Topsrbija br24 by M.D.

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Mart 2020. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

www.topsrbija.com I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA broj 24

Snimio: Martin Candir

Banjski paket Namenjen je gostima koji žele

odmor, prevenciju i unapređenje zdravlja. od 3.860 din

Lečenje gojaznosti Medicinski paket koji je namenjen gostima koji žele zdravo da mršave. od 5.090 din

Spa polupansion Namenjen je gostima koji žele opuštanje relaksaciju i duhovni mir. od 4.575 din

Feniks je drugo ime za Srbiju

Phoenix is Another Name for Serbia

Snaga ljudske vrste ogleda se u prevazilaženju nedaća The power of human species is reflected in overcoming adversity caused by human action or natural uzrokovanih ljudskim delovanjem ili prirodnim kataklizmama. Ipak, ni stanje između panike i zdravorazumskog cataclysms. Yet the state between panic and common sagledavanja posledica korona virusa, u vreme pisanja sense consideration of the coronavirus effects, at ovih redova, koje je zavladalo svetom i stopiralo svakodthe time of writing these lines, has ruled the world nevni život, unazadilo ekonomiju i privredu na planeti and crippled daily life, tarnished the economy and Zemlji, koliko god sa stravičnim posledicama, ne može industry on the planet Earth, but no matter how dire consequences are, cannot break the creative, entrepreslomiti stvaralački, preduzetnički duh čovečanstva. Najveće posledice, kada je privreda u pitanju, odraneurial spirit of humanity . ziće se upravo na turizam, kome je ovaj broj revije The biggest consequences, when it comes to the TOPSRBIJE posvećen. Najbrže rastuća privredna grana, economy, will have an impact on tourism, to which godinama razvijana i unapređivana, zaustavljena je u this issue of TOPSRBIJA magazine is dedicated. The jednom jedinom danu. fastest growing industry, developed and promoted for Elizabeta i Mihailo Berček Za kratko vreme buđenja turističke privrede u years, stopped in a single day. Republici Srbiji, od profesionalnog obezbeđivanja turističke ponude, efikasnih For a short time of reviving the tourist industry in the Republic of Serbia, investicija, pravilnog vođenja politike lokalnog i regionalnog razvoja turizma from professional provision of tourist offer, efficient investments, proper i njegovog unapređenja, formiranja cena i organizacije prodaje, do razvoja conduct of the policy of local and regional tourism development and its putničkog saobraćaja, praćenog agresivnim nastupima turističkih radnika na promotion, pricing and sales organization, to the development of passenger domaćem, evropskom i svetskom turističkom trižištu, postavili su savremeni traffic, accompanied by aggressive performances of tourist workers at koncept turističke ponude promovišući turističke destinacije bazirane na pojmu domestic, European and world tourist market, have set the modern concept turističkog mesta, odnosno mesta za odmor od međunarodnog turističkog of tourist offer by promoting tourist destinations based on the notion of a značaja. tourist place, that is, a vacation place of international tourist importance. Projekti sa ciljem povezivanja destinacija i kultura, manifestacije transforProjects aimed at connecting destinations and cultures, manifestations misane u urbane i edukativne fešte sa zagarantovanom dobrom zabavom, transformed into urban and educational festivities with guaranteed good fun, artefaktima sa informacijama o prisustvu drevnih civilizacija i njihovom načinu artifacts with information on the presence of ancient civilizations and their života, i sve to prožeto prirodnim celinama, divljih, iskonskih dobara Srbije, way of life, and all that imbued with the natural entities, wild, primeval goods kec su u rukavu srpskog turizma, još uvek stidljivog i nedovoljno otvorenog za of Serbia, are an ace up the sleeve of the Serbian tourism, still shy and not apetite ljubitelja putovanja. open enough for the appetite of travel lovers. We believe that the vital energy of the people involved in tourism will Verovanja smo, da će vitalna energija ljudi uključenih u turizam brzo povratiti dinamičnost procesa za obnavljanje prekinutih mehanizama i postaviti Srbiju, quickly restore the dynamism of the process for restoring the discontinued kao egzotičnu, a evropsku destinaciju, u žižu interesovanja savremenih turista mechanisms and place Serbia, as an exotic, yet European destination, in the u potrazi za živopisnim i mističnim, prefinjenim koloritom obojenim događa- focus of the interest of modern tourists searching for colorful and mystical, jima, doživljajima, avanturama kojima su turistički radnici Srbije poslednjih sophisticatd coloration coloured by events, experiences, adventures by which godina obogatili turistički horizont preopterećen stereotipnim i uniformnim Serbian tourist workers have recently enriched the tourist horizon, encumponudama globalne turističke scene. bered by the stereotypical and uniform offerings of the global tourism scene. Optimizam je jedan od imperativa delovanja revije i sajta TOPSRBIJA Optimism is one of the imperatives for the operation of the magazine and zaslužnog za njihovo trajanje. Mnoge od predikcija, u čijoj su se žiži našli the TOPSRBIJA website, and deserves all the credit for their duration. Many hrabri i inovativni pojedinci, kreativne kompanije, grupe i asocijacije sa jedin- of the predictions, which puts in focus brave and innovative individuals, stvenim, bilo da je reč o turističkim, poljoprivrednim ili nekim drugim proi- creative companies, groups and associations with unique, whether tourist, zvodima, povratile su veru u vitalnost ljudi sa ovog prostora da naprave nešto agriculture or other products, have restored faith in the vitality of people in this area to create something unique, extraordinary, worth of admiring. jedinstveno, izuzetno, vredno divljenja. Biti svoj i verovati u sebe je mera čoveka originalnog i neprevodljivog, Being one’s own and believing in oneself is a measure of a person who is svojstvenog ovim, balkanskim prostorima. Sigurni smo da će se jubilarno, 25. original and untranslatable, distinctive of these, Balkan spaces. We are sure izdanje revije TOPSRBIJA, posvećeno privrednim i poljoprivrednim temama, that the jubilee, the 25th edition of TOPSRBIJA, dedicated to economic and pojaviti ambijentu u kojem nema mesta strahovima i neizvesnosti, na putu agricultural topics, will appear in an environment where there is no place ubrzanog ekonomskog rasta i razvoja. for fears and uncertainty, but the path of accelerated economic growth and development. Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije Mihailo Berček, Chief Editor TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE TOPSRBIJA - BEST IZ SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 24 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, Milić Simić, Mr Mirjana Maksimović i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2020. Mart – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2020. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

SADRŽAJ Naslovna strana: Snimio: Martin Candir . ........................... 1

Sve vinske manifestacije vinskog Grada Vršca . ............... 31

Specijalna bolnica Merkur Vrnjačka Banja . ....................... 2

Alpha travel otkriva Srbiju turistima iz Mađarske ............ 32

Feniks je drugo ime za Srbiju . ............................................ 3

Uloga turizma u razvoju vinske scene Banata i Vojvodine . ........................................................... 33

Phoenix is Another Name for Serbia . ................................. 3 Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 24 - Impresum .. 3 Crveni taxi, Novi Sad .......................................................... 4 Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 24 - Sadržaj . .. 5 Bogata aktivnost Privredne komore Vojvodine u prvom kvartalu 2020. godine ........................................ 6,7 Turistička organizacija Grada Novog Sada u fazi priprema za Evropsku prestonicu kulture 2021. .............. 8,9 Turističko Užice i Novi Sad omogućili dalje povezivanje dva grada ....................................................... 10 Vila Pina, Zlatibor ............................................................. 11 Veliki šampionski pehar za Privrednu akademiju u Novom Sadu. .................................................................. 12 FIMEK 11-ti put nagradio znanje maturanata . ................. 12 Prepoznat kvalitet obrazovanja Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu ................................. 13 Bronzani prvi nastup srpskih juniora kuvara na Kuvarskoj olimpijadi .................................................... 14

Brojnin nastupima Turistička organizacija Vojvodine pripremila teren za dolazak turista .............. 34,35 Probudi Dunav - projekat Agencije za upravljanje lukama . ................................................. 36,37 Vinska scena Srbije kroz istoriju .................................. 38,39 Atos Fructum i Vinarija Deurić, činioci razvoja destinacije Fruška gora ................................................. 40,41 Zlatna godina za Sauvignon .............................................. 42 Velika zlatna za Chardonnay 2018. iz Vinarije Adamović . ........................................................... 43 Sve tajne Malog podruma Gajić ........................................ 44 Banstolka - prvo seosko turističko domaćinstvo u Srbiji sa HALAL sertifikatom ........................................ 45 Salaš Katai sa novom turističkom ponudom ................ 46,47 Dobro došli u seosko domaćinstvo Milese i Milutina Jovanovića ....................................... 48,49 Med naš nasušni ................................................................ 50

Presudio naš trud i podrška koju smo imali ...................... 15

Život pčelara i medonosnih pčela . .................................... 51

Novi Bečej most saradnje Vojvodine i Mađarske ........................................................ 16

Ljubav prema narodnoj nošnji Đule Pejak iz Bačkog Monoštora . ....................................................... 52

More u sred ravnice ........................................................... 17

Marija Vojnić - slikarka i slamarka ................................... 53

Zrenjanin majstor turističkih manifestacija . ..................... 18

Ulog u budućnost . ............................................................. 54

Spektakl u Belom Blatu . ................................................... 19

Ruka u ruci - tradicionalna igranka FA VILA u novom dobu .................................................... 55

Zrenjanin dobio Banatski internacionalni festival vina .... 19 Kreator slatkih ukusa tradicije i ljubavi ............................ 20 Turizam u službi ljubavi i slasnih delicija ......................... 21 Veliko interesovanje za ponudu TO Raške .................. 22,23 Kosjerićka osmomartovska čajanka i drugi zanimljivi turistički programi ............................................ 24 Kraljevo - lider seoskog turizma Srbije . ........................... 25 Viđeni za Ivanjicu! - po jedanaesti put .............................. 26 Težište turističke ponude Pećinaca na novim interaktivnim sadržajima ................................................... 27 Šumski wellness - Shinrin Yoku (kupanje u šumskom vazduhu) . ................................... 28,29 Muzička škola Josif Marinković u Vršcu dostojna imena velikana ................................................................... 30

Kompleks Franjevačkog samostana sa crkvom Uznesenja Presvete Bogorodice (Blažene Device Marije) čuvar vere, tradicije i blaga .......................................... 56,57 Rađanje i uspon dinastije Lazar od Ečke ..................... 58,59 Kratka saga o rimokatoličkom hramu Jovana Krstitelja u Ečki . ................................................... 60 Zelena pluća Kikinde - park Blandaš ................................ 61 Fruškogorski maraton iz mog ugla ............................... 62,63 Dva veka Kremanskog proročanstva, reči iz budućnosti koje golicaju maštu ................................ 64,65 Samba kafa, Vrbas ............................................................. 66 Hotel Olimp, Zlatibor ........................................................ 67 Privredna akademija u Novom Sadu ................................. 68

Bogata aktivnost Privredne kvartalu 20

rema podacima RZS, koje je obradila Privredna komora Vojvodine (PKV), a u intervjuu za naš magazin preneo predsednik ove institucije Boško Vučurević, Vojvodina beleži konstantan rast broja dolazaka turista i ostvarenih noćenja. - U 2019. godini, ostvareno je povećanje broja dolazaka turista za više od četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Od toga, ostvareno je povećanje broja dolazaka domaćih turista za više od tri odsto i rast dolazaka stranih turista za 5,5 odsto. Od ukupnog broja turista u Vojvodini, više od 51 odsto su činili domaći, a skoro 49 odsto strani turisti. Broj registrovanih noćenja turista povećan je za 5,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine - rekao je Vučurević za Top Srbiju. Da je tome svemu doprineo i rad PKV, govori i angažovanost PKV u domenu turizma. BEČ - Kako je prvi kvartal u znaku turizma, PKV i PKS predvodile su privrednu delegaciju iz Republike Srbije na Međunarodnom sajmu turizma „Ferien“ u Beču, a brojni hoteli, turističke agencije, vinarije, etno kuće, salaši i turističke organizacije zajedno su, u okviru naci-

Sajam turizma Ferien u Beču onalnog štanda, predstavljali turističku ponudu naše zemlje. „Nastup naših privrednika izazvao je veliko interesovanje posetilaca. Ovaj sajam poznat je kao jedan od najvećih u Evropi, okuplja veliki broj posetilaca, preko 200.000, kojima se nude konkretni turistički programi, a naše

Sajam turizma UTAZAS u Budimpešti

kompanije i turističke organizacije imaju priliku da pronađu nove partnere, da obnove kontakte sa dosadašnjim i uspostave poslovnu saradnju. Na inicijativu velikog broja članica, odlučili smo da i ove godine, u saradnji sa PKS, organizujemo nastup naših privrednika, tako da je ove godine sa nama nastupalo 36 privrednika iz naše zemlje - obavestio je Boško Vučurević. Međunarodni sajam turizma u Beču posvećen je prodaji turističkih aranžmana za odmor i putovanja, svoju ponudu predstavljalo je ove godine više od 800 izlagača iz preko 80 zemalja. - Ostvarili smo odlične rezultate u prošlogodišnjoj nautičkoj sezoni, broj pristajanja kruzera i putnika je veći za trećinu u odnosu za 2018. godinu. Prema podacima Agencije za upravljanje lukama, u Srbiji je prošle sezone pristalo 1.539 kruzera i zabeleženo je 208.000 ukrcanih i iskrcanih putnika - rekao je Vučurević. LJUBLJANA - U okviru štanda TOV, na 31. Međunarodnom sajmu turizma „Alpe Adria Tourism and Leisure Show“ u Ljubljani u februaru ove godine, vojvođansku turističku privredu zajedno su predstavile PKV, TO Grada Novog Sada, TO Opštine Šida, TO Grada Som-

komore Vojvodine u prvom 20. godine bora, TO Grada Subotice, TO PKV „Kosta Mirosavljević“, Opštine Stare Pazove, TO Opza istaknuta privredna ostvaštine Irig, TO Opštine Novi Berenja, uspešno poslovanje i čej, TO Opštine Bačka Palanka, postignute vrhunske rezultate TO Opštine Žabalj, TO Grada u oblasti poljoprivrede, induVršca, TO Klaster Deliblatska strije i usluga u 2019. godini peščara, Novosadski sajam i su: kompanija „ENTERIJER Destilerija „Kalpak“. JANKOVIĆ DOO“, iz Novog - Za turizam VojvodiSada; Opšta zemljoradnička ne, ovakvi sajmovi u regionu zadruga „ŽUNJI-SILAK“, iz predstavljaju značajno mesto Temerina; kompanija „NAFTApromocije i unapređenja priCHEM DOO“, iz Sremske Kavredne saradnje, koji doprinose menice; privrednica godine je povećanju turističkog prometa. Tatjana Filipović, „DOO DAK Slovenačko tržište nam je poCOMERC“ iz Novog Sada, sebno značajno s obzirom da su a privrednik godine je Goran turisti iz Slovenije konstantno Sa potpisivanja tripartitnog sporazuma o saradnji privrednih Jevtić, „DOO ENERGY NET“, komora u Segedinu u značajnom broju prisutni na iz Kaća. turističkom tržištu Srbije i Vojvodine. Na Županijska komora Rijeka i Trgovinske i Vučurević je istakao da je cilj jedinovom sajmu je iskazano veliko intereso- industrijske komore Županije Čongrad u stvenog komorskog sistema u Srbiji da za vanje za turističku ponudu Novog Sada, oblasti zdravstvenog turizma. svoje članice predstavlja mesto na kojem aktivni turizam i seoski turizam Vojvodi- Ovim dokumentom predviđeno je mogu dobiti punu podršku i konkretnu ne - izjavio je Vučurević. unapređenje zajedničkih promocija i kon- pomoć. BUDIMPEŠTA – Da je Vojvodina kurentnosti članica u domenu zdravstve- PKV neguje poslovni ambijent gde sve interesantnija turistička destinacija se- nog, wellness i spa turizma, a predstavlja na dnevnom nivou dolazi do razmene vernim susedima, pokazalo je i učešće na i podlogu za razvoj saradnje na području kontakata, iskustva i ideja, a mi se trudiMeđunarodnom sajmu turizma u Budim- zdravstvenog turizma između Srbije, Hr- mo da i prilikom neformalnih, svečanih pešti „UTAZAS 2020“, gde su se u orga- vatske i Mađarske - naglasio je Vučurević. okupljanja, stavimo biznis u prvi plan nizaciji PKV, TOV i resornog PokrajinNOVI SAD - PKV je u februaru obe- rekao je Vučurević i dodao da uspeh poskog sekretarijata, na zajedničkom štandu ležila 101. godinu postojanja i rada kada kazuju i podaci, koji su rezultat zajedničpredstavilo 35 turističkih i ugostiteljskih su i nagrađeni najuspešniji vojvođanski kog rada svih - Republičke i Pokrajinske preduzeća naše zemlje. privrednici u prethodnoj godini. Ovo- vlade, PKS, odnosno jedinstvenog ko- Vojvodina ima jako dobru saradnju godišnji nosioci 57. Godišnje nagrade morskog sistema i privrednika. sa partnerima iz Mađarske i ve- Proteklu godinu, u privredliki broj turista iz ove zemlje nom smislu, obeležili su sledeći dolazi u Srbiju i Vojvodinu. Napodaci: spoljnotrgovinska razročito su im zanimljivi programena vojvođanskog regiona, za mi seoskog turizma, jer žele da celu 2019. godinu, veća je za upoznaju tradiciju i kulturu staoko sedam odsto u odnosu na novništva koje živi u Vojvodini godinu pre i iznosi 13 milijardi - istakao je Vučurević. evra; vojvođanska privreda je SEGEDIN – Predsednik ostvarila više od trećine ukuVučurević prisustvovao je u pnog izvoza Republike Srbije, februaru svečanosti povodom tačnije, ostvaren je izvoz robe i obeležavanja 130 godina pousluga u vrednosti od šest milistojanja i rada Privredne kojardi evra, što čini povećanje od more Županije Čongrad u Se8,6 odsto; pokrivenost izvoza gedinu i tradicionalnoj biznis uvozom je takođe poboljšana večeri. Tom prilikom, potpisao u odnosu na prethodnu godinu Zajednički snimak sa nosiocima ovogodišnje Godišnje je tripartitni Aneks o poslovnoj i iznosi 90 odsto - obavestio je nagrade PKV saradnji između PKV, HGK Vučurević.

Turistička organizacija Grada Evropsku preston

Petrovaradinska tvrđava

P Branislav Knežević

očetak godine za Turističku organizaciju Grada Novog Sada značio je i početak promotivnih aktivnosti. Od januara do marta TONS je nastupio na sedam značajnih međunarodnih sajmova turizma i tom prilikom predstavio turističku i kulturnu ponudu grada u Štutgartu, Beču, Bratislavi, Ljubljani, Istanbulu, Bugarskoj i 42. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. - Tekuća, 2020. godina za nas predstavlja veoma značajnu godinu promocije Novog Sada kao Evropske prestonice kulture za 2021. godinu, ali i obeležavanje 20 godina od prvog EXIT festivala, kao i nastavak promocije Novog Sada kao destinacije za mlade i Omladinske prestonice Evrope, te će samim tim i promotivne aktivnosti TONS-a biti usmerene u tom pravcu - rekao je direktor TONS-a, gospodin Branislav Knežević. Direktor dodaje da je do kraja godine planirano predstavljanje turističke i kulturne ponude grada sa posebnim akcentom na jubilarni 20. po redu EXIT festival - EXIT 2.0, velikom broju inostranih medija. U ovoj godini obeležava se 40. rođendan NOMUS festivala, te je tim povodom planirano dovođenje nemačkih novinara u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije.

- Takođe, i ove godine planiramo da organizujemo u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije i Turističkom organizacijom Beograda, posete stranih organizatora putovanja, kojima će biti predstavljen grad Novi Sad i njegova okolina, brojni događaji planirani za ovu i narednu godinu, kao i kulturna ponuda grada. U drugoj polovini godine planirana je organizacija još jednog u nizu poslovnih skupova koji će za cilj imati povezivanje organizatora putovanja iz inostranstva i domaćih angencija sa ciljem uspostavljanja saradnje i kreiranja zajedničke ponude posete grada za 2021/2022. godinu. - Turistička organizacija Grada Novog Sada aktivno radi na razvoju i promociji Novog Sada kao destinacije kongresnog turizma. S tim u vezi priprema se novi promotivni video, kroz koji ćemo pokazati organizatorima događaja zašto je Novi Sad pravo mesta za njihov sledeći događaj. Aktivnosti na ovom polju će podrazumevati i razne vidove podrške i pomoći lokalnim organizatorima konferencija. Paralelno sa svim ovim aktivnostima, sprovešćemo on-line kampanje na društvenim mrežama sa posebnim akcentom na letnju i zimsku sezonu.

Novog Sada u fazi priprema za icu kulture 2021.

Sa jednog od koncerata u Katoličkoj porti

P Vladičanski dvor, jedan od simbola Novog Sada

U drugoj polovini godine planiramo da pokrenemo kampanju na najvećoj svetskoj platformi za putovanja „Trip Advisor“. Ovaj portal poznat je svakom putniku koji planira svoje putovanje, pa tako svakog meseca pomaže oko 460 miliona putnika u svetu, nudeći im najbolje opcije, sugestije i komentare za putovanja - obavestio je Knežević. Novi Sad je prošlu godinu završio sa rekordnim brojem turista. I ova godina započeta je sa rastom broja turista. Zbog korone virusa, taj trend je trenutno zaustavljen, ali je sve spremno da se, kada pandemija prestane, krene u novu kampanju i dovođenje turista iz zemlje i inostranstva.

ripremajući se za „odbranu“ evropskih titula - Omladinske prestonice Evrope (2019.) i Evropsku prestonicu kulture (2021.), Turistička organizacija grada Novog Sada je pre dve godine potpisala protokole o saradnji sa TO Srbije, Beograda, Subotice, a ove godine i sa TO Užica. Potpisivanjem Protokola o saradnji dva bliska grada na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu, direktor Turističke organizacije grada Novog Sada, gospodin Branislav Knežević i direktorica Turističke organizacije grada Užica, mr Danijela Đorđević Arsić, napravili su prvi korak u povezivanju dva grada. Benefit Protokola o saradnji za potencijalne turiste ova dva grada biće dobijanje blagovremenih i potpunih informacija o turističkoj ponudi putem promotivnih kampanja uživo, na samoj destinaciji, i u zajedničkim nastupima na novim tržištima. Dve turističke organizacije, koje su među najrazvijenijim turističkim destinacijama u zemlji veliki značaj daju domaćem gostu, što je u skladu sa strategijom razvoja domaćeg turizma pokrenutim od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija pre nekoliko godina. TONS ima dobru saradnju kako sa TO širom Srbije, tako i sa medijskim kućama i sa turoperatorima, u cilju promovisanja Srbije kao jedinstvene turističke destinacije, pa će nastaviti potpisivanje protokola o saradnji sa drugim destinacijama jer je Novi Sad otvoren grad za sva pozitivna kretanja, kada je turistička ponuda u pitanju.

Foto: Milić Simić

Turističko Užice i Novi Sad omogućili dalje povezivanje dva grada

onosni smo što je drugog dana 42. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu došlo do potpisivanja Protokola o saradnji Turisitčke organizacije grada Užica i Turističke organizacije grada Novog Sada - rekla je tim povodom direktorica TOG Užice, mr Danijela Đorđević Arsić. Ovaj akt će po njenim rečima doprineti intenzivnijoj, pre svega kulturnoj saradnji. - Grad Užice kao redovan učesnik Sajma turizma u Novom Sadu, uspostavio je dobru saradnju sa kolegama iz TONS-a, pre svega sa direktorom Branislavom Kneževićem. Ove godine smo procenili da je dobro da potpišemo Protokol o saradnji, a tome u prilog ide činjenica da je Užice grad koji je na polju kulture nadaleko poznat, a Novi Sad 2021 Evropska prestonica kulture - istakla je mr Đorđević Arsić. Grad Užice u svom prefiksu s razlogom nosi epitet kulturni: domaćin je Jugoslovenskom pozorišnom festivalu koji će ovog novembra biti održan po 25. put; tu je i nadaleko čuvena zlakuska keramika, čija se četiri veka duga tradicija izrade glinenog posuđa na ručnom kolu i pečenja na otvorenoj vatri, ljubomorno neguje u malenom selu Zlakusa. Svake godine ovo mesto je domaćin „Međunarodne kolonije umetničke keramike Zlakusa-Užice”; u Gradskoj galeriji se održavaju reprezentativne izložbe, svake godine i Grafičko bijenale „Suva igla“, ove godine 15. put, koje je međunarodnog karaktera; Dečji festival

„Licidersko srce“, kojema je domaćin grad Užice... Bez obzira na tradiciju i nivo kulturne aktivnosti, direktorica napominje da TO grada podjednaku pažnju usmerava na sva druga dešavanja, na turističke destinacije i prirodne lepote koje nudi ne samo grad Užice već i njegova okolina. Tu su Tara, Mokra Gora, Potpećka Mr Danijela Đorđević Arsić i Branislav Knežević pećina, ali i sam grad Užice, sa velikim projektom Stari grad, koji je ćemo se pojaviti kao grad - partner na neove godine TO promovisala na sajamskoj kim od projekata vezanih za ovu prestimanifestaciji, i projekat NeoLIFE, kao bi- žnu titulu. Trenutno radimo na mapiranju ser neolitskog nasleđa, koje će početi sa i definisanju zajedničkih projekata, a već radom u novembru ove godine. početkom maja biće poznato o kojim pro- Moram da napomenem da je završe- jektima se konkretno radi - najavila je mr na prva faza rekonstrukcije grada velikog Danijela Đorđević Arsić. srpskog feudalca, Nikole Altamanovića i Krajem prošle i početkom ove godine da predstoji druga i treća faza. Važno je Užičani su bili prijatno iznenađeni broda imamo nesebičnu podršku, pre svega jem gostiju iz Vojvodine, najviše iz Novog Ministarstva trgovine, turizma i teleko- Sada i Zrenjanina, koji su za Novu godinu munikacija, grada Užica, ali i Ministarstva i Božić u gradu proveli u proseku pet dana. kulture i EU koja nas nesebično pomaže u Da je ovo bio pravi izbor turista u prilog ovom projektu, što je prioritet i strategija govori i činjenica da je Užice čvorište iz razvoja turizma grada za 2020 i 2021 go- kojeg vode putevi prema svim turističkim dinu. Uključivanjem u zajedničke projekte destinacijama, kao što Mokra Gora, Tara, sa gradom Novim Sadom i TO Novi Sad, Zlatibor, ali da ima dovoljno inspirativnih dogovorili smo da TOG Užice malo više i interesantnih urbanih dešavanja vezanih potencira naše aktivnosti i naš turizam u za sam grad. Užice se sve više nameće toku 2020, a 2021, Novi Sad kao dobar kao veza Vojvodine sa zapadnim delovidomaćin i Evropska prestonica kulture, ma naše lepe Srbije, kojem je ovaj grad na širom će otvoriti vrata celom svetu, i mi Đetinji prirodan centar.

Vila Pina - gospa u najboljim godinama

e samo da odoleva izazovima novog vremena, modernim arhitektonskim rešenjima i dizajnerskim poduhvatima konkurentnih smeštajnih jedinica sličnog tipa, već svojom koncepcijom zasnovanom na autentičnosti i tradiciji, i apostrofiranjem njihovih vrednosti, privlači goste koji se odlučuju da svoj boravak na Zlatiboru za smeštaj u njoj. Jer, tradicija je ovde u znaku urbanog i prefinjenog, sa primesama patine oplemenjene prirodnim elementima u eksterijeru

i enterijeru, uz praćenje savremenih trendova turističkog poslovanja. Smeštena u Ulici prve partizanske bolnice, donedavno jedinom nedirnutom kutku turističkog Zlatibora, Vilu Pinu je krasila izolovanost i potpun mir u okruženju stoletnih borova, a opet na samo pet minuta od čuvene zlatiborske pijace i centra, odnosno Kraljevog trga i Zlatiborskog jezera. Uprkos intenzivnoj gradnji u njenom okruženju, gosti i dalje lokaciju Vile Pina smatraju idealnom. Osim već pomenute

blizine svim relevantnim turističkim tačkama, zadržala je svoj mir i nedodirljivost, ostala zgodna kako za porodice tako i za poslovne ljude. U njoj u 14 prelepih apartmana odsedaju porodice sa malom decom koja zbog nemogućnosti dugih šetnji upravo traže smeštaj blizu Dino i Avantura parka i odstalih zabavnih sadržaja. Osim toga, Vila Pina u svom sastavu poseduje dvorište sa raznovrsnim sadržajima za najmlađe, i dok se deca igraju roditelji mogu bezbrižno čitati neko zanimljivo štivo ili opustiti se uz jutarnju ili popodnevnu kafu iz Caffe bara Pina. Učesnici kongresa i seminara, biraju Vila Pinu zbog njene blizine kongresnim centrima, KC „Romanija“, u SB „Čigota“, u hotalima „Olimp“ ili „Palisad“... Sportistima je zgodno zbog blizine terena, iako rasutih po Zlatiboru, najviše koncentrisanih u blizini Vila Pina, od hotela „Olimp“ do SB „Čigota“. Tu su otvoren olimpijski bazen, fudbalski, teniski tereni i tereni za odbojku, hala Sporstkog centra „Wai Tai“, kompleks terena u okviru Studentskog odmarališta „Ratko Mitrović“... Vila Pina je zbog udobnih i prostranih soba, te mini wellness centra (đakuzi, sauna, po želji masaža), pravi izbor za intimne trenutke i romantični boravak parova. Vila Pina jedna je od prvih „pet friendly“ objekata na Zlatiboru. Vina Pina poseduje i vlastiti parking. Vila Pina ima svoje stalne goste, koji uslove smeštaja i uslugu predusretljivih domaćina ne žele da menjaju. Pina ima više gostiju koji joj se vraćaju nego većina drugih objekata. Besprekorna higijena i poslovična ljubaznost osoblja prevazilaze ponudu svih onih modernih građevina podignutih radi profita, a bez duše, što svakako nije pravac razvoja turizma Srbije.

Veliki šampionski pehar za Privrednu akademiju u Novom Sadu

niverzitet Privredna akademija u Novom Sadu, prvi privatni akreditovani univerzitet u Vojvodini, osnovan 2000. godine, ovogodišnji je nosilac Velikog šampionskog pehara Novosadskog sajma za visok kvalitet obrazovanja na Međunarodnom sajmu obrazovanja „PUTOKAZI”, petnaestom po redu, održanom 4. i 5. marta 2020. godine na Novosadskom sajmu. Privredna akademija osvojila je čak sedam vrhunskih pojedinačnih piznanja u vidu velikih zlatnih medalja. Medalje su dobili: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Stomatološki fakultet u Pančevu, Farmaceutski fakultet, MC Vision Academy i Fakultet za evropske pravno - političke studije u . S obzirom na broj nagrada, komisija je Univerzitet nagradila i najvišim vrhunskim priznanjem Novosadskog sajma - velikim šampionskim peharom. Veliki šampionski pehar Novosadskog

sednik Pokrajinske vlade i sajma po četvrti put je pokrajinski sekretar za oburučen najboljim vaspitrazovanje, propise, upravu no-obrazovnim ustanoi nacionalne manjine - navama za visok kvalitet cionalne zajednice, Mihalj obrazovanja. Univerzitetu Njilaš i Slobodan CvetkoPrivredna akademija u Nović, generalni direktor Novom Sadu to predstavlja vosadskog sajma. još jedno priznanje koje Podsećamo da je ovom potvrđuje posvećenost ruUniverzitetu 2019. godine kovodstva i stalno unapredodeljena Erazmus poveđivanje Univerziteta, kao lja za visoko obrazovai svih fakulteta koji se Veliki šampionski pehar za nje. Erazmus povelja nalaze u njegovom sastavu. Procenu kvaliteta Univerzitet Privredna akademija za visoko obrazovanje predstavlja preduslov za obrazovnih institucija izvršila je međunarodna komisija, te je dalje učešće Univerziteta Privredna akana osnovu ukupnih rezultata ocenjivanja demija u Novom Sadu u najvećem evropUniverzitet Privredna akademija u Novom skom programu finansiranja projekata u Sadu osvojio Veliki šampionski pehar No- oblasti obrazovanja i akademske mobilvosadskog sajma za visok kvalitet obrazo- nosti - Erazmus+. Kao nosilac Erazmus povelje Univerzitet Privredna akademija u vanja. Veliki šampionski pehar rektoru Univer- Novom Sadu potvrđuje da učešće u Erazziteta Privredna akademija u Novom Sadu mus+ programu predstavlja deo njegove prof. dr Marku Cariću uručio je potpred- strategije internacionalizacije.

