Topsrbija br26 by M.D.

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Septembar 2020. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

Poseban dodatak broja: Uspešne vojvođanske zadruge

broj 26

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA

Udruživanje, potreba ili trend

Joining Together, a Need or Trend

Udruživanje, uključivanje, grupisanje, koJoining together, inclusion, grouping, coopoperacija - sinonimi su mešanja, podržavanja, eration - are synonyms of mingling, support, zbližavanja, postignuća, stvaralaštva, transforgetting closer, achievement, creativity, transmacije... Udruživanje može da se odnosi na razformation ... Joining together can refer to the menu mišljenja, iskustva, znanja. Udruživanje exchange of opinions, experiences, knowlili sinergija jednaka je zajedničkom radu delova, edge. Joining together or synergy is equal to čiji je efekat uvek veći i kvalitativno drugačiji the joint work of parts, the effect of which is od zbira tih delova. always greater and qualitatively different from Još jedan eufemizam udruživanja je integrathe sum of those individual parts. cija ili uključivanje savremenih znanja iz teorije Another euphemism of joining togethi prakse, nauke i privrede, kroz disciplinarne i er is the integration or inclusion of modern multidisciplinarne pristupe u cilju razumevanja, knowledge in theory and practice, science and Elizabeta i Mihailo Berček povezivanja i preispitivanja odnosa obrazovanja economy, through disciplinary and multidis- nauke - tehnologije - proizvodnje - ekonomije ciplinary approaches in order to understand, - kulture - društva, kao mogućnost pružanja smernica kako dostići connect and review the relationship of education - science - techdruštvo znanja koje je sinonim za XXI vek. nology - production - economy - culture - society, as an opportuNa primeru poljoprivrede, kojoj ovom prilikom posvećujemo nity to provide guidance how to achieve a knowledge society that značajniju pažnju na stranicama revije TOPSRBIJA, udruživanje is synonymous with the 21st century. je najuočljivije. Bez udruživanja pojedinci su suviše mali i nepreOn the example of agriculture, to which we pay more attenpoznatljivi za ozbiljniji nastup na tržištu, postižu niže cene, teže tion on this occasion on the pages of the TOPSRBIJA magazine, dolaze do kvalitetnih inputa, imaju slabije pozicije na tržištu, teže joining together is the most noticeable. Without joining together, brane svoje interese. Za razliku od pojedinaca, grupa proizvođača, individuals are too small and unrecognizable for a more serious asocijacija, klasteri i drugi oblici udruživanja tržištu mogu da po- appearing on the market, they cannot achieve higher prices, they find it harder to reach quality inputs, their positions are weaker nude kvalitet, kvantitet, kontinuitet, a samim tim i konkurentnost. Slikovito rečeno: svaki treći stanovnik Evrope je član jedne od on the market, they find it harder to defend their interests. Unlike 263.000 registrovanih zadruga koje osiguravaju posao za gotovo individuals, a group of producers, associations, clusters and other 5.5 miliona ljudi. Unutar EU prednjači Italija sa 41.000 registrova- forms of market associations can offer quality, quantity, continuinih zadruga sa 1.1 milion zaposlenih i sa više od 13 miliona onih ty, and thus competitiveness. koji na neki način zavise od nje. Illustratively speaking: every third inhabitant of Europe is a Pojedinci u Srbiji su to uglavnom razumeli, ali im je potrebna member of one of 263,000 registered cooperatives that provide mnogo veća podrška države, lokalne zajednice. I to je jedan od za- jobs for almost 5.5 million people. Within the EU, Italy leads with dataka koji što pre treba da bude rešen, jer bi Srbija, sa toliko plod- 41,000 registered cooperatives with 1.1 million employees and ne zemlje i toliko vrednih ljudi morala biti orijentisana ka izvozu, a more than 13 million who depend on it in some way. Individuals in Serbia have mostly understood this, but they ne da zavisi od uvoza. Naravno da će i u ovom broju biti još mnogo zanimljivih i aktuel- need much greater support from the state, the local community. It is also one of the tasks that should be solved as soon as possible, nih tema. Uostalom, najbolje je da se u to uverite sami. because Serbia, with so much fertile soil and so many hard-working people, would have to be export-oriented, and not to depend Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije on imports. TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE Of course, there are many more interesting topics and topics of interest in this issue as well. After all, it is best for you to see it yourself. Mihailo Berček, Chief Editor TOPSRBIJA - BEST IZ SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 26 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2020. Septembar – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2020. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

SADRŽAJ Berba jabuka u voćnjaku ZZ Voćar, Novi Slankamen ................1 AGROL, Temerin ....................................................................... 2 Udruživanje, potreba ili trend .................................................... 3 Joining Together, a Need or Trend ............................................. 3 Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 26 - Impresum ...... 3 Crveni taxi, Novi Sad ................................................................. 4

ZZ Beška, Beška: Povezivanje i umrežavanje radi sigurnije budućnosti ................................................................................ 38 ZZ Bačka, Bačka Topola, mesto oslonca zadrugara i celog kraja .............................................................................. 39 OZZ Srem, Inđija: Starijim zadrugama potreban drugačiji pristup ....................................................................... 40

TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 26 - Sadržaj ...................... 5

ZZ Agrosoj, Neuzina: Mladi i obrazovani ljudi doprinose razvoju sela .............................................................. 41

Interreg - IPA CBS Mađarska - Srbija, ITC Mind - Inovativno tehnološki centar za metalsku industriju ................................. 6,7

ZZ Veljko Lukić Kurjak, Lukićevo: Najstarija, i najmlađa ..... 42

Onlajn jesen u Privrednoj komori Vojvodine .......................... 8,9 Univerzitet u središtu promena ................................................ 10

Dvadeset godina Opšte zemljoradničke zadruge ZLATNO ZRNO, Gložan ......................................................... 43

PMF uspešno odgovara savremenim izazovima ...................... 11

ZZ Plast, Srpska Crnja: Kakav domaćin, takvo i domaćinstvo ............................................................................. 44

Jesen u Vojvodini ..................................................................... 12

ZZ Sloga, Krajišnik: Zadruga sa vizijom i misijom ................ 45

TONS privlači turiste ............................................................... 13

ZZ Nagyrét, Doroslovo: Budućnost je u digitalizaciji ............. 46

Vino iz Carskog vinograda za dobrodošlicu novog ambasadora Slovenije ................................................... 14

Nema bala bez kraljevskog Grožđebala ................................... 47

Office pod vedrim nebom ........................................................ 15

Vinarija Conte Vallonne: Gudurička priča, za one kojima je vino više od pića ...................................................... 48

Novine iz Novog Bečeja .......................................................... 16

Podrum Selecta: Ovde se dolazi sa namerom .......................... 49

Sto godina traktora Hart-Parr 30 .............................................. 17

Vinarija Rnjak: Ubrzan kurs od ljubitelja do profesionalnih vinara ............................................................... 50

Miloševačke štrudle gospođe Draginje Nedin ......................... 18 ROGALj, zajednička kuća seoskih manifestacija u Vojvodini ......................................................... 19

Porodični podrum: Nedin Priča o vinu i ljubavi ...................... 51

Pevanje iz vika Boljeg leka od pesme nema ....................... 20,21

Vinarija i destilerija Bahus: Sve pod jednim krovom .............. 53

Godišnja skupština Mikološko-gljivarskog saveza Srbije ....................................................................... 22,23

Prokupcem afirmišemo Srbiju .................................................. 54

Razglednica iz Aranđelovca ................................................ 24,25 Park Bukovičke Banje - očuvana zelena oaza Aranđelovca .... 26 Poseban dodatak Uspešne vojvođanske zadruge ZSV ............. 27 Intervju sekretara ZSV mr Jelene Nestorov Bizonj i predsednika Radislava Jovanova ........................................... 28 ZZ Agrolika, Bački Gračac: Ulaganja samo onog što se zaradi .............................................................................. 29 ZZ Mrkšićevi salaši: Radimo najbolje što umemo i s ljubavlju ............................................................................... 30

Vinarija Mišić: U ime boema, vina i ljubavi ............................ 52

Prokupac je lako prepoznatljivo vino, vino sa karakterom ...... 55 Vinarija Adamović - Više od vina ............................................ 56 Odmor sa stilom u Hotel Vila Breg .......................................... 57 Kaštel Marijeta, Šušara - mesto energije visokih vibracija . 58,59 Kopaonik će za par godina biti najtraženiji zimski centar u Evropi ..........................................................................60 Županijska palata gradska kuća Zrenjanin - jubilej dostojan pažnje 2 veka ............................................................................ 61 Bezvremena epska lepota Smederevske tvrđave .................62,63

ZZ Agrodunav, Karavukovo: Jaka zadruga - snažnije selo ...... 31

Vreme poslednjih srpskih despota ...................................... 64,65

ZZ Zadrugar, Bač: Nije dovoljno imati ................................... 32

Taj divni svet - Kada dame biraju ....................................... 66,67

ZZ Agro-Klek, Klek: Nema sela bez zadruge .......................... 33

Monumentalna srednjovekovna crkva na lokalitetu Dvorine kod Aranđelovca ........................................................ 68

OZZ Bečej, Bečej: Otvorena vrata za sve proizvođače ........... 34 ZZ Voćar Slankamen, Novi Slankamen: Ništa nismo dobili da nismo zaslužili ..................................................................... 35

Samba kafa, Vrbas ................................................................... 69

ZZ Paprika, Martonoš: Crveno zlato severne Bačke ............... 36

Hotel Fruške Terme, Vrdnik ..................................................... 71

ZZ Graničar, Šid: Zadrugarstvo zahteva permanentni razvoj .. 37

Privredna akademija u Novom Sadu ........................................ 72

Hotel Olimp, Zlatibor ............................................................... 70

ITC Mind - Inovativno-tehnološki centar za metalsku industriju Jedinstven edukativni centar sa lokacijama u Temerinu i Novom Sadu (SRB) i u Segedinu (HU). Ima za cilj da olakša prekograničnu mobilnost, inovativne permanentne edukacije i praktičan rad ljudi za potrebe metalske i mašinske industrije Srbije i Mađarske.

6. INOVACIONI PUL – potpuno nov i inovativan model podrške MSP na putu realizacije njihove inovacije do potpune komercijalizacije 7. organizovani poslovni online B2B sastanci sa učesnicima iz gotovo svih zemalja EU.

ITC Mind :  unapređuje saradnju između MSPP, univerziteta, organa javne vlasti ,  sprovodi zajedničke edukacije, stažiranja i pospešuje mobilnost stručnjaka i zaposlenih,  razvija i realizuje inovacije u konkretnim MSP,  podstiče i pomaže internacionalizaciju MSP (organizacija B2B poslovnih susreta, međunarodni sajmovi i izložbe, studijske posete i sl.) i  radi na unapređenju konkurentnosti kompanija i MSP u metalskom sektoru obe države.

ITC Mind radi zahvaljući partnerstu u kome su: • Vojvodina Metal Cluster , Temerin, Srbija • (www.vmc.rs ) • Deri Miksa- srednja sručna škola, Segedin, Mađarska (www.derimiks.hu ) • Edukativni centar za obuke u radnim i profesinalnim veštinama Pokrajinske vlade Vojvodine, Novi Sad , • Srbija (www.centar.ed.rs ) i • Solar Tech- Arch energ klaster, Segedin, Mađarska (www.archenerg.hu ).

Formiranje i opremanje ITC Mind podržala je EU kroz program prekogranične saranje Mađarska-Srbija. Dosadašnji ključni rezultati su: 1. uspostavljen i opremljen ITC Mind registrovan u APR u Srbiji, 2. e-platforma za učenje https://knowledge.web021. net/ - višejezična online platforma znanja koja prati specifične potrebe MSP za novim znanjima, tehnologijama, postupcima i inovacijama , 3. usklađivanje nastavnih programa za obuke zavarivača u SRB i HU, 4. serijal obuka „Inovacije u metalskoj industriji“ održanih u Novom Sadu i Szegedinu 5. sertifikovane obuke zavarivača, stažiranja i dualno obrazovanje radnika u metalskoj industriji,

NOVO !!! VMC AKADEMIJA Pustili smo u rad naš VEBINAR , on-line platformu za učenje, edukacije i specifične obuke namenjena svim kompanijama i zaposlenima u oblasti mašinstva i metalske industrije. Pozivamo sve zainteresovane da pristupe i besplatno koriste ovaj „rudnik“ znanja i praktičnih iskustava neophodih za rad u metalskom sektoru. Pozivamo naučne, inovativne, razvojne institucije kao i pojedince koji su zainteresovani da svoja znanja, predavanja i praktična rešenja prezentuju kompanijama u metalskom sektoru putem naše platforme (VEBINAR-a). Kontakt: office@vmc.rs

NAPOMENA Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Vojvodina Metal Klaster-a i ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela. Disclaimer: This document has been produced with the financial assistance of the European Union. The content of the document is the sole responsibility of Vojvodina Metal Cluster and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union and/or the Managing Authority.

Galerija slika

Onlajn jesen u Privrednoj komori Vojvodine I

Boško Vučurević

Sa gospodinom Andrejem Nikolajevičem Hripunovim

zostanak susreta privrednika iz Vojvodine sa kolegama iz Slovačke, Austrije, Rumunije, Mađarske, Ruske Federacije, Maroka, Tunisa, sasatanak sa predsednikom Privredne komore Pariza, predstavljanje Vojvodine u Frankfurtu, samo su neki od poslovnih foruma na kojima su privrednici trebalo da se sretnu i razgovaraju o unapređenju poslovanja. Umesto o tim rezultatima mi sada pričamo o posledicama Kovida-19 i kako oporaviti privredu. To jeste najteže, ali nam je to sada prioritet i mi smo se odmah uključili kao jedinstveni komorski sistem da uobličimo zahteve privrede koji su uticali na set donetih mera ekonomske politike - rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine, Boško Vučurević i nastavio: - Za nama su neodržani forumi i sajmovi, ali okrećemo se budućnosti, a trenutno nastavljamo rad putem onlajn konferencija u iščekivanju boljih zdravstvenih prilika. Od početka septembra imali smo niz onlajn konferencija na kojima smo razgovarali sa našim kolegama iz komora u regionu ali i sa kolegama iz Rusije kao i Francuske. Naša intezivna aktivnost u ovom periodu i niz onlajn konferencija upotpunilo je i potpisivanje onlajn sporazuma. Prvi put u istoriji Privredne komore Vojvodine potpisan je onlajn sporazum - sa predstavnicima Privredne komore Samara ( Ruska Federacija) . Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević i predsednik Privredne komore Samare Valeri Fomičev

potpisali su onlajn sporazum o saradnji koji otvara mogućnosti za saradnju privrednika naša dva regiona. Direktor trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Republici Srbiji Andrej Nikolajevič Hripunov prisustvovao je onlajn konferenciji u Privrednoj komori Vojvodine i tom prilikom je istakao da potpisivanje sporazuma daje poseban doprinos u razvoju naših ekonomskih veza. Postoje perspektive i izvan oblasti energetike, a to su oblasti IT tehnologija i poljoprivreda, posebno u Vojvodini istakao je Hripunov. - Tokom septembra razmenili smo iskustva sa kolegama iz komora u regionu - županije Čongrad (Segedin), županije Timiš (Temišvar) , Komorom Republike Srpske (Banja Luka) , Maribora, Val Doaza (Pariz) , Grčko- srpskom komorom (Solun). Privreda ne sme da čeka, ni u ovim uslovima pandemije, i zato smo sa našim kolegama iz komora sa kojima bi se do sada verovatno i videli i učestvovali na sajmovima na ovaj način razmenili iskustva i napravili plan koji će se i u buduće bazirati na onlajn konferencijama. Fokus u narednom periodu mora biti na pravilnom usmeravanju privrednika i pomoći u smislu rešavanja problema u poslovanju i zahtevima tržišta – najavio je gospodin Vučurević.. Predsednik je obavestio da je Privredna komora Vojvodine uputila na svakom onlajn forumu poziv kolegama iz regiona ali i Evropskih zemalja da se prijave na učešće, ove godine na onlajn Regionalnom Biznis forumu koji će zajedno sa predstavnicima AP Vojvodine, Skupštinom evropskih regija, Razvojnom agencijom i Evropskom mrežom preduzetništva organizovati 10. novembra. - Privredna komora Vojvodine je mesto okupljanja privrede i privrednika, a naša vrata biće im uvek otvorena. Možda su najbolji primer novi projekti koji su započeti upravo u doba Kovida- 19 na kojima smo zajedno sa našim privrednicima pokazali da se prepreke mogu prevazići poručio je predsednik poručio je Privredne komore Vojvodine, Boško Vučurević.

Sa foruma R2R u PKV

Onlajn konferencija sa PK Republike Srpske

Nastavljena dobra saradnja sa Komorom Republike Srpske

Univerzitet u središtu promena

alazimo se na početku tehnološke revolucije koja ima potencijal da iz korena promeni naš celokupni način života i rada, kao i način koji određuje kako ćemo se odnositi jedni prema drugima. Posledice ove revolucije promeniće i način poimanja kakvi smo mi zapravo, kakav je naš interaktivni odnos prema drugim ljudima, bez razlike da li

koje menjaju način na koji živimo i radimo. Četvrta industrijska revolucija je za petama digitalnoj revoluciji, nastavljajući da napreduje kroz razvoj novih tehnologija i njihovo sazrevanje. Napredak u tehnologiji kao što je automatizacija i veštačka inteligencija će se odraziti na gotovo sva zanimanja u budućnosti. Najbrže rastuća zanimanja će

Profesor Soleša naglašava da je potrebno da se mladi ljudi pripreme za budućnost rada i celoživotno učenje, a radna snaga se ne može transformisati bez visokog obrazovanja. Univerziteti postaju centralno mesto uticaja u čijem se okruženju mladi ljudi se pripremaju za budući rad. U nekim razvijenim zemalja više od polovine mladih ljudi u starosnoj dobi od 17 do 27

zahtevati visoko razvijene kognitivne sposobnosti za saradnju, rešavanje problema, kritičko razmišljanje i kreativnost. - Navešću samo neka predviđana koja će se desiti u narednih desetak godina: 65% učenika koji su sada u osnovnoj školi će obavljati poslove koji još uvek ne postoje; 47% poslova koji se sada obavljaju će biti prebačeno na mašine u sledeće dve decenije; 65.000 novih IT poslova će se pojaviti do 2024, većina vezana za računarski oblak; samo 33% svetskih potreba za radnicima koji imaju odgovarajuća IT znanja je zadovoljeno; za manje od decenije, čak 77% poslova će zahtevati IT znanja.

godina studira na Univerzitetima. Prema Gartner-u: do 2030 procenjeno je da će u svetu biti gotovo 120 miliona studenata; broj studenata je veći 4% globalno od 2017 do 2019. godine; do 2027, broj poslova u oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike porašće za 13% a prednjačiće poslovi u računarstvu i inženjerstvu. - Znanje postaje moć i to više nego ikada do sada, što predstavlja istorijsku priliku za našu zemlju, da sistemskim ulaganjem u znanje svojih najproduktivnijih slojeva i naraštaja izbore za sebe povoljniji položaj u novom svetskom poretku koji se uspostavlja – zaključio je prof. dr Dragan Soleša.

Prof. dr Dragan Soleša

je reč i o najudaljenijim delovima sveta: revolucija će uticati na obrazovanje, poslovno tržište, budućnost posla, nejednake prihode, dok će poslednji trzaji revolucije uticati na etičke odrednice i geopolitičku sigurnost - kaže prof. dr Dragan Soleša, dekan Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. Profesor dodaje da napredak u tehnologiji doprinosi kreiranju novih znanja, novih iskustava i novih mogućnosti. - Potreban je takav napredak, za kojim ljudi neće zaostajati. Četvrta industrijska revolucija je u toku, a karakterišu je disruptivne tehnologije i trendovi kao što su internet stvari (IoT), robotika, virtuelna realnost (VR) i veštačka inteligencija (AI)

PMF uspešno odgovara savremenim izazovima

Prof. Dr Milica Pavkov Hrvojević

a Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, prigodnom svečanošću, prvog dana oktobra, organizovan je prijem brucoša, a time je i zvanično počela nova školska 2020/2021. godina. Tom prilikom, brucošima je dobrodošlicu poželela, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekanica PMF-a, i poručila: - Ova 2020-a je jedna od onih godina koje će u istorijskim udžbenicima biti upisana crvenim slovom. Kada ova generacija bude diplomirala, imaćemo nadam se precizne uvide o pandemiji koja je promenila, i koja i dalje menja svet. Možda će upravo neki od ssdašnjih brucoša dati doprinos novim naučnim saznanjima, osvetliti ovaj prirodni, ali i sociološki fenomen. Za sada sa sigurnošću mogu da kažem samo da živimo u neobičnom vremenu, u onlajn formatu. Dekanica je dodala da će nastava na fakulteta biće organizovana u skladu sa mogućnostima i specifičnostima departmana - da su predavanja i vežbe osmišljene tako da se na što bezbedniji i efikasniji način odgovori izazovima pandemije, da se uvaže sve epidemiološke preporuke, a da ujedno studenti ne budu uskraćeni za kvalitetnu nastavu. O svemu tome detaljnije računa će voditi profesori sa svakokg od departmana. - Uveravam naše studente da ni u slučaju da se epidemiološka situacija pogorša, nemaju razloga za brigu - jer će se raditi prema takozvanom kombinovanom mo-

delu nastave (teorijski deo prezentovan većinom u virtuelnom svetu, putem različitih internet platformi i aplikacija, dok se praktična nastava i eksperimenti održavaju u fakultetskim laboratorijama u manjim grupama) u čemu smo već smo uspostavili visoke akademske standarde. Nastavljamo da se usavršavamo na tom polju. Prelazak na kombinovani model nastave najveći je izazov sa kojim se Fakultet suočio tokom protekle školske godine, možda i u mnogo dužem vremenskom periodu. Sa ponosom i zadovoljstvom mogu da kažem da smo kao kolektiv uspešno odgovorili na taj izazov i da smo u novu školsku godinu ušli spremni, sa novim veštinama i kompetencijama. Svesna toga, dajem vam reč da ćemo na PMF-u kao kolektiv uložiti dodatne napore i učiniti sve da studiranje bude što prijatnije, lakše i efikasnije. Dekanica je izrazila nadu adam da su osnovni motivi kojima se studenti ruko-

- Indeks je ulaznica u svet akademske izuzetnosti. Naši istraživači su na Univerzitetu u Novom Sadu najbolji po naučnoj produkciji i citiranosti, vešti su i posvećeni predavači. PMF je jedno moderno radno/ studijsko okruženje u kom su se školovali i oni koji su danas su istaknuti profesori i naučnici na prestižnim svetskim univerzitetima i institutima, ali i priznati stručnjaci u svetskim korporacijama, bankama, na klinikama… Zahvaljujući njima ime PMF, Novog Sada i Srbije, prepoznato je u Evropi i svetu. Isto tako, i sami na PMF-u prepoznajemo i cenimo izuzetnost i svesni smo da je čak i najboljima potrebna dodatna motivacija. Zato ih svake godine nagrađujemo. Ni ova teška godina neće biti izuzetak - početak godine prilika je da nagradimo studente sa visokim prosekom, kao i studente koji su za svoje studentske temate, rekla bih prve male naučne radove, proglašeni za najbolje na Univerzitetu.

vode pri izboru nauke koju će studirati interesovanje, ljubav i radoznalost prema hemiji, fizici, biologiji, matematici, geografiji, nepoznatim i poznatim zemljama i kulturama,veštinama u kulinarstvu, lovu i ribolovu…, jer će samo tako i postići zavidne rezultate na koje će biti ponosni i oni i njihova porodica.

