Topsrbija br20

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA

broj 20

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Mart 2019. • Besplatan primerak

www.topsrbija.com

Snimio Dragan Kurucić

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com

Mali jubilej revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE

A small jubilee of the magazine TOPSRBIJA-THE BEST OF SERBIA

Poštovani čitaoci, pred Vama je 20 broj Dear readers, revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE In front of you is the 20th issue of the magazine TOPSRBIJA-THE BEST FROM koja na svoj način beleži događaje i primere SERBIA, which presents events and indipojedinaca kojima je uspelo da Srbiju napraviduals who succeeded in making Serbia a ve još lepšim mestom za život.

TOPSRBIJA se bavi sadašnjim trenutmore beautiful place to live.TOPSRBIJA kom, ali da podsećanje na važne datume focuses on the present, but we remind our readers of the important dates, which are not nije samo predmet istorijske nauke, već i only the subject of history, but also cultural kulturne, duhovne nadgradnje. Temelj na and spiritual upgrades. This is a foundation kojima se podiže kuća, država, pa i sam of a household, a country, and each one of čovek.

Ova 2019., je godina obeležavanja 800 us indivisually.

This year is the year of marking 800 years godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, 800 godina manastira Mileševa. Taof indepenence of the Serbian Orthodox Church, as well as the 800 years anniversary kođe, ove godine obeležen je vek Privredne Elizabeta i Mihailo Berček komore Vojvodine (PKV), danas dela reforof our famous Mileševa Monastery. Also, misanog i modernizovanog komorskog sithis year marks the century of the existence stema Srbije. Ove godine Novi Sad je Omladinska prestonica Evro- of Vojvodina Chamber of Commerce (PKV), which represnets an pe, za ponos naše zemlje. important part of reformed and modernized chamber system in Serbia.

Međutim, kultura sećanja nam nalaže pomen stravičnog napada This year, Novi Sad is the „Youth Capital of Europe,“ for the pride na Srbiju pre tačno 20 godina i stradanja našeg naroda. of our country.

I najteži periodi razvoja naše zemlje ostavljali su za sobom velika However, the ’culture of memory’ makes us remember a terrible dela. Bilo da se radi o monumentalnim građevinama, velikim misli- attack on Serbia, exactly 20 years ago, and the suffering of our people. ocima, ili pak delima koja su nadživela vreme. Zbir takvih primera What followed was the hardest period of development for our country, predstavlja jedinstven kapital Srbije, nasleđe koje zahteva perma- leaving great things behind - monuments, great thinkers, and works nentnu negu i brigu, pre svega obavezu svih nas da ga sačuvamo u that have survived. The sum of all represents the unique capital of što izvornijem obliku.

Serbia - a heritage that requires permanent care and, above all, the Srbija je prepuna tragova prošlosti sačuvane u materijalnom obli- obligation of all of us to preserve it in the original form. ku, obogaćenih saznanjima iz pisanih izvora, usmenih predanja.

Serbia is full of traces of the past preserved in material form, enAko se tome doda oko 450 prirodnih celina i dobara, te najvredniji riched with knowledge from written sources and oral deliveries. Serbia resurs satkan od vrednih, ljubaznih, gostoprimljivih ljudi, presudnih is based on an equation of about 450 natural entities and goods, and za oblikovanje turističkog doživljaja, Srbiji kao nedovoljno turistički the most valuable resource with made of kind and hospitable people. istraženoj destinaciji pruža se šansa da u svom nacionalnom kolo- Serbia, is an insufficiently explored tourist destination. However, in ritu, egzotičnom čak i za Evropljane, u skoroj budućnosti postane the near future, Serbia has the chance to turn the trend around and become a demanded tourist destination. veoma tražena turistička destinacija.

Follwing this statement, the implementations of other projects are in S tom tvrdnjom u korak ide i realizacija aktuelnih projekata, posebno onih sa naglašenim lokalnim identitetom i šarmom. S druge progress, especially those emphasizing our local identity and charm. strane, sve ozbiljniji su i nagoveštaji eksplatacije termalnih izvora On the other side, there are more and more serious indications of the na kojima Srbija počiva, pre svega za razvoj wellness&spa, banj- exploitation of thermal springs on which Serbia rests. The reason is skih, medical centara, opremljenih vrhunskom opremom i stručnim primarily development of wellness & spa centers, and highly equipped kadrom, što su takođe neka od područja sa tek „površinski zagreba- medical centers, which have high and promising opportunities for our tourism. nim“ mogućnostima razvoja.

Mihailo Berček, editor-in-chief of the magazine Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA-THE BEST FROM SERBIA TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 20 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Dragan Kurucić, Martin Candir i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szo KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2019. Mart – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2019. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ Naslovna strana - Dragan Kurucić: Branje nevena u manastiru Grgeteg ................................................................ 1 Hotel Olimp, Zlatibor ........................................................... 2 Mali jubilej revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE ............................................................................ 3 A small jubilee of the magazine TOPSRBIJA-THE BEST OF SERBIA ................................. 3

Proizvodnja vina je veliki užitak ............................................. 31 Štand vojvođanskih vinara epicentar X BeoWine-a ............... 32 SB Merkur Vrnjačka Banja ..................................................... 33 Začaran krug svetlosti i tame Dragana Kurucića ............... 34,35 Manastiri Fruške gore ............................................. 36, 37,38,39

Impresum: Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 20 ...... 3

Luča Vesni Petrović za deceniju rada na Katalogu biblioteka fruškogorskih manastira .................... 40

CRVENI/RED TAXI - taxi u koji imate poverenje ............. 4

Srpska čitaonica proslavila 177 rođendan ............................... 41

TopSrbija-Najbolje iz Srbije br. 20 - Sadržaj ....................... 5

Manastir Mesić jedan od najstarijih u Banatu .................... 42,43

Budućnost zavisi od nas samih ................................................. 6

Ispisivanje novih stranica Istorijske čitanke ........................... 44

Godina velikog jubileja - prvi vek Privredne komore Vojvodine ..................................................................... 7

Ukupnost turističke ponude Raške .......................................... 45

Privredna komora Vojvodine obeležila vek postojanja i rada ..................................................................... 8,9 Privredna komora Vojvodine formirala 12 grupacija privrednika .................................................... 10,11 Mirjana Rajkov: 28 godina na čelu ČELIČNOG TIMA SIM d.o.o ........................................... 12,13 Predrag Đurović Moje dve decenije na čelu Žitoprometa............................................................ 14,15 Najveća želja najboljeg studenta Novosadskog univerziteta je da bude srećna .......................... 16

Kopaonik je srce Srbije, Rtanj duša Kopaonika ................ 46,47 Novi Sad i Srbija 2021 domaćini Konvencije Svetskog udruženja turističkih vodiča ............................... 48,49 Obeležen Dan Sv. Trifuna na Institutu u Sremskim Karlovcima ......................................................... 50 Vinski analizator zlata vredan ................................................. 51 Dani vina u Rivici obeležili punoletstvo ................................. 52 Dolazi vreme malih vinara ...................................................... 53 Moderne tehnologije u službi promocije turizma Srbije ......... 54

OPENS za mlade gradi sigurnu budućnost ............................. 17

Serbianadventures.com proglasio najbolje turističke programe za odmor u Srbiji .................................... 55

Turistička organizacija Vojvodine nastavlja sa uspešnim promocijama .................................................. 18,19

Ponuda i planovi PREMIER RESORT VRDNIK ............... 56,57

Prolećne aktivnosti Turističke organizacije Grada Novog Sada ............................................................ 20,21

Hotel Villa BREG je reprezent turističke ponude regije.......... 58 Predlog za nekoliko dinamičanih dana u Vršcu ...................... 59

Kultura na dlanu - još jedan uspešan projekat PMF-a ............ 22

Pećinci među top turističkim destinacijama ........................... 60

Decenija ivanjičke Nušićijade ................................................. 23

Sve na jednom mestu - Zrenjanin ........................................... 61

Aktivnosti NSSNM i položaj Slovaka u Srbiji .................. 24,25

Put sira i meda kroz opštinu Žabalj .................................... 62,63

Novobečejski turistički paket prisnosti i gostoljublja ............. 26

Vodenice ne smu da utihnu ..................................................... 64

Decenija Muzeja Glavaševa kuća ........................................... 27

Važno da se vodeničari Srbije udruže ..................................... 65

Šid je jedan od centara srpske kulturne baštine ...................... 28

Golf City Centar Novi Sad ...................................................... 66

Hipoterapija nova ponuda Rume ............................................ 29

Samba kafa, Vrbas .................................................................. 67

Srpski proizvodi iz KiM na novosadskom tržištu ................... 30

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu .................... 68

5

Budućnost zavisi od nas samih

A

rno Gujon (Arnaud Gouillon) francusko-srpski humanitarac, osnivač i direktor NVO „Solidarnost za Kosovo“, održao tribinu na temu „Drugačiji pogled na Srbiju“ pred prepunim amfiteatrom studenata, profesora i zainteresovanih građana, na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.

Posle uvodne reči i izraza zadovoljstva zbog posete uvaženog gosta, doc. dr Predrag Mirković, prodekan za nastavu ovog fakulteta, gospodinu Gijonu je povodom gostovanja, dodelio je zahvalanicu.

Arno prvi put na Kosovo i Metohiju dolazi 2004. godine, kada sa svojim bratom Bertranom i dvojicom prijatelja iz Francuske dovozi prvi konvoj humanitarne pomoći. Kroz organizaciju „Solidarnost za Kosovo“, prisutne već 15 godina, grupa ljudi koju predvodi Gujon pokušava da promeni svet, po njegovim rečima na skromnom nivou, ne bi li život ljudi u enklavama na Kosovu učinio malo boljim.

Na tribini je govorio o prvim susretima sa Srbima koji u centru Evrope, na početku XXI veka žive u enklavama. O odjecima i dalje prisutne propagande najintenzivnije tokom 90-tih, i svojim naporima da pokaže ljudima van Srbije da ono u šta su do sada verovali nije bila istina.

O nastojanjima da prikaže istinite slike o životu tamošnjih stanovnika kako bi ubedio ljude da promene svoje mišljenje.

Njegovoj ulozi da osvesti ljude o drami koja se odvija u srcu Evrope. Rezultati tog i takvog rada dali su rezultate.

- Kada smo moj brat i ja započeli humanitarni rad, imali smo nekoliko desetina donatora iz Francuske, koji su podržavali našu organizaciju i zahvaljujući njima smo uspeli da organizujemo prvi konvoj, tada skromne pomoći. Danas je oko nas 20.000 francuskih porodica, donatora koje konkretno pomažu naše projekte i omogućavaju da finansiramo renoviranje škola, izgradnju farmi, mlekara, fabrika za pasterizaciju voća i povrća.

Uspeli smo da ih okupimo tako što smo im pokazali istinu koju smo svaki put zaticali kada smo išli na Kosovo i Metohiju.

Saglasni smo da se protiv toga treba bori-

6

Arno Gujon ti konkretnim akcijama. Najbolja potvrda ispravnosti našeg rada je da smo i dalje tu, da oko nas imamo sve više ljudi koji nas razumeju, i da zajedno radimo lepe stvari - objasnio je gospodin Gujon.

Nakon svih ovih godina gospodin Gujon sa početnim entuzijazmom istrajava na onome što radi. Kaže da mu snagu daje pogled zahvalnosti u očima dece i njihovih roditelja, svih onih kojima je pomoć „Solidarnost za Kosovo“ potrebna.

Takođe, da tamošnjim stanovnicima nije potrebna samo materijalna već i moralna podrška, a on je tu da im to pruži i da oko sebe okupi što veći broj ljudi, pre svega u Francuskoj, a sada već i u nekim drugim zemljama, da pokažu na delu da solidarnost nije isprazna reč.

- Ono što svako od nas nema pravo jeste da ih zaboravimo, da budemo svesni da su oni čuvari kulture, istorije, identiteta Srba i Srbije. Naša dužnost je da ih posećujemo. I njih i dragulje poput Visokih Dečana, Gračanice..., da se upoznamo sa svima njima koji jedva čekaju da nekog ugoste. Oni ne mogu van svojih enklava,

ali mi možemo da im pokažemo da smo uz njih. Svako od nas dužan je da to uradi - ističe naš sagovornik.

Gospodin Gujon se obratio studentima rečima da budućnost zavisi od nas, od našeg angažovanja, požrtvovanja. Budućnost zavisi od naše moći i želje da utičemo na svet oko nas, bilo da se radi o humanitarnom ili bilo kojem drugom društvenom angažmanu, vrlo je bitno da budemo aktivni zato što se svet ne gradi samo odozgo, u svetu velikih odluka, već i odozdo, gde ima prostora za delovanje svakog pojedinca. „Drugačiji pogled na Srbiju“ gospodin Gijon je objasnio iz ugla čoveka koji je došao sa strane i imao mogućnosti da uvidi sve vrline i ono što je zaista dobro u Srbiji, a čega vrlo često sami Srbi nisu svesni, jer smatraju da je to normalno. S druge strane, sve što je u Srbiji loše, Srbi misle da to ne postoji van Srbije, u čemu greše. Jer, on sam zna dosta primera onoga što nije dobro ovde, ali isto tako prisutno je u mnogim zemljama, pa i u zemlji iz koje dolazi.

Staro zdanje Matice srpske u Novom Sadu u kome je osnovana Trgovačko zanatska komora, i zapisnik sa Prve konstitutivne sednice

Godina velikog jubileja -

prvi vek Privredne komore Vojvodine

P

rivredna komora Vojvodine (PKV) je svojim prilozima sarađivao u listovima ove godine obeležava veliki jubi- „Neven“, „Starmali“ i „Zastava“, bio je lej - sto godina postojanja predsednik Novosadske trgovači rada. Predstavnici trgovaca i ke omladine, osnivač i prvi potzanatlija su 1919. godine u Svepredsednik Srpske čestičarske čanoj sali zdanja Matice srpske u (deoničarske) zadruge, iz koje je Novom Sadu osnovali Trgovačkasnije nastala Srpska trgovačko-zanatsku komoru u Novom ka banka. Bio je i dugogodišnji Sadu. Po njenom konstituisanju, član uprave Centralnog kreditnog privremeno je za predsednika bio zavoda, kao i pokretač i osnivač postavljen trgovac Ljuba StefaNovosadske produktne i efektne nović, kojeg je u avgustu 1919. berze, čiji je, takođe, bio potgodine nasledio Kosta Mirosapredsednik. Bio je član UpravKosta vljević. Kao dugogodišnji prednog odbora i potpredsednik MaMirosavljević sednik Komore (1919-1939), tice srpske, a potpredsednički svakako je najzaslužniji za njen razvoj i položaj imao je i u Savezu zemljoradničznačajnu ulogu koju je Komora imala u kih zadruga, kao i u Udruženju trgovaca i međuratnom periodu. industrijalaca.

PKV je, u godini u kojoj obeležava stoSedam godina od osnivanja Komore, odgodišnjicu postojanja, ustanovila Povelju nosno 1926. godine, Komori je pristupilo o nagradi Privredne komore Vojvodine Udruženje industrijalaca, te je od tada njen „Kosta Mirosavljević“. U pitanju je Godiš- zvaničan naziv bio Trgovačko-industrijska nja nagrada PKV, kojom se ističu pojedin- i zanatska komora u Novom Sadu, a time ci i privredna društva, koji svojim radom je njena teritorijalna nadležnost proširena i i izuzetnim rezultatima, društveno odgo- na Baranju. Iste godine su reorganizacijom vornim ponašanjem i ostalim pozitivnim uspostavljene i tri sekcije: industrijska, trosobinama i delovanjem, stiču pravo da govinska i zanatska, a naredne je proširena budu dobitnici i nosioci ovog ozbiljnog i i unutrašnja organizacija. Uredbom o trgoreprezentativnog priznanja, u čijem je nazi- vinskim i ugostiteljskim komorama (1952) vu utkano ime utemeljivača tradicije PKV. donekle je proširen sistem udruživanja u U junu 1938. godine, Kosta Mirosavljević komore, ali samo trgovinskih i ugostiteljje bio izabran za gradonačelnika Novog skih radnji, kao i poljoprivrednih dobara i Sada i na tom položaju je ostao do maja zadruga. Još značajnije promene u radu i naredne godine. Za svoje zasluge nagra- organizaciji komora uvedene su Uredbom đen je kraljevskim ordenima Sv. Save III o udruživanju privrednih organizacija iz stepena i Belog orla IV i V stepena. Umro 1953. godine na osnovu koje su se komore je u Novom Sadu, 1948. godine. U svojim osnivale u oblasti trgovine, ugostiteljstva i gimnazijskim danima, Kosta Mirosavljević zanatstva na području sreza, odnosno gra-

da. Narodna skupština NR Srbije donela je 1962. godine Zakon o obrazovanju jedinstvenih privrednih komora za područja autonomnih jedinica kada je nastala Pokrajinska privredna komora u Novom Sadu, da bi 1974. prerasla u PKV. Jedinstven komorski sistem Srbije uspostavljen je Zakonom o privrednim komorama iz 2015. godine. Zakon je predvideo da krovni nosilac jedinstvenog komorskog sistema bude PKS. Definisao je i osnovne poslove PKS, pokrajinskih privrednih komora, Privredne komore Beograda i 16 regionalnih privrednih komora. Od prvog januara 2017. na snagu su stupili i preostali ključni članovi Zakona o privrednim komorama, a suština uspostavljanja jedinstvenog komorskog sistema je zaštita interesa privrede.

Za nove pravce delovanja, PKV je dobila neophodnu podršku Pokrajinske vlade, sa kojom je u februaru 2017. godine potpisan Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji, na svečanosti povodom Dana komore i 98. godišnjice od uspostavljanja pokrajinske komorske tradicije. Usledila je i nova organizacija PKV, koja je predviđala da članstvo Komore bude organizovano u tri osnovna udruženja, u okviru kojih bi bile osnovane zasebne grupacije po uže stručnim granama, kao oblik neposrednog povezivanja članova Komore u ovim udruženjima, koji bi povećao mogućnost da članovi udruženja iskažu konkretne teškoće sa kojima se susreću u svom poslovanju. PKV danas posluje u okviru tri Udruženja - poljoprivrede, industrije i usluga, a ukupno broji 12 grupacija.

7

Privredna komora Vojvodine o

P

rivredna komora Vojvodine (PKV) Svečanom akademijom 1. februara 2019. godine na Novosadskom sajmu obeležila je 100 godina postojanja i rada. Tom prilikom, predsednik PKV Boško Vučurević istakao je da prvih 100 godina postojanja PKV pokazuje da u Vojvodini postoji preduzetnički duh.

- Kroz PKV prošli su i bili na njenom čelu veliki privrednici. Svima njima mi dugujemo zahvalnost što su održali Komoru u teškim vremenima i što su unapređivali njen rad. Komora nismo samo mi koji se u njoj okupljamo danas. Komora je poverenje koje joj ukazuju privrednici, a koje i danas traje - rekao je Vučurević.

U znak zahvalnosti Privrednoj komori Srbije (PKS) i Pokrajinskoj vladi na podršci i saradnji, Vučurević je uručio zahvalnice predsedniku PKS Marku Čadežu

Predsednik PKV Boško Vučurević

Atmosfera za vreme svečanosti u Kongresnom centru Master i predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću i dodao da je sprovođenjem reforme komorskog sistema, on postao efikasniji.

- Mogu slobodno da kažem da je komorski sistem u Republici Srbiji jači i kvalitetniji nego ikada, a samim tim i PKV kao deo tog jedinstvenog sistema. Kao što su svi privrednici jači kad su okupljeni u PKV, tako je i Komora jača kada nastupa zajedno sa drugim institucijama - naglasio je Vučurević.

Na Svečanoj akademiji, prisutne je pozdravio i predsednik PKS Marko Čadež, koji je istakao da svaka institucija koja

8

traje sto godina, zaslužuje svaku pohvalu, a da je ovaj jedan presek u kojem se prisećamo da smo ovde zbog privrednika.

- Ovo je veliki jubilej i veliki dan za privredu naše zemlje. Vojvodina je danas brend i inovativna teritorija, a PKS će vam uvek biti podrška i partner - obavestio je predsednik PKS Marko Čadež.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je na svečanosti da ovaj jubilej ne potvrđuje samo važnost i efikasnost PKV, već i značaj i trajnost modela komorskog okupljanja privrednih subjekata i zajedničkog traženja novih puteva

za uspešno poslovanje i ekonomski razvoj u celini. Dodao je da je jedini put ka zajedničkom cilju, odnosno efikasnom i ubrzanom ekonomskom razvoju Vojvodine, međusobna podrška i partnerski odnos Pokrajinske vlade i PKV. - To je, istovremeno, i deo politike koju u Vojvodini vodimo od 2016. godine, politike okupljanja oko projekata, oko ideja, oko modela funkcionisanja i, najzad, oko ciljeva čiji zajednički imenitelj jeste brži ekonomski razvoj - naglasio je Igor Mirović.

U okviru Svečane akademije, predsednik PKV Boško Vučurević i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović dodeli su privrednicima 56. Godišnju nagradu PKV „Kosta Mirosavljević“ za značajna privredna ostvarenja u 2018. godini. Nagrađena su tri privredna društva i dva pojedinca - za uspešno poslovanje i postignute vrhunske rezultate u oblasti industrije „Termovent SC“, Temerin, u oblasti usluga „Bata“, Trešnjevac, a u oblasti poljoprivrede „Nektar“, Bačka Palanka; za najuspešniju privrednicu izabrana je Mirjana Rajkov, „SIM“ iz Novog Sada, dok je za najuspešnijeg privrednika priznanje dodeljeno Predragu Đuroviću, vlasniku i predsedniku Odbora direktora AD „Žitopromet“ iz Sente, koji se u ime laureata zahvalio PKV. - Želeo bih da istaknem da je sigurno

obeležila vek postojanja i rada

Zajednički snimak ovogodišnjih laureata nagrade PKV ova nagrada podsticaj svima nama u našem budućem radu koji bi trebalo da bude, ako ne na boljem, onda bar na istom nivou, kao i do sada, i da se zahvalim svima onima koji su prepoznali naš rad i naše

trajanje u tom radu u poslu kojim se bavimo - rekao je Đurović.

Svečanoj akademiji prisustvovali su i mnogobrojni privrednici, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor,

Zahvalnica predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću

članovi Pokrajinske vlade, predstavnici pokrajinskih fondova, Matice srpske, Arhiva Vojvodine, konzulata, PKS, regionalnih komora, Vojske Srbije, kao i predstavnici medija.

Uručenje zahvalnice predsedniku PKS Marku Čadežu

9

Privredna komora Vojvodine for

P

rivredna komora Vojvodine (PKV) posluje u okviru tri udruženja Udruženje poljoprivrede, Udruženje industrije i Udruženje usluga, gde je konstituisano ukupno 12 grupacija, kroz čiji rad se jedinstveno zastupaju i štite interesi članica PKV. U okviru Udruženja industrije, konstituisane su Grupacije za metalnu i elektro industriju; za energetiku i energetsko rudarstvu i za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu industriju. Rad grupacija u najvećoj meri zavisi od inicijativa članova i ostalih segmenata iz tog dela privrede, a PKV čini maksimalne napore da uslovi rada grupacije budu najbolji mogući i da se omoguće aktivnosti koje su korisne za sve predstavnike konkretne privredne delatnosti i za privredu u celini. To su aktivnosti u vezi sa propisima, regulativom u celini, edukativna pita-

Grupacija za organsku poljoprivred

Grupacija za pčelarstvo

10

Grupacija za trgovinu nja, način predstavljanja naše privrede u zemlji i inostranstvu i mnoge druge.

U okviru Udruženja poljoprivrede, krajem 2017. godine, formirane su tri Grupacije - proizvođača grožđa i vina, za organsku proizvodnju, za stočarstvo i ratarstvo, a krajem 2018. godine formirana je i Grupacija za pčelarstvo.

Na inicijativu privrednika i proizvođača čija je osnovna delatnost poljoprivreda i prehrambena industrija, ukazana je potreba da se kroz komorski sistem, organizuju grupacije kao oblik delovanja svih subjekata koji imaju isti ili sličan poslovni interes i potrebu da zajedno sa drugim subjektima, usklađuju međusobne odnose i obezbeđuju zajednički nastup u odnosu na vođenje ekonomske politike i nastup na tržištu. Kreatorima agrarne politike upućuju se predlozi za kreiranje novih i unapređenje rešenja postojećih mera agrarne politike. Cilj Udruženja poljoprivrede kada je udruživanje vojvođanskih poljoprivrednih proizvođača u pitanju, jeste da se preko grupacija, podstiče

konkurentnost (kroz unapređenje proizvodnje i kvaliteta proizvoda), ali i da se promoviše ova privredna grana. Udruženje poljoprivrede PKV organizuje za svoje članice susrete privrednika zainteresovanih za jačanje i unapređenje međusobnih poslovnih veza i rešavanje pitanja boljeg nastupa na domaćem i izvoznim tržištima.

U okviru Udruženja usluga, formirano je do sada pet grupacija - za transport opasne robe, za trgovinu, za računovodstvene poslove, za turizam i ugostiteljstvo i za komunalno stambenu privredu. Grupacije su aktivne u svom radu i njeni članovi se redovno odazivaju da prisustvuju sednicama, s obzirom da su postignuti vidljivi rezultati, jer su pojedine inicijative koje su pokrenuli prihvaćene od strane nadležnih državnih organa. Grupacija za transport opasne robe posebno se angažovala i aktivno uključila u proteklom periodu na izmeni postojeće zakonske regulative, pre svega na izmenama Zakona o transportu opasne robe i predložila je veliki broj sugestija, primedbi koje

mirala 12 grupacija privrednika su prihvaćene u konačnoj verziji zakona.

Grupacija za trgovinu pokrenula je nekoliko inicijativa u cilju poboljšanja uslova privređivanja njenih članova. Prihvaćena je inicijativa za ukidanje važenja Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, a članovi Grupacije su podržali akciju smanjenja upotrebe plastičnih kesa u prodajnim objektima. Grupacija za računovodstvene poslove svoje aktivnosti usmerila je ka unapređenju kvaliteta rada u struci i podizanje nivoa u vođenju poslovnih knjiga privrednih subjekata i edukaciji radnika računovodstvenih agencija, a njeni članovi aktivno učestvuju u formulisanju predloga rešenja za promene zakonskih propisa i računovodstvene prakse, kroz angažovanje u javnim raspravama, seminarima i drugim skupovima.

Pokrenuli su nekoliko inicijativa u cilju nastavka reforme Poreske uprave. Aktiv-

Grupacija za rudarstvo

Grupacija za građevinarstvo

Grupacija za stočarstvo nosti Grupacije za turizam i ugostiteljstvo su usmerene na podizanje nivoa kvaliteta usluga turističko-ugostiteljske privrede, podizanju nivoa opšte turističke ponude Vojvodine, edukaciji kadrova u turističkoj industriji, kreiranju novih turističkih proizvoda, povećanju iskorišćenosti smeštajnih kapaciteta, kao i učešću u zajedničkim projektima finansiranim iz domaćih i stranih fondova. Poseban akcenat u radu, Grupacija posvećuje povezivanju turističke privrede u regionu i saradnji sa institucija na

svim nivoima organizovanjem poslovnih foruma i nastupa na sajmovima. U okviru Grupacije za komunalno stambenu privredu, deluje se na informisanju komunalnih preduzeća sa novinama u usaglašavanju naših zakona i propisa sa propisima Evropske unije. Aktivna uloga Grupacije je u dostavljanju informacija relevantnih za obavljanje komunalnih delatnosti i zaštiti životne sredine, kao i u edukaciji zaposlenih u komunalnoj delatnosti putem održavanja stručnih skupova i seminara.

Grupacija za turizam i ugostiteljstvo

11

Mirjana Rajkov: 28 godina na č

N

a Svečanoj akademiji u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma, održanoj 01. februara povodom jednog veka rada i postojanja Privredne komore Vojvodine (PKV), uručene su godišnje nagrade „Kosta Mirosavljević“ najuspešnijim privrednicima za 2018.

Za uspešno poslovanje i postignute vrhunske rezultate u kategoriji privrednica, ovo laskavo priznanje dodeljeno je gospođi Mirjani Rajkov, direktorici i vlasnici preduzeća SIM d.o.o. iz Novog Sada.

Mirjana Rajkov iza sebe ima 47 godina radnog staža, prvo u privrednom gigantu „Agrovojvodini“ na mestu komercijalnog referenta, potom 28 godina u firmi „SIM“ d.o.o., koju je 1991. godine osnovala sa suprugom Stankom sa jednim jedinim ciljem - da njihovi sinovi imaju gde da rade.

Osluškujući tržište, potrebe kupaca, delatnost kompanije je rasla i kretala se od trgovine proizvodima obojene, preko proizvoda crne metalurgije, da bi se danas mogla pohvaliti znatno proširenim asortimanom, uz pomenuto i trgovinom proizvoda iz oblasti vodovoda, kanalizacije, grejanja, elektromaterijala, HTZ opreme i drugim. Zahvaljujući ovako širokoj ponudi, preduzeće SIM d.o.o. ima poziciju lidera u ovoj delatnosti.

- Zadovoljna sam kao poslovna žena jer sam ponela ovu prestižnu nagradu od Privredne komore Vojvodine, najvažnije institucije za nas privrednike.

Zadovoljna sam i kao majka, jer sam ispunila zadatak koji sam davno sebi zadala, da naučim moje sinove, Isidora i Dušana da rade, da se svaki dinar mora zaraditi, da ih naučim menadžerskim

12

Mirjana Rajkov sa prestižnim priznanjem PKV u društvu Boška Vučurevića i Igora Mirovića

veštinama. Danas mi u svemu pomažu, ali su počeli prvih godinu dana kao fizički radnici. Za to vreme, nijednom im nisam rekla da se sklone jer dolazi šleper koji treba ručno istovariti, već da moraju biti prvi koji će to uraditi. Prošli su sve faze u preduzeću i danas mogu s ponosom da kažem ono najvažnije, da su kvalitetni ljudi - kaže gospo-

đa Rajkov, ali priznaje da nije bilo lako, posebno 1991. godine u vreme hiperinflacije.

