Topsrbija br25 by M.D.

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

NAJBOLJE IZ SRBIJE

SAUNA SVET

VODENI SVET

ADRENALIN PARK ZIP LINE STAZE ZDRAVLJA

www.topsrbija.com

broj 25

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

Jul 2020. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com

Mali jubilej revije TOPSRBIJA Najbolje iz Srbije

Small Jubilee of the TOPSRBIJA Magazine - The Best from Serbia

Ovim brojem obeležavamo jubilej, 25. broj With this issue we celebrate the 25th isTOPSRBIJE, revije koja beleži privredne teme, sue of TOPSRBIJA, a magazine that deals zanimljive događaje, i pre svega pojedince koji with economic topics, interesting events, and su istrajnošću, doslednošću i verom u vrednosti above all with the individuals who, with their koje su ih vodile, svojim životima dali smisao. perseverance, consistency and faith in the Jedna od centralnih tema ovog broja je kraj values that had inspired them, gave meaning dvogodišnjeg projekta IDENTIS, međugraničto their lives. ne saradnje Srbije i Mađarske, koji je otkrio One of the central themes of this issue is the neke nove potencijale Vojvodine, vezane za conclusion of the two-year IDENTIS project, turističku privredu. Na ovaj put pošli smo sa a cross-border cooperation between Serbia predubeđenjem da Vojvodina nema planine, ni and Hungary, which has revealed some new more, a ni voda nije neka, a vratili se oplemepotentials of Vojvodina, related to the tourElizabeta i Mihailo Berček njeni prirodim atrakcijama i dobrotom ljudi, ism industry. We began this journey with the iznenađeni njenim kulturno-istorijskim nasleđem. preconception that Vojvodina has no mountains, no sea, and its Drugi delovi Srbije, smešteni na brdovitom Balkanu, imali su waters are nothing special, whereas we completed it imbued drugačiji profil razvoja zahvaljujući činjenici ispričanoj kroz le- with a sense of wonder at its natural attractions and the kindness gendu da je Bog kada je stvarao svet, iz velike vreće iz koje je of people, delighted and astounded by Vojvodina’s cultural and delio visove, dolove i vodotokove, nad Srbijom prosuo sve. Zato historical heritage. danas od njene lepote zastaje dah, ali i od njene hrane prepune Other parts of Serbia, located in the hilly Balkans, have had a ukusa i sokova. Da li to možda treba da bude znak prepoznavanja different development profile, as, according to a legend, when Srbije u svetu? God created the world he spilled everything over Serbia from Kao što su to uradili Francuzi krajem XVIII i početkom XIX his big bag, the heights, the valleys and the watercourses. That veka, u vreme velike utakmice između evropskih nacija, ko će is why Serbia’s beauty takes your breath away today, as does its i u čemu biti bolji. Oni su u tom procesu odabrali tri elementa: luscious, delectable food full of flavours. Should that perhaps be francusku kulturu i jezik, francusku gastronomiju i stvaranje mita a way for Serbia to be seen in the world? o latinskom ljubavniku. Švajcarci, koji su pre 300 godina bili crna As the French did at the end of the 18th and the beginning rupa Evrope, koncentrisali su svoje potencijale na proizvodnju of the 19th century, during the great contest among European najboljeg sira na svetu, najpreciznijih satova na svetu i najsigur- nations who will be better and at what, when they chose three elnijih banaka. ements in the process: French culture and language, gastronomy, Šta je Srbija uradila po tom pitanju najbolje oslikavaju reči di- and the creation of the Latin lover myth. The Swiss, who 300 rektora jedne turističke organizacije sa juga Srbije: „Nemamo ni- years ago were a black hole of Europe, concentrated their potenšta, treba nam sve i ne znamo odakle da počnemo.“ Ako nas pitate, tial on producing the best cheese in the world, the most accurate neograničen resurs su naša sela, ali umesto da ih „iskoristimo“ ona watches in the world and creating the safest banks. nestaju. Drugi je naša hrana, zahvaljujući zdravim i ukusa punim What has been Serbia‘s attitude regarding the issue is best ilplodovima. To može da bude dobar početak. lustrated by the words of the director of a tourist organization from the south of the country: „We have nothing, we need evMihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije erything and we do not know where to start.“ If you ask us, our TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE villages are unlimited yet untapped resources, but instead of „creating advantage“ with them, they are disappearing. Another resource is our food, thanks to the healthy and delicious fruits. That can be a good start. Mihailo Berček, Chief Editor TOPSRBIJA - THE BEST FROM SERBIA Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 25 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2020. Jul – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2020. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

SADRŽAJ Fruške Terme, Vrdnik ....................................................... 1

Pansion Ana još jedan cvet Potisja ................................. 31

Hotel Olimp, Zlatibor ....................................................... 2

Banja Kanjiža - mesto brzog i uspešnog oporavka ... 32,33

Mali jubilej revije TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije ........ 3

Magija FRUŠKIH TERMI ........................................ 34,35

Small Jubilee of the TOPSRBIJA Magazine - The Best from Serbia ..................................................... 3

SRP Zasavica - sinergija prirodnih i turističkih resursa .. 36

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 25 - Impresum ............................................................. 3 Crveni taxi, Novi Sad ....................................................... 4 TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 25 - Sadržaj ............. 5 Interreg - IPA Mađarska - Srbija, implementacija projekta „Integrisani razvoj prirodnog i kulturnog turizma u regionu Tise“- IDENTIS; HUSRB/1602/31/0048.................... 6

Sedam decenija Zoo vrta Palić ....................................... 37 Priča o bečejskom Šlajzu ............................................... 38 Ostvarena fantazija Bogdana Dunđerskog ..................... 39 LETOVANJE U SRBIJI SA SRBIJOM ZA MLADE .............................................................. 40,41 Vila Pina - za odmor iz snova ........................................ 42 Zlatibor za sve generacije i svako godišnje doba .......... 43

Projekat IDENTIS - Galerija slika ................................... 7

Surčin za sve i svakoga .................................................. 44

IDENTIS - promocija novih turističkih ruta Potisja ................................................................... 8, 9

Vina koja pevaju ............................................................ 45

KAPIJA USPEHA PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE ZA 2019 .............................................. 10,11 Promocija Interreg IPA projekta sistema kvaliteta TASQ i online TASQ.rs platforme ................................. 12 Pravni fakultet za privredu i pravosuđe - Internacionalizacija kod kuće ...................................... 13 52 vikenda u Novom Sadu ....................................... 14, 15 DOŽIVI BAČ - POSETI SRBIJU................................. 16 Četiri razloga za posetu Somboru .................................. 17 Savršen dan u Inđiji ................................................. 18, 19 Čuruška čarda na Tihoj Tisi ........................................... 20 Žabalj: Leto na selu ........................................................ 21 Savremeni domaći turista traži doživljaj više ................ 22 Autobus žute boje porodice pčelara Damjanović .......... 23 Muzej Kotarka Kad’ je selo bila varoš ..................... 24, 25

Susret sa istorijom u Vili dinastije Obrenović .......... 46,47 Letnja škola zadrugarstva Zadružnog saveza Vojvodine +Nandor Vereš o Letnjoj školi zadrugarstva ............ 48,49 Šarm srpske kuhinje .................................................. 50,51 Đakonije na trpezi dinastije Dunđerski ..................... 52,53 U poslu je bitno biti srećan ............................................ 54 Gastronomija je naučna disciplina u kojoj nema kompromisa .......................................................... 55 Carstvo paste Ljubice Erkić ........................................... 56 Vinčanska kultura kao temelj razvoju tekstilne industrije Srbije ............................................... 57 Vinsko blago Srbije ................................................... 58,59 Novo lice Vinarije Vinum.......................................... 60,61 Elitna smotra fruškogorskih vina na Sajmu u Inđiji ...... 62 Bermet i Kafanica Ravnica, Inđija ................................. 63

Moje ime je Popov... Duško Popov ................................ 26

Želja mi je da sviram koncerte u Srbiji i otkrijem svoju dušu ...................................................... 64

Arača, početna tačka spajanja kultura i obnavljanja viteštva ..................................................... 27

TS AURELIUS - Tamburica je muzika koja okuplja, uz koju se veseli i plače ................................................. 65

Turistička ponuda SRP Carska bara ............................... 28

Odmor u leto 2020 ......................................................... 66

Dva veka Lovačkog dvorca Kaštel Ečka ....................... 29

Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja .................... 67

Mala varoš srce ima - Senta ........................................... 30

Privredna akademija u Novom Sadu .............................. 68

Projekat IDENTIS

okviru Programa prekogranične saradnje Interreg – IPA Mađarska –Srbija, u toku je implementacija projekta „Integrisani razvoj prirodnog i kulturnog turizma u regionu Tise“- IDENTIS; HUSRB/1602/31/0048. Projekat se sprovodi u periodu 01.05.2018-31.07.2020. god. Ukupna vrednost projekta je 249.709,70 evra, od čega Evropska unija sufinansira 85% troškova projekta, odnosno 206 303,25 evra. Sredstva za sufinansiranje projekta u iznosu od 15% obezbeđena su od strane Pokrajinskog sekretarijata za finansije. Region Vojvodine i Županije Čongrad do sada nisu imali zajednički definisane proizvode i usluge iz oblasti turizma koje su zajednički promovisane i brendirane. Kroz ovaj projekat stvaramo novu i inovativnu osnovu za budući zajednički razvoj i promociju turizma. Projekat ima za cilj unapređenje zajedničke turističke ponude u prekograničnom regionu, povećanje broja poseta prirodnim i kulturnim turističkim destinacijama u regionu Tise, što će dovesti do povećanja broja turista i noćenja, kao i prihoda u turističkom sektoru i uslužnoj delatnosti. Jedan od prioriteta projekta je bio izrada zajedničkog strateškog dokumenta. koji će definisati dalje korake i akcije u vezi sa razvojem zajedničkih turističkih usluga u prekograničnom regionu. Projekat je foku-

siran na rešavanje postojećeg problema, nedostatka zajedničke turističke ponude, pre svega prekograničnih turističkih ruta, koje mogu pokrenuti promociju ove oblasti i biti generator razvoja turizma u regionu. Partneri su u okviru implementacije projekta, definisali jedinstvene prednosti koju ovaj region može da ponudi svojim stanovnicima, ali najviše turistima. Tisa obiluje prirodnim lepotama i predstavlja izuzetan potencijal za razvoj turizma koji omogućava celokupni društveno-ekonomski razvoj regije uključivanjem različitih učesnika u sam proces promocije proizvoda i ruta. Zahvaljujući velikom broju projektnih aktivnosti koje su realizovane i na osnovu zajedničke analize partnera i stejkholdera, definisane su sledeće turističke rute: seoski (ruralni) turizam, Wellness i spa turizam, aktivni i eko turizam, kulturni turizam i industrijsko nasleđe, koje će biti brendirane i promovisane u toku implementacije projekta. Marketing obuhvata digitalnu i ne-digitalnu promociju, kao i korišćenje android i IOS platformi. Na sajtu www.identisonline.com, kao i društvenim mrežama Facebook i Instagram Identis projekta su tekstualno i vizuelno kroz fotografije i video materijal, obrađene najvažnije turističke lokacije u Potiskom regionu Vojvodine i u Čongrad Županiji.

Projekat IDENTIS

Galerija slika

IDENTIS - promocija novih

isa je najduža pritoka Dunava. Izvire u Ukrajini na Karpatima, u oblasti Bukovina, i dalje protiče kroz Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Srbiju. Dužina ove reke Panonske nizije, je 1.358 kilometara. Kroz Mađarsku protiče u dužini od 597, a kroz Srbiju 164 kilometara, gde se uliva u Dunav kod Starog Slankamena. Na njenim obalama nalaze se, između ostalih, gradovi poput Čongrada, Makoa, Šandorfalve, Morahaloma, Segedina, Kanjiže, Sente, Bečeja, Novog Bečeja, Zrenjanina... Važi za najlepšu srednjoevropsku reku, zelenu, široku, moćnu i pitomu, uvek nestvarno čudesnu, koja ima jedinstveni fenomen - fenomen Tiski cvet. Tisa - reka koja spaja U Srbiji ona deli Banat od Bačke, na njoj su podignute prevodnice - šlajzovi, primer graditeljskog nasleđa na zalasku XIX veka. Najveći meandar u obliku potkovice, dužine 24.5 kilometara ostao je kanalisanjem njenog toka - danas Stara Tisa, sa čije je obale na posedu Gedeona Rohoncija, na Bisernom ostrvu, ponikao vinograd i poteklo čudesno vino, omiljeno evropskim državnicima - Muskat Krokan. Obala Tise čuva ostatke benediktinske opatije Arače (XIII), gde su 1551. Osmanlije zauzele Banat.Vek i po kasnije, kod Sente 1697. godine odigrala se velika bitka između austrijske i osmanske vojske, u kojoj je Evropa odbranila svoj integritet. Duž Tise brojni su izvori termalne vode, manje ili više iskorišćeni, poput Banje Kanjiže, jednog od lidera zdravstvenog turizma u Vojvodini. Tu je i Rusanda slano jezero pokraj istoimene banje, sa salinitetom od oko 60%, a dno jezera sa lekovitim blatom koje se od 1867. koristi u terapijske svrhe. I to je samo deo onih istorijskih događaja, kulturnih znamenitosti, prirodnih blaga koje skrivaju obale ove reke u delu kojim protiče kroz vojvođansku ravnicu, a koji su istaknuti projketom IDENTIS i koje treba više promovisati i publikovati, kako bi reka Tisa i sve značajne tačke duž njenog toka, do sada malo i nedovoljno poznate, bile dostupne turistima. IDENTIS (Integrated Development

of Natural and Cultural Tourism in Tisa Region) projekat, započet krajem 2018. godine sa ciljem unapređenja turizma u oblasti Potisja, završen je 31. jula 2020. godine. Lider projekta je bila Turistička organizacija Vojvodine (TOV) i mađarski partner Županija Čongrad. Ukupan budžet projekta iznosi 242.709,70 evra, sa učešćem EU od 206.303,24 evra.

opštinama uz reku Tisu, u Mađarskoj i Srbiji održane su brojne radionice i seminari na kojima je turistička privreda ovih opština upoznata sa primerima dobre prakse, a izneti su i predlozi koje je potrebno sprovesti u narednom periodu; urađen je promotivni film sa svim atraktivnijim turističkim destinacijama. U okviru projekta IDENTIS sprovedena su i dva obilaska terena za novinare. Prvi u trajanju od 06. do 09. jula 2020. obuhvatio je: Palić (posetu Zoo vrtu i obilazak obale jezera); posetu Etno kući „Kod Kiriša“ u Malim Pijacama; Banju Kanjižu, park koji je

Zajednički snimak učesnika projekta na Šlajzu u Bečeju

Projekat IDENTIS identifikovao sve potencijale Potiskog regiona U okviru projekta IDENTIS kreirana je jedinstvena baza podataka kao osnova za dalje unapređenje razvoja turizma ovog kraja; urađeni su website www. identisonline.com i mob. aplikacija sa svim informacijama vezanim za turističku ponudu Potisja ove dve susedne zemlje; urađen je strateški dokument marketing strategije za unapređenje turizma Potisja sa akcentom na kreiranje jedinstvenih turističkih proizvoda; u

okružuje i centar Kanjiže; organizovana je poseta znamenitostima Sente (Gradska kuća i spomen vidikovac Senćanske bitke, obala Tiskog keja i vatrogasni dom, Gradski muzej); posetu Zavičajne kuće u Adi; SRP „Pašnjaci velike droplje“; te Muzeju „Kotarka“ i Muzeju „Žeravica“ u Novom Miloševu, opština Novi Bečej. Dinamičan raspored nije sprečio proširenje programa, na zahtev prisutnih novinara, i posetu najlepšoj Lejlinoj bašti (Randovics Lejla, Trešnjevac,

turističkih ruta Potisja Kanjiža) u Srbiji za 2015. godinu, Muzeju čokolade situiranu u Gradskoj kući u Senti, te futurističkoj Mokrin House u Mokrinu, reprezentu modernog arhitektonskog izraza namenjenog pre svega poslovnim IT strunjacima iz inostranstva. U drugom delu obilaska destinacija predviđenih ovim projektom, 13. i 14. jula, realizovan je obilazak Šlajza kod Bečeja (1895-1899), obilazak benediktinske opatije Arače i SRP „Slano Kopovo“ jednu od poslednjih očuvanih bara na slatinama Vojvodine kod Novog Bečeja. Posetom Glavaševoj kući i šet-

poslepodnevnim časovima napravljen je izlet do SRP „Carska bara“, a za kraj ture predviđena je poseta još jednom dvorcu, ovoga puta porodice Lazar Kaštel Ečka u Ečki, opština Zrenjanin. Jedan od bitnih momenata na obe ture bilo je upoznavanje sa gastronomskom ponudom ovog kraja. Predstavnike me-

bi mogao omesti odlazak turiste ili turističke grupe na dolazak do izabrane destinacije, već najčešće sama destinacija, iako vredna sa istorijskog, kulturnog ili nekog drugog aspekta, predstavlja nedovoljno uređenu i osmišljenu celinu i traži dodatna ulaganja, od kojih su mnoga u procesu realizacije. S druge strane,

U ambijentu Zavičajne kuće u Adi

njom najlepšim kejom duž reke Tise, kako Novobečejci uvek naglase, završena je poseta ovom gradu, a dan obilaskom dvorca „Fantast“ Bogdana Dunđerskog u Bečeju. Poslednji dan na ovoj „vojvođanskoj turi“ bio je predviđen za posetu Gradskom muzeju u Bečeju, kratkom predahu na Čardi „Tiha Tisa“ u Čurugu i upoznavanju sa radom Golf club „Centra“ u Žablju. U

dija ugostili su: Restoran „Bekavar“ u Kanjiži, i restoran „Fausto“ u Adi, „Club 4“ u Bečeju, Čarda „Debeli lad“ u Žablju, te restoran u okviru Kaštela „Ečka“. Ostali obroci bili su u okviru pansiona, gde je bilo organizovano i noćenje: u prvoj turi u Pansionu „Anna“ u Senti, a u drugoj u „Vila Via“ pansionu u Bečeju, što je dovelo do zaključka o povoljnim uslovima smeštajnih kapaciteta u ovom regionu, sa srpske strane, uz ozbiljnu opasku da istih nema dovoljno. Raznovrsnost i kvalitet lokaliteta na relativno malom prostoru Ako bi se sabrali svi utisci sa ovog puta, realizovanog u otežavajućim okolnostima vladajuće pandemije, mogao se steći zaključak o neverovanoj raznovrsnosti segmenata koji se odnose na seoski (ruralni) turizam, wellness&spa turizam, aktivni i eko turizam, kulturni turizam i industrijsko nasleđe, nedovoljno poznatih i turističkim novinarima, a pogotovo široj javnosti. Utisak je da iako često nezadovoljavajuća putna infrastruktura nije faktor koji

zanimljivost pojedinih lokacija dovodila je često do prepirke među samim novinarima, koji su želeli da vide skrivene niše u ovom čudesnom prostoru i provere priče o kojima su slušali, ali na žalost za to nije bilo vremena. Ostaje žal što je situacija sprečila obilazak destinacija Županije Čongrad, i dala celovitiji i sveobuhvatniji uvid u kompletnu destinaciju koja će biti predstavljena turističkom tržištu, te sprečila komparaciju turističkih mesta sa obe strane granice. Summa summarum projekta IDENTIS je da je to izvanredna zamisao koja će dati povod i otvoriti brojne mogućnosti za putovanja prema do sada malo ili nimalo poznatim odredištima među srpskim, a takođe i mađarskim turistima. Raznovrsnost i kvalitet lokaliteta na relativno malom prostoru Potisja najveće je pozitivno iskustvo i utisak sa ovog puta, uz ljubaznost domaćina, od turističkih radnika, do kustosa muzeja, koji su se na sve načine trudili da nadomeste svaki nedostatak, ako ga je bilo.

Kapija uspeha Privredne

rivredna komora Vojvodine 28. godinu u kontinuitetu sprovodi akciju promocije i podsticanja kvaliteta usluga u ugostiteljskoj i turističkoj delatnosti Vojvodine, dodelom priznanja za kvalitet usluga. Priznanje „Kapija uspeha” dodeljuje se najboljima za dostignuti kvalitet usluga u sledećim kategorijama: kategorisanim smeštajnim objektima, restoranima, licenciranim turističkim agencijama i od 2008. nekategorisanim objektima koji na najbolji način predstavljaju multietničku tradiciju Vojvodine, kao što su salaši, čarde, seoska turističke domaćinstva, vinarije i drugi objekti. Pored dodele „Kapije uspeha“, Komora nagrađuje Plaketama za kvalitet usluga drugoplasirane kandidate. Dobitnici priznanja za najbolji kvalitet usluge ne mogu da dobiju priznanje Privredne komore Vojvodine dva puta uzastopno. Ocenjivanje turističkih i ugostiteljskih objekata obavlja stručna Komisija prema kriterijumima utvrđenim u Pravilniku o dodeljivanju priznanja za kvalitet ugostiteljskih i turističkih usluga. Karakteristika navedenih kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta usluga je sveobuhvatnost i prisustvo velikog broja elemenata (lokacija objekta, ispunjenost tehničkih uslova, dizajn, uređenje i higijena objekta, asortiman usluga, stručnost i ljubaznost zaposlenog osoblja i dr.). Sedam privrednih subjekata su dobitnici najvišeg prizanja za kvalitet usluga - statuete „Kapija uspeha“: - Hotel „Vila breg“ Vršac u kategoriji hotela za kongresni i poslovni turizam; - Hotel „Srbija luks“ Stara Pazova u kategoriji hotela za sportsko rekreativni i poslovni turizam; - Restoran „Project 72 Wine&Deli“ Novi Sad u kategoriji restorana sa jedinstvenom gastronomskom ponudom; - Vinarija Zvonko Bogdan i Salaš vinarije Zvonko Palić u kategoriji vinarija i salaša koji značajno doprinose podizanju nivoa opšte turističke ponude Vojvodine; - Vinarija Milanović Surduk u kategoriji vinarija koje doprinose razvoju turi-

Ovogodišnji laureati priznanja PKV stičke destinacije i očuvanju tradicije; - SRP Zasavica Sremska Mitrovica u kategoriji turističkih objekata koji značajano doprinosu razvoju omladinskog i đačkog turizma; - Poslastičarnica „Vremeplov“ Novi Sad u kategoriji ugostiteljskih objekata

koji značajano doprinose razvoju turističke destinacije i očuvanju tradicije. Sedam privrednih subjekata su dobitnici Plakete za kvalitet usluga: - Garni hotel „11Tica DM“ Novi Sad u kategoriji malih gradskih hotela;

Obraćanje Branislava Mamića, sekretara usluga PKV

komore Vojvodine za 2019. - Restoran „Diana“ Sremska Mitrovica u kategoriji restorana; - Turistička agencija „Fantast Turist“ Novi Sadu kategoriji organizatora putovanja za grupna i individualna putovanja u zemlji i inostranstvu i omladinski i đački turizam; - Turistička agencija „Planet Air d.o.o.“ Novi Sad u kategoriji turističkih agencija - Seosko turističko domaćinstvo „Kaštel Marijeta“ Šušara u kategoriji seoskog turističkog domaćinstva za autentičnu turističku ponudu i doprinos razvoju ruralnog turizma u Vojvodini; - Destilerija „Kalpak“ Vrbas u kategoriji turističkih objekata za autentičnu turističku ponudu. - „Bata Pežo“ Novi Sad u kategoriji restorana sa prenoćištem. Sa dodele u Galeriji Matice Srpske u Novom Sadu

a 2019.godinu dodeljeno je 16 priznanja. Ovim priznanjima želeli smo nagraditi najbolje iz različitih segmenata naše ukupne turističke privrede i dati im potvrdu da su uloženi trud i sredstva opravdali njihov definisani poslovni cilj jer su postali značajan segment turističke ponude Vojvodine. Dovoljan pokazatelj značaja ovog prestižnog priznanja za turističku privredu Vojvodine je tradicija od 28 godina, koliko dugo se akcija sprovodi u kontinuitetu. Mnogima je nagrada velika podrška u smislu promocije koju im dodelom ovog priznanja obezbeđujemo, naročito u ovim teškim uslovima poslovanja izazvanih kovid virusom. Njihovom promocijom PKV želi da pokaže da imamo veoma kvalitetne turističke i ugostiteljske objekte sa bogatim sadržajima i da podstakne domaćeg gosta da kraće odmore i vikende provedu u Vojvodini.

Boško Vučurević, predsednik PKV Po prvi put ove godine, Privredna komora Vojvodine je dodelila priznanja za lični doprinos afirmaciji turizma u Vojvodini: - „Zlatno pero privrede“ Petru Samardžiji, novinaru, za životno delo i

doprinos razvoju vinskog turizma, - Priznanje za značajan doprinos razvoju kulturnog turizma dodeljeno je dr Tijani Palkovljević Bugarski, upravnici Galerije Matice srpske u Novom Sadu.

Promocija Interreg - IPA prekograničnog projekta, žiga garancije kvaliteta tradicionalnih prehrambenih proizvoda “TASQ“ i online platforme TASQ.RS

a Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (FIMEK) je, u utorak 23.06.2020. godine sa početkom u 11.00 časova, održana konferencija za medije povodom promocije projekta INTERREG-IPA CBC Mađarska-Srbija, žiga garancije kvaliteta tradicionalnih prehrambenih proizvoda “TASQ“ i online platforme TASQ.RS, u organizaciji FIMEK-a, kao jednog od partnera na projektu. Predstavnici medija imali su prilike da čuju sve ključne informacije vezane kako za sam projekat tako i za realizaciju aktivnosti partnera, u ovoj fazi projekta, sa akcentom na promociju TASQ.RS online platforme. Ispred partnera na projektu sa srpske strane, na konferenciji za medije, govorili su: Prof. dr Dragan Soleša, dekan Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, koji je podsetio učesnike konferencije na glavni cilj projekta, koji se ogleda u povećanju konkurentnosti, standardizaciji kvaliteta i izgradnji novog promotivnog i prodajnog kanala tradicionalnih prehrambenih proizvoda. On je istakao da je u ovoj fazi projekta, ključna aktivnost FIMEK-a upravo realizacija odnosno finalizacija online platforme TASQ.RS, koja je jedna od okosnica ovog projekta. Dr Tamara Dapčević Hadnađev, viši naučni saradnik Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, ukazala je na važnost sistema kvaliteta TASQ, koji je razvijen u okviru ovog projekta sa ciljem osiguranja kvaliteta za tradicionalno proizvedenu hranu, a koji pomaže u standardizaciji proizvodnje ovih proizvoda i obezbeđuje njihovu bezbednost i kvalitet. Takođe, osvrnula se i na metodologiju izrade sistema kvaliteta TASQ kao i neophodne uslove za dobijanje nekog od TASQ to-

kena, na osnovu senzorskih i/ili nutritivnih vrednosti tradicionalnog prehrambenog proizvoda. Tamara je takođe navela proizvode koji spadaju u tradicionalne prehrambene proizvode, zatim je istakla da je zainteresovanost proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda za obezbeđenje sistemom kvaliteta TASQ velika, kao i da je saradnja sa partnerima i kolegama iz Mađarske bila na zavidnom nivou. Dr Jovana Gardašević, asistent Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu održala je prezentaciju online platforme TASQ.RS. Ona je pored definisanja online platforme kao promotivnog i prodajnog kanala koji ima za cilja da konsoliduje online tržište tradicionalnih prehrambenih proizvoda i poveže kupce i proizvođače, navela korisne informacije oko načina pristupanja platformi kroz kreiranje profila kupca i profila proizvođača, zatim pokazala na koji način može da se vrši pretraga proizvoda (prema 9 grupa proizvoda, na primer: Proizvodi od mesa, Proizvodi od voća i povrća, Začini i čajevi, Mlečni proizvodi i tako dalje; prema indikatorima kvaliteta, na primer: senzorki token, nutritivni token, dodatnim indikatorima kvaliteta kao što su recimo oznaka geografskog porekla ili kategorija organskog proizvoda te prema TASQ tokenima), zatim kako se vrši pretraga proizvođača (prema grupi proizvoda na primer Fermentisane sušene kobasice, svež sir, med, džem/pekmez, namaz od povrća - ajvar i sl.; prema zemljama: Republika Srbija i Mađarska). Jovana je objasnila da se nakon izvršene pretrage preko nekog od ponuđenih filtera vrši porudžbina, čiji detalji stižu na mejl i kupca i prodavca. Time se ispunjava osnovni cilj kreiranja online platforme a to je promocija tradicionalnih prehrambenih proizvoda

O programu Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija Interreg–IPA program prekogranične saradnje Mađarska-Srbija implementira se u okviru finansijskog perioda 20142020 Evropske unije, putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Po principu „zajedničkog sistema upravljanja“ zemalja učesnica – Mađarske i Srbije, program finansira i podržava projekte saradnje organizacija iz Programske oblasti – okruga Čongrad (Csongrád) i Bač-Kiškun (Bács-Kiskun) u Mađarskoj i okruga Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južna Bačka, Severni Banat, Srednji Banat, Južni Banat i Srem u Srbiji. Program pomaže razvoj i stabilnost pograničnog regiona, unapređuje opšti kvalitet života u njemu, omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz ove dve zemlje, neguje zajednički identitet, kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovoj ekološkoj održivosti i sigurnosti. Za više informacija, molimo posetite veb-sajt programa: www.interreg-ipa-husrb.com.

i njihovih proizvođača te direktan kontakt dve zainteresovane strane. Platformi se može pristupiti od 30.06.2020. kada je platforma i zvanično javno puštena u upotrebu. Detalji oko online platforme se mogu pronaći na sajtu projekta TASQ.RS, FB i INSTA profilima projekta. Mr Jelena Nestorov-Bizonj, sekretar Zadružnog Saveza iz Novog Sada, govorila je o ulozi Zadružnog Saveza Vojvodine kao institucije čija je glavna uloga u okviru ovog projekta bila konekcija sa proizvođačima tradicionalnih prehrambenih proizvoda, suorganizaciji sajmova u Republici Srbiji i Mađarskoj, te ukazala na značaj ove institucije u promovisanju važnih vrednosti u poslovanju kao što su: solidarnost, demokratičnost, ravnopravnost, samostalnost i međunarodna saradnja.

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe: Internacionalizacija kod kuće

eđunarodna saradnja predstavlja jedan od najvažnijih faktora razvoja Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu. Kao mesto istraživanja i obrazovanja, Fakultet je aktivan i vidljiv na međunarodnom nivou, a rezultati rada prepoznati u međunarodnom kontekstu. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu neguje saradnju sa velikim brojem prestižnih inostranih institucija. U proteklom periodu, Fakultet je potpisao sporazume o saradnji sa brojnim inostranim univerzitetima koji omogućavaju studentima Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe da na njima realizuju deo studijskog programa, a zaposlenima da kroz boravak na ovim institucijama steknu novo iskustvo i veštine koji su od velikog značaja sa aspekta njihovog profesionalnog usavršavanja. U želji da kontinuirano unapređuje postojeći nastavni plan i program, Fakultet posvećeno radi na proširenju mreže međunarodnih akademskih institucija u kontekstu zaključivanja sporazuma o saradnji. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu je član međunarodne mreže univerziteta Kompostela (Compostela Group of Universities) koja obuhvata više od 80 univerziteta iz celog sveta. Pod okriljem Kompostele realizuju se dva programa mobilnosti, Stella Junior i Stella for Staff. Studenti fakulteta imaju pravo učešća u programu mobilnost, Stella Junior, koji im omogućava da obave praktičnu nastavu na nekom od 80 evropskih, američkih i azijskih univerziteta, dok je nenastavno osoblje uključeno u program Stella for Staff. Usled činjenice da je Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu jedini univerzitet u regionu koji je ostvario članstvo u ovoj mreži univerziteta, učešće u programu Stella Junior je ekskluzivna mogućnost koja se pruža samo studentima fakulteta u sastavu Univerziteta.