FIMEK 11-ti put nagradio znanje maturanata

a Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu 19.02.2020. godine, održano je finale takmičenja za sve maturante iz Vojvodine „FIMEK nagrađuje znanje“ tradicionalno - 11. put. Takmičenje je trajalo mesec dana i održavano u prostorijama Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu. Od prijavljene 41 škole iz 23 grada Vojvodine koje su se takmičile u kvalifikacijama, svojim znanjem izdvojilo se devet polufinalista, a izvanrednim znanjem u finale se plasiralo tri škole. Redosled je na kraju bio: 1. Gimnazija „Žarko Zrenjanin“ iz Vrbasa (160 poena), 2. Gimnazija i ekonomska škola „ Jovan Jovanović Zmaj“ iz Odžaka (155 poena) i 3. Srednja stručna škola „Branko Radičević“ iz Rume (140 poena). Nagrade su koncipirane tako da se na-

Finalisti takmičenja Fimek nagrađuje znanje gradi znanje i budućim studentima pruži motiv za dalje obrazovanje. Stoga su, pobednici - Gimnazija „Žarko Zrenjanin“ iz

Vrbasa, dobili putovanje u neku od evropskih prestonica, po njihovom izboru, kao i punu stipendiju na Fakultetu za ekono-

miju i inženjerski menadžment, odnosno Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe, takođe po izboru pobedničke ekipe. Pobednici su dobili i poklon knjige izdavačke kuće The English Book. Pored navedenih nagrada, prvoplasirana ekipa će imati priliku da provede prijatne trenutke u Caffe Baru ,,Priča‘‘ u Novom Sadu. Za specijalnu nagradu izborili su se maturanti Gimnazija „Žarko Zrenjanin“ iz Vrba-

sa i osvojili laptop za svoju školu dok je učenica iz Gimnazije i ekonomske škole „Svetozar Miletić“ iz Srbobrana osvojila tablet u Instagram nagradnoj igri. Takmičenje „FIMEK nagrađuje znanje“ tradicionalno zamišljeno je kao afirmacija razmene znanja, dobrog druženja, povezivanja srednjih škola, kao i gradova iz kojih maturanti dolaze. Maturanti kroz zabavu jačaju kako takmičarski, tako i

timski duh, ali i sposobnosti kao što su kreativnost, inovativnost, kritički stav i inicijativnost. Misija FIMEK-a je da maturanti, kao budući akademski građani, pokažu svoje znanje i pre nego što dobiju indekse, i da za to budu nagrađeni. Iz tog razloga nijedna škola koja se plasirala u finale nije otišla praznih ruku, tj. svi finalisti su bili nagrađeni za pokazano znanje.

Prepoznat kvalitet obrazovanja Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu

Prof. dr Marko Carić

rema rečima rektora Univerziteta Privredna akademija prof. dr Marka Carića, dobijanje nagrada na Sajmu obrazovanja „Putokazi“ sada je već postalo tradicija, s obzirom na to da su se i prethodnih godina nalazili među nagrađenima. Carić smatra da je na broj osvojenih nagrada najviše uticalo to što Univerzitet Privredna akademija konstanto ulaže u kvalitet obrazovanja i širenje spektra mogućnosti koje se daju studentima, a sve to prepoznao je i Novosadski sajam. - Naša želja je da gradimo savremen, fleksibilan, mobilan i proaktivan univerzitet u čijem fokusu se nalazi student koji je zadovoljan i ispunjen u svim aspektima, kao i da razvijamo naučno-tehnološki potencijal u međunarodnim razmerama. Ne zadovoljavamo se postignutim i nikada ne uzmičemo pred novim izazovima i mo-

gućnostima za rast i razvoj pojedinaca i kolektiva. Kod nas nema mesta za sujetu, parole, floskule i filozofije, svaka ideja i inicijativa su dobrodošle i poželjne. Validno merilo su jedino rezultati - ostvarena i realizovana međunarodna saradnja, projektna aktivnost u domaćim i međunarodnim krugovima, upis i razmena studenata, organizacija i učešće na međunarodnim konferencijama, seminarima i naučnim skupovima, priprema studenata za različita takmičenja i buduće profesionalne izazove i napredak, izdavačka aktivnost i još mnogo toga. Naravno, svesni smo značaja društevnog segmenta života studenata - podrška smo druženjima studenata svih generacija, razvijamo naš Alumni klub, trudimo se da se što bolje povežu i uspostave međusobne odnose tako da se mogu jedni na druge osloniti i u budućnosti u životu i radu. Omogućujemo im i sportske aktivnosti, da ni taj aspekt ne zapostave, a tolerišemo i studiranje uz rad i stručnu praksu u inostranstvu. Ponosni smo što ove godine obeležavamo 20 godina univerziteta, što nije malo i što je svakako veliki uspeh, posebno u ovom turbulentnom okruženju. Za sve to vreme naš rad je neukaljan - protiče bez kompromitacije, afera, sudskih procesa, povlačenja po medijima. Organizatori smo dodatnih i vannastavnih aktivnosti, koje doprinose opštem, ali i kulturnom, profesionalnom obrazovanju

studenata, kao što su tribine sa aktuelnim temama, gostovanja vrhunskih sportista, predavanja poznatih diplomata, ambasadora, uspešnih profesionalaca. Negujemo i tradiciju brojnih takmičenja studenata i .budućih studenata - Fimek nagrađuje znanje, Besedništvo, Dani informatike, Energija je svuda oko nas i druge - naglasio je Marko Carić, dodajući da je Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu čvrsto pozicioniran na domaćem tržištu visokog obrazovanja. Univerzitet je akreditovan od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i poseduje Dozvolu za rad izdatu od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloski razvoj. Svi fakulteti u sastavu Univerziteta su akreditovani, kao i studijski programi na sva tri nivoa studija. Gospodin Carić posebno ističe dobru saradnju sa privredom i međunarodnu saradnju kao veoma važan faktor razvoja Univerziteta i fakulteta u njegovom sastavu. Zbog toga je na nivou Univerziteta formiran Centar za međunarodnu saradnju. Osnovni cilj je internacionalizacija: realizacija zajedničkih projekata, mobilnost studenata i nastavnog kadra. Na nivou Univerziteta do sada je potpisan veliki broj ugovora o saradnji sa visokoškolskim institucijama evropskih zemalja. Na taj način postiže se transparentnost nauke i internacionalizacija diploma Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.

Bronzani prvi nastup srpskih juniora kuvara na Kuvarskoj olimpijadi

Dragan Tešanović, redovni profesor - katedra za gastronomiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Novi Sad, jedan od veličanstvenih iz tima koji je pripremao Nacionalnu juniorsku ekipu Srbije na 25. Kuvarskoj olimpijadi - IKA Culinary Olympics“, održanoj u Štutgartu od 14 19. februara ove godine. Tok samih priprema, atmosferu u timu, posebno ono šta je tim tamo doživeo, dr Tešanović je okarakterisao kao ogromno iskustvo koje će pomoći za sva naredna takmičenja naše juniorske reprezentacije. Kao profesor novosadskog PMF-a, usredsredio se na trud, požrtvovanje, posvećenost studenata ovog fakulteta, bez namere da potisne zasluge članova sa Visoke hotelijerske škole iz Beograda i mladih šefova iz ugostiteljske privrede. U ime tima, zahvalio se za pruženu priliku da po prvi put učestvuju na najvećem kulinarskom takmičenju na svetu, a rezultati, bronzana medalja u kategoriji „Restoran nacija“ i diploma za četvrto mesto (Merit) u kategoriji „IKA Buffet“, u konkurenciji 60 juniorskih timova iz celog sveta, predstavljaju ogroman uspeh, kako za pojedince, tim, tako i fakultete koje predstavljaju. - Od samih priprema, koje su trajale šest meseci, trudili smo se da mlade kuvare ne opterećujemo prevelikim očekivanjima, smatrajući uspehom i samo prisustvo u svetskoj eliti. Čak smo stvorili mišljenje o svojim skromnijim mogućnostima nego

što smo na kraju postigli. Ceo kuvarski svet se skupio na jednom prostoru Štutgartskog sajma veličine od oko 200.000 m2 . To je bilo od krucijalne važnosti da mladi kuvari Srbije vide šta se događa u svetu. U početku su se osećali hendikepirano jer je npr., reprezentacija SAD doletela sa dva aviona, u jednom se nalazila oprema, u drugom tim, deset dana pre takmičenja i zakupili su hotel u Deo novosadske ekipe na predstavljanju u Beogradu kojem su nastavili proces priprema. Mi smo, shodno svojim moguć- iz celog sveta, na čelu sa predsednikom nostima, uzeli smeštaj na udaljenosti od Frank Widmannom iz Nemačke. 25 km od grada, ustajali u 04:00 da bi u Koliki se značaj ovom takmičenju pri07:00 bili spremni za početak takmičenja. daje govori podatak da neke zemlje imaju Mada su oprema i aparati kojima u fakul- profesionalne ekipe koje treniraju od jedtetskoj gastro laboratoriji vrlo savremeni, ne do druge olimpijade. Jer, medalja osvobili smo zatečeni onim što smo zatekli u jena na najvećem svetskom takmičenju sa boksovima. Međutim, tu su došli do izra- tradicijom dugom 100 godina ima smisla žaja posebni kvaliteti srpskih takmičara, ne samo za posjedinca, već i za promocijer je 25% konačne ocene išlo na sanita- ju jedne zemlje kao turističke destinacije. ciju, odnosno higijenu, a u poznavanju Pobede u takvoj konkurenciji, znači da ta HACCP-a naši studenti su pokazali izu- zemlja ima vredan proizvod koji se korizetnost. Pokazali su i poznavanje tehnika, sno može upotrebiti u turističkom markeveština, koje su proistekle iz pripreme i tingu. Ja se nadam da će i ovo što su naši posvećenosti stručnog štaba naših nastav- članovi juniorske ekipe osvojili, biti prenika veština koje su sa njima danonoćno poznato i iskorišćeno u promociji naših radili. Savladali su tehike i veštine upravo visokoobrazovnih institucija i naše ugostione koje je tražilo 67 sudija sa A licencom teljske privrede. Moram posebno istaći podršku PMF-a, naše dekanice, dr Milice Pavkov Hrvojević i rukovodstva, te direktora Departmana za geografiju, turizam i hotelijestvo dr Lazara Lazića, koji nam nikada nisu osporili ni jedan jedini predlog kada su u pitanju takmičenja kako lokalna, tako i ova prestižna. To nam je dodatni motiv da odmah krenemo sa pripremama za naredno Svetsko kulinarsko prvenstvo. Znamo gde je i kada je, videli smo šta naša deca mogu i stupili smo u kontakt sa Kuvarskom federaciomom Srbije (KFS) i već nametnuli dva rada, što znači da idemo intenzivno u pripreme. Zahvalnost dugujemo i našem Sa generalne probe u hotelu Vrdnička kula

generalnom sponzoru, „PROMONT Gro- kako bi u svakom narednom nastupu bili u kojoj su se tri studenta III i IV godine up“, Hotel „Fruške terme“, Rakija „Pre- bolji - smatra mentor reprezentacije, MSc gastronomije: Dušan Grujić, Tatjana Bodvaji i Vladimir Jež nametnuli kao repremier“ i Etno selo „Vrdnička kula“ koji je Goran Radivojević, sa PMF-a. - Zahvaljujući podršci sa našeg fakul- zenti kulinarskog znanja i veština. Protenašim takmičarima obezbedio logističku i finansijsku pomoć za učešće na Kulinar- teta, uspeli smo da pokrenemo ovu priču, klih nekoliko meseci stvarno su bili teški i naporni za rad i moram da se skoj olimpijadi u Štutgartu zahvalim rukovodstvu fakulrekao je dr Tešanović. Članovi Nacionalnog juniorskog tima Srbije na 25. Kulinarskoj teta koje nam je maksimalno - Za nas je najveći uspeh olimpijadi u Štutgartu bili su: chef Tatjana Bodvaji, chef Dušan Grujić, izašlo u susret, što se tiče i što smo se po prvi put uopchef Vladimir Jež, Aleksandar Leovac, chef Aleksandar Vašalić, chef priprema, kuhinje i radionice, šte pojavili na jednoj ovaMia Vučković, chef Маrija Јаkubiv, chef Danijel Vasiljković, chef pomoći oko predavanja i pokvoj smotri. S jedne strane Andrija Radičković, pastry chef Zeljko Todić. pastry chef Jovana slovnih obaveza. Ovo je velije to bilo opterećenje, a s Petrović. ki uspeh za sve nas i znak da druge velika želja za dokaU pripremi juniora učestvovao je ceo tim KFS, kao i članovi Asocijacije PMF ide dobrim putem kada zivanjem, kako nas mentora, šefova kuvara Srbije, na čelu sa selektorom KFS chef-om Mladenom je obrazovanje gastronoma u tako i naših mladih kuvara. Pršićem (strukovni menadžer u gastronomiji), Zoranom Miškovićem pitanju, bilo da se radi o teoriji Uspeli smo da ostvarimo za (diplomirani menadžer u gastronomiji), dr Nikolom Vuksanovićem, nas zapažen rezultat. Ono ili praksi, i da će to ubuduće Goranom Radivojevićem MSc, Majom Banjac MSc, dr Bojanom što je važno je da smo videli biti i bolje - zaključio je gosKalenjuk (vanredni profesor), za poslastičarski deo je bio zadužen chef gde smo, koliko još ima da podin Radivojević, koji je uz Zdravko Gavrilović (strukovni menadžer u gastronomiji), a kao spoljni se radi da bi dotakli sam vrh, prof. dr Dragana Tešanovića, saradnici i savetnici nastavnik Petar Gracun i Jordan Nastanović. koji je godinama u znaku asistenta MSc Maje Banjac Pomoć u logistici pružaju chef Dejan Stanković, Jovan Vukelić i i vanrednog prof. dr Bojane Švedske, Norveške, Islanda, dr Dragan Tešanović, redovni profesor. Pripreme za takmičenje se Kalenjuk, činio stručni štab Švajcarske, Nemačke... Sada odvijale u restoranima i kuhinjama članova KFS, kao i laboratoriji za PMF-a koji je predvodio mlanam je na neki način i lakše gastronomiju PMF u Novom Sadu. di tim jer znamo šta treba da radimo

Presudio naš trud i podrška koju smo imali

vo je pre svega veliko iskustvo za mene i moj tim jer smo dobili priliku da po prvi put predstavljamo Srbiju na najvećem svetskom kulinarskom događaju, kakva je Olimpijada, i ogroman izazov da se predstavimo u što boljem svetlu. Naš osnovni zadatak je bio da vidimo koliko znamo u odnosu na druge reprezentacije i koliko ne znamo, kako bi mogli da se pripremimo za naredna takmičenja - izjavio je Vladimir Jež, član Nacionalnog juriorskog tima Srbije koji je reprezentovao boje naše zemlje na Kulinarskoj olimpijadi u Štutgartu (od 14. do 19. februara), student IV godine gastronomije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerzitet u Novom Sadu. Vidno uzbuđen, uz publicitet koji mu je, kao i njegovim kolegama itekako prijao, izjavio je da bronzana medalja potvrda da naš tim nije daleko od najboljih, ali da predstoji puno rada, treninga, ulaganja u sticanja novih znanja kako bi za dve, odnosno četiri godine mogli razmišljati o zlatu.

Na pitanje šta je presudilo, kada je naš tim u pitanju, Vladimir Jež kaže:

Vladimir Jež

- Iza sebe smo imali naš stručni štab koji nam je davao savete, kada smo bili pod tremom, trudili se da nas rasterete i opuste, kako bi što mirnije odradili svoj deo posla. Naš boks u kojem smo radili bio je od stakla i osećali smo se kao u kavezu u koji su slobodno zavirivali ljudi sa svih strana, a mi smo za sve vreme morali da ostanemo fokusirani na pripremu jela. Pri tom, morali smo da zadržimo profesionalnost, što nije ni malo lako. Ceo naš olimpijski tim ostaće u KFS, kako bi mlađim generacijama preneli iskustvo i dali smernice kako treba da rade i da se ponašaju i omogućili im što lakši odlazak i bolje radove. Za sebe i svoje kolege sa PMF-a kaže da su se od starta svojim zalaganjem i trudom nametnuli, a njihovi profesori uočili njihovu zainteresovanost za rad i učenje, napredovanje u ovoj profesuji. Zbog toga su im posvetili više pažnje i „gurali“ ih napred, tako da su njihov rad i vera njihovih profesora u njih doveli do ovakvih rezultata.

Novi Bečej most saradnje Vojvodine i Mađarske

Saša Maksimović

redinom novembra prošle godine, u nekadašnjoj zgradi vranjevačke opštine u Novom Bečeju svečano je otvorena prva Informativna kancelarija Privredne komore Budimpešte u Vojvodini. Reč je o produbljivanju saradnje vezane, pre svega, za razvoj infrastrukture, turizma, sporta i kulture. Primarna uloga Kancelarije je da poveže privrednike i lokalne samouprave, ne samo iz Novog Bečeja, već iz cele Vojvodine sa Privrednom komorom Budimpešte i Vladom Republike Mađarske u cilju intenziviranja prekogranične saradnje i skraćenja puta ka fondovima Evropske unije, te pružanja podrške i pomoći prilikom odabira poslovnih partnera i investicija iz Srbije i Mađarske. Po rečima predsednika opštine, Saše Maksimovića, da na osnovu privrednih, turističkih, organizacionih kapaciteta Novog Bečeja, a na osnovu dosadašnje saradnje, sagledavajući današnji razvoj kroz prizmu istorijskih događanja, izbor ove banatske varoši za središte Kancelarije, nije slučajan. Zato je prisustvo gospodina Maksimovića na Međunarodnom sajmu turizma u Budimpešti, krajem februara, bilo očekivano. - Novi Bečej koristi svaku priliku da

prezentuje svoje potencijale koje su, na- Beč i dalje baržama prevoženo žito od požalost u prethodnom peridu zapostavljeni. četka XVIII do kraja XIX veka - istakao je Redovni smo učesnici sajmova turizma u Maksimović. Novi Bečej ima tu sreću da je zadržao Beogradu, Sofiji, Budimpešti..., trudeći se da predstavimo sve ono što opština ima da multietničnost i multikulturanost, i da je ponudi. Novi Bečej je grad manifestacija, mnogo toga zajedničkog u različitom peali daleko da je samo to. Manje je poznato riodu srpske i mađarske egzistencije na da su na svega 15 km od centra Novog Be- ovom prostoru. Zato su mađarski turisti čeja nalazi arheološki lokalitet „Borđoš“ česti gosti manifestacija, posebno one sa tragovima naselja iz vinčanskog kasno najveće, Velikogospojinske, a domaćini neolitskog perioda, starog 7.000 godina, svake godine organizuju nastup neke od kao i nalazište „Matejski brod“ čiji ostaci grupa iz ove susedne zemlje. Predsednik dodaje da još ni izbliza nije svedoče o prisustvu ljudskog naselja od mlađeg kamenog doba (2500. godine pre zadovoljan dolaskom kako mađarskih tunove ere), preko kasno bronzanog doba rista, tako i privrednika iz ove zemlje, i (1500 - 1000. godina pre nove ere) do da su Novi Bečej, Vojvodina i Srbija još uvek za naše severne susede „neistražena srednjeg veka. Poslednjih godina monumentalna gra- teritorija“, kao i da su nastojanja lokalne đevina Arača, na potezu „Sedmiter“, po- samouprave i Turističke organizacije opdignuta početkom XIII veka na temeljima štine Novi Bečej, da se ovakva situacija crkve iz XI veka, baštini zajedničku priču što skorije promeni. iz istorije ugarskog i srpskog stanovništva. Konzervatorske i arheološke radove na lokalitetu Arača u novije vreme povereni su Muzeju Vojvodine i Pokrajinskom zavodu za zaštištu spomenika kulture u okviru prekogranične saradnje Mađarska - Srbija. Od pre tri godine opština Novi Bečej sa saradnicima, organizuje manifestaciju „Srenjovekovni piknik na Arači“ u takmičenju u tradicionalnom kuvanju i prikazu viteških borbi. U Novom Miloševu se nalazi jedinstveni Muzej traktora „Žeravica“, a posebna atrakcija, za koju je pripremljena projektna dokumentacija i rekonstrukcija treba da počne, je Žitni magacin nedaleko od strogog centra Novog Bečeja, podignut između 1778. i 1780., najstariji objekat tehničke kulture u Vojvodine. Bio je jedan od najvećih te vrste, s obzirom da je iz novobečejske, najprometnije luke za Srednjovekovni piknik na Arači distribuciju žita u Monarhiji, za

More u sred ravnice

Novi Bečej

Saša Dujin

uristička organizacija opštine Novi Bečej ovogodišnju kampanju započela na Sajmu turizma u Beogradu dočaravanjem „morske atmosfere“ - plaže sa šankovima, suncobranima, ležaljkama i lepim mornarkama. - To jeste bilo neobično, ali samo za one koji ne poznaju dovoljno Novi Bečej i njegove žitelje koji žive sa svojom rekom i na njoj.Mislim da smo ljude zasitili informacijama o top pet destinacija koje uglavnom promovišemo, a koje i dalje razvijamo. Ovoga puta smo ukazali na vrlo popularan i razvijen nautički turizam, na sportske sadržaje, plažu na Tisi uređenu 2006. godine kao poseban projekat, odličnu marinu, i privezište koje proširujemo. O svemu ovome nismo dovoljno pričali, a ovaj vid turizma nam možda i najbolje ide. Osim toga, lepo smo se nadovezali na prezentaciju novog Terma spa centru hotela „Tiski cvet“, sa lekovitom termomineral-

nom vodom izuzetnog kvaliteta, visokim nivoom natrijuma, magnezijuma, sumpora..., sa velikim i hidromasažnim bazenom sa termomineralnom vodom, finsku i infra crvenu saunu, Kneipp klupu, tepidarijum ležaljke itd - obavestio je direktor TOONB, gospodin Saša Dujin.. Dujin podseća da se na prelepom Tiskom keju, za koji kažu da je najlepši na celom toku reke, koja protiče kroz pet država, odvijaju sve novobečejske manifestacije. I ceo život Novobečejaca vezan je za Tisu i Tiski kej čija širina omogućava bebama da naprave prve korake, tiho talasanje vode tinejdžerima da se zaljube, da na maturskim fotografijama uhvate najlepše zalaske sunca i vode, potom i na fotografijama sa venčanja, da se odmore na klupama postavljenim duž njene obnale. Centar Novog Bečeja (iako ne zvanični) je na reci. Glavna ulica Novog Bečeja je Tisa, a kućni brojevi polaze od Tise. Sedište Turističke orgnizacije opštine Novi Bečej se nalazi na Tiskom keju. Od 2015. godine, najveća manifestacija u Novom Bečeju - Velikogospojinski dani, započinje su dolaskom Rečne flotile Vojske Srbije sa kojom je, zahvaljujući Novobečejcu, Aleksandru Beriću, heroju Aprilskog rata, ostvarena odlična saradnja. Na adi kod Novog Bečeja, u hladu gustih ritskih šuma svake godine Novobečjci uređuju, čiste od izđikalog šiblja peščanu plažu, čiste ložišta, mesta za roštiljanje. Malo, sakriveno mesto krije svetsku priču o Atili Biču Božjem, koji je po legendi

sahranjen u blizini tog ostrvceta sa svojim blagom. - Da li je to istina, ili samo mit, ne zna se pouzdano, ali postoji jedna tačka dvadesetak metara severno od ostrva koja se nikada nije zaledila. Pamtim da je poslednjih pedeset godina reka dva puta bila okovana ledom, i moglo se prelaziti traktorom, konjima, ali na tom mestu se nije zaledila. Istraživali su je ronioci, objašnjenja davali stručnjaci, ali niko nije uspeo da ospori ovaj mit - dodaje gospodin Dujin, i podseća da je puno razloga za dolazak u Novi Bečej, od poseta manifestacija, muzeja, Glavaševe kuće, Slanog Kopova..., ali da svako treba da odvoji vreme da posedi malo uz Tisu, kao što to čine mnogi Novobečejci danas, a često su činili i oni koji su postali poznati i slavni, a ni ne znamo da su iz ovog lepog banatskog mesta.

Sa promocije u Beogradu

Zrenjanin majstor turističkih manifestacija

Zoran Ljubotina i Jovana Lišanin, Miss Zrenjanina 2019

okus Turističke organizacije grada Zrenjanina, osim Dana piva, najveće manifestacije i brenda grada, su nove turističke ideje i proizvodi, sa naglaskom na razvoj i promociju nautičkog i lovnog turizma. Realizacijom projekta EuroVelo Park Banat, u saradnji sa JPP „Krim“ alijanse, Zavodom za zaštitu prirode Republike Srbije, Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, Kartografijom „Huber“, turističkim organizacija Vojvodine i Zrenjanina, JU „Rezervati prirode“ i Gradom, Zrenjanin je postao lider bajk turizma, koji je sve popularniji u svetu, ali i kod nas. Afirmacijom ovog vida turizma turistički radnici Zrenjanina su pokazali mogućnost, za naše uslove, novog načina prezentacije grada i naseljenih mesta u njegovoj okolini. Odavno su Zrenjaninci razumeli da su manifestacije „mamac“ za turiste, razlog njihovih masovnih dolazaka. Zato mnogo ulažu u već postojeće, poput „Korzo Festa“, „Banatske bajke“..., i trude se da novim, sadržajno jedinstvenim, isprovociraju turiste da se upoznaju sa vrednom gradskom arhitekturom, muzejima, Palatom Dunđerski, Zgradom Torontalske županije (danas zgradom Skupštine grada) i drugim znamenitostima grada koji zahvaljujući vizijama turističkih poslenika sve više dolaze do izražaja. Turistički radnici TOG Zrenjanina su možda i najozbiljnije razumeli potencijal ruralnog turizma i agresivno krenila sa njegovom promocijom: - Ponosni smo na to što smo realizovali ideju popularizacije sela putem manifestacija. Tako je koncept „Banatska bajka“ posle dve godine u Gradskoj bašti, krenuo u sela, njih 22 u opštini Zrenjanin, koja je do tada predstavljao. Obezbedili smo autobuse za sve one koji su iz grada želeli da osete duh seoskih slava, svetkovina, otkriju lepotu tih mesta, lokalne običaje, stare zanate, gastronomiju, velikane poput Mihajla Pupina,

Uroša Predića, Đure Jakšića, brojne slikare naivce koji su u njima rođeni, bitisali, ili su sahranjeni. Kada smo počeli da ih upoznajemo našli smo da je svako selo po nečemu specifično i posebno. Sela Mužlja, Lukino selo, Ečka. predstavljaju velike izazove, međutim Belo Blato, selo od svega 1.000 stanovnika, Beloblatkom kobasicijadom sredinom februara privuklo je više od 15.000 gostiju, što govori o ogromnim mogućnostima ovih i sličnih inicijativa. Naravno da je tome doprinela i TOG Zrenjanin, uključujući se u organizaciju same manifestacije, ustupajući opremu (binu, ozvučenje), nalazeći programske šeme koje će privući goste - istakao je gospodin Zoran Ljubotina, direktor TOG Zrenjanin. Gospodin Ljubotina je bio više nego zadovoljan odzivom publike na prvi Internacionalni banatski festival vina Zrenjanin 2020, 6. marta u hali „Medison“, održan uz sadržajan i bogat program. - Ono što smo zamislili, to smo ove godine i postigli. Zamislili smo da takmičari budu Banaćani, a učesnici, izlagači iz zemlje i regiona. Naš kraj ima puno vinogradara, vinara, ljudi koji su zaljubljeni u grožđe i vino na ovom terenu, a sve to prate lokalne manifestacije. S toga smo bili u pravu kada smo odlučili da ustanovimo centralnu vinsku feštu i pokažemo kapacitete Zrenjanina i kao vinske prestonice Banata, a ne kao što je do sada slovio, samo za grad piva - objasnio je direktor. Mestu Zrenjanina kao značajne turističke destinacije doprinele su i brojne promocije koje godinama unazad sprovodi gradska TO. Prošle godine Zrenjaninci su se predstavili u Herceg Novom i Temišvaru. Ove godine stigao je poziv iz Lopara, Republike Srpske, odakle gravitira najveći broj gostiju iz okruženja. Bogata, raznovrsna ponuda grada Zrenjanina daje puno dobrih razloga da se poseti ovaj kraj.

Spektakl u Belom Blatu

e postoji kategorija u Ginisovoj knjizi rekorda kada je poseta jednoj manifestaciji u pitanju koja se dešava u selu sa 700 stanovnika, a da toga dana u njemu bude više od 15.000 posetilaca. Kako bilo, Belo Blato je naš rekorder, a Festival kobasice i domaće rakije, manifestacija, koja je 16. februara 2020. održana po sedmi put u ovom mestu okruženom jezerima, oborila je sve rekorde. Po posećenosti, po broju ekipa (ove godine 60, lane 43) u pravljenju domaćih kobasica i broju uzorka (123) najbolje domaće rakije date na ocenjivanje. Što zbog lepog vremena, što zbog podrške Grada Zrenjanina, medijskih najava Turističke organizacije Zrenjanin, majstora organizacije događaja Agencije BIN marketing Dragana Vukote Vukotića, u selo Belo Blato se „sleglo“ i na hiljade automobila, pa su kolone bile kilometarske, jer se ovde može ući i izaći samo jednim putem. Posebno velika gužva bila je na ulazu u selo, jer su mnogi zastajali da se slikaju sa novom maskotom - Janko sa kobasicama, koju se četvorica Beloglaćana specijalno izradili za ovu priliku. Pa onda, u posebno izdvojenoj ulici postavljen je izložbeno-prodajni deo sa više od 150 štandova na kojima je domaće

prehrambene (roštilj kobasica, džigernjača, slanina, pršuta, pečenica, but, šunka cela, kavurma...) i druge proizvode kućne radinosti posetiocima festivala bilo dostupno da probaju i kupe. Složno selo, složni ljudi, Beloblaćani, potrudili su se da srdačnim gostoprimstvom dočekaju sve dobronamernike i da im ova poseta zauvek ostane u sećanju. Miroslav Markuš, predsednik saveta MZ Belo Blato, izjavio je da je srećan što su napori svih članova i čitavog sela urodili plodom i što su doprineli da se ova manifestacija razvija u dobrom pravcu. I gradonačelnik Zrenjanina, gospodin Čedomor Janjić, izrazio je zadovoljstvo da je jedna manifestacija poput Kobasicijade, svake godine sve bolja i bolja. - Pre par godina Grad Zrenjanin je napravio strategiju razvoja, gde je turizam prepoznat kao neiskorišćeni resurs. Znamo da organizujemo dobre manifestacije pa se često hvalimo kako Dane piva u Zrenjaninu, koji ima 75.000 stanovnika, za 7 dana poseti preko 500.000 posetilaca. Ovde u Belom Blatu lane je za samo jedan dan bilo preko 10.000 posetilaca, ove godine značajno više i ja čestitam i Mesnoj zajednici i TO Grada Zrenjanina.

Karol Horvat (levo) pobednik Beloblatske kobasicijade

Zrenjanin dobio Banatski internacionalni festival vina

urisitčka organizacija Zrenjanina, uz ogromnu podršku Grada, uspela da organizuje prvi Banatski internacionalni festival vina, 06.03. u hali „Medison“. Na ocenjivanje je bilo 77 takmičara i 180 uzoraka vina, dok je izlagača bilo nešto više od 30 iz cele Srbije. Zrenjanin sada može da se pohvali da je dobio jedan festival za koji se organizatori nadaju da će da preraste u tradicionalan jer je ovaj region poznat po vinu i kvalitetnom grožđu, i do sada nije imao i dostojan festival vina. Festivalski deo programa obuhvatao je degustacije i prodajne izložbe vina, mesnih, mlečnih proizvoda i prerađevina od voća. U okviru festivala održana su stručna predavanja. O vinu su govorili profesori i vinski stručnjaci doc. dr Dragoslav Ivanišević, prof. dr Vladimir Puškaš, Ljubica Radan, prof. dr Branislav Vlahović, Anton Puškarić i dr Nataša Pavlović. Tokom kulturno-zabavnog programa napravljena je pauza na kojoj su proglašeni pobednici i najbolja vina u kategorijama: belo (Beli Burgundac 2019, podrum Mirković), crveno (Merlot 2019, podrum

Urban Janoš), roze vino (Lenka 2019, vinarije Vinartos), banatski šiler (Šiler 2019, podrum Urban Janoš) i najbolje vino Banata koje je proizvedeno od različitih sorti grožđa sa ovog područja (.Merlot iz 2018, podrum Dragana Lončarevića). Zanimljivo je da je ova manifestacija jedna od malobrojnih koja je u kategoriju ocenjicanja kvaliteta uvrstila i „Banatski šiler“, koje se od 2018. godine ocenjuje na dosadašnjem takmičenju „Najbolje vino Banata“. Šiler je tamnije roze ili slabije, svetlo crveno vino. Ovaj termin u banatske krajeve doneli su Nemci, i vezano je za kulturu gajenja loze u malim vinogradima i prozvodnju domaćeg vina za sopstvene potrebe „tek toliko, da bude do sledeće berbe tj. prvog otakanja, što govori o specifičnom vinu koje se spravlja po posebnom postupku od različitih sorti grožđa“. Važi pravilo da su za pijacu stone sorte, za gospodu bela i crna vina, a za gazdu Šiler. Literatura ne govori o mešanju sorti grožđa, ali je evidentno da se radi o posebnom stilu vina sa markantnim kiselinama, blagim taninima i voćnim aromama.