Najrađe se seća poslovne 1994. godine i 24. januara, kada je dinar bio stabilan. Takođe priznaje činjenicu, da državne firme nisu posustale, privatne ne bi napravile ono što su napravile, idući korak po korak, sigurno napredovale.

elu ČELIČNOG TIMA SIM d.o.o.

SIM d.o.o. je preduzeće kojem i dobavljači i kupci odaju priznanje, a prema gospođi Mirjani Rajkov osećaju duboko poštovanje. Zašto je to tako, najbolje objašnjavaju reči jednog poslovnog partnera koji kaže: „Ako bi se dogodilo da Mira makar i jedan dan zakasni sa plaćanjem, morao bih je nazvati da vidim da se možda nije razbolela“.

- Za 28 godina poslovanja preduzeće SIM d.o.o. nikada nije bilo u blokadi. Vodimo se principom da svoje obaveze u roku izmirujemo. Uvek smo ispoštovali ono što smo se dogovorili sa kupcima i dobavljačima.

Poslovi se ne sklapaju u kafani već oči u oči. Ništa kvalitetnije nema od direktne komunikacije - tvrdi naša sagovornica.

Veruje da je u životu sve trgovina i da se život odvija po interesnim mehanizmima. Trgovina je delatnost sa hiljadu lica, i po njenim rečima, u životu nema kao na semaforu, crvenog i zelenog svetla. Uvek je žuto, jer se uvek mora tražiti put do cilja koji je svako od nas sebi zacrtao.

- Kada bi države vodile žene, bila bi to uspešnija porodična priča - kaže Mirjana Rajkov, koja sebe doživljava na prvom mestu kao majku, pa suprugu, a tek onda kao poslovnu ženu. Zato ne čudi što je i SIM d.o.o. nalik velikoj porodici.

- Porodica mi je uvek bila najvažnija.

Možda će zvučati prepotentno, ali imam 93 saradnika, koji me u mom odsustvu oslovljavaju sa - mama. Kod nas u firmi je

koleginica koja radi 27 godina, druga 25, neki od njih 20. Nekima tu rade i deca, nekima unuci. Svi naši saradnici su od prvog dana prijavljeni na ugovoren iznos plate i sa svim pravima koja proističu iz radnog odnosa. Smatram da bez njih, kao saradnika, ne bih mogla uraditi ovo što sam uradila. Sve objekte koje imamo u gradu smo napravili da bismo stvorili udobniji i komforniji prostor za rad, da bi svima bilo dobro, bolje nego u nekoj drugoj firmi objašnjava naša sagovornica, dodajući da joj upravo takav poslovni ambijent iznova

i iznova daje energiju i motiv za dalji rad.

Smatra da nijedan čovek koji se smatra sposobnim za rad, ne treba da ide u penziju, pogotovo ako nema neki hobi. Ona danas ne radi iz potrebe nego iz zadovoljstva u radu kao takvom, ali i druženju i razgovoru sa svojim saradnicima, koji svi zajedno čine ČELIČNI TIM.

13

Predrag Đurović: Moje dve

Predrag Đurović sa priznanjem PKV za preduzetnika 2018. godine

P

ovodom obeležavanja 100 godina rada Privredne komore Vojvodine po 56. put uspešnim kompanijama i privrednicima uručena je godišnja nagrada PKV „Kosta Mirosavljević“ za značajna privredna ostvarenja u 2018. godini.

Među nagrađenima - tri privredna društva i dva pojedinca - za uspešno poslovanje i postignute vrhunske rezultate u oblasti industrije za najuspešnijeg privrednika proglašen je Predrag Đurović, vlasnik i predsednik Odbora direktora AD „Žitopromet“ iz Sente, koji se u ime laureata zahvalio PKV. - Želeo bih da istaknem da je sigurno ova nagrada podsticaj svima nama u našem budućem radu koji bi trebalo da bude, ako ne na boljem, onda bar na istom nivou, kao i do sada, i da se zahvalim svima onima koji su prepoznali naš rad i naše trajanje u tom radu u poslu kojim se bavimo - rekao je Đurović.

On je dodao ja je velika čast i zadovoljstvo dobiti tako visoko priznanje upravo u godini jubileja komore, da je siguran da u Vojvodini postoji značajan broj uspešnih privrednika koji isto zaslužuju ove nagra-

14

de, ali da će verovatno u periodu ispred nas i oni doći na red.

- Pretpostavljam da je nagrada, s obzirom na to da je mojih više od 20 godina bavljenja poslom u poljoprivredno-prehrambenoj industriji kao što je Žitopromet sa proizvodnjom svih vrsta brašana, testenina, hleba, a s druge strane naslonjenost na jedan primarni agrar koji je svih ovih

godina sirovinska baza okupljen u zadružnom sektoru, i sirovinska baza nas koji se bavimo preradom, priznaje mom radu i radu mojih saradnika, ali i čitavom spektru ljudi, firmi i zadruga koji su sa nama po-

vezani, i kao dobavljači i kao naši kupci.

U svakom slučaju nagrada prija, pogotovo kada je u godini jubileja.

Više od dve decenije biti na čelu kompanije u delatnosti koja je trpela razne turbulencije, pretpostavlja visprenost najvišeg nivoa. Kako vi gledate na te godine?

- Kao diplomirani pravnik nisam ni pomišljao da ću se baviti poslom kojim se bavim, a za to su bil apresudna dva momenta. U Žitopromet sam došao pre ’99 godine, kada je kompanije tek izašla iz stečaja. Pukim slučajem sam se zadesio na mestu direktora, i imao sam nepremostiv problem da u kratkom roku od dve i po godine jedan veliki nivo obaveza koje je Žitopromet pre toga imao, a koje su ustanovljene u stečajnom postupku, vratim poveriocima ili da kompanija ode u bankrot.

Posle tog perioda i iskustva od dve i po godine, normalna je stvar da čovek uđe toliko duboko u problematiku da svi izazovi nisu toliko strašni i da može da odreaguje na njih pogotovo kada ima jednu slobodu u kreiranju poslovnih odluka uz saradnju sa svojim saradnicima. Da bi se taj trend nastavio bilo je potrebno uraditi uspešnu privatizaciju gde smo uspeli da se odbranimo od raznih pokušaja i da na berzi uz pomoć banaka koje su nas pratile, otkupimo kontrolni paket od akcionara. To je dalo dalji impuls za neku razvojnu priču, za sigurnost i stabilnost u rukođenju, menadžmentu, u planovima koji su bili neophodni i kod investiranja i u opremi itd.

Drugi segment koji je bio vrlo bitan je zato što smo se opredelili za dugoročnost u radu, da sam postupak otkupa ili sticanja većinskog paketa akcija nije bio cilj sam za sebe, jer bi se u jednom kratkom periodu kompanija urušila, nego da se obezbedi kontinuitet rada, investicija, ulaganja i poslovanja svih zaposlenih i svih naših poslovnih partnera čiji se broj meri sa nekoliko hiljada.

Ako kažem da je 24 zadruge dugi niz godina uključeno u naš sirovinski sektor, da svaka zadruga ima po nekoliko stotina pa čak i hiljudu kooperanata koji nama predaju deo sirovine - pšenice, neophodnu za rad, da su količine pšenice na

decenije na čelu Žitoprometa

nivou 65 i 70 hiljada tona godišnje, onda je to jedan respektabilni faktor, što je donelo stabilnost i sigurnost našoj sirovinskoj bazi, naravno i našim kupcima koji sa nama dugi niz godina rade, i koji su imali jednog pouzdanog i sigurnog dobavljača u segmentu posla kojim se bave. Žitopromet danas?

- U vreme kada sam preuzeo Žitopromet za sve tadašnje uspešne privrednike to bio nepotreban rizik, da neko žrtvuju svoju karijeru i preuzme firmu u stečaju. Ja sam bio dovoljno mlad i hrabar da uđem u tu

priču. Bila je jedna ruina, jedna zapuštena kompanija. Kada to kažem mislim na fabriku testenine koja je tada postojala i već tada na nivou 30 - 35 godina starosti, nije radila prethodne dve godine. Pšenice koju nismo imali u februaru te godine kada sam kompaniju preuzeo, nije bilo dovoljno ni za dva dana rada. Ovo danas što se vidi je rezultat kontinuiranog rada i ulaganja koje se samo vrednosno gledajući u opremi, bez građevina, u zadnjih deset godina meri 5 - 6 miliona evra. To su ulaganja koja su stalno rađena u cilju poboljšanja, kako kvaliteta naših proizvoda tako i zanavaljanja opreme koja je na najvišem nivou, u datom momentu kada je nabavljena. U Fabrici testenine je zamenjena oprema 2015. godine, posle 37 godina, a kupljena je od renomiranog italijanskog i najboljeg svetskog proizvođača opreme za testeninu Provera. Te 2015. smo kompletno promenili opremu i tehologiju, a isto to smo uradili i u našem pogonu pekare, koji se nalazi u silosima i prostorima u Novom Kneževcu, gde nam je centralna pekara. Isto tako što se tiče pakovanja brašna kilogramskog i petokilogramskog sa kojim smo prepoznataljivi ne samo u zemlji već i na tržištima regiona, pa čak i Švedske i Australije, gde se izvoze naši proizvodi, ne u enormnim količinama ali smo prisutni dugi niz godina, imali smo određena ulaganja da bi postigli kapacitet i kontinuitet isporuke našim kupcima. Puno toga je urađeno, a velika stvar što su moje kolege i saradnici koji rade svako u svom segmentu proizvodnje, da li u neposrednoj proizvodnju, kontroli kvaliteta ili održavanju, sa svojim idejama dali veliki doprinos da se određene stvari za koje smo smatrali da su neophodne da se uvedu na pravi kolosek, da se otklone svi nedostatci i da se sa nekim poboljšanjima dođe do mesta tu gde jesmo danas. Realno gledajući mi ni sa ovim nismo zadovoljni, pa su ispred nas planovi oročeni u periodu od jedne do tri godine, da se određena poboljšanja i aktivnosti u tehničkom smislu urade i u mlinu, u odnosu na opremu koju posedujemo i na nekim segmentima gde ćemo još više povećati nivo automatizacije, bezbednosti i svega ostalog.

Svaki ozbiljan direktor, kojoj kategoriji i vi pripadate, uvek razmišlja o budućnosti. Gde vidite Žitopromet i šta treba još

uraditi na tom planu da se stvari još poboljšaju?

- Što se tiče stvari investicionog ulaganja oročenog u periodu od dve-tri godine, to nije toliko značajan deo posla koji nam je preostao da bi kompanija mogla da nastavi nesmetano da radi. Povoljna okolnost je i što smo u nekim turbulentnim godinama u kojima su mnogi resprektabilni proizvođači brašna i testenina nažalost propadali, mi dobro radili i što smo se izdvojili u vrhu ne samo srpskog testeničarstva i mlinarstva, nego slobodno mogu reći i u regionu, pre svega mislim na prostore bivše Jugoslavije, izuzimajući Sloveniju i Hrvatsku, plus Albanija, gde smo dominantni. Prostora za napredovanje imamo i u količinama i u volumenu naših prodaja. Nama prodaja nije vezana samo za ovaj prostor već se radi i sa zemljama EU, čak i sa kompanijama koje izvoze naše brašno u Australiju, iz koje imamo neverovatne komentare

pre svega od ljudi sa ovih prostora koji su odlučili da žive tamo, iznenađeni da mogu da nađu proizvodi sa ovog podneblja. Žitopromet je među dve-tri kompanije u Srbiji, pa mogu reći i u regionu. Nama je bitno da ovaj kurs zadržimo i da na neki način još više podižemo tržišno učešće, a to sve zajedno traži i stalno praćenje novih dostignuća, novih tehnologija, nova ulaganja u opremu i sve ono što čini razvojni put svake kompanije - zaključio je Predrag Đurović.

15

Najveća želja najboljeg studenta Novosadskog univerziteta je da bude srećna

P

osebno je zadovoljstvo kada vam se ukaže prilika da razmišljaju o nastavku studija u inostranstvu da počnu na vreme predstavite mladog, ambicioznoznog čoveka, koji je za da istražuju moguće opcije, jer pravilo je da se kod takvih progranepunih 24 godine uspeo da neke od svojih sposobnosti ma na početku završne godine preda dokumentacija koju potražuje istakne tako da ih i drugi prepoznaju. izabrani univerzitet.

Teško je u nekoliko redova nabrojati rezultate i priznanja u Četiri meseca iskustva u Švedskoj bila su dovoljna da sagleda brojnim školskim i vanškolskim aktivnostima Miljane Bigović iz tamošnji način studija, uporedi sa našim i bude zadovoljna onim Lovćenca koja je Osnovnu školu „Vuk Kašto je izabrala.

- Pre svega sam zadovoljna jako dobrim radžić“, Lovćenac završila sa prosečnom programom, a zatim i predusetljivošću i ocenom 5.00; Gimnaziju „Dositej Obraprijatnošću svih saradnika, profesora i kodović“, Bačka Topola, opšti smer, takođe sa 5.00; Pravni fakultet u Novom Sadu, lega, što sam za to kratko vreme naučila smer unutrašnjih poslova, sa prosečnom jako puno novog. Studije u Švedskoj poocenom 10.00. Trenutno je na Pravnom fadrazumevaju drugačiji koncept učenja, što sam oduvek želela da iskusim. Ovde mi je kultetu Univerziteta u Stokholmu Master prijao način rada koji akcenat stavlja na program: Pravo međunarodnih trgovinskih individuu i samostalan rad, gde sve zaviarbitraža (LL.M in International Commercial Arbitration). Na kratko se vratila u si od tebe. Tamo su testovi svake nedelje.

Novi Sad da kao najbolji student NovosadGrupni rad se izuzetno vrednuje i vrlo je važno kako se ponašate u grupi, da li znaskog univerziteta za školsku 2017/2018. godinu primi nagradu „Dr Zoran Đinđić“. te da komunicirate sa drugima, uvažavate Miljana Bigović završila je studije na tuđe mišljlenje, što smo mi, u Srbiji, malo smeru Unutrašnje pravo i diplomirala za tri zaboravili. Čini mi se da je kod nas prevegodine i devet meseci sa prosekom 10,00. lik pritisak na osobi od koje se zahteva da Od ukupno 39 ispita nijedan nije poništila, sve zna i koja treba da se oslanja isključivo niti pala. Uz redovna predavanja i ispite na sopstvene snage. A suština jeste da se posvetila se i vannastavnim aktivnostima postigne nešto zajedno, sa timom, zato što za koje kaže da su joj oplemenile studije. to realnije oslikava životnu situaciju. ČoNije bilo lako uskladiti zahtevne redovne vek ne može da radi sam. obaveze i ispite, ali joj je predstavljalo veMiljana Bigović je jedna od onih mladih ljudi koji su željni znanja i novih iskustava liko zadovoljstvo. Priznaje da je bila ponootišli iz zemlje, uz blagoslov roditelja kojisna na sebe svojim postignućem i pre same Miljana Bigović nagrade, koja je došla na kraju tog lepog ma nije bilo lako što ih napušta, verovatno putovanja. A ono je počelo u gimnaziji, kada ju je sve interesovalo za duže vreme. Jer, ovaj perspektivan mladi stručnjak, videvši poi sve išlo od ruke, i zbog toga završila na testu profesionalne ori- nuđene uslove u inostranstvu, ima nameru da tamo i ostane: - Kod nas je lepo studirati i sve što sam naučila tokom studija jentacije. Odlučila se za pravo i kaže da se ni u jednom trenutku nije pokajala. Ali i danas se suočava sa sličnim dilemama. I dalje nije bilo zaludno, ali čini mi se ako ostanem da neću imati prilije sve zanima. Smatra da je njena neukroćena radoznalost kriva i ku da iskoristim sve što znam jer većina znanja nije primenjiva za uspeh na studijama. u praksi, i to je ono što me plaši. Mislim da će, kao i za svaku - Trenutno studiram Pravo međunarodnih trgovinskih arbitraža, porodicu taj stepen razdvajanja biti težak, ali smatram da je to za što je centar mog interesovanja, mada ne mogu da kažem da sam se moje dobro. Shvatila sam da me nagrade i priznanja ne čini toliko odrekla ostalih grana pravne nauke, koja je po meni u celosti inte- srećnom koliko bi trebalo, verovatno zbog činjenice što veliki broj resantna, a ne samo neki njeni segmenti - objašnjava preduzimlji- titula i nagrada ništa ne znače u praksi. Ali, isto tako svesna sam va i samoinicijativna Miljana Bigović, koja je sama, na internetu sebe, da uvek težim nečem višem, da mi uvek treba još, što je mož„iščačkala“ master program, koji je zadovoljio dve njene osnov- da problem - zaključuje Miljana Bigović.

Licitira se da svake godine između 20 i 40.000 mladih napušta ne želje: da bude vezan za studije prava sa punom stipendijom.

Ispratila je sve tražene korake, videla da ima preduslove da bude zemlju Srbiju. Istraživanja pokazuju da svaki treći student planira primljena i aplicirala kada je bila na četvrtoj godini. Zbog toga što da posle završenih studija ode iz zemlje, a polovina njih da se ne u Švedskoj semestar počinje u septembru, a ne kao kod nas me- vrati. Divno je kada Srbiju reprezentuju ovakvi mladi, pametni ljusec dana kasnije, morala je da „požuri“ sa diplomskim i za vreme di, ali..., oni će iskoristigi svoj talenat i učestvovati u razvoju neke letnjeg raspusta „nadoknadi“ vreme koje joj je nedostajalo. Danas druge zemlje, a nama ostaje da se pitamo, ko će sutra da nam rađa je zadovoljna što nije čekala i preporučuje svim studentima koji pametnu decu?

16

OPENS za mlade gradi sigurnu budućnost

O

d trenutka dobijanja titule u Varni 2016. godine i imenovanja Novog Sada za Evropsku prestonicu mladih 2019., počela je da se zahuktava kampanja mladih Novog Sada, koja je po rečima koordinatora OPENS 2019, Vukašina Grozdanovića, zamišljenja da traje tokom tri godine, od 2018. do 2020., i da iza sebe ostavi uigran sistem koji će moći nezavisno da funkcioniše.

Putem sastanaka, radionica, predavanja, ali i koncerata i festivala OPENS tim u zajedničkoj akciji sa brojnim organizacijama, partnerima, reprezentuje kulturni, socijalni, ekonomski, politički potencijal i, pre svega zrelost, kao čvrst dokaz da se ništa ne dešava slučajno, posebno ne izbor za ovu prestižnu titulu. Tome u prilog ide činjenica da je uprkos Svečanom otvaranju 26. januara ove godine i ozvaničenju početka Evropske prestonice mladih, taj proces odavno počeo.

Gospodin Grozdanović objašnjava prirodu i dinamiku sveukupnih programa koji se u Novom Sadu permanentno sprovode, i koja će ove, 2019. godine biti akcentovana i intenzivirana.

- Omladinski klub nedeljno održava nekoliko tribina, radionica, konferencija.

Događaji, organizovani od početka godine okupili su preko 1.000 mladih. Samoj svečanosti povodom otvaranja OPENS-a, a potom i trodnevnoj konferenciji, prisustvovali su mladi iz preko 15 evropskih zemalja, koji su na paralelnim sastancima razgovarali i dogovorali se o sledećim koracima. U toku prošle godine pojedine programe OPENS-a posetili su mladi iz preko 30 zemalja. Krajem prošle godine počelo je sa uređenjem Omladinskog centra u popularnoj Kineskoj četvrti.

Dok traju radovi, Omladinski klub radi na „točkovima“ organizujući događaje na raznim mestima. Nekada je to kancelarija Kluba - Laze Telečkog 2, nekada Tržni centar „Promenada“, neke institucije, ili na otvorenom, kao preporuka da za održavanje radionica, tribina, muzičkih i kulturnih dešavanja, ne moraju uvek biti unapred definisani prostori. Sa završetkom Omladinskog centra organizacija svih ak-

Sa ceremonije u Novom Sadu tivnosti će biti „prebačena“ u novi prostor. kolika će biti zarada. Zahvaljujući tituOPENS je za naredni period najavio li, cena smeštaja u gradu je povećana za preko 200 aktivnosti mladih za mlade u dva do osam evra u odnosu na prethodni Novom Sadu i preko 500 hiljada učesnika. period. U toku minule godine u gradu je - Akcenat smo stavili na brojnost i kvali- ostvareno rekordnih 440.000 noćenja. tet aktivnosti, mada planiramo i Sa konačnim ciframa iz 2019. festivalska i koncertna događaizaćićemo sledeće godine. Ne nja sa ciljem okupljanja više hismemo prenebregnuti ni indiljada mladih na jednom mestu vidulane efekte na mlade ljude. dodao je Vukašin Grozdanović.

Mislim da je to glavna šansa O konkretnim efektima da se različiti kapaciteti i moOPENS-a na mlade u godinaguća partnerstva prepoznaju. ma koje slede, naš sagovornik Veliki problem vidim u tome kaže da oni, pre svega treba što se mladima ne daje šansa, a da budu vidljivi u izgrađenim kada ih ohrabrimo i podržimo mehanizmima omladinske popobeđujemo i na evropskom litike: nivou, gradove kao što su franVukašin - Imaćemo Omladinski cencuski Amiensom, britanski Deri Grozdanoivić tar, organizaciju koja će njime Siti&Straban, Mančester i itaupravljati, Akcioni plan i mehanizme koji lijansku Peruđu - istakao je Subotičanin, će nam pomoći u kontinuitetu bavljenja Vukašin Grozdanović (1983), koji poomladinskom politikom. S druge strane, sle završene gimnazije u rodnom gradu sve organizacije koje rade sa nama izaći- upisao Prirodno-matematički fakultet, će ojačane, u smislu kapaciteta i eduka- Univerzitet Novi Sad, Departman za bicije. Realne pozitivne efekte očekujemo ologiju, gde je nastavio sa društvenim i kada je u pitanju ekonomski momenat. aktivizmom, započetim u gimnazijskim Statistički podaci kažu da će svaki uložen danima. Do 2015. godine predsednik je evro biti petostruko vraćen. Lako je izra- novosadskog Jazasa, osnivač „Krovne čunati da ako je u programe OPENS-a od organizacije mladih Srbije“, koordinastrane Republike, Pokrajine i Grada, do tor „Incijative OPENS 2019“, i sada sada uloženo preko 350 miliona dinara, OPENS-a.

17

Turistička organizacija Vojvodine n

Zajednički snimak zaposlenih u novootvorenom Info-centru

T

radicija objedinjene turističke ponude turističkih orgnizacija 45 vojvođanskih opština prikazana je i na 41. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. U toku četiri sajamska dana, osim celokupne turističke ponude Vojvodine, održane su brojne prezentacije turističkih organizacija, privrednika. Pančevac Ivan Radić je predstavio Projekat „Muzej Banatske vojne granice na otvorenom“ u selu Gaj, a bračni par Ivana i Miloš Ćuruvija najavili XIX Konvenciju Svetskog udruženja turističkih vodiča (WFTGA) koje će biti održana u februaru 2021. godine u Novom Sadu.

Prema rečima direktorice TOV-a, dr Nataše Pavlović, beogradski Sajam turizma, iako najznačajniji, samo je nastavak bogatog programa aktivnosti koje TOV sprovodi od početka godine, nakon učešća na sajmovima turizma u Beču, Štutgartu, Bratislavi, Ljubljani, Istanbulu, i naravno Budimpešti, organizovanom paparalelno sa Beogradskim sajmom, na kojem su se predstavile 20 vojvođanskih organizacija i privrednika. U sklopu Sajma, u Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti, upriličeno je i Vojvođansko veče. Naravno, nije propuštena prilika za predstavljanje potencijala Vojvodine na jednom od najvećih turističkih sajmova - ITB u Berlinu.

18

Početkom godine, uz podršku Pokrajinske vlade i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, otvoren je u Novom Sadu prvi savremeni turistički Info-centar sa ciljem stvaranja kanala komunikacije i razmene ideja lokalnih turističkih delatnika. Novi Info-centar trebao bi da bude mesto kontinuiranog predstavljanja privrednih subjekata, gde će gosti moći da

probaju autohtona vojvođanska vina, kupe autentične suvenire, upoznaju se sa običajima ovdašnjih stanovnika. Mesto gde će moći da upotrebe novi digitalni vodič kroz turizam Vojvodine koji na multimedijalan i atraktivan način prikazuje njenu bogatu turističku ponudu.

Uz novi digitalni vodič i mogućnosti razvoja turističke delatnosti u skladu sa savremenim dobom, u toku je realizacija projekta VICTour, pod pokroviteljstvom EU i uz saradnju sa inostranim i domaćim partnerima, sa ciljem unapređenja turizma u pograničnom području Srbije i Hrvatske.

U okviru ovog projekta biće izrađena mobilna aplikacija, kao i hologrami koji će budućim posetiocima Vojvodine prezentovati kulturno nasleđe ovog područja. Krajem

Prvu promociju imala je TO Bački Petrovac

nastavlja sa uspešnim promocijama

Sa nastupa na jednom od najvećih sajmova ITB Berlin

Objedinjena ponuda Vojvodine na Sajmu turizma u Zagrebu prošle godine započeta je, u saradnji sa Mađarskom županijom Čongrad, realizacija projekta IDENTIS, a povodom poboljšanja

vidljivosti turističke ponude i afrimacije prirodnih i kulturnih resursa u priobalnom području reke Tise u obe države.

Vojvođansko veče u Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti

O kompletnoj turističkoj ponudi Vojvodine posetioci se mogu informisati preko redizajniranog web portala: www.vojvodina.com, virtuelnog web vodiča sa iskačućom video porukom (spikerom) koji pomaže lakšu navigaciju na sajtu. Ovaj vodič je prilagođen osobama sa oštećenim sluhom.

Dr Nataša Pavlović smatra da su unapređenjima u oblasti digitalizacije, inovacije i savremenih tehnologija, povećanju dolazaka turista u Pokrajinu doprineli Dani Vojvodine u Beogradu, Puli, Beču i Izraelu, te dve medijske ture, Panonska letnja avantura i Duša vojvođanske jeseni, realizovane tokom prošle godine.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Vojvodinu je u 2018. godini posetilo 538,472 turista (8.4% više nego u prethodnoj godini); od čega +14,2% (259.956) stranaca). Ukupan broj noćenja povećan je za +13.4% (1.314.968) u odnosu na 2017-tu godinu, od čega čak +17,4% (558.136) noćenja stranih turista. Najveći turistički promet ostvarili su gradovi: Novi Sad (+9,9%), Subotica (+7%) i Sombor (+6,5%) u odnosu na prethodnu godinu. Zabeležen je veliki porast noćenja inostranih turista u Somboru od +29,1% u osnosu na prethodnu.

Turista najčešće dolaze iz Hrvatske, slede Bosna i Hercegovina, Slovenija, Mađarska, Nemačka, Rumunija, Poljska, Kina, Bugarska i Italija. Takođe, Vojvodinu je posetio do sada najveći broj turista iz Kine (+146, 95%) u odnosu na prethodnu godinu, na šta je u velikoj meri uticala aktivna promocija TOV-a kroz učešće na Međunarodnom sajmu turizma u Pekingu.

19

Prolećne aktivnosti Turističke

T

uristička organizacija Novog Sada (TONS) od početka godine užurbano radi na daljem pozicioniranju grada kao atraktivne i poželjne destinacije za posetiti. S obzirom da je prošla godina bila rekordna kada je reč o broju ostvarenih noćenja turista u Novom Sadu - 452.702 noćenja, (zajedno domaćih i stranih turista), što je više u odnosu na 2017. godinu za čak 23,2%, ovu, 2019. godinu, otpočeli su sa vrlo učestalim nastupima na međunarodnim sajmovima na kojima su imali mnoštvo sastanaka sa predstavnicima turističke privrede.

Turistička organizacija Grada Novog Sada, ovogodišnje Omladinske prestonice mladih Evrope, sa aktivnostima je 2019. započela učešćem na Međunarodnom sajmu turizma u Ljubljani, zatim u Istanbulu, pa nastavila na 41. Sajmu turizma u Beogradu. Turistička ponuda grada i okoline, na najvećoj sajamskoj manifestaciji u našoj zemlji predstavila je brojnim posetiocima, turoperaterima, predstavnicima medija, brojne zanimljive nove programe, koje su dvomilionskom beogradskom tržištu uvek interesantne. Kampanja je nastavljena na jednom od najvećih međunarodnih sajmova turizma u Berlinu i u okruženju, tj. Zagrebu.

Ekipa TONS-a na Sajmu turizma u Beogradu Pokazalo se kao pun pogodak pozivanje domaćih i stranih predstavnika medija na obilazak destinacije, pa je tako od početka 2019. godine ugošćen veći broj medija i blogera. Turistička ponuda Novog Sada oduševila je blogere iz Kine, Nemačke, Bugarske, kao i goste iz Velike Britanije, koji grad Novi Sad, posebno mladi Bri-

KIneski novinari u obilasku Novog Sada

20

tanci, obožavaju ponajviše zbog EXIT-a na kome su i najbrojniji od svih stranih turista, čija je televizijska ekipa emitovala reportažu na gledanom Sky TV kanalu. Saradnja sa medijima, nastavlja se i u narednom periodu. Proleće će za TONS biti veoma radan period godine, jer će na svakih 10-ak dana dolaziti nove grupe koje čine medijske kuće, blogeri i turističke agencije koje žele da uvrste Novi Sad u svoju ponudu. Očekuje se dolazak novinara iz regiona, kao i nekoliko grupa novinara i turoperatora iz Turske, Italije, Francuske...

TONS-ova kampanje u delu promotivnih aktivnosti, koje su prošle godine imale višemilionski doseg na društvenim mrežama, pokazale su se kao veoma interesantne, pa će stoga kampanje pod nazivom „Leto u Novom Sadu“ i „Zimska fantazija“ i ove godine imati svoj nastavak. Rezultati su pokazali da promotivne kampanje Turističke organizacije Novog Sada posetioci društvenih mreža rado dele među svojim prijateljima i da su veoma korisne, kako sa stanovišta obaveštavanja publike o zbivanjima u gradu, tako i za promociju turističkih atrakcija grada.