Mobilnost studenata Fakultet realizuje i kroz učešće u najvećem obrazovnom programu Evropske unije, Erazmus +. U pitanju su projekti u okviru Ključne aktivnosti 1 (KA1) zarad učenja i sticanja novih veština, koji obuhvataju pored mobilnosti studenata i mobilnost zaposlenih na visokoškolskim ustanovama. Na ovaj način studenti fakulteta mogu da ostvare deo studijskog programa na nekom stranom univerzitetu. Sam boravak u stranoj zemlji, kao i realizacija dela studijskog programa na inostranom fakultetu predstavljaju jedinstveno iskustvo koje studentima pruža značajnu širinu sagledavanja kako profesionalnih, tako i ličnih izazova, te se Fakultet trudi da ohrabri studente da uzmu učešće u programima mobilnosti, a Kancelarija za međunarodnu saradnju im stoji na raspolaganju kako u pogledu pripreme dokumentacije, tako i smislu prikupljanja svih onih informacija koje su studentima relevantne prilikom opredeljivanja za određeni program mobilnosti. Pored programa mobilnosti, Fakultet aktivno učestvuje i u međunarodnim naučnoistraživačkim projektima. Istraživačkom timu Fakulteta je nedavno odobreno učešće u COST akciji koja se odnosi na zaštitu ljudskih prava i digitalizaciju. Na ovaj način, putem naučnoistraživačkog rada koji se realizuje sa kolegama sa inostranih institucija, saznaju se novi sadržaji koji mogu da imaju opredeljujući značaj u kontekstu naučnog razvoja i kompetencija nastavnog kadra Fakulteta. Jedan od važnih aspekata internacionalizacije Fakulteta odnosi se na stvaranje međunarodnog i interkulturalnog okruženja kroz realizaciju programa Internacionalizacija kod kuće. U pitanju je inicijativa kojom Fakultet nastoji da osigura da se određena međunarodna iskustva steknu na samom fakultetu putem gostujućih predavanja ambasadora i eminentnih profesora i eksperata iz inostranstva, što predstavlja značajan

Doc. dr Marijana Mladenov izvor potencijala u kontekstu usavršavanja i studenata i zaposlenih. Smatramo da samo kroz adekvatno pozicioniranje kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, Fakultet može da ispuni svoj mandat u procesima obrazovanja i istraživanja i da pruži studentima kvalitetno obrazovanje, a zaposlenima adekvatne uslove rada uz različite mogućnosti profesionalnog usavršavanja. Doc. dr Marijana Mladenov Prodekan za međunarodnu saradnju na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu

52 vikenda u Novom Sadu Izlet na Trg galerija - Galerija Matice srpske

a obilazak Galerije Matice srpske potrebno je izdvojiti zamašno vreme jer ćete se susresti sa eksponatima koji reprezentuju srpsku nacionalnu umetnost od 16. do 21. veka. I koji god segment ove vredne postavke da izaberete za prvi i svaki sledeći obilazak biće to susret sa izvanrednim dostignućima srpske umetnosti, autentičnim česticama evropske umetnosti odgovarajućeg doba. Posetioci koji u Novom Sadu kratko borave i nemaju vremena za posetu fruškogor-

skim manastirima obilazak mogu započeti od najstarijih dela u kolekciji Galerije - ikona 16. i 17. veka. Među ovim ikonama, koje spadaju u nasleđe postvizantijske tradicije, po lepoti se izdvaja ona na kojoj je predstava Blagovesti. Tu su i ikonostas u stilu visokog baroka Mitropolijsko-patrijaršijske kapele na horu Saborne crkve u Sremskim Karlovcima i kopije zidnih slika manastira Krušedol kao najreprezentativniji primeri nacionalne umetnosti novijeg doba. Postavke Galerije možete

obići krećući se putem kojim se kretalo srpsko slikarstvo ranog, visokog i kasnog baroka zatim neoklasicizma, bidermajera, romantizma, istoricizma, realizma, simbolizma, modernizma... Bilo da izabere deo postavke ili da pređete čitav

ponuđeni put biće to putovanje u središte onog napora kojim je intelektualna i umetnička elita jednog malog naroda izborila sopstveno mesto unutar evropske umetnosti modernog doba. www.galerijamaticesrpske.rs

Petrovaradinska tvrđava - pogled iz nove perspektive

ovosadski Gibraltar na Dunavu je izgrađen na prostoru tri puta većem od onog na kome je beogradski Kalemegdan, ipak za razliku od Kalemegdana posetioci Petrovaradinske tvrđave obilaze obično samo njen manji deo na Gornjem gradu. Jedan novi prostor, koji je uz prethodnu najavu nedavno otvoren za posetioce, pruža pogled iz nove perspektive na Petrovaradinsku tvrđavu. U ateljeu umetničkog fotografa Dragana Kurucića moguće je doživeti taj neuhvatljivi spoj tradicije, istorije, predanja, topline i umetničke lakoće postojanja. Mnoge posetioce Ateljea Kurucić zadiviće autentične priče o svakodnevnom životu stanovnika Petrovaradina u nizu od nekoliko vekova čiji se delovi kao slikov-

nice nižu duž zidova, podova, tavana atelja: oružje iz perioda pre Prvog svetskog rata i posle njega, fotografije vojničkih kompanija toga doba, pribor za ličnu higijenu vojnika, čudesni mehanizmi satova

različitih epoha, delovi pribora jednog vinara ili kuvara kakvog vladike... Atelje Dragana Kurucića https://dragankurucic.com/e/atelje/

Novi Sad

Evropska prestonica kulture 2021 Omladinska prestonica Evrope 2019

Moje mesto kraj Dunava

okom letnjih žega mnogi će zameniti gradsku vrelinu sa prijatnim hladom na nekoj od dunavskih plaža. Svako od nas ima sopstveno omiljeno mesto kraj Dunava. Za mnoge je to poznata novosadska plaža – Štrand, koja u letnjoj polovini godine podseća na festival mnogih aktivnosti i dešavanja uključujući i one vezane za folklor i gastronimiju. Za druge su to skrovita mesta duž bačke i sremske obale kao što su neformalne plaže na Rajskom ostrvu kod Sremskih Karlovaca ili ona na Begečkoj jami. Tu su i Oficirac, zatim Mačkov sprud i Ostrvo ljubavi, koji su dostupni samo u vreme niskog vodostaja i ako imate čamac. Šta god da izaberete ono što morate da znate je da samo na Štrandu postoji sva potrebna infrastruktura jedne uređene plaže kao i spasilačka služba.

Riblja čorba sa leve i desne strane Dunava

koju god čardu da svratite nećete pogrešiti. Ima ih u širem centru grada, na Ribarskom ostrvu i Kamenjaru gde su oduvek bile u glavnim ulogama. Ne treba zaboraviti ni futoške i begečke čarde. Svaka od čardi ima sopstvenu vernu publiku, pa i onu koja tu i tamo dolazi u Novi Sad. Dobar glas o novosadskim čardama, koji uglavnom ide od usta do usta, deo je kićenog lica ovog grada. Čarde su institucija koju čine vrlo različiti entiteti od jednostavnih do pozamašnih, ipak sve služe odlične riblje čorbe od soma i šarana, te porcije soma, šarana, smuđa i kečige uz odgovarajuća vina, pretežno sa fruškogorskog područja. I još nešto im je zajedničko a to je Dunav, moćna reka od koje i uz koju žive Turistička organizacija Grada Novog Sada www.novisad.travel Tekst: Gordana Stojaković

Doživi Bač- poseti Srbiju

Tanja Mitić, TO Bač

ekada kraljevski grad po kojem je cela Bačka dobila ime, danas pod svojim okriljem čuva spoj tipičnog ravničarskog načina života, spomenika kulture od izuzetnog značaja, ali i raznovrsnih prirodnih predela, šuma, ribnjaka i lovišta, dopuštajući svakom slučajnom ili namernom posetiocu da uz pobrojano Bač doživi i kroz tradicionalnu kuhinju i specijalitete spravljene po bakinom receptu, koji se i danas služe na salašima, čardam i restoranima. Neizostavna turistička ponuda ove opštine podrazumeva obilazak najznačajnijih spomenika - bisera srednjovekovnog đerdana Bača, počevši od najstarijeg među njima - Franjevačkog samostana koji datira iz 12. veka, nalazi se u centru grada i svedoči o nekadašnjim veličanstvenim vremenima kada je Bač bio centar ove regije. Pešačku turu nastavljamo pored ostataka Turskog kupatila - hamama, koje datira iz 16. veka i jasno govori o uticaju Osmanlija. Posebno je važno napomenuti da su ostaci Turskog kupatila u Baču - ovakvog tipa graditeljstva - jedini primerak islamske kulture na teritoriji Vojvodine. Završivši priču, laganim korakom nastavljamo dalje i prolaskom kroz kapiju Šiljak i zvanično ula-

zimo u podgrađe Tvrđave Bač. Među istima je jedina srednjovekovna lepotica na levoj obali Dunava, sa centralnom Donžon kulom koja dominira ovim velelepnim zdanjem čija se graditeljska faza vezuje za 14. vek i vladavinu ugarskog kralja Karla Roberta Anžujskog. Velika i bezbedna travnata površina među „zidinama“ dobro poznate građevine jedno je od omiljenih mesta na kojima se lokalno stanovništvo okuplja, upijajući predivne zalaske sunca ili posmatrajući nepreglednu ravnicu, čije prostranstvo najbolje možete da sagledate sa poslednje etaže tvrđave. Pomenuti prostor je idealan i za đačke ekskurzije, igre bez granica i održavanje manifestacije kakava je „Dani evropske baštine - Dani Bača“, koja se u kontinuitetu obeležava već 18 godina, negujući kulturu različitosti po kojoj je Bač takođe prepoznatljiv. Za one nešto upornije obavezno savetujemo i nastavak do pravoslavnog manastira Bođani, koji je od Bača udaljen 14 kilometara i verno čuva bogatu riznicu freskoslikarstva Hristofora Žefarovića. U manastiru Bođani se nalazi i čudotvorna ikona Bogorodice Bođanske za koju se veruje da ima isceliteljske moći. Kada naši posetioci obiđu nadaleko poznate spomenike kulture, savetujemo da se okrepe u nekom od restorana, salaša ili čardi na teritoriji opštine Bač, kao što su: SALAŠ „M&M“, Čarda „Bujak“, „Biznis klub“, „Bački dvor“, „Bela vrba“ i „Čarda Ranč“. U mnogima od njih možete potražiti i smeštaj, te u lepotama Bača uživati i tokom produženog vikenda -pogotovo što

ove godine propagiramo odmor u Srbiji. Najdublje prirodno jezero u Vojvodini, smaragdno zelena lepotica „Provala“, nalazi se u naselju Vajska, na samo 12 km udaljenosti od Bača i jedno je od omiljenih kupališta kako Bačana tako i gostiju koji dolaze iz drugih gradova. Peščana i uređena plaža idealna za boravak sa decom uz kamp zonu, upotpuniće vaš doživljaj leta. Za one koje pak privlači divljina, preporučuje se odlazak u Bačko Novo Selo na Dunav i uživanje u nekoj od ribolovačkih oaza i delova netaknute prirode. Ono što Bač svrstava u listu najpoželjnijih destinacija je mogućnost posete i boravka u „Pčelinjoj klinici“. To je jedinstven projekat u Srbiji i u većem delu Evrope koji se sastoji u boravku u potpuno bezopasnom prostoru sa pčelama koji pogodno deluje na ljudski organizam. Osim spomenute apiterapije, svi gosti imaju na raspolaganju pčelinje proizvode: med, med sa lekovitim biljem, polen, propolis..., koji su u ponudi kao hrana i kao lek. Pristalice biciklizma kao jednog od načina održavanja zdravog života i kondicije duha i tela, mogu da uživaju na Međunarodnoj biciklističkoj stazi EuroVelo 6 koja kroz Bač prolazi u dužini od 43 km direktno uz Dunav. Za zaljubljenike u narodnu i kulturnu tradiciju, svim posetiocima se nudi mogućnost obilaska tradicionalne šokačke Etno kuće „Didina kuća“ i čitave postavke i pokućanstva koje nas vraća na početak 20. veka. Isto tako u Selenči u tradicionalnoj Slovačkoj etno kući možete prisustvovati prezentaciji oblačenja slovačke mlade u raskošnu svečanu nošnju. Pozivamo vas da dođete i uživate u našim lepotama, jer je Bač mesto susreta različitih civilizacija, kontinuiranog nastanjivanja čoveka, bogate prirode, kulturnih dobara i što je najbitnije međuljudskih, odnosno domaćinskih odnosa, kojima svi zajedno potvrđujemo da je čovek u ravnici najviša planina.

Četiri razloga za posetu Somboru

nogo je razloga za posetu Somboru. A da je ovaj grad sve interesantniji turistima, govori i podaci o dolascima i noćenjima turista smeštenih u domaćoj radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima. Za period januar-jun 2019. godine ostvareno je 135 dolazaka i 369 noćenja, a u istom periodu u 2020. ostvareno je 343 dolaska i 772 noćenja. Galerija „Milan Konjović“ otvorena je 10. septembra 1966. godine. Adaptacijom jednospratnice sazidane 1838., dobijen je izlagački prostor od osam prostorija na oko 170 m2. Galerija priređuje retrospektivne i tematske izložbe, otvorena je za saradnju sa srodnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, što doprinosi njenoj afirmaciji. Galerija je razvila razgranatu izdavačku delatnost i raspolaže bogatom dokumentarnom građom.

Milana Konjovića (1898 - 1993), jednog od naših najveći kolorista ekspresionističkog temeramenta, nazivali su maestrom, slikarem ravnice, čiji su izvor umetničke strasti bile ravna Vojvodina i žene. Njegov stvaralački opus broji 6.000 dela podeljenih u sedam razvojnih faza. Svom rodnom gradu zaveštao je 500 radova, uz posvetu: „Slike ove, miljenice moje, sa ljubavlju darujem rodnom gradu, one jedino njemu i pripadaju.“ Legat se svake godine uvećava novim donacijama i danas broji oko 1.100 odabranih slika, pastela, akvarela, tempera, crteža i tapiserija. „Bitka kod Sente“, slika autora Franca Ajzenhuta (1857 - 1903), postavljena je u Velikoj sali somborske Županije 20. februara 1898. Na njoj je predstavljena čuvena bitka između austrijske i osmanlijske

vojske na Tisi kraj Sente, 11. septembra 1697., kojom je okončan Veliki bečki rat (1683 - 1699) potpisivanjem Karlovačkog mira. U bici, koja je predstavljala najveću pobedu hrišćanske vojske nad Osmanlijama, učestvovao je i odred od nekoliko stotina somborskih militara (husara-konjanika i hajduka-pešaka).

Bačko-bodroška županija je poručila sliku od Ajzenhuta početkom leta 1895., uoči milenijumske proslave dolaska Mađara u Panonsku niziju (1896), za 12.000 forinti. Ova grandiozna slika (ulje na platnu, 4 x 7 m), uramlјena u raskošno izrezbaren i pozlaćen ram, nastala je u Minhenu 1895/96. Kako bi bila uneta u Svečanu salu, zbog njenih gabarita, probijen je deo zida iznad središnjih vrata sale koja vode na balkon, i dva dana kasnije svečano prikazana Somborcima i uglednim gostima Bačko-bodroške županije, čime je, sa nekoliko meseci zakašnjenja, obeležena 200. godišnjica ove bitke. Slika i danas predstavlja jedan od najznačijnijih simbola somborske kulturno-istorijske baštine, koju godišnje poseti više od 10.000 posetilaca. „Somborski kotlić“ u srcu grada jedna je od brojnih tradicionalnih gradskih manifestacija i jedna od najpoznatijih gastronomskih priredbi u ovom delu Evrope.

To je dan kada se na Trgu Svetog trojstva, poznatijem kao „Ćelavi trg“, krčka više od 300 kotlića i događaj koji poseti preko 3.500 posetilaca željnih da probaju majstorski pripremljen riblji (fish) paprikaš. Za Somborce, riblji paprikaš je ovdašnji način života uz Dunav, a jedinstveno ukusna riba, domaće vino i najbolja starogradska muzika su doživljaj par excellence. I ove godine je, u nešto skromnijem obimu, XXIII „Somborski kotlić“ pratila „Ulica starih zanata“ tokom koje su se predstavili izlagači rukotvorina i proizvoda starih zanata iz različitih krajeva Srbije. Organizator manifestacije je TO, uz podršku Grada Sombora. Ravangrad Wine Fest je samo jedan razlog više za posetu i uživanje u turističkoj ponudi grada sa laskavim epitetom „najzelenijeg od svih evropskih gradova“. Naime, poslednjih godina Sombor beleži

značajne pomake, kada je reč o vinskom turizmu. Zato će, ove godine po dvanaesti put, prve subote decembara u Gradskoj hali Mostonga, u Somboru, biti održan Festival vina i hrane koji okuplja vinare iz zemlje i okruženja. Uz promociju vina, promoviše se i gastro ponuda autentičnih bačkih specijaliteta. Somborci kažu da su za sve veću popularsnost manifestacije, u organizaciji TO i grada Sombora, zaslužna sve kvalitetnija ponuda vina lokalnih vinara, a dobra atmosfera praćena prigodnim muzičkim programom začinjenim ukusnim zalogajima, za dolazak eminentnih vinarija iz regiona. Ovaj sajam pića i hrane uvek prati i edukativni deo, stručna predavanja i prezentacije.

https://www.visitsombor.org/

Savršen dan

itka kod Slankamena (19. avgust 1691) između Svetog rimskog carstva i Osmanlija, jedna je od odlučujućih hrišćanskih pobeda koje su vodile ka vraćanju Osmanlija u Malu Aziju. Monument posvećen ovoj bici, visok 16 metara, podignut je 1892. na visu iznad Slankamena. Tom prilikom orkestrom je dirigovao S.S.Mokranjac, a na njemu uklesani stihovi J.J.Zmaja: „I hvala i slava junacima vrlim, padom uzdignuti smrću neumrlim.“ Kako bi olakšala dolazak turistima na ovo istorijsko mesto, TOO Inđija je postavila putokaze i novu obostranu info tablu sa istorijskim podacima i samom toku bitke na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku. Pošto je reč o spomeniku od republičkog značaja, ideja TOO Inđije je uređenje platoa oko spomenika, koje bi se odvijalo u dve faze, obe završene do sledeće godine, i proslave 330 godina od ovog događaja. Sve pripremne radnje, zajedno sa projektnom dokumentacijom čekaju sredstva da se počne sa realizacijom projekta. U prvoj fazi akcenat će biti na hortikulturi i uređenju prosotra oko spomenika, zelene oaze za posetioce, posebno bicikliste na ruti EuroVelo6. U drugoj fazi biće uređen parking i stanica za popravku bicikala i njihovo parkiranje.

risustvo keltskog plemena Skordika u Sremu u inđijskoj opštini na lokalitetima Vis i Već na potezu Krčedina, Starog Slankamena i Maradika, kvalifikovali su nastojanja Turističke organizacije opštine Inđija da 2012. pokrene projekat „Rekonstrukcije keltskog naselja“. Za podizanje naselja izabran je prostor u sklopu turističko-rekreativne zone grada, površine od oko 7.000m2 na lako dostupnoj parceli u vlasništvu opštine i sa mestom za parking. Zamišljen kao Muzej na otvorenom, obuhvatiće različite tipove keltskih kuća sa prikazima života, običaja, kulturnih navika keltske zajednice na ovom prostoru. Projekti kuća, nastali pod budnim okom profesora, arheologa Univerziteta u Beogradu, namerno su nešto veće od originalnih da bi mogle da prime grupu od 50 turista ili jedan razred školske dece koja će moći da prisustvuju radionicama i času na otvorenom. Naredna faza radova, završetak izgradnje ograde i staza unutar kompleksa, izgradnja jednog objekta, tribina, centralnog trga i sadržaja na otvorenom, najvećim delom se funansira sredstvima koje je TOO Inđija obezbedila na konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

u Inđiji

okom 2019. godine stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, pod rukovodstvom Biljane Lučić uz saradnju sa istoričarem Goranom Lemajić, arheologom Aleksandrom de Rose i Radoslavom Muždeke, kao i istoričarom Urošem Nikolićem iz Zavičajnog muzeja u Rumi, podržali su rad na projektu „Rimskom limesa - granice nekadašnjeg Rimskog carstva“ finansiranom od strane Ministarstva kulture i informisanja. Tako su se ostaci tvrđave Acumincum iznad Starog Slankamena, našli na preliminarnoj listi UNESКO-a u okviru priprema nominacije u okviru ovog projekta za upis na Listu svetske kulturne baštine. U projektu „obnav-

ljanja“ limesa, kroz 20 zemalja, na tri kontinenta, dužine preko 7.500 km, pored Acumincuma (Gradine), zbog stanja istraženosti, mogućnosti prezentacije i saradnje sa lokalnom samoupravom, u konkurenciji za upis na pomenutu listu, na putu kroz Srbiju od 450 km našli su se i Prosjanice (Ad Herculem) u Mihaljevačkoj šumi u Čortanovcima, i Ritijum u Surduku. Projekat izgradnje Vidikovca na istom lokalitetu, nešto ranije predložen od strane TOO Inđija, zbog međunarodnog projekta je stopiran. Zadatak TOO u što skorijem periodu biće usmeren na aktivnosti sprečavanja turističkih poseta ostacima teško oštećenog, nekada impozantnog utvrđenja.

OO Inđija u turističku ponudu je uvrstila i predlog za SAVRŠEN DAN, koji bi obuhvatao obilazak Krčedinske ade, rečnog ostrva, dela SRP „Koviljskopetrovaradinski rit“, posebno interesantnog za ljubitelje prirode. Posete se preporučuju od juna do septembra u prepodnevnim časovima, kada su životinje aktivne. Do Ade se može doći turističkim brodićem za grupe od 15 osoba lociranim kod Ribljeg restorana „Sidro“ kod Beške, ili čamcima iz Starog Slankamena.

osle šetnje obalom uz cvrkut ptica i miris divlje nane, uživanja u harmoniji u kojoj žive različite vrste životinja, idealna je kraća pauza za ručak na nekoj od čardi, salaša, a potom poseta nekoj od vinarija. Ako ste u Starom Slankamenu preporučuje se poseta Vinariji „Acumincum“, koja osim dobrog vina nudi i jedinstven ambijent turskog hamama (XVI). Sledeća stanica je spomenik Bitki kod Slankamena, obilazak pravoslavne i rimokatoličke crkve, obe posvećene Svetom Nikoli.

Čuruška čarda na Tihoj Tisi

Slavica Vujkov

esto gde specijalitete od tek ulovljene ribe priprema lično domaćica - vlasnica čarde Slavica Vujkov, gde se svaki gost dočekuje kao rođak ili stari poznanik, peščana plaža sa ležaljkama nalik morskoj, vožnja čamcima, uživanje u specijalno kreiranim koktelima na splavu uz posmatranje zalaska sunca, ili tamburašku muziku i dobro vino, je čarda „Tiha Tisa“, u Čurugu, opština Žabalj. Osim ugostiteljske ponude čarda nudi i uslugu smeštaja. Neke porodice tu provode vikende, neke čak i letuju, jer ovo je još jedno mesto panonske ravnice koje ume da iznenadi. - Poslednje dve-tri godine dolazi do popularizacije čardi na Tisi, koje su do sada bile zapostavljene u odnosu na dunavske. Sada kada su nas „otkrili“ zanimanje za ovaj vid odmora osim Čuružana, u 90% slučajeva koriste gosti sa strane - kaže Slavica Vujkov, za bolje poznavaoce prilika najbolji majstor za pripremu ribljih specijaliteta na Tisi, pa i šire.

„Tiha Tisa“ je mnogo više od čarde zahvaljujući ponudi raznovrsnih sadržaja, čiji je idejni tvorac, stolar, ribar i sve što

treba Tihomir Vujkov, naslednik onoga što su njegovi roditelji izgradili. - Ovo je mesto pre 100 godina bilo mrestilište, sa privatnom zgradom i prodavnicom ribe. Trgovinsko preduzeće „Cetroslavija“ je osamdesetih godina prošlog veka otvorilo ovde restoran klupskog tipa, a potom je 12 godina u najmu privatnog lica. Od bombardovanja 1999. do 2004. godine ovo mesto je bilo devastirano, kada smo je kupili od DTD Ribarstva, tadašnjeg vlasnika. Od tada čarda se vodi na mom suprugu Veselinu Vujkovu, a ja sam nosilac radnje. Još malo, jer se spremamo za penziju, a Tihomir je mnoge stvari koje viditite napravio svojim rukama, i uvereli smo se da on ume da vodi ovakvo jedno mesto i da će to biti dobro - tvrdi gospođa Vujkov. Kaže da su ovakvu atmosferu, baštu na reci sa 150 i restoran sa 50 mesta, splavove, klupe, separee i kućice na vodi uredili da se njima sviđa, verujući da će se tako dopasti i gostima. I nisu pogrešili. Njihovi gosti su do pre dve godine, punu deceniju bili kajakaši, reprezentativci Srbije, koji su ovde dolazili na pripreme. Odavde su odlazili na OI u Rio de Žaneiro, svetska i evropska prvenstva, vraćali se i sa najsjajnijim odličjima, i zajedno proslavljali uspehe.

Po čaršiji su od nekog doba počele da kolaju priče da se tu doselio i Emir Kusturica sa porodicom. Mama Slavica nije u to poverovala, dok se slavni režiser lično nije pojavio i predsavio kao njihov komšija. Ima dosta razloga da se ovde dođe. Malo je, a svega ima, na delu mrtvaje reke Tise, delu Parka prirode „Stara Tisa“, koje samo po sebi deluje tiho i spokojno.

- Nama je ovde i posao, ali i život. Prisutni smo 24/7 i delimo svakodnevnicu sa našim gostima. Mislim da je to ključno da ovaj posao radite dobro jer smo uvek tu da svakom poželimo dobrodošlicu i da poželimo skori povratak kada odlazi. Druga stvar je riba, smuđ, som, šaran, koje pripremamo, kažu na poseban način, i mislim da smo jedan od retkih restorana koji svoja jela priprema od svežih namirnica. Jela pripremam ja, i dok me zdravlje služi tako će biti - naglasila je Slavica Vujkov.

Žabalj: Leto na selu

Marija Čupić

d 09. aprila ove godine do sredine septembra, svi kapaciteti opštine Žabalj su popunjeni. Interesovanje turista za opštinu Žabalj svake godine raste, ove godine je kulminiralo - izjavila je Marija Čupić, direktorica Turističke organizacije opštine Žabalj, što je možda čudno, ali samo za slabe poznavaoce ovdašnjih prilika i aktivnosti TO, koja godinama radi na unapređenju turističke ponude i podizanju smeštajnih i uslužnih kapaciteta. Po rečima direktorice, ovog leta se oseti napredak i što se tiče usluga čiji je kvalitet znatno poboljšan, i što se tiče kategorisanog smeštaja, posebno u Čurugu. U poslednje vreme turistima su na raspolaganju i luksuzni objekti u Žablju. Popunjenost kapaciteta tokom sezone je preko 90%. Može još da se nađe po neki slobodan termin, ili ukoliko neko otkaže, što znači da su turisti prepoznali mogućnost i lepotu odmora u manjim mestima do kojih nije potrebno dugo da putuju. Na Jegrički i Staroj Tisi, u Čurugu, Žablju, Gospođincima, uređena su i opremljena plažnim mobilijarom kupališta, postavljene kabine za presvlačenje, a u Čurugu je postavljen i tuš. U sklopu svih kupališta, osim u Gospođincima, nalaze se i kafići sa kartom jela i pića, a postoji mogućnost dostave hrane na lice mesta pojedinih resotrana iz sela. - Čurug i Žabalj ovog leta intenzivno „žive“. Ono što turistima nudimo je mogućnost iznajmljivanja dasaka za veslanje, kanua, kajaka, upoznavanja PP „Stara Tisa“ i PP „Jegrička“ sa vode. U Čurugu je obnovljen kej koji vodi od plaže do Spomenika nevinim mađarskim žrtvama, sa rasvetom i klupama, urađena su dva vidikovca, pa u večernjim satima Čurug

od najstarijih sela u Vojvodini: Muzej racije 1942., velelepnu crkvu Vaznesenja Gospodnjeg (1858) sa tri tornja, poznatu po ikonostasu Đorđa Krstića i čuvenom zvonu „Velikom kontra GE“ teškom 4.775 kg. Prva stanica u tom obilasku je Vinska kuća „Botić“ i degustacija vina, zatim PG „Radišić“ - mini farma uz degustaciju sira, pčelarstvo „Ivkov“ - uz degustaciju meda i lekera, PP „Stara Tisa“, Rođina U ambijentu Golf cluba Centar u Žablju vetrenjača iz XIX veka i plaža, podseća na pravu turističku destinaciju. gde je predviđeno zadržavanje Mnogo je turista, posebno vikendom, koji uz kupanje, vožnja čamcem i druge aktivdolaze iz Novog Sada i okolnih opština na nosti. „Špacirungom“ je predviđen i fakulkupanje. S druge strane, imamo Golf club tativan ručak u Čardi na Staroj Tisi, koja „Centar“ koji osim golfera, u okviru golf pored ribljih specijaliteta neguje recepte akademije pruža intenzivan program za tradicionalne pripreme hrane šajkaškog početnike i buduće golfere - kaže Marija kraja. Čupić. Valja naglasiti i da se Park prirode „StaPoslednjih godina, izdvojilo se nekoliko ra Tisa“ nalazi sa desne strane današnjeg ugostiteljskih objekata, koji uz vrhunsku toka reke Tise. Obuhvata opštine Bečej, uslugu nude originalne vojvođanske spe- Novi Bečej i Žabalj i protiče kroz poljocijalitete, a koje je TOO Žabalj promovi- privredno područje velikog rita „Bisernog sala na sajmovima turizma u zemlji i inostranstvu: „Tiha Tisa“ u Čurugu, Etno restoran „Letić“ u Đurđevu, Restoran „Golf centar 021“ i „Debeli lad“ u Žablju, za koje je, posebno vikendom, potrebna rezervacija. - Ove godine prosečno zadržavanje turista u našoj opštini poraslo je sa 3 - 4 dana na nedelju dana. Moja zamisao je, a nadam se da će me kolege podržati, da sledeće godine tržištu ponudimo 100 kategorisanih leSRP Tiha Tisa žaja na Staroj Tisi. U Čurugu smo u tome uspeli. Ostaje nam Bačko Gradište, gde se ostrva“ i vikend naselje na području Velinadam boljoj saradnji sa TOO Bečej. Za kog Gradišta i Čuruga. Meandar Tise, sa sada nudimo 30 kategorisanih kreveta, što 24,5 km, najduži je u Vojvodini i prostire je malo. Kada bi imali 100, mogli bismo se od zemljane brane u Čurugu do Šlajza u da govorimo o nekom ozbiljnijem turizmu Bečeju. Odsecanjem od glavnog toka reke - ističe Marija Čupić. Tise, meandar je očuvao svoje prirodne U okviru turističke ponude TOO Žabalj vrednosti, pre svega kvalitet vode, i postao organizuje šetačku turu „Čuruški špaciru- pogodno mesto za sportski ribolov (bela ng“. U saradnji sa mladom TA EXPLORE riba, babuška, šaran, smuđ, deverika), reiz Novog Sada, svakog drugog vikenda, keaciju, odmor i razvoj poljoprivrednih dolaze grupe od 40 turista i obilaze jedno kultura.

