Topsrbija br23

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

Decembar 2019. • Besplatan primerak

NAJBOLJE

www.topsrbija.com

IZ SRBIJE broj 23

PAKETI SA POPUSTOM DO 17% ZA PERIOD 01. DEC. 2019. - 31. MART 2020.

SPECIJALNI Paketi kreirani da Vam pomognu da putujete i brinete o svom zdravlju i lepoti

Živeti sa dijabetesom Edukacija, dijagnostika, terapija i prevencija komplikacija dijabetesa.

4

od 3.470 din

MEDICINSKA PAKETA KOJI ĆE VAS KUĆI VRATITI

Pokret bez bola Paket je namenjen gostima sa oboljenjima koštano-zglobnog sistema.

ZDRAVE I SNAŽNE

3

od 3.470 din

RELAX PAKETA KOJI ĆE VAS KUĆI VRATITI

ODMORNE I PREPOROĐENE

Brza dijagnostika Kompletna dijagnostika i provera zdravstvenog stanja za 5 dana.

od 5.210 din

U CENTRU VRNJAČKE BANJE

VAŠA TOP DESTINACIJA ZA ZIMU 2019/20.

VRHUNSKA ZDRAVSTVENA I SPA USLUGA UZ MINERALNE VODE

Specijalna bolnica Merkur

Bul. srpskih ratnika 18

36210 Vrnjačka Banja

tel. 036 51 55 141

www.vrnjackabanjamerkur.com

rezervacije@vrnjcispa.rs

Pronađi svoj put

Find your Way

Fleksibilno vreme traži fleksibilne ljude.

Flexible time requires flexible people. If a perOnaj ko ide u školu ne znači da će raditi son goes to school, it does not mean that they will u struci, a posao nikog ne čeka. Nema siwork in the profession they were educated for; gurnih firmi, niti izvesnosti rada u istoj do and a job awaits no one. There are no secure firms, penzije. or certainty to work in them until retirement.

Bilo da je reč o tzv. „državnom“ poslu ili Whether it is so-called “public” business or privatnom biznisu, držati se „ fotelje“ (zaprivate business, sticking to „an armchair“ (earnrade?) ili razvijati svoju idejnost i kreativing a living?) or developing your own ideas and nost, najčešća su pitanja mlađe, a neretko i creativity are the most common questions of the predstavnika srednje generacije. Zanemariyoung and often of middle-aged people. If we mo li branše i status, savremeno poslovanje disregard trades and status, modern business prepretpostavlja povinovanje načinima rada, supposes compliance with modes of operation, podrazumevanim ali nedovoljno potenciraimplied but not sufficiently emphasized, because nim, jer se ne radi o ekonomskim i finanit is not about economic and financial moments, sijskim momentima, već onim važnijim, but those more important, moral and human.

Elizabeta i Mihailo Berček moralnim i ljudskim.

The first two commandments MOSES received Prve dve zapovesti koje je MOJSIJE dobio na Sinajskoj on the Mount Sinai speak of love - love for the God, for yourself, and for gori govore o ljubavi - ljubavi prema Gospodu, prema sebi your neighbour. While the first one is the matter of free will, without the i bližnjem. Dok je prva stvar slobodne volje, bez druge dve other two there is no positive business, which they call professional success. nema pozitivnog biznisa, koji nazivaju i profesionalnim Who does not love themselves cannot love others, either. In the absence of uspehom. Ko ne voli sebe ne može voleti ni druge. U odsu- self-love, there is a lot of self-reproach and misunderstanding, lack of constvu ljubavi prema sebi puno je samoprekora i nezumevanja, fidence. To love ourselves is not selfish but necessary, because only when odsustvo samopouzdanja. Voleti sebe nije sebično već nužno, we love ourselves, we do everything for the benefit of ourselves, and we do jer tek kada volimo sebe činimo sve na dobrobit nas samih, good to others as well. čineći i dobro drugima.

Take matters into your own hands. Life is a set of calculated risks and no Uzmi stvar u svoje ruke. Život je skup proračunatih rizika matter how much it is planned and measured, every attempt stands a chance i koliko god da se planira i meri, svaki pokušaj ima šanse i of both success and failure. Therefore, one should not wait, waste time, but za uspeh i za neuspeh. Zato ne treba čekati, gubiti vreme, već keep trying. pokušavati.

When something is acquired, one ought to start thinking about others.

Kad se nešto stekne, treba početi razmišljati o drugima. Ko The one, who has something, should think of those who have nothing or ima nešto treba da misli na one koji nemaju ništa ili imaju have little. Help is also a support, advice, providing possibilities. The one, malo. Pomoć je i podrška, savet, davanje mogućnosti. Ko who wants to gain something, has to give something too. And that is the hoće nešto da dobije mora nešto i da da. A to je početak sa- beginning of cooperating, connecting, teaming up. Not a single business in radnje, povezivanja, udruživanja. Niti jedna delatnost u sa- the modern world can be viewed in isolation. Isolation equals excommunivremenom svetu ne može se posmatrati izolovano. Izdvoje- cation. What connects in business needs not to be either love or empathy but nost jednaka je izopštenosti. Ono što spaja u poslu, ne mora interest. The mutual one. biti ni ljubav, ni empatija, već interes. Obostrani.

Cooperatives, winemakers, higher education institutions, entrepreneurs, Zadruge, vinari, visokoobrazovne institucije, preduzetni- socially responsible companies are examples of implementation of these ci, društveno odgovorne kompanije, su primeri sprovođenja business development postulates. There are no cooperatives without co-opovih postulata poslovnog razvoja. Nema zadruga bez zadru- erators and subcontractors, winemakers without fellow winemakers and gara i kooperanata, vinara bez kolega vinara i proizvođača other products producers in the local environment concerned; knowledge drugih proizvoda date lokalne sredine; znanja stečena u viso- acquired in higher education is of no importance without implementation kim školama nemaju značaja bez implementacije u praksi... in practice ...

U ovom izdanju magazina TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ This issue of TOPSRBIJA-BEST FROM SERBIA is about those who SRBIJE reč je o onima koji ništa nisu prepustili slučaju, već have left nothing to chance, but have made their ideas come true and have ostvarili i žive svoje ideje. Ponekad originalne, ponekad pro- lived their ideas which are sometimes original, sometimes tested, but with verene, ali sa ličnim potpisom. U svetu sve bržeg ritma, ko- a personal signature. In the world of the fast-paced rhythm, which has been jeg tehnološka dostignuća čine sve manjim, oni su pronašli becoming smaller and smaller by technological state-of-the-art, they have mesto za sebe. found a place for themselves.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije Mihailo Berček, Chief Editor TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE TOPSRBIJA – BEST IN SERBIA

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 23 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, Milan Milojić, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: iz Srbije Hotel OLIMPNajbolje Zlatibor Glavni urednik Mihailo Miladina Pećinara 1Berček -2019. Decembar – Novi Sad 31315 Zlatibor Agencija za izdavanje novina Berček&Berček +381–(0)31 555 2019.

Ilustr.;842 30 cm +381 puta (0)31 848 054 Četiri godišnje ISSN 2334-6027 faks: +381 (0)31 841 953 COBISS.SR – ID273937671 hotelolimp@mts.rs

http://www.hotelolimp.com

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77060 6 52 51 50 069 44 55 777

Crveni/Red Taxi u korak sa najnovijom tehnologijom, ali i više od toga

C

rveni/Red Taxi - jedini taxi koji vozi i nagrađuje, započeo je drugu deceniju rada uvodeći još jednu novinu, koja i nadalje obezbeđuje čelno mesto po kvalitetu usluga kada su taksi vozila u pitanju, a što se ogleda pre svega u broju poziva.

Gospodin Mile Grandić, vlasnik Crveni/Red Taxi-ja, ističe da se novim programom dobilo pre svega na bezbednosti putnika, što je primarna briga ove kompanije.

- Trudimo se da konstantno pratimo tehnološki razvoj i da naš rad svaki dan unapređujemo. Zahvaljujući novom programu uspostavljena je potpuna kontrola bezbednosti jer svakog momenta možemo da ispratimo ako neki vozač vozi brže od dozvoljenog, bilo da se radi o gradskoj ili zoni van grada. Ako vozi iznad propisane brzine sistem ga opominje da smanji brzinu. Čak i ako to ne uradi, protiv takvog vozača primenjujemo disciplinske mere. Zbog bezbednosti putnika niko od vozača ne sme da se ponaša mimo pravila.

Crveni/Red Taxi je i do sada slovio za jedan od brendova grada, status zaslužen pre svega po bezbednosti i korektnosti pruženih usluga. Crveni/Red Taxi u voznom parku od 450 vozila nema nijedno starije od osam godina, niti zabeležen incident u saobraćaju. Strogo se vodi računa o tehničkoj ispravnosti vozila i pored zakonske regulative koja obavezuje da svakih šest meseci svako taksi vozilo ide na tehnički pregled, u ovoj kompaniji se konstantno vrši provera njihove ispravnosti. Veliki se značaj polaže na higijenu

4

vozila, ali i vozača. U komapniji smatraju da se bezbednost putnika ne odnosi samo na bezbednost u saobraćaju već i higijensku bezbednost u vozilu, pa se, posebno klime u vozilima, svakodnevno dezinfikuju. U vrelim letnjim danima vozači Crvenog/Red Taxi-ja su u obavezi su da voze pod klimom, i da ne otvaraju prozore, osim ukoliko to stranka izričito ne zahteva.

- Zahvaljujući novom programu želimo da naše stranke mogu da plate svoj račun čipovanom kreditnom karticom ili mobilnim telefonom, jer je to ovaj program spreman da podrži, ali imamo problem da nađemo banku povezanu sa takvim sistemom plaćanja.

Naredni zadatak koji je Crveni/Red Taxi spreman da izvrši, a u cilju pružanja sveobuhvatne usluge svojih građana, je nabavka bar dva vozila namenjena za prevoz invalida. Zbog neophodnih dozvola za to im je potrebna pomoć Gradske uprave i Grada, što ne bi trebalo da predstavlja problem jer u Novom Sadu, gradu poznatih paraolimpijaca i svetskih šampiona, ali pre svega građana kojima je potrebna ova vrsta pomoći, za sada nema niti jednog specijalizovanog vozila - Mislim da je i u ineresu grada da ima takva vozila, koja bi mi obezbedili, i po dva vozača za svako. Od toga kompanija ne bi imala nikakve finansijske koristi, osim imidža da u svom posedu ima vozila koja zadovoljavaju potrebe svih svojih građana - rekao je gospodin Mile Grandić.

SADRŽAJ Naslovna strana: Foto: Milan Milojić, model: Doris Đurđević, kreator: Eymeric Francois . ....... 1 Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja .................... 2

u preduniverzitetskom obrazovanju . ............................. 30 Andreja d.o.o. u susret budućnosti . .............................. 31

Pronađi svoj put ............................................................... 3

Traminac i Magis prva vina Vinarije Probus Vineyards ....................................... 32, 33

Find your Way . ................................................................ 3

Kakav si kao čovek .................................................. 34, 35

Revija TopSrbija-Najbolje iz Srbije - Impresum ............. 3

Razvoj ruralne sredine zavisi od kreativnih žena........... 36

Crveni/Red Taxi u korak sa najnovijom tehnologijom, ali i više od toga . ...................................... 4

Najbogatiji deo Srbije neiskorišćen ............................... 37

Revija TopSrbija-Najbolje iz Srbije br. 23 - Sadržaj ....... 5 Zlatna godina za Serbia Fashion Week ............................ 6 Priznanje za kvalitet i inovativnost ................................... 7 Mladi besednici, jedni od heroja sadašnjice .................... 8 Najbolja mlada naučnica Srbije 2019 ............................... 9 Kada hrana postane umetnost ........................................ 10

Iskonska veza sa decom i prirodom ............................... 38 Natura Balcanica korak po korak do jedinstvenih proizvoda na tržištu .............................. 39 U Srbiji pobeđuje kvalitet .............................................. 40 Bezglutenska ishrana je rešenje za mnoge zdravstvene probleme . .................................. 41 Leblebija - ukusna i lekovita biljka na srpskom tržištu... 42 Potrebna sistemska rešenja za rehabilitaciju sela .......... 43

PMF za bolje razumevanje nacionalne i poznavanje svetskih kuhinja ........................................ 11

Prva Poljoprivredno Socijalna Zadruga ......................... 44

Gastro (s)kup Srbije i brendiranje nacionalne gastronomije ................................................ 12

Srbija na putu da postane razvijena gljivarska nacija .... 46

Promocija Interreg - IPA prekograničnog projekta i žiga garancije kvaliteta tradicionalnih prehrambenih proizvoda „TASQ“ ................................. 13 Privredna komora Vojvodine okupila više od 10.000 predstavnika privrede tokom 2019. godine . ............ 14, 15 Prvi rezultati BSC projekta Jaka žena-snažno selo . ...... 16 Lična donacija Lise Brown Klubu žena Belo Blato ...... 17 SAVACOOP donirao plastenik i rasad .......................... 17 Oplenačka berba, tradicija i narodno stvaralaštvo ......... 18 EDEN 2019 opštini Pećinci ........................................... 19 Korak dalje Sajma turizma u Kragujevcu . .................... 20

Bez saradnje nauke i struke nema napretka ................... 45 Edukacija malih gljivara u programu MGSS . ............... 47 A’storia - Aleksandrova priča o brendu . ........................ 48 Irig - od fruškogorskog do vinskog prestonog grada ..... 49 XII Dan mladog vina Portugizera, II u Irigu ................. 50 Dan Pinolea Vinarije Vinum .......................................... 51 Brendiranje vinorodne Šumadije ................................... 52 Šumadijska šljivovica među najboljim u svetu . ............. 53 Vozač i konji, jedna duša ............................................... 54 WinterGarten - zimska bajka u kojoj je sve realno ........ 55 Povratak u detinjstvo ..................................................... 56

Posetite Republiku Srpsku ............................................. 21

Ekspanzija banatskog turizma - Zrenjanin 2019-2020 ................................................... 57

Da sa Vi pređemo na Ti . ................................................ 22

Bogata turistička ponuda Sijarinske Banje .................... 58

Prvo oko Kragujevca ..................................................... 23 Predstavljeno softversko rešenje SiloNET................ 24, 25

Vek Slovačkog kulturnog centra Pavel Jozef Šafarik iz Novog Sada ................................ 59

FINS - Mesto susretanja nauke i privrede ..................... 25

Narodni muzej Zrenjanin ili Mnemosinin dom ....... 60, 61

Pametne fabrike i 4.0 revolucija u Srbiji ....................... 26

Bitka na Čegru ......................................................... 62, 63 Wellness je sve ono što vas čini srećnim ....................... 64

Centar za društvene inovacije otvoren u prostorijama VMC u Temerinu ................................... 27

Život u skladu sa prirodom ........................................... 65

Zoo Planet - mesto gde se životinje smeju .................... 28

Samba kafa, Vrbas ........................................................ 66

Janin raj - mesto u kojem se jede zdravlje ..................... 29

Hotel Olimp, Zlatibor .................................................... 67

Predstavljamo Leksikon stvaralaca

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu .......... 68

5

Zlatna godina za

SERBIA FASHION WEEK

Svetlana Horvat, Eymeric François i Bata Spasojević

6

P

redsednica Nacionalne komore za modu Srbije i festivala Serbia Fashion Week (SFW), gospođa Svetlana Horvat, ne krije zadovoljstvo rezultatima godine koja je na izmaku.

Za SFW 2019. je bila godina ispunjenja mnogih, brižljivo pripremanih planova tokom prethodne godine.

- Raduje nas da smo došli u poziciju da iz celog sveta traže saradnju sa nama.

Sećam se početaka, kada smo mnogo putovali i ubeđivali ljude iz posla da dođu u Srbiju, vide SFW i razmisle da, makar u nekom segmentu, prihvate saradnju sa nama. Ta su vremena iza nas i mogu slobodno reći da sada ubiramo plodove izuzetno napornog rada s početka ove priče - priseća se gospođa Horvat.

Danas je SFW respektabilna modna manifestacija na globalnom nivou. Svako ko se na ozbiljan način bavi modom u svetu zna i za SFW, Novi Sad i Srbiju.

SFW postala je priznat i poznat srpski brend. I ove godine održana su dva SFW, a jesenji je oborio sve rekorde - u broju posetilaca po reviji, ukupnom broju posetilaca, pregledima na društvenim mrežama, 1.100.000 Instagram pregleda u 5 dana. Početkom godine potpredsednica SFW-a, Anita Ivković je boravila u Uzbekistanu, te su ovaj period godine obeležila nova partnerstva: sa Uzbekistanom, Kirgistanom i Kazahstanom, i otvorila mogućnost da srpski dizajneri, naredne 2020, predstave svoje kolekcije u ove tri zemlje.

- Pripremili smo, i putem naših ugovora u Milano poslali dizajnerke Suzanu Perić na Mad Mood Milano Fashion Week, a Sanju Veličković na European Fashion Union talents - Milano Fashion Week.

Osnovali smo Defile a Paris - sopstvenu platformu na Paris Fashion Week-u, na FWO kalendaru PFW. Pripreme za to su trajale duže od godinu dana, s obzirom da je PFW najprestižniji i najznačajniji FW u svetu. Od ove godine Srbija ima širom otvorena vrata za svoje talente u najvažnijem modnom gradu na svetu - Parizu - s ponosom je istakla naša sagovornica.

U okviru prolećnog izdanja SFW, u saradnji sa Sekretarijatom za privredu i turizam Vlade APV organizovano je takmičenje „Mr. & Mrs. Bottle“, svojevrsna sinergija mode i vinske industrije. Dizajneri su imali zadatak da „obuku“ flaše vina u interesantnu i originalnu odeću.

Na sjajnoj izložbenoj postavci polufinalista izabrano je deset finalnih radova, koji su u okviru Defile a Paris prezentovani na Vinskom salonu vojvođanskih vina-

ra, i na najbolji način ova dva segmenta (modni i vinski) predstavljeni francuskoj javnosti. SFW je u Parizu bila organizator revije dizajnera iz celog sveta, sa akcentom na sedam dizajnera iz Srbije.

Kreatori iz Srbije su tokom cele 2019. putovali po svetu, zahvaljujući brojnim ugovorima koje je SFW potpisao u proteklih sedam godina. U oktobru je SFW reprezentovao Srbiju na najvećoj Nedelji Dizajna u Kini, a od svih zemalja učesnica ovog velikog sajma, samo osam zemalja, među kojima i Srbija, imalo je čast da njeni predstavnici, kao govornici, učestvuju na konferenciji i predstave svoju zemlju i manifestaciju.

SFW je postao partner najvećoj nedelji dizajna u Kini - „zemlji u koju je budućnost stigla“, rekla je direktorice, i dodala da to otvara neverovatne mogućnosti za dizajnere i umetnike iz naše zemlje u budućnosti, a rezultati ovog uspeha će se vrlo brzo osetiti, jer je Kina zemlja ekspanzivnog rasta za čije se tržište bore najjače ekonomije sveta.

Getty Images, jedna od najpoznatijih svetskih foto agencija i stock baza fotografija, od ove godine je partner SFW. Globalno je poznato da oni prate samo velike svetske događaje.

U 2019. SFW je pokrenuo saradnju sa Privrednom komorom Vojvodine (PKV), čime je taj izuzetno važan - privredni aspekt implementiran u Srpsku Nedelju Mode.

- Lepo je kada ljudi i institucije u našoj zemlji prepoznaju ono što smo uradili.

Oni to pokazuju aplauzima, lepim rečima i nagradama. U 2019-toj izdvojila bih dve - „Najbolji modni događaj u Srbiji“ i „Najbolji modni događaj na Balkanu“, a mi bi dodali i priznanje za DAMU GODINE REGION 2019, iz aprila ove godine.

Već u januaru SFW kreće put Argentine i potpisuje protokol o saradnji i razmeni dizajnera, pa će 2020., pored značajnih projekata, označiti i početak predstavljanja srpskih dizajnera na tetitoriji Latinske Amerike.

Saradnja sa Fondacijom Novi Sad 2021 u okviru koncepta za SFW za 2021 teče intenzivno, jer je poznato da je SFW sastavni deo Kulturne prestonice Evrope 2021 još od aplikacionog procesa. Na sve izazove i zahteve SFW tim je spreman da odgovori jer iza sebe ima znanje, iskustvo i ljudske resurse, zajedno sa Fondacijom 2021 i brojnim saradnicima i partnerima širom sveta. U 2020. SFW priprema još neke sjajne stvari. Koje? Neka to ostane za drugi put.

P

restižna Povelja sa imenom Miše Anastasijevića, uglednog srpskog trgovca, kapetana, dobrotvora i zadužbinara, na svečanosti održanoj 18. decembra, u sali Matice srpske u Novom Sadu, „za znanje i požrtvovanje“ dodeljena je dr Nataši Pavlović, direktorici Turističke organizacije Vojvodine (TOV). U obrazloženju stoji da je „tokom školovanja i poslovnog angažmana istraživala i posebno se zalagala za unapređenje preduzetništva u turizmu. Bila je angažovana na više projekata, domaćih i stranih, kao istraživač ili kao ekspert iz oblasti turizma i time stekla vredna iskustva u projektnom menadžmentu i menadžmentu destinacije“.

- Velika je čast i zadovoljstvo danas biti ovde, posebno u svojstvu laureata. Ovu nagradu smatram zajedničkim postignućem mene i mog tima, jer kao pojedinac mogu nešto da osmislim, ali samo sa ovim malim timom TOV-a priznanje dobija pun smisao - rekla je tim povodom dr Pavlović i nastavila: - Poslednje tri godine intenzivno smo radili na promociji Vojvodine. Aplicirali smo na brojnim projektima, ostvarili, nama veoma važnu, zavidnu saradnju sa medijima, osmislili i realizovali promo ture po turističkoj destinaciji Vojvodini, uspostavili dobru saradnju sa privredom, lokalnim turističkim organizacijama, trudeći se da odgovorimo njihovim zahtevima i da postignuti rezultati budu vidljivi.

Kada je sredinom 2016. stupila na dužnost direktorice TOV-a, jedan od prvih zadataka je bio da sve lokalne turističke organizacije (njih 45) stavi pod jedan krov, omogućavajući zajedničke nastupe bez ograničenja i barijera, bilo u finasijskom, prostornom i drugom smislu, na manifestacijama i sajmovima, predstavljajući Vojvodinu u regionu i svetu objedinjenom ponudom.

- Uspeh u turizmu pre svega zavisi od ljudi. Možemo da pričamo da je za turizam presudna infrastruktura, ali ona nema emociju koju turista traži. Moj rad i rad mojih saradnika baziran je na čestom kontakntu sa lokalnim turističkim organizacijama, sa turističkom privrednom.

Dr Nataša Pavlović Trudili smo se da predviđen budžet iskoristimo najbolje. Ova godina je započela otvaranjem Info centra (Mihajla Pupina 18), u kojem su prezentacije opština, preduzetnika, proizvođača hrane, i svih onih koji se na neposredni ili posredni način bave turizmom, sve redovnije i češće objašnjava direktorica.

Takođe je dodala da je uložen maksimalan trud u sve aktivnosti TOV-a: od promocija Vojvodine u zemlji, regionu i na dalekim tržištima, uvođenja savreme-

nih tehnologija, apliciranja na projektima, ali da se to posmatrajući kroz prizmu postignuća, isplatilo.

Možda najatraktivnija manifestacija, ustanovljena po dolasku dr Nataše Pavlović na čelo TOV-a, bila je serija prezentacija nazvana „Dani Vojvodine“, odnosno predstavljanje turističkih proizvoda ove regije u Rumuniji, Mađarskoj, Austriji, Sloveniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Grčkoj, zajedno sa TO Srbije. Njiihov učinak, zahvaljujući pre svega ostvarivanjem direktnim kontaktom sa publikom, višestruko se odrazio na porast broja turista iz ovih zemalja. Uspostavljanjem dobre saradnje sa TO Beograda, TO Srbije i zajedničkim nastupima TOV-a, obezbeđen je zapažen i atraktivan nastup Vojvodine i Srbije, svake godine drugačiji, nudeći iz prebogate ponude nove i nove turističke proizvode. Zato, po rečima dr Pavlović, turizam čini mreža ljudi i njihovog odnosa, koja će pospešiti i dovesti do rezultata koje svi mi pruželjkujemo.

Novinarskim turama obilaska „Vojvodine u svim godišnjim dobima“ prisustvovali su novinari i blogeri, ove godine TOV je aktivirala sajt: www.vojvodina.travel, osavremenjen novim alatima, Mobilna aplikacija se svakodnevno ažurira, a tu je i digitalni vodič kroz APV. Direktorica je najavila novu prolećnu turu, i konferenciju „Better Places to Live Better Places to Visit“ u okviru Evropske prestonice kulture 2021 Novi Sad i Evropske prestonice mladih 2019, od 22 - 24. juna u Novom Sadu.

- Pre dve godine TOV je učlanjen u mrežu održivih i konkurentnih regiona kao jedini region van EU. Konferencija, za koju odavno teku pripreme, okupiće brojne učesnike iz zemalja EU, gde ćemo mi, kao primer dobre prakse, ući u strategiju EU kada je turizam i održivi turizam u pitanju - objasnila je dr Nataša Pavlović.

7

Mladi besednici, jedni od heroja sadašnjice

U

amfiteatru Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, u utorak 19. novembra, održano je deseto, jubilarno takmičenje u „Besedništvu“, na kojem su pored beseda studenata Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu svoje besede govorili maturanti novosadskih gimnazija: „Isidora Sekulić“, „Jovan Jovanović Zmaj“, „Laza Kostić“ , Karlovačke gimnazije i Računarske gimnazije „Smart“.

Koliko je jezik inspirativan i dovoljan razlog okupljanja mladih danas i koliko je u društvu poželjna, a među mladim intelektualcima prihvatljiva sadržajna misao, moglo se videti u „borbi“ mladih učenika i studenata da odgovore na ovogodišnje zadate teme: „Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred.“ (Živojin Mišić) za kategoriju učenika, i „Vaša dela su besmrtna“ u znak sećanja na Cersku bitku, o kojoj su govorili studenti. Žiri koji je radio u sastavu: prof. dr Marko Carić, rektor Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu - predsednik žirija; prof. dr Mirko Kulić, dekan Pravnog fakulteta; prof. emeritus, dr Aleksandar Radovanov, prof. dr Milan Počuča, prodekan za nauku, kvalitet i razvoj i prof. dr Predrag Mirković, prodekan za nastavu, svi sa Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, doneo je odluku da je najbolja u mlađoj kategorije ove godine bila Teodora Škrbić, maturantkinja Gimnazije „Laza Kostić“, a u starijoj, Mirjana Dupor, studentkinja četvrte godine Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe - VŠJ Beograd.

Tom prilikom dekan fakulteta dr Mirko Kulić je rekao da se po pravilu na svim Pravnim fakultetima održavaju takmičenja u besedništvu, jer je govornička sposobnost, kao i tehnike javnog nastupa, važan preduslov za njihov budući rad.

Ovo takmičenje je i afirmacija znanja, ali i truda i rada tokom priprema i školovanja u celini.

- Cilj nam je negovanje lepe reči i da kod

8

Teodora Škrbić

Mirjana Dupor

studenata razvijamo govorničke sposobnosti, To učesnike obavezuje da saznaju neke nove činjenice, da se nadmeću međusobno razvijajući zdrav rivalitet. Smatram to jednom pozitivnom aktivnošću koju iz godine u godinu uspešno sprovodimo održavajući visok nivo i postižući dobre

li. Neko od učenika je rekao da su nam „preče tuđe vrednosti od naših“, i sasvim je bio u pravu. Treba da se vratimo našim iskonskim vrednostima, da poštujemo kulturu, jezik, tradiciju, pismo, negujemo i poštujemo one čija su dela besmrtna - rekao je dr Kulić.

Nazivajući takmičare najreprezentativnijim predstavnicima današnje omladine, danas nažalost u manjini, suprotstavljajući im većinu onih koji odrastaju uz rijaliti i druge niskobudžetne programe i jeftine zabave, podseća da smo, kao društvo, zaboravili da vaspitavamo mlade generacije. Značajno mesto u tom procesu treba da ima ljubav prema otadžbini, ljubav prema svom narodu.

- Ne mislim da druge narode treba da ignorišemo, ali treba da se poštuju dela onih koji su dali život za slobodu zemlje

Zajednički snimak organizatora i učesnika u takmičenju rezultate. Na ovaj način, kroz „intelektualnu zabavu“ trudimo se da obeležimo važne stranice naše istorije. Ove godine smo apostrofirali Cersku bitku i reči Živojina Mišića, podsećajući na naše junake, vojskovođe, koji su izvojevali prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Dobro je da na ovakvim primerima pospešujemo patriotizam, na koji smo pomalo zaboravi-

u kojoj živimo, da heroji naše prošlosti budu heroji naše sadašnjosti, a ne oni koji se sami nameću ili ih nameću pojedini mediji, nanoseći štetu posebno mladima i odvode ih u pogrešnom pravcu. Treba što više ovakvih manifesacija, da društvo organizovano krene da razvija pozitivne vrednosti kod mladih ljudi, iskoreni negativne - istakao je prof. dr Mirko Kulić.

Najbolja mlada naučnica Srbije 2019

P

restižna nagrada Danubius Young Scientist Award za najboljeg mladog naučnika iz Srbije za 2019. godinu, koju od 2011. godine dodeljuju Federalno ministarstvo za nauku istraživanja i ekonomiju Austrije (Bundesminister für Wissenschaft, Forschung und Wirtschaft), i Institut za Dunavsku regiju i Centralnu Evropu (Institut für den Donauraum und Mitteleuropa), u 14 zemalja Podunavske regije, ove godine pripala je mladoj Leskovčanki, dr Aleksandri Cvetanović, naučnoj saradnici angažovanoj na studijskom programu farmaceutsko inženjerstvo na Katedri za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo na Tehnološkom fakultetu Univerziteta Novi Sad. Kao jednom od dobitnika, dr Aleksandra Cvetanović će zajedno sa ostalim dobitnicima iduće godine boraviti u Joint Research Centru u Ispri.

Danubius Young Scientist Award dodeljuje se na osnovu broja i kvaliteta naučnih radova, prepoznatljivosti mladog naučnika na domaćem i svetskom nivou, uključenosti u domaće i ino projekte, uključenosti u rad različitih istraživačkih grupa van granica zemlje. Da bi se mladi naučnik našao u konkurenciji njegovo istraživanje treba da je relevantno za Dunavski region, i da rezultati tog istraživanja mogu doprineti poboljšanju u regionu.

- Bavim se izolacijom bioaktivnih molekula iz različitih prirodnih izvora, u ovom slučaju, izlolacijom biomolekula iz različitog biološkog otpada, što je u skladu sa strategijom EU i Podunavlja i „pametnim“ iskorišćenjem otpada uz pomoć „zelenih“ tehnologija, potpuno bezbednih po okolinu. Na ovaj način se otpad iskoristi za dobijanje hemikalija koje se dalje koriste za različite vrste proizvoda, sve na zeleni način, bez toksičkih materija i posledica po životnu sredinu. Ovo je tek u povoju, ali ima velikih potencijala da bude primenljivo. To i jeste jedan od parametara nagrade, koliko je naučni rad aplikativan. Nije stvar baviti se naučnim istraživanjem radi istraživanja već doći do primenljivih saznanja koja donose izvesni boljitak, napredak u jednoj obla-

sti. U takvim tehnologijama investicioni troškovi su u startu visoki, ali dugoročno gledano rešava mnoge probleme, pa je na duge staze isplativo.

Dr Aleksandra Cvetanović je i ovogodišnja dobitnica Oktobarske nagrade Grada Leskovca. Kaže da je za nju pri-

Dr Aleksandra Cvetanović znanje koje dolazi od rodnog grada bilo jedan od najemotivnijih trenutaka, jer za razliku od svih drugih nagrada i priznanja, ono koje vam dodele sugrađani, ljudi sa kojima ste odrasli, ima neki dublji smisao, daje neku širinu.

Dr Aleksandru Cvetanović za sebe kaže da je obična osoba, puna entuzijazma i energije da radi i stvara, koju razmenjuje sa saradnicima, prijateljima, porodicom.

Privatno je zaljubljenik u rusku kulturu, ruski jezik. Nekoliko meseci je boravila u Ruskoj Federaciji na postdoktorskom istraživanju, gde je uskoro očekuju nova istraživanja u trajanju od nekoliko meseci, što joj je profesionalno veliki benefit, i nešto što je privatno ispunjava i ostvaruje. Jedan deo istraživanja se naslanja na istraživanja kojima se bavi na matičnom

fakultetu, a jedan deo je potpuna novina, novo istraživačko polje, što je veoma izazovno. Sa kolegama sa Moskovskog državnog univerziteta (Московский государственный университет имени М. В. Ломоносова), i iz Ruske akademije nauka (Росси́йская акаде́мия нау́к), radiće na dizajnu hrane za ruske kosmonaute. Jako inspirativno, novo i prilično zahtevno.

- Mi naučnici smo predodređeni za bavljenje naukom. Od najranijih dana sam postavljala pitanja kako stvari u prirodi funkcionišu. Ta radoznalost je rasla sa godinama i produbljivala se sa nivoom obrazovanja. U jednom momentu sam jednostavno shvatila da je to ono za šta jesam.

Kada sam ušla u svet nauke imala sam dovoljno energije i podsticaja, iz unutrašnjosti mog bića i spolja, adrenalinsku dozu u dovoljnoj količini da se potpuno posvetim istraživačkom procesu i nebrojanom broju sati rada bez da me to opterećuje, već upravo suprotno.

Aleksandra kaže da, nažalost, uslovi za bavljenje naukom kod nas nisu baš najbolji, ali ona to nadoknađuje velikom posvećenošću i ljubavlju za rad, što se pokazalo dolaženjem do željenih rezultata.

Strane kolege se prema njoj ophode sa simpatijom, čak divljenjem. Gde god da je radila, bilo da je to Rusija, Dubai, Kina, kroz razgovor sa kolegama širom Evrope, uverila se da je to tako. Baš zbog toga što su upućeni u to u kakvim uslovima se radi, a koji rezultati ostvaruju i koliko je to poredivo sa onim što oni rade. U tom smislu naš kvalitet nije u zaostatku za njihovim. Na kraju Aleksandra je izjavila: - Volela bih da ostanem ovde. Za mene je rad u mojoj zemlji najdraži, bez obzira na materijalnu dobit koja se može ostvariti u inostranstvu. Ipak se nadam da će doći bolje vreme za mlade u nauci, ali ne samo za one u nauci, i da će naše društvo prepoznati prave vrednosti i naći načina da sistem funkcioniše onako kako bi trebao. Novu energiju daju mi priznanja kao što je ovo, što mi daje snažan motiv za dalji rad - zaključila je dr Aleksandra Cvetanović.

9

Kada hrana

postane umetnost

Z

Milan Radusin

10

a planetarnu popularnost zanimanja - šefa kuhinje, zaslužan je čuveni pariski ŠEF Antoan Karem (Marie Antoine Carême 1784 - 1833.), koji je nauku o kuvanju podigao na nivo umetnosti. Sa kraćim pauzama, taj prestižni status ovog zanimanja zadržan je do danas, iako predikcije nekih znamenitih ljudi XX veka govore suprotno. Naime, časopis Popular Mechanics je na svojim stranicama iz 1950-tih tvrdio da će u XXI veku sva hrana biti isporučivana na kućne adrese u obliku smrznutih briketa. To će biti moderna hrana, a kuvanje će živeti samo u sećanju najstarijih. Početkom prošlog veka, Gustaf Buschhoff, tadašnji predsednik američke asocijacije za pakovanje mesa za The NYT je izjavio da će ljudi u XXI veku jesti samo povrće. I nisu jedini koji su pogrešili, jer je pozicija ŠEFA kuhinje danas jedna od najprestižnijih, a sigurno najtraženijih na svetu. Tajna tog fenomena obajšnjava se željeom za uživanjem.

Onim potpunim, onim kojem može da udovolji samo kakav slasan zalogaj.

Jedan iz grupe najdarovitijih „velikih majstora kuhinje“ nove generacije, onih kojima pripada prošlost, sadašnjost i budućnosti, sigurno je Milan Radusin, ŠEF „Cubo Concept Bar & Restaurant“ iz Novog Sada.

Za sebe voli da kaže da je mlad čovek bogatog iskustva, jer je još kao đak novosadske SŠ „Svetozar Miletić“ deset godina prolazio put od perača sudova do šefa kuhinje u restoranu „Aqua Doria“, jednom od brendova Novog Sada. U restoranu „Cubo“ radi 3,5 godine, nešto više od godinu dana kao ŠEF. Kaže da iza sebe ima složan tim uvek spreman da sprovede nove ideje, i vrlo važnu podršku gospodina

Vladimira Baštovanova, menadžera restorana. Kolegu, Srđana Perića, koji je punih 20 godina karijeru gradio u poznatim nemačkim restoranima smatra desnom rukom.

Njih dvojica su kreatori originalnog stila, novog kvaliteta jela. Ono što probate u ovom restoranu ne možete ni na jednom drugom mestu na svetu.

- Trudimo se da u našem jelovniku budu zastupljena raznovrsna jela koja menjamo, tokom cele godine. Pokušavamo da usavršavamo nova jela, ali samo dokle nam klijenti dozvoljavaju. Novi Sad ne trpi radikalne eksperimente, zbog čega smo nekada imali i problema, pa se trudimo da to ispoštujemo. Restoran dobro radi i to smatramo potvrdom da i mi radimo dobro - kaže gospodin Milan Radusin. „Cubo fest“, festival koji svake godine organizuje njegov restoran, smatra idelanom prilikom da isproba i one provokativnije kombinacije, pusti mašti na volju i vođen instinktom pređe granicu ustaljenog.

Jer, u „Cubu“ je stvaranje jela proces koji se odvija u fazama, od inspiracije, do finalne interpretacije.

Kada je hrana u pitanju, ovaj tim nikada ne ide ispod unapred dogovorenog standarda, pa su i najjednostavnija jela uvek sa primesom neočekivanog, što im daje karakter i rafiniranost.

Ovaj kreativni tim hranu ne deli na onu sa predznakom nacionalnog ili internacionalnog. Hrana treba da zadovoljni sva čula. To je njen smisao.

Da biste bili vrhunski potreban je uporan istraživački rad, volja, ideja, želja za postignućem. Od nivoa aspiracije zavisi krajnje ishodište, koje je ograničeno jedino količinom talenta. A ovde svega ima u izobilju, što se demonstrira na svakom tanjiru.