Ove godine, TONS će zajedno sa Turističkom organizacijom Srbije sa kojom je

organizacije Grada Novog Sada

potpisan ugovor o međusobnoj saradnji i zajedničkom nastupu na sajmovima, pokrenuti kampanju na društvenim mrežama i sajtu vodećeg svetskog turističkog vodiča Lonely Planet. Kao najuticajniji vodič i sajt za putovanje u svetu, koji je Novi Sad prošle godine proglasio poželjnom destinacijom za posetiti u 2019. godini, Lonely Planet će ove godine uz podršku TONS-a pokrenuti kampanju od koje su velika očekivanja, naročito kada je reč o rastu broja dolazaka i noćenja turista u tekućoj godini u kojoj je Novi Sad i Omladinska prestonica Evrope.

U tekućoj godini brojne aktivnosti TONS-a i OPENS organizacije biće povezane. OPENS organizacija je, takođe, pripremila brojne programe za - godinu mladih. Sa izuzetnom pažnjom krenulo se u pripremu i organizaciju OPENS YOUTH FAIR, manifestacije koje će ove godine biti održana 02 i 03. jula na tri lokacije u centru grada.

Na krilima prošlogodišnjih nagrada i priznanja, kada je TONS dobio priznanje za najbojli promotivni turistički film, najbolju turističku organizaciju, „Turistički cvet“ za doprinos u promociji i razvoju turizma Srbije, kao i preporuku od strane vodiča „Lonely Planet“ da je Novi Sad poželjna destinacija za posetiti u 2019. godini, od ove godine očekuje se još više aktivnosti koja će gradu u narednom perodu doneti saradnju i nove kontakte sa medijima i sa turističkim agencijama.

Petrovaradinska tvrđava uvek interesantna turistima

Moderne komunikacije olakšavaju turistima snalaženje

Vladičanski dvor dočarava lepotu grada

21

Još jedan uspešan projekat PMF-a

N

ovi izložbeni prostor i nova postavka fotografija, pod radnim nazivom „Kultura na dlanu“, održana je od 18.do 22. marta 2019. godine u Kulturnoj stanici „Svilara“, ul. Đorđa Rajkovića 6b, u Novom Sadu. Izložba je obuhvatala kolekciju od 85 novih fotografija snimljenih tokom realizacije istoimenog projekta.

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, novosadskog PMF-a je rukovodilac projekta „Kultura na dlanu“ koji je usredsređen na istraživanje, promociju i prezentaciju kulturnog nasleđa Segedina i Novog Sada, sa ciljem unapređenja saradnje oblasti kulture i održivog kulturnog turizma. Projekat unapređuje promociju Novog Sada, kao Evropske prestonice kulture 2021. godine, kroz isticanje saradnje sa drugim gradovima regije.

U sklopu projekta organizovano je niz promotivnih kulturnih događaja sa različitim programima i akterima iz obe partnerske države. Festivalski dani održani u Novom Sadu tokom marta 2019. godine, u atraktivnim prostorima industrijskog nasleđa rekonstruisanim za potrebe priprema Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. (Kulturna stanica „Svilara“ i kulturna stanica „Eđšeg“).

Projekat „Kultura na dlanu“ je deo aktivnosti koje se dešavaju u Evropi sa ciljem da se ojača evropski kulturni identitet i unapredi zaštita i promocija kulturne baštine. Kroz Program prekogranične saradnje plasirana ideja projekta „Kultura na dlanu“ kumulativno doprinosi boljim efektima i prevazilaženju zajedničkih izazova sa obe strane granice. Stanovnici pograničnih regija Mađarske i Srbije, kao i turisti, imaće mogućnost da se na jednom mestu informišu o izuzetno bogatoj kulturnoj ponudi gradova Novog Sada i Segedina i njihovih aglomeracija.

Izložbu je otvorila dekanica Prirodno-matematičkog fakulteta, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, koja nije krila zadovoljstvo viđenim.

- Ovo je još jedan uspešan projekat, jedan od četiri koja se realizuje na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijestvo, a Prirodno-matematički fakultet sve zajedno ima 10 IPA projekata.

Moram da priznam da trenutno prednjači geografija, a „Kultura na dlanu“ je jedan od tih projekata. Ova izložba je organizovana pod okriljem jednog takvog IPA projekta. Ali, meni se čini obilazeći ove fotografije i gledajući ih, da je izložba višestruko značajna po svom sadržaju. Kao profesor fizike mogu da kažem da nas fizika uči da je univerzum prepun dinamičnih promena, i sa tim predznanjem rekla bih da je i kultura jedan dinamičan proces, te da svi mi ovde nismo samo posetioci, već i kreatori jedne nove kulture. Ovde imamo 85 fotografija Novog Sada i njegove

22

Dr Lazar Lazić, dr Aleksandra Dragin, dr Milica Pavkov Hrvojević i dr Vladimir Stojanović (desno) živopisne okoline, a ukupno preko 400 i rekla bih da su to prava mala umetnička dela, svedočanstvo jednog trenutka vremena, ali i materijal budućih uspomena, možda i kulturno nasleđe - izjavila je dekanica, dodajući da sa partnerima na ovom projektu - Mađari iz Segedina, imamo deo zajedničke istorije. Smatra da su oni uticali na nas, ali smo sigurno i mi izvršili uticaj na njih, i taj uticaj sa severozapada je učinio da za vreme Austrougarske monarhije Novi Sad bude centar srpske kulture. Veruje da je tako i danas.

Uostalom, kaže naša sagovornica, ovde je bilo 85 dokaza za to.

Rukovodilac projekta u Srbiji je prof. dr Vladimir Stojanović, a koordinator projekta prof. dr Aleksandra Dragin, oboje redovni profesori Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta (UNS). Stručnjak za kulturnu baštinu, član projektnog tima, je dr Bogdan Janjušević iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

U realizaciji događaja su od ustanova/organizacija/objekata uključeni Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu (Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo), Dél-Alföldi Eurotender, Ifjúsági, Kulturális, Oktatási és Környezetvédelmi Egyesület (Eurotender, Segedin - Mađarska), Fondacija Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture, Kulturna stanica „Svilara”, Kulturna stanica „Eđšeg”, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, Akademija umetnosti u Novom Sadu (Muzički departman i Departman likovnih umetnosti - profesori i studenti), volonteri omladinskog kluba „OPENS” i učenici OŠ „Miloš Crnjanski” i Osnovne muzičke škole „Josip Slavenski”.

Nušićijada oživljava kulturni svet Srbije

P

osebno je zadovoljstvo predstaviti „Nušićijadu“ u godini jubileja. Deset godina festivala bilo je dovoljno da postane svojevrsni brend ne samo Ivanjice, već čitave Srbije. Jubilarno X izdanje manifestacije „Nišićijada“ biće održano poslednjeg vikenda avgusta. Lokalna samouprava, kao i svi organizatori, posebno tim neposredno zadužen za pripremu festivala koji je angažovan 365 dana, u mesecima koji dolaze učiniće sve kako bi zasenila prethodne. Posetiocima ćemo ponuditi raznovrsne sadržaje, dobru zabavu, dosta smeha i na prvim mestu kvalitetne programe - uz tradicionalni poziv „Viđeni ste u Ivanjici“ - obećao je gospodin Miloje Ostojić iz Turističke organizacije opštine Ivanjica. Od 23. do 25. avgusta, Ivanjica će u svečanoj atmosferi ugostiti sve brojniju festivalsku publiku, a festival će, osim tradicionalnih vrednosti koje uspešno neguje čitavu deceniju, imati zadatak više - da oživi duh svečane rođendanske atmosfere.

Specifičan po formi i sadržaju, prepoznatljiv u zemlji i svetu, ivanjički festival humora i veselja ima bogatu i turbolentnu prošlost. Nastao je kao festival filmske komedije, u organizaciji Kulturnog centra u Ivanjici, 1968., i okupljao kulturni svet tadašnje Jugoslavije. Sve što je u kulturi toga vremena vredelo, prodefilovalo je ivanjičkim pozorišnim daskama, muzičkim scenama i filmskim platnom. U toj formi je tajao do 1972. godine, kada je bez obrazloženja ugašen. Želja Ivanjičana za njegovom obnovom tinjala je 38 godina.

Grupa mladih je u aprilu 2008. pokrenula peticiju i za manje od mesec dana prikupila 3.797 potpisa. Na sednici Skupštine opštine Ivanjica naredne godine, odbornici su doneli odluku o obnovi festivala, a 2010. na njegovoj organizaciji partnerski su radili

Decenija ivanjičke Nušićijade

Miloje Ostojić Opština Ivanjica, Dom kulture, Turistička organizacija opštine Ivanjica i Udruženje građana KUDES. Festival je kombinovao koncerte, pozorišne predstave, izložbe. filmske projekcije, edukativne sadržaje, kabaree, ulične performanse, programe za decu i ostale sadržaje, ali je zadržao i stara obeležja, poput glumca u ulozi Branislava Nušića, fudbalske utakmice i šarene kostimirane parade, pa ivanjička čaršija i njeni građani u tri festivalska dana proprimaju izgled s kraja XIX i početka XX veka.

Karnevalski ukrašen, po ugledu na staru „Nušićijadu“, grad pretvoren u pozornicu, čini značajan deo identiteta festivala. Tokom proteklih devet obnovljenih „Nušići-

jada“, njene programske sadržaje i Ivanjicu uošte, posetilo je prema slobodnim procenama organizatora, oko 350.000 gostiju. „Nušićijada“ za Ivanjicu i Ivanjičane predstavlja mnogo više od festivala.

- Ko jednom poseti ivanjički festival humora i veselja uvek mu se radosno vraća.

Sama atmosfera, pažljivo odabran kolažni programi i veliki broj prestižnih nagrada koje je ovaj festival osvajao u protekloj deceniji, „Nušićijadu“ svrstavaju u pet festivala po kojima je Srbija prepoznatljiva - rekao je gospodin Ostojić i nabrojao neke: „Turistički cvet“ koju dodeljuje TO Srbije u kategoriji: Specijalni događaj u funkciji promocije turizma; „Turistička slagalica“, koja se dodeljuje u okviru Susreta ogranizatora turističkih manifestacija; kao i veliki broj nagrada za vizuelni identitet i promotivne filmove; „Nušićijada“ je dva puta ponela i međunarodno priznanje „Evropa za festivale, festivali za Evropu“.

Ivanjički praznik humora i veselja ugostio je na hiljade umetnika iz sveta pozorišta, filma, muzike, književnosti, likovne umetnosti, sporta..., koji su se smenjivali na scenama festivala praćeni oduševljenjem i aplauzom posetilaca. Međutim, prepoznatljivo lice Milana Milosavljevića, punih deset godina u ovu malu srpsku varoš donosi smeh, radost i pravila po kojima čaršija živi punim plućima, tokom festivalskih dana, u čemu mu svesrdno pomažu prijatelji - umetnici.

Zahvaljujući „Nušićijadi“ mala ivanjička čaršija svakog poslednjeg vikenda avgusta postaje velika, zajedno sa velikim ljudima koji su deo čuvenog Nušićevanja u Ivanjici. Ove godine, povodom jubileja, manifestacija će imati i predfestivalski dan.

Svećanom akademijom, 22. avgusta će biti obeleženo deset godina „Nušićijade“.

23

Aktivnosti NSSNM i po

Ljibuška Lakatoš

P

rema popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 52.700 Slovaka. Najviše u Vojvodini, više u Bačkoj i Banatu nego u Sremu. Tri najveća slovačka centra su Stara Pazova, Kovačica i Bački Petrovac. Oko 2.000 živi u Beogradu. Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM) osnovan je 2003. godine sa ciljem praćenja i unapređenja položaja prava i kvaliteta života predstavnika slovačke nacionalne manjine u oblastima obrazovanja, kulture, javnog informisanja i službene upotrebe slovačkog jezika i pisma.

Koliko i kako se ta prava i mogućnosti koriste, saznali smo u razgovoru sa predsednicom NSSNM, gospođom Ljibuškom Lakatoš (Libuška Lakatošová).

- Nacionalni savet finanisara se iz republičkog i pokrajinskog budžeta, iz lokalnih samouprava, ali i iz Republike Slovačke preko Kancelarije za Slovake koji žive u dijaspori. Ta se sredstva daju za određene projekte. Mi bi voleli kada bi bila veća, ali i na ovome smo zahvalni. Sredstava se raspoređuju na četiri oblasti: obrazovanje, kulturu, informisanje i očuvanje jezika, u cilju negovanja tradicije, kulture, mogućnosti obrazovanja na svom maternjem jeziku - istakla je gospođa Lakatoš.

Kada je reč o obrazovanju, gospođa Lakatoš kaže da je cilj NSSNM da svako dete može da se obrazuje na svom maternjem jeziku, u mestima u kojima postoje škole na slovačkom jeziku. Tamo gde nema tih

24

uslova, nastava maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture kao fakultativan predmet, održava se preko nastavnika sa kojima Nacionalni savet sklapa ugovor i plaća preko određenih fondova, i to na osnovnom i srednjem nivou. Od posebnog značaja je Gimnazija „Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu, osnovana 01. oktobra 1919., i ove godine obeležava 100 godina rada. Godine 1997/98. počeo je sa radom i moderan Dom učenika, izgrađen uz finansijsku pomoć vlada Slovačke Republike i Republike Srbije, koji omogućava školovanje Slovacima iz cele Vojvodine. Uz

opšti, Gimnazija ima kuvarski smer i smer za računarstvo i informatiku. Gimnazija „Mihajlo Pupin“ u Kovačici, osnovana je 1962. kao Ekonomska škola koja nakon nekoliko decenija prerasta u Gimnaziju i danas osim opšteg smera ima i smer - elektrotehničar informacionih tehnologija. Kada je reč i visokom obrazovanju, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Beogradu postoje katedre za slovački jezik i književnost.

U sferi kulture, NSSNM od osnivanja podržava kulturne aktivnosti Slovaka u Srbiji. Novi saziv NSSNM radi na

o ložaj Slovaka u Srbiji poboljšanju postojećim i pruža podršku svim festivalima od nacionalnog značaja, pomaže sva kulturna udruženja koja se nalaze i rade u manjim sredinama. Radi se o finansijskoj, logističkoj pomoći, kao i pomoći u pisanju projekata. Nacionalni savet je izglasao podršku sedam festivala od nacionalnog značaj za Slovake u Srbiji.

To su: Festival folklora ,,Tancuj, tancuj...“ u Gložanu, Dečja smotra pozorišnog stvaralaštva ,,3xd“ (,,3xГ) u Staroj Pazovi, Smotra slovačkog pozorišnog stvaralaštva ,,Divadelný vavrín“ (,,Pozorišne lovorike“) u Staroj Pazovi, Dečji festival folklora ,,Zlatá brána“ (,,Od zlata kapija“) u Kisaču, Festival slovačke zabavne muzike ,,Zlatni ključ“ u Selenči, Festival slovačke dečje zabavne muzike ,,Leti pesmo, leti“ u Kovačici i Festival interpretatora slovačkih izvornih pesama ,,Susreti u pivničkom polju“ u Pivnicama.

- Kada govorimo o informisanju NSSNM u narednom periodu akcenat će biti na pomoći lokalnim medijima koji imaju emisije na slovačkom jeziku, i uključivanju što više mladih ljudi, novinara, jer „ako nemamo mladih ljudi ne znam čemu služi Nacionalni savet“ – naglasila je gospođa Lakatoš.

- Mnogi Slovaci ne koriste pravo da neke ispise npr. iz knjige rođenih, dobiju na slovačkom jeziku. Takođe tamo gde žive Slovaci natpisi ulica, kao i natpisi na institucijama, treba da budu na slovačkom jeziku. Treba podsetiti ljude koji rade u

Po njenim rečima nemarnost pojedinaca, posebno lokalne zajednice sa većinskim stanovništvom slovačke nacionalnosti, uticala je na neiskorišćena, Zakonom i Ustavom zagarantovana prava i mogućnosti službene upotrebe maternjeg jezika, na čemu dosta mora da se radi u budućnosti.

lokalnim samoupravama da ispune svoju obavezu, jer im Republika Srbija daje na to pravo, a isto tako treba poraditi na nacionalnoj svesti. Slovaci su građani Republike Srbije. Mi Srbiju volimo jer je to naša jedina domovina, ali smo ponosni na to što smo Slovaci. Imamo dobru saradnju

i sa Republikom Slovačkom, koja svake godine stipendira naših 20 studenata, ali desi se da to bude i 40. To jednom studentu i njegovoj porodici mnogo znači. U Ministarstvu obrazovanja u Bratislavi, predsedniku Kancelarije Slovaka u dijaspori sam iznela predlog za finansiranje Slovaka studenata za studije u Srbiji jer bi nam to mnogo više značilo. Naime, dolazimo u situaciju da Republika Slovačka stipendira studente, na čemu smo im zahvalni, koji odlaze i ne vraćaju se jer im EU pruža veće mogućnosti, pre svega lakše dolaze do posla. Na kraju oni za sobom povlače i roditelje. Pozitivan odgovor nisam dobila, na moju žalost, ali nadam se da će u dogledno vreme ovaj predlog naići na razumevanje. Sve veći problem je i odlazak srednjoškolaca. Niti ja, niti iko od članova Odbora za obrazovanje, renomiranih nastavnika i profesora, ne podržava prezentaciju srednjih škola iz Slovačke u našim osnovnim školama, jer smatramo da u Srbiji imamo dovoljno kvalitetan obrazovni sistem i to na maternjem jeziku. Nažalost, mi direktorima ne možemo da zabranimo popularizaciju slovačkih škola, i privlačenje učenika, ali naš stav je da to nije dobro i da ćemo podržavati samo srednje obrazovanje koje se stiče u Srbiji - izjavila je gospođa Ljibuška Lakatoš.

25

Novobečejski turistički paket prisnosti i gostoljublja

I Tiski kej

Novobečejska Tisa reka ljubavi

Novi Bečej fijakerom

26

za turističku 2019. godinu, Nobečejci su pripremili pregršt novina koje će obradovati posetioce ovog banatskog grada na Tisi. One se odnose na nove smeštajne kapacitete i projekte koji su u toku realizacije.

Hostel „Stara Vranjevačka opština“ u zaštićenoj zoni jezgra starog Vranjeva, sa 44 ležaja i sobama sa kupatilom i drugim potrebnim komforom, obezbeđenim parkingom sa video nadzorom i besplatnim internetom, rešiće dugogodišnji problem smeštaja, preko potrebnog u dane vodećih gradskih manifestacija. Objekat je opremljen i multifukncionalnom salom za 100 sedećih mesta, pogodnom za održavanje proslava, svečanih skupova, poslovnih susreta i sportskih aktivnosti.

- Važno je naglasiti da će hostel biti „bike friendly“, i da će osim smeštaja, biciklisti imati mogućnost da servisiraju svoje bicikle, uz zamenu dok su njihovi na remontu - rekao je direktor Turističke organizacije opštine Novi Bečej, gospodin Saša Dujin, što govori u prilog istančanog sluha turističkih radnika za praćenje svetskih trendova.

Gospodin Dujin je najavio i učešće TOONB na konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za izgradnju „Staze zdravlja“, po obodu Novobečejske šume, sa kružnom putanjom uz Tisu, i startom kod skeledžijske kućice, sadašnjeg Turističko-informativnog centra i suvenirnice.

Staza će obilovati raznovrsnim adrenalinskim sadržajima, sportskim terenima, kao i čamcima i kanuima za vožnju po reci. Projektom je predviđena i kraća staza - „Staza ljubavi“, koja će voditi do Starog grada, gde će biti oživljena priča o No-

vobečejskoj tvrđavi, tipičnom srednjovekovnom gradu na vodi, izgrađenom „na najpovoljnijoj tački na ostrvu“. Ne zna se tačno kada je podignuta, ali se zna kada je, prema odlukama Karlovačkog mira, kao i sva druga utvrđenja na Tisi, srušena, do temelja. Bilo je to 05. maja 1701. godine. Duž staze će biti postavljene klupe sa srcima za dvoje (par) i diskretnim svetlom koje neće remetiti po neki zagrljaj i poljubac.

Staza za pešačenje, biciklistička staza, prostor za jahanje i vožnja fijakerom, ukratko je siže aktivnosti na kojima TOO Novi Bečej bazira turističku ponudu ove godine, ne zaboravljajući naravno manifestacije, među kojima i kraljicu manfestacija - Velikogospojinu, koja će ove godine trajati od 22. do 27. avgusta.

- Treba da istaknemo i sve one pojedince koji čine turistički mozaik i doprinose kvalitetu sadržaja i programa u gradu i drugim mestima opštine Novi Bečej. Bogatu ponudu mesnih udruženja medara i voćara, onih koji se bavi seoskim turizmom, proizvođača sveća... Porodica Ereš (Erős), tvorci brenda Ravioly testenina iz Novog Bečeja najavila je novu gastro manifestaciju Testo fest, koja će biti održana prvi put u aprilu ove godine, sa ciljem očuvanja tradicionalnih vojvođanskih jela proizvedenih od testa - rekao je gospodin Dujin.

On je takođe izuzetno važnim, ne samo za turizam, nego za život u Novom Bečeju, označio ljubav. Ovo osećanje dominira Novim Bečejom, od manifestacije Tisa - reka ljubavi, preko Staze ljubavi, do mnoštva zaljubljenog sveta skoncentrisanog baš na ovom prostoru. Po njegovom mišljenju za to je „krivo“ veliko srce Banaćana, golemo poput banatske ravnice raširene na sve strane, po Srbiji, Rumuniji i Mađarskoj, ali da ne treba potcenjivati ni uzburkane vode Tise, koje zapljuskuju obale grada podstrekujući srca svojih sugrađana da stalno trepere.

Sa obeležavanja desete godišnjice Glavaševe kuće u Novom Bečeju

Glavaševa kuća u Vranjevu

Decenija Muzeja Glavaševa kuća

T

uristička organizacija opštine Novi Bečej i Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana 09. februara, prigodnim programom obeležili su deset godina postojanja Muzeja „Glavaševa kuća“ u Novom Bečeju. Program povodom proslave jubileja održan je u salonu muzeja gde su posetioci imali priliku da pogledaju retrospektivu rada i preobražaj ovog kulturnog objekta od 2009. kada je novobečejska opština, uz pomoć donacija, adaptirala kuću dobrotvora dr Vladimira Glavaša u koju su svojevremeno svraćali najistaknutiji Srbi Austrougarske monarhije. Ovo je bila prilika za dodelu zahvalnica zaslužnim građanima koji su pomagali i još uvek pomažu „Glavaševu kuću“ koja bez njih ne bi bila ista. Prisutnima su se, takođe, obratili i predsednik opštine Novi Bečej, gospodin Saša Maksimović, direktor Turističke organizacije opštine, gospodin Saša Dujin.

- Novobečejci imaju želju da sačuvaju svoju kulturu i tradiciju, a nekad i zaborave, nažalost, na njih. Imali smo dosta takvih perioda. Drago mi je što smo sada u tom pozitivnom periodu. Od 2009. godine, lokalna samouprava je uložila ogromna sredstva u obnovu „Glavaševe kuće“, ali i na druga mesta, kroz rekonstrukciju Tursko-bečejske štedionice, Doma kulture opštine Novi Bečej, izradu projkta za rekonstrukciju Žitnog magacina, ali, takođe, zahvaljujući razumevanju opštinskih vlasti, tada na čelu sa predsednikom Milivojem Vrebalovim, rekonstruisan je zaista jedan velelepni objekat u nešto što je na ponos svim Novobečejcima, Vranjevčanima, na kraju krajeva, na ponos celoj opštini. Ono što nikako ne smemo dozvoliti kao lokalna samouprava jeste da zaboravimo šta je to što nas čini narodima sa ovih prostora. Dakle, to su ta tradicija i kultu-

ra. Mi imamo čime da se ponosimo, ali ne smemo dozvoliti da to sve propadne. Zato treba dosta ulagati, i ne samo to. Žao mi je što danas nije bilo mlađih, dece. Naše škole možda nemaju tu praksu, ali bi bilo dobro da je uvedu, da posećuju objekte koje Novi Bečej ima i kojima može da se ponosi - rekao je gospodin Maksimović, nakon završene svečanosti.

Od 2018. godine o „Glavaševoj kući“ koja je postala nezaobilazna destinacija lokalne turističke ponude zvanično se stara TOO Novi Bečej, objašnjava gospodin Dujin.

U ambijentu Glavaševe kuće - Nama je pripala ta čast da budemo privremeni čuvari ognjišta „Glavaševe kuće“ i kulture u Vranjevu, dok se ne formira Muzej opštine Novi Bečej koji će objediniti sva ona istorijska nalazišta i sve ono gde postoje muzejske postavke, u Novom Miloševu, Novom Bečeju, Kumanu i Bočaru. Dobra vest je da će opština Novi Bečej konačno dobiti zvaničnu instituciju koja će se baviti očuvanjem kulture i tradicije koja je bogata i vredi je sačuvati.

Bez Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana „Glavaševa kuća“ zasigurno ne bi bila ovako reprezentativan objekat.

To potvrđuje i novoizabrani predsednik

ZK, gospodin Nikola Josimović koji je istakao da je Zavičajni klub uvek bio tu da u muzeju sve bude na najvišem nivou, da dočeka svakog ko želi da vidi i da sve ovo ne ode u zaborav, tokom dugog niza godina, a lokalna samouprava je zajedno sa TO prepoznala njihov trud i podržava ih.

Janoš Koso, domar „Glavaševe kuće“ prisutan od samog početka, u velikoj meri je zaslužan je za svaki detalj kuće, ali i njenog dvorišta i izloženih eksponata: - Kao domar i domaćin ove kuće, trudim se da svako od gostiju koji uđu ovde izađe zadovoljan, kao i da nastave da posećuju naš muzej. To smo i sada mogli da vidimo koliko nas je bilo na ovom obeležavanju jubileja. Mislim da će u narednom periodu biti sve bolje i lepše. Turisti nam dolaze, a mi ih dočekujemo i uvek smišljamo neke nove manifestacije, zahvaljujući Turističkoj organizaciji opštine Novi Bečej i Zavičajnom klubu Novobečejaca i Vranjevčana koji je i podstanar u donjim prostorijama Muzeja.

Svečanost obeležavanja desetogodišnjice Muzeja upotpunio je muzički program u izvođenju Novobečejke Sanje Milenković, uz pratnju Dragana Balabana i Saše Milenkovića, dok je u donjim prostorijama priređena izložba slika Borivoja Ivanića iz privatne kolekcije profesora dr Aleksandra Kasaša.

Muzej „Glavaševa kuća“ svečano je otvoren 16. februara 2009. godine. U pitanju je prava mala riznica uspomena i varoške tradicije, a sama kuća izrazit je primer bogatije građanske kuće u stilu bidermajera. Tu se nalazi i spomen soba posvećana našem slavnom kompozitoru Josifu Marinkoviću, koji je kao i Vladimir Glavaš, rođen upravo u nekadašnjem Vranjevu, današnjem Novom Bečeju.

27

Šid je jedan od centara srpske kulturne baštine

P

autentičnošću i kao takva predstavrva asocijacija na sremsku varošicu Šid vezana je za njegoljaju do danas enigmu modernog ve kulturne sadržaje: Galeriju srpskog slikarstva. Ona se mogu slika „Sava Šumanović“ i Muzej videti u Muzeju naivne umetnosti naivne umetnosti „Ilijanum“ samou„Ilijanum“, zasnovanom na delu kog slikara Ilije Bašičevića Bosilja, kolekcije koju je ovaj, danas svetna šta su njeni sugrađani izuzetno ski poznat autor, poklonio gradu. ponosni. Ova dva legata, uz Spomen - Smatram da je ovo dovoljan rakuću jednog od najznačajnijih predzlog da se osećamo kao jedan centar stavnika srpskog slikara XX veka kulture koji čeka da ga neko prime- Save Šumanovića, predstavljaju ti. Započeli smo aktivniju saradnju kultna mesta i pravu kulturnu „posa ustanovama i institucijama koje slasticu“ za poznavaoce umetnosti, se bore sa sličnim problemima, odtragače za istinskim vrednostima, nosno nedovoljnom vidljivošću i publiku koja bit jednog naroda otkriprisutnošću u kulturnom i javnom Vesna Burojević u razgovoru sa posetiocima va preko njegovih stvaraoca - artista. životu zemlje. Jedini naš problem Galerije Sava Šumanović Istoričarka umetnosti i direktorica je lokacija, jer je Šid mesto skrajnuGalerije slika „Sava Šumanović“ u to sa glavnih saobraćanica i svako no interesantna jer posetioci mogu da se Šidu, gospođa Vesna Burojević, prime- upoznaju sa njegovim načinom života, ko želi da poseti ove dragulje, mora da ćuje pozitivna kretanja koja se odnosi na kao i mestom nastanka njegovih dela. dođe sa ciljem - kaže direktorica. sve veće prisustvo programa kulturnih Ona takođe dodaje, da se zahvaljujući - Spomen kuća je potpuno autentična. sadržaja u našem društvu, kao i sve veću Sačuvan je nameštaj i ono najvažnije Turističkoj organizaciji Šid, radi na uvepotrebu zajednice za „konzumiranjem“ - atelje, mesto gde su nastala vrhunska zivanju kulturnih, gastro i drugih ponuda umetničkih dela. umetnička dela, gde je Sava Šumanović grada. Jedno vreme je funkcionisala saPo njenih rečima, za Šiđane je kultura naslikao 600 slika u poslednjih deset go- radnja sa Fakultetom za turizam, i još sa uvek imala značajno mesto, s obzirom dina života. Moguće je pogledati kroz nekim ustanovama u pokušaju povezivada se ovaj grad smatra jednom od njenih prozor i videti prizor koji se nekoliko nja i razmenjivanja iskustava i sl., u cilju centara, pre svega zahvaljujući boafirmacije kulture i stvaralaštva. gatoj kulturnoj baštini, čiji je obim, - Afirmacija opusa Save kada je reč o našoj zemlji, neprevaŠumanovića na evropskoj i svetziđen. skoj sceni je segment našeg straIako je rođen u Vinkovicima, Savu teškog plana, ali to ne možemo Šumanovića s pravom smatraju šidsami. Ta tema je obuhvaćena jedskim slikarem, gde je, sa izvesnim nim velikim projektom na kojem prekidima, živeo od najranije mladotrenutno radimo, a smatramo da sti do kraja života, nesrećno zavrešepostoje i neke druge mogućnosti. nim streljanjem na Veliki gospojinu Pokušavamo da se organizujemo 1942. godine. Galerija slika „Sava sa nekim većim ustanovama, sličŠumanović“ je osnovana 1952. gonim nama, i da putem projekata dine zahvaljujući poklonu slikareve realizujemo predstavljanje Save majke, Persida Šumanović, koja je Šumanovića u svetu. Imenovanje gradu poklonila 417 njegovih slika, Novog Sada za Evropsku prestoDetalj iz galerije Sava Šumanović od kojih je stotinak u stalnoj postavnicu kulture 2021 je jedan od naci, i po čemu je ovaj grad najpoznatiji. puta ponavlja u njegovim delima, ulica čina da izađemo iz lokalnih okvira, da Legat obuhvata bezmalo ceo šidski peri- kojom je prolazio, ćošak gde je nasli- se povežemo sa kolegama i već drugu od stvaralaštva autora, i ujedno se smatra kao nekoliko slika. To je privilegija koju godinu radimo našto o čemu je još rano njegovom „najzrelijom“ fazom. Reč je mogu da priušte posetioci našeg grada - da govorim. Sava Šumanovič je veliko o periodu između 1931. i 1942. godine objašnjava gospođa Burojević. ime i on zaslužuje da bude deo promocije kada je Save Šumanovića naslikao oko Pored Galerije slika u gradu je radio Grada Novog Sada i njegove okoline kao 600 slika od oko 800, koliko broji nje- dobrostojeći seljak, u zrelim godina- evropske prestonice, a naša obaveza je da gov celokupan opus.U Šidu je sačuvana ma posvećen slikarstvu Ilija Bašičević u tome učestvujemo - rekla je na kraju i Spomen kuća Save Šumanovića poseb- Bosilj, čija se dela ističu originalnošću i Vesna Burojević.