Oni koji su tokom prehodne godine pokazali najbolje rezultate, neka budu motivacija mlađim kolegama za odličan početak. Od brucoša ne očekujemo ništa manje. Bez straha i bez oklevanja, jer će rukovodstvo i nastavni kadar na fakultetu dati sve od sebe da se studenti osećaju slobodno, uvaženo, poštovano i korisno. Srećno!

Jesen u Vojvodini V

ojvodina kao turistička destinacija je atraktivna u svima godišnjim dobima, pa tako i jesen nudi brojne mogućnosti za odmor - poručuju iz Turističke organizacije Vojvodine (https://vojvodina.travel). Kada je reč o turističkoj ponudi u jesenjim mesecima, naročito je interesantno kulturno nasleđe i vinski turizam. Duhovno blago je neprocenjivo, Vojvodina zapravo predstavlja riznicu kulturnog nasleđa, sa mnogobrojnim manastirima koji se nalaze na njenoj teritoriji. Manastiri kao svedoci istorije pričaju nam priču o minulim vremenima i burnim događajima koji su se odigravali na ovim prostorima. Jesen je takođe idealno godišnje doba da se krene vinskim putevima Vojvodine, kada su berbe grožđa u jeku, a ti slatki plodovi ravnice spremni za pripremu. O ukusima vojvođanskih vina se nadaleko govori, poznata su širom sveta. Vinari sa ovih prostora ljubomorno čuvaju tradiciju njihove pripreme, ali su uvek radi da sa putnicima namernicima podele čašu ovog bogovskog pića i ljubazno vas ugoste. Ako se uputite u Vojvodinu u ovim jesenjim mesecima jedan od predloga su Fruška gora i Sremski Karlovci. Frušku gora ili kako je još zovu „Srpski srednjovekovni Atos”, ima tu čast da je stecište velikog broja manastira. Manastiri koji se ovde nalaze su sagrađeni u kombinaciji vizantijskog i baroknog stila. Od nekadašnjih 35 manastira, evidentirana tokom XVI i XVII veka, u širem pojasu Fruške gore danas je ostalo još samo 16, (Beočin, Ve-

lika Remeta, Vrdnik-Ravanica, Grgeteg, Divša, Novi Jazak, Krušedol, Kuveždin, Mala Remeta, Novo Hopovo, Bešenovo, Petkovica, Privina Glava, Rakovac, Staro Hopovo i Šišatovac). Fruškogorski manastiri su zbog svoje istorijske, umetničke i ambijentalne vrednosti, nezaobilazni prilikom obilaska Fruške gore. Sremski Karlovci, gradić smešten na obroncima Fruške gore, privlači pažnju kako bogatstvom kulturno istorijskih spomenika, mnogobrojnim vinarijama tako i prirodima lepotama. Savršen je za obilazak u vidu šetnji, jer su gotovo sve najveće znamenitosti locirane u blizini glavnog gradskog trga i neće ostaviti ravnodušnim kako ljubitelje arhitekture tako i vrsne poznavaoce vina. Neke od glavnih atrakcija su česma „Četiri lava”, Saborna crkva, zgrada Magistrata, Rimokatolička crkva, Patrijaršijski dvor, Kapela mira, Karlovačka gimnazija… Vršac, grad ljubavi, vina i vetra, sledeća je destinacija koja vas neće ostaviti ravnodušnim. Vršac je grad bogate istorije i kulture, sa živopisnim prirodim lepotama,

grad u kome se prožimaju tradicija i savremeni tokovi življenja. Sam grad smešten je na ivici Panonske nizije u jugoistočnom Banatu, u podnožju Vršačkih planina i uz granicu sa Rumunijom. Vršac je jedan od najstarijih banatskih gradova, poznat po specifičnoj klimi i čistom vazduhu jer ovde vetrovi duvaju preko 200 dana godišnje i konstantno pročišćavaju gradski vazduh. Kulturno bogatstvo ovog banatskog grada je veliko, jer obiluje mnogobrojnim crkvama, kulturnim institucijama i zdanjima različitih stilova, gde svaki objekat ima svoju specifičnu priču. Neke od najznačajnih znamenitosti Vršca su Vršačka kula-simbol grada, manastir Mesić, katedrala posvećena Sv. Gerhardu, Vladičanski dvor, Stara apoteka, Sterijina kuća, kapela Sv. Krsta, šest muzeja. Kada se govori o Vršcu, ipak najpre se pomisli na vino i vinograde. Ovaj kraj je poznat po dugoj tradiciji uzgoja vinove loze i proizvodnji kvalitetnog vina. Ako se pak uputite na sever Vojvodine, destinacija koja će ispuniti sva vaša očekivanja je svakako Subotica. Subotica je nastala još u srednjem veku, u dodiru evropskih i balkanskih kultura, pa stoga obiluje bogatom arhitekturom, a poznata je kao evropski grad secesije. Gradska kuća, sinagoga, Rajhlova palata, samo su neke od atrakcija koje možete obići u Subotici. Ljubitelji vina znaju da dolaskom u Suboticu i njenu okolinu sigurno neće biti razočarani jer subotička vina, „vina sa peska”, jesu najpoznatija u regionu zbog svog harmoničnog ukusa, intenzivnog mirisa i mekoće. Desetak preduzetnih vinara nude svoja vina u vinarijama i vinskim podrumima na lokalnom Vinskom putu.

TONS privlači turiste

ako je godina počela rastom dolazaka turista u januaru i februaru, od marta, kada se zbog globalno proglašene pandemije COVID-19 i u Srbiji, kao i u velikom broju drugih zemalja sveta, uvodi vanredno stanje, pa sve do kraja maja, promet turista smanjen je na minimum. Od maja do seprembra, prema jedinim relevantnim podacima, uplatom boravišne takse u Novom Sadu je zabeležen rast noćenja u navedenom periodu. Tako je u maju uplata BT iznosila je nešto preko 400.000 dinara, dok je u septembru evidentirana uplatu od preko 2.500.000 dinara. Ovi podaci Turističke organizacije Grada Novog Sada (TONS) nisu uporedivi sa prothodnom godinom, ali daju nadu da se turizam lagano, ali sigurno, oporavlja u Novom Sadu, kao i u ostatku Srbije. Nakon završteka vanrednog stanja, TONS je pokrenuo on line promotivne kampanje na društvenim mrežama FB i Instagram, gde u prethodih par meseci beleži višemilionske ostvarene interakcije („share“, „like“ , komentar). Sastavni deo te kampanje čine i predlozi za sadržajan vikend u Novom Sadu, pa će

pomenuta kampanja trajaće i narednih meseci. U okviru pomenutih promotivnih aktivnosti, ostvarena je uspešna saradnja sa privatnim sektorom, pa je tako putem ove kampanje pružena mogućnost, pre svega hotelima, da gostima ponude za cenu 2 noći, treću noć gratis i da time povećaju popunjemost svojih smeštajnih kapaciteta. Na veliko zadovoljstvo predstavnika samih smeštajnih kapaciteta, ova kampanja je za mnoge imala odlične efekte i ta je promocija produžena do daljnjeg. Na osnovu brojnih pozitinih komentara koji dolaze putem društvenih mreža, kao i na osnovu nastavka kampanje u Srbiji i regionu, u TONS-u se nadaju da će se, ukoliko epidemiološka situacija ostane stabilna, tokom jeseni neki od pomenutih lajkova pretvoriti i u ostvarena noćenja i dolaske u Novi Sad. Tokom protekla dva vikenda, posle više meseci, u posetu su stigli novinari iz SAD-a i tročlana TV ekipu iz Turske, čiji su razlozi dolaska u NS bili promocija ove destinacije na navedenim tržistima. Prema evidenciji turista iz dva gradska info centra, najveći broj domaćih turista

su uglavnom dolazili iz Zapadne, Centralne Srbije, kao i iz Vojvodine. Kada je reč o zabeleženoj poseti stranaca tokom letnjih meseci zabeležen je najveći dolazaka turista iz regiona, gde se gosti iz Bjeljine i Banja Luke nalaze na prvom mestu. Odmah iza njih su gosti iz Budimpešte, Brčkog, Tuzle, ali su u poseti bili i gosti iz SAD-a, Francuske, Poljske, Ruske Federacije, Španije, Bugarske, Argentine. Najčešća mesta koja su turisti obilazili tokom letnjeg perioda su bili Fruška gora, Dunav, čarde, salaši, manastiri, vinarije, ali i centar grada sa Petrovaradinskom tvrđavom. Veliki broj domaćih turista je putem društvenim mreža pitao i za mnoge lokacije koje je TONS promovisao kampanji „52 vikenda“ gde su se nizali brojni, za turiste, veoma zanimljivi predlozi. U nadi da će i u narednom periodu nastaviti da nižu uspeh po broju ostavrenih dolazaka i noćenja i da će turisti iz Novog Sada odlaziti sa željom da se ovde ponovo vrate, u Turističkoj organizaciji grada radiće i dalje predano na promociji Novog Sada i okoline.

Vino iz Carskog vinograda za dobrodošlicu novog ambasadora Slovenije T

ek što je stupio na dužnost ambasadora Republike Slovenije u Beogradu, Nj.E. gospodin Damjan Bergant, već uveliko radi na realizaciji plana saradnje dve zemlje usredsređenog na intenziviranje političkog dijaloga, ekonomsku, kulturnu saradnju Srbije i Slovenije, u cilju povećanja investicija sa obe strane i trgovinske razmene. Doprinos uspešnom razvoju odnosa dveju zemalja ambasador Bergant smatra i pružanje podrške preduzetnicima, investitorima, pojedincima, koji posluju na relaciji Slovenija - Srbija i obratno, kao što je to slučaj sa gospodinom Miloradom Miloševićem, rođenom u Velikim Radincima, koji je veći deo života i pun radni vek proveo u Sloveniji. Posle 40 godina je odlučio da investira u vinorodne obronke Fruške gore, porađajući novu vrednost sa iskustvom i znanjem stečenim na zapadu. Rukovodeći se svojom devizom: Slovenački novac, slovenačka pamet, srpsko grožđe, gospodin Milošević je svoj kapital uložio u 40 ha Carskih vinograda, impozantnu Vinariju PROBUS VINEYARDS CCLXXX u Velikim Radincima i zasigurno buduću turističku atrakciju - Rimski podrum na Šuljamačkoj glavici, na kojoj je u III veku Grgurevčanin, imperator M.A.Probus zasadio prve vinograde u kontinentalnom delu Evrope, posle gotovo dva veka duge zabrane cara Domicijana o njegovoj sadnji van Mediterana. Svoju ljubav prema vinogradima i vinu, gospodin Milošević preneo je i na ćerku Maju, koja se uz oca, ali i edukacije širom sveta, temeljno priprema za nastavak onoga što je njen otac započeo. Nj.E. gospodin Damjan Bergant prepun lepih utisaka, obilazeći zasade i vinariju, bio je iznenađen postignućem gospodina Miloševića i njegovom vizijom razvoja. Smatra da bi trebalo podsticati što više ovakvih projekata i podržati dolazak slovenačkih preduzetnika „da još nešto ovako lepo urade“. - Nekako su se slovenačko iskustvo, slovenačke radne navike i slovenačka kultura ponašanja nametnule kao parametar u sve-

da će Miloševići proširiti svoj posed i da će pozitivno uticati na druge, da rade i zarade, jer je to dobro za ovaj prostor i Srbiju uopšte. Ambasador je ovaj region prepoznao kao interesantnu turističku destinaciju, bogat poljoprivredni potencijal, smatrajući da je svaka priča onoliko pozitivna koliko se može iskoristiti. Prvobitni plan gospodina Miloševića, od kojeg do danas nije odustao, je dovođenje sloNj.E. gospodin Damjan Bergant (levo) venačkih turista u Srem. Priča i Milorad Milošević o Carskom vinogradu ispričana tu biznisa i mislim da je to lako „preneti“ u Rimskom podrumu uz degustaciju vina i u Srbiju. Tim pre što imamo iste izvo- iz vinarije PROBUS, bila bi samo polazna re, što se poznajemo dugo i vrlo dobro. tačka turističke ponude koja bi podrazuOno što je u Sloveniji dobro može da se mevala obilazak NP „Fruška gora“ na koji iskoristi i u Srbiji. A isto tako i obratno. se vinogradi naslanjaju, kulturno-istoTo je neka osnova za saradnju i na tome rijska blaga carskog Sirmiuma, brojne bi trebalo da se zasniva budući odnos dve aktivnosti u prirodi, plovidbu Dunavom, zemlje, koju će Ambasada Slovenije podr- gastronomiju... Ambasador je sa zadovoljžavati. Želimo da imamo što više ovakvih stvom dodao da se slaže da prvi gosti budu primera dobre prakse, i da što više razme- Slovenci i poželeo da posle njih, poput donjujemo stručno znanje - istakao je gospo- mino efekta, dođu svi ostali. din Bergant. - Za mog kratkog boravka u Srbiji vidim da za nas iz Slovenije ima puno posla, a svoj mandat ću iskoristi da odem još jedan korak dalje u političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i svakoj drugoj saradnji - najavio je ambasador Damjan Bergant tom prilikom. - Samim tim što dolazim iz Slovenije, sa slovenačkim kapitalom, počastvovan sam interesovanjem i posetom ambasadora. Mislim da su iskustva i podrška koje ambasada može da nam pruži ovde u Srbiji, dragoceni i da nam daje osećaj da nismo sami. Kada znate da iza vas stoji vaša U poseti vinariji u Velikim Radincima država, to je jedan novi podstrek za Iako za sebe kaže da nije veliki vinski dalji rad i mislim da će ova saradnja biti stručnjak, ambasador je dobro upoznat sa nastavljena u više oblika, da ćemo se više slovenačkim vinogorjima i njihovom vin- puta sretati, savetovati i dogovarati. Jer, skom kartom, ali je primetio i vanredne cilj svih nas koji ulažemo svoj kapital je uslove za uzgoj vinove loze na Fruškoj da omogućimo njegovo stalno kruženje, a gori, uveren da bi trebalo podržati i druge ne tavorenje na jednom mestu. Sa gotovim preduzimljive pojedince iz Slovenije, da novcem koji stoji ne može se ništa učiniti iskoriste te potencijale. Iskazao je nadu - zaključio je gospodin Milorad Milošević.

Office pod vedrim nebom

adovoljstvo radnika je podcenjena kategorija kojom se bavi mali broj poslodavaca. Ipak, od zadovoljstva zaposlenih zavisi njihov odnos prema radu, produktivnost, pa čak i njihovo zdravlje. Uslovi rada, visina plate, atmosfera, međuljudski odnosi i komunikacija, usklađenost ličnih sa opštim interesima, samo su neki od faktora koji utiču na kreiranje pozitivnog stava prema poslu. Sve to imao je u vidu Milorad Milošević, biznismen i preduzimljiv čovek, od pre osam godina vinogradar i vinar, vlasnik Vinarije PROBUS VINEYARDS CCLXXX u Velikim Radincima, Carskih vinograda na Šuljamačkoj glavici. Kaže da je imao sreću da upozna tri Grgurevčanke, vredne žene, koje su se vrlo brzo prema vinogradu na Šuljamačkoj glavici, iznad sela Šuljma, počele odnositi kao prema sopstvenom. Jelena Zec, Danica Milošević, Vera Mišković svake godine sredinom februara izlaze na teren i počinju sa radom u vinogradu. Rezidba, zalamanje lastara, berba, sve je to deo njihovog posla i ne bi ga menjale ni za šta na svetu. Za Danicu Milošević je ovaj posao interesantan, uvek različit i izazovan. Vremenom, ušla je u mnoge njegove tajne. Svake godine bar pet-šest puta prošparta svakim redom, poznaje svaki kutak. U vinogradu nikada nije dosadno, a društvo je odlično. Teren je doduše zahtevan, ali na to se navikla i u dobroj je kondiciji. Vera Mišković je sa svega godinu i po dana staža u vinogradu, ali se dobro uklopila u ovaj tim. Voli što radi blizu kuće, što ih svaki dan neko doveze na posao i vrati kući sa posla, što je u vinogradu tiho i što vlada sloga. - Sve tri imamo porodice i svaki dan podelimo između sebe priče, radosti i strahove. Imam i sopstvenu zemlju, bavim se poljoprivredom, uglavnom pšenicom, i lepo mi je jer volim ono što radim - kaže gospođa Mišković, poručujući mladima da pokušaju da se pronađu u nečemu sličnom, jer njoj lično, ovo je ujedno i posao i zadovoljstvo.

Danica Milošević (prva s leva), Vera Mišković i Jelena Zec - Meni kao ženi puno znači stalan posao. Kada sam se našla u grupi radnika koji su višak u firmi u kojoj sam bila zaposlena, nisam ni sanjala da ću sreću naći radeći u vinogradu i želja mi je da što duže ostane ovako. Jelena Zec je imala privilegiju da od prvog dana prati rast vinograda na Šuljamačkoj glavici. Došla je iz Rijeke gde je radila kao kuvarica. Ovde se zadržala jer joj se ovaj posao odmah dopao. Da nije tako tražila bi dalje. - Lepo je što je svaki dan različit. Dosta se radi, ali mogla bih da zaplačem na pomisao da ću jednog dana ovo morati da napustim. Imamo radno vreme od osam sati, blizu nam je kuća, isplata redovna. Po potrebi i moj muž, Slobodan Konjević, pomaže u vinariji. Živim od toga što ovde

zaradim - objašnjava gospođa Zec. A kada se njihovih ruku delo pretoči u vino i nađe u boci, malo ko razmišlja koliko je njihovog truda uloženo u to. Jelena Zec voli da popije po neku čašu imajući pred sobom sliku ovog predivnog ambijenta na kojoj stasava grožđe. Danica Milošević ne pije, ali uživa u slasnom grožđu. U ovom poslu ove žene vide perspektivu jer ako se stvari slože kako je planirao gospodin Milošević, sa daljim proširenjem sadašnjih 16 ha vinograda na 30, te razvojem turizma, biće posla za ceo kraj. Ove tri gracije su tokom vremena shvatile koliko je gopodin Milošević veliki borac, ali i dobar čovek, sa kojim su izgradile poverenje i uzajmno poštovanje. I ne sumnjaju u njegov uspeh.

Novine iz Novog Bečeja

ala varoš ume da čuva svoje priče, da ih neguje rada da ih podeli sa drugima. Najveća zasluga pripada TOO Novi Bečej, koja svaki povod iskoristi da nas privuče i zadivi nečim novim. Ovoga puta povod je bila manifestacija „Zalazak u svitanju“ Muzeja „Žeravica“ u Novom Miloševu, upriličena kao Dan otvorenih vrata. Ali, ovo nije sve što se u Novom Miloševu može videti. Priče Saše Dujina, direktora TOO Novi Bečej, o čudesima ovog banatskog mesta u kojem se pravi najbolja štrudla na svetu, u kojem je glavna ulica dugačka šest kilometra, i u kojoj se nalazi Zavičajni muzej „Kotarka“, deo nekada bogatog poljoprivrednog imanja veleposedničke porodice Karačonji. Legendom je postala i priča o kući Omera Popova, dede Duška Popova, koji je inspirisao Iana Fleminga za priču o Džejsu Bondu, u privatnom vlasništvu; priča o dva dvorca od kojih je turbulentna vremena preživeo i do danas opstao samo jedan, zahvaljujući opštini koja ga je otkupila. Posle rata u ovo velelepono zdanje u stulu klasicizma, smeštena su deca bez roditeljskog staranja. Najinteresantniji deo priče je iz vremena kada je postao Dom za besprizornu žensku omladinu. Da bi ih „uprizorili“ tvorci ove ideje su svakoj devojci koja se udala, kao miraz, poklanjali nameštaj iz sobe u kojoj je boravila, te je tako razdeljena sva pokretna imovina dok dvorac nije ostao prazan i napušten. Neke od turističkih destinacija dostupne su 24/7, poput Glavaševe kuće u Vranjevu (Novi Bečej), ostataka manastira iz XIII veka - Arače despota Stefana Lazarevića, i Slanog kopova na putu Novi Bečej - Novo Miloševo. Međutim, TOO preporučuje uvek nove destinacije, kao što je Kapela porodice Pulai na katoličkom groblju u Novom Bečeju (sa kraja XIX veka), deo kalvarije od 14 kapelica (stacija) u kojima su tehnikom bareljefa prikazane Hristove muke, crkvu - manastir sa ukopanim tornjem u rečni nasip... U Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju direktor Vladimir Davidović potanko će ispričati priču, potkrepljenu originalnom kartom iz vremena kada je Tisa od današnjeg keja bila udaljena 300 metara. - Naša uloga je promocija dodatnih sadržaja, poput Kuće Tolstojevih, u ulici

Žarka Zrenjanina, u kojoj je tridesetih godina XX veka do 1945. živeo Vladimir Tolstoj, veterinarski inspektor, unuk Lava Tolstoja, a u kojoj se nalazi „bunar koji ispunjava ljubavne želje“. Ove godine bili smo domaćini raznih događaja koje smo iskoristili za promociju naših sela. Zadovoljni smo što to daje rezultate. Već u julu ove godine, Hostel u Vranjevu, mada radi smanjenim kapacitetom, i koristi 22 umesto 44 raspoloživa kreveta, ostvario je prebačaj u odnosu na prethodnu godinu. U gradu je za vreme korone kategorizovano novih 14 kreveta, a na Bisernom ostrvu 25. U centru grada otvoren je restoran „Fancy burger“ sa novom ponudom. U Novom Bečeju sve počinje i sve se završava na Tiskom keju, koji radnici JP „Komunalac“ ukrašavaju raskošnim cvetnim aranžmanima, svake godine drugačijim. Na istom se nalazi i čarda „11 plavih NS“ iz koje je najlepši pogled na zalazeće sunce sa odbljeskom u vodenom ogledalu Tise. I neobično je što je čarda prepuna, a ja, osim dvoje-troje ljudi nikoga ne poznajem, što je dobar znak i da ima puno onih koji vole da vikend provedu kod nas, nalazeći nešto lepo i interesantno - rekao je gospodin Du-

Saša Dujin na Arači jin, i pozvao sve one koji nisu obišli ovo mesto, da to učine, jer ono je lepo i mimo manifestacija poput Velikogospojinskih dana, Kad Tisa cveta, Piknika na Arači, Opasuljivanja i drugih, za koje se Novobečejci dodatno pripremaju.