PMF za bolje razumevanje nacionalne, i poznavanje svetskih kuhinja

Dr

Bojana Kalenjuk, predmeta organizuje vanredni profesvake subote. Ovog, kao sor na Katedri za i u sklopu ostalih termigastronomiju, Departmana za na, studenti se upoznaju geografiju, turizam i hotelijersa po pet kuhinja sveta, stvo, Prirodno-matematičkog konkretno ove subote: fakulteta, Univerziteta u Nopripreme jela iz Koreje, vom Sadu, svoj naučni rad veAmerike, Španije, Ukrazala je za oblast gastronomije, jine i Rusije. hrane i pića, poslednjih nekoCilj ovih predavaliko godina angažovana je na nja je sticanje znanja o predmetu: Kuhinje sveta, za istorijskom razvoju gastudente druge godine master Dr Bojana Kalenjuk stronomije i osnovnih studija iz Gastronomije. Ako gastronomskih karakteriuzmemo u obzir tezu da od ove profe- stika pojedinih evropskih regija, afričsije zavisi vitalnost jedne nacije, lako je kog kontinenta, identifikacija poljopripretpostaviti koliki je značaj i odgovor- vredne, prehrambene i gastronomske nost biti šef, kuvar i koliko znanje treba proizvodnje azijskog kontinenta, razlida stoji iza jednog gospodina/gospođe kovanje karakteristika kuhinja Severne, sa belom kapom, od kojeg se uvek oče- Centralne i Južne Amerike, razumevakuje da bude kreator i od nečeg uobiča- nje i primena određenih kodeksa priprejenog stvori nešto novo. me jela naroda različitih religija.

namirnice i jela vezana za kuhinju te zemlje, razlikuju, razumeju i identifikuju specifičnosti, prepoznaju nosioce ukusa kuhinja koje su uticale na formiranje gastronomije.

Po rečima dr Bojane Kalenjuk, ovakav koncept nastave omogućen je otvaranjem gastronomske laboratorije u septembru 2018. godine, te modernizacijom nastave u pravcu brzog uključivanja, savremenog teoretskog, ali i praktičnog znanja i veština u nastavni proces, i praktično usavršavanje na savremenoj digitalizovanoj opremi. Problem u savladavanju Kuhinja sveta, prema tome, može biti samo (ne) nalaženje autentičnih namirnica zastupljenih u jelima određenih nacionalnih kuhinja.

Katedra za gastronomiju je, sudeći po broju nagrada i medalja sa takmičenja širom sveta, jedna od najtrofejnijih na Departmanu i PMF-u. Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, odnosno članovi Katedre za gastronomiju su deo organizacionog tima koji priprema tim juniora Srbije za nastup na Ku-

Priprema za zvanje šefa kuhinje

Praktičan rad u savremenoj gastronomskoj laboratoriji U Sali 3 u gastronomskoj radionici, vezano za predmet: Kuhinje sveta, našla se sa petnaest reprezentativnih studenata, šefova kuhinja i kuvara iz regiona. Problem njihovog dolaska sa raznih strana je razlog da se nastava iz ovog

Gastronomija ostalih kuhinja sveta je predmet na kojem se studenti master studija upućuju u tajne evropskih, ali i egzotičnih zemalja. Studenti treba da identifikuju elemente koji karakterištu gastronomiju jedne zemlje, prepoznaju

linarskoj olimpijadi, najvećem svetskom gastronomskom takmičenju, 2020. u Štutgartu.

Ulog je veliki jer su na prošloj, u nemačkom gradu Erfurtu, mladi kuvari do 23 godine pokazali svoje umeće osvajanjem bronzane medalje u kategoriji regionalnih timova. Interesantno je da je svaki tim sastavljen od 11 članova, a da su tri člana budućeg srpskog tima studenti PMF-a Novi Sad. Organizacioni tim ulaže sve napore da ih što bolje pripremi, ali je praksa ta koja će doneti pobednika, uverena je dr Bojana Kalenjuk.

11

Gastro (s)kup Srbije i brendiranje nacionalne gastronomije

„G

astro kup Srbije“, ustanovljen di kadrovi iz srednjih i visokih škola koje sa namerom promocije i po- školuju ovu struku, a koji je 90-tih bio u dizanja kvaliteta nacionalne stagnaciji. Tradicionalnom obrazovanju gastronomije, kao izuzetno važnog dela pridodaju se promene nastale u ugostiteljturističke ponude, te reprezentivanja voj- stvu, prateći tehnički, tehnološki razvoj, vođanske, srpske gastronomske scene, za savremene forme ugostiteljsta koje podrasamo tri godine imao je velikog udela u po- zumevaju složenije ukuse kao ustupak sve pularizaciji zvanja kuvar, konobar, barmen, izbirljivijoj publici. Primer za to je rad babarist..., na našem prostoru. Takođe, rezul- riste koji je danas poprimio razmere latte tati su vidljivi i kada je reč o zaštiti i bren- arta, koju smatraju novom granom likovne diranju nacionalne kuhinje.Po rečima gos- umetnosti gde kafa zamenjuje platno, latipodina Darka Milojevića, čelnog jera četkicu, a mleko i mlečna čoveka Udruženja Zelena dolina krema boju, a koji podrazumeva (Green Valley), rezultati su vidi vizuelni aspekt i provereni kvaljivi - sudeći po velikom broju litet napitka, bez kojeg ovaj čin učesnika, bogatom programu, ne bi bio moguć. Konstatuje i da te publici koja je pomno pratije srpsko ugostiteljstvo na dola sva dešavanja tokom trajanja brom putu da dostigne vrhunske ovog festivala održanog na Medomete, odnosno nivo najelitniđunarodnom sajmu LORIST, u jih svetskih restorana.

Master hali Novosadskog sajma.

- Ovo je i mesto gde mnogi Gospodin Milojević ističe da mladi ljudi imaju priliku da vide Darko Milojević je na prvom „Gastro kupu Srlepotu ovog sve atraktivnijeg bije“ održano takmičenje profesionalnih poziva. Festival je mesto sticanja iskukuvara koje je okupilo veliki broj profe- stva, jer dolaze brojni stručnjaci iz zemlje sionalaca iz Srbije i zemalja regiona, radi i okruženja, a oni koji žele nešto da nauče, razmene iskustava, implementacije novih za relativno mali novac, za smeštaj i kotizatrendova i tehnika rada u oblasti kulinar- ciju, mogu da „pokupe“ značajna iskustva stva, uz demonstraciju novih tehnoloških za kratko vreme. Stimulativno za kuvare, postupaka i savremene kuhinjske opreme, barmene i bariste je i samo pojavljivanje već druge godine održano je takmičenje na takmičenju, kako zbog temeljnih priprebarmena i barista, dok je ove godine pro- ma za njega, tako i za izlazak iz letargije gram obogaćen vinskim radionicama vi- svakodnevnice. Na taj način pokušavamo narija iz naše zemlje. Festival su po prvi da usadimo želju za napretkom i ne doput podržale Vinska kuća „Kovačević“, zvolimo stagnaciju - objašnjava gospodin vinarije „Erdevik“ i „Pik Oplenac“. Novi- Milojević.

Naredni, četvrti „Gastro kup Srbije“ biće na je i učešće srednjih škola i akademija, a učenici SŠ „Svetozar Miletić“ iz Novog poligon za pripremu srpskog tima koji će Sada su pomagali u posluživanju svečanog našu zemlju predstavljati na Kulinarskoj ručka, upriličenog za one koji su pomogli olimpijadi - „IKA Culinary Olympics“, najvećem svetskom gastronomskom održavanje samog festivala.

- Zamisao festivala je bila da pružimo takmičenju, 2020. u Štutgartu. mogućnost neposrednog povezivanja pro- Ulog je veliki jer su na prošloj, fesionalaca i amatera, vrhunskih stručnjaka u nemačkom gradu Erfurtu, i onih koji su na putu da to postanu, kako mladi kuvari do 23 godine bi stekli nova iskustva i znanja i kasnije ih u sastavu, Aleksandra praktično primenili, a sve u cilju unapre- Sarić, Aleksandar đenja ugostiteljstva u Novom Sadu i Srbiji - ističe gospodin Milojević.

Po njegovim rečima vraća se i visok nivo veština i znanja sa kojima izlaze mla-

12

Obuka barista Tomić, Teodora Kosorić, Jovan Mijušković i Stefan Živković iz udruženja kuvara „Junior šef klab“, pokazali svoje umeće osvajanjem bronzane medalje u kategoriji regionalnih timova.

- To je ozbiljan projekat koji će podržati i organizatori „Gastro kupa Srbije“ i Kulinarska federacije Srbije, kako bi dali mogućnost da se naši mladi majstori ovog zanata pojave na ovom takmičenju, te obezbedili uslove da dostojno reprezentuju našu zemlju - rekao je naš sagovornik.

Izrazio je i nadu da će i ubuduće organizacija festivala biti dodeljena ovoj ekipi, spremnoj da novim sadržajima obogati manifestaciju, podigne nivo predavača, sudija, učesnika, a sve u cilju stvaranja novog tipa gastro profesionalaca - kreatora i umetnika, pa samim tim i podizanja naše gastronomije, koja se ogleda u prestižnim restoranima od Subotice, preko Novog Sada, Beograda i sve više i u centralnoj Srbiji. Po njegovim rečima, gastronomija je sastavni deo turističke ponude svake zemlje i adut balkanskog regiona, sa jelima nastalim ukrštanjem različitih kultura i kulinarskih tradicija jedinstvenim u svetu. Neozbiljno i neodgovorno bi bilo ne iskoristiti taj potencijal.

Karving majstorije

Promocija Interreg - IPA prekograničnog projekta i žiga garancije kvaliteta tradicionalnih prehrambenih proizvoda „TASQ“

N

a Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (FIMEK) je, u utorak 10.12.2019. godine sa početkom u 17:30 časova, održana konferencija za medije povodom promocije projekta INTERREG-IPA CBC Mađarska-Srbija i žiga garancije kvaliteta tradicionalnih prehrambenih proizvoda „TASQ“, u organizaciji FIMEK-a, kao jednog od partnera na projektu. Predstavnici medija koga su činili novinari sa RTV-a, Novosadska TVa, Media Info Centra, Delta Tv-a Kanala 9 i portala TopSrbija.com, su imali prilike da čuju sve ključne informacije vezane kako za aktivnosti svih učesnika na projektu tako i informacije vezane za osnovnu metodologiju osiguranja sistema kvaliteta (TASQ).

Učesnike na projektu, sa srpske strane, pored glavnog partnera i koordinatora projekta - Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS), čine još i Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (FIMEK), zatim Zadružni Savez Vojvodine (ZSV), dok sa mađarske strane partnere na projektu čine: Eurotender asocijacija (Segedin) i Udruženje za region Homokhatsag (Morahalom).

Ispred partnera na projektu sa srpske strane, na konferenciji za medije, govorili su predstavnici učesnika projekta Dr Predrag Ikonić, viši naučni saradnik u FINS-u, koordinator projekta, je pored osnovnih informacija o projektu TASQ, predstavio i tekuće aktivnosti Instituta, koje se tiču pre svega načina obezbeđivanja sistema kvaliteta TASQ (izradi pravilnika koji pomažu proceni bezbednosti

O programu Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija Interreg-IPA program prekogranične saradnje Mađarska-Srbija implementira se u okviru finansijskog perioda 20142020 Evropske unije, putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Po principu „zajedničkog sistema upravljanja“ zemalja učesnica - Mađarske i Srbije, program finansira i podržava projekte saradnje organizacija iz Programske oblasti - okruga Čongrad (Csongrád) i Bač-Kiškun (Bács-Kiskun) u Mađarskoj i okruga Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južna Bačka, Severni Banat, Srednji Banat, Južni Banat i Srem u Srbiji. Program pomaže razvoj i stabilnost pograničnog regiona, unapređuje opšti kvalitet života u njemu, omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz ove dve zemlje, neguje zajednički identitet, kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovoj ekološkoj održivosti i sigurnosti. Za više informacija posetite veb-sajt: www.interreg-ipa-husrb.com.

i proceni senzornih i nutritivnih kvaliteta proizvoda, kontroli potrebne dokumentacije od strane stručnjaka vezane za proizvodnju i preradu proizvoda, uslovima za dodelu žiga „TASQ“ na jednom od tri nivoa, kao i uslovima za dodelu znakova kvaliteta i bezbednosti.

Dr Jovana Gardašević ispred FIMEK-a predočila je trenutne aktivnosti Fakulteta koje su usmerene ka poboljšanju vidljivosti kako projekta tako i sistema kvaliteta TASQ, ulaganjem marketinških napora u

Sa konferencije za medije na FIMEK-u promotivne aktivnosti (organizacija konferencija i tv nastupa, pisanja newsletter-a i članaka u onlajn medijima, vođenje profila na društvenim mrežama), zatim izgradnju novog promotivnog i prodajnog kanala putem izrade internet platforme, ali i podsticanja razvoja preduzetništva izradom dela priručnika za pokretanje sopstvenog biznisa, koja se oslanjaju na rezultate prethodnog tržišnog istraživanja.

Radislav Jovanov, dipl. pravnik, predsednik ZSV iz Novog Sada, istakao je značaj ušešća saveza koji se ogleda prevashodno u aktivnostima povezivanja proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda, ali se osvrnuo i na organizaciju učešća proizvođača tradicionalnh prehrambenih proizvoda iz Vojvodine i Mađarske na 14. Sajmu Etno HIP 2019.

Mr Jelena Nestorov-Bizonj, sekretar ZSV nadovezala se na prethodnu izjavu direktora ZSV, istakavši da je trenutno najveći doprinos ZSV pored organizacije nastupa na Sajmu Etno HIP 2019., promovisanje zadrugarstva, zakonskih regulativa, vojvođanskih sela i brige za širu društvenu zajednicu.

NAPOMENA Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu i ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela.

13

Privredna komora Vojvodine oku privrede tokom

P

rivredna komora Vojvodine (PKV) u godini velikog jubileja - 100 godina postojanja i rada, organizovala je stručne konferencije, poslovne forume, sastanke i bilateralne susrete privrednika, prezentacije vojvođanske privrede na sajmovima, različitim skupovima, u okviru kojih je u toku 2019. godine okupila više od 10.000 ljudi iz privrede. U svom osvrtu na rad PKV u 2019. godini, ali i o planovima za narednu godinu, kada je turizam u pitanju, razgovarali smo sa Boškom Vučurevićem, predsednikom PKV. Iza Vas je još jedna uspešna godina kao predsednika PKV. Kako biste opisali poslovnu 2019. godinu Privredne komore Vojvodine?

- Trudimo se da iz godine u godinu unapređujemo naš rad i kao tim, doprinosimo proširenju mreže kontakata, da zajedno sa Privrednom komorom Srbije i Pokrajinskom vladom, umrežavamo domaće i strane privrednike, ali i da istaknemo one koji su svojim ličnim primerom pokazali koliko predanim radom i istrajnošću može mnogo da se postigne u poslovanju. Tako smo, u okviru Svečane akademije, kojom smo obeležili jubilej, dodelili Godišnja priznanja PKV najuspešnijim privrednicima, a nekoliko meseci kasnije, i Kapiju uspeha, tradicionalna priznanja za kvalitet usluga u ugostiteljskoj i turističkoj delat-

14

nosti. Ojačali smo saradnju sa Francuskom, jer smo ove godine u aprilu organizovali Poslovni forum sa Francuskom u cilju unapređenja ekonomske saradnje Francuske i Republike Srbije, koji je okupio više od sto privrednih subjekata i predstavnika institucija dve zemlje.

Francusku delegaciju, pored predstavnika PK Val d’ Oaz i Razvojne Predsednik PKV Boško Vučurević agencije Val d’ Oaz, činili su i eminentni francuski privrednici iz Sporazum o saradnji sa Privredne komore 15 kompanija. Forum se pokazao uspeš- Kovasna, a posetili smo i PK Budimpenim zbog povezanosti vojvođansko-fran- šte. Učestvovali smo i na mnogobrojnim cuskih privrednika. Već narednog meseca, međunarodnim sajmovima u zemlji i inoodržani su bilateralni susreti u Parizu, a u stranstvu - Poljoprivredni sajam kod nas, novembru uzvratili su nam posetu, u okvi- u Sloveniji, Republici Srpskoj, sajmovima ru koje su francuski privrednici posetili turizma kod nas, u Beču, Budimpešti, Sonekoliko kompanija u Vojvodini. Organi- lunu, stručnim sajmovima iz oblasti usluzovali smo i Poslovni forum sa Rusijom, ga, poljoprivrede, industrije u Turskoj.

Republikom Srpskom, a svakako jedan od Potpisali smo Sporazume o saradnji i sa centralnih događaja 2019. godine bio je II PK Kazablanke, sa privrednim komoraRegionalni poslovni forum, u organizaciji ma Rijeka i Otočac u Hrvatskoj, sa UdruAP Vojvodine i Skupštine evropskih regi- ženjem banjskih gradova Mađarske, sa ja, u saradnji sa RAV, Novosadskim saj- ZSV. U ugostili smo ambasadore Kraljemom i EEN. U okviru radne posete Žu- vine Maroka, Republike Indije, Slovenije, paniji Kovasna, u Rumuniji, potpisali smo Češke, Austrije, Brazila, a održali smo i nekoliko okruglih stolova, gde je jedan od najuspešnijih bio onaj koji je okupio predsednike regionalnih privrednih komora CG, Republike Srpske, Makedonije, Grčke, Bugarske, kao i predstavnike PKS i područnih komora - rekao je Vučurević.

Kako ste pomenuli priznanja iz oblasti turizma, naše sledeće pitanje tiče se upravo, danas svakako jednog od najvažnijeg segmenta privrede - turizma. Gde je AP Vojvodina kada je turizam u pitanju?

- Često ističem da se vojvođanski turizam značajno pozicionirao na turističkoj mapi na domaćem i stranom tržištu, pa ću iskoristiti priliku da to ponovim. Ipak, i dalje moramo da unapređujemo postojeće i kreiramo nove turističke proizvode, da kvalitetnim sadržajem obogatimo turistički proizvod naše Pokrajine i time privučePosta francuskih privrednika mo još više turista, kako domaćih, tako i

pila više od 10.000 predstavnika 2019. godine stranih. Naglasio bih da je ruralni turizam kod nas izuzetno atraktivan. On predstavlja značajan segment turističke ponude kod nas, što govore i podaci o broju dolazaka i noćenja na salašima, u seoskim turističkim domaćinstvima. Ovaj vid turizma ima višestruki značaj za lokalnu zajednicu u ruralnim područjima, naročito zbog mogućnosti povećanja prihoda i standarda porodica na selu, koji ove usluge pružaju kao dopunsku delatnost uz poljoprivrednu delatnost, revitalizaciju seoskih sredina u materijalnom i društvenom pogledu (infrastruktura, sprečavanje odlaska mladih...), kao i očuvanje kulture i tradicije.

PKV je ove godine izdala dve studije u okviru Udruženja poljoprivrede, ali isto tako, osnovali ste i dva Saveta pri Udruženjima industrije i usluga.

- U avgustu ove godine izdali smo studiju „Agrarna proizvodnja u Vojvodini“, a u decembru „Gde je profit u poljoprivredi“, gde je istaknuto da su tržišno usmerenim poljoprivrednim proizvođačima potrebne relativne informacije o ekonomskim efektima proizvodnje kod nas. Cilj ove sudije je da se sagledaja ekonomski efekat u pojedinim linijama biljne proizvodnje. Savet za cirkularnu ekonomiju PKV konstituisan je u septembru, u cilju podizanja svesti i odgovornosti o upravljanju industrijskim, komunalnim i drugim otpadom, višestru-

kom korišćenju sirovina, razvoju i primeni regulative iz ove oblasti na području AP Vojvodine. Na konferenciji „Investirajte u Vojvodinu“, koju smo organizovali zajedno sa kompanijom „Color Media Communications“ i magazinom „D&C“, u septembru 2019. godine, održan je i panel na temu cirkularne ekonomije.

Tu su istaknute procene da primena koncepta cirPotpisan sporazum sa HGK-PK Rijeka kularne ekonomije u EU može da donese oko 650 milijardi evra Vojvodine za prvi kvartal 2020. godine u benefita za kompanije, dva miliona novih okviru turizma? radnih mesta, kao i otvaranje novih tržišta.

- Uveliko se bavimo pripremama za Savet za zanatstvo, stare zanate i predu- učešće na međunarodnim sajmovima tuzetništvo pri Udruženju usluga konstitui- rizma u Beču, Ljubljani, Budimpešti, Beosan je isto u septembru, u cilju afirmacije gradu, gde ćemo, zajedno sa privrednicima zanatstva kroz samozapošljavanje, razvoj i turističkim organizacijama, predstaviti preduzetničkih ideja i zaštitu kulturnog AP Vojvodinu kao turističku destinaciju i nasleđa. Jedan od osnovnih zadataka ovog omogućiti direktan kontakt sa tamošnjim Saveta je podizanje svesti o značaju oču- privrednicima, što je jedan od najvažnijih vanja i unapređenja tradicionalnih vredno- zadataka PKV. Takođe, veoma uspešnom sti starih zanata, nematerijalnog kulturnog se pokazala i studijska poseta vinskoj renasleđa Vojvodine i razvoja preduzetniš- giji Eger u Mađarskoj u aprilu, kao i putetva koje postaje sve važniji faktor u uku- vima sira u Mađarskoj u junu, te svakako pnoj privrednoj aktivnosti naše zemlje. planiramo da organizujemo bar još jednu Koji su planovi Privredne komore studijsku posetu - istakao je Vučurević.

Delegacija privrednika u obilasku vinske regije Eger, Mađarska

15

Prvi rezultati BSC projekta Jaka žena - snažno selo

P

očetkom decembra u Belom Blatu izvršena je primopredaja dva plastenika, koje su za sadnju jagoda i cveća potražile članice udruženja Kluba žena iz ovog malog banataskog sela zrenjanisnke opštine, a u okviru projekta „Jaka žena - snažno selo“, čiji je nosilac Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC centar).

Naime, privatna kompanija „SAVACOOP“ d.o.o. i privatno lice, gospođa Lisa Brown, odazvali su se pozivu na saradnju u okviru Donatorskog fruštuka, koji je BSC centar organizovao u zgradi Banovine 15. oktobra, na Međunarodni dan seoskih žena, želeći da skrene pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.

Direktorica BSC centra, gospođa Marija Vujaković, je tom prilikom izjavila da su ove dve donacije istom korisniku, Klubu žena Belo Blato, potvrda validnosti ovakvog koncepta rada, i da je prvi „Fruštuk“ imao smisla. Ona je rekla i da je ovo prvo udruženje žena koje je prepoznato kao neko kome treba pomoći, jer je jasno istaklo svoje potrebe, a donatori prepoznali mogućnosti uključivanja.

- Ovo nije jednostran i jednokratan način uspostavljanja saradnje između nekoga ko je u situaciji da mu je potrebna pomoć. U sledećem momentu će primalac biti u poziciji da pomoć uzvratiti i to je smisao cele ove akcije - da između donatora i primaoca donacije, odnosno Kluba žena Belo Blato, treba očekivati u narednom periodu vrlo dinamičnu saradnju na novim zajedničkim projektima. Na taj način će započeto biti nastavljeno. Belo Blato će biti primer dobre prakse kako treba okupiti celo selo, školsku decu i omladinu, direktora škole i predsednika MZ i naravno žene svih generacija, koje su spremne da svojom energijom i dobrom voljom, posebno neodustajanjem i vizijom kako da dođu do svojim ciljeva, ne ostanu izolovane u svom selu, na geografskom ostrvu između Begeja, Tise i trščanih ritova,

16

sa oko 1.000 žitelja, za koje su sve više zainteresovani turisti - rekla je između ostalog direktorica.

U sklopu projekta „Jaka žena - snažno selo“ BSC centar već planira sledeći korak, organizaciju drugog Donatorskog fruštuka, kao nastavka ove zajedničke platforme, ali „za sve je potrebno vreme“, podvlači gospođa Vujaković.

Za učesnike projekta u planu je i organizacija studijskog putovanja, da se vidi kako neko na nekom drugom mestu radi, ne bi li se došlo do novih ideja, promene stavova, načina obraćanja u datoj sredini, da bi se reakcija na njihov glas promenila, jer „jezik obraćanja mora da bude prilagođen jeziku okruženja u kome žene bitišu“, smatra gospođa Vujaković..

- BSC centar je mala, prilagodljiva organizacija, i kako nam se šta zgodno nametne mi gledamo da to „ubacimo“ i da sa malo sredstava uradimo velike stvari, a sve u cilju realizacije aktivnosti koje smatramo celishodnim. Nadograđivaćemo sajt, obuke započete ove, nastavićemo iduće godine. Radićemo ono što je učesnicama ovog projekta potrebno, a ne ono što mi mislimo da njima treba zaključila je Marija Vujaković.

Marija Vujaković

Zajednički snimak za uspomenu na donacije

Lična donacija Lise Brown Klubu žena Belo Blato

G

ospođa Lisa Brown, direktorica The English Book-a, vodećeg domaćeg licenciranog izdavača udžbenika i nastavnih sredstava za nastavu engleskog jezika i distributera izdanja Oxford University Press i Macmillan Education iz UK, koji pripadaju grupi najpoznatijih svetskih izdavača udžbenika za učenje engleskog jezika za sve uzraste, ali i predsednica Udruženja žena SPES, i okviru projekta „Jaka žena - snažno selo“ koji sprovodi Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC centar) iz Novog Sada, početkom decembra donirala jedan plastenik Klubu žena Belo Blato.

Značajno je istaći da je SPES, mreža uspešnih vizionarki nazvana po drevnoj rimskoj boginji nade, koja deluje pet godina i okuplja 38 žena, sa ciljem da „pomažu, inspirišu i vode druge žene, pružajući im mogućnosti da kroz mrežu istomišljenika unaprede svoje poslovne, privatne, umetničke i duhovne napore i potrebe“. Upra-

vo je SPES bila inspiracija gospođi Lisi da kao članica jednog udruženja razume potrebu da je nekom drugom potrebna pomoć.

- Nije to samo pomoć. Poklonila sam plastenik koji sam lično sklonila sa mog imanja u Krčedinu. Ovo smatram početkom saradnje. Donacija te vrste je samo minimalni početak, ali ideja je da se sve žene okupljene u udruženja osamostale, da steknu sposobnost i moć da same kreiraju svoju sudbinu, da dovoljno zarađuju za sebe i svoju porodicu i za samo udruženje i da svako ima koristi od toga. Razmena ideja, iskustava i pomoći, materijalna ili teorijska, je neprocenjiva. Svako udruženje je jako onoliko koliko su mu predane njene članice, od toga šta očekuju, šta dobijaju i šta pružaju tom udruženju.

Dužnost udruženja je da podrži svoje članice, da postignu svoje ciljane rezultate.

Ovo je vrlo kompleksno pitanje i zavisno od toga šta ko ima, šta ko nudi, od najsitnijih stvari, kao što su kolači i džemovi,

Lisa Brown do zapošljavanja i kreiranja svoje firme.

Mi imamo dovoljno ekspertizma u našim redovima da možemo da pomognemo i podržimo jedni druge, ali moramo da delimo savete, iskustva i sve drugo - istakla je gospođa Lisa Brown, dodavši da je za projekat „Jaka žena - snažno selo“, saznala od prijatelja i entuzijaste, Miše Berčeka, koji poznaje jako mnogo ljudi i vrši misiju njihovog spajanja, koji mogu biti jedni drugima od koristi i hvala Bogu da postoje ljudi kao što je on.

SAVACOOP donirao plastenik i rasad „SAVACOOP“ d.o.o. kompanija iz Novog Sada, uključila se u projekat „Jaka žena - snažno selo“ dodelom plastenika sa svom potrebnom opremom i rasadom, Klubu žena Belo Blato. „SAVACOOP“ d.o.o. jedna je od vodećih kompanija u Srbiji za uvoz i distribuciju sredstava za zaštitu bilja, semenske robe, stočne hrane, đubriva, folija za plastenike, opreme za navodnjavanje, opreme za poljoprivredu, alata i tehničke robe, htz opreme, garden i dopunskog hobi programa, kao i programa za domaćinstva. Osnovana 1993., u Novom Sadu, i sa preko 200 zaposlenih, različitih specijalnosti (agronomi, doktori veterine, ekonomisti, ratari, povrtari, voćari i inžinjeri poljoprivrede), neguje stabilne partnerske odnose sa više od 500 dobavljača i 3.500 kupaca.

Prilikom primopredaje, gospođa Jelena Kantar, marketing menadžer „ S AVA C O O P “ d.o.o., rekla je da je ovo kompa-

Jelena Kantar uručila donaciju SAVACOOP-a nija sa društvenom orgovornošću i da nije prvi put akter u ovakvim, odnosno sličnim akcijama. O projektu „Jaka žena - snažno

selo“ i potrebama Kluba žena Belo Blato saznali su preko direktnog kontakta, ali su se ovim vrednim i odlučnim ženama upoznali na Donatorskom fruštuku, što ih je i odlučilo na ovaj korak.

- Oduševio nas je entuzijazam i želja tih divnih i nasmejanih žena da uzmu stvar u svoje ruke i budu samostalne. Njihovo zadovoljstvo kada su preuzele plastenik u nameri da ga upotrebe za gajenje cveća i jagoda, podstaklo nas je da im pomognemo stručnim savetima i sugestijama o mogućnosti njegovog korišćenja tokom cele godine, kako bi njihova ideja dobila što širi oblik. Drago nam je što su nas pažljivo saslušale i bile spremne da prihvate naše preporuke - rekla je gospođa Kantar, dodavši da je ovaj čin samo početak jedne dugoročne saradnje, i da će ih u narednom periodu obilaziti sa svojim zaštitarima, kako bi im pomogli da čitav proizvodni proces teče što bolje.

17

Oplenačka berba, tradicija i narodno stvaralaštvo

O

d daleke 1962. godine svakog oktobra se, u organizaciji Opštine Topola i TO „Oplenac“, održava privredno-turistička manifestacija Oplenačka berba sa Saborom izvornog narodnog stvaralaštva. U čast grožđa i vina ove godine od 11. do 13. oktobra ova narodna svetkovina okupila je rekordan broj izlagača i posetilaca, ljubitelja pesme i igre koji su imali priliku da u Karađorđevom gradu uživaju u tradicionalnoj narodnoj muzici, a sve to i gledaoci kraj malih ekrana jer je RTS organizovao direktan prenos ovog događaja. Domaćini skromno kažu da je sve dobro prošlo zahvaljujući lepom vremenu, ali pre će biti da je to rezultat uhodane organizacije trodnevne fešte kojom se slave berba grožđa, vino, ljubav i život.

Po rečima predsednika opštine Topole, gospodina Dragana Jovanovića, Sabor izvornog narodnog stvaralaštva je kruna ove manifestacije, koji na pravi način pomaže da se sačuvaju tradicija i običaji srpskog naroda, a od izvođača očekuje da u što originalnijem obliku, kroz igru i pesmu prezentuju narodno stvaralaštvo kraja iz kojeg dolaze. Istakao je i da je Topola tokom devet godina bila prestonica oslobođene Srbije, iz koje su ustanici, predvođeni voždom počeli njeno oslobađanje i da je Karađorđe ostavio u amanet bubućim naraštajima da je čuvaju i brane, da se brinu o njoj i svemu onom najbolje što ima. A sve je to sažeto u Sabor izvornog narodnog stvaralaštva.

Direktor Kulturnog centra Topola i prvi čovek Sabora narodnog stvaralaštva, gospodin Miroljub Marković, naglašava da je njihov cilj, kao organizatora, ne samo da sačuvaju, već i da mladom naraštaju otkriju lepotu narodne pesme i igre.

- Imali smo fenomenalan doživljaj i vrhunsko uživanje u sat i po programa u kojem su nastupili folklor-

18

oni tu da prodaju flašu, dve, već da ljudi ni ansambli iz Zapadne i dođu, probaju, upoznaju se sa onim što ovaj Istočne Srbije, Republike kraj ima i šta nudi, i zato domaćini u vreme Srpske, SKUD „Pavle svetkovine organizuju obilazak vinarija. Ova Jozef Šafárik“ i predivna manifestacija je pokazala da publika može da „Vila“ iz Novog Sada, se privuče dobrom organizacijom i kvalietkoja je začinila ceo doganim sadržajima. đaj. Sve je to snimljeno i - Svu svoju energiju usmerili smo ka naemitovano na TV prograrodnoj tradiciji i kulturi. Nismo želeli da mu kako u zemlji tako i budemo druga Guča, Beer fest, ni Exit. širom sveta. Mislim da Miroljub Marković Želeli smo da odnegujemo naš pravac, sa je to najlepša slika koju smo mogli da pošaljemo iz Topole, programom narodnog stvaralaštva, folklora, pevačkih društava i solista, igrača i muzičara. U okviru festiiz naše zemlje - rekao je Marković.

Posebnom, uzvišenom karakteru vala organizujemo i brojne radionice sa eminentnim manifestacije dao je defile učesnika, predavačima. Želimo da kvalitetne ansamble prikakoji, prisutan od prvog dana, mami žemo širokoj publici, posetiocima Oplenačke berbe, raskošnim i prebogatim koloritom narodnih nošnji. U svečanoj povorci učestvovalo je 2.000 učesnika, koji su imali želju da o svom trošku dođu i predstave deo svoje tradicije, budu deo veličanstvenog okupljanja u Karađorđevom gradu.

Gospodin Marković ističe da je povezivanje tradicionalne proizvodnje grožđa i drugog voća, vina i rakije, sa izvornom igrom i pesmom neodvojivi deo folklornog nasleđa. U Topoli je trenutno 300 ha pod vinogradima, desetak registrovanih vinarija i 5 - 6 vinarija u procesu regiSpektakularni defile učesnika Sabora stracije. Među njima je i Kraljevska vinarija, koju je 1931. podigao Aleksandar I Karađorđević, nastavljajući obnovu vinograda svojih predaka na Oplencu, vodeća srpska privatna vinarija Vinarija Aleksandrović u Vinči i Podrum Radovanović, Krnjevo, orijentisani na proizvodnju visokokvalitetnih vina i dr, a vinogradi i voćnjaci sa autohtonim sortama se i dalje podižu. Tu je i Udruženje vinara Šumadije čijim članom može biti samo onaj koji ima svoj vinograd, i sa proizvodnjom vina od grožđa iz tog vinograda.

Ove godine čak 500 proizvođača Sa jednog od brojnih štandova domaćih proizvoda vina, rakije i grožđa predstavilo se gostima iz cele Srbije, sve brojnijim Kinezima, Špancima, Švajcarcima, i istaknemo ono u čemu je naša zemlja najbogatija Rusima, posebno Slovencima. Nisu zaključio je gospodin Miroljub Marković.

EDEN 2019 opštini Pećinci

O

vogodišnji dobitnici prestižnog priznanja „Izuzetne destinacije Evrope“ - Eden 2019, našla se i opština Pećinci. Svečanost povodom uručenja priznanja slavodobitnicima, održana je u Starom dvoru, na Svetski dan turizma, 27. septembra. Ovim priznanjem lauerati će biti uvršćene u „Mrežu izuzetnih destinacija Evrope“ (EDEN Network), sa mogućnošću razmene dobrih primera iz prakse, u cilju podsticanja drugih destinacija u Evropi da usvoje modele održivog razvoja turizma.

Tema ovogodišnjeg EDEN projekta, sprovedenog u 16 evropskih zemalja članica ili kandidata za članstvo u EU, bila je „Zdravstveni i wellness turizam“, i imala je za cilj da identifikuje manje razvijene i manje poznata turistička mesta sa specifičnom ponudom zdravstvenog i wellness turizma. Pećinci su se u ovom projektu predstavili sa programom „Šumski wellness“ koji se sprovodi u šumi Debela gora od 2016. godine.

Priznanja za „Izuzetnu destinaciju Evrope“ opštini Kuršumliji, kao i pratećim destinacijama Pećincima i Kruševcu, uručili su potpredsednik Vlade Srbije, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija gospodin Rasim Ljajić, šef II sektora operacija delegacije EU u Srbiji, gospodin Štefen Hudolin i direktorica Turističke organizacije Srbije, gospođa Marija Labović. Nosilac projekta Evropske komisije pod nazivom European Destinations of Excellence - EDEN bila je Turistička organizacija opštine Pećinci, a nagradu je primila direktorica TOO Pećinci, gospođa Ljubica Bošković.

U opštini Pećinci je, prema proceni Republičkog zavoda za stastistiku. u 2017. živelo 19.283 stanovnika u 15 naseljenih mesta. Strategijom razvoja 2019 - 2029., poljoprivreda i turizam označeni su za najvažnije pravce razvoja u narednoj deceniji. Zajedničkim zalaganjem lokalne samouprave, TOO Pećinci, javnih preduzeća, udruženja građana, privrednika i ugostitelja opština je u prethodom periodu postigla zavidne rezultate, koji se po mišljenju čelnih ljudi ove opštine, mogu dalje nadograđivati. Segment razvoja koji poslednjih godina doživljava značajnu ekspanziju je turizam, zahvaljujući kojem je opština Pećinci dobila novi identitet potkrepljen bogatom prirodnom, istorijskom i kulturnom baštinom, manifestacijama i događajima, koje su sve to blago učinile primetnim.

Najveći dragulj pećinačke opštine, kako vole da kažu njeni žitelji, je SRP „Obedska bara“, u Srbiji najstarije, drugo, posle NP „Yellowstone“ u SAD, zaštićeno prirodno dobro u svetu (1874). Zlatnim dobom „Obedske bare“ smatra se period XIX i pr-

vih decenija XX veka, kada se u zoni Potkovice - oblika pružanja „Obedske bare“ gnezdilo oko 60.000 parova ptica močvarica, od čega u je koloniji čaplji bilo 15.000 parova u okviru osam vrsta, koncentracija ptica kakva se retko gde mogla naći na prostorima Evrope. Danas SRP „Obedska bara” sa autentičnim spletom mrtvaja, bara, okana, močvarne vegetacije, vlaž-

prvi put u Evropi, održan Simpozijum šumske medicine, nastale u Japanu 1981. U okviru obuke, sertifikate su stekli vodiči iz Slovenije, Crne Gore, Srbije i dr., dok su dva vodiča sertifikovana za šumsku medicinu, po Shinrin-Yoku metodi. Ovaj program je pokazao da wellness ne mora biti vezan za banju i terapiju, već i za blagorodan boravak u prirodi.