Vitezovi vina uz domaćine, uveličali Festival

Kreator slatkih ukusa tradicije i ljubavi

olubinci su sremsko, staropazovačko selo tipične vojvođanske arhitekture poznato po dvorcu Šlos, parvoslavnoj crkvi s kraja XVIII, rimokatoličkoj iz XX veka, „Mačkarama“, i po Cafe&poslastičarnici „Maesto Nikola“, svojevrsnoj turističkoj atrakciji ovog mesta. Vlasnik ovog slatkog kutka je gospodin Nikola Gašparović, kojeg su iz poštovanja prema njegovom radu, njegovoj posvećenosti istom, nazvali „maestro“. Maestro Nikola se punih 53 godina bavi poslastičarstvom, od kada je, juna 1967. godine upisao Školu učenika u privredi u Beogradu, a praksu radio u poslastičarnici „Petrović“. Više od 40 godina je preduzetnik. Prvo je kolače i torte pravio pravio u porodičnoj kući, a od devedesetih godina prošlog veka u objektu u Maradičkoj 39, u savremeno uređenoj i opremljenoj radionici i poslastičarnici „Maestro Nikola“. Specifičnost njegovog rada ogleda se u starinskom, tradicionalnom načinu rada, koji je naučio praktikujući u poslastičarnici „Petrović“ od vrhunskih majstora - poslastičara iz Beča, Pešte, koji su po mesec - dva svoja znanja prenosili mlađima. Upravo je tradicionalan način pripreme, kojeg se uporno drži uprkos tome što su gotovo svi prešli na komercijalnu proizvodnju, presudan za jedinstven ukus slatkog programa maestra Nikole: kuvanje, pečenje, bez upotrebe

Maestro Nikola Gašparović konzervanasa, aditiva... Pored toga, gospodin Nikola Gašparović i posle decenija i decenija u ovom poslu, istraživanja i prilagođavanja sadašnjem vremenu, još uvek za svaki novi ukus traži sud svojih najbližih, uvažavajući njihove sugestije. Oni mu kažu da li su kolač/torta previše ili premalo slatki, da li ima nečeg suviše ili premalo... Ranije je dosta obilazio sajmove uglavnom one evropske, danas novine skida sa interneta, ali ostaje veran svom starinskom načinu rada koji je sve više tražen na ovim našim prostorima. Zna se to po tome jer mu je tržište veliko, dugo se njegove delicije traže i u dvomilionskom Beogradu. Jedan je od privih koji je počeo da dostavlja svoje proizvode na kućnu adresu, naravno određene količine, sveže i sa deklaraciom. Koliko je isplativo danas baviti se poslastičarstvom, i to još na tradicionalan način? Gospodin Gašparović kaže da od svog rada pristojno živi i da ne može da računa na enormne zarade, ali da je za njega najvažnije da svoj posao voli.Poslastičarstvo je lep i kreativni posao, i ja smatram privlegujom da radim ono što volim i da od toga mogu da živim. Mislim da je to dovoljno jednom normalnom čoveku - kaže naš sagovornik. Odnedavno je adaptirao i proširio po-

stojeći objekat uređen po svim standardima, u poslastičarnicu dodao deo za pušače i zahvaljujući odličnom ventilacionom sistemu, niko nikome ne smeta i svi mogu da uživaju u mnogobrojnim vrstama kolača i torti: od 5-6 programa sitnih kolača u pakovanju od po 10, 8 i 6 vrsta, standardnih, ekskluzivnih kolača, minjona, posnih i etno kolača, torti za sve prilike, gotovo svega što se da zamisli, Maestro Nikola može da napravi. Nikola je jednako ponosan na sve svoje proizvode, jer su svi rađeni sa ljubavlju i sa puno truda i poštovanja prema sastojcima, klijentima i prema sebi samom.Za svoj rad gospodin Nikola Gašparović je dobio brojna priznanja, zlatnih medalja za slatki program, poneo je šampionski pehar kvaliteta Novosadskog sajma za pekarske proizvode, prestižno priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“...Njima se nedavno pridružilo još jedno. Naime, Turistička orgnizacija opštine Stara Pazova predložila mu je da za 250 godina od rođenja slavnog kompozitora Ludviga van Betovena, kojeg je ljubav prema lepoj Kapetanici Žanet, kako se može saznati iz njihove prepiske, čak devetnaest puta dovela u posetu svojoj ljubavi u Golubince, osmisli kolač koji će simbolizovati tu ljubav. Pošto nisu mogli da se sastaju u njenom domu, u dvorcu Šlos, nežnosti su razmenjivali u obližnjoj kući, u kojoj je, igrom sudbine, danas smeštena poslastičarnica „Maestra Nikole“. Upravo je ovaj poslastičarski mag, uzimajući u obzir vreme i namirnice dostupne u to vreme, osmislio Betovenov kolač, sa devetnaest sastojaka, i dodao dvadeseti - LJUBAV, koji će grejati srca ljubavnika širom sveta.Kaže, da ga je ljubav opredelila za ovaj posao i učinila da i dan danas radi sa voljom. Ali, ne sam. U tome mu osim nekoliko radnika, pomaže čitava porodica, njegova supruga, ćerka, sin, snaja, njegova 85-togodišnja majka, i četvoro unučadi. Svako onoliko koliko može i koliko mu godine dozvoljavaju.

Turizam u službi ljubavi i slasnih delicija

riginalan nastup i promocija najveće i najpoznatije opštinske manifestacije „Gastro Srem“ Turističke organizacije opštine Stara Pazova, privukla je mnoge posetioce i predstavnike medijskih kuća, prvog dana 42. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu koji je od 20 - 23. februara predstavio domaću turističku ponudu sa raznovrsnim i kreativnim aranžmanima aktuelnim u narednom periodu. - Kažu da smo požurili, ali mi ne mislimo tako - rekla je povodom promocije „Gastro Srema“, direktorica TOO Stara Pazova, gospođa Dragana Zorić Stanojković: - Smatrali smo da je Beogradski sajam idealna prilika da najavimo trostruki jubilej koji se ove godine obeležava u našoj opštini. Prvi je 250 godina od dolaska Slovaka na ove prostore; drugi je V „Gasto Srem“, 28-29. avgusta, manifestacija zahvaljujući kojoj je naša opština izgradila prepoznatljivi turistički identitet; treći jubilej naslanjen je na globalni - 250 godina od rođenja čuvenog muzičkog genija Ludviga van Betovena, a koji je, verovali ili ne, vezan za našu opštinu, odnosno Golubince - objašnjava direktorica. Veza Betovena i sremskog mesta Golubinci počela je u Beču kada je kompozitor, tada dvorski muzičar, upoznao dvorsku damu, zanosnu plavušu anđeoskog glasa, Ženev d‘Hontar, koja ga je opčinila. Iako strasna, ljubav između Betovena i Žanet nije dugo trajala, jer je ona za svog životnog sapunika izabrala gardijskog kapetana Karla fon

Greta, ličnost višeg društvenog i materijalnog statusa. Ali, svaka ljubav, pa i ova tražila je svoje žrtve, a ova je bila preseljenje iz prestonog Beča u dvorac Šlos u Golubince, mesto gde su stanovali austrougarski oficiri, čuvari granice. Oskudan društveni život nekadašnje dvorske dame davao joj je dosta vremena za pisanje brojnih ljubavnih pisama onome kojeg je ostavila, a koja se danas čuvaju u Betovenovom muzeju u Bonu. Iz njih se naslućuju i da je slavni kompozitor pohodio svoju bišvu dragu, ali, s obzirom da su bili ljubavnici, sastajali su se ne u dvorcu, već u obližnjoj kući, u istoj ulici. Slučaj je hteo da se upravo na mestu njihovih tajnih sastanaka danas nalazi čuvena poslastičarnica „Maestro Nikola“, gospodina Nikole Gašparovića, koji je na ideju dobijenu od turističkih radnika kreirao „Betovenov kolač“ i na sebi svojstven način dočarao ljubav dvoje poznatih ljubavnika. Dragana Zorić Stanojković kaže da je na osnovu indicija da je slavni Betoven čak 19 puta pohodio svoju ljubav, gospodin Nikola osmislio kolač sa devetnaest sastojaka i dodao dvadeseti - LJUBAV. Sajamska manifestacija je bila prilika da se kolač isproba, a svi oni koji, krajem avgusta dođu na „Gasto Srem“ imaće priliku da prisustvuje njegovoj izradi i da dobiju recept. - Ovo je prvi korak u realizaciji naše ideje. Posle avgustovske fešte imamo nameru da „Betovenov kolač“ zaštitimo, da se osim u poslastičarnici „Maestro Nikola“, može naći i u svim restoranima u opštini, kao naš brend. „Be-

Dragana Zorić Stanojković tovenov kolač“ je samo još jedna potvrda koliko na ovom prostoru ima ljubavi i koliko nam ljubav znači. Potvrda da se u Srem dolazi iz ljubavi, ali i zbog sremačke gastronomije. Deo tog doživljaja posetioci će moći da iskuse na „Gastro Sremu“ - zaključila je Dragana Zorić Stanojković.

Veliko interesovanje

Radenko Cvetić

uristička organizacija Raška se spravom ubraja u TOP destinacije Srbije, a po onome što ima da ponudi i u regionu. Po rečima direktora TO, gospodina Radenka Cvetića, osim dominantne turističke atrakcije Kopaonika, u vreme zimske sezone, kojeg je lako promovisati s obzirom na sve ono što ova destinacija nudi, i onoga što je urađeno i od strane Turističke organizacije na objedinjavanju turističkih proizvoda, Skijališta Srbije na osposobljavanju novih staza i objekata na terenu, hotelijera i restauratera kada su smeštajni kapaciteti, odnosno gastonomska ponuda u pitanju, čime je, unazad četiri-pet godina, podignut nivo kompletne turističke ponude za dve zvezdice. Jedna od prednosti Kopaonika, po čemu je jedinstven u užem delu Evrope je da iz hotela turisti imaju mogućnost da izađu na stazu i sa staze da se vratitie u skijašnicu. Ako se pak turista odluči za tzv. smeštaj u Vikend naselju Treska, svaki ozbiljniji hotelijer danas ima obezbeđen sopstveni prevoz, pored redovnog prevoza na nivou

Odmor za dušu i telo

Vikend naselje. U Vikend, odnosno apartmansko-hotelskom kompleksu na 4-5 km od Ravnog Kopaonika, turisti nisu uopšte sputani, a od žičara i staza Sunčana dolina deli ih samo 2.5km. Pritom je za ovu zimsku sezonu na Kopaoniku podignuta garaža sa 330 mesta, čime je decenijski problem parkiranja za goste rešen. Otvaranjem mogućnosti bezbednog 24/7 čuvanog parkinga još jedna je pogodnost koju su gosti zdušno pozdravili. Sve je to pojednostavilo odlazak do staza i smanjilo gužve. Godinama unazad intenzivno je rađeno i na razvoju letnje turističke ponude na Kopaoniku, koji je postao jedna uređena destinacija gde svako može da nađe sijaset odgovarajućih aktivnosti i u tom periodu. Istina je da je letnja sezona delimično bila zanemarena usled navika turista, koji su leta rezervisali za morske, a zimi za planinske destinacije. Za razliku od pre trideset i više godina, danas turisti drugačije razmišljaju, a turistički radnici se prestrojavaju. Tako su TO Raška, hotelijeri, restaurateri i drugi subjekti vezani za turističku privredu osmislili ozbiljnu ponudu sposobnu da prvuče zavidan broj turista tokom onih meseci koje daju mogućnost

Putokaz kod hotela Rtanj - simbol Kopaonika uživanja u prirodnim lepotama na Kopaoniku i NP „Kopaonik“ sa predivnim zaštićenim područjima i zaštićenim vrstama, brojnim dodatnim sadržajima, u koje su uložili i Skijališta Srbije i hotelijeri. - Ono što TO forsira poslednjih godina i što daje efekte, su kopaoničke manifestacije, „Dani borovnice“ krajem jula i „Dani vrganja“ početkom septembra, sa bogatom ponudom domaćih proizvoda iz Podkopaoničkog kraja. Iako sa tradicijom dužom od 10 godina, poslednje tri godine ove manifestaciju dobile su potporu Mi-

Neslućene mogućnosti Jošaničke Banje

za ponudu TO Raške

Dani borovnice na Kopaoniku

nistarstva turizma, i sa većim sredstvima dobile mogućnost organizacije bogatijeg zabavnog programa za decu i odrasle, s obzirom da su gosti u letnje dane uglavnom porodice sa decom. Tu su i sadržaji u podnožju Kopaonika: Jošanička Banja, grad Raška, kulturno-istorijsko nasleđe iz XI, XII i XIII veka, dostupno turistima zahvaljujući organizovanom prevozu, turističkim turama za koje se opredeljuje sve više turista, i koje poslednjih godina daju izuzetne efekte. Ali, i oni koji se opredele da svih sedam dana svog boravka provedu na turističkom Kopaoniku, mogu to učiniti uz šetnje kroz prirodu, turističke ture u pratnji vodiča iz NP „Kopaonik“, ture koje organizuju hotelijeri, ili uz prebogatu gastronomsku ponudu - kaže direktor. Goste Kopaonika čine 80% domaćih, i

Zoran Jelenković (desno) i Srećko Lazarević, sinonimi za turizam Kopaonika

20% stranih turista, uglavnom iz zemalja okruženja. Najbrojniji su turisti iz Rumunije i Mađarske, čak i Bugarske. Tu su i Slovenci i sve više hrvatskih turista, kojima Kopaonik pruža ozbiljne mogućnosti, a u poslednje vreme, zahvaljujući izgrađenoj putnoj infrastrukturi i aerodromu Lađevci, ovaj planinski centar čini dostupnom i ozbiljnim turističkom destinacijom. Svaki kopaonički hotel ima savremen wellness&spa centar, a Jošanička Banja, svojevrsan biser turističke ponude, i bazene i kupatilo sa termomineralnom vodom (78°C) koja se za potrebe gostiju hladi. - Važno je istaći ideju TO i opštine Raška, da ponudu Jošaničke Banje proširimo na 365 dana u godini, u čemu smo i uspeli. Osim zdravstvenog, zagovarali smo i re-

Za svakog po nešto - za decu Avanturija u hotelu Rtanj

kreativni turizam i mogućnost da se gosti Kopaonika do 17:00 časova, dok rade žice, skijaju, a posle siđu do Jašaničke Banje i uživaju u blagodetima prirodne termomineralne vode. Predstoji nam rad na realizaciji davno prepoznate potrebe turističkih radnika Raške i Republike Srbije, za čega je izrađen projekat izgradnje gondole Kopaonik - Jošanička Banja, ili „župčaste železnice“, nešto što bi trebalo da bude atrakcija, da turista i sam put do odredišta od 15 - 20 minuta provede uživajući u nepreglednoj lepoti kopaoničkih šuma. Kada je u pitanju turistička ponuda Raške i regije imamo šta da ponudimo, samo treba raditi na njenoj promociju, usavršavanju i podizanju nivoa usluge i u smeštajnim kapacitetima i pratećim sadržajima - zaključio je gospodin Radenko Cvetić.

Svaku manifestaciju začine oni

Kosjerićka osmomartovska čajanka i drugi zanimljivi turistički programi

ajpoznatija čajanka je sigurno Bostonska čajanka iz 1773. godine na kojoj se zapravo i nije pio čaj, već je to naziv događaja kada je jedna bostonska grupa u znak protesta protiv britanske politike sa brodova Britanske istočnoindijske kompanije u more bacila 342 bale čaja. Od skora, priređuje se i Čajanka sa kraljicom Natalijom u Domu Jevrema Grujića u centru Beograda, osmišljena da dočara život i plodonosan rad kraljice Natalije i kroz tzv. čajdžinicu, u kući u koju je kraljica rado i bez najave dolazila, pila čaj i jela omiljenu čokoladnu tortu, znatiželjnici mogu da čuju zanimljivosti i anegdote iz njenog života. Međutim, malo je poznata „Čajanka“ koja se punih 75 godina održava u Kosjeriću, povodom Međunarodnog dana žena. Ustanovile su je pripadnice Antifašističkog fronta žena (AFŽ) 1945. godine noseći partizanske uniforme. U donekle izmenjenom obliku, u kontinuitetu ova „Čajanka“ održala se do danas. Organizator „Osmomartovske čajanke“, poslednje decenije je Turistička organizacija opštine Kosjerić, a mesto dešavanja hotel „Olympic“ u Kosjeriću. - „Osmomartovska čajanka“ nije originalan, ali je jedinstven događaj. Reč je kulturno-zabavnoj priredbi koja se održava u velikoj sali kapaciteta do 300 mesta, i koja je iz godine u godinu dupke puna. Tokom večeri organizujemo program, u kojem učestvuju osnovci sa pozdravima za

Snežana Joksimović (desno) sa saradnicama na promociji u Beogradu majke i bake, učenici srednjih škola govore poeziju, dok u muzičkom delu učestvuju učenici muzičke škole, KUD-ovi iz našeg mesta i okoline. Svake godine na ovaj događaj pozovemo i gosta iznenađenja. Prošle godine imali smo zadovoljstvo da uživamo u društvu mladog, multitalentovanog glumca Žarka Stepanova. Svaki naš susret ima svoju temu. Prošle godine tema je bila „Žena sam ja“, prethodne „Heroine naših ulica“ i tom povodom sproveli smo anketu koja nam je otkrila da sem jedne rečenice, malo ko nešto više zna o ovim ženama borkinjama, pa smo upriličili i malo podsećanje na ove žene koje su zaslužile da jedna od ulica u Kosjeriću ponese njihovo ime. Veče smo posvetili i čuvenoj slikarki Lizi Marić Križanić. Na ovim večerima često imamo i turiste, koji dolaze u naš kraj u organizovanim grupama preko turističke agencije. Komentari naših žena i utisci gostiju o našoj „čajanci“ listom su pozitivni - objašnjava direktorica Turističke organizacije opštine Kosjerić, gospođa Snežana Joksimović, dodajući da se gotovo redovno čajanke završavaju spontanom pesmom zadovoljnih žena. Direktorica kaže da je sledeći korak, na kojem će ona lično insistirati, formiranje udruženja žena, koje bi trebalo u buduće da se bavi ovom lepom ženskom pričom. Turisitčka ponuda opštine Kosijerić obogaćena je prošle godine definisanim i atraktivno osmišljenim programima: „Krajputaši govore“, „Škola mojih pre-

daka“, „Boemski Kosjerić“, „Verska tura - Kosjerić sa selima“, a „Tradicionalna srpska svadba“ je doživela pravi bum, posebno među kineskim turistima. Specifičnost ovih „svadbi“ je što turisti igraju igru, dobijaju ulogu, što je veoma značajno za kulturnu razmenu. Koliko je to njima interesantno govori podatak da je od aprila do oktobra prošle godine realizovano 44 ovih fešti, a da je za ovu godinu najavljeno nekoliko puta više dolazaka, koji su zbog trenutne situacije sa virusom, stopirani. Plan organizatora, TOO Kosjerić je proširenje ovog programa i na druga domaćinstva, pošto su se sva dosadašnja odvijala u domaćinstvu „Gostoljublje“, što nije ni malo lak zadatak. Jer, sve zavisi od veličine grupe, koje su najčešće kreće od 16 do 32 turista. Za što realističniji prikaz potrebno je isto toliko i više učesnika iz raznih lokalnih KUD-ova, pojedinaca, orkestar muzičke škole. Ovakav vid saradnje značajan je za lokalno partnerstvo TOO Kosjerić sa obrazovnim institucijama i raznim udruženjima. - Na trećoj Turističkoj konferenciji Zapadna Srbija, u decembru 2019. godine u hotelu „Panorama“ na Zlataru imali smo prezentaciju srpske svadbe koja je prošla veoma zapaženo. Ovakvi programi organizuju se širom zemlje, i nisu novina, ali ne znam da je neko imao ovoliku realizciju, jer je jako teško održati postavljen nivo – rekla je na kraju gospođa Snežana Joksimović.

Kraljevo - lider seoskog turizma Srbije

Domaćinstvo Šekler u selu Rudno

a 74 registrovanih seoskih domaćinstava, ovaj grad u centralnom delu Srbije, na ušću Ibra u Zapadnu Moravu, priljubljen uz šumadijske i starovlaške i kopaoničke masive, sa tragovima kontinuiranog života od preko 2.000 godina, srednjovekovnim manastirima Studenica, Žiča, Gradac i gradom Magličem, sa banjskim lečilištima Mataruškom i Bogutovačkom banjom, brojnim manifestacijama u gradu i gotovo svakom od 80-tak planinskih, razuđenih sela, koja se poslednjih godina sve više orijentišu ka seoskom turizmu, predstavlja primer kojim pravcem razvoja treba da ide turizam Srbije. Sela Rudno i Lopatnica su prepoznali trenutak i do sada najviše učinili na iskorišćenju prirodnih potencijala u turističke svrhe. Brojna seoska domaćinstva, nudeći vrhunske uslove uz tradicionalnu gastronomiju, uz pomoć lokalne samouprave, rade na daljem širenju i osavremenjivanju turističkih domaćinstava. Rudno je smešteno između Golije i Radočela, na nadmorskoj visini od 1.100 metara u Rezervatu biosfere Golija - Studenica, prekriveno gustim šumama, bogatim i raskošnim pašnjacima i livadama, čistim rekama i potocima, sa obiljem pastrmke i rečnih rakova. Pored toka reke Brevine nalazi se i pitki planinski izvor Siga. Od najbližeg urbanog naselja Ušća, udaljeno je 16, a od Kraljeva oko 66 kilometara. Na Rudnjanskoj visoravni, gde se sudaraju kontinentalne i mediteranske vazdušne

struje, kažu da dišu najčistiji vazduh u Srbiji. Bogatstvo voda sa planine Radočelo omogućilo je razvoj poljoprivredne proizvodnje i prebogatu gastronomsku ponudu: sir, kajmak mleko, prasetinu, jagnjetinu, voće. Turizam na Rudnu počiva na danas najpoželjnijim turističkim zahtevima: darovima netaknute prirode, zdravoj hrani i kulturnom blagu. Selo Lopatnica je udaljeno 25 km od Kraljeva, okruženo planinama Troglav, Čemerno, Željin i Stolovi. Ovo područje odlikuje umereno kontinentalna klima, mnoštvo lekovitih mineralnih izvora, prelepi krajolici... U Lopatnicu su osim uživalaca u prirodi, dobro došli i ljubitelji avanturizma i ekstremnih sportova: planinskog biciklizma, paraglajdinga, raftinga, i nešto umerenijim aktivnostima poput streličarstva, jahanja... Sa prebogatom ponudom dobre domaće rakije, proje, kačamaka, kajmaka, jagnjetine ispod sača, jagnjetine na ražnju, ovo mesto se osim šetačima, istraživačima i avanturistima preporučuje i sladokuscima.Poslednjih godina Grad Kraljevo sve više ulaže u seoski turizam. Prošle godine dodeljena su bespovratna sredstva za unapređenje turizma u visini od 200 do 700.000 dinara i besplatne usluge Projektnog centra. Turistička organizacija Kraljeva, na čelu sa gospođom Anom Mirosavljević, pokušava da osim promocije turističke ponude ruralnih područja u svakom mestu pomogne postojeću, ili uspostavi novu manifestaciju koja bi dodatno privukla goste, a

stanovnicima ovih mesta obezbedila plasman svojih proizvoda. Osim 29. „Srebrnog kazana“, najveće gastronomske manifestacije koja se održava u samom gradu, „Veselog spusta“ (Maglič), najatraktivnije manifestacije, u julu 2019. godine održani su treći „Sajam seoskog turizma“ u Rudnom i „Dani Lopatnice“, takmičenje u hajdučkom višeboju i kuvanju gulaša sa ciljem da pospeše razvoj seoskog turizma u ruralnim područjima i da se široj javnosti predstave turistički potencijali ovog kraja. Svake godine u maju se održavaju „Maglič fest“ (Tvrđava Maglič), „Narcisu u pohode“ (planina Stolovi), „Smotra dečjeg stvaralaštva“ (Ratina); „Ušćansko leto“ (Ušće), „Dani pesme“ (Roćevići) u julu; „Projada“ (Ratina) u septembru; „Rakijada“ (Bukovica) u oktobru... Na turističku ponudu kraljevačkog kraja će uticati i razvoj putne infrastrukture, autoput Beograd - Kraljevo i budući projekat Moravskog koridora, kao i nedavno otvoren Aerodrom „Morava“ u Lađevcima, pa se s pravom očekuje da zabeleženi rekord od +42,5% noćenja u 2018. u odnosu na prethodnu godinu već ove godine bude premašen. Turistički radnici najveće šanse za priliv gostiju vide u razvoju ni izbliza iskorišćenih resursa ruralnog turizma koji ide na ruku savremenim svetskim turističkim kretanjima, a za koji teritorija Grada Kraljeva, čini se, ima obilje potencijala. Fotografije: Turistička organizacija Grada Kraljeva

ušićijada - svečanost u znaku humora, kulture, zabave i varoškog duha postala je zaštitni znak Ivanjice, a Ivanjica prepoznatljiva upravo po ovom jedinstvenom festivalu, jednom od malobrojnih kome je pošlo za rukom da izbegne vašarski karakter. Zaštitno lice manifestacije, glumac Milan Milosavljević, u fraku s cilindrom i štapom, u ulozi slavnog srpskog komediografa Branislava Nušića, od njenog obnavljanja 2010. godine, veliki broj kostimiranih volontera i menadžer Turističke organizacije Ivanjice, gospodin Miloje Ostojić, godinama unazad uspevaju da privuku pažnju publike prilikom svake promocije, većinu njih i da dovedu na manifestaciju, koja će se i ove godine, od 21. do 23. avgusta, na nekoliko dana pretvoriti u srpsku varoš s kraja XIX i prve polovine XX veka. - Najavili smo 11 obnovljenu Nušićijadu, začetu 1968. u Ivanjici. Pripremili smo novu brošuru, novi promotivni materijal i Beogradski sajam turizma je bio idelano mesto za početak naše kampanje. Sa približavanjem datuma održavnja festivala pojačavaćemo intenzitet kampanja, obići nekoliko ključnih gradova u Sremu, Banatu i Bačkoj, Niš, i druge veće centre u Srbiji, i na kraju i region, okruženje grada Ivanjice, gde planiramo da dođemo do svakog potencijalnog posetioca i pokušamo ih dovesti na festival - rekao je Ostojić. Domaćini kažu da se ono što je dobro ne menja. Tako će i koncept festivala, osimišljen pre 52 godine, sa tadašnjim pozorištima, izvođačima, muzičarima i uličnim performansima ostati isti, ali sa novim pozorišnim predstavama, novim muzičkim sadržajima, sa dosta smeha, kulture, dobre zabave. U vreme festivala, u čijoj orgnizaciji učestvuje čitav grad, Ivanjica postaje velika pozornica. Veliku ulogu u toj i takvoj organizaciji imaju volonteri, njihova mladost i energija, kojih je nekada bilo i do 180, danas oko 100, koji se za ovu feštu regrutuju, pripremaju, edukuju cele godine. - Bez njih nisam siguran da bi istrčali trku do kraja, bar ne onako kako smo zamislili na početku - podvlači gospodin Ostojić. „Nušićijada“ je festival u kojem su prioriteti kultura i dobra zabava ali, domaćini kroz taj festival „guraju“ i turističke vrednosti grada i kraja, trudeći se da za vreme festivala ostave malo vremena da se obiđu i neke turističke atrakcije. Zato pripreme za ovaj događaj traju 365 dana. Pažljivo se biraju i sadržaji, kao i glavna tema manife-

Viđeni za Ivanjicu! - po jedanaesti put

Sa promocije Nušićijade na sajmu turizma u Beogradu stacije. Ove godine tema je 150 godina od prvog telegrafa u Ivanjici, a slogan festivala je „Pozorišta sumnjivih lica - zadnja pošta Ivanjica“. - Pred nama je ni malo lak zadatak jer telegrafa više nema, niti telefaksa, njegovog naslednika. U trendu su mejlovi i neki drugi vidovi komunikacije, a mlađim generacijama treba da približimo ovaj uređaj, sistem za prenošenje pisanih poruka na daljinu koji je doneo preporod u komunikaciji. Trudimo se da svake godine obeležimo nešto iz istorije našeg grada. Tema Nušićijade 2012. bio je FK „Javor“ koji je upravo na „Nušićijadi“ slavio stogodišnjicu postojanja; 2013. festival je slavio dva velika ivanjička jubileja: 180 godina od osnivanja varoši i isto toliko od nastanka prve ivanjičke škole; 2014. centralna tema je bila 150 godina od rođenja slavnog pisca Branislava Nušića; 2015. festival je održan pod motom „Smeh kao lek“; 2016. obeležavali smo 110 godina od izgradnje Kamenog mosta, najvećeg jednolučnog mosta na Balkanu, pa je zvanični naziv festivala bio „Premošćavanje’’ itd. Imamo vredne saradnike, koji dosta vremena provode po istorijskim arhivima i uvek nam skrenu pažnju na nešto što ne bi smeli da propustimo, i što bi trebali da promoviše-

mo za vreme festivala. Naravno, uvek su ljudi ti koji daju pečat svakom uspešnom radu - objasnio je Ostojić. U vreme festivala grad od nešto više od 11.000 duša, naraste nekoliko puta. Osim posetilaca iz cele zemlje nisu retki ni ljubitelji kulture, zabave i smeha iz regiona i drugih evropskih zemlja. Dobijanjem prestižnog evropskog priznanja „Evropa za festivale, festivali za Evropu” (EFFE) od 2015. pozicioniralo je „Nušićijadu“ na evropsku mapu festivala, rame uz rame sa velikim i važnim evropskim festivalima. Posle dobijanja nagrade zabeleženo je i veliko interesovanje ljubitelja festivala i izvođača iz različitih delova Evrope. - Naša ideja je da festival internacionalizujemo, izvezemo van granica regiona, i da nam osim iz BiH, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Rumunije, sve brojniji gosti dolaze iz Nemačke, Italije, Mađarske i dr. zemalja. Za sve pridošlice Ivanjica ima dovoljno smeštajnih kapaciteta. „Nušićijada“ prodaje kapacitete ne samo u Ivanjici već i u okolini. Oni u samom gradu bukiraju se već početkom godine, ali do kraja avgusta popunjeni su i oni na 50 km od Ivanjice, u Guči, Lučanima, Arilju i Požegi, pa čak i Čačku - obavestio je Miloje Ostojić.

