon toga porodica Knežević se odlučuje da, uz bogato iskustvo oca Veljka, brojne ideje majke Slavice i znanje i sposobnost sina Nikole, sagradi hotel na Zlatiboru - mestu koje radi tokom cele godine.

Mladi Nikola Knežević završio je menadžment u Americi nakon čega se trudi da deo stečenog znanja prenese i na njihov hotel.

- Mi sve radimo familijarno, tati je turizam u malom prstu, dok je majka, koja je inače advokat, proputovala mnogo pa i ona doprinosi svojim idejama. U Crnoj Gori sezona traje pet do šest meseci i posle nema više gostiju, dok je Zlatibor nešto što traje svih 12 meseci. Na proleće i jesen su kongresi, leti sportske igre, pa zatim raspust, a zima kao zima, prosto je Zlatibor bio logično rešenje i nismo se pokajali što smo baš ovde otvorili hotel - rekao je Nikola.

Hotel Iris ima 28 smeštajnih jedinica, kapaciteta 70 - 80 mesta, koje su kreirane tako da budu komforne, što, kako kaže Nikola, gostima najviše prija. Osim komfora, one odišu švajcarsko - planinskim stilom koji za zadatak ima da gostima stvori utisak da se zaista nalaze na planini i da u isto vreme osete posebnu toplinu i prijatnost enterijera. Od dodatnih hotelskih sadržaja ovaj hotel nudi zatvoren SPA i Wellnes centar, teretanu, prostorije za masažu, divnu letnju baštu kao i malu igraonicu za decu. Wellnes centar se sastoji od bazena, slane sobe, finske saune, kao i dve tople klupe, a u planu je i đakuzi. Iako je Iris mali porodični hotel on nudi i skoro renoviranu kongresnu salu, kapaciteta 40 mesta u kojima se često organizuju manji, a i veći sastanci čime hotel učestvuje u skoro svim dešavanjima Zlatibora. Osim raznovrsne ponude hotelskih sadržaja, Nikola Knežević izdvaja i samu lokaciju hotela koja veoma pomaže pri prodaji.

- Nalazimo se u samom srcu Zlatibora, tu je crkva na čijem smo zemljištvu izgradili hotel, dok je jezero udaljeno samo pet minuta. Zbog silne gradnje danas je teško naći mesto na Zlatiboru koje daje osećaj da si zaista na planini,

16

Za samo tri godine postao omiljeno mesto za odmor a mi smo okruženi borovom šumom i mislim da smo napravili jednu zaista lepu priču za goste i da počinjemo da budemo prepoznatljivi na Zlatiboru.

Ono po čemu se Iris izdvaja od mnogih jeste odnos osoblja koji podrazumeva da je svaki gost prepoznatljiv svojim imenom i prezimenom, a da nije samo običan broj u nizu. Topla atmosfera, ljubazno osoblje i još bolji kvalitet brojnih usluga daje utisak gostu da je itekako dobrodošao i da treba da se oseća kao kod svoje kuće. Naš sagovornik sa smeškom na licu ističe kako gosti to prepoznaju i samim tim se dodatno zbog toga vraćaju po pet šest puta, što je zasigurno dobar znak da zaista dobro rade svoj posao i da idu u pravom smeru. Ono čime su gosti takođe zadovoljni jeste hrana koju ovaj hotel nudi, a koja se po dodatnim primorskim ponudama razlikuje od drugih. Osim uobičajenih tradicionalnih jela nacionalne kuhinje, gosti mogu oprobati primorske specijalitete koji uključuju veliki izbor morskih plodova i ribe. Obroci su veoma raznovrsni i bogati, posebno oni koji se služe na bazi švedskog stola na kojem nema šta nema. Osim konstantog usavršavanja pružanja usluga, hotel Iris će se sledeće godine proširiti za četiri dodatna apartmana, kao i sa parkom za decu.

- Planiramo da u saradnji sa opštinom dobijemo prostor na zakup i da otvorimo jedan mali park za decu, zatim teretanu u prirodi, stavimo nekoliko

klupica, kao i da napravimo šahovsku tablu - ističe vredni Nikola Knežević i dodaje kako bi sve trebalo da bude gotovo do letnje sezone.

Planove koji će se zasigurno realizovati tokom sledeće godine znamo, kao i zadovoljstvo koje vlada sada već proteklom 2018om godinom. Kako sa-

Nikola Knežević znajemo, sportske ekipe za sledeće leto su se već najavile, što je i cilj porodice Knežević: da rastu, da se šire, a usput i vrate svojim starim saradnicima i agencijama radi dugotrajne saradnje.

- Osećam se bolje kada imam iste grupe ljudi koji se vraćaju iz iste agencije, ali volim kada dođu i novi ljudi jer je to onda dobra preporuka. Trudićemo se da sve sportske ekipe koje su bile ove godine, dođu i sledeće. Ove godine smo došli do 75% popunjenosti za celu godinu zbog čega mogu da kažem da je bila uspešna sezona, a od sledeće godine očekujem i više od toga - zaključio je Nikola.

Kristina Ivković Ivandekić

Vila Pina biser Zlatibora

I

me Pina (lat. pineis), odnosno šišarka, ponela je vila na Zlatiboru, situirana u, po mnogima najlepšem delu ovog turističkog centra, u naselju Prve partizanske bolnice, i u društvu nekolicine objekata iz vremena ekspanzije razvoja turizma iz prve polovine prošlog veka. U nju su svoje ideje i kapital uložila dva mlada čoveka, koja su je, ne narušavajući njen autentični eksterijer, obnovili i osvežili prirodnim materijalima, luksuzno opremili i pre jedanaest godina primili u nju prve goste. Vila je tada bila jedna od prvih sa apartmanskim vidom izdavanja smeštaja na Zlatiboru.

Vila Pina (www.vilapina.rs) raspolaže sa 14 prostranih apartmana osobenog luksuza. Poslovna politika zasnovana na tri osnovna postulata savremenih pružalaca smeštajnih i drugih usluga, ljubaznost osoblja, besprekorna čistoća i brza interent konekcija, dovodi u Vila Pinu goste različitih generacija i profila. Porodice sa malom decom su ipak njenu najčešći gosti. Uz komfor i udobnost apartmana, posebne atmosfere, Vila Pina nudi dodatne sadržaje kao što su Caffe bar Pina, koji se sastoji iz unutrašnjeg, zastakljenog prostora i terase na otvorenom, pogodnih za čitanje novina i jutarnju kafu roditelja i bezbrižnu igru njihove dece u dvorištu, okruženom borovima u igračkaonici na otvorenom. Da bi ponudili dodatnu vrednost gostima, a u skladu sa trendom, Vila Pina poseduje mini wellness, zamišljen kao intiman kutak, koji gosti mogu da rezervišu dva-tri sata i opuste se uživajući u đakuzi kadi i sauni, po želji i masaži.

Potvrda ugodnosti Vile Pina jesu njeni stalni gosti. Neki od njih dolaze i svih 11

Ana Veljović godina pod izgovorom da upravo ovde osećaju posebnu „zlatiborsku“ udobnost.

- Koja se polako gubi ustupajući mesto nekim novim idejama razvoja ove turističke destinacije - dodaje gospođa Ana Veljović, menadžer objekta, od starta uključena u izgradnju njegovog imidža.

Po njenim rečima, nekada je Vilu Pina

krasila njena okolina i pogled na sve četiri strane. Danas je on sa jedne strane narušen izgradnjom višespratnica, ali s druge strane oplemenjen novim sadržajem, baby ski stazom avantura parka u čijoj se neposrednoj blizini Vila Pina nalazi, što uz školu skijanja koju vodi iskusan tim instruktora, sa ski liftom roditeljima i deci pruža nove benefiticije.

Ušuškana u borovoj šumi, izdvojena

od centra, a opet na samo par minuta hoda od jezera, isto tako od čuvene Zlatiborske pijace, Vila Pina je mesto gde još uvek možete videti veverice.

- Ono što stalnim gostima obećavamo je da se nećetemo povesti za svim novotarijama. Pošto smo bili avangardni na samom početku, još uvek našom ponudom pariramo novoizgrađenim apartmanima, a opet nosimo duh tradicionlanog Zlatibora, onog kojeg se mnogi sa nostalgijom sećaju. Gosti nam stalno ponavljaju da vole stil naših apartmana navodeći higijenu kao najveću preporuku, što se može videti i na booking kanalima gde dobijamo najviše ocene. O tome govori i nagrada „Zlatni Bor” za najboljeg izdavaoca ležaja na Zlatiboru - kaže gospođa Veljović.

Iz godine u godinu Zlatibor ima se više gostiju i to stranaca.

- Odgovorno tvrdim da je Zlatibor broj jedan turistička destinacija u Srbiji. Što se tiče ponude hotela, apartmana, različitosti, pogotovo poslednjih godina sa izgradnjom zabavnih parkova. Zlatibor je na visokom nivou, kada je turistička ponuda u pitanju. Zlatibor već dugo godina ima goste tokom cele godine. Letnja sezona je oplemenjena izgradnjom bazena, organizovanim izletima po okolini. Zimska, sportovima na snegu. Međusezona kongresnim turizmom, pripremema sportista, rekreativnom nastavom, što obezbeđuje prisustvo turista tokom cele godine. Posebno je porastao broj turista iz Kine, koji uglavnom Zlatibor koriste kao bazu za obilazak Mokre Gore i Drvengrada.

Zlatiborom su posebno oduševljeni zbog njegovog jedinstvenog izgleda - rekla je Ana Veljović, ukratko rezimirajući razloge uspeha ove turističke destinacije.

17

Etno kompleks Vrdnička kula prigodnog ambijenta za kulturne i druge sadržaje

E Aleksandar Cicmil

Etno kompleks Vrdnička kula

Fruške terme - otvaranje u septembru 2019

18

tno kompleks „Vrdnička kula“ bila je domaćin jedinstvenog kulturnog happening-a, mini koncerta za najmlađe.

Aleksandar Cicmil, zamenik generalnog direktora Promont Group iz Novog Sada, komapnije koja se od 2012. godine bavi i segmentom turizma na području Banje Vrdnik, rekao je tom prilikom da je sve više onih koji prostor Etno kompleksa „Vrdnička kula“ prepoznaju i kao prigodnog ambijenta za realizaciju kulturnih sadržaja.

Razlog možda leži u činjenici da se Vrdnik, velikih prirodnih lepota i prirodnih darova, nalazi u srcu Fruške gore.

Po rečima gospodina Cicmila, aktuelni trendovi idu na ruku razvoja Fruške gore, ne više samo kao izletničke, već pre svega kulturne destinacije, Zoni 021 i integrisanog turističkog proizvoda.

- U saradnji sa Fondacijom „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“ i Pokrajinskom vladom osmišljavamo strategiju kako da do 2021. godine dođemo do onog turističkog proizvoda, koji će turistima, pre svega stranim, omogućiti dinamičan i zanimljiv boravak u dužini od 7 do 10 dana, uz veliki broj sadržaja. Ovom prostoru nedostajale su manifestacije, a njihovim pažljivim odabirom mogli bismo da postignemo zanimljive programe tokom cele godine. Ova inicijativa podrazumeva da svakog meseca upriličimo bar jedan događaj bilo da se radi o kulturno-zabavnim aktivnostima, sajmovima narodnog stvaralaštva ili sportskim susretima. Smatramo da ovo istorijsko, banjsko mesto raspolaže velikim potencijalom i da ćemo u septembru naredne, 2019. godine, sa otvaranjem novog objekta na platou ovog etno kompleksa - hotela „Fruške terme“, obezbediti dovoljno smeštajnih i organizaciono-prostornih kapaciteta da iznesemo i neke veće projekte - istakao je gospodin Aleksandar Cicmil i dodao da je prostor Etno kompleska „Vrdnička kula“ prijemčivo je odredište za različite događaje fokusirane pre svega na folklor i tradiciju, ali ne samo na njih.

Treba naglasiti i da se priprema „veliko spremanje“ zanimljivih lokaliteta na Fruškoj gori, a u neposrednoj blizini Vrdnika. Tako će devastirano izletište Letenka, u naredne dve godine dobiti novi izgled. Na površini od osam hektara prostiraće se kompleks koji će obuhvatati savremene paviljone, hotel i sportske terene, namenjene i deci i odraslima.

Kvalitetu turističke komunikacije doprineće i najavljena rekonstrukcija Grebenskog puta (Partizanskog) na Fruškoj gori i povezivanje sa putem Beograd - Novi Sad, a osim povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja, omogućiće i bolju povezanost sremskih opština, pristup izletištima i manastirima na Fruškoj gori.

Brend lider Kompanija PROMONT GROUP obeležila 60 godina rada Kompanija „PROMONT GROUP“ je u prisustvu brojnih zvanica, među kojima su bili Njegovo preosveštenstvo Episkop sremski gospodin Vasilije, ambasador Crne Gore u Srbiji Nj.E. gospodin Branislav Mićunović, predsednik Pokrajinske vlade gospodin Igor Mirović, gradonačelnik Novog Sada gospodin Miloš Vučević, predsednik Privredne komore Srbije gospodin Marko Čadež i dr., 03. oktobra 2018. godine u Etno kompleksu „Vrdnička kula“, proslavila šest decenija poslovanja na tržištu Srbije.

Osnovana 1958. godine, pod imenom „Vodoinstalater“ a.d.a, 01.01. 2005. menja ime u „PROMONT GROUP“ d.o.o.

Novi Sad. Ova kompanija specijalizovana je za izvođenje gasovoda, grejnih i vodovod-

Rakije Premier nih instalacija, klimatizacije i ventilacije na privrednim i stambenim objektima i proizvodnju gasne opreme.

U sastavu „PROMONT GROUP“ je i „Promont Frigo“, hladnjača sa najsavreme-

nijom opremom za održavanje zadatih temperatura, koja se bavi otkupom, zamrzavanjem, pakovanjem i trgovinom zamrznutog voća, uvozom i izvozom svežeg voća i povrća.

Treći član „PROMONT GROUP“ je Promont Distillery koja se bavi proizvodnjom visokokvalitetnih rakija od voća: kajsije, dunje, šljive, kruške Vilijamovke i grožđa sorte Hamburg.

Kompaniji „PROMONT GROUP“ se nakon „Promont Frigo“ i „Premier rakija“, pridružio i sektor turizma. Od začetka ideje do realizaije Hotela „Premier Aqua“***** prošlo je samo dve godine. Sledeći korak je bio izgradnja turističkog kompleksa „Vrdnička kula“, sa nizom od 10 luksuznih kućica i etno restoranom, zatim Hotel „Vrdnička kula“, i sve to obogaćeno sadržajima, od kojih su najatraktivniji avantura park i zipline, koji je sa 1.480m, najduži na Balkanu.

Ove godine, pored Premier rakija, započeta je proizvodnja vrhunskog zanatskog piva.

Već sledeće godine u planu je izgradnja još jednog hotela sa devet bazena. Zahvaljujući hrabrosti i poslovnom iskustvu, Hotel „Fruške terme“ će biti još jedan iskorak u hotelijerstvu na našem prostoru.

Obraćajući se prisutnima, gospodin Milenko Cicmil, vlasnik „PROMONT GROUP“, ovu ekspanziju razvoja smatra zalogom za budućnost Banje Vrdnik, opštine Irig, kojoj pripada, i svim sadašnjim i budućim korisnicima. Gospodin Cicmil je sa svojim naslednikom, Aleksandrom Cicmilom obećao još sjajniji i dinamičniji razvoj u budućnosti. - Ključ uspeha u jednom poslu je imati

Porodica je osnov svega - Milinko Cicmil sa suprugom Ljiljanom i sinom Aleksandrom viziju i ne odustati od njenog ostvarenja, kao i da treba negovati proverene partnere. U kompaniji koju predvodim je 1989. godine bilo 35, a danas naš kolektiv broji 250 zaposle-

Jelena Radivojević sa priznanjem nih, što znači da u njoj oslonac nalazi oko 1.000 ljudi, i to me čini posebno zadovoljnim izjavio je gospodin Milinko Cicmil.

Proslava godišnjice bila je i povod za dodelu nagrada.

Ovom prilikom dodeljene su plakete zahvalnosti i to: Zlatna plaketa „Srbijagasu“ za saradnju dužu od 30 godina - plaketu je primio generalni direktor „Srbijagasa“, gospodin Dušan Bajatović; Srebrna plaketa kompaniji „DDOR Novi Sad“ za saradnju od 25 godina - plaketu je primio gospodin Maurizio Valla, direktor marketinga i prodaje; Bronzana plaketa za dvadesetogodišnju saradnju dodeljena je građevinskom preduzeću „Best izgradnja“ i gospodinu Milovanu Zeljkoviću.

Kao šlag na tortu, u vreme proslave, direktorica hotela „Premier Aqua“ i Etno kompleksa „Vrdnička kula“, gospođa Jelena Radivojević, u Beogradu je primala Regionalnu nagradu „Biznis Partner 2018“ koju svake godine dodeljuje kompanija „Mass Media International“. Nagrada „Brend lider“ ove godine, u kategoriji turizma, samo je jedno u nizu priznanja koje je pripalo fruškogorskim biserima - Etno kompleksu „Vrdnička kula“ i hotelu „Premier Aqua“.

19

Kulturni sadržaji izlaze iz zone komfora

P

okrajinka sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Dragana Milošević, je u subotu, 03. novembra 2018. godine, na platou Etno kompleksa „Vrdnička kula“, prisustvovala mini koncertu Vojvođanskog simfonijskog orkestra koji je za ovu priliku, za predškolce i decu osnovnoškolskog uzrasta iz Vrdnika, izveo simfonijsku bajku Sergeja Prokofjefa „Peća i vuk“. Orkestrom je dirigovao Mikica Dragana Milošević Scena iz simfonijske bajke Peća i vuk Jevtić, a glumac Pozorišta na Terazijama, Dragan Vujić Vujrelativno malo prilika da prisustvuju jed- mogu u pratnji roditelja, odazvali bezmalo ke, našao se u ulozi naratora.

Ovo je bio jedan od zajedničkih nom koncertu. Angažovanjem vrhunskih svi đaci OŠ „Milica Stojadinović Srpkinja“ projekata Pokrajinske vlade Pokra- profesionalaca i sa sadržajem primerenim i da su shodno svom uzrastu, sa velikim injinkog sekretarijata za kulturu, jav- deci, ovaj event se može okarakterisati teresovanjem ispratili ceo događaj.

- Sve je zamišljeno tako da ne bude ni no informisanje i odnose s verskim pravim spektaklom.

Kompletnom utisku doprinelo je i lepo nalik na još jednu dodatnu lekciju, kojima zajednicama i Fondacije „Novi Sad vreme, ali i maksimalno uređen i prijatan su đaci inače (pre)opterećeni tokom radne 2021 - Evropska prestonica kulture“, ambijent u kojem je koncert održan, a opet nedelje, i ovo je dokaz koliko ih upravo finansiran kroz konkurs Fondacije ovakve sadržaji interesu„Publika u fokusu“. ju. Oni su budući amba- Ovaj koncert je orsadori kulture - izjavila ganizovan sa namerom je sekretarka i dodala tenda se najmlađoj publidenciju izmeštanja kulturci približi simfonijska nih događaja iz užeg gradmuzika, i da ih „uvuskog jezgra, i da je ovo čemo“ u svet klasične samo prva u nizu sličnih muzike na jedan primanifestacija koje će biti jemčiv i moderan naorganizovane u budućčin. Ovo je prvi korak nosti. Namera Pokrajinu nizu planiranih koje ske vlade, koje Fondacija će napraviti Pokrajin„Novi Sad 2021“ sprovodi ska vlada i Fondacija u svojim aktivnostima, je „Novi Sad 2021“ da bi i formiranje tzv. kulturna najlepši način deci, nih stanica, koji imaju za potom i odraslima, pricilj oživljavanje kulturnih bližili istinske kulturne objekata koji duže vreme vrednosti i ponudili nisu bili aktivni. Sve je to im realne vednosti za Mališani su bili fascinirani predstavom trebalo da rezultira izlaskom potpun užitak - istakla je prirodan i njima bizak i poznat – primetila kulturnih aktivnosti iz „zone komfora“, odtom prilikom sekretarka Milošević. je naša sagovornica. nosno centra grada.

Na ovaj način će, po Za ovaj događaj mogli bismo reći Da je ovo bilo nešto posebno govori i rečima Dragane Milošević, kulturni sadrda je bio mali izlet u kulturu, ali podatak da su se u subotu, na poziv nastavžaji biti realizovani na prostorima gde je to veliki za decu u čijem mestu nema nika i vaspitača da dođu na koncert ako do sada bilo teško zamislivo. pozorišta, niti koncertne dvorane i

20

Priprema za 2021. ali i za godine posle nje

F

ondacija „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“ kroz saradnju sa Pokrajinskom vladom, u okviru Evropske prestonice kulture, krenula je u realizaciju još jednog u nizu projekta - Buđenje Fruške gore. Ovim je predviđeno uključivanje u projekat Evropske prestonice kulture, pored Novog Sada i tri fruškogorske opštine: Sremskih Karlovaca, Iriga i Beočina, u kojima će biti obnovljeni i uspostavljeni pre svega kulturni sadržaji, uz izgradnju infrastrukture, putem povezivanja javno-privatnog sektora, nevladinih organizacija i verskih zajednica.

Direktor Fondacije „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“, gospodin Nemanja Milenković je rekao da je prelazak na drugu stranu Dunava nešto što je nedostajalo Sremu i, u ovom slučaju Vrdniku, koji je na 25 minuta od Novog Sada i na sat vremena od Beograda. Tom prilikom istakao je značaj uspostavljanja autobuske linije koja će redovno saobraćati na relaciji Vrdnik - Novi Sad. On je podsetio na činjenicu da smo donedano bili skloni da Novi Sad doživljamo isto onako kako su ga doživljavli njegovi žitelji na kraju XIX i početku XX veka, da tamo gde su groblja tamo je bio i kraj grada. U te okvire se nekako ušuškala i kultura.

Po njegovom mišljenju, potrebno je osloboditi se predrasuda i da centar grada nije samo Trgu slobode i nekoliko ulica pored: - Što pre treba da prihvatimo Frušku goru kao veliki park i veliki resurs i uz to deo Novog Sada, bez obzira da li se radi o opštini Irig, Banji Vrdnik ili nekom drugom sremskom mestu, i da je to prostor Zone 021 u kojoj svi treba da bogatimo svoj duh, oplemenjujemo dušu prirodom, budućim kulturnim sadržajima, ali i da pozovemo druge i sa njima podelimo ovo blago koje imamo.

Gospodin Milenković prezadovoljan dosadašnjim postignućima, a na osnovu rezultata istraživanja građana od strane nezavisnih eksperata iz Brisela i Novosadskog univerziteta, kao i saopštenjem prvog čoveka evropske kulture, gospodina Tibora Navračiča, evropskog komesara za kulturu, mlade, obrazovanje i sport. Poseta Novom Sadu početkom oktobra i direktna podrška evropskog komesara dosadašnjim pripremama za Evropsku prestonicu kulture 2021. je utoliko značajnija jer potvrđuje da su rezultati vidljivi dve godine od dobijanja prestižne titule. Suprotno dosadašnjoj praksi kandidata, na „poluvremenu“ često dolazi do zamora materijala i posustajanja, dok se u našem slučaju dešavaju veliki pomaci što građani prepoznaju, a kulturna scena postaje sve bogatija i uspeva da dokaže da kultura može da bude svuda i na svakom mestu.

- Ovo je malo prenapregnut sistem i za naš tim, ali s druge strane važno je da istrajemo, pre svega zbog podizanja kapaciteta.

Hoćemo da pokažemo da je ovo momenat koji moramo iskoristiti, ispitati šta je dobro a šta ne. Pred nama je period od još dve godine i potom 2021. godina koju će obeležiti veliki šou, ali je to samo priprema za sve ono što ćemo ostaviti za posle, za budućnost. Mislim na objekte, na nove navike i ideje građana svih uzrasta, nova mesta koja će postati kulturna i kultna - istakao je gospodin Nemanja Milenković.

Nemanja Milenković

Irigu vraćena ćuvena Vinska ulica

Banoštor - biser opštine Beočin i Fruške gore

21

Uloga Pokrajinske vlade u razvoju vinske industrije i vinskog turizma

V

ojvodina zasigurno postaje jedno od prepoznatljivih vinskih regija u Evropi. Sa podrškom Pokrajinske vlade, entuzijazmom, verom i radom vinara, te proizvodnjom vina sa geografskom oznakom porekla, kao i primenom digitalnih tehnologija Instituta BioSens na naša vina, te podizanjem kapaciteta Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u narednim godinama ćemo moći da konku-

minuta, iz jednog uzorka, precizno određuje tridesetak parametara šire, šire u fermentaciji i vina i time omogućuje ne samo vinarima koji su tržišno zastupljeniji već i onim manjim, da za simbolična finansijska sredstva, za samo nekoliko minuta dobiju analizu vina i prate njihov kontinuitet sazrevanja, što je najbolji put do dobrog vina.

U toku sledeće godine Sekretarijat za privredu i turizam će subvencijom omogućiti nabavku izobaričnih tankova - autoklava za proizvodnju penušavih vina po metodi Charmat-Martinotti (Prosecco ili Frizzante) za proizvodnju klasterskog penušavca svih vinara Vojvodine čime će biti omogućen izlazak na evropsko i svetsko tržište.

U planu je i nabavka mobilne punilice koja je finansijski zahtevna čime bi u istoriju otišlo ručno i poluautomatsko punjenje boca. Time bi i mali i Sa svečanosti otvaranja Laboratorije za analizu šire veliki vinari dobili mogućnost da na higijenski ispravan, kvarišeno i Bordou i Toskani, i drugim svetski litetan i brz način flaširaju svoja vina bez poznatim regijama - izjavio je potpredsed- dodatnih troškova i izdvajanja sredstava nik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekre- za skupu opremu. tar za privredu i turizam, gospodin Ivan - Jedna od ideja je sprovođenje analiĐoković, na svečanoj sednici Udruženja ze socijalno-ekonomskih uticaja vinske proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem Fruška gora”.