Dvorac Karačonji u Novom Miloševu

Sto godina traktora Hart-Parr 30 „Zalazak u Svitanju“, godišnja manifestacija Muzeja Žeravica, Novo Miloševo, ovog septembra je bila posvećena obeležavanju stotog rođendana najstarijeg traktora u muzeju, Hart - Parr 30, proizvedenog 1920 u SAD. Prvi korak ka uspostavljanju ovog muzeja napravio je Milivoj, otac današnjeg vlasnika, Čedomira Žeravice, nabavkom Fordsona 10-20HP iz 1924, kakav je imao njegov otac. Godine 1991. on podiže prvi objekat od 130m2 (danas 1.650m2), a kolekciju dopunjava parnom mašinom Eplle &Buxbaum, stacionarnim motorima, ali pre svega traktorima Case 12-20 i najvrednijim u zbirci i najstarijem sačuvanom traktoru u Srbiji - Hart Parr model 30 iz 1920, još uvek u radnom stanju. Hart-Parr Company osnovali su 1897. Čarls Hart i Čarls Parr, koji su se upoznali na studijama na Univerzitetu Medison, Viskonsin, koji su završili sa počastima. Fabrika se bavila proizvodnjom motora toliko uspešno da su je 1900. zbog obima posla, preselili u Čarls City u Ajovi. Tokom 1901-1902. proizveli su prvi gasni vučni motor, i nazvali ga No.1. Nisu bili prvi koji su proizveli ovakav motor, ali njihov model i kvalitet izrade dali su im to mesto u istoriji. Reč „traktor“ se prvi put upotrebljava u novinskoj reklami za Hart-Parr juna 1907. iako ju je prvi put upotrebio pronalazač iz Čikaga, G.H. Edvards, još 1870., u svojoj prijavi za patent, pre nego što ju je W.H. Vilijams, menadžer prodaje Hart-Parr prisvojio kao svoju, ujedno zaslužan za uvođenje ove reči u engleski jezik. Hart Parr Co. je do 1907. bila visoko kotirana među proizvođačima traktora. Za vreme prvog svetskog rata kompanija je izgubila dosta novca na popravku mašina da bi proizvodila municiju. C. Parr je napustio kompaniju 1917. Godine 1929. usledilo je spajanje sa fabrikom Oliver, pod nazivom Oliver Farm Equipment Company, za proizvodnju farmerske opreme. Prvi traktor (No.1) proizveden je kraje 1901. i prodat godinu dana kasnije Dejvidu Dženingsu iz Ajove. Isporuka ovog traktora je bila veliki događaj. Na putu kući Džening je doživeo nesreću prelazeći drveni most, koji nije izdražo pod težinom traktora. Mašina na sreću nije oštećena, a iz potoka izvađena je uz pomoć konja.

Stogodišnjak miljenik Muzeja Žeravica HART - PARR 30 (15-30A) – Zemlja porekla: SAD – Naziv: Hart - Parr 30 – Proizvođač: Hart Parr – Model: 30 – Godina proizvodnje: 1920. – Tip: 30 (15-30A) HP – Fabrički identifikacioni broj: 16379 – Period gradnje: 1918 - 1922. – Produkcija: 9.175 – Tip motora: Hart-Parr 7.6L – Radni ciklus motora : 4-taktni, Oto

– Radna zapremina ccm: 7.609 – Broj cilindara: 2 – Odnos prečnika i hoda klipa u mm: 165.1 x 177.8 – Snaga motora KS: 30 – Broj obrtaja motora o/min: 750 – Vrsta goriva: Benzin, petroleum – Hlađenje: Tečnošću – Menjač: 2 brzine napred, 1 nazad – Maksimalna brzina km/h: 4.64 – Težina u kg: 2.472

www.muzejzeravica.org 17

Miloševačke štrudle gospođe Draginje Nedin

trudla, kolač detinjstva mnogih od nas. Nekada, porodični ručkovi ili važniji događaji nisu mogli da se zamisle bez domaćih štrudli sa makom i orasima. A ponegde je i danas tako. Za Draginju Nedin možemo da kažemo da je dostigla nivo vrhunske majstorice u pravljenju štrudli. Rođena u Molu, sa 15 godina udaje se za sedam godina starijeg momka, bojeći se da joj ga neka ne „ukrade“ i narednih 51 godinu provela u složnom braku sa njim. Došavši u novu kuću, ono što je naučila od svoje bake, usavršila je kod svekrve, nenadmašne u izradi svih kiselih testa. Pre 25 godine, zajedno sa koleginicama iz Novog Miloševa, osnovala je Udruženje žena „Kolo srpskih sestara“. Ove godine planirano je obeležavanje 20 godina manifetacije „Štrudlijada“, koja zaštićena i pod tim imenom može da se koristi samo u Novom Miloševu. Štrudlu svojataju mnogi, ali ona je, zahvaljujući manifestaciji, a pre svega ženama iz Novog Miloševa,

o god traži recept, gospođa Draginja Nedin ga rado daje. Bila bi srećna da što više mladih zavole da mese štrudlu, ali malo je takvih. Najveća uzdanica joj je njena unuka Jelena. Evo i recepta gospođa Draginje, za sve one koji žele da se okušaju u ovoj disciplini. Za dve štrudle potrebno je: U toplo mleko staviti kašičicu šećera i ½ svežeg kvasca, ostaviti 5 minuta da kvasac nadođe. U drugu činiju staviti dve kašičice soli, izdašnu kašiku šećera, i sjediniti sa mlekom i kvascem. Dodati kašiku svinjske masti i u dva puta 400 gr mekog brašna. Mesiti dok se ne dobije fino, ne jako meko testo. Ostaviti 15 min. da odstoji. Fil: maka prethodno skuvati u mleku sa šećerom (po ukusu). Narendati malo kore od limuna. Podeliti testo na dve ogbe, nafilofati i premazati jajetom. Pre pečenja pustiti 10 minuta da se odmori. Peći na podmazanom plehu 200°C 15 - 20 minuta.

pune dve decenije vojvođanska, banatska, novomiloševačka. UŽ „Kolo srpskih sestara“ osnovano je 1996., godinu dana kasnije, 19. juna je registrovano. Imalo je 46 članova, uglavnom žena i nekoliko muževa raspoloženih da pomognu. Osim iz Novog Miloševa, članovi su dolazili i iz Kikinde i Malog Iđoša. Sa početkom novog milenijuma došle su na ideju da naprave štrudle za takmičenje. Iz tog razloga ustanovljavaju prvu žensku manifestaciju u Vojvodini i 2004. ugošćuju 1.000 posetioca, u čemu im pomaže i lokalna samouprava. Četiri godine kasnije, na predlog PK Beograd, brendirale su svoju manifestaciju. Godine 2015. manifestaciju, koja se održava u parku, između restorana „Lovac“ i Omladinskog doma, posetilo je 5.000 ljudi. Ali, tada su već bile poznate. Osim štrudli, ove vredne žene specijalizovale su se i u pravljenju domaćih sirupa od višnje i cvekle, zove, šljive, dunje. Prave i pekmezi, slatka, a brend u nastajanju je pekmez od šargarepe. Planiraju da pokrenu mini proizvodnju, ali nemaju gde. Na teritoriji Novog Miloševa ima praznih objekata u vlasništvu države, ali za četvrt veka koliko je prošlo od osnivanja, niti MZ, niti opština, uprkos njihovom predanom radu, još uvek nisu prepoznale potrebu i obezbede adekvatan prostor. Time bi Udruženje rešilo problem silnih priprema za razne nastupa, od sajmova do lokalnih događaja, omogućilo održavanje radionica, te doček turista, čime bi turistička ponuda ovog lepog mesta, koje ima šta da pokaže, bila znatno obogaćena. Da li i koliko se sve to isplati? - Ne baš - kaže gospođa Draginja Nedin. Turistička organizacija opštine Novi Bečej, pomaže im promocijom, obezbeđivanjem bespaltnih štandova i pokrivanjem putnih troškova. Ako bi morale sve da plate, bile bi u debelom minusu, Uz

Draginja Nedin navedenu pomoć, imaju taman toliko da pokriju troškove materijala (brašna, maka, oraha...) za sledeći nastup. Lepo upakovane, ukusne, bogatog fila štrudle, pod brendom „Miloševačka štrudla“ najčešće se prave sa filom od maka. One su i najbolje, i uglavnom ih svako voli. Prave se i sa orasima, višnjama, slatko/slanim sirevima, rogačem, od lečnika i badema, sa suvim grožđem, cimetom, kakaom, malinama, jagodama, raznim džemovima u kombinaciji mak/višnja, jabuka/mak, čak i sa bundevom. Ukupno oko 15 vrsta. Za manifestacije Udruženje pravi štrudle od 25 kg brašna. Najveća koju su napravile bila je dugačka 25 metara, a široka 40 cm. Pečena je u starinskoj furuni privatne pekare, u međuvremenu zatvorene, u plehu dužine tri metra. Bila je savijena sedam puta, jer nije smela da bude prekinuta.

ROGALj, zajednička kuća seoskih manifestacija u Vojvodini

rva manifestacija ROGALj održana i novim organizatorima seoskih vojvođanje 2009. godine na Novosadskom skih manifestacija. Po njenim rečima, cilj sajmu. Sledeće tri godine mesto ROGLjA je bio i jeste jačanje sela, kroz susreta najboljih manifestacija Vojvodine sagledavanje što boljeg načina organizobio je novosadski SPENS, a onda su se vanja velikih i malih događaja, od zamisli manifestacije nizale jedna za drugom, i do realizacije, radi ostvarivanja benefita za dostigle broj od oko 1.000 godišnje, a da selo tokom cele godine. nisu imali svoju završnicu. Iz potrebe da se zaokruži godišnji ciklus svih vojvođanskih svetkovina, i bogatiji iskustvom, znanjem, uz inovativne i konstruktivne elemente koji idu u korak sa vremenom, gospodin Dragan Vukotić prihvatio se uloge obnovitelja i organizatora ROGLjA, koji zahvaljujući njemu i Agenciji BIN Marketing, 04. oktobra 2020. je doživela peto izdanje, uz učešće 30 predstavnika turističkih, gastronomskih i etno manifestacija iz cele Vojvodine. U okviru festivala dodeljene su priznanja najuspešnijima u tri kaOvogodišnji laureati ROGLJA tegorije. Zlatnu plaketu - seoski neimar, dodeljena je Miomiru Filipoviću Fići, novinaru, publicisti, hroničaru sela. Zlatna plaketa za promociju gastronomije Srema dodeljena je manifestaciji „Gastro Srem“ za uspešan spoj starog i novog, a Zlatna plaketa za uspešnu organizaciju pripala je „Beloblatskoj kobasicijadi“, koja je 2020. proporcionalno bila najposećenija. U okviru festivala održan je panel na temu: „Snaga sela danas i značaj seoskih manifestacija“ u kojem su učestvovali novinari Branislav Gulan i Miomir FilipoUčesnici panela o aktuelnom trenutku sela vić, te organizator Dragan Vukotić. U ulozi moderatora našao se Nikola BožoDragan Vukotić, sa 20 godina iskustva vić, takođe dugogodišnji novinar. Panelisti u organizaciji manifestacija, predložio su izneli svoje viđenje koliko manifestacije zaštitu seoskih manifestacija, jer ljudi je doprinose afirmaciji života u selu i kako sa sela su ti koji čuvaju sela i tradiciju, a učesnici ROGLjA 2020 vide sadašnjost i posredno i celo društvo. Podstrek da ova budućnost sela sa aspekta ekonomskog, manifestacija dobije svoj nastavak dosocijalnog i kulturnog napretka. bio je zahvaljujući inicijativi onih koji su Uvodna reč pripala je Jeleni Krstić, ROGALj upamtili u njegovom izvornom članu organizacionog tima prethodnog obliku, kao mestu okupljanja tradicionali obnovljenog ROGLjA, koja je istakla nih seoskih domaćinstava, festival na kozadovoljstvo što se posle sedam godina jem jednom godišnje mogu da se sretnu, desio ROGALJ, kao i saradnja sa starim jedni drugima požale, ali i pohvale. Mestu

da se oni najbolji nagrade, a oni drugi podstaknu da rade na unapređenju svojih ideja. I sve to da se poveže sa velikim gradskim centrom, kakav je Novi Sad, gde je ROGALj rođen i u koji će biti vraćen već sledeće godine. - Ovogodišnji peti ROGALj nije bio zamišljen da se održi na kultnom čenejskom Salašu 137, mada je ambijent, i ono što se može ovde doživeti idealno za ovakvu priliku, sa limitiranim brojem izlagača i posetilaca. Za sledeći je rezervisan prostor Novosadskog sajma gde se susreću ljudi iz sveta kulture, politike, privrede..., i daje mogućnost da se predstavimo u mnogo boljem svetlu. Želja je da se okupljamo i razmenimo direktne kontakte, i međusobne i sa publikom, da vidimo šta i kako jedni drugima da pomognemo i sve naše manifestacije učinimo posećenijim, bogatijim, šarolikijim. Za početak je dovoljno da dođemo jedni kod drugih. Moje iskustvo govori da svaka manifestacija koja traje duže od 10 godina ne treba organizatora, već se po inerciji dešava i sama. Najteži su počeci i problemi koji se dešavaju iz neznanja i neiskustva rekao je gospodin Vukotić, koji nije želeo da govori o problemima na dan kada je ROGALj ponovo rođen. Rezimirajući trenutno stanje u kojem se selo u Srbiji nalazi, gospodin Gulan je izneo predlog za njegov spas, između ostalog i putem manifestacija, vraćanja obrazovanih mladih ljudi, devojaka i obezbeđivanju infrastrukture. Gospodin Filipović se založio da se termin manifestacija zameni svetkovinom, što je naišlo na opšte odobravanje. Umesto zaključka gospodin Božović je poručio da bi voleo da se ne setimo sela samo u vreme korone, lokalnih svetkovina, već da na selu provedemo odmor, i da o selu razmišljamo kao o pristojnom mestu za život. Da bi se to postiglo potrebno je stvoriti uslove približne onima u gradu, i kada je u pitanju kultura, sport, obrazovanje, pre svega svakodnevne potrebe.

Pevanje iz vika: Boljeg

„P

evanje iz vika predstavlja jedan od najrazvijenijih i sa stanovišta pevača najzahtevnijih oblika tradicionalnog pevanja“ - rekao je u Uvodu Metodskog praktikuma „Pevanje iz vika“ (Nova Varoš 2020), prof. dr Dimitrije Golemović, uz dr Sanju Radinović autor ove knjige. Odgovorajući na pitanje zašto neko želi da ga nauči, kaže: „Zato što je moćno, neobično, zato što vraća korenima, vremenu kada je na livadama Zlatara i Zlatibora paslo stotitne ovaca, kada se prevaljivalo po deset i više kilometara da bi se stiglo na sedeljku, jer tamo se peva i igra; vremenu kada se išlo na vašare i prvi put hvatalo u kolo, a neretko sretale prve ljubavi.“ - Dr Dimitrije Golemović i sam solista, kompozitor koji je 90% stvaralačkog opusa posvetio vokalnim kompozicijama, smatrajući ljudski glas najlepšim instrumentom, sedam godina se intenzivno bavi promocijom ove arhaične vokalne forme Zapadne Srbije, koja se izvodi u dvoje bez prekida emisija zvukova, najčešće u desetercu i u dva stiha - rekla je Selena Rakočević iz FA „Vila“ SKUD „Železničar“, domaćina dvodnevnog programa „Pevanje iz vika kao nematerijalno kulturno nasleđe Srbije“, vrste srpskog tradicionalnog pevanja, koje je 2012. godine upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. U prostorijama FA „Vila“ i u KC Novog Sada, održane su radionice kojima je prisustvovalo 40 polaznika, a završno veče posvećeno je predstavljanju „Praktikuma“ i dogovoru oko narednih koraka zaštite ovog narodnog blaga. Nosioci MasterClass bila je Malina Stanojević iz Priboja, predsednica UŽ „Sačuvajmo selo“ u kojoj je jedna od tri sekcije - negovanje kulturne baštine. - Osnovni zadatak je osnaživanje položaja seoskih žena i stvaranja ambijenta za lakši život, da ne požele da odu u grad i da poprave svoj materijalni položaj; da zadržimo i njihovu decu, da gledaju kako im unučad rastu. To je garancija da će na selu ostati, a selo opstati. Pokušavamo da sačuvamo sve ono što je nekada krasilo selo i što je imalo dušu. Udruženje broji oko 70 članova iz 11 sela pribojske opštine. Od 2012. udruženje je sprovelo 12 projekata: podeljeno je 19 plasetnika, kosačica, opreme za preradu voća i povrća; sprovedena je obuka seoskih žena za rad na računaru, danas svaka članica ima svoj mail, a sastanci se održavaju online preko Zoom platforme. U toku je projekat elektronske prodaje proizvoda - objašnjava naša sago-

leka od pesme nema vornica, projektant elektroinstalacija u penziji. Slavenko Karadžić iz Pribojske Banje, preduzetnik, član sekcije za pevanje iz vika u udruženju „Sačuvajmo selo“. - Ovaj način pevanja je zastupljen u našim krajevima i od malih nogu sam bio okružen ljudima koji su to znali i negovali. Kada sam video da će ovaj način pevanja da se zaboravi počeo sam da svoje znanje prenosim na mlađe - rekao je gospodin Karadžić, zadovoljan interesovanjem mladih za radionice. Miloljub Šaković (66) iz Kokinog Broda je radni vek proveo kao komandir obezbeđenja u jednoj firmi. Harmonikaš, frulaš, okarinaš, gajdaš. - Iz vika pevam od svoje četvrte godine. Moj talenat otkrio je moj otac jednom kada smo bili u ribolovu i od tada nisam prekidao. Sa svojim partnerom Radovanom Jankovićem pevam sedam godina, jer je važno da se parovi poznaju i nadam se da ćemo se još dugo družiti - istakao je gospodin Šaković. Radovan Janković rođen u selu Jablanica, opština Čajetina, 45 godina živi u Novoj Varoši, kaže: - Moj zlatiborski kraj je izvor ove pesme tzv. zlatiborske kajde. Računam da ću još dugo moći pevati, jer iz vika to može samo zdrav čovek, doduše ne u ovolikoj snazi. Mora da imaš grlo, kondinciju, a potrebna je i vežba. Pevam od svoje 15-te. Prekidao sam i posle je glas škripao, a onda sam ga dugo štelovao. Jovana Lazić, student novinarstva i Vanja Vujičić, student veterinarske medicine, obe članice „Vile“, obdarene prekrasnim glasovima, bile su učesnice seminara Pevanja iz vika, u Novoj Varoši, 2018. Prvi je bio organizovan godinu dana ranije za muzičke stručnjake, a 2019., zbog nedostatka sredstava nije održan. Jovana Lazić kaže da je to za nju bilo potpuno novo iskustvo, oduševljenje tim načinom pevanja jer do tada ništa slično nije iskusila. - To nam je omogućio naš maestro, Milorad Lonić, koji nas je poslao na seminar i dao nam priliku da sarađujemo sa ljudima koji to od malena rade.

Vanja Vujičić pozdravlja ovakav vid edukacije, koji je pokazao da je početna faza učenja pevanja iz vika laka, ali da je nadograđivanje dugotrajan proces, koji podrazumeva godine vežbanja. Milorad Lonić, koreograf i umetnički direktor FA„Vila“, organizatora ovog susreta, podržanog od Grada Novog Sada i resornog ministarstva, objasnio je da se ovaj biser narodnog stvaralaštva uklapa u program Novog Sada - Evrop-

ske prestonice kulture i ulogu kulturno-umetničkih društava da prikažu najvrednije iz srpske tradicije, kao što je znanje i veština pevanja iz vika. Program je završen u Velikoj Remeti, a sledeća radionica pevanja iz vika zakazana za Beograd. Gospodin Lonić je podsetio na reči rumunskog etnomuzikologa da je „ovo pevanje kada je svet stvaran“, a da je naša dužnost da ga, zajedno sa selom, sačuvamo.

Godišnja skupština Mikološko

Sa skupštine MGSS u hotelu Grand na Kopaoniku

akmičenjem u kuvanju jela od gljiva na Vatrištu završeni su „Dani vrganja“, manifestacija koja jedanaest godina, prvog vikenda septembra, Kopaonik pretvara u kraljevstvo gljiva. Sadržaji poput odlazaka na teren uz pratnju iskusnih vodiča i branje gljiva, njihova determinacija, postavljanje izložbe, stručnih predavanja, do etno pijace sa proizvodima iz potkopaoničkog kraja, sve to čini sastavni deo i lepotu ovih susreta. Ovo je i mesto najsigurnije konzumacije gljiva jer se o tome brinu najveći stručnjaci u Srbiji, članovi Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. „Dani gljiva“ su značajnu ulogu imali u obogaćivanju menija tamošnjih restorana i hotela jelima sa/od gljiva, ali i na produženje turističke ponude najvećeg zimskog planinskog centra u Srbiji. Po okončanju manifestacije, od svog osnivanja 2015. godine, MGSS održava Godišnju skupštinu, uz prisustvo predstavnika gljivarskih društava, članica MGSS, članova Naučne, Izborne, Verifikacione i dr. komisija Saveza. Ove godine, nakon izbora Verifikacione i Izborne komisije, predsednik Saveza, Zoran Jelenković, član GD „Kopaonik“ Raška, podneo je izveštaj o radu u toku prethodne godine. Tom prilikom je rečeno da su uprkos ograničenjima izazvanim pandemijom, neke manifestacije predviđene planom održane, a neke odložene.

Brojne aktivnosti MGSS

ih je ukupno 82. Na manifestaciji „Dani vrganja“ na Kopaoniku, Jelena Milošević (GD „Lisičarka“ Sremska Mitrovica) i Bojan Zupan (Eko „Ibar“ Kraljevo i GD „Kopaonik“ Raška) poneli su zvanje determinator, pa Savez trenutno ima 9 članova sa ovim sertifikatom. Bitan segment rada Skupštine posvećen je nabavci potrebne literature, dostupnosti postojeće i njenom korišćenju. Planovi za dalji rad Saveza odnose se na novonastale uslove i ograničenja vezana za održavanje manifestacija do kraja godine. Maja Vasić (GD „Novi Sad“) je pohvalila model rada GD „Kopaonik“ koji je uspeo da okupi članove i sprovede aktivnosti u svojoj sredini. Povodom toga Zoran Jelenković (GD „Kopaonik“) je podsetio da je osim „Dana vrganja“ društvo iz Raške bilo domaćin gljivara i na „Danima borovnica“, krajem jula, kada je na Kopaoniku boravilo 10.000 gostiju. Oba puta broj učesnika je bio ograničen, a manifestacija je protekla bez pratećeg kulturno-umetničkog programa, kako se deca, redovni učesnici, ne bi izlagala riziku. Dr Miroslav Marković (Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu) je održao predavanje „Šumska dendrologija“, takođe na otvorenom.