28

Hipoterapija nova ponuda Rume

S

meštajni kapaciteti, koji su dugo u kuće rođaka, prijatelja i onih koji imaju na Veliki narodni zbor i odluku o prisajevremena predstavljali „slabu tačku“ devojke za udaju. dinjenju Srema Kraljevini Srbiji, proglasi u razvoju i širenju turističke ponude Za najveću manifestaciju na području Danom grada, a Dan Sv. kralja Stefana Rume, najzad su rešeni. opštine - RumFest, koja će i ove godine Dečanskog (Mratindan) koji takođe pada - Danas u Rumi možemo da govorimo trajati dva avgustovska dana, TOO Ruma na 24. novembar, gradskom slavom. o dovoljnom broju smeštajnih kaZapočeto angažovanje na širepaciteta i to u različitim kategorinju značajnih istorijskih narativa, jama, od seoskog domaćinstva do štampanjem brošura informativhotela sa četiri zvezdice u centru nog i edukativnog sadržaja, temagrada - izjavila je direktorica Turima sajamskih nastupa i sl., TOO stičke organizacije opštine Ruma, Ruma je nastavila postavljanjem gospođa Mirjana Vujasinović, reinfo tabli kod spomenika dr Žarzimirajući dešavanja u poslednjih ku Miladinoviću i „Revoluciji“ u godinu dana. centru grada. Plan je da se na taj Odskora, Ruma je bogatija za način obeleži i Spomenik kugi garni hotel „Avenija“ (20 soba, „Kipovi”, na putu Ruma - Irig, 35 ležaja) u samom centru grada, podignutom 1797. godine na sa mogućnošću polupansionske mestu gde su Rumljani postavili usluge. U pripremi je otvaranje sanitarni kordon, i sprečili stanovjoš jednog hotela u centru grada, nicima ostalih fruškogorskih naMirjana Vujasinović u obilasku Rume sa gostima iz apartmani i sobe, a treba pomenuselja ulazak u grad. Ova pošast je Slovenije ti i proširenje hotela „Borkovac“, desetkovala stanovništvo Iriga, u sada kapaciteta 75 ležajeva u 38 soba, koji ustaljenim aktivnostima i programima, kojem je, u to vreme živelo više ljudi nego uz spa centar može da se pohvali i salom koncertima, prezentaciji suvomesnatih u Zemunu, i koji se posle toga nikada nije od 150 m², pogodnom za održavanje kon- proizvoda, vina, predmeta domaće radi- oporavio, dok je Ruma ostala pošteđena. ferencija, seminara, team building-a. nosti i suvenira, najavljuje i neke nove Zaaštićeno stanište Bara Trskovača U avgustu Rumljani očekuju okončanje sadržaje. u Platičevu, jedno je od najvećih blaga projekta prekogranične saradnje Rume.

Interreg IPA CBC Croatia - Serbia, - TOO Ruma nastoji da ovaj za koji su Opština Ruma i Opština prostor vrati u prvobitno stanje.

Nijemci (Hrvatska) dobile sredTreba podsetiti, da je godine stva. Partneri na ovom projektu u 2014., u vreme velikih poplava, Srbiji bili su Srednja poljoprivredbara imala dovoljno vode i prino-prehrambena škola „Stevan vukla čak 75 vrsta ptica. Jedna Petrović-Brile“ Ruma i Konjički od njih, Bukavac ili Vodeni bik, klub „Srem“ Sremska Mitrovica, se zadržala i danas imamo nea u Hrvatskoj, Konjičko udružekoliko parova ovih retkih ptica. nje „Vranac“. Projekat pod naziBara Trskovača je zaštićena na vom „Horis - Horse ride in Srem“ osnovu dve vrste riba: Zlatni kapodrazumeva izgradnju konjičkog raš i Linjak. Osim revitalizacije kompleksa pri PPŠ „Stevan Pestaništa TOO je dosta toga uradila trović-Brile“, namenjenom rekrena njenom unapređenju, ali kada Turistički kompleks Borkovac aciji ljubitelja konjičkog sporta je samoodrživ turizam u pitanju, i hipoterapiji, odnosno lečenju daleko smo od cilja. Pokušavamo jahanjem. Ovi novi sadržaji trebali bi da Obeležavanju 100-godišnjice prisaje- da kroz razne prezentacije i radionice, obogate turističku ponudu opštine, ali isto dinjenja Srema Kraljevini Srbiji, 24. no- posebno za najmlađe, prenesemo znanja tako, da učvrste temelje duge konjičke tra- vembra 1918., u kući rumskog advokata o njoj. U tu svrhu trasirane su pešačke dicije ovog dela Srema. Naime, Rumljani dr Žarka Miladinovića, tokom minule staze, obezbeđena dva čamca, podignut i i danas čuvaju običaj „Teranja Božića“, godine, dat je značajan prostor. Skupština prošle godine obnovljen vizitorski centar, kada momci i mladi oženjeni ljudi, jašući opština Rume je tim povodom donela re- te osmatračnica za ptice - saopštila je Mirulicama grada „vijaju Božić“, svraćajući šenje da se 24. novembar, u znak sećanja jana Vujasinović.

29

Srpski proizvodi iz KiM na novosadskom tržištu

K

ao rezultat rada Biznis foruma u Leposaviću održanog u septembru prošle godine na kojem je učestvovalo 130 privrednika iz Centralne Srbije i Kosova i Metohije, 20. februara, u strogom centru Novog Sada, u pasažu hotela „Vojvodina”, otvoren je prvi „Kosmetski kutak“. Osim „Kosmetskog kutka“ i predstavljanja srpskih proizvoda sa područja Kosova, kao i riznice vina, u novosadskom trgovinskom lancu prodavnica Univerexport DOO po prvi put su se, na organizovan način, našli proizvodi privrednika sa Kosova i Metohije.

Tom prilikom direktorica Regionalne razvojne agencije Kosova i Metohije, gospođa Branka Petrović, i direktor Regionlne razvojne agencije Bačka, gospodin Aleksandar Sofić, potpisali su Sporazum o saradnji ove dve agencije.

Goste su dočekali Miša Ćirić, generalni menadžer Diaspora Group, vitez Vinskog viteškog reda „Monah Dorotej“ iz Župe Aleksandrovačke i Vinskog viteškog reda Kosovo i Metohija i najveći srpski zdravičar, Dragiša Simić besedom „Zdrav Srbine, moj ponosu“. Gospodin Ćirić je prisutne podsetio na vreme kada je u Svetosavskoj zemlji Kosovu i Metohiji, danas i vinskom Kosovsko-metohijskom rejonu, Rastko Nemanjić, potonji Sveti Sava svome ocu doneo vinovu lozu. Stefan Nemanja je zasadi pa od Studenice dalje nastaviše i sin Stefan Prvovenčani, pa onda i kralj Milutin, Silni car Dušan, i od tada i u pitoresknom području Kosova i Metohije gde su polja okrenuta suncu, a Bog podario lepu klimu, imamo prelepa vina i divne ljude.

Od tada se u metohu, koji je pripadao svakom manastiru ili srpskom plemiću, gaji dobra loza i pravi dobro vino. Vino se pročulo. Crvena vina pili su od Vizantije do Dubrovnika, od severa do juga. Najezdom Turaka, kojima je vera branila vino, Srbi su se pomerali ka severu.

- Gde god da krene Diaspora Group sa sobom nosi naša vina. A onima koji koriste

30

svaku prilika da piju strana, odgovaramo: Kada vidite vina crvena kao krv, kao božurove, to je naša krv, naše srce. Tim vinom dočekujemo domaće i strane, jer su i car Dušan, i njegov deda car Milutin, i svi

Vinska ruža za uspešan posao ostali srpski velikaši, svoje goste i prijatelje gostili rujnim vinom iz pehara - rekao je gospodin Ćirić koji je sa prisutnima, direktorom Kancelarije za KiM Markom Đurićem, gradonačelnikom Grada Novog Sada Milošem Vučevićem, državnim sekretarom u Ministarstvu privrede, gospodinom Branimirom Stojanovićem, „viteškom ružom“, simbolom ljubav, započeo malu svečanost povodom otvaranja „Kosmetskog kutka“.

Gospodin Marko Đurić izrazio je zadovoljstvo što u Novom Sadu, zahvaljujući dobrim domaćinima, prisustvuje otvaranju jednog novog poglavlja između srpskih institucija na KiM i onih na severu Srbije i da će zahvaljujući razumevanju i dobroj volji i rukovodstva Novog Sada i privrednih subjekata i institucija, od danas u Novom Sadu moći da se kupe srpski proizvodi sa teritorije KiM. Zahvalio se i predstavnicima Univerexporta, i svima koji su doprineli otvaranju „Kosmetskog kutka“ za koji očekuje da će postati mesto sastanaka, prijateljstava i neraskidivih veza između Novog Sad i KiM i tom prilikom rekao: - Želimo da ovaj kutak radi intenzivno i uspešno, da uspostavimo čvrste veze sa našim KUD-ovima, pozorištem iz Prištine,

sa mnogobrojnim obrazovnim institucijama, Univerzitetom u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Trudićemo se da ovom „Kutku“ damo pravi sadržaj, da na ovom mestu Novosađani i građani ovog regiona mogu da čuju o KiM i njegovim lepotama, turizmu, ekonomiji i njegovom razvoju, da budemo što moguće bliže jedni drugima. Došlo je vreme da se mi Srbi, ma gde bili, što više približavamo i pomažemo jedni druge, a budite sigurni da ćemo tim koracima nastaviti u narednom periodu.

Gospodin Miloš Vučević se nadovezao rečima da nema boljeg i prirodnijeg mesta za sve ono što je dobro i pozitivno sa Kosova i Metohija, a tiče se našeg naroda i njegovog opstanka, od Srpske Atine.

- Ovo je korak u stvarnom životu, opipljiv i predvidljiv, koji možete da osetite i razumete. Mi nismo ovde da damo velike najave i obećanja, ali pokazujemo da možemo da se organizujemo, da možemo složno i dobro zajednički da delamo sa časnim i kvalitetnim namerama, i da pružimo pozitivan signal Srbima na KiM, u procesu njihovog ekonomskog osnaživanja, radi opstanka na svojoj zemlji.

Na ovaj način razbijamo stege koje tamo vladaju i pokazujemo da slobodu, za koju smo se vekovima borili, niko ne može da nam oduzme, i da imamo pravo da živimo i radimo kao i svi drugi narodi - izjavio je gospodin Miloš Vučević.

Gospodin Branimir Stojanović je iskazao zahvalnost za sve one koji su uložili trud da se ovaj „Kutak“ desi, da se proizvodi sa KiM pojave u Univerexportu. On je ovaj događaj naznačio kao početak dalje borbe i dokaz za sve one koji su sumnjali da će se ovo desiti, da je to moguće, uz opasku da svi moramo da se potrudimo i zajedno da radimo i borimo se, a da će rezultati doći.

Naša sloga je naša najveća snaga i moramo to da čuvamo. „Kosmetski kutak“ će biti otvoren svakog radnog dana i subotom od 09:00 do 16:00 časova.

Proizvodnja vina je veliki užitak

H

očansko belo, Hočansko crno i Hočansko rose, tri etikete vina koje dolaze iz Porodične „Vinice Brkić“, iz Velike Hoče, od 20. februara, zahvaljujući inicijativi i zajedničkom radu Kancelarije za KiM, Ministarstva privrede i Grada Novog Sada, kao i trgovinskom lancu Univerexport, dostupna su i na novosadskom tržištu. Ugovor o saradnji između Regionalne razvojne agencije Bačka i Regionalne razvojne agencije Kosova i Metohije omogućiće malim vinarijama, koje proizvode kvalitetna vina, da predstave i plasiraju svoje proizvode i na ovo tržište.

Ljubomir Brkić iz Velike Hoče, jedan je od najznačajnijih i najinteresantnijih vinara, Orahovačkog vinogorja. Putevima znanja i iskustva išao je celog svog života zahvaljujući dugoj vinogradarskoj i vinarskoj tradiciji u njegovoj porodici.

Porodična „Vinica Brkić“ je u vinskom miljeu prisutna bezmalo dvesta godina. U zavisnosti od istorijskih prilika, doživljavala je i uspone i padove. Osnovana kao mala, porodična vinica, prerasla je u Veliku vinicu, koja je vinom snabdevala Prizren, Prištinu, Gnjilane, Podujevo i druge va-

Vinice, posebno građen deo kuće namenjen isključivo preradi grožđa i čuvanju vina, i danas su deo kolorita vinske Velike Hoče.

Tako ni legenda o postojanju vinovoda kojim je vino neprestano teklo od Hoče do carskog dvora u Prizrenu nije samo legenda.

roši. Najveći procvat doživela je između dva rata, u vreme Kraljevine Jugoslavije.

Stvaranjem uslova za privatnu inicijativu devedesetih godina prošlog veka, doživljava obnovu i ponovni rast. Kupovinom nove i moderne opreme povećan je obim proizvodnje, kao i kvalitet, potvrđen na mnogobrojnim sajmovima i vinskim salonima, na kojima Porodična „Vinica Brkić“ neretko osvaja najsjajnija odličja.

Rast i širenje vinograda, samim tim i

Ljubomir Brkić (u sredini) u društvu vinskog viteza Miše Ćirića i zdravičara Dragiše Simića vina ponovo je zaustavljeno 1999., kada i dobra, sa nekim teškoćama, ali sve u su mnogi vinogradi postradali. Ostalo je svemu to je veliki užitak. Velika Hoča samo dva hektara autohtone Smederevke i je staro mesto koje je zbog broja crkava Prokupca. Za rose i crveno vino gospodin (24 crkve i tri manastira) često nazivana Brkić prisiljen je da svake godine kupuje „Srpski Jerusalim“. Velika je stvar živeti potrebne količine grožđe, ali belo je 100% i stvarati u takvoj sredini, tamo gde su to sortna Smederevka. isto radile generacije Brkića i drugih vi- Svaka godina je drugačija i nikada nara Orahovačkog vinogorja - objašnjava ne znamo koliko će roda doneti. Ali mo- gospodin Brkić, zadovoljan i svojim nažemo da računamo na 10 - 15 hiljada boca, slednikom, bratancem Milošem, koji mu koje smo poslednje dve decenije plasirali pomaže, krade od njega znanje i sprema uglavnom na beogradsko tržište. Od sada, se jednog dana da preuzme punu odgovornadam se da će nam se otvoriti i tržište nost nad „Vinicom Brkić“.

Novog Sada - kaže gospodin Brkić, koji nikada ne priča o problemima sa kojima se i on i tamošnji živalj svakodnevno suočavaju. Ali oči mu se zacakle kada i pomisli na zasade smeštene u valovitoj metohijkoj dolini. Nikada ne propušta da istakne užitak rada u vinogradu i u stvaralačkom procesu nastanka vina.

- Proizvodnja je inPaleta vina sa KiM u novosadskom Kosmetskom kutku teresantna, zanimljiva

31

Štand vojvođanskih vinara epicentar X BeoWine-a

Z

ahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, drugu godinu za redom se u Hali 3 Beogradskog sajma, mestu održavanja BeoWine-a, od 21. do 24. februara, Vojvodina predstavila objadinjenom vinskom i gastronomskom ponudom. Na štandu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam našlo se 25 vinarija i šest proizvođača hrane sa teritorije AP Vojvodine, koji su svojom atraktivnošću, za sve vreme trajanja sajamske manifestacije, privlačili veliki broj posetilaca.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, gospodin Ivan Đoković, istakao je vidan napredak vojvođanske vinske kulture, čemu je doprinela podrška i podsticajima Pokrajinske vlade.

- Činjenica da smo prošle godine imali 13, a ove 25 izlagača, da smo zauzeli veći Pozdravni govor Ivana Đokovića na otvaranju sajma vina izlagački prostor i daleko veći broj izloženih vina, pokazuje da smo izabrali pravu je podsetio da je u novembru prošle godine i što kvalitetnom ponudom postaje prepomeru i da su podsticaji i podrška Pokra- Skupština AP Vojvodine usvojila Strategi- znatljiva vinska regija, u širim okvirima.

- Naša vina dobijaju na kvalitetu, jinske vlade bili neophodni. Sekretarijat ju razvoja turizma i kao ključne atrakcioza privredu i turizam i Sekretarijat za po- ne mehanizme, odnosno privlačne resurse ozvaničenom najsjajnijim medaljama na ljoprivredu putem konkursa drugu godinu predvidela vinski turizam i gastronomiju. prestižnim svetskim vinskim festivalima. za redom pomaže podizanje objekata za Istakao je da je velika pažnja posvećena To povrđuje i tražnja i rast cena vojvođanskih vina na domaćem i svetskom degustaciju, nabavku nove opretržištu. me, mašina za ispiranje, punjenje, Smisao i svrhu ovakve sajamska čepljenje i etiketiranje flaša, podprezentacije gospodin Đoković stiče udruženja vinara da proizvovidi u zadovoljnim licima proizvode zajednička, klasterska vina, sa đača sa ugovorima koje su zakljuciljem da kvalitetom i količinom čili i novim poslovnim vezama. Po mogu da izađu na svetska tržišta. njegovim rečima ovakav nastup Podržali smo i vinske manifestadobar je za vinski imidž vinske cije. Počeli smo sa Novosadskim Vojvodine, koji polako počinje salonom vina, nastavićemo ove da se preliva i na interancionalni godine sa Salonima vina u Beonivo. gradu i Novom Sadu, i mislim da Kako sve ove ocene ne bi zvusmo pored multinacionalne, mulčale paušalno, gospodin Đoković tikulturalne i multikofesionalne je otkrio da je u toku sprovođenje prepoznatljivosti, sve više poznati naučne studije pod nazivom „Anai kao vinska regija - izjavio je gosVeliko interesovanje posetilaca za vojvođanska vina liza socijalno-ekonomskog uticaja podin Đoković.

Sekretarijat je u prethodnom periodu po- i kulturnom turizmu i prirodnim resursi- vinarstva i vinogradarstva u AP Vojvodini“ držao i Udruženja vinara ne samo Srema i ma, ali pre svega sve većem interesovanju u cilju sagledavanja ekonomskih parameFruške gore, već i Subotice i Vršačke regi- savremenog turiste „onim što ispunjava tara vinske kulture, njenog uticaja na brend destinacije, na kulturu Vojvodine u najšije, a sekretar je najavio podršku nabavke čula“, pre svega vinu i gastronomiji.

Sekretar je naglasio da je dobro što rem smislu i na sve kategorije socijalnog opreme za zajedničku proizvodnju. Kada je reč o vinskom turizmu, gospodin Đoković Vojvodina ide u korak sa tim zahtevima, života.

32

33

Začaran krug svetlosti i tame Dragana Kurucića

J

Dragan Kurucić

ednom zabeležen kadar postaje bezvremen, neizmenljiv uprkos priči koja iza njega stoji, i razvija dalje, nezavisno od njega. Izdvojen iz vremena, ali ne i od istine koju verno beleži. I samo takav, izbalansiran i uhvaćen od strane pravog majstora, može da prenese poruku, oživi tamu i primiri svetlost - može se videti na fotografijama Dragana Kurucića.

- Nemam neki lični manir, niti radim u jednom stilu, jer za mene ni fotografija nije nešto svakidašnje, nešto što treba da ukrasi nečiji prostor, već ono što se meni dopada. Sve je kod mene momentalna inspiracija. Ne insistiram da svaka mora da bude umetnička, ali insistiram da postignem ono što želim. Gledam da izađem iz ramova i da svaku stavim u svoj, lični okvir. Da li je to umetnost ili ne? Neka vrsta estetike u odnosu na prostor? Znam samo da sve pojavno vidim nekim drugim očima, u svom senzibilitetu, kao i bilo ko drugi rođen sa kreativnom crtom - kaže Dragan Kurucić.

Dugo on to radi. Fotografija je za njega ljubav iz ranih dana. Svi njegovi u fami-

34

liji se bave nekom vrstom umetnosti. Njegov stric je bio dizajner, u Nemačkoj se bavio reklamom, i verovatno zapelcovao

mladog Kurucića da davne 1978. godine započne sa tom vrstom studijske fotografije. Nastavio je da „grebe“ u tom pravcu u vreme dok kod nas za to nije bilo škole, ali je zato nabavio ozbiljnu studijsku rasvetu, koja je i danas ozbiljna.

- Danas smatram pravom srećom što mi je uzor bio tehničke prirode - prvo umešnost pa onda umetnost. Fokus mog interesovanja nije bio na motivu i kreativnosti autora, već na tehničkoj izvedbi. Smatram da bi u tom pravcu trebalo da idu svi mladi fotografi. Retki su oni koji preko noći mogu da postignu nešto veliko - smatra umetnik.

Taj period doneo mu je brojne nagrade u

oblasti plakata, ambalaže, ilustracija, i do danas zadržao poseban odnos prema tom radu. Verovatno zbog njegove egzaktnosti. Jer, po njegovom mišljenju umetnost je virtuelnost i imaginacija, dok je primenjeno, zbog svoje egzaktnosti, primarno.

Ove njegove stavove lakše je objasniti

ako se zna da je reč o diplomiranom primenjenom umetniku, sa specijalizacijom na ilustraciji, bivšem studentu primenjene fotografije, sada masteru fotografije.

Iz analogne fotografije je izašao, ali još uvek pati za njom. Ona je zahtevala majstorstvo. Dugo se opirao, ali život, ne samo fotografija, danas su digitalni.

Amaterizam u fotografiji stavlja ispred profesionalizma. Profesionalizam dovodi do limita i onda se insistira na njemu zato što je deneo rezultat. Profesionalci imaju tezgu i zadovoljavaju ukus onog koji ih

plaća. Uraditi profesonalno ne znači nužno da će nešto biti jako dobro. Profesionalci žive od fotografije i to što rade ne sme da ide protiv njih. Nasuprot njima, „ozbiljni“ amateri su slobodniji i finansijski nezavisni. Ne rade da zarade nego slede svoje instinkte.

Pored brojnih grupnih izložbi, izlagao je u Kulturnom centru u Parizu (1996); European Academy of Arts (1998), London; FIFA / World Cup (1998), Pariz; Grinic gallery (1998), London; European Days of Culture (1998), Stokholm; Pragu (2000), Budimpešti (2002), Temišvaru (2015). U svom rodnom gradu, povodom Svetskog dana turizma 2015., u Muzeju Vojvodine priređena je izložba njegovih fotografija „Sve boje Fruške gore“, godinu dana kasnije, povodom kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture, više od 40 njegovih radova prikazano je u centru grada. „Na otvorenom“ izlagao je i na čuvenom pariskom trgu Trokadero gde su njegove fotografije, na temu Hilandara, bile dostupne milionskom auditorijumu. U luksuzno opremljenoj monografiji „O Holandaru“ (Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva Srbije, 1999., 200 strana), izdatoj povodom 800 godina manastira Hilandar, nalaze se njegove fotografije uz tekstove više od 40 autora.

U svom ateljeu ugrađenom u čvrste zidine Petrovaradinske tvrđave, kojeg „doteruje“ više od 20 godina, stvorio je „skoro“ idealan prostor iz kojeg svako može da „uzme“ šta hoće, odnosno formira svoje mišljenje o njemu.

- Ovo je sve pre nego fotografski studio.

Kada sam u ovaj prostor ulazio, pre skoro 30 godina, bio je totalno neuslovan, ne za fotografiju, već za bilo koju delatnost.

Memljiv, neodržavan, bez dnevnog svetla i star preko 300 godina. Vremenom, „k’o kuća koja se loži“, vratio sam mu život.

Oblikovao sam ga da bude inspirativan i danas se u njemu jako dobro osećam. Nedaleko je od grada, priroda je svuda oko mene - kazao je Dragan Kurucić, dodajući da uživa u svom radu, ali da mu treba još neko vreme za nešto. Ne zna tačno šta je to i gde će ga to u njegovom radu odvesti, ali sumnja da će i tada biti sasvim zadovoljan.

I neka to što traži, traži dugo, jer bez traganja nema stvaranja.

35

Manastiri Fruške gore

F

ruška gora, najstariji Nacionalni park u Srbiji (1960), godine 1990. proglašena je za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Od davnina je šire područje ove planine bilo bogato svetilištima, a tokom XVI i XVII veka zabeleženo je 35 manastira, koji su od svog nastanka nebrojano puta pljačkani, rušeni i napuštani, ali iznova podizani i obnavljani. U njenim šumama danas je pohranjeno 16 manastira iz kasnog srednjeg veka. Svi su obnovljeni, ili u procesu obnavljanja, a grade se i novi.

štili njihove mošti. U Krušedolu su sаhrаnjene znаčаjne ličnosti srpske istorije: pаtrijаrsi Arsenije III Čаrnojević (1706) i Arsenije IV Jovаnović (1748), vojvodа Stefаn Šupljikаc (1848), kneginjа Ljubicа Obrenović (1843) i krаlj Milаn Obrenović (1901). Manastir Krušedol je bio jedan od glavnih centara književnosti u kome su se pisale i prepisivale knjige.

Manastir Grgeteg je prema predanju izgradio Zmaj Ognjen Vuk (Vuk Grgure-

Mаnаstir Krušedol izgrаđen je u periodu 1509-1516. Ktitori su bili despot Đorđe Brаnković, njegovа mаjkа Angelinа Brаnković i vlаški vojvodа Bаsаrаbа. Crkvа mаnаstirа posvećenа je Blаgovestimа Bogorodice. Živopis iz periodа izgrаdnje

vidljiv je još nа stubovimа koji podupiru kupolu crkve. Mаnаstir je rаzoren početkom XVIII vekа pа je bаrokni živopis iz periodа obnove (sredinа XVIII vekа), а rаdili su gа Jov Vаsilijević, uz pomoć grupe domаćih slikаrа i Stefаn Tenecki. Oltаr crkve je monumentаlnа kompozicijа sаstаvljenа od ikonа rаđenih u periodu od XVI do XVIII vekа. Prestone ikone (sredinа XVIII vekа) i аrhijerejski tron (drugа polovinа XVIII vekа) pripisiju se Jovu Vаsilijeviću i Dimitriju Bаčeviću. Krušedol je bio mаuzolej sremskih Brаnkovićа. Turci su tokom rаzаrаnjа mаnаstirа 1716. uni-

36

vić - Branković) a prvi pisani podatak o njemu je iz XVI veka. Crkva manastira posvećena je Sv Nikoli. Postoji podatak da je manastir opusteo pre Velike seobe Srba (1690). Obnovljen je početkom XVIII veka. Iz tog perioda sačuvane su dve ikone ikonostasa koje je 1774. uradio jedan od najznačajnijih srpskih slikara baroka, Jakov Orfelin. Sledeća obnova manastira završena je 1901. godine prema planovima arhitekte, Hermana Bolea. Novi ikonostas oslikao je slavni srpski slikar Uroš Predić, početkom XX veka. U manastiru kao arhimandrit živeo i radio Ilarion Ruvarac (1832 - 1905), utemeljitelj savremene istorijske srpske misli.

Mаnаstir Novo Hopovo je prema verovanju podigao mitropolit Mаksim (Brаnković), аli prvi put u istorijskim izvorimа se pominje 1546. Zаpis iznаd ulаzа u crkvu govori dа su ktitori bili Lаcko i Mаrko Jović iz Gornjeg (Srpskog) Kovinа (okolinа

Budimpešte) i dа je godinа grаdnje crkve 1576. Crkvа mаnаstirа posvećenа je Sv. Nikoli. Mаnаstir je strаdаo krаjem XVII i početkom XVIII vekа, a krajem istog veka započeta je njegova obnova. U mаnаstirskoj crkvi vidljivа su dvа slojа živopisа iz rаzličitih periodа XVII vekа. Ikonostаs je oslikаo Teodor Dimitrijević Krаčun 1776. Tokom II svetskog rаtа mаnаstir je opljаčkаn i minirаn. Sаvremeni ikonostаs mаnаstirske crkve delo je žičkih monаhinjа. U delu konаkа mаnаstirа nаlаzi se memorijаl posvećen srpskom prosvetitelju Dositeju Obrаdoviću (1739-1811) koji se tu zаmonаšio.