Obraćajući se tom prilikom prisutnima, pokrajinski sekretar je podsetio da je u 2018. Vlada nastavila započeto u prethodnoj godini. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, a zatim Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, pomogli su vinske manifestacije i uspeli da razdvoje deo koji se odnosi na poljoprivrednu proizvodnju (vinogradarstvo) i proizvodnju vina za tržište. Izdvojena su Niko srećniji od vinara značajna sredstva za podizanje degustacionih sala i restauraterskih objekata industrije na Vojvodinu; da podržimo, a u vojvođanskim vinarijama; obezbeđena u budućnosti i tranformišemo Institut za su sredstva za nabavku laboratorije FOSS voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim WINE SCAN SO2, koja za samo nekoliko Karlovcima Departmana za voćarstvo,

22

Ivan Đoković vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u Institut svetskog ranga - između ostalog istakao je gospodin Đoković.

Sredinom novembra na sednici Skupštine AP Vojvodine usvojen je strateški dokument od velikog značaja za unapređenje i razvoj turizma u Vojvodini - Program razvoja turizma. Njime je obuhvaćeno sprovođenje definisanih aktivnosti u sferi turizma za period od četiri godine u skladu sa Zakonom o turizmu i Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine, a vinski rizortovi su jedan od ključnih investicionih projekata ovog Programa.

Sekretar je istakao da je cilj ovako namenskog i sistematskog pristupa turizmu, podizanje ekonomskih i multiplikativnih efekata koje turizam ima na sveobuhvatni društveno-ekonomski, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, životnu sredinu i razvoj komplementarnih delatnosti, odnosno podizanje reputacije Vojvodine i Srbije, kao turističke i vinske regije, a pre svega kulturnog miljea i lične kulture pojedinaca i društvenih grupa prelaskom s rakijsko-pivopijske, na ovu novu prisutnu poslednjih 10 - 15 godina.

Gordan Bašić Zajednički snimak vinara i laureata

U

Udruženje proizvođača vina Srem - Fruška gora

druženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“ je u 2018. uradilo kapitalan posao izradom Elaborata o proizvodnji vina sa geografskim poreklom „Sremski rejon“/„Srem“, koji je 2. novembra objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Rešenje o uspostavljanju geografske oznake za vino „Sremski rejon“/„Srem“ se očekuje početkom iduće godine, kada će isteći rok od minimum 60 dana javnog uvida Elaborata.

- Izradu elaborata smo počeli pre dve i po godine, prikupljanjem dokumentacije o vinarijama, njihovim vinogradima, položajima vinograda, orografskim karakteristikama, klimi, sortama grožđa, tradiciji u proizvodnji, kao i prikupljanjem podataka o vinima i specifičnim enološkim postupcima koje vinarije primenjuju - obavestio je predsednik Upravnog odbora Udruženja, gospodin Gordan Bašić, i nastavio: - Usledilo je razvrstavanje vina po tipovima, sortiranje dokazne dokumentacije, a zatim i unošenje svih neophodnih podataka u Elaborat. Kada je tekst Elaborata prihvaćen od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, formirana je Radna grupa za ustanovljavanje oznake geografskog porekla za vino „Sremski rejon“/„Srem“, koja je brojala 10 članova. Nakon otklanjanja primedbi koje su članovi Radne grupe imali u vezi sa tekstom Elaborata, organizovana je terenska kontrola 34 vinarije i njihovih vinograda obuhvaćenih Elaboratom. Terenska kontrola je sprovedena u periodu od 21. do 29. avgusta. Zatim je, 18. i 19. septembra organizovana dvodnevna završna konferencija sa degustacijom vina, obuhvaćenih Elaboratom. Članovi radne grupe su tada dali smernice da se usaglase podaci prikupljeni tokom terenske kontrole, i degustirali 147 vina navedenih u Elaboratu. Prema njihovim sugestijama smanjen je broj tipova vina, ali su neki tipovi dobili podtipove, odnosno stilove vina. U konačnoj verziji Elaborata navedeno je 17 tipova belih suvih/polusuvih vina, 7 tipova roze suvih/polusuvih vina, 16 tipova crvenih suvih/polusuvih vina, 1 tip crvenog poluslatkog/slatkog vina, 1 tip belog kvalitetnog penušavog vina i 1 tip roze kvalitetnog penušavog vina - obavestio je Bašić.

On se osvrnuo i na učešće Udruženja na vinskim manifestacijama.

- Naše udruženje je u 2018. godini, bilo zaduženo za organi-

zovanje vinara na štandu VINARI VOJVODINE, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, u okviru 9-tog BeoWine Fair-a i Sajma turizma. Na zajedničkom štandu je nastupila 21 vinarija.

Zajedničke nastupe naši članovi su imali na Interfest-u, koji je održan od 14. do 16. juna na Trgu Slobode u Novom Sadu, kao i na Novembar vino festu koji je održan 2. i 3. novembra u hotelu ZIRA u Beogradu. Za kraj godine, Udruženje je organizovalo 2.

Salon vina Vojvodine, 16. novembra u Beogradu, na kome je učestvovalo 25 vojvođanskih vinarija. Udruženje je podržalo manifestaciju Wine park 30. juna u Sremskoj Mitrovici, a organizatori su članovi udruženja. Ova manifestacija je ocenjena kao jedna od najbolje organizovanih u Srbiji.

Gospodin Bašić napomenuo je da je Udruženje tokom ove godine organizovalo više jednodnevnih obuka za svoje članove.

- Panel o zlatastom žutilu vinove loze organizovali smo u januaru, Info dan o mugućnostima korišćenja sredstava iz EU fondova krajem aprila, u novembru smo bili suorganizatori naučno-stručnog skupa INOVACIJE U VINOGRADARSTVU na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a članovima Udruženja predstavljen je Institut BioSence i njihov softver AgroSense. Treba još napomenuti da su članovi redovno informisani o izmenama podzakonskih akata u vezi sa proizvodnjom vina, kao i o raspisivanju konkursa za dodelu bespovratnih sredstava ili povoljnih kreditnih linija. Boljoj informisani doprineće i novi sajt udruženja www.udruzenjevinara. rs i aplikacija Fruska_GoWine, pomoću kojih će biti promovisan rad udruženja i njegovih članova - zaključio je Bašić.

Na svečanoj sednica održanoj krajem decembra Udruženje je dodelilo Zahvalnice članovima i institucijama koji su doprineli radu i unapređenju vinogradarstva i vinarstva u Fruškogorskom vinogorju: Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam i gospodinu Ivanu Đokoviću, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i dr Vuku V. Radojeviću, Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost i prof. dr Zoranu Miloševiću, kao i Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i prof. dr Nedeljku Tici. Njima su tom prilikom uručena vina proizvedena kupažom koji su za ovu priliku proizveli fruškogorski vinari.

23

Impozantan bilans rada Turističke organizacije Vojvodine u 2018.

Zajednički snimak učesnika promo ture TOV ispred Manastira Mesić

B

rojne aktivnosti TOV-a u prethodnom periodu imale su za cilj da region Vojvodine učine prepoznatljivim na domaćem i stranom tržištu.

Inovativni pristupi u promociji turističkih proizvoda, nastupi na domaćem i stranom tržištu rezultirali su porastom broja gostiju na teritoriji cele Pokrajine.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, teritoriju Vojvodine u periodu od januara do kraja oktobra 2018. godine posetilo je 457.736 turista, što je za 8,6% više u odnosu na isti period 2017., a broj dolazaka stranih turista bio je veći za 13,9%. Broj noćenja za isti period uvećan je za 13%, uz povećanje broja noćenja stranih turista od 16%.

Samo u oktobru Vojvodinu je posetilo 53.969 posetilaca, što je za 2,6% više u odnosu na isti period prethodne godine. Od tog broja strani turisti su zabeležili posvećanje od 10% u odnosu na isti period 2017. godine, u avgustu čak za 10,5%.

Turistička organizacija Vojvodine (TOV) odgovorno je preuzela ulogu vodećeg domaćina u ovoj branši, trudeći se iz godine u godinu da utvrdi dovoljno relevantnih povoda za dolazak turista u severnu pokrajinu. Novi projekti TOV-a predstavljaju značajan iskorak ka modernijem poslova-

24

nju upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), kao što je ViCTour (Virtual and Cultural Tourism), finansiran iz Intereg IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020, sa ciljem unapređenja turističke promocije vezane za kulturni turizam razvojem prepoznatljivog vizuelnog identiteta regije, kao i njene vidljivosti putem holograma, interaktivnih totema, audio i virtuelnih vodiča. Putem ovog projekta, između ostalog, uspostavljane su i ture obilaska fruškogorskih manastira sa hologramskim prikazom. Projekat u trajanju od 28 meseci, zaživeo je 15. juna 2017. godine.

Digitalni vodič kroz turizam APV, kreiran u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, podržan od Pokrajinske vlade, od posebnog je interesa za Vojvodinu. Reč je o unapređenoj bazi podataka i video materijala koji na multimedijalan i atraktivan način prikazuju turističku ponudu Vojvodine.

Poslovni kurs TOV-a, kako objašnjava direktorica, gospođa Nataša Pavlović, pretvaranje atrakcija i potencijala u gotove turističke proizvode, rezultirao je ne samo povećanjem broja turista, već i njihovim zadovoljstvom kvalitetom boravka. TOV je u tom cilju organizovala promotiv-

ne kampanje za domaće i strane medije: „Panonska letnja avantura“, u junu 2018. obilaskom čardi, i „Duša panonske jeseni“, u septembru, obilaskom vojvođanskih manastira i vinarija.

Prema rečima gospođe Pavlović, TOV je kreirala i određene turističke proizvode prilagođene titulama Omladinske prestonice mladih 2019 i Evropske prestonice kulture 2021., čija se prezentacija u kontinuitetu sprovodi na sajmovima, ali i mimo njih, u zemlji i inostranstvu.

Uz podršku Pokrajinske vlade, osam gradova je ove godine imalo priliku da se predstavi na Sajmu turizma u Pekingu „COTTM“ (China Outbound Travel&Tourism Market), koji je realizovala Razvojna agencija Vojvodine i TOV. Kruna promotivnih aktivnosti Turističke organizacije Vojvodine je organizacija promocije Vojvodine u Tel Avivu u Izraelu. Nakon brojnih i uspešnih “Dana Vojvodine” u regionu, predstavnicima medija, turističkih operatera i agencija, zajedno sa turističkom privredom, na centralnom događaju u hotelu Hilton u Tel Avivu predstavljena je lepota i šarm panonske ravnice. AP Vojvodina poslednjih godina beleži porast turista iz Izraela. U poslednjih pet godina broj dolazaka turista iz Izraela se povećao za čak 240%, dok je broj noćenja povećan za 215%. Posetioci iz ove destinacije, najviše posećuju Novi Sad i Suboticu, upravo iz razloga što se u ovim gradovima nalaze sinagoge, koje su simboli jevrejske kulture i duhovnosti.

Zahvaljujući sredstvima Pokrajinske vlade, TOV će uskoro dobiti novi prostor - Informativni centar (Bul. Mihajla Pupina 18), koji bi trebao da bude polazna tačka svih turista, ali i mesto predstavljanja opština i gradova i najava njihovih aktivnosti, te mesto predstavljanja najznačajnijih privrednih subjekata.

Posle otvaranje INFO centra direktorica najavljuje i nove turističke proizvode u kojima će biti sadržana sva esencija onoga što vojvođanska ravnica ima da ponudi, demonstrirajući njene bisere, „ušuškana“ mesta interesantna i domaćim i stranim turistima.

Novi Sad kroz prizmu aktivnosti, priznanja i statistike

O

ve godine Turistička organizacija Grada Novog Sada - TONS, obeležila je 10 godina rada i ostvarila veoma uspešnu turističku sezonu za Grad Novi Sad. Osnovana 26. decembra 2008. godine odlukom Skupštine Grada Novog Sada imala je različite mene, ali zahvaljujući pre svega uigranom timu koji je negovao timski rad, osim dobre atmosfere u kolektivu ostvareni su i dobri rezultati: nebrojano uspešnih promocija Novog Sada na brojnim domaćim i međunarodnim sajmovima, realizovan je projekat turističke signalizacije, štampano preko 80 promo brošura i promo filmova, pokrenuto je nekoliko promotivnih turističkih tura, bio je dobar domaćin velikom broju novinara i turoperatora iz celog sveta.

TONS je u proteklih godinu dana doprineo izuzetno visokom pozicioniranju Novog Sada kao poželjne turističke destinacije. Čuveni vodič i magazin „Lonely Planet“ proglasio je Novi Sad za jednu od najboljih svetskih gradskih destinacija koje obavezno treba posetiti u 2019.

Od aktivnosti TONS-a koje su se izdvojile ove godine bila je Dunavska konvencija početkom decembra na kojoj je TONS pred oko 300 učesnika iz cele Evrope, predstavio svoju ponudu grada, a koja će biti ponuđena turističkim agencijama i kompanijama koje se bave dovođenjem turista kruzerima u Srbiju. Četiri tematske rute: Centar grada, Petrovaradinska tvrđava, Sremski Karlovci i Gastronomska ponuda vojvođanskog područja na salašu, obišao je jedan broj učesnika konferencije.

S obzirom da su gotovo sve turističke ture za narednu godinu već rasprodate, promotivne aktivnosti TONS-a odnosile su se na ture za sezonu 2020 i 2021.

TONS je finansijski podržao projekat koji je za članove Udruženja turističkih vodiča predstavila Vinska akademija Srbije, a u cilju sticanja neophodnih zanja iz oblasti vinske kulture, kako bi na najbolji

Ekipa Turističke organizacije Grada Novog Sada način gostima mogli prezentovati vinsku ponudu ovog područja.

Na poziv Turističke organizacije Beograda, TONS se priključio promotivnoj turi za novinare iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Republike Srpske sa ciljem upoznavanja Novog Sada, sa akcentom na kulturnu i umetničku ponudu grada.

Kao rezultat kontinuiranog i uspešnog rada, saradnje sa turističkom privredom i drugim organizacijama, TONS je krunisao nagradama: početkom septembra dobitnik je nagrade „Zlatni Pincum“ za najbolji turistički film u Srbiji, sredinom decembra dobitnik je prestižnog priznanja „Turistički cvet“ u kategoriji turističkih organizacija, jer je, po mišljenju Turističke organiizacije Srbije koja nagradu dodeljuje, svojim brojnim promotivnim kampanjama i aktivnostima sprovedenim u prethodnom periodu u zemlji i regionu, privukao izuzetno veliki broj turista.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije na teritoriji Grada Novog Sada u periodu januar - oktobar 2018. boravilo je 8,4% turista više u odnosu na isti period prethodne godine, sa zna-

čajnim rastom stranih turista (14,4%). Za prvih deset meseci broj noćenja je porastao za 21,5% (27,1% domaći, 18,7% strani gosti).

Od 25 hotela i 5 drugih objekata za smeštaj, u Novom Sadu je u oktobru 2018. godine najviše turista došlo iz Srbije, zatim iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Kine, Grčke, Makedonije, Ruske federacije, Nemačke, ostalih zemalja. Po dolascima turista prve tri vanevropske zemlje su Kina, SAD i Australija.

U periodu januar - oktobar 2018. Info centar TONS-a posetilo je 5.182 turista (od toga 4.777 stranaca i 405 domaćih).

Najveći broj stranaca bili su iz Nemačke, zatim Kine, Turske, Rusije, Francuske, Španije, Velike Britanije, Hrvatske, SAD-a, Izraela. Interesantno je da su Novi Sad tokom oktobra posetili i gosti iz Indije, Filipina, Brazila i Argentine.

Pored svih redovnih aktivnosti, pred TONS-om je i velika odgovornost profesionalne pripreme i praćenja događaja i aktivnosti vezanih za Novi Sad Omladinsku prestonicu Evrope 2019 i Evropsku prestonicu kulture 2021.

25

Privredna komora Vojvodine

Sa Srpsko-Mađarskog foruma u PKV

P

rivredna komora Vojvodine (PKV) i tokom 2018. godine organizovala je mnogobrojne poslovne forume, konferencije, okrugle stolove, u okviru kojih su održani bilateralni susreti domaćih i inostranih privrednika. O rezultatima tih aktivnosti za novogodišnje izdanje revije„TopSrbija“, govori predsednik PKV, Boško Vučurević.

PKV jedan od organizatora Sajma Nauka za privredu * Krajem prethodne godine rekli ste da je osnovni plan PKV da u 2018. godini napravi korak dalje kada je regionalna saradnja u pitanju. Da li je učinjen pomak u tom aspektu?

- Konstantno ulaganje u proširivanje mreže privrednika jedan je od osnovnih zadataka PKV. Veliki broj privrednika, kompanija, domaćih i stranih delegacija susrelo se ove godine u Komori.

Ugostili smo delegacije iz Mađarske, Rumunije, Rusije, Slovenije, Republike Srpske, Hrvatske, Italije, Češke, Egipta, Kine,

26

Turske, Francuske. U septembru, samo u okviru Regionalnog poslovnog foruma, u PKV okupilo se preko 140 registrovanih kompanija i poslovnih asocijacija iz 16 zemalja sveta, iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, metalo-prerađivačke industrije i turizma. RPF organizovale su Skupština evropskih regija i Skupština AP Vojvodine u saradnji sa PKV, RAV i EEN, a uz podršku Fonda „Evropski poslovi“ AP Vojvodine. U toku 2018. godine, ozvaničili smo saradnju sa regionalnim privrednim komorama u Pečuju (Mađarska), Val d ’Oazu (Francuska), Valoniji (Belgija), Ostravi (Češka), Bursi i Konji (Turska), a potpisali smo sporazum o saradnji i sa Ekonomskim fakultetom u Subotici i FINS-om u Novom Sadu. Nakon toga, realizovali smo nekoliko zajedničkih dogovora, što je rezultiralo mnogobrojnim susretima privrednika čime je otvoren put za ostvarivanje interesa privred-

nika, odnosno unapređenja njihovog poslovanja. Tokom Sajma poljoprivrede u Novom Sadu, potpisali smo sporazum sa Privrednim društvom Adonis-SKP, ovlašćenim predstavnikom turske sajamske organizacije „Tȕyapfairs“.

Kada je unapređenje regionalne saradnje i uvezivanje privrednika sa inostranim tržištima u pitanju, predvodili smo mnoge privredne delegacije iz Vojvodine na privredne sajmove i konferencije, kao i studijska putovanja u inostranstvu - Turska, Crna Gora, Republika Srpska, BiH, Italija, Mađarska, Hrvatska, Češka, Austrija, Grčka. Okupili smo ove godine ukupno oko 300 privrednika koji su, kao deo delegacije PKV, predstavljali vojvođansku privredu, ostvarivali kontakte sa inostranim privrednicima i upoznavali se sa tržištima zemalja u kojima smo boravili. Sporazumi koje smo potpisali u 2017. sa regionalnim privrednim komorama, klasterima, asocijacija-

- uspešna 2018. godina ma realizovani su ove godine, zahvaljujući uspešnoj saradnji koju smo ostvarili sa njima u periodu iza nas, a sve to u cilju olakšavanja poslovanja privrednicima. * PKV izrazito je bila aktivna i u sferi turizma. Da li ste zadovoljni ostvarenim?

- Trudimo se da akcenat stavimo na celokupnu privredu, a kada posmatramo samo podatke iz oblasti turizma, možemo da konstatujemo da imaju uzlaznu putanju, što je rezultat zajedničkog rada Pokrajinske vlade, Turističke organizacije Vojvodine, PKV. Na samom početku godine, organizovali smo konferenciju u Pečuju i studijsku posetu vinskoj regiji Vilanj, gde su se naši vinari susreli sa mađarskim, zatim smo predvodili vojvođansku privrednu delegaciju na sajam vina u Veroni „Vinitali“, posetili smo sajmove turizma u Beogradu, Zagrebu, Budimpešti, a na Sajmu turizma na Novosadskom sajmu, okupili smo veliki broj izlagača i gostiju iz Vojvodine, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Republike Srpske, koji u PKV prezentovali turističke potencijale i održali uspešne bilateralne susrete. U oktobru smo učestvovali u otvaranju manifestacije „Dani Vojvodine u Beču“, u organizaciji TOV, gde smo zajedno predstavili Vojvodinu i njene turističke potencijale. AP Vojvodina tradicionalno ima dobru poslovnu saradnju sa austrijskim pokrajinama i privrednicima, koja se naročito ogleda u sferi stranih ulaganja, o čemu govori podatak da od ukupnog broja austrijskih kompanija u Srbiji, većina posluje na teritoriji Pokrajine. Narednog meseca, organizovali smo zajedno sa Grčko-srpskom komorom Severne Grčke, Prvi grčko-srp-

Sa kolegama iz regiona na Sajmu turizma ski turistički forum u Solunu.

Vojvodina raspolaže sa preko 60 hotela različitih kategorija, kapaciteta preko 4.000 ležajeva što omogućava boravak kako poslovnim, tako i turistima koji dolaze u razgledanje i obilazak Vojvodine. U decembru smo organizovali skup posvećen salašima i seoskim turističkim domaćinstvima, kao

vodini. Na taj način, želimo da damo podstrek svima koji marljivo rade tokom cele godine, unapređujući značajan segment vojvođanske privrede kroz usavršavanje sopstvenog poslovanja. * Pomenuli ste pozitivne podatke, da li je povećan broj turista u Vojvodini u odnosu na prethodnu godinu?

Sporazum sa Privrednom komorom Valonije značajnom segmentu naše turističke ponude.

U 2018. godini dodelili smo, po 26. put, nagrade i plakete „Kapije uspeha“, priznanja najboljima za dostignuti kvalitet u pružanju usluga u ugostiteljsko-turističkoj delatnosti u 2017. godini u Voj-

- Prema podacima RZS, koje je obradila PKV, u Vojvodini je, u prvih devet meseci tekuće godine, ukupan broj dolazaka turista povećan za 9,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Od toga, broj dolazaka domaćih turista povećan je za pet odsto, dok

je broj dolazaka stranih turista povećan za skoro 15 odsto.

Vojvodinu je u pomenutom periodu posetilo skoro 404.000 turista, i domaćih i stranih.

Sa ovim brojem dolazaka turista, Vojvodina je učestvovala sa preko 15 odsto u ukupnim dolascima turista u Republiku Srbiju u prvih devet meseci ove godine. Kada su registrovana noćenja turista u pitanju, za pomenuti period, došlo je takođe do povećanja od skoro 14 odsto u odnosu na isti period 2017. godine. U septembru 2018. godine, registrovano je nešto preko 118.000 noćenja turista, i domaćih i stranih, odnosno Vojvodina je sa tim brojem učestvovala sa nešto više od 14 odsto u ukupnim noćenjima turista u RS u septembru 2018. godine. U prvih osam meseci 2018. godine, devizni priliv od turizma u RS bio je u porastu za 13,2 odsto (što je 861 milion evra), u odnosu na isti period prethodne godine. * Koji su Vam planovi za godinu koja je ispred nas?

- Svakako da planiramo da nastavimo dosadašnjim tempom i uspostavljenu saradnju sa postojećim partnerima podignemo na viši nivo, kao i da započnemo nova partnerstva zarad daljeg razvoja naše privrede. Početkom 2019. godine, Privredna komora Vojvodine obeležiće svečanom akademijom veliki jubilej - 100 godina postojanja i rada. Mi imamo zadatak da, svojim radom i zalaganjem u periodu ispred nas, opravdamo poverenje dato našoj instituciji, koja je u prvom veku svoga postojanja menjala naziv, ali suština je ostala ista - PKV je uvek bila mesto okupljanja privrednika, institucija koja postoji zarad privrednika i unapređenja razvoja celokupne privrede.

27

28

Novosadski sajam u godini jubileja beležio rekorde

N

ovosadski sajam je u kalendarskoj 2018. godini uspešno realizovao 18 sajmova i izložbi u 63 sajamska dana, a u Kongresnom centru je priređeno 198 događaja tokom 260 dana. Od tih aktivnosti Novosadski sajam je prihodovao 617.595,000 dinara, 11 miliona više nego u 2017., što su najbolji rezultati ostvareni u ovom veku, odnosno za poslednjih 18 godina. Finansijski rast omogućio je 33 miliona ulaganje u imovinu, investicije za unapređivanje poslovnih kapaciteta.

Ove godine Novosadski sajam je obeležio tri značajna jubileja: 95 godina postojanja, 85 godina Međunarodnog poljoprivrednog sajma i 130 godina ocenjivanja kvaliteta.

Godinu jubileja obeležile su i dve prestižne nagrade za uspešno poslovanje. Kongresni centar je kao najbolji u Jugoistočnoj Evropi, dobio međunarodno priznanje SEEbtm Award, dok je Privredna komora Srbije (PKS) proglasila Kongresni centar „Master“ za jednog od najznačajnijih partnera u realizaciji projekata Evropska preduzetnička mreža tokom proteklih deset godina.

Generalni direktor Novosadskog sajma, gospodin Slobodan Cvetković, značajnim izdvaja sve veći broj novih manifestacija: Sajam zapošljavanja, Sajam stvaralaštva seoskih žena, SEE IT Summit, Forum dijaspore, koje kroz dodatno angažovanje prostornih kapaciteta donosi i povećanje profita.

Prema njegovim rečima, najveći broj novih sajamskih manifestacija na Novosadskom sajmu produkt su saradnje sa esnafskim udruženjima, kreativnim pojedincima i kompanijama koje se bave event-ima, gde je Novosad-

Obraćanje Slobodana Cvetkovića na otvaranju Poljoprivrednog sajma ski sajam uspeo da njihov deo aktivnosti ili zajednički produkuje, a neke podigne na viši nivo, prebaci na aktivnosti sajamskog karaktera: Sajam penzionera, Sajam mlinarstva, pekarstva, poslastičarstva i pakovanja, Novosadski Oktoberfest, Sajam Nauka za privredu, po prvi put Novembar fest. Plod saradnje sa Studentskim kulturnim centrom je novi koncertni prostor u Hali 6 od ove jeseni.

U Kongresnom centru održano je šest novih događaja međunarodnog renomea: Generalna skupština Saveta evropskih crkava, Konferencija BalCCon 2018, Mekst, Serbia Hair Open, Konferencija NS virual i Grow IT. Direktor je istakao i uspešnu saradnju sa Vladom Republike Srbije, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Pokrajinskom vladom, Gradom Novim Sadom i sa kompanijom Generali Osiguranje Srbija.