Savremeni domaći turista traži doživljaj više

Pavle Đukić

vo je godina kada je zbog vanredne situacije u fokus interesovanja „isplivao“ domaći turizam. U žiži interesovanja je, u stvari, seoski turizam, pa je čak na tu temu u Novom Bečeju održan stručni skup na kome je o pravcima razvoja ovog vida turizma govorio Pavle Đukić, menadžer za domaće turističke proizvode Turističke organizacije Srbije. On je tom prilikom istakao problem jasnog definisanja seoskog turizma i očekivanog doživljaja gostiju koji kreću na put ka nekoj seoskoj sredini. - Smatram da je imidž odmora na selu vrlo pozitivan i da ga turisti otvoreno prihvataju, ali su istovremeno u nedoumici jer ne znaju tačno šta će, kada krenu putem seoskog turizma, dobiti. Naročito mi je zanimljivo značenje odrednice ETNO. Da li je to nešto što je narodno ili skup predmeta sakupljenih iz dvorišta i nabacanih u nekoj kući? O tome turistički radnici posebno treba da razmišljaju i da u komunikaciji sa pružaocima usluga u svojim sredinama, pokušaju da naprave otklon da taj doživljaj usmere ka jednoj široj filozofiji življenja vezanoj za ruralnu sredinu koju

odlikuju mir, opuštenost, proizvodnja ili blizina proizvodnje zdrave hrane i njene domaćinske pripreme (slow food), koja na trpezi ima jedinstven ukus. Naravno, uz piće (vino, rakiju, domaće sokove) koje će da prati gastronomski kolorit. To je po meni nešto što najčešće izdvaja tu vrstu odmora. Međutim, turisti se ne zadovoljavaju samo hranom. Savremeni turista traži ukupnost doživljaja, učešća u nekim aktivnostima. Tražiti aktivnosti u ravnici izgleda nemoguće. Međutim, sam obilazak kulturnih sadržaja koji turistima stoje na raspolaganju, pešačenjem, vožnjom bicikla ili čamca, može se smatrati najpopularnijim vidovima rekreacije. Tek smo sa dolakom EvroVelo6, i širenjem drugih ruta po našoj zemlji, shvatili smo koliko je biciklizam značajan za turističku privredu. Slow adventure, je svetski trend koji podrazumeva doživljaj sredine sa punim kontaktom, odnosno uz kretanje sopstvenom energijom (pešačenjem, vožnjom bicikla i čamca),

Uspomene sa putovanja se čuvaju što ovom vidu turizma daje pun smisao. Skroman broj vlasnika bicikala, čamaca, skutera, kvadova, kao i broj poklonika ovog načina doživljaja prirode, daju pro-

stor za delovanje turističkim organizacijama i nabavku određenog broja ovih prevoznih sredstava, koje ne moraju da budu mnogo skupi - objasnio je gospodin Đukić. Smatra da pozadinu seoskog turizma, bilo da se odnosi na Vojvodinu, užu Srbiju, njen planinski ili ravničarski deo, treba zasnivati na uslugama. Gospodin Đukić ističe pozitivan primer domaćice Etno kuće u Novom Bečeju, Kristine Ling Majer, koja je adaptirala svoje domaćinstvo u skladu sa specifičnom tražnjom i tako razvila svoju ponudu. Naime, Mađarska Vlada subvencionira školski turizam ka destinacijama koje država vidi kao svoju interesnu zonu. Ovo je domaćinstvo je vrlo lepo pronašlo svoju interesnu grupu i prilagodilo se tome, te predstavlja zanimljiv model ekonomskog poslovanja. Gospodin Đukić podvlači da nisu svi sposobni za bavljenje seoskim turizmom. Ono traži posvećenost, otvorenost, prirodni dar za bavljenje uslužnim delatnostima, te permanentnu spremnost prilagođavanju situaciji na tržištu. - Upravo tražimo model kako možemo određene situacije da premostimo kako bi sposobni ljudi, oni koji imaju jasnu viziju da će tu uslugu prodati, ukoliko je ona kvalitetna i dobra, funkcionisali. Potražnja za kretanjem postoji. Da li će vlasnici seoskih domaćinstava svoju ponudi postaviti dovoljno vidljivo da oni koji traže, slično onome što nudite, primete i zainteresuju se, to je već ono sa čime se bore vlasnici, lokalne turističke organizacije u promociji svoje opštine i TO Srbije. Samo povezano delovanje svih aktera u turizmu može dovesti do željenih rezultata, adekvatne ponude i zadovoljavajućeg broja turista - zaključio je Pavle Đukić.

Autobus žute boje porodice pčelara Damjanović

vi članovi četvoročlane porodice Damjanović iz Čuruga bave se na neki način pčelarstvom, ali je supruga i majka, gospođa Dragana Damjanović, poslednjih 15 godina, glavni nosilac ovih aktivnosti. Medarstvo je učila od roditelja svog supruga Miće, koji su se medom bavili pune četiri decenije. Od njih je nasleđen i žuti autobus, s kojim su 1995. godine iz Sanskog Mosta stigli u Vojvodinu, a za svoj dom uz reku Sanu (Bosanska Krajina) zamenili živopisni Čurug na reci Tisi, u žabaljskoj opštini. - Autobus marke TAM A300, još 1989. godine preplavljen u pčelarski, dobili smo od svekra i poslužio nam je za selidbu. U njemu smo došli svi, zajedno sa košnicama i pčelama. Jako ga volimo jer je sa njim krenuo naš život pčelara, koji nas je doveo do normalnog života. Zapravo, sve je počelo od njega - kaže Dragana Damjanović. Ovo vozilo proizvodnje iz 1965. godine, karakteristične žute boje, još uvek predstavlja atrakciju na našim putevima i poljima. Damjanovići ga svake godine registruju, maksimalno se brinu o njegovom održavanju, pa i dan danas besprekorno funkcioniše. Smatraju ga i svojom drugom kućom, jer se od sredine aprila do sredine avgusta, poput pravih nomada, zajedno sa svojim pčelama, sele sa paše na pašu širom Srbije. Radi dobijanja što zdravijeg proizvoda, koji neki s pravom nazivaju „magijskim“, Damjanovići sele trenutno 170 košnica na najkvalitetnije paše: bagremove u selu Pecka (Osečina), suncokretove u Banatu, lipove na Fruškoj gori i uljane repice u

Dragana Damjanović sa paletom proizvoda Bečeju, na parcele svojih prijatelja. Osim bagremovog, lipovog, livadskog meda i brojnih pčelinjih proizvoda, nedavno su na tržište izbacili potpuno nov proizvod krem med na bazi meda od uljane repice, sa ukusom brusnice, aronije i suvog grožđa, a za najmlađe kremić - medić. - Dosta dugo sam u ovom poslu da mogu da eksperimentišem. Krem med je najnoviji proizvod mog eksperimenta

Dragana i Mića Damjanović koji je zaživeo na tržištu, a posebno sam ponosna na kremić medić, dizajniran za najmlađe, ukusa sličnog evrokremu, ali neuporedivo zdravijeg. Krem med se može koristiti i kao namaz, ali i kao običan med, sa malo oplemenjenim ukusom - objašnjava pčelarka, zadovoljna jer su u rad sa pčelama, osim supruga uključeni i sinovi. Nikola (24), osim što pomaže

roditeljima, osamostalio se sa svojih 50 košnica, jer preuzimanje pune odgovornosti smatra najboljom školom. On se smatra nastavljačem porodičnog biznisa. Branislav, koji je sa samo dva meseca iz Bosne sa roditeljima došao u Vojvodinu žutim autobusom, preuzeo je odgovornost za nove ideje, marketing i prodaju. - Najvažnije u pčelarstvu je ljubav prema prirodi i pčelama - kaže Dragana, i dodaje da je najveći motiv za rad sa pčelama bio da je porodica na okupu i da se ne razdvajaju. Da zajedno rade. Želja joj se ostvarila jer su ona i Mića uspeli pčelarenjem da i sinove „zaraze“, i to smatra Božjim darom. Proizvodnja 100% prirodnog i zadravog proizvoda dopuna je ovoj lepoj životnoj priči. Dragana Damjanović zato preporučuje uzimanje kašičice meda svako jutro, pre kafe, rakije ili doručka, a zimi i nekoliko puta u toku dana. Pčelarstvo Damjanović je na „Putu meda i sira“, programa koji je pre više od dve godine kreirala Turistička organizacija opštine Žabalj. U okviru „Čuruškog špacirunga“ grupe turista, uglavnom iz Beograda i Novog Sada dolaze u njeno domaćinstvo da probaju (i kupe) pravi, domaći med. Med Pčelarstva Damjanović moguće je kupiti i na pojedinim manifestacijama ili putem brze pošte, po porudžbini na kontakt telefon 060 455 57 45.

Muzej

eličinu i značaj Zavičajnog muzeja „Kotarka“ u Novom Miloševu (opština Novi Bečej) teško je definisati bez par uvodnih napomena o vlastelinskoj porodici Karačonji, na čijem je imanju u nekadašnjoj Beodri, podignut velelepni dvorac sa pratećim objektima. Selo Novo Miloševo čine Karlovo (Dragutinovo) i Beodra, koji su sve do kraja Drugog svetskog rata predstavljali dva potpuno odvojena naselja sa različitim vremenom nastanka i kulturno-istorijskim razvojem. Zlatno vreme Beodre Porodica Karačonji se u Banatu pomi-

nje od druge polovine XVIII veka, kada je pod upravom Bečkog dvora, posle Požarevačkog mira (1718) imenovana carska provincija Tamiški Banat. Godine 1781. Deodat (Bogdan) Karačonji kupuje dobro Beodru za 103.000 forinti, a od bečkog dvora dobija predikat „od Beodre“. Bio je oženjen Marijom Lazar, ćerkom vlastelinske porodice iz Ečke, sa kojom je imao četiri ćerke i sinove Kristofa i Lazara. Od njih se porodica deli na stariju (plemićku) i mlađu (grofovsku) granu. Za ovu priču, najznačajniji Karačonji bio je Laslo od Beodre (1806), pripadnik plemićke grane, najviše ostao upamćen kao torontalski ve-

liki župan (-1848, 1861, 1865 - 1869), nesvakidašnja pojava sa diplomom Pravnog fakulteta stečenom u Požunu. U vreme njegovog podžupanstva u Velikom Bečkereku, ostalo je zapisano: da je bio čuven po pravičnosti, humanosti i dobrim delima, da su uprava i sudstvo primerno funkcionisali, da se lično zauzimao za kulturni i „družveni“ život, za muziku, pozorište i književnost. Kraj tridesetih i početak četrdesetih godina XIX veka bile su značajne za Karačonjija i na porodičnom planu, jer mu se iz braka sa Franciškom Kiš, ćerkom nekadašnjeg torontalskog podžupana, 1836. godine rodio prvi sin Ferenc

Kotarka: Kad’ je selo bila varoš Lukač. Kumovi na krštenju su bili stric Ištvan i Karačonjijev zet Mikša Hertelendi (vlasnik imanja sa dvorcem u susednom Bočaru). Godinu dana kasnije, rađa mu se i sin Laslo. U ovom periodu odlučuje se na značajan građevinski poduhvat i aprila 1838. sa bratom Lajošem, započinje gradnju nove katoličke crkve u Beodri, posvećene Sv. Mariji Magdeleni. Nakon 1842. crkva postaje i porodična grobnica, sa kriptom u kojoj su pohranjeni zemni ostaci 20 članova ove porodice. Paralelno sa crkvom (1840 - 1846), gradi dvorac - kaštilj,

Iskra Popov, kustoskinja

u stilu poznog klasicizma, po projektu arhitetke Jožefa Pana iz Budimpešte (podaci preuzeti iz monografije „Laslo Karačonji i njegovo doba“, dr Filip Krčmar, Novo Miloševo, 2019). Nekoliko godina pre dvorca (1834), u okviru budućeg kompleska, podignut je „poljoprivredni grad“, sa žitnim magacinom, kotarkom (spemištem za kukuruz) dužine 70 metara, najdužem objektu te vrste u Srbiji, i upravnom zgradom sa radionicama. Posle Drugog svetskog rata dvorac je nacionalizovan, a „poljoprivredni grad“ je postao deo zemljoradničke zadruge. Dok su dvorcu potrebni hitni radovi na rekonstrukciji, Žitni

magacin i Kotarka su renovirani i čine jedinstveni muzejski prostor, od dvorca odvojen ulicom koja polovi Novo Miloševo na dva dela u dužini od 6 kilometara. Kotarka - muzej celog Banata - Muzej „Kotarka“ nije samo zavičajni muzej Novog Miloševa nego i celog Banata, koji u dva objekta i više od 4.500 eksponata čuva sećanje, tradiciju i duh prošlog vremena, privlačeći brojne turiste. Naši najbrojniji posetioci su najmlađi, ali tokom „Noći muzeja“, muzičkih koncerata i dramskih večeri, te likovnih izložbi slikara naive iz našeg mesta i okoline, prisutna je starija publika - kaže Iskra Popov, kustoskinja Muzeja. Dodaje da u celokupnom fundusu zbirki, najveću pažnju privlači slika pravoslavnog sveštenika Aksentija Jovanovića i katoličkog sveštenika Boćan Janoša, koji su blizu 50 godina u isto vreme službovali, zajedno prijateljevali, ručavali i predstavljali primer tradicionalno dobrih, „komšijskih“ odnosa u Beodri, u kojoj se oduvek negovalo jedinstvo različitosti. U novije vreme priča o Džejmsu Bondu, odnosno Dušku Popovu, koji je detinjstvo provodio kod dede Omera u Novom Miloševu, privlači pažnju, posebno mlađe publike. Osam

godina kod ovde se održava skup porodice Popov. Od trojice njegovih sinova dolaze dvojica jer je srednji sin, od oca nasledio ljubav prema brzoj vožnji, nažalost poginuo, napominje Iskra Popov, jedna od članica ove čuvene porodice. Sastavni ceo muzejskog prostora je Žitni magacin, na pet nivoa, gde je u vreme Karačonjija radilo i po 70 žena iz sela. Danas je to i mesto održavanja izložbi i drugih manifestacija. Tek kada pažljivo poslušamo priču o Beodri i porodici Karačonji, možemo sagledati nekadašnji status ovog mesta, koje je u drugoj polovini XIX veka krasilo oko 50 varoških objekata, dva dvorca - kaštilja, i katolička crkva Sv. Magdalene, jedna od najvećih u okolini i sa dva tornja, koja su gradila dva brata, Laslo i Lajoš, obojica sahranjeni u kripti crkve. Dok Laslov kaštilj koliko-toliko odoleva zubu vremena, od Lajoševog nije ostalo ništa, osim kamenog lava, koji se nalazio na stepenišnim krajevima srušenog dvorca. Restauritan je 2015. godine i postavljen na plato ispred „Kotarke“. Priča o dva brata, dva dvorca, dva tornja, inspiracija je za radoznale, avanturiste i dovoljan razlog za posetu Novom Miloševu.

žejms Bond, simbol moći, glamura, klase i manira, dobrog ukusa, protagonista je najdugovečnije filmske franšize u istoriji kinematografije. Od prvog filma „Dr. No“ (1962. godina), do najnovijeg „No Time to Die“ (2020) interesovanje za priču o tajnom agentu britanske MI6 službe, koji pije martini, vozi Aston Marton i voli društvo lepih žena, ne jenjava. Vest da je Tajni agent 007 zapravo Srbin, mnogi su primili sa nevericom. Ali razloga za sumnju nema. Dokazi o dinamičnom životu Duška Popova (10. jul 1912 - 10. avgust 1981), o njegovom poreklu, školovanju, sklonostima kojima je zadivio, pre

Muzej Duško Popov, Novo Miloševo bogatog mladića koji mu je postao najbolji prijatelj, koji ga je 1940. „zavrbovao“ za agenta Abvera, a potom i britanski MI6. Njegov zadatak kao agenta Abvera bio

Flemingom, tada britanskim mornaričkim oficirom, zaduženim za njegovo praćenje, autora prvog romana „Kazino Rojal“ (1953) i nekoliko potonjih. Susret sa vr-

Moje ime je Popov... Duško Popov svega Ijana Fleminga, koji je po ugledu na njegov život stvorio planetarno poznati lik, potkrepljen brojnim dokumentima i fotografijama, od prošle godine našli su svoje mesto u Muzeju Žeravica u Novom Miloševu (Novi Bečej). Prvi poznati član porodice Popov bio je Pavle koji se sa petoricom sinova doselio iz Ade u Karlovo (Novo Miloševo) 1751. Poslednje decenije XIX veka, jedan od najuglednijih žitelja mesta bio je Omer Popov, vlasnik prodavnica tekstilne robe u Karlovu, Adi, Mokrinu i Beodri. Omerova ćerka se posle udaje za knjižara seli u Dubrovnik, a sinovi Milivoj i Milorad, tridesetih godina prošlog veka postaju imućni stanovnici Beograda. Milorad je posedovao fabriku šešira sa preko 60 zaposlenih, što mu je dalo mogućnost da školuje sinove na prestižnim školama. Jedan od njih bio je Duško. Naš junak rođen je u Titelu, a rano detinjstvo proveo u Novom Miloševu, kod deda Omera. Srednju školu završava u Parizu, pravni fakulet u Beogradu. U Frajburgu je 1936. upisao postdiplomske studije, zatim i doktorirao. Tečno je govorio francuski, nemački i engleski jezik. Boravak u elitnim školama obezbedio mu je društvo prijatelja koji će kasnije zauzeti visoke položaje u matičnim zemljama. U Hamburgu je upoznao Johana Jebsena,

je da izveštava o snazi i moralu britanske vojske. Međutim, MI6 je pružao Popovu lažne izveštaje koje je ovaj dalje prosleđivao Abveru. Popov je živeo na relaciji London - Lisabon, tada neutralnoj zemlji u kojoj su špijuni zaraćenih strana mogli da pregovaraju i druže sa predstavnicima evropske aristokratije. Tu se upoznje sa Ijanom

snim špijunom i boemom, agentom čuvenim po svom načinu života i velikom broju žena tokom misija, uključujući i francusku glumicu Simone Simon poznatu po burnom ljubavnom životu, za pisca je bio pravi izazov. Pored MI6 i Abver-a, Duško Popov je radio i za jugoslovensku obaveštajnu službu. U Abveru je bio poznat kao „Ivan“, u MI6 kao „Tricikl“. Posle Drugog svetskog rata se povukao i do izdavanja knjige „Ja špijun“ sedamdesetih godina prošlog veka, i dve autobiografije, niko nije znao čime se bavio, čak ni njegova porodica. Ženio se dva puta. Sa prvom ženom imao je jednog, a sa drugom dva sina. Jedan od njih Marko, odobrio je postavku o Dušku Popovu u Muzeju Žeravica, u Novom Miloševu, pre no što je izložena javnosti poklonivši nekoliko fotografija i par autentičnih stvari koje su pripadale njegovom ocu. Fleming je, i sam strastveni ptičar, svog junaka nazvao po ornitologu Džejmsu Bondu, autoru ptičarskog priručnika „Ptice zapadnih Indija“. Broj 007 takođe je pozajmio. Popov mu se poverio da ima svog savetnika i da uvek kada se nađe u teškoj situaciji okrene jedan broj. Fleming je iskoristio zadnja tri broja telefona njegovog strica Beograđanina, koji je razgovor započinjao rečina: „Moje ime je Popov... Milorad Popov!“

Arača, početna tačka spajanja kultura i obnavljanja viteštva

anifestacija Srednjovekovni piknik na Arači, jedinstveno istorijsko putovanje oživljavanjem kulturnih običaja i tradicije na platou ispred ruševina srednjevekovne romaničke crkve - ARAČE ove godine nije održana. Ali, to je samo jednogodišnja stanka zahuktale, dobro organizovane priče na temeljima bitke iz 1551. godine, presudne za život ljudi sa ovog podneblja. - Cela priča započeta je pre jedanaest godina, kada nas je kontaktirao porodični prijatelj iz Kikinde, koji radi kao vodič u Mađarskoj. Na njegov zahtev smo prvi put organizovali izlet mađarskih turista u Araču, građevinu u ataru između Novog Bečeja i Novog Miloševa - kaže Kristina Link Majer, osnivač Udruženja građana „Arača 95“. Priseća se da je organizovala samo nekoliko autobusa turista do tog mesta, i da je zbog lošeg puta za naredne grupe obezbedila prevoz traktorom sa, za te potrebe, adaptiranom prikolicom. Interesovanje Mađara je bio i podsticaj afirmacije Arače, 1948. godine stavljene pod zaštitu kao kulturno dobro, kroz jedan međunarodni festival. Bez pretencioznih namera, Kristina Link Majer, započela je okupljanje na platou ispred crkve nekolicine domaćih i gostiju iz Mađarske i jednim kuvarom. Nastojeći da tok manifestacije usmeri u željenom pravcu, obratila se Turističkoj organizaciji opštine Novi Bečej i prepoznavanjem ove ideje od strane direktora Saše Dujine, kao značajanog turističkog proizvoda, za samo tri godine, ovaj tim je uz saradnju sa Janošem Verom, vodećim članom Gastronomskog udruženja za očuvanje tradicije „Vitezovi slobodne vatre“ iz Mađarske, uspeo da je preobrazi u jedinstveni događaj i uzdigne na pijedestal najoriginalnije u Srbiji. Vrlo brzo, pokazalo se da je turistima, što iz Srbije, posebno onima iz Mađarske, koji dođu u Novi Bečej na izlet ili manifestaciju, potrebno mesto gde će jesti, prespavati. Za te potrebe Kristina

Arača sve interesantnija turistima je aktivirala sve raspoložive kapacitete i vremenom adaptirala dve smeštajne jedinice u Novom Bečeju, a u kući, gde živi sa svojom porodicom, obezbedila višenamensku salu, u kojoj osim obedovanja za veće grupe turista, koriste i deca za brojne radionice. - Imamo dve kuće u starinskom stilu. Većina stvari, starih i preko 100 godina, sačuvala je porodica, ali su vremenom počeli da stižu i od komšija koje su „čistile“ svoj tavan prostor, pa sada krase potpuno opremljene kuće dočaravajući život ljudi s kraja XIX i početka XX veka - objašnjava naša sagovnica, i ističe da je sve urađeno sopstvenim snagama i sredstvima. Sredstva koja je porodica zaradila pre je uložila u renoviranje, adaptaciju prostora koji izdaje i restauraciju nameštaja, nego za krečenje soba svoje dece Posao uglavnom vodi samostalno. U pomoć joj, kada zbog obaveza koje ima kao vodič, uskače jedan prijatelj koji izvrsno i sa zadovoljstvom kuva za veće grupe gostiju. Pomoć svekra i svekrve joj je takođe dragocena. Kaže da joj snagu daju njena i deca, koja su njeni najčešći gosti. Naime, Vlada Republika Mađarske podstiče program školskih ekskurzija i obilazak vojvođanskih mesta sa još uvek brojnim mađarskim stanovništvom, kako bi se upoznala sa načinom njihovog života i rada.

Kristina Link Majer je vlasnica turističke agencije „Aracs turizmus“. Ona svake godine putuje u Mađarsku, na najveću evropsku nomadsku manifestaciju u Bugacon, i poziva goste u Novi Bečej i na „Srednjovekovni piknik na Arači“.

Kristina Link Majer - Svake godine sam gost na ovoj fantastičnoj manifestaciji i pored flajera za „Piknik“ uvek nosim i flajere Turističke organizacije opštine Novi Bečej, pa zato i ne čudi što smo prošle 2019. godine imali 2.000 učesnika i gostiju iz Mađarske i Rumunije, što je verovatno potvrda da to što radimo radimo dobro. Moja želja je da kroz ove moje aktivnosti ljudima pokažem da Srbi i Mađari mogu zajedno lepo da žive i rade. Mnogo puta čuju se drugačija mišljenja, a to nije istina - rekla je na kraju šarmantna i nasmejana Kristina Link Majer.

Turistička ponuda SRP Carska bara

Milivoj Putić

lazak u „Carsku baru“ znači ulazak u pravu divljinu i netaknutu prirodu. Zato je nazivaju i „Amazonijom u srcu Banata“, jer se ovde od 1955. i zaštite od strane države, sprovodi ekološka priča u punom smislu te reči. Zaštićeno područje rezervata od 4.726 ha podeljeno je u dve prostorne celine: Mužljanski rit površine 2.062 ha i Carska bara (Stari Begej sa vlažnim područjem, Botoški, Farkaždinski i Mali rit - Fidričkia), površine 2.664 ha. Turistima je dozvoljen pristup u trećoj zoni zaštite, što podrazumeva pružanje turističkih i ugostiteljskih usluga i prodaju suvenira, kao i u drugoj zoni zaštite, kuda plovi turistički brod (od 1988) i vodi „Staza zdravlja“, gde je dozvoljen samo održivi turizam, bez remećenja prirode. Sve tri bare u sastavu rezervata: Tiganjica, Perleska bara i Carska bara po kojoj je rezervat i dobio ime, pored mrtvaje Starog Begeja, četiri su bitna segmenta koja sačinjavaju rezervat. Sve tri bare su u prvoj zoni zaštite i tamo je zabranjena bilo kakva plovidba ili ula-

zak čoveka. To je mesto gde su sve biljne i životinjske vrste apsolutno zaštićene i u taj deo može se ući samo uz posebne dozvole Zavoda za zaštitu prirode. Milivoj Putić, menadžer turizma na „Carskoj bari“, od 2000. godine zadužen je za turistički segment ovog, po svim parametrima, čudesnog područja. Brojne su grupe turista, ekskurzije od predškolske dece do studenata, a zadatak menadžera, domaćina ove bare, koju zbog njenog mesta koje je imala kroz istoriju nazivaju „Carskom“, da pruži znanja koja od njega očekuju. Nije to lak zadatak, ali Milivoj Puta Putić kaže da ga ni za šta na svetu ne bi menjao jer je ovo za njega, ljubitelja prirode, neiscrpna inspiracija. - Kada dođete u SRP „Carska bara“ puno toga možete da očekujete što se tiče prirode, karakteristične za barsko-močvarne ekosisteme. Zbog blizine ribnjaka „Ečka“ ovde se gnezdi 250 vrsta ptica, svih 10 vrsta čaplji, jedino u ovom rezervatu i nigde više u Evropi. Tu su i kormorani, orlovi belorepani, vidre... Sve životinje koje se hrane ribom, nalaze se ovde, jer nijedno zaštićeno područje na svom obodu nema tako veliki ribnjak kao što je „Carska bara“. Ribnjak „Ečka“ vodene površine preko 3.000 ha ogroman je resurs hrane koji određuje populaciju životnja koje koriste tu hranu. Drugo pitanje je šta će turisti od ovoga videti? To se nikada ne zna, bar kada su ptice i životinje u pitanju. Izvesnost što se tiče biljaka je veća, ali svaki dan je različit i svako doba dana je različito, a tek godišnja doba? Zato kažem da priroda nije zoo vrt i baš zbog toga je interesantna. Priroda je nepredvidiva i zato od turista traži pažnju i umeće posmatranja. A nešto se uvek vidi. Rogoz, šaš, ševar, trska, vodeni orah, sve se to ovde može prepoznati, i zato je naš akcenat na edukaciji. Kada neko dođe kod nas nauči nešto o barama i močvarama - objašnjava gospodin Putić. Ovde ima 500 vrsta biljaka, 24 vrsta riba, 18 vrsta vilinih konjica, divljih svinja, preko 100 vidri, prirodnih indikatora čiste vode.

„Carskoj bari“ se mogu videti svi prirodni procesi karateristični za bare i močvare. Deo SRP „Carska bara“ dostupan turistima trenutno prolazi kroz proces eutrofizacije ili zamuljavanja, karaterističan za stajaće vode, i ogleda se u sve manje vode, a sve više mulja. Ovo je prirodan proces pri kojem se stajaća voda pretvara u baru, ova vremenom u močvaru, a potom u livadu. Zamuljivanje prati sukcesija, osvajanje vodene površine od strane biljaka. Trenutno je dubina mrtvaje, po kojoj se kreće turistički brodić svega pola metra, ali je dubina mulja 3 metra. Dublje u rezervatu ima daleko više vode i još nema problema sa zamuljavanjem. Osim edukacije u SRP „Carska bara“ moguće su šetnje „Stazom zdravlja“ dužine 4km do Vidikovca, koji je stradao od požara pre godinu i po dana i još nije završen. Druga je mogućnost oblizak rezervata biciklom stazom dugom 21km. Staza vodi pored Carske bare i prelazi završetkom mrtvaje kod Perleza, vraća se pored Perleske i bare Tiganjica nazad do hotela „Sibila“. Sve vreme vozi se nasipom zemljanim putem koji nije prilagođen vožnji sportskim, već isključivo terenskim biciklima. Za ovaj fantastičan doživljaj potrebno je poneti svoje bicikle. Odlična saradnja sa Turističkom organizacijom grada Zrenjanina i Vojvodine, od zajedničkih nastupa na sajmovima turizma, do razmene informacija i kontakata, iz godine u godinu obezbeđuje stalan porast broja turista, što iz zemlje, što iz inostranstva.