Ktitor mаnаstira Velikа Remetа je srpski krаlj Drаgutin Nemаnjić (1276-1316), а prvi pisаni podаci o mаnаstiru su iz sredine XVI vekа. Crkvа mаnаstirа je posvećenа Sv. Dimitriju. Ostаci crkvenog živo-

pisа iz XVI vekа vidljivi su frаgmentаrno.

Nа spoljnom zidu crkve sаčuvаnа je freskа sа likom sv. Dimitrijа iz 1568. Mаnаstir su oštetili Turci početkom XVIII vekа, аli je ubrzo obnovljen. Deo ikonа ikonostаsа iz XVIII vekа su tokom II svetskog rаtа uništile ustаše. Sаvremeni ikonstаs i zidne slike rаd su slikаrа Drаgаnа Mаrunićа.

Mаnаstirski šestosprаtni zvonik je nаjviši među fruškogorskim zvonicimа. U njemu je kаpelа posvećenа Sv. Jovаnu Preteči.

Manastir Staro Hopovo je prema predanju sagradio despot Đorđe Branković krajem XV i početkom XVI veka, a u istorijskim izvorima prvi put se pominje 1546. Crkva manastira posvećena je Sv. Pantelejmonu. Na temeljima starije crkve

1752. izgrađena je nova. Ikonostas crkve s kraja XVIII veka izrađen u stilu rokokoa, bio je presvučen zlatom. Prestone ikone je radio Janko Halkozović. Posle II svetskog rata sačuvan je samo jedan deo ikona.

Mаnаstir Rаkovаc je zadužbina velikog komornika despotа Jovаnа Brаnkovićа, Rаkа Miloševića Prvi pisаni podаtаk o mаnаstiru je iz 1545. Crkvа mаnаstirа je

vekа. Mаnаstir je bio poznаt kаo kulturni i prepisivаčki centаr gde su nаstаli prepis Dušаnovog zаkonikа i Rаkovаčki rukopisni srbljаk.

Prvi put se u pisanim spisima mаnаstir Beočin pominje u XVI veku. Crkvа mаnаstirа posvećenа je Vаznesenju Hristovom. Istorijа beleži podаtаk dа su u njegа stigli monаsi iz Rаče nа Drini krаjem XVII vekа. Grаdnjа nove crkve zаpočetа je i zаvršenа početkom XVIII

svećenа Vаznesenju Hristovom. Krаjem XVII vekа u mаnаstir su došli izbegli monаsi mаnаstirа Rаvаnice (kod Ćuprije) koji su sа sobom doneli mošti srpskog knezа Lаzаrа, junaka poginulog u bici nа Kosovu polju 1389. Mаnаstirskа crkvа Vrdničke Rаvаnice grаđenа je u periodu 1801-1811. Impresivаn ikonostаs je delo slikаrа Dimitrijа Avrаmovićа (sredinа XIX vekа), а zidne slike u mаnаstirskoj trpezаriji Amvrosijа Jаnkovićа (drugа polovinа XVIII vekа). U porti mаnаstirа je bistа pesnikinje Milice Stojаdinović Srpkinje (1828-1878).

Mаnаstir Jаzаk podignut je u blizini stаrog mаnаstirа Jаzаk koji je verovаtno izgrаđen krаjem XV ili početkom XVI

vekа. Ikonostаs je rаd Dimitrijа Bаčevićа, Jаnkа Hаlkozovićа i Teodorа Dimitrijevićа Krаčunа iz druge polovine XVIII vekа. U mаnаstiru je umro, а tu je i sаhrаnjen 1875. pesnik, Jovаn Grčić Milenko. Tokom II svetskog rаtа manastir su opljаčkаle ustаše uključujući deo ikonа sа ikonostаsа. Veliki mаnаstirski pаrk projektovаli su frаncuski bаštovаni pre vek i po, а on je dаnаs zаštićen kаo spomenik prirode.

Mаnаstir Vrdnik ili Vrdničkа Rаvаnicа se u pisаnim izvorimа pominje šezdesetih godinа XVI vekа. Crkvа mаnаstirа je po-

vekа. Stаri mаnаstir bio je poznаt po tome što su se u njemu čuvаle mošti poslednjeg srpskog cаrа iz dinаstije Urošа Nemаnjićа (1336-1371). Tokom II svetskog rаtа prenešene su u Beograd i tаko spаšene od uništenjа. Sаvremeni mаnаstir Jаzаk je podignut sredinom XVIII vekа.

Crkvа mаnаstirа posvećenа je Sv. Trojici.

Ikonostаs iz druge polovine XVIII vekа rаdio je Dimitrije Bаčević. Ikonа Bogorodičinog tronа delo je Teodorа Dimitrijevićа Krаčunа, Arhijerejski tron oslikаo je Grigorije Dаvidović Obšić, а Tron cаrа Urošа, Andrej Šаltist.

Manastir Malu Remetu je prema predanju srpski kralj Dragutin Nemanjić

posvećenа Sv. vrаčimа Kuzmi i Dаmjаnu.

Turci su porušili mаnаstir krаjem XVII vekа, аli je ubrzo obnovljen. Ikonostаs mаnаstirske crkve, strаdаo tokom II svetskog rаta, urаdio je Vаsilije Ostojić u drugoj polovini XVIII vekа. Novi su rаdili Brаnkа Jаnković-Knežević i Lјubomir Vujаklijа (1987/8). Nа zidovimа crkve su vidljivi frаgmenti živopisа iz XVI i XVII

37

(1276 - 1316) poklonio manastiru Rača kao metoh, ali se u istorijskim izvorima pominje tokom XVI i XVII veka. Zna se da su krajem XVII veka u njega došli izbegli monasi manastira Rača (na Drini).

Savremena manastirska crkva posvećena Pokrovu Bogorodice, podignuta je u prvoj polovini XVIII veka. Ktitor je bio Stanko Milinković, stanovnik obližnjeg sela Šuljam. Ikonostas crkve oslikao je Janko Halkozović sredinom XVIII veka. Zidne slike rad su Koste Vanđelovića sa početka XX veka.

manastira na Fruškoj gori. Prema predanju, u prvoj polovini XVI veka manastir je podigla Jelena, a pouzdani podaci o njemu su iz 1588., kada je crkva živopisana.

Manastirska crkva je posvećena Sv. Petki.

Crkva je obnavljana više puta, a zna se da je 1735. imala barokni ikonostas koga je krasio drveni krst monumentalnih dimenzija. Tokom II svetskog rata manastir je opljačkan i oštećen. Sačuvani je veliki krst sa Hristovim Raspećem, koji se danas nalazi u Sremskoj Mitrovici. Početak obnove manastira započela je svojim dolaskom monahinja Antonina 2001. godine.

Mаnаstir Bešenovo smešten je na samom kraju Bešenovačkog Prnjavora, uz šumu kraj potoka Čikoš. Tokom Drugog svetskog rata sve što se nalazilo u manastiru je opljačkano ili uništeno, uključujući ikonostas Dimitrija Bačevića, jednog od najboljih srpskih slikara XVIII veka,

Mаnаstir Kuveždin se nalazi u blizini sela Devoš. Prema predanju, manastir je osnovao poslednji srpski despot Stefan Štiljanović 1520. godine, posvećen Sv. Savi i njegovom ocu Stefanu Nemanji, potonje Sv. Simeonu Mirotočivom. Prvi

monasi iz manastira Žiča, koji su porušili prvobitnu crkvu posvećenu Sv. Nikoli i na njenom mestu 1520. podigli crkvu posvećenu Rođenju Presvete Bogorodice.

Manastir je kao i većina drugih fruškogorskih manastira nekoliko puta rušen i obnavljan. Sredinom XVIII veka podignuta je monumentalna crkva, a zidne slike i ikonostas oslikao je Grigorije Davidović Opšić. Tokom II svetskog rata manastir je bio miniran. Do tada u njemu su čuvane mošti despota Stevana Štiljanovića. Jedan od igumana Manastira je bio književnik Lukijan Mušicki (1777-1837). Obnova kompleksa završena je 2012. godine. veliku biblioteku sa 460 starih knjiga i rukopisa i veliku galeriju portreta i ikona.

Manastir je osnovao srpski kralj Dragutin krajem XIII veka (1297.) i posvećen je Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Prvi pisani podaci o njemu potiču iz 1545. godine. Godine 2013. podignut je drveni krst čime je najavljen početak rada na obnovi ovog najteže stradalog Fruškogorskog manastira. Zahvaljujući prilozima dobrotvora izliveni su temelji hrama i prva ploča, a pored je izgrađen zvonik na kojeg su vraćena originalna manastirska zvona.

Krst je postavljen 10. jula 2015. godine. Šišatovac, nekada najveći manastir i čuvar srpske kulture i baštine na „srpskoj Svetoj gori“, jedan je od retkih za koje se pouzdano zna ko ga je i kada osnovao. Osnovali su ga u XVI veku izbegli

38

Manastir Petkovica, koja se nalazi u ataru sela Ležimir, jedan je od najstarijih

istorijski izvori o njemu su turski zapisi iz 1566., u kojem se govori o „manastiru Sveti Sava, drugo ime Kuveždin, blizu sela Vanđinca“. Najteže je stradao u Drugom svetskom radu. Sаčuvаnа je bаroknа kаpelа iz XVIII vekа nа monаškom groblju. Mаnаstirski kompleks se obnаvljа počev od 1973.

Manastir Divša (Đipša) je prema predanju zadužbina despota Jovana Brankovića čijom smrću na samom početku XVI veka se završava dinastija sremskih Brankovića. Prvi istorijski podaci o manastiru su iz XVI veka. Crkva manastira posvećena je Sv. Nikoli. Manastirska crkva je

đana. Zidne slike oslikao je Kuzman Kolarić, a ikone na ikonostasu je prema nekim izvorima oslikao Andrej Šaltist.

Manastir Berkasovo se nalazi u istoimenom selu, u šidskoj opštini. Manastir je posvećen Svetoj Petki Trnovoj. Narodno predanje svedoči da je prvobitna crkva brvnara bila sagrađena da bi čuva-

obnovljena sredinom XVIII veka. Novi ikonostas je oslikao Teodor Stefanov Gologlavac. Delovi ikonostasa koji su sačuvani čuvaju se u Galeriji crkvene umetnosti u Sremskoj Mitrovici. Novi ikonostas je rad ikonografske radionice Minić.

Manastir Privina Glava je prema predanju najstariji fruškogorski manastir jer se vezuje za Pribu ili Privu, srpskog velikaša iz XII veka. Crkva manastira je

la uspomenu na čudotvorni izvor. Crkva brvnara, tzv. „Vodica“ postojala je početkom XIX, ali je krajem istog izgorela, a početkom XX, sazidana je današnja. Oltar crkve nalazi se iznad samog izvora vode za koju se u narodu smatra lekovitom i čudotvrnom, što svedoči i uklesani natpis na mramornoj ploči koji potiče od izvesnog Dubrovčanina izlečenog od teške bolesti. Izvor nikada nije presušio. U junu 2006. stižu monahinje iz SAD i zatiču crkvu u zapuštenom stanju. Tada počinje i njena obnova. Na dan Prepodobnomučenice Paraskeve - Petke, Episkop sremski Gospodin Vasilije, zvanično proglasio ovo sveto mesto za manastir 2008. godine.

Manastir Vranjaš je podignut u selu Vranjaš, kod sela Manđelos. Godine 2011. postavljeni su temelji najmlađem fruškogorskom manastiru posvećenom Svetom

posvećena Sv. arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Obnova crkve u XV veku se prema predanju vezuje za sremske Brankoviće, a prvi pisani podatak o manastiru je iz 15661567. Manastir je stradao tokom austrijsko turskih ratova (kraj XVII i početak XVIII veka). Izgradnja nove crkve završena je 1760. zahvaljujući prilozima bogatih gra-

Vasiliju Ostroškom. Drvena crkva - brvnara izgrađena je od norveškog belog bora i čamovine svojom arhitekturom odudara od ostalih fruškogorskih manastirskih crkvi, što ga čini posebnim. Crkva u drvetu je podignuta nad izvorom svetih vrača - Kozme i Damjana. Od ovog izvora Rimljani su u prvom veku izgradili vodovod koji je Sirmium (današnju Sremsku Mitrovicu) snabdevao vodom sve do IV veka. Ostaci ovog vodovoda postoje i danas.

Manastir Fenek posvećen svetoj mučenici Paraskevi, nalazi se u blizini Jakova, opština Surčin. Iako geografski ne pripada Fruškoj gori, postoji velika istorijska povezanost sa fruškogorskim manastirima, od kojih je najduže ostao pod turskom vlašću (1717). U Prvom svetskom ratu bio je zapaljen, a u Drugom gotovo sasvim razoren. Po predanju osnovali su ga Stefan i Angelina u drugoj polovini XV veka. Prvi pisani zapis nalazi se u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. Manastir je bio centar mnogih

događaja u srpskoj istoriji. U njemu su se 1788. sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif II. Godine 1813. u njemu su boravili Karađorđe i njgov sin Aleksa, a dve godine kasnije i studenički monasi sa moštima Sv. kralja Stefana Prvovenčanog (Svetog Simeona Mirotočivog).

Tu su se susreli Karađorđe i prota Mateja Nenadović.

Tekst: Gordana Stojaković i Elizabeta Berček Fotografije: Dragan Kurucić, Martin Candir i Mihailo Berček

39

Luča Vesni Petrović za deceniju fruškogorskih

P

ovodom Dana Srpske čitaonice u Irigu, 14. februara, tradicionalno se svake godine, za doprinos razvoju kulture i kulturnog stvaralaštva na teritoriji opštine Irig, dodeljuje prestižno priznanje „Luča“. Ove godine, sa većinom glasova, za ovo priznanje stručni žiri predložio je i nagradio gospođu Vesnu Petrović, bibliotekara savetnika iz Sremske Mitrovice.

Vesne Petrović je autor, a Srpska čitaonica u Irigu nosilac projekta „Katalog biblioteka fruškogorskih manastira“, koji ima za cilj da izvrši popis i inventarisanje knjižnih fondova u bibliotekama fruškogorskih manastira, stručnu obradu i oformi biblioteke u onim manastirima koje ih nemaju. Projektom je predviđena i organizacija niza stručnih skupova i predavanja koji okupljaju bibliotečke i kulturne radnike iz Srbije. Za 10 godina realizacije projekat je veoma pozitivno ocenjen od stručne javnosti, a Patrijaršijska biblioteka SPC je ovaj projekat proširila na sve manastire i crkve, kako u Srbiji, tako i u rasejanju. Na ovom projektu angažovan je tim sastavljen od stručnih radnika u bibliotekarstvu, a pod rukovođenjem i nadzorom Vesne Petrović.

Tokom 2018. godine, Vesna Petrović je u sklopu projekta realizovala: uređenje biblioteke Eparhije srpske, s blagoslovom Episkopa sremskog, gospodina Vasilija; bibliografski je opisano 167 starih knjiga štampanih do 1867. godine i 87 srpskih knjiga štampanih od 1868. do 1918. u manastirima: Jazak, Kuveždin, Privina Glava i Ravanica u Vrdniku; urađena je klasifikacija i započeto inventarisanje bibliotečkog fonda u biblioteci manastira Privina Glava; u biblioteci manastira Petkovica nastavljena je elektronska obrada u BISIS-u. Obrađeno je 967 knjiga; u manastiru Velika Remeta održan je šesti stručni skup: „Manastiri i biblioteke - čuvari kulturne baštine“; u oktobru, gospođa Petrović je organizovala stručni skup u biblioteci manastira Mala Remeta na temu: „Srednjovekovna dvorska biblioteka u rasejanju - biblioteka despota Đurđa Brankovića“; sačinjen

40

Laureat Vesna Petrović (levo) u društvu Vere Novaković i Todora Bjelkića je projekat za stručno uređenje biblioteke Karlovačke bogoslovije „Sveti Arsenije Sremac“; Vesna Petrović je uredila izdavanje kataloga „Poklon biblioteka Dimitrija Ćamilovića“ u biblioteci manastira Krušedol, autorke Irine Nešić, koji je u štampi. Sve to uz napomenu da je rad na realizaciji projekta iziskivao neprekidan boravak na terenu i veliku stručnost.

Vesna Petrović je ovim projektom umnogome doprinela razvoju kulture na području opštine Irig i afirmaciji Srpske čitaonice u Irigu. Njenim zalaganjem obrađene su i stručno ustrojene biblioteke u osam manastira, koje se nalaze na teritoriji opštine Irig (Krušedol, Staro i Novo Hopovo, Vrdnik - Mala Ravanica, Velika i Mala Remeta, Grgeteg, Jazak), ali i ostalih fruškogorskih manastira (do sada ukupno petnaest), kao i biblioteka u srpskoj crkvenoj opštini u Lincu (Austrija). Zalaganjem i radom nagrađene, projekat „Katalog biblioteka fruškogorskih manastira“ prevazišao je zavičajno područje iriške opštine i postao projekat od nacionalnog značaja. Organizacijom stručnih skupova i predavanjima, kao i

gostovanjima u raznim mestima u Srbiji, gospođa Petrović je na najbolji način promovisala kulturnu baštinu Iriga i najstarijeg čitališta u Srba - Srpske čitaonice u Irigu (1842).

Vesna Petrović (1954) je studije jugoslovenske i opšte književnosti završila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a svoj radni vek provela u biblioteci „Gligorije Vozarović“ u Sremskoj Mitrovici. Veliki je prijatelj Srpske čitaonice u Irigu. Dugogodišnji je organizator Sabora biblitekara Srema, autor je više bibliografija i stručnih radova, učesnik mnogih stručnih seminara u zemlji i inostranstvu i cenjen i priznat stručnjak u bibliotekarstvu. Za svoj rad nagrađivana je mnogim priznanjima.

Vesna Petrović naglašava da bibliotekarstvo u Sremu ima svoj pečat i svoju posebnost i da je ono što ga izdvaja tradicija druženja, okupljanja i potreba bibiliotekara da svojoj profesiji održe ugled i dostojanstvo. Ona tvrdi da raditi u Sremu, i ne učestvovati u organizaciji Sabora bibliotekara Srema, najstarije i jedinstvene manifestacije u bibliotekarstvu

rada na Katalogu biblioteka manastira Srbije ili u „Susretu bibliogafija u spomen na dr Georgija Mihailovića“ u Inđiji, ili u radu Podružnice bibliotekara Srem, je nemoguće.

- Kada se preda mnom otvorio novi put ka manastirima, ka duhovnosti, ka pravoslavlju, nije mi bilo teško da osmislim „Katalog biblioteka fruškogorskih manastira“, projekat čiji je cilj formiranje biblioteka, stručna obrada bibliotečke građe, bogaćenje fodnova poklonom, štampanje publikacija, te zaštita i digitalizacija rukopisa i starih i retkih knjiga.

Projekat traje već deset godina i zbog toga što su ga prihvatili bibliotekari i monasi, u želji da ožive, obogate i osavremene manastirske biblioteke. Bez njih moj projekat bi ostao samo plemenita ideja, te zbog toga zahvaljujem episkopu sremskom gospodinu Vasiliju na blagoslovu, koleginici Veri Novković, koja je projekat primila pod okrilje Srpske čitaonice u Irigu, arhimandratu Stefanu, nastojatelju manastira Velika Remeta, sa kojim od 2010. zajedno organizujemo stručne skupove i objavljujemo zbornike radova, mati Rafaili za divnu piču o životu u manastiru, igumanijama i igumanima, monahinjama i monasima na toplom prijemu i gostoprimstvu, koleginicama: Gordani Pantić, Arijani Kolundžić, Sanji Suba, Dubravki Simović, Irini Nešić, Gordani Đilas, Dušici Grbić; kolegama: Branislavu Jovičiću, Dragoslavu Ilkiću, Ratku Markoviću, koji rade zajedno sa mnom na stručnom uređenju manastriskih biblioteka. Zahvaljujem na podršci Narodnoj biblioteci Srbije, Biblioteci Matice srpske, Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, Biblioteci Srpske patrijaršije i bibliotekama Srema koje su poklonile više od 10.000 knjiga, Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, koji je poklonio program BISIS za e-obradu knjiga svim manastirskim bibliotekama na Fruškoj gori, kao i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama na materijalnoj podršci. Zajedno smo doprineli da projekat „Katalog biblioteka fruškogorskih manastira“ dobije pravi smisao i zaživi kako

među bibliotekarima, tako i u manastirima koji ponovo postaju čuvari kulturne baštine - rekla je gospođa Petrović.

Svoje obraćanje zaključila je rečima

Ive Andrića: „Samo se radom i hrabrošću može postići ugled među ljudima, prisiliti ih ne da vas vole ili nagrade, ali svakako da vas cene i poštuju“.

Srpska čitaonica proslavila 177 rođendan Dan zaštitnika vinara i vinogradara - Sv. Trifun ujedno je i Dan najstarije čitaonice u Srba. Svake godine direktorica, gospođa Vera Novković, sa velikim zadovoljstvom dočekuje drage goste, kulturne radnike i iriške vinare. Ove godine, na krsnu slavu Srpske čitaonice, Sv. Trifuna, njenog patrona od osnivanja 1842., ujedno i Dana biblioteke koja je ove godine navršila 177 godina, direktorica je podsetila na aktivnosti u miniloj godini, obeležene ekonomskim merama štednje, što ipak nije presudno uticale na rad biblioteke koja je uspešno realizovala predviđeni program i nekoliko veoma značajnih projekata, najpovoljnije ocenjenih od nadležnih i šire društvene i kulturne javnosti.

Između ostalog, Srpska čitaonica u Irigu aktivan je učesnik zajedničkog programa „Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021“. Po konkursu Fondacije‚‘Novi Sad 2021‘‘ Čitaonica je dobila značajna sredstva za realizaciju projekta‚‘Fan klub - Navijači kulture‘‘, autora Avakuma Kvasa.

Za ovu godinu gospođa Novković je najavila nastavak započetog, pre svega velikog desetogodišnjeg projekta „Kataloga biblioteka fruškogorskih manastira“, rada Fonda „Borislav Mihajlović Mihiz“, zatim otvaranje rodne kuće Borislava Mihajlovića Mihiza, budućeg novog Centra kulture u Irigu, 56. Sabora bibliotekara Srema, obeležavanje „Noći muzeja“, promociju knjiga, likovnih izložbi...

Srpska čitaonica nagradila svoje najvernije čitaoce

41

Manastir Mesić jedan

N

Manastir Mesić

42

a desetak kilometara od Vršca, ukotvljen podno Vršačkih planin, u naselju Mesić, nalazi se jedan od najstarijih manastira u Banatu - manastir Mesić. Nazvan je po istoimenom potoka koji izvire ispod Crnog vrha i protiče pored mesta na kojem je manastir podignut.

Manastir Mesić je uvršten u red najstarijih crkveno-istorijskih spomenika i kao takav Rešenjem Zavoda za zašitu spomenika kulture AP Vojvodine 1946, godine stavljen pod zaštitu države.

Crkva je građena u tradicionalnom raškom stilu kao jednobrodna građevina sa kupolom i pravougaonom pevnicom. Kasnije je dograđen i zvonik u baroknom stilu.

Vekovima je bio muški manastir, ali je od 1952., odlukom episkopa banatskog Visariona (Kostića), proglašen za ženski manastir Srpske pravoslavne crkve u banatskoj eparhiji i na njegovo čelo imenovana igumanija Teodora Milošević. Ona je mnogo učinila na njegovom obnavljanju, opremanju i sređivanju manastirskog konaka, biblioteke i manastirske arhive.

Vezano je više predanja za njegov nastanak. Najstarije kaže da su ga u prvoj polovini XI veka sagradili učenici svetih Ćirila i Metodija, koji su 1030. godine, naredbom kralja Stefana I Ugarskog, proterani iz severozapadnih delova današnje Rumunije u kojima su širili Jevanđelje. Došavši do obronaka Karpata, oni su 1033. sagradili manastir posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja.

Drugo predanje govori da je manastir Mesić 1225. godine osnovao žički jeromonah Arsenije Bogdanović - Sremac, po nalogu Svetog Save koji ga je potom postavio za igumana novoosnovne svetinje. Sveti Arsenije je nasledio Svetog Savu na arhiepiskopskom prestolu i postao drugi srpski arhiepiskop. O ovom predanju saznajemo iz prve pisane monografije o manastiru Mesić koju je objavio mesićki arhimandrit Vikentije Ljuština krajem XVIII veka pod naslovom: „Kratka istorija manastira Mesića“.

od najstarijih u Banatu

Čudotvorna ikona Treće predanje kaže da su manastir podigli krajem XV veka Sveti despot Jovan Branković i njegova majka Sveta prepodobna majka Angelina, koji su u to vreme na ovim prostorima imali posede, pri čemu nije isključena mogućnost da su oni samo obnovili, u međuvrmenu srušen, stari manastir. Zahvaljujući tome, Brankoviće smatraju ktitorima manastira. Posle pada svetih Brankovića i ovi krajevi su potpali pod tursku vlast. U to vreme manastir je dva puta paljen, kada je izgorela i sva manastirska arhiva.

Nakon Požarevačkog mira 1718., u manastir dolazi krušedolski jeromonah Mojsije Stefanović koji je sa nekoliko monaha i uz pomoć pravoslavnih hrišćana, ali i ruske carice Jelisavete Petrovne, ćerke Petra Velikog i Katarine I, kod koje je lično išao za pomoć, obnovio veoma oštećen hram. Carica je uz to poslala pisanu gramatu u kojoj se zavetuje da će manastiru Mesić svake godine davati 300 rubalja. Jeromonah Mojsije је iz Rusije u manastir doneo dosta knjiga, ikona, svetih utvara, litiju. Manastir je već 1738. godine u Austrijsko-turskom ratu (1737 -1739), ponovo opustošen i spaljen, a jeromonah Mojsije ga 1743. iznova ob-

navlja, kao i duhovni život bratstva. Želeći da očuva izgled hrama u raškom graditeljskom stilu, pronašao je majstore zografe, Andreja, Petra i Jovana, verovatno freskopisce radionice manastira Vraćevšnice, koji iste 1743., završavaju feskopis hrama u postvizantijskom stilu.

Krajem XVIII veka na hramu su izvedeni novi radovi po nacrtu nemačkog arhitekte Blobergera i tom prilikom izvršena је „barokizacija“ hrama: dograđen je barokni zvonik sa pripratom i postavljen barokni ikonostas. U prvoj polovini XIX veka vizantijske freske u crkvi su prekrivene sa dva sloja maltera, preko kojih su mestimično bile oslikane scene iz Jevanđelja u baroknom stilu; kupole, karakteristične za vizantijski stil, bile su pokrivene običnim krovom u moravskom stilu, kako bi se prikrila pravoslavna obeležja hrana u vreme dominacije rimokatoličke crkve u ovim krajevima i politike prema pravoslavlju u Banatu.

Posle Drugog svetskog rata izvršene su restauracije 1947. i 1971. kada je hramu vraćeno prvobitno stanje.

U manastiru se čuvaju mnoge vrednosti.

U manastirskoj biblioteci od 2.500 rukopisnih i štampanih knjiga, najstarija i naj-

vrednija je „Četvorojevanđelje” iz 1569. godine, drvenih korica, pisano goticom, sa paralelnim prevodom na latinski i starogrčki jezik.

U naosu mesićke crkve nalaze se ostaci ranijih fresaka iz XVII i XVIII veka.

Ispod njih je jedan još stariji sloj koji nije ispitan.

U manastiru Mesić je pohranjena čudotvorna ikona naslikana po uzoru na drevnu Bogorodičinu ikonu „Dostojno jest“, staru preko 1.000 godina, koja se nalazi na gornjem mestu oltara u Sveto-Uspenskom sabornom hramu u Kareji, na Svetoj gori Atonskoj. Po predanju, pred tom ikonom je arhanđeo Gavrilo otpevao pesmu Bogorodici „Dostojno jest“ koja se od tog vremena peva u svim pravoslavnim crkvama.

Mesićka ikona „Dostojno jeste“ je iz 1803. godine. Nije utvrđeno ko ju je naslikao, kako i kada je preneta u ovaj manastir, samo se zna da je čudotvona i da preko nje Presveta Bogorodica pomaže svima koji joj sa verom prilaze. Na praznik Dostojno jest, u noći između 23. i 24. juna, u manastir dolaze vernici na bdenije i dovode bolesne i nevoljne radi molitve i ozdravljenja.

43

Ispisivanje novih stranica Istorijske čitanke

U

okviru obeležavanja stogodišnjice Velikog rata na sceni Doma Omladine glumica Jugoslovenskog dramskog pozorista Vesna Stanković, koja se potpisuje i kao autor teksta, u režiji Petra Stanojlovića premijerno je izvela monodramu „Milunka“. Pet godina kasnije, lik i delo ove heroine „epskih razmera“, oživljavala je iznova i iznova preko 180 puta, po Srbiji, ali i na svim kontinentima, u zemljama od Australije do Kanade.

Vešto koristeći fragmente iz Milunkinog života, koji su samo kulise za dinamičnu jednočasovnu priču, na kojoj Vesna Stanković briljantno gradi lik Milunke, nesuđene čobanice, prototipa zdrave srpske seljačke pameti, sklone žrtvi ali ne i sažaljenju, skromnog a odvažnog ponašanja, „dubokog promisla“.

- Izvodila sam „Milunku“ i u njenom zavičaju, na prvim „Milinkinim danima“, na otvaranju njene Spomen kuće, dovoljno da se osećam kao da sam i sama iz tog kraja - kaže Vesna Stanković, rodom sa Homoljskih planina, glumica, pisac, reditelj, peda-

gog, jedan od osnivača i član pozorišne trupe Balkan Novi Pokret.

- Ljubav prema istoriji ispovocirala me je da se zainteresujem za lik Milunke Savić, kao i potreba da ispravim nepravde koje činimo našim velikanima, tako što jedne forsirama, a druge potpuno potiremo. U tom zaboravu sam našla potrebu da neke od njih izvučem iz zapećka. Uz Milunku su i vojvoda Živojin Mišić i njegova žena Lujza rođena Krikner, vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918., koji je isto prošao tragičnu sudbinu, ali se o njemu najmanje zna od svih srpskih vojvoda, a ja sam sebi dala u zadatak da oživim sećanje na njih. Imam i konkretnu ponudu za još neke junake, ali dok projekat ne bude realizovan, dogovor je da se o tome ne priča - rekla je Vesna Stanković.