Sajamske manifestacije je ove godine posetilo oko 300.000 ljudi, što je takođe lepa posećenost, ali, gospodin Cvetković kaže da ima prostora i za „popravke“: - Priznanjima Novosadskog sajma koja su bila najprestežniji reper kvaliteta polako vraćamo stari sjaj, ali iskreno mislim da bi trebalo unaprediti način same procedure ocenjivanja,

suziti broj proizvoda koji se ocenjuju, čak i poskupeti tu vrstu usluge, da ne može svako ko poželi da se prijavi, već da pristup ocenjivanju bude još ozbiljniji, komisije još rigoroznije, da proizvodi koji ponesu znamenje Novosadskog sajma budu apsolutan dokaz kvaliteta.

On je dodao da je Novosadski sajam otvoren za sve vrste aktivnosti vezane i za Omladinsku prestonicu Evrope 2019 i Evropsku prestonicu kulture 2021 i kada je u pitanju Grad i kada su u pitanju specijalizovane agencije ovlašćene od strane Grada da se bave organizacijom događaja vezanim za ove vredne titule. Sajam je i dao mogućnost svim ovlašćenim da na svim sajamskim manifestacijama sprovode promociju predstojećih aktivnosti.

- Do sada smo pokazali da smo spremni da kreiramo neke nove zajedničke događaje, jer u našem kalendaru ima još uvek prostora za nešto novo, da radimo na nekim novim projektima - rekao je gospodin Slobodan Cvetković i uputio poziv svim kreativnim pojedincima, udruženjima građana, esnafskim udruženjima, da svoje aktivnosti kongresnog ili sajamskog tipa na neki način povežu sa Novosadskim sajmom koji raspolaže sa jednim od najboljih prostora na Balkanu, jer bi bila šteta da neki događaji koji imaju kapacitet ne budu održani u raspoloživim, a vrhunskim uslovima.

29

PMF studenti u

I

tokom 2018. godine, nadomak velikog jubileja - 50 godina postojanja, Prirodno-matematički fakultet (PMF) Univerziteta u Novom Sadu, svoj niz nagrada, upotpunio je novim priznanjima za uspešan rad, kako studenata, tako i profesora.

Više o tome u razgovoru sa dekanicom PMF-a, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević.

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekanica - Prošle nedelje smo dobili inforPMF-a maciju da je naša mlada asistentkinja sa Departmana za biologiju i ekologiju, Mirjana Ćuk, dobila „Lorealovu“ na- pojačane jednom mladom preduzetnicom gradu za žene u nauci i to je treća takva Bojanom Mumović, osvojile su drugu nagrada za PMF. Naš uvaženi profesor nagradu u oblasti hrane. Tačnije, one su Boža Dalmacija ispred Udruženja nastav- osmislile, patentirale, inovirale napitak nika, pre dve-tri nedelje dobio je nagradu kojim bi trebalo svi, ali prvenstveno žene u oblasti prirodno-matematičkih nauka za da se bore protiv anemije - obavestila je životno delo - rekla je dekanica PMF-, dr naša sagovornica.

Mirjana Ćik prima Lorealovu nagradu Žene u nauci Milica Pavkov Hrvojević, i najavila promociju naučnika kandidata koji su ušli u najuži izbor za nagradu „Dr Zoran Đinđić“, među kojima je ponovo kandidat PMF-a Marija Lesjak, već ponosni nosilac nekoliko prestižnih nagrada.

- U Beču, na jednom prestižnom takmičenju, koji organizuje Evropski institut za inovacije i tehnologiju, ekipa predvođena Marijom Lesjak, a tu su još naše naučnice i profesorke Ivana Beara i Nataša Simin,

30

Ističući brojna priznanja koja su krunisala rad PMF-a ove godine, ona je pomenula i studente gastronomije, koji su ove godine bili izuzetno uspešni, te dobijali prestižne međunarodne nagrade u profesionalnim kategorijama - za koktele, za pripremu gastronomskih specijaliteta.

- PMF je ove godine otvorio Laboratoriju za gastronome gde će oni moći da rade na savremenoj digitalnoj opremi. To je zapravo fondacija u Ženevi donirala

24.000 evra, ali je obaveza našeg fakulteta bila da uložimo i mi približno ista sredstva, tako da smo mi adaptirali prostor za tu laboratoriju i onda je Pokrajinski sekretarijat to prepoznao i donirao opremu od 34.000 evra. Takođe smo ove godine otvorili i sistem salu, koja je rezultat jednog međunarodnog, dunavskog Interreg projekta, gde se nalazi jedan kompjuterski klaster, ali isto tako i mrežna oprema - istakla je dekanica.

Na PMF-u se trenutno realizuje 113 domaćih projekata, od kojih su 72 republička, a ostali su pokrajinski.

- Devet novih, kratkoročnih smo dobili tokom 2018. godine, ali ono na šta sam posebno ponosna, što moram da istaknem je da se trenutno 57 međunarodnih projekata realizuje na fakultetu. Prošlog meseca smo dobili informaciju da smo dobili još jedan Horizont, a trenutno se četiri Horizonta 2020 realuzuje, od čega su tri iz oblasti „data science“. Dakle, na De-

Marija Lesjak je sa saradnicima na putu ka novom priznanju partmanu za matematiku i informatiku, to je stvarno jedna izuzetno aktuelna oblast.

Ovaj poslednji je primena mašinskog učenja u sajber „sekjuritiju“ - rekla je ona, i dodala da je među projektima i Evropski i industrijski doktorati, gde PMF zapravo sarađuje sa malim i srednjim preduzećima.

Takvo jedno preduzeće, koje se zapravo bavi animacijom ljudskog lika je „3lateral“, koje je takođe uključeno u ovaj projekat, a mi imamo jaku i dobru saradnju sa

centru učenja jedinstvene u regionu. Pokrajinski sekretarijat je sa sedam miliona dinara takođe pomogao adaptaciju grejanja u ovoj zgradi, jer je zaista bilo u izuzetno lošem stanju.

Naša sagovornica je podsetila da je PMF fakultet koji neguje bazične nauke što je važno za svako društvo i privredu, jer su sva dostignuća i u privredi i u tehnologiji zapravo potekla iz Sa svečanosti otvaranja Gastro laboratorije razvoja fundamentalnih nauka.

- Činjenica je da nas tržište i uopšte državni zahtevi u celini na neki način guraju ka tome da uspostavljamo saradnju sa privredom i da pokušavamo da te svoje nauke na neki način i primenimo. Uvek su postojale grupe koje su imale izuzetno dobru saradnju sa privredom, ali eto sad vidite, u primer koji sam navela, biohemičari koji su sada uspeli da patentiraju nešto i vrlo verovatno će to naći i svoje mesto na tržištu u budućnosti. Naravno, sad treba proći kroz celu aplikaciju za patent, Gastronomi uvek sa najvišim priznanjima na evropskom nivou čak to žele da urade.

PMF je i prošle i ove godine, imao zapažen nastup na sajmu „Nauka za privredu“ .

- Pri tome smo uradili jednu vrlo lepu brošuricu gde može da se vidi gde to i šta sve PMF nudi, koja rešenja nudi i na koji način može da doprinese boljitku društva, ne samo Univerziteta već i društva u celini.

A naši profesori i naši nastavnici to zaista svojim ugledom, svojim trudom i radom rade svakodnevno, oni su najcitiraniji i to uvek svi rezultati, svih akenta pokazuju na Univerziteta u Novom Sadu - sa ponosom je zaključila dr Pavkov Hrvojević, uz napomenu da je i prema H-indeksu, koji je pokazatelj naučne uspešnosti, a po kojem se sad sve češće rangiraju profesori ili nastavnici, PMF među prvih deset na Univerzitetu u Novom Sadu. Zato su studenti u centru ovakvog učenja ovog fakulteta.

Praktična nastava u Vinariji Šijački u Banoštoru

njima, gde će oni na neki način definisati temu, a doktorat će se realizovati ovde na PMF-u, odnosno na Departmanu za matematiku i informatiku. Otvoren je konkurs za studente doktorskih studija. Trenutno je u toku, a za ceo svet je otvoren. Neverovatan već broj aplikacija imamo.

Zatim, imamo trenutno sedam IPA pograničnih projekata. To su zaista veoma zanimljive teme, širok spektar pokriva, od zaštite životne sredine, preko zaštite kulturnog nasleđa, do upravljanja rizicima. I to jeste način i šok za PMF u finansijskom smislu, jer tu je predviđeno 15 odsto predfinansiranje i 15 odsto sufinansiranje, ali nekako smo zajedničim snagama i uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za finansije, uspeli i to da prebrodimo - kazala je dr Pavkov Hrvojević, i naglasila da Pokrajinski sekretarijat kontinuirano pomaže razvoju PMF-a i da se ove godine realizuje druga faza Herbara, jedne lepe botaničke zbirke

31

BSC sa uspehom završio poslovnu godinu

J

oš jedna kalendarska i poslovna godina je iza BSC Informativnog centra za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju. Prema rečima direktorice Marije Vujaković, bilo je dinamično i uzbudljivo.

- Realizovali smo 17 obuka sa 170 učesnika.

U želji da zadovoljimo sve zahteve naših korisnika, nekoliko obuka smo uradili kod njih - In haus. Godina koja je iza nas je godina „finalizacije“ našeg novog proizvoda tj. usluge sertifikacije HACCP sistem administratora u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO 17024.

Razvije ne su tri šeme sertifikacije: HACCP sistem administratora u mlinsko pekarskoj industriji; HACCP sistem administratora u klaničnoj industriji i preradi mesa i HACCP sistem administratora u mlekarskoj industriji. Šta BSC planira u 2019. godini?

- Pre svega, 2019. godina je godina našeg desetogodišnjeg jubileja! Zbog toga ćemo se posebno potruditi da nam svaki radni dan bude uzbudljiv i dinamičan i u funkciji zadovoljenja potreba naših korisnika.

Naše aktivnosti će biti usmerene na 4 osnovna pravca delovanja.

Pravi je ka organizaciji i realizaciji obuka, u skladu sa potrebama i zahtevima korisnika.

Ovo podrazumeva razvoj novih obuka, kao i unapređenje postojećih. Cilj nam je da u 2019. godini povećamo broj učesnika za 10% u odnosu na 2018. godinu; Takođe, radićemo na sertifikaciji osoba po razvijenim šemama sertifikacije u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO 17024. Naše ambicije su da u 2019. godini izdamo prve akreditovane sertifikate za 12 HACCP sistem administratora - po 4 za svaku šemu sertifikacije. Jubilarna godišnjica BSC Centra će biti u znaku razvoja novih šema sertifikacije, u skladu sa iskazanim potrebama prehrambene industrije. Prema dosadašnjim saznanjima, najveće interesovanje za sertifikaciju HACCP sistem administratora postoji kod proizvođača vina i voćnih rakija.

Jedan od prioriteta su savetodavne usluge, prvenstveno savetodavne usluge u oblasti usaglašavanja tehničkih proizvoda sa zahtevima evropskih direktiva i nacionalni pravilnika. Takođe, u skladu sa zahtevima korisnika pružaćemo i druge savetodavne usluge vezane za implementaciju menadžment sistema.

Ništa manje važan je i rad na projektima - domaćim, evropskim i ostalim na kojima budemo mogli da radimo, jedan je od pravaca delovanja,

32

Ono što je izvesno i što je planirano za 2019. godinu je realizacija pilot projekta: JAKE ŽENE - JAKO SELO. Projekat je kreiran u skladu sa „borbom“ za dostizanje prihvatljivog stepena rodne ravnopravnosti u našoj zemlji. Naime, vidljivost i ravnopravnost žena iz ruralnih sredina je na nezadovoljavajućem nivou. Bez obzira na njihovu ulogu u ekonomskom životu ruralnih sredina, one su ekonomski nejake i ne dostižu punu satisfakciju za svoj trud i uloženi rad.

Projektom ćemo uspostaviti sistem obuka za razvoj veština kod žena sa sela, koje će im omogućiti poboljšanje ekonomskog položaja i doprineti postepenom razvoju sredina u kojima žive. Ovaj pilot projekat će biti finansiran iz sopstvenih prihoda BSC centra - obavestila je gospođa Marija Vujaković.

FINS potvrdio svoju reputaciju

N

aučni institut za prehrambene tehnologije (FINS) u Novom Sadu je krajem godine bio domaćin IV Međunarodnog kongresa „Tehnologija, kvalitet i bezbednost hrane“ i XVIII Međunarodnog simpozijuma „Tehnologija hrane za životinje“. Cilj kongresa koji se održava svake druge godine, bio je da predstavi najnovija naučna saznanja iz oblasti hrane i hrane za životinje, omogući individualnu i institucionalnu međunarodnu saradnju, te podstakne umrežavanje. Po završetku Kongresa, direktorica Instituta, dr Olivera Đuragić, podelila je svoje viđenje događaja, koji je okupio naučnike iz 23 zemlje sveta koji su predstavili rezultate najnovijih naučnih dostignuća iz oblasti nauke o hrani i nauke o hrani za životinje.

- Smatram da smo ispunili naš cilj da okupimo naučnike iz Evrope i šire, ljude koji se bave različitim aspektima hrane, tehnologije, kvaliteta, bezbednosti, sve ono što se dešava u lancu hrane. Potvrda takvog razmišljanja su i pohvale učesnika, evropskih i američkih naučnika o organizaciji kongresa, ali i izboru tema. Posebno smo ponosni na prisustvo dva eminentna naučnika sa Texas A&M University koji su se pridružili opštoj oceni o kvalitetu ovog događaja. Tokom tri dana Kongres je bio stecište najeminentnijih naučnih radnika, inostranih i domaćih, koji su pre-

U jednoj od laboratorija zentovali vrhunske naučne rezultate, što nas čini veoma zadovoljnim. Kongres je bio prava prilika da pokažemo šta znamo i da shvatimo i pohvalimo se, da stojimo rame uz rame sa institucijama iz Evrope i sveta upravo zato što imamo kvalitetan istraživački kadar, mlade ljude koji rade u toj oblasti, i dosta dobru opremu, koja zahteva permanentno obnavljanje.

Dr Olivera Đuragić ( druga s desna) sa ekipom saradnika Napretka u naučnoistraživačkom radu strana korist i za FINS kao istraživačku nema bez savremene opreme. O tome koje instituciju i za neki privredni subjekt, su mogućnosti i načini dolaska do odgova- ali i za zemlju u celini, jer se dobijaju rajućih sredstava za rad, dr Đuragić kaže: sve bolji i kvalitetniji proizvodi, što je - Trudimo se da preko različitih konkur- benefit za privredu u celini ako se u nju sa, vidova subvencija ili pomoći koji nudi ulaže znanje. Poenta postojanja naučnodržava obezbedimo vrhunsku istraživačku istraživačkih instituta je primena znanja opremu. Poslednji ciklus projekata koje u praksi i zato se u ovoj instituciji trude finansira Ministarstva prosvete, nauke i da taj moto svakodnevno ispunjavaju. tehnološkog razvoja je još uvek u toku, na Upravo je sa uspehom završen jedan veliki samom početku tog ciklusa su bile raspi- međunarodni projekat iz programa Horisane velike javne nabavke za opremu za zont 2020 kojim je rukovodila dr Milica istraživačke institucije i tada smo dobili Pojić. Kakvi su dalji planovi FINS-a? dosta opreme. Kasnije, većih nabavki nije bilo. Nadam se da će Ministarstvo u budućnosti misliti i na nas i da će omogućiti nabavku savremenije opreme. Neka institutska oprema je već stara deset i više godina, a i ona „nova“ uvek bi mogla da se poboljša.

Na tržištu ima dobre opreme, ali je ona skupa. Očekujemo da će nadležna ministarstva, sekretarijati, imati sluha za takvu pomoć. Od SekretarijaIntenzivna saradnja sa proizvođačima ta za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost smo već dobili - Osim fokusa na svakodnevne delatpomoć za kupovinu opreme za molekular- nosti vezane za kontrolu kvaliteta i beznu analizu hrane i verujem da će taj trend bednosti hrane, Institut je aktivan i na saradnje biti nastavljen. nekoliko tekućih projekata koje finansira Institut je svetao primer povezanosti Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološnauke i privrede. Saradnja traje dugi niz kog razvoja, takođe i na nekoliko međunagodina, za šta FINS može da se zahvali rodnih projekata. Predstoje nam apliciranadležnim institucijama koje tu sarad- nja na buduće pozive i u pregovorima smo nju promovišu i podstiču raznim vrstama sa potencijalnim konzorcijumima iz Evroprograma, subvencija kako institucijama pe za koje se nadamo da će uroditi plodom tako i privrednim subjektima. To je obo- - izjavila je dr Olivera Đuragić.

33

Prizor iz Ovčarsko-kablarske klisure Dragan Đolović

Turizam čine ljudi, i to oni pravi

P

osle 43 godine rada i dan pošto je navršio 65 godina života, 08. marta 2018. Dragan Đolović iz Turističke organizacije Čačak otišao je u penziju. Rođen je u Dragačevu, jedno vreme bio kragujevački đak, a onda i užički đak i kasnije student, kao omladinski aktivista dobro upoznao kraljevački region, na radnim akcijama radio na pošumljavanju Peštera. Najduže se zadržao u Čačku, gde je u Turističkoj organizaciji Čačak završio radni vek i gde danas živi. Radio je kao učitelj, a posle završenog Prirodno-matematičkog fakulteta, odsek - Turizam, od 1983. godine sa kratkim prekidama radi u turizmu.

-Turizam čine ljudi - kategorično tvrdi Dragan Đolović i dodaje da koliko ljudi poznaješ toliko si uspešan turistički radnik.

Po njegovom mišljenju ljudima u turizmu trebaju informacije i zato su potrebni prijatelji, poznanici, ljudi koji raspolažu validnim podacima o mestima u kojima žive, događajima, drugim ljudima, jer se samo sa takvim „materijalom“ drugima može prikazati nešto interesantno što se ne može naći u prospektima,

34

literaturi, nešto o čemu se ne priča na konferencijama za medije.

- Nisam ni bio svestan koliko se tih informacija skupilo dok nisam otišao u penziju. Zahvaljujući licencama turističkog pratioca i turističkog vodiča koje sam u međuvremenu stekao, ukazala se potreba za vođenjem nekih ekskurzija,

manjih i većih grupa, što sam iz zadovoljstva prihvatio. Međutim, teško da bih mogao sve planirano da sprovedem u delo da oslonac ne nalazim u svojim prijateljima i poznanicima. Ujedno je to šansa i da ih vidim. Vodim ekskurziju do Novog Sada i Subotice, pa na Paliću sretnem Dalibora, u Nišu Dragana

Zadovoljstvo druženja sa kolegama

Topisirovića sa kojim sam se nekada davno upoznao na Festivalu mladih u Knjaževcu. Imao sam prilike da kao srednjoškolac u Kragujevcu upoznam, opet preko svojih školskih drugova, skoro svako kragujevačko selo i bilo šta da se desi na području Kragujevca imam neku zanimljivu priču, čoveka koji je na mene ostavio utisak, a u samom gradu neku zgradu koja je interesanta, pa se obradujem kada dođem u grad, a nije srušena; npr. stara zgrada doktora Vulkana, gde sam stanovao, a koja je sačuvana u glavnoj ulici sa dok-

Nekada davno

Ispred crkve Sv. Petra i Pavla

satom i nekom lepom pričom. Tako je i sa drugim gradovima, a onda se pojave i neki novi ljudi koje sam upoznao tokom vremena.

Dragan Đolović je dobar domaćin na mnogim manifestacijama koje organizuje TO Čačak, rado viđen gost na događajima širom zemlje. O njemu se priča kao o velikom gospodinu sa stilom i merom, koji „barata“ istorijskim činjenicama, ali i dnevnim temama, i koji svaku svoju misao ume da iskaže na čistom, bogatom srpskom jeziku.

- Možda je to i zahvaljujući tome što sam išao u Učiteljsku školu, a tokom vremena imao sam zadovoljstvo da upoznam mnoge ljude, od naučnika svetskog glasa, radnika u kulturi, do sportista koji su ostvarili najviše domeSa likovne kolonije

Vidikovac na Uvcu

te, i onih sa estrade, gde takođe mogu da se pronađu sjajni ljudi. Sve njih sam pažljivo slušao i shvatio da sve ono što ne znam imam koga da pitam. Imao sam takođe i prilike da prisustvujem vrlo značajnim događajima iz likovne, muzičke kulture, književnog stvaralaštva i onda možda ostavljam utisak čoveka koji dosta zna i mnogo toga poznaje.

U principu prenosim samo ono što sam od drugih čuo, naučio i razlučio šta je prava informacija, a šta je polu ili nesigurna informacija, sa kojima ne treba baratati - objašnjava gospodin Đolović.

35

Ljiljana Rebronja

Ambasadori dobre usluge 2018 - za ponos Srbije

U

okviru jubilarnog XV Foruma hotelijera, u novootvorenom „Grand Hotelu Tornik“ na Zlatiboru, od 23. do 25. novembra, u organizaciji časopisa „Turistički Svet“, i uz institucionalnu podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Privredne komore Srbije i Univerziteta Singidunum, održana je svečanost povodom dodele priznanja AMBASADOR DOBRE USLUGE najboljima. U ime Vlade Republike Srbije prisutnima se obratio državni sekretar u Ministarstvu, dr Miroslav Knežević, panelista i učesnik Foruma: - Posebno mi je drago što smo na jednom mestu imali priliku da čujemo predstavnike hotelske industrije i akademskih institucija koji su kroz panel diskusije još jednom pokazali da hotelska industrija Srbije ide napred. Zadovoljstvo je i što su dodeljene nagrade onim najboljima, onima koji se bore za kvalitet, da svi dobri rezultati iz godine u godinu budu još bolji i da srpski turizam i srpska privreda idu napred. Svaka nagrada jeste i odgovornost koja obavezuje da grabimo svim snagama.

Posebno mi je drago što u godini u kojoj srpski turizam beleži rekordne rezultate postavljamo i nove rekorde kada je reč o investicijama i velelepnim zdanjima i objektima hotelske privrede i s tim u vezi neka to bude motiv svima koji žele da ulažu u hotelijerstvo, da se i oni na nekom narednom Forumu nađu među nagrađenima.

Auditorijumu se potom obratila direktorica i glavna i odgovorna urednica specijalizovanog časopisa za hotelijerstvo i turizam „Turistički Svet, direktor Foruma, gospođa Ljuljana Rebronja, koja je istakla da redakcija već 13 godina dodeljuje pri-

36

znanje AMBASADOR DOBRE USLUGE u hotelskoj industriji, turizmu i pratećoj privredi, onima koji su se izdvojili od drugih uspešnim poslovanjem, beskompromisnim kvalitetom, novim standardima, avangardnim projektima, kreativnim i profitabilnim konceptima, praktičnim veštinama, onima koji stalno ulažu u svoj i razvoj svojih zaposlenih.

- Ovim priznanjem redakcija „Turistički Svet“ javno iskazuje zahvalnost onima koji to zaslužuju u hotelskoj industriji, a u ime svih onih koji su zaboravili da je zahvalnost i poštovanje zaposlenih najveći vetar koji podiže krila svih malih i velikih „ambasadora dobre usluge“ u indeksu kompanija u kojima rade. Mi to činimo od srca i sa uverenjem da se i tako zaposleni mogu motivisati da u posao ulaze sa strašću i da ga rade posvećeno, „kao lideri bez naimenovanja“. Za deset godina priznanje je dobilo više od 150 vrsnih profesionalaca, hotela i kompanija, ali moja najveća satisfakcija, kao autora projekta je, što su svi i dalje u poslu, bolji i uspešniji nego što su bili u trenutku dobijanja ove nagrade. Upravo zahvaljujući kredibilitetu dobitnika i onih koji je dodeljuju priznanje AMBASADOR DOBRE USLUGE je postala jedna od najprestižnijih u Srbiji. Ovaj svojevrsni „Oskar“ hotelijerstva, koji se dodeljuje u deset kategorija, prepoznat je u Srbiji kao ekskluzivna oznaka kvaliteta a njegovi laureati, uzor ka kojem se teži istakla je gospođa Rebronja i pozdravila dr Slobodana Unkovića profesora emeritusa Univerzitet Singidunum, koji prvi put, opravdano nije mogao da prisustvuje ovoj ceremoniji, ali je predvodio šestočlani žiri koji je odlučio o laureatima koji su se ove

Zajednički snimak ovogodišnjih laureata

godine izdvojili od drugih: uspešnim poslovanjem, beskompromisnim kvalitetom, novim standardima, kreativnim konceptima, praktičnim veštinama, onima koji konstantno ulažu u svoj razvoj i razvoj zaposlenih.

Najveće priznanje Orden „AMABSADORA DOBRE USLUGE” I reda - za investiciju godine, dobio je Miroljub Aleksić, predsednik „ALCO Group”; u kategoriji „Lider hotelske industrije 2018“ - Živorad Vasić, IHG regionalni menadžer; „Mladi menadžer godine” - Milena Milenković, direktor hotela „Junior” u Brzeću; za „Hotel godine” - „Saint Ten” Beograd; za najuspešniji hotelski tim Sektora „Prodaja i marketing“ - hotel „Mama Shelter“ Beograd; za najuspešniji hotelski tim Sektora soba - hotel „Hilton”Beograd; za najuspešnije u Sektoru F&B - hotel „Radisson Collection, Old Mill Belgrade“; „Press zvezdicu” za gostoljublje i odličnu komunikaciju s medijima - hotel „Mujen Lux” Kopaonik; za „Novi kvalitet“ u hotelijerstvu -„Villa Breg“ Vršac i hotel „Slatina“ Vrnjačka Banja. Priznanje Partner godine u kategoriji Hotelski softveri dodeljeno je firmi „ProSoft Sistem“; u kategoriji Hrana kompaniji „Zlatiborac”; u kategoriji Sredstva za profesionalno održavanje higijene kompaniji „Ecolab“, u kategoriji Profesionalne mašine za pranje i sušenje veša firmi „Covels“. Zlatna povelja - specijalno priznanje „Turističkog Sveta“ pripala je Radetu Samčeviću i Peđi Filipoviću, a Olga Baletić, PR TOS-a dobila je ekskluzivno priznanje za „PR Dobrobit”. Autor unikatnog priznanja AMBASADOR DOBRE USLUGE je akademski vajar Ljubiša Mančić.