Sa dodele prestižnog priznanja opštini Pećinci nih livada i šuma predstavlja najveće plavno područje u Srbiji, koje se odlikuje izuzetnim bogatstvom biološke raznovrsnosti sa značajnim prisustvom retkih i ugroženih vrsta od nacionalnog i međunarodnog značaja (prema navodima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode).

Godine 2015., TOO Pećinci ustanovila je originalan turistički proizvod - Jednodnevnu turističku rutu kroz opštinu Pećinci, koja povezuje krajnji jug i krajnji sever opštine, gde posetioci na malom prostoru, uz minimum putovanja i maksimum boravka na svežem vazduhu, obilaze atraktivne lokacije opštine (Muzej hleba - Jeremija u Pećincima, Etno kuću „Aksentijev kućerak“ u Ogaru, Etno-kuću u Kupinovu. Svinjarsku kolebu u Donjem Tovarniku).

Maja 2016., na „Obedskoj bari“ je,

- Dobra saradnja sa svim činiocima turističke ponude na teritoriji opštine i sa ljudima iz SRP „Obedska bara“ doprinela je dobijanju ove nagrade, jer smo u turističku rutu naše opštine uveli wellness program „Šumska medicina“. Boravak u stoletnim šumama Obedske bare odmara i leči savremenog čoveka, vraća ga prirodi, vraća ga svojoj suštini, a upoznavanje sa kulturno-istorijskim nasleđem, kako materijalnim, tako i nematerijalnim, kojim naša opština obiluje, stvaraju se uslovi „Za savršen dan“, kako nas je okarakterisala komisija EDEN-a. Zato smo, s pravom, naš turistički slogan „Predeo gde priroda grli istoriju“, uvođenjem programa „Šumska medicina“, dopunili smo rečima - „a ljudi drveće“ - kazala je direktorica Ljubica Bošković.

19

Korak dalje Sajma turizma u Kragujevcu

M

eđunarodni sajam turizma i seoskog turizma i Sajam zimnice nastavlja svoj uzlazni hod utabanim stazama, kako u organizacionom, tako i u svakom drugom smislu. Tokom jedanaest godina trajanja Sajma turizma i šest godina Sajma zimnice, izgrađen je, i ove godine opravdan, renome trećeg najvećeg u Srbiji, sigurno najvažnijeg kada je u pitanju centralni deo naše zemlje, najintimnijeg kada Bojan Pavlović Deo ekipe GTO Kragujeva su učesnici u pitanju, delimično zbog ambijenta, ali i domaćinske atmosfere za koju je odgovor- Gornji Milanovac, Knić, Topola, gružan- vi način i osim izdavanja kuće, ili njenog na kako Gradska turistička organizacija ska regija, seoska turistička domaćinstva, dela, pružili i potreban komfor i određene Kragujevac, tako i Šumadija sajam u ulozi posebno tokom poslednjih godina dožive- sadržaje, danas prosperiraju i vide svoju organizatora manifestacije. la ekspanziju, Kragujevac, sa dugom tra- budućnost u ovoj delatnosti. Posebno su Bojan Pavlović, v.d direktora GTO Kra- dicijom u seoskom turizmu suočen je sa uspešna domaćinstva koja se bave proigujevac je na svečanosti povodom otva- prividnom stagnacijom. zvodnjom domaćih proizvoda, od kozjeg ranja 11. Međunarodnog sajma turizma Turistički radnici Kragujevca na sve sira, sokova, preko povrtarskih kultura i seoskog turizma, i 06. Sajma zimnice moguće načine pokušavaju da raznim ak- do mesa i mesnih prerađevina. To turisti istakao učešće oko 100 izlagača iz zemlje cijama unaprede ovaj segment turizma, znaju da prepoznaju i cene i to je okvirni i inostranstva. Fokus turističkih radnika kako bi mogao da odgovori potrebama i recept uspeha seoskih turističkih domaćiniz zemlje bio je na banjskim lečilištima zahtevima domaćeg i stranog gosta. Naj- stava - objašnjava naš sagovornik. i wellness&spa centrima, planinskim i poznatija akcija je „Dani otvorenih dvoSajam zimnice namenjen je onima koji sportsko-rekreativnim sadržajima, kon- rišta“, ove 2019. organizovana od strane nisu stigli da popune svoje zalihe i adekretnim ponudama za predstojeće novo- GTO Kragujevac u saradnji sa Centrom kvatno se pripreme za zimu. Najveći broj godišnje i božićne praznike. za poljoprivredu i ruralni razvoj, po 13 izlagača su upravo domaćice iz seoskih - Zadovoljni smo što smo ove godine put, uključuje celi region, i ima za cilj turističkih domaćinstava, manji broj je otišli i korak dalje i da smo imali veći očuvanje prirode, oplemenjivanje prosto- onih koje se isključivo bave pripremom broj izlagača, u smislu domaće turističke ra i razvoj sela, a samim tim i seoskog zimnice. Za organizatore oni su značajni ponude. Bogata turistička ponuda došla je turizma. deo sajma, s obzirom na tesnu povezai iz Crne Gore, prijatelj sajma bila je TO - Pobednici u svim kategorijama dobi- nost između prehrambenih poljoprivredBudve, izlagale su kolege iz Republike jaju simbolične nagrade, ali ogroman pu- nih proizvoda, turizma, posebno seoskog Srpske i Bosne i Hercegovine sa komplet- blicitet, a za njih saznaju i oni koji žive u turizma. Ovaj sajam koristan je i za sve nom ponudom, dok su turistički radnici iz obližnjem gradu, da u okolini ima mesto one koji žele nešto da kupe, imajući u Slovenije, i po prvi put iz Mađarske, došli koje može da im pruži jednodnevnu ili vidu visok kvalitet ponudenih proizvoda, sa ekskluzivnom ponudom banja i well- višednevnu idilu kao i sve pogodnosti na daleko iznad onog na pijacama, posebno ness&spa centara. Nadamo se da ćemo tu koje su navikli. Možemo da kažemo da je u marketima. Izlagači na ovoj sajamskoj saradnju širiti i narednih godina, značajnu broj seoskih domaćinstava, konkretno na manifestaciji osim prodaje, uspostavljaju za razmenu iskustava sa sličnim centrima našem području, godinama nepromenjen, kontakte, dogovaraju se o saradnji, postaiz naše zemlje - rekao je direktor. ali da je izvršena prirodna selekcija, pa su ju vidljivi i prepoznatljivi. Gospodin PaPraksa je pokazala da je do sada, sam se ona domaćinstva koja nisu dovoljno ra- vlović kaže da ih ograničeni prostor hale grad Kragujevac, kao city break destinaci- dila na unapređenju turističke ponude bila sprečava da u program sajma uvrste sve ja, turistički daleko influentniji i značajniji prinuđena na zatvaranje, dok su ona, koja one koji bi želeli, ali da je to i dobro, jer od njegove okoline. I mada u opštinama su se potrudila da turistima priđu na pra- mogu da odaberu one najbolje.

20

Posetite Republiku Srpsku

G

ovoreći o predstojećoj zimskoj turističkoj sezoni, direktorica Turističke organizacije Republike Srpske, gospođa Nada Jovanović, nemogućim je nazvala predstavljanje zimske sezone, a da se na prvom mestu ne spomene Jahorina, svojevrsan brend sa 40 km staza i kapacitetom od 8.000 ležajeva od onih u vrhunskim hotelima do onih u privatnom smeštaju. Olimpijska lepotica je od nedavno bogatija za gondolu i 5 novih staza.

SKI OPENING JAHORINA od 06 - 08. decembra najavio je zvanični početak sezone koncertom (07. decembar) Brajana Ferija (Bryan Ferry). Od prošle godine u funkciji je veštačko jezero kao akumulacija za novo postavljen sistem veštačkog osnežavanja skijališta, što je učinilo sezonu neupitnom kada je skijanje u pitanju.

- Ljubitelji crnih staza najvatreniji su obožavaoci Jahorine. Gondola i pet novih staza napravljene su na strani planine zaštićene od vetra, za one kojima je jako važno da na taj način iskoriste svaki dan boravka na planini. Jahorina je imala i sjajnu letnju sezonu. Otvoren je najduži planinski bob na šinama u Evropi (alpine coaster), dužine dva i po kilometra. Za Jahorinu možemo da kažemo da je postala turistička destinacija za 365 dana sa svim onim što može da ponudi, a nudi mnogo dobrog uživanja, dobre hrane, hotela poslovične ljubaznosti, sve ono što gost očekuje, čak i više od toga kaže direktorica.

Kako leti, tako i zimi, Banjaluka, Bjeljina, Trebinje, vodeće su city break destinacije u Republici Srpskoj, svaka sa svojom specifičnom ponudom. Po rečima gospođe Jovanovnić, Republika Srpska ima prednost da od krajnjeg severozapada i kontinentalne klime i Banjaluke kao glav-

osam hektara, i sva deca koja nog grada, Bjeljine u pitomoj dođu mogu dobro da se zabaSemberiji, preko Višegrada i Foče vodi u Trebinje, pravi ve. A tu su i platani, tržnica, mediteranski grad, od Dupriče o Gračanici, Dučiću, o putevima duhovnosti, posete brovnika udaljen 23 km. manastirima koji našu kulturu - Trebinje osim fenomei nasleđe prezentuju na pravi nalnog položaja ima i bogatu način. Trebinjci su definitivno turističku ponudu. Dovoljno razumeli da su turistički grad, je reći da su za prvih osam i da je njihova tradicionalna meseci Trebinje posetili turisti ljubaznost samo dodatak na iz 90 zemalja, iz pravca Dusve ono što mogu da ponude brovnika, Herceg Novog ili sa - objašnjava gospođa Jova„Čarobnog turističkog prsteNada Jovanović na“ - jedinstvene kružne ture nović. koja povezuje turističke bisere Srbije i ReNajčešći gosti Republike Srpske su turisti publike Srpske, od Višegrada, Andrićgrada, iz Srbije, zatim Slovenije, ove godine bio je do Mokre Gore i Šarganske osmice, obila- i jedan nagli skok od 19% dolazaka turista ska NP Sutjeska (Foča), i raftinga rekom do iz Hrvatske. Godina će biti zapamćena i po najvećem povećanju dolazaka kineskih Trebinja.

U zimsko doba turiste čeka ništa manje turista, pa turista iz Poljske, Italije, pored interesantna ponuda. Sve vinarije imaju standardnih dolazaka Nemaca, Austrijanavinske galerije za prijem turista, tu su i pu- ca, i turista iz zemalja Beneluksa, koji najtevi sira, putevi meda, sa prostorom za de- više pohode ovu destinaciju, zahvaljujući gustaciju, u kojima nude svoje proizvode, Ryanairs letovima za Brisel i Memmingen i autentičnu priču o onome čime se bave. (80 km od Minhena). Sredinom marta očeTrebinje ima brendiran GRAH POLJAK, kuje se otvaranje linija za Beč i Frankfurt. nešto što nigde ne može da se proba osim u - Prema našim istraživanjima polovina Trebinju, a Podrumi Vukoje 1982 u svojoj turista koji dolaze avionom, do povratka galeriji, uz svoja vina nude i specijalitet - ostaju u Banjaluci, a to je tri noćenja, odpire od GRAHA POLJAKA, licenciranog nosno četiri dana uživajući u noćnom živo„Slow food“ proizvoda. Trebinje okružuju tu, manifestacijama, koncertima; polovina biciklističke staze, i sa kolegama upravo je onih koji dolaze iz dijaspore, i određen dogovaramo međunarodnu biciklističku broj onih koji malo zna o našoj destinaciji trku koja će uključiti staze u Trebinju. Grad i produžava za Srbiju i Beograd, tako da se Sunca je nešto što je novo, neopisivo, i ne trudimo da što više radimo na promociji, treba o njemu pričati, turiste samo treba da ih upoznamo sa svim što možemo da pozvati da dođu i vide. U okviru Grada im ponudimo - dodaje gospođa Nada JovaSunca otvoren je novi hotel „Panorama“ sa nović, sa svojim timom sveprisutna na sa5 zvezdica, kongresni kompleks, pravi se jamskim i drugim manifestacijama širom golf tereni, wellness&spa u obliku broda, Srbije, promovišući atrakcije Republike najveći aqua park u regionu, dino park na Srpske.

21

Da sa Vi pređemo na Ti

P

osle prošlogodišnjeg pri raznorodnih sadržaja, koji u vog Mini sajma turističkih ovim „ludim vremenima“ može Regiona Srbije (Beogradda da odušak i „nahrani“ dušu i ski i Region Vojvodine, Region telo. Po njenim rečima, turizam Šumadije i Zapadne Srbije, Južnije samo prodati aranžman za ne i Istočne Srbije i Region Koneku turističku destinaciju, već sovo i Metohija) i predstavljanja i izvesti neki turistički proizvod svega onoga što determiše svaki iz naše zemlje. Po mišljenju Jeod tih regiona, Udruženje mladih Jelena Stanković lene Stanković su to gostoprim„Sa Srbijom na Ti“, ove godine stvo i tradicija. S druge strane je na novosadskom Prirodno-matematič- ono što selu nedostaje jesu upravo mladi kom fakultetu organizovalo drugi Mini sa- ljudi i njihovo znanje. jam „Sa Srbijom na Ti - Brendovi Srbije“.

- Mislim da ovi mladi ljudi jesu snaga Učesnici Mini sajma brendova, 40-ak koja će promeniti selo kakvog sada znavolontera sa Departmana za geografiju, mo, jer u njima ima volje, mašte, biće i turizam i hotelijerstvo, PMF-a Univerzi- posla i mislim da treba možda i svi na fateta u Novom Sadu, prikazali su šta sve kultetu da se okrenemo održivom turizmu, Srbija ima, kada je reč o nematerijalnom nečem što je lepo, korisno, da ne zagađukulturnom nasleđu, kako bi ukazivanjem jemo prirodu, a opet mnogo toga imamo na lepotu i duboko ukorenjen smisao i po- da ponudimo - dodaje naša sagovornica. vezanost sa prošlošću i precima, sačuvali Mini sajam „Sa Srbijom na Ti - Brenovo blago za potonje generacije. dovi Srbije“ bio je samo prvi deo prograJelana Stanković iz Leskovca, pred- ma. U nastavku je održana Konferencija sednica Udruženja „Mladi sa Srbijom na na kojoj je učešće uzela Tatjana Vanić iz Ti“, kaže da se radi o brendovima iliti za- Uprave grada za privredu, koja je i otvoštitnim simbolima, oznakama koje Srbiju rila ovaj skup, i govorila o „Manifestaciizdvajaju od ostatka sveta. U tom cilju, jama i njihovoj funkciji“, dok su studenti mladi su predstavili sedam od 27 obeležja predstavljali svoja iskustva putnika tokom Srbije sa Liste nacionalnog registra Srbi- studiranja. Maja Orihan je govorila na je: šljivu kao brend Šumadije, „Skadar- temi „Original“, Milan Lisica i Ivana Peliju“ kao brend Beograda, manifestaciju jović o „Backpacking-u“, ili kako mladi „Vukov sabor“ u Zapadnoj Srbiji, Kosovo ljudi da putuju sa malo para. i Metohija predstavljena je sa kosovskim Jelana Stanković se nada da će iz godine vezom i hranom, Istočna Srbija duhom u godinu biti sve više mladih zainteresoRimskog carstva i belmužom, Vojvodina vanih, aktivno uključenih u ovaj događaj, krsnom slavom, tako da je svaki od štan- sve više onih koji su „sa Srbijom na Ti“ i dova predstavio po jedan brend. njenom tradicijom, ali da je najvažnije da - Moj najjači utisak vezan za ovaj doga- znamo ko smo i odakle dolazimo, gde god đaj su mladi ljudi koji zaista imaju maštu da smo u svetu da nosimo sa sobom ono i volju da predstave svoju zemlju. Iako što imamo, što smo poneli iz detinjstva, iz smo mladi razumemo značaj tradicije i svoje zemlje. našu obavezu da je sačuvamo za potonje generacije, jer je to upravo ono što Srbiju i srpski narod čini posebnim - saopštila je tom prilikom Jelena Stanković, dodajući da je ovo i svojevrsna škola za mlade ljude, mesto rađanja ideja koje mogu da utiču na oblikovanje njihove budućnosti.

Po njenim rečima ruralna sredina je nešto što možemo da ponudimo kao gotov turistički proizvod, kao naš brend, jer je prirodan i neiskorišćen resurs, izuzetne lepote

22

Prvo oko Kragujevca

F

otografija je pošla dug put od dagerotipije (1839 - 1860) do digitalne fotografije.

Anastas Jovanović je bio prvi srpski fotograf, koji je, zahvaljujući studijama, a potom i životu u jednom od svetskih centara toga doba - Beču, bio na glasu i kao jedan od prvih svetskih fotografa, kao takav zabeležen u svim enciklopedijama. Fotografija je jedan od najboljih načina čuvanja uspomena. Bilo da se čuvaju u albumima, ili u folderima, one su uvek zaustavljen trenutak prošlosti. Drag, neponovljiv i zato dragocen.

Dvadeset osmogodišnji Jovan Živanović iz Kragujevca nije još jedan fotograf koji je fotografiju izabrao za svoj životni poziv. Poput Jovanovića, ona je izabrala njega. Za sebe kaže da je fotograf i videograf, student fizike na PMF-u u Kragujevcu. Fotografijom se bavi osam, video produkcijom pet godina. Mlad, a već sa ozbljnim stažom, pre svega u Gradskoj turističkoj organizaciji Grada Kragujevca, sa kojom godinama ima Ugovor o jednokratnom radu. Iz razloga što to što radi radi dobro godinama je prisutan na svim gradskim događajima, a internet stranice pune njegovih fotografija. S vremenom, njegov entuzijazam ne jenjava, još uvek se trudi iz petinih žila da izvrši svaki postavljen zadatak i to za desetku, i nada da će ova saradnja trajati još dugo.

Sebe smatra kreativcem, trudi se da zadrži svoj pravac, ostavi trag po svojoj meri. Klasična fotografija sa njegovim potpisom je isključivo rezultat dogovora, koji se trudi do kraja da ispuštuje, ali kada je u prilici da bira poslove, uvek bira nešto što može da isprovocira njegovu maštu, što mu omogućava da se do kraja izrazi i iskaže svoj talenat.

Fotografija mu je prva ljubav, video produkcija, trenutno je zastupljenija. Radi kratke video klipove, promo i korporativne filmove, uglavnom vezane za turizam. Mnogo putuje i trudi se da spoji lepo i korisno, posao sa uživanjem.

Jovan Živanović kaže da je sve zadovoljniji statusom slike, bilo fotografije ili one pokretne.

Međutim, u svetu je to poprimilo ogromne razmere, pa ako nema fotografije ili videa da zabeleže svaku situaciju, prisutnost na nekom događaju, kao da se on nije ni desio. Ali, tek kada snimljen materijal osvane na društvenim mrežama, i kada se potvrdi njegova gledanost, tek onda je postignut i cilj. Po njegovom mišljenju, u Srbiji još

Jovan Živanović uvek ne postoji dovoljna osvešćenost o potrebi da se, u zavisnosti od značaja i veličine događaja, obezbedi više fotografa, kamermana, i da što više materijala dođe do društvenih mreža, koje treba što više potencirati.

Kada je za to došlo vreme, Jovan Živanović nije uspeo da upiše Vojnu akademiju, a između fizike i matematike odabrao je ono prvo. Na samom kraju je osnovnih i planira da upiše master studije, jer dijalog između dve discipline, fizike i fotografije, za nje-

ga je inspirativan i još ne u potpunosti istražen. Bez obzira na buduću diplomu, sebe ne vidi kao nastavnika fizike, ili sa mestom u kompaniji, već planira da nastavi bavljenje fotografijom i video produkcijom.

Za čuvenog američkog fotografa Ansela Adamsa, za fotografiju „nije dovoljno samo fotoaparat. Fotografisanje je po njemu proces koji prožima mnoge aspekte fotografa - sve slike koje su mu ikad prošle kroz glavu, sve knjige koje je pročitao, sva muzika koju je preslušao, sve ljude koje je voleo...“ Za Jovana Živanovića fotografija nije samo jedan klik, za dobru fotografiju je potrebno mnogo više od dobrog aparata: treba odabrati ugao posmatranja, fokus, kadar, kompoziciju, idealno svetlo, uhvatiti trenutak... i još dosta toga.

- Mogu za sebe da kažem da sam zadovoljan čovek jer radim ono što me u potpunosti ispunjava. Dok radim ne osećam nikakav napor, već naprotiv zadovoljstvo, i mislim da to i drugi osete, vide, i zato me angažuju. Drago mi je što se danas pravi razlika između talentovanih fotografa i onih koji to pokušavaju da budu. Drago mi je da sam u sredini koju volim i među ljudima koji cene moj rad - istakao je Jovan Živanović.

Potpis autora

23

Predstavljeno softversko rešenje SiloNET

N

aučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS), predstavio je Softversko rešenje SiloNET za optimizaciju poljoprivredne proizvodnje i upravljanje skladištenjem zrna različitih biljnih vrsta u okviru 3.

SAJMA NAUKA ZA PRIVREDU, održanom 05.12.2019. godine u organizaciji Novosadskog sajma, na inicijativu Pokrajiinske vlade, a u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za visoko obrazovanje i naučnositraživačku delatnost, Univerzitetom u Novom Sadu i Privrednom komorom Vojvodine. Među 20 izlagača sa Univerziteta u Novom Sadu koji su predstavili DIGITALNA REŠENJA ZA USPEŠNA POVEZIVANJA NAUKE I PRIVREDE FINS-ovo rešenje je bilo među najboljima.

Kreirano softversko rešenje siloNET za optimizaciju poljoprivredne proizvodnje i upravljanje skladištenjem zrna različitih biljnih vrsta je realizovano u okviru odobrenog Programa zelenih inovacionih vaučera Evropske banke za obnovu i razvoj zajedničkom saradnjom između ekspertskog tima FINS-a i tima iz IT kompanije DUNAVNET DOO, Novi Sad. Konsultanske usluge ekspertskog tima FINS-a zasnovane ne samo na teorijskom znanju već i na bogatom iskustvu u privredi obuhvatili su sledeće aktivnosti: - Definisanje glavnih parametara koji se prate u silosima, njihove optimalne granice za uslovno skladištenje i manipulaciju različitih vrsta zrna žita i industrijskog bilja. Analiza aktivnosti obuhvatala je potrebe za održavanjem optimalnih uslova skladištenja (sušenje, ventilacije itd.) za različite vrste zrnastih kultura; - Definiranje uslova za korištenje pesticida na temelju parametara spoljne sredine i uslova u skladištu vezanih za osnovne grupe insekata. Analiza aktivnih sastojaka insekticida/fumiganata koji se mogu koristiti u silosima za suzbijanje štetočina i bolesti u zrnenoj masi proizvedenoj u konvencionalnoj i organskoj proizvodnji zrnastih kultura.

Softversko rešenje siloNET predstavlja deo agroNET platforme namenjene optimizaciji poljoprivredne proizvodnje, pri

24

Zapažen nastup na sajmu Nauka za privredu čemu siloNET ekspertski modul pruža stalan uvid u parametre/podatke relevantne za optimalno upravljanje skladištenjem zrna različitih biljnih vrsta (pšenice, pivarskog ječma, ječma namenjene za ishranu životinja, kukuruza, suncokreta i soje). Kreirano softversko rešenje siloNET je veoma jednostavna za korišćenje i obezbeđuje potpunu sledljivost podataka od prijema partije zrnaste kulture preko svih aktivnosti preduzetih tokom skladištenja radi očuvanja količine i kvaliteta proizvedene zrnaste kulture do izdavanja zrnaste kulture iz skladišnog prostora.

Prednost kreiranog softverskog rešenje siloNET ogleda se u tome što se može prilagoditi svim skladištnim kapacitetima jer omogućuje prenos (iz postojećih računarskih aplikacija, podataka sa senzora),

unos i praćenje podataka neophodnih za optimalno upravljanje siloskim aktivnostima tokom prijema, skladištenja i izdavanja uskladištene zrnaste kulture iz silosa.

Dodatno, praćenjem uslova skladištenja (temperatura zrna) kao i kvaliteta uskladištenog zrna (vlaga zrna....) i kombinovanjem ovih podataka sa digitalizovanim ekspertskim modelima moguće je optimizovati potrebne aktivnosti (broj eleviranja, primenu insekticida/fumiganata, potrebno sušenje zrna i sl.), a time i potrošnju energije tokom skladištenja. Takođe, održavanjem optimalnih uslova tokom procesa skladištenja smanjuje se količina zrna koja se mora odbaciti/uništiti zbog razvoja bolesti i/ili napada skladišnih štetočina čime se smanjuje negativni uticaj na životnu sredinu.

FINS - mesto susretanja nauke i privrede Na početnom ekranu prikazani su osnovni podaci o izabranoj silo ćeliji (zapremina, visina, vrsta/sorta/hibrid uskladištenog zrna, datum prijema, visina praznog prostora, procenat popunjenosti silo ćelije); podaci merenja sa senzora postavljenih u silo ćeliju, po nivoima, po svakoj vertikali merenja sa mogućnošću grafičkog prikazavanja za izabrani period; spisak notifikacija/alarma sa jasnim instrukcijama o potrebnim merama i aktivnostima.

Kompletan tok i pregled svih aktivnosti prikazan je kroz nekoliko ekrana: prijem, akcije i isporuka. Prijem zrna pruža mogućnost evidencije svih relevantnih osnovnih podataka, kao i podataka prometnog kvaliteta zrna. Svi podaci se mogu uneti ručno ili preuzeti iz postojećih sistema, izveštaja laboratorije i sl. Sve aktivnosti preduzete tokom procesa skladištenja evidentiraju se u delu „Akcije“. Instrukcije za sve potrebne aktivnosti kreiraju se kombinovanjem digitalizovanih ekspertih modela za različite vrste zrna, karakteristika uskladištenog zrna i podataka merenja dobijenih sa senzora. Za potrebne hemijske tretmane navedena je lista dozvoljenih aktivnih materija/preparata sa propisanim karencama. Izdavanje zrna evidentira se u delu ,,Isporuka“. Izveštaji se kreiraju za svaku izabranu silo ćeliju kao i za svaku izabranu prijemnicu.

SiloNET softversko rešenje je testirano na pilot-silosu prikupljanjem podataka, testiranjem stvorenih modela za optimizaciju uslova skladištenja i korištenja insekticida/fumiganata. Detaljne informacije za sve zainteresovane privredne subjekte koji se bave skladištenjem zrnastih kultura različitih biljnih vrsta mogu se naći na sajtu DUNAVNET DOO, Novi Sad (https://agronet.solutions/ (SILO MANAGEMENT - Grain storage management optimization)).

Tim iz DUNAVNET DOO, Novi Sad: Spasenija Gajinov, Msc, Product manager, Digital farming solutions; Daliborka Nedić, Senior programer - vođa tima Tim iz FINS-a: dr Marija Bodroža-Solarov, naučni savetnik; dr Elizabet Janić Hajnal, naučni saradnik.

N

aučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS), kao samostalna naučnoistraživačka institucija, osnovan je sa misijom i vizijom da se održi kao stabilna institucija visokopozicionirana u nauci i široko prisutna i uticajna u proizvodnji hrane u regionu, priznata institucija na svetskoj naučnoj sceni i lider u oblasti naučnoistraživačkih aktivnosti u regionu. Ovakva vizija i misija razvoja ostvaruje se uz podršku Autonomne pokrajine Vojvodine, Republike Srbije i aktivnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni u okviru aktivnih ili realizovanih programa i više desetina projekta. Tokom deset godina od osnivanja Instituta permanentno su se pratili aktuelni problemi vezani za

2019., biti realizovano renoviranje dela kancelarijskih prostorija Instituta, kao i formiranje namenskih prostorija za izvođenje potrošačkih testova i senzorskih analiza primenom tehnike fokus grupa.

Pored težnje FINS-a da bude priznata institucija na svetskoj naučnoj sceni i lider u oblasti naučnoistraživačkih aktivnosti u regionu, saradnja sa privredom je isto tako važan segment aktivnosti Instituta i most između naučnih istraživanja i njihove primene u praksi i predstavlja mesto susretanja nauke i privrede u oblasti hrane i hrane za životinje. Jedan od primera uspešne saradnje FINS-a i privrede predstavljena je na ovogodišnjem 3. Sajmu Nauka za privredu..

kvaliteta hrane prisutne na tržištu kao i savremeni trendovi u samoj analitici prehrambenih proizvoda. Istovremeno ovo su aktuelni i budući pravci razvoja Instituta, koji nameću da prioriteti budu obnova i proširenje kako prostora, tako i najsavremenije opreme iz oblasti analitike hrane za ljude i životinje. U 2018. zahvaljujući uloženim sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost oformljeno je, a u 2019. godini i pušteno u rad novo Odeljenje za molekularno biološka ispitivanja.

U 2020. izvesno je da će, zahvaljujući izdvojenim sopstvenim sredstvima iz

Planirana saradnja sa domaćom privredom u 2020. godini ostvariće se preko programa Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, preko akreditovane laboratorije za ispitivanje FINSLab, i putem realizacija direktnih zahteva privrednih subjekata zasnovanih na dugogodišnjoj uspešnoj saradnji Instituta sa istim u oblasti hrane i hrane za žitotinje u skladu sa ekspertizom, raspoloživom opremom (pilot postrojenja, laboratorijska oprema) i metodama. Takođe, na osnovu ostvarene saradnje u prethodnom periodu nastaviće se saradnja sa renomiranim svetskim kompanijama u oblasti transfera tehnologije.

25

Pametne fabrike i 4.0 revolucija u Srbiji

S

avremenici smo preokreta koji se dešava u industriji, obeleženog razvojem u oblasti digitalnih tehnologija, fizici i biologiji, nazvanim 4.0 revolucijom. Predstojeće radikalne promene i potpuna automatizacija proizvodnje, predviđa da će se promeniti svet kakav poznajemo. Rezultat tih promena biće PAMETNE FABRIKE koje će raditi na principu stvaranja sopstvene mreže koje će moći same sebe da kontroliše.

Dr Slobodan Morača, profesor Fakuleta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, koordinator projekta - Implementacija projekta PAMETNIH FABRIKA, odnosno primena savremenih tehnologija u realnom okruženju, pokušava da odgovori na pitanje: „Da li je Srbija spremna, sa mašinama i opremom starim 30 i više godine, da se uključi proces 4.0 revolucije?“ - Nove tehnologije koje omogućavaju integraciju, povezivanje, digitalizaciju, daju mogućnost korišćenja takvih mašinina u konceptima kao što su - PAMETNE FABRIKE. Čak i uz stare mašine, sa malim ulaganjima da ih osavremenimo ili stavimo u neki kontekst kontrole procesa prikupljanja adekvatnih parametara ili podataka. Dovoljno je da postavimo određene elemente kao što su senzori, sistemi kontrole, da možemo da pratimo i kontrolišemo šta se dešava u okviru procesa tokom realizacije proizvoda, pripreme ili tokom nekih drugih, paralelnih procesa, značajnih za proces proizvodnje. Na osnovu tih podataka, uz pomoć savremenih sistema, software-a, hardware-a, inteligentnih sistema evropske mreže i alata kao što su fazi logika, vezanih za napredne metode analize i statističke obrade podataka, pokušavamo da definišemo model ponašanja sistema.

Korišćenjem nekih savremenih sistema i savremenih software-a, možemo da, kroz kompleksne funkcije modelujemo ponašenje sistema. Postoji opcija da pravimo

26

analize razlike između toga šta se dešava u realnom preduzeću i šta je to što je model pokazao da treba da se dešava. Na osnovu te razlike možemo da ustanovimo da se nešto trenutno dešava u okviru proizvodnog procesa i funkcionisanja neke mašine ili opreme, što nije predviđeno, ili što nije u skladu sa onim što je uobičajena pojava. Na taj način možemo da

Prof. dr Slobodan Morača sagledamo i predvidimo neke neželjene pojave škarta ili otkaza mašina. Ti i takvi savremeni sistemi mogu da se koriste za kontrolu kvaliteta, praćenje, monitoring, kontrolu procesa, ili preventivno održavanje - objašnjava dr Morača.

Po njegovim rečima, takav model može da ukaže na tendenciju rada sistema u pravcu nečega što nije uobičajeno ili da pokaže veliku verovatnoću nastanka nekog otkaza, neke neusaglašenosti.

Na osnovu identifikacije pojave vrše se potrebne korekcije ili promene parametara funkcionisanja sistema i na taj način sprečavaju škart ili otkaz bilo koje vrste.

Ukoliko je otkaz neizbežan, da dođe u „optimalnom“ trenutku. Deo povratnih informacija ili kontola mogu se automatizovati i formirati autonomni sistem.

PAMETNE FABRIKE su u službi inoviranja poslovanja funkcionalnim korišćenjem znanja, tehnologija i resursa u skladu sa promenama na tržištu utičući direktno na poslovni uspeh kompanije kroz stvara-

nje nove vrednosti za korisnika i kompaniju. Dr Morača kaže da su mnoge kompanije u Srbiji, bilo da se radi o malim, srednjih ili velikim sistemima, prepoznale potrebu povećanja nivoa kvaliteta procesa rada i samokontrole procesa: - Još je važnije da imamo adekvatan menadžment u pogonu, kadar da razume trenutno stanje u privredi i na tržištu, i koji vidi potrebu implementacije. Mi smo uspeli da nađemo upravo takva preduzeća. Oni od nas traže savete, edukaciju i konkretna rešenja, a onda zajedničkim snagama razvijamo modele ponašanja i definišemo na koji način savremena oprema može da bude implementirana. Implementacija ovih sistema zahteva uključivanje ljudi iz firme u punom kapacitetu, jer bi oni trebalo da objasne kako sistem funkcioniše a stručnjak/implementator kako da koristeći savremeni sistem kontolišu i upravljaju pojavama.

Reč je o relativno novoj opremi, inteligentnom industrijskom računaru, rađenom u saradnji sa Mitsubishi Electric, od prošle godine u fazi testiranja, kada je Evropa u pitanju. FTN tim je prvi koji je uspeo da ga testira i implementira.

- Ovo je tek početak Tech computing-a, u okruženju prisutniji u verziji Cloud computing-a, koji po nama usporava reagovanja u okviru kontrole procesa proizvodnje.

Tech computing se dešava na nivo linije ili pored linije, omogućava analizu podataka, pravljenje modela, generisanje znanja, i brzu primenu kroz povratne informacije.

Dr Slobodan Morača naglašava, da bez medijskog interesovanja za nove tehnologije i projekte bitne za celokupan razvoj privede i društva u celini, one ne mogu da se rašire na pravi način. Zapaža i jednu drugu tendenciju, pokušaj da se iskoristi nedovoljna upućenost ljudi, menadžmenta u ovoj oblasti, kod kojih prolaze ideje koje nemaju naučno uporište, već da se u što kraćem vremenu dobije neki rezultat. A to je u ovoj oblasti nemoguće.

Izgled novog centra

U

okviru projekta EU-IMPACTWB, u petak, 25. oktobra 2019. godine u Temerinu (Narodnog fronta 56), kraj Novog Sada, otvaren je SOCIAL INNOVATION HUB - Centar za društvene inovacije. Ovaj savremeno opremljen prostor namenjen je mladim inovatorima i preduzetnicima radi njihovog okupljanja, rada i druženja, i svima onima kojima je za realizaciju njihovih

Centar za društvene inovacije otvoren u prostorijama VMC u Temerinu ideja neophodna podrška i unapređivanju biznisa na propočetni impuls lokalne zajedstoru gde se projekat realizuje. nice, a koji će doprineti drušPravci i konkretni koraci tvenim promenama. Prostor pružanja podrške i pomoći je osmišljen tako da ga mlamladim inovatorima/preduzetdi mogu besplatno koristiti, nicima biće realizovani kroz a Vojvodina Metal Claster indentifikaciju i angažovanje (VMC), jedan od partne200 mladih socijalnih inovara na projektu, će im pružiti tora/preduzetnika; uspostavposlovnu podršku, u smislu ljanje regionalne poslovne edukacije, treninga, učešća na internet platforme namenjene Zoran Pekez sajmovima, povezivanja na remladim socijalnim inovatorigionalnom i svetskom nivou i sl. ma/preduzetnicima na prostoru obuhvaEU-IMPACT-WB (EU inovacije, par- ćenom projektom; formiranje pet Social tnerstva, saradnja i transformacija na za- Innovation HUB-ova, kao elementarnu padnom Balkanu) naziv je projekta koji poslovnu infrastrukturu za rad i saradnju realizuju CREATE FUNDTION - Priština, mladih socijalnih inovatora/preduzetnika; ALBIZ FUNDATION, Skoplje, ENECA, izradu pet GAP analiza o stanju na tržištu Niš, OKC Banja Luka, OPEN DOORS Ti- radne snage i potencijala mladih socijalnih rana i VOJVODINA METALS KLASTER inovatora/preduzetnika na teritriji na kojoj Temerin, organizacije koje se bave inova- se projekat odvija; realizaciju pet naciocijama, novim tehnologijama, transferom nalnih programa treninga u cilju povećaznanja, društvenim izazovima. Ciljna gru- nja znanja i kompetencija; uspostavljanje pa ovog projekta su mladi inovativni stva- regionalne e-learning platforme za učenje raoci i preduzetnici u društveno-humani- i razmenu znanja; organizaciju zajedničke stičkim i visoko tehnološkim oblastima. regionalne letnje škole za mlade; realizaciProjekat se sprovodi sa namerom osnaži- ju jednog regionalnog i pet nacionalnih bivanja mladih inovatora i preduzetnika radi znis foruma na teme održivosti, inovacije, trajnog pozitivnog uticaja (IMPACT) na novih tehnolohija i preduzetništva; izradu lokalnom, regionalnom i međunarodnom pet planova održivosti preduzetničkih binivou kroz različite oblike socijalnih i pre- znisa mladih socijalnih inovatora; pomoć i duzetničkih poduhvata. podršku mladim preduzetnicima/inovatoDirektor VMC-a, gospodin Zoran Pe- rima u uspostavljanju saradnje sa firmama kez, je tom prilikom istakao društveno od- za Outsourcing poslovnih procesa; obezgovornu ulogu u pružanju podrške i pomo- beđivanjw ukupno 40 poslovnih grantova ći organizacija/partnera mladim ljudima, za početno finansiranje preduzetničkih njihovom zajedničkom radu i aktivnosti- poduhvata mladih socijalnih inovatora i ma, u razmeni i transferu ideja, inovacija i preduzetnika; podršku 300 mladih soci-

jalnih inovatora i preduzetnika za učešća na poslovnim sajmovima; informisanje i podizanje svesti o stanju na tržištu rada i mogućnostima mladih preduzetnika.