Privatno krhka, Vesna Stanković, zaogrnuta Milunkinim likom, buja snagom i pokazuje, kako i sama sa smeškom priznaje, možda i svoju pravu prirodu. Postaje medijum dozvoljavajući heroini da na kratko zaposedne njeno telo, tek toliko da nam poveri svoju priču.

Vesna Stanković kao Milunka Savić

44

Spomenik Milunki Savić u Jošaničkoj Banji

Milunka Savić, o kojoj se donedavno nimalo ili vrlo malo znalo, rođena je na Vidovdan devedesetih godina prošlog veka u potkopaoničkom selu Koprivnica, sedam kilometara od Jošaničke Banje, opština Raška. Početkom Balkanskog rata 1912, umesto brata Miluna, prerušena u muškarca ova dvadesetogodišnja čobanica, postaje vojnik - dobrovoljac Drinske divizije, a u Bregalničkoj bici 1913., ranjena otkriva svoj pravi identitet. Za sedam godina vojevanja bila je devet puta ranjavanja i svojim herojstvom zadivila Evropu toga vremena.

Odlikovana je dvanaest puta, između ostalog Karađorđevom zvezdom s mačevima, ordenom Francuske legije časti, Obilićevom medaljom za hrabrost, ruskim Krstom svetog Đorđa pobedonosca. Jedina je žena na svetu kojoj je dodeljen Francuski ratni krst s palmom. Posmrtni ostaci Milunke Savić su tek 2013. godine, preneti u Aleju velikana na beogradskom Novom groblju.

U Jošaničkoj Banji, heroini u čast 1995. godine podignut je spomenik u prirodnoj veličini, godine 2016. utemeljena manifestacija „Milunkini dani“, takođe u Jošaničkoj Banji, godinu dana kasnije obnovljena porodična kuća.

Raška oblast riznica srpske kulturne baštine

Ukupnost turističke ponude Raške

T

ržište kulturnog turizma svakim danom sve više raste, a prebogato kulturno-istorijsko nasleđe opštine Raška, u čijem se neposrednom okruženju nalaze biseri srpskog srednjeg veka, manastiri Gradac, Stara i Nova Pavlica, Končul, Stari Ras sa Sopoćanima, Đurđevi stupovi, Petrova crkva i veliki broj crkava i crkvišta. Tu su i prirodni resursi: Nacionalni park „Kopaonik“, Park prirode „Golija“ i termomineralni izvori i banjski kompleks Jošanička Banja, koji sa manifestacijom „Dani kraljice Jelene“, krajem juna, u organizaciji TO Raška i Centra za kulturu „Gradac“, čine jedinstven kulturno-turistički proizvod sa velikim razvojnim potencijalom.

Kilometri obeleženih biciklističkih staza raj za bajkere Direktor Turističke organizacija Raška, gospodin Radenko Cvetić, fokus turističke ponude stavio je na Kopaonik, gde još uvek traje zimska sezona. Međutim, TO Raška, spremna je za nastupajuću letnju

sezonu na ovoj planini, koja pobuđuje sve veće interesovanje gostiju.

- U skladu sa započetim, i ove godine težište će biti na adrenlinskom odmoru na Kopaoniku i sa zadovoljstvom možemo da kažemo da svaki turista, bilo da je u pitanju leto ili zima, može da provede nekoliko kvalitetnih dana na ovoj planini, i da svaki dan uživa u drugačijim sadržajima. U ponudi je Jošanička Banja i mogućnost uživanja u blagodetima njenih termalnih Povratak sa gljivarenja na prebogatom izvora; ili prirodni fenomen SemeKopaoniku teško jezero sa plutajućim ostrvima, iz kojeg ističe Semeteška rečiinteresovanja, za druge zanimljive lokacica; ili vožnja kvadovima, kružne pešačke i je. Cilj nam je da svaki naš gost uživa i biciklističke ture u okviru NP „Kopaonik“ da svi zajedno ubiramo blagodeti ove naše i dr. A sve to uz prikladne cene usklađene lepe Srbije - zaključio je gospodin Radensa ekonomskom situacijom u Srbiji. Ko- ko Cvetić. paonik pruža mogućnost da uz malo novca svaki turista može provesti fantastične dane i uživati u nešto ekskluzivnijem smeštaju - ističe gospodin Cvetić, i dodaje da je to samo deo ponude TO Raška, koja ima odličnu saradnju sa svim susednim opštinama, pa se gostima Kopaonika predlaže izlet do Vrnjačke Banje, Brusa, ili vinskog Aleksandrovca.

- Među nama nema konkurencije niti nam je cilj da ljubomorno čuvamo svoje gosta. Kopaonik se pozicionirao kao destinacija koja dovodi gosta koji se tokom svog boravka Borovnici u pohode opredeljuju, zavisno od afiniteta i

45

Kopaonik je srce Srbije, Rtanj

H

otel Rtanj je godinama na vrhu liste najomiljenijih hotela prestižnog planinskog centra Kopaonik.

Nije reč o luksuzu, o modi i sl. Reč je o domaćinskom i ljudskom; o vremenu provedenom uz čuvene krofne, kafu ili kuvano vino, u Odžakliji, Kamin sali ili na otvorenoj terasi, koju obasjava svaki zračak planinskog sunca, od izlaska do zalaska.

Reč je o ambijentu podređenom sportskim aktivnostima, pre svega skijašima, i stazi koja vodi do same skijašnice hotela. O ljudima koji su se „navukli“ na sve ono što je „Rtanj“ u istoriji Kopaonika bio, što jeste, i što će, zahvaljujući osoblju koje je iz godine u godinu isto, biti. Mesto druženja, užitka, lepih doživljaja i uspomena.

Dugogodišnji upravnik hotela „Rtanj“, gospodin Srećko Lazarević, zadovoljan je zimskom sezonom 2018/2019, koja od Ski Opening-a popunjava smeštajne kapacitete hotela, od preko 200 ležaja, do danas.

- Ovo je jedno od mesta koje se ne „brani“ od snega, već se raduje svakoj pahulji. Popunjeni smo 100%, a prema

46

Zimska bajka najavama meterologa, po svemu sudeći snega će biti i tokom aprila, možda i maja, te realno očekujemo da će se, na naše za-

dovoljstvo, zimska sezona odužiti - ističe gospodin Lazarević.

Po njegovom mišljenju, stari Rtanj je

Srećko Lazarević (prvi s leva) sa zadovoljnim gostima

duša Kopaonika К О П А О Н И К 1786

izgradio kult svoje dece, samoprozvane „Dece Rtnja“, koji i danas, pošto su stvorili svoje porodice, u širem sastavu nastavljaju da dolaze u ovaj objekat, obnovljen i osavremenjen 2013. godine. Međutim, uprava hotela nastoji da svake godine doda neki novi sadržaj. Avantura park, zipline, veštačka stena...; Zimski i letnji kampovi za decu „Avanturija“ sa čijim instruktorima Rtanj godinama sarađuje, organizuju šetnje i planinarenje, biciklističke ture, noćenje uz logorsku vatru i spavanje u šatoru, i to je samo deo ponude koja izaziva interesovanje sve više dece da nedelju - dve provedu na ovaj način. „Rtanj“ je mesto održavanja međunarodnog letnjeg kampa koji promoviše aktivno učenje engleskog jezika ne samo na časovima, već i kroz igru, sportske i zabavne aktivnosti, u organizaciji agencije English Tours.

Da Rtanj nije zanimljiv samo zimi, i samo deci, govori sve veći broj turista, zagovornika aktivnog odmora. A Rtanj, Izazov za sve uzraste okružen šumom i kopaoničkim strminama sa kojih se slivaju nabujali potoci, pravo je mesto za to. Tim pre što sva događanja Raška, brojni manastiri, kutlurno-istorijski čudesnom izvoru na bregu Borovik poi manifestacije na ovoj planini, počinju ili spomenici neki su od izbora da se provede više sela. Uz podršku Opštine Raška, TO se završavaju u hotelu „Rtanj“, odnosno kvalitetno vreme i zadovolje interesovanja Raška, izgradili su stazu sa zahtevnim usna platou ispred hotela. sve bogatije i prohtevnije strukture gostiju ponom, dugu 900 metara, sa odmorištima „Rtanj“ je aktivno uključen u sve ma- koji u letnjem periodu pohodi Kopaonik. i edukativnim i informativnim tablama nifestacije u organizaciod sela do izvora nazvanog ji Turističke organizacije „Voda Svetog Save“. Od Raška, kojih je iz godine u ove godine staza je deo zvagodinu sve više. Dani bonične ponude TO Raška i rovnica, Dani vrganja traju prilika da ovo mesto postane već deceniju. Tu su i nešto novo, zanimljivo odredište mlađe, kao što je MTB mamnogih turista. raton „Tri strane KopaoniJošanička Banja je takoka“, Trail Race Kopaonik, đe započela proces iskoriOff-road Kopaonik, koji je šćavanja svojih potencijala: zbog velikog interesovanja 2017. otvoreno je banjsko prošle godine organizovan kupatilo, tu je i Aqua park dva puta.

Draguljica, podignut uz put Svake godine na Kopakoji vodi do vrha Kopaonioniku se obeležavaju nove ka, a od pre par godina ime pešačke i biciklističke. Iz njihove sugrađanke, Milun„Rtnja“ polazi i prva Gljike Savić, izraslo je u svojeDok stariji kuliraju, mladi uvek nađu zabavu varska staza u Srbiji duga dva vrsan kult. kilometra. „Rtanj“ su otkrili i organizatori Posebno je simpatičan epilog pokušaja Na trend razvoja kopaoničkog kraja diseminara, team building-a... stanovnika Mesne zajednice Rudnica da rektno utiču i manifestacije i mnogobrojna Ono što je takođe „popravilo“ sliku Ko- obnovi tradiciju malog fudbala ovog kra- događanja, nužno povezana sa kulturnim paonika van zimske sezone je turistička ja uspostavljanjem turnira koji je za samo dobrima ovog kraja, te sa odgovarajućim ponuda okolnih mesta, sadržajno druga- dve godine izrastao u najjači na ovim pro- smeštajnim kapacitetima, kakve nudi hočija od onih koje nudi Ravni Kopaonik. storima. Prošle godine, meštani Rudnice tel „Rtanj“, obezbeđuju potpun turistički Sementeško jezero, Jošanička Banja, grad su želeći da sa drugima podele priču o doživljaj.

47

Novi Sad i Srbija 2021 domaćini turističkih

Zlatibor

N

a Konvenciji Svetskog udruženja turističkih vodiča (World Federation of Tourist Guide Associations - WFTGA) održanoj u Tbilisiju, Gruzija, u januaru ove godine, odlučeno je da domaćin narednog, XIX suseta turističkih vodića sveta bude Novi Sad, Srbija. Konvencija se odžava svake druge godine i idelana je prilika da uz oficijelni deo, jedna zemlja, u ovom slučaju Srbija, predstavi svoje reprezentativne turističke kapacitete.

Zahvaljujući angažovanju bračnog para Ćurivija, Ivani, predsednici Nacionane asicijacije turističkih vodiča Srbije, delegatu na Generalnoj skupštini, vodećem treneru WFTGA i Milošu, potpredsedniku Udruženja zaduženom za promotivne aktivnosti Srbije na Konvenciji, turistički vodiči iz svih krajeva sveta imaće priliku da kroz unapred pripremljenu razglednicu

48

najvrednijih turističkih lokacija, upoznaju i prenesu svoje utiske diljem sveta.

- Ovo smatramo nagradom za naše brojne aktivnosti u Svetskoj asocijaciji, u kojoj sam jedno vreme bila i u Upravnom odboru, iz kojeg sam se, zbog porodičnih obaveza, troje dece i tekućih poslava u zemlji, povukla, ali ostala i dalje aktivna.

Samim tim suprug i ja smo odlučili da Novi Sad 2021. predložimo za domaćina Konvencije Svetske asocijacije turističkih vodiča. Kandidaturu smo dobili u konkurenciji gradova poput Sirakuze na Siciliji (Italija), Lisabona (Portugalija) i Cebu (Filipini), čime je naša satisfakcija još veća - sapštila je Ivana Ćuruvija.

Ona je objasnila da će Konvencija biti održana najverovatnije između 01. i 05. februara 2021. godine, kada je reč o oficijelnom delu rezervisanom za brojne radionice, predavanja za turističke vodiče radi

unapređivanja njihovih znanja, veština i tehnika vođenja. Međutim, ove konvecije funkcionišu po principu pre i post tura kao mogućnost upoznavanja učesnika iz svih krajeva sveta sa turističkim potencijalima zemlje domaćina.

Bračni par Ćuruvija već je skovao okvirni plan obilaska zapadne i istočne Srbije, uzimajući u obzir zimske okolnosti koji će bitno uticati na definitivnu verziju rute. Plan je da se u vreme Konvencije obiđe Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava, Sremski Karlovci i prestonica. Pre i posle radnog dela, ideja je da se pokaže ono najreprezentativnije u ističnoj Srbiji: Lepenski vir, Smederevo, Niš..., u zapadnoj: Vrnjačka Banja, Kopaonik, spomenik prirode „Đavolja varoš“, manastir Studencia, Zlatibor...

Konvencija je mesto koje podrazumeva praćenje savremenih trendova radi una-

Konvencije Svetskog udruženja vodiča pređivanja ove profesije, a svi učesnici, među kojima i bračni par Ćuruvija, pravi su ambasadori zemlje iz koje dolaze. U našem slučaju, gospođa Ivana Ćuruvija smatra da je „tas prevagnuo na našu stranu“ zbog nedovoljne eksponiranosti destinacije velikih potencijala.

- Naše kolege vodiči su nam poverile da jedva čekaju da dođu, pošto im poslednjih deset godina, od kada se družimo, o Srbiji prenosimo sve najlepše. Imamo dve godine vremena za pripreme događaja, koji neće zaobići ni kulturne sadržaje posebno istaknute u godini Evropske prestonice kulture, što je bila jedna od glavnih pikova promocije, kao i Novi Sad Omladinska prestonica Evrope 2019. U svojoj promociji koristili smo se ovim titulama da pokažemo vrednosti i aktivnosti grada, da se tu svašta dešava i da mi imamo svašta da pokažemo, da bi bilo jako lepo da dođu baš u toj godini. I ukazali su nam poverenje.Bračni par Ćuruvija kada je zajedno uveliko razmišlja o planovima realizacije ovog događaja. U vreme objavljivanja ovog članka, naša sagovornica je već u Kataru, gde poslednjih godinu i po dana, kao glavni trener, radi obuku vodiča, uz poslove organizacije i uređivanje pravne regulative, i svega onoga što podrazumeva ova delatnost, za ministarstvo te zemlje. Ovo priznanje je Ivana Ćuruvija izborila lično, ali se u fusnoti nalazi i ime naše zemlje, ne toliko eksponirane turističke destinacije u svetskim okvirima, ali sa pojedincima par excellence.

- Meni je čast što su zadovoljni mojim radom, traže baš mene i cene moje sugestije i moju ekspertizu. Sve oko organizacije Konvencije prepustila sam suprugu i kolegama, sa kojima održavam stalnu komunikaciju.

Primarna aktivnost ovog bračnog para odnosila se na definisanje statusa vodiča u Srbiji. Sve akcije i mere preduzete tim povodom nisu urodile plodom, te je pozicija turističkih vodiča u zemlji dugi niz godina nepromenjena. Državne strategije po ovom pitanju još uvek nema, godinama se sprovodi ista procedura za dobijanje licence i polažu ispiti mimo obavezne obuke, za razliku od zemalja kao što su Katar, koje imaju strategiju, jasno definisano ko je zadužen za izdavanje licenci, a ko radi obuku, što je logično u državama koje razmišljaju o turizmu na nekom višem nivou. U Srbiji se sticanje zvanja turistički vodič zasniva na ispitu iz teorije, a prava je sreća za vodiče koji „uhvate“ po koji savet starijeg kolege, koji ima strpljenja i volje da im teoriju prevedu u praksu, objašnjava gospođa Ćuruvija, koja polaže nadu da će možda Konvencija ukazati na ove probleme, ali i na pozitivne strane ovog atraktivnog zanimanja.

Očekuje se da će ovaj događaj okupiti između 400 i 600 učesnika, iz preko 80 zemlja sveta. U organizaciji kandidature, bračni par Ćuruvija imao je pomoć kolega vodiča, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Kongresnog biroa Srbije, Turističke organizacije Srbije, Turističke organizacije Vojvodine, Kongresnog centra Novosadskog sajma, Turističke organizacije grada Novog Sada, koja, po njihovom dubokom uverenju, neće izostati ni u predstojećem periodu, tim pre što je ovo jedinstvena prilika da turističke poslenike upoznamo sa našom istorijom, kulturom, tradicijom i običajima, da pokažemo našu poslovičnu gostoprimljivost i našu gastronomiju i zauzmemo prepoznatljivu poziciju na svetskom turističkom tržištu.

Ivana i Miloš Ćuruvija

Viminacijum

49

Obeležen Dan Sv. Trifuna na Institutu u Sremskim Karlovcima

Č

in osvećenja slavskog kolača i prigodnu besedu posvećenu zaštitniku vinogradara i vinara, ali i zaštitnuku bračne ljubavi i vernosti - Sv. Trifunu, uz želju da ova okupljanja nikada ne prestanu, obavio je protojerej mr Jovan Milanović, starešina Saborne crkve u Sremskim Karlovcima, na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Tom prilikom on je podsetio da je ovaj skup posvećen vinu - piću duhovnom, i želji da se preduprede neprilike, nepogode i Tradicionalno blagosiljanje vinove loze i vinograda Vinar Predrag Bajilo sa štetočine koje bi vinogradare prestižnim priznanjem mogle snaći, ujedno i molitva štitnika Sv. Trifuna i tom prilikom rekao: Bogu da svako naše delo, pa i dugogodišnjeg bavljenja proizvodnjom - Možemo konstatovati da je ova zima vina, da uz malu finansijsku pomoć zajedproizvodnja tog blagoslovenog pića koje daruje novo iskustvo i duhovni život, protekla bez niskih temperatura koje su no oblikujemo imidž našeg vinogorja, i da mogle da nanesu veću štetu vinovoj lozi. plasiramo vina ne samo u Srbiji nego i u bude na korist i spasenje svima nama.

- Neka vam Bog dao da vaše ruke Pogodni vremenski uslovi omogućavaju svetu - poručio je dr Savin. budu hitre, da vaše traženje nad vinogra- početak uobičajene rezidbe, a za dalje se Od ove godine, na Dan Sv. Trifuna Ponadamo da će uz Božju volju ljoprivredni fakultet je uveo novinu i na i naše zalaganje doći do još jedan prigodan način zahvali karlovačkim jedne dobre berbe - istakao je vinogradarima za doprinos razvoju ove dr Ivanišević. privredne grane. Prva Povelja PoljopriOvogodišnji kum, dr La- vrednog fakulteta uručena je karlovačkom zar Savin, prodekan za fi- vinaru, gospodinu Predragu Bajilu, kao nansije i redovni profesor na priznanje za uspešnu saradnju i za najveću Poljoprivrednom fakultetu proizvodnju grožđa sorte Sila na svetu.

Univerziteta u Novom Sadu, - Drago mi je što sam baš ja dobio ovu između ostalog vinarima i Povelju, jer je to znak da je neko prepovingoradarima je poželeo znao moj rad. Ali, ovo je još veća obaveza uspešnu narednu vinsku go- da posadimo što više vinograda, proizvedinu podsetivši da bavljenje demo dobro grožđe, od tog dobrog grožđa vinogradarstvom i vinar- dobro vino. Ne samo ja, već svi karlovački stvom nije ni malo lak posao. vinogradari i siguran sam da će biti tako - U narodu se kaže da ko rekao je gospodin Bajilo.

Ovogodišnji kum dr Lazar Savin hoće da radi neka vinograd Zatim je sledilo druženje uz degustacii dr Dragoslav Ivanišević u akciji sadi i kuću gradi. Problemi se ju vina iz prethodne godine, pa su prisutni dima korisno i blagosloveno, i da i ove usložavaju ako se profesionalno bavite vi- imali priliku za konačan sud. Osim Instigodine, bar za jedan procenat vino bude nogradarstvom i vinarstvom. Šansa za sve tutskih vina: Sile, Petre i Probusa gosti su kvalitetnije i da ga bude više nego do sada nas je činjenica da je Fruška gora prepo- degustirali Chardonnay, Cabernet Franc, znata kao geografsko proizvodno područ- Merlot, Cabernet Sauvignon, iz vinarija - poželeo je protojerej.

Prof. dr Dragoslav Ivanišević, direktor je i mislim da je to prilika, za Fakultet sa Mrđan, Đurđić, Veritas, Bajilo, Dulka, 45.

Instituta, pozdravio je sve one koji su se njegovim novostvorenim sortama, a za vi- paralela, Petrović i drugih sremskokarlotradicionalno okupili da obeleže dan za- nogradare i vinare sa njihovim iskustvom vačkih vinarija.

50

Siniša Ostojić u ambijentu nove laboratorije

Vinski analizator zlata vredan

S

iniša Ostojić sa Oglednog dobra za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, najpozvanija je osoba da kaže nešto više o šestomesečnom iskustvu u radu savremene laboratorije FOSS WINE SCAN SO2, stavljene u funkciju početkom juna prethodne godine.

Sredstva u iznosu od 17 miliona dinara za nabavku ovog izuzetno značajnog vinskog analizatora obezbedila je Pokrajinska vlada, sa ciljem stvaranja uslova za poboljšanje kvaliteta vojvođanskih vina na osnovu permanentnih analiza.

Gospodin Ostojić kaže da je ovaj jedinstveni vinski analizator najsavremeniji uređaj za brzu analizu vina na svetu i da za vrlo kratko vreme iz samo jednog uzorka obezbeđuje veliki broj podataka. Potrebno je samo dva minuta za jedan uzorak. Jednostavnije rečeno, uvek se dobija kompletna analiza.

- Vinari sada mogu da dođu u svako doba godine, u svakom trenutku kada misle na svoju vinovu lozu, grožđe ili vino.

Moći će da odrede približnije momenat berbe, što je vrlo bitno u samom procesu proizvodnje vina. Imamo i centrifugu da odradimo bistrenje. Kada radimo vino u fermentaciji tu je ultrazvučno kupatilo da se odstrani ugljen dioksid i kada to završimo kreće sama analaza. Ipak, ako govorimo o tome koja je analiza vinarima najinsteresantnija, onda je to analiza same šire. Cena analiza daleko je povoljnija od doskorašnje, posebno za članove Udruženja vinara i vinogradara Srem-Fruška gora (432 dinara, a za ostale do 1.200 dinara).

Naš sagovornik kaže da je zadovoljan interesovanjem vinogradara i vinara za usluge Instituta u Sremskim Karlovcima, gde je za prvi šest meseci odrađeno preko

2.000 uzoraka. Mogućnosti vinskog ana- vina, da ujednače i povećaju kvalitet ako lizatora, tj. usluga koje se ovom prilikom na vreme reaguju i ne dozvole da se dese mogu dobiti, prezentovane su u više navra- neka neželjena dejstva. ta, a napravljen je i plan edukacije za sve Vinski analizator će doprineti ne samo zainteresovane korisnike. poboljšanju kvaliteta vojvođanskih vina, - Od samog starta veliko je intereso- za koje se značajan skok očekuje u naredvanje za analize i povratne informacije nih pet godina, pre svega u njihovoj ispravsu da je vinski analizator puno pomogao nosti, zatim i„dovršenosti“, kada su crvena već u toku same berbe 2018., da se pro- vina u pitanju, već i koliko će to značiti da ceni najbolji trenutak za „skidanje“ odre- se nastavi sa radom na oplemenjivanju ? đenih sorti jer su sada vinari mogli da dobiju kompletnu i brzu informaciju pre nego što grožđe krene u fermentaciju. Najinteresantniji u toku same berbe su podaci o tome koliko ima lako pristupačnog azota u grožđu, koji su šećeri, sastav kiselina, pH vrednost, a u toku same fermentacije, naročito kod crvenih vina, pratila se jabučno mlečna fermentacija, tj. prelazak jabučne u mlečnu kiselinu. Kada se Zadovoljni vinari Udruženja Srem-Fruška gora to završilo, gledalo se koliko je zaostalog šećera, alkohola, pH vredno- Svakako da je i nama vinski analisti.. Sada je sezona kontrole gotovih vina, zator od velike pomoći jer i mi koristimo pa se u zimskom periodu najviše kontroli- te analize za naše potrebe. Moći ćemo da šu sumpor i pH vrednost. Već se spremaju pratimo situaciju u našem vinogradu do mlada bela vina, dok se kod crvenih kon- same berbe, pa i dalje. Gotovo sve naše troliše održavanje i negovanje. sorte su tražene, ali su u vinogradima najMinula godina je za vinogradare bila zastupljenije Sila, Probus (koji se najviše teška, ali zadovoljavajuća. Vreme im nije širi) i klon Rizling SK 54 trenutno najbolji išlo na ruku. Pojavila se i nova štetočina, klon Italijanskog rizlinga na svetu. Ranije bilo je problema sa botritisom. Samim tim nismo mogli da pratimo toliko broj parašto su imali mogućnost da na vreme odra- metara jer je to bilo jako skupo. Sada ćemo de analize, odrede količinu hraniva, koje ako primetimo da se neka sorta dobro ponekada treba a nekada ne treba dodavati, kazuje i daje konstantno dobar kvalitet a nije dobro ni ako ga ima suviše, jer se vina, moći permanentno da je pratimo, i mogu stvoriti nepotrebni troškovi i proble- mislim da će to ubrzati postupak samog mi, vinogradari i vinari su sada dobili sjaj- prijema i priznavanja novostvorenih sorti nu priliku da povećaju ispravnost svojih - zaključio je Siniša Ostojić.

51

Dani vina u Rivici obeležili punoletstvo

R

ivica, selo sa nešto više od 500 žitelja, svega tri kilometra udaljeno od Iriga i četiri od Vrdnika, bilo je domaćin dvodnevne eno-gastro-hedonističke manifestacije, XVIII Dani vina, koja iz godine u godinu okuplja sve više vinara ali i vinske publike. Od 01. do 03. marta 2019. godine, predstavljeno je 25 vinarija, 20-tak proizvođača suvomesnatih sremačkih delicija i 15 udruženja žena iz Srema, sa svojim kolačima, rukotvorinama, suvenirima, a ceo događaj pratio nekoliko tamburaških bandi.

Program manifestacije, od izložbe vina, kolača, narodnih rukotvorina, takmičenje u brzom ispijanju vina uz degustaciju sremskog kavijara i dr., do predavanja koje je održao prof. dr Dragoslav Ivanišević na temu „Nove sorte vinove loze na Fruškoj gori“, bili su samo neki od sadržaja ove, među ljubiteljima vina, sve poznatije manifestacije, ustanovljene 2002. godine sa ciljem razvoja i afirmacije vinogradarstva i vinarstva na lokalu, u organizaciji Mesne zajednice Rivica, Skupštine opštine Irig i Turističke organizacije opštine Irig.

Goran Eror, novinar i član Organizacionog odbora „Dani vina” Rivica, kaže da je prvobitna ideja bila da to bude manifestacija lokalnih proizvođača koji bi na ovaj način, uz brojna savetovanja, edukacije i preporuke vrhunskih stručnjaka, bili podstaknuti da unaprede proizvodnju vina.

Povelje počasnim građanima Rivice 2019 - Upravo je ova manifestacija primer kako pravljenje jednog domaćeg vina za relativno kratko vreme izrasta u proces proizvodnje kvalitetnih vina. Uspeh ove manifestacije je i što su svi nekadašnji proizvođači domaćih vina, registrovali svoju proizvodnju, sem nekolicine koja je u procesu registracije - kaže gospodin Eror.

Ove godine pristiglo je 219 uzoraka vina, u nikad jačoj konkurenciji, dvanaestočlana stručna komisija vrhunskih enologa,

52

Ovogodišnji laureati priznanja za najbolja vina predvođena predsednicom Vinske akademije Srbije, gospođom Ljubicom Radan konstatovala je zavidan nivo kvaliteta pristiglih uzoraka i proglasila pobednike: u konkurenciji Rose-a, najbolje vino došlo je iz Vinarije “Komazec” iz Inđije; u konkurenciji crvenih, jednoglasnom odlukom žirija, pobedilo je vino Saše Pušića iz Neradina, proglašeno i za apsolutnog šampiona Sajma; i u konkurenciji belih, vino iz Vinarije “Vojnović” iz Begeča.

- Bitno je istaći da smo bez obzira na lošu 2018., uspeli da napravimo dobra vina. To znači da je velika većina uzoraka ocenjena kao vina dobrog kvaliteta, što govori u prilog onih koji su išli u smeru usavršavanja proizvodnje, radili na edukaciji, i koji su „doterali“ proizvodnju do zavidnog nivoa - rekao je naš sagovornik.

Benefit ove manifestacije ogleda se i u činjenici da je ovo mesto postalo svojevrsan vinski brend, koji u dane manifestacije dovede i do nekoliko hiljada posetilaca, koji na razne načine doprinose razvoju ne samo vinskog sektora u ovom mestu, nego i privrede u celini.

Kada je reč o vinskom sortimentu, za sada dominira Chardonnay, ali domaćini su sve sigurniji da je miks najpoznatijih internacionalnih sorti sa domaćim sortama, budućnost vinsko-turističke priče ovog kraja koja može da zainteresuje i strane turiste.

Svake godine Organizacioni odbor „Dana vina” dodeljuje Povelje počasnim građanima Rivice. Ove godine, u počasne građane promovisani su: preduzetnik, Teodor Toša Perić, pekar iz Iriga; Sava Jojić, vlasnik Vinarije “Mačkov podrum” iz Iriga; Miroslav Kovačević, vlasnik Vinarije “Kovačević” takođe iz Iriga; Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, dr Vuk Radojević, i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, gospodin Ivan Đoković.