Tokom prethodne godine Savez je učestvovao na preko 12 republičkih, opštinskih, međunarodnih projekata i onih finansiranih od strane NVO. Trenutno Savez okuplja 16 GD. Iz Saveza su istupili GD „Požarevac“ i Asocijacija gljivara Beograd. U međuvremenu nije bio prijema novih GD, ali je u najavi pristupanje tri nova. Važno priznanje za rad Saveza bio je izbor za učešće na izradi Monografije Tare, povodom 40 godina od proglašenja za nacionalni park (1981), u delu koji se odnosi na gljive, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode. Sa ovom institucijom, kao i sa Institutom za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, potpisan je Sporazum o saradnji Potvrđeno zadovoljstvo članova radom Saveza za monitorig gljiva PP „Golija“. Tokom minule godine obnov- Preporuke za rad u vanrednim ljeni su Sporazumi o saradnji sa Prirodno- okolnostima matematičkih fakultetom Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Sledi potpisivanje Zaključak je da je važno da se i u vanredistog sa Šumarskim fakultetima. nim okolnostima nastavi kontinuitet i tešSavez je bogatiji za pet članova koji ko stečena pozicija gljvarskih društava u su položili test za zvanje gljivar, i sada svojim sredinama ne izgubi. Preporučeno

gljivarskog saveza Srbije je da se GD fokusiraju na terenski rad i pripremu izložbi gljiva, a da se lokalnim turističkim organizacijama prepusti organizacija turističkog dela. Preporuka je povezivanje i što tešnja saradnja GD sa lokalnom samoupravom i turističkim organizacijama. Sunčica Jović (GD „Rujnica“) predložila je potpisivanje Sporazuma o saradnji GD sa TO i stavljanje gljivarskih manifestacija u kalendar stalnih manifestacija lokalnih TO. U okviru finansijskog izveštaja iznet je predlog za nabavku elektronske karte Kopaonika, Divčibara, Vlasine... Preko 200.000 dinara prikupljeno od članarina u skorije vreme biće raspoređeno za nabavku literature i onoga što će biti na korist svima. Peta tačka Dnevnog reda odnosila se na izbor počasnog člana. Ove godine jednoglasno je usvojen predlog da 4. počasni član MGSS bude Radenko Cvetić, direktor TO „Raška“ zbog svog nemerljivog doprinosa i podrške radu Saveza.

Zajednički snimak za uspomenu na Dane vrganja 2020

Zoran Jelenković na čelu saveza i naredne 4 godine Na Skupštini je izabrano novo rukovodstvo. Predsednik Zoran Jelenković će i naredne četiri godine predsedavati MGSS, a u tome će mu pomagati dosadanji potpredsednik Marko Blagojević (UGLjP „Vilino kolo“ Petrovac na Mlavi) i novi član predsedništva Sunčica Jović (GD „Rujnica“ Vlasotince). Za sekretara Saveza ponovo je izabrana Jelena Milošević (GD „Lisičarka“ Sremska Mitrovica). Tom prilikom predsednik je istakao da je osnovni zadatak MGSS da u naredne godinu-dve pripremi kandidate koji će sa novim kvalitetom i energijom voditi društvo i doneti mu napredak. Novi član Naučne komisije postala je dr Eleonora Bošković (Departman za biologiju i ekologiju, PMF Univerzitet Novi Sad). Dosadašnjem predsedniku Nadzornog odbora, Stevanu Balubanu (GD „Novi Sad“) produžen je mandat. U sastavu Odbora naćiće se i Danijela Sokolović (UGLjP „Vilino kolo“) i Mirjana Igrutinović (GD „Kneginja“ Niš).

Tradicionalno kuvanje jela od gljiva na Vatrištu Planom rada za narednu 2021. godinu predviđena je uobičajena aktivnost na edukaciji građanstva, posebno školske dece uz preporuku da se ona snime na USB i na taj način, a u dogovoru sa nastavnicima, prezentuje deci, kako bi se izbegao direktan kontakt. Predviđeno je organizovanje svih dosadašnjih izložbi gljiva, podrška formiranju novih društava, rad na novim projektima, sklapanje Sporazuma o saradnji, nastavak međunarodne saradnje MGSS i

edukacije kandidata za zvanje gljivar/determinator i njihovo promovisanje. Na kraju je prof. dr Maja Karaman (Departman za biologiju i ekologiju, PMF Univerzitet Novi Sad) iznela predlog da se za sertifikaciju naučnih radova, determinacije i dr. ubuduće više koriste laboratorije fakulteta u Novom Sadu i Nizijskog šumarstva, umesto stranih laboratorija, i time podigne na viši nivo naučni aspekt rada MGSS.

Razglednica

ukulja (696m) se nadvija nad grad i njegov je znak raspoznavanja. Sa nje se pruža neverovatan pogled na Aranđelovac i okolinu, pa ne čudi što sa tom slikom počinju i završavaju promotivni spotovi TO Srbije. Ovaj grad pod Bukuljom, je 1859. dobio ime, osam godina ranije u njemu je otvoreno kupatilo „Talpara“. Parno kupatilo otvoreno je 1865. kada knez Mihailo Obrenović počinje sa gradnjom velelepne letnje rezidencije, u stilu srpskog romantizma, „Starog zdanja“. Pravi procvat banja je doživela 1935. pronalaskom izvora termomineralne vode koji je uslovio izgradnju modernog banjskog kupatila, otvorenog bazena sa mineralnom vodom i hotela „Šumadija“, kao i rekaptažu izvora „Đulara“ i „Talpara“. Zahvaljujući simpozijumu skulptura „Beli Venčac“ (1966) oplemenjena je celina zaštićenog područja „Parka Bukovičke Banje“, ali i sam grad, njihovim postavljanjem ispred svih gradskih institucija. Zahvaljujući Smotri umetnosti „Mermer i zvuci“ (1968) u ovaj grad svake godine publika ima priliku da se upozna sa najvrednijim muzičkim, dramskim, baletskim, književnim, likovnim i filmskim ostvarenjima obogaćujući gradsku, ali i srpsku kulturnu scenu. U Aranđelovcu je 1953. godine otkrivena pećina Risovača, prva sa dokazom života pećinskog čoveka i dužini obitavanja ljudi na ovom prostoru. Tome treba dodati najnovije arheološko nalazište Dvorine, u mestu Banja, iz sredine XIV veka, u podnožju ranije otkrivene rimske nekropole na Venčacu i nekadašnjeg rimskog utvrđenja. Turisti ne bi trebalo da propuste posetu Narodnom muzeju sa stalnom postavkom iz prošlosti grada od kamenog doba do XX veka, te izložbe u ove godine obnovljenom holu bioskopske Dvorane „Park“, pretvorenog u modernu gradsku galeriju. Jedinstvena raskoš arhitekture stotinak vila i objekata interesantnih fasada koje se jedna po jedna obnavljaju, još jedna su od atrakcija grada. Svoj razvoj Aranđelovac duguje SBR „Bukovička banja“, mestu na kojem se najsavremenije terapijske metode koriste u lečenju oboljenja gastrointestinalnog i hepatobilijarnog sistema, bolesti respiratornog, te povrede i oboljenja lokomotornog sistema. Prvi hotel „Izvor“ otvoren 1978., a ovaj današnji, jedan je u lancu „A hotela“ sa pet zvezdica, renoviran je 2011. po najvišim standardima.

iz Aranđelovca Aranđelovac je i grad ljubavi. U njemu su svoja srca spojili vojvoda Živojin Mišić i Lujza, plešući na najpoznatijim balovima priređivanim u Kneževoj dvorani u „Starom zadanju“. Krijući se, oduška za svoju ljubav nalazi su, kao i brojni drugi lokalni parovi pre i posle njih, na tajnim sastancima u Šarenoj kapiji, na glavnom ulazu u park, danas Kapiji ljubavi. Aranđelovčani veruju da svako onaj ko sa voljenom osobom poželi da ostane večno, treba samo da prođe kroz ovu kapiju, i želja će mu biti uslišena. Ovaj kraj poznat je po dobrim domaćinima i ukusnoj i izdašnoj gastronomskoj ponudi. Osim sjajnih specijaliteta, Aranđelovac je poznat po izvrsnim vinima, domaćim rakijama i sve više bezalkoholnim pićima na bazi jabuke i cvekle gajenim u ovom kraju. Resorno Ministarstvo je donelo rešenje i 2019. potvrdilo ispunjenje uslova Aranđelovca za dobijanje II kategorije turističkog mesta. Za ulazak u društvo najboljih, Aranđelovcu je nedostajala potrebna infrastruktura, pre svega smeštajni kapaciteti. U međuvremenu, razvoj privatnog sektora i sve veći broj Arađelovčana spremnih da višak stambenog prostora opredele za izdavanje, donekle je nadomestio ovaj problem. Tek po obnavljanju „Starog zdanja“ koje se očekuje u naredne 2-3 godine, hotela „Šumadija“ i „Lovačkog doma“ na vrhu Bukulje, čije rekonstrukcija je u završnoj fazi, ovaj problem će za neko vreme biti rešen. Turistička organizacija opštine Aranđelovac aktivno radi i na postavljanju turističke signalizacije. Otvaranjem još dva Info centra, pored postojećeg u centru grada, u parku i na Bukulji, pored osmatračnice, te postavljanje interaktivnog panela u centru grada, sve turističke tačke će biti dostupne turistima na različitim lokacijama, a turistička ponuda reprezentovana na najbolji način. U tom smislu pozdravljena je odluka lokalne samouprave, koja je u Strategiji grada turizam svrstala među tri glavna razvojna pravca, i dati priliku da se u narednih pet godina probije među vodeće srpske banje. Tim pre što Aranđelovac nije samo banjsko mesto, već mesto velikih istorijskih događaja koje su pisali predstavnici dinastija Karađorđević i Obrenović, impozantnog broja znamenitosti i sadržaja iz turističke ponude na pet do petnaest minuta laganog hoda. U okolini grada, u Orašcu je počeo Prvi srpski ustanak. Desetak kilometara od grada je Garaško jezero okruženo netaknutom prirodom.

Park Bukovičke Banje - očuvana zelena oaza Aranđelovca

apraviti nešto je spor i težak proces koji traje godinama. Uništavanje je lak posao za koji vam nije potreban ni dan (V. Čerčil). Spomenik prirode „Park Bukovičke Banje“ datira iz 1856. godine i tek je nešto mlađi od naselja - Aranđelovca, osnovanog ukazom Knjaza Miloša 1837., na teritoriji sela Vrbica. Rađen je prema projektu arhitekte Koste Šreplovića, kao i Hotel „Staro zdanje”, rezidencijalni objekat dinastije Obrenović, koji sa Parkom čini jedinstvenu celinu. Nažalost, dvorski arhitekta Šreplović, nije doživeo da vidi svoje remek delo. Preminuo je u 47. godini padom sa skele „Starog zdanja“. Sahranjen je u porti Bukovičke crkve, u Aranđelovcu. Biser vrtne umetnosti s kraja XIX veka, park se odlikuje specifičnom konfiguracijom terena, mozaikom kotlina, blagih padina, platoa, koji su pružili osnovu za formiranje francuskog vrta. Dok je 2/3 parka geometrijski oblikovano, sa cvetnim parterima, (oko 1 ha je pod reprezentativnim cvetnjacima sa dve sadnje godišnje i količinom od 70.000 rasada), alejama, drvoredima, vodom, 1/3 je, u delu Park-šuma Zvezdara, u pejzažnom stilu. Glavna osa simetrije parka, karakteristika francuskog vrta, vodi od stepenica „Starog zdanja“ ka letnjoj sceni i u vreme formiranja, u celosti je bio saglediv sa tih stepenica, kao i parcijalno sa svakog uzvišenja unutar njega. Do danas su te vizure očuvane, s tim što je vegetacija delimično zaklonila vidljivost. Park je nastao u zoni izvorišta mineralnih i termomineralnih voda, što ga, uz očuvani koncept pejzažno-arhitektonskog oblikovanja, karakteristike vegetacije, bogatsvo flore i faune, čini veoma posebnim. Autentičnost, reprezentativnost, pejzažna atraktivnost, prostorno kompozicioni koncept, kulturno nasleđe, koje čini Hotel „Staro zdanje”, Paviljon „Knjaza Miloša” - prva punionica mineralne vode i jedan od

prvih objekata od armiranog betona u Srbiji iz 1910., samo su deo njegove izuzetnosti. Poseban aspekt „Parka Bukovičke Banje“ su skulpture u otvorenom prostoru nastajale kroz manifestaciju Simpozijum skulpture „Beli Venčac“ od 1966. Od tada do danas na parkovsku površinu je postavljeno 73 skulpture. U oblikovanju ove jedinstvene galerije na otvorenom ranije su učestvovali i sami umetnici, odabirom me-

sta za postavljanje svojih skulptura. Uprkos mišljenjima o lošem uticaju biljaka na beli mermer, manifestacija je nastavila da traje, jer je kompoziciono i konceptualno zamišljena da prikaže spoj prirode i umetničkog dela u prostoru i namenjena široj javnosti. U Evropi ne postoji ništa slično i za očekivati je da se ova celina jednog dana nađe pod zaštitom UNESCO-a. Park se nalazi u centralnom gradskom jezgru, ali je dovoljno očuvan da u njemu svoje stanište nađe 150 različitih drvenastih i žbunastih vrsta, sa preko 100 vrsta impozantnih dimenzija i starosti preko 100 godina, te brojem od 4.500 komada. Među njima se ističu: crni bor (Pinus nigra), smrča (Picea abies), javorolisni platan (Platanus x acerifolia), divlji kesten (Aesculus hippocastanum), poljski jasen (Fraxinus angustifolia), lipa (Tilia tomentosa), cer (Quercus cerris), šimšir (Buxus sempervirens), evropska tisa (Taxus baccata), kao deo bogatog asortimana zaštićenih vrsta po Pravilniku o proglašenju i

zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva u Srbiji, (od 36 u parku je 16 vrsta), ali i po međunarodnim zaštitama vrsta. Analizom flore ustanovljeno je da su najviše zastupljene lišćarske vrste, 73%, u odnosu na zimzelene i četinarske, 27%. Od tih vrsta egzota ima 47%, autohtonih 36%, a alohtonih 17 %. Smatra se da je raznovrsnost podloge zaslužna za rast ovako velikog broja egzota, biljaka koje su donete iz velikih daljine. Najveći broj autohtonih vrsta nalazi se u Park-šumi Zvezdara, gde je dominantna zastupljenost hrasta iz sveze (Quercetum farnetto-cerris) kao i alohtonih vrsta iz neposrednog okruženja. Na području parka, zabeleženo je 27 vrsta ptica, što čini 8% od ukupnog broja ptica Srbije, (oko 340 vrsta), od kojih je 25 autohtonih, što govori o očuvanosti sredine i biocenotičkih veza. Od 27 vrsta, 50% je registrovano kao posebno značajnih na nacionalnom i međunarodnom nivou. Neke od tih vrsta su, golub grivaš (Columba palumbus), gugutka (Streptopelia decaocto), mala ušara (Asio otus), šumska sova (Strix aluco), zelena žuna (Picus viridis), sojka (Garrulus glandarius), dugokljuni puzić (Certhia brachydactyla)…Predlog da ovo područje bude mesto posmatranja kretanja i snimanja ptica, kao posebnog vida ekoturizma je jedna od mogućnosti praćenja ove izvanredne raznovrsnosti na malom prostoru. SP „Park Bukovičke Banje” je zaštićeno područje druge kategorije, od velikog značaja za RS, III stepena zaštite na površini od 19 ha, (ukupna površina je oko 21 ha), očuvan je kao velika pozorišna scena, sa kulisama koje se otkrivaju laganom šetnjom, pokazujući delove vanrednog dizajna, dobrim delom očuvanog usled izostanka izgradnje na zelenim površinama. Tekst: Jasna Novaković, dipl. ing. pejzažne arhitekture JKP „Zelenilo“, Aranđelovac

Poseban dodatak:

Uspešne zadruge ZZ „Agrolika“, Bački Gračac ZZ „Mrkšićevi Salaši“, Srpski Itebej ZZ „Agrodunav“, Karavukovo ZZ „Zadrugar“, Bač ZZ „Agro-Klek“, Klek OZZ „Bečej“, Bečej ZZ „Voćar“, Novi Slankamen ZZ „Paprika“, Martonoš ZZ „Graničar“, Šid ZZ „Beška“, Beška ZZ „Bačka“, Bačka Topola OZZ „Srem“, Inđija ZZ „Agrosoj“, Neuzina ZZ „Veljko Lukić Kurjak“, Lukićevo ZZ „Zlatno zrno“, Gložan ZZ „Plast“, Srpska Crnja ZZ „Sloga“, Krajišnik ZZ „Nagyret“, Doroslovo

Analiza kukuruza u ZZ u Lukićevu

Intervju sekretara ZSV mr Jelene Nestorov Bizonj i predsednika Radislava Jovanova *Šta nam možete reći o zadrugama koje ovde predstavljamo? - Zajedničko za sve zadruge koje ovde predstavljamo je da čine deo grupe uspešnih zadruga u Vojvodini, odnosno da svaka od njih predstavlja primer uspešne poslovne prakse. Jedna od tendencija koja se uočava kod ovih zadruga je da mnoge od njih koje imaju dugu tradiciju postojanja, i koje su se decenijama bavile isključivo ratarskom proizvodnjom i ugovaranjem proizvodnje u ratarstvu, u poslednjim godinama sve više prelaze na intenzivne vrste proizvodnje na delu svog poseda, a naročito u oblastima voćarstva i povrtarstva (kao na primer: ZZ „Paprika“, ZZ „Veljko Lukić - Kurjak“, ZZ „Beška“, ZZ „Zadrugar“, ZZ „Graničar“...). Sa druge strane, mnoge zadruge koje su osnovane u poslednje dve decenije, kao osnovnu delatnost imaju voćarstvo, povrtarstvo ili stočarstvo, što ukazuje na potrebu i isplativost zadružnog organizovanja u tim oblastima. Sve predstavljene zadruge su poslednjih godina mnogo investirale u svoju nepokretnu imovinu, a naročito u skladišne kapacitete, obnovu mehanizacije, nove zasade, i drugo, što pruža mogućnost za uspešnije poslovanje zadruge, zadrugara i kooperanata na tržištu. Zadruge koje ovde predstavljamo karakteriše i to što su u poslednjoj deceniji zapošljavale mlade ljude, stručnjake iz različitih oblasti. Zapošljavanje mladih, stručnih ljudi u selima, je jedan od potencijala zadrugarstva, koji doprinosi ne samo zadruzi i zadrugarima, već i ostanku mladih ljudi na selu - tvrdi Jelena Nestorov Bizonj: *Da li je iz zadruga koje ovde predstavljamo bilo učesnika u Prvoj letnjoj školi zadrugarstva koju je organizovao Zadružni savez Vojvodine? - Iz zadruga koje su ovde predstavljene bilo je mnogo polaznika u Prvoj letnjoj školi zadrugarstva koju smo organizovali u junu ove godine. Prva letnja škola zadrugarstva gde su oni učestvovali, bila je prilika za više od pedeset mladih stručnjaka u zadrugarstvu da za kratko vreme steknu

nova znanja i da se upoznaju sa primerima dobre zadružne prakse, što sve mogu primeniti u poslovanju zadruga u kojima rade. U mlade ljude treba ulagati, jer će od njih zavisiti buduća perspektiva i razvoj zadrugarstva - uveren je Radislav Jovanov. *Kakav je odnos države prema zadrugama u periodu iza nas? - Odnos države prema zadrugama je značajno poboljšan u prethodnim godinama, u suštini, od donošenja Zakona o zadrugama iz 2015. godine, koji odgovara našem zadrugarstvu. Investicije u zadrugarstvu su u poslednjim godinama podržane i sredstvima iz budžeta Republike Srbije i A.P. Vojvodine, koja nisu bila dostupna do pre nekoliko godina. Naime, zadruge danas imaju ravnopravne uslove za konkurisanje za podsticajna sredstva iz agrarnog budžeta kao i druga pravna i fizička lica, a u poslednjim godinama su postojale i posebne konkursne linije samo za zadruge. Poseban doprinos razvoju zadrugarstva, kao i poboljšanju imidža zadružnog pokreta postoji kroz sprovođenje programa „500 zadruga u 500 sela“, čiji je nosilac Kabinet ministra bez portfelјa zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća. Savez je bio uključen u sve navedeno, počevši od doprinosa što boljim odredbama aktuelnog Zakona o zadrugama, preko izuzetno kvalitetne saradnje sa ministrom Milanom Krkobabićem u sprovođenju

programa i konkursa ovog ministarstva. Posebno bih istakao i izuzetno kvalitetnu saradnju sa Pokrajinom, a prvenstveno sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, dr Vukom Radojevićem, sa kojim smo realizovali niz uspešnih projekata, među kojima je i uvođenje obrazovanja o zadrugarstvu u srednje škole - naglasio je Jovanov. *Šta bi istakli kao najznačajnije od podsticajnih sredstava za zadruge iz budžeta u poslednjim godinama? - Istakla bih da su u poslednje tri godine postojala posebna bespovratna namenska sredstva isključivo za zadruge iz budžeta Republike Srbije, koja su se realizovala preko konkursa Kabineta ministra bez portfelјa zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, a bila su namenjena za investicione svrhe. Preko navedenih konkursa, u prethodne tri godine 44 zadruge iz Vojvodine su ostvarile pravo na podsticajna sredstva u ukupnom iznosu većem od 600 miliona dinara, što je uz njihova sopstvena sredstva bila velika podrška povećanju investicija u zadrugarstvu. U 2019. godini prvi put je i na pokrajinskom nivou objavljena konkursna linija samo za zadruge za investiciona ulaganja u preciznu poljoprivredu i preradu, te je i ovim putem značajno pomognuto novim investicijama u zadrugarstvu - obavestila je Jelena Nestorov Bizonj.

ZZ Agrolika, Bački Gračac: Ulaganja samo onog što se zaradi

Stevan Stanojković

Z „Agrolika“, Bački Gračac, osnovana je u maju 2004. na temeljima zadruge iz 1946. Pre 16 godina iskorišćen je trenutak i kao pravni sledbenik ZZ vraća svoju prvobitnu funkciju uspevši da sačuva postojeći kapital. Zvonko Banjeglav, dipl. agronom, direktor je ZZ „Agrolika“ od osnivanja zadruge. Ratarstvo je osnovno opredeljenje ZZ „Agrolika“ i posle burnih previranja, od 2004. beleži uspon i povećanje broja članova, kako i povećano ulaganje u razvoj zadruge, tako i u razvoj lokalne zajednice. - Obnova zadruge počela je sa zanavljanjem mehanizacije, od teške koju nismo imali, preko nabavke silo kombajna, kombajna, i ostale neophodne mehanizacije za obrađivanje, trenutno nešto manje od 2.000 ha. U tom periodu smo puno investirali da bi postali samostalni. Ušli smo i u fazu izgradnje silosa sa sušarom i skladišnog prostora, jer smo smatrali da ne možemo da budemo zavisni od tuđe dobre volje ili kalkulacija, kada je reč o sušenju kukuruza ili prijemu robe i nesigurnosti da li ćete i kada robu predate, dobiti na kraju svoju robu nazad i sl. Izgradili smo silos zapremine 8.000 tona sa sušarom da bi posle par godina izgradili jedno podno skladište kapaciteta 5.000 tona. Na taj način uskladili smo svoje potrebe sa potrebama lokalnog stanovništva, omogućili prijem i lagerovanje naše robe i robe naših kooperanata - priča gospodin Banjeglav. U daljem periodu, zadruga je nastavila

sa kupovinom razne mehanizacije koja joj je omogućavala kvalitetniju obradu zemlje. Ideja stara 20 godina vezana za izgradnju sistema za novodnjavanje, realizovana je 2017. i odnosi se na zalivne sisteme, najveću investiciju vrednu 2,5 miliona evra, kojom je pokriveno nepunih hiljadu hektara poljoprivredne površine. Njen cilj je da se tokom cele godine dobijaju stabilni i visoki prinosi poljoprivrednih kultura. Ceo sistem za navodnjavanje je realizovan iz sopstvenih sredstava. Snabdeva se vodom iz Velikog bačkog kanala, ima 12 centar pivot uređaja i pravljen je sa mogućnošću proširenja. Urađena je crpna stanica, a osnovni energent je struja, što daje isplativost ovog sistema. Ove godine razvučeni su cevovodi većeg promera i povećane površine pod vodom za 184 ha, što ovu zadrugu stavlja među retke sa toliko površine pod navodnjavanjem, i sa puno pozitivnih elemenata da mogu da rade rentabilno. Za kratko vreme primene, rezultati između kontrolisane proizvodnje, pod navodnjavanjem i one bez nje, su neuporedivi.