Gospodin Pekez je takođe podsetio da je VMC poslovno udruženje za unapređenje konkuretntnosti metalskog sektora Srbije, sa sedištem u Temerinu. To je nestranačka, nevladina, neprofitna poslovna asocijacija privatnih kompanija, naučnih i razvojnih institucija u oblasti mašinstva i metalske industrije Srbije, koja je u startu uključivala 70-tak a danas 176 kompanija sa više od 9.000 zaposlenih, koji ostvaruju ukupan promet od preko 600 miliona EUR i izvoz veći od 300 miliona EUR. VMC ima partnerstvo sa preko 400 institucija (naučnih, razvojni, inovativnih) iz EU i sveta, deo je mnogih razvojinih projekata od kojih je realizovano više od 30 ukupne vrednosti od preko 11 miliona EUR. Direktor je naglasio da je ovo jedan u nizu planiranih projekata pomoći i podrške mladim inovatorima i preduzetnicima u njihovom lakšem i bržem savladavanju početničkih „bolesti“ u poslovanju, i želja da njihove preduzetničke akcije imaju i tržišni efekat i što pre prerastu u biznis, u pravom značenju te reči. Kroz saradnju sa nacionalnim vladama partnera na projektu, biće definisani i planovi za održivost ovakvih akcija i po završetku ovog projekta, te se zahvalio prisutnim predstavnicima Javne uprave, pre svega Vlade Vojvodine, Privredne komore Vojvodine, opštine Temerin, jer će sledeća tema biti kako da se ideje ovih mladih ljudi realizuju i održe u životu.

27

Zoo Planet - mesto gde se životinje smeju

K

oze Belka i Miljana, jarac Džoni, srndać Radovan, mangulica Ana, vepar Srećko, konji Amigo, Rajna, Tora, Tankosava, Stela, Hana, poni Mica, magareći par Marica i Marko, samo su neki od devedesetak stanara „Zoo Planet“, uglavnom spašenih životinja, koje tu borave privremeno ili trajno.

Prihvatni centar „Zoo Planet“, u selu Kamenica kod Niša, je neprofitno, nevladino i nestranačko udruženje, koje je u julu ove godine obeležilo deceniju postojanja.

Za to vreme, zbrinulo je više od 4.500 životinja, oko 3.500 vratilo u prirodu, dok je egzotičnije vrste čuvalo u „kutku“ ili ih udomilo. Kroz edukaciju Centra prošlo je i više od 500 volontera starosti od 3 do 84 godine. „Zoo Planet“ je proizišao iz sna jednog dečaka, Dušana Stojanovića, i njegove želje da se brine o životinjama. Kada su se stekli uslovi, sa svojim drugovima i drugaricama osnovao je ovo jedinstveno mesto, ne samo na teritoriji Niša, već i čitave zemlje. Danas se o životinjama brine 16 volontera, mladih ljudi, učenika srednjih škola i studenata koji vole životinje. Spašavajući povređene i napuštene divlje životinje, autothotne vrste i egzotične kućne ljubimce, ovi entuzijasti štite životinje i čuvaju prirodu.

Prihvatni centar „Zoo Planet“, osim zbrinjavanja životinja i pružanja nege povređenim, vrši i edukacije, uglavnom sa najmlađima.

- Naš cilj je da podignemo svest, posebno kod dece, kada su životinje u pitanju, učimo ih kako da se o njima brinu i kako da ih neguju... Dolaze nam deca koja znaju kako izgleda lav, ali ne razlikuju ovcu od koze. Mnogima smo

28

interesantni jer se staramo o divljim životinjama, autohtonim i egzotičnim vrstama, odnosno zaštićenim životinjama, a to nemaju često priliku da vide - kaže Marko Bošković, jedan od volontera.

Ovo Udruženje, mada se dvorištem šeće šest pasa, ne udomljava pse i mačke, jer na teritoriji Grada Niša egzistira sedam udruženja za zaštitu pasa i mačaka.

- Divlje životinje, ukoliko su povređene, oporavljamo i vraćamo u prirodi, ako su sposobne za to. Imamo slučaj preterane socijalizacije, kao npr. sa Radovanom, na ljude naviklog srndaća, kojem bi divljina verovatno brzo došla glave. On će trajno ostati kod nas. Do pre neki dan tu je bilo 10 roda, orao i sova. Otpremili smo ih u Zoo vrt Palić, gde imaju bolje uslove preko zime. S proleće će biti vraćeni u prirodu. Svinja Srećko je došla kod nas pošto je nađena u zaključanom automobilu, u kojem je boravila četiri dana. Izbavili smo je uz pomoć policije i danas živi srećno u društvu ostalih životinja. Kućni ljubimci poput zečeva, činčila, zmija, dođu kod nas pošto ih dovedu njihovi vlasnici koji ne mogu više da se brinu o njima, ili su im dosadili, ili kupljeni deci, postali neinteresantni - objašnjava volonter Milan Janković.

Najnoviji stanovnik „Zoo Planet“ je ptica - Riđogrli morski gnjurac (Gavia

stellata), vrsta sa liste Crvene knjige faune Srbije. Ptica je nađena u dvorištu jedne niške firme i nije povređena. Uz podršku i stručnu konsultaciju Zavoda za zaštitu pri-

rode i kontrolu Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, ptica će biti vraćena u prirodu. „Zoo Planet“ koristi 50 ari lepo uređenog, iznajmljenog prostora. Tu svakodnevno dolaze ovi mladi ljudi vođeni ljubavlju prema životinjama. Osim velikog ličnog zadovoljstva nemaju nikakav drugi interes. Finansiraju se putem donacija građana, a vikendom su otvoreni za posetioce.

Posetioci mogu da hrane životinja iz pripremljenih korpica, organizovana je škola jahanja za sve uzraste, terensko jahanje...

Ulaz u „Zoo Planet“ se ne naplaćuje.

Godine 2010. osnovana je „Zoo Planet“ patrola, angažovana za spašavanje i evakuaciju životinja; 2013. formiran je „ZOO kutak“ prostor za edukaciju i druženje sa životinjama radi ostvarivanja bliskog kontakta, prevashodno dece sa životinjama, koja na ovaj način usvajaju osnovna pravila ponašanja prema životinjama.

Najnovija istraživanja potvrđuju ono što su ljubitelji životinja odavno znali, a to je da životinje imaju svest i samosvest, da mogu da misle, pate i budu srećne, baš kao i ljudi. Dolaze ovde napuštene, odbačene, izgubljene ili povređene.

Ovo je mesto na kojem im se vraća zdravlje, samopouzdanje i hrabrost, sposobnost da nesmetano nastave život.

Janin raj - mesto u kojem se jede zdravlje

Z

agovornika života u prirodi je sve više, ali se malo ko za njega odlučuje. Svi preporučuju boravak na čistom vazduhu, aktivnosti daleko od zagađivača životnog prostora. Sve to znamo, i dalje pričamo, a ni sami sebe ne umemo da ubedimo i nešto promenimo.

One retke, koji su se odlučili na model života po prirodnim principima, konceptu primerenom iskonskim potrebama čoveka, pominjemo kao primere dobre prakse koje treba slediti. Oni su heroji današnjice, jer su uspeli da „tehnološke prednosti“ koriste sa merom, a gro vremena provode u saživotu sa prirodom. Četvoročlano domaćinstvo Svetlane i Dragana Cvetkovića je upravo definicija bajkovitog i idiličnog seoskog života.

Međutim, njihov život je takav ne zato što im ga je neko dao, već zato što su ga oni takvog izgradili, i još uvek ga grade. To je život u koji su uložili sve svoje vreme, energiju, ljubav i znanje. U kojem svaki dan počinje radom, i radom se završava, retko kad sa slobodnim vremenom, i to isprekidanim, i kada im drugi dozvole.

Zato, i posle deceniju i po stvaranja svog „raja“, od nekada zapuštenog prostora u vikend naselju Petrovac, pet kilometara udaljenom od centra Kragujevca, gde su Cvetkovići nekada živeli, niko u njihovoj okolini se nije „primio“ na njihovu priču i razvio domaćinstvo poput njihovog.

Nije da ne žele. Treba to moći. Za život po uzoru na porodicu Cvetković, treba biti vredan, uporan, smeran, idejan i kreativan.

Treba mnogo znati, mnogo hteti i pre svega voleti.

Upravo je ljubav ta koja isijava iz ove porodice, od one pune topline i poštovanja roditelja i njihove dve, mogli bismo reći već odrasle ćerke, preko one prema životinjama i biljkama, do ljubavi prema životu.

Kada ih upitate za dalje planove, uz osmeh će vam odgovoriti da su planirali 30 koza, a danas ih imaju nešto više.

Gospodin Dragan Cvetković je veterinarski tehničar, zaljubljenik u stare rase, pa se u sklopu „Janinog raja“ osim ćurki, gusaka, morki, mogu videti koke Stara gološijanka, Somborska kaporka, Kosovski

rakija, jer za njeno pečenje nema dovoljno vremena. Od ove godine Cvetkovići proizvode i kajmak, ali samo za potrebe svojih gostiju. Oni koji dođu u „Janin raj“ mogu poneti jaja, masti, sireve, dobro raspoloženje i po koju pouku o životu i kako ga živeti.

Specijalitet kuće - jareći sač je samo jedan od povoda za dolazak u ovo domaćinstvo, gde se, u ušuškanom i autentičnom prostoru koji može da primi 50 gostiju, dočekuju gosti, organizuju proslave, dočeci Nove godine, zapravo mesto u kojem se „jede zdravlje“.

Po vokaciji turistički tehničar, gospođa Cvetković je pre pet godina podržala koncept seoskog turističkog domaćinstva, ali kaže da bez pomoći supruga, njegovog prirodnog dara za druženje sa ljudima, ne bi mogla da ispriča ovako jednu kompleksnu priču. Ona je stručnjak i za baštu, zimnicu, pripremu najrazličitijih jela Svetlana i Dragan Cvetković i starinskih pita, okušala se u spravljanju pevač, svinje Moravke. U domaćinstvu likera, ali najviše voli druženje sa cvećem. se u organskoj bašti i plasteniku uzgajaju Okućnica i dvorište o kojem se brine Svei stare vrste biljnih kultura poput đule ili tlana Cvetković tri godine uzastopno bilo kaline, jasmina, jabuke jablanke, paradaj- je pobednik „Dana otvorenih dvorišta“ i za volovsko srce i jabučara. to u kategirijama park-dvorište, dvorište Najmlađa aktivnost porodice Cvetković i etno-dvorište, manifestacije koja u orgaje seoski turizam. Njihova kuća sa dvori- nizaciji GTO Kragujevac obuhvata seoska štem možda nije autentičan, ali je domaćinstva Centralne Srbije. najlepši i najreprezentativniji Svako ko dođe u Kragujevac prikaz kulture i načina žiobavezno mora da poseti vota ovdašnjih „građana „Janin raj“ (signalizacije sela“, koju Gradska turinema, ali ako u GPS ukustička organizacija Kracate „Janin raj“ lako ćete gujevac rado preporučuje doći pred kapiju raja). Tu turistima. „Janin raj“ naće vas dočekati nasmejalaze i sami dolaze turisti nih lica domaćini, voljni iz Indonezije, Japana, Južda vas ugoste, počaste, da ne Amerike... Čuli su da tu vam pokažu mini zoo vrt, koji mogu probati proverene dose zvanično tako ne zove, ali maće proizvode, od ajvara, Jana Cvetković i njena koji na to liči. Svako onaj džemova i pekmeza, do doko poželi da oseti čar duljubimica Brena maćih kobasica, pršuta, mlagih, zvezdanih seoskih noći dog kozjeg sira, kačkavalja, sa dodacima i zvukove prirode, miris pokošene trave i bez njih, domaćih čorbi i pita, pečenja i pomešan sa mirisima cvetnih rundela u gulaša, raznih salata, ručno mešenog hle- dovorištu, može tu da provede dan-dva i ba, čak i tri vrste jaja: kokošjih, guščijih i prespava u jednoj od tri komforne sobe u prepeličijih. U domaćinstvu se proizvode i kući za goste i podeli vreme sa ovom divdomaći sokovi. Jedino se, za sada, kupuje nom porodicom.

29

Predstavljamo Leksikon stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju

J

edan od zapaženijih dogaJedini kriterijum za odabir đaja na najvećem kulturovih 1.000 nastavnika je bilo nom happening-u u Srbiji njihovo stvaralaštvo, šta su nai Balkanu, 64. Međunarodnom pravili, a ne kakve su diplome sajmu knjiga u Beogradu, bila stekli, jer sertifikati sami po sebi je promocija „Leksikona stvane znače ništa ukoliko nema ralaca u preduniverzitetskom stvaralaštva. obrazovanju“, autora prof. dr - Ovim ne predstavljamo Milenka Kundačine, koautora samo publikaciju, već pedagošmr Mirjane Ilić Pajić i brojnih ko stvaralaštvo u našoj zemlji. saradnika, u izdanju IK „Klett“. Prof. dr Milenko Iz populacije od oko 100.000 „Leksikon stvaralaca u prenastavnika, u osnovnim, sredKundačina duniverzitetskom obrazovanju“ njim školama i predškolskim nastajao je tokom četiri minule godine ustanova na ovaj način promovišemo njih i objavljen je neposredno pre otvaranja 1.000 i prosvetnu delatnost u Republici sajamske manifestacije. Luksuznog pove- Srbiji. Ova nije samo način da se skrene za na 704 strane, ovo izdanje predstavlja pažnja javnosti na stvaraoce i njihove poznačajan leksikografski poduhvat kojim je trebe s jedne strane, već i potrebu društva obuhvaćeno 1.000 autora i 10.000 bibli- za stvaraocime i njihovim delima. Najviši ografskih jedinica, raznovrsno, raznoliko nivo stručnosti svake profesije se potvrstvaralaštvo predškolskog, osnovnoškol- đuje stvaralaštvom njenih pripadnika pa skog i srednjoškolskog nivoa. i u predagoškoj delatnosti. Stvaralaštvo Direktorica IK „Klett“, gospođa Gor- pojedinaca i profesionalni uspesi treba da dana Knežević Orlić, je između ostalog budu osnovno merilo rada i ličnog napreistakla da je, uprkos činjenici da u prosveti radi veliki broj kvalitetnih, inovativnih, kreativnih ljudi, što je bio i osnovni motiv za pokretanje ovog projekta, profesija nastavnika u Srbiji podcenjena.

Po njenim rečima, obrazovanje je najbolja investicija, a „Leksikon“ će biti izvesno pomoćno sredstvo onima koji su svoj život posvetili radu sa mladima.

Mr Mirjana Ilić Pajić je naglasila da je cilj izdavanja ovakve jedne sveobuhvatne i zahtevne publikacije da ostane trajna vredSa promocije na Sajmu knjiga u Beogradu nost i svedočanstvo intelektualnog resursa u našem obrazovanju. Od dovanja svakog pojedica - rekao je prof.

1.226 nastavnika, koji su popunili podat- Milenko Kundačina, i dodao da dela ovih ke, komisija je na osnovu 14 osnovnih kri- ljudi nadilazi okolinu u kojoj su stasali. terija objavila 1.000 imena, uverena da još Evo i zašto: nekoliko hiljadu stvaralaca radi u našem Projektom je obuhvaćeno 220 doktora obrazovanju, a oni će se sigurno naći u ne- nauka, nešto manje magistara sa objavljekom od sledećih izdanja „Leksikona“. nim radovima; 1/3 ima zvanje samostalnog

30

Jedna od 1000 nastavnika u Leksikonu pedagoškog savetnika, a neki i višeg pedagoškog savetnika; 1/3 su autori udžbenika; veliki je broj stvaraoca sa objavljenim monografijama stručnog i naučnog karaktera; stvaraoca u književnosti, likovnoj, muzičkoj umetnosti, poznatih u državnim granicama i evropskim prostorima; nastavnika mentora čiji su učenici osvojili nagrade na državnim i međunarodnim takmičenjima; i stvaraoci u sportu zauzmaju značajno mesto. U „Leksikonu“ su imena nastavnika dobitnika Svetosavske nagrade - najvećeg priznanja u Republici Srbiji za izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja i vaspitanja; nastavnici koji su proglašeni najboljim edukatorima u Republici Srbiji; nastavnici dobitnici nagrade gradova u kojima rade. Zanimljiv je i podatak da je najstariji stvaralac, jedan od 1.000 obuhvaćen ovim projektom star 92, a najmlađi 28 godina. Jedan broj je za ovih četiri godine nastanka „Leksikona“ nažalost preminuo.

Profesor Kundačina je uputio reči zahvalnosti saradnicima, članovima redakcije, grafičkom dizajneru, ukratko, svima koji su učestvovali na stvaranju ovog izdanja, radeći danima i mesecima posvećeno i maksimalno ozbiljno, striktno se pridržavajući unapred definisanih kriterijumima, i zato nijednom od 1.000 nastavnika niko ne može osporiti mesto u ovoj publikaciji.

Andreja d.o.o. u susret budućnosti

P

orodična firma Andreja d.o.o. (Košut Lajoša 32, Temerin), koju predvodi trojac, Tot Lajoš i sinovi Laslo i Daniel, osnovana je pre 22 godine sa osnovnom delatnošću prodaje i nabavke rezervnih delova za traktore.

Od 2000. Andreja d.o.o. (www.andreja.co.rs) počinje sa uvozom akumulatora za poljoprivredu, kasnije i ostalih vrsta starter akumulatora (putnička, teretna vozila, motocikle, brodove, stacionarne i polutrakcione baterije, punjače akumulatora i ostali program dodatne opreme…).

Pored uvoza, distribucije, veleprodaje i maloprodaje akumulatora i opreme (akumulatora Exide, Power-Max, Rombat, Landport, Long i opreme DHC, H­tronic, Pro-User, Forex i polutrakcionih akumulatora NBA) u poslovnicama i servisima Andreje d.o.o., vrše se i usluge: provera ispravnosti električne instalacije vozila, provera ispravnosti akumulatora i punjača (12V, 24V), merenje kapaciteta i startne sposobnosti akumulatora, baterija, uslužno punjenje akumulatora i desulfatizacija.

Od 2013. godine sastavni deo asortimana Andreja d.o.o. su solarni paneli, oprema i akumulatori za solarne sisteme. Pored veleprodaje opreme Andreja d.o.o. vrši uslugu montaže i instalacije solarnih sistema na objektima. Kompletnu ponudu solarnih panela, opreme, i sistema za zagrevanje vode možete videti na sajtu www.solar-shop.rs.

- Jedno vreme smo radili solarnu energiju za toplu vodu, ali smo u nedostatku majstora, stali. Za struju imamo ekipu, posla je sve više i verujemo da je budućnost u obnovljivim izvorima energije. U svetu trend malih proizvo-

đača obnovljivih izvora energije (OIE) raste., mi malo kaskamo. Interesovanje za solarnu energiju je poraslo naročito posle ukidanja carina na solarne ploče i pada cena, mada nedostaje edukacija jer mnogi ljudi ne znaju pravila korišćenja ovog sistema - objašnjava pater familias, gospodin Tot Lajoš.

Firma Andreja d.o.o. opremu za solarne sisteme direktno uvozi iz Azije i Evrope. Evropski proizvođači su u prednosti zbog brzine isporuke, jer se iz Kine i Vijetnama čeka i do 3-4 meseca.

poput svog oca, da su kvalitet opreme i usluge u ovom poslu najvažniji, jer ih preporučuju za druge poslove, zahvaljujući čemu je Andreje d.o.o. izgradila poverenje partnera i korisnika.

Perspektivu kompanije vidi u radu sa elektro vozilima i potrebi njihovih vlasnika za solarnim elektranama.

- Verujem u tu budućnost i radujem joj se, pošto je energija dobijena na taj način Green Energy i bez lošeg uticaja na životnu sredinu. Sa puno sunčanih sati godišnje, Srbija ima veliki poten-

Tot Lajoš sa sinovima Laslom (desno) i Danielom Uspeh Andreje d.o.o. gospodin Lajoš objašnjava konstantnim kretanjem u susret inovacijama i novim tehnologijama, a ne čekanju da one dođu kod njih.

Njegov sin Laslo, diplomirani inženjer, uveliko je u pregovorima o pumpama za elektro vozila, kod nas zastupljenih u relativnom skromnom obimu, ali nešto što će neminovno pre ili kasnije doći.

Iako predstavnik generacije pred kojom je budućnost, Laslo takođe razmišlja

cijal za proizvodnju solarne energije, koja je uzgred, na duži rok jeftinija i ekološka. Ako ovaj posao postavimo na dobre temelje, mislim da je to posao budućnosti, ali pre toga, država mora da usaglasi proceduru net meteringa (omogućavanje malim solarnim elektranama da prodaju viškove električne energije), sa pravilima EU, koja za sada kod nas ne postoje kao opcija - rekao je gospodin Tot Laslo.

31

Traminac i Magis prva vina

S

edam godina od prvih čokota zasađenih na brdu iznad sela Šuljam (Veliki Radinci, Sremska Mitrovica), na samom obodu NP „Fruška gora“, pred publikom su se pojavila prva vina, već ovenčana nagradama sa međunarodnih vinskih festivala u Berlinu, Koreji, Londonu..., i najnovijim, sa Beogradskog salona vina u hotelu Hyatt Regency.

Vlasnik Vinarije Probus Vineyards, Milorad Milošević, rođen u Velikim Radincima, odrastao i živeo (i još uvek živi) u Sloveniji, smatrao je svojom dužnošću da deo kapitala uloži u podizanje vinograda na istorijskim tragovima onih koje je u III veku podigao Marcus Aurelius Probus, pogazivši dva veka staru zabranu rimskog imperatora Domicijana o širenju vinograda van Apeninskog poluostrva ugroženih razvojem vinogradarstva u tadašnjim rimskim provincijama Galije i Panonije. Prve zasade imperator, poreklom iz obližnjih Grgurevaca, podigao je upravo na Šuljamačkoj glavici, posle čega se nezaustavljivo šire kontinentalnim delom Evrope i tako postaju „majkom svih vinograda”.

U čast imepratora, vinove loze i istorije, gospodin Milorad Milošević odlučuje da na zaparloženom brdu obnovi deo sećanja na ove slavne dane i zasadi amaterski vinograd, nameran da proizvodi vino za svoje potrebe. Malo po malo, vinograd se

32

Uroš Bolčina proširio na 16 ha i nove planove.

Gospodinu Miloševiću u njegovim nastojanjima od prvih zasada pridužila se ćerka Maja Milošević. Iako celog života vezana za Sloveniju, ne krije da potez na kome je situirana Šuljamačka glavica ima čudesnu moć, koja regeneriše i dušu i telo, i napuni ih sjajnom energijom. To je osetila prvi put kada je došla u tek zasađen vinograd. Već tada je znala da će se priključiti ocu i zajednički napraviti jedan dobar projekat.

- Čast mi je što mogu da radim sa svojim ocem. Za mene je to nešto najlepše moguće ali istovremeno i stresno, jer su pomešani porodični i profesionalni odnosi. Za sada delujemo kao dobar tim, nema razloga da i ubuduće bude tako. Rezultat rada su i naša prva vina - Traminac i Magis. Predstoji nam rad na marketingu, prezentacijama da naša vina proba što više ljudi, jer je vino unikatno, mi kažemo avangardno, radimo neke stilove koje nisu prisutni u Srbiji - kaže gospođica Maja Milošević, koja je posle godina usavršavanja u oblasti enologije i vinske kulture, i godina rada, truda i neizvesnosti, ponosna sa bocom vina u ruci za koje su je do sada obasipali samo pozitivnim kritikama.

U planu je istraživanje tržišta, promocije, kako bi što više publike upoznali sa svojim vinima, ali i pojačana turistička aktivnost i degustacije ovih posebnih vina u jedinstvenom prostoru Hrama vina - Probu u čast.

Uroš Bolčina je enolog Vinarije Probus Vineyards sa više od 20 godina iskustva sticanog na australijskom kontinentu, Novom Zelandu, Čileu, Portugaliji, Mađarskoj. Radio je neko vreme za jedno francusko preduzeće, i uvek se vraćao u Sloveniju. Poslednjih par godina dobro je upoznao srpska vina. Kada je došao na Šuljamačku glavicu vinograd je velikim

Vinarije Probus Vineyards

delom bio već formiran. Na onom planiranom biće isključivo srpske autohtone sorte.

- Za mene je najveći izazov bio uveriti gospodina Miloševića da kreiramo svoj sopstveni stil vina, da se ne ugledamo na ostala vina u Srbiji. Za sazrevanje belih vina koristimo bačve, u kojima je odležavao rum ili američki i škotski viski - objašnjava gospodin Bolčina, i dodaje da su fruškogorska vina, zahvaljujući specifičnom terroaru, koji utiče na finalni proizvod, takođe „drugačija“ u odnosu na vina iz drugih vinogorja Srbije. Po njegovim rečima, ovaj mikroklimat omogućava manje prskanja, i završavaju se krajem juna, a berba startuje već krajem avgusta.

Za sada, Vinarija je brendirala dve eti-

kete: Traminac i Magis (kupaža Cabernet, Merlot i Vranac), do aprila sledeće godine na tržištu će se pojaviti još dve: Sauvignon i Chardonnay, a do kraja 2020. Vinarija će moći da se pohvali sa šest originalnih etiketa. Naš sagovornik ističe da se ova vina idealno naslanjaju na srpski meni bogat mesom, roštiljima. Po njegovim rečima vina su baš kreirana za srpskog potrošača jer u pozadini svako od njih ima svežine potrebne kada se konzumira meso. Vina su sjajno ocenjena od strane stručnjaka, čeka se sud publike.

- Mislim da ćemo dobro proći jer na kraju krajeva sve zavisi od PR, od promocija, prisustva na sajmovima i raznim prezentacijama. Ako samo čekate da publika dođe, sigurno ćete propasti - smatra naš sagovnik, ukazujući da će Srbija, kao i druge vinogradarski nepoznate, ili manje poznate države, biti hit za par godina, jer globalno tržište traži sve više nepoznate destinacije. A Fruška gora može da ponudi osim vina i kompletne sadržaje, od prirode do ljudi u jednom malom okružju. Čovek koji stoji iza čitavog poduhvata, od ideje, prvog čokota, i sada vina u boci, je gospodin Milorad Milošević, koji ni u jednom trenutku nije odustao od svog ži-

Maja i Milorad sa vinima ovenčanim međunarodnim priznanjima

votnog creda - stvaranje prave vrednosti, odnosno kvaliteta: - Vinograd voli puno sunca, ali i senku gospodara! Puno je rada uloženo ovde, ali ja još uvek u tome uživam. Najviše me ispunjava pomisao da ima ko će da nastavi moj rad. Da ima problema ima, malo je ovde teško raditi, dolazim iz neke druge sredine, drugačije orgranizovane. Prvih pet godina smo sadili vinograd i sačekali da stasa i tek onda pravili vino. Već sedam godina samo ulažemo i ovo je prva godina kada javnost upoznajemo sa našim proizvodom.

Ovaj vizionar je od početka skicirao širu vizuju ovog prostora, po njegovim rečima fanstastičnog za razvoj vinskog, ali i wellness, lovnog, sportskog turizma, biciklizma... Smatra da je najveći problem što ljudi nisu navikli da sarađuju, da se povezuju. On sam je nastojao da uključi selo, Poljoprivrednu školu u Irigu, visokoobrazovne institucije, jer vinski turizam bez povezivanja nema perspektivu. Osim vina i vinskog puta, potrebni su kadrovi, domaćini sa drugim kvalitetenim proizvodima, razni drugi sadržaji.

- Smisao je da se povežu i Veliki Radinici, i Sremska Mitrovica i Grgurevci i Irig, jer turizam su ljudi. Svi koji nešto proizvodimo, treba da sagledamo zajednički interes i ne treba da očekujemo brzo bogaćenje, jer toga nema. Treba da iskoristitimo blizinu velikih gradova, granice sa Hrvatskom, RS, BiH, imamo putnu infrastrukturu, sportski aerodrom u Velikim Radincima - kaže gospodin Milošević, koji je u jednom momentu osećao da bi mogao od svega da digne ruke, ali pogled na ćerku, unuke koji stasavaju, ulio mu je neku novu energiju. Nepravedno bi bilo da se zapusti ovakav kraj koji ima blagodarje, mogućnosti da se razvija, toliko značajnu istorijsku osnovu, koju treba iskoristiti.

Dalji koraci razvoja kompleksa Probus porodice Milošević i dalje će ići u korist kvaliteta na uštrb kvantiteta; planira se završetak Vinarije i nastavak rada na Hramu u samom vinogradu, predviđenom za posete, degustacije, seminare, mestu događaja razvoja vinarstva i vinogradarstva.

Planira se širenje vinograda na 25- 30 ha zasadima autohtonih sorti vinove loze.

33

Kakav si kao čovek P

ovelja „Kapetan Miša Anastasijević“ za najboljeg mladog menadžera u Vojvodini, u okviru projekta „Put ka vrhu“, koji afirmiše privredno i društveno stvaralaštvo, u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, ove godine pripalo je Aleksandru Cicmilu iz Promont Group. O ovom mladom čoveku izrečeno je mnogo lepih reči, a ovim povodom zadržaćemo se samo na njegovom radu.

Za sebe kaže da je imao sreću jer je odrastao uz kvalitetne uzore, oca koji se za 30 godina rada u istoj kompaniji, zahvaljujući trudu i predanosti popeo do pozicije generalnog direktora, i majke, sudije Apelacionog suda, koja je celog života uspešno balansirala između porodice i posla. U sećanje mu se najviše urezalo pitanje oca, kada je kasno dolazio kući: „Kakav si kao čovek?“, što mu je pomoglo da odredi trasu svog razvojnog puta.

Posle završene Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, prirodan smer, odlučuje se za Međunarodne finansije na Bocconi univerzitetu u Milanu, jednom od najboljih privatnih univerziteta u Italiji i najtraženijih za ekonomiju, biznis i finansije. Kasnije dobija priliku da jedan semestar provede na McGill University, u Kanadi, jednom od vodećih u svetu. Koliko god mu je odgovarao sistem u kojem se sve meri ličnim zaslugama, što ga je teralo napred, toliko mu je godilo saznanje o zavidnom kvantumu znanja stečenom u svom rodnom Novom Sadu, počev od engleskog jezika, do znanja iz prirodnih nauka, kojima je ravnopravno parirao kolegima koji su znanja sticali u prestižnim evropskim školama. Osnovne akademske studije (Bachelor) završio je među najboljma, i za master studije bio intervjuisan za University of Oxford.

Ipak, donosi odluku da se vrati kući i da što pre svoje teorijsko znanje primeni u praksi.

Osetio je potrebu da uprkos skromnim godinama, pomogne razvoju porodične firme i ocu. U septembru 2015. defitnitivno označava svoj povratak i posle tromesečne prakse u Banka Intesa priključuje se Promont Group DOO. Zvršava jednogodišnje master studije informacionih tehnologija, takođe u Milanu, potom i master vezan za hotelijerstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu, koje je s uspehom priveo kraju pre dve nedelje i time kompletirao aka-

34

Aleksandar Cicmil demsko obrazovanje i sa 26 godina ušao u novu životnu fazu.

- Koliko god da sam uživao u svom školovanju, od gimnazije, pa do poslednjeg ispita, shvatio sam da još više uživam u poslu. Rad sa kolegama, uloga koordinatora u ostvarivanju zajedničkog cilja, potpuno me obuzima i ispunjava.

Ljudi oko mene kažu da tada zračim. a ja samo volim kada mogu da doprinesem ostvarenju nekog zadatka. Pozicija finansijskog menadžera u komapniji za mene znači privileguju da sarađujem sa kvalitetnim ljudima, sa kojima mogu da razmenjujem iskustva i ideje, kreiram nove korake. Da sam bio u nekoj drugoj

situaciji, sigurno bi se bavio profesurom, ali potrebu da prenesem znanje ispunjavam ovde, u porodičnoj firmi, jer iako sam mlad, svakim danom dolaze mlađi, i u ulozi njihovog mentora osećam se vrlo dobro - objašnjava gospodin Cicmil, o čijem su se talentu predavača mogli uveriti učesnici Međunarodne konferencije studenata turizma i hotelijerstva MEKST 2019, održane od 22. do 24. novembra u Novom Sadu.

Velika očekivanja i veliki izazovi su pred ovim mladim čovekom, na koje je spreman da odgovori. Poslednji poduhvat Promont Group DOO, u kojem aktivno učestvuje od samog početka,

Pogled na Fruške Terme i Etno kompleks Vrdnička kula je Spa Resort & Hotel „Fruške terme“, prvi luksuzni hotelski kompleks u Srbiji koji sa devet termalnih bazena, od kojih šest zatvorenih, spa&wellness centrom, medicinskim blokom i najsavremenijim konferencijskim salama, situiran na obodu NP „Fruška gora“ objedinjuje banjsku i planinsku turističku ponudu po uzoru na najpoznatije centre u razvijenim zemljama srednje Evrope. Na površini od 46.000m², hotel raspolaže sa 216 smeštajnih jedinica. „Fruške terme“ pridružile su se Hotelu „Premier Aqua“ 5* i Etno kompleksu „Vrdnička kula“ 4*, koji su uticali na ukupnu banjsku turističku ponudu Vojvodine i Srbije, omogućile ubrzan razvoj potencijala lokalne zajednce, Fruške gore i šire. „Fruške terme“ slove za jedan od najvećih građevinsko-arhitektonskih projekata u 2019. u Srbiji, koje su uposlile 700 ljudi na gradilištu i 93 podizvođača. Od 11. juna 2018. do decembra 2019 izgrađeno je 43.000m2.

- Imam sreće da sam u turizmu, sektoru dinamičnog razvoja u globalnoj ekonomiji, prepoznao oblast svog interesovanja, u koji sam se već 2016. uključio na „part time“ poslove, upoznao kako sve funkcioniše u praksi. Zato rad na „Termama“ nisam doživeo kao šok, mada priznajem da je bilo velike odgovornosti i izazova priznaje naš sagovornik.

Ideja za investiciju u ovakav jedan grandiozan kompleks, došla je od činjenice da čak 400.000 ljudi iz Srbije zbog nedostatka savremenih wellness sadržaja u zemlji putuje u Sloveniju, Mađarsku, Hrvatsku i boravi u banjama Eržebet (Morahalom), Aquapolis (Segedin), Termama Čatež i Olimia (Slovenija). Promont tim, Aleksandar Cicmil i Projektni biro DBA Novi Sad, u januaru 2018. realizuju studijsko putovanje i obilaze Terme Merano Italija, Therme Längenfeld, Tauern Spa u Zell am See, Kaprun i Bad Hofgastein u Austriji. i na domaćem terenu obezbeđuju uslove jedna-

ke onim u poznatim srednjoevropskim banjama, što je i bilo moguće i zahvaljujući prirodnim resursima Fruške gore.

Banja Vrdnik je zahvaljujući Hotelu „Premier Aqua“ i kompleksu „Vrdnička kula“, uz Suboticu i Palić, bila druga turistička destinacija po broju noćenja u Vojvodini, odmah iza Novog Sada. Izgradnjom „Fruških termi“ očekuje se da će dosadašnjih 30.000 noćenja u ovom mestu, biti povećano na 100.000. Da će „Fruške terme“ u 60% slučajeva privući porodične, i u 40% korporativne goste, i da će za desetak godina ovo biti destinacija No.1 za odmor u Srbiji.

Srećan što je deo tima iza kojeg stoje ovakva dela, Aleksandar Cicmil kaže da se to uklapa u njegov životni (i radni) moto 51/49, da uvek da više nego što prima: „Da dam 51, primam 49%, jer verujem duboko da ako tako razmišljam imaću dovoljno za sebe, ali i zadovoljstvo da nešto podelim sa drugima.“

35

Razvoj ruralne sredine zavisi od kreativnih žena

Sloga selo gradi

M

eđunarodni dan seoskih žena, 15. oktobar, u Novom Sadu obeležen je posebno svečarski. U impozantnom zdanju novosadske Banovine, povodom projekta „Jaka žena - snažno selo“, održan je prvi „Donatorski fruštuk“. Nosilac projekta, kao i organizator „Donatorskog fruštuka“ je BSC centar (Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju) Novi Sad. Događaju su prisustvovali članovi petnaest udruženja sa teritorije cele Vojvodine, obuhvaćeni projektom „Jaka žena - snažno selo“, te predstavnici Pokrajinske vlade i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, predstavnici ambasada, lokalnih samouprava, turističkih organizacija i agencija, uz prisustvo medija, Donatori i budući donatori, imali su priliku da se informišu o toku realizacije projeka, da pogledaju promo film na kojem su predstavljena udruženja, učesnici projekta i istaknuti ključni problemi u njihovom radu za čije rešavanje, razvoj i napredak im je potrebna podrška i pomoć.