Težište turističke ponude Pećinaca na novim interaktivnim sadržajima

ećinačka opština, dobitnik nagrade Izuzetna destinacija Evrope - EDEN Srbija za wellness i spa turizam - za 2019. godinu, ostvarenu u saradnji sa JP Vojvodinašume na projektu Šumski welness, akcenat za tekuću godinu stavlja na ovu jednodnevnu turističku rutu na Obedskoj bari, ali i na nove interaktivne sadržaje na već poznatim turističkim lokalitetima i na sve popularnije opštinske turističke manifestacije. - Dodatni sadržaji poput Arheološke radionice u Kupinovu i električnog mini busa „Zeleni zmaj“ pokazale su se kao izuzetno atraktivne, posebno za naše najmlađe posetioce, pa smo na našim lokalitetima uveli dodatne edukativne i zabavne interaktivne sadržaje. U Aksentijevom kućerku u Ogaru, pored već postojećeg dečjeg igrališta i učionice na otvorenom, uveli smo čak tri nova sadržaja: igru „Vruće-hladno“ u kojoj naši najmlađi posetioci imaju zadatak da najpre pronađu delove, a potom i slože slagalicu sa oslikanim Aksentijevim kućerkom. Najmlađi od ove godine imaju priliku i da se kroz pravljenje čardaka od čokanja i igranjem sa loptom krpenjačom upoznaju sa igrama njihovih vršnjaka iz prošlih vremena. Uvereni smo da će i novi sadržaji u narednom periodu pobuditi interesovanje naših posetilaca i značajno obogatiti našu turističku ponudu - rekla je direktorica Turističke organizacije opštine Pećinci, gospođa Ljubica Bošković. Ona se posebno osvrnula na promociju turističkih manifestacija, koje iz godine u godinu postaju sve značajniji segment pećinačke turističke ponude. - Manifestacioni turizam je poslednjih godina u ekspanziji, a opština Pećinci na tom polju zaista ima šta da ponudi. Naše najznačajnije turističke manifestacije su - „Likovna kolonija“ u Kupinovu, „Gibanicijada“ u Ašanji, „Regata Majke Angeline“ u Kupinovu, „Kupinik - Dani zmajeva“ u Kupinovu, „Kurzovina fest“ u Ogaru, „Svinjarsko povečerje“ u Donjem Tovarniku“... Interesovanje posetilaca ovih i drugih manifestacija daje nam razloga da verujemo da će naše manifestacije u narednom periodu privlačiti sve više posetilaca - izjavila je Bošković. I predsednik pećinačke opštine, mr Željko Trbović, ponosan na rezultate koji su poslednjih godina ostvareni na polju razvoja turizma, daje punu podršku ovoj grani privrede: - Turizam je jedan od tri strateška pravca razvoja naše opštine. Iako do pre samo nekoliko godina u potpunosti zapostavljen, turizam je u prethodnom periodu u značajnoj ekspanziji u našoj opštini. Obnovili smo i uredili najznačajnije turističke lokalitete poput Etno kuće Putnik u Kupinovu, Aksentijevog kućerka u Ogaru i Svinjarske kolebe u Donjem Tovarniku, a napravili smo i značajne korake ka obnovi poslednje prestonice srpske srednjovekovne države - srednjovekovne tvrđave Kupinik. Iako su rezultati vidljivi, mi ćemo i u narednom periodu ulagati u razvoj turizma. Sledeći korak ka bogatijoj turističkoj ponudi biće razvoj zdravstvenog i banjskog turizma, za koji opština Pećinci poseduje izuzetne potencijale u vidu geotermalnih voda, koje intenzivno predstavljamo potencijalnim investitorima na svim domaćim, ali i stranim sajmovima privrede na kojima naša opština učestvuje -

Zapažen nastup na Sajmu turizma u Beogradu

Sedište Turističke organizacije u Kupinovu

Sve veće interesovanje turista za tvrđavu Kupinik poručio je Trbović, i naglasio da je uveren da će poput industrije i poljoprivrede, i turizam biti privredna grana na koju će svi u opštini Pećinci moći da budu ponosni.

Šumski wellness - Shinrin Yoku

Ivana Lozjanin

edinstven stav Svetske zdravstvene organizacije govori u prilog preventivnom delovanju na aspekat fizičkog, mentalnog, emocionalnog, socijalnog zdravlja i zdravlja zajednice, kao elementarnoj polaznici u očuvanju zdravlja. Promene u spoljnoj sredini ili samoinicirane unutrašnje promene iznad određenog nivoa i dužine trajanja ugrožavaju ravnotežu i funkcionisanje organizma, dovode do bolesti. Jedan od prirodnih odgovora na sprečavanje pogubnog uticaja

spoljnih i unutrašnjih faktora rizika (stres, zračenja, zagađenja) na zdravlje je šumski wellness - Shinrin Yoku (kupanje u šumskom vazduhu). Na ovu, sve aktuelniju temu, više informacija dobijama od Ivane Lozjanin, master inženjera šumarstva, Samostalnog referenta za zaštitu prirode i životne sredine u Šumskom gazdinstvu Sremska Mitrovica, pri JP Vojvodinašume. Pre priče o šumskom welnesu u Specijalnom rezervatu prirode „Obedska bara“ (OB), čiji je upravljač JP Vojvodina-

šume, iznela je podatak da je ovo područje površine 9820 ha zaštićeno još davne 1874. od strane Austrougarske, kao i da je šuma Debela gora jedna od najstarijih u Evropi. - Šumski wellness - Shinrin Yoku je vid šumske šetnje sa elementima šumske medicine, vodeći svetski trend u wellnes i medikal SPA i zdravstvenom turizmu. Šuma je lekovita. Boravak u šumi obogaćen šumskim wellness-om je preventivna metoda koja u velikoj meri sprečava nastanak poremećaja i doprinosi prevenciji bolesti (ili poremećaju), pomaže kod stimulisanja imunog sistema, smanjenja krvnog pritiska, bolje kontrole stresa, poboljšanja raspoloženja, povećanja sposobnosti koncentracije i kognitivnih sposobnosti, kod dece sa poremećajem pažnje, ubrzan oporavak nakon operacije ili bolesti, bolji san i dr. Šumska medicina je poslednjih decenija prepoznata kao inovativna grana preventivne medicine i osnova za programe zdravstvenog turizma. Shinrin Yoku ili kupanje u šumskom vazduhu kao osnovni program šumske medicine pripada oblasti komplementarne medicine, aromaterapije i predstavlja preventivne i pomoćne terapijske metode izlaganja aromatičnim molekulima drveća šume koji imaju višestruko pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i kvalitet života.

(kupanje u šumskom vazduhu)

Shinrin Yoku deo je tradicije zdravih životnih stilova Japana, a od 1981., sa naučnim dokazom o pozitivnom uticaju na psihičko i fizičko zdravlje ljudi, prihvaćena u Koreji, Finskoj, Irskoj i drugim zemljama. Ova vrsta medicine deo je zdravstvenog sistema Japana. Gospođa Lozjanin nas je sa ovom upoznala i sa hronološkim sledom događaja vezanih za šumsku medicinu na Obedskoj bari: - na stazama šume Debela gora, održane su prve zvanične šumske terapijske šetnje na području Srbije, po ugledu na američku i japansku školu šumske medicine - u okviru I međunarodne šumarske

studentske konferencije (FIFSEC, 2015), u organizaciji Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Studentske asocijacije Šumarskog fakulteta; Simpozijum šumske medicine (2016), u organizaciji Medical Spa Asocijacije Beograd - teoretski i praktično Amos M. Clifford, osnivač američkog Udruženja vodiča i programa terapije prirodom i šumama (Association of Nature and Forest Therapy Guides and Programs) je održao obuku za medijatora šumske medicine - šumski vodič (Mediator of Forest medicine - Forest guide). Od tada se na OB uvodi program Šumske medicine; - 07.09.2019. obeležen je Svetski dan

šumske medicine na području SRP ,,Obedska bara“; - Od 2019. OB je na mapi Nature&Forest terapy kao jedna od 26 destinacija na svetu; - 27.09.2019. održana je svečana ceremonija dodele nagrada Izuzetne destinacije Evrope-EDEN Srbija za wellness i spa turizam. JP Vojvodinašume sa projektom Šumski velnes na OB je u saradnji sa Opštinom Pećinci, učestvovali su na konkursu i osvojili drugo mesto kao Prateća destinacija. Od 2016. u jednoj od najstarijih šuma na prostoru Evrope, Debela gora na OB, upravljač sprovodi program šumske medicine. Tročasovni program prilagođen je svim starosnim grupama. Šetnja šumom Debela gora ne zahteva nikakvu posebnu fizičku pripremu, ali zahteva odgovarajuću terensku obuću i odeću. U program, koji se sprovodi od aprila do oktobra, a podrazumeva boravak u zaštićenom području SRP „Obedska bara“ uz kratko upoznavanje sa rezervatom, njegovim istorijatom i bogatstvom biodiverziteta, vožnju čamcima preko Krstonošića okna do lokaliteta Debela gora, odakle počinje šetnja kroz šumu, uključena su dva sertifikovana vodiča. U toku je realizacija na izgradnji šumskog kompleksa sa tradicionalnim objekatima u kojima se planira završna ceremonija šumske terapije.

Muzička škola Josif Marinković u Vršcu dostojna imena velikana

vogodišnji laureat uglednog priznanja kvaliteta vaspitno-obrazovnih ustanova - Velike zlatne medalje XV Međunarodnog sajma obrazovanja „Putokazi“ Novosadskog sajma, u kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja, bila je Muzička osnovna škola „Josif Marinković“ Vršac. Vrhunsko priznanje - Diplomu sa posebnim priznanjem za uvođenje savremenih tehnologija u obrazovnju dobila je gospođa Tatjana Mrđa, profesorica solfeđa, vođa hora i direktorica ove škole. Muzička škola iz Vršca, koja nosi ime po velikanu srpske muzičke umetnosti, kompozitoru, horovođi, muzičkom pedagogu i publicisti Josifu Marinkoviću (1851 - 1931), osnovana je 1938. i radila je do 1955. kada je ugašena. Godine 1998. ponovo počinje sa radom sa 61 učenikom sa pet odseka, da bi 2008. na konto broja od 300 učenika, koji su pravili velike rezultate (prvo mesto na Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije i Crne Gore i dr) Pokrajinski sekretarijat i Ministarstvo Republike Srbije usvojili su zahtev za otvaranjem srednje muzičke škole 2008. i džez odseka 2012. godine. - Ponosni smo što su naši đaci sa džez odseka bili ili su sada studenti Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu, Gracu, Amsterdamu, Beču... Vršac je i riznica horskog pevanja sa tradicijom od 1885. godine kada je osnovano jevrejsko sinagogalno-pevačko društvo. I danas u gradu deluje više horskih drušava dok je MŠ poslednjih godina postala epicentar svih kulturnih dešavanja u Vršcu. Ne postoji na nedeljnom nivou događaj u gradu na koji učenici ove škole nisu pozvani, bilo da se radi o horskom, instrumentalnom ili džez nastupu. Protokol o saradnji MŠ sa Narodnom bibliotekom Srbije pružio je izuzetnu čast da nastupimo na otvaranju XIII stručno-naučnog skupa „BIBLIOnet 2019”. Nastupali smo u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić”; u Zadužbini Ilije M. Kolarca; u Sava centru smo bili učesnici velikog projekta „Carmina burana“ Karl Orfa; nastupali u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ i Sinagogi. Za nas je mnogo

dana učenici imaju po tri nastubitno prepoznavanje i uvažapa, a onda sledi i nedelju-dve vanje potrebe drugih, pa smo dana pauze. Odličnim potezom 2011. godini bili u organizaciji kvalifikuje inicijativu NarodPrvog horskog evropskog innog pozorišta „Sterija“, gde kluzivnog festivala „Hearts in učenici muzičke škole u dane Harmony“, održanog u Novom pozorišnog festivala „Vršačka Sadu sa idejom da se u inklupozorišna jesen“ učestvuju kao zivnim horskim radionicama volonteri, potpuno upućeni u spoje osobe sa invaliditetom i sva prateća dešavanja, a kao osobe bez invaliditeta. Svojim nagradu mogu da odgledaju nastupima želimo da publici, sve predstave i budu aktivni na visokoakademski, ali i prijemčiv način, prenesemo naš Priznanje profesorici deo ovako velikog kulturnog Tatjani Mrđa zbivanja, kao oblik inerdiscidoživljaj kompozicije koju izvodimo. Radimo ozbiljne aranžmane plinarnog vaspitanja. Iznenađena nagradom, što u ime škole, koji i pored svih obrada čuvaju svoju vredšto u svoje ime, direktorica je naglasila da nost - rekla je gospođa Tatjana Mrđa. MŠ „Josif Marinković“ ima 60 zapo- im predstoji još predaniji rad na započeslenih i oko 400 učenika. Danas učenici tom, ali i plan za osnivanje novog odeseka upisuju jedan od osam odseka: klavirski, za muzičku produkciju, za šta imaju pogudački, trzački, duvački, džez odsek, har- dršku Centra Milenijum, kada su tehničmonika, solo pevanje i udaraljke. ki kapaciteti u pitanju, ljude dobre volje, Učešće u kulturnom miljeu grada i šire, odlične tonce, koji su 16 godinu profesiodirektorica smatra pozitivnim trendovima, nalno aktivni na „Jazz Tronic“, međunarkao i priznanje njihovom radu od strane dnom festivalu koji se održava u njihvom lokalne samouprave od koje stiže i ogro- gradu, a na kojem je muzička škola svake mna podrška. Ističe da u svemu tome ne- godine domaćin i ima svoje veče gde nadostaje sinhronizitet događaja, pa jednog stupaju njeni sadašnji i bivši đaci.

Hor Muzičke škole J. Marinković oduševljava

Sve vinske manifestacije vinskog Grada Vršca

rščani na sebi uvek svojstven način, otmeno i sa merom, mada se radi o vinu, animiraju posetioce na svakoj manifestaciji ili prezentaciji na kojoj učestvuju, pozivajući ih na svoje tri vinske manifestacije, koje iako posvećene dionizijskom napitku, svaka ima svoj specifični sadržaj. Samo nedelju dana po okončanju beogradskog Sajma turizma na kome se prilikom promocije uz vinsku zdravicu najpoznatijeg vršačkog vinara, Velikog majstora vinskog viteškog rda Sv. Teodor, gospodina Nikole Cuculja (Vinarija VINIK), na štandu Vrščana točilo vino sa obronaka Vršačkog brega, a sve to uz banatske tamburaše, u subotu, 29. februara, Vinsko selo Gudurica je bilo domaćin Dana mladih vina. Mesto događanja je bio Dom kulture, gde se predstavilo petnaest vinarija sa ovog područja. - Dani mladih vina je mala vinska smotra, ali ne manje značajna za Vršac, vinare i ovaj vinski region. Za ovu manifestaciju, koja u poslednje vreme uzima sve više maha, zainteresovano je sve više turista. Gudurički vinari putem ovog događaja pokušavaju da se predstave, da predstave svoje proizvode i malo više skrenu pažnju na njihovo jedinstveno selo. Jer, za vreme jedne posete Vršcu turista može da se poseti dve - tri vinarije. Da bi upoznao ostale, mora da se vrati nekoliko puta, degustira vina i proba neke od specijaliteta nadaleko čuvene banatske gastronomije - istakla je direktorica TO Vršac, gospođa Tatjana Palkovač. Redovnim pratiocima vršačkih vinskih manifestacije nisu promakle novine, pre svega vezane za XV VinoFest, koji će ove godine biti izmešten iz svečane sale Ho-

tela „Srbija“ na otvoren prostor, što je i glavni razlog pomeranja događaja, koji će biti održan od 08 - 10. maja. Pokazalo se da je za svih ovih godina festival nadrastao prostor u kojem je startovao, a koji je mogao da primi do 60 vinarija. Po rečima direktorice, na ovaj način VinoFest, festival koji ima sve više pristalica, kako u redovima izlagača, tako i publike, moći će da primi sve zainteresovane iz zemlje, regiona i šire. - Ove godine na VinoFest-u očekujemo preko 80 vinarija sa preko 400 vrsta vina. VinoFest nije interesantan samo za domaću publiku, koja dolazi u Vršac putevima vina, već i strancima, pogotovo turistima iz Rumunije koji često borave u Vršcu i koji vole naše proizvode. Svake godine naši vinari izlažu na njihovom sajmu vina, a rumunski vinari dolaze na naš sajam vina i na taj način pokušavamo i regionalno da podignemo destinaciju i obezbedimo turiste kada je u pitanju ovaj proizvod - objasnila je gospođa Palkovač. Izlišno je predstavljati najčuvenije vršačke Dane berbe grožđa - Grožđebal, koji će biti održan po 63. put od 17 - 20. septembra. Domaćini očekuju posetu od blizu 150 hiljada turista, a TO Vršac je nastupima na sajmovima turizma u Beču i Ljubljani već započeo kampanju povodom ove manifestacije. U narednom periodu, TO Vršac će nastupiti u okviru Dana Vojvodine, koju godinama unazad, u zemlji i regionu, uspešno sprovodi TO Vojvodina, i osim vinskih manifestacija promovisati čitavu destinaciju, pa i region. Direktorica ističe da ima mesta optimizmu daljem napretku vinarstva i s njim povezanog vinskog turizma. Obnavljanjem Vršačkih

Tatjana Palkovač

Nikola Cuculj vinograda, poznatih i priznatih u bivšoj Jugoslaviji i pod tim imenom i u čitavom svetu, kao i nove linije vina Vinarije „Drašković“ Vrščani veruju da su turbulentna vremena, presudna za ovu branšu, iza njih.

- Važno je što imamo poznatog vlasnika i čoveka koji ulaže u vinograde, koji želi da postojeću proizvodnju podigne na viši nivo. To nije značajno samo za tu vinariju, nego i manje vinarije, koje će uz njenu pomoć uspeti da se pozicioniraju i u regionu i šire - dodaje direktorica. Planovi Vrščana, prvog vinskog grada, i za sada jedinog u zemlji, sa tri ozbiljne vinske manifestacije idu dalje. Za početak, adaptacijom starog podruma „Helvecija“ u vlasništu kompanije Swisslion gospodina Draškovića, u turistički vinski kompleks, predviđen je i muzejski prostor sa postavkom koja će delimično pokazati istoriju vinskog Vršca. Po rečima direktorice Palkovač, to je nedovoljno i već u skorije vreme, kako jednom vinskom regionu kakav je vršački dolikuje, u planu je osposobljavanje adekvatnog prostora i formiranje reprezentativne i celovite zbirke o istoriji vina i vinske kulture Vršca i okoline.

Laureati prethodnog VinoFesta

Alpha travel otkriva Srbiju turistima iz Mađarske

Danko Deneš

što nažalost u EU ili nema ili je jako skupa. Zato je zadovoljstvo nas kao domaćina na tim turama, i naših gostiju, da možemo uživati u degustaciji prave domaće hrane uz priču, muziku i sve ono što prati ovakve aranžmane - objasnio je gospodin Deneš, dodavši da mađarski turisti takođe vole vojvođanske manifestacije čiji su česti gosti, iako imaju sijaset vrhunskih u svojoj zemlji. Ali, kažu da je kod nas atmosfera opuštenija, više domaćinska, idealna za provod po njihovoj meri.

tenzitetom nastavi, gospodin Deneš kaže da će biti jako zadovoljan. Akcenat razvoja ove agencije, u budućnosti ići će i u suprotnom smeru, iz Srbije prema Mađarskoj. Srpski turisti su dobro upoznati što preko organizovanih grupnih jednodnevnih izleta u mađarske banje situirane u blizini granice sa Srbijom, što preko individualnih poseta u Segedin, Budimpeštu i druge gradove. Želeći da srpski turisti upoznaju „pravu“ Mađarsku, planiraju se ture upoznavanja sa mađarskim

utnička agencija Alpha travel SEE DOO iz Subotice, vlasnika Danka Deneša, osnovana decembra 2016. godine, od 2017. godine aktivno se bavi receptivim turizmom, odnosno dovođenjem turista iz Mađarske u Srbiju, pre svega Vojvodinu. - Najpopularniji aranžmani do sada bili su oni vezani za salaše i ruralni turizam uopšte. Ove godine fokus smo usmerili ka Beogradu i Zlatiboru. Ali planiramo da ponudu proširimo na Srbiju do Kopaonika, uz prisustvo predstavnika naše agencije u tom zimskom centru, koji bi dočekivao mađarske turiste kako bi im olakšao sporazumevanje i omogućio ugodniji boravak i nadam se da ćemo u tome uspeti - rekao je gospodin Deneš. Gospodin Deneš kaže da Srbija ima mnogo toga da ponudi, i da mađarski turisti rado posećuju našu zemlju. Najtraženije su gastro ture, posete salašima, restoranima domaće hrane, i sve češće vinarijama, koje su poslednjih godina u žiži interesovanja. Zato će fokus razvoja Agencije Alpha travel u narednom periodu biti na povezivanju gastro i etno tura od Vojvodine sa drugim delovima Srbije, radi formiranja kompletne slike o raznovrsnoj i bogatoj ponudi naše zemlje. - Jedna od osnovnih stvari kada je gastro priča u pitanju je da u Srbiji još uvek ima bio-proizvoda, hrane organskog porekla,

Vojvođanski salaši najinteresantniji mađarskim turistima - Ni sa jednog tržišta sa kojim smo radili nismo imali takav feedback kao od mađarskih turista, koji su u najkraćem vremenskom periodu provedenom u Srbiji konstatovali da se osećaju kao da su kod kuće. To se ponavlja svaki put, već prvog dana. Jednostavno im je lepo - objašnjava naš sagovornik. Što putem marketinga, promocija, ali najviše po preporuci onih koji su bili na nekoj od ovih tura, sve je više onih koji su zainteresovani da krenu na ovakva putovanja po Srbiji. Promet broja turista se svake godine povećava i ako se ovim in-

vinskih regionima, pre svega regijom Tokaj iz kojeg dolazi čuveni Tokajac - „Vino kraljeva, kralj vina“, što je samo jedna od 22 zvanične vinske regije u Mađarskoj. Tu su još i regije Kunšag, Čongrad i Hajos-Baja, Eger, Vilanj, Seksard i druge, više i manje poznate, ali u kojima se proizvode svetski poznata vina, vina sa tradicijom. Gospodin Deneš ističe da oko Blatnog jezera odnosno Balatona, najvećeg srednjoevropskog jezera, takođe ima brojnih sadržaja koji otkrivaju jednu drugačiju Mađarsku, ali ne manje zanimljivu i atraktivnu.

Uloga turizma u razvoju vinske scene Banata i Vojvodine

kalendar vinskih manifestacija, uz čuveni vršački „Grožđebal“, „Berbanske dane“ na Paliću, „Župsku berbu“, beogradski „VinoFest“ i „VinoFest“ u Vršcu, „Pudarske dane“ u Irigu, Karlovačku berbu grožđa..., od ove godine upisao se i „Internacionalni banatski festival vina“ u Zrenjaninu, nastavak višegodišnje vinske priče pod nazivom „Najbolje vino Banata“, u okviru kojeg je pored takmičenja u izboru najboljeg belog, roze, crvenog, desertnog i šiler vina, organizovana prodajno-promotivna izložba lokalnih proizvoda, stručna predavanja, uz prigodan kulturno-umetnički program. Vinski putevi jedan su od najpopularnijih načina obilaska vinarija i upoznavanja vinske scene jedne zemlje. Jedan od devet vinskih puteva u Srbiji, Južno-banatski put vina ili Put vina Vršac, odnosi se na mesto gde se dodiruju Vršačke planine i blaga banatska ravnica, koji je u antičkom Rimu, Ugarskoj, potom u Jugoslaviji, uživao poseban status kada je vinogradarstvo u pitanju. Put vina Potisja obuhvata vinogradarski teren istočne Bačke i zapadnog Banata i prostire se na severu od Kanjiže do ušća Tise, obuhvatajući banatska mesta Novi Bečej, Žabalj, Zrenjanin i Titel. Vinski put na području Zrenjanina postoji celu deceniju, ali je do sada nedovoljno eksponiran u turističkom smislu. Vinski turizam ili „put vina“ je jedna od grana turizma u kojoj se turistima osmišljenim planom pruža prilika da upoznaju kulturu, tradiciju, gastronomiju i druge aspekte regije kojom putuju, a isto tako i sam proces proizvodnje vina, dugi niz godina prisutan u zapadnim evropskim zemljama, koji uključuje posetu vinogradima, vinarijama, vinskim festivalima i izložbama vina. Degustacija vina, a u nekim vinarijama i samo učešće u berbi ili procesu proizvodnje, neretko su i presudni za odluku o poseti određenoj vinariji. - Poseban je doživljaj poseta vinogradu i degustacija vina u vinskom podrumu u kojem odležava vino u hrastovim buradima, ali vinski turizam je mnogo više od obi-

laženja vinarija. To je potencijal koji kod nas još uvek nije zaživeo u dovoljnoj meri - istakla je govoreći na ovu temu dr Nataša Pavlović, direktorica Turističke organizacije Vojvodine (TOV), dodajući da je dodatna vrednost ono što turisti odlučuju da odaberu baš tu, a ne neku drugu odrednicu. Važna komponenta koju mora da zadovoljni svaka vinarija, osim kvalitetne ponude vina je njena estetika. Ako se tome doda konzuZajedno u promociji vinskog turizma miranje različitih lokalnih specijaliteta stvoren je uslov za željeni efekat - stvaranje posebnog doživljaja. Takva putovanja su idealna i sa aspekta edukacije, jer se turistima pružaju znanja ne samo o vinu i gastronomiji, već i o kulturno-istorijskim znamenitostima kraja, prirodnim resursima... - Turizam ima multiplikativni efekat i putem turizma mogu da se ostvare dodatni prihodi. Kada je turizam Vojvodine u pitanju najviši profit ostvaruje se kroz poVinski vitezovi upotpunili promociju ljoprivrednu proizvodnju. Godine u Zrenjaninu 2007. TOV je učinio prvi pokušaj u predstavljanju vinske ponude Vojvodine. Registrovali smo 35 vinarija sadržajem, koji može da se odnosi na plai vinskih podruma koji su pružali uslugu sman lokalne hrane, prisustvo tamburaša, degustacije vina. U Banatu su to bile vina- obilazak nekog lokaliteta, vinskih priča, rije u vinskom rejonu Vršac i oazi „Biser- nekog specifičnog koncepta koji je poseno ostrvo“ kod Novog Bečeja, sa pričama tu učinio posebnom, drugačijom, ima veći o omiljenom vinu evropskih državnika turistički promet i komercijalni efekat. - Krokanu. Danas je situacija sasvim dru- Stoga je dr Pavlović uputila poziv svima gačija. U Vojvodini se pored velikog broja da se umreže i formiraju zajedničku pomalih vinarija razvilo nekolicina velikih, nudu vezanu za vinski turizam, u koju će poznatih u regionu i šire. Danas su sve deo biti uključeni i lokalni proizvođači sira i turističke ponude rejona kojem pripadaju, suvomesnatih proizvoda, oni koji se bave jer svoje vino najbolje mogu promovisa- afirmacijom kulturnih sadržaja, koji će arti i prodati putem direktnog kontakta sa tikulisati i dizajnirati nove vrednosti date potrošačima - rekla je između ostalog dr sredine. Pavlović. Sa aspekta vinskog turizma veliki značaj Naglasila je da je stvaranje doživljaja imaju i vinski viteški redovi, vinski viteono što savremeni turista očekuje od po- zovi sa atraktivnim odorama i insignijama sete ovakvim mestima. Na osnovu brojnih viteškog reda kojem pripadaju, vrhunski obilazaka turističkih destinacija u Pokra- poznavaoci vina, zaslužni za promociju i jini, zaključak je da vinarija sa dodatnim širenje vinske kulture.

Brojnim nastupima Turistička pripremila teren za

ktivno učešće Turističke organizacije Vojvodine (TOV) na sajmovima turizma u zemlji i inostranstvu nastavljeno je već na početku 2020. godine učešćem na sajmovima u Beču, Štutgartu, Bratislavi, Ljubljani, Istanbulu, Sofiji, Beogradu i Budimpešti.

Nastupi na sajmovima turizma

Sredinom januara Turistička organizacija Vojvodine predstavila je turističku ponudu na Sajmu turizma Ferien - Messe u Beču, koji je okupio više od 800 izlagača iz 70 zemalja sveta. Na štandu Privredne komore Vojvodine i Privredne komore Srbije predstavili su se mnogobrojni izlagači iz cele Srbije. Najveće interesovanje posetilaca je zabeleženo za kulturno nasleđe Vojvodine. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku Vojvodinu je u 2019. godini posetilo 7.282 posetioca iz Austrije, dok je broj noćenja iz ove zemlje iznosio 14.351, što je za 2% više u odnosu na 2018. godinu. Sajam u Štutgartu - CMT Stuttgart, održan takođe sredinom januara, bio je prilika da TOV na zajedničkom štandu sa Turističkom organizacijom Srbije (TOS) održi mnogobrojne sastanke sa inostranim turoperatorima i turističkim agencijama. Ovaj sajam je jedan od najvećih i najposećenijih sajmova u Nemačkoj, uz posetu od 250.000 ljudi. Ove godine se predstavilo preko 2.200 izlagača iz 360 regija i gradova. Posetiocima štanda TOV posebno je privukla pažnju vojvođanska ponuda aktivnog odmora, biciklističke rute, kao i gastronomska ponuda. Za proteklu godinu Vojvodina beleži porast turista iz Nemačke u iznosu od 7% (16625), dok porast broja noćenja iz ove zemlje iznosi 11% (37233 noćenja). Posetioci iz Nemačke se nalaze na petom mestu po broju dolazaka u Vojvodinu. TOV, zajedno, sa Turističkom organizacijom Beograda i ove godine je organizovala promotivni nastup na najvećem Međunarodnom sajmu turizma u Slovačkoj „ITF SLOVAKIATOUR 2020“. U saradnji sa ostalim TO iz Srbije, na ovom sajmu, uspešno su predstavljeni turistič-

Sa Vojvođanske večeri u Ambasadi Srbije u Budimpešti ki potencijali naše zemlje. Mnogobrojni gosti iz medija, turističke industrije, kao i diplomatskog kora, uživali su u bogatoj postavci turističkih i kulturnih vrednosti Vojvodine i Srbije, kao i u čuvenoj gastronomskoj ponudi iz naših krajeva. Na konferenciji za medije, koja je održana u okviru nastupa, najavljena je dalja uspešna saradnja na projektima koji doprinose promociji turističkih vrednosti, kao i materijalne i nematerijalne kulturne baštine dva prijateljska naroda. Najveće interesovanje slovačkih turista je upravo za kratke odmore, aktivni odmor, festivale, koncerte, razmenu kulturne baštine. Broj dolazaka turista iz Slovačke u 2019. iznosi 5.176, što je porast od 6,3% u odnosu na 2018., dok je zabeležen broj noćenja 10.280, što je porast od 9,8% u odnosu na 2018. godinu. Krajem januara TOV se predstavila slovenačkom tržištu, zajedno sa mnogobrojnim suizlagačima iz Vojvodine, na Međunarodnom sajmu turizma Alpe Adria u Ljubljani. Drugu godinu za redom, promocija Vojvodine bila je upotpunjena organizacijom „Vojvođanske večeri”, koja je održana u prostorijama kongresnog centra parohijskog doma Srpske pravoslavne

crkve u Ljubljani. Gostima je podeljen propagandni materijala i prikazan novi promotivni film - „Vojvodina lifestyle”. Uz muziku tamburaškog orkestra, gastronomske specijalitete, uz neposredan kontakt, prezentovano je predstavnicima medija, turističkih agencija i specijalizovanih udruženja sve ono po čemu je Vojvodina poznata i privlačna za turiste. Posetioci iz Slovenije se nalaze na četvrtom mestu po dolasku turisti u Vojvodinu.

Rekordna poseta turista iz Turske

Turističku ponudu Vojvodine TOV je predstavila i u Istanbulu, u okviru štanda TO Beograda, na Međunarodnom sajmu turizma EMITT 2020, koji je održan u periodu od 30.01-03.02.2020. godine. Za vreme trajanja sajma su održani mnogobrojni poslovni sastanci sa predstavnicima turističke industrije. Posetioci sajma su naročito bili zainteresovani za vojvođanske salaše i posetu Fruškoj gori. Takođe postoji veliko interesovanje posetilaca za izlete po Vojvodini, u kombinaciji sa posetom Beogradu. Turska predstavlja značajno turističko tržište za Vojvodinu. U 2019. zabeležen je rekordan porast posetilaca iz Turske, u iznosu od rekordnih

organizacija Vojvodine dolazak turista 41%, dok je broj noćenjenja povećan u iznosu od 27,7%. Na zajedničkom štandu, pod okriljem TOS-a, u februaru TOV predstavila je turističku ponudu na Međunarodnom sajmu turizma HOLIDAY & SPA EXPO2020, koji je održan u Sofiji. Turističkim agencijama i posetiocima prezentovana je ponuda aktivnog, kulturnog, vinskog, gastronomskog i etno turizma, kao i nova brošura Vojvodina za mlade. Porast dolazaka posetilaca iz Bugarske u 2019. iznosio je 15,3%, dok je broj noćenja porastao za 18,6%, u odnosu na 2018. Turistička organizacija Vojvodine je tradicionalno nastupila na 42. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Za vreme trajanja sajma posetioci su pored promotivnih materijala u vidu brošura i flajera imali priliku da prisustvuju i nekoj od zanimljivih prezentacija Vojvodine, na bini štanda TOV. U okviru sajma je predstavljena broušura „Turistički vodič-tematske rute Potiskog regiona”, koja je rađena u okviru projekta IDENTIS. U saradnji sa PKV i Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam TOV je nastupila na 43. Međunarodnom sajmu turizma UTAZAS 2020 koji je održan u februaru u Budimpešti. Turističku ponudu na zajedničkom štandu predstavilo je 35 turističkih i ugostiteljskih preduzeća. Posetioci su veoma zainteresovani za posetu Vojvodini, a o tome govori i zvanična statistika Republičkog zavoda za statistiku, gde se posetioci iz Mađarske nalaze na trećem mestu po broju dolazaka u Vojvodinu. Naime Vojvodinu je u 2019. posetilo 39.253 posetilaca iz Mađarske što je za 5,2% više nego u 2018. U Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti 28.02.2020. je održano Vojvođansko veče, gde su prisutni imali priliku da degustiraju vojvođanska vina i tradicionalne vojvođanske specijalitete.