Još nisam sve rekla

J

ubilarni, XV Forum hotelijeRedakcija časopisa „Turistički ra, sa regionalnim učešćem Svet“ trinaest godina dodeljuje, uz dodelu godišnjih priznapo oceni mnogih, najprestižnije nja „Ambasadori dobre usluge”, priznanje „Ambasadori dobre održan je od 23. do 25. novembra usluge“ u oblasti hotelske induu „Grand Hotel Tornik“, jedinom strije, turizma i prateće privrede hotelu sa 5 zvezdica na Zlatiboru. najboljima, onima koji su se izOvaj svojevrsan „susret kreatora dvojili od drugih, koji stalno ulabudućnosti“ okupio je preko 150 žu u svoj razvoj i razvoj svojih predstavnika iz 40 hotela koji su zaposlenih. O tome ko će dobiti o temi „Na PUTU od VIZIJE do priznanje do sada je odlučivao REALIZACIJE“ podelili svoja žiri u sastavu: prof. dr Sloborazmišljanja i iskustva. dan Unković sa Univerziteta - Prošle godine na Forumu goSingidunum (predsednik žirija), vorilo se o liderstvu, ove o viziji.

Radomir Samčević, osnivač i Po mom mišljenju, ovim smo za direktor Agencije HT, prof. dr Zasluženi šampanjac nakon sjajne manifestacije proteklih petnaest godina iscrLjiljana Kosar sa Visoke hoteliAmbasadori dobre usluge 2018 peli sve teme bitne za hotelsku jerske škole strukovnih studija u industriju i teško je zamisliti neku sledeću, kompleksnijom od Beogradu, Peđa Filipović, Jelena Šuleić hotelijer i Ljiljana Reove. Kada smo došli do ovog nivoa više nemamo gde osim da se bronja, ukratko ljudi koji imaju kredibilitet pa zato ovo priznanje vratimo na početak, a ja to ne želim. Zato hoću da ovaj tematski ima svoju težinu. format zaokružimo i da Forum otpratimo u istoriju hotelijerstva.

Decenije rada krunisane nizom uspešnih projekata dovedenih Uradili smo to na lepom mestu, kroz inspirativno druženje sa do perfekcije - kratak je rezime profesionalnog angažmana Ljidivnim ljudima. Za mene je ovo veliki uspeh - saopštila je Lji- ljane Rebronje. Prvu firmu koju je osnovala bila je „Gastro print“, ljana Rebronja, direktorica Foruma hotelijera i glavna urednica potom prvo Udruženje šefova kuhinja u Srbiji, prvi stručni časostučnog časopisa za savremeno hotelijerstvo i turizam „Turistič- pis za savremenu gastronomiju i restoraterstvo „Gastro art“, Gruki Svet“, koji sledeće godine obeležava 20 godina trajanja. paciju hotelskih domaćica pri Privrednoj komori Srbije, tvorac je - Ovo je tužan i emotivan treideje „Kraljevske banje Srbije“. nutak za mene i moj mali tim, Ljiljana Rebronja se potpisuje jer petnaest godina ustrajavamo kao glavni i odgovorni urednik da „Forum“ iz godine u godinu časopisa „Turistički Svet“, pobude sve kvalitetniji. „Forum“ je kretač je strukovnog udruženja plod čistog entuzijazma i ljuba„Ambasadori dobre usluge“ i vi, želja da nekome doneseš neutemeljivač istoimenog priznašto dobro, uradiš nešto pozitivnja, organizator brojnih seminara no, da vidiš kako neko raste pred za menadžere u hotelskoj indutvojim očima, a da si i ti tu nešto striji u saradnji sa konsultantima malo pomogao - rekla je naša sameđunarodne reputacije, a sve u govornica, kojoj je često zamecilju medijske podrške, promorano što u posao unosi emociju, cije i unapređenja hotelijerskih i a ona se branila stavom da se u turističkih vrednosti. Pod slogahotelijestvu ne radi sa mašinama nom „Samo opuštemo“ 2015. je i robotima već sa ljudima i da Ljiljana Rebronja sa mladim saradnicima na ovogodišnjem u saradnji sa Wellness akademisve to zahteva jedan sofisticiran, jom Peđa Filipović -WAPF, orgaBG Sajmu turizma poseban pristup. nizovala prvi „UNIQA Wellness Napomenula je i da je „Forum hotelijera“ i ove godine prvi & Spa Fest” u Srbiji, posvećen zdravlju i preventivi, u Kongreput dobio konkretnu pomoć resornog Ministarstva, koje ga je od snom centru „Master“ Novosadskog sajma, a već sledeće godine, starta podržavalo, što je doprinelo bržem sticanju njegove repu- u želji da radi nešto još veće, isti seli u Beograd. tacije. Ali, bez dobrih ideja i njihove realizacije, kvalitetnih pro- Ostala mi je još nešto što do sada nisam radila, veliko i vezagrama, okupljanja stručnjaka, eksperata iz oblasti hotelijerstva no za wellness&spa industriju čime bih zaokružila svoju misiju ničija podrška ne bi bila dovoljna. A rezultati su vidljivi. Danas kreatora i organizatora događaja vezano za područje koje najbolje srpska hotelska industrija uspeva da prati svetske trendove, i to poznajem - kazala je gospođa Rebronja, ne želeći do kraja da otu delovima ovog kompleksnog sistema o kojima do juče nismo krije o čemu se radi. Prateći njen rad i znajući kako radi, nećemo ni razmišljali. dugo čekati.

37

Jasmina Pavlović

- Dama godine regiona

V

rnjačka Banja i hotel „Fontana“ ove godine su bili domaćini gala večeri povodom dodele prestižnog priznanja „DAMA GODINE - REGION”.

Prva dodela nagrada ženama ostvarenim u svojoj profesiji organizovana je 2014. godine i za pet godina prerasla je u prestižno priznanje među predstavnicama lepšeg pola. „DAMA GODINE - REGION” je godišnja nagrada koja se dodeljuje istaknutim ženama iz javnog, društvenog i privrednog života iz Srbije i sa Ex -Yu prostora - za rad, društveni doprinos i stvaralaštvo. Ona je istovremeno promocija i podrška ideje rodne ravnopravnosti i položaja žene u društvu.

Idejni tvorac projekta „DAMA GODINE“ i „DAMA GODINE - REGION“ je Dejan Pantić, predsednik Udruženja „Dete u srcu“, nosilac brojnih nacionalnih i regionalnih priznanja za svoj humanitarni rad i organizaciju događaja posvećenih prevashodno promociji uspešnih žena.

Među ovogodišnjim dobitnicama bila je i PR i marketing menadžer hotela „MujEn Lux“ Kopaonik, Jasmina Pavlović, koja ove godine obeležava i deset godina rada u turizmu.

- Ovo nije samo moja nagrada već nagrada za sve nas zaposlene u hotelu „MujEn Lux“ Kopaonik, za sve kolege i članove mog tima koji su mi pomogli da dođem do ovog priznanja. Nagrada je velika satisfakcija, ali i obaveza da u narednom periodu budem što bolja u svom poslu i da dam svoj maksimum.

Drago mi je što se moj rad odražava na poslovanje hotela „MujEn Lux“ Kopaonik, i što na ovaj način mogu da se zahvalim ljudima koji stoje iza ovog brenda i koji su mi pružili mogućnost da se istaknem, da pokažem svoje kvalitete i talente, što mogu da se upotpunosti ostvarim - - istakla je gospođa Pavlović prilikom primanja nagrade.

A ova rođena Beograđanka svojim ličnim primerom dokazuje da je sve moguće: ostvariti se u ulozi majke, supruge, uspešne u svojoj profesiji. Završila je Pravni fakultet, potom i Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Svoju karijeru započela je upravo u Vrnjačkoj Banji, gde je i donela odluku da izađe iz svoje „zone komfora i svoj lični razvoj prihvati kao celoživotni proces i putovanje na kojem je uspela da realizuje svoje ideje“ i nametne se kao jedna od ključnih osoba u menadžmentu hotela „MujEn Lux“ Kopaonik, koji je sve češći izbor gostiju koji u ovaj turistički centar dolaze poslovno ili sa porodicom, očekujući autentičan, planinski ambijent po svetskim standardima i užitak tokom cele godine.

Kompanija „MujEn Lux“, kojoj je društvena odgovornost prioritet, pružila joj je punu podršku da se prvo diskretno, a potom i posvećeno bavi humanitarnim radom i u skladu sa svojim mogućnostima ulepša detinjstvo deci bez roditeljskog staranja.

Po mišljenju naše sagovornice, skromnost je vrlina, a kućno vaspitanje i obrazovanje najvrednije određenje čoveka. Priznaje da je podržana od porodice i kompanije, ali da joj prija kada neko „sa strane“ primeti ono što radi i ume to da ceni i nagradi. Uverena je da uspešnost u poslu ne određuje pol već zalaganje, posvećenost, kvalitet, talenat, zbir ličnih osobina koje pojedinac poseduje. Drago joj je što poslednjih godina žene ruše stereotipe i što je sve više onih na liderskim pozicijama.

Na pitanje da li je teško biti uspešna žena menadžer, Jasmina Pavlović kaže: - Kada volite ono što radite ni jedan posao vam ne pada teško. Često postavljam sebi pitanje: Da li je moguće da svaki dan radim ono što volim, ono što me ispunjava, i da sam još plaćena za to?

38

MuJEN LUX sve bliži liderskoj poziciji

Enver Šukurica

MuJEN LUX apartmani Kopaonik su za rela-

tivno kratko vreme postali simbol kvaliteta hotelskih usluga, što nije ni malo lako s obzirom da se radi o najvećem planinskom turističkom centru u Srbiji.

Gospodin Enver Šukurica, vlasnik i generalni menadžer MujEn Lux hotela i MujEn Investment Kopanik odlučno brani stav da jednu firmu čine ljudi, a njegov tim, bar kada je reč o top menadžmentu, od prvog dana čine isti, što se pokazalo dobrim, o čemu govore rezultati. Pomenimo samo poslednje priznanje (21. decembar 2018.)

- Ekskluzivni turistički objekat po oceni Prvog kluba dama i međunarodne zajednice istaknutih žena uz obrazloženje da je svojom vrhunskom ponudom osvojio simpatije ljubitelja kvalitetnog odmora sa stilom.

MujEn je pokazao da se dolazak na Kopaonik još uvek smatra prestižnim, ali ne u njegov centar već u Vikend naselje, situirano u mirnom i prirodnom okruženju na sunčanoj strani planine, daleko od gužve.

- Današnji gost zahteva svoju privatnost, a MujEn Lux je sinteza domaćeg ambijenta i osećanja „kao kod svoje kuće“. Potrudili smo se da našim gostima obezbedimo potpun komfor i skijašnicom na samoj stazi Malo jezero, do koje goste voze hotelski autobusi, približili se ski stazama na 20 - 30 metara. To skijašima obezbeđuje celodnevno skijanje, odlazak do tople, potpuno bezbedne skijašnice, u kojoj mogu iznajmiti ili ostaviti svoju opremu ističe gospodin Šukurica.

MujEn je jedan od onih hotelsko-ugostiteljskih objekata koji svojim gostima, brojnim sadržajima obezbeđuje prijatan i zanimljiv boravak kako u zimskoj tako i u letnjoj sezoni. Ako se zima bazira na belom sportu, leto je vreme za obilazak uređenim pešačkim stazama Kopaonika, uživanje u prirodi i branje šumskih plodova, lekovitog bilja, vežbanju i sl.

MujEn je i deo regionalnog programa fakultativnih izleta do 40 km udaljenog Novog Pazara. Osim upoznavanja kulturnih i verskih sadržaja grada i okoline obilaskom manastira Đurđevi stupovi, Sopoćani, Altun-alem džemije, hamama

i dr., gosti mogu uživati u novopazarskoj gastronomiji i šoping turi.

Briga o zdravlju isprepletana sa ostalim sadržajima u hotelu, organizacijom brojnih savetovanja, kongresa na temu zdravlja, upotpunjenih Wellness&Spa centrom i mogućnošću korišćenja turskog kupatila, infracrvene i finske saune, tepidarijuma, đakuzija, zatvorenog bazena opremljenog turbo džetom, velikim izborom masaža...

Na početku svog vizionarskog puta gospodin Šukurica je imao želju da podigne ugledan objekat vidljiv na tržištu hotelske i turističke ponude.

Kompanija MujEn danas na Kopaniku ima tri objekta - MujEn classic,

MujEn Lux Kopaonik MujEn confort i MujEn Lux. U izgradnji je MujEn Harmony, a u izgledu su još dva objekta koja će svaki na svoj način, doneti nešto novo.

Zato gospodin Enver Šukurica kaže: - Vizionari nikada do kraja nisu zadovoljni i mislim da i sa kapacitetom od par hiljada ležaja neću biti zadovoljan, već ću želeti da budem lider u regionu kako u oblasti investicija tako i u oblasti turizma.

39

Prvi Dani češke kulture u Sremu

S

tihovima pesama inspirisanim Vlatavom, Dunavom, Sremom, sećanjima na svoj dolazak na ove prostore, praćeni gudačkim kvartetom „Rocher“ i delima čeških kompozitora A. Dvoržaka i B. Smetane, na Banstolu, u kući Mirjane Hemun, predsednice „Češke besede Srema“, krajem septembra održani su prvi „Dani češke kulture“. Organizator manifestacije bilo je Udruženje „Češka beseda Srema“, pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Češke u Beogradu. Ova manifestacija okupila je članove „Češke besede Srema“ sa teritorije opštine Inđija, koji su nadahnuto govorili stihove svojih pesama, na srpskom i češkom jeziku. „Dane češke kulture“ svojim prisustvom uveličali su i članovi udruženja Čeha širom Srbije, njihovi prijatelji. Među zvanicama bio je i gospodin Milan Fürst iz „Češke besede Beograda“, u želji da podrži prvu aktivnost otvorenu za javnost od osnivanja „Češke besede Srema“.

- Danas Čeha u Srbiji nema mnogo, prema poslednjem popisu iz 2011. svega 1.824. Oko polovinu živi u regionu južnog Banata, u opštinama Bela Crkva, Kovin, Vršac, dok je ostatak rasejan po Vojvodini i Srbiji. Jedan od najvećih centara u Srbiji je i Beograd gde ima oko 300 i Novi Sad oko 150 Čeha, što je za naše prilike značajno - istakao je tom prilikom gospodin Milan Fürst, dodavši da je benefit ovakvih susreta međusobno upoznavanje članova raznih udruženja, razgovor i druženje.

- Sticajem okolnosti radio sam jedan projekat kojim smo istraživali istoriju kako su došli ovde, pa sam radoznao da ih upoznam.

Ovakvi susreti su idealna mesta za razmenu iskustava, ideja i daljih planova - rekao je naš sagovornik, ne zaboravljajući da naglasi da je najveći teret pripre-

40

Pozdravni govor Mirjane Hemun na otvaranju manifestacije me i organizacije prvog u nizu manifestacija „Dana češke kulture“, podnela domaćica, gospođa Hemun, koja je uz pomoć drugih članica, bila zadužena i za trpezu sa jelima iz njihove postojbine. Česi su u Srbiju dolazi u više navrata. Prvi trajno naseljeni Čeh, doktor Majnert, u Srbiju je došao 1836. Bio je prvi načelnik saniteta u Kragujevcu, potom i načelnik beogradskog saniteta. Umro je u Beogradu 1858. i „bio prvi Čeh koji je u Srbiji ostavio kosti“ („Česi u Srbiji i Crnoj Gori”, Nenad Karamijalković).

Zajednički snimak dela učesnika skupa na Banstolu Prva grupa kolonista iz Češke naselila je područje Vojvodine, tada u okviru Habzburške monarhije, odnosno Austrougarske, u prvoj polovini XIX veka (od 1825. godine, pa do kraja veka). Druga grupa Čeha dolazila je južno od Save i Dunava, u slobodnu Kneževinu, potom i Kraljevinu Srbiju, mahom po pozivu. Prvi od tih poziva uputio je knez Mihailo Obrenović 1862., zvaničnim pismom Češkoj vladi sa molbom da u Srbiju pošalje školovane muzičare.

Dok se Vojvodinu naseljavali sitne zanatilije i poljoprivrednici, u Kneževinu i Kraljevinu Srbiju mahom krupne zanatlije i intelektualci. Stojan Titelbah projektovao je Novi dvor, Kapetan Mišino zdanje i Očnu kliniku, u Ulici Džordža

Vašingtona osmislio je Jan Nevole, a po planu Jana Dubove izgrađena je Opservatorija na Zvezdari. Franja Nekvasil radio je na izgradnji Železničke stanice u Beogradu i projektovao hotel „Slaviju“. Mnoge ulice u Srbiji nose imena poznatih Čeha: Masarikova, Jana Husa, Tiršova, Šafarikova, Hašekova i sl.

Kolonisti koji su naselili sela živeli su izolovanijim životom i bolje su očuvali svoju tradiciju, što se za jezik ne može reći, za razliku od njihovih zemljaka u graničnom pojasu Rumunije, koji su zbog veće jezičke distance, bolje sačuvali jezik. Česi koji su se doselili u vreme prve Jugoslavije u Srbiju i Vojvodinu, su se često asimilovali, menjali imena i veru, ali kod mnogih od njih je i do danas zadržana svest o njihovom poreklu. Danas ima Čeha, pored rimokatoličke i protestantske i pravoslavne veroispovesti. Česta su imena zajednička za srpski i češki narod poput Milana, Miroslava, Radovana od muških i Marija od ženskih.

Nacionalni savet češke nacionalne manjine predstavlja najviši organ češke nacionalne manjine koji sarađuje sa češkim udruženjima u Srbiji. Većina njih nosi tradicionalni naziv za češko društvo u inostranstvu (Češka beseda) uz mesto u kome im je sedište: Najstarije udruženje Čeha u Srbiji i celom Balkanu je beogradsko udruženje osnovano 1869. Osnovali su ga Ignjat Bajlonim njegov zet Antonjin Njemec sa još dvojicom Čeha.

Osim Češke besede Beograda u Srbiji egzistiraju i: Češka beseda Bela Crkva, Češka beseda Kruščica, Češka beseda Češko Selo, Češka beseda Gaj, KUPU Češka beseda Vršac, Česi južnog Banata (Bela Crkva), Česi Šumadije (Kragujevac), Češka beseda Srema (Vikend naselje Banstol), Česi Srbije (Pančevo) i Češka beseda Novog Sada.

Srpski kulturni centar u Istri

S

rpski kulturni centar u Istri (Pula) svečano je osnovan 2014. godine, prilikom otvaranja šestog Festivala srpske kulture u Istri sa primarnim ciljem okupljanja pre svega mladih kreativnih ljudi sa idejama, koji će u jednom ovakvom prostoru moći da ih razviju i realizuju.

Vrlo brzo Srpski kulturni centar (SKUC) postaje stecište bogatih kulturnih aktivnosti i sadržaja, mesto susreta tradicionalnih i urbanih tokova, prijateljstva i pozitivnih poruka, otvoren za sve turiste i žitelje grada Pule i čitave Istre.

Direktor SKUC, gospodin Milan Rašula objasnio je da jedinstven identitet Centra danas svi prepoznaju, pre svega kroz njegove brojne aktivnosti implementirane u najveće kulturne događaje ove regije.

Poseta delegacije Vojvodine Srpskom kulturnom centru u Puli - Kroz naše aktivnosti i programske sadržaje ostvarili smo izuzetno dobru Arsenijevića, posvećena našoj po mnogi- centra - izjavio je gospodin Rašula. saradnju i povezanost sa maticom. Za ma najvećoj filmskog divi Mileni Dravić, Saradnju dve regije ove godine obeposlednjih deset godina rada Festivala koju je otvorio jedan drugi velikan našeg ležio je dolazak Turističke organizacije srpske kulture u Istri, partneri festivala bili glumišta, Rade Šerbedžija. Dan kasnije u Vojvodine sa privrednom delegacijom, i su Opština Stara Pazova, Opština Inđija, bioskopu „Valli“ predstavljena je i mono- sjajnom prezentacijom kulturne i gastro Grad Sombor i mislimo da ćemo tim pu- grafija posvećena izuzetnom opusu ove ponude u Puli, čime je ona produbljena i tem nastaviti dalje i da ćemo se povezivati. heroine srpske i jugoslovenske kinemato- ući će u tradiciju. Istrani su pak, odlučili Nadam se da će doći i do saradnje SKUC grafije, autorke Tatjane Nježić. SKUC je da ovog novembra kroz dvodnevno družei Novog Sada, o čemu je bilo reči u jed- svake godine partner Sajma knjiga sa dva- nje upoznaju Novosađane sa renomiranim nom neformalnom razgovoru sa pokrajinskom sekretarskom za kulturum javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Draganom Milošević. Tom prilikom je predloženo da Novi Sad bude potencijalni partner Festivala 2020., godinu dana pre njegove zvanične promocije kao Evropske prestonice kulture 2021.

Smatram da je to jedna dobra Ambijent Srpskog kulturnog centra Sa otvaranja izložbe Predraga Spasojevića u priča preko koje bi Festival doMuzeju Vojvodina u Novom Sadu bio vrhunske programe, vrhunske izvođače i upravo na tom tragu želimo desetogodišnjom tradicijom u Istri. umetnikom sa prostora Istre, Predragom da istrajemo i da sve ono što radimo ima - Kroz naše aktivnosti se povezujemo i Spasojevićem (1959-2010), grafičkim diodređeni značaj i dignitet, kako u matici sa svim drugim relevantnim ustanovama u zajnerom, koji je oblikovao jednu eru, ali tako i u Istri - rekao je gospodin Rašula. kulturi. Informacija o našem radu postoji i i brendirao mnoge proizvode: Istarsku prOn je takođe napomenuo da je prostor u matici. Svih ovih godina održavali smo šut, vina za vinariju Kozlović, Matošević, otvoren svakog dana od 17:00 do 20:00h, dobre kontakte i sa predstavnicima medija Demian. Radio je plakat Pulskog filmskog ali po pozivu na usluzi u bilo koje doba tako da informacije o našem radu i poslo- festivala i Međunarodnog festivala vina dana. Programi i aktivnosti SKUC su vanju postoje i u Vojvodini, i u Srbiji. Na- VinIstra. Njegova izložba svečano je otvoprepoznate i od jedinice lokalne uprave dam se da će svi turisti koji budu dolazili rena u četvrtak, 29. novembra, u Muzeju Grada Pule. Partner su Filmskog festiva- u Istru imati prilike da posete starogradsko Vojvodine, a u Kulturnom centru Novog la u Puli tako što svake godine priređuju jezgro, gde se tik uz crkvu Sv. Marije For- Sada prokazana je projekcija dokumentarjedan prateći program. Ovog avgusta u fo- moze, u neposrednoj blizini Zlatnih vrata nog filma „Mapa puna snova“ o životu i kusu je bila izložba fotografija „Milena“ na Trgu Portarata, Foruma i Augustovog radu Predraga Spasojevića u režiji Danila autorskog dvojca Maje Medić i Stefana hrama nalazi i sedište Srpskog kulturnog Lole Ilića.

41

Povedite računa sa kojim agencijama putujete

S

vako od nas ima svoju viziju idealnog putovanja.

Međutim, niko od nas u toj viziji ne predviđa probleme. Prema rečima direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), gospodina Aleksandara Seničića, ova turistička sezona je počela i završila se turbulentno, čemu je doprineo nereguralnost i potom prestanak rada nekoliko turističkih agencija. U tridesetogodišnjoj praksi broj oštećenih putnika je ove godine bio najveći.

Prvo je TA Fly Fly, iako bez članstva u Asocijaciji, napravila prevare čije posledice do danas nisu poznate, a sve je izvesnije da obeštećenje putnika neće ni biti. Potom je S.A.B. Travel, članica YUTA sa 26 godina prisustva na tržištu, prestala sa radom početkom sezone ostavivši više od 6,5 hiljada putnika bez aranžmana, sa ukupnom štetom procenjenom na više od 600 hiljada evra. Neposredno iza toga prestala je sa radom TA Jazz Travel iz Čačka, takođe članica YUTA, zatim samostalna subotička agencija „Sun&Sea”.

- Sve se to dešavalo u dvadesetak dana i, uz loše vreme početkom jula, prouzrokovalo značajno manje interesovanje putnika, koje je uticalo da ova sezona bude slabija nego ranijih godina. Uprkos tome, kada sve sublimiramo, možemo da kažemo da je ova sezona prošla relativno dobro, sa 5 - 7% manjim brojem putnika nego što je to bilo prošle godine. Najveći pad potražnje, od 10 - 11%, odnosio se na Grčku, ali su destinacije, kao što su Turska, Egipat, Bugarska, Crna Gora, imale značajno veći broj turista, pre svega Turska i Egipat, i to na nivou iz sjajne 2008. Povećano interesovanje za ove destinacije agencije su prepoznale i pokušavale dodatnim letovima da obezbede veći broj aranžmana. Međutim, Grčka je, bez obzira na smanjeno interesovanje, i ove godine turistička destinacija No 1 - kaže gospodin Seničić.

Važno je napomenuti da su svim oštećenim putnicima, od TA članica YUTA, s obzirom na garancije ove Asocijacije, troškovi nadoknađeni. Najvećem broju putnika S.A.B. Travel novac je vraćen u iznosu od 100%, jednom delu putnika 70%, s obzirom na visinu štete koje su pokrivale dve polise osiguranja. Gospodin Seničić to objašnjava time da YUTA funkcioniše po sistemu koji se pokazao jako dobrim, ali ne savršenim, i da se radi na njegovom poboljšanju, koji bi svim putnicima garantovao ukupan povraćaj novca.

YUTA je u ovim nemilim slučajevima, bez da je bila obavezna, a u ime garancija, omogućila predviđeni boravak za 1.600 putnika na destinaciji uz organizovan transfer iz Italije, Španije, Grčke o trošku osiguravajuće kuće.