Jedno od društava koje se predstavilo na „Donatorskom fruštuku“ bilo je Hrvatsko kulturno-prosvjetno društvo „Matija Gubec“ iz Tavankuta, kojem je za poslednjih deset godina delovanja na polju turizma, pošlo za rukom da preobrati lokalnu sredinu i od potpuno skrajnute, učini turistički poželjnom destinacijom. Tavankut, poznat kao voćarska regija, zahvaljujući ideji svojih članova, pre svega gospodinu Ladislavu Suknoviću, predsedniku HKPD „Matija Gubec“ koji je od samog starta imao podršku ostalih članova, ali i nevericu meštana,

36

poslednjih godina prima goste, izaziva veliko interesovanje. turiste iz Srbije, Slovenije, HrZato što imaju tradiciju, kvalivatske, a da nema nekih prirodtet i što je ova veština podignunih lepota poput podunavskih ta na nivo umetnosti, zavredela sela ili onih sa padina Fruške poštovanje priradnika lokalne gore. zajednice, a ne samo gostiju, - Tavankućani imaju jedan turista koji ovde dolaze. specifičan, domaćinski pristup Gospodin Ladislav Suknoturistima. Ta naša gostopri- Ladislav Suknović vić ističe da su sve aktivnosti, mljivost zna se ceniti od strane lokalne manifestacije vezane turista. Ono po čemu smo mi svakako naj- za vredne seoske žene, najkreativniji deo poznatiji su salaši u Tavankutu i okolini. Za zajednice i motivatori svih dešavanja, posada smo preko turističke ponude, postigli gotovo u seoskim sredinama. Po njegovim da smo organizovali 16 naših dobavljača, rečima to je razlog više da se tim ženapoljoprivrednih proizvođača, stočara ko- ma da podsticaj za razvijaj njihovih ideja jima pomažemo da kroz turističku ponu- i potencijala, i to ne samo u finansijskom du plasiraju svoje proizvode. Takođe, već smislu, već i putem marketinga, kroz otkup na proleće očekujemo otvaranje za turiste njihovih proizvoda, koje bi se kasnije planekoliko salaša, koji su u finalnoj fazi ob- sirali kao suveniri Vojvodine i bili zaštitni nove, ali ne nalik novootvorenim salašima znak, jedan brend, reprezentativan poklon već sa ozbiljnom, autentičnom salašarskom poslovnim saradnicima, partnerima. pričom, u njihovom izvornom obliku - Nadamo se da će donatori prepoznati objašnjava gospodin Suknović. kvalitet i važnost razvoja ruralnih sredina, Ono po čemu se ovo društvo svakako iz- ne samo kroz naše aktivnosti, naš angadvaja, i što im je i donelo turističku afirma- žman, nego kroz sagledavnjanje celokuciju jeste veliki broj članova koji su u njega pnog života svih nas koji živimo u ruralnom uključeni, i to bez radnog vremena već is- području. Život na selu pun je nedostataka, ključivo iz ljubavi. Svako od članova druš- ali uz dobre ideje i mogućnost njihove reatva je spreman u svakom trenutku da obuče lizacije, nedostatke možemo da preinačimo bunjevačku narodnu nošnju, bogatu i jedin- u prednosti, u benefite i mogućnosti daljeg stvenu na ovim prostorima, da ispripoveda razvoja. U ovom trenutku, i na sadašnjem nešto o starim običajima, koji u Tavankutu nivou našeg i drugih društava širom Vojvoi selima u somborskoj opštini nisu zaborav- dine, možda je teško očekivati da to sami ljeni i koji se i dalje neguju u tamošnjim učinimo, ali kroz podršku i potporu, mislim domaćinstvima, ali i da progovori živom da bi nam to dalo dodatnu snagu da nastabunjevačkom ikavicom. Slamarke su još vimo dalje da razvijamo ovu našu priču jedna posebnost ovog mesta i njihov rad zaključio je gospodin Suknović.

Najbogatiji deo Srbije neiskorišćen

D

rugi Miholjdanski sabor zadrugama kojima je ta zadrugarstva, održan 30. vrsta pomoći potrebna. oktobra u Nišu, pokazao je Zahteva za učešće na spremnost juga Srbije da zajedničSaboru je bilo i više, ali kim naporima i obnovom zadruga u nedostatku prostora povrati život selu, upravo onako organizatori su bili prikako je zacrtano projektom „500 nuđeni da ograniče broj zadruga u 500 sela“ koji sprovode izlagača.

Kabinet ministra zaduženog za re- Zadružni savez Južgionalni razvoj Srbije i Akademski ne Srbije formiran je na odbor za selo SANU. zahtev 14 starih zadruga Sekretar Zadružnog saveza Južne Nišavskog i Topličkog Srbije, Anita Ilić, u ulozi domaćina okruga 2014. godine.

Anita Ilić ovog događaja, ispred organizatoNakon donošenja novog ra, ZS Južne Srbije, zahvalila se Zakona o zadrugama, u podorganizatorima, Info timu Logostika iz čijem nacrtu je učestvovao i ZSJS, rad SaNovog Sada, modernom sistemu informa- veza je proširen na i na Pirotski, Pčinjski i cija u agraru, koji je obezbedio sponzore Jablanički okrug. Danas okuplja 84 članiza ovaj Sabor, jedini izvor finansiranja ca, aktivnih i likvidnih, kao nukleusa i tecelokupne manifestacije. Glavni medijski melja dalje perspektive za formiraje novih pokrovitelj Sabora bilo je Društvo agrar- zadruga u cilju unapređenja poslovanja i nih novinara DAN. Konferenciju upriličenu povodom Miholjdaskog sabora otvorio ministar bez portfelja Milan Krkobabić, ćije je Ministarstvo jedino uključeno u program subvencionisanja zadruga. U prethodne tri godine je 36 zadruga sa juga Srbije podržano iz tog projekta.

Od strane struke, novinara i publike ovaj Sabor je dobio najvišu ocenu.

U Plavom holu Doma vojske Srbije u Nišu bilo je 60 izlagača, mahom zadruga, sa inovativnim programima i visokokvalitenim proizvo- povećanja kvaliteta života u ruralnim sredima kraja iz kojeg dolaze. Među izlaga- dinama - kaže Anita Ilić, dodajući da svačima bilo je i zadruga iz Šapca, Tutina, ka od 84 zadruga uključuje 30 do 70 gazRibarića i drugih mesta van južne Srbije, dinstava. Ističe izuzetno značajno učešće ali članica ZSJS: Projekti su rađeni sa za- kooperanata i preko 50% poljoprivrednih drugama iz Buđanovaca i drugih mesta jer gazdinstava uključenih u rad „fabrika pod za razliku od ZSV i ZSS, Zadružni savez vedrim nebom“.

Južne Srbije radi kako servis, u smislu pruPo njenim rečima, Zadružni savez se žanja konsaltinga, usluga izrade elaborata, trudi da koordinira rad zadruga. prikupljanja projektne dokumentacije i sl.

- Međuzadružna saradnja je imperativ u

radu i naš glavni motiv zašto postojimo.

Zadruge se takođe međusobno pomažu.

Nismo još uvek na jugu Srbije došli u mogućnost da formiramo jednu ozbiljnu složenu zadrugu jer smatramo da je potrebno prvo da bazične, osnovne zadruge dovoljno ojačaju da bi mogle podržati projekat složene zadruge. Delatnost ZS se zasniva i na edukaciji i pružanju pomoći ljudima na selu kako da nađu mogućnosti opstanka, rada, da budu zadovoljni onim što im selo pruža kao prirodan resurs. Smatram da jug Srbije ni izbliza nije iskorišćen, a možda je i najbogatiji deo naše zemlje - istakla je gospođa Ilić.

U poslednje tri godine zadrugari su učešćem na konkursu koji je sproveo Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalnu razvoj i koordinaciju javnih preduzeća dobili sredstva, a povodom projekta „500 zadruga u 500 sela“ usmerenim ka revitalizaciji zadrugarstva i opstanku sela.

Ovim projektom poljoprivrednici su u praksi razumeli potrebu udruživanja, jer samo tako mogu opstati na tržištu, obezbediti kvalitet, količinu i konstantnu proizvodnju. Nije slučajno na sajtu ZSJS istaknut citat Henrija Forda „Zbližavanje je početak; ostajanje zajedno je napredak; sarađivanje je uspeh.“ U tom pravcu kreće se i poslovna politika zadrugara okupljenih u ZSJS. Već za sledeću godinu, Miholjdaski sabor zadrugarstva, po svoj prilici naći će se u nekom drugom, većem prostoru, verovatno Hali Čair, ali i zatražena podrška drugih ministarstava i fondacija, koje će moći da odgovore zahtevima Zadružnog saveza Južne Srbije i svim njegovim članicama, kada je ova manifestacija u pitanju, željnih da svojim aktivnostima pokrenu razvoj ovog Bogom datog podneblja.

37

Iskonska veza sa decom i prirodom

N

ela Petković, profesorica hemije Gimnazije „Stevan Jakovljević” Vlasotince, svojom ponudom na II Miholjdanskom saboru zadrugarstva u Nišu izazvala je pravu senzaciju. Izložene proizvode sa njenog štanda svi su želeli da probaju i kupe, a bilo je i onih koji su negodovali jer su ostali bez domaće masti od mangulica i kozjeg sira.

Nela Petković je pre sedam godina, na porodičnom imanju, u selu Kruševica, na sedam kilometara od Vlasotinca, započela uzgoj lasaste mangulice - srpske autohtone rase svinja, golušijana (gološiana) vrste domaće kokoši koje nemaju perja oko vrata, kao i alpino rase koza (francuska alpina), koja nije autohtona, ali je poznata po visokoj mlečnosti i lakoj prilagodljivosti i kao takva sve više osvaja naše prostore. I sve to isključivo iz hobija.

Na imanju atara sela Kruševica, na površini 4 - 5 hektara, slobodno šeta stotinak mangulica, a sve je počelo od jednog nerasta i dve krmače pre sedam godina.

Do sada, proizvoda od mangulica nije bilo na tržištu, jer po rečima gospođe Nele Petković, ovoj rasi, slabijih proizvodnih karakteristika koju su sa naših prostora potisnule moderne rase reproduktivnije i koje brže dostižu željenu težinu, potrebno je duže vreme da se oformi veći broj priplodnih grla. Ali, pored toga, poslednjih deset godina interesovanje za mangulice je poraslo, pre svega zbog pozitivnog uticaja na ljudsko zdravlje.

Planova za budućnost nema, osim da nastavi započeto, na način na koji je radila i do sada. Ženke će i dalje ostati za priplod, mužjaci za tov, ali je raduje što se sve češće traže za uzgoj kao priplodni materijal na svojim imanjima. Zbog takvog razmišljanja u domaćinstvu Petković nema puno finalnih proizvoda od mangulica, ne u obimu da se sa njima izađe na tržište.

Mnogo je i onih koji, poznajući Nelu Petković i način na koji se bavi životinjama, direktno na imanju kupuju proizvode po

38

vrlo povoljnim cenama, jer po rečima naše sagovornice, ona sve to radi iz ljubavi prema životinjama, a ne radi zarade.

Od koza, kojih za sada ima četrnaest, u domaćinstvu se proizvodi polutrvidi sir i kačkavalj, a pravi hit je kozji sir u maslinovom ulju sa začinskim biljem i alevom paprikom, što je potvrdila i publiku na Saboru. Od golušijana posetioci su mogli

Nela Petković da kupe jaja, koje po vlastitom priznanju „više deli, a manje prodaje“.

- Ljubav prema poljoprivredi, pre svega prema životinjama, nasledila sam od roditelja mojih roditelja, ali sam za uzgoj, konkretno mangulica, morala da pročitam brojnu literaturu, a za sirenje koristim neke svoje metode kombinujući ih sa svim znanjem koje sam ovde zatekla. Na imanju imam i veliki broj pasa i mačaka, napuštenih koje sam „usvojila“ i o kojima se brinem, da ne ispadne da volim samo one od kojih imam proizvode. Volim sve kaže naša sagovornica, pa nema ambiciju da komercijalizuje proizvodnju. Ovim se bavi samo iz zadovoljstva, mada se uložen trud, mimo plana i namere, polako vraća zbog kvaliteta.

Na pitanje da, ako bi morala da se odluči za profesuru ili poljoprivredu, jednostavno kaže da ne mora da donosi tu odluku, jer se podjednako dobro oseća i u ulozi odjagivača i u ulozi profesora. I to vrlo uspeš-

nog, tvrdi njena prijateljica, Žaklina Stefanović, profesorica geografije, koja u želji da pomogne, preuzima ulogu PR-a. Po rečima Žakline Stefanović, učenici Nele Petković redovno osvajaju najviša priznanja na svim takmičenjima na kojima se pojave. Tako su 2016. učenice vlasotinačke Gimnazije, sestre Milica Mitić učenica IV i Anđela Mitić, III razreda osvojile prvo mesto (99 poena) na Republičkoj smotri talenata na Univerzitetu Singidunum u Beogradu, za rad iz oblasti Zaštite životne sredine. Njihov mentor bila je profesorica Nela Petković, a tema rada „Primena stabla biljke solanium lycopersicum kao bio sorbenta za ukljanjanje Ceu (II jona iz vode)”. Sledeće godine Anđela Mitić je na državnom prvenstvu istraživačkih radova učenika srednjih škola, u organizaciji Regionalnog centra za talente Beograd, ponovila uspeh, u ukupnom plasmanu osvojila I, a za rad II mesto, kao i Milica Mitić, obe u oblasti Zaštita životne sredine, dok je Milica Savić, u oblasti hemije, osvojila III mesto za rad. Mentor svih takmičarki opet je bila profesorica Nela Petković. Osim nacionalnih, njeni učenici osvajaju i internacionalne nagrade.

Kako će ovo imanje izgledati za desetak i više godina?

Nela Petković kaže da je za mangulice krug zatvoren, dostignut je određen broj krmača, i verovatno će se u dogledno vreme pojaviti neki proizvodi. Kod koza se čeka proširenje broja. Nada se da će napuštenih životinja, pasa i mačaka biti manje, najsrećnija bi bila da ih uopšte ne bude, već da ljudi počnu odgovorno da se prema njima ponašaju. A imanje? Ono će po našem mišljenju i dalje ličiti na idilu, u izvornom smislu te reči, i svi koji na njemu žive, kao i do sada će slobodno šetati voćnjakom, brstiti lišće, uživati u sočnim travama i čistom vazduhu dok, će profesorica Nela Petković biti ispunjena radom sa svojim učenicima, i iskonski povezana sa životinjama, zemljom i prirodom.

S

pecijalizovana poljoprivredna zadruga „Natura Balcanica Dobrić“, Dobrić bb, Šabac, registrovana za gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja, svoj pravac razvoja usmerila je ka specijalizovanom gajenju lekovitog bilja i batata.

Za ideju da se okrenu poljoprivrednoj proizvodnji kao izvoru sredstava za egzistenciju osnovni za razvoj i perspektivu, opredelilo se petoro mladih ljudi iz šabačke opštine krajem 2017., pošto im jednogodišnje iskustvo u individualnoj proizvodnji na malim površinama nije obezbeđivalo opstanak i konkurentnost na tržištu. Odlučili su da udruže svoje znanje, iskustvo i parcele, i zajedno plasiraju proizvedeno.

Imajući u vidu da masovna proizvodnja donosi više muke nego dobiti, odlučili su da na svojim parcelama započnu specifičnu proizvodnju lekovitog bilja, koje je na tržištu deficitarno, i bez variranja cene u toku godine.

Osnivanje zadruge „Natura Balcanica“ poklopilo se sa startom zajedničkog projekta Kabineta ministra zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i SANU - „500 zadruga u 500 sela“.

Zahvaljujući ambicioznim, ali sa realno postavljenim ciljevima u biznis planu, „Natura Balcanica“ se našla među 73 zadruge koje su dobile bespovratna sredstva za nabavku najsavremenije opreme, u iznosu od 6.5 miliona dinara. Tim sredstvima kupljena je sušara, prvi berač lekovitog bilja u Srbiji, prva plevilica...

Zadrugari, Srđan Aleksić, Aleksandar Čanković. Mihailo Gajić, Olivera Ivković, Saša Ivković i šesnaest kooperanata iz okolnih opština, Lapova, sa Uba, Bogatića, imaju 50 ha zadružne zemlje. Ove godine su lekovito bilje

posejali na 10 ha, a batat na dva. Najviše gaje neven (ove godine na 6.5ha, što je najveća površina pod ovom kulturom ikada u Srbiji), dok su beli slez i matičnjak zasađeni na površinama od po dva hektara.

Srđan Aleksić Na pitanje, kako se jedan saobraćajni tehničar, jedan vaspitač, odnosno niko iz poljoprivredne struke, snalaze u poljoprivrednoj proizvodnji, gospodin Srđan Aleksić, jedan od vlasnika Zadruge, odgovara: „Izuzetno dobro!“ - Kada smo krenuli u ovaj posao svi smo imali neko iskustvo u poljoprivredi i mehanizaciju na raspolaganju. Međutim, zbog specifične proizvodnje lekovitog bilja, nedostajalo nam je (i još uvek ga nemamo dovoljno), konkretno znanje za ovo što radimo, pa moramo da učimo svakodnevno. Intenzivno sarađujemo sa strukom i naukom, sa prof. dr Vladanom Pešićem, sa Katedre za genetiku na Poljopirvrednom fakultetu u Zemunu, Institutom „Dr Josif Pančić“, Poljoprivrednom savetodavnom službom iz Šapca, Direkcijom za poljoprivredu Šabac i drugima koji nam pružaju potrebnu stRučnu pomoć - kaže gospodin Aleksić.

Zadruga „Natura Balcanica“ je do sada na tržište izašla samo sa sirovina-

ma. Pošto se radi o traženoj robi, koja se gaji na malim površinama, plasman niti u sirovom, niti u sušenom stanju ne predstavlja problem. Međutim, finalni proizvod ima neuporedivo veću vrednost. Zato će sledeći korak zadrugara biti proizvodnja dva-tri proizvoda koji će se na tržištu pojaviti već na proleće. U pitanju su kreme i čajevi od lekovitog bilja.

Drugi segment rada zadrugara je batat, popularnog i pogrešnog naziva „slatki krompir“, na koji samo izgledom podseća. Gospodin Aleksić kaže da su sa proizvodnjom počeli u toku prošle godine, među prvima u Srbiji, a da se i u Evropi gaji na ograničenim površinama. Odlučili su se za tri vrste: ljubičasti, beli i narandžasti. Ovaj poslednji kod nas je najzastupljeniji. Sertifikovani sadni materijal nabavili su iz Hrvatske, pored Slovačke najvećeg evropskog proizvođača batata. Ove godine sami kreću u proizvodnju rasada, zato što su sadnice batata najveća stavka u njegovoj proizvodnji. Zahvaljujući saradnji sa zadrugom „Profi-Agrar 2018 Slatina“, omogućena im je proizvodnja jedinstvenog, visokokvalitetnog, bezglutenskog brašna od batata. Saradnja sa prof. dr Vladanom Pešićem i Naučnim institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada doprinele je da je u pripremi i kašica za bebe, takođe od batata.

- Imali smo dilemu šta da radimo sa drugom klasom batata, koje u proizvodnji ima čak do 40%. Sve količine prve klase distribuiramo širom zemlje, ali drugu klasu niko ne kupuje. Verujemo da ćemo preradom batata druge klase u finalni proizvod, na tržištu Srbije i drugim tržištima, za koja se ozbiljno pripremamo, biti pravi hit - zaključio je Srđan Aleksić.

39

U Srbiji pobeđuje kvalitet

P

oljoprivredna zadruga NEW ECONOMY SOUTH registrovana je septembra 2017. godine u selu Belotinac, u Nišavskom okrugu, opština Doljevac. U selu Lipovica, u istoj opštini, u adaptiranom prostoru porodične kuće Nenada i Sare Kitanović, danas se nalazi proizvodni pogon, sa planom daljeg razvoja koji će omogućiti ozbiljniji proces prerade na teritoriji opštine Doljevac.

Nenad Kitanović, direktor Zadruge NEW ECONOMY SOUTH objašnjava da je pre dvadeset godina sa suprugom započeo bavljenje voćarstvom. Isprava se gazdinstvo bavilo prodajom svežeg voća, kasnije i njegovom preradom pod brendom „UKUS PRIRODE“, da bi im se pre deset godina pridružili prijatelji.

U sirovom stanju su zajednički plasirali višnju malinu, kupinu, a pre osam godina počeli sa njihovom preradom. Njih petoro odlučuje da u okviru zadruge nastave da se bave meštovitom poljoprivrednom proizvodnjom, preradom voća i povrća.

Danas zadruga, osim petoro zadrugara, okuplja i 20 kooperanata. Na oko 2 hektara gaji se povrće, a na 48 ha voće, koje se prerađuje i na tržištu pojavljuje grupa proizvoda - od ajvara, pekmeza, slatkog od višnje i sokovi od kupine, maline, višnje, jagode i jabuke.

- Ljudi su i te kako zainteresovani za podršku zadrugama. Samo u prethodnih godinu dana orgranizovali smo 10 seminara u Doljevcu, Leskovcu, Lipovici, kako bi uticali na „pomeranje“ načina razmišljanja u pravcu postizanja što boljeg kvaliteta proizvoda - istakao je gospodin Kitanović.

Poljoprivredna zadruga NEW ECONOMY SOUTH proizvodi 100% prirodne sokove, bez dodatih šećera, aditiva i veštačkih boja. Proizvodnja voća i povrća jeste intenzivna, ali se strogo vodi računa da na svim površinama, kako onim pod voćem, tako i onim pod povrćem, bude kontrolisana, posebno preparati, koji se koriste isključivo kada je to neophodno.

- Uradili smo analizu svih naših proizvoda prema analizama koje podržava EU. Sertifikat kvaliteta radimo sa Ju-

40

Sara i Nenad Kitanović goinspektom Beograd AD, najstarijom i najvećom nezavisnom specijalizovanom stručnom akreditovanom, međunarodno priznatom kontrolnom kućom u Srbiji - kaže naš sagovornik.

Najveći protivnik visokom kvalitetu u Srbiji, zbog niske platežne moći potrošača, po pravilu je cena, jer pošteno proizveden proizvod mora da košta više. Bez obzira na to, ovi proizvođači nisu spremni da odstupe od zacrtanog cilja, postizanja kvaliteta, niti formiranja cene na uštrb kvaliteta, kojeg se neće odreći.

- Ne bi nas dugo održalo da nije te ideje. Još 2012. godine u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije zaštitili smo ceo proizvodni program pod brendom „Ukus prirode“. Poslednjih šest meseci smo dosta uložili u izradu sajta, koji ovih dana treba da bude aktiviran. To će nam omogućiti, da pored luksuznih

restorana i hotela u Nišu i Leskovcu koje trenutno snabdevamo, započnemo online prodaju i izađemo na beogradsko i tržište cele Republike Srbije - dodaje gospodin Kitanović.

Ovakvih svetlih primera u proizvodnji hrane proizvedene po svim principima bezbednosti za ljudsku ishranu u Srbiji nije malo. Mogli bismo zaključiti da su svi srednji i mali proizvođači skloni ovakvom razmišljanju. Problem je što prehrambeni proizvodi visokog kvaliteta ne nalaze put do stranih tržišta, gde je njihova opravdanost, odnosno isplativost višestruko podržana. S druge strane, ne tako jasno kontolisan uvoz našim potrošačima nudi jeftiniju robu bez jasno vidljivih potvrda njene vrednosti. Srbija, kao tradicionalni proizvođač zdrave hrane, morala bi da povede računa da upravo ovakvi proizvodi dođu do domaćeg potrošača.

Bezglutenska ishrana je rešenje za mnoge zdravstvene probleme

I

deologija i moto pod kojim kompanija sportiste, osim za osobe sa dijadece, a sve to na bazi prosa - PaALEKSANDRIJA - FRUŠKA GORA gnozom kancera, odnosno pronicum miliaceum L, stare sorte, posluje je: „Nikada profit iznad zdrav- blemom sa hormonima. Osim koja se smatra Božjim žitom, a lja ljudi, jer se sve u životu može postići toga, spanać, prokelj i kelj nikana Tibetu jednom od pet svetih ako je cilj pravi. ko ne bi trebalo konzumirati u stvari (ostale četiri nisu hrana).

Profit će, ako je cilj ispravan, sam doći. svežem stanju jer pripadaju saNeki od ovih proizvoda, dvoProfit nikada ne treba da bude cilj.“A- poninima, posebnoj grupi glikopek, štapići, su hranljiva baza LEKSANDRIJA - FRUŠKA GORA je zida, sa pogubnim dejstvom na za humus, maslac, pavlaku i sl. fabrika funkcionalne, prirodne, visoko rad štitne žlezde. Naši proizvodi Ideja je bila da se tržištu ponude kvalitetne, zdravstveno bezbedne i biološ- ne sadrže nikakve hemikalije, zdravi, funkcionalni proizvodi, ki vredne hrane bez glutena, sa dokazima GMO organizme, veštačke arobazirani na heljdi i prosu sa viDr Dajana o kontroli kvaliteta proizvoda koji se na me, boje, konzervanse. Sve je sokim procentom vlakana i vitaPoleksić tržištu nalaze pod brendom „IN“. Petna- napravljeno prirodno, upotremina E, koji usporava starenje, estak univerzitetskih profesora umreženih bom visoke tehnologije. Kvalitet proizve- bezglutena, koji utiče na bioprihvatljivost sa svojim asistentima i saradnicima, čine denog potvrđuje ISO 22000, prvi međuna- kvalitetnih materija iz organizama. mrežu stručnjaka odgovornih za kreira- rodni standard za upravljanje bezbednošću Dr Poleksić je zadovoljna što je jedna nje proizvoda iz pogona u Čurugu, koji hrane (Food safety management systems) od onih kojoj je pošlo za rukom da spoji trenutno zapošljava 60-tak, sa planom da koji je u evropskim zemljama jzauzeo me- nauku i praksu, i tržištu ponudi proizvodo kraja iduće godine, uvođenjem novih sto HACCP-a u oblasti prehrambene indu- de, koji se mogu naći pod brendom „IN“, proizvodnih linija, otvori još 110 radnih strije - objašnjava dr Poleksić. u velikim sistemima Delez Srbija, Maxi i mesta. Začetnik cele ideje, i neko ko stoProizvodni pogon ALEKSANDRIJA dr., ali i na jednom od najzahtevnijih svetji ispred ovog tima je, Dajana Poleksić, - FRUŠKA GORA situiran je u Čurugu, skih tržišta - u Izraelu. doktor biotehničkih nauka, stručnjak za zbog povoljne infrastrukture, silosa od - Mi smo u zlatnoj geopolitičkoj poziciji prehrambenu tehnologiju, koja koju moramo da iskoristimo da za svoj rad veliku zahvalnost i naša pamet i proizvodnja ostanu podršku duguje prof. dr Vesni ovde, što je i cilj naše porodice.

Rakić (Institut za prehrambenu Ja sam imala ponude za inostrantehnologiju i biohemiju, Poljostvo, ali kao Beograđanska koja privredni fakultet Univerzitet u voli svoj grad i svoju zemlju, naBeogradu), i svom oca, koji je učnica, majka dvoje dece, odluiako pravne struke, kao veliki čila sam da ostanem ovde. Bilo zaljubljenik u zdravu hranu, preje teško prvih šest - sedam godipoznao i verovao u njen projekat na, ali sada ulazimo u fazu kada i finansijski ga podržao, što se sve ide uzlaznom putanjom. I pokazalo ispravnim. kada me pitaju da li je bilo vredALEKSANDRIJA - FRUŠKA no truda, odgovaram potvrdno, GORA je jedini proizvođač zdrajer šta vredi ako od toga što rave, funkcionalne bezglutenske dim nacija nema ništa, pre svega hrane na teritoriji Srbije. Proimališani, za šta vezujem svoju Deo iz bogate palete proizvoda Kompanije zvodna baza zasniva se na starim žitima, ličnu sreću. Tim pre što je najteži deo, Aleksandrija- Fruška gora kao što su proso, heljda i pirinač, crveni započinjanja biznisa završen. Za mene kukuruz, žitarice koje ne sadrže gluten. U 25.000 tona (koristi se za prijem bezglu- je posebno zadovoljstvo bilo kada sam na preradi ovih žita koriste se posebni mlino- tenskih žitarica), na desnoj obali reke Instagramu videla da Nole svom sinu privi, koji iz zrna izvlače ono najbolje, bazu Tise. Na tržištu je paleta od 111 mlinskih prema palačinke od našeg brašna od heljza dobar proizvod. U proizvodnji se pored proizvoda, svih vrsta brašna bez glutena, de. Takođe moram da naglasim da prvi put najsavremenije opreme koristi prirodna krekera, slatkiša, torti, pasta, testenina i danas, imamo podršku države i svih relehemija hrane na bazi čestice brašna, kako gotovih, zamrznutih jela, do srpskog bren- vatnih struktura, koje prepoznaju mlade bi se napravio održiv proizvod. da - vanilica bez glutena. Program zamr- ljude i stručnjake i vide u njima potencijal - Svi naši proizvodi mogu da se koriste i znutih žužu pogačica bez glutena i jaja, zemlje i ulažu velike napore da se sačuva u veganskoj ishrani, od koje se delimično preporučuje se u ishrani dijabetičara i pre- ono što vredi - izjavila je dr Dajana Poograđujem, pogotovo za decu u razvoju i venciju od dijabetesa, pogotovo kod male leksić.

41

Leblebija - ukusna i lekovita biljka na srpskom tržištu

P

oljoprivredno gazdinstvo „Mirilov“ Nemanje Mirilova iz Bačkog Gradišta ulazi u petu godinu proizvodnje leblebije (poznate i kao slanutak, slani pasulj, naut), ne tako poznate biljke na našim prostorima. Nezadovoljan „državnim“ poslom, kao i boravkom u inostranstvu, ekonomista, Nemanja Mirilov je pri kraju fakulteta odlučio da se na porodičnom imanju od 20 jutara, okuša u nečem drugačijem, inovativnom, i time obezbedi potrebnu realizaciju i „opipljivu“ dobit.

Sve je počelo 2015. pilot programom proizvodnje leblebije, od semena ruske sorte na pola jutra, a već naredne, zbog više nego zadovoljavajućih rezultata, pet jutara. Godine 2017. dolazi na ideju da svoja iskustva podeli sa drugima, i uključuje nekoliko kooperanata, od kojih vrši otkup. Trenutno se očekuje registracija Udruženja proizvođača Leblebije, koje će pomoći u promociji i izlasku kako na domaće tako i strana tržišta.

- Samo nam je nebo granica - kaže Nemanja Mirilov, koji je tek prebacio tridesetu, i sa svojom verenicom, Biljanom Markov, kuje planove za budućnost, i to na čvrstim osnovama. Prvih godina sve količine leblebije (chickpeas) prodavane su kao sirova (naut) leblebija. Sredstva dobijena konkursom (PMI- Philip Morris Niš), utrošena su za nabavku mlina, mašine za pakovanje i merenje. Adaptacija objekta izvršena je u sopstvenoj režiji.

- Te 2017., kada smo obezbedili sve uslove, opremu za njenu preradu, počeli smo da učimo proizvodnju brašna od leblebije, jer nam je od starta bio cilj dobijanje finalnog proizvoda. Proizvodnja brašna od leblebije nije ista proizvodnji brašna od žitarica, jer leblebija sadrži ulje, pa nam je osim specijalnog mlina bila potrebno vreme za ovladavanje kompletnim procesom. Trebalo nam je puno sati prevođenja materijala sa indijskih sajtova, da dobijemo BESAN - kako se naziva tradicionalno indijsko brašno od leblebije. I još uvek učimo - objašnjava naš sagovornik, i dodaje da je učiti iz knjige jedno, ali praksa je praksa.

42

Kada su bili zadovoljni što kvalitetom, što proizvedenim količinama pojavljuju se na tržištu, prvo stidljivo na pijacama, potom bazarima, raznim manifestacijama.

Osim prodaje, razvijaju i specifičan marketing, direktne demonstracije jela od le-

Nemanja Mirilov blebije, od palačinki, kus-kusa, falafela do gulaša, koje publika može da proba i, ukoliko im se svidi, besplatno dobije recepte.

- Naš cilj nije puka prodaja, nego i da uputimo naše potencijalne kupce na najbolji način njegovog korišćenja. Posebno su to dobro prihvatili mladi, za koje je biljka - leblebija potpuna novina, za razliku od starijih, koji pamte onu koja je dolazila iz

južnih krajeva stare Jugoslavije. Leblebija je idelna zamena za meso, i svi koji preferiraju zdrav način ishrane rado prihvataju izazov da je probaju. Posle sve ide svojim tokom - kaže gospodin Mirilov.

Kompletan proizvodni program PG „Mirilov“, od brašna, a od ove godine i testenine, je visokoproteinski, bezgultenski, 100% od leblebije uzgajane po organskim

principima. Brašna se dobija prirodnom, tradicionalnom hladnom metodom „kamen o kamen“, što znači da se melje celo zrno 10 - 20 kg na sat... U planu je nabavka sita za proizvodnju finog (mekog) brašna i širenje palete proizvoda (griz i mekinje od leblebije), opet nečeg novog .

Drugi član dvojca PG „Mirilov“, Biljana Markov, zadužena je za promociju putem društvenih mreža i dizajn brenda - Leblebije iz Vojvodine, kreatorka je ekoloških papirnih vrećica i autor kuvara sa receptima kuvanih jela od leblebija. Leblebija sve više osvaja naše tržište i sigurno će ovo dvoje mladih ljudi imati sve više posla, tim pre što je njena zastupljenost u Evropi svega 0.1% u odnosu na svetsku proizvodnju.

Sirova leblebija bogata je mineralima (gvožđe, cink) i vitaminima (A, B6, C). Ima nizak glikemijski indeks za one koji brinu o težini.

Naut je bogat kalcijumom i gvožđem, a uz sveže povrće predstavlja savršeni obrok bez holesterola. Kuvana leblebija ima gotovo duplo više gvožđa od iste količine mesa. Ovoj tropskoj biljci odgovaraju izmenjeni klimatski uslovi u Srbiji. Proces proizvodnje je lak, sličan proizvodnji soje, samo što ne zahteva prskanje.

Na ovome PG „Mirilov“ neće stati. Od ove godine započeta je i proizvodnja kukuruza - osmaka, autohtone srpske sorte.

- Naši su preci odrasli na njemu, čak smo i rat dobili uz pomoć kačamaka, najboljeg kada se pripremi od brašna kukuruza osmaka, a kojeg smo zaboravili zato što su došli hibridi, koji daju 4 - 5 tona po hektaru, i koji se prodaju po ceni od 14 do 18 dinara. Sorta kukuruza osmaka je mnogo sitnija, ima manji klip i manje je prinosna, mora da se okopava i čuva da se ne opraši od hibrida. Da bi neko ušao u proizvodnju osmaka mora da ga voli, jer ljubav je, čega god da se dotaknemo, pored znanja, osnov svega - kaže Nemanja Mirilov, koji je preuzeo ulogu važne karike u lancu proizvodnje prirodne, tradicionalne hrane osvešćenih proizvođača u stvaranju boljitka i zdravlja ove i budućih generacija.

Potrebna sistemska rešenja za rehabilitaciju sela

B

Branislav Gulan

ranislav Gulan, novinar, član Nacionalnog tima za preporod sela i Naučnog društva ekonomista Srbije, čitavog života se bavi problemom sela.

Njegova knjiga „Ruralne sredine u Srbiji Spasavanje sela i države“ (Prometej, Novi Sad, 2019) svojevrsna je studija vezana za probleme srpskog sela danas ali i načina za njihovo prevazilaženje. U daljem tekstu izneta su neka zapažanja iz ove knjige.

U Srbiji postoji 4.700 naseljenih mesta, od kojih je 1.200 u procesu nestajanja i za deceniju i po ih neće biti. Gospodin Gulan kaže da je država posle sedam decenija shvatila da sa nestajanjem sela nestaje i Srbija. Na primeru Nišavskog upravnog okruga, jednog od poljoprivredno najbogatijih područja u Srbiji, to znači da već sada ima delova u prečniku od 30 km bez i jednog stanovnika.

- Država je prvi put posle Drugog svetskog rata odlučila da pomogne zadruge. Za to vreme zadrugarstvo se u svetu razvijalo i danas ima milijardu zadrugara organizovanih u 750.000 zadruga. Oko tri milijarde ljudi, gotovo polovina svetske populacije se na neki način bavi zadrugarstvom i živi od zadruga. Kada je država pokrenula akciju „500 zadruga u 500 sela“, već te 2017. godine, prve 23 zadruge su dobile bespovratna sredstva, ukupno 197 miliona dinara. Od toga, četiri zadruge su bile iz Vojvodine; 2018. na raspolaganju je bilo 800 miliona dinara, a komisija je, između 200 validnih molbi, odabrala 73 zadruge sa

teritorije cele Srbije, koje su bespovratno podelile ta sredstva. Od toga 19 zadruga je bilo iz Vojvodine. U toku je treći krug akcije i na rapolaganju je 667 miliona dinara.

Prema mojoj gruboj proceni, 60 zadruga bi trebalo da dobiju sredstva, od toga 10 -15 iz Vojvodine. Kada sumiramo trogodišnje iskustvo u radu, oko 155 zadruga dobiće 1,7 milijardu dinara bespovratnog novca.

To će direktno uticati na 6.120 porodica čiji je život, neposredno ili posredno, vezan za zadruge - izjavio je gospodin Gulan.

Po njegovim rečima, pokretanje ove akcije povratilo je ne samo izgubljeno poverenje u zadruge, već i duh zadrugarstva. Međutim, ostao je problem zadružne imovine. Od 1960. do 2012. nestalo je oko 400.000 hektara zadružne zemlje. Država bi mogla da uđe u trag ako bi imala pare, ali bi joj za to bilo potrebno dve, odnosno četiri milijarde dolara, u zavisnosti od vrednosti parcela. Gulan kaže da država tih para nema i zbog toga se ćuti, a on smatra da je to najveći genocid urađen nad seljacima u Srbiji, i zato dajem podršku ovoj akciji.

Nacionalni tim za preporod sela ima 55 članova i u toku je izrada strategije prema kojoj bi Vlada Srbija trebalo da obezbedi 100 miliona dolara za narednih šest godina. Nosilac projekta je prof. dr Milovan Mitrović, potpredsednik Odbora za selo SANU. Branislav Gulan je angažovan na delu projekta vezanog za mala i srednja preduzeća i zanate.

Zakon o zadrugama predviđa udruživanje minimum pet žitelja jednog sela u zadrugu. Po mišljenju našeg sagovornika, boljitak sela mogu da stvore samo žene i razvoj stočarstva. Žene svojom umešnošću, fleksibilnošću, prirodnim vezama

za zemlju i porodicu. Stočarstvo u Srbiji učestvuje u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede samo sa 30 odsto, što je karakteristika najnerazvijenijih zemalja subsaharskog regiona. U brojkama je to svega 3 - 4 hiljade junadi. Vojvodini danas treba 100.000, isto toliko delu Srbije južno od Beograda.

U svetu se danas navodnjava 17 odsto površina. U Srbiji se navodnjava samo 1.5 odsto, odnosno 46.823 ha obradivih površina.

- Gradimo sisteme za navodnjavanje, to je dobro, ali ako ne bude stoke imaćemo pustinju. Jer, ako budemo koristili zalivne sisteme, koje tek gradimo, zemlja, koja ima do 3 odsto humusa, će se ispostiti i imaćemo pustinju po prinosima. Analiza rasta poljoprivredne proizvodnje Srbije je za poslednje tri decenije 0,45 odsto, a u strategiji piše da će biti 9 odsto. Vredost agrarne proizvodnje u Srbiji decenijama se kreće između 4 i 5 milijardi dolara, što je hiljadu dolara po hektaru. Holandija ima najmanje 17.000, Danska 14.000. Treba bar 10 godina sa što više malih udruženih proizvođača pa da vrednost proizvodnje po hektaru dostigne bar 5 hiljada dolara. Rešenje je da se proizvođači udruže jer će ih u suprotnom pojesti velike kompanije. Predlaže se formiranje Agrarnog fonda koji bi pomagao seljacima da sa što manje štete prebrode „lošu“ godinu. Ta praksa je bila 50-tih godina prošlog veka, čak i 90-tih.