Projektima do bolje saradnje u regionu

Savremeni turista ne poznaje granice, on traži atraktivan turistički proizvod. TOV je prepoznala značaj saradnje i objedinjavanja turističke ponude sa zemljama u okru-

ženju. U saradnji sa zemljama u okruženju i pod pokroviteljstvom EU, TOV učestvuje u realizaciji projekata prekogranične saradnje. U oktobru 2019. je završen projekat ViCTour, koji je realizovan u saradnji sa Vukovarsko-srijemskom županijom, Turističkom zajednicom Vukovarsko-srijemske županije, Fondom za Evropske poslove iz Novog Sada i Ekonomskim fakultetom iz Subotice. Ovaj projekat je unapredio turističku ponudu Srema sa srpske strane i Srijema sa hrvatske strane, urađen je Marketing plan, hologrami, uvećana i virtuelna realnost, interaktivni totemi, multimedijalni vodič, elektronska knjiga, promotivni film i edukacije ključnih stejk holdera u području Srema. U toku je realizacija projekta IDENTIS, gde je TO Vojvodine vodeći partner. Projekat se realizuje sa Čongrad županijom

Dr Nataša Pavlović prezentovala je projekat IDENTIS na Sajmu u Beogradu iz Mađarske, a glavni cilj projekta će biti unapređenje turističke ponude, kulturnih i prirodnih vrednosti u području opština koje se nalaze uz reku Tisu, kako sa mađarske, tako i sa srpske strane. U okviru ovog projekta do sada su održane mnogobrojne radionice i seminari u obe države. Urađena je Strategija, koja između ostalog sadrži predloge ruta za obilazak navedenog područja, u obe države, kako bi se formirao jedinstveni turistički proizvod koji će biti prepoznatljiv na širem turističkom tržištu.

Takođe je urađena brošura „Turističi vodič - tematske rute Potiskog regiona”, koja je prezentovana na Sajmu turizma u Beogradu i Budimpešti. Ova brošura je predočena turističkim agencijama i turoperatorima i kao takva može biti polazna tačka unapređivanja turizma ovih prostora.

Intenzivna promotivna kampanja

Turistička organizacija Vojvodine u narednom periodu planira intenzivnu promotivnu kampanju, organizaciju Dana Vojvodine u zemlji i inostranstvu, promo ture za medije, ali događaj koji zauzima centralno mesto u predstojećem periodu jeste NECSTouR konferencija, koja treba da bude održana u junu u Novom Sadu. Naime, tokom 2017. godine, TOV postala je član Međunarodne mreže NECSTouR, koja predstavlja mrežu evropskih regija za konkurentni i održivi turizam, koja okuplja 30 veoma jakih i konkurentnih regija, orijentisanih na turizam u svojim akademskim organizacijama i predstavnicima održivog i odgovornog poslovanja u oblasti turizma, biznisa koji je deo mreža od 17 evropskih zemalja. Na ovogodišnjem Generalnom sastanku na Tenerifima najavljeno je pred članovima mreže da će se naredni „NECSTouR“ Strateški događaj održati u Novom Sadu, gde će domaćin biti Pokrajinska vlada i Turistička organizacija Vojvodine. Tema događaja će biti „Promoting better places to live and visit: Tourism awakening for European Capital of youth and culture” u okviru Evropske prestonice kulture 2021 i Omladinske prestonice Evrope 2019. Cilj događaja jeste da se primeni ova tema kao sredstvo u rešavanju studije slučaja: Prestonica kulture - pre, tokom i posle ovoj tematskog događaja. To uključuje promovisanje principa, primere dobre prakse na destinaciji i opširniji dijalog o kulturnom nasleđu destinacije. Pored uloge da okuplja sve članove „NECSTouR“ donosi i važne odluke u cilju najbolje budućnosti za mrežu, a sastanak je važan i za razmenu znanja i nova strateška delovanja poslovnih udruženja pod nazivom „NECSTouR 5S Matching event 1st edition“.

PROBUDI DUNAV - projekat

Novi Sad

z konkretne turističke braćaj obezbeđenih pristana je pristanište u Donjem Milanovcu, dok proizvode, obezbeđivanje, u deset opština: Apatin, Ba- je Golubac, duplirao broj kruzera i turista posebno putne infrastruknoštor (Beočin), Novi Sad, u drugoj godini od otvaranja. Generalno ture, prvi je preduslov razvoja Sremski Karlovci, Zemun, možemo da zaključimo da se od početka turizma jedne regije. Upravo se u Smederevo, Veliko Gradište, projekta broj kruzera i broj stranih turista taj poduhvat 2017. godine upustila Golubac, Donji Milanovac i na našim pristaništima povećao, i u toku Agencija za upravljanje lukama Kladovo. 2019. godine zabeleženo je 1.539 pristajaKsenija Republike Srbije, i u saradnji sa Ra- Dok je Apatinsko prista- nja 208.644 prelazaka obale - kaže gospoHajduković zvojnim programom UN (UNDP) nište stradalo u nepogodama đa Hajduković. pokrenula projekat pod nazivom 2018 i trenutno je u rekonUređenje pristana je motiv više i za ure„PROBUDI DUNAV“. strukciji, pristanište u Novom Sadu funk- đenje infrastrukture i osmišljavanje konPočetna ideja ovog projekta odnosila cioniše već dugi niz godina i drugo je put- kretne turističke ponude, što na obalama se na obezbeđivanje razvoja kvalitetnog ničko pristanište u Srbiji, posle Beograda. najduže reke u Evropskoj uniji i druge i sigurnog domaćeg linijskog saobraćaja Posle ova ova dva grada, najpromentije najduže reke u Evropi (nakon Volge), koja i kruzinga na putničkim pristaništima na Dunavu sa ciljem promocije nautičkog turizma Gornjeg, Srednjeg i Donjeg Podunavlja Srbije, povezujući najznačajnije kulturne, istorijske, arheološke, geografske tačke u jedinstvenu celinu. Radi jačanja potencijala pristaništa, Agencija je blagovremeno uključila relevantne institucije, i otvorila dijalog sa Privrednom komorom Srbije i članicAma Grupacije za nautičku privredu i turizam. Ksenija Hajduković iz Agencije za upravljanje lukama je objasnila da je u prvoj fazi projekta uključeno šest opština na istoku naše zemlje, a koje se nalaze na obali Dunava: Smederevo, Golubac, Veliko Gradište, Kostolac, Donji Milanovac i Kladovo. U drugu fazu projekta uključeni su lokaliteti na severu naše zemlje. Buduća slika Dunava, kao međunarodnog vodnog puta na celoj dužini toka kroz Republiku Srbiju, imaće deset, za rečni saoLuka Apatin

Agencije za upravljanje lukama

Luka Beograd protiče kroz našu zemlju u dižini od 588 km - od Bezdana do Timoka, potkrepljeno je prebogatim nalazima iz prošlosti. Po ulasku u Srbiju na njegovim obalama nalazi se sedam utvrđenja: Petrovaradinska tvrđava, Kalemegdan, Smederevska tvrđava, Golubac, Tvrđava Ram kod Velikog Gradišta, Golubački grad, Fetislam kod Kladova i Diana podignuta krajem I veka za vladavine cara Trajana, u mestu Karataš, ispod hidroelektrane Đerdap I. Po zamislima autora projekta „PROBUDI DUNAV“ odnosi se to i na afirmaciju vinskih Sremskih Karlovaca i Banoštora,

te pozicioniranje Fruške gore na mapi evropski značajnih vinskih destinacija; popularizaciju rimskog grada i vojnog logora Viminacijuma koji se prostore na preko 450 hektara šire gradske i 220 hektara uže gradske teritorije, dovođenje većeg broja turista mogao bi da skrene fokus svetske kulturno-istorijske scene na ovaj jedinstveni lokalitet; Trajanovu tablu (Tabula Traiana), na najnepristupačnijem delu Тrајаnоvоg dunаvskоg putа - Via Traiana, na desetak kilometara uzvоdnо od Tekije; ostatke dve drevne civilizacije, najstarije evropske (možda i svetske) - Lepenskog

Zalazak sunca na Dunavu

vira i nešto mlađe raskošne kulture Vinče kultna mesta ne samo srpske, već i svetske kulturne baštine. U skladu sa gore navedenim Ksenija Hajduković dodaje: - Na ovaj način smo želeli da turističkoj javnosti skrenemo pažnju na brojne mogućnosti koje pristani (marine) mogu da pruže turistima, kao razvojnu šansu vodnog putničkog saobraćaja u Srbiji. Nautiku i pristaništa povezuemo sa idealnim odmorom, nesvakidašnjom avanturom i hedonizmom. Nautika je za zaljubljeniku u vode i način života, mogućnost da se sa vode uživa u najlepšim pejzažima i raznovrsnim tematskim turama. Ovaj projekat koji možemo nazvati svojevrsnim „Muzejom na Dunavu“, predstavlja jedno krstarenje kroz neverovatan mozaik istorije i prvih civilizacija, jezika i ljudskih ostvarenja i čudesnih dela prirode. Želeli smo da na ovaj način, turističkim organizacijama, agencijama, turističkoj privredi, poručimo - PROBUDIMO DUNAV, i predstavimo svetu ovu najveličanstveniju evropsku reku na čijim se obalama nalazi klica evropske civilizacije. Ovaj projekat smo promovisali na sajmovima turizma u Beču, Beogradu i Budimpešti. Budući da ovo nije konkretna turistička ponuda, nego stvaranje uslova za pristajanje brodova, kruzera, možemo reći da su posetioci svih ovih sajmova, koji nisu ni bili svesni svega onoga što Dunav nudi, bili izuzetno zainteresovani, što smatramo još jednim korakom u BUĐENJU DUNAVA.

Vinski turizam Srbije kroz istoriju

Mr Mirjana Maksimović

druženje „Žene i vino“, sa sedištem u Novom Sadu, je svojevrsni regrutni centar za ljubiteljke vina, ravnopravnih članica vinskog kluba, bilo da je reč o profesionalnim ili profanim motivima. Osmišljen od strane Mirjane Maksimović, magistra naučne oblasti menadžment, studenta doktorskih studija na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Novi Sad, predsednice Udruženja „Žene i vino“, koja je ovim projektom objedinila svoja vinska znanja i iskustvo, u želji da upotpuni ovaj segment turizma koji se do 2012. godine i formiranja udruženja, nalazio u eksperimentalnoj fazi. Carigradski vinski drum Najkompleksniji projekat mr Mirjane Maksimović, u okviru Udruženja „Žane i vino“ koje ima za cilj da učestvovanje žena u vinskom biznisu što više istakne prisustvom u medijskom prostoru, organizacijom skupova, edukacija, vinskih tura, degustacija u cilju širenja vinske kulture uopšte, nedvosmisleno je „Carigradski vinski drum“, ujedno i tema njene doktorske disertacije. Nazivan i Carski, Moravski, Velika džada, Carigradski vinski drum počinje Stanbol kapijom na današnjem Trgu Republike u Beogradu, a završava kod, do danas sačuvane Beogradske kapije u Istanbulu. Ovaj projekat zaživeo je početkom marta 2018. godine. Njegov specifikum je što osim puta vina, ravnopravno

prati kulturne, istorijske, arheološke, privredne i druge teme, dajući sveobuhvatnu sliku realnog prostora u datom vremenu. Pored desetina vinarija do kojih se stiže upravo ovim putem, tu je i Viminacijum, najveće arheološko nalazište u Evropi, brojne crkve i manastiri, palanke, utvrđenja, česme i izvori lekovitih voda, banje… Carigradski drum trasirali su Rimljani 33. godine i nazvali ga Via Militaris. U srednjem veku njime je vodila glavna trgovačka trasa koja je povezivala Evropu i Aziju. Ovim drumom hodile su vojske, karavani, putopisci, hodočasnici, razbojnici… Ovim putem Turci su prolazili na svom pohodu ka Evropi, a pre svih njih, Rimljani doneli prve sadnice vinove loze na stari kontinent. Većim delom ovog puta, danas prolazi autoput Beograd - Niš, deonica jednog od najznačajnijih panevropskih saobraćajnih koridora (Koridor 10), koji svojim V krakom i danas povezuje Beograd-Niš-Dimitrovgrad-Sofiju-Istambul. Povezujući Beograd (tada Singidunum) i Istanbul (tada Carigrad), drum je išao uz Dunav, kroz Grocku (Hisarluk), Smederevo (Semendra), Lozovik (Lozice) i Svilajnac (Solac) pa dalje trasom današnjeg auto puta, te se negde kod Ražnja spajao sa drugim krakom istog. Drugi krak Carigradskog druma polazio je od Beograda, preko Kolara, Vlaškog Dola, Smederevske Palanke, Lapova, Batočine, Jagodine, Ćuprije i Paraćina, gde se spajao sa prvim krakom i nastavljao

ka Nišu (Naissus), pa dalje preko Sofije do današnjeg Istambula. Ovim drumom, retko ko je putovao iz zadovoljstva. Carigradski drum ni za koga nije bio bezbedan i uvek je pretila opasnost da se ne stigne tamo gde se pošlo. Carigradskim drumom 1433. godine, putovao je i francuski putopisac Brentrandron de la Brokijer. U njegovom putopisu „Put preko mora“, ostalo je zabeleženo da su „trenutno srpska vina bolja od francuskih“. U novije vreme, ovim putnim pravcem, krećemo se često samo sa namerom da od tačke A stignemo do tačke B, ne obraćajući pritom pažnju na svu raskoš njegove burne i bogate (vinske) prošlosti. Više o aranžmanima za Carigradski vinski drum vidite na sajtu www. ženeivino.com. Vinski turizam u Srbiji Baveći se ovom temom, mr Mirjana Maksimović je došla do zanimljivog saznanja - o 120 godina postojanja vinskog turizma u Srbiji. Možda i duže, ako vinske turiste označimo kao posetioce vinograda, vinarija, vinskih festivala i drugih sličnih dešavanja, iz različitih motiva. Otežavajuća okolnost u procesu istraživanja bio je nedostatak literature, ali i periodičnog, često prekidanog razvoja ove privredne grane. Na osnovu nalaza ona konstatuje da, iako se o elementima vinskog turizma u Srbiji može govoriti i pre 1899., sa sigurnošću kao takav traje, punih 120 godina i kao i danas, bio je značajan kako za razvoj same vinarije tako i destinacije na kojoj se vinarija nalazila.

Pionirske korake u razvoju vinskog turizma Srbije učinio je knez Mihailo Obrenović. Ostalo je zabeleženo kako je 01. septembra 1864., pri povratku iz Kragujevca, stigao u Smederevo „gde je noćio, a zatim sutradan išao u berbu svog vinograda, na koju su došla sva gospoda savetnici i ostala gospoda ministri“, te da je „ceo dan proveden u najvećem veselju i zabavi“. Sledeće jeseni, „Knez Mihailo, sa svojim ministrima i drugim zvanim gostima, otišao je u Smederevo, u berbu svojih vinograda“, prenoćivši u novosagrađenom dvorcu, današnjoj Vili Obrenović. Ostala je zabeležena još samo jedna berba, iz 1867., ali kako se tom prilikom razboleo, sva je prilika da gostiju na berbi nije bilo. Spisak zvanica, koji je sastavio zastupnik dvorskog maršala, major Dragutin Franasović, 15. septembra 1882., na inicijativu kraljice Natalije Obrenović, govori o još jednoj berbi u ovim vinogradima.. Te godine, u Srbiji je registrovana prva pojava filoksere i to baš u smederevskim vinogradima, koji su među prvima pristupili i borbi protiv bolesti. S ciljem da pomogne obnovi vinograda, država je u Smederevu osnovala prvi lozni rasadnik. Koliko je vinogradastvo smatrano ozbiljnom granom privrede govori i podatak da je prilično pompezno za to vreme najavljivan i objavljivan „Prvi zemaljski javan zbor vinara i vinodelaca u Srbiji“, održan u Nišu na Svetog Trifuna i Sretenje, 01. i 02. februara 1889. (po starom kalendaru). Na zboru se diskutovalo kako povećati prihode od prodaje vina, novoj lozi kalemljenoj na američkoj podlozi zahvaljujući kojoj se Srbija polako oporavljala od filoksere, o izvozu vina na strana tržišta, načinima udruživanja vinara i mnogim drugim problemima koji su tištali tadašnje vinogradare i vinodelce. Tom prilikom održano je i prvo ocenjivanje vina u Srbiji, sa vinima

svih učesnika Zbora koji su se bavili preradom grožđa, a u pozivu je bilo istaknuto da se ponesu „jedno ili dva stakla probe svoga vina“. Na Zbor su pozvane sve zainteresovane strane, od proizvođača, preko trgovaca i gostioničara, do opštinara i državnih službenika čiji je posao vezan za poljoprivredu. Prisutan je bio i gospodin ministar Narodne privrede sa stručnim osobljem poverenog mu ministarstva. Kao jedan od pažnje vrednih ishoda ovog skupa, bile su i vinogradarske zadruge koje su se kasnije osnivale širom Srbije. Prva smederevska izložba grožđa Deset godina kasnije, u Smederevu je od 26. do 29. septembra, organizovana „Prva smederevska izložba grožđa“. Inicijativu za izložbu je dao rukovalac smederevskog loznog rasadnika, a podržali su je smederevski vinogradari i Ministarstvo narodne privrede sa povodom da se prikažu postignuti rezultati smederevskih vinogradara na obnovi vinograda na američkoj podlozi,

nakon devastacije filokserom. Prema rečima novinara koji su najavljivali događaj „uređenja obnovljenih vinograda doista su prava praktična škola za sve one koji žele pristupiti obnavljanju vinograda“. Da bi i drugi vinogradari videli rezultate i uživo čuli o novim saznanjima po pitanju obnove vinograda, organizovan je i Zbor vinogradara. Drugog dana Izložbe, pomenutom zboru prisustvovalo je oko 200 vinogradara. Tom prilikom, upriličen je izlet u vinograd kralja Aleksandra Obrenovića, od centra grada udaljen ¾ sata hoda. Goste su dočekali administrator Krunskih dobara Joca Pavlović i vinogradar Todor Nikolić, pokazali im vinograde i podrum te demonstrirali rad nove prese za grožđe. Na kraju su gosti probali vina, a pred odlazak se slikali sa domaćinima ispred Dvora. Sledećeg dana, upriličene su i posete manjim proizvođačima grožđa i vina. Ostalo je zabeleženo da je Izložba bila dobro posećena, a da je među posetiocima bilo dosta žitelja okoline Smedereva, ali i iz Beograda. Nakon ove, po sličnom scenariju, izložbe su organizovane periodično 1901, 1910, 1929, 1930, 1932, 1936. Prema izveštajima u štampi, svaka od narednih Izložbi bila je uspešnija po broju posetilaca, ali i organizacionim pitanjima. Smederevsku izložbu grožđa, 1910., posetio je i kralj Petar I Karađorđević sa princom Đorđem, u pratnji Nikole Pašića i drugih ministara. Između dva rata, „Izložba“ je upriličena oktobra 1929. Interesantno je da su gosti u Smederevo stizali brodovima, pešice, vozom i zaprežnim kolima. Država je često odobravala i do 50% popusta za voznu i brodsku kartu svim putnicima koji su išli na Izložbu, a po prvi put, 1936. godine, Turističko društvo „Putnik“ je organizovalo jednodnevni izlet iz Novog Sada i Beograda. Takođe po prvi put, pored predstavnika Vlade „Izložbu“ su posetili i francuski parlamentarci koje je primio i ugostio predsednik opštine dr Živadin Stefanović Somborac. Zanimljivo je istaći da se ulazak u izložbeni paviljon te godine po prvi put naplaćivao po ceni ulaznice od 2 dinara. Prema novinskim izveštajima, Izložba održana 1932., sa više od 10.000 posetilaca, bila je najposećenija do tada. Ovaj kratki prikaz dokumentovane istorije vinskog turizma u Srbiji osvrt je na prvi korak načinjen u pravcu rasvetljavanja ove teme, koja s pravom Srbiju stavlja u red zemalja sa vinskom tradicijom, koji je autorki, mr Mirjani Maksimović dao ideju da poslednju subotu septembra proglasi za DAN VINSKOG TURIZMA SRBIJE.

Atos fructum i Vinarija destinacije

Plantaža jabuka

Mitar Deurić

a ulazu u Malu Remetu, naselje do pre desetak godina poznato po istoimenom manastiru, od 2008. nalazi se pogon za proizvodnju jabuka Atos Fructum, a četiri godine kasnije otvorena je i Vinarija „Deurić“. Mitar Deurić, diplomirani ekonomista i vlasnik porodičnog kapitala na imanju od 150 ha, uspeo je da pomiri voćarstvo i vinogradarstvo, proizvodnju jabuka i grožđa, odnosno finalnog proizvoda vina. Prvobitna ideja uzgoja jabuka, već posle par godina imala je snažan zamah, a izvoz na tržište Rusije, i to prema trgovinskim lancima, dostizao je čak 95%. Mada su se stvari u međuvremenu promenile, a borba za ovo tržište dovela do jednog malog cenovnog rata među domaćim proizvođačima i izvozicima, Atos Fructum je pre tri godine doneo odluku da smanji prisustvo na ruskom i otvorio prostor za nova tržišta.

- Prisutni smo i angažovani na gotovo svim voćarskim sajmovima, od Madrida, Berlina, Londona, Hong Konga, Dubaia, gde smo uspeli da stupimo u kontakt sa uvoznicima voća i povrća u zemlje Skandinavije, Bliskog i Dalekog istoka. Pokazalo se da je naš kvalitet izuzetno dobar, a cene konkurentne, pogotovo kada znamo da su upravo te zemlje rigorozne kada je zdravstvena bezbednost proizvoda u pitanju. Atos Fructum je u tom segmentu možda i lider u Srbiji, i u svakoj od faza kroz koje Atos jabuka prolazi, primenjujemo stroge standarde koje propisuju GLOBALGAP i ISO22000. Ne postoji mogućnost da se u našim prouzvodima pronađu ostaci pesticida niti ičega što nije dobro za zdravlje ljudi. Prepoznati smo kao pouzdana kompanija. Krenuli smo postepeno, da bi danas učešće prodaje naše jabuke na tržištima van Rusije bilo veće od 70% - istakao je gospodin Mitar Deurić.

Deurić, činioci razvoja Fruška gora - Fruška gora je nebrušeni dijamant, situiran između dva najveća grada, dve najveće reke, pored centralnog auto-puta kroz našu zemlju. Nekako je logično bilo da slika Fruške gore, donedavno zapostavljene turističke destinacije, često nazivane „roštilj destinacijom“, „destinacijom rinfuznih vina“, poslednjih godina počinje da se menja. Zlatko Živanić na degustaciji u Ambasadi Srbije Tome je doprineo veliki u Budimpešti broj mladih, kvalitetnih vinarija i vinara koji primenjuju savre- i Vinarija „Deurić“ baštine taj potencimene tehnologije u preradi grožđa i jal koji na žalost nije do kraja iskoriproizvodnji vina, kojima je kvalitet fi- šćen, ali oseća se u svim strukturama nalnog proizvoda na prvom mestu. Sve države, od republičke pokrajinske vlato nadopunjava priroda Fruške gore, de do lokalnih samouprava da se daje prvog nacionalnog parka u Republici sve veći značaj Fruškoj gori i siguran Srbiji (1960), najveća koncentracija li- sam da ćemo u narednom periodu svi pove šume u Evropi, sa dvadesetak ma- zajedno biti na zajedničkom zadatku i nastira, od kojih su skoro svi aktivni. vinari i ugostitelji, i hotelijeri i državTo je izuzetan potencijal. Atos Fructum ne strukture i tako doprineti razvoju Fruške gore u turističku destinaciju broj jedan u Srbiji - konstatovao je naš sagovornik. U prilog njegovom optimizmu ide činjenica o sve većem broju ozbiljnih privrednika spremnih da se udruže, i pored sopstvenih projekata podrže izgradnju infrastrukture i dodatnih sadržaja, i Frušku goru „udese“ za prihvat i vinskih i banjskih turista, biciklista i poklonika verskog turista... - Smatram da bez saradnje svih tih segmenata: privrednih, turističkih i političkih, nećemo moći da pravimo destinaciju. Ali, stekao sam utisak da je to prepoznato od strane svih i da će mnogo lakše ići kada imamo zajednički cilj, zajedničke zadatke da Frušku goru pretvorimo u jedno lepo mesto, možda i visnku prestonicu Srbije - zaključio je U ambijentu Vinarije Deurić gospodin Deurić.

Samo par godina od početka uzgoja jabuka započela je i sadnja vinograda, i vrlo brzo Vinarija „Deurić“ postala poznatija po svojim vinima nego Atos Fructum po proizvodnji jabuka. - Godišnje prodamo više od 15.000 tona jabuke. Jabuka je proizvod veoma široke potrošnje bez velike pompe koja prati proizvodnju i njen plasman. U vinskom segmentu je malo drugačija situacija. Vino je ličan proizvod koji uključuje emociju, a i značajno više se radi na promovisanju vina, vinarije. Međutim, uspeli smo da nađemo jednu simbiozu na našem imanju, između 150 ha proizvodimo vrhunsku jabuku i grožđe, a od grožđa vina, i u budućnosti ćemo nastaviti da negujemo i jednu i drugu priču i budemo što bolji proizvođači jabuka, a i što prepoznatljiviji kao vinarija, ne samo u zemlji već i regionu. Atos Fructum je jedan od pionira preobražaja ovog, do pre izvesnog vremena, prilično nerazvijenog dela Fruške gore, koji je ovog prostoru sadnjom vinograda i izgradnjom vinarije, dao karakter i osmislio njegov razvoj.

Zlatna godina za Sauvignon

„V

inograd i vino traže slugu, a vina. Sve je manje vina sa manom. Od izune gospodara“ - glasi narod- zetnog je značaja korišćenje analiza u vrena poslovica. Da je baš tako me berbe grožđa, ali i kasnije da se vina potvrđuje svako od današnjih vinogradara isprate kako treba i da vina budu potpuno i vinara, jer posla i oko jednog i oko dru- zdravstveno ispravna. gog ima uvek, pogotovo u ova novija vreInstitut svake godine obeleževa vinogramena kada se više ne zna kada je koje go- darsku slavu - Svetog Trifuna (14. februdišnje doba i kada se mora brzo reagovati. ar). Upravo tada, nakon simboličnog oreSiniša Ostojić iz Instituta za vinogra- zivanja vinograda od strane kuma (svake darstvo u Sremskim Karlovcima, pri Po- godine je to neko drugi), u Institut dolazi ljoprivrednom fakultetu Univerziteta u najviše karlovačkih, ali i sve više fruškoNovom Sadu, potvrđuje da je prošla godi- gorskih vinara sa uzorcima svojih mladih na bila čudna - proleće je bilo puno kiše, vina na probavanje. Primetno je da su sve vinogradi su to osetili, pa nije bila baš zastupljenija institutska vina (Sila, Probus najbolja oplodnja, ali su bela vina uglavnom reagovala dobro, naročito Sovinjoni. - Imamo fantastične Sovinjone. Crvena vina su relativno podbacila iako je bila izuzetno lepa jesen. Da nije bilo problema u oplodnji imali bismo fantastičnu, rekao bih zlatnu godinu. Ovako, dobili smo crvena vina standardnog kvaliteta, možda čak i malo iznad proseka, ali ne onakva kakvim smo se nadali i želeli. Ova zima je blaga, rezidba je već uveliko u toku, dosta Siniša Ostojić ljudi je to već završilo i iskoristilo lepo vreme da ih „podmladi“. Laboratorije za brzu analizu šire i vina - FOSS WINE SCAN SO2, koja je puštena u rad u junu 2018. godine u Institutu u Sremskim Karlovcima, pokazala se kao pun pogodak. Njene benefite korisnici su osetili već tokom berbe grožđa iste godine, a vremenom interesovannje vinogradara i vinara je sve veće. - Ovaj jedinstveni vinski analizator, najsavremeniji uređaj za Kišica na Sv. Trifuna i mlad kum najavili brzu analizu vina na svetu, za vrlo dobru godinu za vina kratko vreme iz samo jednog uzorka obezbeđuje veliki broj podataka. Po- - koji se najviše trenutno širi i klon Rizling trebno je samo dva minuta za jedan uzorak SK 54), da je kvalitet sve ujednačeniji u koji se odnosi na količinu alkohola, poje- odnosu na pre 4 do 5 godina, kada je bila dinačno rašlačenje šećera, posebno za vin- drastična razlika između institutskog i sku, jabučnu, limunsku, mlečnu kiselinu, vina individualnih proizvođača, kako kod pH vrednost... Jednostavnije rečeno, uvek belih tako i crvenih vina. se dobija kompletna analiza. Vinogradari - Nama je izuzetnoi drago da smo dosu analizator maksimalno prihavtili i svi prineli da kvalitet vina bude ujadnačeniji maksimalno koriste njegove benefite, a i da sada već postoji jedna ozbiljna utato se generalno najviše oseća u kvalitetu kmica među vinarima koji se nadmeću

u kvalitetu i koji sa puno ljubavi rade sa tim svojim vinima. Sve više vinara ulaže u svoja vina. Sada već biraju i najkvalitetnije buradi za svoja crvena vina, tako da je evidentan i skok u kvalitetu crvenih vina, iako se u prošlosti smatralo da Fruška gora nije najbolja lokacija za crvena vina. Da ne može da da vrhunski kvalitet. Sada se to i demantuje, čemu čak na ruku možda idu i ove klimatske promene. Rekao si dolazi vreme mladih vina i njihovo probavanje. Kako ocenjuješ sada njihov kvalitet? - Što se tiče mladih vina, Sveti Trifun je bio prva prilika da ih probamo i da ih uporedimo. Ipak, rano je za bilo kakve ocene jer ćemo najbolju ocenu o njihovom kvalitetu dati kada budu u punoj snazi. Ono što je najvažnije je da za sada nema opasnosti od eventualnih bolesti vinove loze. Siniša Ostojić kaže da uvek postoji briga da se vinova loza slučajno ne probudi i ne krene prerano. Zima još nije rekla svoju zadnju reč i vinogradari se moraju pripaziti „Baba marte“, da ne bude nekih neprijatnih iznenađenje u vidu prolećnih mrazeva.

Velika zlatna za Chardonnay 2018 iz Vinarije Adamović V

inarija „Adamović“ iz ljupkog fruškogorskog mesta Banoštor, kojem sve više pristaje prefiks vinski, jedna je u nizu mladih vinarija koja zavređuje pažnju vinske publike. Osnovana 31. januata 2018. godine, posle samo dve godine prisustva na vinskoj sceni osvaja još jedno značajno priznanje - Veliku zlatnu medalju za Chardonnay iz berbe 2018. (96,50 poena), u konkurenciji od 354 uzoraka belih vina na 23. Međunarodnom januarskom sajmu vina u Temerinu. - Igrom slučaja prvi put smo na ovom festivalu pošto smo čuli da je ovo takmičenje popularno i dobro posećeno. Prijatno smo iznenađeni organizacijom festivala, izborom stručne ocenjivačke komisije, vrunskom konkurencijom i nosimo zaista divne impresije sa ovog događaja i sigurno da ćemo se pojaviti i sledeće godine i to sa više uzoraka. Prezadovoljni smo priznanjem za naša tri vina, Roze (cuvée Muskat Hamburg, Cabernet Sauvgnon, Merlot), koje je osvojilo srebro, za Rajnski Rizling iz berbe 2018 - zlatnu medalju

i Chardonnay, berba 2018 - pobednik u konkurenciji belih vina - kaže Rade Adamović, vlasnik vinarije „Adamović“. Međutim, nikoga nije iznenadilo postignuće ovog vinskog „novajlije“ s obzirom na to odakle dolazi i ko su mu bili mentori. Vinarija „Adamović“ samo je još jedna u nizu koja potvrđuje izuzetnost banoštorskih terena za uzgoj vinove loze, vinograda smeštenih na zapadnim padinama Fruške gore, tik uz Dunav. Zbog refleksije sunca s površine reke, grožđe ovde ranije sazreva i slađe je, kako kod belih tako i crnih sorti. Pitoma klima, specifičan sastav zemljišta, utiču da banoštorska vina budu posebna. - Ja sam u vinariji zadužen oko podruma i u ulozi sam enologa, a moj otac, Milenko Adamović, ima ulogu agronoma i vodi brigu oko vinograda. Imamo oko 14.000 čokota, na blizu 2,5 hektara. sa sortama Italijnski i Rajnski Rizling, Chardonnay, Cabernet Sauvignon, Merlot i Muskat Hamburg. Osim pet sortnih vina, ove godine na tržištu će se pojaviti i šesta etiketa iz naše vinarije - Ružica (Muskat

Mlada ekipa Vinarije Adamović spremna za velika vina

Rade Adamović Hamburg), izuzetno prijatno vino namenjeno prvenstveno ženama, kao naš pokušaj povratka tradiciji, za koju se neizbežno vezuje kvalitet - objašnjava naš sagovornik, i ne propušta da istakne veliku ulogu u njegovom vinskom odrastanju Milana Šijačkog, vlasnika vinarije „Šijački“, velikog znalca i čoveka, koji mu je nesebično preneo svoja ekološka iskustva, a koji nije više među nama, i dodaje: - Svima nama Milan Šijački je bio veliki tata, svima nam je govorio ono što je govorio i svojoj deci. Vinarija „Adamović“ će već s proleća planira promene, prvo u širenju površina vinograda, kasnije i u proširenju same vinarije. Planiraju se novi zasadi Italijanskog Rizlinga, klon sk-54 (Institut Sremski Karlovci) i Muskat Hamburga. Za drugu fazu predviđen je Cabernet Sauvignon. Vinarija je najnoviji segment iz korpusa delatnosti porodice Adamović. U neposrednoj blizini Banoštora, u vikend naselju Koruška, nalazi se hotel&restoran „Atos“, poznat po atraktivnom ambijentu i terasama s pogledom na Dunav, gastronomskoj ponudi u kojoj se izdvajaju riblji specijaliteti, gulaši, paprikaši, razna pečenja kao i širok izbor hrane iz nacionalne kuhinje. U poslednje vreme na vinskoj karti nalaze se i vina iz porodične produkcije.