Dva veka Lovačkog dvorca Kaštel Ečka

ekada dvorac vlastelinske porodice Lazar, otvoren 29. avgusta 1820. godine uz prijem na kojem je učestvovalo 300 zvanica, predstavnika evropske aristokratije, danas je hotel sa 45 soba, 7 apartmana i dva restorana u čijoj se ponudi pored specijaliteta nacionalne i internacionalne kuhinje nalaze i delikatesi poput srnećeg gulaša, lovačke kobasice, pršute od divlje svinje i jelena. Šaran iz obližnjeg ribnjaka Ečka nezaobilazan je na trpezi ovog zdanja. Na šezdesetak kilometara od Beograda i Novog Sada, i 7 km od Zrenjanina, Kaštel Ečka je popularna destinacija domaćih i stranih turista. A za to ima dosta razloga jer se u ovom malom, ali istorijski značajnom mestu nalaze brojne znamenitosti. Jedna od njih je rimokatolička crkva Svetog Jovana Krstitelja iz 1864. (na mestu starije iz 1794), koju je podigao poslednji muški naslednik porodice Lazar - Sigimund, za svoju buduću suprugu, 40 godina mlađu Viktoriju. Ečani i danas veruju da su se u njoj 1899. godine venčali nadvojvoda Franc Ferdinand i Sofija Kotek, za čega nema potvrde, ali ni demantija. Inspirisani tim mogućim događajem mnogo parova, uglavnom iz Srbije, koji žive u inostranstvu, odlučuju da svoje sudbonosno „da“ kažu upravo na ovom mestu. Tatjana Skrlatović, recepcionar hotela, kaže da je i ove godine organizovano nekoliko venčanja, a zatim i proslava u Kaštelu, sa luksuznim dekorom i zadovolja-

vanjem prohteva najprobirljivijih parova, jer ambijent isprepletan sinergijom istorijiskih dešavanja, umetnosti i tekovina modernog doba to dozvoljava. - Osim jedinstvenih fotografija parova iz parka Kaštela, ali i svih ostalih gostiju, preporučujemo vožnju kočijama sa dva konja, odnosno luksuznim fijakerom koji vuku četiri konja na površini od 17 ha imanja, a po želji gostiju i naseljem. Kočije i fijakere zimi zamenjujemo sankama. Ove godine počeli su intenzivni radovi na adaptaciji i uređenju dvorišta Kaštela. Za najmlađe je postavljeno dečje igralište i očekuje se nastavak radova, a planiran početak izgradnje bazena, zbog novonastale situacije je odložen. Opremljena je i letnja kuhinja, pušnica sa sačevima, za pripremanje domaćih specijaliteta na otvorenom, i svakog dana očekujemo da je stavimo u funkciju. Ove godine nas očekuje i zastakljivanje terase, koja će moći da se koristi u svim godišnjim dobima - saopštila je Tatjana Skrlatović. Osim rimokatoličke crkve, u samom mestu se nalazi srpska pravoslavna crkva posvećena Svetom Nikoli (1711), spomenik kulture od velikog značaja. Za sve sklone umetnosti ne manje važan je podatak da je Ečki 1956. godine osnovana Umetnička kolonija. - Veći broj turista ove godine bio je iz Kine, s obzirom da se otvara fabrika guma kineske kompanije Šangdong Linglong u Zrenjaninu. Nakon perioda pauze u zna-

čajnom broju imamo turiste iz Srbije, pre svega Beograda, koji koriste breme da pobegnu u prirodu, da se odmore i relaksiraju. Uglavnom su to turisti - vikendaši, ali znajući za blagodeti uživanja u našem stoletnom parku, dolaze u značajnijem broju i preko nedelje. Uglavnom koriste à la carte izbor jela, šetaju se po parku i naselju, i pre svega odmaraju slušajući tišinu na suncu u parku Kaštela - kaže naša sagovornica. U sklopu ponude Kaštel organizuje koncertne večeri, kao što je bio nastup muzičkog benda „GIFT“ na otvorenom, promociju letnjih koktela, a sve u cilju privlačenja gostiju. Kaštel profilisan i kao kongresna destinacija, sa tri sale: Lovačkom, balskom i intimnijom VIP salom, za manje grupe, idelano je mesto za kombinovanje poslovnih aktivnosti i odmora. Domaćini pozivaju da dođete, vidite i osetite duh društvene elite XIX i prve dekade XX veka, kada su ovde odsedali i gostili se brojne krunisane glave stare Evrope.

Mala varoš srce ima - Senta

Kornel Lašković Panorama Sente

enta je mali grad koji ima sve što jedan grad treba da ima. Ako bi se svi turistički potencijali uključili u turističku ponudu grada, našao bi se u društvu ozbiljnih turističkih destinacija - izjavio je Kornel Lašković, direktor Turističke organizacije opštine Senta. Mogle bi se ispisati stranice i stranice na temu turističkog repertoara ovog grada. Gospodin Lašković ističe da su to pre svega znameniti Senćani: Stevan Sremac (1855 - 1906) pisac i akademik, Jovan Đorđević (1826 - 1900) književnik, osnivač Srpskog narodnog pozorišta, autor teksta himne „Bože pravde“, .Jovan Muškatirović (1743 - 1809) prvi Srbin advokat u Ugarskoj i književnik. Gradski muzej Sente u parohijskoj palati poseduje bogate zbirke iz paleontologije, arheologije, lokalne istorije, te zavičajnu zbirku sa 12 hiljada eksponata. Pre 10 godina u tornju Gradske kuće, adaptirana su prvo dva, a danas četiri gornja sprata, u izložbeni prostor najpoznatijeg događaja koji je presudno uticao na tokove evropske, pa i svetske istorije - Bitka kod Sente (1697) u kojoj su se sukobile osmanska vojska na čelu sa sultanom Mustafom II i austrijske carske vojske sa princem Eugenom Savojskim. - Da bi privukli pažnju šire publike došli smo na ideju da u tornju Gradske kuće panoramsko razgledanje grada kombinujemo sa istorijskim događajem, što se vrlo brzo pokazalo kao dobra ideja. Na četiri nivoa tornja ispričana je priča, u različitim oblicima i kroz različite medije i animacije o čuvenoj bici. Godišnje 3 - 4 hiljade posetilaca obiđe ovu izložbu. Mi u TO ponosni smo da Senćanska bitka više ne traži svoju publiku već publika traži Senćansku bitku - kaže Lašković, izražavajući nadu da će

ta tendencija da raste i da će biti sve više ove lepe i zaštićene ptice i čuva tradiciju onih koji će želeti da upoznaju ne samo sokolarstva, rado prima one kojima je to Senćansku bitku već i Sentu, i to ne samo interesantno - objašnjava naš sagovornik. domaći gosti već i iz cele Europe, jer je to Po njegovom uverenju Senta je raskršće internacionalna priča, a nalazi se upravo u raznih kultura, pre svega srpske i mađarSrbiji. ske, najizraženija u gastronomiji. Po tome U gradu se održava niz zanimljivih ma- se i restorani dele na pripremu specijaliteta nifestacija: od šišanje ovaca, manifestacija jedne ili druge kuhinje, nekada i jedne i za decu, do prirodnog fenomena - Cveta- druge, ali ima i onih koji su sve izmešali. nja Tise. Najvažniji datum za grad je 11. Međutim, ko god dođe u Sentu traži poseptembar, dan Bitke slastičarnicu ALMAŠI, kod Sente, ujedno i Dan čiji je vlasnik osmislio Grada; raskošni su vi„senćanski marcipan“, i šednevni Božićni vašar umesto badema, koji se sa kulturnim i zabavnim u ratnim uslovima nisu sadržajima, da svako ko mogli nabaviti, koristio dođe u grad nađe nešto lešnik i orahe, koji su rasli lepo i interesantno. oko kuće. Novi ukus mio - Danas sve više prije Senćanima i gostima, vatnika otvara neki vid i iako je naziv marcipan smeštajnih kapaciteta, pa zadržan, vreme mu je dograd ne oskudeva u ponudalo „senćanski“, da bi se di, bilo da se radi o hotelirazlikovao od prvobitnog, ma, manjim pansionima, originalnog. privatnom smeštaju ili Kornel Lašković je siseoskom turističkom doguran da bi iskorišćenje maćinstvu. Postojeći katermalne vode, izgradnja Gradska kuća - izložbeni paciteti su dovoljni osim bazena i wellness&spa prostor i vidikovac u vreme manifestacija, centra sa zabavnim sadrkada se traži krevet više, žajima umogome dopriali mi je drago što su privatnici prepoznali nelo turističkoj ponudi grada. Potreba je i mogućnost dodatne zarade. Drago mi je bolja iskorišćenost Tise i uređenje gradske što se pojavio i privatni kapital u turizmu, plaže. Kajak kanu klub „Zmaj“ aktivan je pojedinci koji su počeli da pružaju usluge u organizaciji Team Building programa, u turizmu. Izdvojio bih Muzej čokolade takođe organizuje panoramsko razgledai Muzej starih zanata gde posetilac može nje grada sa reke, a tu su i brojni vlasnida pogleda preko 10.000 starih predme- ci privatnih čamaca otvoreni za pružanje ta i opremu za 20 starih zanata. Iako ne sličnih usluga. Senta ima puno pratećih predstavlja direktnu investiciju u turizam, programa, a ono što nedostaje je atrakcija Farma sokolova je posebna atrakcija, jed- koja bi obezbedila mogućnost ostanka tuna od najvećih u Evropi, a njen vlasnik, rista više dana što bi turizam Sente odvelo Tibor Buza, koji preko tri decenije odgaja u željenom pravcu.

Anna

Pansion još jedan cvet Potisja

Vereš Atila

ereš Atila (Vörös Attila), vlasnik Pansiona „Ana“ (Anna Panzió) u Senti vezan je za turizam od 2006. godine. Velika je to prednost, i kada je u pitanju opšte znanje, davanje informacija, ali i u ophođenju sa gostima. Pansion „Ana“ (http://www.ana-panzio. com/), se nalazi nedaleko od centra grada. Ima tri zasebne kuće i 22 sobe za izdavanje. Kuće su povezane dvorištem prepunim zelenila i dodatnih sadržaja, te koliko god da sedite, gledate, odmarate, nikada vam nije dosadno. Seosko turističko domaćinstvo Pansion „Ana“ registrovano je 2008. godine. Počelo se sa dve sobe za izdavanje, potom tri, šest, deset i danas su sve sobe sa kupatilom, osim dve koje će takođe do kraja godine biti preuređene. U ponudi je finska sauna za šest i đakuzi za pet osoba, smeštenih u zasebnoj drvenoj kući u dvorištu. Ovo je sadržaj više i koriste ga gosti pansiona, prijatelji, meštani, posebno parovi u zimskom periodu, jer je atmosfera intimna i dozvoljava maksimalan relax i opuštanje. „Vinski podrum“, preuređena nekadašnja ledara, još jedna je od atrakcija ove kuće. Duboko ukopan podrum, u kojem se nekada čuvao led, preuređen je za boravak do 10 osoba i koristi se umesto separea. Fizička izdvojenost, bez signala mobilne mreže dozvoljava nesmetana i lepa druženja. Cele godine, i leti i zimi, temperatura u ovom prostoru je 17-18°C. Najdinamičniji deo pansiona je deo koje domaćini zovu „dvorište za užitak“. Oplemenjeno je lepom zbirkom eksponata starih zanata, porodičnih slika, muzičkih instrumenata. Jedan zid trpezarije je prekriven starim radio aparatima od kojih je većina u radnom stanju. Bilo je prilika da budu istovremeno uključeni na isti kanal i u mraku su delovali kao pravi mali light show. Ispred trpezarije je bašta, a u blizini igralište za

najmlađe, sa kućicom, toboganom, ljuljaškom. Ovu celinu vlasnici izdaju zasebno, uglavnom sugrađanima, za razne proslave i slavlja, najčešće za dečje rođendane. Izdaje se samo prostor, dok hranu i piće korisnici sami obezbeđuju, i svako organizuje događaj po svojoj želji. - Ovo je porodični biznis i uloge su podeljene. O uređenju dvorišta najviše se brine majka koja i živi u jednoj od kuća. Ja pomažem koliko mogu. Kada imamo veće grupe pomaže i tašta, koja je sa suprugom vlasnik jedne od kuća u sastavu pansiona. Od ponedeljka do petka u 95% slučajeva naši gosti su iz Srbije, i po neko iz BiH, Hrvatske i Slovenije, uglavnom poslovno vezani za Sentu i okolinu. Od petka do nedelje dolaze turisti. Kod nas trenutno boravi jedan gost iz Francuske, angažovan na projektu u fabrici u Senti. Dosta je onih rodom iz Sente, koji su otišli u inostranstvo i više nemaju svoju kuću ili je u lošem stanju, pa dolaze kod nas i kažu da se dobro osećaju. Imamo dosta prolaznika, onih koji putuju iz Slovačke, Poljske, i koji se kod nas odmaraju. Česti gosti su ljubitelji pasa koji dolaze na izložbe svojih ljubimaca u Senti, Čoki, Adi i Bačkoj Topoli. Mi smo od starta bili pet friendly i samo je potrebno da nam gosti najave da dolaze sa ljubimcem, bilo da se radi o kuci, mački ili sl. i neće biti nikakvih problema - kaže naš sagovornik. Poslednje dve godine, u okviru školskog programa, a po projektu Vlade Mađarske, redovne su ekskurzije iz ove susedne zemlje. Oni dolaze u Vojvodinu kako bi se upoznali sa načinom života stanovništva mađarskog porekla, ali iz njegovog iskustva, obiđu Sentu, a onda idu za Beograd, do Golubačke tvrđave. Otvoreni su za nova iskustva i žele da probaju srpsku hranu i da što više saznaju o životu ovdašnjih stanovnika.

Osim usluge smeštaja, po dogovoru sa gostima, domaćini, donose hranu iz senćanskih restorana. Gospodin Vereš kaže da za goste iz Mađarske, koji listom žele da probaju srpske specijalitete, hranu donose iz restorana „Gorštak“, a za najveći broj gostiju iz Beograda, specijalitete mađarske kuhinje donose iz restorana „Arok“, ali dobru saradnju imaju i sa svim drugim restoranima koji rade ketering. Do sada je u pansionu najviše bilo 66 osoba u jednom trenutku, kada su bili aktivirani i pomoćni ležajevi. Kod velikih grupa, koje žele da budu koncentrisane na jednom mestu, traži se pomoć komšije, koji odnedavno izdaje tri sobe. Ali, kapaciteti ovog pansiona uglavnom zadovoljavaju potrebe tražnje.

- Jedna od tri kuće pansiona je šest generacija u vlasništvu porodice. Podignuta je 1870. godine i čuvamo svu dokumentaciju iz tog vremena, o poslovanju dede koji je bio mesar, i potvrdu da se moja baka Ana, po kojoj je pansion dobio ime, rodila u ovoj kući - kaže Atila Vereš, sin, suprug, otac trojice sinova, predusretljiv domaćin i čovek kome ništa nije teško, uz to dobro informisan i mnogo zna, pa je odličan sagovornik na mnoge teme.

Banja Kanjiža - mesto

Snežana Adžić

olnica za rehabilitaciju „Banja Kanjiža“ ustanova je sa dugom tradicijom kada je reč o zdravstvu, odnosno medicinskoj rehabilitaciji stacionarnog i ambulantskog tipa, koja počinje 1913. godine. Uz pomoć prirodnog faktora termomineralne vode i peloida, tim zdravstvenih radnika sa uspehom leči reumatska oboljenja degenerativnog i upalnog procesa, sve postoperativne postupke na centralnom i perifernom nervom sistemu i na sistemu lokomotornog aparata. Lekovita voda se eksploatiše iz tri arteška izvora (bunara) od čega su dva izvora od otkrivanja vrela, s alkalnom vodom (27 - 51°C), a treći novijeg datuma sa natri-

jum-hidrokarbonatno-sulfidnom vodom (64 - 78°C). Pored vode, zbog specifičnog sastava, koristi se u lečenju i blato (peloid). Lečenje i terapije se sprovode uz obavezne konsultacije i kontrolu lekara i uz pomoć brojnih terapija: hidroterapija, peloidoterapija, elektroterapija, ručna masaža i kineziterapija. Veliki uspesi se postižu i u dečjoj rehabilitaciji, kojom se malo ko bavi na našem prostoru. V.d. direktorica SBR „Banja Kanjiža“, dipl.ecc.master Snežana Adžić, sa ponosom ističe da je ova ustanova lider u zdravstveno banjskom turizmu po nekoliko osnova: prva je zdravstvena ustanova koja je uvela sistem kvaliteta po standardima ISO 9001:2000. (ocenu sistema kvaliteta sprovela je Međunarodna ocenjivačka kuća RWTÜV iz Esena 1998. godine, za oblast zdravstva, hotelijerstva i ugostiteljstva); prva Banja u Srbiji u kojoj je primenjen integralni zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije (IZIS); ovo je prva ustanova u Srbiji koja je uvela wellness 2003. godine. Ono po čemu se ova ustanova izdvaja je i medicinska rehabilitacija i medicinske tehnologije koje se ovde primenjuju, među kojima i podvodna ekstenzija, popularno istezanje ili vešanje, blagotvorna kod diskus hernije. SBR „Banja Kanjiža“ se sastoji od dva objekta. Hotel „Aquamarin“ *** kapaci-

teta od 150 ležajeva raspoređenih u dvokrevetne, trokrevetne sobe i apartmane. U okviru hotela nalazi se kompletan terapijski blok, prijemno odeljenje, ordinacije, restoran, sportska hala, dva zatvorena bazena sa termalnom vodom, sauna, solarijum, wellness sadržaji. Stacionar „Abella“ raspolaže sa 150 ležaja u jednokrevetnim, dvokrevetnim, trokrevetnim sobama (TWC) i apartmanima. U sklopu objekta nalazi se i terapijski blok, restoran, a prisutno je i permanentno dežurstvo medicinskog osoblja - lekara i medicinskih sestara. Direktorica je naglasila da se pored medicinske rehabilitacije Banja sve više pozicionira kao činilac preventivnog i zdravstvenog turizma kao i da se trenutno zastalo, ali ne i odustalo do izgradnje dva otvorena bazena, dečjeg i velikog rekreativnog, dok je zatvoreni bazen u fazi rekonstrukcije. - U zatvorenom prostoru imamo dva bazena sa termomineralnom vodom. U manjem je temperatura vode 36, u velikom 30°C. Planira se rekonstrukcija i tog bazena i kompletna rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u hotelu „Aquamarin“. Rekonstrukcija i proširenje sportske sale je za sada u petogodišnjem planu da bismo mogli da odgovorimo svim međunarodnim standardima za održavanje međunardnih sportskih dešavanja. Poznato je da

brzog i uspešnog oporavka

smo nekada bili centar za oporavak i pripremu naših sportista, pre svega rukometaša i odbojkaša, i nastojimo da taj status povratimo - izjavila je gospođa Adžić. Ona je dodala da je pored svih usluga koje pruža wellness centar, bazena ispunjenih lekovitom vodom, uz rekreaciju u sportskoj hali i na otvorenim teniskim terenima, za sve one koji žele da provedu vikend ili odmor u Banji preporučuje se šetnja pored Tise, šetalištem povezanim sa rečnim graničnim prelazom sa Mađarskom, vožnja brodom, obilazak izvorišta termomineralne vode i mesta odakle se donosi lekovito blato.

- Korisnici zdravstvenih usluga, koji su prepoznali Banju kao mesto brzog i uspešnog oporavnka u 70% slučajeva su iz okruženja, a 30% iz EU. U najvećem broju dolaze iz Srbije, Crne Gore, Mađarske i BiH, ali i Austrije, Švajcarske i Kanade. Naša ustanova je u planu zdravstvene mreže sa 140 postelja na dnevnom, odnosno 51.400 postalja na godišnjem nivou. U prethodnim godinama je bilo 40% iskorišćenosti tog kapaciteta, međutim u poslednjih godinu dana je broj korisnika preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i kreće se između 110 120 postelja na dnevnom nivou - izjavila je direktorica. Zbog ogromnih listi čekanja, i do 1.500 pacijenata i gostiju Banje, uz banjski kompleks izgrađeni su Hotel „Aqua Panon”**** sa 32 i Garni hotel „Lupus“ sa 37 smeštajnih jedinica. Banja je podignuta na mestu nekadašnjih „čudotvornih“ arteških bunara. Posle Drugog svetskog rata Banja je radila kao državna ustanova pod nazivom Arteško kupatilo i sve do 1976., u sklopu Doma zdravlja Kanjiža, od kada funkcioniše kao Centar za rehabilitaciju i rekreaciju - Banja u Kanjiži. Godine 1980. počinje sa radom novo zdanje Banje, hotel „Aquamarin“.

Legenda o Ciganki

egenda o nastanku „Banje Kanjiže“ govori o slučajnom otkriću lekovite vode koju su primetili čobani na čiji su zahtev gradske vlasti 1907. godine uz dva postojeća bunara za napajanje stoke izbušili dva nova, ubrzo primetivši da je voda iz novih bunara neobično topla, žućkasta, da pomalo miriše da sumpor i da je zapaljiva. Naziv „Čudotvorni bunar” povezan je sa pričom o Ciganki koja je izlečila svoje bolesna kolena gazeći po pašnjaku Jarašu, na kojem su se nalazi ovi izvori. Već 10. avguta, 1913., zahvaljujući preduzimljivom Hermanu Grinfeldu, u Staroj Kanjiži svečano je otvoreno prvo arteško kupatilo sa 12 soba i 20 kada. Pored kupatila, u Narodnom parku bio je i otvoren bazen sa termalnom vodom i 28 kabina. Ispred pansiona „Abella“ je te godine postavljen spomenik Ciganki, koji i danas predstavlja njen zaštitni znak.

Magija

FRUŠKIH TERMI

mpozantan Wellness & Spa hotel „Fruške Terme“ 4 smešten je u Vrdniku, na jednom od najlepših obronaka Fruške gore, na samoj ivici Nacionalnog parka. Udaljen samo 45 minuta od Beograda i 30 minuta od Novog Sada, okružen prelepom prirodom, hotel „Fruške Terme“ svojim gostima nudi širok asortiman aktivnosti i užitaka za beg od vreline gradskog asfalta i vreve koju gradovi nesumnjivo podrazumevaju. U sklopu užitaka koje hotel „Fruške Terme“ može ponuditi, na raspolaganju ima wellness centar površine preko 7500m² i 1500m² termo-mineralnih vodenih površina koje će učiniti da se osećate kao da ste na moru. U sklopu wellness centra, gostima je na raspolaganju i sauna svet sa 12 sauna i parnih kupatila, slanom sobom, hamamom i unikatnom relax zonom sa vodenim krevetima. Ukoliko ste pak više ljubitelj uživanja u različitim tretmanima za telo, koji pored ultimativnog opuštanja nude i lekovita svojstva, na raspolaganju su vam raznovrsne terapeutske i relaksirajuće masaže koje stručni terapeuti izvode samo za vas. Još od pamtiveka se kupanje u lekovitoj termalnoj vodi koristilo za jačanje organizma i imuniteta. Nekada je ova pogodnost bila smatrana statusnim simbolom vladara i kraljica, dok je danas svako u mogućnosti da bude „vladar svog blagostanja”, te da kvalitetno ugodi sebi i doprinese svom dobrom zdravlju. U hotelu „Fruške Terme“, pored atraktivne ponude tretmana lica i tela, izdvajaju posebnu autentičnu masažu koja pruža opšte blagostanje - masažu sa pindama. Pinde su sačinjene od prirodnih materijala i pažljivo biranih lekovitih biljaka ubranih u Nacionalnom parku Fruška gora u kombinaciji sa „Premier“ rakijom. Masaža sa pindama je aromaterapeutska, a magičan efekat se postiže kada se pinde greju na pari, te pored zagrevanja tela, one detoksikuju, opuštaju mišiće, otklanjanju nesanicu, napetost i uopšteno blagotvorno deluju na ceo organizam. Uz osećaj apsolutnog opuštanja i mira, sa sobom nosite miris lekovitog bilja Fruške gore. Imajući u vidu jedinstvenu ponudu hotela „Fruške Terme“ gde su vam na raspolaganju čak 12 sauna i parnih kupatila, ali i slana sobe, bitno je napomenuti zašto je baš slana soba široko poznata po brojnim blagodetima koje donosi. U wellness centru, u sauna svetu, gostima je na raspolaganju slana soba (haloterapija), gde se preporučuje doziran boravak u prostoru koja ima lekovitu mi-

kroklimu prirodnih slanih pećina. Vazduh je zasićen najfinijim česticama soli sa brojnim mikroelementima koji pozitivno utiču na ljudski organizam, tako da se boravak u slanoj sobi preporučuje svima. Samo neki od benefita slane sobe su - pozitivan uticaj na raspoloženje, jačanje imuniteta, pravilno disanje, rad srca i čistoća kože. Pored brojnih atrakcija u wellness centru, hotel „Fruške Terme“ nudi preko 1500m² termo-mineralnih vodenih površina temperature od 29 do 32°C, čija blagotvorna dejstva prirodnih izvora uspostavljaju ravnotežu između zdravlja, lepote i dobrog osećaja koju boravak u termalnoj vodi pruža. Termalna voda osim sto u sebi sadrži minerale je i hipoalergena, a samim tim je pogodna za osetljivu i iritiranu kožu. Prirodno je čista i bogata mineralima, te zbog toga termalna voda u bazenima ima umirujuće i protiv-upalno dejstvo, dok bogatstvo ovim vodama čini hotel „Fruške Terme“ homeo-termama. Povoljno utiče na lokomotorni sistem, na oporavak kod respiratornih bolesti ili reumatskih oboljenja. Svoje zdravlje možete poboljšati korišćenjem slane sobe, sauna, kao i raznovrsnih masaža uz upotrebu termalne vode upravo u hotelu „Fruške Terme“ u banji Vrdnik. Dopustite sebi da uživate. Ukoliko pak više volite „aktivan odmor“ preporuka je - adrenalin park u blizini hotela „Fruške Terme“. Park je u vijugavom spustu od 450m smešten u samim krošnjama Nacionalnog parka, sa preko 30 platformi različite težine i visinske razlike od preko 50m. Od 01. jula gostima je na raspolaganju i najduži zip lajn u regionu. Impozantne dužine od 1470m, koju posetilac prelazi brzinom do 80km/h, dok mu pogled doseže do najudaljenijih kutaka Fruške gore, predstavlja iskustvo koje će se prepričavati godinama kasnije. Stazom zdravlja možete prošetati i do sportskog kompleksa okruženog listopadnom Fruškogorskom šumom. Na površini od oko dva hektara nalaze se dva terena za tenis, teren za košarku i odbojku građeni po najvišim svetskim standardima. Adrenalin park, kao i sportski tereni su se pokazali kao idealna aktivnost u momentima odmaranja od impozantne wellness ponude hotela, u želji za avanturom smeštenoj u prelepoj prirodi Fruške gore. Dobrodošli u FRUŠKE TERME - 1. TERME U SRBIJI.

SRP Zasavica - sinergija prirodnih i turističkih resursa

Slobodan Simić

pecijalni rezervat prirode „Zasavica“ jedan je od 16 privrednih subjekata, dobitnika velikog priznanja Privredne komore Vojvodine (PKV) „Kapija uspeha“ za 2019. godinu. Priznanje je primio upravnik rezervata Slobodan Simić, alfa i omega ovog prostora koji je svojevremeno sam otkrio, a potom od njega napravio prostor za divljenje i brojne nagrade. Status SRP Zasavica je stekla 1997. godine odlukom Vlade Republike Srbije, zahvaljujući živopisnoj smeni bara, vlažnih livada, pašnjaka, šuma, nastalih menjenjem toka reka Save, Drine i Zasavice, te raznovrsnim i retkim vrstama biljnog i životinjskog sveta. U vodama reke Zasavice živi retka vrsta ribe Mrguda (Umbra krameri), njen zaštit-

ni znak, više od 250 vrsta algi, 38 % ukupnog broja vrsta vodozemaca i gmizavaca Srbije, oko 180 vrsta ptica, od kojih se 120 gnezdi na tom području. Krajem XIX veka tu je postojala i velika kolonija dabrova. Tokom prošlog veka dabrovi su skoro istrebljeni, a godine 2005. vraćeno je nekoliko parova. Pored dabrova, vraćene su i gotovo izumrle rase domaćih životinja: crna mangulica, podolsko goveče, balkanski magarac i golovrata kokoš. Zbog svog biodiverziteta, reliktnih, endemičnih i retkih vrsta i njihovih životnih zajednica, to područje je izuzetno zanimljivo i pogodno za naučna i stručna istraživanja, rekreativni ribolov. Vizitorski centar predstavlja glavno turističko mesto rezervata. Drvena građevina sa tornjem visine 18 metara pruža pogled na najširi i najlepši deo toka Zasavice i pašnjak „Valjevac“. U ovom objektu nalazi se suvenirnica i 2 sobe sa ukupno 7 ležaja. Od prisutnih objekata tu su i „Bircuz kod dabra“ i etno-soba sa nadstrešnicom kao etnografsko-istorijska postavka starih kućnih i poljoprivrednih predmeta i alata sa kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Na samo 200 m uz prilazni put do Vizitorskog centra Specijalnog rezervata prirode Zasavica smešten je auto-kamp pod nazivom „CAMPING ZASAVICA”. Kapacitet kampa je 42 mesta na kojima je obezbeđeno snabdevanje svakog mesta sa pijaćom vodom i strujom iz trenutno najsavremenijeg uređaja. Za veliki broj posetilaca, ljubitelje foto-safarija, vožnja čamcima ili turističkim brodom „Umbra“

predstavlja pravi užitak. - Članovi Pokreta gorana Sremske Mitrovice, kao upravljači ovog zaštićenog područja, odmah su počeli sa razvojem turizma i ove godine Privredna komora Vojvodine nas je prepoznala kao jednog od nosilaca razvoja turizma u sremskomitrovačkoj opštini i među rezervatima. Mi se pre svega bavimo zaštitom i unapređenjem prirode ali, da bi posetioci uopšte došli do nas, razvili smo turističko ugostiteljski deo koji je do sada privukao preko 500.000 ljudi, godišnje od 50 do 100 hiljada, koliko ih je bilo 2012. u vreme gostovanja World of Dinosaurus. Mi smo prepoznali da osim prirode moramo ponuditi i neki drugi sadržaj, da bi privukli ljude, da vide i uživaju u našim prirodnim retkostima i da ih poslužimo pićem, i pre svega hranom koju pripremamo od naših starih rasa čiji smo najveći čuvari u Srbiji. Napravili smo kompletnu priču - jedna je zaštita i upravljanje područjem, a druga je turističko-ugostiteljski deo i držimo stare rase koje pretvaramo u ugostiteljsku ponudu. To je bila i preporuka za ovu prestižnu nagradu kao i sve druge koje smo dobili izjavio je gospodin Slobodan Simić, predsednik Pokreta gorana i upravnik Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“. Gospodin Simić je takođe istakao da bez adekvatne turističke ponude posetioci neće doći da vide ni lepote prirode. - Jedno bez drugog ne ide. Turizam je pouzdana baza da se zaštićeni oblici prirode na ekonomski način valorizuju - zaključio je Slobodan Simić.