Potrebna nam je Agrarna banka. Zapravo, treba nam politika koja će voditi akciju, koju će formirati proizvođači. Potrebno je vreme 10 - 20 i više godina ulaganja za oporavak sela. Tek generacije iza nas će moći da procene šta je i koliko urađeno zaključio je gospodin Branislav Gulan.

43

Prva Poljoprivredna Socijalna Zadruga Dejan Mitić

U

druženje za lokalni razvoj Ka- 10 - 15 njih koriste mogućnosti Zadruge, menica kraj Niša je od osnivanja ne računajući one koji su obuku prošli premaja 2008. godine dosta učinilo u ko projekta. Ali, svi koji prođu našu obupravcu preporoda sela, pomoći i podrške ku mogu da računaju da pod određenim, mladima iz ruralnih područja, opredelje- kontrolisanim uslovima, mogu da koriste nih za rad u agrobiznisu. Realizovali su našu opremu - objašnjava gospodin Dejan do sada čak 66 projekata, a maja 2018., Mitić, predsednik Upravnog odbora za lozahvaljujući Zakonu o zadrugama („Sl. kalni razvoj „Kamenica“, Udruženja koje glasnik RS“, br. 112/2015., stupio na sna- se brine o razvoju ovoga kraja. gu 01. januara 2016.), i članu 11. u kojem Pomoć u formiranju PPSZ, čiji je cilj da se pominju Socijalne zadruge, „koje obav- mlade poljoprivrednike sa juga Srbije, koji ljaju različite delatnosti radi ostvarenja se bave proizvodnjom voća i povrća podsocijalne, ekonomske i radne uključeno- stakne da ga uz njihovu pomoć prerade u sti, kao i zadovoljenja drugih srodnih finalni proizvod i brendiraju, prupotreba pripadnika ugroženih drušžili su Nemačka organizacija tvenih grupa ili radi zadovoljenja za saradnju - GIZ i Nemačka opštih interesa unutar lokalne zanevladina humanitarna orgajednice...“, Udruženje osniva Prvu nizacija „Help“. To nije čudo poljoprivrednu socijalnu zadrugu s obzirom da iskustva govore, u Srbiji. Za razliku od onih bez da polovina Evrope funkcioniprefiksa socijalnog, dužne su še kroz formu organizovanja da najmanje polovinu ostvazadruga na socijalnim princirene dobiti, odnosno viška pima. Pogon je osposobljen prihoda nad rashodima, ulaza preradu voća i povrća. žu u unapređenje i ostvariZa sada se proizvode džem, vanje postavljenih socijalmarmelade, voćni sirupi i nih ciljeva. matični voćni sokovi, a ista - To konkretno znači da tehnologija bi mogla da iskokada je u pitanju profit, risti i za proizvodnju namaza od naših proizvoda, kojih od povrća. Sok od dve sorti je do sada testirano više jabuka, Zlatni delišes i Greni od 30, ulažemo u obuke smit, pasterizovan i bez šećera, mladih ljudi voljnih da marmalada u tubu od 100g od prođu kroz naš program. jabuke, i 110g od jagode, zbog Na taj način oni koriste jednostavnosti korišćenja namenaše stručne kapacitete, njeni pre svega deci školskog naš pogon i vreme, a mi fiuzrasta, top su proizvodi ove Jedan od proizvoda nansiramo nabavku sirovina, zadruge. Sokove plasiraju u testiranja, ambalažu, i sl. Uz podršku Za- nekoliko niških kompanija, a tube sa mardružnog saveza Južne Srbije i finansijsku maladom uspešno su prošle test publike. pomoć Ministarstva omladine i sporta Milica Stojković iz Grdelice, koja na 60 radili smo projekat gde su za obuku mla- ari ima proizvodnju kultivisane šumske jadih poljoprivrednika iskorišćeni tehnički gode, jedna je od onih koja je dobila komi proizvodni kapaciteti Zadruge. U pret- pletnu obuku od GLOBAL G.A.P-a pa sve hodnom krugu 54 mladih je obučeno, 50 do finalnog proizvoda, osposobljena da je formalno uključeno u rad zadruge, a do sama napravi proizvod u pogonu zadruge,

44

pod kontrolom tehnologa. Od zadruge je sa još tri mlada poljoprivrednika dobila pomoć od 120 hiljada dinara, i nultu seriju proizvoda od 1.000 svog proizvoda. Uz kompletno praktično znanje kako da proizvod naprave i dobili su teorijsko kako da ga prodaju. Upravo od njihove sposobnosti da prodaju zavisiće da li će sledeće godine ući u punu proizvodnju ili od nje odustati.

Prva poljoprivredna socijalna zadruga sarađuje sa institucijama visokog obrazovanja. Sa studentima i profesorima Fakulteta Primenjenih nauka u Nišu, smer Savremene tehnologije hrane, preko projekta su organizovali studijsko putovanje obilaska pet zadruga i potom radili na realizaciji konkretnih zadataka, kada su u pitanju pokretanje sušare i ispunjavanje osnovnih uslova. Uspostavljena je odlična saradnja sa ZSJ Srbije, sa nadležnim ministarstvima.

Po rečima našeg sagovornika, u kraju kakav je jug Srbije nije problem postići vrhunski kvalitet jer je sirovina vrhunska.

Potreban je samo vrhunski tehnolog i magija je stvorena.

- Ako bi država realnije pokušala da sagleda devastirana područja u zemlji došlo bi se do zaključka da su sva ruralna područja u Srbiji manje više devastirana i sumnjam da su sadašnje intervencije i ulaganja u oblast poljoprivede dovoljne za preporod sela. Ima svetlih primera, kao što je podsticaj za podršku od milion i po dinara mladim poljoprivrednicima do 40 godina Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali toga treba da bude mnogo više i mnogo veća sredstva da bi mladi ostali i opstali u zemlji. Vreme zahteva radikalne mere, jer se mladi sve lakše odlučuju na odlazak. Mišljenja sam da svaki mlad čovek koji odluči da ostane na selu automatski dobije značajne subvencije, da se intenzivnije radi na infrastruktiri sela - zaključuje gospodin Dejan Mitić.

Bez saradnje nauke i struke nema napretka

P

oljoprivreda je jedna od najstarijih, istovremeno i najvažnijih grana privrede koja ima za cilj stvaranje kvalitetnog poljoprivrednog, prehrambenog proizvoda. Proizvodnja tradicionalnih prehrambenih proizvoda, hrane sa zaštićenim geografskim poreklom je put ka stvaranje brenda, koji omogućava poljoprivrednicima veću zaradu, a konzumentima sigurnost i garanciju. Međutim, dalji napredak poljoprivredne proizvodnje mora se posmatrati jedino uz primenu savremenih naučnih znanja i modernih tehnologija.

Uvažavajući napred rečeno, sedmoro poljoprivrednika iz okoline Šapca namernih da se bave proizvodnjom voća i njihovim sušenjem na području plodne Pocerine, odlučili su da se udruže i osnuju zadrugu. Zemljoradnička zadruga „Profi-agrar 2018. Slatina“, Cerski put bb, Varna, registrovana je maja 2018. i danas osnivači i sedamnaest kooperanata na površini od dvadeset hektara, pod kontrolisanim uslovima, gaje malinu, koja slovi za jednu od „superfood” namirnica, i jagodu.

Zahvaljujući svom znanju i novim idejama, uz saradnju sa naučno-obarazovnim institucijama, došli su do jedinstvenog i originalnog (polu)proizvoda - dehidrirane maline.

Goran Jančić, predsednik Upravnog odbora Zadruge kaže da je dehidriranje bobičarstog voća ono čime se trenutno prevashodno bave zadrugari, ljudi od struke, inženjeri agronomi, tehnolog, zaštitar, ekonomista i dvojica pčelara. Na ruku im ide i direktiva EU za donošenje zakona po kome će najdalje za četiri-pet godina, zabrane korišćenja veštačkih aroma, boja u prehrambenim proizvodima stupiti, na snagu.

- Sve veća potražnja za zdravstveno bezbednom i po ekološkim principima proizvedenom hranom doveli su nas do zaključka da nam je potreban ekonomski isplativ proizvod, atraktivan i za domaće i za strano tržište. Poklopilo se da su jagoda, posebno malina idealno voće za naš projekat, sa vrlo aktivnim, jedinstvenim aromama, intenzivnog ukusa i mirisa, i da

Goran Jančić imaju lekovita svojstava - kaže gospodin Jančić.

Prilikom osnivanja zadruge zadrugari su imali ideju da se bave preradom voća, odnosno sušenjem maline i jagode. U razmišljanju kako da dođu do finalnog proizvoda, mnogo profitabilnijeg od sirove maline i jagode na domaćem tržištu, ustanovili da im je potrebna sušara, odnosno dehidrator koja vrši dehidraciju voća, što omogućava dalju preradu i mlevenje u prah. Za unapređenje poslovanja, nabavku nove opreme konkurisali su za bespovratna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“ koji je finansirala Vlada Republike Srbije.

- Sredstva od skoro pet i po miliona dinara, odnosno dve sušare, obezbedili smo preko Fonda Republike Srbije, i započeli proizvodnju. Na ovaj način postigli smo cilj i dobili proizvod koji je zadržao sva svoja nutritivna i morfološka svojstva: boju, ukus i miris. Prah dobijen mlevenjem, ima veliki potencijal u prehrambenoj industriji i može se koristiti u konditorskoj, u industiji za proizvodnju sokova, kao i zamena za boje u pekarskoj industriji.

Cilj nam je da naš proizvod plasiramo na

naše tržište u naredne dve godine, a kada budemo imali sve sertifikate planiramo da se predstavimo i na ino tržištu. Jedan od zadrugara, pčelar, poseduje pogon za pakovanje po HACCP standardu, u procesu smo uvođenja parcela u sistem GLOBAL G.A.P. - objašnjava naš sagovnik.

Na ovom se zadrugari ne zaustavljaju.

Sledeća ideja vezana je za mešanje surutke u prahu sa dehidriranom malinom. U procesu je ispitivanje tržišta i ako „položi test“ publike na tržištu će se pojaviti zdrav i ukusan proizvod visoke nutritivne vrednosti, uz to i afrodizijak.

Goran Jančić podvlači da bez udruživanja poljoprivrednika, bez saradnje nauke i struke nema napretka: - Udruženi u zadruge poljoprivredni proizvođači povećavaju konkuretnost i interesantniji su za tržište, mogu da ostvare brojne benefite, od smanjenja troškova proizvodnje, do povoljnijeg obezbeđivanja repromaterijala, sredstava za rad, odnosno mašina i opreme. Zadrugari preko zadruge lakše plasiraju svoje proizvode, koriste usluge zadruge na temelju zajedništva i uzajamne pomoći ostvarujući na taj način svoje socijalne, ekonomske i druge interese.

45

Srbija je na dobrom putu da postane razvijena gljivarska nacija

Č

etvorogodišnji rad Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, od ustanovljenja, septembra 2015. godine do danas, predsednik, gospodin Zoran Jelenković vidi kao uzlaznu konstantu sa prostorom za dalji razvoj. Po njegovima rečima zacrtani planovi i ciljevi za ovu godinu su ispunjeni. Na Osnivačkoj skupštini bilo je devet gljivarskih društava, a 2019. godinu Savez završava sa 17, pa su očekivanja da će ih već na proleće, u sklopu Saveza biti preko 20. To je broj od oko 1.300 do 1.500 članova koji su stalno na terenu.

Savez je poslednje dve godine znatno ojačan stručnim kadrovima, sa sertifikatom i zvanjem gljivara (77), odnosno determinatora (6), vrsnih stručnjaka iz oblasti mikologije, spremnih da daju svoj doprinos na velikom projektu determinacije gljiva Srbije, kao i da svoja znanja stave u funkciju regrutovanja novih kadrova. Planovi su da se u okviru naredne kopaoničke letnje manifestacije „Dana borovnica“, krajem jula 2020, organizuje desetodnevni pripremni kurs za desetak kandidata, za zvanje determinatora. Do 01. maja iz štampe će izaći i knjiga koju će prirediti MGSS i članovi Naučne komisije, svesni ozbiljnosti date oblasti. Knjiga kasni jer oblast mikroskopije nije pokrivena na zadovoljavajući način, pa će, kao i prošle godine, kada je gost bio gospodin Marino Zugna, italijanski ekspert za mikroskopiranje gljiva, biti orgnizovan boravak nekog vodećeg stručnjaka iz ove oblasti.

- Siguran sam da će to biti knjiga koju će rado prihvatiti i naše komšije, savezi gljivara zemalja iz okruženja. Za poslednje tri godine dokazali smo prisustvo preko 500 vrsta gljiva, ali ih neosporno u Srbiji ima mnogo više. Jedan deo terena, od Zlatara, Sjenice, preko Zlatibora i Tare, uopšte nije pokriven jer za sada, na tim područjima nemamo gljivarskih društava.

Na tome intenzivno radimo i siguran sam da ćemo uspeti da „probudimo“ i taj deo Srbije, gde očekujemo veći broj vrsta gljiva interesantnih za nas, posebno na Tari.

46

Zoran Jelenković (desno) i Momčilo Daljev - dve generacije - jedan cilj Ostalo smo uglavnom pokrili i ne očekujemo neka velika iznenađenja - ističe gospodin Jelenković.

Pet godina, svako društvo ima zadatak organizovanja prolećne i jesenje izložbe gljiva. To je dalo zamašan broj jedinki na osnovu kojih je Savez uspeo da napravi solidnu bazu podataka. Predstoji njihova sistematizacija, da se vidi šta je za tih pet godina nađeno u Srbiji, koje su gljive najučestalije itd., na čemu će raditi Naučna komisija MGSS. To su podaci koje će Savez dragovoljno staviti na raspolaganje nauci, jer se smatra servisom nauke, budući da pokriva ceo teren naše zemlje.

Sve veće interesovanje za svet gljiva Respektabilnosti Saveza doprinela je i permanentna saradnja sa Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Institutom za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Novi Sad i dr.

Nalazi MGSS su korišćeni u neki naučnim radovima, na PMF-u u Novom Sadu,

i sa potpisom da su to podaci MGSS, što je i lepo priznanje njihovom radu.

Intenzivirana je međunarodna saradnja, ali se još uvek čeka da zemlje poput Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije, BiH i dr., formiraju svoje saveze radi moguće saradnje. Sa druge strane, kroz saradnju sa Savezom gljivara Grčke i Hrvatske, i na vidiku sa Savezom gljivara iz Slovenije, uveliko postoje planovi za zajedničke projekte. Naučna komisija, na čelu sa prof. dr Majom Karaman sa PMF-a, priprema susret i saradnju sa gljivarima iz Slovačke. Pouzdane informacije o daljoj saradnji biće poznate krajem jula.

MGSS je ostvario niz gostovanja na nacionalnim frekvencijama, učešćem u gledanim emisijama, što je pokazatelj da njihov rad izaziva sve više interesovanja javnosti. Teme javnih nastupa bile su vezane za najave predstojećih događaja, popularizaciju gljivarstva i sl. To je lep iskorak u odnosu na raniji obrazac po kojem su gljivari za mišljenje pitani samo povodom trovanja. Sigurno da je tome doprinelo njihovo udruživanje, prvo u gljivarska društva, potom i u MGSS, krovne institucije i jednog od vodećih autoriteta iz ove oblasti.

Sprečavanje neželjenih posledica, uključujući i one fatalne, bio je jedan od primarnih cijeva novoformiranog MGSS. U zadnje tri godine nije zabeležen ni jedan smrtni ishod izazvan trovanjem gljivama, iako je donedavno, Srbija bila na vrhu neslavne liste u Evropi.

Doduše, bilo je raznih oblika smetnji, ali ne i da su prouzrokovani konzumiranjem gljiva. To je još jedan uspeh obuka, edukacija, priređivanja izložbi, a pre svega rada sa najmlađima, koji se može pripisati aktivnostima gljivarskih društava, prisutnim na terenima širom zemlje. Redovna aktivnost gljivara, čak i predsednika MGSS je obilazak gradskih pijaca i asortimana samoniklih gljiva. Tu je još uvek neuređen prostor, koji se u budućnosti mora ozbiljnije shvatiti, a MGSS je spreman da pruži ruku saradnje i neophodno znanje prodavcima.

Edukacija malih gljivara u programu MGSS

M

eđu brojnim aktivnostima Udruženje građana „Pečurka“ iz Krupnja veliku pažnju pokalanja radu sa najmlađima. Osim ustaljenih edukacija, poslednjih pet godina organizuje Malu školu gljivarenja, gde tokom tri dana, iskusni članovi Društva prenose osnovcima teorijska i praktična znanja iz čudesnog sveta gljiva.

- Ovo je i način na koji regrutujemo nove generacije gljivara, pošto je UG „Pečurka“ poznato kao jedno od najmlađih - kaže gospodin Dragan Grujić, predsednik Udruženja.

Značajnim ističe dobru saradnju sa Osnovnom školom „Borivoje Ž. Milojević“ iz Krupnja i podršku u „dopuni“ nastavnog programa iz predmeta „Čuvari prirode“, kada je ekološki aspekt gljiva u pitanju. Kroz Malu školu gljivarenja deca iz Krupnja naučila su o gljivama mnogo više nego njihovi vršnjaci iz drugih mesta, a snalaženje u šumi je još jedan benefit od ove aktivnosti.

Gospodin Grujić kaže da se deca uče i upotrebi gljiva u ishrani i pripremu jednostavnih jela.

UG „Pčeurka“ je 19. oktobra po prvi put ugostilo decu iz svih krajeva Srbije: iz Vlasotinca, Valjeva. Bora, Sremske Mitrovice, Banje Koviljače, Krupnja..., iz gljivarskih udruženja vezanih za MGSS. Tako su deca na jednom mestu imala priliku da nešto nauče, a potom da se druže, i upoznaju neke kulturno-istorijske znamenitosti ovog kraja.

Na drugom kraju Srbije, u Vlasotincu, GD „Rujnica“ sa predsednicom Sunčicom Jović, učiteljicom Osnovne škole „Božidar Miljković” Gornji Prisjan, razvilo je drugi pristup povezivanja dece sa svetom gljiva. U septembru 2017., u okviru škole osnovana je gljivarska sekcija. Deca se

upoznaju sa gljivama kroz radionice, na terenu, uče kako da fotografišu gljive, kako da pripreme jelo od gljiva. GD „Rujnica“ je pokrenula projekat „Priroda i mi najbolji drugari“, sa radionicama u prirodi vezanim za gljive, ali i ekologiju, biljke, životinje. Koliko je ovaj projekat u prvoj godini realizacije bio uspešan, govori i podatak da su na prvim susretima gljivarčića u Krupnju ove godine, kada je u pitanju znanje o gljivama, osnovci iz Vlasotinca imali najviše uspeha.

U okviru trodnovenog druženja, pored sticanja novih znanja, gljivarenja po prelepim predelima Rađevine, deca su u ambijentu Potok priredila posebnu izložbu od gljiva koje su sami prikupili, a najviše adrenalina osetilo se tokom brojnih igra i zabavnih takmičenja. Nagrade su podelje gljivarčićima i za najveći nađen vrganj na terenu, za najmanju gljivu, u pripremanju gulaša od gljiva i slaganju puzli.

Ovo druženje biće upamćeno i po prvoj gljvarskoj rođendanskoj žurci, priređenoj u čast Leninog rođendana.

- Ove godine smo po prvi put pokušali da finaliziramo aktivnosti koje neguju UG „Pečurka“ Krupanj i GD „Rujnica“ iz Vlasotinca. Rad sa decom, posebno do četvrtog razreda osnovne škole, do sada u MGSS nismo prepoznavali kao ozbiljan rad i to je bila greška. I do sada su sva naša udruženja, svako u svojoj sredini, imala brojne aktivnosti po osnovnim školama. Uvek su nam ciljna grupa bili učenici petih, šestih i sedmih razreda, međutim, uspesi koji su postignuti u ova dva gljivarska društva su nas „naterali“ da ove godine organizujemo Malu školu gljivarstva u Krupnju koja je okupila decu iz šest gljivarskih društava. Deca

Dragan Grujić sa članova GD Pečurka iz Krupnja su pokazala visok nivo znanja, a mene lično je oduševilo njihovo prepoznavanje gljiva, posebno znanje o gljivama sa ekološkog aspekta. Dogovor MGSS je da sva GD treba da slede ove primere i rade sa decom nižeg osnovnoškolskog uzrasta. U međuvremenu, pokušaćemo da sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nađemo način da gljivarenje bude obuhvaćeno vannastavnim aktivnostima. Međutim, i bez te podrške MGSS će ubuduće redovno organizovati Susrete gljivarčića. Okupljaćemo decu sa teritorije cele Srbije. Smernice koje smo do sada usaglasili su da će svako društvo

Sunčica Jović na terenu sa osnovcima u svojoj opštini i na svom području interno raditi odabir dece kroz radionice i predavanja i izdvojiti ekipu od 10-tak najnaprednijih (u znanju o gljivama). Gde će se taj susret desiti zavisi od mogućnosti GD da obezbedi uslove smeštaja i boravka za 50 - 60 mališana i njihovu pratnju, nastavnike i roditelje - izjavio je gospodin Zoran Jelenković, predsednik MGSS.

47

A’storia - Aleksandrova priča o brendu Osnovana 2011.

I

ma onih kojima čega god da se dohvate ništa ne polazi za rukom. Ima pak onih drugih, rođenih sa puno talenata, i u šta god da se upuste, postaju ozbiljni igrači.

Svi Rumljani koji ga poznaju će vam reći da je Aleksandar Petrović tipičan pripadnik ove druge grupe, jer svaki pokušaj da se nečim bavi pretvara u kvalitet. U mladim godinama bio je velika atletska nada, najbolji trosokaš i reprezentativac stare Jugoslavije, stekao je zvanje saobraćajnog inženjera, danas je suvlasnik kompanije za proizvodnju i ugradnju ALU i PVC stolarije... Pre nekoliko godina gospodin Petrović je započeo proizvodnju voćnih rakija vrhunskog kvaliteta.

Pecara U rumskom naselju Breg, gde se svakog trećeg u mesecu održava čuveni Rumski vašar sa tradicijom od 1747. godine, u nasleđenoj kući njegovog dede iz 1936., gospodin Petrović je 2011. godine registrovao Destileriju „Petrović“. Kuća je pre tri godine preuređena u Kuću za odmor „Vila A’storia“***, površine od 80m2, koja se nalazi na kilometar od centra grada i tri od izletišta „Borkovac“, idealna za boravak četvoročlane porodice.

Od starta je jasno definisao ideju stvaranja brenda „A’storia“, koja treba da asocira na najkvalitetnije voćne rakije sa izraženom aromom, proizvedene isključivo od konzumnog voća (po sistemu „šta u usta to u kazan“) i vrsti sa kapacitetom da daju rakiju vrhunskog kvaliteta, na tradicionalan način - destilacijom na bakarnom kazanu uz obavezno prepicanje (redestilaciju).

Tokom osam godina na tržištu su se našle rakije: vilijamovka, dunja, kajsija, jabuke, lozovača, šljiva i likeri od: višnje, zelenog oraha, dunje, kajsije i liker medica. Ove godine proizvedena su dva nova ukusa,

48

liker od maline i jagode, ali koji još nisu spremni za konzumaciju.

Početni koncept destilerije, proizvodnja voćnih rakija i likera vrhunskog kvaliteta, i želja za isticanjem i izdvajanjem od stotine drugih proizvođača alkoholnih pića, nadogađena je potrebom dizajniranja prepoznatljive ambalaže, ekskluzivnih pakovanja u ograničenim serijama.

- Rakija je tradicionalno srpsko alkoholno piće i već se Aleksandar Petrović sa suprugom vekovima proizvodi u gotovo svakoj seoskoj kući. Ali, ako želimo da is- ra prirodne rakije od žestokih pića na bazi punimo današnje standarde i proizvedemo veštačkog etanola i aroma. I dalje se na rakvalitetno piće koje će naći svoje mesto fovima, jedna pored druge, mogu naći kvana tržištu, domaćem i svetskom, potreb- litetna prirodna rakija i rakija sa veštačkom no je veće znanje o njegovoj proizvodnji aromom, i na jednoj i drugoj etiketi piše da i vrhunska oprema. U skladu sa napred je to - voćna rakija.

Jedno od mogućih rešenja distribucije navedenim, rakije „A’storia“ dostižu 16 18 gradi, odnosno od 40 do 46 procenata. voćnih rakija vrhunskog kvaliteta gospoKod nas ne postoji nikakva mogućnost din Petrović vidi u razvoju turizma i proproizvodnje „ljutih“ rakija. One se prave iz daji na kućnom pragu. U fazi uređenja je potrebe da se blokiraju mane proizvedenog prostrano, u nekoliko zanimljivih celina/ pića, jer kada je rakija jaka ne oseti se da separea „podeljeno“ dvorište veličine 10 li je kisela ili ima šmek plesni. Poznato je ari, za prijem gostiju u letnjem periodu, da se (nekada) rakija pravila od zelenog ili uređenje podruma veličine 40m2 i deguplesnivog voća, opalog i pokupljenog sa stacione sale, koji će uz postojeću pecaru zemlje, zajedno sa lišćem. Destilerija „Pe- biti objedinjen objektom od 250m2. Osim trović“ nema rakiju prve i druge klase, već za rakijskog turizma, ovaj prostor biće samo vrhunske klase, i ta i takva rakija je osposobljen za dnevne proslave 30 - 40 baza za sve naše likere. Svaka boca obe- osoba.

- Moja osnovna deležena je serijskim brojem i godinom latnost je proizvodnja proizvodnje i za svaALU i PVC stolarije i imam registrovano ku pojedinčanu bocu poljoprivredno gazDestilerija „Petrović“ je lično odgovorna. dinstvo. Nemam svoj Pošto smo još uvek voćnjak, ali voće gomala porodična dedinama kupujem od proverenih: vilijastilerija odlučili smo se za ograničene komovku od Radoslava Deo palete A’storia rakija Petrovića, kajsiju od ličine likera i rakija i verovatno ćemo u tom pravcu i nastaviti - Dejana Kovačevića iz Pavlovaca, dunju iz gazdinstva Paje Pejakovića... Jer sve mora objasnio je gospodin Petrović.

Proizvodnja rakije je jedna, ali prodaja imati svoju priču, a priča svoju pozadinu u sasvim druga priča. Problem je izrazito kojoj ne bi trebalo da bude propusta - kaže niska platežna moć kupaca, ali još veći je naš sagovornik i domaćin, ponosni otac nesprovođenje Zakona o rakiji, donetog troje dece, i kako naglašava, uvek podržan pre dve godine, koji je trebao da diferenci- od svoje supruge.

Irig - od fruškogorskog do vinskog prestonog grada

U

Irigu i njegovoj okolini nalazi se polovina srednjovekovnih fruškogorskih manastira, podignutih u intervalu između XV i XVI veka, koji su jedan od njegovih najvećih dragulja. U manastiru Novo Hopovo (1573) otvorena je prva škola na ovim prostorima. Karlovačkim mirom (1699) ovi krajevi se oslobađaju turske, ali ih zamenjuje austrijska okupacija, koja će trajati do 1918. godine.

Irig je i prvi grad u Sremu koji 1760. od cara Leopolda dobija pravo na držanje dva vašara godišnje, što utiče na razvoj zanatstva i trgovine i snaženje ekonomske moći grada, kada Irig postaje najznačajniji sremski grad i nezvanična fruškogorska prestonica. U njegovoj okolini je 1770. zabeležena po svemu jedinstvena, u narodu poznata „Guslarska škola“ ili „Slepačka akademija“, koja je trajala više od jednog veka. Nju su činili slepi guslari koji su svirali u gusle i pevali epske pesme. U XVIII veku Irig je imao više stanovnika nego tadašnji Beograd, ali se posle „iriške kuge“ (1795/96) više nikad nije oporavio i bilo mu je potrebno pedeset godina da bi vratio broj stanovnika od pre epidemije.

Godine 1829. u Irigu je osnovana „Podluško-sremska biblioteka“, a 1842. prva „Srpska čitaonica“ u Srba. Postepena izolacija od glavnih putnih pravaca uticala je na smanjenje broja trgovaca i zanatlija.

Nedostatak industrijalizacije, posebno pojava filoksere (1885-1895), uništila je gotovo sve vinograde, glavnu poljoprivrednu granu opštine.

Godine 1929. u Irigu je osnovana „Fruškogorska voćarsko-vinogradarska zadruga“, koja već iduće godine podiže Iriški podrum. Zadruga će biti veoma zaslužna u obnavljanju proizvodnje voća i vinove loze ne samo u Irigu, već i na celoj ovoj teritoriji.

I opet je Irig, poslednju deceniju, pretendent za prestonicu, sada vinsku, jer sa 10 registrovanih vinarija (od kojih su Vinarija „Kovačević“, „Deurić“ i „Mačkov podrum“ prerasle nacionalne okvire), sa oko 250 ha zasada vinove loze, i nekoliko vinskih manifestacija, od kojih su najpoznatije Pudarski dani, Dani vina u Rivici,

i od pre dve godine, jedinstven događaju u Vinskoj ulici, ali i Dan mladog vina Portugizera putem kontakata ostvarenih taj - Svatovca, najagilnija u repredan. Putem manifestacija indizentovanju svojih resursa. rektno se pruža mogućnost mlaDirektor Agencije za ruralni dim proizvođačima da razmišrazvoj opštine Irig, gospodin ljaju o povećanju proizvodnje i Fedor Pušić, kaže da je ovo od ostanku u maloj sredini. Irig je davnina bio označen kao poznat na 20 km od Novog Sada, 70 od voćarsko-vinogradarski rejon Beograda, sa realnim potencibogate kulturne tradicije, pre jalima kulturno-istorijskog, gaFedor Pušić svega mesto gde se proizvodilo stro-enološkog, banjskog sadrkvalitetno vino i zato je opština žaja za dolazak turista - izjavio u svojoj Strategiji razvoja, turizam i poljo- je gospodin Pušić. privredu stavila na prvo mesto.

Iriška i ostale opštine na Fruškoj gori - Smatramo da, kada je poljoprivre- razvijaju se brže od drugih delova zemlje. da u pitanju, treba da forsiramo preradu Ovoj konstataciji je doprinelo i otvaranje poljoprivrednih proizvoda, prvenstveno prvih srpskih termi, luksuznog banjskog voća i grožđa. Kada je u pitanju turizam, kompleksa „Fruške Terme“, koji će uz poakcenat stavljamo na agroturizam, eko- stojeće kapacitete Banje Vrdnik, ne samo

Sa jednog od hepeninga u Mačkovim vinogradima turizam, manifestacioni, gastonomski, vinski, i posebno banjski turizam. Zato smo zdušno pozdravili prelazak manifestacije Dan mladog vina Portugizera - Svatovca iz Novog Sada, koji je 2019. godine održan po drugi put u Irigu iz kojeg nije trebao ni da ode. Preko ove manifestacije želimo da upotpunimo turističku prazninu i ponudimo turistima sa raznih strana, dodatni sadržaj. Manifestacija će promocijom vinarstva i vinogradarstva podstaknuti i učiniti vidljivim druge poljoprivredne proizvode, džemove, marmalade, kobasice, šunke, kulen, sir i ostalog čime se bave mali proizvođači u Irigu, koji će određene količine svojih proizvoda uspeti da plasiraju na samom

podići lestvicu razvoja banjskog turizma u Srbiji, već i otvoriti prostor za plasman svih lokalnih proizvoda.

Po rečima gospodina Pušića, izuzetno je važno da sve to prati ponuda seoskih domaćinstava. Trenutno je u toku adaptacija nekoliko salaša za prijem turista. Poljoprivredna gazdinstva se takođe uključuju u turističku priču proširujući svoje objekte smeštajnim kapacitetima, kako bi ispunili uslove i imali dodatnu ponudu smeštaja i hrane.

Ono što naš sagovornik posebno naglašava je da iriška opština ne planira ulagnja u industrijsku zonu, već je isključivo bazirana na razvoj poljoprivrede i turizma, vest koja će svakako mnoge obradovati.

49

XII Dan mladog vina Portugizera, II u Irigu

P

rvo je pesmom, nezvatugizera, pozorišni i televizijničnom himnom Mačski glumac, Aleksandar Dukovog podruma „Divan nić, koji je položio zakletvu i je kićeni Srem“, uz pratnju zarekao se da će „...redovno TO „Rumske lole“, u čuvenoj piti Mačkova vina, makar je„Vinskoj senici“ ove vinaridan ardov godišnje!“ je najavljen, a nedelju dana Organizator manifestacije, kasnije, 22. novembra i odrVinarija „Mačkov podrum“, žan XII Mačkov Dan mladog u saradnji sa Srpskom čitaoPortugizera, posle decenije nicom u Irigu, prvom i najgostovanja u Novom Sadu, starijem čitalištu kod Srba (iz po drugi put u Irigu. Irižani 1842) i ovoga puta je izabrasu ovu manifestaciju dočekali la najlepšu pesmu o vinu, ili raširenih ruku smatrajući da vezanu za vino. Od 92 pesme Mr Đurđica Jojić se vratila kući, u mesto iz kopristigle na Konkurs žiri je Novaković jeg nije ni trebala da ode, jer se odabrao pet - 1. mesto je zai Vinarija Mačkov podrum nalazi u Irigu, uzela pesma „Oda čokotu“ autorke Nade i što je najvažnije, i grožđe, od kojeg se Aničić Crljenica iz Beograda, 2. mesto pravi Portugizer - Svatovac je takođe zrilo „Kap“ Boška Lomovića iz Gornjeg Milana pareclama iriškog atara. novca, 3. „Čaša vina“ Miroslava Srbina iz U Vinskoj ulici, koja vodi od Ribarskog Novog Sada, a pohvala pesmi „Dva sonetrga do „Turske kuće“ iriške porodice ta o ljubavi i vinu“ autora Jovana Bundala Bardić, iz XVIII veka, Irižani i njihovi iz Beograda. gosti iz Beograda, Novog Sada, Mačve, okolnih mesta (prisutnih zahvaljujući agilnosti turističkih agencija koje su dovele goste i obezbedile prevoz), a najviše Irižana, imali su priliku da se tog novembarskog dana „zagreju“ prvim vinom iz berbe 2019., zahvaljujući gospodinu Savi Jojiću, vlasniku „Mačkovog podruma“ i želji da brendira ovu priču, uvodeći Srbiju u registar zemalja koje obeležavaju Svetski dan mladog vina.

Ove godine, manifestacija je održana drugog dana krsne slave Aranđelovdan, pa se dobro raspoloženje prenelo i na vinsku ulicu, ili je vinska ulica potpomogla stvaranju još boljeg štimunga u slavskoj atmosferi i oko nje, tek gostiju je bilo dosta, dobrog raspoloženja na pretek. Tome su uz vino, koje je po rečima gospodina Jojića, ove godine izvanredno, doprineli i sremački tamburaši, folklorni ansambl KUD-a „Zmaj“ iz Iriga sa spletom pesama i igara iz Srema, pudar sa svojim Ovogodišnja Miss Portugizera je Anidoskočicama, nastup mecosoprana Ane ca Ilić, studentkinja iz Jagodine, koja je Sinicki, i novosadske muzičke grupe nekolicini posetilaca donela sreću izvla„Apsolutno romantično“. čenjem nagrada u vidu poklona izlagača Imenovan je i novi vitez mladog Por- koji su se potrudili da ovaj događaj po-

50

primi epitet i gastronomskog, a ne samo vinskog.

Razlika iriškog u odnosu na novosadski festival u čast mladog vina ogleda se, pre svega u aktivnom učešću Opštine Irig, koja je i ove godine okupila nekolicinu proizvođača suvomesnatih proizvoda, 2 - 3 proizvođača sireva, ratluka, nekoliko aktiva žena prisutnih sa sveže umešenim slanim pecivima i kolačima. Nije prošlo nezapaženo učešće učenika Srednje stručne škole „Borislav Mihajlović Mihiz” iz Iriga koji su pripremili sjajne delicije, na zadovoljstvo publike.

- Ove godine, uprkos hladnom vremenu manifestaciji je prisustvovao daleko veći broj gostiju nego prethodne, što znači da i sami žitelji Iriga oprezno, ali od srca, prihvataju Dan mladog vina Portugizera kao svoj eno-turistički proizvod. Tome je sigurno doprinela i podrška Opštine Irig, koja se pobrinula za sve prateće programe manifestacije. Uz zajedničke ideje i

dogovore nastavljamo i dalje i zakazujemo naredno okupljanje za 20. novembar 2020. godine - rekla je mr Đurđica Jojić Novaković, izvršni direktor Vinarije „Mačkov podrum“.

Dan Pinolea Vinarije VINUM

S

vaka vinarija koja to može i koja drži do sebe, pridružila se Danu mladog vina, magičnom konceptu ispijanja mladog vina koji je osmislio i u praksu sproveo „kralj Božolea“ Žorž Debuf, prepoznavši potencijal prvog vina napravljenog posle berbe, koje se može piti nakon fermentacije, samo posle nekoliko nedelja. U Božoleu mlado vino se pravi isključivo od sorte grožđa Game, a za početak njegovog ispijanja, od 1975. godine Francuska je Zakonom odredila treći četvrtak u novembru. Iako je u našoj zemlji sve prihvaćeniji, ovaj koncept dozvoljava slobodniji pristup, kako sortama od koje će se mlado vino praviti, do dana kada će biti otvorena prva boca.

Sremskokarlovačka Vinarija „Vinum“, vlasnika dr Milana Ubavića, treću godinu za redom za prijatelje i saradnike organizuje Dan mladog Pinolea. Na adresi Karlovačkog mira 26a u Sremskim Karlovcima, u petak, 15. novembra, u prostranom, ali vrlo ugodnom ambijentu, nedavno potpuno završenog prostora za degustacije (sala za degustacije za 46, zatvorena terasa za 50, VIP sala za 12 osoba), od 18:00 do 22:00 smenjivali su se gosti, zadovoljni onim što su probali, i prvim nagoveštajima kvaliteta onog šta mogu da očekuju u narednoj godini od vina iz berbe 2019.