- Bez obzira na sve, ova turistička godina je imala najviše last minute ponuda, specijalnih popusta, ali sa nešto manjom tražnjom - zaključuje gospodin Seničić i sa žaljenjem navodi da se ova godina završava kao što je i poče-

42

Aleksandar Seničić la. Naime, krajem septembra, vlasnici turističke agencije „Milenijum“ iz Trstenika pokušali su samoubistvo. YUTA je preuzela obeštećenje od 100% za oko 200 putnika i njihovo vraćanje iz Italije i Grčke.

Ovo je još jedan signal da se nešto mora preduzeti, iznaći nova rešenja i to kroz izmene zakonskog okvira za turističke agencije, na čemu YUTA upravo radi. Do kraja godine očekuje se da taj proces bude završen i da se konkretnim i kvalitetnijim rešenjima, pre svega za putnike, obezbede bolji uslovi za rad turističkih agencija. Međutim, o nekim stvarima putnici moraju da povedu računa i sami. Preporuke su da putnici idu sa proverenim članicama YUTA, da imaju putno zdravstveno osiguranje i da vode računa o svojim dragocenostima.

Direktor savetuje oprez pri izboru agencije. Zbog garancija i pristupačnosti 24/7, preporučuje TA članice YUTA-e, mada priznaje kvalitetan rad i mnogim agencijama van Asocijacije.

Svake godine YUTA u domenu svoje nadležnosti analizira rad agencije. Ukoliko proceni da rad neke od njih nije na zadovoljavajućem nivu, isključi je iz svog članstva. Međutim, te agencije nastavljaju sa radom jer imaju licencu za koju su nadležne državne institucije. Isti slučaj je i sa uvidom u poslovanje svake agencije, što ograničava ulogu Asocijacije.

Porast prodaje putnog zdravstvenog osiguranja govori o jednom pozitivnom trendu i sprečavanju mogućih zdravstvenih problema tokom putovanja.

Problem migranata i privilegije novih članica EU, uslovile su slobodno kretanje velikog broja onih koji su bez posla, pa samim tim i krađa, za koje nijedna turistička agencija ne snosi odgovornost. Po mišljenju gospodina Aleksandra Seničića, novcu, ključevima, nakitu i drugim dragocenostima mesto je u sefovima dostupnim u svakom hotelu za dnevnu nadoknadu od 1 - 3 evra.

SERBIA FASHION WEEK u svetskoj

modnoj eliti

S

erbia Fashion Week je ove godine predstavljala našu zemlju na Design & Creativity Week Chengdu, najvećem sajmu kreativnih industrija u Kini u gradu Čengdu. Tom prilikom predsednica Nacionalne komore za modu Srbije i festivala SFW, gospođa Svetlana Horvat je potpisala protokol o saradnji sa Asocijacijom 16+1 kojim se predviđa implementacija čak šest projekata, među kojima je i Serbia Fashion Week China koja daje priliku Srbiji da predstavi svoju, kao i evropsku modu i kulturu.

Drugi veliki projekat je vezan za nastup na Paris Fashion Week-u, odnosno „tri dana srpske krativnosti u prestonici mode“ u okviru zvaničnog PFW-a. Platformu Le défilé je pomogao predstavnika Visoke mode Francuske i potpredsedik SFW-a, gospodin Eymeric Francois.

Svetlana Horvat je najavila i projekat Fashion Expo, veliki Sajam mode.

Na SFW prikazane su kolekcije Marije Šabić, Suzane Perić, Bate Spasojevića, Boška Jakovljevića, Nataše Župac,

Svetlana Horvat sa delom SFW ekipe

Milice Tričković i drugih domaćih autora, gostiju iz Rusije, Italije, Slovenije, Francuske, Crne Gore, sa Malte, kao i kolekcije mladih autora iz naše zemlje,

regiona i sveta; održano je nekoliko kvalitetnih edukativnih seminara i panel-diskusija na kojima su reč imali uticajni profesionalci iz Srbije i sveta.

Svetlana Horvat ne propušta priliku da istakne da SFW nije samo nedelja mode, već i nedelja puna kreativnosti, sjajnih ideja i kreativnih poslovnih susreta.

U vreme održavanja SFW, Novi Sad i Srbija postaju svetska prestonica mode.

Deo atmosfere sa ovogodišnjeg jesenjeg SFW u Novom Sadu pokušaćemo da prenesemo preko fotografija koje slede:

43

Mesto ukrštanja priro

I

ma mesta koje obavezno treba posetiti i onih kojima se uvek treba vraćati.

Jedno od takvih je Manastir Kaona, posvećen Svetom arhangelu Mihailu, na magistralnom putu Šabac - Valjevo, nedaleko od sela Draginje, 90 kilometara od Beograda.

Manastir je postavljen na mestu na kakvom se obično podižu ovakve svetinje, blizu ljudi i skriven od pogleda. Okružen čistom prirodom, u vladavini ničim ne remećenog mira, spremnog da uzdigne i dušu i telo, ko je na to spreman.

Po jednom verovanju, na mestu današnjeg manastira postojala je crkva još u drugoj polovini XI veka. Po drugom, Kaonu je podigla sestre Miloša Obilića, Ikonija, nakon Kosovskog boja. Prvi pisan trag o ovom hramu je u turskim popisima od 1548. do 1624. godine. Kao i sve druge srpske svetinje, ni manastir Kaona nije bio pošteđen rušenja, nekoliko puta je i zapusteo. Današnja crkva podignuta je 1892. godine u neovizantijskom stilu prilozima meštana, duhovnika SPC i uz veliku pomoć manastira Hilandar.

Jedinstvena freska na ulazu u manastir U Prvom srpskom ustanku kaluđeri manastira su učestvovali u borbama, a manastirski konak bio je pretvoren u bolnicu.

U crkvi je jedno vrema bila smeštena i municija, pa se bogosluženje obavljalo u jednoj sobi konaka pretvorenoj u kapelu posvećenu Uspenju Presvete Bogorodice. U Prvom svetskom ratu zapaljena je crkvena arhiva i odneta dva od tri zvona.

U Drugom svetskom ratu manastir je bio neka vrsta prihvatilišta. Posle rata agrarnom reformom oduzeto mu je 120 ha manastirske zemlje. Manastir je tavorio sve do šezdesetih godina XX veka, kada počinje njegov procvat zahvaljujući pre svega njegovim starešinama.

44

Manastir Kaona Velika obnova manastira počela je po- kažu da je jedna od najkvalitetnijih voda stavljenjem oca Teofila (Stanimirovića) u Srbiji, a narod veruje da leči očne boza starišnu manastira 1962. godine. Prvo lesti, podignuta je Krstionica posvećena je podigao novi konak. Radovi na njemu Svetom Savi, osveštana 20. jula 1985. su trajali godinu dana, a 1967. osveštao godine. U njoj se, po izvornom običaju, ga je patrijarh srpski Gospodin German. Sveta tajna krštenja obavlja potpunim U ovom, sada već starom konaku, nalazi pogruženjem u vodu koja se direktno iz se vradna riznica manastira Kaona u ko- izvora sprovedi do krstolikog belog bajoj su pohranjene duhovne i materijalne zena, po uzoru na ranohrišćanske krstiovrednosti kao što su duborezni krst koji nice. Bratstvo manastira je 1983. godine je rezao hadži Ruvim 1790., kao i reli- podiglo tzv. sobrašicu, objekat nalik saletli kvijar sa moštima novomučenika. Ovde za manastirske goste, da se tokom letnjih se čuvaju čestice moštiju više svetitelja: vrućina sklone u njenu hladovinu, odmore Svetih apostola Jakova i Timoteja, Sve- i okrepe. Okrugli sto sobrašice podseća da tog velikomučenika Dimitrija Solunskog, su svi ljudi jednaki pred Gospodom u ljuSvetih iscelitelja Pantelejmnona, Kozme i bavi Njegovoj.

Dajmana, Svetih velikomučenika Varvare, Posle 40 godina, oca Teofila je na iguEkatarine, Anastasije i Hristine, Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Vasilija Velikog, Svete Petke - Paraskeve, Svetog Atanasija Atonskog, Svetog Dionisija Areopagita i Svetog Nikolaja Srpskog. U manastirskoj riznici čuva se i veći broj dragocenih knjiga iz XVIII veka.

U vreme starešinstva oca Teofila, neposredno uz izvor svete vode, temperature 11°C, posvećenom Istočnom Petku, ukrašen mozaikom sa likom Ikonostas Krstionica posvećena Isusa Hrista, za koju stručnjaci Sv. Savi

dnih i duhovnih lepota

Sobrašica za manastirske goste

Kapela po uzoru na Vitlajemsku pećinu manskom mestu nasledio otac Milutin (Knežević), koji godine 2003. postaje vladika autralijsko-novozelandski, a 2006. vladika Valjevske eparhije. Njega nasleđuje arhimandrit Arsenije (Cvetković, otac Arsa), koji je napustio ovozemaljski život 2013. godine, a nasledio ga je sadašnji starešina iguman Filimon (Zeković) koji okuplja novo bratstvo da čuva, obnavlja i unapređuje drevnu Kaonsku svetinju.

Prelepi ambijent Manastira Manastirski zvonik, udaljen dvadesetak mestara od sadašnje crkve, podignut je 1911. godine. Pretpostavlja se da su se do tada zvona nalazila u kubetu crkve, iznad zapadnih vrata. Od tada, svakog jutra i večeri tri zvona različite veličine, pozivaju verne na molitvu. Pored zvonare je lepo uređeno monaško groblje sa interesantnim replikama starohrišćanskih krstova izrađenih po nacrtu arhitekte Peđe Ristića.

Na dan 29. avgusta 1992. godine proslavljena su dva jubileja: 600 godina

manastira i stogodišnjica sadašnje manastirske crkve. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je Njegova Svetost patrijarh srpski Gospodin Pavle.

Od 1993. do 1995. kroz manastir su prošle tri generacije bogoslova prvog razreda. Po završetku prve godine, učenici su nastavljali dalje obrazovanje u nekom od srpskih bogoslovija. Blagoslovom nadležnog vladike Gospodina Lavrentija Kaona je 2000. godine bila domaćin glavne i najveće svečanosti u Šabačko-valjevskoj eparhiji, povodom dva milenijuma od rođenja Isusa Hrista. Za tu priliku, tadašnji Iguman Milutin dao je ideju da se iznad manastirskog jezera sagradi kapela po uzoru na Vitlejemsku pećinu. Na pećinskom zidu urađena je veoma vredna freska koja predstavlja ovaj praznik.

Na Novom manastirkom groblju, naspram manastirske crkve, 2011. godine podignuta je Crkva Svetog Vaskrsenja osveštana na Veliku Gospojinu iste godine. Podignuta je po uzoru na prvobitni hram, do čijeg se izgleda i veličine došlo na osvnovu arheoloških iskopavanja u okviru crkve iz 1892. godine.

U sklopu obnove posebna pažnja posvećena je živopisu manastirskih crkava i krstionica. U poslednjih četvrt veka je nekoliko naših ikonopisaca i freskoslikara radilo prvo na živopisanju krstionica, a od 1998. crkve Arhangela Mihaila, potom i hrama Vaskrsenja Hrista. Interesantno je

da se u ovom poslednjem nalazi prva feska blaženopočivšeg patrijarha Gospodina Pavla. Ikonostas, ulazna vrata, pevnice, tronove duborezom su ukrasili protosinđel Dorotej, tadašnji sabrat kaonskog manastira i Ljuban Marić iz Lelića. Duborezački radovi završeni su oko Vaskrsa 1999. godine.

Brigu o svim objektima i manastirskoj zemlji vodi manastirska porodica koju čine: iguman Filimon, arhimandrit Nikolaj, sinđel Nektarije i monahinja Mihaila sa iskušenicima Nikolom, Aleksandrom i Vladimirom.

Crkva Svetog Vaskrsenja Ovo nije mesto na kojem su pisane ključne stranice srpske istorije. Ovo nije ni mesto večnog počinka svetitelja i srpskih vladara, ali manastriski kompleks Kaona sigurno je mesto na koje bi trebala da nalikuje cela Srbija.

45

Turistički razvoj Topole ide u pravcu vinske destinacije Ljiljana Todorović

U

Topoli je 18. septembra pušten u rad Vizitorski centar. Otvorio ga je potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, a kao glavnu svrhu naveo podsticaj privatne investicije i nedostatak smeštajnih kapaciteta u opštini koju godišnje poseti i do 300.000 gostiju, a koja raspolaže sa svega 360 ležajeva.

- Zamisao o izgradnji Vizitorskog centra pokrenuta je 2012. godine, realizacija započeta 2015te, a dovršen je tri godine kasnije.

Od ideje do realizacije pređen je dug put prikupljanja potrebne dokumentacije, te sređivanja vlasničkog odnosa između Tursitičke organizacije „Oplenac“ i Opštine Topola, koja je TO ustupila plac za izgradnju Centra. Ideja Vizitorskog centra ponikla je iz potrebe Topole kao turističke destinacije sa dosta definisanih turističkih proizvoda, ali ne i dovoljno razvijenom turističkom infrastukturom koja bi je pratila - istakla je direktorica Turističke organizacije „Oplenac“, Topola, gospođa Ljiljana Todorović.

Vizitorski centar osmišljen je kao jedinstven prostor sa više funkcionalnih celina. Osim smeštajnog dela sa pet soba i jedanaest ležajeva, konferencijske sale kapaciteta 50 sedećih mesta, suvenirnice sa suvenirima sa prostora ove opštine, po prvi put od osnivanja 2000. godine, Turistička organizacija se uselila u svoje prostorije.

Svaka dobra ideja, kao što je Vizitorski centar, zahteva nastavak. Sledeća faza, koju je podržalo resorno ministarstvo, podrazumevala bi uređenje prostora starog jezgra grada, koji je bio potpuno devastiran, a za koji su izgradnjom Vizitorskog centra stvoreni uslovi za njegovu revitalizaciju.

Po rečima gospođe Todorović, već tokom naredne godine planira se podnošenje projektne dokumentacije za izgradnju trga sa amfiteatrom, za razne skupove, koncertne, čak i pozorišne predstave, i Etno bazarom sa kućicama i ponudom suvenira i svih proizvoda, od voća, grožđa, vina, rakija i sl., koje neguje Topola. Važi mišljenje da je Topola destinacija sa razvijenim kulturnim,

46

manifestacionim, ruralnim i vinskim vidom turizma. Direktorica često voli da istakne da su im Karađorđevići ostavili ono što je osnov turističke ponude, kada je u pitanju

kulturni turzam. Crkva Sv. Đorđa na Oplencu, Karađorđev grad kao prestono mesto velikog srpskog vožda, samo su povodi za dolazak turista. Ali, svaki turista očekuje da mu se ponudi još nešto, a to je po njenom mišljenju vinski turizam, koji bi mogao produžiti boravak gostiju bar za jedan dan.

Kada je reč o manifestacionom turizmu, direktorica kaže da je Topola svoj zasnovala na Oplenačkoj berbi i smatra da se taj segment neće pretereno širiti jer „ako želite kvalitetnu organizaciju jedne manifestacije onda u nju treba uložiti znatna sredstva“.

Turističkim radnicima TO „Oplenac“ je uspelo kao malo kome da konstantnim radom na terenu i edukacijama motiviše sve registrovana poljoprivredna gazdinstva sa svoje teritorije da izlažu jer, od nastupa na manifestacijama i prezentacije svojih proizvoda mogu lepo da zarade, a da je najveća dobit razvijanje biznisa u spostvenoj kući.

Na teritoriji opštine Topola, do 2010. nije bilo nijednog registrovanog seoskog domaćinstva. Osam godine kasnije, 11 seoskih turističkih domaćinstava i 46 ležaja u domaćoj radinosti, rezultat su svakodnevnog obilaženja domaćina i ukazivanje na benefite.

- Ono što je po mom mišljenju mnogo

važnije je da smo probudili svest žena o značaju njihovog rada u poljoprivrednom domaćinstvu. Ove godine smo zahvaljujući jednom projektu, uspeli da jedanaest domaćica, vlasnica poljoprivrednih gazdinstava koje rade u seoskom turizmu ili se bave proizvodnjom hrane i pića, dobiju iz projekta finansiranom od strane Švajcarske razvojne agencije po 2.040 švajcarskih franaka za razvoj svog biznisa. One su shvatile vrednost svog rada i sve je više onih koje se prijavljuju na slične projekte.

- Pored svega ovoga, opravdano verujem da će se Topola sve više razvijati u pravcu vinske destinacije. Činjenica je da od 16 registrovanih vinarija u Šumadiji, osam se nalazi na terito-

riji opštine Topola (Aleksandrović, DeLena, Arsenijević, Rogan, Tarpoš, Vinski podrum Živanović, Podrum Grb, PIK Oplenac), govori jasno o tome. Vinski turizam je vrlo kompleksan i nije lako zadovoljiti vinskog turistu. PIK „Oplenac“ je najsnažnija karika u tom lancu. U njega je uloženo i dalje se ulažu ogromna finansijska sredstva, ali naši proizvođači i naše vinarije sa dugogodišnjim radom na stvaranju kvalitetnog proizvoda, morale bi da budu deo te turističke priče.

Kada bude završen hotel sa pet zvezdica u okviru vinarije PIK „Oplenac“, koji će moći da primi 300 - 400 gostiju, mislim da će to sasvim zadovoljiti potrebe za smeštajnim kapacitetima našeg grada - zaključila je gospođa Ljiljana Todorović.

Knić je mesto koje volim, a kafana moja sudbina

M

eđu najreprezentativnija mesta u Kragujevcu, koja nude smeštaj i udoban boravak gostiju u ovom gradu, ubrajaju se hoteli „Zelengora“ i „Šumarice“, uz Spomen muzej 21. oktobar, jedini objekat koji „narušava“ uzvišen mir Spomen parka „Šumarice“.

Gospodin Milenko Marjanović, poznat je kragujevački ugostitelj. Tokom 35 godina bio je direktor UTP „Kragujevac”, pre privatizacije, a od 2003. godine postao je njegov vlasnik. U sastavu porodiče kompanije HTD „Šumarice“ Kragujevac, koju uspešno vodi sa svojim sinovima Dejanom i Bojanom, su i Gradska kafana „Balkan“ i još nekoliko kafana u gradu.

Hotel Šumarice Osim značajnih finansijskih sredstava uloženih u dva hotela i gradsku kafanu (3,5 - 4 miliona evra), gospodin Marjanović je svoje ogromno iskustvo hotelijera i turističkog radnika implementirao, prvo u rekonstrukciju i u proširenje sadržaja „Zelengore“, a potom i „Šumarica“, hotela potpuno različitim po svom karateru.

Hotel „Zelengora“ izgrađen 1884. godine jedan je od najstarijih u Srbiji. Situiran je u najužem jezruu stare varoši Kragujevca.

Osnovao ga je pešadijski kapetan prve klase Milovan Gušić, dobrotvor i zadužbinar koji je ostavio dubok trag u istoriji ovog grada.

Slovi za „hotel sa dušom“, tradicionalnog izgleda koji je oplemenjen vrhunskim italijanskim restoranom. I to ne slučajno. Italijanski restoran je promovisan 2012., u godini ekspanzije FIAT-a u Kragujevcu sa idejom da se Italijanima i van Italije ponudi italijanska hrana vrhunskog kvaliteta, da se osećaju kao kod kuće, Razlog zadovoljstva gospodina Marjanovića je da restoran, zajedno sa kuhinjom, radi na istom nivou kako je radio i pre šest godina, u vreme kada

Jedinstvena terasa hotela su intenzivnu edukaciju sprovodili poznati italijanski kuvari. Hotel „Zelengora“ raspolaže sa 31 sobom, jednim junior i jednim lux apratmanom i pogodan je za boravak poslovnih ljudi. Dve terase, kafe i restoran italijanske i nacionalne kuhinje Hotela “Zelengora” stecište su uglednih gostiju koji za vreme svog boravka žele da osete bilo ovog prestonog grada.

Hotel „Šumarice“ okružen je gustom listopadnom i četinarskom šumom, i na površini 2,5 ha daje mogućnost za sportski, wellness i kongresni turizam. Sportska dvorana pruža vrhunske uslove za pripremu sportista, što ga uz teretanu, wellness centar, otvoren košarkaški, odbojaški i teniski teren, kao i trim stazu kaja okružuje hotel, svrstava u najsportskije hotele u Srbiji. Poslednje dve godine hotel je adaptiran. Rađena je i adaptacija „Plave sale“, idealne za razna slavlja: svadbe, krštenja, korporativne skupove i sl. i to ne samo u Kragujevcu već i u Čačku, Gornjem Milanovcu, o čemu govori podatak da je rezervisana do juna 2019. godine. Po rečima gospodina Marjanovića, 85% prihoda ovog hotela donosi sport i proslave, a 15% kongresni turizam. Hotel raspolaže sa 106 soba i nekoliko apartmana.

Hotel „Zelengora“ je dobitnik brojnih prestižnih priznanja. Ove godine je u projektu Udruženja za razvoj turizma i ekologiju „Srbija koju volim“ uvršten među „Najboljih 99 u Srbiji“. Turistička organizacija Srbije je 2002. godine hotelu „Zelengori“ dodelila Turistički cvet, najveće nacionalno priznanje za doprinos razvoju, unapređenju i promociji turizma Srbije. Po završetku adaptacije C bloka, vlasnik planira da i Hotel „Šumarice“ kandiduje za neku od prestižnih nagrada.

Gospodin Marjanović je rođen u Kniću kod Kragujevca, gde i danas živi. Jedno vreme bio je predsednik MZ, trenutno je na mestu

Milenko Marjanović

predsednika Crkvenog odbora. Nosilac je Ordena Svetog Save koji dodeljuje Srpska pravoslavna crkva za zasluge na duhovnom, obrazovnom i humanitarnom polju.

- Moj Knić volim najviše na svetu. Ja sam najveći lokal patriota kojeg je majka rodila a poštujem i sve druge slične meni. U Kniću imam 20 ha zemlje na kojoj gajim voće: šljive, kajsije..., pečem rakiju. Pripada mi i 350m obale Gružanskog jezera i 3 ha zemlje gde organizujem piknike, ručkove i dr. za goste hotela. Imam ideju da svojim unucima ostavim u amanet Gružanski Sziget, kompleks vrhunskih hotelsko-ugostiteljskih objekata, koji će oni, uz podršku i znanje svojih očeva, siguran sam, dalje razvijati.

Knić je čistilište mojih problema. Kada se popnem na brdo Vučkovicu sa kojeg puca pogled na moju Gružu, i obuhvatim pogledom sve od Rudnika do Čukojevca, zaboravim na sve moje probleme - otvara dušu naš sagovornik.

On je i sportski radnik, a na čelu FK „Radnički 1923“ bio je nekoliko sezona. Najviše voli Zvezdu i fudbalsku reprezentaciju Srbije. Svugde ih prati, pa je tako predovrio grupu navijača na SP u fudbalu u Rusiji

Sala za proslave ove godine. Kaže da je sport njegov život, a kafana sudbina. Oduvek je bio od onih koji rade puno i predano, bez razlike da li je to državna ili privatna firma.

- Sve što sam u životu radio, radio sam sa velikim entuzijazmom i ljubavlju, i verovatno me je Bog zbog toga i nagradio sa svim što danas imam. Jedino sam s vremenom postao tolernatniji prema zaposlenima, iako je nekada bila bitna veća odgovornost i disciplina zaposlenih. Sada je došlo neko ludo vreme, pa i meni sa 77 godina i 50 godina staža neke stvari ne idu u glavu.

47

Pet novih turističkih programa

Snežana Joksimović

Crkva u Radanovcima kod Kosjerića

T

uristička organizacija Kosjerić je u godini obeležavanja Evropskog kulturnog nasleđa na sajamskim i drugim manifestacijama predstavljala pet programa, koji ovu opštinu sa 29 naselja, reprezentuju kao jedinstvenu kulturnu celinu. Ovi programi su, po rečima diplomiranog turizmologa i direktorice TO Kosjerić, gospođe Snežan Joksimović, naslonjeni na kulturnu tradiciju opštine bremenite događajima i zanimljivim pojedincima, kolevke seoskog turizma u Srbiji i jednom od centara autohtone srpske kuhinje.

Prvi korak u preoblikovanju turističke ponude i njenog približavanja interesovanjima savremenog turiste bilo je uređenje starog Hana, kulturnog dobra pod zaštitom države, koji je 1854. godine podigao izvesni A. Radojević, kao drumsku mehanu na važnom putu između Beograda i Dubrovnika, ispred kojeg je podignut i spomenik Antoniju Kosijeru, osnivaču grada Kosjerić. Ove godine je TO Kosjerić od resornog Ministarstva dobio 10 miliona za projekat koji podrazumeva restauraciju i adaptaciju objekta i uređenje vizitorskog centra.

48

Paralelno sa privođenjem ovog objekta adekvatnoj nameni, pre svega uređenje izložbenog prostora sa prikazom kulturnog nasleđa ovog kraja, i još više kraja iz kojeg su došli preci današnjih žitelja, planira se obnova i drugih kulturnih i verskih objekata.

U selu Seča Reka nalazi se značajan kulturno istorijski spomenik - Crkva brvnara, jedna od najlepših u Srbiji, posvećena Svetom Đorđu. Po nekim podacima, podignuta je u XV veku. Mnogo puta je paljena i obnavljana da bi današnji izgled dobila u vreme Karađorđa, 1812. godine.

Okružen spomenicima - krajputašima, podignutim u periodu od 1812 - 1918. vojnicima palim u I i II Balkanskom i Prvom svetskom ratu, ovaj sakralni objekat čine jedinstvenim. Program „Krajputaši govore“ u godini obeležavanja završetka Velikog rata, ima za cilj rehabilitiaciju 200 ovakvih spomenika koji po narodnom verovanju pomažu dušama palih ratnika da lakše nađu put do svojih kuća. „Škola mojih predaka“ je turistički proizvod nastao iz ideje vraćanja u doba kada su se stanovnici Subjela nazivali građanima, gde je u XIX veku bila podignuta prva

crkva i prva škola u ovoj opštini. Danas škola nema đaka, ali ovaj, od meštana uređen prostor sa skamijama i učilima sa početka prošlog veka, TO Kosijerić pokušava da na specifičan način oživi. Već od 15. oktobra u skamije je sela prva grupa

Krajputaši govore

za upoznavanje opštine Kosjerić

Škola u Subjelu

đaka na rekreativnoj nastavi. Da bi sve izgledalo što autentičnije nastavu drži, posebno za ovakve prilike, angažovan učitelj „s kraja XIX i početka XX veka“.