Sedam decenija Zoo vrta Palić

edna od turističkih atrakcija Palića, za neke i najveća, je Zoološki vrt, „jedinstvena botanička bašta u kojoj se čuvaju životinje“, kaže dr Tibor Janoši, veterninar u Zoo vrtu Palić. Ove godine, kada Zoološki vrt obeležava 70 godina rada u njemu se nalazi od 120 - 130 vrsta životinja, odnosno oko 500 - 600 jedinki, koje je zbog brojnosti (npr. ptica), teško izbrojati. Njegovi prvi stanovni-

razlikuje od svih drugih. U njemu raste više od 350 različitih vrsta biljaka. Osim retkog drveća koja su poseban ukras ove „botaničke zoo bašte“, ovde se nalaze i tri hrasta strosti od 250 do 300 godina. Baštovani se sa puno ljubavi bave uzgojem cveća. Više od 10.000 sadnica ukrašava ovaj prostor. Prostor od 15.000 hektara, odnosno 10.000 dostupnih posetiocima, godišnje poseti 160.000 turista iz zemlje i inostranstva. Najverniji posetioci su deca, zahvaljujući predanom pedagoškom radu zaposlenih. Deca često dolaze u vrt orgranizovano, sa školom, i uče se ponašanju sa životinjama, o njihovim navikama u prirodnim uslovima i u vrtovima, ostvarujući direktan kontakt, uglavnom sa pticama, što im omogućava da zavole ova veličanstvena stvorenja iz divljine.

ci po otvaranju 31. maja 1950. od strane osnivača Grada Subotice, bili su mrki medvedi, majmuni, papagaji i još po neke ptice, dobijene na poklon. Kasnije je sve počelo da se širi i razvija. Osim zoologije u vrtu se velika pažnja obraća i na botaniku, i to je upravo ono što ga

Posebno osmišljene niše, kutkovi sa klupama, zakloni okruženi zelenilom, vodene površine malih jezera različitih oblika, fontane i bazenčići i brojne česme, cvetne rundele i isprepletano rastinje, čine ovaj životinjsko-botanički mozaik prijatnim mestom za odmor i opuštanje.

Tibor Janoši

- Trudimo se i da našim stanovnicima i posetiocima, a time i nama, zaposlenima u zoo vrtu bude lepo. Kako bi ovo mesto učinili još lepšim, kandidovali smo se za članstvo u Evropsko udruženje zooloških vrtova (EAZA). Ono daje brojne prednosti, između ostalog iz razloga što se životinje više ne kupuju već poklanjaju i menjaju, a koodinatori strogo vode računa da te životinje imaju uslove po svim standardima za njihovu vrstu. U vrtu se nalazi još nekoliko objekata starih 70 godina, ali u posebno poslednjih godina podigli smo i veliki broj novih ispusta i zgrada, kako bi našim stanovnicima učinili život lepšim i udobnijim i što pre bili primeljeni u ovu prestižnu asocijaciju - ističe dr Janoši. Od 2004. godine u Palićkom zoo vrtu je zvanično registrovano i prihvatilište, donedavno jedino u našoj zemlji, odnedavno i zoo vrt u našem glavnom gradu ima uslove za prihvat životinja. - Često nam donose ptice sa slomljenim krilom, ili nogom, čak iz Južne Srbije. Nije svejedno da li će životinja „putovati“ 50 ili 550 kilometara, i da li ćemo je „izvaditi“ iz prirodnog staništa i prebaciti u sa-

svim novo okruženje, možda i novi klimat. Zato pozdravljam otvaranje novog prihvatiišta i trebalo bi da ih je i više, u raličitim delovima zemlje. Mi imamo problem i zbog blizine graničnog prelaza, pa nam često donose zaplenjene životinje. U 90% slučajeva radi se o retkim pticama, kornjačama i zmijama, koje po ugovoru moramo da primimo, tako da nam dinamika ne nedostaje - kaže dr Janoši, petnaest godina oficijelni veterinar Palićkog zoo vrta. Na pitanje da li bi, imajući ovo iskustvo, ponovo prihvatio posao doktora za divlje životinje, sa smeškom odgovara: - Kada su mi pre nešto više od 15 godina ponudili da radim u zoo vrtu, pošto i živim na Paliću, bilo je logično da prihvatim ponudu. Danas bi ovaj posao prihvatio odmah posle završetka studija. Jer, nije isto lečiti domaće životinje i divlje. Ovo drugo je za mene bio i još uvek je veliki izazov. Do penzije mi je ostalo još godinu i po dana. S obzirom da nema mnogo iz ove branše koji se bave divljim životinjama, nadam se da ću se brinuti o njima dok god mi zdravlje to bude dozvoljavalo.

Priča o bečejskom Šlajzu

ečejci su ponosni na reku Tisu, i čini im se da je upravo ovde, kod Bečeja ne samo najšira, već i najmirnija i najlepša u svom toku od 164 km kroz Srbiju. Najbolji pogled na Šlajz ili brodsku prevodnicu u Bečeju, jednu od 14 na Velikom bačkom kanalu, pruža se sa kompleksa Vidikovac izgrađenog 1981. godine, kada je i asfaltirana dolma, do tada, zemljani nasip za metar viši od najvišeg ikad zabeleženog vodostaja. Ideja izgradnje Velikog bačkog kanala (Francov kanal, Kanal kralja Petra) je više od pola veka starija od početka njegove realizacije pod rukovodstvom vojnog inženjera Jožefa Kiša, 1793. godine. Prvo je prokopan kanal koji je vodio od Kule ka Sivcu. Njegova namena je bila da skrati plovni put između Tise i Dunava, kao i za odvodnjavanje vojvođanske zemlje prepune ritova. Kasnije će služiti za navodnjavanje, a poseban značaj imaće u sprečavanju malarije, tada prisutne na teritoriji Vojvodine. Kanal je prvo bio prokopan od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta, a u sledećoj fazi od Monoštora do Bezdana i od Bačkog Gradišta do Bečeja. Veliki kanal je dugačak 118 km i povezuje Dunav (kod Bezdana) sa Tisom (kod Bečeja) i zmeđu dva spomenuta mesta skraćuje put za više od 200 km. Korito Velikog bačkog kanala je široko 17 m, pri vrhu kanal je širok oko 25 m. Prosečna dubina kanala je 3 m. Nije sve išlo glatko u sprovođenju ovog projekta. Jožef Kiš je 1797. godine, zbog

prevelikih troškova u izgradnji kanala, koji je kopalo ručno 3.000 radnika, uglavnom francuskih zarobljenika, bio smenjen, a nadležnost uzima sam Car Franc Jozef . Godine 1875. kanal preuzima Londonsko akcionarsko društvo iznajmivši ga na 75 godina. Ovo društvo preduzima ozbiljne graditeljske projekte podižući prevodnice ili Šlajzeve. Šlajz kod Bečeja, kulturno dobro od izuzetnog značaja, izgrađen je 1896. godine na spoju kanala sa rekom Tisom. „General Ištvan Tir (1825-1908), bio je idejni tvorac i organizator gradnje kanala od Bačkog Gradišta do Bečeja, kao i prevodnice Bečej sa turbinom za proizvodnju električne energije za pogon mehanizama na prevodnici. Ovaj izuzetno vredan objekat industrijske baštine na vojvođanskim kanalima poznat je i pod imenom „Ajfelova prevodnica“, s obzirom da su njeni čelični delovi projektovani u birou čuvenog francuskog inženjera Gistava Ajfela. Izgrađena je kao dvostepena prevodnica sa dve šiber kapije, i jednom dvokrilnom kapijom prema Tisi“ - istaknuto je na tabli pored Šlajza (Vode Vojvodine). Ne pominje se ime 24-rogodišnjeg inženjera u Ajfelovom birou i tehničkog direktora kanala. Alberta Hajnca, koji je načinio projekat za branu u Ajfelovom birou. Prevodnica je uticala na razvoj privrede ne samo Bečeja već celog regiona, jer je Veliki bački kanal, povezivao Bečej, Bačko Gradište, Srbobran, Vrbas. Kulu, Crvenku, Sivac, Bački Monoštor i Bezdan

kroz koja su lađama prolazili tovari žita i drvne građe. Sačuvan je podatak da je 1913. Velikim kanalom prošlo 4.140 lađa, što je privuklo jevrejski kapital, kada Bečej, kao i sva druga mesta, u ekonomskom smislu doživljavaju svoju ekspanziju. Prevodnica je odigrala značajnu ulogu u rečnom saobraćaju početkom XX veka, pošto je drumski saobraćaj bio loš, a železnički u povoju, i predstavljao je jednu vrstu autoputa kroz Vojvodinu. Zahvaljujući Šlajzu, stanovnici Bečeja su bili zaštićeni od poplava, i već 1913. okolne kuće imale su električnu energiju. Pored Novog Sada i Subotice, Bečej je treće mesto u Vojvodini koje je koliko toliko bilo osvetljeno. Bilo je to veliko čudo zbog kojeg su u Bečej dolazile razne delegacije iz sveta. Prevodnica je bila u funkciji sve do 1975. kada je izgrađena nova u neposrednoj blizini. Tih godina je srušen i veći deo prizemnog objekta sa turbinskim postrojenjem a izgrađeno je Spomen obeležje kojim se čuva sećanje na žrtve fašističkog zločina tokom racije 1942. godine. U prostorijama nekadašnjeg turbinskog postrojenja stare brodske prevodnice Šlajz nalazi se Muzej, kao značajan deo turističke ponude koji se odnosi na tehničko nasleđe. Zanimljivo je to da su mladi Bečejci, preteče evropskih vaterpolo prvaka iz 2000-te, u vreme pre olimpijskih bazena, vaterpolo igrali u zelenkastoj vodi između dva šlajza. On je poslužio i kao kulisa za snimanje brojnih muzičkih spotova, domaćih serija.

Ostvarena fantazija Bogdana Dunđerskog

ve je ovde bilo u znaku žena, vina i konja, baš onako kako je voleo Bogdan Dunđerski (1861 - 1943), veleposednik, narodni poslanik, dobrotvor najuglednije i najimućnije porodice u Vojvodini od sredine XIX i početka XX veka. Bio je jedan od retkih Dunđerskih u potpunosti posvećen imanju i poljoprivredi. Rodio se u Srbobranu gde je išao u niže razrede škole, dok je Srednju poljoprivrednu školu završio u Beču, gde je naučio i nemački jezik. Rano ostaje bez oca i kao najstariji sin Aleksandra Šace, rođenog brata Lazara Dunđerskog (oca prelepe Jelene Lenke Dunđerski), vraća se na zemlju i preuzima porodične poslove. Od imanja Ginterov salaš pored starog Iđoškog puta, na kojem je 1925. godine dovršio dvorac sa četiri kule, od kojih je severna najveća, napravio je mesto nalik na bajku. Na polovini poseda od 360 jutara, stvorio je jednu od najslavnijih ergela, najveću ergelu u tadašnjoj Austrougarskoj, sa oko 1.400 prvoklasnih grla. Ime najslavnijeg od njih (inače potomka najtrofejnijeg trkačkog grla kod nas, Kazanove iz obližnje Zobnatice) danas nosi njegov čudesni dvorac - Fantast. Tada je na imanju radilo 1.000 radnika. Osim konja, voleo je, i na imanje dovozio, egzotične životinje, čak i muflone. Iako je voleo žene, a možda i zato, nikada se nije ženio. Najveća ljubav bila mu je Mara Dinjaški iz Mola, žena kovača sa njegovog imanja Cvete. Bogdan je lepu Maru otkupio od njenog muža za 21 jutro zemlje i nešto dukata i prepustio joj rukovanje ovim imanjem. Legenda kaže da je za svoju Maru Bogdan punio bazen mlekom, ali pre će biti da je Mara bila lepa kao da se kupala u mleku. Umrla je tri godine pre Bogdana. Bogdan Dunđerski je prijateljevao sa poznatim slikarom Urošem Predićem, koji mu je pomogao da uredi i osmisli dvorski kompleks. Posebno zasluge imao je za Kapelu Sveti Đorđe koja je paralelno rasla sa dvorcem. Ikonostas sa 12 ikona i tri mozaika Predić je oslikao od 1924. do 1926. godine. Iz nje su u martu 2008. odnesene četiri ikone neprocenjivog značaja, koje

su jednom već bile ukradene, dok peta nije nikada pronađena. - Malo je ljudi koji su svoju maštu uspeli da pretvore u realnost kao što je to uradio Bogdan Dunđerski, koji je zajedno sa svojim dunđerima podigao dvorac na svom imanju. Značaj dvorca Fantast za turizam danas je ogroman jer ima svoju istoriju. U njega je utkana priča, povezana i sa misterijom, koja i dan danas nije otkrivena. Naime, Bogdan je dovodio uvek nove radnike i iz različitih zemalja da se nikada ne bi

otkrila tajna ovog dvorca - rekla je Angela Kačić, kustos dvorca „Fantast“. Ona je objasnila da ni do danas nije ispunjen njegov testament, prema kojem je, budući da nije imao naslednike, sve ostavio Matici srpskoj sa željom da se na njegovom dobru osnuje poljoprivredna akademija - „Zaklada Bogdana Dunđerskog, bivšeg veleposednika starobečejskog i srbobranskog“. - Posle rata država je čitav posed oduzela od Matice i još uvek se nalazi u procesu restitucije. Godine 1983. Kombinat PIK Bečej je preuzeo brigu o dvorcu, renovirao ga i od tada nosi ime „Fantast“ po Bogdanovom čuvenom konju Fanstastu, koji je 1932. godine osvojio tripl krunu - objasnila je Angela Kačić. Imanje dvorca danas zauzima 65ha, dok je dvorac sa parkom na 60 jutara. Ostalo je obradiva zemlja. Sam dvorac pretvoren je u hotel sa četiri dvokrevetne sobe, dva apartmana, jednom trokrevetnom sobom i restoranom u kojim se održavaju razni događaji, poput svadbi krštenja, promocija, seminara. Bazen sa zadnje strane dvorca se danas ne puni mlekom, ali ni vodom. U planu je njegovo renoviranje i stavljanje u funkciju. Nekada ga je krasila figura žene iz čijih je grudi isticala voda. Nadamo se da oni, koji se budu latili obnove bazena, neće izostaviti taj detalj.

LETOVANJE U SRBIJI

ada smo dočekali 2020. godinu nismo ni sanjali šta će nam ona doneti. Već na samom početku godine susreli smo se sa nečim nepoznatim, virusom pod nazivom Covid 19. Zarazno oboljenje koje nam je promenilo živote iz korena. Teška klinička slika, nepoznati simptomi, smrtni ishod, sve veći i veći broj obolelih, vanredno stanje, neizvesnost, briga. A direktno na udaru turizam i ugostiteljstvo. I bum, sve je stalo! Zabrana kretanja i okupljanja ljudi, putovanje u inostranstvo nije opcija. A da li je bezbedno putovati po našoj lepoj zemlji i konačno upoznati sve te magične predele? Da li ste za jedno letovanje u Srbiji? Zamislite kombinaciju planine, jezera, vodopada, reke, gastronomskih specijaliteta, srdačnih ljudi i na sve to dodajte malo adrenalina, rakije, dobrog sira i ćevapa. Pa gde ako ne u Zapadnoj Srbiji! Dobrodošli na Zlatar, planinu gde srce kuca jače!

Planina Zlatar je mesto koje ima neku posebnu čaroliju i ovde smo stacionirani narednih 7 dana. Boravak na ovoj planini upotpuniće svo bogatstvo ovog kraja - reke, jezera, prirodno i kulturno nasleđe i sve to u kombinaciji sa čistim vazduhom, velikim brojem sunčanih dana, šumskim jagodama, borovnicama. Vlasnik vile Zlatarka, Vlada, se uvek pobrine da goste dočeka domaćinski pa to ni ovog puta nije izostalo. Zašto na Zlataru srce kuca jače? Da li sam subjektivna ili je to zaista tako? Dozvolite mi da vas ubedim zašto je ovo letovanje pravi izbor. Naše sedmodnevno letovanje započinjemo posetom Zlatiboru, penjemo se na najviši vrh Tornik (1496m) i uživamo u pogledu. Opciono do podnožja možete i žičarom ali mi ipak biramo pešačenje. Jer nas u centru Zlatibora čeka čuvena komplet lepinja! Nakon komplet lepinje na Zlatiboru se možete prošetati centrom, obići

pijacu, jahati konje, a potom nastavljamo put ka našem odredištu - Zlataru. Drugi dan je rezervisan za vidikovce sa kojih se pruža nestvaran pogled na okolinu. Prvi koji smo posetili je Orlova stena, hranilište beloglavog supa i mesto sa kojeg trenutno posmatramo kanjon Zlatarskog jezera. Dok nam društvo prave supovi, uživamo u trenutku i svako od nas se trudi da napravi najbolju fotografiju. Ali avaj, za danas nas očekuje još lepota pa nastavljamo put dalje preko Božetića i Debelje kako bismo posetili vidikovac „Savina stolica“. A pogled još lepši! Zelena boja Zlatarskog jezera zaista nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Predah pravimo uz heljdin palačinak sa džemom od šljiva ili kajsije u etno selu Štitkovo, a u povratku u selu

SA SRBIJOM ZA MLADE Božetići posećujemo manastir Dubnicu iz 14.veka. Najlepši izlazak sunca je na najvišem vrhu Zlatara pa je veoma važno da lepo odmorimo jer u ranim jutarnjim časovima (03:30h) krećemo na uspon. Osvajamo vrh Zlatara, penjemo se na 1627m nadmorske visine i uz prve jutarnje zrake uživamo u pogledu na Durmitor, Prokletije, Jadovnik. Prilično je hladno ali momenat kada izlazi sunce čini da se osećamo kao u bajci. Nakon što smo dočekali prve zrake i spustili se nazad kroz šumu, usledio je pravi „zlatarski doručak“ heljdopita, sir, kajmak, uštipci, sudžuk, paprika u pavlaci. Kratka dremka i nastavljamo avanturu. Dobro, videli smo Zlatarsko jezero iz više uglova ali hajde da se sada upoznamo sa najmanjim od sva tri jezera - Radoinjskim jezerom. Ne tako duga pešačka tura, svega 1km, nas vodi do vidikovca Vraneš sa kog se pruža pogled na meandar na Radoinjskom jezeru, a u daljini vidimo branu Kokin brod. Pauza za fotografisanje i nastavljamo put ka jezeru, možda je vreme da se malo i okupamo na ovom letovanju, šta kažete? Na samom jezeru ima dosta uređenih mesta, a kada smo pronašli našu idealnu lokaciju rešili smo da ovaj dan pored jezera iskoristimo maksimalno. Čak i da pripremimo roštilj, jer složićete se, najbolji je u prirodi! U večernjim satima sumiramo utiske prethodnih dana i pripremamo se za ono što sledi. Četvrti dan je dodao posebnu vrednost ovom putovanju. Nakon doručka smo se uputili ka manastiru Mileševi, zadužbini Vladislava, sina Stefana Prvovenčanog, da još jednom

pogledamo fresku „Beli anđeo“ i uverimo se zašto je ovo jedan od najlepših radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Nakon što smo se osvežili u gostionici manastira, nastavljamo put ka jednom od najlepših vodopada Sopotnici na planini Jadovnik. I mogu slobodno reći da ovo jeste najlepši vodopad u Srbiji, a ako ga posetite uverićete se u to i sami. Slapovi Sopotnice su proglašeni zaštićenim prirodnim dobrom, a kružna tura oko čitave formacije vodopada duga je oko 2km. Lepo uređena, sa mestima za predah i uživanje u lepoti, pravo je mesto za beg u tišinu i raj za srce i dušu. A nakon što smo se povezali sa prirodom i okrepili se energijom vode i sunca vreme je za adrenalinsku akciju. Odlazimo do Brodareva i započinjemo našu rafting avanturu na Limu u trajanju oko 3h. Bukovi, veslanje, sunce i puno smeha dali su pečat današnjem danu. Da vidimo šta nas to sutra čeka... Dobro jutro svete, dan peti i opet je vreme za vodu! Pa zar nismo na letovanju? Peškir, krema za sunčanje, šešir, papuče, ma sve je spremno. Destinacija: Zlatarsko jezero - Kokin brod. Kod samog pontona nas čeka draga Ivana sa kajacima. Zadužujemo opremu kaciga, samospas, vesla i po dvoje u kajak. Pa da vidimo kako ćemo se snaći. Bilo je to zaista pravo uživanje, a i prilika za kupanje u kristalno čistoj vodi ovog prelepog jezera. Magija se nastavlja, dan je rezervisan za jednu od najposećenijih destinacija, stanište beloglavog supa i konačno otkrivamo kanjon Uvca i nestvarne meandre Uvačkog jezera. Krstarimo kanjonom i uživamo u priči našeg Šula iz SRP Uvac, a potom nastavljamo ka vidikovcu Molitva. Pešačka tura traje oko 3h, sa povratkom u kamp, i već na samom početku je

naporna pošto se izlazi iz kanjona. Ali ono što nas očekuje na vrhu je zaista vredno svakog napora. Na vidikovcu ima dovoljno vremena za uživanje i fotografisanje, ali povratak ka kampu praćen je mirisom čuvenih sjeničkih ćevapa koje specijalno za nas priprema Mika, pa je to i motiv da se narednih 5km pređe brže. Da bi ovaj dan bio kompletan nikako se ne sme preskočiti Fatmir i najbolji kolač „trileće“ u poslastičarnici u centru Sjenice. Sve što je lepo kratko traje pa mi se čini da je i ovo putovanje proletelo. Pakujemo kofere i pozdravljamo se sa našim domaćinom u nadi da ćemo se ubrzo ponovo sresti jer na Zlatar se ne dolazi samo jednom, njemu se uvek vraćaš! U povratku posećujemo vodopad Gostilje i etno selo Sirogojno, značajne atrakcije nadomak Zlatibora, i upoznajemo se sa životom ljudi ovog kraja od druge polovine 19. i početkom 20. veka. A kada ste u Sirogojnu nemojte propustiti „Krčmu“ - prebranac, jagnjeće pečenje, heljdopitu, sir, kajmak, razne pite, domaće sokove, a Mlađa i Dragan će se potruditi da vam poseta ostane dugo u sećanju. U nadi da sam vas inspirisala bar onoliko koliko mene svaki put iznova inspiriše ovaj kraj, čuvajte se i vidimo se na Zlataru!

Vila Pina - za odmor iz snova Vila Pina

- jer svojom koncepcijom zasnovanom na autentičnosti i tradiciji i apostrofiranjem njihovih vrednosti, godinama privlači goste koji se odlučuju za boravak na Zlatiboru Vila Pina - jer je smeštena u srcu Zlatibora, u Ulici Prve partizanske bolnice, jednom od najlepših delova Zlatibora Vila Pina - jer ima 14 prelepih apartmana za odsedanje porodica sa malom decom koja zbog nemogućnosti dugih šetnji upravo traže smeštaj blizu Dino i Avantura parka i ostalih zabavnih sadržaja Vila Pina - jer poseduje dvorište sa raznovrsnim sadržajima za najmlađe, i dok se deca igraju roditelji mogu bezbrižno čitati neko zanimljivo štivo ili opustiti se uz jutarnju ili popodnevnu kafu iz Caffe bara Pina Vila Pina - za porodice, jer nudi savršen smeštaj, uz potpuni mir u okruženju stoletnih borova, a opet na samo pet minuta od čuvene Zlatiborske pijace i centra, odnosno Kraljevog trga i Zlatiborskog jezera Vila Pina za poslovne ljude, učesnike kongresa i seminara - zbog njene blizine kongresnim centrima, KC „Romanija“, u SB „Čigota“ i hotalima „Olimp“ ili „Palisad“... Vila Pina - za sportiste, zbog blizine terena, otvorenog olimpijskog bazena u Hotelu „Olimp“, teniskih i košarkaških terena i terena za odbojku, hale SC „Wai Tai“, kompleksa terena u okviru Studentskog odmarališta „Ratko Mitrović“... Vila Pina - za zaljubljene, zbog udobnih i prostranih soba sa TV i besplatnim WiFi, mini wellness centrom (đakuzi, sauna, po želji masaža) Vila Pina - jer je jedna od prvih „pet friendly“ objekata na Zlatiboru Vina Pina - jer poseduje vlastiti parking Vila Pina - zbog besprekorne higijene i poslovične ljubaznosti osoblja Vila Pina - jer prevazilazi ponudu svih onih modernih građevina podignutih radi profita.

Zlatibor za sve generacije i svako godišnje doba

riroda je retko gde bila tako izdašna kao na Zlatiboru. Okitila je planinu talasastim visoravnima, zelenim livadama, borovim šumama, prošarala planinskim potocima i bistrim izvorima. Stvorila idelano mesto za potpun predah od brzog tempa i briga urbane svakodnevice. Pored planinskih pejzaža koji su pravi odmor za dušu i telo, Zlatibor je blagotvoran i u terapeutskom smislu. Vazduh je poseban i lekovit, što je bio razlog da planina dobije status vazdušne banje koji ponosno nosi duže od 120 godina. Nekoliko faktora se ovde udružilo i stvorilo idealne uslove za lečenje, oporavak i rekreaciju: geomorfološki sastav ze-

mljišta, „ruža vetrova“, šume, aromatična vegetacija, nadmorska visina. Sa porastom nadmorske visine vazdušni pritisak opada, a hemoglobin u krvi raste, disanje je lakše, krvotok je brži, a vazduh koji pluća udišu na 1.000 metara iznad nivoa mora pun kiseonika. Šetnjom i rekreacijom na Zlatiboru moguće je povećati broj krvnih zrnaca za preko dva miliona. Osunčanost planine sa preko 2.000 sunčevih sati godišnje takođe ima povoljne efekte na zdravlje čoveka. Sunčevi zraci povećavaju kalcijum u krvi i povoljno deluju na raspoloženje, otklanjajući stres i nervozu iz organizma. Brojnim zdravstvenim i terapeutskim efektima treba dodati odsustvo alergena usled veće

prozračnosti i veću količinu ozona koji je zaslužan za prečišćavanje vazduha. Mnoštvo vegetacije sa velikim brojem aromatičnih i lekovitih biljnih vrsta povoljno utiču na respiratorne organe, krvni pritisak, a njihovo dejstvo poboljšava produktivnost i opšte blagostanje. Na livadama Zlatibora mogu se naći majčina dušica, kantarion, sporiš, iva, divlja nana... a iglice bora koriste se za inhalaciju i lečenje astme. Kupke od mladih borovih četina preporučuju se obolelima od reume i artritisa, a preparati od smole bora koje imaju jako antiseptičko dejstvo za lečenje kožnih bolesti. Idealni uslovi za odmor, rekreaciju i lečenje dovoljan su razlog da ovog leta svoj odmor provedete baš na Zlatiboru. Uz prirodne blogedeti i poznate gastronomske specijalitete, brojni sadržaji ispuniće boravak na planini zabavom, avanturom i adrenalinom, a Zlatibor će svojom kvalitetnom turističkom ponudom još jednom dokazati zašto je destinacija za sve generacije i za svako godišnje doba. Sve informacije o novostima na Zlatiboru možete naći na sajtu: www.zlatibor.org.rs.

Surčin za sve i svakoga

uristička organizacija Gradske opštine Surčin (TOGOS), u ponedeljak 1. juna 2020., na Međunarodni dan reke Save, svečano je otvorila prvi Turističko informativni centar Gradske opštine Surčin (TIC) u Nautičkom selu ,,Biser“. Kongresna sala i recepcija u ovom objektu koristiće se za promociju štampanog materijala, izlaganje suvenira, a od zaposlenih posetioci mogu da dobiju informacije o bogatoj turističkoj ponudi GO Surčina. Cilj otvaranja Info centra je promocija turističke ponude Surčina, kulturnih vrednosti ovog područja i predstavljanje gastronomskih, rekreativnih i tradicionalnih delatnosti - svega onoga što GOS može da pruži svojim posetiocima i turistima. Surčin, jedna od 17 Gradskih opština Grada Beograda, sa nešto više od 40.000 stanovnika u 9 naseljenih mesta, na oko 288 km2, od čega je dve trećine poljoprivredno zemljište, do skoro je bio uglavnom fokusiran na ovu granu privrede. Međutim, vremenom je, iako najmlađa beogradska opštine, sa najmlađim stanovništvom (u proseku 40 godina), postao OPŠTINA BUDUĆNOSTI. Uvideli su to i čelnici opštine, pa se ispočetka stidljivo, a vremenom sve više, pažnja posvećivala turizmu, za šta ovde postoje svi uslovi. Pogotovo sada kada je konačno, nakon formiranja JP za turizam, potom prelaska turizma u sastav Kulturnog centra Surčin, ova opštine konačno dobila i formirala sopstvenu Turističku organizaciju. Udaljen od centra Beograda 20 kilometara, idealan je da bude jedinstvena City Break destinacija, jer je odlično povezana gradskim linijama, pa svaki gost glavnog grada bez mnogo problema i velikih troškova može da dođe u ovu oazu mira na obali Save. Kao retko gde, u Surčin se može doći autoputem (E-70, E-75 i „Miloš Veliki“), avionom (Aerodrom „Nikola Tesla“) i vodenim putem, jer ima svoju marinu, pa je omogućen pristanak plovila koji krstare Savom u Nautičkom selu „Biser“ u

Boljevcima, ali i onima koji dolaze Dunavom do Beograda. Okosnica ponude Surčina su prirodne vrednosti. Reka Sava protiče kroz opštinu u dužini od 46 km. Pored Save, raj za pečaroše su rečice Galovica i Jarčina, brojni ribnjaci, zaštićeno prirodno dobro Bojčinska šuma, lovišta Crni lug i Dobanovački zabran. U GOS posebno ističu uspešno realizovano javno-privatno partnerstvo pa je sve više objekata koji služe u svrsi hotelskog smeštaja. Primer je Motel i restoran „Romanija“ u Jakovu, u kome se tradicionalno na Malu gospojinu održava Festival vina i ljubavi koji organizuju članovi Kluba vina Surčin, a šarm daju vitezovi Vinsko viteškog reda „Zmaj Ognjeni Vuk“ i njihovi gosti. Najprepoznatljivija u nizu manifestacija koje organizuje Kulturni centar Surčina je Bojčinsko kulturno leto u Bojčinskoj šumi (lane je trajalo od juna do kraja avgusta uz 20 raznovrsnih kulturno-umetničkih aktivnosti), jedinstveno i po tome što na ovim prostorima ima niz zanimljivih sadržaja poput smeštaja u brvnarama, šetnje uređenim stazama, jahanja konja u konjičkom klubu „Bojčin“, i perfektne usluge u restoranu „Bojčinska koleba“. GO Surčin upravlja prvim u Srbiji osnovanim Nautičkim selom „Biser“ u Boljevcima sa 16 kućica na vodi, opremljenim francuskim i pojedinačnim ležajevima, kupatilima sa tuš-kabinama sa masažerima, prilaznom natkrivenom terasom i gornjom terasom idealnom za sunčanje. Sve kućice su klimatizovane i imaju obezbeđeno grejanje, tako da ih je moguće koristiti u svim godišnjim dobima. „Biser“ poseduje i kongresnu salu prilagođenu za održavanje seminara, konferencija, prezentacija i restoran „Savska terasa“. Od posebnog značaja je pristan sa vezovima u kojoj posetioci mogu ostaviti svoja plovila na čuvanje. Jedna od osobenosti opštine Surčin je multikulturalnost gde u skladnom suživotu živi većinski srpski narod, ali i zajednica

Slovaka, Roma i Hrvata. To se najbolje može videti u Boljevcima, u Etno kući „Stajkov“, čiji eksponati prikazuju zajednički život Slovaka i Srba sa početka prošlog veka. Slovaci sa ovih prostora su poznati po svojim specijalitetima. Manastir Fenek u Jakovu, koji se ubraja u red fruškogorskih manastira, izgrađen sredinom XV veka kao zadužbina Stefana i Angeline Brankovića, je kulturno istorijsko blago ovih prostora. Samo 400 m od manastira je Zlatni krst, spomenik koji prati istorijska priča. Naime, Zlatni krst je stub od plemenitog kamena sa uklesanim krstom i staroslovenskim natpisom. Podignut je 1747. godine kao međaš manastirske zemlje, a označen je na mnogim kartama već od XVIII veka. Nije dovoljno samo jednom doći u posetu opštini Surčin jer zaista nudi pregršt zanimljivosti, rekli bismo za sve i svakoga. Kupališta, ribnjaci, šume, lovišta, karting staza, samo su neki od turističkih potencijala Gradske opštine Surčin, a kako postoji mogućnost za smeštaj u više turističkih objekata, tim pre je ova destinacija zanimljivija.