Sve tajne Malog podruma Gajić

Aleksandar Gajić sa sinovima Mihailom i Nemanjom

eđunarodnim januarskim sajmom vina u Temerinu (25. januar) započet je ovogodišnji ciklus vinskih festivala u našoj zemlji. Ustanovljen kao festival malih vinara i vinara početnika, za 23 godine trajanja, na iznenađenje organizatora, Društva prijatelja bašte, sve više privlači one najbolje. „Mali podrum Gajić“, selo Gornje Zleginje, Aleksandrovac, je nekako pomirio obe ove kategorije. Godišnja produkcija od 10.000 litara daje mu za pravo da nosi naziv „mali“, dok je kvalitet i ovoga puta potvrdio da se radi o ozbiljnoj vinariji iz koje dolaze vina, od Horgoša do Preševa ocenjena najvišim ocenama. Za pet godina učešća na temerinskom sajmu vina iz „Malog podruma Gajić“ osvojila su četiri zlatne, ove godine i jednu Veliku zlatnu medalju (95 bodova), u konkurenciji 777 uzoraka, odnosno 226 crvenih vina. Radi se o vinu „Crveni Vitez“ - Prokupac barique iz 2017., suvom sortnom vinu, crvene rubin boje, puno na ukusu i svežeg mirisa na zrelo crveno voće. Još jedno zlato došlo je za „Crveni vitez“ iz 2016. godine, za koji vlasnik vinarije, gospodin Aleksandar Gajić kaže da su ga do sada probali samo članovi po-

rodice i ocenjivačke komisije, i da će se uskoro pojaviti na tržištu. Gospodin Gajić otkriva tajnu „Crvenog Viteza“ nastalog u kraju okruženom planinama Kopaonik, Goč, Željin i Jastrebac, koji se odlikuje veoma povoljnom klimom, u kojem se vinova loza uzgaja od XII veka. Tajna „Crvenog Viteza“ je i u vinogradu starom 104. godine, nasledniku još starijeg čije trajanje nije zapisano. U porodici Gajić čuva se sećanje na ovaj zasad iz 1915. godine, u kojem već peta generacija radi, neguje ga, znoji se i uživa u njegovom rodu. Na Temerinskom sajmu priznanje su primili predstavnici četvrte i pete generacije, dok je treća ostala kod kuće. - Taj vinograd je jako težak za obradu ali sadrži sve preduslove - zemlju, sunce i ruke vrednih vinogradara (dodali bi i znanje, i to generacijsko), presudne za kvalitet finalnog proizvoda. Prokupac u našem vinogradu zauzima 90% površine, i preostalih 10% sorta Merlot. Porodična vinarija „Mali podrum Gajić“ je zvanično registrovana

2010. godine i bavi proizvodnjom i distribucijom voćnih rakija, likera i vina, a „Crveni Vitez“ (100% Prokupac) i „Svitanje“ (Roze vino - Merlot, Prokupac) su simboli pravih vrednosti prepoznati od vinske publike - kaže gospodin Gajić. Prokupac - stogodišnjak raste u vinogradu povišine od jednog hektara guste sadnje, i još jednog hektara iz kooperacije. - „Mali podrum Gajić“ za sada nema ambicije da preraste u Veliki podrum. Moj otac, Ljubiša Gajić je vinogradarstvo i proizvodnju vina podigao na zavidan nivo, ja sam je nadogradio, a od mojih sinova zavisi da li će proširiti vinograd i koliko će se posvetiti proizvodnji vina - kaže gospodin Gajić. I upravo je to, čini se, najveća tajna „Malog podruma Gajić“, kojeg osim po odličnim vinima prepoznaju po porodičnom nastupu. Oca je donedavno pratio, danas sve aktivnije uključen u vinsku priču, sin Mihailo (15), a u poslednje vreme pridružio im se Nemanja (10), znatiželjan da što više sazna o čudesnom svetu vina. Uz njih je naravno i majka, koja ih svresrdno podržava. - Mihailo mi puno pomaže, prati na svim festivalima, manifestacijama u zemlji i van nje. Na poslednjem Međunarodnom salonu vina VINVEST u Temišvaru, oduševio je svojim nastupom i mene, ali i

tamošnju publiku. Zato imam realne nade da će barem jedan od njih nastaviti ovim vinskim putem - kaže naš sagovnik jer po njegovim rečima - Vino je večno, samo se menjaju oni koji ga proizvode. A mi im, na tom vinskom putu, želimo svu sreću.

Banstolka - prvo seosko turističko domaćinstvo u Srbiji sa HALAL sertifikatom

Shaltafom, i koraku ka sertifikaciji eosko turističko domaćinstvo „Ban- svih strana sveta, kvalitetno i HALAL sistema. stolka“ (stari put Beograd - Novi Sad), pripremljeno na domaćinski na- Kvalitet je na prvom mestu. od četvrtka, 23.01.2020. godine, je čin. Njoj je u susret izašao BSC Da nije bilo kvaliteta ne bi bilo nosilac prvog HALAL sertifikata u Srbiji. centar i direktorica Vujaković, ni sertifikata. U njega je uloženo HALAL, ili dozvoljeno na arapskom jezi- i omogućili joj da na najlakši i decenije posvećenog rada i truda. ku, označava hranu koja je pripremljena po najbrži način dođe do sertifikata. Nama je čast da danas uručujemo - Procesu dobijanja HALAL šerijatskim zakonima, odnosno način ishraHALAL sertifikat ovom ozbiljne koji primenjuje većina muslimana širom standarda prethodila je obuka nom turističkom domaćinstvu. sveta. Posedovanje HALAL sertifikata u vezana za HACPP sistem, jer Teško je doći do vrha, ali još teže jednom seoskom turističkom domaćinstvu u je HALAL nemoguće odvojizadržati se na njemu. Pred gospofruškogorskom naselju Banstol, opština In- ti od HACCP-a, koji verifikuje Mirjana Hemun đom Hemun je velika obaveza da đija, je pravi pokazatelj puta koji savremena zdravstvenu bezbednost hrane. domaćinstva, koja se bave istom ili sličnom Predložili smo Mirjani rešenje po kojem je ona i svi koji sa njom rade, u naredom peu sklopu svog domaćinstva obavezna da pri- priodu moraju da očuvaju ovaj nivo, jer će delatnošću, treba da slede. Na prigodnom skupu u STD „Banstolka“, menjuje HACCP principe, bez obaveze da biti pod stalnim nadzorom kako BSC cenu četvrtak 23. januara, Mirjani Hemun, vla- se sertifikuje, ali uz mogućnost da to uradi tra, tako i HALAL agencije. Niko ne sumsnici domaćinstva, uručena su dva sertifika- kada se za to ukaže potreba, a to je Izjava o nja u to da će Mirjana i dalje raditi i unata. Direktorica Informativnog centra za po- politici proizvodnje zdravstveno bezbednih pređivati turističku ponudu. U Srbiji nema slovnu standardizaciju i sertifikaciju - BSC, proizvoda. Ovo je deklarativan dokument hotela, restorana koji posluju po ovom sigospođa Marija Vujaković, uručila je HAC- kojim se obavezuje da će hranom kojom stemu jer ne mogu da odgovore zahtevima CP sertifikat, dok je direktor HALAL agen- ovde budu posluženi gosti biti zadovoljni. za pripremu HALAL hrane. Kod gospođe cije Islamske zajednice Srbije, gospodin Iza ovog sertifikata stoji ozbiljan registrator Mirjane je to lako bilo postići - rekao je Zaki Shaltaf predao HALAL sertifikat, koji dokumentacije koja mora da se prati, prin- ispred HALAL agencije Islamske zajednice cipi koji moraju da se poštuju, zahtevi ispu- Srbije gospodin Zaki Shaltaf. je po njegovim rečima došao u prave ruke. Mirjana je tom prilikom saopštila da je Marija Vujaković je istakla da je ovo samo njavaju, uz redovne kontrole. Nije to jednoformalan čin za ozbiljan posao u kojem je stavno dobiti ovakav papir, koji identifuje da ovo jedno od najvećih priznanja koje je priučestvovao čitav tim. Sve je započelo proje Mirjana Hemun neko ko jako vodi računa mila do sada, a primila ih je mnogo, posebjektom „Jaka žena - snažno selo“, sprove- o svojim gostima - izjavila je gospođa Vuja- no ponosna što je prva u Srbiji zavredila da ga ima. denog tokom prošle godine u organizaciji ković. - Nisam ni znala šta je to HALAL dok moja Ovo je sve prethodnilo saradnju BSC cenBSC centra, koji je okupio petnaest udruženja žena iz Vojvodine namernih da unaprede tra i Mirjane Hemun sa gospodinom Zakijem prijateljica Ivanka Tasić, vlasnica turističke agencije PanaComp - Zemlja svoj položaj u društvu i Čuda iz Novog Sada, nije poobezbede izvesnu samočela da u moje domaćinstvo dostalnost i nezavisnost, vodi goste iz Iraka, koji su potako što će sa svojim plastavljali upite da li radim po novima, vizijama upostandardima HALAL-a. Mada znati sponzore, donatore, smo sve radili kako treba, nismo odgovorna preduzeća i imali potvrdu onoga šta radimo ljude dobre volje, da im - izjavila je gospođa Hemun, pomognu da svoju viziju potom se zahvalila Ivanki Tasić, ostvare. Poljoprivrednoj stručnoj služGospođi Mirjani Hebi RUMA, prvom čoveku opštimun, predsednici UŽ ne Inđija, Miši Berčeku i porta„Banstolka“ bili su polu TOPSRBIJA, svojim saradnitrebni dokazi da je sve cama i drugaricama koji su je, ono što je i do sada prisvako na svoj način, podržali na premala svojim gostiputu do ovog svečanog trenutka. ma, koji su dolazili sa Sa svečanosti uručenja Halal sertifikata

Salaš Katai

a novom turističkom ponudom - zasebnim malim salašom pogodnim za veće društvo, početkom 2020. godine izašao je Salaš Katai iz Malog Iđoša. Salaš Katai počeo je sa radom 1995., kao porodični poduhvat Zite i Geze Katai, koji su svoju viziju pretvorili u multifunkcionalan i aktivan muzej na otvorenom koji posetiocima garantuje ugodan boravak u domaćinskom, tradicionalnom ambijentu vojvođanske ravnice s kraja prošlog i početka ovog veka, prilagođenom potrebama savremenog gosta, pod uslovom da ne ruži njegov prvobitni sklad, pre svega kada je arhitektura u pitanju.

Vrlo brzo po otvaranju postao je poznat po radu sa decom, radionicama, aktivnostima u prirodi, sadržajima za igru. Programi poput upoznavanja sa domaćim životinjama, jahanja konja i magaraca, vožnja zaprežnim kolima, izrada ručnih radova raznim tehnikama, zanimljivi kvizovi, pečenje kurtoš kolača, poseta pekarskom i etno-muzeju, jezeru, pešačke ture, sakupljanje lekovitog bilja, bogat večernji program i dr., brzo su postale nezaobilazan deo edukacije u prirodi za decu nižih razreda osnovnih škola. Svake godine u okviru dečjeg i omladinskog turizma domaćini salaša Katai organizuju Letnju školu i kampove za decu. Domaćini izlaze u susret, uglavnom studentima, koji samostalno organizuju kampove a koriste usluge boravka, smeštaja i hrane salaša. Situiran na idelanom mestu, u srcu Bačke, u podnožju Telečke visoravni, duž reke Krivaje, na sat vremena od Subotice, Sombora i Novog Sada, sa etno i gostinskom kućom, kućom na obali i pekarskim muzejom, našao je svoje mesto i u porodičnim

sa novom

Anamarija Katai i u poslovnim krugovima, a organizacija seminara, stručnih usavršavanja i konferencija, postala je deo redovnih aktivnosti salaša. Njegov povoljan položaj grupe turista koriste i kao polazišnu tačku za obilazak drugih destinacija, izlete po Vojvodini. Salaš koriste za smeštaj i hranu, po kojoj je ovo mesto posebno poznato. Salaš Katai se ne bavi organizacijom izleta, ali domaćini rado daju kontakte turističkih agencija i vodičkih službi, kao i direkcije kako stići do željene destinacije, što se pokazalo dovoljnim za potrebe gostiju salaša.

turističkom ponudom

- Ove godine osposobili smo još jedan manji salaš, fizički odvojen od Salaša Katai, sa pet spavaćih soba, trpezarijom za 20 - 25 ljudi i otvorenom kuhinjom iz koje se pruža pogled na okolne njive i ravnicu koja smiruje. Ovaj salaš smo namenili za malo veće društvo koje ima želju za intimnijim boravkom u prirodi. Opremljena kuhinja im omogućava i samostalnu pripremu obroka. Jedna grupa je već „isprobala“ ovaj novi koncept, i imali su samo reči hvale - obavestila je Anamarija Katai, jedno od troje dece Zite i Geze Katai, koja svake godine dolazi na Sajam turizma u Budimpešti, jer je broj zainteresovanih turista iz ove zemlje jednak broju turista iz Srbije. - Sajam turizma u Budimpešti je pravo mesto za ostvarivnje novih kontakata kako sa turističkim agencijama, tako i budućim klijentima. Volimo da potencijalnim korisnicima naših usluga možemo lično i kroz naš propagandni materijal, da predstavimo ono što radimo i da im dočaramo sve ono što ih čeka kod nas - objasnila je Anamarija Katai, mada je Salaš Katai dosta dugo

na tržištu, a dobar glas se daleko čuje, pa je sve manje onih iz turističke privrede da nisu upoznati sa ovom jedinstvenom ponudom. Salaš Katai nije otvorenog tipa, ali je speman svakodnevno da primi goste (minimum 10 pa naviše) uz prethodnu najavu na tel.: 024 47 31 222. Turisti s razlogom dolaze tokom cele godine. To je i mesto raskošnih i neobičnih venčanja, rođendanskih žirki. Mesto porodičnih poseta i susreta lovaca. I ovako osmišljen i po najvišim standardima sproveden vid ruralne turističke ponude predstavlja ogroman kapital, i kao izvor zadovoljstva i kao mogućnost za pristojan život. Ali... - Potrebno je uložiti mnogo truda i rada, vrlo često i bez vremena za predah. U organizaciju života i rada na salašu uključena je cela porodica. Čak i ćerke moje sestre, aktivno pomažu shodno svojim mogućnostima. Ako se mnogo radi i na ovakav način, kao što to radi moja porodica, predano, posvećeno i domaćinski ovaj vid turizma ima lepu perspektivu - zaključila je Anamarija Katai.

Dobro došli u seosko domaćinst

zaseoku Mionica, iznad Kosijerića, nalazi se domaćinstvo Milese i Milutina Jovanovića, začetnika seoskog turizma u ovom kraju. Od prvog gosta davne 1982. godine do danas, mnogo je onih koji su prešli prag njihove kuće. Do tada su Jovanovići dočekivali putnike - izletnike u obilasku ovog kraja na ručkove, a onda je neprikosnoveni autoritet, čovek od ugleda i reči, gospodin Milutin, sasvim slučajno otvorio vrata svoje kuće i za smeštaj gostiju, „pokupivši“ u lokalnoj turističkoj organizaciji Zemunce neodlučne gde i kako da provedu odmor. Svestan svog dara u ophođenju sa ljudima, siguran u ono što Srbija ima da ponudi, u želji da svoju ljubav prema njoj podeli sa drugima, višak prostora, tri komforne sobe (svaka sa kupatilom i parnim grejanjem), stavlja u funkciju turizma. Njegova supruga, gospođa Milesa, prava čorobnica u pripremi domaćih jela, uz ulogu domaćice rado je prihvatila i ulogu šefa.

Milesa i Milutin Jovanović Domaćinstvo Jovanović svetao primer srpskog seoskog turizma Seosko domaćinstvo Jovanovića je obrazac seoskog turizma, gde se gosti primaju u kuću u kojoj se živi tokom cele godine, uzgajaju domaće životinje, povrće i voće, sve ono što će kasnije ponuditi na trpezi. Osim šećera, soli i ulja, u domaćinstvu Jovanović se ništa ne kupuje. Za razliku od seoskog turizma, turizam

na selu je objekat za smeštaj bez sopstvene proizvodnje. Gospodin Jovanović se predstavlja kao zemljoranik iz Mionice, koji se bavi turizmom. Nekada je zemljoradnja bila primarna, a turizam sekundarna delatnost. Danas je obratno. - Oduvek sam voleo selo i želeo i drugima da pokažem koliko je ono lepo. Onima koji su to želeli da to vide potrudio sam se da što podrobnije pokažem. Od starta sam se trudio da što više uživam pokazujući im moje selo i moj život u njemu. Takvo razmišljanje pokazalo se ispravnim. Prema prvim gostima ponašao sam se identično kao i prema današnjim. Danas samo povećavamo proizvodnju hrane, svaki od 10 dana moja supruga Milesa priprema neko drugo jelo. Samo su sir i kajmak, tzv. beli mrs uvek na trpezi, osim petka, kada je posni dan. U vreme Velikog posta, Milesa i ja postimo, ali uvažavamo navike naših gostiju. U ishrani koristimo u velikom broju i samonikle pečurke, koje čak u 30% slučaja smanjuju upotrebu mesa. Ali, oko hrane se najlakše dogovorimo, a najteže je kada se ne potrefe vremenski uslovi. Iskustvo mi govori, da i ako nije bila dobra hrana, i ako nije bilo nešto u redu, ako si se dovoljno posvetio gostu sigurno će se ponovo vratiti. Čak 90% naših gostiju dolaze kod nas godinama, onih 10% dolaze na preporuku ovih prvih. Svako ko je preporučio svog prijatelja ima dan besplatno. Jer, važno je znati gde ćete, ali još važnije sa kim ćete na odmor - objašnjava domaćin koji je ugostio i ambasadore Nemačke, brojne viđene goste. Vreme provedeno sa gostima, među kojima je najviše Beograđana, koristi se za šetnje pokazivanje terena nedirnute prirode, bogate šumskim plodovima, prirodnim lepotama. Kraj kuće Jovanovića je vodopad, a svakodnevno zdravljenje sa komšijama je tradicija. U okolini Mionice su Divčibare, Ovčarsko-kablarska klisura, Ravna gora... Po njegovim rečima, posebno u zimskim uslovima, idelano je kada ugosti dve porodice, za upoznavanje, druženje, prijateljevanje, a da ne dođe do svađe, jer se i to dešavalo tokom svih ovih godina.

vo Milese i Milutina Jovanovića Srbija lepa na svakom koraku, u svakom momentu Domaćinstvo Milese i Milutina Jovanovića bilo je dobitnk prestižnog priznanja Turističke organizacije Srbije „Turistički cvet“ za 2004 godinu. - Tadašnja direktorica TOS-a, gospođa Milica Čubrilo me je kritikovala što nisam pričao o svom domaćinstvu, već o lepotama Srbije. Tu ljubav sam primio od dedova. Ja je samo prenosim. Najviše sam zamerao kada mi kažu „veliki Srbin“. Nikada im nisam dao za pravo. Jer, jesi ili nisi, a velikog nema. Ja samo volim svoju zemlju. Meni nije bitno da li će gosti doći kod mene ili mog komšije. Bitno je da dođu u Srbiju koja je lepa na svakom koraku, u svakom momentu. Druga domaćinstva koja se bave turizmom nisu za mene konkurencija, meni je važno da gosti ne odu napolje. Kada dođu u Srbiju neka dođu bilo gde. Bio sam predsednik Udruženja preduzetnika seoskog turizma za celu Jugoslaviju. Posle za Srbiju osam godina. Nikad nijedan kredit nisam dobio, nijednu donaciju, ali kada je Srbiju trebalo reprezentovati, nešto lepo kazati, uvek su me zvali i uvek sam se odazivao, došao da vidim šta se dešava, ne da nađem goste, već da se vidim sa mojim, starim prijateljima - rekao je gospodin Jovanović, i dodao da žali što je nekada bilo 25 domaćinstva u opštini Kosijerić koja su se bavila seoskim turizmom. Što zbog starosti, što zbog odlaska u inostranstvo, ostalo ih je tek pet.

Godine neraskidivog prijateljstva sa gostima

ajveći benefit od ove aktivnosti gospodin Jovanović vidi u povezivanja sa gostima, rađanju neraskidivih prijateljstva. Jedno od njih je sa porodicom Dimitrijević iz Beograda. Pater familias, Dragoljub Dimitrijević, 27 godina dolazi u ovo domaćinstvo. Nekada dva puta godišnje, od kada je u penziji tri do četiri puta, po pet, sedam, pa i deset dana. - Devedesetih godina kada sam birao destinaciju za odmor,

uslov je bio da to bude prirodno okruženje nedaleko od glavnog puta. Izbor je pao na Seču Reku, ali posle par neuspelih telefonskih poziva, dospeo sam sa porodicom kod Milutina i nisam se pokajao. Mionica je pravo planinsko selo i od taraba koje dele kuću od kuće, dvorište od komšijskog dvorišta, ima 100 metara. Posle toliko godina upoznao sam se sa meštanima, i ne mogu da prođem pored neke kuće a da me ne pozovu na kafu i razgovor. Komunikaciju sa Milutinom održavamo i po povratku u Beograd. Rođen sam u Beogradu, nikakve veze sa selom nisam imao, a kod njega sam dve krave otelio. Što god jedete kod njega njegov je proizvod. Paprika, krastavac, salata, meso... Milesa kada priprema ručak siđe u plastenik i ubere paradajz od kojeg pravi najbolju salatu na svetu - kaže gospodin Damjanović, koji se, iako zakleti antialkoholičar „navukao“ na Milutinovu šljivovicu. Olgica Dinić - Mamula, profesor klavira u SMŠ „Dr Vojislav Vučković“ kaže da je imala sreće kada je iz centra Beograda davne godine, sa suprugom i dva sina (od tri i godinu i po dana) prvi put došla u domaćinstvo Jovanović, koje im je promenilo život. - Naša deca su se bukvalno zaljubila u selo i prirodu. Prvih godina dešavalo se da produžimo planirani boravak ukoliko neko od gostiju otkaže. I tako narednih 15 godina, kada smo zbog porodičnih problema prekinuli redovne odlaske. Interesantno je da našoj deci kod Milutina nikada nije bilo dosadno. Uvek je bilo nekog s kim su mogli da se druže, organizovali smo šetnje do Subjela, Ćabine vodenice, Divčibara... Detinjstvo bez sela smatram nepotpunim, a život praznijim. Imala sam sreću da je moj otac pet godina posao u prestonici zamenio pozivom seoskog lekara u jednom selu kraj Kruševca, tako da je za mene to bio povratak u detinjstvo, a mojim sinovima zamena za baku i deku na selu. Po povratku u Beograd, prve godine stariji sin nije počinjao rečenicu bez: „A Milutin kaže!“ Samo je Milutin bio u priči - svedoči gospođa Olgica.

Med naš nasušni

Radomir Vlačo

vake prve subote u martu, u vreme pre početka pčelarske, pčelari se okupljaju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu da razmene iskustva, nabave potrebnu opremu i čuju korisna stručna predavanja. Tom prilikom predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, gospodin Radomir Vlačo, osvrnuo se i na trenutno stanje pčelarstva. - Pčelarstvo u Srbiji kreće se promenljivom putanjom. Godinu smatramo uspešnom kada su dobri prinosi meda, dobra posećenost pčelarskih manifestacija od strane publike, više izlagača medara kako na pčelarskim manifestacijama, tako i na manifestacijama pčelarske opreme i repromaterijala. Međutim, kada na kraju pčelarske godine odradimo analizu i shvatimo da nismo zaradili, ili da smo u minusu, onda u sledeću sezonu ulazimo bojažljivo, znajući da znatan deo sredstava treba izdvojiti za opremu i repromaterijal - kaže Vlačo. Sumirajući rezultate za Vojvodinu, prošla godina je za pčelare bila katastrofalna, pre svega zbog kišnog perioda u vreme cvetanja bagrema, hladnog vremena i kiša u vreme cvetanja lipe, i sa prosečnim, čak ispodprosečnim prinosima kod suncokretove paše. Evidentne klimatske promene imaju ogroman uticaj na pčelinja društva, ali to nije jedini problem koji muči pčelare. - Za naše terene karakteristične su jake zime i umereno topla leta, a umesto toga, ako analiziramo poslednjih nekoliko godina, zime su izuzetno blage, a leta žarka. Pčelinje zajednice su preživele zimu, ali da li će uspeti da isprate vegetaciju, koja će krenuti ranije, pa će ranije doći do cve-

tanja nekih biljaka i pojave polena. Pitanje je da li će se pčelinja društva razviti u toj meri da će moći da ga iskoriste. Moguće da u jednom delu u razvoju pčelinje zajednice možemo očekivati i zastoj. Ono što je možda još gore je ako budemo imali žarka leta. Visoke temperature ne odgovaraju pčelinjim zajednicama i dolazi do njihovog stradanja. Naučnici u Evropi i svetu rade na istraživanjima koja se odnose na migracije pčela, koje se pomeraju u severne krajeve Evrope i Amerike, tako da lokalna staništa ostaju prazna. Pričamo o nestajanju pčela koje nisu otrovane, niti bolesne, jednostavno su otišle iz košnica. Istovremeno sa nestankom pčela, pojavom prisutnom u celom svetu, suočavamo se sa bolestima pčela, sa nepravilnom upotrebom agrotehničkih mera - kaže predsednik. U Vojvodini prema oficijelnim podacima Uprave za veterinu, trenutno egzistira 5.045 poljoprivrednih gazdinstava i 5.030 pčelara. Nadležno ministarstvo je sa vojvođanskim pčelarima zaključilo preko 400 ugovora ukupne vrednosti blizu 150 miliona dinara. Pa ipak? Gospodin Vlačo ističe da se širi mreža

pčelarskih zadruga, ali je njihov problem u zakonskoj regulativi koja uz udruživanje pčelara podrazumeva i obezbeđivanje konstantnog priliva sredstava, kako bi se obaveze prema državi ispoštovale. Međutim, kada dođe do problema sa prinosima u pitanje dolazi i funkcionisanje zadruge. Pozitivnim smatra odluku udruživanja pčelara, ali ne u tolikom broju koliko bi mogli očekivati, ili kako bi trebalo da bude. Predsednik je izneo podatak da se u našoj zemlji med po glavi stanovnika na godišnjem nivou koristi od 300 od 500 grama. Naš izvoz se otprilike kreće između dve i po hiljade i dve i sedamsto hiljada tona meda, u zavisnosti od godine. Kada bi uspeli da podignemo svest građana o benefitu korišćenja meda i ostvarimo zadovoljavajući nivo potrošnje od jednog kilograma po glavi stanovnika na godišnjem nivou, pčelari bi mogli samo na području Srbije da plasiraju između pet i šest miliona kilograma meda. Kada je reč o apiterapiji, jednom od metoda tradicionalne medicine koja obuhvata preventivne i terapijske postupke zasnovane na primeni pčelinjih proizvoda: cvetnog praha, matičnog mleča, meda, propolisa, perge, voska, u cilju očuvanja i poboljšanja zdravlja, naš sagovornik smatra da bi ovi pčelinji proizvodi trebali više da se koriste, ne zbog medara, nego zbog svog vlastitog zdravlja. S toga je uputio savet građanima da koriste prirodnu hranu i da je apiterapija jako bitan segment u životu ljudi, jer može da zameni dosta lekova. Med se uzima preventivno, ali za čovekovo zdravlje su bitni pčelinji proizvodi uopšte, jer deluju na organizam u pozitivnom smislu, povećavaju imunitet, dok propolis, između ostalog smanjuje uticaj zračenja na organizam. Kada je reč o apiturizmu, gospodin Vlačo tvrdi da bi, s obzirom na resurse i mogućnosti, značajno mogli da unapredimo ovaj segment turističke ponude, ali da je potrebno vreme da se ovaj konkretan proizvod dobro upakuje i osmisle konkretne usluge, kojih bez sumnje ima. Po njegovom mišljenju, potrebno je čvršće se povezati sa turističkim radnicima, ali uporedo raditi na formiranju kompletne ponude, i kao takve ponuditi je tržištu.

Život pčelara i medonosnih pčela

Đorđe Mrkić

a pčelare je „druženje“ sa pčelama zadovoljstvo, ali i posao prepun obaveza i izazova, jer pčelarstvo nije samo proizvodnja meda. Naš sagovornik na ovu temu, gospodin Đorđe Mrkić, zamenik predsednika Društva pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada, kaže da to „druženje“ podrazumeva ne samo ljubav, već i znanje, odgovornost, kontinuirano učenje i obrazovanje, baš kao u svakom drugom poslu. Tako npr. spremanje društva za pašu zahteva jedan način pripreme, za sakupljanje polena drugi. A tu je i proizvodnja rojeva, matica..., i svaki segment podrazumeva specifičan način pripreme. - Za bagremovu pašu treba da se potrudimo da u zajednici imamo što više različitih generacija, a pri tom što manje legla, da oslobodimo živu pčelu negovanja legla i da svu njenu energiju usmerimo na proizvodnju meda. Jer, na bagremu u dobrim godinama znaju da budu veliki unosi na dnevnim nivoima. Kada je unos kilogram, kilogram i po, onda skupljačica ne odlaže med u ćelije saća, već ga predaje mladim pčelama i one ga prerađuju i deponuju u saće. Ukoliko dolazi do porasta unosa, a on može da bude do 9 - 10kg dnevno, tada od jedne sakupljačice jedan tovar preuzima 7 - 10 mladih pčela. Pčelarima je jako bitna struktura mladih pčela koje će biti sposobne da luče enzime, prerađuju nektar, i da ga ventilacijom oslobađaju vlage. Ukoliko se radi o sakupljanju polena, priprema društava će biti na sasvim drugi način. Za to je potrebna velika količina otvorenih legala, kao stimulansa za pčele

da sakupljaju veće količine polena. Polen im je potreban da nahrane leglo. Da bi ih stimulisali na polen u otvorenom leglu uz prihranu sirupom, uglavnom će sve biti preusmerene na sakupljanje polena i na taj način se dobijaju najbolji rezultati. Ukoliko želimo društvo od kojih ćemo praviti rojeve, potrebna je velika količina legla u različitim dobima. Stimulisaćemo zajednice da neguju što veću zajednicu legla. Međutim, godine će teći dalje, da ne bude zabune, ako se spremamo za lipovu i suncokretovu pašu, koje će za razliku od bagremove trajati mnogo duže, ako spremamo na isti način, u pola paše ćemo ostati i bez pčela, i bez društava, jer će se pčele istrošiti. Zato u takvu pašu krećemo sa maksimumom i legla i pčela, da bismo mogli da iskoristimo pašu do kraja.