- Godina je bila odlična, berba je bila na vreme, vino je tehnološko dobro odrađeno, i ono se, trećeg četvrtka u novembru moglo naći na tržištu. Tehnologijom karbonske maceracije dolazimo do vina lagane strukture i lepršave aromatike. Pinole je lagano, jako romantično vino, sa 12% alkohola, elegantno, sa malo tanina. Najvažnije je da će ga biti dosta. Prve godine flaširali smo 500, druge 650, ove 800 boca Pinolea,

Dr Milan Ubavić (levo) i Jovica Urošević

progres uslovljen tržištem - kaže dipl. tehnolog i enolog vinarije Jovica Urošević, pod čijim nadzorom su stvoreni i oblikovani Grašac, Sauvignon Blanc, Chardonnay, Mustra, Rose, Frankovku, Pinot Noir, Bermet beli i Bermet crni.

Da se zadržimo još malo na mladom vinu. Naš domaćin kaže da svake godine njegov tim ima priliku da degustira nekoliko vrsta mladog vina iz različitih krajeva Evrope. Po njegovim rečima, Pinot Noir-a, kao mlado vino od ostalih ističe veoma velika romantičnost. Pinot Noir je jako zahvalna sorta za mlada vina i rose, sa karakterističnom aromom koja ga izdvaja u odnosu na druga vina. Smatra, da kako je godina pogodovala za Pinole, tako isto je i za ostala vina, pa možemo generalno očekivati dobra vina.

- Sva vina su, za sada, završena. Crvena vina, kao što je Frankovka za 2 - 3 nedelje ide u barik. Bele i rose vina su u tankovima radi se na talogu i plan je da u martu krenemo flaširanje. Jako sam zadovoljan rose-om od Pinot Noir, zahvaljujući tehnološkog zrelosti grožđa ubranog na vreme, sa niskim prinosima

VINUM

od kilogram - kilogram i sto po čokotu. Grašac je takođe jako dobar u odnosu na prošlu godinu, ekstraktivniji i malo alkoholniji. Sauvignon Blanc Mustra jako romantična, i sve je za jedan stepen više u odnosu na prethodnu godinu. Zasluge za to dobrim delom ima i mnogo više rada u vinogradu, koji je iznedrio jako dobre stvari, snizio prinose, i poseban fokus je bio na branju isključivo zdravog i kvalitetnog, što će biti i naš cilj u narednim godinama, zarad što višeg kvaliteta finalnog proizvoda – vina.

Chardonnay je trenutno u delimično novim, delimično godinu dana starim baricima. Pinot Noir ove godine nismo proizvodili jer je 2017. bila godina za to, od pre par nedelja na tržištu, kao i Chardonnay 2017 od pre par meseci. On je godinu dana odležvao u buradima, 6 meseci u tanku, i 6 meseci u boci, što je idealno vreme da se krene sa prodajom. Sauvignon je standardno dobar, proizveden od tri klona, jednog koji dolazi malo ranije, zbog aromatike, dva malo kasnije, zbog strukture. Spojeni daju vrhunski prodizvod.

U opusu Vinarije „Vinum“ nalaze se i dva vina bez kojih se nijedan karlovački podrum ne može zamisliti. To su Bermut (Bermet beli) i Bermet crni.

Od 2018 godine Vinarija „Vinum“ radi i mirno vino za penušavac od Grašca. U junu je stavljen u boce, na sekundarnu fermentaciju, koja je sada završena i 2021. očekujemo prvi put izlazak na tržište prvi Grašac penušavac u Srbiji - obavestio je Jovica Urošević.

Sve ovo možete videti i u vinima uživati u toku radnog vremena Vinarije „Vinum“ od 8:00 - 16:00 h. Prethodno proverite kalendar događaja na sajtu: www.vinum.rs/kalendar/.

51

U

očekivanju da se javnosti predsta- vina i Vinskih dama. Danas najvažnija, od kojih je prvi vinvi monografija gospodina Zorana Udruženje broji 19 članova, ska priča, a drugi je još važniDragoljevića Žorža, kancelara ali i petnaest počasnih članovi ji, kvalitet koji mora da prati Vinskog viteškog reda Šumadije (VVRŠ) VVRŠ sa titulom POČASNI tu vinsku priču. Svet je zasi- „Vinorodna Šumadija“, u izdanju Služ- VINSKI VITEZ, i osamnaest ćen internacionalnim sortama, benog glasnika i Wine Expert, kojom je članova sa titulom PRIJATELJ tipa Chardonnay, Sauvignom obuhvaćen vinski rejon Šumadije, njena Vinskog viteškog reda ŠumadiBlanc, Merlot, Cabernet... U prošlost, teroar, vinske sorte grožđa, vi- je. Vinari Šumadije zbog svojih fokusu interesovanja su novi narije i vina, vinske karte, slaganje vina i obaveza nisu u mogućnosti da teroari i neke nove destinacije hrane, kalendar vinskih događaja i Vinski aktivno učestvuju u radu Reda, sa novim sortama i vinima. Sa put, Udruženje vinara Šumadije i Vinski ali najbolji šumadijski vinari ponosom mogu da kažem da viteški red Šumadije, uveliko pripremaju su naši počasni vinski vitezo- Zoran Dragoljević mi na sreću imamo autohtonu Žorž VI Salon vina Kragujevac 2020, zakazan vi. Na taj način se trudimo da srednjovekovnu sortu Prokuza 11. april u Kongresnom centru hote- očuvamo dignitet ličnog, profesionalnog pac, u Šumadiji poznatu pod nazivom Kala „Kragujevac“. Salon vina Kragujevac i dignitet regije Šumadija koja je u cen- meničarka, u Župi joj je izvorno ime Rska2020 je regionalna manifestacija koju or- tru pažnje. Dok su vinari Šumadije orga- vac, od crvenih, i Tamjaniku i Smederevku ganizuje VVRŠ, a mnogi je smatraju za nizovani u Udruženje vinara Šumadije od belih. Svet se zanima za naše autohtone jednu od NAJBOLJIH U SRBIJI. i bave se vinogradarstvom i primarnom sorte, a mi se trudimo da odgovorimo sjajVinski rejon Šumadije, koji obuhvata proizvodnjom, Udruženje VVRŠ se bavi nim kvalitetom. Naš jedini problem je što Krnjevačko, Oplenačko, Kranemamo kvantitet - objašnjagujevačko i Račansko vinova gospodin Dragoljević, koji gorje, u mnogo čemu je prvi: u je u svojoj knjizi „Vinorodna selu Krnjevo, Mija RadovanoŠumadija“ izneo zbirne podatvić je 1990. formirao prvu prike iz marta 2019. godine, gde vatnu vinariju u Srbiji, a dve kaže da se u Šumadiji gaji 17 godine kasnije i Božidar Alekbelih sorti vinskog grožđa i 13 sandrović u Vinči. Šumadinci crvenih. Da ima 26 vinarija i su ti koji su pokrenuli proces jedan tradicionalan manastiroznake geografskog porekla ski podrum Manastir Drača. vina, kao i osnivanje Saveza Proizvodnja vina u Šumadiji vinara i vinogradara Srbije, iznosi 3.150.000 litara. Šufinaliziran 01. jula 2019. gomadijski vinari imaju relativdine, sa svih dvanaest trenutno no male površine vinograda, postojećih regionalnih udruukupno oko 260 ha u svom ženja vinara i vinogradara u vlasništvu, ostalo je u koopeSrbiji. Za predsednika Saveza raciji, i to je pokazatelj koji zaSa jednog od nastupa Vinskog viteškog reda Šumadija izabran je Božidar Aleksanbrinjava. Ohrabruje činjenica drović. Šumadijska udruženja tesno sa- promocijom i marketingom, razvojem i da su vina iz Šumadijskog rejona postigla rađuju sa ostalim udruženjima vinara i negovanjem vinske kulture, nauke o vinu svetski uspeh u svim kategorijama, i među vinogradara u Srbiji, smatrajući da samo i vinogradarstvu, afirmaciji viteških vred- belim i crvenim vinima, i među autohtodobro brendirana regija može da da pravu nosti i sl., tesno sarađujući sa Udruženjem nim sortama i vinima. ponudu. vinara Šumadije na svim projektima - Najkvalitetnije što Srbija može da Po mišljenju gospodina Zorana Drago- objašnjava kancelar. ponudi su naša pića, hrana i očuvani pejljevića Žorža, visokoj reputaciji ŠumadijSvoju misiju bredniranja regije Šumadi- zaž i da sa tim može da konkuriše svetu. skog rejona doprinelo je zajedništvo, uza- je, a ne pojedinih mesta i vinarija, viteš- Pokušavamo da brendiramo tu vrstu pojamno poštovanje i saradnja najaktivnijeg ki red je započeo ugledajući se na vinske nude, što radimo kroz ova Udruženja, jer i najuspešnijeg regionalnog Udruženja centre iz Istre, Gorinških brda, Italije, smatramo da je to pravi put i način da se vinara Šumadije i Vinskog viteškog reda Mađarske, prikupljajući njihova pozitivna nametnemo i budemo zapaženi. Mi smo Šumadije. iskustva i prenoseći ih na svoj teren. lideri u novim idejama, projektima, i že- Podsetio bih da je VVRŠ osnovan na - Mislim da imamo dovoljno dobre ra- limo da predstavimo Šumadiju kvalitetom Svetski dan vina, 25. maja 2013. godine zloge da našu regiju predstavimo svetu i svega onoga što regija nudi - zaključio je u Kragujevcu od strane trinaest Vitezova pozovemo svet da dođe kod nas. Dva su gospodin Zoran Dragoljević Žorž.

52

Goran Mijailović

„P

rvi šumadijski festival rakije“, u organizaciji članova Asocijacije proizvođača rakije „Šumadijska rakija“, održan je 05. decembra 2019. godine u hotelu „Kragujevac“. Oni koji su bili tamo, kao i organizatori, više su nego zadovoljni, što se moglo naslutiti i na generalnoj probi održanoj u okviru Međunarodnog sajma turizma i seoskog turizma u Kragujevcu 22. novembra, kada je za učesnike ove kultne kragujevačke, šumadijske, a sve više i srpske manifestacije priređena besplatna degustaciji vrsnih šljivovica. Organizatoru festivala - Asocijaciji proizvođača rakija „Šumadijska rakija“ iz Kragujevca, punu pordšku u realizaciji ovog projekta dali su Privredna komora Srbije, Regionalna privredna komora Kragujevac, Grad Kragujevac, Regionalna agencija za ekonomski razvoj, Centar za ruralni razvoj i Gradska turistička organizacija.

Da li zbog zbog toga što je tradicija u trendu, ili zbog vidnog napretka u njenom kvalitetu, tek poslednjih godina beleži se skok u potražnji za domaćim rakijama, što je kulminiralo rastom spoljnotrgovinskog suficita jakih alkoholnih pića od 75%, za devet meseci ove godine.

Kada je osmoro proizvođača rakije Šumadijskog upravnog okruga odlučilo da sredinom 2017. formira Asocijaciju proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ imali su za cilj unapređenje kvaliteta i standardizacije u proizvodnji rakije sa zaštitom oznake geografskog porekla, promociju i pozicioniranje rakije kao šumadijskog

brenda. Jedan od ciljeva bio je i zajednički nastup na domaćem i ino tržištima.

Neki od zadatih ciljeva Asocijacija je za nešto više od dve godine ispunila, kaže Goran Mijailović, proizvođač rakije iz sela Čumić kod Kragujevca. Članstvo je uvećano na 19 članova, prošle godine je po prvi put uvedeno ocenjivanje kvaliteta u cilju njegovog povećanja, a osim održanog „Prvog festivala šumadijske rakije“, udruženje je početkom avgusta 2019., posle dvogodišnjeg procesa, uspelo da oznakom geografskog porekla brendira „Šumadijsku šljivovicu”. Ova sertifikacija će, osim sigurnosti potrošača u recepturu i kvalitet proizvedene rakije, kontrolisanu od strane Akreditacionog tela Srbije (labortorija „Jugoinspekta”), doprineti boljem pozicioniranju na domaćem tržištu i lakšem izvozu na tržišta EU. Reč je o prvom sertifikatu u Srbiji o priznavanju geografske oznake po novom Zakonu usaglašenom sa propisima EU. - Mi, proizvođači rakije iz Šumadije, želimo da svojim primerom damo podstrek našim kolegama da i oni zaštite svoj proizvod. Želimo da sa njima podelimo naša iskustva, pomognemo u prikupljanju dokumentacije i izradi elaborata - izjavio je Goran Mijailović, predsednik Udruženja, i dodao da je za članstvo u njihovo Udruženje potrebno da se ispune određeni uslovi. Niko ne može postati njihov član ako nije registrovan, ali Udruženje, svakom ko želi da im priđe, a nije registrovan, može pomoći u procesu registracije. Član Udruženja može da bude samo ona destilerija

čija se proizvodnja odvija na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga. „Hobi proizvođači“ nemaju njihovu podršku.

Kada je kvalitet u pitanju drugu godinu za redom, Udruženje organizuje ocenu kvaliteta, ne na osnovu poslatih uzoraka učesnika, već direktno iz flaša skinutih sa polica prodavnica, kako bi se izbegla mogućnost „pripreme“ uzoraka za ocenjivanje. To je signal koji članovi „Šumadijske rakije“ žele da pošalju potrošačima, da budu sigurni da ono što je u flaši odgovara deklaraciji, odnosno oceni kvaliteta iza koje stoji stručna komisija.

- Dosta toga smo uradili, ali nam predstoji još mnogo posla na poboljšanju i standardizaciji kvaliteta, posebno šumadijske rakije, odnosno „Šumadijske šljivovice“ po kojoj je Šumadija prepoznatljiva. Radimo edukacije naših članova i kooperanata kada je u pitanju proizvodnja rakije, proizvodnja voća ili proizvodnja meke rakije. Svake godine postavljamo pred sebe velike zadatke kada je u pitanju plan aktivnosti Udruženja i kada je u pitanju teritorijalna prepoznatljivost i održivost kvaliteta. Sigurno da posle svih ovih dešavanja nećemo stati, planiramo još strožiji kriterijum za naše članove. U poslednje vreme se sve više pije šljivovica zato što je podignut kvalitet, standardizovana je proizvodnja i niko više ne očekuje loš proizvod. Naprotiv, na osnovu uzoraka jakih alkoholnih pića iz drugih zemalja složili smo se da je naša „Šumadijska šljiva“ među najboljim u svetu - autoritativno zaključuje gospodin Mijailović.

53

Vozač i konji, jedna duša

Šampion Srbije u dvopregu i četvoropregu

V

ožnja zaprega je najstarija sportska disciplina konjičkog sporta čiji je cilj da prikaže sposobnost vozača i utreniranost konja na savladavanju različitih zadataka, kod nas najzastupljenija vožnjom preciznosti kroz čunjeve. Da je ovo sve popularniji sport u Republici Srbiji potkrepljuje činjenica o sve većem kvalitetu smortri fijakera i paradnih zaprega, sa sve većim brojem učesnika, kao i sve brojnim ljubiteljima, vernih pratilaca ovih događanja. Gotovo da nema vikenda, od aprila do oktobra, bez neke od fijakerijada. Sve je više mesta koja se prijavljuju za domaćine fijakerijada i čine sve da postanu centri konjičkog sporta, da se njihovih mestom čuje topot razigranih konjskih kopita, zvuk točkova sve bogatije opremljenih fijakera.

Boris Mijalkovski iz ergele „Veličković“ iz Jabuke kod Pančeva je ove, 2019. godine, u izuzetno žestokoj konkurenciji, uspeo da objedini dve krune i postane ukupni pobednik u vožnji dvoprega i četvoroprega.

Kaže da je to vrhunac njegove dosadašnje karijere. Ljubitelj je

54

konja, fijakera, druženja, sa kolegama konjarima, ali i sa konjima.

Markantnog ali vitkog stasa, isklesanog godinama trenigna sa ovim plemenitim životinjama, Boris Mijalkovski je postao zaštitni znak porodične ergele „Veličković“ koja danas broji 93 čistokrvnih grla Lipicaner - rase konja. Cilj, zacrtan po osnivanju ergele 2009. godine bio je 100 priplodnih kobila, blizu je ispunjenja. Svi konji pripadaju ergeli u kojoj osim njega predano rade njegov brat, stric, i po potrebi radnik.

Pitanje je: Šta dalje?

Boris Mijalkovski planira da sledeću godinu započne nastupom na nekoj od fijakerijada u našoj zemlji, onoj prvoj Uskršnjoj u južnobanatskom selu Crepaja svakako, a potom kako koja dolazi na red, po utvrđenom kalendaru, gde je već viđen, prepoznat, i gde se dokazao. Ali glavni cilj mu je da se okuša u međunarodnoj konkurenciji, da nastupi u Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, gde god bude imao priliku. Da krene za nekim novim iskustvom, da dalje uči od majstora, od onih koji su imali bolje uslove i mogućnosti, gde se daleko više ulaže u ovaj sport nego kod nas, gde se konjički sport, posebno fijakerijade svode na privatnu inicijativu.

Zimsko vreme je za konjare vreme zatišja, stagnacije, ali po rečima mlađanog Borisa Mijalkovski to je samo privid. Tačno je da nema takmičenja, ali u toku su intenzivne pripreme za nastupajuću sezonu. Jutarnji, podnevni, večernji treninzi na stazi su obavezni, jer samo puno rada dovodi do dobrih rezultata.

Iz njegovog iskustva, komunikacija sa konjima je od krucijalnog značaja, možda i najvažnija za uspostavljanje odnosa čoveka i konja.

Boris Mijalkovski sa svojim lipicanerima

U očekivanju nastupa

Crepaja omiljena fijakerijada mnogih vozača - Morate non-stop da pričate, ne može se sesti i voziti. Konji moraju da naviknu jedno na drugo, a mi, vozači moramo sa njima da izgradimo međusobnu emociju, da osećamo jedni druge - kaže naš sagovornik.

WinterGarten - zimska bajka u kojoj je sve realno

C

oncept CUBO Bar & Restaurant, Novi Sad i Čarda Aqua Doria u Petrovaradinu, 30. novembra i 01. decembra Novosađanima i njihovim gostima priredili su pravi spektakl realizujući po prvi put WinterGarten, jedinstveni po sadržaju (i kvalitetu) Art Event, Food and Drink Festival.

Prvog dana je u Restoranu Cubo, u najtoplijem delu dana, bio priređen Gastro Fest uz izlagače Destileriju Stanišić, Vinariju Deurić, Apatinsku pivaru, Carpe Diem, A.D. Bačka, Spices of the World, Con Truck, Master Food... Degustacija se odvijala uz pratnju Milica Dudić Orchestra. Večernji deo je počeo uz teatar na otvorenom predstavom UPOZNAJ MOG TATU, Pozorište „Slavija“, a završen koncertom Lene Kovačević.

Od Restorana Cubo dvanaest fijakera je sledećeg dana prošetalo gradom do Aqua Dorie, koja je u većem prostoru imala mogućnosti da ponudi i pruži ambiciozniji celodnevni program: Rakija & Wine Fest, nadmetanje tamburaških bandi, simulaciju borbi i svoje veštine prikazali su Vitezovi „Red raven“ (Crveni Gavran), a svojom pesmom festival je priveo kraju nenadmašni bard panonske šansone Zvonko Bogdan.

WinterGarten je privukao priličan broj destilerija: Premier, Sava Kovačević -„Vrhunsko voće čini dobru rakiju“, Zarić - tradicija i kvalitet, BB Klekovača rakije sa poreklom, Savka - Savka line, Petrović i brend A’storia „Samo za odabrane“, Stanišić - duh Romanije, Jelički dukat - stara šljivovica prepečenica, Stara Pesma, Hubert, Manastir Bukovo, Patrijaršijska Dobra DOO, Destilerija Srpske pravoslavne crkve iz Sr. Karlovaca, Šurlan - rakije premium kvaliteta, OZZ Benišek - Veselinović sa ukusom Sremskih Karlovaca.

Ali i vinarija: 13. jul - sa vinima kojima svet veruje, Salaxia - velika vina Salaksija vinskog podruma, Vinarija Tadić iz Starog Rakovca, Vinarija Milisavljević, Lipar, Telečka visoravan - naše vino zagreva srce. Dobrodošlicu u svet magičnih vina

Levačkog vinogorja poželela je Vinarija Lastar, Belo Brdo, Erdevik, Zvonko Bogdan. Gostima se predstavila fruškogorska vinska fantazija Vinarija Deurić, a Quet je poručio - samo pusti da te iznenadi. Vinarija Kovačević izložila je vina četvrte generacije, Đurđić - vina spravljana uz puno ljubavi i iz sopstvenih vinograda, Kiš vinarija sa potvrdom iz 1830., Manastir

U ambijentu Aqua Dorie Bukovo, Podrum Vukoje 1982, Trebinje, Vinum iz Sremskih Karlovaca, Temet, iz Lozovika iznad Jagodine, PIK Oplenac iz Topole, Matalj iz Neogtinske krajine, Manastir Tvrdoš iz Trebinja.

- Jedno su očekivanja drugo ispunjenje.

U našem slučaju se pokazalo da su nam se želje ostvarile, zahvaljujući osmišljenom pristupu, adekvatnim aktivnostima i vremenu, odnosno suncu koje je i sijalo i grejalo oba dana, mada su, da bude prijatnije, pomogle brojne, na vreme obezbeđene grejalice. Zadovoljni smo i zato što je svaki segment festivala bio jako

uspešan. Zadovoljni smo jer je u svom prvom izdanju WinterGarten privukao veliki broj publike, a mi smo posebno ponosni što su se našem pozivu odazvale bezmalo sve destilerije i vinarije. Bilo je i dosta onih „nenajavljenih“, a vrlo bitnih za vinsku i rakijsku scenu Srbije -rekao je po završetku događaja menadžer Restorana Cubo i jedan od organizatora događaja, gospodin Vladimir Baštovanov.

Organizatori su ovim happening-om visoko postavili lestvicu, kako u organizaciji, tako i sadržajno. Pravi izazov za sledeću godinu. Kolonu fijakera zabeležili su svi prolaznici slikajući svojim mobilnim telefonima, špalir vitezova sa upaljenim bakljama između kojih su prolazili gosti bila je još samo jedna slika za nezaborav. Agua Doria, sada i Cubo, poznati su po raznolikoj gurmanskoj ponudi pa su specijaliteti nacionalne kuhunje, kao i riblji specijaliteti bili očekivani od strane publike, prisutne oba dana u velikom broju.

- U Aqua Dorii i Cubu svaki dan posmatramo kao posebnu utakmicu i bavimo se isključivo time. Jako nam je bilo bitno da napravimo nešto novo i potpuno drugačije od do sada viđenog, gde ćemo u dva dana vikenda gostima pružiti sve dostupne zimske čarolije, koje nemamo priliku svaki dan da konzumiramo. Ovoga puta imali smo cilj da se vratimo starim, tradicionalnim navikama, u čemu su nam, između ostalog, pomogli i fijakeri – rekao je na kraju gospodin Baštovanov.

55

J

Povratak u detinjstvo

edna od opština koja je, pre svega zahvaljujući atraktivnim turističkim proizvodima -manifestacijama, uspela da turistički potencijal, o kojem tako mnogo pričamo, pretvori u konkretan ekonomski resurs, je opština Novi Bečej.

Turistička organizacija opštine Novi Bečej (TOONB), predstavila je svoju turističku ponudu na više manifestacija u zemlji i inostranstvu i uvek izazivala veliku pažnju i posećenost. Na Sajmu seoskog turizma u selu Rudno, opština Kraljevo, osvojila je laskavu titulu za najbolju prezentaciju, slično je bilo na XI Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, gde je po oceni stručnog žirija ostavila najbolji utisak pripremajući tradicionalni banatski fruštuk i banatski disnotor, onako kako se to još uvek, domaćinski i uz muziku, radi i danas. Na najvećoj sajamskoj smotri - Sajmu turizma u Beogradu, štand Novog Bečeja je svakodnevno dupke pun, baš kao i na Sajmu u Novom Sadu.

Novi Bečej je primer kako se uz manifestacije razvija i turistička ponuda. Svake godine u kalendar se ubaci poneka nova, koja postaje tradicionalna. O Gospojini ne treba trošiti reči, kao i drugim nešto manjim manifestacijama. Tek, listu već 10 godina „zatvara“ u decembru manifestacija „Manić - Tisa 63“, u okviru koje ljubi-

zacijom opštine Bečej, da bi ove godine „pobila“ sve rekorde..

Saša Dujin, direktor TOONB kaže da su sadašnje novobečejske manifestacije rezultat pažljivog odabira svega dobrog iz prethodnog perioda i razvoja održivog turizma kao savremenog koncepta, a nagrade, kao posledica dobro odrađenog posla, samo su potvrda uvažaSa konferencije za medije u Glavaševoj kući vanja od srane relevantnih činilaca. Gosti iz Mađarske u Novom Be- nalina (paintball teren, zip line, veštačka čeju bili najbrojniji, zato se budimpeštan- stena). U toku je postavljanje biciklističke ski Sajam turizam ne propušta, slede Slo- signalizacije koja bi trebalo da poveća sivenci, Bugari, a cilj turističkih radnika ove gurnost bajkera, tim pre što je novobečejski opštine je animacija gostiju iz RS i BiH. Hostel bike friendly orijentisan.

U skladu sa Strategijom turističkog raPresek dolazaka turista na kraju oktobra, pokazao je isti broj noćenja kao za celu zvoja i novog Zakona u turizmu, kojima 2018. Za preostala dva meseca, kada se se podstiče regionalizacija, u toku su prekonstantno beleži povećanje broja noće- govori o ujedinjenoj ponudi i zajedničkim nja, očekuje se +20% gostiju u odnosu na promocijama opština Novi Bečej, Bečej, Temerin i Žabalj i regije Donje Potisje. Izprethodnu godinu.

- TOONB je uzela proaktivnu ulogu u među prve dve opštine saradnja je načelno turističkoj proizvodnji. U zaštićenoj zoni dogovorena, sa druge dve konačan dogovor jezgra starog Vranjeva otvoren je Hostel sa se očekuje do kraja godine jer ova regija, 44 ležaja, od kojih je polovina rasprodata koju „Tisa spaja, a ne razdvaja“, ima šta da do kraja godine, uz najavu da će tako biti ponudi turistima. i prvih šest meseci naredne godi- Novi Bečej lep, možda najčistiji grad u ne. Osim Hostela, izdaje se sala, Srbiji, koji, naslonjen na Tisu, sebično čuva a TOONB ostvaruje prihod. Još svoju kolokvijalnost. Zato turisti vole da ga uvek je najveći problem grada, pohode, jer ih mi, Novobečejci, vraćamo smeštajni i restoranski kapaciteti u detinjstvo, u vreme kojeg se sa velikom koji u naredne godine-dve name- emocijom sećaju. Magija Novog Bečeja je ravamo da rešimo. Na taj način što se ne pretvara da je ono što nije, ali ćemo doprineti ne samo pričom voli da pokaže kakav jeste. Ume toplo da nego svojim radom, svojim pri- dočeka svakog, da ugosti tako da je gostimerom kako se može od turizma ma prijatno, kao na selu kod bake. Svaki živeti, kako se može zaposliti domaćin će rad svakog gosta iz kredenca da određen broj saradnika. Sledeće izvuče kajsijevaču koja na kajsiju miriše, Manić Tisa 63 - spektakl za kraj turističke 2019 godine planira se završetak deč- kompot od trešanja i dunja koje rastu u dvojeg odmarališta - dvorca Herte- rištu. Novobečejci su uvek raspoloženi za telji prirode mogu da uživaju u zimskom lendi u Bočaru, koji će ozbiljno uticati na divan sa svojim gostima (i izemeđu sebe). ribolovu i tradicionalnom vojvođanskom povećanje broja gostiju koji će se zadržati Gost pak može uzeti bicikl i provozati se svinjokolju u kampu ispred novobečejske više od jednog dana u našoj opštini - saop- šorom, napraviti zimnicu ako neće da kupi gotovu, ili da sedi i gleda najlepši zalazak brane. Organizaciju međunarodne manife- štio je direktor.

Paralelno sa širenjem smeštajnih kapa- sunca i uživa - kaže Dujin, i dodaje da se stacije „Manić - Tisa 63“,, na koju dolaze mađarski, slovanački, češki, slovački pe- citeta radi se na adaptaciji novih sadržaja, na manifestacijama gde oni nastupaju, svi caroši i oni iz Francuske i Italije, potpisuje muzeja (Glavaševa kuća). Novobečejska guraju oko katlanke u kojoj se tope čvarci, „Klub ljubitelja reke Tise - Tisa 63“, ali je šuma preuređuje se u park sa uređenim dime se okrećući kobasicu nabodenu na ekspanziju doživela nakon uključivanja šetačkim i stazama za zaljubljene, trim štapu na otvorenoj vatri. Ne zato što im je TOONB i po prvi put Turističkom organi- stazom, klupama za odmor i zonom adre- hladno, već zato što im je lepo.

56

Ekspanzija banatskog turizma - Zrenjanin 2019-2020

T

uristička organizacija grada Zrenjanina (TOZ) je zahvaljujući većem angažovanju i uvođenju inovacija u poslednjih nekoliko godina uspela da realizuje mnogo toga. Ova, 2019. godina je bila izuzetna o čemu svedoče i dobijene nagrade: Brend ambasador u turizmu zapadnog Balkana na Međunarodnoj agro biznis konferenciji u Vrnjačkoj Banji, nagrada za suvenir na Sajmu seoskog turizma na Goliji, kao i nagrada Novosadskog sajma za doprinos razvoju turizma grada Zrenjanina.

Pojačane su i programske aktivnosti organizacijom i suorganizacijom događaja i manifestacija na teritoriji čitave opštine: „Dani mimoze”, „Najbolje vino Banata”, „Kobasicijada” u Belom Blatu, „Pčela fest” u Melencima, Osmomartovski i Uskršnji prodajni bazari, „Zdravlje iz košnice” u Lazarevu, prvojmajski uranci na SRC-u „Motel Ada Šumica” i izletištu “Tisa”, „Uskršnje jaje”, „Banatska bajka - leto u gradskoj bašti”, „Karavan Banatske bajke” u naseljenim mestima Belo Blato, Banatski Despotovac, Taraš, Orlovat, Čenta, Farkaždin i Stajićevo, „Buđenje proleća”, „ZRok vikend”, „Banatske vredne ruke”, „Korzo fest”, „Mini gitarijada”, „Leto na Peskari”, besplatna obuka i vožnja skutera „Moto džet akva bajk”, „6. SRB OPEN KUP”, maraton za trofej Džonija Vajsmilera.

Ostvarena je i saradnja sa institucijama Temišvara. Zahvaljujući tome odrađena je promocija Zrenjanina i manifestacije „Dana piva”, što je doprinelo da je ove godine u tom peridu bilo 5000 više prelaza iz Rumunije. U Herceg Novom je isto promovisan grad, a poseta je uzvraćena nastupom mažoretkinja. „Dani piva”, 34. po redu, su imali rekordnu posetu, a u okviru njih su

održani i Simpozijum o pivu, pivarskim sirovinama i opremi, Festival tradicije i kulture „Dan Mađarske” kao i „Zlatni kotlić”. Učešće je uzeto i u organizaciji manifestacije „Izađi mi na teglu”. Partneri u realizaciji su bili Gradska uprava, Kulturni centar, IP Media 023, Gradska stambena agencija, mesne zajednice i gradovi. Što se tiče promocije turističke ponude grada ona je, uz ažuriran i novi propagandni materijal, privukla značajan broj posetilaca na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, na „Beogradskom manifestu”, „Vinofestu” u Vršcu, Međunarodnoj konferenciji u Vrnjačkoj Banji i u Mostaru. Sajt www.visitzrenjanin.com i Facebook nalog su redizajnirani i na njima se nalaze sve informacije, kako o događajima, tako i o smeštajnim kapacitetima i turističkim potencijalima grada Zrenjanina.

Turističko informativni centar je posebna jedinica TO i nalazi se u centru Zrenjanina, na Trgu slobode, u zgradi Muzeja i u njemu se mogu dobiti sve informacije o sadržajima i smeštajnim kapacitetima i nabaviti originalni suveniri. Bitna stavka ove godine je i razvoj biciklističkog, nautičkog i vinskog turizma, koji sve više uzimaju maha.

Najveće čvorište rečnih vodotokova i kanala i prelepa priroda i atari pogodni su kako za turiste, tako i za ribolovce i lovce koji sve više posećuju ovaj deo Srbije. Tu je i bogata gastronomska ponuda koja se ogleda u specijalitetima domaće kuhinje koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Naravno, nezaobilazno je kupalište „Peskara”, koje podseća na peščane plaže koje se mogu videti u pojedinim delovima sveta, a nalazi se u okviru grada, kao i sređeno izletište na Tisi.

Posebna pažnja posvećena je

Muzeju piva koji se nalazi na obali Begeja, u kom je urađena prva faza renoviranja i gde se nalazi stalna postavka industrijskog nasleđa.

Nastavak nas očekuje u narednom periodu. U planu je i izgradnja mikronaselja u Kleku namenjenog biciklistima, koje je u sklopu aktivnosti udruženja EUROVELOPARK BANAT. Radi se i na turističkoj signalizaciji i uređenju kompleksa Dunđerskih. U turističku ponudu svakako su uvrštene i značajne građevine i institucije kulture, kao i verski objekti koji plene svojim lepotom i vredi ih obići.

Zaključak je da su aktivnosti TOZ usklađene sa trendovima na regionalnom i međunarodnom tržištu i predstavljaju sredstvo za sprovođenje razvojne politike, građenje i merenje razvoja grada kao turističke destinacije.

Najbolje merilo je svakako sve veća zainteresovanost i posećenost ovog dela Banata koji nudi bogate sadržaje, a činjenično stanje je da ko jednom dođe, taj se uvek vraća. I u narednom periodu će TO Zrenjanina pratiti nove trendove na turističkom tržištu sa namerom da utiče na povećanje kvaliteta usluga kod svih privrednih subjekata iz oblasti turizma i trudiće se da već stečeno poverenje zadrži i poveća.

Dobro došli u Zrenjanin!

57

S

ijarinska Banja je situirana u jugoistočnom delu naše zemlje, u podnožju planine Goljak, u živopisnoj dolini Banjske reke, jedne od sastavnica reke Jablanice, po kojoj čitav kraj nosi ime. Od Beograda je udaljena 350, Novog Sada 430, Leskovca 50 i Niša 40 km.

Simbol Banje je gejzer, aktiviran 1954. godine tokom geoloških ispitivanja ovog okruga, kada se na devet metara pojavio snažan izvor i formirao vodeni stub od osam metara i temperature od 72°C, što je svrstava na treće mesto po temperaturi vode u Srbiji, iza Vranjske i Jošaničke Banje.

Na pravcu od 800 metara u Sijarinskoj Banji, poput niske bisera, nanizano je 13 izvora koji imaju terapeutsku vrednost: Aragon, Inhalator, Gejzir, Borovac, Spas, Raj, Hisar, Jablanica, Zdravlje, Suzica, Snežnik, različitog su hemijskog sastava, temperature od 68-76 ºC. Lekovite vode Sijarinske Banje koriste se za kupanje, piće i inhaliranje, pomažu u lečenju hroničnih reumatskih, kožnih, neuroloških oboljenja, posledica traume, stanja nakon preloma kostiju i različitih intervencija.

Sijarinska Banja je okružena stoletnom šumom bukve i hrasta, prošarene četinarima, što joj uz nadmorsku visini od 520 metara na kojoj se nalazi, kao i udaljenost od industrijskih zagađivača, daje pravo da se naziva klimatskim mestom.

Službenik za odnos sa javnošću SBR „Gejzer“, gospodin Miloš Filipović, ističe da je SBR „Gejzer“, sa 277 ležaja, nosilac smeštajnih kapaciteta Banje. Moderan medicinski blok je opremljen kadama za podvodnu masažu, uređajima za elektroterapiju, zatvorenim bazenom sa termomineralnom vodom, temeperature

58

30 i 35°C i fitnes salom. U Banji je izgrađen i „Novi bazen“, kompleks od nekoliko manjih bazena i đakuzi kada sa termomineralnom vodom, na otvorenom, gde se nalazi sam gejzer, i kompleks „Olimpijski bazen“ okružen kafićima, restoranom i sa nekoliko terena za male sportove. Banja, rekreativni centar, nedirnuta priroda u jednom, idelano je mesto primarne prevencije, stvaranja raznorodnih uslova za akcije u sprečavanju pojave bolesti i socijalnih problema.

Struktura gostiju Sijarinske Banje je raznovrsna. Čine je korisnici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i 50 kreveta namenjeno je penzionerima.

U skladu sa vladajućim konceptom očuvanja zdravlja sve je više grupa turista koji u banju dolazi radi prevencije, odmora i uživanja. Najbrojnije su grupe iz Vojvodine, Novog Sada i Zrenjanina, koji se u jeku sezone, od maja do septembra, smenjuju na deset dana, oduševljeni ambijentalnim kontrastom Banjske kotline i njihove Panonske nizuje.

- Specifičnost ovog kraja koju pokušavamo da provučemo kroz turističku ponudu je i gastronomija, i prirodne karakteristike poput vazdušnih struja, nadmorske visine i dr. Pre par dana dobijena je i građevinska dozvola za izgradnju modernog wellness&spa centra, planiranog da bude pušten u rad 01. maja naredne turističke sezone, što će sigurno podići nivo kvaliteta usluga Banje - obavestio je gospodin Filipović.

U saradnji sa Turističkom organizacijom Medveđe i lokalnom samoupravom, SBR „Gejzer“, u cilju obogaćivanja turističkih sadržaja i kompletne banjske ponude, preuzela je ulogu organizatora manifestacija. Jedna od

najznačajnijih i najstarijih su „Gejzerske noći“ (tokom jula i avgusta)„Međunarodni festival folklora“ (sredinom avgusta), „Veče usmene tradicije opštine Medveđa“ (decembar) i „Poselo“ manifestacija bez definisanog programa, sa pravom nastupa svih koji razmišljaju u duhu svojih predaka.

Frulaši, guslari, pesnici i zdravičari, pevači starih narodnih pesama su nosioci dobrog raspoloženja ovih okupljanja.

Ove godine po prvi put je organizovan Međunarodni vaterpolo turnir sa učesnicima iz Severne Makedonije, Bugarske i naše zemlje.

Miloš Filipović.