Vina koja pevaju

Slavoljub Jeremić

inogradi vinarije „Jeremić“ – Smederevo (www.vinarijajeremic.rs), pružaju se na 12 ha, a godišnja proizvodnja je nešto preko 50 hiljada litara vina. U njima se prostiru zasadi Sauvognon Blanc, Merlot, Cabernet Sauvignon, Smederevka i Tamjanika, od kojih se proizvode sortna vina: SONATA, MERLOT TERROIRE, KANON i jedina kupaža DUETTO - Smederevke i Tamjanike. Vinarija izbaci i do sedam etiketa u zavisnosti od godine. Ove godine dospeva i prva berba francuske sorte Malbek, nezamenjiva u kupažama za dobijanje vrhunskih vina, najprisutnija u Australiji i Argentini. - Pored Smederevke i Tamjanike uglavnom imamo internacionalne sorte, koje negujemo zato što su vrlo kvalitetne. Odabrane su po ličnom nahođenju, to su sorte koje ja najviše volim, a pored njih s ponosom uzgajamo Smederevku. Malo je sorti u svetu koje nose ime po nazivu grada iz kojeg dolaze. Iako je Smederevka interna-

cionalna sorta, kod nas samo odomaćena, ipak se zove Smederevka - naglašava gospodin Jeremić, i dodaje: - Deluje naopako, ali smo za svoje potrebe proizvodili do 8.000 litara vina, a po registraciji vinarije 2010. imali smo svega 3.000 litara za tržište. Ne zato što nismo mogli više da napravimo, već iz bojazni kome ćemo i kako prodati. Od starta imamo želju da se predstavimo sa kvalitetom podneblja, ali i svih nas koji učestvujemo u proizvodnji i negovanju vinograda. Jer svako vino je živopisna razglednica koja predstavlja kako kraj u kojem se vinogradi neguju, tako i navike ljudi koji učestvuju u njegovoj proizvodnji. Koliko su pedantni, vredni, teže li detaljisanju, imaju li takmičarski duh, hrabrost da se mere i sa inostranim vinarima, da se ne postide kada daju bocu vina na ocenjivanje. Slavoljub Jeremić je po obrazovanju muzičar. On je uspešno spojio ova dva dara, muziku i vinarstvo, jer je vekovima poznato da vino nadahnjuje muzičara isto kao što muzika nadahnjuje vino. Zato se i njegova vina zovu po muzičkim oblicima, formama i zato ova vinarija ima dodatni kvalitet koji se ogleda kroz tematske večeri, četiri puta godišnje, u prelepoj degustaciono-koncertnoj sali Vinarije „Jeremić“. - Može li se zamisliti jedan grad sa bogatom istorijom bez proizvodnje vina.

Teško, jer bi bilo praznjikavo i nešto bi nedostajalo. Nalikovalo bi gradu bez gradske biblioteke. Nije to slučaj samo sa Smederevom već sa svim gradovima sa dugom istorijom. Ljudi su to prepoznali i počeli da cene. Bez obzira koliko je duga istorija u proizvodnji vina jako je lepo što se razvija i što je iz godine u godinu sve aktivnija i bliža redovnoj ponudi, kako turističkih agencija tako i gradskih institucija. Danas mislim da je nemoguće napraviti ozbiljnu ponudu obilaska grada Smedereva, a ne pomenuti smederevske vinare, odnosno smederevska vina. Potrudili smo se da u našoj vinariji obezbedimo dobru akustiku za izvođenje klasičnih dela. Prvi koncerti su bili upravo vezani za ruske kompozitore i pesnike, veče Šopena, nedavno i veče bluza i džeza, a poslednji u nizu bio je kabare sa Nebojšom Dugalićem i Borisom Pingović: „Da, to su bili dani“. Gosti ovih večeri nisu samo Smederevci, već i Beograđani, Vrščani, Novosađani, Kragujevčani, u potrazi za nečim novim, drugačijim, a to nešto nalaze upravo u Smederevu. Prema rečima gospodina Jeremića spoj muzike i vina ima magičnu moć, gde vino začinjeno zvucima muzike poprima drugačiji ukus. Vino je pak večita inspiracija umetnika. Ono nadahnjuje, dizajnira osećanja, sentimente koji se vibracijama povezuju sa nama samima.

Susret sa istorijom u

Goran Jovšić

inastija Obrenović Srbiji je dala četiri vladara: kneza Miloša (1815 - 1839, 1858 - 1860), kneza Mihaila (1839 - 1842 i 1860 - 1868), i kraljeve Milana (1869 - 1989) i Aleksandra (1889 - 1903). Peti predstavnik dinastije Obrenović, knez Milan (1839), vladao je zemljom samo 25 dana. Za vreme njihove vladavine Srbija je postala nezavisna i međunarodno priznata država, uz nemalo teritorijalno proširenje. Istovremeno, bila je pravna i ustavno uređena zemlja. Spomen Vila Zlatni breg Spomen na ovu dinastiju čuva se na obroncima Zlatnog brega (Mons Aureus), danas Plavinca, koji je dobio ime po boji plavog kamena kojim se štitila vinova loza. Godine 1829. knjaz Miloš otkupljuje imanje od nožara Muhameda i priča pominje da je za imanje dobio dve kese zlatnih dukata. Jednu kesu je odmah sakrio, a drugu, pred Milošem, dao svojim konjanicima naredivši da idu u Srbiju i kupe isto ovakvo imanje. Ova zgoda se završila tako što su se posle nekoliko dana konjanici vratili neobavljena posla jer, kako rekoše: „Obišli smo celu Srbiju, ali ovakvo imanje ne nađosmo.“ Iako bez formalnog obrazovanja Miloša je teško bilo nadmudriti. Prvu vinogradarsku kuću sa vinskim podrumom Miloš je podigao 1833., ali je i dalje najviše voleo da se odmara u hladu velikog platana kojeg je lično zasadio. Osim platana, iz tog doba, pored staze još uvek stoji i binjektaš, kamen sa kojeg je knjaz, budući da je bio niskog rasta, uzjahivao konja. Bio je jako ponosan

na vina iz svojih vinograda: Smederevku, Kadarku, Tamjaniku, Prokupac. Polazeći na svoje diplomatske misije nalagao je da mu spakuju akov (oko 50 litara) belog i akov crnog vina da nosi u Beč i Peštu. Godine 1865., njegov sin Mihailo, takođe je tražio odmor u Plavincu, gde obnovlja zasade i podiže jednospratnu građevinu u tzv. švajcarskom stilu, sa drvenim ukrasima na fasadima, popularnom među evropskom aristrokratijom toga doba. Po ugledu na evropske, i ovde berba gožđa postaje javna svetkovina. Grožđe iz kneževog, potom kraljevog vinograda, postaće uzor smederevskim vinogradarima, iz čega će krajem XIX veka nastati „Izložba grožđa“, a u XX veku turističko-privredna manifestacija „Smederevska jesen“, ove godine (ako situacija dozvoli) u svom 133. izdanju. Knez Mihailo je uredio park oko vile, ukrasio ga retkim stablima kedra, dafine, magnolije, crnog bora, kestena i platana. Za njegovog vremena na imanju se igrao i kriket, negovala ergela sa vrhunskim grlima, a u Smederevu za Božić i Todorovu subotu održavane trke konja. Bio je „erudita meke duše“ , evropski princ finih manira“, sušta suprotnost svom ocu i vladar upamćen po stihovima jedne od najlepših srpskih građanskih pesama „Što se bore misli moje“ koje je napisao.

Dvorski život Obrenovića Dvorski život u Vili „Zlatni breg“ ustanovljen je za vreme kralja Milana i kraljice Natalije, koja po razvodu, za rekonstrukciju Vile koja joj je pripala, 1897. angažuje dvorskog arhitektu Jovana Ilkića (Narodna skupština, Oficirski dom - danas SKC, hotel Moskva). Do tada, mesto gde su se donosile važne odluke na najvišem nivou, postaje stecište srpske kulturne elite. Gosti vile postaju umetnici Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Paja Jovanović, Vlaho Bukovac, autor portreta članova dinastije u zimskom salonu, a tu praksu nastaljvaju, nakon venčanja kralj Aleksandar i kraljica Draga Mašin, kada Vila oficijelno postaje letnji kraljevski dvor. Posle Majskog prevrata 1903., zbog vernosti dinastiji, letnjikovac nasleđuje pukovnik Antonije Orešković. U vreme Prvog svetskog rata pretvorena je u nemačku bolnicu, a od 1945. postaje svojina Izvršnog veća, a potom i rezidencijalni objekat Vlade Republike Srbije, odnosno više od 70 godina „zabranjeni grad“. I sam Josip Broz je u više navrata u Vili organizovao prijeme i ručkove za visoke uzvanice i jedne noći 1968. planirao da prespava, ali pred zoru su ga probudili jer je morao hitno za Beograd. Od njenog

Vili dinastije Obrenović obnavljanja i otvaranja za javnost dozvoljen je samo muzejski obilazak, bilo da se radi o ekskurzijama, grupnim posetama građana ili političarima, za koje se čak i posluženje servira na otovrenom prostoru terasa letnjikovca. U letnjim mesecima Obrenovići su sa svojim gostima večeri provodili u tzv. letnjem salonu, gde su i danas vidljivi muški i ženski deo, sto sa intarzijom gde su džentlmeni igrali šah, i damski kutak, gde su dame vezle i razgovarale. Drugi sto u salonu prekriven čojom služio je za kartaške igre, koje je Milan Obrenović, sklon kockarskim strastima, voleo. U tom delu nalazi se i audiomatofon iz kojeg su se čula dela italijanskih kompozitora, Albinonija, Verdija... Pri svečanom otvaranju učenici MŠ „Kosta Manojlović“ iz Smedereva, izveli su neka od dela ovih majstora i zadivili sve prisutne. Da se muzika slušala, a muzičari poštovali, svedoči stalak za note članova Gardijskog orkestra koji su često zabavljali gospodu. Kasnije je prepravljen

Paradoksalno je, ali istinito, da u letnjikovcu postoji i zimski salon sa kaminom, gde su i u zimskim mesecima Obrenovići primali goste. U vili se nalaze skupoceni primerci nameštaja, poput tepiha iz plave faze, od 500.000 čvorova od kamilje dlake, neprocenjive vrednosti, poklon persijskog kralja na venčanju Milana i Natalije, te luster od murano-stakla u kraljevom kabinetu. Tu je i toaletni sto - koafeza, koji je knjaz Miloš doneo kneginji Ljubici iz Beča, tabernakl, „putujući“ kovčeg za dokumentaciju sa 72 fioke i mnogi drugi. Istorijska uloga Obrenovića Kako bi donekle ispravili uvrežena mišljenja o pojedinim predstavnicima ove dinastije, kustosi i vodiči kroz ovo velelepno zdanje, crticama iz njihovog života potkrepljenim dokazima, staju na stranu istine. Za kralja Milana, čoveka burnog temperametra, koji je voleo „život“ retko se pominje njegova istorijska uloga krunisana Bečkim kongresom 1878., kada Srbija,

„Budi tako human, kao što je bila humana Srbija 1885. godine.“ Kraljica Natalija moldavsko-ruskog porekla, smatrala se Srpkinjom, i posebno radila na ženskom pitanju, starala se o siročadima, insistirala da ženska deca dobiju pravo na školovanje, a da srpske dame ostvare pravo na izborima mnogo pre nekih evropskih. Borila se za svaku ženu, osim svoje snaje Drage Mašin, dvorske dame, više od deset godina starije od kralja Aleksandra, a kojoj je narod bio spreman sve da oprosti, samo da je dala naslednika. Ipak, malo se zna da je kraljica Draga bila veliki humanista i pokrovitelj srpskih naučnika i umetnika. Donirala je sredstva za istraživanje Viminacijuma, postavila Branislava Nušića za upravnika Narodnog pozorišta, Jovanu Skerliću plaćala je studije u Ženevi i pomagala časopis „Neven“ Jovana Jovanovića Zmaja, kao i dečje sirotište. Imala je talenta za modu i dizajnirala je odeću inspirisanu haljinama srednjovekovnih srpskih vladarki.

u stalak za novine sa primercima „Srpskih novina“, posebno značajnih za Smederevo u kojima je kralj Milan Obrenović 1888. dao proglas narodu sreza smederevskog: „U Europi vlada filoksera i tradicionalne vinarske zemlje ostaće bez roda. Doći će brodovi do našeg keja. Izađite i nudite im svoje proizvode. Ali, ne nudite čokoće, već grožđe i vino.“ Naravno da je bilo onih koji su prodavali i po koji čokot Smederevke, koja se pokazala otpornom na filokseru.

419 godina posle pada Smedereva, ponovo postaje nezavisna država. Četiri godine kasnije, knez uzdiže Srbiju na rang kraljevine, u „sedmovratoj“ Žiči, u društvu kraljeva iz loze Nemanjića. Malo se zna o događaju u vremenu srpsko-bugarskog rata, kada je kralj Milan prekinuo ratovanje na jedan dan da bi međunarodni Crveni krst prošao preko srpskih položaja i zbrinuo bugarske ranjenike. Povodom tog događaja, u holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi, stoji tabla sa natpisom:

Protokolom potpisanim 2016. godine između Grada Smedereva i Uprave za zajedničke objekte Vlade Republike Srbije, omogućene su turističke posete Vili dinastije Obrenović. Svake godine od 10. aprila do 10. oktobra otvorena je sezona poseta i svake godine za 20% skače broj posetilaca. Oblizaka Vile moguć je isključivo organizovano i uz prethodnu najavu Turističko-informativnom centru Smederevo na tel: 062/615-666 ili na e-mail: turizam.info@smederevo.org.rs.

Letnja škola zadrugarstva

Mr Jelena Nestorov Bizonj

Jelena Nestorov Bizonj, generalna sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), pored predsednika Radislava Jovanova, alfa i omega je svih aktivnosti Saveza, pa tako i projekta 1. Letnje škole zadrugarstva, održane 16 - 18 juna za 54 polaznika u ZZ „Mrkšićevi salaši“, Srpski Itebej. Osim uloge organizatora (ZSV), polaznicima je održala predavanje o primerima dobre prakse u svetu, koje je sa velikom pažnjom ispraćeno. - Na kraju trodnevnog druženja možemo biti veoma zadovoljni. Imali smo priliku da zajedno sa učesnicima prisustvujemo predavanjima i obiđemo zemljoradničke zadruge, pri čemu su polaznici pokazali ogromnu želju za znanjem. Zato verujem u nove ideje u razvoju njihovog poslovanja. Ako bude interesenata ZSV će sa

ovom vrstom edukacija nastaviti - rekla je mr Jelena Nestorov Bizonj, dodajući da su organizatori insistirali da polaznici budu mlađi ljudi jer je pred njima čitav radni vek. Eminentni predavači U Letnjoj školi zadrugarstva bili su angaživani vrhunski predavači, profesori Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Ekonomskog u Subotici. Prof. dr Vitomir Vidović, priznati stručnjak u oblasti stočarstva bio je izuzetno egzaktan u svojim predlozima i polaznicima je sugerisao kako mogu da zarade na određenim segmentima proizvodnje i prerade. Sličan model primenio je i prof. dr Žarko Ilin, koji se osvrnuo na aspekt koji se često zanemaruje - ponavljanje procesa proizvodnje u toku godine i usmeravanje jednog dela proizvodnje na povrtarstvo. Prof. dr Zoran Keserović, vrhunski stručnjak u oblasti voćarstva i primeni savremenih tehnologija u voćarstvu, idejni je vođa i inicijator udruživanje voćara u Novom Slankamenu, a nesumnjivo je da je njegov doprinos voćnjacima ZZ „Voćar“ i Složenoj ZZ „Složni voćari“, ogroman. Njegovo predavanje je takođe izazvalo ogroman interes, samim tim što je predstavio više alternativnih voćnih vrsta, koje pojedinačno, mogu biti veoma profitabilne. Prof. dr Koviljko Lovre je sa ekonomskog aspekta približio svet u kojem danas

živimo, svet velike tržišne borbe. Govorio je o novinama vezanim za Blockchain tehnologiju i izbegavanju posrednika prilikom transakcija, što je dalo povoda za razmišljanje o pravcima poslovanja u budućnosti i kako se postaviti na tržištu. Praktični primeri u uspešnim zadrugama Programom letnje škole predviđen je oblizak zadruga i praktičnih primera kako se teorija realizuje u praksi, i uticajima na kvalitet proizvodnje i samog proizvoda, ali i života uopšte. - Obišli smo ZZ „Mrkšićevi salaši“ u kojoj su polaznici bili smešteni. Pored toga što jedinstvena po smeštajno-ugostiteljskim kapacitetima i sopstvenoj „MS“ benzinskoj pumpi, ova zadruga je redak primer u našoj zemlji koja ima razvijene prerađivačke kapacitete. Videli smo impozantne skladišne kapacitete, koji nisu retki i na drugim mestima, doduše u manjem kapacitetu, ali pekara, klanica, trgovine, to ne postoji. U ZZ „Agro - Klek“ imali smo priliku da vidimo farmu krava crvenog holštajna čija je prosečna mlečnost veća od proseka u EU. Godišnja proizvodnja od pet miliona litara mleka ovu zadrugu svrstava u sam vrh zadrugarstva u Srbiji. U ZZ „Voćar“ u Novom Slankamenu mogli smo da vidimo izuzetno uspešan primer napretka u zadrugarstvu u voćarskom delu, proizvodnju jabuke, trešnje istakla je naša sagovornica.

Zajednički snimak učesnika škole u Srpskom Itebeju

Zadružnog saveza Vojvodine šenju našeg Zakona o zadrugama. Ne bi tog odnosa bilo da nemamo izgrađenu poslovnu saradnju u prethodnom periodu. Povezivali smo i zadruge iz Slovenije i Vojvodine. Grupe njihovih zadrugara dolazile su u Vojvodinu. Prošle godine je grupa naših zadrugara i novinara posetila Sajam AGRA u Gornjoj Radgoni. Neke kopče smo načinili, ali one moraju da postoje na svim, a posebno na lokalnom nivou, jer nam upravo to nedostaje. Jedan od ciljeva ove škole je bilo i upoznavanje i povezivanje mladih zadrugara, jer ne možete se sa nekim udružiti ako ga ne poznajete. Iz tih kontakata može proisteći mnogo toga dobrog i u poslovnom, i u privatnom smislu. Ekonomska korist od ovih susreta može biti ogromna - zaključila je mr Jelena Nestorov Bizonj. Sa dodele sertifikata polaznicima škole u PKV

Podrška Republike i Pokrajine zadrugarima Ovu inicijativu, kao i rad zadružnog sektora prepoznali su Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. - Oni su podržali rad škole i ispratili njen tok, kao rezultat prepoznavanja značaja zadružnog organizovanja. Od njih potiču i određeni podsticaji za zadrugarstvo: akcija dodele bespovratnih sredstava za razvoj zadruga prisutna je poslednje tri godine. To je ogromna stvar na koju nismo mogli da računamo u prethodnom periodu. I Pokrajina je obuhvatila zadruge svim svojim konkursima. Prošle godine je iz, doduše skromnijih sredstava, raspisala konkurs za dodelu bespovratnih sredstava namenjenih zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu, prepoznajući potrebu da se kroz zadruge inicira razvoj poljoprivrede - objasnila je naša sagovornica. Ona je takođe istakla misiju ZSV usmerenu ka unapređenju međuzadružne saradnje. Primer takvog načina rada je i ZSV koji se povezao sa zadružnim savezima u regionu. - Povezali smo se sa sebi sličnima i od toga smo imali i benefite. Zadružni savez Slovenije je bio čak konsultant u dono-

Nandor Vereš o Letnjoj školi zadrugarstva

andor Vereš, direktor ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine, bio je jedan od polaznika 1. Letnje škole zadrugarstva. Na kraju projekta, u prostorijama Privredne komore Vojvodine (PKV), umesto svedočarstva, polaznicima su dodeljeni sertifikati o uspešno završenoj Letnjoj školi zadrugarstva - Srpski Itebej 2020. Gospodinu Verešu je pripala čast da se u svoje lično ime i ime svojih kolega, 54 mladih zadrugara polaznika škole, obrati prisutnima. - Svi mi, polaznici puni smo utisaka i planova kako ćemo sve što smo čuli i videli da primenimo u praksi. Ovo je fenomenalno iskustvo i svi smo jako zadovoljni što smo bili dao projekta prve Letnje škole zadrugarstva. Nadamo se da će u budućnosti ovo postati tradicija, jer pored svih hektara, zasada, ipak je najvažniji resurs znanje, a ovo

je pravi korak u tom pravcu - rekao je Nandor Vereš. ZZ „Agrosoj” iz Neuzine je porodično preduzeće osnovano 2007. godine i bavi se poljoprivrednom proizvodnjom. Obrađuje oko 900 ha poljoprivrednih površina i osim sopstvene proizvodnje bavi se i pružanjem poljoprivrednih usluga od oranja do žetve, prijemom, otkupom i skladištenjem poljoprivrednih proizvoda i trgovinom repromaterijala. Ssvojim kooperantima nudi mineralna đubriva, hemiju i semena po najpovoljnijim cenama. Svoje poslovanje ZZ „Agrosoj“ izgradila je na profesionalnom, odgovornom i korektnom odnosu prema kooperantima, među kojima je zavredela reputaciju poštenog i pouzdanog partnera koji sve svoje obaveza prema poljoprivrednicima izmiruje u roku.

Šarm srpske Univerziteta Novi Sad, ovo je dovoljan razlog da se od takvih namirnica prave lokalna, autenična ili regionalna jela. - Kada bi uzeli paradajz iste sorte i zasejali ga u vojvođansku zemlju i nemačku imali bi sasvim različit doživljaj. To govori o auteničnosti sirovine odnosno istorijskom nasleđu. Ovim su prostorom špartale razne vojske i sa sobom donosile razna jela, ali su ih pravili sa ovdašnjim namirnicama. Što više osvajača, znači više navika u ishrani i više prenesenog kulinarskog iskustva. Tako se na ovim prostorima formirala naša, srpska kuhiProf. dr Dragan Tešanović

ari Antuan Karem (1784 –1833) koji je nosio laskavu titulu „kralja kuvara i kuvar kraljeva”, jedan je od prvih međunarodno priznatih „slavnih šefova“ koji je napisao brojne kuvere od kojih je L‘Art de la Cuisine Française postao besteler. Nadovezujući se na ovaj fenomen slavni Irac, Džorž Bernard Šo je konstatovao da „ništa nije zanimljivije za čitanje od dobrog kuvara“, jer dobar kuvar nije samo zbirka recepata, već kulturnog, istorijskog, običajnog identiteta jednog naroda ili jedne zemlje. Mnogobrojne su prilike, istorijski činioci, kulturni obrasci uticali na kreiranje i definisanje nacionalnih kuhinja. Ovom kompleksnom pitanju čini se da Srbija nije posvetila dovoljno pažnje, mada to ni u kom slučaju ne isključuje bogatstvo i autentičnost njenog prisustva.

Bog nam je dao zemlju Srbiju Srbija je zemlja locirana na zemljinoj kugli sa idealnim brojem sunčanih dana, padavina, kvalitetom zemljišta, koji su omogućili dobijanje plodova specifičnih ukusa i mirisa. Za dr Dragana Tešanovića, redovnog profesora Katedra za gastronomiju Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo

nja. Zabluda je kada neko želi da kaže da mi nemamo svoju kuhinju, da nam je sve mađarsko, tursko i sl. I u Mađarsku je to neko doneo. Mi imamo bogatstvo naših jela, s tim što je teško govoriti o nacionalnoj kuhinji. Značenje „nacionalna kuhinja“ je preširoko i devalvirano, i ispravnije je govoriti o regionalnim jelima - smatra prof. Tešanović. Izdvaja činjenicu da je dunavski sliv jedini u svetu karakterističan po pripremi kotlića i jela od šarana. Na planinama, gde ima dosta stoke, karakterističina je jagnjetina, a po vojvođanskim selima,

kuhinje prasetina. Naše voće i povrće je slatko zato što raste u ambijentu gde su pogodni klimatski uslovi i zemlja. Ali i da su kornišoni beležili značajan izvoz u vreme embarga, a naša malina i u godinama kada je cena poljskih malina bila znatno niža, dodavana je poljskim kako bi poboljšala njihov kvalitet. - Nama je Bog dao da imamo takvu klimu, takvo plodno tlo, takvo kulturno-istorijsko nasleđe i što imamo, kada govorimo o autentičnim jelima, ona osim autentičnih lokalnih sirovina moraju da imaju autentičan način pripreme, ali i serviranja, ambijent koji odlikuje stil nekog objekta, restorana. Po anketama stranih turista jedan od glavnih nosilaca zadovoljstva tokom boravka u Srbiji je naša hrana. Mi se često odnosimo omalovažavajuće prema roštilju, našim sarmama, gulašima, paprikašima, što je neopravdano jer se i elitne grupe oduševljavaju specifičnošću hrane koja se priprema kod nas. Nije ni čudo što je glavni turistički pik „Skadarlija“ jer je prvi element dolaska turista hrana, a tek drugi zabava - objašnjava dr Tešanović. Po njegovim rečima iako su mnogi proizvodi krakteristični za krajeve naše zemlje, poput ajvara i šljivovice, mnoge zemlje ih svojataju, čak su ih zaštitili na nivou EU. Po tom pitanju srpski proizvođači su inertni, nedovoljno angažovani, jer benefiti od zaštite, uz garanciju zdravstvene bezbednosti, cenu proizvoda podižu za 30 - 40%. Dr Tešanović međutim, izdvaja jednu zemlju koja se pozicionirala kao svetska gastronomska velesila, koja je širom sveta otvorila restorane, a to je Kina. Srpska kuhinja najbolji marketing - Ne postoji lepši i finiji oblik izvoza od otvaranja srpskih restorana po svetu i forsiranja autentičnih, lokalnihm, regionalnih jela, ali i rakija i vina. Uz otvaranje restorana srpske kuhinje trebalo bi širiti i mrežu prodavnica sa srpskim proizvodima. Ne postoji bolji marketing u svetu od prezentacije jedne zemlje preko hrane. Država bi trebala da podstiče ova nastojanja. Internet je takođe učinio svo-

je, i preko online prodaje izvozi se sve od naših rukotvorina do hrane i pića, a kupci su uglavnom predstvnici naše zajednice u raznim zemljama sveta, ali i sve više stranaca - ističe profesor. Za sebe kaže da je ljubitelj tradicionalnih, ali zagovornik savremenih metoda kuvanja, koja ni u kom slučaju ne umanjuju značaj prvih. Na teritoriji Srbije su poznati različiti stilovi pripreme hrane: način toplotne obrade u suvoj i vlažnoj sredini, hajdučki (u lubini), ciganski (u mešini), onaj u zemljanim posudama. U

sudi i u istoj servira - kaže dr Tešanović dodajući: - Zabluda je i da nemamo sijaset naših lokalnih, domaćih, regionalnih jela, i što je jako važno, pripremljenih i serviranih na auteničan način. Po meni najbolji je onaj način kuvanja koji obezbeđuje da jelo sačuvaju svoja nutritivna (proteine, masti, ugljene hidrate) i senzorna (izgled, ukus, miris) svojstva, a to ne može preko starih načina kuvanja. Druga je priča kada želimo da iskažemo i našu istoriju i kulturu naroda ovog

zapadnim zemljama vladajućem trendu Fast Food-a snažno se suprotstavlja Slow Food princip kuvanja. - Uticajni su u svetu trendovi koji se vraćanju tradicionalnom načinu kuvanja. Njihovu popularnost vidim u činjenici da za neke stare načine nisu potrebna nikakva sredstva. Međutim, nove metode, oprema i uređaji namenjeni su bezbednoj pripremi jelo, bez zagorevanja. Svako zagorevanje, gorenje ili stvaranje prevelike braon boje, tzv. piroliza, uzrok su stvaranju karcinogenih tvari. Ko je od naših starih tako mislio? Ali, danas se i te kako razmišlja. Zagorevanje se u svim tradicionalnim načinima kuvanja teško može kontrolisati. Ali narod voli da se vrati tradiciji, da kuva u zemljanoj po-

prostora, jer se preko hrane puno toga može spoznati. Od kada postoji, čovek je imao potrebu za hranom. Izreka - „Kaži mi šta jedeš, da bi znao ko si“ naša je tvorevina, jer mi nosimo u sebi određene navike, kulturu koju ispoljavamo preko hrane, kojom se vraćamo prošlosti i etnosu. Uz sve to imamo još jedan lep „začin“ našim jelima, kao deo naše kulture, a to je okupljanje porodice, Sto, srpska sofra, nema za cilj samo zadovoljenje bioloških potreba za hranom, već okupljanje porodice oko stola, najčešće u vreme nedeljnog ručka, da razgovara, debatuje i svađa se, kao potreba da se porodica drži homogeno, nasuprot globalističkoj praksi. I to treba negovati - zaključio je prof. dr Dragan Tešanović.

Đakonije na trpezi pinskog kompleksa, sa velikim i malim dvorcem, okruženim parkom površine četiri hektara i danas su ukras Kulpina (opština Bački Petrovac), i centar svih tamošnjih dešavanja. - Mi Kulpinci, ljubomorno čuvamo uspomenu na naše Dunđerske i zaljubljeni smo u sve što se odnosi na ovu čuvenu porodicu. Volimo da govorimo o njihovoj humanosti, dobrim delima koja su činili, prvo Lazar, a onda i Đorđe. Volimo da istražujemo sve što je vezano za njih, pa sam se tako i ja, u skladu sa svojom profesiojom, zainteresovao za njihove gastronomske navike - kaže Milan Kolarski, diplomirani gastronom (PMF Univerzitet u

zu osetio da joj se i profesionalno i kao Kulpinac posveti. Veliku ulogu u tome imala je i njegova majka, Vesna Kolarski, godinama radeći u Muzejskom kompleksu Kulpin, koji je doprineo da za dvorac, porodicu Dunđerski i Kulpin čuje šira zajednica i da ovo malo selo stekne uslov za razvoj specifičnog vida seoskog turizma.

Novom Sadu), profesor kuvarskog smera u Gomnaziji „Jan Kolar“ u Bačkom Petrovcu. Koliki je krupan zalogaj ova tema kazuje i činjenica da se gastronomskim nasleđem kod nas malo ko bavio, niti je iko istraživao ovaj aspekt života Dunđerskih. Milan Kolarski je kao obave-

služio kod Dunđerskih, a ona sačuvala literaturu i vredne crtice iz života ove porodice, njegov rad ne bi bio kompletan bez podrške mentora, prof. dr Jovanke Popov Raljić. Benefit ovog rada je da je tridesetogodišnji Milan Kolarski nastavio da razvija i produbljuje ovu originalnu temu.