Na kraju moramo da imamo društva koja će biti sposobna da se ponovo spreme za zimu, što znači da moramo upravljanje društvima u toku sezone voditi tako da društva ne oslabe i da iskoristimo u svakom momentu ono što nam je najinteresantnije. Đorđe kaže da je prostoru Balkana i kod nas najzastupljenija je Kranjska, siva ili

domaća karnika (mellifera carnica). Pčelinja društva kranjske pčele odlikuju se mirnoćom, dosta intenzivnim prolećnim razvojem, sklonošću rojenju, što često zavisi od lokalnih uslova ili načina pčelarenja. Med poklapaju belim poklopcima, značajno kod proizvodnje meda u saću. Dobro zimuju i ekonomična su u potrošnji hrane. S obzirom na energičan razvoj Kranjske rase pčela, društva „eksplodiraju“ u uslovima koji su im potrebni. Trovanje društava tokom sezone pčelarima zadaje veliki problem, jer nisu u stanju da na najbolji način spreme društva za zimu. Prošle godine u avgustu brojna društva su pretrpela trovanje, a ona koja su oštećena kod njih je bio i manjak hrane, i veći manjak pčela. Nakon prihrane one su krenule s obzirom na povoljne temperaturne uslove, sa negovanjem legla i sad već imaju generacije koje izlaze, praktično se društva obnavljaju i brojnost žive pčele povećala za oko 30% u odnosu na januar. Krajem februara smo ih startovali za razvoj i prezadovoljni smo tempom razvoja društava i uspećemo da ih pripremimo za ovu godinu. Pčele žive u biološki veoma složenoj zajednici. Pčela kao jedinka ne može živeti sama, već je za njen opstanak neophodna kompletna zejednica (jedana matica, nekoliko desetina hiljada radilica i nekoliko stotina trutova). Samo potpuno zdrava pčelinja zajednica može odgovarati zahtevima modernog intenzivnog selećeg pčelarstva. Savremeni način pčelarenja pogoduje širenju bolesti pčelinjeg legla jer pčelar manipulišući ramovima sa saćem prenosi uzročnike bolesti iz jedne košnice u drugu. Zato je neophodno da svi pčelari imaju potrebno znanje o osnovnoj biologiji pčela i osnovnim bolestima pčela, da poznaju osnovne znakove koji upućuju na bolesti koje ugrožavaju pčelarstvo i da u što ranijoj fazi uoči promene i preduzme mere sanacije. Prema Zakonu o bezbednosti hrane, za kvalitet i higijensku ispravnost proizvedene hrane odgovoran je isključivo njen proizvođač - obavestio je Mrkić.

Ljubav prema narodnoj nošnji Đule Pejak iz Bačkog Monoštora

ački Monoštor je zahvaljujući specifičnom položaju, u zagrljaju Dunava, njegovih rukavaca i Velikog bačkog kanala, ritskih šuma Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ i plodnih oranica, uspeo da do dana današnjeg sačuva osobenost ogromnog kulturnog nematerijalnog blaga pretežno šokačkog življa. Jedna od najvernijih čuvarica prošlosti ovog mesta i šokačke zajednice je rođena Monoštorka, Đula Pejak. U Bačkom Monoštoru je završila osnovnu školu, zaposlila se, a 1973. otišla u Nemaču gde se rad plaćao, jer trebalo je pomoći bolesne roditelje. Od 2006., češće dolazi kući kako bi pružila potrebnu negu roditeljima. Danas živi u kući koju je po priči oca, podigao deda njenog dede, u kojoj je rođena 30 i neke, u kojoj je sa roditeljima i dve sestre živela, koju je po povratku iz Nemačke iz temelja obnovila. Neki delovi nameštaja i predmeta za kuću postali su vredan deo Etno kuće „Bodrog“, koju svaki gost Monoštora treba da poseti. Iako je prilika za udaju bilo dosta, od kojih nijedna nije bila ona prava, Đula Pejak je svoj život ispunila ljubavlju: prema kući, domaćim životinjama, cveću, ljudima, radu i posebno prema narodnoj nošnji. - Od malena sam imala posebnu strast prema narodnim nošnjama. I danas volim da gledam folklorne ansamble, zbog ritmova i scenskog nastupa, ali pre svega zbog lepih kostima - kaže naša sagovornica. Još kao devojčica uprkos zabrani, svake nedelje je oblačila mamine suknje, i tako uparađena čekala je pred crkvom, za što je često bila grđena. Međutim, kako je tradicija nalagala, u porodici je samo najstarija sestra imala privilegiju da odeva narodno ruho, jer je to podrazumevalo veliki posao oko oblačenja, a još veći oko održavanja svakog komada. Osim toga, skupi materijali, bogat vez i hekleraj zahtevao je mno-

go vremena i para, a taj luksuz porodica nije mogla da priušti za svu svoju decu. Prvu suknju iz bogate šokačke nošnje kupila je sa 19 godina. Tokom vremena sakupila je zavidnu kolekciju podsuknji, krila, pregača, košulja i prusluka, nešto nasledila od sestre. Sve to pažljivo čuva u ormanima postavljenim u dve prednje sobe i oblači svake nedelje za misu. S vremena na vreme i po potrebi košulju, suknju provuče kroz vodu, osveži. Tome prethodi odšivanje svih perli i ukrasa, a pre nego što čistu, uštirkanu i pažljivo ispeglanu tkaninu vrati u orman ponovo sve ukrase zašiva. I u tome uživa. Kaže da i danas kada obuče nošnju i stavi odgovarajući nakit srce joj je puno i treperavo. Priseća se dana kada je ovakvo oblačenje bilo uobičajeno, kada su se devojke zajedno sa svojim majkama trudile da izvezu, isheklaju, sašiju od što kvalitetnijeg platna, bilo da se radi o uvoznoj svili ili domaćem lanu, kudelji, vuni što raskošnije odevne predmete. I sigurna je da su tada devojke, tako udešene, bile lepše. Žali što više nema takvih materijala, i što do danas sačuvano više nikada neće biti moguće obnoviti. Krila (bogato ukrašena nadsuknja) više niko ne pravi, nema tkalja, svila nabavljana iz Češke, kumož drukani, gukama kupovani su u Santovu, još pre nego što je rođena. Zato su komadi nošnje na visokoj ceni. Nekoliko lutaka obučenih u raskošne svečane ili svedene kostime za advent i poste, sa ukrasom na glavi (puna glava ili kitenje), imaju počasno mesto u tim sobama, svedočanstvo minulog vremena koje je obeležilo njenu mladost i mladost njenih predaka. - Nekada se mnogo više nosilo tradicionalno, ali je danas izašlo iz mode, jer je zahtevalo puno rada, truda, a bivalo je i sve skuplje. Nije to više praktično za ove generacije iako živimo u mestu koje još uvek uspeva da zadrži narodnu tradiciju, bilo da se radi o nošnji, jeziku ili pesmi. Ja

sam najveću ljubav zadržala prema onom prvom - kaže gospođa Đula. Dane provodi u radu u bašti u kojoj rađa sve i svašta od ranog proleća do kasne jeseni. I kao da ima nešto u tom mestu, na tom placu i zemlji jer se grane povijaju od roda, a ono što raste na zemlji bokori mimo svakog reda i pravila. Čak se i vinova loza, uvrežena ispred gonga, razrasla i sakrila pogled na dvorište. Ona kaže da je to zbog njenog divana sa cvećem, pilićima, posebno sa gusama koje je bespogovorno slušaju. Gospođa Đula se bavi i seoskim turizmom. Komforan apartman, namenjen njenoj sestričini, danas zaposedaju gosti. Kaže da ima malo vremena za tu vrstu aktivnosti, već po kada se ukaže potreba, primi po nekog turistu. Voli ona da se druži sa ljudima, da priča o svemu i svačemu, ali nema dovoljno vremena. A i rad u dvorištu više voli od onog u kući, pa često plati devojku da joj sve lepo spremi. Jedino nikom ne da da joj se brine o nošnji. Nju isključivo održava sama. I posle toliko godina u tome nalazi radost i uživanje.

Marija Vojnić - slikarka i slamarka

a Miku Antića, rođenog u Mokrinu, Kikinda je bila i ostala najveći grad na svetu, jer je bio prvi koji je ovaj veliki hodoljubac video. Za Mariju Vojnić, rođenu Tavankućanku, je to bio Novi Sad, u koji ju je doveo njen ujak, i ostavio je u srednjoj umetničkoj školi. Da je tada znala da dođe do železničke stanice, odmah bi se vratila kući. Posle godinu dana ta muka je prestala, ali Novosađankom nije postala. Posle završene škole - smer grafički dizajn i položenog prijemnog ispita na Pedagoškom fakultetu u Beogradu, zapošljava se kao dizajner u preduzeću „Dekor“ u Subotici, kako bi pomogla porodicu. - Ja sam četvrto od petoro dece u porodici i osećala sam moralu obavezu da pomognem porodici, koja mi je omogućila školovanje. Kasnije sam se udala. Moj muž je bio iz Mirgeša, u Ljutovu sam imala kuću koju sam ostavila sinu i njegovoj porodici i, mada sam živela i u nekim drugim mestima, uvek sam se vraćala mom Tavankutu, gde sada živim i gde mi je lepo sa mojim slamarkama - kaže gospođa Vojnić gazeći osmu deceniju života. Tavankut (opštna Subotica) je mesto u kome većinom žive Bunjevci, vredni i marljivi ljudi. Poznat je povrtarski, voćarski, stočarski, ratarski kraj, a na pomolu je i razvoj vinogradarstva. Selo je poznato i po gostoprimstvu, seoskom turizmu i ukusnim jelima, a najviše po slamarkama.

Naša sagovornica se po završetku srednje škole, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, priključila HKPD „Matija Gubec“, u tada slikarsko-slamarsku sekciju, ali tek pošto joj je muž preminuo, ondašnji predsednik ju je zamolio da dođe i „pojača“ slamarsku sekciju. Isprva joj je, kao stručnom licu, dodeljena uloga nekoga ko pomaže slamarkama u izboru motiva i detalja na budućim slikama, postavlja izložbe. Di-

veći se njihovom radu i sama je počela da pravi „slike od slame“. Oduvek joj se taj materijal, prirodan, sa bezbrojnim prelivima zlatne boje, činio privlačnim. Danas paralelno slika i radi sa slamom, čak ovo drugo više jer je isplativije, i na sve moguće načine pokušava da se izbori da slikama od slame pripadne status koji zaslužuju - umetničkog rada. Po njenim rečima, slike od slame ne može svako da radi, i

Marija Vojnić

U društvu tavankutskih slamarki

oseća se ko likovni izraz nosi u sebi, a ko je „samo“ dobar tehničar. Za ovakav rad potrebna je mašta i dovitljivost, kao i u svakoj drugoj umetnosti. Poseban značaj imaju motivi na tim slikama, sa prikazom običaja, tradicionalnih nošnji, risara na poljima, salaša, detaljima okućnice, kao čuvara prošlosti, etnološkog nasleđa jedne zajednice smeštene na severu Bačke. Marija Vojnić se tokom celog života bavila i pedagoškim radom. Punih 15 godina je u Ljutovu držala slamarsku sekciju okupljajući talentovanu decu. Danas to isto radi u Tavankutu, ali kaže da je problem što deca posle osnovne škole nastavljaju obrazovanje u nekim drugim mestima i zanemaruju rad sa slamom, što dovodi do osipanja podmlatka, koje bi moglo da ima kobne posledice. Danas izistinski uživa u stručnom i pedagoškom radu, ostavljajući drugima da ga vrednuju. Svesna je činjenice da je njene koleginice poštuju, srećna kada je pitaju za savet, još srećnija kada poslušaju. Ali smatra, da bi bez mladih, školovanih i odgovornih ljudi, kakvi su sada na čelu HKPD „Matija Gubec“ i slamarki, kao i celog mesta, ovde bilo daleko teže živeti. - Mi, slamarke, smo ovde samo kao dopuna, samo da pomognemo mlađima da nađu načina za prosperitativniji i zanimljiviji, manje uspavan život u ovoj maloj, specifičnoj sredini - kaže gospođa Vojnić, puna optimizma da će umetnost na kraju izvojevati pobedu.

Lazar Zdravić:

Ulog u budućnost

azaru Zdraviću, studentu Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, Univerziteta u Kragujevcu, za osvojene zlatne medalje na gastronomskim takmičenjima u Gabrovu (Bugarska), Sarajevu (BiH) i Kragujevcu, uručena je Diploma XV Međunarodnog sajma obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu. Lazar Zdravić kaže da je rođen pod srećnom zvezdom. Oduvek je voleo kuhinju i dobro se snalazio u njoj. Zato je upisao Ugostiteljsko-turističku školu, smer kulinarski tehničar, u svom mestu, jednom od najvećih i najpoznatijih turističkih centara u Srbiji. Tu je upisao i Fakultet za hotelijestvo i turizam, ali se odlučio da uz studije i radi pa trenutno „peče zanat“ na mestu kuvara u hotelu „Tonanti“, jednom od najluksuznijih na ovom prostoru. Kaže da je sticanje novih znanja kroz nastavu i praksu, gde se naučeno usavršava, dobitna kombinacija za sticanje potrebnog iskustva mladom kuvaru sa ambicijom da jednog dana postane Chef. Njegova velika ljubav je i karving, drevna veština umetničkog rezbarenja voća i povrća, u koju je, da bi je savladao, uložio mnogo vremena i truda. Koreni rezbarenja su sporni. Po nekim potiče iz antičkog Japana, drugi tvrde da potiče iz Sukothai na Tajlandu od pre 700 godina, a treći da je nastao u Kini, u vreme dinastija Tang (618-906) i Sung (960-1279). Kako god, ova veština, ili umetnost, nastala je kao potreba domaćina da ukrase svoj dom. Danas je karving deo moderne gastronomije u kojoj se akcentat stavlja na izgled jela, za ukrašavanje stolova u raznim svečanim prilikama, kojima daje posebnu atmosferu i dodatnu lepotu. Po rečima dvadesetjednogodišnjeg Lazara Zdravića, za bavljenje karvingom neophodno je strpljenje. Ko ga nema ne treba da se upušta u ovaj „posao“, koji može da da zadivljujuće, istina kratkotrajne rezultate, ali samo ako se ovlada ovom veštinom. Što se tiče alata može da se koristi specijalan nož za karving, ali i svaki onaj koji je dugačak, tanak i savitljiv. Naravno da malo kreativnosti nije na odmet. Neke rezbarije su prava složena umetnička dela, dok druge imaju jednostavne, ali lepe oblike. Njegov cilj je da se dalje usavršava u tehnikama rezbarenja i da dobije priliku da to pokaže na nekom od takmičenja. Lazaru, kao i drugim učenicima Ugostiteljsko-turističke škole u Vrnjačkoj Banji koji se bave karvingom, posebno imponuje rezultat koji je postigao njihov kolega, bivši učenik ove škole, Aleksandar

Lazar Zdravić Keljanović, sada student Visoke poslovne škole u Leskovcu, na 25. Kulinarskoj olimpijadi u Štutgartu, koji je kao član tima Junior chef club-a osvojio srebrnu medalju u disciplini rezbarenje uživo, najveći uspeh nekog člana srpskog tima na ovom takmičenju. - Imam želju za stalnim usavršavanjem. Zato sam i odlučio da prihvatim mesto kuvara, jer to smatram izvrsnom praksom, sticanjem preko potrebne rutine, ali pre svega spajanja teorije i praktičnog dela. Imam odlične, stručne profesore, isto tako i Chef kuhinje je zahtevna, ali prvoklasna profesionalka, i od svakog od njih mogu mnogo da naučim. Ovaj period smatram intenzivnim ulaganjem u sebe, što je dobro i za profesiju kojom imam nameru da se bavim, i za moje samopouzdanje, preko potrebno u ovom napornom ali lepom poslu - rekao je povodom dobijanje nagrade Lazar Zdravić. Ambicija mu je da se po završetku studija zaposli u hotelu visoke kategorije i nastavi da radi u privredi, ali i da prenese, kada za to dođe vreme, svoje znanje na mlađe. Po njegovom mišljenju ništa od toga neće biti problem jer je Vrnjačka Banja poslednjih godina dobila nekoliko reprezentativnih objekata u koje dolaze turisti, uglavnom stranci, koji žele da probaju nešto od karakteristične i prebogate ukusima srpske kuhinje.

Ruka u ruci - tradicionalna igranka FA VILA u novom dobu

Milorad Lonić

itula Evropske prestonice kulture 2021, za koju se Novi Sad ubrzano priprema, sve aktere bliske kulturi u njenom najširem smislu, uputila je na traženje novih ekskluziviteta, sadržaja koji će probuditi najlepši deo srpskog nacionalnog bića. Među onima koji su najdalje otišli, ne samo u potrazi, već i u realizaciji i rehabilitaciji tradicionalnih vrednosti, i to na teritoriji Srbije, bez dvojbe su kulturno-umetnička društva, pre svega Srpsko kulturno-umetničko društvo „Železničar“, i renomirani folklorni ansambl „Vila“. Godina 2019. bila je godina obeležavanja Svetskog dana kola, Festivala Zlatnih ansambala Srbije, proslave jubileja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, brojnih gostovanja, posebno vrednih priznanja. Kraj ove dinamične godine biće zapamćen i po početku okupljanja „Vilinih“ igrača i Narodnog orkestra Ansambla „Vila“ i građanstva na zajedničkoj „igranci“, na kojoj se igraju kola. Projekat je simbolično nazvan - „Ruka u ruci“. Na inicijativu Saveza KUD-ova čije je sedište u Novom Sadu, u organizaciji umetničkog direktora i koreografa Folklornog ansambla „Vila“, gospodina Milorada Lonića, i članova FA „Vila“, prva u nizu planiranih tradicionalnih igranki održana je u svečanoj sali Doma vojske Srbije (Beogradski kej 9, Novi Sad). Po rečima gospodina Lonića, ova okupljanja imaju za cilj otvaranje KUD-ova prema javnosti i demonstraciju teze da tradicionalna igranka može da bude interesantna i u savremeno vreme.

- Trenutno niti u gradu, niti u Srbiji nemamo priliku da se tradicionalne igre igraju uz pratnju „žive“ muzike, i pokažu da ti pokreti nisu prevaziđeni, već da govore univerzalnim plesnim, neverbalnim maternjim jezikom, i sa njim se otvaramo za građanstvo - objašnjava gospodin Lonić, i podseća da se folklorna druženja godinama unazad organizuju u Mađarskoj i Rumuniji, što daje nadu da će zaživeti i kod nas. Prvi susret ispratili su gosti iz Beograda i drugih gradova namerni da ovu praksu osmisle u svojim sredinama, odnosno na teritoriji cele Srbije. Inicijatori se slažu da je izgledno da će to biti prihvaćeno, pre svega zbog interesovanja mladih, osvešćenih ljudi, koji su spoznali vrednost i veličinu narodnog stvaralaštva na tlu Srbije i njenog uticaja na podizanje kvaliteta njihovih života i života uopšte, kroz smislene sadržaje, druženje, zabavu, zadovoljstvo. Gospodin Lonić kaže da je ovo interesantan oblik druženja koji nikog ne odbacuje, u kojem niko nikome ne smeta. Nada se da će svaki sledeći put biti više dece, porodica i prisustvo tri generacije, jer se u tradicionalnoj igri učestvuje od „dečjeg plača do staračkog kašlja“, što simbolizuje životni ciklus.

- Kultura je uzvišena stvar, proizvod koji jedan narod izdvaja od drugog, u smislu kreativnosti, osobenosti, izvrsnosti. Sve što se dešava u jednom danu, sve nedaće bivaju potisnute zahvaljujući pokretu kroz igru, i siguran sam da će to biti magnet za sve pristalice ovog koncepta, a i za po neke skeptike. Jer čovek je biće igre i sve je u životu igra. Ova tradicionalna, srpska, prošla je filter mnogih generacija. Ona je i oduhovljena, jer je negovana ne kao razuzdanost, već kao čovekova duhovna potreba i zato ona ima potencijal za sadašnje i buduće generacije - zaključio je Milorad Lonić.

Kompleks Franjevačkog samostana sa (Blažene Device Marije)

ač, nekada moćni grad koji su gradili Sloveni, Goti, Kelti, Sarmati, Jazigi, Rimljani, Huni, Turci i isto tako ga rušili, danas je gradsko naselje u jugozapadnom delu prostrane panonske ravnice bogate i volšebne istorije. Bač, po kome je današnja Bačka dobila ime, prvi put se pominje u crkvenom dokumentu iz 535. godine, kao jedne od utvrda Pannonia Sirmiensis sa središtem u Sirmiu (Sirmiumu), jednom od četiri glavna grada Rimskog carstva. Njegovim razaranjem, prvo od strane Huna, zatim Avara, u crkvenim dokumentima nalazi se pomen grada Bač, koji je obuhvatao crkvu i ostatke rimskih kuća u krugu od 500 m. O građevini iz rimskog doba svedoče ostaci „rimskog zida“ u hodniku samostana. Dinamici razvoja mesta pogoduje povoljan položaj, ravnica i dolina reke, glavne strade ondašnjih putnika. Vojvodinu iz rimskih vremena nazivaju Dilicijum Mundi - rajom zemaljskim. Do 1000 godine Bač ima kontinuitet avarske uprave, kada se srednjovekovna Ugarska potpuno konsolidovala na ovim prostorima, a Bač važio za značajan grad, sa sledom opata i nadbiskupa Svete Marije. Potpisnik osnivanja Zagrebačke nadbiskupije (1094) bio je i opat iz Bača, Fabijan, što takođe govori o važnosti mesta. Nakon grčkih ratova u XII veku vođenih između Istočno rimskog carstva i Ugarske, Bač je opustošen, a krajem ovog i početkom XIII pripadnici viteškog reka Kanonici Sv. Groba Jerusalimskog, na temeljima stare crkve od rimske crvene cigle širine preko dva metra, podižu omanju jednobrodnu romaničku crkvu, masivnih zidova sa kontraforima, visokih zabata i znatno niže apside. Petorostrana aspida u kombinaciji kamena i cigle, stubovima sa glavama životinja (gargojlama), emajliranim opekama, odlika su arhitetkure zapadne Evrope toga vremena. Unutrašnjost je bila u maniru starohrišćanske bazilike, sa golim zidovima bez maltera. U periodu od 1241. i rušenja od strane Mongola, do XV veka podignute su samostanske zgrade i visoki toranj - zvonik u gotičkom stilu. Ostaci gotičkog luka i danas se nalaze na hodniku pored crkve, koji je bio oslikan freskama. Godine 1300. darovnicom ugarskog kralja Andrije III Arpada samostan preuzima Franjevački red (Ordo fratrum minorum - Red Manje braće) kojeg je 1209. osnovao Franjo Asiški. Njihov kontinuitet u samostanu beleži se poslednjih 300 godina.

Nakon pada Latinskog carstva u Jerusalimu i okončanju krstaških pohoda, samostan u Baču je izgubio značaj važne stanice na putu za Sv. Zemlju. Tokom srednjeg veka veliku ulogu ima kao bedem odbrane zapadne Evrope od Turaka, posebno posle pada srpske Despotovine 1459. Od bitke na Mohačkom polju (1526) pa do 1686. godine Bač potpada pod tursku vlast, a samostan je pretvoren u džamiju od čega je do danas sačuvana mihrabska niša u južnom zidu crkve. Iz tog vremena o sudbini samostana saznajemo iz turskih deftera i putopisa, kao i relacija - izveštaja crkvenih vizitatora i biskupa. U Baču Turci nikada nisu uspostavili strogi režim vlasti kakav je bio u Srbiji. Nikada nije bilo danka u krvi, mada je porez redovno ubiran, a u gradu živeli samo muslimani dok su pravoslavci i katolici živeli u okolnim mestima. Posle Turaka Vojvodinu, prostranu pustaru išaranu ritovima, u kojoj je vladala malarija, kuga, kolonizuju Austrijanaci i dovode poznate graditelje kanala iz Italije, čime kultivišu ovaj prostor. Godine 1688. u Bač dolazi veća grupa vernika sa četvoricom franjevaca iz istočnobosanskog naselja Gradovrha (kod Tuzle), a glavna džamija Bača opet je vraćena u crkvu i obnovljena. Tek po obnavljanju počinje Rakoczijeva buna (1704 - 1711) protiv austrijske vlasti i opet teško strada. Ponovnim obnovljanjem (1716 - 1728) dograđeno je zapadno krilo sa pregradama od šiblja i blata. U prizemlju su bili: refector - trpezarija, kuhinja, infirmaria - bolnica,

crkvom Uznesenja Presvete Bogorodice čuvar vere, tradicije i blaga a na spratu 12 soba. Gradnja južnog i istočnog krila počela je 1734. (današnji samostan), završena 1758. Građevinski materijal: 526 urna kreča i cigli, te 1.777 florina obezbedio je fra Franjo Vukovarac. Godine 1759. ponovno je izgrađeno zapadno krilo samostana, time i izgradnja današnje samostanske zgrade, doprinosom vernika župe Bač kao i ostalih župa, kojima su upravljali bački franjevci. Najveći doprinos dao je upravitelj župe Sonta, fra Augustin Stopić. U poslednjoj temeljnoj obnovi samostana u prvoj polovini XIX veka podignut je novi oltar. U Franjevačkom samostanu se čuvaju izuzetno vredni ostaci freske Raspeće Hristovo (početak XIII veka), italokritska ikona Bogorodice Umilenija - Radosne Gospe Bačke (najstarija datirana slika iz 1684., rad ikonopisca Dime), slika Tajne večere, ulje na platnu dimenzija 580 x 190 cm, na istočnom zidu trpezarije, delo Paulusa Antoniusa Sensera iz 1737., četrnaest slika iz ciklusa Hristov put na Golgotu iz prvi polovine XVIII veka, četiri oltarska platna: Sv. Roko, Sv. Antun, Sv. Leonard i Sv. Franja. U biblioteci se čuvaju inkunabule i protokoli, a u sobama stari nameštaj, keramika, porfire, rukotvorine. Neki od ovih rariteta, kao i arheološki nalazi koji potvrđuju kontinuitet života na ovim prostorima, od praistorije do XVIII veka, izloženi su u muzejskoj postavki od 2019. godini u prizemlju samostana koji krase između ostalog i stepenice stare 300 godina, izrađene od punog drva. U crkvi se nalaze i još uvek rade, najbolje očuvane mehaničke orgulje i jedne su od najstarijih na ovom prostoru. Prve su bile postavljene 1716. da bi 1827. bile zamenjene novim i većim. Sastoje se od dva manuala, 16 registara i oko 1.000 svirala, i sve je u funkciji. U samostanu se nalaze tri nadgrobne ploče. Godine 1725. u samostanu, na desnom zidu oltara crkve Uznesenja Blažene Device Marije sahranjen je Đura II baron Pejačević, vicegubernator Bačke županije. Bač (Bach, Bachia, Batsch, Bács), je po zapisu arapskog geografa Idriza u Rožerovoj karti sveta (1154) „glasovito mesto koje ubrajaju među ostale velike gradove,

sa pijacom, trgovačkim radnjama, brojnim zanatlijama i grčkim naučnicima... U svom putopisu Evlija Čelebi 1665. godine iznosi da „u varoši ima osam muslimanskih bogomolja. Najveća je stara džamija, koja je ranije bila veliki samostan, koji je posle osvajanja pretvoren u Sulejman-hanovu džamiju. Duga je ravnih 40, a široka ravnih 30 koraka“. Fra Josif Špehar, domaćin i vodič u samostanu potvrđuje da je stara crkva zaista bila tih dimenzija. - Bač nema banju, more, ali ima Franjevački samostan, retko nasleđe izuzetne lepote. Na ovoj građevini, koja spada u red većih i starijih samostana koji je više sačuvao starih stvari nego drugi, vidljivi su tragovi romaničke, gotičke, barokne arhitekture. Za dobru osnovu zaslužni su krstaši, o kojima uglavom razmišljamo kao negativcima. Zapravo su bili vrsni graditelji. U rat su išli svi slojevi društva, koji su implementirali socijalne, zdravstvene i druge jevađelijske principe, prisutne u njihovoj postojbini. Tako su u Baču osnovali prvu bolnicu, potvrđeno papinim pismom u kojem moli jednog opata da pošalje bolničare za bačku bolnicu; starački dom, organizovali su škole svima dostupne i dr., što u istočnim zemljama nije bilo poznato. Ostavili su i simbol krstaša, crveni krst koji su franjevci modifikovali u veliki crveni krst sa četiri manja na beloj osnovi. Bač je u tom pogledu bio ne kao danas zabačeno mesto, već srednjovekovni centar, kao današnji Novi Sad, koji se rodio kada je Bač umro, u vreme Rakocsijeve bune, u koji se Rakoci uvukao kao pobunjenik protiv vlasti, a Vlada u Beču prosudila da tvrđava u sred Bačke daleko od turske granice ničemu ne služi. Tada je počela gradnja Petrovaradinskog utvrđenja. Konzervatori tvrde da je crkva u četiri navrata preslikavana i da danas hodamo po četvrtom podu, od kada je prvobitna građevina izgrađena - istakao je fra Josif Špehar, jedan od dva redovnika samostana. Kaže da za više nema ni potrebe jer katolici čine samo 10% žitelja Bača, ali da se zahvaljujući aktivnostima hora, misama na koje svi dolaze, stiče drugačiji utisak.

Rađanje i uspon din

spredaju se brojne legende o nastanku imena banatskog sela Ečka, 7 km udaljenog od Zrenjanina. Meštanima je najdraža ona koja kaže da je nazvano po imenu jedne od žena Atile Hunskog, koja je živela u selu i zvala se Eče. Umrla je vrlo mlada, ali je moćni vojskovođa u spomen na nju čitavom kraju i mestu dao ime Ečka. U Ečki živi nešto više od 5.000 stanovnika i 21 nacija. Ima dve pravoslavne i jednu katoličku crkvu. Zbog brojne jevrejske populacije koja je tu živela. podignuta je i sinagoga, koja je tokom II Svetskog rata srušena. Koliko je u to vreme Ečka, sa poznatim tragovima naselja još iz predhrišćanske ere, bila posebna, pokazuju i šest zrna kukuruza kupljenih od jednog peštanskog trgovca, od kojih su Ečani za šest godina na 300 ha proizveli kukuruz, koji je imao veću cenu za pet i više forinti od redovne ponude na tržištima žitarica u Evropi. Ipak, privredni, kulturni i sveopšti razvoj selo duguje vlastelinskoj porodici Lazar.