Gračačka zadruga je spremna na promenu strukture setve isključivo pod uslovom da ima ozbiljne ekonomske efekte, za stvaranje većeg profita. Ima stotinak kooperanata i oko 500 ha njihovog zemljišta. Trudeći se da ostvari maksimalnu uslugu ZZ svojim kooperantima obezbeđuje najpovoljnije uslove kada je reč o semenima, sušenju, čuvanju, skladištenju poljoprivrednih proizvoda, uz garancije da će svoj

proizvod prodati po najvišoj ceni na berzi. Mišljenje prvog čoveka „Agrolike“ je da bi sve moglo i mnogo bolje. Kočnica su mogućnosti za dobijanje subvencija, kakve su omogućene gazdinstvima. - Razlozi su nam poznati i manje više prihvatljivi. Da bi se dalje razvijali morali bi imati otvorene mogućnosti. Stvaraju se uslovi, ide se ka boljem, ali nećemo se moći pomeriti bez subvencija po jedinici površine, bez subvencija za mehanizaciju i đubriva. ZZ „AGROLIKA“ konstantno ulaže u mlade. Ove godine primljeno je osam mladih iz sela od 20 - 30 godina, fizički snažnih, tehnološki potkovanih, za nosioce radova na novoj mehanizaciji. Iz ove zadruge dvoje mladih je pohađalo Prvu letnju školu zadrugarstva. Direktor se nada da će ova inicijativa koju je zdušno podržao, zaživeti, i da će mladi svet koji se polako priprema da nasledi sadašnju generaciju imati šansu dosta toga da nauči. Društveno odgovorna, gračačka zadruga čini sve što je potrebno za kvalitetniji život na selu, pomažući lokalnoj školi, seoskim udruženjima i sportskom klubu, ribolovcima..., redovno funkcionisanje. Pre pet godina zadruga je u centru sela poklonila plac i podigla crkvu Svetog proroka Ilije. Ove godine dovršili su ogradu. U selu od 2.5 hiljade stanovnika sve više je onih koji idu u crkvu. ZZ „AGROLIKA“ ima maksimalnu podršku ZSV, korektno i profesionalno sarađuje sa pokrajinskom vladom, i sve što je bilo realno završeno je pozitivnim ishodom.

Vojislav Mrkšić

ZZ Mrkšićevi salaši: Radimo najbolje što umemo i s ljubavlju

Z „Mrkšićevi salaši“ je porodična zadruga sa dugom agrarnom tradicijom. Današnji vlasnik, gospodin Vojislav Mrkšić, smatra se nastavljačem statusa i imena koje su njegovi preci domaćinski i časno gradili duže od sto godina. - S ponosom naglašavam da sam izdanak paorske porodice. Moj pradeda, deda, otac, svi su bili u ratarstvu, nešto manje u stočarstvu. Pradeda je podigao farmu, dislocirao proizvodnju na salaš (otuda i ime zadruge), 1928. podigao kuću. Deda je rođen 1900. i trudio se da nasleđeno unapredi. Jedan je od osnovača zadruge 1938. koja je do Drugog svetskog rata izuzetno dobro poslovala, zatim i bankrotirala. Ali ne i moj deda. Naša porodica, u kojoj se rađalo po četvoro dece u generaciji, nastavila je sa radom. Otac, rođen 1924. kupio je salaš na drugoj lokaciji, jer su stariji podelili dedin. Ja sam prohodao na salašu, odrastao, i sve do srednje škole akumilirao znanje, izgrađivao svest, kulturu i poštovanje za ono što je stečeno. Kod nas se ništa nije prodavalo, već se samo kupovalo, makar jedno jutro godišnje. Nisam izneverio svoje pretke i isto to pričam svojoj deci, koja su ostala na zemlji sa mnom. Danas je nas šestoro, uz mene i moju suprugu, dva sina i dve snaje, svi uključni u ovaj posao. Nas devetoro živi u jednoj kući jer sam davno naučio da je porodica osnovna ćelija društva - priča gospodin Mrkšić, priznajući da mu je upravo porodica najveći uspeh u životu, što je nastavio ovaj posao i ostao na selu. Njegov entuzijazam, kao i sveže ideje da, pre svega, mladim ljudima obezbedi približno iste uslove kao u gradu, osim sigurnog posla, mesto za izlazak, druženje, salon lepote, mini spa centar, ove godine rezultirali su otvaranjem tri prva razreda u Srpskom Itebeju dva na srpskom, i Novom Itebeju jedno odeljenje na mađarskom jeziku. - Drzak bi bio da te zasluge pripišem samom sebi. U ovom projektu učestvovali su moji saradnici, 1/3 meštana koji radi u ZZ, ili na neki način zavisi od nje, koji su

ostali na selu. Borimo se protiv diskriminacije malih sredina od strane države koja ne ulaže dovoljno u selo - kaže naš sagovornik. Osnovna delatnost zadruge je ratarska proizvodnja sa skladištenjem žitarica. Na površini od 5.5 do 6.000 ha, što sopstvene, što zemlje 23 zadrugara i 160 kooperanata, gaje se suncokret, pšenica i kukuruz, kulture koje najbolje „podnose“ banatski tip zemljišta i mikroklimat kojeg odlikuje suvlji vazduh sa dosta vetra i rasporedom padavina koji nije idealan. Od 1997. u sastavu „Mrkšićevih sala-

sada ih je šesnaest u Zrenjaninu, Kikindi, Elemiru, Kovačici, Žitištu, Crepaji, Ečki, Mužji, Titelu. Plan je otvaranje četiri nova objekta godišnje. Pre šest godina otvoren je MS restoran sa pratećim sadržajima - višenamenskim salama (od 500 +100 +100 mesta) i smeštajem (27 soba). Ovaj domaćin je i predsednik crkvene opštine, pomogao je i obnovu srpske pravoslavne crkve Sv. Save i Simeona, pored para, ugradio svoj rad, trud, ljubav. Po rečima gospodina Mrkšića, zadruge su dugo bile nevidljive. Kao član UO ZSV daje svoj doprinos rešavanju problema, ali

ša“ je benzinska pumpa. Godine 2003. počeo je sa radom pogon klanice. Klanica za klanje krupne stoke, prerada mesa u polutrajne proizvode postala je mala, pa je u završnoj fazi izgradnje novi objekat površine 8.000 m2 u kojem će biti smešteno sve sem klanice. Planira se i otvaranje odeljenja tradicionalnih proizvoda tipa domaće slanine, šunke... Godine 2004. počeo je sa radom pogon pekare. Danas iz ovog pogona izlaze specijalne vrste hleba od belog i integralnog brašna, osnovne vrste hleba i peciva, smrznuta peciva i polupečeni proizvodi, pečena peciva, slatkiši i slaniši. Pre jedanaest godina počeo je sa radom prvi maloprodajni objekat za distribuciju proizvoda sa oznakom ovog brenda,

smatra da je država ta od koje se očekuje da reši problem imovine, kao i elementarne probleme ljudi na selu: izgradnju puteva do naselja, obezbeđivanje stabilne električne mreže, podsticaj lokalnoj privredi i dr. Srpski Itebej je mesto na obali Begeja, na šest kilometara od rumunske granice. Izgradnja graničnog prelaza, biciklističke staze, drumskog saobraćaja te plovnog puta do Temišvara za manja plovila, oživelo bi ovo mesto. Želja Vojislava Mrkšića je da se sve to realizuje. Ne slaže se sa komentarima da im ne valja geografija. Mišljenja je da je geografija odlična, ali da ne valja infrastruktura, povezivanje trasom Carskog druma koji je ovde prolazio, obezbedio bi se protok ljudi, a samim tim i roba.

ZZ Agrodunav Karavukovo: Jaka zadruga - snažnije selo Stevan Stanojković

emljoradnička zadruga „AGRODUNAV“, Karavukovo, u kontinuitetu postoji od 1948. godine. Prebrodivši iskušenja od sredine sedamdesetih godina pošlog veka, i Zakona o Udruženom radu kojim se zadruge ukidaju, do Zakona iz devedesetih kada se zadrugama nominalno vraća nekadašnji status, ponovo je registrovana 1998. i utemeljena na zadružnim vrednostima, poslujući na način kojim doprinosi održivom razvoju lokalne zajednice i okruženja. Gospodin Stevan Stanojković je u ovoj zadruzi od 1987. godine, a na njenom čelu pune dve decenije. ZZ trenutno upošljava 92 radnika. Ima 100 zadrugara i isto toliko kooperanata. ZZ „AGRODUNAV“ primer je dobre prakse zadrugarstva, i kako se pomoću faznog razvijanja različitih vidova poljoprivredne proizvodnje dolazi do ekonomskog prosperiteta i bitnog elementa privrednog razvoja srednje Bačke. Uz ratarstvo, kao primarnu delatnost, razvijana je oblast stočarstva (farma krava) i voćarstva, kao i doradni centar. Što se ratarstva tiče, na 1.812 ha zemlje u vlasništvu i još nekoliko stotina, koje uzima u zakup od drugih pravnih lica, zbog potrebe semenske proizvodnje (80%) i plodoreda, najviše je zastupljen kukuruz, zatim soja, pšenice, ječam. U sastavu Zadruge je farma muznih krava, trenutno oko 450 grla i voćnjak od 20 ha pod trešnjom. O toga, 10 ha je u punom rodu, a sa 10 ha novih zasada dogodine se očekuje pun rod. Prioritet je podizanje hladnjače, čime bi proces proizvodnje bio zaokružen. Zadruga poseduje i doradni centar u ko-

jem dorađuje sve proizvode proizvedene na njihovim njivama. Otežavajuća okolnost je što se Zadružna zemlja nalazi na ritskom području, III, IV ili V kategorije, tako da praktično one najkvalitetnije zemlje Zadruga i nema, što su im za postizanje kvaliteta finalnog proizvoda potrebna mnogo veća ulaganja. ZZ „AGRODUNAV“ Karavukovo radi ugovorene poslove za poznate naručioce posla, jer u sopstvenoj sušari, pruža usluge dorade, sušenja, pakovanja. - Suština uspešnog rada jedne zadruge, kao i njenog opstanka, je konstantno prilagođavanje datoj situaciji, i gledamo da to što radimo radimo najbolje moguće. Na prvom mestu, u okviru kratkoročnog plana je izgradnja hladnjače, gde bi mogli da naše trešnje posle berbe kvalitetno spemimo i plasiramo na tržište - objašnjava gospodin Stanojković. Direktor tvrdi i da je danas nemoguće baviti se poljoprivredom bez praćenja savremenih trendova. Zato ZZ veliku pažnju posvećuje stručnom usavršavanju svojih članova i permanentno prati novine u poljoprivredi. Između ostalog, dvoje mladih zadrugara iz ZZ „AGRODUNAV“ bili su učesnici Prve letnje škole zadrugarstva u organizaciji ZSV, iz koje su poneli puno pozitivnih utisaka. Unazad par godina insistira se na prijemu mlađeg kadra, uz

pružaje mogućnosti za dalje usavršavanje. U Zadruzi ima osam visokoobrazovanih stručnjaka, radi se na tome da ih bude što više jer, oni su ti na kojima je budućnost i koji se postepeno pripremaju za nosioce proizvodnje. Gospodin Stanojković ističe odličnu saradnju kako sa ZSV, tako i Pokrajinskim sekretarijatom, te Ministarstvom za regionalni razvoj, ali smatra da ima još dosta prostora za njeno unapređivanje. Nije propustio priliku da oda priznanje ZSV na rešavanju krucijalnog problema sa kojim su se decenijama zadruge suočavale i njihovog konačnog priznavanja kao vrlo bitnog subjekta, naročito u seoskim sredinama, izražavajući nadu da će se sa aktivnostima u tom pravcu nastaviti. Po njegovom mišljenju iskusnog zadrugara potrebno je još više istaći njihov značaj, favorizovanjem zadruga u smislu subvencija i konkursa, gde još uvek postoje ograničenja za zadruge kao pravna lica. - Osim privredne, zadruge imaju snažnu socijalnu ulogu u svojoj sredinu. I naša zadruga je aktivan činilac sela i u skladu sa svojim mogućnostima pomažemo sva dešavanja. Samim tim, kada bi se zadruge još više ojačale, bio bi veći benefit i za sredinu u kojima su zadruge situirane, tako i za stanovništvo koje u njima živi - zaključio je Stevan Stanojković.

Miloš Vuković

ZZ Zadrugar, Bač: Nije dovoljno imati

iloš Vuković, pravnik, predsednik UO ZSV, od 2007. godine direktor je ZZ „Zadrugar“ Bač. U zadrugu, osnovanu juna 1990-te. došao je tri godine kasnije i mada sebe nikada nije video u poljoprivredi, upravo je njoj posevetio ceo radni vek. Da li je to zato što je „poljoprivrednik sa pedigreom“, čiji je otac, Đorđe Vuković takođe stajao na čelu zadruge u Plavnoj, ili sticaj okolnosti i teškog nalaženja posla, tek kada je Zadruga zapala u problem, od strane zadrugara imenovan je za direktora. Da je to bila ispravna odluka govori podatak da su dugovi brzo rešeni, a dati rokovi otplate skraćeni za 2/3.

- U vreme kada smo se borili za opstanak, 2008., ušli smo u investiciju i za samo tri meseca na livadi, bez struje, podigli silos. Do tada smo otkup vršili u tuđem dvorištu, u jednoj šupi. Dve godine kasnije preuzeli smo Zadugu iz Bođana, ugovorene površine povećali za 600 ha, preuzeli njihove zaposlene, otplatili sve dugove, dobili još jedan silos. Godine 2014. smo od jedne privatne firme iz Bača kupili njihve silose i sada imamo tri otkupna mesta. Mehanizaciju smo podigli na zavidan nivo i kada se osvrnem oko sebe mogu da

budem ponosan na tim ljudi koji je formiran - priča gospodin Vuković. Kada je došao na mesto direktora u zadruzi niko ni sa kim nije razgovarao. Prvo što je uradio bilo je da stvori dobru ekipu, jer je to po njegovom mišljenju najbitnije u poslu. Stvaranje uzajamnog poverenja, zadobijeno je i redovnim isplatama i nikada ispod cene, svi problemi rešavaju se u njihovom nastanku, bez tenzija. Danas ZZ „Zadrugar“ broji 70 zadrugara i do 350 kooperanata. Zadruga raspolaže sa 384 ha zemlje u vlasništvu i sa oko 200 ha iz zakupa, što privatnog što državnog, što je mnogo manje od kapaciteta zadruge, koja može da radi do hiljadu i po hektara. Težak dolazak do plodne zemlje je opšti problem, jer je dobijaju ljudi koji imaju para, a ne oni koji su sposobni da je obrađuju. Ovo je sojarski kraj, i na više od 60% površina se seje soja. Kukuruza ima jako malo, pšenica se seje na slaba zemljišta ili kada se zemlja odmara od soje. Po malo se seja uljana repica. - Poslednjih 15 godina soja je ovde monokultura i to je ono što je problematično. Ne koristi se dovoljno mešavina veštačkog đubriva, što je greška, posebno vidljiva u sušnim godinama poput ove iza nas. To zaključujemo na osnovu parcela na kojima je veštak bacan i onima na kojima nije, razlika je drastična. A sve je to zbog nedovoljne upućenosti. To je problem, posebno državnih zemljišta sa ugovorom na godinu dana, gde niko ne baca đubrivo jer to košta, a deo veštaka ostaje drugome, tako da je ta zemlja ispošćena - objašnjava prvi čovek zadruge. Zadruga je tri hektara opredelila za

eksperimentalni zasad trešanja, sa bunarom i sistemom za navodnjavanje, te zaštitnim mrežama i ogradom. Sledeće godine trebao bi da bude početak roda, posle čega će se videti da li je i kolika isplativost. Najvećim problemom smatra radnu snagu koje nema ili ne dovoljno kvalitetne, pri tom praveći razliku između nezaposlenih i radnika. Jedih ima previše, ovih drugih premalo, jer su bili prinuđeni da se snađu u nekim od evropskih zemlja ili u SAD. Ono sa čim nema problema su kupci, jer su njihovi proizvodi interesantni i na domaćem i na ino tržištu. Njihova roba se plaća unapred, pre izlaska iz silosa. Znaju se realne cene, znaju se kupci, sa kojima se održava dobra saradnja. Odlična saradnja ZZ je i sa ZSV, pokrajinskom i republičkom vladom. - Bez pomoći Ministarstva bez portfelja koje vodi Krkobabić i Pokrajinskog sekretarijata ne bi mogli podići voćnjak. Međutim, neznanje i slaba informisanost dovela je do toga da je Srbija zemlja koja je iskoristila najmanje sredstava iz IPARD fondova. Ljudi su u strahu, jer uvek postoji bojazan ako ne dobiju sredstva, a uđu u investiciju, kako će se iz nje iskobeljati. Neka sigurnost, posebno preko garancijskih fondova, morala bi da postoji, da neko stane iza tih ljudi i omogući im da uđu u te programe - rekao je gospodin Vuković. S tim u vezi, ZZ „Zadrugar“ veliku pažnju polaže na stručnost svojih ljudi. Od 30 zaposlenih 10 su sa završenim fakultetom. Zato se nikada ne meša u njihov posao, jer ga znaju bolje i stručniji su od njega. Njegovo je da oceni šta može, a šta ne, i da zatvori finansijsku konstrukciju. I to se pokazalo dobrim.

ZZ Agro-Klek, Klek: Nema sela bez zadruge

Radovan Bokić

Z „Agro-Klek“ iz Kleka nalazi se na 6 km od Zrenjanina. Nastala je od seljačkih radnih zadruga formiranih neposredno posle Drugog svetskog rata. Trenutno raspolaže sa oko 1.200 hektara obradive zemlje srednje klase. Osnovna delatnost je ratarska proizvodnja i sve značajnija, stočarska proizvodnja, odnosno proizvodnja mleka. ZZ „Agro-Klek“ raspolaže sa 1.100 grla krupne stoke, od čega je oko 580 muznih krava rase crveno-beli Holštajn, dok je ostalo priplodni podmladak junadi i teladi. Proizvodnja na godišnjem nivou trenutno iznosi oko 5 miliona litara mleka, dnevno oko 13.500 litara, odnosno oko 9.5 hiljada litara po kravi, količina znatno više iznad proseka EU, što je rezultat za ponos. Zadruga više od 30 godina sve količine mleka dnevno isporučuje zrenjaninskom „Mlekoproduktu“. Zadruga se bavi i ribnjačkom proizvodnjom. Na površini od 80 hektara ribnjaka gaji tovni šaran vrhunskog kvaliteta nastojeći da unapredi i taj deo proizvodnje. Takođe se bavi otkupom poljoprivrednih proizvoda, prevashodno od zemljoradnika, kooperanata i zadrugara iz Kleka, od 80-90% svih tržišnih viškova. Poseduje podna skladišta i ima ugovore sa ozbiljnim skladištarima, tako da je sva roba smeštena na sigurno. - Funkcionišemo sami za sebe, domaćinski, potpuno legalno. Seljaci imaju poverenja u nas, predaju nam robu, mi im garantujemo isplatu i nemamo nikakvim problema u međusobnoj saradnji. ZZ

ima 70 zadrugara i oko 100 kooperanata, uglavnom iz katastarske opštine i mesta Klek. Trenutno imamo 80 zaposlenih u stalnom radnom odnosu, uglavnom meštana. Finansijski gledano poslovni prihodi su nam preko 500 miliona na godišnjem nivou, od čega oko 120-140 miliona plaćamo porez državi. Prosećna zarada zaposlenih je oko 70 hiljada dinara, sa čime smo zadovoljni - rekao je Radovan Bokić, direktor ZZ „Agro-Klek“. Dosta se pažnje poklanja mladima i obrazovanju. Među zasposlenim su svi profili koji odgovaraju strukturi proizvodnje. Kod ratarstva je tim sačinjen od agronoma, inženjera zaštite bilja, tehničkih lica koja prate proizvodnju; kod farme je veterinar, veterinarski tehničar stočarskog profila, dok je broj zaposlenih u upravi sveden na minimum. Planovi ZZ „Agro-Klek“ idu u pravcu daljeg podizanja nivoa proizvodnje u svim segmentima, smanjenje troškova, kompletna racionalizacija poslovanja. ZZ „Agro-Klek“ nastoji da preuzme lidersku

poziciju u proizvodnji mleka u regionu. Ograničenje kapaciteta na farmi do 600 grla, otvara mogućnost plasmana viškova steonih junica na tržište, proces koji se, u ograničenom obimu, odvija u kontinuitetu. Budućnost ratarstva ogleda se u njegovom intenziviranju, uvođenjem sistema za navodnjavanje. Radi se o ratarskim kulturama prvenstveno namenjenim stočarskoj proizvodnji. - Mi prinose ne merimo po jedinici površine, već po prihodu, gde ostvarujemo 330 - 350 hiljada po hektaru. Ne interesuje nas prinos kukuruza po jedinici površine već gledamo koliko ćemo ostvariti po hektaru kroz litara mleka, kilograma ribe, mesa, što nam je značajnije od nabrajanja prinosa - kaže čelni čovek zadruge. Gospodin Bokić ističe da Zadruga nema ozbiljnih problema sa insititucijama na lokalnom i pokrajinskom nivou, ali da je prisutan problem oko zemljišta gde grad Zrenjanin izdaje u zakup 10.000 hektara državne zemlje, međutim, Agencija za povraćaj dekretima preti oduzimanjem zemlje koju je Zadruga stekla pravnim putem i uknjižila je kao svoje vlasništvo. - Ako se to ostvari ZZ „Agro-Klek“ više neće biti. Sa ZSV je najbolja saradnja, sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu isto tako. U suštini mi se ne oslanjamo mnogo na druge, osim na same sebe. Ovo je apolitična zadruga, gde 22 godine radimo bez dana blokade žiro računa. Od 28. aprila 1998. godine, kada je registrovana kao ZZ „Agro-Klek“, jedan jedini sat žiro račun nije bio u blokadi. Nismo zaduženi kod banaka, to što imamo kredita čini 1/3 u odnosu na stanje zaliha. Klek ima oko 3.000 žitelja i trećina stanovnika direktno ili indirektno živi od ove Zadruge. Mi smo društveno odgovorna firma i podržavamo sve aktivnosti u mestu i okolini, od sportskih klubova do kulturnih manifestacija. Mesto oslonca smo i penzionerima i udruženju žena i boraca. U vreme pandemije smo oko dva miliona dinara, u nekoj formi, uputili ka zdravstvnim organizacijama, što Ministarstvu zdravlja, što selu i pojedincima - obavestio je Radovan Bokić.