Sabrana jela i ishrana kod porodice Dunđerski Svoju posvećenost ovoj temi preneo je i na diplomski rad: „Sabrana jela i ishrana kod porodice Dunđerski početkom XX veka u Kulpinu“. Osim meštana, Zuzane Valjenćik, čiji je otac lično

Milan Kolarski

azar Dunđerski (1833 – 1917) čije je bogatstvo u drugoj polovini XIX veka toliko naraslo da je ušlo u legendu, bavio se poljoprivredom i trgovinom. Izgradio je fabrike alkohola, pivare, uljaru i veliki mlin u Novom Sadu i Inđiji. Zaštitnik i mecena Bio je vlasnik fabrike tepiha u Bečkereku, jedan od glavnih akcionara Srpske banke u Zagrebu i Centralnog kreditnog zavoda u Novom Sadu. Zaštitnik, mecena i prijatelj mnogih istaknutih ličnosti XIX i XX veka, Lazar, a kasnije njegovi sinovi Đorđe i Gedeon, bili su domaćini Urošu Prediću, Lazi Kostiću, Mihajlu Pupinu, Mihajlu Polit-Desančiću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Jovanu Boškoviću, Stanoju Stanojeviću, Paji Jovanoviću, kraljevskoj porodici Karađorđević sa kojom su bili u kumovskim vezama. Budući da se njegov sin Đorđe Dunđerski oženio rođakom vladarsrpske porodice Karađorđević, česti gosti kulpinskog dvorca (u posedu porodice od 1889. godine do nacionalizacije 1945. godine), bili su kraljica Marija sa sinovima Petrom, Andrejem i Tomislavom. Bogatstvo i raskoš kul-

dinastije Dunđerski Najveći problem je bio naći put do informacija, najčešće šturih, ili teško proverljivih usled nepouzdanih izvora. Ne mali problem bilo je i upoređivanje vrednosti s početka XX veka sa današnjim. A ono do čega je Milan Kolarski došao je sledeće: - Porodica je poštovala dosta pravila prilikom obedovanja. Nije bilo šanse da sednu za sto bez stolnjaka od damasta, nekada i sa nadstolnjakom. Obavezni su bili karafindl i sveće, ali ne i cveće. Često su priređivali tzv: lunch - u značenju drugog doručka (današnji brunch) na koji su pozivani gosti. Pozivi su upućivani usmenim putem, ako se

lansirana. Na njihovom meniju našli bi se pohovan mozak sa kuvanim krompirom i sosom od paradajza, ajmokac čorba na bazi mleka i sirćeta itd. Danas bi to bili preduslovi za srčani udar, ali „jaka“ hrana pravdana je aktivnostima onih koji su živeli pre ere televizora i računara. Dešavalo se da jedu i rečne rakove (iz Dunava) i ribe, paštete, kuvane kolenice, bešamel sos sa renom, kobasice sa slatkim i kiselim kupusom. Mnogo su putovali i sa tih putovanja donosili nove ideje. Najveći uzori bili su im iz redova buržoazije koji su živeli u Londonu, Parizu, Beču i Berlinu. Tako su belo vino konzumirali uz belu čorbu i ribu. Voleli su crveno vino iz Bordoa

radilo o lokalcima, ali i pismenim, sa obezveznim slovima u zaglavlju: m.z.o. (molimo za odgovor) kako bi znali za koliko zvanica će pripremati obrok i postaviti trpezu. To je samo jedan od primera njihove racionalnosti, čak štedljivosti. Ishrana im je bila nutritivno neizba-

i likere. Iako su bili vlasnici dve pivare, u Zrenjaninu i Čibu (Čelarevu), pivo su proizvodili samo da bi uvećali kapital. Kao reprezentativni predstavnici klase kojoj su pripadali pili su vino (nema podataka da li su pili vina sa Fruške gore). Za dezert su jeli sitne kolače, orasnice, Saher tortu, kompote. Puno su koristili

zimnicu. Imali su jela za određene praznike, uskršnje, jela za venčanja, čak i za sahrane. Jelovnik za rano proleće, leto, zimu. Trudili su se da troše sezonsku hranu sa domaćeg terena. Gospoda u svakom smislu Brojna svedočenja njihovih savemenika govore o tome da su bili veliki humanisti i velika gospoda u svakom smislu. Visokoobrazovani, kulturni, veoma su poštovali svoje radnike. Kada bi npr. pripremile jelo za gazde, kuvarica je bila slobodna da ode svojoj kući, da se pobrine za svoju porodicu, posle čega bi se opet vraćala u dvorac objasnio je naš sagovornik, koji vredno priprema knjigu, kao prethodnicu trilogije u kojoj će se naći upravo recepti, od hladnih, toplih predjela, preko supi i čorbi i glavnih jela, do dezerta, koji su se pripremali početkom XX veka u kulpinskom dvorcu. Ova prva, trebala bi da osvetli istorijski, društveni, privredni i svaki drugi razvoj Kulpina i porodice Dunđerski koja je direktno uticala na transformaciju i prosperitet stanovnika koja je živela u okolini dvorca. Njome će biti obuhvaćena i ishrana toga vremena u Vojvodini, sa aspekta nutritivnih poriva i energetskih vrednosti. Dok prva knjiga svakog trenutka treba da izađe iz štampe, prvi tom recepata kreiranih za porodicu Dunđerski očekuje se tek za godinu - dve. - Nadam se da ima još entuzijasta, onih koje intersuje ova tema ne samo kao čitaoce već i istraživače i da je ovo samo početak ovakve vrste naučnog rada. Ja sam odlučio da se bavim temom Dunđerskih. Nadam se da će neko biti zainteresovan da široj publici približi „kuhinju“ npr. kralja Petra I Karađorđevića. Na taj način ćemo saznati nešto više o tom vremenu, a neki od tih recepata ćemo i prisvojiti. Npr., u Torinu, italijanskom kraljevskom gradu, omogućeno je turistima da probaju hranu kakvu su jeli njihovi kraljevi u XVII i XVIII veku. Zašto to ne bismo mogli i mi nešto slično - zaključio je Milan Kolarov.

U poslu je bitno biti srećan

ušan Grujić, student četvrte godine Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, smer gastronomija, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i deo tima Kuvarske federacije Srbije (KFS) koji je početkom ove godine učestvovao na 25. Kulinarskoj olimpijadi u Štutgartu, na kojoj je Nacionalni juniorski tim Srbije osvojio treće mesto u kategoriji Menija, kaže: - Pripremali smo se nekoliko meseci za ovo, najveće takmičenje na svetu, ali na kraju bili fascinirani perfekcionizom u pogledu sortiranja otpada, količine unosa namirnica koje treba iskoristiti i dr. Posebna priča je „safe food“, osnosno sigurnost hrane, gde smo morali meriti temperaturu svake namirnice u sredini komada i temperaturu samog skladišta i to pre no što smo namirnice uneli u kuhinju na samo takmičenje, kada smo vratili u rashladne uređenaje, frižidere ili suvo skladište i na kraju izneli pred sudije na samom početku kuvanja, sve zapisano u tabeli sa temeperaturom svake namirnice - objašnjava Dušan Grujić, dodajući da je juniorska ekipa iz Srbije na svom prvom takmičenju na ovom nivou, osvajanjem bronze ostavila brojne kuvarske svetske velesile, da su zbog ograničenih sredstava bili primorani na brojne improvizacije, kada je u pitanju put, smeštaj, prevoz i sl., ali da u kuhinji iprovizacije nije smelo da bude. Dušan je završio jezičku Gimnaziju u Sremskim Karlovcima, dajući sebi prostora od četiri godine da donese konačnu odluku o budućoj profesiji. Pošto ni posle okončanja srednje škole odluku nije promenio, znao je da to ono pravo. Upisao je gastronomiju i sada, kada je uspešno privodi kraju, razmišlja o master studijama u inostranstvu. Ako mu to ne pođe za rukom, završiće u Novom Sadu, a u međuvremenu planira da radi. - Zbog epidemiološke situacije smanjena je potreba za kuvarima, pa trenutno ne radim. Nama je praksa od ogromne važnosti jer u ovoj industriji kroz nju stičemo potrebno iskustvo. Na fakultetu takođe imamo organizovanu praksu, ali je to ne-

Dušan Grujić dovoljno, a ove godine i neizvesno - kaže mlađani Dušan. Ističe da u gradu ima dosta restorana, u nekima je i radio, isprobao se u pansionskom i „a la carte” načinu rada, i u oba se pronašao. Već 10 godina radi kolače i torte u porodičnom biznisu i veruje da je za uspeh u ovoj branši neophodna povezanost i sa poslastičarstvom, i sa pekarstvom, pa čak i uslužnim sektorom. On se okušao i u šankerisanju i „pokrio“ dobar deo drugih pozicija, ali i da je još preostao ogroman prostor da se pokaže i dokaže, koristeći znanja koja je stekao na fakultetu, na takmičenju i u dosadašnjem radu. Periodično su kroz istoriju kuvari imali posebno mesto. Danas smo i svedoci velike popularnosti chef-ova širom sveta. Ovi „miljenici Bogova i publike“ pripremu hrane i kreaciju novih ukusa podigli su na nivo umetnosti, a oni sami jedni su od najslavnijih ljudi na svetu. Za Dušana Grujića ranije je profesionalni uspeh, kao i mnoge druge, značio poistovećivanje, odnosno prepoznavanje

kuhinje u kojoj radi, od strane publike. Ali: - Vremenom sam shvatio je za uspeh bitno samozadovoljstvo, kao što tvrdi i jedan od mojih mentora, MSc Goran Radivojević: „U poslu je bitno biti srećan“. Uspeh u ovom poslu je kada se pronađete u njemu, da ga radite iz čiste strasti i želje. Lepota kuvarstva je što ne možete smatrati da ste sve naučili, da mnogo znate, i da imate dovoljno iskustva. Uvek možete nešto novo naučiti, od mlađih i starijih, od onih koji se ne bave kulinarstvom. Uvek postoji neka nova ideja, trik da svoje znanje usavršite. Uvek ima mesta za napredak. Sebe vidi srećnim da priprema hranu koju i sam voli, jer jedino tako može da pruži svoj maksimum. Za sada ne razmišlja o svom restoranu, a u budućnosti možda o suvlasništvu sa nekim svojim istomišljenikom ili poštovaocem njegovog rada. Do sada nije iskusio da bude chef nekog restorana, što bi voleo da bi dalje mogao da definiše svoje planove. Iz sadašnjeg ugla prioritetna želja mu je za usavršavanjem u inostranstvu, a za dalje da je rano govoriti. Svoje uzore prepoznaje u nekolicini velikih kuvara, nosioca Michelin stars, kao što su Marco Pierre White, jedan od najpoznatijih svetskih kuvara, koji je sa 32 godine postao najmlađi i prvi britanski kuvar sa tri Michelinove zvezde; ili poznati Michelin star chef Grant Achatz, rođen 1974., američki kuvar i restauarter, poznat kao jedan od lidera molekularne gasronomije ili onoga što nazivamo progresivnom kuhinjom; ili velemajstor Masimo Botura sa svojim restoranom „Osteria Francescana“, jedan od najboljih kuvara Italije; ili René Redzepi chef „Noma“ restorana No.1 2010., 2011., 2012. i 2014. godine. - Imamo i dosta naših kuvara koju su vrhunski u svom poslu. Tako sam nenadano, na VI Sačijadi na Staražilovu, upoznao Petra Bilbiju, chef-a hotela „Park“ iz Novog Sada, i imao priliku da u njegovom društvu pripremam sač i naučim mnogo toga dragocenog - rekao je Dušan Grujić, velika nada sprske kuvarske scene.

Gastronomija je naučna disciplina u kojoj nema kompromisa

eđu tri studenta gastronomije Departmana za geografiju turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, u Nacionalnom juniorskom timu Srbije na XXV Kulinarskoj olimpijadi - IKA 2020 u Štutgartu, od 14 - 19. februara ove godine, našla se i Tatjana Bodvaji (1996), dipl. manadžer u gastronomiji. Uz Tatjanu, i Dušan Grujić i Vladimir Jež, svi studenti master studija na PMF-u, bili su dao jedanaestočlane ekipe mladih kuvara do 23 godine, koji su postigali fantastičan rezultat - bronzanu medalju u kategoriji „Restoran nacije“ i četvrto mesto u kategoriji „IKA bife“. Njihovo postignuće je tim veće jer je ovo prvo učešće ikada juniorskog tima predvođenog Kuvarskom federacijom Srbije (KFS), na najvećoj svetskoj kuvarskoj smotri i konkurenciji od 24 nacionalna juniorska tima iz celog sveta. - Bilo je lepo, zanimljivo i nadasve poučno. Imali smo šta da naučimo i tokom priprema, ali i na samom takmičenju. Pripreme su bile radne, naporne, ali najveći benefit je bio što nas je vreme, koje smo proveli zajedno povezalo i usmerilo jedne na druge. Međusobna podrška i bodrenje, pratilo je svaki naš korak, i mislim da je upravo to doprinelo finalnom rezultatu na koji smo svi mi, takmičari, naši mentori i organizatori, ponosni. Verovatno bi bilo sve teže da nije bilo drugarske atmosfere za vreme vežbi i samog takmičenja - objasnila je Tatjana Bodvaji. Da li će ovaj uspeh imati pozitivan impakt na buduću karijeru ili će zbog prevelikih očekivanja poslodavaca, to biti otežavajući faktor u njenoj karijeri, Tatjana bez dvoumljenja kaže: - Ovaj uspeh ne može da škodi. Svi koji smo bili deo ove misije povezali smo se na iskrenim i drugarskim osnovama, i sigurna sam da ćemo i u budućnosti jedni drugima biti podrška.

U želji da što pre završi započete master studije, napustila je mesto šefa u poznatom novosadskom restoranu mediteranske ishrane „Fish&Zelenish“. Trenutno je angažovana u banket sali restorana „Barok“ u Vrbasu gde i živi, što joj daje više prostora za učenje.

Tatjana Bodvaji Za kuvanje, Tatjana Bodvaji je od malena zainteresovana. Petljanje po kuhinji zamenila je pravim kuvanjem i prvim jelom koje je po receptu njene mame pripremila sa 12 godina. Po završetku Srednje turističke škole znala je da će u pravcu gastronomije graditi svoj budući poziv. U to uverenje učvrstio ju je sam tok studija i nastavni programi, koji su uz teorijske predmete, imali veliki broj praktičnih vežbi. Posebno interesantno je bilo iskustvo

u restoranima, u kojima je zanat sticala kao obavezan deo praktične nastave. Tu je mogla da primeni i znanja iz osnova gastronomije, sanitacije hrane, menadžmenta hrane i pića, odnosno organizacije posla u restoranu, što joj je u velikoj meri olakšalo prelazak iz obrazovnog u realne, životne tokove. Visok nivo znanja stečenog tokom studija, a zahvaljujući obrazovanim mladim šefovima, entuzijastima, po njenom mišljenju preliće se vrlo brzo i u privredni segment, gde su još uvek prisutni ostaci amaterizma. Izuzimajući prestižne restorane, posebno one specijalizovane za određenu vrstu doživljaja, kojih je u našoj zemlji na sreću sve više, postoje i oni objekti u kojima niti visok kvalitet naših namirnica, niti prebogata tradicija kuhinja Srbije, ne dolazi do izražaja. Po njenom mišljenju, ovaj proces delimično je usporen odlaskom velikog broja mladih kuvara koji zbog iskustva i neuporedivo većih zarada, odlaze u inostranstvo. Ali, pravi benefit je kada se posle godina provedenih u restoranima svetskih prestonica, na koje su najčešće upućeni, vrate u zemlju i sve što su naučili, videli, prošli, donesu ovde. Pozdravlja sajtove na kojima posetioci ugostiteljskih objekata ocenjuju uslugu, ljubaznost, atmosferu, kvalitet jela..., i u njihovoj dostupnosti vidi mogućnost i motiv za poboljšanje i napredak. Tatjana Bodvaji još nije sigurna kojim putem će krenuti njena karijera. Za sada su otvorene sve mogućnosti. Željna je da dalje uči, radi i kroz rad napreduje do maksimuma svojih mogućnosti. koje je potvrdila kako nastupom za Nacionalni juniorski tim, tako i na internacionalnom takmičenju u Solunu 2019. godine, u disciplini vegetarijanska ishrana, gde je osvojila četvrto mesto. Za sada će sve u narednom periodu podrediti završetku studija.

Carstvo paste Ljubice Bube Erkić

rva pijaca u Novom Sadu - Riblja pijaca, u starom jezgru grada stešnjena između Srpske velike pravoslavne gimnazije (današnja Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“), Saborne crkve, Muzeja Vojvodine, Dunavskog parka, i sama predstavlja gradski raritet. Osim zelene pijace, pijace cveća, ribarnica, sve više je restorančića gde ljudi dolaze na doručak, ručak i večeru, pivo i kafu, da posede, proćaskaju u opuštenoj atmosferi. Najmlađi u društvu restorana, špajzi, bistroa, kafanica, je PASTAI ŠPAGETA, mali lokal sa prelepom baštom i pogledom na Trg Republike, otvoren početkom marta ove godine. PASTAI ŠPAGETA JE produžetak priče firme PASTAI TESTENINE Ljubice Bube Erkić, koja se punih pet godina bavi proizvodnjom „namirnice koju svi vole“ u želji da kupcima ponudi više vrsta testenina u kuvanom obliku, pa se na ovom mestu može kupiti i testenina u suvom i svežem obliku iz bogatog asortimana PASTAI TESTENINE. Asortiman PASTAI TESTENINE se sastoji od četiri grupa proizvoda: U I grupu spada integralna testenina, od integralnog brašna (raži, ječma, ovsa, heljde...); II grupa začinske testenine je ona sa dodatkom povrća i začinskog bilja (spanać, peršun, majčina dušica...), bez dodatka veštačkih boja; III je slatka grupa testenine popularna u Vojvodini (sa čokoladom, cimetom, vanilom, limunom) i IV Fresh pasta koja se radi potpuno ručno: raviole (taške) punjene pršutom, vrganjima, morskim plodovima; taljatele (široki rezanci) i rezanci za supu -ujedno je i najprodavaniji program, kojim snabdevaju brojne hotele i restorane. Fresh pastu potrebno je naručiti dan ranije, dok su ostali proizvodi stalno dostupni. Ko želi nešto iz tog programa i da proba, može to da učini u PASTAI ŠPAGETA, na čijem se meniju trenutno nalazi šest jela sa testeninom, od vegetarijnskih do mesnih. Za one koji nigde ne žure mogu ručati u bašti lokala. Oni drugi mogu gotovo jelo poneti. Svejedno, ukus će biti autentičan. Ako se ipak odlučite za prvu varijantu, uz odabranu pastu možete popiti vino iz neke od vinarija sa Fruške gore. U ponudi su vina iz Vinarije „Vinum“ iz Sremskih Karlovaca, Fruškogorska malvazija iz Vi-

Ljubica Buba Erkić narije „Verkat“ iz Čerevića, i vina i rakije iz Vinskog podruma „Benišek-Veselinović“, takođe iz Sremskih Karlovaca. Za vikend, u PASTAI ŠPAGETA osmišljen je poseban program prezentacije „testenine na 1001 način“. - Prva asocijacija je da su to italijanska jela, s obzirom da se Italija smatra pradomovinom paste, i danas neizostavnim delom savršenstva italijanske kuhinje, ali pripremamo i vojvođanska jela, peruanska, kineska, jer ceo svet koristi testenine, bilo da je nazivaju nudlama, pastama i sl. Nedavno smo ugostili kuvarski duo - Milunku i Dragojla umetničkog imena „Dango-San“, koji su se specijalizovali za japanska jela. Specijalno za tu priliku pravili smo alkalizovane, tegljive nudle, onakve kakve se prave u Japanu kako bi finalni proizvod bio autentičan - rekla je Ljubica Erkić, dodavši da se zbog nastupajućeg toplog vremena uobičajene aktivnosti za vikend premeštaju za petak od 19:00, kao blago zagrevanje za večernji izlazak. I dalje će biti aktuelna i Pop Up kihinja, odnosno priprema jela na licu mesta, ali i jela koja traže dugo „krčkanje“. Zbog velikog broja upita o načinu izrade pojedinih vrsta testa do pripreme određenih jela, u planu je organizovanje radio-

nica, takođe u okviru lokala. - U pastu sam se zaljubila još dok sam gledala baku kako mesi razna testa i širi rezance, široke i uske, preko stolnjaka da se suše. Sama ideja biznisa u mojoj glavi došla je jedne noći, kao odgovor na pitanje zašto nememo kvalitetnu testeninu i da bih ja mogla da tu nepravdu ispravim. U našim marketima nudi se samo industrijska testenina, a mi smo tržištu ponudili polu industrijsku i ručnu rađenu testeninu, jer kvalitet finalnog proizvoda zavisi od tehnologije izrade i sirovina koje se koriste. Imamo dobar feedback konzumenata PASTAI TESTENINE. Mnogi ni ne znaju da je jedu po restoranima u Novom Sadu i Beogradu. Ovo mesto je idelano da oslušnemo i osetimo šta naši gosti vole, šta bi želeli da probaju i da im se preko našeg menija i asortimana što više približimo, jer to i jeste smisao ovoga što radimo. Sada smo napravili japanske nudle, što niko u Srbiji ne proizvodi i imamo ideju da ih ponudimo restoranima sa japanskom i kineskom kuhinjom. Želimo da napravimo pravo malo carstvo paste – naglasila je Ljubica Buba Erkić. PASTAI ŠPAGETA radi svakog dana od 08:00 do 23:00. Za vikend i duže.

Vinčanska kultura kao temelj razvoju tekstilne industrije Srbije

Jelena Milošević (levo) oduševila na SFW

erformansom Jelene Malešević i izložbom radova finalista mladih dizajnera iz Srbije i Evrope, u petak, 26. juna, u Novom Sadu, počelo je (odloženo) prolećno izdanje Serbia Fashion Week-a (SFW). Publika je do 29. juna imala privilegiju da se druži sa modom na specifičan način, uz sve mere predostrožnosti koje data situacija nalagala, zahvaljujući Svetlani Horvat, direktorici SFW-a i predsednici Nacionalne komore za modu Srbije, koja ni ovoga puta nije želela da verne pratioce ove manifestacije ostavi uskraćene ovog vanrednog događaja. To je jedan od razloga što su za otvaranje SFW-a odabrani idelani uslovi, plato i galerija Kulturne stanice SVILARA, na kojem je izveden perfomans naslonjen na tradiciju vinčanske kulture koja datira 7.000 godina u prošlost. - Krajnje je vreme da se setimo naših korena, naše prošlosti bogate tradicijom, i da je iskoristimo čak i u nekom kreativnom smislu. Vreme praistorije na ovom prostoru, preko antike, srednjeg veka, naše

narodne nošnje, nalaze se u vrhu inspirativnih momenata koje, čini mi se, naša tekstilna industrija nije ni dotakla, i da još nismo ni počeli da radimo na tome. Čitave generacije mladih školovanih ljudi neophodno je da zarone u tu riznicu. Nadam se da dolazi vreme da se malo okrenemo svojoj tradiciji i da istražujemo i da na tim osnovama i toj estetici podižemo našu tekstilnu industriju - izjavila je Jelena Malešević, dipl. arheolog iz Beograda, koja je rad na lokalitetima zamenila samostalnim istraživanjem tekstila, kostimografijom, i to radi preko 20 godina. - To zapravo nije ni redak, a ni čudan spoj zato što se arheolozi bave nasleđem, traženjem materijalnih dokaza, ali su svedoci istorije umetosti svih epoha. Na osnovu te istorije umetnosti, uz malo smisla za estetiku, rode se takve ideje. Jedna sam od onih sa potrebom da se izrazi na ovaj način i da svoja iskustva i lična istraživanja inspirisana arheologijom prenese u svet estetike i mode - objašnjava naša sagovornica, i kaže da imamo sreću što živimo u vreme kada u svetskoj lingvistici postoje

tendencije da se vinčansko pismo postavi na mesto koje mu priprada. Podseća da je prvo poznato, sumersko pismo mlađe od vinčanskog 3.000 godine, tako da Evropa svoje korene vuče upravo sa centralnog Balkana. Po njenim rečima ne radi se samo o pismu, već čitavoj ornamentici, simbolima koji prenose poruke, zapravo zaveštanju koje su nam naši preci ostavili, a koja mi, njihovi potomci, treba da pročitamo, odnosno pravilno protumačimo. Drugom srećnom okolnošću smatra što je posle 20 godina istraživanja Vinče, jedne „zaboravljene“ civilizacije, došao red da se ova tematika istakne u prvi plan. Naime, u znaku ove tehnološki najnaprednije praistorijske kulture, u godini kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture 2021, Vinča će biti tema SFW-a, najveće Nedelje mode u Jugoistočnoj Evropi. - Nadam se da ćemo uspeti da iznenadimo i na neki zanimljiv, vrlo kreativan način iskoristimo tradiciju Vinče i stvorimo nešto originalno - izjavila je Jelena Malešević.

Sa performansa naslonjenog na Vinčansku tradiciju

Vinsko blago Srbije J

Zoran Rapajić

Dragocene vinogradarsko-vinarske knjige

edna kolekcija od neprocenjivog značaja za vinsku istoriju Srbije čeka da ugleda svetlost dana. Postojao je plan da ove godine deo kolekcije bude izložen u Galeriji N.EON u Beogradu, i to 25. i 26. maja u čast proslave desetogodišnjice od osnivanja udruženja Vinski putevi Srbije. Zbog pandemije COVID-19 sve je odloženo za narednu godinu, kada će biti obeležen još jedan jubilej, i to dvadeset godina od kada je prva boca vina zauzela počasno mesto u ovoj zbirci. Zoran Rapajić, vlasnik kolekcije, koji je ujedno i predsednik udruženja Vinski putevi Srbije, kroz neformalni razgovor upoznao nas je sa svojim zanimljivim hobijem, koji je, kako on kaže, vremenom prerastao u pravu strast. - Onoga dana kada mi je bilo žao da otvorim jednu bocu vina rešivši da je sačuvam, bez ikakve ideje šta će dalje biti sa njom, nastao je ovaj moj hobi. Bio je to plavac mali „Medvid Bod“ iz 1997. godine, vrlo retka boca iz limitirane proizvodnje, numerisana, u elegantnoj polulitarskoj ambalaži. I dan danas u Jelsi na Hvaru prepričava se anegdota vezana za tu trampu, kada sam mom drugu Tončiju Buju za tu bocu vina „morao“ da dam „Cara Lazara“, „Caricu Milicu“ i komplet čokanja. Potraga za retkim vinima počela je mnogo ranije, početkom devedesetih godina, kada sam uzaludno tragao za bagrinom, čuvenim vinom iz negotinske krajine. Ta potraga završavala se po pravilu neuspešno, nailazio sam na ljude koji su posedovali te boce, ali nisu želeli da se odvoje od njih. Srećom, negde oko 2015. i to vino je našlo mesto u mojoj kolekciji.

Danas se u ovoj zbirci nalazi preko 300 boca. Najveći deo čine vina iz bivše SFRJ tj. boce iz tadašnjih velikih srpskih kombinata kao što su: Navip, Rubin, Vršački vinogradi, Čoka, Vino Župa, Godomin, Krajina vino, Džervin i dr. Pored njih zastupljena su i vina koja reprezentuju manje zadruge ili podrume kao što su bili trstenički ili vlasotinački. Pored srpskih vina tu su i poznata i retka vina iz svih republika bivše Jugoslavije. Pravi dragulj među njima je „Bakarska vodica“ iz 1967. godine. U drugom delu nalaze se vina iz moderne Srbije, proizvedena posle 2006. godine, kada je Srbija obnovila svoju državnost. To su boce uglavnom iz prvih (ili među prvim) berbama vinarija koje se danas nalaze na tržištu. Neke od meni veoma dragih su Sveti Gral, Jagoda, Jefimija koje su numerisane kao prve boce iz prve berbe, ili vino vinarija Emporio, Pusula, Miletić, Jeremić ili Art Wine, kao vina koja su obeležila prve berbe tih vinarija. Poseban deo ove kolekcije čine stare knjige i časopisi koji su objavljivani na ovim prostorima. Najvredniji eksponati su svakako komplet časopisa „Težak“ iz 1899. godine sa jako vrednim tekstovima važnim za razvoj i promovisanje vinogradarstva i vinarstva toga vremena. „Težak“ je bio ilustrovani organ srpskog poljoprivrednog društva osnovan 1869. godine. Tu su i antikvarne knjige kao npr. „Vinogradar“ iz 1898, zatim „Vinogradarstvo“ iz edicije „Knjige za narod“ iz 1902. ili „Novo vinogradarstvo iz 1929. godine. Zanimljiv je i izveštaj sa Prve zemaljske konferencije o grožđu održane 25. i 26. septembra 1932. u Smederevu. Pored niza knjiga (preko 100 naslova) iz doba Kraljevine Srbije, SHS, Jugoslavije, pa zatim FNRJ i SFRJ, u ovoj kolekciji nalaze se i

vredne strane monografije i knjige među kojima se izdvaja Priručnik za vinogradarstvo i ekonomiju podrumarstva iz 1881. godine na nemačkom jeziku. Pored brojnih starih razglednica, pozivnica i dopisnica vrlo interesantni originalni dokumenti koji su našli mesto u ovoj kolekciji su pristupnica Vase Stajića i njegove supruge potpisana pri učlanjenju u Vinogradarsku zadrugu u Sremskim Karlovcima (1941. god), knjižica o zadrugarskim uplatama Vinarsko-vinogradarske zadruge u Vlasotincu iz 1938. godine, kao i svedočanstva o završenom bačvarskom zanatu iz Kraljevine SHS. Među više desetina starih etiketa biser predstavlja ona originalna etiketa iz Kraljevine Srbije, predviđena za vinsku bocu i čuveno vino „Mostarska Žilavka” za berbu iz 1912. godine. Od starih predmeta koje su koristili vredni vinogradari i vinari tu su stara muljača i presa iz prve

Komplet časopisa Težak - jedan od najvrednijih eksponata polovine XX veka, razni alati, prskalica, čepilica, stari otvarači za boce, stari širometar, a od opreme za posluživanje vina vredno je izdvojiti čaše za šampanjac sa grbom FNRJ i prelepe vinske, posrebrene šampanj pehare, nekada veoma cenjene firme F. B. Rogers Yugoslavia. Od umetničkih dela vredne eksponate predstavljaju skulpture, ulja na platnu, duborezi, akvareli, i crteži kako poznatih tako i anonimnih umetnika na temu vino i vinska kultura.

U budućoj postavci posebna mesta rezervisana su za tematske celine i to one posvećene vinu na tlu današnje Srbije u periodu Rimskog carstva, zatim najvećem brendu žestokih pića nastalom u Srbiji - Vinjaku, kafani i boemskom životu Skadarlije, vinogradaru Branislavu Leđencu iz Kule, a jedna od najzanimljivijih postavki je svakako ona posvećena Veljku Mulini, velikom vinaru iz Hajdukova. Svoju priču o ovoj vrednoj zbirci Zoran Rapajić završava sa: - Mislim da bi u bliskoj budućnosti ova kolekcija morala da nađe svoje mesto u muzeju koji će biti veoma značajan za sve one koji žele da istražuju vinsku istoriju Srbije, ali i za brojne goste, kako domaće, tako i iz inostranstva, koji će se posle obilaska uveriti u činjenicu da je Srbija zemlja sa velikom vinskom tradicijom. Već sada Muzej ima svoj naziv - Vinsko blago Srbije, a razgovori oko mesta gde će biti sedište muzeja su u toku. Postoje neki predlozi, ali konačna odluka još nije donešena.