Sijarinska Banja je bila poznata i u antičkim vremenima i veliki broj lokaliteta iz tog perioda otkriven je u Banji i njenoj okolini. Banjska crkva posvećena Sv. proroku Iliji, podignuta na temeljima starije, iz ranog perioda Istočnog rimskog carstva, na uzvišenju od oniksa, u centralnom delu mesta; arheološko nalazište Kaljaje i Bazilika Sv. Jovana u Rujkovcu, Crkva vaznesenja Gospodnjeg u Medveđi, Crkva Sv. Trojice, manastir Brajina posvećen ikoni Presvete Bogorodice Pećke (XIV) u Tularu, džamija u Sijarini, koju je, zajedno sa školom, a da bi udovoljio Arnautima, podigao kralj Milan Obrenović (1854-1901), ali i Ćorov vodopad u ataru sela Petrilje, vulkanska kupa Mrkonjski vis (1.070m), Tularska Banja, Medveđa..., samo su neki predlozi za aktivan odmor turista koji dođu da uživaju u otkrivanju nečeg novog i drugačijeg. Odnegovana tradicija i moderna turistička ponuda doprineli su da je ova, 2019. godina za Sijarinsku Banju bila rekordna u poslednjih 10 godina, i po broju gostiju i po broju ostvarenih noćenja.

- Tome su donekle kumovali i vaučeri, ali pre svega sistematski, planski rad turističkih radnika, te ljubaznost žitelja ovog kraja, vrednih domaćina i njihovih napora da daju svoj doprinos razvoju i unapređenju kako turizma, tako i svoje životne sredine - zaključio je Miloš.

Vek Slovačkog kulturnog centra Pavel Jozef Šafarik iz Novog Sada

S

ledeće, 2020. godine Počeci organizovanog rada Slovački kulturni centar SKUD „Pavle Jozef Šafárik“ „Pavel Jozef Šafarik“ iz pominju se od 1920. godine, Novog Sada obeležava veliki okupljanjem slovačkih i čeških jubilej - vek postojanja. Pa iako žena u prostorijama današnjeg su svaki od nastupa na ovogoDruštva. Nakon II Svetskog dišnjim manifestacijama poput rata, rad se bazira na organionog spektakularnog u Topoli zaciju priredbi i zabava – bana „Saboru narodnog stvaralašlova, koji se i danas održavaju tva“, sve misli članova su okreu identičnoj formi. Sa sistemanute ka tom zbačajnom trenuttičnim i posvećenim radom na ku. A da su već sada spremni za polju folklora, muzike i pevaDanica Vŕbová taj veliki trenutak, pokazali su nja započinje 1973. i taj je trend i na Godišnjem koncertu društva, kada je održan do danas. Tokom svog delovanja, 50-ak članova svih sekcija ovoga društva Društvo je ostvarilo brojne koncerte, gosjajnim nastupom i bogatim koreografi- stovanja, dobitnik je brojnih nagrada. Od jama izmamilo dugotrajni aplauz brojnih starta se u „Šafariku“ podjednako negoprisutnih gledalaca. vala tradicija vojvođanskih Slovaka iz - Trudimo se da na našim nastupima, cele Vojvodine. Iskustva su se prikupljala bilo da se radi o internim ili gostujućim najviše sa seminara posvećenim folkloru. koncertima, uz pesmu i igru, te prikaz Susreti fokloraša bili su najveća inspiranaših bogatih nošnji, publiku provedemo cija umetničkim rukovodiocima, koreokroz neki od običaja Slovaka, kako bi se grafima, da motivima, običajima, dopune stariji podsetili, a oni mlađi naučili delu svoja znanja i obrade ih u nekim drugačitradicije, bilo da se radi o onoj koju su jim igrama. doneli iz matice Slovačke, ili prihvatili Osim folklornog sastava, narodnog ori usvojili od drugih naroda u Vojvodini - kestra, ženske i muške pevačke grupe, u „Šafariku“ godinama deluje i dramska sekcija za decu i odrasle, i svi oni redovno nastupaju na prigodnim festivalima u zemlji i inostranstvu, najviše u Slovačkoj.

Stalno su prisutni na Festivalu folklornih, pevačkih i muzičkih ansambala „Tancuj, tancuj“ u Gložanu, Festivalu pozorišnog stvaralaštva vojvođanskih Slovaka, „Pozorišne Lovorike“ u Staroj Pazovi.

Pre skoro tri veka Slovaci su došli na prostor Vojvodine. Iz svoje pradomovine poneli su kulturu i narodnu tradiciju, Sa nastupa Šafarika u Topoli ali su je, prilagodili ovdašnjim uslovima objasnila je Danica Vŕbová, PR koordina- i menjali pod novim uticajima. Najviše tor SKC „Pavel Jozef Šafarik“. pažnje privlači slovačka narodna nošnja, Po njenim rečima, u susret obeležavanja ali se ona, kao i igra i pesma, mora po100 godine od osnivanja Društva, pozvana smatrati u kontekstu mađarske, srpske, je u pomoć tzv. „zlatna generacija“, sada rumunske nošnje pod čijim uticaj se oribivših igrača koji su sjajnim nastupima i ginalna, menjala. Narodna nošnja vojvobogatim koreografijama obeležili jedan đanskih Slovaka, razlikuje se od regiona period plodnog rada SKC-a, a koji su pre do regiona. U Bačkoj je bogato ukrašena desetak godina „penzionisani“. Oni će vezom, šljokicama, perlicama, za razliku imati posebno mesto u proslavi veka rada od banatske koja je znatno jednostavniDruštva naredne godine. ja, svedenija. Srem su naselili uglavnom

Slovaci iz Bačke tako da je ta nošnja najsličnija onoj iz Bačke, osim Stare Pazove, koja je na svoj način specifična jer su se razvijali pod uticajem Beograda.

- Veoma nam je drago što smo mogli predstaviti svoju slovačku manjinu na ovako značajnim događaju u zemlji, kakva je Smotra izvornog narodnog stvaralaštva u Topoli, pokazati našu nošnju, naše pesme i igre, običaje. Kao i svi, imamo odliv mladih. Trend je da već srednjoškolci odlaze na školovanje u Slovačku gde lako dobiju papire, kasnije lakše dolaze od posla, a zarade su nešto više nego u Srbiji. Zato smo zadovoljni kada Društvo ima pet igračkih parova, a nekada ih je bilo 15 - 16 - dodaje Danica Vŕbová.

Sve generacije na Godišnjem koncertu Društva U SKUD „Pavle Jozef Šafárik“ uveliko traju pripreme za obeležavanje 100 godina od njegovog postanka. U novembru je održan gala koncert i svečana akademija, koje su pratile prigodna izložbe, prateći programi i koncert. Tako će biti i tokom cele sledeće godine. Ženska pevačka grupa i Narodni orkestar pripremaju izdavanje CD-a, u saradnji sa RTV biće snimljen film povodom jubileja, a priprema se i Monografija o 100 godina kontinuiteta Društva i reprezentovanja slovačke nacionalne manjine na ovim prostorima.

- Finansije u „Šafariku“ su problem kao i u svakom društvu. Ove godine nismo dobili puno projekata, ali se nadamo boljitku, jer bez finansijske potpore ne možemo izneti ni redovne delatnosti, a kamoli obeležavanje 100 godina Društva - zaključila je Danica Vŕbová.

59

Narodni muzej Zrenjan

Ivana Arađan

N

arodni muzej Zrenjanin je osnovan u prvim godinama XX veka kao Muzej Torontalske županije 1906. godine. To je ustanova kompleksnog tipa, sastavljena od pet odeljenja, odnosno istrorijske, etnološke, arheološke, prirodnjačke zbirke, dok je umetnička podeljena na primenjenu i likovnu zbirku.

Muzej je zavičajnog karaktera i svojim istraživačkim radom pokriva područje Srednjeg Banata.

Muzej se od 1966. godine nalazi u zgradi nekadašnje Finansijske palate, podignute 1893. godine po projektu arhitekte Ištvana Kiša i pod zaštitom je države kao spomenik kulture. Zgrada se nalazi u okviru arhitektonske celine koja obuhvata staro gradsko jezgro: Gradsku kuću, zgradu Pozorišta, Katedralu i Mali most.

Istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja Zrenjnain, Ivana Arađan, objašnjava da su od samog otvaranja muzejskog prostora, putem poklona i otkupa, formine bogate zbirke, koje se na isti način do danas uvećavaju.

Muzej ima nekoliko celina, a kao domaćin, kustos je izdvojila atraktivne ambijentalne celine građanskih kuća u Velikom Bečkereku, kako se Zrenjanin tada zvao, predstavljene u četiri odvojene prostorije, sa predmetima i pokućstvom iz tog vremena. Za taj period karakterističan je nameštaj proizveden u lokalnoj Fabrici nameštaja „Bencze i sin“, koja je posle Drugog svetskog rata postala sastavni deo fabrike nameštaja „Žarko Zrenjanin” i više ne postoji. Ove, 2019. godine navrša-

60

va se 158 godina od kada je Bencze Antal otvorio stolariju u Váraljai utca 25, danas Ulici Cara Dušana, kojeg je nasledio sin Mikša. On 1902., zajedno sa ocem otvora salon nameštaja, 1908. na glavnoj ulici gradi komercijalni objekat u stilu secesije sa neobaroknim elementima, a 1909., kupuje zemljište za fabriku. Treća generacija Bencze u ovom porodičnom poslovanju se tokom dva rata uspešno predstavljala po različitim salonima nameštaja širom Evrope, dobijali prestižna priznanja.

Pandan građanskim, u Muzeju je uređen prostor sa prikazom soba kuća u srednjobanatskim selima, kako su izgledale krajem XIX i početkom XX veka. Muzej daje i primer kaštelanske sobe, kakva je mogla da bude u jednom od mnogobrojnih banatskih dvoraca, danas u prilično zapuštenom stanju.

Posebna vrednost Narodnog muzeja Zrenjanin predstavlja bogat fundus slika slikara XVIII i XIX veka, koji su delovali na ovom prostoru i stvarali, doduše sa malim zakašnjenjem, u maniru baroka, klasicizma, bidermajera, romantizma, realizma, modernih pravaca XX veka. Kada

povića. Ovo je jedan od retkih primera da je prvobitni ikonostas crkve (kasnije zamenjen ikonostasom Teodora Popovića) sačuvan u celosti tokom dugog perioda i sa potpisom autora i nastanka dela. Među predstavnicima klasicizma ističe se Nikola Aleksić (180-1873), portretista, đak Arse Teodorovića, student Akademije umetnosti u Beču, otac Dušana Aleksića, i deda Stevana Aleksića, takođe poznatih slikara i ikonopisaca.

su Turci najzad napustili Banat 1718. godine Požarevačkim mirom dolazi do intenzivnijeg upliva pravoslavne umetnosti na ove prostora. Među najstarijim eksponatima likovne zbirke su delovi ikonostasa (2 ploče sa povorkom apostola i carske dveri) iz pravoslavne crkvi Sv. Nikole u Ečki iz 1774. godine autora Šerbana Po-

Đura Jakšić (1832-1878) zastupljen je slikom „Dadilja“ iz sredine XIX veka, kada je učio u ateljeu Konstantina Danila (1798-1873) u Velikom Bečkereku, najpoznatijem predstavniku srpskog bidermajera. Njegovi radovi, među kojima i brojna kolekcija potreta, predstavnka grofovskih porodica, smatraju se najvišim dostignu-

in ili Mnemosinin dom

ćima srpskog slikarstva u Vojvodini sredinom XIX veka.

Stevan Aleksić (1876-1923) јеdan је оd najznačajnih srpskih slikara s početka XX veka. Minhenski student, zbog očeve smrti 1900-te prekida studije i nastanjuje se u Modošu (današnji Jaša Tomić), gde ima svoj atelje. Dovršava očev ikonopisački rad u Desci i Beški, zidni životopis na svodu novosadske Almaške crkve 1905., ukrašava unutrašnjost Preobraženske crkve u Pančevu 1908. i sledi svog prijatelja Uroša Predića. Osim čuvene slike „Veseli Banaćani“, koja se nalazi u Muzeju, slikarev opus čini oko 230 štafelajskih slika, preko 20 crkvenih objekata sa oko 100 ikona i velikim brojem zidnih kompozicija, 60 crteža i skica...

Muzej čuva i dva portreta kralja Petra I Karađorđevića i princa Aleksandra I, potret kralja Milutina Uroša Predića (18571953), kao i njegov legat - beogradski atelje u Svetogorskoj ulici, uz predmete, slike, crteže, rekvizite koje je koristio, ne-

dovršenu ikonu Svetog Stefana na štafelaju. Ovde se nalazi i jedno delo Paje Jovanovića (1859-1957), uz Uroša Predića najpoznatijeg srpskog slikara.

Umetnička zbirka poseduje dela slikara rodom iz Srednjeg Banata, Vase Pomorišca (1893-1961), pokretača i pripadnika grupe „Zograf“, formirane na srpskoj kulturnoj sceni, koja je odbijala uticaj zapada jer su smatrali da srpska umetnost i epska tematika daju dovoljno bogatu građu za nastanak slikarskog dela. Da je bio u pravu govori Potret Milanke Vasiljev naslikana 1936., za koju je 1938. godine na Pariskom salonu dobio srebrnu medalju.

Izloženi su studentski radovi Aleksandra Sekulića (1877-1942) koji se, pošto se vratio, u tada Petrograd, posle Drugog svetskog rata, prestao da slika i počinje da radi kao restaurator i kustos Muzeja. Tu su i dela Dimitrija Popovića (1738-1796),

Novaka Radonića (1826-1890), Pavla Simića (1818-1876), jedna slika Save Šumanovića (1896-1942).

U stalnoj postavci zrenjaninskog muzeja nalazi se istorijska kompozicija „Defile banatskih spahija pred carem Francom Jozefom” (ulje na platnu, 266 x 146 cm), koju je 1898. naslikao mađarski slikar Vágó Pál po narudžbini Torontalske županije. Na njoj je prikazana scena mimohoda deputacije Torontalske županije pred carem Francom Jozefom tokom održavanja Milenijumske izložbe u Budimpešti 8. juna 1896. godine.

Zrenjaninski slikar Tivadar Vanjek (1910-1981), je učio fotografski zanat u

Kikindi i imao fotografski atelje u glavnoj ulici. U tri navrata je Gradu darovao, a ovaj prosledio Muzeju, ogroman fond slika, iz svih faza kroz koje je prolazio, od prve slike koju je naslikao sa 10 godina preko realizma, impresionizma, ekspresionizma. Kasnije se pronašao u specifičnoj tehnici, njegovoj autentičnoj, uslovno nazvanoj „metafizičko slikarstvo“. Za Grad Zrenjanin je važan kao osnivač i direktor slikarske umetničke kolonije „Ečka“, ustanovljene 1956. godine, koja se i danas održava u Kaštelu u selu pored Zrenjanina, zahvaljujući kojoj je fond Savremene galerije neopisivo bogat sa srpskim slikarima od 50-tih godina do danas i neprekidno se uvećava.

Posebno je zanimljiva tzv. ženska soba.

U legatu vajarke i keramičarke Zlate Markov Baranji (1908-1986), posebno se ističe skulptura „Siročići“, kompozicija sastavljena od pet dečih figura; Ljubica Tapavički (1925-2006) je zavičajna vajarka koja je Muzeju poklonila dvadesetak svojih radova, a Friderika Bende-Kovačev (1891-1975). sa nekoliko slika. Slike Pauline Sudarski rodom iz Novog Bečeja, koja je učila u ateljeu Petra Dobrovića, uglavnom potiču iz tog perioda. Vrlo mlada, sa 29 godina, nakon završetka studija kao bolničarka učestvovala u ratu i poginula 1943. godine na Sutjeci.

Ovo je samo poziv na slikarsko-umetnički vremeplov Srednjeg Banata kroz koji će vas stručno, nadahnuto i sa puno informacija provesti kustos, Ivana Arađan.

61

P

očetkom 1988. počinju pripreme obeležavanja 600 godina od Kosovske bitke i 180 godine Čegarskog boja. Te godine je Selomir Marković Sele, zahvaljujući velikom poznavanju vremena ustaničke Srbije, za koje je počeo da se zanima još u nižim razredima osnovne škole, izabran za člana Velikog odbora i člana Tehničke komisije pomenutog događaja. Tadašnji direktor Narodnog muzeja, istoričar Bogomir Stanković, daje mu i ključeve spomen-kule na Čegru i imenuje ga domaćinom kompleksa Čegar. Od tada pa do danas gospodin Marković sa svojim porodicom dočekuje goste na Čegru i u ime grada Niša, opštine Pantelej i Narodnog muzeja Niš, kazuje besedu o junaštvu i stradanju iz 1809., koju je stavio u knjigu - Čegarski bol.

Besedu o junaštvu i stradanju Same reči nisu dovoljne da se njegova posvećenost onome što radi, emocija u njegovom glasu, ali i široko znanje na ovaj način prenesu. Zato ovaj izvod iz njegovog izlaganja treba shvatiti samo kao preporuku da jednom, kada vas put nanese, svratite do Čegra, i čujete njegovo kazivanje.

- Drugi deo Prvog srpskog ustanka, bio je period čestih tursko-ruskih ratova, kada se Napoleon Bonaparta spremao na pohod na Rusiju. Na obronke Svrljiških planina, 02. maja 1809. godine, iz pravca Sokobanje pristiže 18.000 srpskih boraca, sile koja nije odmah krenula na Nišku tvrđavu u kojoj u tom trenutku bilo oko 5.000 Osmanlija. Komandant srpske vojske, Miloje Petrović, donosi odluku da na ovim prostorima sačeka obećanu i ugovorenu pomoć Rusa i da, dok Rusi stignu, organizuje front. Zapadno od sela Kamenica, na mestu Popadika, na desno krilo vojske postavlja se paraćinski vojvoda Ilija Barjaktarević. Dva kilometra južno od Gornjeg Matejevca, na mestu Ćopin grob, levo krilo vojske činili su pobratimi - Hajduk Veljko i Petar Teodorović Dobrnjac.

Na dva kilometra istočno od Čegra, između Kamenice i Matejevca, na mestu Ravništu, glavnokomandujući Miloje Petrović donosi odluku da će se tu odigrati glavna bitka. Na kilometar istočno od Ravništa, na Temenom vrhu, ostaje mlavski vojvoda Paulj Matejić, sa 2.000 pešaka u rezervi.

U odsudnom času, on je jedini pošao u

62

pomoć Sinđeliću, i niko više. iz Grčke, Malić Mustafa paša Glavni junak ove beseiz Vranja, Kara Frejza i Šišid de i srpske istorije, Stevan paša iz Leskovca. Iz AlbaniSinđelić, rođen je 1770. od je stiže jedna legija od preko majke Sinđelije u selu Voj5.000 Arnauta. Oni su kao i ska kod Svilajnca, odrastao svi legionari u svetu plaćeni u selu Grabovac, a služezlatom. Iz Bugarske Ismaći kod obor-kneza Petra u il beg kreće sa sofijskom i Miljkovom manastiru, stiče vidinskom vojskom od oko pismenost i obrazovanje. On 20.000 vojnika odlučan da sa svojim Resavcima bira pomognem Huršid paši, kobrdo Čegar, gde gradi veliko mandantu Niške tvrđave. Na utvrđenje u obliku potkovice.

16 dana uoči glavne bitke, da Danas tri izgrađene kaskade Selomir Marković Sele bi dobili na vremenu, Turasociraju na tri sprata pušci lukavo predlažu primirje karnice. A na samom ulazu sa južne strane koje srpska komanda prihvata, što je izamogu se videti dva velika jasena, posađe- zvalo još žešće sukobe među vojvodama. na 1959. da se ne bi zaboravilo mesto na Hajduk Veljko i Dobrnjac napuštaju niškojem je bila čuvena srpska barutana, gde ki front i odlaze da brane jedini utvrđeni je Sinđelić junačkom smrću ovekovečio grad u istočnoj Srbiji - Gurgusovac, dasebe, ali i srpsku istoriju. našnji Knjaževac. Međutim, dolazeći snaSkoro mesec dana trajala je izgradnja ge Osmanlija iz Bugarske prave manevar čegarskog utvrđenja. Ali nažalost, u isto i ne napadnu Knjaževac već preko Kalne vreme sa ustanicima, u Niš stiže i najbolji i Bele Palanke dolaze blizu Niške Banje, Napoleonov oficir Dibaše. Srbi nisu znali kod Hanova. Tako dolazi do velikog preda je to bio najbolji špijun tadašnje Evro- okreta na niškom frontu. I tako 19. maja pe, koji po zadatku Napoleona, i za velike po starom, a 01. juna 1809. po novom kapare, obaveštava Osmanlije da je u tom lendaru, turska vojska kretrenutku čitava Srbija na nogama i da će će svim silama od Niške samu sebe osloboditi i bez pomoći Rusije, Banje prema Nišu, ukoliko oni što hitnije ne dovedu pomoć mestimično paradsa čitavog Balkana. no: belci, riđi, Svi za jednog, jedan za sve đogani, vranci u Dok je srpska vojska četiri reda od po malo vojevala, pra11 km, da zastravila utvrđenje na še Srbe, jer im se Čegru, čekala nije ginulo, treda Rusi pređu bao im je svaki nabujali Dunav, vojnik za odlučuali i dok su se juću bitku sa Ruvojvode svakodsima. Od Niške nevno svađale, tvrđave, preko Osmanlijama brda Vinik prema pristiže pomoć

Spomen kompleks na Čegru

centru, išli su legionari, plaćena vojska, tek za njima turska konjica. Na padinama severnog dela brda Vinik postavlja se turska artiljerija, ali ne slučajno. Vrh brda je od rimskog perioda pa do danas, spojen sa Tvrđavom podzemnim tunelom za koji Srbi nisu znali, a kojim ovi, podzemnim putem dovlače preko 4.000 svežih i odmornih vojnika da bi iznenada, na svega kilometar i po zapadno od Čegra, formirali svoje levo krilo i opkolili Sinđelića. Njemu, sa 3.000 Resavaca, kao najisturenijem, stiže pomoć od oko 1.000 dobrovoljaca. Kada je video da se sa svih strana roji neprijateljska artiljerija, da nema nikakve šanse da preživi, a ne želeći da se povuče iz tri razloga: 1) jer se u Prvom srpskom ustanku do tada ni jedan srpski vojvoda nije povukao, 2) zato što je imao veliki broj ranjenih u jutarnjoj borbi na Nišavi, koji još uvek nisu bili hospitalizovani, 3) želeći da nam ostavi u amanet kako se bori za Srbiju, on čini sledeće: Hoteći da spase što više svojih boraca, oslobađa ih zakletve date u selu Grabovac, koja je glasila: - SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE! Te reči će 30 godina kasnije Aleksandar Dima (1803-1870), iskoristiti u svom romanu „Tri musketara“.

Međutim, ni jedan jedini Resavac nije ostavio ranjene drugove, niti vojvodu Sinđelića. Od besa i muke što će mu svi ljudi stradati, vojvodi sinu ideja šta mu valja dalje činiti, pa svom sejzu (konjušar, konjovodac), u ovom slučaju njegovom rođenom kumčetu, starom svega 15 - 16 godina, daje zadatak da izvrši pripremu magacina sa barutom za paljenje i eksploziju, i da se odmah, njegovim konjem, evakuiše put majke Sinđelije, kako bi znala da više ne čeka sina. Potom, petorici boraca, među kojima stavlja i svog rođenog brata, a da bi im savest bila čista, pred delom vojske naređuje da ostanu živi, da ima ko da prenese voždu Karađorđu, Sovjetu, narodu, pokolenjima da se nikada ne zaboravi šta se toga tragičnog dana po srpske borce dešavalo.

Herojstvo Stevana Sinđelića i srpskih boraca Sa brda Vinik kreće prva artiljerijska kononada. Iako su im topovi bili najnovije engleske proizvodnje, tobdžije - engleski plaćenici (samo su oficiri bile Osmanlije), bili su neprecizni. Dovlače topove na svega 350 metara i sa mesta Vrbice, ostvaruju svoj cilj. Mnogo je

Spomen bista Stevanu Sinđeliću bilo mrtvih i ranjenih Srba. A onda, „Turci vazda naletaše na čegarsku utvrdu, ali dok svojim lešinama ne ispuniše rov pre nje, ne mogaše masovno ući“. Tek kada je bilo dovoljno mrtvih i rovove ispuni, talas od preko 2.000 konjanika zapljusne utvrđenje, gde nastaje klanica i borba prsa u prsa, gde se svaki srpski borac držao hrabro i junački, i gde svaki od njih postaje Stevan Sinđelić za sebe. A za njega su rekli da je bio neustrašiv. Pravi pravcati div koji je stizao da ohrabri onemoćale, pomogne ranjenima, lično poseče i pobije ko zna koliko Turaka. Ali novi oblak od preko 2.000 Turaka pružio se na naše utvrđenje, i tada, u borbi petnaest na jednog, srpski vojnik više nije mogao da koristi ni pušku, ni kuburu, ni mač, ni nož ni šake. Jedino oružje koje mu je ostalo bili su zubi. U takvoj situaciji Sinđelić sa kapetanom Slavujevićem jedva se probija do magacina sa barutom. I da ne bi pao živ u ruke Turcima još jednom proziva ono malo preživelih borce oko sebe i govori im: „Braćo spašavaj se ko hoće i ko može“.

U međuvremenu, Turci prestaju da pucaju i čuju se samo uzvici: „Živ! Živ! Živ!“ Da uhvate živog Sinđelića i da ga nataknu na kolac, a tome ko ga živog dovede sledi velika nagrada. On sve to vidi, ali čeka da mu priđu bliže. Kada su došli tik do barutane, vadi kuburu, puca u lojanice, koje je kumče već upalilo, obara ih, pali barut. Dolazi do strahovite eksplozije gde gine najveći srpski junak, ali i mnogo Turaka. Nažalost, i preko 4.000 srpskih duša ostade u jednom danu na Čegru. Od toga 2.000 kostura srpskih vojnika je i danas tamo. Ispod spomenika nalazi se jedna od najuređenijih spomen-kosturnica u čitavoj Evropi, kompletna i patološki obrađena, zaštićena sa pružnim šinama, da teret kule ne bi nalegao na kosti srpskih vojnika.

Saznavši da je za mesec dana u borbi oko Niša i na Čegru poginulo mnogo više Turaka nego Srba, Huršid paša naređuje

da se glave srpskih vojnika sa Čegra odseku i prenesu za Niš. Ovi za 25 groša po glavi, seku glave i u bisagama, konjima nose za Niš. Po gradu se hapse majstori Srbi, kožari, ćurčije, i prisiljavaju da sa odsečenih glava skinu skalp i obrazinu iz jednog dela.

Ukupno 952 lobanje bude uzidano u Ćele kulu. Samo par dana kasnije i Sinđelićeva bude donešena iz Tvrđave, i uzidana na vrh kule (danas se čuva u specijalnoj vitrini pored drugih još preostalih). A preparirane obrazine i skalpovi, ispunjene slamom i plevom i ušivene da bi ponovo ličile na glave, kamilama su otpremljene put Porte, kako bi paša uverio sultana da je još uvek najjači na ovom delu Balkana.

Oslobodilac Niša od Turaka, knjaz Milan Obrenović, je 04. jula 1878. podigao spomenik na kojem piše: „Vojvodi Stevanu Sinđeliću i njegovim neumrlim junacima slavno palim ovde 19. maja 1809. napadajući Niš.“ Ovo je prvi spomenik u Srbiji i čitavom Balkanu posle ropstva od Turaka.

Pola veka kasnije, na inicijativu niškog vladike Dositeja, te prikupljenim prilozima meštana i sponzorstvu kralja Aleksandra Karađorđevića, sagrađena je kula, da štiti spomenik od zuba vremena, ali i podsećala na tri sprata Čegarskog utvrđenja.

Za projektanta beše izabran ruski emingrant iz Odese, Julijan Đupon, a za glavnog majstora Milan - Crnotravac. Na dan 01. juna 1927 godine, na osvećenje kule stiže i kralj Aleksandar i tom prilikom sadi dve lipe koje su tamo i danas, penje se na gornju terasu, koja od tada nosi službeno ime - Kraljeva terasa. Na dvadesetak metara od kule izgrađena je bina ukrašena ćilimima devojaka i nevesta iz čitavog kraja.

U kraljevu čast i čast brojnih diplomata i žitelja ovog kraja, na Čegru je priređena prva rekonstrukcija neke bitke u svetu.

Za tu priliku sve civilne i vojne ergele u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca dadoše konje. Veliki broj Sokolaca i omladine pridruži se vojsci, kako bi što vernije dočarali bitku i tog dana priredili najveći događaj na zemljaskog kugli. Tada su postavljena i dva topa (poljska haubica, 12 cm, model 1897., sistem Šnajder-Kane), sa desne i leve strane kule. Donešeni su iz čuvene Cerske bitke i simboli su velike pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Pre 210. godine, u vreme Čegarskog boja, ovde se vojevalo trešnjevim topom, lošom puškom, kuburom, mačem, nožem, šakama (i zubima).

63

D

ogađaj koji niko nije želeo da propusti - Međunarodni Wellness & SPA Fest, održan je 09. novembra u hotelu „Metropol Palace“, u Beogradu, u organizaciji kreativnog tima Turističkog Sveta i Wellness Akademije Peđa Filipović - WAPF, uz pokroviteljstvo Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Na čelu ovog projekta, treću godinu za redom je Ljiljana Rebronja, direktor/glavni i odgovorni urednik revije Turistički svet i pokretač mnogih, vrednih pažnje događaja koji su imali uticaj na razvoj hotelske industrije i turizma uopšte, na prostoru Republike Srbije.

Prva koja je potencirala povezanost i značaj uporedog razvoja turizma i wellnesa bila je upravo gospođa Ljiljana Rebronja, koja je 90-tih, prateći jedan Kongres u Vrnjačkoj Banji došla na ideju da pokrene projekat Kraljevskih banja Srbije, sa ciljem privlačenja investitora i menjanje funkcije i izgleda ovih „ostarelih dama“ u skladu sa duhom vremena. Ubrzo se našla u ulozi promotera srpskih banja, a potom je usledila i luksuzna monografija „Kraljevske banje Srbije“ („Gastro print“. 2009), u saradnji sa Udruženjem banja Srbije, pod pokroviteljstvom Nj.K.V. prestolonaslednika Aleksandra II. Još vruć primerak Monografije, u kojoj su se našle Vrnjačka, Ribarska Banja, Banja Koviljača, Bukovička, Niška Banja, Sokobanja, Vranjska i Brestovačka Banja, gospođa Rebronja je lično, uručila predsednici ESPA, dr Sigrun Lang.

- To je bila idealna prilika da kroz takav projekat nešto učinimo u korist naših banja koji nismo iskoristili. Tim pre što se zaista radi o banjama koje su podizali i u kojima su boravili članovi kraljevskih dinastija Obrenović, a potom i Karađorđević, ostavljajući materijalne dokaze svog prisustva - kaže gospođa Rebronja.

Znanje i iskustvo o dobrobiti termomineralnih voda na ljudski organizam bilo je poznato još u antičkim vremenima. Na tlu današnje Srbije lekovite vode koristili su Iliri, prve terme (balnee) podizali su stari Rimljani u Sokobanji, Vrnjačkoj i

64

Niškoj Banji. Osmanlije su na Po njenim rečima naše tim mestima gradili kupatila sagovornice danas se u (hamame), do danas sačuvana svetu spa („sanus per aquu Prištini (XIV vek), Sokobaam” - zdravlje iz vode), nji, Novopazarskoj i Brestovačredovno vezuje sa wellkoj banji, Baču i Starom Slannessom (kovanica „Well kamenu. being” i „Fitness” - u zna- Mi možemo i moramo da čenju zdravog koncepta igramo na kartu zadravlja, leživota). Prema podacima kovitih termomineralnih voda, svetska wellness indukoje ne samo da doprinose strija teška je 4,5 biliona boljitku svakog ko se tim tredolara, sa predviđanjima tmanima posveti, i preventivi Svetske zdravstvene orLjiljana Rebronja oboljenja, nego i boljitku čitave ganizacije da će do 2030. nacije: smanjuje se pritisak na zadrav- putovanja vezana za zdravlje, lečenje, stvenu i socijalnu zaštitu, ima manje opuštanje i wellness, činiti čak 22% odsutnih sa posla, više energije, više po- BDP, na globalnom nivou. zitive i benefita u svakom smislu. MeđuSve više naših banja uvodi wellness tim, od 500 do sada evidentiranih izvora programe, ali primećeno je da je wellu Srbiji, svega 30-tak specijalnih bolnica ness program, ipak kategorija za malo imućnije koji ne žele da se „mešaju“ sa siromašnima i bolesnima. Rešenje bi bilo javno-privatno partnerstvo, odnosno podizanje luksuznih hotela u banjskim mestima, koji takođe raspolažu wellnessom, ali da gosti mogu da koriste tretmane u specijalnoj bolnici. Jedan od dobrih primera je Vrnjačka Banja, odnosno SB „Merkur“, vrhnskog medicinskog centra i luksuznih hotela sa pet zvezdica, u kojima gosti odsedaju. .

Međutim ovogodišnji, kao i prethodni festivali ukazuju na pogrešno vezivanje wellness-a isključivo za banjski i hotelski sektor. Pored profesionalnog wellness-a, pod stručnim nadzorom i u specijalizovanom prostoru jeste i onaj koji svako može da sprovede u svojoj kući i ne sa mnogo novca.

- O tome mnogo računa vodi Peđa Filipović koji ističe da svako može da nauči masažu i da je koristi kod kuće. To smo i pokazali kroz prikaz masaže beba Ja bih to i koristi, odnosno svega 5% tog bla- možda proširila ideju wellness-a i defiga. A mogla bi da bude vodeća u tom nisala kao „ono što vas čini srećnim“. segmentu. Tek sa uvođenjem vaučera Wellness nije masaža i relaks, on je i javila se svest o tome da je to bogatstvo emocija, porodica, prijatelji, vreme prood kojeg bi mogli da profitiramo. Prema vedeno uz muziku, dobru knjigu... Ne analizi, najveći broj vaučera je otišao vrede mnogo velike priče o wellness-u upravo u banje, što znači da su ljudima ako nismo u stanju da sebi svakodnevno potrebne, da u njima vide izvor zdravlja, dozvolimo neke prijatne stvari - zakljua na ovaj način su im postale i dostupne. čila je Ljiljana Rebronja.

L

ife, but how to live it? - pitanje je na koje godinama, iz svog ugla i na svoj način, odgovora Peđa Filipović, učitelj masaže, prvi ambasador wellnessa u Srbiji, osnivač Wellness akademije Peđa Filipović, pokretač i edukator koji je ovladao znanjima i veštinama vredno sakupljanim i primenjivanim tokom tri decenije njegovog rada, i taj proces, po njegovim rečima, ni izbliza nije završen.

Njegov Curriculum Vitae čitajte jedino ako imate dovoljno vremena, jer je jedan je od najsadržajnijih, i slika je posvećenosti, ali i svestranosti, što ga je odredilo kao prvog autoriteta u zemlji i regionu, u poslu kojim se bavi.

Nedavno smo imali priliku da ga vidimo u ulozi domaćina III Međunarodnog Wellness & SPA Fest-a u beogradskom hotelu „Metropol Palace“, kao partnera „Turističkog Sveta“ i gospođe Ljiljane Rebronje.

Brojna publika je na jednom mestu mogla da se upozna sa konkretnom wellness & spa ponudom srpskih banja i hotela, da „isproba“ neku od ponuđenih masaža, da primeni neke vežbe, degustira zdravu hranu, a sve u funkciji produktivnog uživanja sa prefiksom zdravlja. Ovaj festival je nesebično podelio sa prisutnima na razne načine na koje život možemo da učinimo lepšim i opuštenijem.

- Uživati u životu, slaviti život, slaviti zdravlje, čuvati ga ... Konsenzus postignut na svetskom nivou govori u prilog preventivi kao elementarnoj polaznici u očuvanju zdravlja. U piramidalnom sistemu vladajućeg oblika savemenog poslovanja, briga za zdravlje je prešla u domen industrije. U toj industriji se izdvajaju ljudi koji su industrijski raspoloženi, sa kalkulatorom u džepu i razmišljem o prihodu, ali i oni koji iskonski vole ljude, koji su im posvećeni i trude se da daju smernice kako da se vratimo u stanje psihofizičke ravnoteže i balansa. Da uspostavljanjem homeostaze fizičkog, mentalnog, duhovnog, sačuvamo unutrašnji mir.

Načelno, postaji nebrojano mnogo načina koji u tome pomažu, u zavisnosti

šta čovek preferira, jer ne voli svako isto - objašnjava gospodin Filipović .

Takođe dodaje da, mi sa ovih prostora, imamo dugu tradiciju, zdrave korene, našu prirodnu medicinu pohranjenu u delu „Narodni učitelj“ (objavljenom 1879) srpskog revolucionara, publiciste, učitelja i lekara Vase Pelagića, velikog zagovornika zdravog života, koji je smatrao da je dužnost svakog čoveka da bude zdrav.

Peđa Filipović.

Gospodin Filipović kaže da je kod nas sačuvan zapis u genima vezan za prirodu, ali isto tako da smo u ovom procesu globalizacije „spremni da prodamo veru za večeru“ i da se povinujemo nekim novim metodama. Povratak prirodi, naučiti pravilno disati, povezati se sa drvetom, jutrom i večeri, sa biljkama, sa životinjama, sa samim sobom i ljudima koje volite, to je najlepši wellness koji postoji - tvrdi njegov ambasador.

- To je prirodni wellness koji nosimo iz naše tradicije i kulture, u kojem je porodica i ljubav u njoj, prapočetak svega, pa

i zdravlja - objašnjava ovaj učitelj i kreator wellness-a dodajući: - Realno je da se tradicionalno poveže sa novim.

Ali, sve novo mora da ima čvrstu bazu, temelj, kao kada gradimo kuću. Isti je princip i sa svim wellness tretmanima. Kao terapeut prvo moram da imam bazu terapeutskog znanja (temelj), dobru građevinu vezanu za postament znanja (kuća), da bi na nju

mogao da postavljam razne ukrase, što će dati kući veću lepotu, a to je ovladavanje različitim vrstama tehnika. Za sve koji se ozbiljno bave wellness & spa programima revitalizacije i prevencije zdravlja, edukacija je jako važna i logično je da se u nju najviše i ulaže.

Na pitanje, kako vidi budućnost wellness-a i da li se naziru njegove gradnice, kada je Srbija u pitanju, gospodin Filipović kaže: - Mislim da je on u ekspanziji, ali u budućnosti vidim jednu malu grupu koja će da radi posvećenički, sa ljubavlju, i drugu veliku grupu koja će da radi samo radi interesa. I iskreno, meni je žao što je tako, ali ja ne mogu da gledam kroz ružičaste naočare, i već sada vidim koliko je ljudi u wellness-u samo radi dobiti od prodaje napitaka, krema, ulja, preparata...

65

66

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com