OZZ Bečej, Bečej: Otvorena vrata za sve proizvođače

Miroslav Glavaški

pšta zemljoradnička zadruga „Bečej“ iz Bečeja osnovana je 1955. godine, i kao takva poslovala sve do 1978. kada je na osnovu političke odluke postala deo PIK „Bečej“ sa mlekarom, mlinskom industirijom, pekarom, pivarom .., koji je zapošljavao oko 4,5 hiljade radnika i sa jedinstvenom administrativnom službom. Krajem 80-tih dolazi do raspada kombinata i po Zakonu o zadrugama iz 1989., pet zadrugara iz opštine je donelo odluku da se izdvoje. Sledeće godine formirana je OZZ „Bečej“, sa istim ljudima, na istom mestu, sa istom imovinom. Od tada pa do danas aktuelan je problem oko povraćaja zadružne imovine. - OZZ „Bečej“ je bila i jeste jedna od najvećih zadruga u Vojvodini, kada je poslovanje u pitanju, ali bez mogućnosti da ostvari pravo koje je na njenoj strani. Od 2009. do 2014. uvedeni smo u posed, a onda na osnovu neosnovane žalbe, ostali bez 700 - 900 ha prve klase zemlje koje je zadruga unela u PIK, i ti problemi se iz godine u godine povećavaju. Godine 2009. vraćeno nam je 275 ha našeg imanja, u jednoj parceli u Radičeviću, koja je pre tri godine, u procesu restitucije, podeljena meštanima. U međuvremenu smo putem spora došli do 360 ha najlošije zemlje u opštini, IV, V, VI klase, ali smo morali i sa tim da se složimo - objasnio je gospodin Miroslav Glavaški, ekonomista, na čelu zadruge od 1989. godine. Od osamostaljivanja zadruga posluje pozitivno. Poslednjih 15-tak godina osim na teritoriji svoje opštine, delatnost je pro-

širila na Novi Bečej, Srpsku Crnju, Poljanice, Kumane, Srem, zato što samo obim posla omogućava preživljavanje i opstanak u ovom vremenu. OZZ „Bečej“ ima 27 stalno zaposlenih, proizvodnja je orgnizovana na površini od osam do devet hiljada hektara, uz otkup i sa preko milion evra kreditiranja proizvodnje, od đubriva, semena, hemije, do privatnih zahteva/pomoći zadrugara. Da li će u toku godine naplatiti ili ne, veliko je pitanje, ali praksa je da se jedan deo prenosi na sledeću godinu uz povraćaj sredstava kroz robu.

Akcenat u proizvodnji je na pšenici (15.000 t/g), kukuruzu (12-15.000 tg), suncokretu (6-7.000 t/g) i soji (150 t/g). - Poslujemo sa minimalnim rizikom i sa rokom od dan-dva isplate. Trudimo se da budemo pouzdan partner, a stečeni ugled zadržimo. Repromaterijal obezbeđujemo preko avansnog plaćanja i kreditiranja,

gde god imamo iaole normalan rabat, i to je način da opstanemo, da nam veruju i da održimo dobru saradnju. Ovih dana samo završili sa nabavkom 1.600/700 tona đubriva, od osnovnog NPK, urea do Yara, za sledeću godinu i isplatili do zadnjeg kilograma - kaže direktor. Gospodin Glavaški ističe specifičan odnos sa proizvođačima, koji u svako doba mogu da dođu u kancelariju zadruge, bez najave. Potrebe za sekretaricom nema, dovoljno je samo pokucati na vrata jer, kako kaže - „mi živimo od njih“. Ovde su zadrugari uvek dobrodošli. On sam je tu praksu nasledio, samo ju je podržao i ustalio. Pohvalio je saradnju sa ZSV i blagovremeno obaveštavanje oko svih konkursa, novih propisa, takođe i organizaciju Letnje škole zadrugarstva, koju su pohađala dva predstavnika ove zadruge, od četiri fakultetski obrazovanih u timu, ocenjujući da je značaj obrazovanja nemerljiv. Sa ministarstvom i sekretarijatom saradnja je korektna. Na svim skupovima u organizaciji ZSV pokrajinski sekretar se odaziva i obaveštava o preduzetim merama. Jedini problem je nerešeno pitanje imovine. Na samom kraju karijere, gospodin Miroslav Glavaški kaže da je zadovoljan postignutim. Kako i ne bi kada je i do 100% podigao promet u nekim kulturama. Želja mu je da pre no što ode u penziju vrati deo imovine, jer značaj zadruge za selo je ogroman, jer ni u jednoj akciji u selu nisu odbili da pomognu. Značaj zadruga je i kada je reč o malim proizvođačima, kojima je često jedina podrška, posebno ako posluje na način kao OZZ „Bečej“. Naime, ovde je vrednost pozajmice od 100 dinara, cele godine 100 dinara.

ZZ Voćar Slankamen Novi Slankamen: Ništa nismo dobili da nismo zaslužili Nikola Kotarac

Z „Voćar Slankamen“ osnovana 07. aprila 2011. i spada u jednu od namlađih uspešnih zadruga u Vojvodini. Posebna po tome, što su je osnovala 42 porodična gazdinstva iz Novog i Starog Slankamena, Slankamenačkih Vinograda, Maradika i Novih Karlovaca. Tako su iz porodice Nikole Kotarca, direktora zadruge i jednog od vlasnika, i supruga Slađana i sin Srđan zadrugari. Ovo nije usamljen slučaj i svi zajedno čine jednu veliku porodicu. Druga specifičnost ove ZZ je da su zadrugari predstavnici šest nacija, i to se smatra pozitivnim jer se uvek nešto obeležava i slavi. - ZZ „Voćar Slankamen“ posluje po zadružnim principima, održava izvrsnu saradnju sa Zadružnim savezom Vojvodine, sa predsednikom Radislavom Jovanovim, koji je čest gost zadruge, kao i sekretarom Saveza, Jelenom Nestorov Bizonj. Sa ZSV i Privrednom komorom Vojvodine ostvario sam studijska putovanja u Maroko, Kipir, Italiju, bio jedan od organizatora Prve letnje zadružne škole, u junu ove godine

- podsetio je gospodin Kotarac, i dodao da bi od toga bilo slaba hasna da se konstantno ne prate trendovi. - Paralelno sa unapređenjem modela organizacije i upravljanja poslovima, podignuti su na 600 hektara, najsavremeniji voćnjaci sa zasadima pretežno jabuke, manje breskve i šljive (mreže, navodnjavanje, gusta sadnja, savremene sorte, vozići), hladnjača kapaciteta 3.000 tona, sortirka i drugo., a sve to zahvaljujući i do 60% subvencija pokrajinske, republičke vlade i opštine Inđije - kaže direktor. ZZ „Voćar Slankamen“ nastala je kao odgovor poljoprivrednika na ucene nakupaca cenom, kvalitetom, rokovima koji im nisu odgovorali. U avgustu 2018., otišli su i korak dalje, i na inicijativu ZZ „Voćar Slankamen“ udružuju se četiri zadruge, osim ZZ „Voćar Slankamen“ kao nosioca i VZ „Mladi voćari“ Slakamenački Vinogradi, OZZ„Slankamen“ i ZZ „Gradina“ Novi Slankamen, i osnivaju prvu Složenu voćarsku zadrugu u Vojvodini pod nazivom: „Složni voćari“. Na taj način postigli još veće efekte udruživanja, kao što je pitanje kalibriranja, skladištenja i sortiranja voća, te znatno poboljšali tržištu poziciju. Direktor pozdravlja paket Ministarstva poljoprivrede koji se odnosi na socijalnu pomoć, i zahvaljujući kojem je 30 sezonaca „uvedena u legalne vode“.

Dobra organizacija zadruge ne poznaje gužvu, ne postoji keš, niti šansa da se ne plati PDV. U zadruzi se ni jedna odluka ne donosi mimo Upravnog odbora. Zadruga učestvuje i na IPARD projektima. Cilj Zadruge je formiranje reprezentativnog zajedničkog voćnjaka, površine 50 ha i to uz pomoć struke, radi ujednačavanja kvaliteta. Drugi cilj vezan je za projekat solarne elektrane, prve u Vojvodini, postavljene na krovu i na pola hektara zemlje, koja će osim za potrebe zadruge proizvoditi i viškove energije. - Ovo je kulturan posao cenjen više u Evropi i svetu nego kod nas, ali ne za dugo. Usavršavanje i kontinuirano usvajanje novih znanja ključ je napretka poljoprivrede uopšte. Zato ne propuštam da svake godine na savetovanje voćara na Zlatiboru pošaljem 10 - 12 mladih, a prošle godine sve zadrugare ispod 30 godina. Naši zadrugari učestvovali su ove godine i na Prvoj letnjoj školi zadrugarstva koju je organizovao ZSV, što takođe smatramo korisnim vidom saradnje zadruga i ZSV, kao i to što se usvajaju predlozi zadrugara - rekao je gospodin Kotarac. Uspešnost ove zadruge uticala je i na ambijent inđijske opštine. Znatno je porasla cena zemljišta, sve je više onih koji se opredeljuju za bavljenje voćarstvom. A da bi neko bio uspešan voćar mora da bude obrazovan, da zna mnogo, jer se više ništa ne može raditi „kako je babo radio“.

ZZ Paprika, Martonoš: Crveno zlato severne Bačke

d osnivanja 1948. godine, do ponovne registracije 1990-te, ZZ „Paprika“ je uvećavala posed i paralelno „vukla“ razvoj sela. Vremenom je dostigla 700 - 800 hektara, kasnije restitucijom bila uskraćena za 250 hektara, uspela da pronađe svoj pravac poslovanja i odoli oštroj konkurenciji. I pored toga što joj nije strano da pomaže kulturne događaje, obrazovne institucije, sportska društva, nije uspela da spreči osipanje stanovništva Martonoša, koji je sa 4.5 hiljade „spao“ na oko 1.300 žitelja, od kojih je u zadruzi stalno zaposlenih 18-19 radnika. Prema rečima Toše Matića, direktora ZZ „Paprika“, koji je na njenom čelu od 1997, to njega i njegov tim ne sprečava da razmišljaju o opstanku kako zadruge tako i sela. - Ustanovili smo da proizvodnja, oko 95% okrenuta ratarstvu, jedno vreme i sto-

proizvoda od 2005., istovremeno težeći da bude što modernija. Na bazi toga vršena je zamena zemljišta, ukrupnjavanje i formiranje većih parcela, funkcionalnijih za obrađivanje, ulagano je u zalivne sisteme, mehanizaciju. - Vlasnici smo jedinog „teškog“ traktora guseničara u Srbiji - John Deere 8345RT/ 350 KS višestruko korisnog u obradi ritskog zemljišta, traktora gumenjaka John Deere, od kojih je jedan sa automatskim volanom, opremljen svim mogućim siste-

čarstvu (muzne krave), nije obezbeđivala rast i razvoj zadruge. Zato smo 2005. nakon višegodišnje ozbiljne analize, u preduzeću „Telek paparika“ iz Martonoša, našli strateškog partnera i napravili zaokret u proizvodnji tako što gotovo polovinu obradive površine orijentišemo na specifičnu povrtarsku proizvodnju lišćara (španat, mirođija, peršun), kao i industrijsku papriku, koja je ranije bila u obimu od oko 5% proizvodnje. U međuvremenu smo postali najveći snabdevači paprike i to je bila dobra procena, jer smo na kraju njive imali pogon za preradu. Blizina preradnih kapaciteta i pored naše, želja „Telek paprike“ da napravimo nešto što će biti vidljivo i korisno ne samo za selo, već i celu opštinu, pa i državu, dovela je do toga, da svi naši proizvodi završe na ino tržištu - objašnjava čelni čovek martonoške zadruge. Zadruga nije značajno uvećavala cene

mima za preciznu poljoprivredu prema kojoj težimo. Već smo uradili određene pripreme, poput mapiranja parcela, a sledeći korak je primena precizne mehanizacije - saopštio je direktor. Kako bi obezbedili odgovarajuću tehničko-tehnološku podrušku uzimali su kredite, koristili pokrajinske fondove u vezi sa nabavkom zalivnih sistema, postavljenih na oko 700 ha od ukupno 800 koje obrađuju, sa izgrađenim podzemnim cevovodima dužine 7.5 km. U prvoj godini nisu konkurisali za sredstva za podsticanje zadruga Ministarstva za regionalni razvoj, ali sledeće su u prvom krugu dobili 15 miliona dinara za nabavku tri specijalne prikolice za prevoz lisnatog povrća, jedine tri u Srbiji. Zahvaljujući istom programu nabavili su utovarivač za prebacivanje robe, koji omogućava korišćenje daleko jeftinijih džambo kesa.

Toša Matić - Danas mislim da smo blizu maksimuma kada je paprika u pitanju, koju uzgajamo na 25 - 50, nekada i više hektara, sa prinosima od 15 tona po hektaru. Ostalo nam je da radimo na osavremenjivanju i primeni novih tehnologija, i na taj način pojeftinjujemo proizvodnju kako bi bili rentabilniji i konkurentniji - kaže gospodin Matić, i razmišlja o nabavci kombajna za ubiranje povrtarskih kultura. Kako se Martonoš nalazi na samoj granici sa Mađarskom, a na osnovu zaposlenih mađarske nacionalnosti, zadruga je imala pravo konkursa na bespovratna sredstva Fondacije Prosperitati. Ističe izuzetnu vezu sa ZSV pogotovo od kada je Radislav Jovanov na njegovom čelu, čovek koji je omogućio pristup mnogim institucijama. Nemerljiva je pomoć tročlanog tima inženjera zaštite bilja, koji se ne oslanjaju na tradicionalne izvore, već prati nove; koristi isključivo sortna semena, ona koja najbolje odogovara njihovoj zemlji, uvek nove sorte od kukuruza do paprika, tražići nova rešenja, bolje prilagodljivih sorti trenutnim klimatskim uslovima, jer sortimenti koji su pre 20 godina davali rezultate više ne daju. - Zadruga više nije mesto gde dolazi neko ko nema gde da se zaposli, već se pažljivo biraju ljudi, stručnjaci, koji će doprineti njenom prosperitetu. Jer, imamo solidne. sigurne i na vreme plate, svesni da smo nosioci jednog brenda od kojeg ne zavisi samo naša zadruga nego i naša okolina, pa i šire - istakao je ključni čovek razvoja ove zadruge, Toša Matić, ali kako kaže, ne jedini zaslužan.

ZZ Graničar, Šid: Zadrugarstvo zahteva permanentni razvoj

Janjko Nikolić.

Z „Graničar“ Šid, na osnovu Zakona o zadrugama, registrovana je 12. XII 1990., iz PP „Morović“, dela PIK „Šida“ koji je imao ekonomije u Jameni, Moroviću i Adaševcima sa oko 3.800 ha zemlje. Zadruga je u procesu razgraničenja porekla zemlje, restitucije i povrata državne zemlje ostala bez 1.500 ha, tako da danas u svom posedu ima oko 2.300 ha zemlje u k.o. Jamena, k.o. Adaševci, k.o. Morović, k.o. Šid, k.o. Ilinci i k.o. Batrovci. Organizovana je u dva proizvodna sektora: Adaševci i Morović, svaki od po 1.150 ha. U Adaševcima je lociran silos od 12.000 tona podignut 1993/4., za smeštaj vlastite robe, ali i davanje usluge i nešto otkupa od privatnih vlasnika. Sektor Morović, osim ratarskog dela, ima 50 ha savremenog voćnjaka, gusta sadnja jabuke, pod sistemom za navodnjavanje kap po kap, mrežama. Sistemom za navodnjavanje obuhvaćeno je i oko 250 ha ratarskih useva. Delatnost zadruge zasniva se na uzgoju kukuruza, soje, šećerne repe, uljane repice, suncokreta, semenskog kukuruza, semenskog suncokreta i jabuke. Zadruga ima 75 stalno zaposlenih, od čega je 18 sa visokom i višom stručnom spremom. Trenutno Zadruga broji 36 zadrugara koji upravljaju Zadrugom preko skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora. Pored stalno zaposlenih radnika postoji i potreba za angažovanjem sezonske radne snage u ne malom broju, prvenstveno za proizvodnju jabuke. - Zadruga kontinuirano investira u obnovu mašinskog parka kao važnog segmenta u uspešnoj proizvodnji, tako da smo samo u ovoj godini u obnovu mehanizacije ulo-

žili oko milion evra. Planirano je da se taj proces nastavi i naredne godine. S’ obzirom da je Zadruga obrađivala daleko veće površine zemljišta postojala je i potreba za većim brojem radnika i mašina. Svodeći površine zemlje na današnji nivo u pocesu smo optimalizacije broja radnika i mašinskog parka, vodeći računa o socijalnoj komponenti, ekonomičnosti i profitabilnosti - kaže Janjko Nikolić, dipl.ing. agronomije, od 1991. na poziciji zamenika direktora do pre osam godina, kada postaje direktor. S ponosom kaže da je učestvovao u svim fazama razvoja Zadruge od njenog osnivanja. Za sledeću godinu u planu je izgradnja hladnjače, što nije samo želja već i nužda. Tržište jabuke je takvo da ona mora da završi na ruskom ili drugom ino tržištu. Ve-

sistemom u narednih 5-6 godina. Takvi uslovi, po rečima direktora, zahtevaće i intenzivnije kulture, veće površine pod semenskim usevima, moguću proizvodnju graška, kukuruza šečerca, boranije. - Ozbiljno razmišljamo o tome, ali smo i oprezni jer dugačak je put od proizvodnje do tržišta. Mi možemo kvalitetno proizvesti, ali da bi se neki prizvod uspešno realizovao na tržištu potrebno su i ulaganja u njegovu doradu, preradu, sortiranje i pakovanje, čime se dalje usložnjava naš rad i ulaganja. Za ZSV kaže da je to krovna organizacija koja je pokazala spremnost da pomogne, pogotovo u vreme transformacije imovine i konekcijama sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu i Ministarstvom poljoprivrede.

lika produkcija jabuke, do 2.500 tona kada bude u punom rodu, zahteva adekvatne uslove smeštaja i čuvanja u periodu od januara-februara pa do leta, kada je otkupna cena najpovoljnija. Kapacitet buduće hladnjače od 2.500 tone, za koje bi deo sredstva trebalo obezbediti preko IPARD fondova, trebala bi da bude opremljena mašinama za sortiranje, pakovanje i svim onim što moderna hladnjača treba da ima. Plan je da u drugoj fazi kapaciteti hladnjače, namenjeni otkupu jabuke, budu duplirani. U narednom periodu predviđena su ulaganja i u proširenje sistema za navodnjavanje jer nam se pruža mogućnost da iskoristimo blizinu vodotoka reke Bosut. Idejnim projektom je predviđeno da se dodatnih 50-60% površina obuhvati ovim

- Zadrugarstvo ima ogroman potencijal, ali ne na ovom nivou koji danas imamo. Moja sugestija je da se doradi Zakon o zadrugama tako da princip „jedan zadrugar - jedan glas“ bude zamenjen principom „koliki zadružni ulog - toliki procenat odlučivanja“ , što bi dovelo do pune veće zainteresovanosti zadrugara za ulaganjem u razvoj zadruge. Ova godina je prvenstveno zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, ali i dobroj tehnologiji za ZZ „Graničar“ Šid bila vrlo povoljna, tako da su ostvareni prinosi: pšenica 7,5t, kukuruz 11t, šećerna repa 70t, uljana repica 4,4t, suncokret 4,4t, ječam 7t. To je postignuto, zahvaljujući dobroj tehnologiji, dobroj organizaciji, stručnošću i ozbiljnim pristupom.

ZZ Beška: Povezivanje i umrežavanje radi sigurnije budućnosti Zemljoradnička zadruga „Beška“ Beška direktor: Dragan Lončar registrovana: 16. marta 1990. godine delatnost: Gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica 22 zaposlena 50 zadrugara 150 - 200 kooperanata

Dragan Lončar (desno) tri decenije uz svoje saradnike

ve godine ZZ „Beška“ obeležava 30 godina rada. Iz sistema udruženog rada (1950 - 1974) izašla je kao samostalni subjekt i registrovana je 16. marta 1990., po Zakonu o zadrugama iz 1989.. Dragan Lončar, od prvog dana je u zadruzi, prvo kao agronom, a od 1996. kao direktor. Zadruga trenutno broji 50 zadrugara koji nalaze interes da svoju proizvodnju organizauju zajedno sa zadrugom: od nabavke repromaterijala, pesticida, do agronomskih saveta, prijema gotovih proizvoda, realizacije na tržištu uz redovnu naplatu. Na osnovu te saradnje zadrugari stiču pravo na razne benefite, među kojima i ostvarivanje više cene proizvoda. Beška je selo malih proizvođača sa velikim brojem Beščana koji su do skora svakodnevno migrirali ka administrativnim centrima, radeći u raznim privrednim granama, dok im je poljoprivreda bila dodatni izvor prihoda. Kada je privreda došla u tešku situaciju, oni su težište svog života pomerali ka poljoprivredi. Krupni proizvođači pokušavaju samostalno da rade, a srednji, posebno mali, okupljaju se u zadrugu. Unutar Zadruge, zadrugari su formirali ekonomiju od 450 ha, što daje mogućnost da ukoliko zadrugari ne uspeju

da ažuriraju svoje potrebe da im zadruga reprogramira obaveze za dugi vremenski period, a da se to ne odrazi na njenu likvidnost. Od 22 zaposlena, Zadruga zapošljava sedam visokoobrazovnih stručnjaka, agronoma i ekonomista. Zadatak zadruge je povezivanje centara znanja sa zainteresovanim proizvođačima. Osim obuke zadrugara i kooperanata u poljoprivrednim delatnostima, Zadruga pomaže i kod pravnih i saveta koji se tiču finansija, povezuje sa stručnjacima koji izlaze na teren i daju konkretne upute. Osnovna delatnost ZZ „Beške“ je ratarska proizvodnja svih vrsta, proizvodnja žita i uljarica, doskoro i šećerne repe, trenutno nije ekonomski motivisana. Usluge mehanizcije svih vrsta. Tim uslugama i repromaterijalima kreditiraju se zadrugari i omogućava im se da gotove proizvode plasiraju u željenom trenutku na berzi po berzanskim cenama i na kraju godine, ako zadruga ostvari pozitivan rezultat, jedan deo neraspoređene dobiti, srazmerno obimu saradnje sa zadrugom, prebaci se na njihov račun (oko 4% poslednjih godina). ZZ „Beška“, kao i selo ima odličnu po-

ziciju u odnosu na administrativne centre, i u blizini je važnih saobraćajnica. Ciljevi i očekivanja su da iz sektora sirovinskog zadruga pređe u doradni i proizvodni sektor, i u sektor turizma i rekreacije, gde je viši nivo profitabilnosti; da još više koristi povoljan geografski položaj; i dalje aktivno podržava razvoj sela, da meštani uz zadruga uvek kažu, zato što tako osećaju - naša zadruga. Problem je što zadruga po Zakonu o zadrugama iz 2015. godine još uvek nije pravosnažno upisala zadružnu svojinu, čime je ugroženo ostvarivanje subvencija iz svih izvora. Kada bi se premostila neregulisanost zadružne imovine koja traje decenijama, zadrugari bi bili još motivisaniji i sopstveni kapital investirali u zadružni sitem, što bi sa novim idejama dalo daleko veće rezultate. Poslednjih godina ističu odličnu saradnju sa Zadružnim savezom Vojvodine, posebno po pitanju stručne pomoći.