ći čast jednoj osramoćenoj devojci na „Na šumskom balu“ u Elemiru u 52 godini. Nasleđuje ga mlađi brat Agošton koji 1816. dolazi na ideju da sagradi reprezentativno zdanje, „Kaštel“. Gradnja traje četiri godine a svečano otvaranje se desilo u noći 29. avgusta 1820., uz prisustvo 300 uglednih zvanica. Među njima i najbogatiji i najugledniji vlastelin u Ugarskoj, grof Esterházy Miklós, koji dovodi devetogodišnjeg Franca Lista, kome je to bio prvi

Posed je donosio basnoslovne prihode i pored žitarica, voća i povrća, na tržišta širom Evrope plasirane su velike količine najkvalitetnijih rasada retkog drveća, a preko zime čak i povrće iz toplih leja. Agoštona nasleđuje sin Sigismund (Zsigmond), koji iako veran carskoj vojnoj službi, dolazi 1836. u selo koje je zadesio požar, 1838. kada je selo poplavljeno. Uvodi vojničku disciplinu, uči seljake kako da se odbrane od poplava i odlučuje

Razvoj Ečke pokrenula vlastelinska porodica Lazar

Jermenski trgovac živom stokom, Lazar Lukač je na licitaciji u Beču 1781. godine za 217.000 forinti kupio posed od 30.000 lanaca sa selima Ečka, Klek i Jankov Most, a sedište imanja smestio u Ečki nadomak tadašnjeg Bečkereka, današnjeg Zrenjanina. Pogodovao mu je njegov položaj, naslonjen na reku Begej, povezanu sa Tisom, koja mu je omogućavala nesmetanu komunikaciju za snabdevanje carske vojske živom stokom i žitom šajkama, što mu je i donelo grofovsku titulu. Na imanju je sagradio dvorac i manju zgradu u engleskom stilu. Bio je oženjen Sibilom Egelspaher i imao sinove: Janoša, Agoštona, Mihalja i Jozefa. Rodonačelnik porodice Lazar iznenada umire 1793., a nakon tri meseca i njegova žena. Nasleđuje ga najstariji sin Janoš, koji upravlja imanjem punih 16 godina, unapređuje ergelu koju je osnovao sa ocem 1792., prvu u Banatu, koja je imala 150 rasnih konja; 1803. otvara pivaru, piše pesme, zbog kojih ga, želeći da ga lično upozna poziva i Marija Terezija. Odbija njenu ponudu da ostane na dvoru i gubi život u dvoboju spašavaju-

Kaštel Ečka javni nastup. Šta je mogao ovaj mali virtuoz da svira na tom balu? Po običaju toga vremena svoje kompozicije, jer je uveliko komponovao, a možda i Czerny-ja koji mu je bio učitelj, ili čak Mozart-a i Beethoven-a, tek publika je bila oduševljena njegovim nastupom. Organizaciju samog prijema, dovođenje glavnog kuvara iz Beča, kao i uređenje sela preuzela je Elizabeta Lazar iz porodice Egelspaher. Zanimljivo je da su se svi muški potomci plemićke porodice Lazar ženili devojkama iz ove nemačke plemićke porodice kako bi porodična bogatstva bila sačuvana. Sutradan, za gospodu je bio predviđen lov, a za njihove supruge vožnja rekom gondolama. Аgošton je uz dvorac podigao i velelepni park, a sluge je poslao u Beč po drveće za njegovo pošumljavanje. Tih godina ekonomska moć Ečke dostigla je vrhunac.

da ostane na imanju koje je u njegovom odsustvu vodila majka Elizabeta. Sigismund, poslednji muški potomak porodice Lazar, ženi se 40 godina mlađom lepoticom Viktorinom, i dobija ćerku Marijanu, poslednjeg ženskog potomka ove loze. Povodom njenog rođena pripremljena je najveća trpeza na svetu. Za seljane Ečke i okolnih mesta trpeza je bila postavljena u prostranom 17 ha velikom dvorskom parku (danas se održava 4ha), a za uglednu gospodu u velikoj balskoj dvorani (danas hotelskom restoranu). Sigismund umire i 29-togodišnja udovica se 1871. udaje za princa Turn Taksis Maksimilijana, čiji su preci krajem XV veka u Nemačkoj osnovali poštansku službu i koji je preuzeo upravljanje gazdninstvom. On je osnovao županijsko udruženje za uzgoj čistokrvnih konja i posta-

astije Lazar od Ečke On i dalje nastavlja sa stilom života koji je vodio pre smrti supruge. Nastojao je da na svoje banatsko imanje dovede visoko društvo iz Beča i Pešte, postavio je parkovsku skulpturu, fontanu i drugi parkovski mobilijar, uspešno dva puta godišnje organizuje lov na potezu od Melenaca do Čente. Ovo lovište je i pre njega bilo poznato. Godine 1852. posetio ga je 22-godišnji austrijski car Franz Joseph I, a njegov bratanac, prestolonaslednik Franc Ferdinand, poznat kao bezosećajan lovac - ubica, koji se hvalio da je ubio skoro pola miliona razne divljači, a za koga se govorilo da nije ubijen da bi potamanio svu evropsku divljač, čak četiri puta (1898 - 1901). Zbog uglednih gostiju jedan deo lovnog, ritskog područja sa sedam jezera, Vladavina dinastije Harnonkur Grof Harnonkur je odmah ispoljio svoj ostatak Južnobečkerečkog jezera koji se oholi karakter i prema ženi i prema me- pružao do same Tise, nazvan je „Carskom štanima. Trudnu ženu je jedne decembar- barom“. Grof Harnonkur je prvi posedoske noći na putu iz Bečkereka izbacio iz vao i jahtu pa je Begejom i Tisom plovio i kočije, posle čega ona rađa dete i smrtno sa članovima porodice Karađorđević. Njihova najstarija ćerka Marija Lujza, se razboljeva. Njeno stanje je iskoristio da stavi potpis na testament kojim imanje čiji se portret nalazi iznad recepcije hotela, ostavlja njemu. Imala je samo 26 godina. udaje se za vaspitača svoga brata Nemca Karla Karstena Lichterfelde, sa kojim je imala šestoro dece i živela u siromaštvu u Rumuniji. Preudala se za direktora banke u Berlinu Kacenštajna, koji pred II Svetski rat ostaje bez ičega. Seli se u Irsku gde ostaju do kraja života. Njeni potomci nemaju pravo na nasledstvo. Godine 2008. u Kaštel su došle njene unuke, Felicitas Lotc i Gabrijela Roden, samo da bi videle odakle vode poreklo. Pred Veliki rat imanjem upravlja najmlađa ćerka, Alisa, takođe udata za boema koji nije puno mario niti za porodicu, niti za imanje, pa je bila prinuđena da ga izda porodici Lovreković, za čijeg sina se kasnije udala. U tom braku je rođeno troje dece. Sa mužem i najmlađim sinom, Feliksom III rođenim 1920-te, posle II svetskog rata emigrira u SAD. Feliks III i danas živi u San Francisku i ima dva sina i jednu ćerku. Na imanju je ostao samo njihov bolešljivi brat Feliks II, sahranjen u rimokatoličkoj crkvi, gde i većina članova Pogled na Kaštel sa crkve s. Jovana ove porodice.

vio osnove lovačkog turizma ove oblasti. Pripisuju mu se zasluge za nastanak šume na desnoj obali Begeja - Viktorinine šume. Viktorina rađa još troje dece. Njenu ćerku iz prvog braka Marijanu, na jednom balu u Beču zapazio je lični ađutant prestolonaslednika Franca Ferdinanda, grof Feliks Harnonkur (Harnoncourt). Iako bez blagoslova majke, venčavaju se u Budimpešti (1887), a iz Beča, gde je par proveo medeni mesec, vraćaju se u Ečku. Marijana nudi određenu svotu majci da sa porodicom napusti imanje, što ova i čini. Njenim odlaskom prestaje punih 160 godina duga vladavina porodice Lazar i počinje vladavina Harnonkura.

Lov bio omiljena poslastica vlastelina Prema istraživanju dr Filipa Krčmara, plemićka porodica Harnonkur (Harnoncourt) poreklom je iz Luksemburga, a uvedena je u red carskih grofovskih porodica 1627. Dva veka kasnije (1839), dodali su sebi ime Unferzagt (Unverzagt), zajedno sa plemićkim grbom i posedima ove izumrle porodice. Nekada je bogatstvo porodice Lazar bilo toliko da su na pitanje: Koliko rogate stoke imaju?, odgovarali da ne znaju, ali znaju da ih čuva 11.000 pasa. Od blještavila i raskoši, gondola, jahti i automobila, ergele, plodnih polja, pivare i dvorca ostali su samo goli zidovi i sećanja. Posle rata dvorac je pretvoren u ugostiteljski obejakt. Procvat doživljava 80-tih godina kao centar okupljanja lovaca. U to vreme zabeleženo je 5.000 lovaca po sezoni, mahom Italijana. Pre par godine, Kaštel i imanje, sa svojom zanimljivom istorijom, dugom tradicijom, dušom i interesantnim pričama prelaze u vlasništvo gospodina Dušana Stupara. Kaštel je danas hotel sa 45 soba, od toga sedam luksuznih apartmana. Dvоrаc i njеgоvа оkоlinа prоglаšеni su zа spоmеnik kulturе 2001. gоdinе.

Kratka saga o rimokatoličkom hramu Jovana Krstitelja u Ečki

voju priču i ogroman značaj svakako ima i Rimokatolička crkva svetoga Jovana Krstitelja, sagrađena kao svadbeni dar Sigismunda Lazara svojoj 40 godina mlađoj supruzi Viktorini. Sigismund je za dve godine podigao zdanje u koje je uzidano milion cigala. U tome su mu pomogli Ečani, koji su kao kmetovi imali obavezu rada 10 dana godišnje za feudalca na čijem feudu su živeli. Po ugovoru koji su Bugari Pavlićani katoličke veroispovesti, potpisali sa Janošom Lazarom pri dolasku u Ečku, vlastelin je bio dužan da podigne crkvu, ako ima više od 200 duša katolika. Godine 1794. Janoš gradi jednu manju crkvu od naboja pokrivenu trskom i slamom. Janoš Lazar iz Budimpešte donosi 12 religioznih slika bečkog slikara Feliksa Lejhera (Felix Ivo Leicher 1727-1812) nastalih u drugoj polovini XVIII veka. Do 2009. godine te slike su stajale u današnjoj crkvi, da bi 2010. restaurirane i prenešene u zgradu biskupskog Ordinerijata u Zrenjaninu, dok se jedna nalazi u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Brat Janoša Lazara, Agošton je 1811.

Rimokatolička crkva Sv. Jovana Krstitelja

godine ojačao crkvu kamenom konstrukcijom i pokrio šindrom, te dogradio daskama pokriven zvonik. Današnju crkvu podiže Sigismund Lazar, kada je odlučio da se oženi, rešio je da podigne crkvu koja bi, budući da se nalazi uz Kaštel, reprezentovala ne samo moć porodice, već i njegovu ljubav prema nevesti, Viktorini Egelspaher. Koliko je zanimljiva njena arhitektura, gotovo savršena akustičnost (od nje bolju akustiku ima jedino novosadska Sinagoga), toliko je interesantan način na koji je građena. Mala obnovljena crkva stajala je u sredini objekta, sve dok nova kompletno nije sazidana. Crkva je bila završena poslednje nedelje avgusta 1864. godine. Rušenje stare crkvice organizovano je posle mise, kada je sveštenik zamolio svoje parohijane da deo po deo konstrukcije male crkve iznesu na zadnja vrata nove. Do osvećenja je ostalo da se završi pod, koji je i danas originalan, i postave klupe. Crkva je osveštana 18. septembra iste godine. Oslikavao ju je poznati holandski slikar Adolf van der Venne (1828 – 1911) boraveći u Ečki (1862 - 1864). Iza njega su ostala tri velika platna: Hristovo krštenje, na kojem je za lik Judite bio inspirisan (verovatnije uslovljen) likom Sigismundove žene Viktorine Lazar i svetu Elizabetu Ugarsku, sa likom Sigismundove majke, Elizabete Lazar. Zidno slikarstvo povereno je vršačkom slikaru, Jozefu Gojgneru, koji je došao 1863. godine, i između ostalog oslikao rođenje Isusa Hrista i repliku Tajne večere, kao i Via crucis sa 14 postaja. On je našao svoju ljubav u Bečkereku i ostao da živi u ovim krajevima. Crkva je posebnim hodnikom bila povezana sa Kaštelom, te su vlastela i njihovi gosti kroz taj prolaz dolazili do svojih niša, iz kojih su pratili službu. Dugo se verovalo da su se u crkvi 1899. venčali nadvojvoda Fradnc Ferdinand i Sofija Kotek, ali za to nema nikakve potvrde, ali postoje indicije da su brak sklopili godinu dana kasnije u Budimpešti. U kripti crkve pohranjeni su zemni ostaci većine članova ove, za ovaj kraj izuzetno značajne, porodice Lazar.

Ervin Gazdaga

o rečima hroničara ovog mesta, gospodina Ervina Gazdage, idejni tvorac i sa Vasilijem P. Novakom i Mironom Grgićem, pisac kapitalne monografije sela, „Ečka - mala istorija Banata”, doći u Ečku i ne poseti pravoslavni hram Svetog Nikolaja iz 1711. godine, drugi po starini u Vojvodini, veliki je gubitak. Hram je izgradilo 40-tak porodica koje su se pod vođstvom Arsenija Čarnojevića naselile na ovim prostorima. Sazidan je po uzoru na crkve brvnare u centralnoj Srbiji, ali od zemlje, odnosno naboja natkrivene šindrom, po čemu je autentična i jedinstvena u Srbiji. Gospodin Gazdag kaže da vredi pogledati i dva postavljena ikonostasa i izuzetno veliki broj bogoslužbenih knjiga donesenih iz Carske Rusije početkom XVIII veka, među kojima i Jevanđelje iz 1759. godine, Oktoih iz 1712.

Tajna večera

Zelena pluća Kikinde - park Blandaš

spisujući stranice bezmalo 125 godina trajanja, kikindski park Blandaš i dalje je omiljeno šetalište žitelja ovog grada. Situiran nedaleko od centra grada, u Ulici Branka Vujina, uz Dom učenika srednjih škola „Nikola Vojvodić“, na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, zbog svog „kulturno-istorijskog značaja, planske organizacije vrtno-arhitektonskih elemenata i raznovrsnosti biljnih vrsta“, stavljen pod zaštitu kao spomenik prirode i utvrđen je kao značajno prirodno dobro III kategorije. Na uređenoj površini od 2 ha 40 ari i 45 m2 ispresecanoj stazama, nalazi se 40 vrsta biljaka i 700 stabala lišćara (29 vrsta) i četinara (11 vrsta). Aleja kestena prostire se duž glavne staze parka, a u dnu parka se nalazi vetrozaštitni pojas stabala javora i crne topole. Posebno se ističu primerci hrasta lužnjaka, platana, sofore, bele i crne topole impresivnih dimenzija. U tako omeđenom prostoru, najviše u ranim jutarnjim i kasnim poslepodnevnim časovima mir i spokoj nalazi veliki broj stanovnika Kikinde. Majke sa decom, sportisti, penzioneri verni su korisnici ovog prostora koje svojom vremešnošću i lepotom oporavljaju ne samo pluća, već i sva čula. Park je podignut 1896. godine, kada Uprava grada od Torontalske gazdinske zajednice otkupljuje zemljište, sa ciljem da za građane Kikinde napravi prijatan kutak za odmor. Park, u kojem je otvoren ugostiteljski objekat, prvo nosi ime „Plantaška bašta“, zatim „Varoški vrt“, „Narodna bašta“, „Veliki park“ i na kraju današnje „Park Blandaš“, kao asocijaciju na blagost, umilnost. U drugoj polovini XX veka u njemu se nalazio biciklistički poligon, a prostorije nekadašnjeg restorana za okupljanje članova organizacija „Mladi izviđači“ i Radio amateri. Danas je ovo samo park i ponos grada, kako zbog njegovog trajanja, tako i njegovog izgleda.

Fruškogorski maraton iz mog ugla

Milivoj Nastasić sa saradnicima uoči početka Maratona

d svog nastanka do današnjih dana čovek je morao da troši svoju energiju da bi opstao. Pre samo 50-tak godina bilo je potrebno da utroši čak 70% sopstvene snage da bi obezbedio svoju i egzistenciju svoje porodice. Zahvaljujući tehnološkim revolucijama, taj procenat se danas sveo na desetak odsto. Sudeći prema današnjem razvoju nauke, taj procenat će biti sve manji i manji. Postaćemo „sedeća“ bića, a mašine i roboti radiće umesto nas, nas koji smo sazdani od gena čoveka koji se radom trošeći istovremeno i obnavljao. Ovo što mi danas nazivamo sportom je zamena za naporan fizički rad na njivi, fabrici i drugim poslovima. Danas je sport imperativ opstanka zdravog načina života. Nekom leže sportovi u zatvorenom, veštačkom prostoru, sportskim halama i drugim objektima, a drugima na otvorenom, prirodnom prostoru, reci, jezeru, moru, pitomoj ravnici, divljini planine. Među ovim drugima nema ateista, čestim boravkom na otvorenom desiće im se bar jednom u životu da priroda pokaže svoju snagu i svoju moć. I čuće se nečujni, mirni unutrašnji glas: - Bože pomozi!. Ja nisam ateista. Vernik sam. U Panonskoj ravnici sam rođen, a na planini i na vodi život sam proveo. Sve blagodeti Fruške gore Zahvaljujući svom geografskom položaju grad Novi Sad nudi neslućen broj mogućnosti za bavljenje fizičkim aktivnostima. Pored mnogih izgrađenih sportskih objekata, tu je i druga po dužini i značaju evropska reka Dunav, koja od 2779 kilometara ukupne svoje dužine kroz teritoriju opštine prolazi dužinom od 49 km, od Bečečke jame do Krčedinske ade, praćen svakim kilometrom desne obale našom lepoticonm Fruškom gorom.

Fruška gora je usamljena, niska, ostrvska planina na južnom delu panonskog basena, u međurečju Dunava i Save, sa najvišim vrhom Crvenim čotom (539m). Pruža se, sa istoka od Starog Slankamena, a završava u Hrvatskoj kod Šarengrada. Ukupne dužine 80, a širine 15 km. Ona je bila inspiracija čoveku da na njenim padinama čudesnih prirodnih lepota, podigne mnoga naselja, i brojne spomenike kulture. Fruška gora je dom preko 1.500 vrsta biljaka, od kojih je oko 700 vrsta lekovitog bilja, 190 zaštićenih vrsta; do sada je pronađeno i naučno dokazano 1553 vrste gljiva i preko 1.000 vrsta leptira; od sisara tu su divlje svinje, srne, evropski jelen, muflon, lasice, kune, veverice, zec, tekunice, slepi miševi, divlje mačke, šakali i druge, mnogobrojne ptice, stanarice i selice. Godine 1960., na površini od 25.000 ha, proglašen je prvi nacionalni park u Srbiji - NP „Fruška gora“. Više od 20.000 ha čine šume: hrast kitnjak, bukva i grab. Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Fruška gora je ispresecana sa 44 potoka. Mnogi od njih leti prosuše, ali svu svoju snagu pokažu tokom

proleća, jeseni i zime. Na Fruškoj gori ima i jezera, međutim jezera nisu prirodna pojava, već su nastala ljudskim delovanjem, najčešće pregrađivanjem potoka. Na Fruškoj gori krije se i 38 vodopada. I u toj Fruškoj gori 1978. godine nastao je FRUŠKOGORSKI PLANINARSKI MARATON, nastao i opstao na iskrenoj zajedničkoj ljubavi prema prirodi i na prijateljstvu dobrih ljudi, što potvrđuje i činnjenica da se održava u neprekinutom nizu 43 godine. Prema našim saznanjima jedan smo od najstarijih maratona u planini u svetu. Maraton je otvoren za sve učesnike koji sebe smatraju zdravstveno i psihofizički spremnim za izazove ove vrste. Najveći deo Fruškogorskog maratona, više od 97% od 216 km staza raširen je po planinsko-šumskim putevima i stazama, na prostoru NP „Fruška gora“. Ponuditi mladima mogućnost za boravak u prirodi, u zdravom okruženju, za odrastanje, najbolji je i najplemenitiji način da potomstvu zaveštamo ljubav prema prirodi. Iako Maraton na Fruškoj gori traje svega dva dana, on ima daleko duži odjek koji se čuje tokom cele godine sa primarnom misijom da

mladi počnu da neguju ljubav prema prirodi. Iskusni planinari će planinariti i tokom godine, ne odustajući od fizičkog i psihičkog oporavka i boravka u prirodi. Roditelji i vaspitači su sve svesniji situacije u kojoj su njihova deca, zarobljena gradskim betonom i asflatom i kompjuterskim igricama, uskraćena za ono najvažnije - zadovoljenje potrebe za kretanjem i blagotvornog uticaja prirode. Mada Novi Sad važi za grad sporta, sa malim procentom dece koja ništa ne treniraju, uglavnom se radi o aktivnostima u zatvorenom prostoru. Uz sve dobrobiti koje takvi sportovi pružaju, potpuno ispunjenje duha i tela nije moguće ostvariti u zagušljivoj sali, niti u smogu po gradskim ulicama i bulevarima. U dane Maratone naša stara dama - Fruška gora se podmladi, a njeno lice ozari hiljade osmeha, njena krv prostruji pod desetinama hiljada koraka i kapi znoja. Upravo ta strast je ono čemu treba težiti i usaditi je u navike naših naslednika i osposobiti psihofizički zdravu naciju i ljude spremne na izazove koje život nosi. Sve ovo će biti moguće ako se na Frušku goru ne ide samo u dane maratona, već tokom cele godine. Kada bi se ja bilo šta u ovom gradu pitao, naredba bi bila: da nijedno dete ne može završiti osnovnu školu a da ne zna da vozi bicikli i pliva; sa završenom srednjom školom, morali bi da znaju da skijaju i veslaju, a kademski oprazovani morali bi da budu dobri bar u jednom kolektivnom sportu. Fruškogorski maraton Maraton je sportsko-rekreativna manifestacija međunarodnog karaktera bez apostrofiranja njegovog takmičarskog aspekta. Na Maratonu su svi pobednici koji u zadatom roku savladaju izabranu stazu. U Maratonu nije važno pobediti druge - važno je pobediti sebe. To važi samo za one koji učestvuju na Stazi radosti i zadovoljstva (4.100 m) i ostalim stazama do 41 km. Za one koji idu na duže staze, zaključno sa Fruškogorskim ultra ekstremnim maratonom (134.3 km i visinskom razlikom 5.954 m) važi pravilo: Važno je pobediti i druge. Međutim, i kod jednih i kod drugih ima onih koji zapnu iz

sve snage da u što kraćem vremenu savladaju odabranu stazu jer znaju da na kraju trke svi pričaju samo o pobednicima. Fruškogorski maraton se uvek održava krajem aprila ili početkom maja, u vreme kada se „zimi otme proleće“. Cilj je ostao isti i posle 43 godine, a to je upućivanje ljudi na organizovano bavljenje rekreacijom u prirodnom ambijentu. Nažalost, na našem prostoru ovo je još uvek pionirski poduhvat, a u razvijenom svetu masovna pojava. Ipak, proverena istina je da se malim koracima i upornošću ostvaruju velike strategije. Organizatori barataju značajnim ciframa koje su dokaz da su ti mali koraci ostavili dubok trag. Fruškogrski maraton će ove godine dočekati 43 izdanje uz sve veći odziv učesnika. Za maraton je pripremljeno ukupno 19 staza, a sertifikat Svetske organizacije maratona iz Lozane, počevši od 2015., dobilo je pet staza Fruškogorskog maratona: Mali istočni ekstremni maraton (2 poena), Srednji zapadni maraton (3 poena); Veliki zapadni maraton (3 poena); Ultra maraton (4 poena) i Ultraekstremni maraton (5 poena). Ovi poeni su bitni jer određuju nivo ostvarene norme za svetsko prvenstvo u planinarskom maratonu koje se održava na trci oko Mon Blana (fr. Mont Blanc). Ovaj Maraton karakteriše više staza trasiranih po brdovitom šumskom pojasu Fruške gore, prilagođenih kako za fizički spremne, tako i za rekreativce i početnike, projektovane tako da prolaze kroz najlepše predele Fruške gore i po pravilu su u nagibu (čas ste na grebenu, čas u podnožju planine). Staze prolaze pored manastira: Grgeteg, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Ravanica Vrdnik, Jazak, Bešenovački Prnjavor i Beočin. Na stazama postoji 26 kontrolnih tačaka, sa stalnim dežurstvima tokom trajanja maratona, na 13 kontrolnih tačaka se nalazi osveženje, dok na 6 dežura i sanitetska služba. Ova manifestacija traje dva dana i jednu noć (ukupno 35 sati) i svake godine okupi više hiljada ljudi. Za 42 do sada održana Maratona bilo je preko 250.000 učesnika, od kojih je više od 75% mlađih od 25 godina.

Dolazeći na maraton mnogi od njih razbili su strah od boravka u prirodi, obnovili svoj duh i snagu, pomerili granice svojih mogućnosti i savladali neku od staza za koju su ranije mislili da je nemoguće osvojiti je. Kada se završi trka, većina njih shvati da je između uspeha i neuspeha tanka granica, a između ta dva pojma zapravo je mera čovekove volje. Svakog proleća svima je omogućeno da dokažu sebi kako mogu da se izbore sa psihičkim izazovima i fizičkim naporima. Da pobede sebe, poboljšaju svoju psihofizičku kondiciju i započnu bitku za zdrav život. Ako se pitate zbog čega je Maraton na Fruškoj gori, nedoumicu ćete rešiti prvim korakom u planini, posebno ako se zna da su danas planine najočuvaniji deo prirode. Opuštanje u planinskom ambijentu je najprirodniji način fizičkog i psihičkog opuštanja, a vreme provedeno u prirodi najkorisnije i najdelotvornije provedeno slobodno vreme. Na nesreću, mnogi više nemaju želju da se pomere iz svog svakodnevnog komfora i sve češće utehu nalaze u naručju ekrana. Ako se i dalje pitate zbog čega Planinarski maraton na Fruškoj gori, nauka je tu da pruži odgovor. „Nedostatak fizičke aktivnosti pogubniji je od alkohola i duvana“ - izjavili su svetski stručnjaci 2011. godine. Na neslavnom prvom mestu za nastanak svih bolesti, izuzev zaraznih, Svetska zdravstvena organizacija je označila nedovoljno kretanje. Znajući sve ovo, savetujemo vam, krećite se i samo se krećite, trčite, šetajte, vozite bicikl. Lekar i veliki mislilac, J. Tiso, je još u XVIII veku utvrdio da: „Pokret po svom dejstvu može da zameni bilo koje lekovito sredstvo, ali sva lekovita sredstva sveta ne mogu da zamene dejstvo pokreta”. Tekst: Milivoj K. Nastasić Foto: Arhiva FM

Dva veka Kremanskog proročanstva,

ovek sa vizijom Kremana kao turističke destinacije Dragan M. Pjević, mašinski inženjer, vlasnik Turističke agencije „Kremna“, godinama se bavi popularizacijom Kremanskog proročanstva u turističke svrhe, jedinstvenom vrstom turizma na našem prostoru.Među deset referentnih proročanstava u svetu, odmah posle proročanstva francuskog proroka Mišela Nostradamusa (XVI vek) i drevnog spisa nastalog u kišnim prašumama Perua - Celestinskog proročanstva, nalazi se Kremansko, za koje kažu da je najrazumljivije. Kremansko proročanstvo se bavi sudbinom države i vladara kojima Kremna pripada, sa porukama od njegovog nastanka u XIX veku, loših po srpske vladarske dinastije, posebno po Josipa Broza, čiji su „pisci“ 70-tih godina prošlog veka prekrojili tekst i prilagodili svojim potrebama. Sa visokim rejtingom u svetu, Proročanstvo je kod nas osporavano i minimizirano, predstavljano u lažnim svedočanstvima. Pojavom gospodina Pjevića, rođenog Kremanca, koji staje na put obmanama i izdaje Kremansko proročanstvo sa prepisom originalne knjige (Turistička publikacija, Kremna, avgust 2017),

naslovom „Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo“ (izdanje knjižarnice Milorada P. Milanovića, Beograd, 1940). Recenzent te knjige bio je vladika Nikolaj Velimirović, 77. svetac Srpske pravoslavne crkve. U predgovoru ovog izdanja se kaže da „je sve u tajni ovdašnje prirode. Kremna pulsira životom koji zbližava zemlju i nebo, Boga i čoveka, čoveka sa zemljom i vodom (Rakovo vrelo), jer u Kremnima voda leči, a kamenje blagotvorno zrači“. Legenda kaže da je Kremna nastala u dalekoj prošlosti, kada je pri sudaru nebeskih tela između planinskih venaca Tare i Zlatibora nastala kotlina, koja je zbog specifičnog biogenog Foto: Milić Simić zračenja kamena - kremana, sa blagotvornim uticajem na brz opotavak organizama i razvoj uma, nazvana Kremna. Krena osnovu kazivanja prote Zamna je dala najveći broj škoharija koje je zapisao dr Radolovanih ljudi u odnosu na broj van Kazimirović pre Velikog stanovnika u staroj Jugoslaviji. rata, ovom štivu daje drugu - Na ovom prostoru pronadimenziju. đena je i čuvena „kremanska Autor u knjizi na prvih 29 kosmička kugla“, lopta prečnistrana pojašnjava mistiku ka od jednog metra. Nema zvaovog mesta, u kojem su se vazničnog objašnjenja otkud ona da rađali vidovnjaci: daroviti ovde. Nažalost, ona je pukla Kremanci u vreme Kosovskog u podmetnutom požaru 2005 boja i Prvog i Drugog srpskog godine, kada je izgorela i prva ustanka, do Stanoja i StevaDragan M. Pjević Kuća proroka. Krivac se zna, na Mulića, Miluna Neševića, li egzekucija je izostala. ProroJova Krpe, Ilije Đurđića, Bude Milosavljevića i dr. koji su proricali u XX čanstvo međutim nosi poruku: KAKVA veku. Oni najpoznatiji, proroci Tarabići, KREMNA TAKVA i DRŽAVA, što znači delovali su vek ranije. Imali su sreće da da kada se bude ozvaničilo ko je u Kreim je kum bio prota Zaharije Zaharić, pi- mnima podmetno požar biće razrešeni smen čovek, koji je zabeležio sve što su brojni do sada nerešeni slučajevi, jer Krekazivali, ali i pridavao važnosti njihovim mna su za poštovanje i uvažavanje - kaže porukama. Prema nekim pretpostavkama, gospodin Pjević. Po njegovim rečima, u stara vremena originalni rukupisi, kako bi bili sačuvani od policije, sakriveni su u temeljima i da- Kremna, koja leži na 800 mnv bila je jenas postojeće svešteničke kuće Popovića dina vazdušna banja u Srbiji. U narodnoj u Užicu. Teolog, dr Radomir Kazimirović tradiciji, pored legende o letnjim dvorima je početkom prošlog veka dolazio u posetu Nemanjića, ovde je bila i „Kula Bana od proti Zahariju i slušajući ga, beležio je do- Kremana“, rodno mesto Kostreš Haramsta poruka, što od Tarabića, što od ostalih baše, do danas sačuvan Moljkovića han, kremanskih vidovnjaka, koje je izdao pod jedna od pet najprometnijih kafana u Sr-

reči iz budućnosti koje golicaju maštu biji - Šargan, u kojoj se odvijao bogat kulturni i politički život. Promenu je doneo kralj Aleksandar Obrenović dolaskom na Kulaševac 1893., postavljanjem kamena temeljca za česmu, ujedno i razvoj turizma na Zlatiboru. Položaj Kremna se dodatno komplikuje 1964. kada joj se oduzima status opštine. Zahvaljujući angažovanju gospodina Pjevića koji 2000. počinje u javnosti da širi priču o Kremni kao turističkoj destinaciji, prvo u okviru MZ, kao njen predsednik, a potom i kao vlasnik TA „Kremna“ ovo mesto se budi. Podiže Dom proroka, nadgrobni spomenik proroku Milošu Tarabiću (1809-1854), punih 148 godina nakon njegove smrti. U međuvremenu se otvara hotel „Šargan“ sa 200 postelja. Kremna danas ima devet kafana, osnovnu škola, crkvu, više prodavnica, Dom kulutre sa bibliotekom i bioskopskom salom, ambulantu, sportske terene za fudbal, košarku, odobojku i rukomet. Više od 20 domaćinstva je uključeno u ruralni turizam spremno da dočeka goste. U okviru đačkih ekskurzija preko 1.000 škola posetilo je Dom proroka i čulo priču o kremanskim prorocima, dolaze sindikalci, udruženja penzionera, ali u sezoni godišnjih odmora, masovno porodice, od Australije do Amerike. Godišnji priliv turista je od 25 - 30.000 gostiju. Gospodin Pjević kaže da ima grupa Kremanaca koja poštuje njegov rad, ali i grupa sa drugim uverenjima, bez želje za nalaženjem zajedničkog, pa i ličnog interesa. - Proročansvo kaže da će „najveće zlo naneti sokoćalo, koje će svaka kuća imati“, misleći na televizor i telefon. Knjiga kaže da će „Srbija trista čuda doživeti. Da će se ubijati za žuto dugme. Da će biti nestašica hleba i hrane. Tada će doći čovek iz naroda, koji će umiriti Srbiju i nastaće slavno vreme. Blago onom ko to dočeka“. Kremansko proročanstvo se bavi sudbinom države, krunisanih glava i državnika, pa su se zbog toga svi, od Kralja

Petra I, do današnjih političara interesovali za ono što ih čeka. Do sada su svi osim Kralja Petra I propali. On je jedini voleo i verovao u Kremna koja ga dovela na vlast. Naime, kada je 1903., bežeći pred policijom iz Bosne u Srbiju došao u Kremna kod prote Zaharija, ovaj se setio Prorokovih reči da „ko bude u tvom buretu, biće vladar Srbije“. Prota je raskovao bure, sakrio u njega budućeg kralja i tako su Kremna i prota Zaharije spasili dinastiju Karađorđević. To bure sam pronašao neke godine, prepravio i sa slikom kralja u buretu prilagodio za turističku animaciju. Dosta je onih koji veruju da će njihova slika u buretu pomoći da postanu direktori, rukovodioci. Ali, oni koje je Kremna dovela na vlast posle 05. oktobra malo se interesuju za ovo mesto. Da se interesuju obezbedili bi 5.000 evra da se dovede voda do Doma proroka, da deca imaju gde da popiju vode i operu ruke. U Proročan-

desiti kada se čuje prava priča o ovom mestu satkanom od kamena, vazduha i vode. Vladika Nikolaj je rekao da je ovo Božje mesto, jer su Vile Tarske probudile jedananestogodišnjeg Miloša Tarabića, na Ilindan pre tačno 200 godina, i prenele mu poruku: „Bog nas poslao da ti saopštimo da ćeš biti vidovit. Da proričeš narodu šta će biti i da se narod prema tome upravlja“. Sve je u knjizi rečeno, ali niko neće da sluša. Tako je i Miloš pričao o gvozdenom konju i putu, o čeličnim pticama, da će voda poteći uzbrdo, a crne guje popiti izvore. U knjizi stoji i nezamislivo: da će doći dan kada će se pojaviti čovek iz naroda da spasi državu; da će nastati neviđen procvat života u njoj; da će se stvoriti jedinstvena i srećna srpska država, i da će dolaziti povorka naših ljudi povratnika iz inostranstva, jer će ovde biti bolje. Kaže se da će svi trčati u u ovom mitsko mesto, i da će automobila biti do Gornjeg

Foto: Milić Simić stvu piše „da će vladari koji budu vodili računa o Kremni dugo vladati, i da se nije desilo da je neko napravio jaku i stabilnu državu, a ostavio Kremna siromašna“ kaže naš sagovornik i dodaje: - Želja mi je da od Kremana napravimo turističku destinaciju, da za 30 - 40 godina pretekne Zlatibor, a to se mora

Milanovca, tolika će biti kolona, onih sa željom da se dokopaju Kremana i ovde nastane. Proročanstvo se bavi lokalnim, ali i globalnim događajima. Ima nešto u ovom proročanstvu, nečeg stvarnog, opipljivog, što vraća veru da će napokon na ovim prostorima zaživeti ljubav i blagostanje.

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com