Program „Tradicionalna srpska svadba“ je dugo u ponudi TO Kosjerić, ali je tek po dolasku kineskih turista postao tražen turistički proizvod u kojem turisti imaju aktivnu ulogu. Svadbeni obred odvija se u etno selu Gostoljublju i njegovim vajatima.

Naslovna strana časopisa Razotrivanja br. 4

Devojačka sprema - tradicionalna srpska svadba

- Ukoliko se radi o 16 turista, podelimo 16 uloga, gde su npr. mlada, njeni roditelji, mladine drugarice, barjaktari - turisti, dok su mladoženja i čauš glumci - amateri, članovi lokalnog KUD-a, koji pomažu turistima šta treba da rade. Pokazalo se da je savremenom turisti dosta gledanja i obilazaka, već želi aktivno učešće u ovakvom jednom igrokazu. Rekonstrukcija svadbe iz 30-tih godina XX veka pruža strancima uz dobru zabavu i uvid u naše običaje, nošnje, arhitekturu i dr. Ovaj program podrazumeva i svadbeni ručak i po dogovoru odmor - objašnjava Snežana Joksimović. „Boemski Kosijerić“ turiste vodi kroz poetsko-muzičke večeri, a „Verska tura - Kosjerić sa selima“ obuhvata osam crkava rasutih po selima kosjerićke opštine, manje poznatim, ali ne manje lepim od onih poznatijih.

Zadovoljna što je turistička ponuda Kosjerića vidljivija nego što je bila ranijih godina, direktorica naglašava svoje zadovoljstvo „Razotkrivanjem“, časopisom u izdanju turističke organizacije.

- Inicijalna ideja je bila da zavirimo u svako selo, da potražimo zanimljive ljude, događaje o kojima se malo zna. Do sada su izašla četiri broja i mi smo iznenađeni sagovornicima i njihovim sećanjima, skrivenim tajnama, požutelim fotografijama,

Boemsko veče pod kruškom u Konacima Jankovića svedočanstvima prošlosti. Bili su tako blizu nas, a mi, iako živimo u njihovoj blizini, ništa nismo o tome znali. Jer, ako ne začeprkamo i ne razgovaramo, rizikujemo da nikada ne saznamo za bisere prošlosti iz kraja u kojem živimo - objasnila je Snežana Joksimović.

49

Biseri Dunava i Đerdapa: Otkrivanje Istočne Srbije

S

ve učestaliji navodi o Donjem Podunavlju kao kolevci evropske, pa i svetske civilizacije na osnovu materijalnih dokaza o stepenu razvijenosti tehnologije, umetnosti, trgovine mnogo pre nego što su to imale Mesopotamija, Grčka, Rim, poziv su na razmišljanje o starovremenim biserima do danas sačuvanim na lokalitetima Vinče, Starčeva, Lepenskog Vira.

Ali, reč je o nečem drugom. Putem projekta „Biseri Dunava i Đerdapa“, pokrenutim od strane Udruženja građana „Biseri Istočne Srbije“ i njegove predsednice, ujedno i menadžera projekta, gospođe Tatjane Miloradović, koji je podržalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, naslonjena na starovremene bisere niže se niska ovovremenih bisera - turističkih destinacija, od Požarevca pa do Negotina, od Viminacijuma, Ramske i Golubačke tvrđave, do Lepenskog vira, Trajanove table i Rajačkih pimnica.

Prepoznavši ogroman, a neiskorišćen turistički potencijal istočne Srbije, pre svega reke Dunava, koji prolazeći kroz Đerdapsku klisuru dugu 100 km, ima svoju najužu i najdublju tačku na svom celom toku i pokazuje svoje najraskošnije izdanje UG „Biseri Istočne Srbije“ preduzelo je konkrente korake i prirodno okruženje poduprlo arheološkim nalazima i kulturno-istorijskim spomenicima (Lepenski Vir, Golubački grad, ostaci Trajanovog mosta i Trajanova tabla, očuvani primeri slovenske arhitekture), smeštajnim i ugostiteljskim kapacitetima i raznim drugim sadržajima.

Razvijajući brend „Biser Dunava i Đerdapa“ gospođa Miloradović je, na osnovu vladajuće prakse da se udruživanjem jedna destinacija može učiniti interesantnijom, bogatijom, i kao takva privući veći broj turista, ovaj projekat ponudila potencijalnim partnerima iz javnog i privatnog sektora. Ovom projektu pristupili su oni kojima je u interesu sopstvenog razvoja, a u skladu sa ciljem samog projekta, objedinjenje turističke ponude Donjeg Podunavlja, Braničevskog i Borskog okruga, koja podrazumeva kompletnu turističku ponudu, promociju na domaćem i ino tržištu.

Partneri na projektu „Biseri Dunava i Đerdapa“ su TO Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Majdanpek (Donji Milanovac), Kladovo i Negotin, Nacionalni park „Đerdap“, predstavnici privatnog sektora kao glavnih nosilaca razvoja svake opštine: Restoran „Jelena“ iz Požarevca, Apartmani „Marika“, Vila „Sunce“, Restoran „Jedro“ i „Brka“, galerija „Pikoza“ iz Velikog Gradišta, Hotel „Golubački grad“, Restoran „Zlatna ribica“, Restoran „Viking IN“, „Ponikvanac“ DOO Ponikve, Golubac, Hotel „Đerdap“ i Kafanica „Elite“ Kladovo, Vila „Delux“, Vinarija „Boierescu“ Neogotin. Ponudu upotpunjuje brod „General“ koji vozi turiste kroz Đerdapsku klisuru. U priču je uključena i Turistička agencija „Magelan“ iz Novog Sada u ulozi posrednika u dovođenju domaćih i ino turista, svojevrsan promoter turizma Donjeg Podunavlja, lovačka društva: LU „Golub“ Veliko Gradište i LU „Pek Braničevo“ Golubac, koji u ovom projektu vide mogućnost za privlačenje većih grupa lovaca. Na listi partnera je i Stomatološka ordinacija „Wisil M“ iz Beograda, koja svojim klijentima, osim vrhunske zdravstvene usluge nudi pojedinačne izlete po Srbiji u trajanju od jednog, tri i pet dana, sa ciljem što bolje promocije zdravstvenog turizma.

50

Tatjana Miloradović Projekat „Biseri Dunava i Đerdapa“ koji je započet u junu i završen krajem novembra ove godine, samo je polazna stanica umrežavanja kvalitetnih turističkih subjekata.

Ovaj projekat predstavlja i inicijativu za formiranje buduće regionalne turističke organizacije sa objedinjenom turističkom ponudom Istočne Srbije. Projekat treba da otvori mogućnost rada na novim projektima, unapredi imidž Donjeg Podunavlja.

- Pored arheološkog i bogatog kulturnog nasleđa i prebogatih muzejskih zbirki, na ovom području je zastupljen i verski (manastiri Tumane i Nimnik), avanturistički, lovni, nautički, biciklistički turizam, birdwatching, aktivan odmor. Još je to puno dobrih restorana, kvalitetnog smeštaja, poljoprivrednih gazdinstava, gastronomskih delicija... Ukratko, uvezali smo u jedinstvenu ponudu sve što je vrednost, odlika, karakteristika ovog kraja. Ne smemo zaboraviti i to da su najveći „biseri“ ljudi sa ovog terena. Gostoprimljivost ljudi iz istočne Srbije je na prvom mestu i kod nas važi pravilo da svaki turista koji je došao ne samo što je toplo dočekan već je bio i dobro ugošćen i maksimalno ispoštovan - objasnila je Tatjana Miloradović.

Projekat „Biseri Dunava i Đerdapa“ promovisan je na Sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu krajem novembra. Za tu priliku sajamskoj publici je predstavljen Turistički vodič „Biseri Dunava i Đerdapa“ (štampan u 3.000 primeraka), prikazan je promo film, koji je za dva dana po objavljivanju na YouTube imao preko 1.000 pregleda.

- Svaki put u projektima koje realizujemo imamo podršku TO Srbije i nadam se da će nam pomoći u prevodu materijala na rumunski jezik u toku naredne godine, jer statistika govori da su na lokaciji Golubačka tvrđava - Lepenski vir u preko 80% turisti iz Rumunije.

Naredni projekat biće usmeren ka aktivnostima izrade turističkog vodiča na engleskom, nemačkom, bugarskom i rumunskom jeziku, i takođe snimanje promo filma - saopštila je Tatjana Miloradović.

Vinarija Boierescu: Ukusi Fruške gore i Negotinske krajine u jednoj boci

Razglednica iz Vinarije Boierescu

V

inarija Boierescu (Bojeresku) je mlada porodična vinarija u selu Dušanovac, desetak kilometara udaljena od Negotina, na potezu Boierescu, po kome je i dobila ime. Registrovana je 2017-te kada su dospela i prva vina. Zasadi Italijskog i Rajnskog Rizlinga, Tamjanike, Chardonnay-a, od belih i Crnog Burgundca i Cabernet-a od crnih sorti grožđa, prostiru se na tri hektara.

Od njih su za sada, na tržištu prisutna tri vina: LUNA (kupaža Italijanskog i Rajnskog Rizlinga), FLAMINGO (Burgundac) i Rose VENUS (od stonih sorti).

Kapacitet vinskog podruma je 50.000 litara. Tih količina vinarija još nema, ali su njeni vlasnici, bračni par Nada i Cvetko Stanković sa sinom Aleksandrom, namerni da prošire površine vinograda i da se ozbiljnije posvete proizvodnji vina.

Ove godine Stankovići su pokrenuli i destileriju i proizveli rakiju od dunje, jabuke i šljive.

- Rakiju od dunje uvek stavljam na prvo mesto jer smo počeli od malog zasada starih sorti dunja, onih koje se stav-

ljaju na oramane tokom zime, da zamiriše soba. Kažem dunja, a zapravo se radi o leskovačkoj dunji i vranjskom dunjcu, koji se zbog oprašivanja sade zajedno, najbolje u vinogradarskim područjima objašnjava gospođa Nada Stanković.

Nada Stanković je po vokaciji učiteljica, živela je u Čereviću (Fruška gora), poslednjih sedam godina u Negotinu. Uz svesrdnu podršku supruga, od imanja je napravila salaš, po uzoru na Vojvođanski, u kojem se polako priprema i degustaciona sala, prostor za razvoj vinskog turizma. Od vinskih etiketa, Rose - VENUS, slatkasto, pitko vino najbrže je našlo put do publike. Vole ga žene, a kupuju najviše muškarci za poklon svojim damama.

A tu je i dunjevača, najomiljenija među ženama, sa voćnim ukusom dunje i naglašenom mirisnom komponentom, koja sva čula poziva na uživanje.

Nije teško zaključiti da ova porodična vinarija više „naginje“ ženama, zbog ukusa njene vlasnice, koja je i kreator etiketa, pa su zato listom tako vesele.

Ovo porodično imanje - salaš, Stankovići su kupili pre pet godina. Prvo-

bitna zamisao je bila da to bude mesto druženja sa prijateljima, ali počelo se sa uzgojem životinja, izgrađen je ribnjak, a imanje prevedeno u vinograd. Planova za dalji razvoj ima napretek, neki su u toku realizacije, drugi čekaju svoj red.

Ipak, kako se čini, u svakom slučaju će vinski deo da prevlada. A šta će se desiti u spoju dva vinogorja, Fruškogorskog i Negotinskog, i dva čoveka koji nose vinske gene nekoliko generacija svojih predaka, možemo samo da pretpostavimo.

Vinarija Boierescu je partner na projektu „Biseri Dunava i Đerdapa“ pokrenutom od strane Udruženja građana „Biseri Istočne Srbije“ i podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije. Učešće u ovom kompleksnom i zanimljivom projektu, koji ima za cilj prezentaciju turističkog potencijala Donjeg Podunavlja, kao i bogatstva istočne Srbije u zemlji i inostranstvu, učiniće da Vinarija Boierescu vrlo brzo postane omiljena među gostima i vindžijama, što zbog kvaliteta koji nudi, što zbog harizme ljudi koji je s velikom ljubavlju grade.

51

Mesto gde je greh uključiti mobilni telefon

Z Zapažena promocija VU Morović u Kragujevcu

Baner kao pozivnica

52

a najuređeniji izlagački prostor na X Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, održanom krajem novembra, proglašen je štand Vojne ustanove „Morović“. U obrazloženju stoji da je VU „Morović“ originalnim dizajnom i opremljenošću izlagačkog prostora dočarala izgled i prirodne potencijale svog kraja, kao i raznovrsnu turističku ponudu i mogućnosti za animaciju. VU „Morović“ je drugu godinu za redom na ovoj sajamskoj manifestacija predstavila svoje turističke i ugostiteljske kapacitete, kao i prirodne, kulturno-istorijske vrednosti na teritoriji Šida, Morovića, Bačke Palanke, Karađorđeva, Mladenova i Bača, gde se njeni objekti nalaze.

VU „Morović“ danas predstavlja važan turistički kompleks sa kvalitetnim smeštajnim kapacitetima i sportsko-rekreativnim sadržajima. U njenom sastavu su tri ugostiteljska objekta. Vila „Košuta“ i Vila „Srna“ u Moroviću i Lovačka kuća „Dijana“ u Karađorđevu. Hotel - vila „Košuta“ raspolaže sa 40 ležaja i restoranom kapaciteta 100 mesta.

Rezidencijalna Vila „Srna“ građena je za predsednika Josipa Broza Tita, neposredno pre njegove bolesti, a u koju je treba da dođe nakon operacije u Kliničkom bolničkom centru u Ljubljani. Danas gosti u vilu dolaze iz različitih pobuda.

Ima onih koji dođu samo iz radoznalosti, a neki odsedaju u jednoj od dve dvokrevetne sobe ili jednom od dva dvokrevetna luksuzna apartmana. Sala restorana vile raspolaže sa 120 mesta i kamin salom pogodnom za organizaciju seminara, poslovnih sastanaka, proslava.

Lovačka kuća „Dijana“ Karađorđevo, ima 20 ležajeva i prevashodno je namenjena lovcima, ali je otvorena za sve koji žele da borave u ovom prirodom okruženom ambijentu.

Razlog dolaska mnogih turista je ergela konja „Karađorđevo“, osnovana 1885. godine, u kojoj se odgajaju konji nonius rase, lipicaneri i engleski punokrvni konji, a od pre godinu dana i konji arapske rase.

U septembru 2018. godine, uz podršku Ministarstva odbrane, na potpuno obnov-

ljenom hipodromu „Karađorđevo“ nakon 12 godina ponovo je uspostavljena trka „Kup Vojske Srbije - Karađorđevo 2018“ koju je obeležilo pet kasačkih i četiri galopske trke, izložba rasnih pastuva lipicanerske i arapske rase i revijalna vožnja.

Iz VU kažu da je njihova turistička ponuda interesantna onim gostima koji ne traže hiper aktivan odmor, u smislu noćnog provoda, muzike i buke. U svim objektima VU „Morović“ okruženum šumom, vlada mir i spokoj, i namenjen je pre svega ljubiteljima prirode i onima koji vole da obilaze značajna mesta, kulturno-istorijske spomenike, umetničke zbirke... Iako i samo mesto, u kojem se reka Studva uliva u Bosut, a ova 15ak km dalje, u Savu obiluje zanimljivim građevinama, Morovićka tvrđava iz XII veka, katolička crkva Svete Marije jedna od najstarijih sakralnih građevina u Sremu, pravoslavna crkva Svete Bogorodice (iz prve polovine XIX vek), Etno salaš, Ribolovački centar „Slezen“, u njegovoj okolini se nalazi Manastir Sv. Petke (Berkasovo), Manastir Đipša (Vizić), Manastir Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila (Privina Glava), Spomen obležeje „Sremski front“ (pokraj sela Adaševci), Galerija „Save Šumanovića“ i Muzej naivne umetnosti „Ilijanum“ (Šid)...

Osim Ergele „Karađorđevo“ koja u ponudi ima jahanje i školu jahanja, terensko jahanje, obilazak Muzeju ergele otvorenog 1983., organizovanje celodnevnih izleta, i aktivnosti u SRP„Karađorđevo“, poput vožnje fijakerom kroz rezervat, edukativnog časa o prirodnim vrednostima, branje gljiva, lekovitog bilja, šumskih plodova, pčelarenja, ribolova, kampovanja, vožnje motornim čamcima, foto safari, gosti Karađorđeva mogu da obiđu jezero Tikvaru i plažu Bager u Bačkoj Palanci, srednjovekovno utvrđenje Bač, Dvorac Dunđerskih i Muzej piva u Čelarevu.

A posle aktivnosti svakom gostu je u ponudi vrhunski gastronomski doživalj i specijaliteti po kojima je ova ustanova poznata - jela od divljači, pre svih lovački paprikaš, divljač u lovačkom sosu i domaća kuhinja.

Magija satkana od vode, šume i ljudi

B

ački Monoštor je atrakcija koju je osmislila sama priroda, a kojoj je malo kumovao i čovek. Zovu ga i „Selo na sedam Dunava“ jer je okružen rekom Dunav, Velikim Bačkim kanalom, Kanalom DTD i još sa četiri rukavaca moćne reke. Lepotu Bačkog Monoštora upotpunjuju i šume, a deo SRP „Gornje Podunavlje“ je prošle godine proglašen za UNESCO rezervat biosfere. Možda zbog toga, što se kao ostrvo usred silnih voda i šuma smestio u vojvođanskoj ravnici, uspeo je da sačuva karakteristično kulturno nasleđe, od izvornih običaja, folklora, jezika, tradicionalne narodne nošnje, hrane, muzike, koja je zadržala svoj osnovni oblik duže od 200 godina. U Bačkom Monoštoru pretežno žive Šokci, etnička grupa Hrvata iz dalmatinskog zaleđa, veseo i vredan narod.

- Bački Monoštor je selo koje još uvek živi u harmoniji sa svojim okruženjem, sa prirodom. Svesni njenog značaja ovdašnji živalji i danas neguju stare zanate, pa ovde možete naći jedinu u Srbiji radionicu za izradu drvenih čamaca, klompi, cegera od rogoza, trščane asure, suvenire od prirodnog materijala, uglavnom drveta - objašnjava Zdenka Mitić, sekretar Udruženja građana „Bodrog“.

Bački Monoštor je podignutog na prostoru nekadašnjeg srednjovekovnog grada i tvrđave, jedno vreme bio je i sedište Bačko-bodroške županije. Pominje se u starim dokumentima, označen je na starim mapama, ali zbog promene toka reke Dunav, materijalni ostaci samog grada nisu nađeni i pretpostavlja se da se nalaze na rečnom dnu.

Simboli bačkomonoštorskih šuma i voda su životinje. Ovde se nalazi najveća populacija ritskog jelana u Srbiji. Od ptica su najznačajnije zaštićene crne rode i orao belorepan, koji obitavaju ovde u značajnom broju, i kada je reč o gnezdima i parovima obe vrste. Karakteristika crnih roda je da par ceo život provede zajedni i izolovano, bežeći od ljudi i komšija.

Gnezdo svijaju u divljini, u prirodi, poput stanovnika Bačkog Monoštora. Osim, što ovi drugi ipak vole kada im dođu gosti, turisti. A oni dolaze, isprovocirani pričama o svim ovim posebnostima opisanim kao -

Zdenka Mitić u intervjuu za medije u EK Mali Bodrog EVROPSKI AMAZON, iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske i cele Srbije, ali i sa dalekih destinacija. Za sve njih, od kojih su najbrojnije ekskurzije, UG „Podunavlje“, koje broji do 25 aktivista, zaduženo je za turističku logistiku. Obilaskom sela predviđena je poseta etno kući, zanatskoj radionici uz mogućnost učešća u izradi nekog predmeta, seoskom domaćinstvu.

Bački Monoštor ima nekoliko pešačkih staza, pa domaćini predlažu obilazak sela i okoline da li peške, da li biciklom, ili konjskom zapregom, ali obavezno čamcem.

Dobra saradnja sa Bezdanom i Somborom sigurno je bonus svim turistima, koji odluče da u ovom mestu provedu jedan dan, vikend ili duže.

Kako bi život u selu učinili što zanimljivijim i gostima dali dobar povod da ih u što većem broju posete, u selu se tokom godine organizuje nekoliko festivala: u cilju promocija i očuvanje kulturne baštine - običaja, starih, tradicionalnih zanata, muzike, nošnji, gastronomije, te prirodnih bogatstava ovoga sela organizuje se dvodnevni Festival tradicije, kulture i hrane „Bodrog fest“. U okviru „Bodrog festa“ su razna dešavanja: takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša, koje okupi i preko 100 kuvara; radionice, predstave i edukacije za decu; nastupi folklora i crkvenih horova, tamburaških orkestara; fijakerijada. Po rečima Zdenke Mitić, ovaj događaj poseti 10 - 12 hiljada gostiju.

Vrlo posećen je i Festival „Regeneracija Dunava“, koji se po jedanaesti put ove godine održao povodom 29. juna - Međunar-

dnog dana Dunava. Tradicija je da su dnevne aktivnosti - animacije, radionice, izložbe posvećene deci, a večernji - koncertima drum and bass, reggae, electro zvuka mladima, pa ga nazivaju i Mini EXIT-om.

Sajam torti, kolača i poljoprivredenih proizvoda ustanovljen je kako bi pokazao veštine i umeće ovdašnjih žena, pravih majstorica u izradi raznoraznih delicija.

Pored kolača treba probati i specijalitet ovog kraja - kulen od divljači.

Manifestacija pod nazivom Rakija SFRJ, kao što joj i samo ime kaže, okuplja proizvođače rakije iz svih republika bivše zemlje, i to ne slučajno 29. novembra, kada se proslavljao veliki nacionalni praznik Dan Republike.

Osim nastupa na sajmovima u zemlji, Monoštorci su, posredstvom TA „Magelan“iz Novog Sada, imali priliku da svoje mesto predstave i u Londonu. Najponosniji su što je Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja 2013. godine donelo odluku da Projekat Nevladine organizacije “Podunav“, Bački Monoštor, “VRATA GORNJEG PODUNAVLJA“ bude nominovan da predstavlja Republiku Srbiju za nagradu Saveta Evrope za predeo. Budući da Srbija nije član EU, Monoštorci su od Saveta Evrope dobili posebno priznanje uručeno u Italiji za evidentnu jaku svest lokalnog stanovništva o kvalitetu predela u kom žive i njihovoj spremnosti da kroz različite aktivnosti iz oblasti poljoprivrede i turizma, očuvaju nosioce karaktera ovog predela.

53

Salaši i seoska turistička domaćinstva

S

alaši i seoska turistička domaćinstva kao značajan segment turističke ponude“ bili su nedavno glavna tema skupa u Privrednoj komori Vojvodine (PKV), koji je ova institucija organizovala u saradnji u sa „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD. Tom prilikom predstavljene su novine koje se očekuju u Zakonu o turizmu i Zakonu o ugostiteljstvu, finansijska podrška resornih republičkih i pokrajinskih institucija, značaj udruživanja, promocije na domaćem i inostranom tržištu i medijske podrške razvoju ruralnog turizma, a predstavljeni su i primeri dobre prakse.

- Vojvodina je područje sa značajnim resursima za razvoj ruralnog turizma, koji u ubrzanim uslovima života i rada u velikim urbanim centrima, postaju sve značajniji motiv za privlačenje turista. Revitalizacija salaša i seoskih turističkih domaćinstava ima višestruke pozitivne efekte, demografske, kulturne i infrastrukturne, kako za razvoj ruralnih prostora tako i za njihove vlasnike koji ostvaruju dodatni prihod pružanjem turističkih usluga - rekao je obraćajući se prisutnima predsednik PKV, Boško Vučurević.

Dr Renata Pindžo, pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, istakla je da su neke od ključnih promena za fizička lica pružaoce usluga smeštaja, koje predviđa novi Zakon o ugostiteljstvu, paušalno plaćanje poreza i bo-

Tradicionalan doček gostiju sa hlebom i rakijom ravišne takse, poslovanje bez posrednika, kao i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema E-turista.

- Prema Strategiji razvoja turizma od

Salaš 137 na Čeneju

54

2016. do 2025. godine, ruralni turizam prepoznat je kao jedan od proizvoda od posebnog značaja za razvoj turizma i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomuni-

Perkov salaš u Neradinu kacija u poslednje četiri godine, izdvojilo je oko 38.000.000 dinara za kreditna sredstva za poljoprivredna gazdinstva - dodala je dr Renata Pindžo, rekavši da je to jedini turistički proizvod u Republici Srbiji za koji je urađen Program razvoja koji je Vlada Republike Srbije usvojila u novembru 2011. godine kao rezultat projekta pet agencija Ujedinjenih nacija.

Dr Gordana Radović, direktorica „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD, smatra da izmena zakonske regulative jeste prvi, ali ne i dovoljan uslov za razvoj ruralnog turizma u Srbiji.

značajan segment turističke ponude - Potrebna je aktivna uloga pružaoca usluga u turizmu, pre svega u segmentu udruživanja i specijalizacije za pojedine oblasti ruralnog turizma i zato smo se danas trudili da oni budu prisutni u što je moguće većem obimu, da istaknemo primere dobre prakse među njima, svetle primere promocije, ali i udruživanja - naglasila je dr Gordana Radović.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam, Sergej Tamaš, istakao je da je institucionalna podrška na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou značajna i da ona postoji i da je resorni Sekretarijat 2017. godine opredelio i dodelio oko 54 miliona dinara za 38 subjekata, a ove godine je, kako kaže, opredeljen 41 milion dinara.

Tradicionalni Bački ručak počinje sa domaćom supom - Uz aktivne učesnike samo umrežavanjem i povezivanjem možemo imati još bolje trendove, kao i veći finansijski priliv. Ono što ćemo radi u narednom periodu, spram finansijskih sredstava i budžeta kojim raspolažemo, jeste jedan novi podsticaj, novi konkurs za tradicionalne, domaće proizvođače hrane i pića - rekao je Sergej Tamaš i dodao kako se Srem ističe po primerima dobre prakse.

Jedan od njih je i mali porodični salaš „Isailovi“ iz Sremske Mitrovice, koji na toj lokaciji postoji od 1965 godine, a u vlasništvu porodice Jovanović.