ZZ Bačka, Bačka Topola - mesto oslonca zadrugara i celog kraja

Branko Dudić Zemljoradnička zadruga „Bačka“ Bačka Topola direktor: Branko Dudić registrovana 25. februara 1992. 28 zaposlenih 106 zadrugara 350 - 400 kooperanata

snovana 1945. godine ZZ „Bačka“ Bačka Topola je kasnih sedamdesetih priključena AIK „Bačka Topola“, da bi 1992. ponovo bila registrovana kao ZZ. Poslednjih deset godina na njenom čelu je gospodin Branko Dudić, dipl. ing. poljoprivrede, sa tridesettrogodišnjim stažom u zadruzi. - Naši proizvođači su uglavnom iz Bačke Topole, manji broj iz okolnih sela. Katastarska opština Bačka Topola nema puno zemljišta, zemljište oko grada zapravo su imanja. Saradnja sa proizvođačima se zasniva na tome da ZZ obezbeđuje repromaterijal, gde poljoprivredni proizvođač može da kupi ili da se zaduži za budući rod ili mašinskim uslugama, koje tekođe radimo. Zadruga se bavi i otkupom poljoprivrednih proizvoda i viškova kako zadrugara, tako i proizvođača koji nisu zadrugari - kaže direktor. Veći deo kooperanata sa zadrugom ugovara ratarsku proizvodnju. Zadruga se u saradnji sa kooperantima bavi uslužnim tovom svinja gde obezbeđuje stočnu hranu u svojoj mešaoni, otkupljuje prasad, uz usluge koje pružaju poljoprivredni proizvođači. Obim proizvodnje sa kooperantima je na oko 800 -1.000 katastarskih jutara,

odnosno oko 600 ha. Najčešće se radi o ratarskim kulturama kao što je pivski ječam, merkantilna pšenica, uljana repica, merkantilni suncokret i kukuruz. - Najveća ugroženost ovog, nešto „lakšeg“ zemljišta, je od suše. Ova godina je bila relativno sušna i imali smo velike probleme kod ječma i pšenice, koji su već u aprilu počeli da se suše, tako da su ti prinosi, iako u martu obećavajući, usled nedostatka vlage u kasnijem periodu, pokazali donekle drugačiju sliku. Prosek kod kukuruza je uglavnom 9 tona po hektaru, pre dve godine i 12, suncokreta 3,2 tone po hektaru. Kod poljoprivrednih proizvođača je to nešto niže, jer tamo ima i dobrih proizvođača i onih koji štede na mineralnim đubrivima, kao i onih koji se ne pridržavaju adekvatne primene agrotehničkih mera - napomenuo je gospodin Dudić. Najveći problem zadruge je nemanje silosa niti otkupnog mesta. Otkup se radi na više lokacija i na više silosa koje zadruga uzimaju u zakup. Ovaj problem proističe iz toga što zadružna imovina nije uknjižena. Kada je reč o zadružnim objektima, jedan deo se potražuje kroz restituciju. Čelni čovek zadruge izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa ZSV: - Smatram da je ovo rukovodstvo jako puno pomoglo zadrugama oko usvajanja Zakona o zadrugama (2015) i oko uknjižbe dela zadružne imovine. Dok to nismo uradili bile su nam vezane ruke i nismo imali garancije za podizanje kredita, a time ni za nove investicije. Ministarstvo za regionalni razvoj je u poslednje 2-3 godine dosta angažovano na obezbeđivanju podsticaja za investicije u zadrugama, mada su u početku zastupljenije bile zadruge iz

uže Srbije. Od prošle godine zastupljenost je ujednačena i ono što mi je drago što se bespovratna sredstva opredeljuju onim zadrugama izglednim da razviju i svoje kapacitete i time utiču na razvoj sredine u kojoj se nalaze. Mi smo u poslednjih 10 godina u mehanizaciju investirali oko 600 hiljada evra. Prošle godine smo uzeli novi kombajn, ove adapter. Cilj nam je da obezbedimo u visokom procentu novu mehanizaciju. Planiramo da sledeće godine, po isteku kredita, na jednoj lokaciji radimo

otkupno mesto, zajedno sa silosima, gde bi mogli lagerovati i našu i robu od zadrugara i poljoprivrednih proizvođača - kaže gospodin Dudić, uz zaključak da se mora više podsticati razvoj zadruga jer su one nosioci ratarske i svake druge proizvodnje. Veruje da će kvalitetne zadruge biti sve jače, i da će zadrugari i kooperanti u njima i dalje videti mesta oslonca i sigurnost za njihovu proizvodnju, ali i za lokalnu zajednicu. Zadruge i danas pružaju stručnu pomoć proizvođačima i svaku novinu već sledeće godine proizvođači nastoje da primene na svojim parcelama. To je jedan od načina da zajedno napreduju.

OZZ Srem, Inđija: Starijim zadrugama potreban drugačiji pristup G Dipl. agronom Ana Nebesni

odine 1946. u Inđiji je osnovana Seljačka radna zadruga „Udarnik”. Nekoliko puta menja ime da bi 22. januara 2003. bila registrovana kao Opšta Zemljoradnička zadruga „Srem”. Novog imena, ali sa starim problemima. Godine 2005. bila je pred stečajem, kada na njeno čelo, sa mesta rukovodioca zaštite bilja ratarske proizvodnje, dolazi dipl. agronom Ana Nebesni, i pokušava da na zakonskim osnovama uredi pravni položaj, tada 150 zaposlenih, i stvori ekonomski okvir za nastavak delovanja zadruge. Od planiranih tri-četiri meseca na čelu zadruge, gospođa Nebesni je ostala tri mandata i punih 15 godina, i dalje stvarajući povoljniju klimu za njeno poslovanje.

Svojim najvećim ličnim uspehom smatra što je uspela da zadrugu sačuva od prodaje, bazirajući se na kontrolisanu proizvodnju, gde se moglo uticati ne samo na cene proizvoda, već i na vreme setve, žetve, i na razvoj nečeg novog. OZZ „Srem“ je vid složene zadruge, ne u smislu udruživanja, nego po tome što se bavi ratarskom, povrtarskom, stočarskom, u poslednje vreme sa ½ ha pod jagodama, i voćarskom proizvodnjom. Trenutno ima 44 zaposlenih, od toga 4 - 5 pred penzijom. - Jednu zadruga ne čini samo 44 zaposlenih, već je to frekvencija i do 150 ljudi. Sve te porodice s kojima radimo kooperaciju su vezane za nas, kao i sezonski radnici koji su nam uvek potrebni zbog povrtarstva, voćarstva, čak i u stočarstva. Smatram da je država jako dobro predvidela da zadruge sezonce mogu dnevno prijavljivati/odjavljivati, za dnevnicu od 1.500 dinara plus porez i da se snalazimo na ovaj način. Nove tehnologije omogućavaju smanjenje broja zaposlenih, ali sadnja, berba, još uvek trebaju radnu snagu - objasnila je gospođa Nebesni. Osnovna delatnost zadruge je primarna poljoprivredna proizvodnja, proizvodnja osnovnih ratarskih kultura: pšenice, kukuruza, suncokreta, ječma, soje i šećerne repe. Zadruga je poznata i po stočarskoj proizvodnji. Sa 350 uma-

tičenih grla ovaca rase Virtemberg zadruga ostvaruje određene subvencije, koje su ove godine, verovano zbog epidemiološke situacije, neisplaćene. Zadruga poseduje sušaru i pruža usluge iz domena skladištenja žitarica i kukuruza pod izuzetno povoljnim uslovima. Svojim kooperantima obezbeđuje kompletan repromaterijal: mineralna đubriva, semena i sredstva za zaštitu bilja. Zadruga poseduje dosta kvalitetnu mehanizaciju i orijentisana je na pružanje usluga, po čemu je postala prepoznatljiva. Zadruga takođe, svojim kooperantima, obezbeđuje garantovan otkup poljoprivrednih proizvoda. - Iako je Zakon o zadrugama donet 2016. OZZ „Srem“ još uvek je u procesu dokazivanja svoje imovine. To nas dovodi u veliki problem zbog kojeg ne možemo podići kredite i sve što radimo je na bazi kratkoročnih pozajmica. Jedinu pozajmicu od 70% učešća države, dobili smo od Ministarstva za regionalni razvoj, za podizanje sedam plastenika, sami smo podigli tri - istakla je direktorica, koja je lično zadovoljna urađenim, međutim, smatra da to nije dovoljno cenjeno, posebno u maloj sredini. Kaže i da nema nijednu primedbu na saradnju sa Zadružnim savezom Vojvodine, koji je imao velikog udela u donošenju Zakona o zadrugama.

Mladi i obrazovani ljudi doprinose razvoju sela

Ildiko, Ištvan i Nandor Vereš

vo je primer dobre prakse kako funkcioniše zadruga sa mladim stručnjacima, iako u zapadnim zemljama po ovom modelu radi 80% pravnih lica. Vereš Ištvan (dipl. ekonomista), njen osnivač, trenutno rukovodilac sektora proizvodnja, otac sadašnjeg direktora, Vereš Nandora (dipl. inženjer organizacionih nauka, smer menadžment) i Vereš Ildike (dipl. ekonomista) na poslovima administracije i računovodstva. Vereš Nandor odlučuje da se posle završenog fakulteta u Beogradu vrati u selo, pomogne ocu i da svoj doprinos oživljavanju svog sela. Posle godinu dana prakse u kompaniji „Uljarica - Bačka“, to čini i njegova sestra. ZZ „Agrosoj“ zapošljava 15 radnika, ali taj broj se stalno uvećava. Menadžment čine i agronom i zaštitar, a prosek starosti na nivou cele zadruge je 32 godine. Zadruga ima šest zadrugara i 260 kooperanata, sa proizvodnjom na oko 3500 ha, u opštini Sečnjanj i susednim opštinama. - ZZ „Agrosoj“ bavi se proizvodnjom pšenice, kukuruza, suncokreta, soje na 1.000 ha. Pre dve godine započeli smo veliku preorijentaciju na povrće i voće, i zasnovali zasade konzumne višnje na 16 ha. Ove godine smo, u saradnji sa jednom domaćom firmom, započeli i proizvodnju

jagoda, a pre dve godine sa proizvodnjom šargarepe, crnog luka, paprike, zeleni i paštrnaka. Nastavićemo sa godišnjim povećanjem površina i preradom tih proizvoda, kako bi se sa ratarske u potpunosti prebacili na povrtarsku i voćarsku proizvodnju. Moramo da se menjamo u skladu sa trendovima. Mi nismo proizvođači pšenice, crnog luka, kukuruza, nego produktivnosti. U zavisnosti od naše produktivnosti i koliko možemo da se takmičimo sa zapadom, zavisiće i naša pozicija. Ne gledamo samo da proizvedemo nego da to bude ekonomično, produktivno, da proizvodu dodamo neku vrednost i da ga u pravo vreme i po pravim cenama realizujemo - objašnjava Vereš Nandor. U ZZ „Agrosoj“ zadrugari i kooperanti dolaze ne samo po repromaterijal, preparate, semena, već i po savete kako da proizvode na najproduktivniji način. Sektor finansija im pomaže u strukturiranju kredita, zaduženja (najgore je videti dobrog proizvođača kako upada u finansijske poteškoće jer nije znao da projektuje svoje finansije). S tim u vezi, unazad pet godina naplata

repromaterijala je bila 100% što je retkost ali i pokazatelj tesne saradnje zadrugara i kooperanata. Zadruga raspolaže skladišnim objektima kapaciteta 4.000 tona za merkantilnu robu, ali pošto postoji potreba za oko 25.000 tona koriste se kapaciteti skladištara iz okoline; tu je i hladnjača kapaciteta 700 tona u plusnom režimu, a u planu je investiranje u skladište za crni luk, što će omogućiti mnogo stabilniji ulazak u markete i na strana tržišta, jer će pored kvali-

teta i količina, biti ispoštovan i kontinuitet isporuke. - Naše analaze su pokazale da nažalost nema perspektive za ratarstvo za poljoprivrednike sa manje od 50 - 60ha. Radimo na tome da našim odličnim domaćinima i proizvođačima ponudimo alternativu, prelazak na voćarsku/povrtarsku proizvodnju, i damo nadu ostanka na selu. Cilj nam je uvek bio i ostao da lokalna zajednica ima korist od našeg postojanja, da zapošljavamo i razvijamo mlade i vredne ljude, i da zadruga uvek bude oslonac za sve njene kooperante i siguran partner koji razume poljoprivrednike. Trenutno, naša ratarska proizvodnja nije konkurentna ratarskim proizvodnjama u razvijenim zemljama, niti po direktnim subvencijama po hektaru niti po cenama inputa. Jedino znanjem možemo da pariramo i tu moramo da tražimo svoje mesto. Mladi ljudi koji su u poljoprivredi moraju stalno da usvajaju nova znanje - objašnjava naš sagovornik, pozdravljajući inicijativu ZSV u organizaciji Letnje škole zadrugarstva, kao prvom koraku u kontinuiranom procesu učenja, gde su uz predavanja upriličeni obilasci uspešnih zadruga, ostvareni brojni kontakti. Planovi u narednom periodu vezani su za povećanje produktivnosti, efikasnosti u povrtarstvu i voćarstvu, podizanju skladišnih kapaciteta za povrće i uspostavljanje prerade (ajvara kod proizvodnje paprike, ili polu proizvoda kod šargarepe ili luka). - U modernoj poljoprivredi moramo biti proaktivni i zato mislim da bi subvencionisani odlasci poljoprivrednika na sajmove i edukacije dugoročno pokazali odlične rezultate i omogućili našim stručnjacima da brzo usvajaju i implementiraju nova znanja, ali i da kreiraju nova znanja i novu vrednost - zaključio je Vereš Nandor.

ZZ Veljko Lukić-Kurjak, Lukićevo: Najstarija, i najmlađa

Čedomir Spasojević emljoradnička zadruga Z Veljko Lukić - Kurjak registrovana: 30 juna 2000. godine direktor: Čedomir Spasojević broj zaposlenih: 27 broj zadrugara: 18 broj kooperanata: 45-55

a razliku od mnogih, ova zadruga se nije ugasila, već se transformisala i može da se pohvali kontinuitetom u radu od 1946. godine. Pod imenom ZZ „Veljko Lukić - Kurjak“ registrovana je 30. juna 2000. godine i trenutno obrađuje 540 ha zemlje u vlasništvu (državne zemlje u zakupu nema). Od 540 ha, 420 je pod navodnjavanjem. Trenutno ima 27 stalno zaposlenih radnika i 4 radnika koji već 6 meseci rade na navodnjavanju i plan je da do kraja godine zasnuju stalni radni odnos. Iako je jedna od najstarijih zadruga prosek zaposlenih je 32 godine. - Nemamo staru mehanizaciju, prosečna starost traktora je četiri godine. U poslednjih šest godina pod sistemom za navodnjavanje podveli smo još 200ha. Planiramo da navodnjavanje dizel agregatima zamenimo elektropumpama, čime ćemo ostvariti i do 70% uštede - ističe gospodin Spasojević, 20 godina na čelu zadruge. Poslednjih 18 godina ZZ je izašla iz klasičnog ratarstva i bavi se proizvodnjom povrća za industrijsku preradu sarađujući sa najvećim firmama, prerađivačima povrća: Frikom, Friglo i Aretol. U strukturi setve, od 540 ha između 75 - 80% su zastupljeni grašak, boranija i kukuruz šećerac. Zahvaljujući sistemu za navodnjava-

nje prethodne dve - tri godine, u postrnoj proizvodnji na oko 380 ha je zastupljena boranija, kukuruz šećerac, kukuruz za silažu i soja, a rezultati su solidni. U redovnoj setvi pored boranije,graška i kukuruza šećerca zastupljen je pivarski ječam i uljana repica. Na površinama koje nisu pod navodnjavanjem zastupljene su klasične žitarice: pčenica, suncokret i kukuruz. Sa kooperantima se, na površini oko 220 ha ugovara proizvodnja ratarskih kultura: kukuruza, pšenice i suncokreta. ZZ ima podno skladište kapaciteta 1.000 tona, i svoju vagu. Princip rada je da kada se otkupi roba i lageruje, na tržištu se traži napovoljniji uslovi za njenu prodaju. Isplata zadrugaraima i kooperantima kukuruza je u roku. - Mogu odgovorno da tvrdim da u poslednjih 5 - 6 godina dajemo najjaču cenu našim zadrugarima i kooperantima jer,

naša politika je da ne zarađujemo na njima, već da ih čuvamo i da oni budu zadovljni sa nama. Mi od razlike u ceni gledamo da pokrijemo troškove koji u tom trenutku postoje u magacinu - kaže naš sagovornik, dodajući da se veliki problem zadruga ticao vlasništva nad zemljom.

- Do donošenja Zakona, bavili smo se opstankom zadruge, a ne njenim razvojem. Jasno nam je da ako dokažemo da je zemlja stečena pravnim poslom, tek onda možemo da razmišljamo o budućnosti i novim investicijama, programima, što ovih dana i radimo. Cilj nam je da u nerednih godinu, godinu i po dana u zadrugu primimo 10 mladih, koji su ostali na selu, da osete da im je zadruga oslonac i da zajednički razvijamo program za budućnost: da njihove površine podvedemo pod navodnjavanje i pokušamo intenzivnu proizvodnju povrća, po mogućnosti krompir, luk, šargarepu, papriku. Zadruga će biti ta koja će napraviti distributivni centar, hladnjaču, i da pokušamo sa tim novim zadrugarima da oživimo selo i zadržimo mlade ljude u njemu.

Direktor kaže i da za rukovodstvo Zadružnog saveza Vojvodine i Pokrajinske vlade, Sekretarijat za poljoprivredu, i razne fondove, ima samo reči hvale. Na mestu sekretara je Vuk Radojević, čovek koji razume poljoprivredu i koji je osetio gde je mesto zadrugama. Zahvaljujući takvoj politici predlozi zadrugara su se ostvarivali kroz određene subvencije. Potvrđuje takođe i da nikada nije naišao na zatvorena vrata ni kod lokalne samouprave. - I danas je Zadruga oslonac sela od 1.700 stanovnika. Tu smo da svim organizacijama u selu pomognemo. Ovih dana smo dali određeni materijal za opremanje kabineta za informatiku u seoskoj osnovnoj školi. Do sada nismo ni jednu molbu odbili već smo gledali u kojoj meri možemo da pomognemo svim organizacijama i udruženjima jer to je za dobrobit svih meštana - istakao je Čedomir Spasojević.

Dvadeset godina Opšte zemljoradničke zadruge ZLATNO ZRNO, Gložan

Maja Žilaji Činčurak i Pavel Žilaji Opšta zemljoradnička zadruga „Zlatno zrno“ Gložan, zastupnici: Maja Žilaji Činčurak i Pavel Žilaji registrovana 24. januara 2000. godine, 12 zaposlenih, 13 zadrugara, 350 kooperanata.

ložan, nadomak Novog Sada (Južnobački okrug), nalazi se u kraju poznatom po ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, kojom se nekada bavila svaka kuća. Sudeći po aktivnim proizvođača, ni danas se od toga ne odustaje, a poljoprivrednici svoju budućnost, kao i poljoprivredne proizvodnje uopšte, vide u udruživanju.

OZZ „Zlatno zrno“ osnovana je 2000. godine, kada bračni par Maja i Pavel Žilaji, koji su se i do tada bavili proizvodnjom industrijske paprike, zbog nedostatka interesa posle tri godine saradnje sa jednom lokalnom firmom, odlučuju da se osamostale. Da su povukli pravi potez dokazuje činjenica da se radi o danas najvećim otkupljivačima industrijske paprike u Srbiji. Bez ikakvog iskustva u poslovanju, stičući ih u hodu, bračni par Žilaji, oboje iz porodica poljoprivrednika, odlučuju se na ovaj korak jer je u tom trenutku bilo i najbrže i najjednostvanije rešenje koje je dovelo do cilja: okupljanje velikog broja zadrugara i kooperanata (danas jedna od najvećih kooperacija industrijske paprike), i siguran plasman sa utvrđenom cenom. Godine 2005. kupljen je plac u Gložanu, gde je prvo napravljena kolska vaga i prve dve ćelije; 2007. kreće otkup ratarskih proizvoda: soje, pšenice, kukuruza, suncokreta; proširuju se kapaciteti za još dve ćelije; 2013. kupljen je plac u industrijskoj zoni u Bačkom Petrovcu (danas poslovna jedinica zadruge), gde su izgrađeni skladišni kapaciteti sa sušarom (5.000m2) i ove godine završena hala (1.500m2) sa linijom za pakovanje povrća. Zadruga raspolaže kompletnom mehanizacijom, zemlju u vlasništvu, i u zakupu. Državna zemlja im na žalost nije dostupna i nadaju se promenama u tom segmentu. Vredni povrtari i ratari su u OZZ „Zlatno zrno“ našli oslonac, od nabavke semena, hemijskih sredstava, đubriva do mašinskih usluga i korišćenja skladišnih kapaciteta, pa čak i u stručnoj pomoći, zahvaljujući zaštitarima zaposlenim u poljoapoteci. Za članove zadruge, kao i kooperanate skla-

dišteni prostor mogu da koriste besplatno i čekaju povoljne cene otkupa, dok su uslovi za mašinske usluge, zbog troškova goriva i sl., maksimalno povoljne. - Ovaj kraj, koji osim Gložana, obuhvata Bački Petrovac, Kulpin, Maglić, Kisač, Silbaš, Čelarevo, poznat je po radnim i preduzimljivim poljoprivrednicima, a OZZ predstavlja sigurno mesto gde će doneti robu, gde će im neko garantovati plaćanje i otvoriti vrata ka tržištu. Razmišljamo i o proširenju delatnosti na krompir i crni luk, i nalaženje sigurnog kupca, što za ove kulture nije lako - ističe gospođa Maja Žilaji Činčurak. Njen suprug, Pavel Žilaji dodaje: - Svi naši zadrugari i kooperanti koriste sisteme za navodnjavanje, zahvaljujući merama što pokrajinske, što republičke vlade, jer je bez navodnjavanja uzgoj povrtarskih kultura nemoguć. Poslednje dve-tri godine, država je stala iza zadružnog sektora i prepoznala zadruge kao glavne organizatore proizvodnje u ruralnim sredinama. Inicijativa za ulaganje u poljoprivredu i selo Kabineta ministra bez portfelјa zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, te Zadružnog saveza Vojvodine koji je prepoznao uspešne zadruge u koje vredi ulagati, predstavljaju ogromnu pomoć razvoju zadruga i zadrugarstva. Perspektiva OZZ „Zlatnog zrna“ za bračni par Žilaji je da prošire proizvodnju povrća, od industrijske paprike na krompir i crni luk, i u što skorijem roku izgrade hladnjaču, predviđenu urbanističkim planom na placu u Bačkom Petrovcu, čime bi zaoktužili proizvodni proces. Na tržištu je skroman broj zadruga prepoznatih po proizvodnji povrća, a njihov cilj je da OZZ „Zlatno zrno“ bude jedna od njih.