Iz kolekcije vina

Novo lice Vinarije VINUM

Ulici Karlovačkog mira 26a, koju, s obzirom na broj registrovanih vinarija, s pravom nazivaju vinskom, u gradiću na obroncima Fruške gore - Sremskim Karlovcima, koji takođe slove za vinogradarski i vinski centar najpoznatije vojvođanske i srpske vinske regije - Fruške gore, nalazi se Vinarija „Vinum“. Osim po kvalitetnim vinima, ova vinarija poznata je kao originalno i gostima atraktivno i pristupačno mesto, koje od pre šest meseci, s posebnim šarmom dočekuje somelijer, sa zvanjem - menadžera u turizmu, Milena Zakarić. Ona je, uz Jovicu Uroševića, inženjera tehnologije i Milana Radovića, menadžera prodaje, treći član složnog tima Vinarije „Vinum“ na koje, prof. Milan Ubavić, direktor i vlasnik vinarije, može uvek da se osloni.

Competition - Sparkling Wine u kategoriji penušavih vina, održanog 09. novembra prošle godine, u beogradskom hotelu Hyatt Regency, u organizaciji SERSA. Plan joj je da ove godine uđe u finale ovog nacionalnog takmičenja, i stane rame uz rame sa Vukom Vuletićem, najboljim somelijerom Srbije i Balkana. - Dopao mi se vinski svet i sve što je potrebno znati, a tiče se vina: senzorika, servis vina, ali i vinske regije, odlike svake vrste... Somelijere smatraju onima koji o vinu znaju sve, a oni znaju da je njihovo znanje ograničeno. Svakog dana naučim nešto novo. Da li je to sorta grožđa, nova vinarija, novine vezane za biodinamiku, odnosno organsku proizvodnju vina, SepPak proizvodnju itd. Za mene, kao štrebera, je to bio izazov, ali ni slutila nisam da ću toliko biti posvećena - iskrena je mla-

Milena Zakarić Ulazak u vinski svet Za vinski svet Milenu Zakarić za sva vremena vezao je vrsni srpski somelijer Vuk Štefanović. Od aprila 2017. postaje somelijer sa diplomom stečenom u Udruženju somelijera Vojvodine, učeći od vrhovnog autoriteta iz ove oblasti, gospodina Igora Lukovaća, pored Miroslava Radojčina i Đurđe Katić iz SERSE, njenog najvećeg uzora. Milena Zakarić, pobednica je trećeg Serbian Sommeliers

đana, ali puna iskustva, Milena Zakarić. Njen dolazak u „Vinum“, takođe mladu i modernu kuću, koja paralelno sa vinskom gradi i turističku delatnost, doprineo je da ova priča postane još toplija, još upečatljivija, a očekivanja gostiju budu u potpunosti ispunjena. - Zadužena sam za prijem gostiju u vinariji, osim ponedeljka i utorka, kada to radi ostatak tima. Gosti mogu da dođu bez najave, u toku celog dana, dok turističke

agencije uglavnom najave dolazak većeg broja turista. Vinarija može da primi grupe do 40 osoba u tri degustacione sale, za koje, prema dogovoru, organizujemo sledeće degustacije: 1) četiri vrste „Vinum“ vina sa tri vrste sira; 2) pet vrsta „Vinum“ vina sa tri vrste sira, pršutom, kuglofom i premium degustaciju 3) sedam „Vinum“ vina sa pršutom, sirom, kulenom, ajvarom, kuglofom, kiflicama, džemom od luka. Strogo se držimo pravila da naša vina uparujemo sa domaćim, lokalnim specijalitetima - kaže naša sagovornica i dodaje: - Naši glavni gosti su Kinezi, ali ima i dosta Beograđana, koji uglavnom dođu na ceo vikend. Ima onih koji o vinu znaju mnogo, ali i onih koji uživaju u samom činu degustacije. Meni su dragi i jedni i drugi. Gostima je zanimljiv obilazak vinskog podruma i upoznavanje sa procesom proizvodnje sve dok ne probaju naša vina. Milena Zakarić govori i o kompleksnoj ulozi domaćina ovakvog objekta, koji nije samo predstavnik te kuće, već i srpskih vina. Na tzv. balkanskim rutama, turisti iz dalekih zemalja, u nekoliko dana Srbiju upoznaju kroz arheološki lokalitet, kulturno-istorijsko dobro, park prirode... i jednu vinariju. Na osnovu zbora viđenog i doživljenog formiraju sliku naše zemlje, a kroz posetu vinariji upoznaju se sa vinskom scenom Srbije. To joj posebno imponuje, jer smatra da je Fruška gora jedan je od najvećih potencijala u Srbiji, koji može da da dobra vina. Osim zavidnog broja „ozbiljnih“ vinarija, fruškogorski vinari mogu da se pohvale i velikim vinima. Privilegija gostiju Vinarije Vinum - Fruškogorska vina su vina sa najvećim potencijalom i posebnu nadu ulažemo u naš Grašac beli, koji kao sorta sa ovih prostora daje vrhunsko vino, sa dobrim kiselinama, odličnom mineralnošću, i toliko je kompleksno da možemo sa njim i eksperimentisati. U tom smislu, Vinarija „Vinum“ priprema iznenađenje, o čemu ćemo govoriti nekom drugom prilikom. Ponosni smo na sva naša vina jer radimo sa puno ljubavi, elana, uvereni da ćemo takvim pristupom poroditi novu vrednost, što je praksa već nekoliko puta potvrdi-

Privilegija - vino u vinogradu sa pogledom

Privilegija - vino u vinogradu sa pogledom la. Produkciju od 35.000 litara vina na godišnjem nivou, nećemo širiti. Akcenat nam je na podizanju kvaliteta. Posebno smo ponosni na Grašac beli (2018), koji je na ocenjivanju organizovanom od strane Saveza vinara i vinogradara Srbije, u martu ove godine, osvojilo titulu najboljeg belog vina od autohtone sorte. Vrata značajnih priznanja otvorila je Frankovka (2002), na prestižnom nadmetanju „Vinalis“ u Parizu 2004. godi-

ne, gde osvaja srebrnu medalju, nastavio Sauvignon blanc (2009), koji je na Svetskom prvenstvu u Parizu 2010., osvoja srebrnu medalju (zlatna je izmakla za jedan poen). Tu se lista ne završava, već počinje sa nagradama na domaćim i međunarodnim vinskim festivalima. Trenutno u ponudi vinarija ima 10 etiketa: pored pomenutih tu su još i Chardonnay, Mustra, Rose, Pinot Noir, Bermet, beli Bermet - Bermut, a PINOLE

Milan Ubavić (desno) i Jovica Urošević

je zavredeo i svoj dan: Dan mladog vina PINOLEA. Od strane vinske publike to je izuzetno dobro prihvaćena vinska promocija, koju od 2017. godine, trećeg četvrtka u novembru, organizuje „Vinum“. - Dan PINOLEA postaje tradicija, kao povod da sa prijateljima i klijentima nazdravimo novim vinima. PINOLE nije klasično mlado vino koje se mora popiti što pre. Ono je dobro i kada je mlado, ali sa potencijalom da se dalje razvija u boci. Lep uvod u nova vina - objašnjava Milena Zakarić, podsećajući da mlado vino sve više privlači i predstavnike mlađe populacije, ka socijalno poželjnim i pozitivnim navikama - degustaciji vina. I da ne zaboravimo. U okviru posete vinariji, organizuju se i turističke ture upoznavanja Sremskih Karlovaca uz obilazak Patrijaršijskog dvora, kuće u kojoj je, kao đak Karlovačke gimnazije, izvesno vreme stanovao Branko Radičević, Muzeja šibica Jovane Popović Benišek, te Kapele mira, u čijoj se blizini vinarija nalazi, simbola značajnog istorijskog događa koji je okončan januara 1699. godine. Tako gosti koji dođu u Vinariju „Vinum“ imaju privilegiju da upoznaju ne samo vinsko, već i istorijsko i kulturno blago ove živopisne barokne varoši rasute po obroncima Fruške gore.

Elitna smotra fruškogorskih vina na Sajmu u Inđiji

druženje vinara, vinogradara i ljubitelja vina „Vina - Inđije“, osnovano 09. februara 2014., već treću godinu za redom se, uz Opštinu Inđije, potpisuje kao organizator elitne smotre „Sajma fruškogorskih vina“. Koliko stanovnici inđijske opštine vole vino pokazao je i ovaj Sajam, održan na Vidovdan, na kojem se predstavilo tridesetak vinarija. Organizatori, mogu biti ponosni jer su za kratko vreme uspeli da okupe elitne vinarije iz Srema i obezbede odličan kvalitet vina za posetioce ove vinske manifestacije. Za njih ovo je tek početak. Opština Inđija raspolaže jednim od tri najveća agrarna budžeta na čitavoj teritoriji Vojvodine, jer je značaj poljoprivrede prepoznat u svim njenim segmentima. Tome doprinosi i pomoć AP Vojvodine i Republike Srbije, što uz planirani budžet omogućava pokrivenost većeg procenta potreba poljoprivrednika, bilo da je reč o vinogradarstvu, ratarstvu ili stočarstvu. Iz ovog proizilazi da svaki vinogradar/vinar može da bude siguran da će imati podršku, a na njima je da proizvode zdravo grožđe i prave dobra vina. Organizatori su složni u oceni da je početni entuzijazam, sa kojim je započeta ova manifestacija, dobio željene konture i smisao. Usvajanjem sugestija, ispravljanjem početničkih grešaka, ustanovljena je ugledna smotra vina u kojoj se svi osećaju prijatno. Fokus Sajma fruškogorskih vina je na vinima sa ovog podneblja, kao prilika za promociju ovdašnjih vinara i vinogradara. Danas oni mogu da se pohvale izuzetnim vinima, koja i na domaćim, ali i najprestižnijim internacionalnim takmičenjima osvajaju najviše pozicije. Međutim, ima još uvek dosta onih, koji žive u Vojvodini, a ne znaju za kvalitet vina proizvedenih na ovom prostoru. Zato su ovakve manifestacije važne i za ovdašnju publiku, i da se ukaže poverenje kvalitetnim domaćim vinima. U tom pravcu ide i povećanje površina pod zasadima. Trenutno je pod vinogradima blizu 200 ha, samo članova Udruženja, sa realnim mogućnostima daljeg širenja. Nada se polaže i u otvaranje novih vinarija. Prošle godine zvanično je otvorena Vinarija „Aven“ čiji je Cabernet Sauvignon (2017) na World Wine Awords (DWWA) 2019, osvojo srebrnu medalju, potvrda je da jedna mlada vinarija može da proizvede vino vrhunskog kvaliteta.

Oni su imali najbolja vina

Kuća Vojnovića spomenik kulture

eka organizaciona pitanja su upitna, ali ne i mesto održavanja manifestacije - dvorište kuće veleposednika i bibliofila, zadužbinara i dobrotvora Đorđa Vojnovića mlađeg. Pošto nije imao potomstva nekoliko meseci pre smrti, krajem 1974. Đorđe Vojnović je ovu velelepnu kuću zajedno sa umetničkim predmetima (kao i blizu 1.500 knjiga, pohranjenih u Zavičajnom odeljenju Gradske biblioteke), zaveštao opštini Inđija, sa namerom da se u njoj osnuje muzej „Ravan Srem“. To se delimično ostvarilo, jer je trenutno ovaj prostor od tri izložbene i jednom memorijalnom sobom, pretvoren u Galeriju. Ovde se održavaju izložbe, kulturne manifestacije, predavanja... Kuća Vojnovića izgrađena je 1873. godine i spromenik je kulture od značaja za ovu opštinu, kao reprezent neoklasicističke arhitekture sa kraja XIX veka. Ova kuća je 2007. dodeljena Kulturnom centru, koji preuzima i brigu o pomenutim legatima. U njenom okrilju danas se nalazi i vinski podrum u kojem je otvorena prva vinoteka. Ovaj prostor koriste članovi Udruženja „Vina Inđije“ za svoje aktivnosti.

Bermet i Kafanica Ravnica

inarija „Ravnica“ iz Inđije je mala porodična vinarija u kojoj se vino proizvodi sa ljubavlju i dušom. Braća Aleksandar i Radislav Kovačević čitavu deceniju istrajavaju u tom pokušaju i u tome uspevaju. U želji da Bermet vrate na vinsku scenu Srbije i da neke nove generacije upoznaju sa ovim vinom, vekovima prisutnim na ovim prostorima, vremenom se izdvojilo kao vino No.1 i postalo njihov zaštitni znak. U njihovom podrumu proizvodi se beli, crveni i rose Bermet. Ovaj poslednji su među prvima ponudili tržištu. Sva tri Bermeta poznata su pod brendom Tango, plesu koji simbolizuje strast i snažne emocije, odnos muškarca i žene, života i smrti. Zato je to vino, vino odluke i karaktera. Osim kvalitetnog vina, kao osnove, i visokog procenta alkohola (17%) kao zajedničkog imenitelja, ova desertna vina se razlikuju po broju lekovitih travki i začina. Naime, na identitet belog i rose Bermeta utiču 23, a na crveni čak 26 različitih travki. - Preduslov dobrog Bermeta je dobro vino, jer se jedino od dobrog vina pravi dobar Bermet. Mi smo se specijalizovali za njegovu proizvodnju, i nismo jedini. Svaki dobar vinar sa Fruške gore, koji drži do sebe, mora imati Bermet. Dali smo sebi zadatak da ga promovišemo na svim vinskim festivalima i sajmovima i po tome nas prepoznaju - kaže Aleksandar Kovačević. Međutim, i ostala vina iz njihovog podruma, takođe su ovenčana nagradama stručnog žirija i pohvalama vinske publike. Zanimljivi po svom stajlingu, jedinstvenoj sremačkoj građanskoj nošnji, uz obavezan šešir i nasmejana lica ispod njega, učinili su da i njihova vina, nazvana po vojvođanskim pesmama na vinsku temu, privlače pažnju. „Ima dana“ (bela vina), „U ranu zoru“ (rose), „Šešir moj“ (crvena), izraz su njihove ljubavi i prema pesmi i prema vinu. - Volimo vina, volimo naš kraj. Dajemo sve od sebe da ono što radimo bude autentično, vezano za ovaj prostor. Do sada smo tržištu, osim Bermeta, ponudili 10 etiketa, kupaža i sortnih vina od grožđa sorti Marselan i Pinot Noir, Žuti i Crveni Muskat, Chardonnay, čime smo zaokružili broj i nećemo dodavati nove, jer za to ne-

mamo potrebe. Godišnje proizvedemo od 6.000 do 10.000 litara, i pored grožđa iz vinograda na potezu Starog Slankamena i Jande kod Krčedina, svake godine određene količine dokupljujemo. Opredelili smo se za podrumarski na uštrb vinogradarskog posla i to nam odgovara - objasnio je gospodin Kovačević, koji je sa bratom krajem minule godine, u šetačkoj zoni centra Inđije (Vojvode Stepe), umesto degustacione sale otvorio Kafanicu - Ravnicu, jedan topao kutak u kojem se piju dobra vina. Ona je mesto za ljude 35+, probirljive uživaoce u dobroj hrani i kvalitetnom vinu. Stariji žitelji Inđije se sećaju da je na tom mestu bila čuvena kafana „Drina“. Posle 15 godina pauze, braća Kovačević su joj vratili život i sačuvali neke od dobrih starih navika. Jedna je vezana za kulturu hrane. Kao nekada, na jelovniku se nalaze stara, sremačka jela: škembići, pasulj, gulaš, papci u saftu, i kao i u svakoj kafanici, i u ovoj ima roštilj. Vina su iz njihovog podruma, kao i rakije zasnovane na lozi i šljivi, one druge takođe inđijske domaće. U ponudi su i sokovi i pivo, među kojima i točeno kraft „Libero“ iz Krčedina. Ambijent je starinski, ali ne star. Na zi-

dovima razglednice Inđije iz 1907-1909., iz privatnih zbirki, kolekcija šešira, mnoštvo uspomena. Kafanica nije poput fensi kafića, kojih je Inđija, kao i druge variši, puna. Ona nosi naziv kultnog mesta koje je okupljalo ljude raznih profesija, u kojima se oblikovalo javno mnjenje i rađala intelektualna elita, rešena da ga brani. - Četiri su razloga da čovek otvori kafanu. Prvi je: ima kafanu u kojoj je on najomiljeniji gost. Drugi, ne manje važan: niko ne može da ga izbaci iz kafane jer, ma šta radio, on je taj koji izbacuje. Treći je: pije po nabavnoj ceni. I kao četvrti: kada ga žena pita: - Gde si bio?, odgovara: U kafani. Ona to odobrava, čak ga i tera u kafanu da zaradi pare - otkriva neke od prednosti svog statusa, jednog od vlasnika Kafanice, Radislav Kovačević.

Želja mi je da sviram koncerte u Srbiji i otkrijem svoju dušu

metnički dvojac, Branko i Fejt (Faiht) Ristić upoznali su se 2009. godine. On je u sebi skrivao neslućen muzički potencijal i čekao da njega i njegovu violinu neko čuje. A onda je došla Fejt, Engleskinja, sa akademskom diplomom profesora etnomuzikologije, fascinirana romskom muzikom. Momenat njihovog upoznavanja je promenio njihove života iz korena. Branko Ristić je danas vodeći srpski, romski world music violinista, predavač na SOAS University of London. BBC Radio 3 ga je predstavio kao „izvođača na kojeg bi Paganini bio ponosan“, a Rhithms Magazin, Australia Faiht opisao kao „strastvenog i okretnog harmonikaša“. Muzika Faiht i Branka, koji žive u Londonu, a koju šire nastupajući po najvećim svetskim klubovima i festivalima, preskače sve granice i puteve, ispunjava, oslobađa i uzdiže duše slušalaca. Pre nekoliko meseci komponovao je kompozicju za koju je jedan od autora muzike za film „Harry Potter“ rekao da njegova muzika nema granica i da ima moć da dodirne svemir. Branko Ristić sebe naziva eksperimentom. Čovekom kojem je Bog dao sposobnost da prodre u ljudske duše. Svoju suprugu Faiht Branko je upoznao u Grabovici, opština Valjevo. Muzika je bila jedino sredstvo sporazumevanja, dok jedan nije naučio maternji jezik onog drugog. Njihova muzika omogućila im je brojne nastupe, turneje, a njihov poslednji album „Gypsy Lover“, uvršten je među prvih 10 na svetskim muzičkim top listama. Muzika koju izvode je „toliko raznovrsna, lična i burna koliko i njihova istorija“. - Prošao sam kroz nebrojana životna iskušenja. Rano sam ostao bez majke, odrastao uz tetku. Naučio sam sasvim sam da sviram violinu na dve žice, sa polomljenim gudalom. Sada mi prilaze vrhunski majstori

Branko Ristić violine i sa čuđenjem pitaju: Znamo da sviraš romsku muziku, jedinstvenu muziku koju do sada niko nije svirao, ali kako možeš da sviraš klasičnu, kada nisi išao u školu? Ja im kažem da na to samo Bog ima odgovor - objašnjava Branko. Sebe opisuje kao velikog emotivca, vernika, koji je do pojave Faiht bio niko i ništa, a u njoj poznao poslanika koji je došao da mu prenese Božje želje. Faiht je zvanično njegova supruga, ali i anđeo, njegova Vera (na engl. faiht) u to da mu je Bog uslišio molitve, želju da podeli sa drugima ono što mu je rođenjem dao, što nosi u sebi, a to je muzika. Način na koji je Faiht prihvatila njega, njegovu zemlju,

posmatrajući je i razumevajući kroz prizmu muzike, njenih prebogatih ritmova ne može se nazvati slučajnošću: - Trenutno živimo u Londonu jer je što se tiče organizacije nastupa i putovanja sve je daleko lakše. Ali Srbija ima veliku dušu, drugačiji pristup Bogu. Ne mogu da opišem svoju sreću kada sam u Srbiji, u svom gradu, u svom okruženju. Ako ćemo pošteno i Fejt kaže da je duša u Srbiji, da je hrana dobra, a ljudi ljubazni, da bi ona želela da živi ovde, ali tamo imamo više mogućnosti. Duhovnost i ljubav su ovde, na drugoj strani su pare - kaže Branko Ristić, jedinstveni ambasador naše zemlje. Gde god da gostuje kaže da je iz Grabovice, iz Valjeva i Srbije, iz koje je poneo jedinstveni muzički dar i sa kojima „dira“ srca slušalaca poštovalaca world muzic širom sveta. - Srećan sam što sam deo tog miljea, jer sam celog života znao da sam deo božjeg eksperimenta. Moja muzika je deo moje romske duše, koja ima dodatnu vrednost što je rođena upravo u Srbiji. U toj kompilaciji zvuka ima narodne, džez muzike, miksa raznih ritmova koje ljudi vole, muzike koja mi je otvorila vrata najvećih svetskih studija. Ali, najveća želja mi je da pravim koncerte po Srbiji. Uvek sam spreman da pomognem kada je u pitanju neka promocija mog kraja, zemlje, rado se odazivam na pozive gospodina Gvozdena Nikolića, autora priča o običnim ljudima iz Srbije, koji je širu javnost upoznao i sa mojim životom. Nisu u pitanju finansije, niti slava. Sve to sam stekao na drugoj strani. Želim da sa narodom kojem pripadam, u zemlju koju neizmerno volim, podelim ono što sam u međuvremnu naučio, da pokažem koliko sam napredovao, da im prenesem svoju emociju. Jer, Srbija je moj drugi Bog - rekao je Branko Ristić.

TS AURELIUS - Tamburica je muzika koja okuplja, uz koju se veseli i plače

a muziku, onu dobru, kažu da je svevremena. Tamburaška muzika, koja je po mnogima odraz duše Panonske ravnice - duboke i pune brazdi, imala je svoj vrhunac, svoje trajanje. Razlog što se zapelcovala na ovom multietničkom, multikulturalnom i multikonfesionalnom prostoru je što su je podjednako dobro svirali i razumeli i Srbi, i Mađari, Romi, Hrvati, Rusini, Bunjevci, Šokci, Slovaci… Sve svečanosti seoske, pa i gradske, bile su praćena svirkom tamburice. Zbog novih generacija mladih sa drugačijim muzičkim ukusom, i poplavom komercijalne muzike, vojvođanska šansona je počela da pada u zaborav. Razlog tome leži i što su je svirali samouki, ređe se učila pri KUD-ovima i tamburaškim orkestrima. Tako je tamburica, koja je obeležila vekove na ovim prostorima zapala u ozbiljnu krizu. Podigla ju je grupa enuzijasta koji su u Deronjama „najtamburaškijem selu na planeti“, ustanovili festival i tako joj dali novi život. Tamburaši iz Deronje, od 2008. do 2012. uzdigli su tamburaški zvuk do visina barabar sa trubačima iz Guče. Tako su Deronje postale nezvanična svetska prestonica tambure, ova druga nezvanična prestonica trube. Zbog širenja festivala, Tamburica fest je počeo da živi na Petrovaradinskoj tvrđavi, a u Deronjama je 2013. održan Tamburaški sabor. Te godine u Novom Sadu osnovano je Planetarno tamburaško udruženje, a ovaj grad postao administrativni centar tamburaškog sveta. Polako ali sigurno tambura ulazi u planove i programe muzičkih škola. U martu 2018. godine osnovano je i Udruženje „Centar tamburaške kulture“, kao ulog u budućnost, njeno učuvanje i trajanje, jer najveća uzdanica su neki novi klinci, koji su muziku od koje mogu da zarade podredili muzici koju vole. Muzici koja definiše njihovo poreklo i, dokle seže pogled stvara magiju satkanu od plavog neba i žuto-zelenih polja, pooranih, poko-

Tamburaški sastav Aurelius šenih, ovršenih. Sliku samo spolja mirnu, a iznutra nategnutu do pucanja od emocija i vibrirajuću od strasti. Upravo za tom slikom traga svojom muzikom Tamburaški sastav AURELIUS, na čijem je čelu Miodrag Ćulum, i Markom Parnetićem i Mariom Lerićem (basprim), Nemanjom Putnikovićem (bas), Markom Šoš (prim) i Dejanom Petkovićem (kontra). AURELIUS je pojam koji seže od božanskog do zlatnog, odražava temperament, sreću, prijateljstvo, velikodušnost. Pojam po kojem je ovaj šestočlani sastav dobio ime, koji čine mladi, obrazovani ljudi, sa diplomama muzičke akademije, ali i drugih fakulteta nije slučajno odaran - on doslovno opisuje njih i njihovu muziku. Dan njiihove prve zajedničke svirke, 24. jun 2018. godine je i zvaničan dan njihovog drugovanja, uz tamburu i mimo nje, naumnih da sačuvaju izvorni tamburaški zvuk i privuku mlade ljude. Direktan krivac za to je njihov šef Miodrag Ćulum, dipl. pravnik, kojem je tamburica, pre svega, veliko zadovoljstvo. Želeo je da spoji dva talenta, akademski i nebeski. Ovaj sastav svira gde god ih pozovu, u manjoj

sredini i u Beču, Budimpešti, sami ili u pratnji onih najboljih (Zorana Bugarskog Brice). Na manifestacijama i tamburaškim festivalima. Svirali su na brojnim takmičenjima, bili najbolji (Novi Bečej 2019). - Mlad smo sastav i trudimo se da sviramo tamburašku muziku, da zadržimo tradiciju ove muzike. Volimo kontakt sa publikom, koja nas prepoznaje, prati, a mi se trudimo da im probudimo osećanja, neka lepa sećanja i pružimo onaj trenutak koji će još dugo pamtiti - kaže Miodrag Ćulum. TS „AURELIUS“ hteo to ili ne, za kratko vreme stvorio je svoju publiku i nepodeljene simpatije, kako stručnjaka, profesionalnih muzičara, tako i onih koji u toj muzici uživaju. „Zašto tamburaška muzika?“ - pitali smo mladog muzičara koji je odgovorio: - To je muzika koja okuplja, kao i nas što je okupila u Centru tamburaške kulture u Novom Sadu. Poznavali smo se i ranije, ali upravo smo tamo dobili ideju da zajednički napravimo nešto novo, da podstaknemo mlađe na ove zvuke, emocije koje oni rađaju. Ovo je muzika koja je živela sa generacijama pre nas, ali da živi i pošto mi odemo sa scene - rekao je Miodrag Ćulum.

SB Merkur: Odmor u leto 2020

Dr Dejan Stanojević

avika da leti odlazimo na odmor, nastala je kod nas u ranom detinjstvu. Da li se možemo odvići od letovanja zbog straha od bolesti, ili poštujući savete lekara? Naravno da možemo, ali ne moramo! Poremećaj uobičajenog načina života i informacije o posledicama pandemije proizveli su kod nas strah, a jedini način da se zadrže dobre navike i izbegne stres, je život uz poštovanje nauke i struke. Gde je tu letovanje i odmor? Iz Vrnjačke Banje poručuju da je neskromno reći da je odmor kod njih bezbedniji, nego da građani ostanu kod svojih kuća. - Sa medicinskog aspekta, letovanje nije samo navika, već i neophodnost. Dvonedeljno odsustvo od kuće nije samo subjektivni osećaj isključenosti iz strestnog okruženja, već vrlo realni zdravstveni benefit tokom boravka u prirodi. Šetnja prostranim banjskim parkovima na bezbednom rastojanju od drugih prolaznika i tretmani lekovitim vodama, savršeni su za zdravlje i odmor - kaže dr sci. med. Dejan Stanojević, direktor SB Merkur Od početka širenja virusa Covid19 i naučnih saznanja o prenošenju s osobe

na osobu, usledili su brojni apeli stručnjaka o nošenju maski i rukavica i mnogi su prihvatili nove modele ponašanja. Ipak, ostaje dilema da li je poštovanje procedura dovoljno za minimalni rizik od zaraze. - Mi u Merkuru imamo ljude koji su se školovali da bezbedno vode goste kroz ovu situaciju, a na gostima je samo da budu kooperativni. Striktno se primenjuju bezbednosne procedure i SVAKOG GOSTA TESTIRAMO, a eventualne asimptomatske slučejeve vraćamo u sistem zdravstvene zaštite u mesto iz kojeg je došao - ističe dr Stanojević Ne možemo se ponašati kao da se ništa ne događa, ali možemo mirno i racionalno, uzeti u obzir sve činjenice, slušati stručnjake i nastaviti živeti bezbedno. Znači, za sve one koji imaju poteškoća da se nose s ovom situacijom, imaju osećaj straha od putovanja, ili letovanja u doba Korone, savetujemo da IPAK nastave život normalno, da odu na letovanje i obnove energiju… ALI NA NAJBEZBEDNIJI NAČIN! Kako bi imali i kvalitetni odmor i sačuvali svoje fizičko zdravlje.

BORAVAK U MERKURU OD 1. AVGUSTA DO 30. OKTOBRA 2020.

LETO

u Vrnjačkoj Nije neskromno reći da su u Merkuru gosti bezbedniji nego kod svojih kuća. Odmorite se bez rizika!

U ovoj prestupnoj, potpuno drugačijoj godini za čovečanstvo, želja nam je da provedete deo leta u ugodnoj, tihoj i sigurnoj sredini. Naš stručni, lekarski tim radi u skladu sa strogim protokolima kvaliteta i higijene, po najvišim standardima za borbu protiv Covida-19. Sada, više nego ikada, jačamo našu orijentaciju na kvalitet medicinske usluge, zbog kojih Merkur i jeste jedinstven u Vrnjačkoj Banji. Garantujemo Vam da su sigurnost i zdravlje naših gostiju, partnera i zaposlenih najviši prioriteti našeg rada.

U CENTRU VRNJAČKE BANJE

Ovog leta očekujemo Vas sa radošću u našim objektima. Zašto biste putovali daleko, kada je i u blizini jako dobro? Nakon kratke, udobne vožnje bićete u prilici da doživite jedinstvene trenutke odmora u Merkuru.

LEKARA I 150 MEDICISNKOG OSOBLJA

-5%

NA RANI BUKING

WELLNESS, ODMOR, RELAKSACIJA

DA SE ODMORITE I PREPORODITE www.vrnjackabanjamerkur.com

Dragi prijatelji,

Pozivamo Vas da već sada rezervišete svoj odmor kod nas. Pripremili smo različite modele boravka - pansione, s naglaskom na podizanju imunološkog sistema i jačanju zdravlja. Smatrajte se pozvanima na odmor u srcu netaknute prirode, lekovite vode i gostoljubivih ljudi. Provedite deo ovog leta u najsigurnijem objektu u Srbiji, u prelepom okruženju, među prijateljima i stručnim medicinskim osobljem. S poštovanjem, dr sci med Dejan Stanojević Direktor

VAŠA NAJBEZBEDNIJA TOP DESTINACIJA MERKUR - 73 GODINE TRADICIJE