- Salaš je zadržao autentičan izgled i oblik, a ime Isailovi potiče od pretka Grka koji se zvao Isailo, koji je kao pop dobio

Vožnja fijakerom je uobičajena usluga gostima parohiju u Sremu, gde je zavoleo Sremicu i tu i ostao - rekla je Ana Jovanović.

Prema rečima vlasnika salaša, oaza mira i tišine, salaši i mesta gde domaćini vredno rade i žive u skladu sa zakonima prirode.

- Sve više mladih se opredeljuje da ostane na svojim imanjima da li baveći se isključivo poljoprivredom, ili još nekim dodatnim poslovima kao što je turizam ili proizvodnja raznih prehrambenih proizvoda. U svakom slučaju salaši su mesta gde se čuva istorija, kultura i način života ljudi u Vojvodini. Zbog toga su salaši koji su otvorili svoje kapije i bave se turizmom, rado posećena mesta na koja se gosti stalno vraćaju - izjavila je Aranka Milić, vlasnica salaša „Dida Hornjak“ iz Sombora.

Na skupu su učestvovali i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, dr Saša Stevanović, koji je govorio o uticaju i značaju razvoj ruralnog turizma, značaju ostanka mladih na selu i uključivanju žena u primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Dr Kristina Košić sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu osvrnula se na ekološki, ekonomski i socio-kulturni uticaj ruralnog turizma na sela Vojvodine.

Urednica emisije „Znanje i imanje“ Jasmina Nikitović Stojičić govorila je o medijskoj podršci razvoju ruralnog turizma.

Erne Dani koji je u svom izlaganju naglasio značaj udruživanja za prodaju turističkog proizvoda ruralnih sredina.

Vladimir Ivanović imao je izlaganje na temu promocije seoskog turizma Srbije.

Miroslav Božin je predstavio svoj turistički i gastronomski vodiča „Salaši za Vas“.

Među primerima dobre prakse, svoju priču ispričali su i Aleksandar Samardžija, vlasnik „Salaša 137“ sa Čeneja; vlasnik „Perkovog salaša Neradin“ Boško Ivanić; vlasnik turističkog domaćinstva „Gostoljublje“ iz sela Mionica, Kosjerić, Željko Sredić; i Bojana Tomašević, vlasnik seoskog turističkog domaćinstva „Tomašević“ iz sela Struganik, opština Mionica.

Revitalizacija salaša i pružanje usluga u seoskim domaćinstvima kroz turizam ima višestruke pozitivne efekte, kako za vla-

Potom glavnim jelom sa prilozima snike tih objekata koji ostvaruje dodatni prihod pružanjem turističkih usluga, tako i za sveobuhvatni razvoj ruralnih prostora kao što su demografski efekti (povećan interes za ostankom i privređivanjem), kulturni efekti (povećan interes za očuvanje i negovanje tradicije) i infrastrukturni efekti (podizanje kvaliteta saobraćajnica, elektro i komunalne mreže).

55

Zadovoljan gost - najbolja reklama

N

a jugu Banata nalazi se malo vojvovimo lepe programe, jer nam je jedna od glavđansko mesto Skorenovac u kome nih reklama upravo zadovoljan gost. turizam svakodnevno raste zahvaSposoban i vredan čovek, Dani Erne, govori ljujući, po mišljenju mnogih, porodici Erne kako svaki gost ima drugačije prohteve i očekii Valerije Dani koji su prepoznali potencijal vanja, ali da se oni svakodnevno trude da gostu Skorenovca, osnovali udruženje i upustili se maksimalno pruže sve ono što želi. Ističe kako u bavljenje seoskim turizmom. Turizam po su neki gosti veoma zadovoljni smeštajem, dok principu udruživanja traje već godinama i to su neki drugi oduševljeni hranom, koja je isveoma uspešno s obzirom na to da godišnje ključivo domaća. u Skorenovcu prenoći i do 6000 ljudi, uglav- Imamo domaću rakiju, kao i vino iz našeg Valeria i Dani Erne nom iz inostranstva. vinograda i vinskog podruma. Ove godine vino Predsednik Udruženja domaćina eko - ruralnog turizma, gos- nam je veoma lepo rodilo pa tako izdvajam Rose vino, rubinove podin Dani Erne, ističe kako njihovo selo nije poznato samo ovde boje. Takođe imamo i jabukovo koje je slatko, čisto i suvo vino, u Srbiji, nego i u Rumuniji, kao i u Mađarskoj, odakle im dolaze kao i pet - šest vrsti rakija - navodi Erne i dodaje kako njegova glavni gosti i dodaje kako su na početku mnogi sumnjali da od supruga Valerija pravi odlične likere. Kada je u pitanju saradnja Skorenovca, kao turističke destinacije, može biti nešto. sa meštanima, Dani Erne ističe kako je ona veoma dobra iako - Kada sam 2002 - 2003. godine rekao „Seoski turizam“ ljudi određenih nesuglasica još uvek postoji. su mi se uglavnom smejali, govoreći ko će meni da dođe ovde A u susret nama pristižu praznici pa tako turisti koji posete gde nema ni planine, jezera, ni istorijskih spomenika, ni sport- Skorenovac mogu da uživaju u Božićnom vašaru koji nudi raskih manifestacija. No evo, nakon 15 godina uspeli smo združeno znovrstan program. da napravimo jedno turističko naselje od Skorenovca - rekao je - Lep program za porodični vikend može biti Božićni vašar na Erne. kojem ćemo prikazati prave Vitlejemske običaje, kao i maketu Turistička ponuda Skorenovca podrazumeva upoznavanje go- rađanja Isusa, Vitlejem sa živim magarcem i ostalim domaćim stiju sa lokalnim običajima i tradicionalnim načinom obrade ze- životinjama. Biće prikazan program od pola sata trajanja u kojem mlje, kao i pripremanje nacionalnih jela i zimnice. Informativni će učestvovati i deca iz kulturno - umetničkog društva - rekao je centar Turističke organizacije otvoren je u dvorištvu Etno kuće Erne, opisujući događaj koji može biti interesantan i deci i rogde se nalaze ručno rađeni suveniri sa prepoznatljivim motivima iz Skorenovca i Kovina.

Udruženje poseduje 80 kreveta kod domaćina u oko 50 soba i 26 kreveta u hostelu, dok su domaćinstva registrovana i kategorisana sa tri zvezdice. Kao posebnu ciljnu grupu, Erne izdvaja goste iz Zapadne Evrope iliti bicikliste evropske biciklističke mreže Eurovelo, koji prolaze kroz Skorenovac. U tome mu pomaže njegova ćerka Elizabeta koja se nakon diteljima i nakon kojeg će sve prisutne dočekati domaći kolači, deset godina provedenih u inostranstvu vratila i pokrenula kam- mađarski langoš, kurtoš kolač, kao i kuvano vino i rakija. ping turizam. Osim ćerke, tu je i supruga Valerija koja je, kako Domaćinstva su podeljena po stranim jezicima kojima se doErne kaže, glavni organizator. maćini služe, kao i po uslugama koje nude, jer su neki, kako Erne - Na njoj je glavni teret oko organizacije, jer ima mnogo posla kaže, prilagođeni porodicama sa decom, dok su drugi drugačijeg oko kuhinje, a ona takođe sastavlja i meni za celu nedelju, a i tipa. Udruženje funkcioniše tako da ukoliko jedan domaćin nema smešta goste. Ima mnogo posla zbog čega je cela porodica uklju- više slobodnih smeštajnih mesta onda ih preporučuje drugom, čena jer želimo da svakom gostu udovoljimo - ističe on i dodaje onom koji može najbolje da udovolji gostu. Blizina glavnog grakako imaju ponudu za sve uzraste i da se veoma trude da svaki da, Đerdapska klisura, Deliblatska peščara, buđenje uz kukurigost bude - zadovoljan gost. kanje petlova, seoska idila uređenog i gostoprimljivog sela, kao - Nudimo smeštaj od tri pa sve do 50 eura tako da svako može i sjajna usluga i još bolja hrana, razlog su brojnih zadržavanja da bira ono što mu odgovara, a mi se trudimo da pored toga sasta- turista kojih će po proceni Danija u budućnosti biti samo još više.

56

RAVIOLY iz Novog Bečeja vojvođanski brend

Oskar Ereš na jednoj od degustacija

S

ve je počelo sa viškom jaja, sa kojim se suočila farma koka nosilja u vlasništvu porodice Ereš iz Novog Bečeja devedesetih godina prošlog veka.

Razmišljajući kako da ih utroši, gospodin Šandor Ereš 1991. godine započinje proizvodnju testenina i peciva RAVIOLY. Sve je počelo od male porodične radionice sa ciljem proizvodnje kvalitetnih proizvoda kojima je srpsko tržište bilo deficitarno. Zahtevi tržišta diktirali su povećanje obima proizvodnje, što je sa podrškom i preuzimanjem odgovornosti mlađih snaga, uslovilo nabavku većih i savremenijih mašina, te razvoj same proizvodnje, proširenje asortimana, ali i uvođenje HACCP sistema bezbednosti hrane, čime je kvalitet, kao osnov proizvodnje i konkuretnosti od prvog dana, zadržan i do danas.

Začetnik ove proizvodnje, gospodin Šandor Ereš je pre šest godina otišao u zasluženu penziju i za naslednika odredio svog sina, Oskara Ereša, koji se ovim poslom bavi punih dvadeset godina. Donedavno član porodičnog tima, sada na njegovom čelu, Oskar se trudi da zadrži dosadašnji način proizvodnje, uz dalje proširivanje tržišta i asortimana proizvoda.

Trenutno Zanatska trgovinska, ugostiteljska radnja za proizvodnju testenina i peciva RAVIOLY - NB proizvodi deset vrsta testenine: duge rezance, bakinu taranu, flekice, za supe; široke razance pogodne za pripremanje nasuva sa krompirom, sirom, makom i mesom; makarone, školjke i spirale kao prilog uz gulaš, paprikaš, ili razne salate; lazanje i špagete za pripremu poznatih italijanskih specijaliteta; i specijalitet kuće - Derviš testeninu sa jajima za svečane i nedeljne supe, nazvanu po „dervišu“, kako se u Banatu i Bačkoj naziva „radla“, toškić sa reckavim završetkom, koja daje atraktivno testo reckavog oblika.

Sva ova testenina se nalazi u pakovanjima od 200 grama do 10 kg, prilagođena kako kućnim potrebama tako i potrebama restorana. Gospodin Ereš međutim kaže da bez obzira na dokazani kvalitet, koji se postiže upotrebom jaja sa farme, čiji je vlasnik njegova sestra, te kvalitetnog pšeničnog oštrog brašna tip: 400, isključivo od proverenih proizvođača, proboj na tržište je težak i upitan. Za sada, testenina RAVIOLY - NB može da se nađe u prodavnicama u opštini Novi Bečej i susednim opštinama, Kikindi, Senti, Zrenjaninu i Starom Bečeju. Iako želja i mogućnost

za proširenje proizvodnje, pa samim tim i tržišta postoji, po rečima gospodina Ereša, teško je popeti se na police velikih trgovinskih lanaca na kojima su uglavnom poznati svetski brendovi.

- Naše kompletno tržište je slabo snabdeveno kvalitetnom testeninom. Izbegavam da kažem domaćom, pošto Pravilnik drugačije nalaže, ali naša testenina je ravna onoj koju nedeljom mese vojvođanske domaćice za svoje ukućane, a to znači sa puno jaja, bez aditiva i veštačkih boja i aroma. Posebnom kvalitetu naših proizvoda doprinosi jedinstvena tehnologija sušenja, koju smo za više od četvrt veka u ovom poslu znatno unapredili, ali smatram da je tajna bila i ostala u količini jaja koja koristimo - objašnjava gospodin Oskar Ereš.

I na kraju nameće se pitanje da li ovakav proizvod pomaže ženama da ne moraju više same da mese, ili im uskraćuje to zadovoljstvo? Naime, jedna meštanka godinama krišom, da suprug ne sazna, kupuje testeninu RAVIOLY - NB, vadi je iz originalne ambalaže i presipa u kutiju u kojoj je nekada čuvala testeninu koju je sama mesila. I dalje svi ukućani hvale ukus domaće supe sa rezancima, nasuva sa makom i druga jela.

- U današnje vreme srećan sam što opstajemo na tržištu, ali voleo bih da proširim prodaju na celu Vojvodinu i da „ubacim“ proizvode kojih na tržištu nema: smrznuto pecivo po domaćoj recepturi, domaćeg kvaliteta. Šta će biti od toga to ćemo još videti - kaže Oskar Ereš.

Porodica Ereš je svoju ponudu zaokružila ponudom raznih peciva: od domaćih kifli posutim kimom i solju ili sa susamom, pogačicama sa domaćim čvarcima, kroasana punjenim kačkavaljem i šunkaricom i „Ravioly“ kroasana punjenim eurokremom i nadevom od višanja, Maxi pizza, šapa punjenim pizza nadevom, mlevenim mesom, kačkavaljem i šunkraicom ili samo sa sirom i svojim Novobečejcima omogućila ukusan početak dana.

57

Fruškogorska lugarnica u Maloj Remeti za dušu i telo

F

ruškogorska lugarnica“ u Maloj Remeti s pravom je od strane Turističke organizacije Vojvodina uvrštena među „Bisere panonske ravnice“, jer na najlepši mogući način oslikava dušu ovih krajeva.

Smeštena između manastira Mala Remeta koji je u XIII veku osnovao Stefan Dragutin, srpski (1276 - 1282) i sremski kralj (1284 - 1316), sin Stefana Uroša I i Jelene Anžujske i Vinarije „Deurić“, jedne od najekskluzivnijih vinskih destinacija u Vojvodini, „Fruškogorska lugarnica“ postaje sve prepoznatljiviji turistički proizvod ovog mesta u iriškoj opštini.

Vlasnica „Lugarnice“, gospođa Ljiljana Duduković Jovanović, dolazeći u manastir kod igumanije Rafaile i monahinje Efrosinije, zaljubila se u ovaj krajolik, u ovo selo bez puta i ulične rasvete, u jednostavne, fine ljude, prave seljake. I rešila da među njima ostane.

Pre petnaest godina kupila je vikendicu sa šest ari placa. Ali, preduzetnički crv joj nije dao mira. Gospođa Ljiljana Duduković Jovanović je kao menadžer za turizam i ugostiteljstvo sa diplomom Univerziteta u Beču odmah osetila potencijal ovog mesta i za nešto više od vikendice i intimnog porodičnog uživanja, ali za započinjanje sopstvenog biznisa presudna je bila uloga njenog oca Stevice Jovanovića , vlasnika „Lugarnice“ na Iriškom vencu.

- Moj otac je pre 12 godina osnovao „Lugarnicu“ na Iriškom vencu, sa objektom koji je pripadao lugaru (šumaru), i otuda i ime za ova dva objekta u čijem eksterijeru i enterijeru dominira drvo. Ali, dok je naš prvenac „sakriven“ šumom, „Fruškogorska lugarnica“ se nalazi na južnim padinama Fruške gore koje slove za najsunačnije.

Zato je voće i grožđe iz ovoga kraja tako slasno - objašnjava vlasnica.

Danas je „Fruškogorska lugarnica“, „fruškogorska“ da se razlikuje od one prve, „lugarnica“ da istakne sličnost, porodičan biznis, u koji su osim gospođe Ljiljane Duduković Jovanović uključeni i njen suprug Boško, petnaestogodišnja ćerka Milica, njeni roditelji Stevica i Ružica. „Fruškogorska lugarnica“ u Maloj Remeti radi tri

„

58

godine, raspolaže sa 32 ležaja, vinskim podrumom, zatvorenom salom kapaciteta 60 mesta, vidikovcem, otvorenom terasom sa 150 mesta iz koje „puca“ vanredno lep pogled na Majevicu, Cer, Gučevo, Avalu i Avalski toranj. Na imanju je i ergela ko-

Fruškogorska Lugarnica

jatelji, poznanici kuće, ili oni koji će to tek postati.

Da predahnu, da uživaju u svemu što im se nudi i u prirodi.

Ali, ova preduzimljiva žena je shvatila da to nije dovoljno. Razvijajući svoj etno kutak, uporedo je uticala i na razvoj sela.

Mala Remeta je jedno Ljiljana od najmanjih sela u FrušDudaković koj gori i Sremu. Ima Jovanović svega 52 kuće i 80 žitelja.

Do nje danas vodi asfaltni put, uvedena je ulična rasveta. U selu još nema prodavnice ni ambulante, škola je bez đaka. Ali od pre četiri godine začeta je manifestacija „Konji

Jedinstven ambijent Fruškogorske lugarnice

Poniji atrakcija za najmlađe

Zabava za sve koji se osećaju mladi nja, a u ponudi jahanje i vožnja fijakerom.

I jezero... U Lugarnici se služe isključivo domaći proizvodi iz sela. Specijaliteti kuće su jela od divljači, špikovani srneći but, kobasica od divljači i gulaš od divljači, naravno sa Fruške gore.

U „Lugarnicu“ u Maloj Remeti, porodično orijentisanu, dolaze uglavnom pri-

ponovo kaskaju Malom Remetom“, koju organizuje KK „Fruškogorski ždrebac“ iz Male Remete, pod pokroviteljstvom Opštine Irig. To je sjajna prilika da u ovo malo mesto dođe što više gostiju i upozna ovaj kraj Fruške gore. Za meštane razlog više da pokažu svoje gostoljublje i ponude svoje domaće proizvode, i to besplatno.

Gosti „Fruškogorske lugarnice“ (http:// www.lugarnica.rs) osim manastira, vinarije, šetnje fruškogorskim proplancima, mogu da posete samo dva kilometara udaljeno bešenovačko jezero - kupalište Beli kamen. Tišina i spokoj, uz dobru hranu su zagarantovani.

Vinarija po najvišim svetskim standardima V inarije „Toplički vinogradi“ u selu Gojinovac nadomak Prokuplja, od prvih zasada 2007., preko prve berbe 2011. i zvaničnog otvaranja i izlaska na tržište 2014. godine, kojem je prisustvovalo oko 200 novinara iz zemlje, ali uz dalji „suzdržan“ makreting, za ovo kratko vreme napravila je izuzetan proboj na tržištu Srbije, Balkana i šire.

- Pojavili smo se lagano, bez velike pompe sa Prokupcem, ali smo imali i sreću da je nekako u to vreme započela ekspanzija autohtonih sorti, koja je kao takva, izazvala interesovanje na domaćoj i ino vinskoj sceni - objašnjava Maja Janjić, predstavnica Vinarije „Toplički vinogradi“, jedne od najvećih vinarija na našem prostoru u privatnom vlasništvu.

Pre četiri godine vinarija je imala oko 40 hektara vinograda, potom i 40 u zakupu, da bi svake godine u kontinuitetu podizala 10 - 15 ha novih zasada. Danas je u vlasništvu vinarije 300 hektara sa 1/3 pod zasadima.

Ova opreznost u podizanju novih zasada vinove loze objašnjava se pažljivim osluškivanjem i praćenjem tražnje na tržištu.

Kapaciteti vinarije su 4.5 miliona litara, ali je trenutna popunjenost „samo“ oko pola miliona. Angažovanje vrhunskih stručnjaka, od arhitekte (Javier Rodriquez Martinez) do enologa (iskusnog Darka Tomićevića i moderanog, inovativanog i neobičnog Antonia Fna), pažljivo promišljanje svakog koraka uz entuzijazam i energiju vlasnika, gospodina Milomira Kovačevića, doprinelo je, po rečima Maje Janjić, predanom i posvećenom radu u vrhunskim uslovima celog kolektiva, koji je finalni proizvod doveo do vrhunskih rezulta.

Kao ilustracija uslova u kojima nastaju vina „Topličkih vinograda“ neka posluži kroki vinarije površine od 9.000 m2, 35 metara ukopane u zemlju, i sa procesom proizvodnje koji funkcioniše po principu slobodnog pada. Na gornjem spratu je prostor za prijem grožđa i oprema za obradu, odnosno komora za hlađenje i laboratorija.

Na sledeća dva nivoa su smeštene komore za odležavanje crvenih i belih vina, na četvrtom nivou drvena burad za odležavanje vina, a na

poslednjem prostor za punjenje flaša, skladištenje i otpremanje.

Kameno zdanje zgrade Vinarije „Toplički vinogradi,“ sagrađene na brdu, stapa se sa okolinom, obuhvatajući i prostoriju za degustaciju i restoran.

Lepoti ovog objekta doprinosi i sam položaj, između vinograda, da se grožđe tek ubrano u rekordnom roku dopremi u komore na preradu.

Trenutno se na tržištu nalaze sedam etiketa ove vinarije.

Osim Prokupca tu je i vino CaProkupac za vinske Maja Janjić bernet Sauvignon, 18 meseci hedoniste odležalo u bariku, koje se svojim posebnim osobinama nametnulo jer se vinogradi ove vinarije prostiru na tene samo domaćoj već i stranoj publici, kao ritoriji sela Gojinovac, Kondželj i Beloljin. i žiriju ABC Wine&Spirits u Beču, koji mu Iz tog razloga su zvanične etikete: Epigenia je poslednje tri godine dodelo tri zlatne me- Prokupac, Epigenia Caberet Sauvignon, dalje. Od crvenih vina tu su još i Pinot Noir Tribus Villa Merlot, Tribus Villa Pinot Noir, i Merlot, a od belih Chardonnay, Sauvignon Tribus Villa Chardonnay. Jedni izuzetak iz blanc, kao i Rosé (Pinot Noir). ove porodice je Rosé Prkos, namenjen ženama, prkosnim damama, „sa vrlinama koje bi voleo da ima svaki Rosé“.

Sledeći korak ove vinarije je ulazak u svet vinskog turizma.

U toku je izgradnja bungalova za smeštaj 100 i više ljudi. Za ljubitelje lova, u sklopu vinarije, na površini od četiri hektara nalazi se i lovište.

Jedan od omiljenih prostora vinarije po izboru publike je restoran otvorenog tipa, koji osim odabrane gastro ponude posetiocima nudi i prelep pogled. Poznat je i Wine & Tapas Bar Epigenia u Beogradu (ReMilomir Kovačević na otvaranju vinarije savska 25), gde se gostu posvećuje puna pažnja kroz pružanje Treba istaći da iz Vinarije „Toplički vi- stručnih saveta u odabiru vina za to veče. U nogradi“ izlaze dve linije vina: Epigenia planu je i otvaranje restorana u Šangaju, za i Tribus Villa. Prvi naziv došao je od reči sada na nivou želje, ali ne i toliko daleko od epigenija koja označava prirodno fenomen realizacije. reke Toplice, u čijoj se dolini nalazi vino- Jedna smo od retkih vinarija koja može gradarsko selo Gojinovac. U jednom delu da se pohvali zapaženim prisustvom na azijtoka reka ne uspeva da probije svoje korito skom tržištu, pre svega u Kini i Japanu, gde u pravcu kojim je tekla do tada i skreće u imamo nameru da se i dalje širimo. Vina potpuno suprotnom, formirajući skoro para- Vinarije „Toplički vinogradi“ nalaze se i u lelno korito, dužine 1.030 metara, o čemu razvijenim vinskim zemljama, Nemačkoj, je pisao i naš poznati naučnik Jovan Cvijić. Španiji, uskoro i u SAD - saopštila je naša Druga linija Tribus Villa znači tri dobra sela, sagovornica Maja Janjić.

59

Pčelarsko-poljoprivredno gazdinstvo Anice i Ivice Periškić iz Bačkog Monoštora

A

Anica Periškić

Sve od meda

60

nica i Ivan Periškić iz Bačkog Monoštora, vlasnici Pčelarsko-poljoprivrednog gazdinstva “Periškić”, proizvodnjom meda se bave punih 27 godina, isto koliko dele i zajednički život. Imaju 100 košnica i proizvode više vrsta medova: bagremov, šumski, livadski, lipov, med od uljane repice, suncokretov i dr. Po rečima gospođe Anice, iako je najtraženiji bagremov med, jer slovi za najzdraviji, svaki je za neku boljku: - Lipov med je jako dobar za disajne puteve, astmu i bronhitis; šumski sadrži puno vitamina i minerala te se preporučuje trudnicama i mladim majkama, kao i sportistima za popravljanje krvne slike; Livadski sadrži dosta polena prikupljenog sa raznovrsnog cveća i preporučuje se srčanim bolesnicima, a može da pomogne i kod respiratornih oboljenja; bagremov je načinjen isključivo od nektara bagremovog cveta, izuzetno je blagog mirisa i ukusa štiti organizam od bakterija, infekcija i virusa, koristi se kod dijabetesa, za lečenje bolesti respiratornih organa, kao što su astma, bronhitis i upala pluća, uspešno se koristi za lečenje nesanice.

Proizvodnja meda je po rečima naše sagovornice, lep ali težak posao koji traži angažovanje tokom cele godine. Vreme tokom perioda mirovanja pčela, pčelari koriste za uređivanje i čišćenje prostora na kom se nalaze košnice, kao i za popravke i farbanje rezervnih košnica.

To je pravo vreme za analizu prethodne sezone, planiranje na-

redne, ali i za dalju pčelarsku edukaciju i čitanje stručne literature, pretraživanje informsacija na internetu vezanih za ovu temu, zatim dolazi razrojavanje ili umnožavanje pčelinjih društava.

Seoba pčela bez koje se savremeno pčelarstvo ne može zamisliti, jedan je od najtežih, najrizičnijih i najodgovornijih poslova na pčelinjaku, koja odrazumeva dobru organizaciju na pripremi, utovaru, transportu, istovaru i postavljanju pčelinjaka na novo mesto. Ovo pčelarsko gazdinstvo konkretno seli pčele svake godine na Frušku goru i Homolje i to pored toga što se nalazi u blizini SRP „Gornje podunavlje“. Zatim dolazi zazimljavanje pčela, najvažni posao u jesenjim mesecima i tako svake godine.