Dolazi vreme malih vinara

P

osle zlata u Temerinu i Inđiji, za najboljeg proizvođača vina iz Rivice proglašen je poljoprivrednik i vinar Sava Odrovački.

Uprkos tome, Sava Odrovački, vlasnik Vinarije „Odrovački“, još uvek nije zadovoljan kapacitetom vina rivičkih proizvođača, i u skoroj budućnosti očekuje ekspanziju razvoja ove privredne grade. Ali, kaže: - Naše tržište vina je malo nezgodno. Mnogo stvari treba da naučimo. To mislim i na kupce i na proizvođače. Kupcima treba da bude jasno da vino ne može svake godine da bude identično.

Svaka godina je drugačija, kako ona vinogradarska, koja zavisi od vremena, tako i ona u podrumu. Za kvalitet vina godine su najvažnije pa treba znati da ne treba piti vina iz 2014. koja je bila najlošija, za razliku od 2012. koja je, u skorijoj prošlosti, bila najbolja. A onda, od godine zavisi i cena vina. Vino koje odležava dve - tri godine ne može da ima istu cenu kao mlado. Niti ono koje je prošle godine u Temerinu na Međunarodnom januarskom sajmu vina u Temerinu, između 700 uzoraka, ocenjeno kao drugo najbolje, i ono, koje je ove godine bilo 66-to. Mislim da nam nedostaje i časopis koji bi se stručno bavio onim pitanjima o kojima mi, uslovno govoreći mladi i mali vinogradari i vinari, nemamo pravo znanje. Ali, treba vreme, da se ljudi nauče. Jedna gospođa iz Francuske je rekla: „Prvih sto godina je bilo teško“, a mi iza sebe imamo tek 20.

Vina iz palete Vinarije Odrovački Gospodin Odrovački, predsednik Zavičajnog društva “Fruškogorje”, jednog od organizatora i aktivnog učesnika etno-gastro-hedonističke manifestacije „Dana vina“, značajnim ocenjuje druženje i razmenu iskustva njenih članova, kao i sve respektabilniju za opštinu, manifestaciju i njen uticaj na podizanje vinske kulture, pre svega kada su u pitanju lokalni proizvođači i stanovništvo ovog sremskog mesta. Vina Vinarije „Odrovački“ na tržištu se nalaze pod brendom SAVINO. Od etiketa u ponudi su:

Sava Odrovački sa suprugom SAVINO Rose (Muskat Hamburg), SAVINO Italijanski rizling, SAVINO Cabernet i SAVINO Vranac. Sva vina su sortna. Sa površinom od 2.5 hektara pod vinogradom godišnje proizvede od 10 do 15.000 vina, koja uspeva da proda sa kućnog praga, i to do nove berbe, zahvaljujući blizini Banje Vrdnik i brojnim turistima koji dolaze u Rivicu.

Ovaj poljoprivrednik kaže da je došao do nivoa kada je svaki sledeći korak skup. Za sledeći potrebno je da investira 30.000 evra, što podrazumeva ulazak u kredite, za šta nije posebno voljan. Stanje na terenu je takvo da niti on, niti drugi Rivičani, ne mogu da se potpuno posvete proizvodnji vina, već moraju da se bave i drugim poslovima. On konkretno ima nešto stoke, što odvlači vreme i pažnju na drugu stranu.

Po njemu, mnogo veći problem je što se površine vinograda, iako ne bitno manje u odnosu na ranije godine, sve više usitnjavaju, što mladi ljudi neće da se bave ovom proizvodnjom, i to u kraju u kojem je vinogradarstvo bilo prisutno od pamtiveka.

Porodica Odrovački, kao i druga domaćinstva u Rivici, oduvek su imali svoja vina, za domaće potrebe. Ozbiljniju proizvodnju Sava Odrovački započinje 90-tih, sa gašenjem velikih kombinata i promenom na vinskom tržištu. Na nagovor rođaka - vinopija iz Beograda, zainteresovanih za njegova vina, potom i prijatelja, počinje da širi proizvodnju. Tako je od pola hektara dospeo do današnjih dva i po, nameran da ove površine dalje uvećava. Za sada samo internacionalnim sortama, smatrajući da nema rezervu za upuštanje u bilo kakav eksperiment. Potencijalno razmišlja i o uređenju degustacione sale, podruma za razvoj vinskog turizma, ali i da je za to još rano, i da je način na koji se danas ovim bavi, mera njegovih mogućnosti.

- Za sada se moja vina dobro prodaju. Raduje me što je sve više onih koji žele da probaju domaća vina i zato se iskreno nadam da će vreme malih vinara tek doći - rekao je gospodin Sava Odrovački.

53

Moderne tehnologije u službi

K

ada se spoje dugogodišnje iskustvo u turizmu, a pre svega na polju receptivnog turizma i želja da se deli znanje i prate trendovi u svetskom turizmu ... rezultat je sajt SerbianAdventures.com platforma za online rezervisanje turističkih tura i odmora po Srbiji. Iza ovog sajta, jedinstvenog na našem tržištu, stoji Biljana Marčeta, vlasnica turističke agencije Magelan travel, koja se dugi niz godina uspešno bavi receptivnim turizmom.

- Ovaj sajt je nastao sa idejom da se na jednom mestu predstavi kompletna (komercijalna) turistička ponuda Srbije - dakle programi razgledanja, izleta, višednevnih putovanja i različitih aktivnosti. U poslednjih nekoliko meseci otvorili smo i nove opcije: predstavljanje programa odmora, privatnih tura kao i transfera. Sajt objedinjuje trenutno ponudu preko 60 različitih organizatora sa intencijom da ovaj broj svakodnevno raste.

Klijenti preko sajta mogu putem pretrage pretraživati programe koji ih zanimaju, a u odnosu na željene destinacije, datum putovanja, mesto polaska, teme tura, tip tura i sl.

Sajt je jedinstven i po tome što je ovo prvi u Srbiji na kojem turisti posle putovanja mogu da ocene turu na kojoj su bili i ostave svoj komentar. Obzirom da danas turisti vole da čitaju preporuke i da mnogi upravo na osnovu njih donose svoje odluke o putovanjima, verujem da će ova mogućnost uticati i na poboljšanje usluga svih organizatora i svih karika u lancu turističkog proizvoda.

Kakvi su dosadašnji rezultati rada? Da li ste zadovoljni postignutim?

- Ja sam neko ko nikad nije dovoljno zadovoljan. Iako smo u prošloj godini ostvarili preko 5.000 rezervacija, premašili cifru od preko 10.000 ljudi koji su se samostalno upisali na naše mailing liste kako bi od nas redovno dobijali najnovije ponude, preko 12.000 ljudi na Fejsbuku koji nas prate, verujem da možemo mnogo više i radićemo da ove godine sve ove brojke podignemo za najmanje 30%. Jedan od programa koji je počeo i prodaje se samo preko ovog portala, jednodnevni izlet do Đerdapa sa krstarenjem, uspeli smo da u prošloj godini imamo polaske svake subote, a u ovoj smo postavili i polaske za svaku drugu nedelju.

Verujemo da će se to ostvariti iako je ovaj program najskuplji jednodnevni izlet u Srbiji sa redovnim polascima. Ako ima nešto čime mogu reći da sam u potpunosti zadovoljna, to je naša publika. Uspeli smo da dođemo do ciljne grupe koja ne traži samo programe koji koštaju 1.000 i neki dinar za ceo dan

54

programa već imamo publiku koja je spremna da plati i mnogo više za kvalitetne i lepe programe. Za sad najviše dominiraju domaći turisti, ali među njima ima i dosta naših ljudi iz dijaspore, zatim regiona i na kraju krajeva, sve je više i stranaca.

Biljana Marčeta Koji su najprodavaniji programi?

- Najprodavaniji su programi razgledanja Beograda iz otvorenog autobusa, zatim krstarenja po Beogradu i na trećem mestu je pomenuti program do Đerdapa. U prošloj godini smo imali i značajan porast broja rezervacija za dvodnevne programe, popunile su se i prve grupe za trodnevni program po Kosovu, a za ovu godinu očekujemo značajnu prodaju iz nove kategorije Odmora - programi za koje smo u februaru imali konkurs „5 idealnih dana za odmor u Srbiji“.

Na ovom sajtu ste radili nekoliko godina.

Gde su bili najveći izazovi?

- Izazova je bilo i ima i dalje mnogo. Sa jedne strane je potrebno obezbediti što bogatiju ponudu, a sa druge strane obezbediti što više posetilaca sajta koji će rezervisati programe. U početku nije bilo mnogo agencija zainteresovanih da svoju ponudu predstave na ovom portalu i to je odnelo najviše vremena. Mene ljudi znaju kao „Biljanu iz Magelana“ i kod mnogih je to verovatno izazivalo nepoverenje jer nije uobičajeno da neko ko bi trebalo da se fokusira samo na svoj posao razvija nešto što će poslužiti i drugim agencijama, uključujući i konkurentske.

Drugi problem je nastajao iz prvog: kad nemate dovoljno široku ponudu onda nemate razloga da se mnogo ni reklamirate jer bi novac uložen u reklamu bio uzaludno potrošen.

Treći problem je bio taj što smo ovim poslom prepoznavali gde su sve „rupe“ u turističkoj ponudi Srbije pa pokušavamo da ubedimo kolege kakvi sve programi nedostaju na tržištu i na kojim destinacijama. Recimo,

došli smo do zaključka da na Kopaoniku ne postoji agencija koja se bavi organizacijom izleta, pešačkih ili nekih drugih tura za individualne turiste (što ne znači da ne postoje organizacije koje se bave time, ali samo za organizovane grupe). Isto je i na Paliću, Srebrnom jezeru, Staroj planini, Soko banji i mnogim drugim destinacijama. Što se tiče Kopaonika, rešenje smo našli tako što smo „ubedili“ jednog kolegu sa tog područja da počne time da se bavi. Sad takve ljude tražimo i na drugim destinacijama, ne samo na turističkim, a ohrabrujemo i kolege da u svoju ponudu uvrste različite ponude izleta i tura po Srbiji i regionu za svoje sugrađane, ne samo turiste. Kada bi ljudi pre dolaska na neku destinaciju znali kakva ih ponuda očekuje i kako mogu isplanirati svoje vreme, imali bi razloga za duže zadržavanje na destinaciji. Sa druge strane, turisti kojima bi se ponudili popusti za rane rezervacije bi imali jeftinije programe, a organizatori na destinacijama bi bolje i lakše upravljali svojim resursima (najam vozila, angažovanje vodiča, i sl).

Razgledanje Beograda najinteresantnije turistima Da li to znači da bi turističke organizacije opština mogle imati interesa za saradnju?

- Mi smatramo da turističke oranizacije mogu imati višestruke koristi od podrške našem portalu i saradnji sa nama. Pre svega u povezivanju sa lokalnim pružaocima usluga i aktivnosti, organizatorima tura ili prevoznicima. Mi smo spremni da svima njima pružimo podršku u kreiranju programa, formiranju cena, uputimo ih u samostalno korišćenje našeg sistema i sl. Osim toga, ako turističke organizacije i same organizuju određene programe ili aktivnosti, iste mogu promovisati preko našeg portala i naših partnera.

Dalje, koristeći naš affliate program, omogućavamo turističkim organizacijama da na svoje portale postave pretraživač za ture gde im se mogu prikazivati samo ture koje vode

promocije turizma Srbije ka njihovoj destinaciji ili ture koje imaju polaske sa njihove destinacije. Na taj način turističke organizacije više ne moraju brinuti o ažuriranju ponude, a posetiocima svojih sajtova mogu omogućiti pregledne i potpune informacije i online rezervisanje.

U cilju što bolje saradnje, kreirali smo i pakete za „Strateško“, „Zlatno“ i „Srebrno“ partnerstvo. Ovi paketi osim affiliate povezivanja, razmene linkova i banera, mogu iskoristiti i mogućnost predstavljanja novih atrakcija ili novina na svojim destinacijama, kalendara događaja ili sl. uz odgovarajuće kampanje ka publici sajta SerbianAdventures.com i njegovih affiliate partnera kao i društvenim mrežama na kojima imamo svoje naloge.

Affiliate partnerstvo?

- Affiliate partnerstvo (ili partnerstvo u distribuciji) je jedan novi način saradnje koji omogućavaju moderne tehnologije. Mi smo se potrudili da razvijemo taj sistem kako bi kreirali interes raznim sajtovima i portalima da na svojim sajtovima imaju našu ponudu.

Naši affiliate partneri dobijaju proviziju po svakoj realizovanoj rezervaciji. Naši partneri mogu pratiti kroz sistem rezervacije, a u zavisnosti od tipa partnerstva mogu imati i različite nivoe pristupa tim informacijama.

Naši partneri mogu biti i već pomenute turističke organizacije, hoteli, turistički portali ili bilo koji drugi sajtovi iz zemlje ili sveta.

Posebne mogućnosti su razvijene za turističke agencije iz Srbije, okruženja ili dijaspore, koje mogu imati izbor ne samo programa koji će se prikazivati na njihovim sajtovima već i pristup kontaktima od ljudi koji su uradili rezervacije kako bi im mogli ponuditi i dodatne usluge poput avio karata ili nekog drugog servisa. Ove agencije takođe mogu birati i da li žele da im se kroz naš sistem generišu fakture ili instrukcije za plaćanje i mnogo toga drugog što treba da im olakša administraciju oko prodaje. Naš sistem mogu koristiti i agencije koje nisu iz Srbije i uskoro ćemo ponuditi franšizu nekim partnerima iz okruženja, da bi jednog dana objedinili turističku ponudu Balkana i kao takvu je plasirali ka dalekim tržištima.

Koji su kratkoročni planovi?

- Moramo napraviti veliki skok u promociji i promotivnim kampanjama jer smo u prethodnom periodu značajno proširili ponudu, a planiramo i dalje proširenje iste. To znači da moramo povećavati i našu vidljivost jer sad svi naši organizatori koji imaju svoje ture u sistemu očekuju sa nestrpljenjem i rezervacije. U tom smislu priprema-

Nagrađeni na konkursu 5 idealnih dana za odmor u Srbiji mo različite kampanje na društvenim mrežama, ali i bilborde u blizini aerodroma i nekih turističkih atrakcija, aktivnu online kampanju tokom leta, snjimanje video materijala o turama i sl. Zatim će fokus biti na proširenju mreže affiliate partnera, pre svega među dijasporom i takođe na kreiranju i proširenju

ponude za određena ciljna tržišta poput Nemačke, Kine, Rusije, Izraela, a koja treba da bude na jezicima koji se koriste na ovim tržištima.

Biljana, to su pune ruke posla. A Vi više i niste u Srbiji. I Vi ste sada „dijaspora“.

Kako uspevate da to sve koordinirate?

- Da. Ja sam neplanski postala „dijaspora“ i sticaj lepih životnih okolnosti me odveo u Grčku. To je pred mene stavilo još jedan izazov, a to je da kompletno vođenje svoje firme, ali i ovog projekta radim online.

Hvala Bogu, to je danas moguće zahvaljujući upravo modernim tehnologijama, ali naravno i dobrom timu koji me prati u Srbiji.

Osim toga i ovde sam započela neke projekte. Jedan od njih je i sajt www.kajmakcalan. rs koji će uskoro ugledati svetlo dana, a uz njega će biti i mnogo širih aktivnosti. O tom potom.

Serbianadventures.com proglasio najbolje turističke programe za odmor u Srbiji Na Konkurs „5 idealnih dana za odmor u Srbiji“ portala Serbia Adventures (www.serbianadventures.com), pristiglo je 50-tak programa. Uredništvo portala je donelo odluku da se umesto prvobitno planiranih pet, nagradi 16 programa u različitim kategorijama. „Stazama slovenske mitologije u zagrljaju Sokobanje” - proglašen za najbolji i najkreativniji program odmora u Srbiji koji kombinuje wellness, aktivni turizam i mitologiju.

II nagrada - Priznanje za najbolji program aktivnog odmora u Srbiji - „Aktivan odmor u Evropskom Amazonu - vodom, šumom i kaldrmom“, Bački Monoštor.

III nagrada - Priznanje za najbolji turistički program zabavnog odmora za porodice sa decom - Porodičnoj avanturi u prirodi u Budimlija Resort-u, Loznica.

• Nagrada za najbolji program idealnog odmora u Srbiji koji kombinuje wellness, prirodne lepote i tradiciju - Odmor u lepotama Ovčarsko-kablarske klisure i autentična Srbija.

• Nagrada za program odmora u Srbiji koji kombinuje wellness i kulturu pripala je - Merkurovim stazama zdravlja Vrnjačke Banje.

• Nagrada za program edukativnog odmora za porodice sa decom - Rajski odmor za porodice sa decom u srcu Šumadije.

• Nagrada za program odmora koji uključuje radionice za pripreme tradicionalne

hrane - Šumadijske kulinarske čarolije Kuće Čolovića.

• Nagrada za najkreativniji program odmora za zaljubljene parove - Romantična avantura na Rudniku u brvnari za dvoje.

• Nagrada za najbolji program aktivnog odmora - Užička adventura.

• Nagrada za program odmora na planinskim biciklima - Ciklo tura Putevima sokola.

• Nagrada za program extreem odmoraFruškogorski mountainboard i druge avanture.

• Nagrada za program odmora u Srbiji sa off road vozilima - Avantura na Fruškoj gori i Dunavu - Off road vozilima i fun boatom.

• Nagrada za program odmora za motocikliste - Bajkerske pustolovine po zlatiborskom okrugu.

• Nagrada za program idealnog odmora u neotkrivenoj Srbiji - Aktivni odmor u termama Sićevac i resavski biseri.

• Nagrada za odmor u netaknutoj prirodi Srbije - Pešter, Uvac i Golija za vaš idealan odmor.

• SPECIJALNO PRIZNANJE - Sunčanoj Reci za najobuhvatniju turističku ponudu odmora za tri programa: Drinska romantična avantura, Porodične avanture u Sunčanoj Reci, Adrenalin avantura u Sunčanoj Reci.

55

Ponuda i planovi PREMIER RESORT VRDNIK PREMIER RESORT VRDNIK

- Banja Vrdnik, Promont Group d.o.o. iz Novog Sada, ovogodišnju turističku ponudu zasnovao je na promociji luksuznog Hotela „Premier Aqua“, Etno sela „Vrdnička kula“, te „Fruških termi“, hotela od preko 200 smeštajnih jedinica, sa 10 bazena sa termalnom vodom, po uzoru na terme u Austriji i Sloveniji, koji će biti turistima dostupan od septembra ove godine.

Kada je reč o ovom turističko-hotelskom kompleksu, najavljena je i nešto drugačija preraspodela turističke ponude, koja će biti realizovana u skorijoj budućnosti. Po rečima direktorice PREMIER RESORT VRDNIK, gospođe Jelene Radivojević, reprezentativan hotel „Premier Aqua“ u centru Vrdnika, trebao bi da bude profilisan kao medical centar, imajući u vidu tim vrhunskih stručnjaka AQUA MEDICA kojim rukovodi dr Hadi Mansouri, najsavremeniju opremu, između ostalog

Jelena Radivojević (desno) zadovoljna interesovanjem domaćih i stranih turista i hiperbaričnu komoru, sadržajni wellness&spa centar i blagodet termalne vode.

- Plan da hotel „Premier Aqua“ razvijamo u smeru medicinskog turizma proizišao je iz potrebe iskorišćenja svih njegovih kapaciteta i dovođenja one ciljne

U ambijentu Hotela Premier Aqua

56

grupe kojoj će ova i ovako kreirana ponuda najviše pogodovati. Plan je i da Etno kompleks „Vrdnička kula“ i „Fruške terme“ razvijamo u pravcu wellness&spa odmora, kongresnog turizma, uz porodični, rekreativni i sl., imajući u vidu strukturu objekata i enterijera ovog mini naselja na obodu Nacionalnog parka „Fruška gora“ podno Vrdničke kule - naglasila je naša sagovornica.

Analizirajući poslovne rezultate, gospođa Radivojević je istakla, da su u prethodnom periodu najbrojniji gosti hotela „Premier Aqua“ bili ruski turisti (koji su ostvarili 30% od ukupnog broja noćenja), zatim gosti iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i sve više iz Švedske.

Kada je reč o turistima iz skandinavskih zemalja, radi se o grupnim dolascima i njihovi upiti o uslovima boravka su sve učestaliji. Upravo je dovođenje turista iz Skandinavije, te okolnih zemalja, zadatak menadžmenta za naredni period.

Etno selo „Vrdnička kula“ sa deset etno kućica, hotelom, restoranom, vinskim podrumom, igralištem za decu, te adrenalin parkom otvorenim od sredine aprila do oktobra, privlačan za uživaoce u opuštenoj atmosferi, domaćoj hrani, prirodi

EK Vrdnuička kula - za svakog ponešto inetersantno i brojnim sadržajima za aktivan odmor.

Plan je da se ovaj kompleks i dalje razvija u pravcu wellness&spa centra. On je, što smeštajno, što prostorno, pogodan za organizaciju reprezentativnih poslovnih, tematskih i svečanih skupova: venčanja, krštenja, kao i poslovnih susreta. Svečana sala se po konstrukciji i opremljenosti izdvaja i vodeća je u okolini, kada je reč o događajima sa velikim brojem zvanica.

Dodatnu vrednost kompleksu daje i osveštana crkva Sv. Đorđe i otvoren prostor koji zakružuju ovu ponudu.

Za sve adrenalinske zavisnike i one koji žele što prisniji dodir sa prirodom, izgrađen je adrenalin park. Zainteresovani na recepciji zakazuju termin, gde ih čeka obučeno osoblje uz čiju asisteniciju prelaze preko 30 platformi različite visine. Nužno je naglasiti da je adrenalin park samo za fizički spremne osobe, i da nije preporučljiv za decu.

- Možemo da se pohvalimo sa uigranim timom ljudi i zadovljnim korisnicima koji traže nešto više od wellness&spa programa - objašnjava menadžerka.

PREMIER RESORT VRDNIK u svom sastavu, nedaleko od hotela „Premier Aqua“ ima i sportske terene - dva teniska i jedan multifunkcionalni za košarku i odbojku. Sve veće interesovanje sportskih ekipa nalažu potrebu što skorije izgradnje fudbalskog terena, tim pre što su među zainteresovanim i reprezentacije iz bliskoistočnih zemalja. U narednom periodu, u saradnji sa TOO Irig, planirana je izgradnja Staze zdravlja, koja bi povezala centar Vrdnika (hotel „Premier Aqua“) sa

VRDNIK svake godine na tržište izlazi sa nekim novim turističkim proizvodom, koji sustižu priznanja ne samo od njihovih gostiju, već i od brojnih respektabilnih institucija. Tako je lane stiglo priznanje Turistički cvet za: najbolji hotel u Srbiji, koje je Turistička organizacija Srbije dodelila hotelu „Premier Aqua“; Etno selo „Vrdnička kula“ je od Privredne komore Srbije (PKS) i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nagađeno za: najbolji „mali“ turistički smeštaj u Srbiji.

- Imponuju priznanja na domaćem tržištu, jer su na neki način merilo kvaliteta.

Naša želja je da se okušamo i u internacionalnoj konkurenciji, ove godine na takmičenju za najbolju banju Evrope od 08. do 10. maja u Termama Tuhelj. I mada je teško izboriti se za neko priznanje u sve jačoj konkurenciji evropskih i svetskih banja, bilo bi lepo da Srbija ima svog predstavnika, da napravimo nove kontakte i izreklamiramo „Fruške terme“ koje bi, nadam se, mogle u neko dogledno vreme, da budu i nosilac jednog tako velikog događaja zaključila je gospođa Jelena Radivojević.

Vrdničkom kulom (Etno selom).

U septembru ove godine očekuje se otvaranje jedinstvenog u Srbiji, hotela „Fruške terme“ koje će zapošljavati 70 80 novih radnika. Dotle, akcenat će biti na odabiru stručnog kadra, posebno obučenih i edukovanih masera, fizioterapeuta za potrebe wellness&spa centra.

Promont Group d.o.o. je u toku prošle, 2018. godine započeo proizvodnju zanatskog piva, još jedan izazov i dopuna premier liniji visokokvalitetnih Premier rakija, a sve to moguće je degustirati u svim restoranima i vinskom podrumu ovog kompleksa.

PREMIER RESORT VRDNIK svojim gostima uvek nudi i sadržaj više. Za one koji žele da upoznaju kulturno-istorijske i prirodne odlike ovog kraja, uz pomoć licenciranih vodiča, stalno zaposlenih u hotelu, organizuju se ture do carskog Sirmiuma, Obedske bare, obilazak fruškogorskih manastira, te posete gazdinstvima poznatim po proizvodnji sira, meda... Osim zadovoljnih gostiju, saradnja sa lokalnom zajednicom ima za cilj razvijanje destinacijskog menadžmenta u cilju funkcionisanja svih privrednih subjekata kao celine. Od septembra Aleksandar Cicmil predstavlja nove, mlade snage 2012. PREMIER RESORT kompanije

57

Hotel Villa BREG je reprezent turističke ponude regije

K

ada je 2005. godine u Vršcu, kao jednom od domaćina Evropskog prvenstva u košarci, otvorena „Villa BREG“, zbog svoje velelepnosti nazvana „banatskom lepoticom“, bila je jedan od najluksuznijih hotela u tadašnjoj zemlji. Do danas, hotel je zadržao status prestižnog. Posle šest meseci renoviranja, u aprilu 2018., Hotel „Villa BREG“ je obnovljen i sa još bogatijom ponudom, ponovo dostupan gostima.

Direktorica hotela, gospođa Julkica Mitrašinović, ističe da je hotel bio i ostao brend Vršca, zahvaljujući svom položaju, kvalitetu smeštajnih i restoranskih usluga, mnogobrojnim sadržajima, ali pre svega zbiru jedinstvenih, prijatnih iskustava svakog njegovog gosta.

Predmet adaptacije bile su 44 sobe i četiri apartmana, sada komfornijih i luksu-

(tursko) kupatilo, relax sobu, svakako je jedan od najomiljefitness centar, hidromasažnu i nijih kutaka u hotelu. Ali, prvo jakuzzi kadu, sa uslugama brojmesto na koje gosti hotela svranih vrsta opuštajućih, parcijalte je terasa - bašta Hotela „Villa nih masaža, posebnim prograBREG“, sa koje se, uz bogatu mima tretmana tela, za žene i ponudu hladnih i toplih napitamuškarce, tretmana lica (piling, ka - koktela, za jasnih dana prumasaža, maska), raznih vrsta ža pogled do Avalskog tornja. manikira, pedikira - objašnjava Direktorica ističe da je pregospođa Mitrašinović i dodaje: uređeno izdanje „Ville“ boga- Restoranska usluga je tije za multifunkcionalnu salu, Julkica ostala besprekorna kao što je idealnu za održavanje poslovnih Mitrašinović i bila, pa su svi posetioci Hoskupova, konferencija, seminatela „Villa BREG“ prihvatili to kao he- ra, kao i za razne vrste proslava. donističko mesto koje ispunjava njihove Hotel „Villa BREG“ nalik je na hotel, gastronomske fantazije. Jer, gastonomija ali mu naziv vila opravdava šarm topline Banata i celog ovog podneblja, znalački i udobnosti uključenih u njegovu ponudu. pripremljena i reprezentovana na pravi - Kada je izgrađen, hotel je kategonačin, još jedan je od izvora zadovoljstva rizovan sa pet zvezdica, međutim, usled naših gostiju. svetske ekonomske krize, neke kompani-

znijih od pređašnjih. Posebno se insistiralo na uređenju wellness&spa centra, sada sa povećanom površinom zatvorenog bazena i intervencijama na otvorenom bazenu...

- Wellness&spa centar je postao prava „oaza mira i opuštenosti“ koji svojom ponudom obuhvata finsku saunu, parno

Restoran zdrave hrane „Eol“, kapaciteta 150 mesta, osim jela od namirnica organskog porekla, pruža jedinstven pogled na banatsku ravnicu i grad.

Salon bar sa kaminom, sa 35 mesta i vidikovcem, s kojeg se prostire predivan pogled na Panonsku niziju i grad Vršac,

58

je svojim zaposlenim nisu preporučivale poslovne susrete u hotelima sa više od četiri zvezdice, pa im je menadžment Hotel „Villa BREG“ izašao u susret i „skinuo“ jednu zvezdicu, ali nipošto na uštrb komfora i usluga - objasnila je Julkica Mitrašivnović.

Tatjana Palkovač (prva s leva) sa saradnicima

Glumac Miroslav Žužić alias Vinko Lozić poziva na vino

O

no što Vršac jeste, jeste grad vina.

Svima je poznata lepota Vršačkih planina, ali za grad i njegov razvoj važni su i novi sadržaji koji oblikuju, upotpunjuju i oplemenjuju turističku ponudu.

- Malo je poznato da Vršac obiluje vodenim sadržajima. Vršačko jezero na samom obodu grada, za koje neki tvrde da je ostatak Panonskog mora, dugo je bilo jedino kupalište u gradu pod Kulom. Prošle godine otvoren je olimpijski bazen koji u sklopu gradskog jezgra čini lepu celinu i posebno porodicama sa decom može biti interesantan predlog gde provesti savršen vikend, ili čak mini odmor - objašnjava direktorica TO Vršac, gospođa Tatjana Palkovač, posebno ističući mogućnosti obnovljenog wellness&spa centra u Hotelu „Villa Breg“.

Odmarajući se na Gradskom bazenu, jezeru, u aqua parku, turiste će sigurno privući i brojni vinski podrumi, staro gradsko jezgro, vinsko selo Gudurica, Vršačka kula, Deliblatska peščara. Oni mlađi mogu da uživaju u ekstremnim sportovima na Vršačkom bregu, nešto stariji u arhitekturi ove tradicionalne razvijene građanske

Predlog za nekoliko dinamičnih dana u Vršcu

sredine bogate kulturno-istorijskom gra- odnosno domaćina koji su u ovoj vrsti deđom - manastiri Mesić i Središte, Crkvu latnosti prepoznali mogućnost da zarade.

Sv. Teodora Vršačkog, Katedralu Svetog Sve su češći primeri prilagođavanja viška prostora za potrebe izdavanja, i obezbeđiGerharda, Dvor Eparhije Banatske...