Ali, ovde je opisan samo put od ispaše do tegle meda. Proizvođači meda odgovorno tvrde da je teži i duži put od tegle meda do kupca. Iako je cena meda na tržištu nerealno niska, pre svega zbog nelojalne konkurencije koji se još uvek nesmetano baškare na tržištu Srbije, usled čega je broj pčelara sve manji. I pored svega toga, Pčelarsko-poljoprivredno gazdinstvo „Periškić“ je rešeno da zbog ljubavi prema ovom prirodnom proizvodu nastavi bavljenjem ovom plemenitom delatnošću.

Pčelarsko-poljoprivredno gazdinstvo „Periškić“ osim medova proizvodi i polen, propolis, matični mleč, kao i mešavine od ovih proizvoda. U ponudi su i medene rakije: medovača, orahovača i višnjevača, zatim medenjaci i dr.

V

Freska u boci

inarija Đorđe je mlada vinarija smeštema na severozapadnom obodu SRP „Deliblatska peščara“, naslonjena na vikend naselje i izletište Devojački bunar, na 7 - 8 km od Banatskog Karlovca. Registrovana je 2014. godine, nulta berba bila je 2015., a od 2016. je na tržištu. Vinarija „Đorđe“ je deo kompleksa koji se prostire na 2.5 ha i obuhvata nekoliko tipova objekata, degustacionih sala kapaciteta od 30 do 100 mesta, objekat sa bazenom, salu za konferencije i prostranu baštu u kojoj domaćini, porodica Živanov, na čelu sa njenim vlasnikom, Nenadom Živanovim, voli da dočekaje goste kad god to vremenski uslovi dozvoljavaju.

Kompleks obuhvata i nekoliko sportskih terena, za basket, travnati teren za mali fudbal i odbojku, kutak za najmlađe. Iako se nije razvijala u pravcu smeštajnih kapaciteta, za izuzetne prilike može da pruži i tu vrstu usluge za 15 gostiju.

Porodica Živanov je iskoristila blagodeti okruženja, ali je imala i viziju i davnih sedamdesetih godina zasadila je borik, danas raskošna šuma koja se permanentno poslednjih petnaest godina oplemenjuje raznovrsnim rastinjem. Na ovaj kompleks naslonjen je vinograd površine oko 4 ha u kojem se nalazi i podrum vinarije, na kojem je zasađeno par stotina čokota, kapaciteta 30.000 litara. To je proizvodni objekat gde se prerađuje sve grožđe iz vinograda.

Nedaleko od ovog mesta je još jedan vinograd od oko 8 ha, tako da Vinarija „Đorđe“ proizvodi vina isključivo od grožđa iz sopstvenih zasada koji se prostoru na ukupnoj površini od 12.5 ha. Gospodin Živanov objašnjava da se radi o jednom veoma specifičnom prirodnom ambijentu karakterističanom po izrazito peskovitom zemljištu, punom minerala i krečnjaka što pogoduje uzgoju vinove loze. Ovaj prostor odlikuje dobra provetrenost, takođe značajna za vinograd, posebno posle perioda kiša i velike vlage kada je potrebno da se

svi delovi biljke što brže osuše i predupredi pojava različitih oboljenja.

- Naša ideja je bila da na ovoj lokaciji, na od ranije postojećem porodičnom imanju podignemo zasad vinograda, i praktično obnovimo proizvodnju vina na ovim prostorima. Ovaj lokalitet se u katastru naziva Vekerle, na kojem je početkom XIX veka bilo preko 300 ha vinograda. Nažalost oni su u međuvremenu iskrčeni ili nebrigom

Nenad Živanov propali. Odlučili smo da proizvodnju obnovimo i da potencijal Deliblatske peščare i čitavog južnog Banata iskoristimo za proizvodnju specifičnih vina sa pečatom ovog podneblja - kaže gospodin Živanov.

Ovde je reč o vinariji porodičnog tipa, za sada nevelike produkcije, ali sa vinima sa naglašenom karakteristikom teroara i mikroklimom koja „utiče da neka vina budu drugačija“. Od belih sorti vinove loze uzgaja se Pinot Grigio i Gewürztraminer, zatim Sauvignon blanc, Chardonnay, a od crvenih Portugizer, Frankovka, Merlot i Rebo. S tim u vezi vodeća vina vinarije su tri Freske: Freska bela (Pinot Grigio 80%, Chardonnay 20%), Freska crvena (Frankovka 95%, Rebo 5%) i Freska roze (Pinot Noir 60%, Merlot 20%, Rebo 20%). U vinariji se proizvode i sortna vina: Chardonnay, Pinot Noir, Frankovka, Gewürztraminer, Sauvignon blanc. Vino Freska crvena 2016. je na International Wine Challenge 2017 osvojilo srebrnu meda-

lju, kao i Freska bela, Freska roze, Sauvignon blanc i Gewürztraminer, sva iz 2017., na Balkans International Wine Competition Sofia, ove godine.

Sva ova vina plasiraju se najviše na tržište Beograda, ali se mogu naći i u Vršcu, Zrenjaninu, Novom Sadu.

U skladu sa tradicijom ovog kraja, porodica Živanov je pod brendom „Sanja“ otpočela proizvodnju svih tipičnih rakija, ali i specifične rakije od jabuke tipa kalvados (Calvados), odležale u hrastovim buradima gotovo 10 godina.

Težište daljeg razvoja vinarije biće na razvoju vinskog turizma kojim će se baviti preduzeće Sand Resort /sandresort.rs/ pokušavajući da priču o Deliblatskoj peščari, vinariji, vinima i rakijama spoji u jedinstven doživljaj.

Od centra Beograda do vinarije se stiže za samo sat vremena.

Zato je za sada, najveći broj turista koji pohode ovu vinariju iz Beograda, Pančeva, Vršca i Novog Sada. U ponudi je program obilaska vinarije, od degustacije, degustacije u kombinaciji sa ručkom ili večerom, sportskih aktivnosti do izleta u okolini, u zavisnosti od zahteva gostiju.

Svaku posetu potrebno je ranije najaviti. I na kraju zašto Freska?

- Freska je priča vezana za celu ideju proizvodnje vina, za pravoslavlje, srpsku istoriju. Ovo je porodična vinarija, a Sveti Đorđe je porodična slava. Zato su i etikete ćirilične. Freska je vezana i za fresko slikarstvo, najstariju tehniku u slikarstvu, jednu od najkomplikovanijih u kojoj se koriste prirodne boje koje se odlikuju postojanošću. Sve to se podudara sa načinom proizvodnje vina koja iziskuju puno truda i puno ljubavi. A opet, Frska (fresco) na italijanskom znači svež, a svežina je takođe karakteristika ovih vina. Freska je tako postala zaštitni znak naše vinarije, a vina Freska ,naša najznačajnija vina jedinstvene arome i kvaliteta, koja su nam pomogla u proboju na tržište - objasnio je gospodin Nenad Živanov.

61

Ishrana budućnosti - mikro vrt Urbanih farmera

P

ojam mikro povrća je novijeg datuma i podrazumeva upotrebu povrća tek nešto razvijenijeg od klica, sličnije travki nego odrasloj biljci iste vrste. Iako im je seme isto, tajna je u načinu na koji se gaje.

Prednost uzgoja mikro bilja, bilo da se radi o povrću, žitaricama, jestivom cveću, jeste prostor. I naša sagovornica, prvi proizvođač mikrobilja u Srbiji, Beograđanka Jana Mitrović, diplomirani ekonomista, sa osmogodišnjim stažom u toj branši, vlasnica brenda „Urbani farmeri“, pre dve godine sa svojim suprugom započela proizvodnju mikro bilja, i to u trpezariji stana na trećem spratu, uz motiv da se njihovo troje dece hrani zdravo.

- Sasvim slučajno smo muž i ja, kao pobornici zdrave ishrane, počeli da naklijavamo klice zbog naše dece. Po prve savete išli smo čak do Zagreba kod porodice Butković, pravom urbanom poljoprivrednom gazdinstvu, koje je razvilo brend „Kliconoše“ u svom stanu u zgradi na 17-tom spratu. Gospodin Butković nam je izuzetno ljubazno dao prve smernice.

Tako smo počeli prvo za svoje potrebe, potom i potrebe restorana da razvijamo našu sadašnju delatnost. Naš prvi klijent je bio restoran „Madera“.

Danas mikro biljem snabdevamo preko 100 restorana u Beogradu i Novom Sadu. Dok moja porodica mikrobilje koristi za ishranu, u restoranima je ono još uvek dekorativni element, i mada su šefovi otvoreni za njihovo korišćenje, svesni ne samo estetske već i njihove upotrebne vrednosti, pojedinci, uživaoci u hrani su još uvek skeptični - objašnjava Jana Mitrović i dodaje da njihova deca uopšte ne jedu zreo brokoli, već samo biljku u njenoj mikrofazi. Sama uzimaju kutijicu, seku makazama izdanke i prave ikebanu u tanjiru, po svojoj želji.

Za uzgajanje mikro bilja potrebno je obezbediti seme organskog porekla ili seme koje nije tretirano hemijskim sred-

62

Jana Mitrović stvima, zatim zemlju, vodu i konstantnu temperaturu između 18 i 24°C, odnosno carstvo „večitog proleća“, što je moguće postići uz kontrolisane uslove u zatvorenom prostoru. Seme treba posejati gusto i posle sedam do petnaest dana, koliko traje ciklus rasta i razvoja biljke, obavlja se berba, ručno, uz pomoć makaza. Tajna je što u toj fazi biljke još koriste energiju za rast iz klice, pa imaju od četiri do 40 puta više hranljivih sastojaka od klasičnog povrća i

Mikrobilje u kuhinjama više od 100 restorana u Srbiji veliki uticaj na izlučivanje otrova (pesticida, teških metala) iz organizma i jačanje imuniteta. Istovremeno imaju intenzivniji ukus od odrasle biljke. Upravo zato u pripremi jela s mikro povrćem nije potrebna velika količina da bi se postigao zadovoljavajući ukus.

- To ne znači da ne treba da se jedu i zreli plodovi ali enzimi iz mikro bilja koji se

pretvaraju iz složenih u proste oblike lakše se apsorbuju u organizmu i preporučljivo je unositi ih i u ovom obliku. Ovo je prečica do unosa veće količine vitamina i drugih hranljivih materija - poručuje 35-togodišnja Jana Mitrović.

Ove biljke se ne prskaju, što je još jedan benefit ovakve vrste zdravije i znatno jeftinije proizvodnje. Zbog sadržaja korisnih materija i fantastičnog ukusa, mikro bilje se sve više traži u gastronomiji. U porodici Mitrović najviše se proizvodi povrće: grašak, rotkvice, keleraba, crveni kupus, bezglutenska žitarica – amarant i pšenica. Mitrovići uzgajaju i jestivo cveće, dan i noć, borač, zevalice, minđušice i dr. Ciljna grupa, posebno za jestivo cveće su restorani vegansko/vegetarijanskog tipa, koji ga sve češće koriste u salatama.

- Kada je u pitanju povrće ono se nešto „lakše“ prihvata jer se od odrasle biljke razlikuje samo po veličini. Interesantno je da su oni koji su ga probali iznenađeni ukusom kao kod odrasle biljke, a mi im objašnjavamo da to i jeste prava rotkcica.

Jestivo cveće podrazumeva ozbiljan iskorak u razmišljanju da jedete ono što je isključivo bilo prihvaćeno kao ukras. Ljudi često imaju strah i da ga probaju - kaže Jana Mitrović.

Da li će ovaj trend promeniti i naš hedonistički pristup ishrani i razumevanju iste? Da li će filozofija ishrane svesno orijentisana na zadovoljavanje što većeg broja čula, izmeniti svoj smisao, prilagoditi se „ishrani budućnosti“ koja za posledicu ima zdravlje? Da li će moderni farmeri sa svojim urbanim povrtnjacima odlazak na pijacu i zavisnost od drugih, „velikih“ proizvođača učiniti suvišnim? Teško, jer po tvrdnji naše sagovornice to i nije cilj pristalica mikro bilja, koji zagovaraju ovakav način ishrane kao povremen ili dodatak jelima na koje smo navikli. Ali jedno je sigurno.

Vegetarijanci, vegani, konzumenti organskih - bio - eko poljoprivrednih proizvoda, a sada i mirko bilja uspeli su da probude svest o tome kako se hranimo i šta jedemo.

63

Na slikama slavim život

Slika DEDA iz serije Da se ne zaboravi

D

a uvek postoji način za lep život u kojem je presudna naša volja kojom menjamo svoj svet, sigurna je mlada slikarka Tamara Jovanov koja svojim talentom oduševljava ljude. Tamara je završila Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu 2016. godine, smer likovni tehničar.

Nakon toga upisuje slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Gorana Despotovskog. Iako je sada tek treća godina studija, našoj publici je predstavila već dve samostalne izložbe. Prvu izložbu otvorila je u martu ove godine pod nazivom „Impresija, moj pogled na svet” i to u svom rodnom gradu, Zrenjaninu, gde je bila prikazana selekcija od Tamara Jovanov više od 40 crteža i slika koje je pripremala u periodu od poslednjih pet godina umetničkog stvaralaštva.

- Izložba je bila veliki korak za mene kao umetnika, jer sam prvi put skupila hrabrosti i sigurnosti u svoje radove da ih izložim zrenjaninskoj publici. Glavni nosioci same izložbe su bili pejzaži, rađeni lakim, hitrim i kratkim potezima četkice, koji su bili oličenje mog impresionističkog stila, koji pokušavam da negujem na samim pejzažima - rekla je Tamara Jovanov.

Drugu samostalnu izložbu otvara nekoliko meseci kasnije u Beogradu, kada publici prikazuje petnaest slika - od toga trinaest portreta i dva akvarela „Lane“ i „Ždral“. Izložbu „Izložba portreta” je otvorila u u sklopu projekta dipl. grafičara Ane Marinović, pod nazivom “Umetnikov otisak”, a portreti ljudi u poznom životnom domu, kao i muškarci i žene mlađih generacija krasile su galeriju „Beti Ford”.

- Medijska prisutnost i kontakt sa širom publikom mi je bila od velikog značaja, jer je, takoreći, sama izložba u Skadarliji bila prekretnica u

64

izlaganju, ispred nove publike, u novoj okolini i novom prostoru - zaključila je Tamara Jovanov.

Tokom razgovora sa ovom studentkinjom, vidljiva je ljubav prema umetnosti koja ukrašava svaki trenutak, kao i kutak njenog doma koji je ispunjen raznoraznim slikama i sitnicama koje dočaravaju njenu nežnost i talenat. Osim slikanja u kojem daje celu sebe kako bi prikazala ono što zaista vidi i doživljava, ona se takođe može pohvaliti brojnim nagradama kada je u pitanju pisanje poezije i proze koje uspešno traje već dugi niz godina.

Kada smo upitali Tamaru „Šta sad?”, slatko se nasmejala pokazivajući već gotovu sliku pod nazivom „Deda” koja obeležava novi početak jedne divne slikarske priče. Naime, radi se o seriji slika „Da se ne zaboravi“ koju je započela u oktobru, a koja je sačinjena od portreta ljudi u poznom životnom dobu i od pratećih slika rađenih po crno-belim fotografijama iz njihovog detinjstva.

- Zamisao je da glavne slike, portreti skoro prirodne veličine, budu u setnom koloritu - pastelnih, bledunjavih boja, koje bez ukrašavanja prikazuju nežnost i istrošenost ruku, topli pogled u sećanje i bore na licu koje su priča sama za sebe - rekla je Tamara i dodala kako je inspiraciju za ovu seriju slika dobila od njene, mnogo puta nagrađivane pesme o dedi pod nazivom „Himna domovini“, koja govori o dedinom odlasku iz rodnog sela za grad.

Talentovana slikarka takođe naglašava da ideja ovog opusa slika jeste priča o ljudima.

- Ukratko rečeno, glavna poruka novih slika je sledeća - ne sme se zaboraviti. Cilj je ostavljanje traga da su ti ljudi tu, da koračaju po zemlji puni mudrosti, nauka, doživljaja i priča. Serija predstavlja humanost i živost u svojoj pravoj formi, predstavlja esenciju bića koja se krije ispod prikazanog - istakla je Tamara.

Na pitanje da li se u Srbiji može živeti od umetnosti kao večiti optimista odgovara da može i da nije bitno ime države u kojoj živimo.

- Akcenat treba staviti na naš napor i trud da sami oblikujemo svet u kojem ćemo živeti. Sami se moramo potruditi za ono što u životu želimo, jer tada i ono „nemoguće“ postaje moguće, samo treba malo vremena. Čovek mora biti skroman i mora konstantno raditi na sebi, mora biti ambiciozan, motivisan i da ide korak po korak. A stvari će već doći na svoje, i verujem da će ljudi obratiti više pažnje na mladost i blago koje ono sa sobom nosi - zaključila je Tamara Jovanov.

Svojom energijom mlada slikarka daje nadu današnjoj omladini, govoreći kako je jedini plan koji za sada ima jeste da na svojim slikama slavi život, ispunjen divljenjem i lepotom i da nikad ne prestane sa tim.

Kristina Ivković Ivandekić

Stand up komedija osvaja i naše prostore

S

Dušan Varničić

tand up komedija - umetnički izraz ili oblik zabave? Smatraju je pre ovim drugim, performansom u kojem jedan čovek na bini nastoji da nasmeje prisutne. Ali da li je to tako jednostavno?

Kako samo ime kaže, stand up je engleska reč u značenju „stojeći“, „uspravno“ jer se stand up komičari publici obraćaju uglavnom sa bine, stojeći. Stand up je forma koja je tek u drugoj polovini XX veka stekla popularnost, ali njeni oblici prisutni su i u antičkoj Grčkoj, Kini i Japanu...

Velika Britanija i SAD se smataju kolevkom stand up-a, gde se javlja u XVIII, odnosno XIX veku. Zabeleženo je da je čak i čuveni američki pisac Mark Twain (1835 - 1910.), prijatelj Nikole Tesle, imao svoje stand up nastupe. U Londonu je 1979. otvoren kultni Comedy Store gde su svoje stand up nastupe izvodili Dawn French i Jennifer Saunders, Alexei Sayle, Craig Ferguson, Rik Mayall i Ade Edmondson.

Samim tim što su u stand up uključeni pre svega glumci, ljudi od pera, reči i stila, teško da bi se ovaj oblik mogao podvesti pod zabavu. Tim pre što samom nastupu prethode ozbiljne i obimne pripreme, a sam stand up komičar je istovremeno i pisac - scenarista, reditelj, producent i glumac, o čemu govori i Dušan Varničić, stand up komičar, rođen u Šidu, poslednjih dvanaest godina Novosađanin: - Svaki stand up komičar mora da bude duhovit i sposoban da svoj „šarm“ sa bine prenese na 500 gostiju, koji očekuju da ih nasmeješ. Ovo je najiskreniji posao, jer iza tebe nema mame, tate, stranke. Sam si na bini i nema nikog da te „vadi“ iz problema. I na kraju može i da ne bude aplauza. Ako se iz publike ne čuje smeh, znaš da nešto radiš pogrešno. Zato što nije lako biti stand up komičar, broj onih koji se ovim vidom artizma bave je mali.

On ističe i da je bez obzira na ne lak, i ne adekvatno priznat izraz, stand up komičara u našoj zemlji i regionu sve više. Sve je više večeri otvorenog mikrofona, na kojima se, uglavnom mladim

ljudima, daje šansa da javno pokažu svoj talenat. Ističe i da posla za već afirmisane komičare ovog profila ima sve više i da je u novembru pola meseca proveo nastupajući po klubovima u zemlji i regionu (Hrvatska, Slovenija, Makedonija).

Kaže da jedan standup-er sa publikom komunicira rečju, mimikom, pokretom; pesmom, igrom, upotrebom rekvizita; i da se ovaj posao uči kroz kilometražu. Što je više nastupa to standup-er postaje bolji.

- Svaka moja gestakulacija, svaki izraz, postajao je sve spontaniji tokom nastupa.

Kada sam počinjao više sam recitovao fore, što nije čudo, jer svaki naš nastup mora biti ozbiljno pripremljen, tekst i prateći efekti, dobro uvežbani i iznijansirani. Sve to pomaže da liči na improvizaciju, koje zapravo ima, ali mnogo manje nego što se pretpostavlja. Improvizacija je moguća samo ukoliko je program dobro pripremljen i koncipiran. Nema tog komičara iz ove branše koji može sat vremena da improvizuje. Ona se dešava uz neki nagoveštaj, dobacivanje iz publike, čime se podiže dinamika nastupa objašnjava Varničić, dodajući da je smeh zdrav i da treba što više da se smejemo.

Ali, da bi poprimila širu popularnost, stand up komediji je potrebna televizija, gde je za sada ima samo u tragovima.

- Kod nas postoji mišljenje da ako nisi na TV-u kao da ne postojiš. Zato ne možemo da dođemo do većih sala i većeg broja publike. Najčešće nastupam sa Srđanom Olmanom u salama do 350 ljudi. Naše kolege u inostranstvu pune dvorane od preko 20.000 uživalaca u ovakvom izrazu. Zato pozivam sve one koji vole da se nasmeju kroz blago satiričan humor kojim su obuhvaćena dnevna, politička zbivanja, karakterne osobine i navike ljudi i samog artiste i sl. Dajte nam šansu. Nema šanse da vas ne nasmejemo bar deset puta u toku večeri, a i jeftiniji smo od pozorišta. Za samo 300 dinara dobijete originalan tekst u izvođenju samog autora - poručio je Dušan Varničić.

65

Fotografi - slikari vremena Color Press Group i magazin Lepota & Zdravlje su u septembru 2014., u Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šidu, priredili izložbu “Jedan slikar, 10 fotografa, 20 umetničkih dela”, koja je na jedinstven način ukrstila dve vrste umetničkog izraza sliku i fotografiju. Priliku da potvrde svoju kreativnost isprovociranu stvaralaštvom velikog majstora kičice dobili su: Nebojša Babić, Željko Škrbić, Miloš Nadaždin, Miša Obradović, Jovana Mladenović, Đorđe Odanović, Braca Nadeždić, Sever Zolak, Irena Savičić i Nemanja Maraš.

U oktobru sledeće godine, takođe u organizaciji Color Press Grupe i časopisa Lepota & Zdravlje, isti koncept je premešten u Galeriju „Milan Konjović“ u Somboru, sada pod nazivom „Jedan slikar, 15 fotografa, 30 umetničkih dela“. Ovoga puta srpski fotografi: Vukica Mikača, Dragan Kujundžić, Predrag Uzelac, Aleksandar Radoš, Đorđe Arambašić, Milica Mrvić, Jaroslav Pap, Bojana Andrić, Radivoj Hadžić, Aleksandar Kamasi, Senja Vild, Mirko Tabašević, Luna Jovanović, Boris Bajčetić i Danilo Mijatović, snimili su savremenu fotografiju kao reminiscenciju na jednu od Konjovićevih slika u stalnoj postavci galerije.

Uspešna akcija interpretacije ličnih viđenja platna poznatih srpskih slikara kroz fotografiju nastavljena je ove godine povodom obeležavanje 120 godina od rođenja Milana Konjovića i izložbe „Milan Konjović iz novosadskih kolekcija“ u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Color Press Group je početkom decembra priredila još jedan happening, sada sa novosadskim fotografima. U projektu je učestvovalo devet fotografa: Jaroslav Pap, Nenad Mihajlović, Radivoj Hadžić, Bojana Andrić, Tijana Henn, Aleksandar Miškov, Aleksandar Kamasi, Gordana Jović Atlagić i Mladen Sekulić, sa kojima ova izdavačka kuća ostvaruje duže vreme plodnu saradnju.

Njihova viđenja dela Milana Konjovića nastala pre 50, 70 i više godina fascinirala su svojim originalnošću i izmeštanjem ideja, prostora i vremena, predstavljenim na slikama velikog somborskog majstora.

- Ne kažu džabe da fotografija vredi

66

Robert Čoban sa saradnicama više od 1.000 reči. Kao dugogodišnjem uredniku magazina fotografija je sve. Dobra fotografija na naslovnoj strani, dobra fotografija pri opremanju teksta je ključna stvar, nezamenjiva i u vremenu digitalne manipulacije slike, zvuka, teksta i videa.

Bez obzira na sve tehnološke novotarije fotografija drži sigurnu poziciju. Najpopularnija društvena mreža - instragram, bazirana je na fotografiji, što dovodi do zaključka da fotografija nije ništa manje značajna ni za današnju generaciju. Ona je najbolji svedok jednog trenutka, pa čak i vremena - kaže Robert Čoban, vlasnik i predsednik kompanije Color press Group najvećeg izdavača magazina u regionu, i sve prisutnijeg organizatora originalnih manifestacija.

Po njegovim rečima ceo svet je zaražen fotografijom, a širenje te zaraze omogućili su pametni telefoni. Svako može da izvadi mobilni telefon i fotografiše. To je stvorilo mogućnost da svako bude fotograf u svakom momentu, da se ostavi što više tragova, što vodi i u krajnost: - Jedan moj prijatelj, vlasnik salaša, se žali da mladi ne znaju da se zabavljaju uz tamburaše i umesto da pevaju i igraju neprestano se slikaju. Treba naći meru i u tom dokumentovanju trenutka.

Prema njegovim rečima to ranije nije bio slučaj. Ranije su samo fotografi bili fotografi. Potom su došle generacije koje su imale kabaste analogne fotoaparate i nosili filmove na razvijanje, ali ih nisu uvek imali uz sebe. Digitalno doba je mnogo toga promenilo.

Umetnici fotografije su, međutim, ostali umetnici, a umetnička fotografija medij vredan poštovanja: - Za stvaranje umetničke fotografije nije dovoljan samo tehnički kvalitet. Odabir pravog kadra, nalaženje idealnog ugla i količne svetla, samo su neki od preduslova stvaranja umetničkog dela. Kvalitet fotografije uvek je zavisio i zavisiće od kreativnosti onoga ko fotografiše.

Gospodin Čoban kaže da su fotografije i video zapisi na društvenim mrežama umnogome doprinele razvoju turizma, popularizaciji nekih destinacija. On sam, beležeći neke zanimljivosti sa svojih putovanja, bio je inspiracija mnogima da krenu na put. Kaže da ideju za svoja putovanja nalazi u filmovima i knjigama dok milenijum generacija živi brže, reaguje brže, i kada vidi na instagramu neku „vau!” plažu, ili „vau!” planinski vrh, poželi da ode tamo, što je prilično efikasan način promocije turizma.