Smeštaj, koji je poslednjih godina zbog vanje potrebnog komfora, pre svega kupasve većeg priliva gostiju, pre svega iz Ru- tila za svaku sobu i čajne kuhinje, u cilju munije u Dane berbe grožđa, za turističke zadovoljavanja zahteva današnjih gostiju.

Osim najveće gradske manifestacije radnike predstavljao veliki problem, za neko dogledno vreme je rešen. Hotel „Sr- Dana berbe grožđa (19. - 22. septembra), bija“, situiran u samom centru grada, je u kalendar dešavanja u gradu i njegovoj kategoriji objekata sa tri zvezdice, iako us- okolini beleži još dva vinska druženja. luge u nekim segmentima prevazilaze ovu Manifestacija mladih vina, održana je u kategorizaciju, što ga čini logičnim izborom za goste koji u Vršac dolaze radi posla. Renoviran Hotel „Villa Breg“, na obroncima Vršačkih planina, svojim rafiniranim enterijerom i vrhunskom uslugom ispunjava očekivanja svakog gosta, posebno kada su u pitanju wellness&spa sadržaji, proširen zatvoreni i sa pogledom na grad, otvoren bazen. Motel „Vetrenjača“, sa 70 ležaja, kongresnom salom i vinskim podrumom, u čiMladići iz Vinarije Stojšić sve aktivniji jem sastavu se nalazi i aqua park i u promociji vina Konačište „Stari mlin“ poznato po restoranu sa specijalitetima domaće vinskom selu Gudurici 24. februara. XIV kuhinje, upotpunjuju ovu ponudu.

Sve je veća ponuda privatnog smeštaja, VinoFest 22. i 23. marta. Ove tri vinske manifestacije samo govore u prilog da je Vršac s pravom promovisan za prvi i jedini vinski grad u Srbiji.

Ako se tome doda da je udaljenost Vršca od Beograda, našeg najvećeg emitivnog tržišta, samo sat vremena automobilom uspostavljanjem železničkog prevoza još više smanjena, uz cenu karte od svega 500 dinara, turistički poslenici su ubeđeni da će pored vina, prirodnih resursa i kulturnih dobara grada Vršca, te čuvene južnobanatNe propustite da obiđete ske kuhinje, ovo biti razlog više za posetu Crkvu Sv. Teodora Vršačkog ovoj varoši.

59

Pećinci među top turističkim destinacijama

T

uristička organizacija opštine Pećinci je turističku 2019. godinu započela sadržajno dopunjenom i obogaćenom „Turističkom rutom kroz opštinu Pećinci“, koja je prvi put predstavljena 2015..

Ovom „rutom“ predlaže se obilazak „Muzeja hleba“ u Pećincima, replike tradicionalne svinjarske kolebe u dvorištu Lovačkog doma u Donjem Tovarniku, Aksentijevog kućerka iz druge polovine XVIII veka, najstarije očuvane seoske kuće u Sremu, u selu Ogar, SRP Obedske bare u Obrežu, najlepšeg sremskog sela Kupinova sa srednjovekovnim utvrđenjem Kupinikom, domom poslednjih srpskih srednjovekovnih despota Brankovića.

- Na ovaj način se trudimo da isprovociramo turiste da dođu i upoznaju predeo „gde priroda grli istoriju“. Tek kad dođu i vide šta se sve skriva na području opštine Pećinci, jasno im je značenje ovog slogana.

Pozivamo ih da posete našu opštinu od Pećinaca, na Ljubica Bošković i Petar Odobašić na jednoj od promocija Pećinaca severu, do Kupinova, najjužnijeg sela opštine Srema i Vojvodine, najlepšeg istorijskog mesta sa ostacima U mladosti je pet godina ratovao na strani Mehmeda II. U služsrpske srednjovekovne prestonice u kojoj i dalje žive priče o Brankovićima i Zmaj Ognjenom Vuku - kaže direktorica bu ugarskog kralja Matije Korvina prelazi 1464. Veliki ugled stiče TOO Pećinci, gospođa Ljubica Bošković i podseća da se u Ku- kao zapovednik srpskih četa u Sremu i okolini upadajući duboko pinovu, svakog septembra, organizuju arheološki kampovi koje u Srbiju i spasavajući stotine hiljada Srba od ropstva, prevodeći pohađaju mladi iz celog sveta i sa arheologom Turističkog info ih u Kupinik i naseljavajući duž rečne granice u Sremu i Banatu.

Godine 1471. proglašen je za despota i zbog vojničkih zasluga centra Opštine Pećinci, gospodinom Petrom Odobašićem, „čiste“ dobija velike posede na području današnje Vojvodine, među kojiostatke zidina Grada Kupinika.

- Ideja za obnovu Kupinika sazreva, a kada bude realizovana, ma i Kupinik (Kupinovo), tada u južnoj Ugarskoj, „iz kog odlazi Kupinovo će biti jedna od pet top destinacija u Vojvodini, a među na svoje pohode, i u koji se vraća kao pobednik“. „Ova kosmička povezanost jednog prostora i jedne ličnosti, pet u Srbiji kada se iskoristi bogatstvo termomineralnih izvora u ovom selu - ističe direktorica i dodaje više aktivnosti na, do sada stvorila je jednu od najsnažnijih epskih i ratničkih priča naše nedovoljno iskorišćenoj reci Savi, koja kroz ovu opštinu protiče nacionlane istorije. Despot Vuk Grgurević - Branković, svoj put kroz istoriju krčio je mačem i još za života bio poznat i slavan. u dužini od 40 km.

- Nautički turizam u Sremu i Vojvodini nije dovoljno razvi- Upravo je on uzdigao Kupinik od ugarske pogranične tvrđave i jen. TOO Pećinci je do sada „iskoristila“ najtipičniji meandar rezidencije despotske porodice na nivo prestonice, kojoj je sudreke Save, organizujući „Regatu Majke Angeline“ koja se održa- bina dodelila mesto poslednje u srednjovekovnoj srpskoj državi“, va svakog avgusta u Kupinovu sa ciljem upoznavanja regataša sa napisano je u brošuri TOO Pećinci.

Istorija ga pamti kao veštog diplomatu koji je doprineo sklaprirodnim lepotama ovog kraja, kao i podizanje svesti o značaju panju mira između Ugarske i Turske 1484, još većeg ratnika, podespotske porodice Branković - istakla je Ljubica Bošković.

Zmaj Ognjeni Vuk od Kupinika - Vuk Grgurević (1439/40) bio slednjeg srednjovekovnog viteza srpske tradicije, čija su junački je vanbračni sin slepog Grgura Brankovića i unuk despota Đurđa poduhvati sačuvani u srpskoj narodnoj književnosti.

Legenda mu pripisuje natprirodne moći. Pamti ga i kao osnivaBrankovića. U istoriji je zapamćen kao despot Vuk Grgurević Branković, u predanju i narodnim pesmama - Zmaj Ognjeni Vuk. ča fruškogorskog manastira Grgeteg i crkve Sv. Nikole u Starom Osim dva imena i dva prezimena imao je dve uporedne biografi- Slankamenu. Umro je 16. aprila 1485. godine u Kupiniku. Nakon smrti Vuka Grgurevića rađa se Zmaj Ognjeni Vuk. je: stvarnu i mitsku.

60

T

uristička organizacija Zrenjanina je ove godine na turističko tržište Srbije i regiona izašla sa proširenom turističkom ponudom, i to zahvaljujući značajnom privrednom razvoju opštine.

Tako će Zrenjanin će 2019., biti grad domaćin brojnim festivalima i turističkim dešavanjima, uključujući najraznovrsnije sadržaje, koji krase ovaj grad.

Prelepi Zrenjanin

Sve na jednom mestu - Zrenjanin Najveći gradski događaj su - DANI PIVA koje, u poslednjoj nedelji avgusta, u sedam dana proprati pola miliona ljudi. Od prošle godine, veliko interesovanje turista izazvala je atraktivna turistička tura „Čudesni svet Dunđerskih“, koja obuhvata obilazak pivare i palate u Zrenjaninu, dvorac „Fantast“ u Bečeju, Crkvu „Svetog Georgija“ iz 1884., u čijoj kripti počiva Gedeon i njegovi potomci, dvorac u Čelarevu, i na kraju Novi Sad. Velikobečkerečka pivara koju je Lazar Dunđerski, najbogatiji i jedan od najznačajnijih Srba Autrougarske monarhije, kupio 1891. godine od Rože Ferenca. Posle njegove smrti (1917), pivaru nasleđuje sin Gedeon, doktor prava, predsednik Matice srpske, predsednik Novosadske produktne berze i član velikih novčanih zavoda u Kraljevini Jugoslaviji. On je upravljao pivarom sve do svoje smrti 1930., kada ga nasleđuju sinovi Lazar i Dušan i kći Sofija. Dr Dušan Dunđerski je pivarom upravljao do kraja II Svetskog rata i pošto je konfiskovana, bio njen direktor do 1948.

Godinama su Zrenjaninci upravo u vreme DANA PIVA pisali peticije da se u njihovom gradu otvori i proradi pivara (Prvu radionicu za proizvodnju piva otvorio je 1745. godine pivarski majstor Sebastijan Krajcezen, a zatvorena je pre 15 godina).

Sada će, svi su izgledi, te želje početi i da se ostvaruju. Naime, Lazar Dunđerski je pored pivare u Velikom Bečkereku imao i fabriku piva, u Čibu (Čelarevo). Upravo je iz ove pivare, sada u vlasništvu Carlsberg Srbije, i Grada potekla inicijativa o vraćanju na stare staze slave Zrenjaninskog piva, koje je bilo poznati brend u celoj bivšoj Jugoslaviji. Ova saradnja ima za cilj da se vremenom dođe do finansijskih sredstava i do obnavljanje pivarske tradicije.

Aktuelan projekat EuroVelo Park Banat

značajno je unapredio biciklističku infra- njihove prezentacije u zaogrnutim bogama nacije kojoj pripadaju i oni su reper sloge strukturu grada.

- Trenutno radimo na projektu mikrona- i zajedništva.

Veliki potencijali opštine kriju se i u Baselja za bicikliste, znajući da je biciklizam najmasovnija aktivnost na zapadu. To je nji Rusandi, Carskoj bari i dvorcu ,,Kаštеl“ veoma važan projekat u kojem nas podr- u sеlu Еčkа, plеmićke pоrоdice Lаzаr (Aužava i Republika Srbija i resorno Mini- gustin Lazar od Ečke) u drugој dеcеniјi starstvo. U toku su i drugi projekti, mnoge XIX vеkа. Banja Rusanda sve više raste smo i dovršili. Naša poznata izletišta i ku- i razvija se u turističkom smislu. Ona je i pališta - „Peskara“, „Tisa“ i „Ada Šumice“ smo opremili novim mobilijarom, novom infrastrukturom. Prošle godine smo dobili sredstva od resornog Ministarstva i uradili novu talpu na „Izletištu Tisa“. Zrenjaninsko more - kupalište „Peskara“ je sve aktuelnije, hiljade i hiljade Zrenjaninaca i gostiju koriste ovu blagodet u vrele letnje dane. Tu su i Kaštel „Ečka“, Banja „Rusanda“ u Melencima, Carska bara - dom mnogih zaštićenih vrsta ptica - – Puna podrška kolega TO Zrenjanina izjavio je direktor TO Zrenjanin, gospodin Zoran Ljubotina dalje pre svega lečilište, ali se puno daje na Grad Zrenjanin i njegovu ponudu upot- relax turizam i sve zastupljeniji - wellnepunjuju 22 naseljena mesta koja pripadaju ss&spa. Specijalni rezervat prirode „Stari ovoj opštini, čiji su se žitelji poslednjih go- Begej - Carska bara“, stecište na stotine dina potrudili da svako izgradi svoj brend. ptica, zaštićenih vrsta, carstvo netaknute Turistička organizacija se, uz podršku Gra- prirode, takođe je magnet za posetioce. da, trudi da promoviše sela ove opštine, od- U turističkoj ponudi nalazi se: Obilazak nosno ruralni turizam i da pomogne razvoj rezervata turističkim brodom u trajanju manifestacija. Svako od njih ima značajne od dva sata (foto safari) kapaciteta do datume i kroz program „Banatske bajke“, 50 putnika; Obilazak rezervata stazom manifestaciju koja traje već tri godine. zdravlja u dužini od 4 km; iznajmljivanje Projekat „Banatski karavan“ je turiste ove motornog čamca sa vodičem za maksimalno godine doveo do sedam naseljenih mesta, i 6 putnika; Iznajmljivanje čamca na vesla i to s povodom. Karavan je krenuo iz Belog kanua, organizovan Bird watching; Poseta Blata sa „Kobasicijadom“, 09. februara, a prirodnjačkoj kući (postavke prepariranih posetićeno je i Lukićevo, Tomaševac, Ara- životinja, filmske i foto galerije).

U toku letnjih meseci TO ima i panodac... Belo Blato je raritet jer u njemu živi hiljadu i nešto stanovnika pripadnika osam ramski autobus koji turistima omogućava različitih nacija. Jedinstveno živopisne su obilazak svih tih destinacija.

61

Put sira i meda kroz

T

uristička organizacija opštine Žabalj izradila je luksuzno opremljenu publikaciju (Marija Čupić, TOO Žabalj, Novi Sad 2019.), sa osnovnim informacijama o svim proizvođačima na Putu sira i meda, ilustrovanu kvalitetnim fotografijama. Promocija izdanja upriličena na 41. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, nijednog posetioca nije ostavila ravnodušnim, a mnoge je isprovocirala da najave posetu najboljim proizvođaima sa teritorije opštine. Formula uspeha TOO Žabalj je što u tome je na originalan način uvezala turističku i privrednu ponudu i već postojećim turističkim kapacitetima pridodala gurmansku ponudu stvarajući kompleksan, ukusan i nadasve zanimljiv turistički doživaljaj.

U Opštini Žabalj najveći broj stanovnika bavi se poljoprivredom, i to ratarstvom, povrtarstvom i stočarstvom. Ipak, turistički radnici su prepoznali dugu tradiciju proizvodnje kvalitetnog, domaćeg sira, a posebni klimatsko-geografski uslovi teritorije Opštine Žabalj, na kojoj se nalaze čak dva parka prirode: PP Jegrička i PP Stara Tisa, učinile ovu oblast bogatim medonosnim biljkama pogodnim za pčelinju pašu i proizvodnju ovdašnjeg brenda - čuruškog ritskog meda.

Put sira i meda vodi od Čuruga i Poljoprivrednog gazdinstva „Radišić“, sa zaokruženim procesom proizvodnje - od njive do trpeze i proizvodnjom mladog, sitnog, rolovanog sira, kačkavalja, i od skora gauda, dobitnika Zlatne medalje na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2018. godine. Tu je i najveća organska farma mlečnih krava u Srbiji - Global Seed, sa 32 hektara i 2.000 goveda, rase Holštajn, crni i crveni i Brown Swiss.

Pčelastvo „Ivkov“ u srcu Čuruga, proizvodi med od bagrema, lipe, livadski i čuruški ritski med; pčelinje proizvode: propolis, polen i matični mleč, kao i voćne likere sa medom; Pčelarstvo „Stojadinović“ sa 100 košnica proizvodi čuruški ritski med, kao i propolis i matični mleč; Pčelarstvo „Damjanović“ sa 150 košnica, i ponudom bagremovog, livadskog i lipovog meda; Pčelarstvo „Gvozdenac“ sa 90 košnica i proizvodnjom bagremovog, mešanog livadskog i suncokretovnog meda i propolisom; Pčelarsvo „Pinjić“ sa 25 košnica i proi-

62

Marija Čupić zvodnjom livadskog i bagremovog meda, medne mešavine i medovače.

Jedina vinarija ovog kraja - Vinarija „Botić“, takođe se nalazi u Čurugu. Na tri hektara, porodica Botić uzgaja sorte grožđa: Cabernet Franc, Cabernet Sauvignon, Merlot i Game bojadiser od kojih nastaju najbolja Potiska vina. ZR„Bombonica“ porodice Milivojev neguje stogodišnju

tradiciju ručne izrade svilenih bombona, orasnica, kretoša, marcipana...

ZR za proizvodnju kolača po starinskim receptima „Krancla“, čuvena je po čuruškim štrudlama, ukusnim kolačima i slatkim pitama.

U Gospođincima valja posetiti Pčelarstvo „Vladisavljević“ sa 200 košnica i proizvodnjom meda od uljane repice, ba-

opštinu Žabalj grema, lipe, livadskog meda, kristalnog meda sa polenom, propolisa i pčelinjeg voska; Pčelarstvo „Ćirin“ sa 40 košnica i proizvodnjom bagremovog, suncokretovog, livadskog i meda od uljane repice.

PG„Bajac“ se bavi prozvodnjom sitnog, mladog i nekoliko vrsta rolovanog sira od mleka sa svoje mini farme. PG „Đukić“ je najveći proizvođač kornišona i crnog luka u Srbiji (crni luk se gaji na površini od 120 ha i donosi prinos od 80.000 kg po hektaru), a bavi se i proizvodnjom šargarepe, paradajza, paprike, ljute paprike i jabuka.

U Đurđevu, posetioci mogu da obiđu PG „Marić“ koje poseduje mini farmu koza i bavi se proizvodnjom kozjih sireva i drugih mlečnih proizvoda (mladog sira, feta, kačkavalja, parmezana, jogurta, kiselog mleka i kefira); PG „Šovljanski“ se bavi proizvodnjom mleka, surutke, kefira, jogurta, tvrdih sireva, dimljenih sa i bez začina, od sirovina sa svoje mini farme koza; PG „Baranj“ takođe u ponudi ima mleko, surutku, mladi sir, stari slagani sir, trapist i dimljeni, sa i bez začinima od mle-

ka sa svoje mini farme koza. Pčelarstvo „Radanov“ poseduje 60 košnica i bavi se proizvodnjom meda (od uljane repice, bagrema, lipe, livadskog i meštavine meda sa lekovitim travama), medenih proizvoda i rakije od meda; Pčelarstvo „Stojanović“ sa 30-tak košnica i proizvodnjom bagremovog i livadskog meda; Pčelarstvo „Bogdanov“ sa 70 košnica. Od ostalih tipičnih proizvoda ističe se domaći malt viski „Two Doves“ porodice Komaromi.

ZR „Minjon“ sa tradicijom dužom od 25 godina na tržištu je sa preko 40 vrsta sitnih kolača, štrudli, pita, slatkiša bez glutena i slanog koktel peciva.

U Žablju PG „Šatara“ dočekuje goste sa sirom i drugim mlečnim proizvodima od sirovina iz sopstvene proizvodnje.

Poseduje i farmu svinja i bavi se preradom mesa. Pčelarstvo „Kostić“ sa 40 košnica, proizvodi med od uljane repice, bagremov, livadski, lipov i suncokretov med.

U Katalogu su istaknute i atrakcije ovih mesta, pa tako u Čurugu treba posetiti PP

„Staru Tisu“, „Rođinu vetrenjaču“, Crkvu Vaznesenja Gospodnjeg, u Đurđevu „Monikin salaš“, a u Žablju - Golf klub „Centar“ koji se prostire na 45 ha i golf terenom sa 9 polja.

U Žablju se preporučuje poseta PP „Jegrička“, pravoj oazi za pecaroše.

Izdašni su i predlozi mesta gde jesti i odsesti u Čurugu (Restoran sa prenoćištem „Toki Boki“, Restoran i sobe za izdavanje „Tiha Tisa“, SUR „Kod Bore“ i Caffe pizzeria „Davidoff“), Đurđevu (Etno restoran „Letić“ i Caffe puzzeria „Trie“) i Žablju (Restoran „Golf centar 021“, Restoran sa prenoćištem „Debeli lad“, Restoran i sobe za izdavanje „Naša lovačka priča“, Restoran „Old Time“, SUR „Vojvodina“, SUR „Boss“).

Svako od ovih PG, ZR ili pčelarstava nude - od obliska, degustacije, do prodaje proizvoda, a ponegde se gosti direktno mogu uključiti i u sam proces proizvodnje. Najčešće grupe su do 50 posetilaca, uz prethodnu najavu. Sve ovo Put sira i meda čini jedinstvenim.

63

Vodenice ne smu da utihnu

M

linovi koji pokreću snagom vode - vodenice, za neke su ukleta mesta, utočišta nemani, za druge, dragulji narodnog graditeljstva, turistička atrakcija. Za one koji i danas održavaju tradiciju prirodne meljave žita, pšenice, kukuruza, raži, soje, ječma, spelte, heljde..., vodenice su budućnost.

Prema popisu vodenica i obradivog zemljišta u Srbiji iz 1867. godine zabeleženo je čak 7.125 vodenica, najviše u užičkom kraju, više od 1.000, najmanje u okolini Jagodine. Iako ih je bilo i u prenemanjićkoj Srbiji, trenutno ih u pokretu ima vrlo malo, ali bi sa malim dopunama Zakona bilo moguće dobar deo vodenica obnoviti, mišljenja je Miroslav Cicić, vodeničar iz Stragara kod Kragujevca. Po njemu, problem je u nerešenim pravnim odnosima, u odnosu između poredovnika (suvlasnika) ustanovljenom u tursko doba, koji važi i danas. Njegovim regulisanjem na nivou države, vodenicama bi mogao da se udahne novi život, vrati narodna tradicija.

Vodenice su do samo pre 200 godina bile institucija, i to među tri najznačajnije u državi.

Vodeničari smatraju da bi mnogo mogli da pomognu opštoj situaciji u Srbiji ako bi, kao ekološki čistim proizvođačima, koji se bave proizvodnjom zdrave hrane, a sa njom i zdravog načina razmišljanja, uz to živopisne i turistima privlačne, država pomogla da reše neke krucijalne stvari. Nasuprot njima, sve su glasniji zagovornici izgradnja mini-hidrolektrana (do 30 MW) koje potražuju znatna finansijska sredstva, menjaju klimu i uništavaju okolinu, uz to nisu ni malo atraktivne.

- U Srbiji se trenutno troši 24% struje iz obnovljivih izvora energije.

Moglo bi biti i više ako bi se u taj proces uključile vodenice. Ali, niko vodeničare nije pitao da li bi oni prihvatili da uđu u sistem EPS-a. Vodenice osim što melju brašno mogu svoju snagu da usmere na agregate i da proizvode struju. U danima kada nema brašna za meljavu, one bi proizvodile struju. I ništa novo ne bi izmislili.

64

Miroslav Cicić U Sloveniji, Austriji i Švajcarskoj to uveliko rade. Ali da bi mogli to da uradimo moramo pravno regulisati status vodenica, dobiti pravičan Zakon o radu i renoviranju vodenica. Siguran sam da bi vodeničari širom Srbije pristali da svoje vodenice stave u funkciju mini elektrana, jer imamo i jazove, i brane i objekte, samo da država reši pravna pitanja i da nas pusti u EPS bez brda zahteva koji se danas od nas traže kaže gospodin Cicić.

Vodenica Cicića u Stragarima Vodenica „Cicića“ se nalazi u Stragarima na Srebrenici, potoku dugom 10 km, koji Miroslav Cicić, vlasnik vodenice, naziva rekom, i koji nikada nije presušio. U doba Karađorđa i Miloša, od 68 vodenica u tom kraju, samo na Srebrenici je bilo 50.

Izvor Srebrenice nalazi se na 650 metara,

a uliva se na 200, i u svom kratkom toku ima 450 metara pada. U proseku je na svakih 200 metara bila po vodenica. Ljudi iz cele Šumadije dolazili su sa zapregama sa žitom i čekali i po sedam dana dok ne stignu na red kod vodeničara. Za to vreme predali bi vunu u valjaricu, otišli da potkuju konje, oklepaju sekire i motike, kupe potrepštine. Za tih nekoliko dana čekanja morali su negde da prespavaju i smeste stoku. I tada je postojao seoski turizam, a vodenice, koje su radile 24 sata, bile su centri privrednog i društvenog života. „Cicićeva“ potočara je poslednja na reci. Danas nema redova za meljavu, a i u okolini je mirno. Kaže da opstaje zahvaljujući konceptu „od njive do trpeze“, seje žito, melje ga, brašno prodaje.

- Ovo nije lak način opstanka, ali da iz sela ne bi odlazili mladi, da se stariji vraćaju, vodeničarima bi trebalo omogući da osim meljave brašna proizvode i struju. Vodenice bi mogle da budu atraktivna destinacija za turiste. Vodenica sa vertikalnim kolom em što izgleda jako lepo, em što proizvodi zdravu hranu. Po meni to je način da se pomogne razvoj turizma, zaštiti životna sredina, i da vodeničari, ljudi na selu, dođu do nekih novčanih sredstava, da selo preživi tako što će njegovi žitelji moći da obezbede pristojnu egzistenciju.

Važno da se vodeničari Srbije udruže

D

Vodenica u Gradačkoj Banji

ruštvo vodeničara Srbije osnovano je 06. juna 2010. godine sa ciljem da se obnovi što više starih i oronulih vodenica na srpskim rekama. Društvo broji 70 članova koji se okupljaju svake godine u Lajkovcu, u Markovoj crkvi kod Kumove vodenice na Malu gospojinu.

Njega su osnovali kumovi Slavko Jovanović i Milan Pavlović tako što su 2009. otkupili vodenicu i za godinu dana rada vratili joj autentičan izgled i stavili je u funkciju.

Udruženje „Morava“ u Aleksincu registovano aprila 2015. i broji 40 članova. Osim revitalizacije starih vodenica i vodenica potočara, cilj udruženja je da podstakne poljoprivredne proizvođače da na svojim njivama sade stare žitarice, speltu i heljdu, koje su danas, zbog opšteg zahteva za zdravijim načinom ishrane, tražene na domaćem i inostranom tržištu, a ne izuskuju mogo ulaganja.

Sve što se proizvede ima kupce Tradicionalna srpska jela

U Etno selu Bistrica (opština Petrovac na Mlavi), koje je 1986. godine proglašeno za spomenik kulture, na Bistričkoj reci, od 2012. godine održava se privredno-turistička manifestacija „Dani vodeničara i pomeljara“. Na Bistričkoj reci, u dužini od pet kilometara od njenog izvora, u podnožju planine Veliki Sumorovac pa do izlaska iz sela, nanizano je osam vodenica i jedna valjarica. Sve vodenice su stare skoro dva veka, ali i dalje rade.

Pretpostavlja se da danas u Srbiji ima 700 vodeničara koji su van udruženja i deluju samostalno.

Zašto je važno da se vodeničari udruže?

Jedino tako imaće pravo da podnesu amandmane o zaštiti vodenica, insistiraju na uspostavljanju zanimanja - vodeničar, da proizvodi iz vodenice budu propisno deklarisani i ljudi znali šta kupuju.

Vodenica na slici čuvenog slikara Milutina Dedića

65

Golf City centar u srcu Novog Sada

U

okviru novosadskog Sportsko-poslovnog centra „Vojvodina“ (SPENS), otvoren je „Golf City“ centar, jedinstven sportsko-turistički kompleks u Srbiji.

Cilj ovog, za grad važnog projekta, jeste promocija golfa putem organizacije škole golfa, rekreacije, aktivnosti u skladu sa sportskim duhom, etičkim principima i zdravim načinom života. „Golf City“ centar razvija aktivnosti promocije sa željom privlačenja pre svega dece, rekreativaca, iskusnih golfera, ali i svih spremnih na druženje uz ovaj, po rečima Saše Jokića, „najmasovniji individualni sport na svetu“.

- Sadržaji „Golf City“ centra su između ostalih, „Driving range“ - za ispucavanje odnosno mesto dugih udaraca, gde može da se trenira sa svim štapovima; „Putting green“ - za vežbanje završnog udarca na zastavicu; „Putting course“ - mini golf teren sa devet polja za takmičenje i vežbanje kratkih udaraca na rupu.

Takođe smo postavili i golf simulator na kojem može da se trenira, ali i odigra svih 18 rupa na nekom od 20 svetskih golf terena, a u zatvorenom prostoru, što je i atraktivno i zgodno, kako za treninge, tako i za one koji žele da igraju ali nemaju vremena da odu na veliki teren. To sve omogućava svakom ko dođe u „Golf City“ centar da može da odigra svoju partiju golfa - objašnjava gospodin Jokić.

Rad „Golf City“ centra organizovan je po principu Golf akademije u trajanju od 12 sati, posle čega se do bija zelena karta i mogućnost igranja na terenima širom sveta.

Još jedan od važnih ciljeva „Golf City“ centra je razbijanje predrasude da je golf skup, elitni sport, jer bukvalno svako može da ga priušti. Posebno je atraktivan za mlade, što su iskusili neki od naših mladih golfera koji su primećeni od skauta nekih američkih koledža i postali njihovi studenti sa bezmalo punim stipendijama. Osim nastavka školovanja otvaraju se uslovi za

66

kvalitetnim bavljenjem ovim sportom.

U okviru „Golf City“ centra nalazi se i Club House, mesto okupljanja i druženja, koje je po pravilu u prijatnom ambijentu.

Sve to uspeli su da uklope domaćini ovog kluba, koji je za vrlo kratko vreme stekao brojne pristalice uživanja na ovakav način.

Osim za trenutke predaha, Club House je predviđen i za team building i korporativna okupljanja. I u tom segmentu je pridobio brojne klijente zadovoljne konkretnim aktivnostima i organizacijom istih.

Po njima, najveća privilegija je da nauče osnove ove zanimljive igre, od pravila u golfu do udaraca, odigraju svoj prvi turnir, a sve to uz jedno lepo druženje.

Club House je predviđen za organizaciju prezentacija, promocija, kulturnih događaja, predstava kao i muzičkih događaja.

- Ideja je da „Golf City“ centar živi ceo dan, što je omogućeno programima u Club House, ali i reflektorima koji dozvoljavaju igranje golfa svakog dana do 23:00 - kaže gospodin Jokić i sve su indicije da će tako i biti. „Golf City“ centar je prostor posvećen pre svega jednom atraktivnom sportu.

Osim što će vidno pojačati turističku ponudu grada, nije teško pretpostaviti ekspanziju golfa ne samo na teritoriji Novog Sada, već i cele Srbije, jer dobar primer svi rado slede.