ZZ Plast, Srpska Crnja: Kakav domaćin, takvo i domaćinstvo

Jelena Bjelica

eč je o jednoj zadruzi, koja se za nepunih 20 godina poslovanja može svrstati u grupu uspešnih zadruga, sa perspektivnom daljeg razvoja. ZZ „Plast“ je osnovana 2001. godine od strane pet osnivača - članova porodice Zečević. Primarna delatnost je ratarska proizvodnja, uzgoj pšenice, kukuruza i suncokreta, ali u poslednje vreme prepoznatljivija je po savremenim zasadima dunje i kruške. Na površini od 900 jutara koje zadruga obrađuje, od kojih je 600-650 jutara njihove, sopstvene, I, II i III klase, odvoja se ratarska proizvodnja. - Ove godine je, zahvaljujući vremenskim uslovima, prinos pšenice bio oko 5 tona po hektaru, kukuruza oko 8, i oko 3 tone suncokreta, što je za 30% manje nego prošle godine. Imamo kooperantski odnos u tri naseljena mesta: Srpskoj Crnji, Radojevu i Novoj Crnji, gde vršimo otkup poljoprivrednih proizvoda. Silos nemamo već koristimo uslužno, ali imamo tri prometna velika podna skladišta. Robu čuvamo u Agroglobovim silosima, sarađujemo sa kompanijama Konzul d.o.o, Kikindski mlin AD, Fabrika ulja Banat, Nova Crnja i Dijamant Zrenjanin. Zasnovali smo 14 hektara voćnjaka, dunju na 11 ha i zasad

kruške na tri ha - kaže Jelena Bjelica, koja je pre tri godine sa sestrom Draganom procenila da je vreme za nešto novo u čemu ih je otac podržao. Danas je ovaj ugledan voćnjak urađen po svim svetskim standardima, sa sistemom za navodnjavanje, ogradom i planom podizanja protivgradnih mreža. Prva godina dala je rod zavidnog nivoa. Kruške su sve našle kupca. Druga klasa je otišla za rakiju, prva je završila na policama Gomex trgovinskog lanca. Najveći deo industrijske dunje otkupila je Destilerija Šurlan iz Novih Kozaraca, zatim destilerija Hubert 1924, Banatsko Veliko Selo. Za ostatak je zainteresovana jedna destilerija iz Subotice, tako da je za gro proizvodnje dogovorena prodaja. Takođe, na ideju ćerki, i u želji za nečim novim, u sklopu zadruge je i rasadnik dunje, trešnje, višnje, kajsije, šljive i to po više sorti. Za ovu ideju Jelena Bjelica kaže da je vrlo zahtevna, a najveći problem je radna snaga. Posao je interesantan, zarada dobra, ali nema ko da radi, tako da nije izvesno da li će opstati. - Od pre pet godina u sklopu zadruge je i benzinska stanica u Novoj Crnji, sa MOL gorivom. Pokazalo se kao pun pogodak, zato što se naši kooperanti snabdevaju naftnim derivatima i to na odloženo plaćanje ili naplatom u robi - kaže naša sagovornica i dodaje: - U budućnosti razmišljamo o našem konačnom proizvodu. Deo proizvoda će sigurno ići u proizvodnju rakije a možda za koju godinu i proizvodnju soka. Nisu nam strana ni razmišljanja u pravcu agroturizma. U voćnjaku smo za potrebe berbe podigli dva lepa objekta, kojima lako može da se promeni svrha. Jelena Bjelica, dipl. ekonomista, je sa sestrom Draganom Zečević, uz oca Zorana, od osnivanja zadruge. U međuvremenu su zavolele ovaj posao i danas zajedno rade sa njim i pravi su rudnik svežih ideja.

Ono po čemu se ova zadruga izdvaja od ostalih vidljivo je na prvi pogled. To su velike površine zelenih travnjaka i bogati cvetni aranžmani koji stvaraju osećaj boravka u nekoj botaničkoj bašti, a ne zadruzi. Petar Stojanović dipl ing. ratarstva, 12 godina u ovom timu, podržava ideju udruživanja poljoprivrednih proizvođača radi formiranja jednog zajedničkog cilja, odnosno uspeha u poljoprivrednoj proizvodnji: - Poljoprivreda ne ide jednom linijom i sa klimatskim promenama svake godine uslovi su drugačiji. Izazova pred našom poljoprivredom i poljoprivrednim proizvođačima je puno: povoljni krediti, ponude za lizing nabavku nove mehanizacije primamljive, ali sve to treba staviti u kontekst šta je realno ostvarljivo kroz proizvodnju. Mislim da je mnogo onih koji se nisu snašli u ovim vremenima, da su se preinvestirali. Nismo u situaciji da imamo pomoć države u tom smislu prevazilaženja takvih problema. Smatram da mnogi proizvođači greše što nisu našli interes u udruživanju svoje proizvodnje, bez obzira o kojoj proizvodnoj grani je reč.

ZZ Sloga, Krajišnik: Zadruga sa vizijom i misijom

Z „Sloga“ Krajišnik je mala zadruga po zadružnoj imovini i zemljištnim resursima, ali velika po viziji i ideji kako i kojim putem bi mogli dalje - kaže gospodin Zoran Jerković, jedan od osnivača ZZ „Sloga“ (1991). Ova zadruga na čelu sa direktorom Draganom Grahovcem, sa 36 zadrugara i integrisanim zadružnim fondom od preko 700 ha, ima plan da formira tim od pet profesionalaca koji će umeti da sprovede orijentaciju zadruge i zaštiti njene, i interese zadrugara. Osnovna delatnost zadruge je otkup poljoprivrednih proizvoda i njihovo skladištenje, uz poštovanje rokova plasmana. Iz viška sredstava tog i takvog otkupnog biznisa zadruga vraća kredit za izgradnju podnog skladišta, kapaciteta 800 tona, gde se vrši otkup i lageruje roba. Verna principima poštenog, domaćinskog poslovanja, uz pomoć prijatelja, ZSV, poljoprivrednih institucija na pokrajinskom nivou i Ministarstva za regionalni razvoj, zadruga je zauzela poziciju perspektivnog činioca i stvaranja uslova ostanka mladih na selu. ZZ „Sloga“ je od Ministarstva za regionalni razvoj dobila podsticaj i za nepune tri godina od zapuštenog podigla jedan dobar skladišno-otkupni prostor, i ove i prošle godine, uspešno organizovala otkup u kojem su interesi zadruge i zadrugari zaštićeni. - Samu zadruge je nemoguće odvojiti od sela, jer zadruga i selo su jedno. Uloga naše zadruge je uloga integratora svih dobrih ideja, ljudi koji bi nešto dobro mogli da urade za svoje mesto. Krajišnik je od sela sa bezmalo 3.000 stanovnika spao na 1.000. Ove godine je pet đaka upisalo prvi razred. Ali, ovde žive vredni ljudi koji su rešili da ostanu, procenjujući u vremenu koje dolazi neku šansu - kaže gospodin Jerković. Strateškim dokumentom „Selo izvor života, istine ili zablude“ 2017. godine Zadruga je napravila zaokret u funkcionisanju sagledavanjem realnog stanja sela i njegove održivosti, i dobila podšku kako ZSV, tako i vrhunskih auteriteta iz oblasti poljoprivrede. Ceo koncept zasnovan je na

Dragan Grahovac ispred novog podnog skladišta ZZ principu da je revitalizacija sela sociološZoran Jerković ko, a ne ekonomsko pitanje, koje podrazumeva relevantne informacije o kapacitetu sela, njegovim resursima, poljoprivrednom zemljištu, na osnovu kojih se projektuju investicije, čime bi se postigla puna racionalizacija i uštedela sredstva, što sada uglavnom nije slučaj. Naš sagovornik smatra da je revitalizaciju sela nemoguće izvršiti iz Beograda i Novog Sada, već isključivo prisustvom na terenu živeći potrebe i probleme žitelja sela. Jedan od predloga za spas sela je da država svakom bračnom paru, ili poljoprivredniku, besplatno omogući dugoročni zemljišni fond od 30 - 50 ha čime bi pokazala ozbiljne namere da reši problem sela.

ZZ „Sloga“ kao i većina zadruga suočena je sa problemom povraćaja imovine. Podnešen je zahtev za vraćanje 740 ha zadružne imovine od IPP „Grmeč“ Krajišnik, koji i pored uredne dokumentacije i dokaza o vlasništvu nije rešen. - Sada je to zemljište vlasništvo neke nove firme, čime smo oštećeni i mi i selo. Očekujemo da nas država obešteti ili da sud ustanovi gde se nalazi 740 ha zadružne imovine. Nas to mnogo košta, ali smo smatrali ljudskom i moralnom obavezom

prema precima i budućim generacijama da to što je pripadalo selu, selu i vratimo. Zadružna zemlja mora ostati vlasništvo zadruge i zadrugara koji tu žive i rade, i tu je zakon nedvosmislen. Ubeđeni smo da će ta zemlja biti vraćena i da će zadruga biti obeštećena što će dati novi input njenom razvoju, a samim tim i selu. Da pomaka i vraćanja ljudi, doduše sporadično, ima, govori podatak o podizanju 70 ha oblačarske višnje pre tri godine u Krajišniku, te kupovina kuća od strane mladih ljudi koji nameravaju da se posvete poljoprivrednoj proizvodnji. A tu je i lični primer gospodina Jerkovića, koji u selu provodi 8 - 10 meseci godišnje. Njegov najmlađi sin je stanovnik Krajišnika. Kao korisnik sredstava podsticaja podigao je voćnjak. Srednji sin takođe posvećen životu na selu, dok je supruga vlasnica gazdinstva, sa planovima ostvarenja porodičnih i ekonomskih benefita, poput primera iz Italije, Austrije i drugih uređenih zemalja. - Ukoliko bude podrške kako je najavljeno, pameti i dobre volje, mislim da možemo da budemo selo za primer. Takođe podržavamo stvaranje složenih zadruga, i upravo smo krenuli tim pravcem. Potpisali smo dva Protokola o saradnji: sa ZZ „Agrosoj“ iz Neuzina, za korišćenje njihovih resursa i sa preduzećem „Green Life Agrar“ iz Crepaje za otkup pod vrlo povoljnim uslovima. Ima onih koji koriste ovo nevreme umanjujući naše napore, ali smo od velike većine podržani i to nam daje pravo da budemo pozitivni - zaključio je Zoran Jerković.

ZZ Nagyrét, Doroslovo: Budućnost je u digitalizaciji

emljoradnička zadrugu „Nagyret” (Veliki rit) osnovao je 2002. godine Hollo Robert za poslove otkupa poljoprivredne proizvodnje poljoprivrednika iz Doroslova, okupivši 22 zadrugara, koji su u tome našli svoj interes. Kako bi obezbedila finansijsku i logističku podršku za ZZ „Nagyret”, a kako u to vreme članovi zadruge nisu mogli finansirati ulaganja potrebna za izgradnju skladišta, 2011. je otvorena „Hollo Company“ i podignuto skladište, koje je zatim izdato zadruzi. Ove kapacitete su osim Doroslovčana, koristili i poljoprivrednici susednih sela, a zbog povoljnih uslova sladištenja, koje je teško bilo odbiti. Od pre pet godina, kada je stara Doroslovačka zadruga zapala u velike probleme, dve zadruge su integrisane i nađen je zajednički interes kako bi radnici nastavili da rade, a poljoprivredno zemljište ostalo u selu. Danas, ove dve zadruge imaju zajednički menadžement i zajedničkog direktora, Hollo Ronalda, i dok se ZZ „Nagyret“ bavi organizacijom kooperacije žitarica i svinja, na više od 3.000 ha, ZZ

Doroslovo, kojom danas rukovodi Aleksandar Čvarković, raspolaže sa oko 100 ha (od nekadašnjih 600) poljoprivrednog zemljišta, bavi se ratarskom proizvodnjom. Zajednički obezbeđuju stočnu hranu i rade uslužni tov svinja i planiraju da obnove lokalnu benzinsku pumpu. „Hollo Company“ pruža sveobuhvatne usluge za poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, i trenutno ima najveću i najmoderniju nukleus farmu u Srbiji i regionu, sa postignutim najboljim rezultatima. Zahvaljujući saradnji sa holandskim stručnjacima 2015. je osnovan Centar za proizvodnju semena za vrštačko osemenjivanje krmača - „Topigs Norsvin AIM Doroslovo”, i zajednički deo Centra koji pokriva 80% prodatih semena nerasta. Ova nukleus farma ima 800 krmača Jorkšir koji proizvode čistu rasu za naše tržište i Centar sa 60 nerasta. Za narednih šest meseci planira se dupliranje ovih kapaciteta. Višegodišnje partnerstvo sa najvećim kompanijama u mesnoj industriji odvija se na obostrano zadovoljstvo. Ove vezane firme zapošljavaju više od 50 radnika, od kojih je 80% mlađih od 40 godina, a više od 10 ima završen fakultet. Budućnost ove komapnije naslanja se na stručne mlade ljude, saradnju sa stranim kompanijama, preuzimanjem njihovog znanja i iskustva i njihovog pokušaja implementiranja u naše uslove. - Jedan od velikih problema u našem poslovanju je različit tretman odgajivača i klanica. Zbog toga trpimo ogromnu konkurenciju susednih zemalja, pa i Nemačke i Holandije. Dok se to ne promeni napredak nije moguć. To je problem koji bi trebali da reše političari. Generalni problem, je oseka znanja - u smislu znati proizvoditi više i jeftinije. To podrazumeva maksimalnu digitalizaciju, kako u ratarstvu, tako i stočarstvu. Tek kada budemo sve digitalizovali i znali naše troškove, moći ćemo da vidimo odakle možemo da uzmemo a da ne boli. Dokle god radimo ad hoc, nažalost tapkaćemo u mestu - kaže direktor. Napominje, da je u stočarstvu najvažnije održavanje higijene i disciplina, i sve što važi za korona virus, važi i za afrič-

ku svinjsku kugu. Po njegovom mišljenju nije dovoljno odgovarajuće ponašanje i pravovremeno reagovanje, već izlolacija i pravljenje barijera, kako bi se sprečilo njeno širenje. Niko nije dovoljno bogat da eventualne gubitke pokrije. - Od osnivanja prve zadruge imali smo pomoć sa raznih strana. Pre godinu dana dobili smo subvenciju nadležnog ministarstva za kupovinu samohodne prskalice vrednu 15 miliona dinara. Za veliku farmu imali smo pomoć Fondacije Prosperitati iz Subotice. Imamo pomoć i od pokrajinskih i od republičkih fondova. Ali, nije najbitnije da „vučeš“ fondove, već znati za šta ih „vučeš“. Kada uđemo u neki projekat, računamo da zatvorimo konstrukciju bez pomoći. Kada uspemo da ostvarimo pomoć fonda, imamo prostora da projekat unapredimo. Ekstra profit nikada nismo stavili sa strane, već ga dalje ulažemo i to je naša slabost. Pohvaljuje sve aktivnosti ZSV i drugih institucija bitnih za ostvarivanje kontakata, upoznavanja novih ljudi sličnih profesija. Razmena iskustava, znanja, korak je da jedni drugima pomognu, ako ikada bude potrebno. A na pitanje, kakav je osećaj biti jedinstven u Vojvodini i Srbiji, naš domaćin kaže:

- Jako teško, jer dok rastete vi „dirate“ druge, a kada prerastete, svi „diraju“ vas. Kada smo izašli na tržište nije nas bilo nigde. Gledali smo kako da budemo drugačiji od ostalih, u pozitivnom smislu, da bude bolje i nama i našim korisnicima. Prvi smo uveli svetsku genetsku kuću u Srbiju, kompaniju koja nije samo donela genetski materijal da proda, već je uložila u centar. I nadamo se najboljem.

Nema bala bez kraljevskog Grožđebala

V Tatjana Palkovač

ršac je grad vetra i ljubavi, ali za Dane berbe grožđa – Grožđebala, on je pre svega, vinski grad. Ove godine je specifična situacija u svim gradovima sa velikim manifesacijama, pa i Vršcu, donela mnogobrojna ograničenja. Grad koji je unazad 62. godine ugošćavao veliki broj domaćih i stranih gostiju, poslednjih godina i do 150.000, u 63. izdanju svoju gostoljubivost pokazao je znatno manjem broju gostiju. Ipak, Vršačni nisu nezadovoljni, jer manifestacija je održana, a publike je bilo dovoljno da se na dostojanstven način obeleži berba i ne prekine nit ove vanredne manifestacije koju Vrščani željno očekuju svake godine.

Tatjana Palkovač, direktorica Turističke orgnizacije Vršac je objasnila da je aktivnost TO kanalisana na tri tačke: Izložbu voća, grožđa i vina u holu Gradske kuće, u trajanju od 18 - 20. septembra, odnosno sva tri dana manifestacije; izložbu fotografija „Grožđebal kroz vreme“ na Trgu Sv. Teodora Vršačkog, u produženom trajanju od mesec dana; i na „Put vina“, organizovanu posetu guduričkim vinarijama: „Selecta“, „Rnjak“, „Conte Vallone“, „Bahus“, „Mišić“ i „Nedin“. - Za vršačku Berbu je posebno karakterističan turistički program „Put vina“. Nismo želeli da ga u potpunosti eliminišemo i u skladu sa svim propisima koji su trenutno na snazi, želeli smo da

oslednja decenija rada TO Vršac na uobličavanju i promociji vinske ponude vinske Gudurice, te formiranja lokalnih manifestacija dovelo je do potpunog preobraženja sela, duge vinske tradicije, u kojem svaka kuća ima vinski podrum, u kojem se svaka druga kuća bavi proizvodnjom vina, u kojoj je vino iz godine u godinu sve kvalitetnije. Plan je širenje vinskog kulta ovog mesta, uspostavljanjem „Otvorenih vrata vinskih podruma“ svakog vikenda, a u saradnji sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“ pri kraju je projekat - karton „Zlatnih vina Gudurice“, sa šest različitih vina iz svake od šest registrovanih vinarija iz ovog mesta, namenjen onima koji iz nekog razloga ne mogu da dođu u Guduricu omogući da putem savremenih sredstava komunikacije dođu do željenog užitka.

Sa izložbe u Gradskoj kući

Sa izložbe fotografija na Trgu Sv. Teodora Vršačkog

omogućimo ljubiteljima vina da posete vinske podrume i time zadržimo tradiciju odlazaka prema Gudurici. Svi vinski podrumi su bili otvoreni ne samo u Gudurici, već i u Središtu, Vršcu, i tokom vikenda su svi zainteresovani, u grupama i individualno, mogli da posete vinske podrume i degustiraju vina. Nadamo se da smo na ovaj način omogućili ljudima koji su ove dane došli u Vršac makar mini doživljaj Grožđebala i da ih zadržimo malo duže u našem gradu. Vreme nas je poslužilo i to je doprinelo da na Bregu, prema Šušari i Zagajičkim brdima, kao i u samom gradu registrujemo znatan broj onih koji su treću nedelju septembra još davnih godina upisali u lični kalednar događaja koje treba posetiti - izjavila je direktorica. Statististički podaci iz ranijih godina govore da oko 20.000 rumunskih turista poseti Grožđebal. Tokom 2019. zabeležen je ukupan broj od 44.044 noćenja, 25% više u odnosu na 2018. godinu. Od toga je 26.000 domaćih, i oko 18.000 stranih turista, od čega polovina iz Rumunije. - Ovi gosti su nam dragoceni i rado posećuju i naše manje manifestacije. Jedva čekamo da se stanje stabilizuje, otvore granice i kao i ranijih godina posećujemo jedni druge - dodaje gospođa Palkovač, zadovoljna što je ovo stanje dalo mogućnost upoznavanja domaćih turista sa lepotama i znamenitostima naše zemlje. Dosta domaćeg stanovništva ne zna za vinsko selo Guduricu, za „Put vina“, a da su prilično upoznati sa sličnim, ništa kvalitetnijim, ali svetski poznatim u Francuskoj. Izrazila je nadu da će ovo biti početak nečega što će domaće turiste trajno opredeliti da deo godišnjeg odmora provedu upoznajući svoju zemlju.

Vinarija Conte Vallonne: Gudurička priča, za one kojima je vino više od pića

ada priču o guduričkoj vinariji „Conte Vallonne“ pričaju muškarci, njen zaštitni znak je Muscat Ottonel, suptilno i nežno vino koje se u vinskim krugovima smatra „ženskim“. Dovoljno za početak, da privuče pažnju radoznalih i pre degustacije njihovih ostalih vina: Sauvignon blanc, Cabernet Sauvgnon i Merlot. Ali, to nije sve. Za uspostavljanje ravnoteže, pandam ženskom principu, suprotstavljen je predstavnik muškog principa, Merlot, snažnog tela i duge završnice, koji u ovom podneblju pokazuje velo lepe rezultate, posebno onaj koji sazreva u buradima od srpskog hrasta, obogaćen aromama i punim, izbalansiranim ukusima. - Naše grožđe, naše vino i burad od domaćeg hrasta je logičan izbor i kvalitet proistekao iz sazvučja lokalnog - objašnjava Zoran Spasojević, konsultant vinarije, predstavnik šeste generacije vinara iz Aleksandrovca. Vinarija „Conte Vallonne“ je osnovana 2000. godine. Njeni vinogradi se prostiru na 20 hektara, od čega su 18 u privatnom vlasništvu, na nekoliko lokacija u okolini Gudurice, preostala dva su u zakupu,. Poslednjih godina vinarija puno ulaže u modernizaciju opreme, o čemu govori i tek pristigla presa nove generacije, kao i prohronski sudovi sa jastučastim duplim plaštom u podrumu, koji je, kao i ostatak vinarije predviđen za renoviranje. U novo ruho biće odenuta mala sala, trenutno se koristi kao magacinski prostor, u barrique salu i degustacioni prostor za ograničen broj gostiju; degustaciona sala kapaciteta 80 mesta, u funkciji od 2009., trenutno prima do 30 gostiju, u redovnim uslovima biće uređena u reprezentativni

Vinarija "Conte Vallone" u Gudurici restoran gde će se uz „Conte Vallonne“ vina naći specijaliteti banatske kuhinje, i u kojoj će grupe posetilaca biti ugošćeni uz prethodnu najavu. Osim adaptacije prostora, pred vinarijom su i promene izgleda boca, dizajn etiketa..., ali i turističkog koncepta. Iz podruma kapaciteta 80.000 litara, podignutog po vrhunskim standardima, svake godine izađe 50 hiljada boca, u zavisnosti od uslova na tržištu. Gospodin Spasojević kaže da je ove godine kriza u celom vinskom svetu, puni su tankovi,

nema ugostitljstva, promet vina je smanjen, pa će u skladu sa tim biti proizvedena i manja količina vina. To nije prvi put da se Guduričani suočavaju sa nekom „krizom“. Nekada su u Gudurici postojale dve banke, svaka kuća je imala podrum, i tako do Drugog svetskog rata kada je osnovano Poljoprivredno dobro „Sonja Marinković“, kasnije preraslo u PD „Vršački vinogradi“, koji su podsticali vinare da prodaju grožđe, a ne da proizvode vino.

Sve je to dovelo do gubljenja preduzetničkog duha, ali ne i umenja proizvodnje vina. Vinarija „Conte Vallone“ porodice Orlić, deo je farmaceutske grupe, koja pored vinarije ima i hotel „Zona optimizma“ u centru grada sa wellness&spa programima obogaćenim „wine tretmanima“, uklopljenim u imidž Vinskog grada Všrca. Vinarija „Conte Vallonne“, smeštena u obnovljenoj staroj banatskoj kući, svojim gostima nudi obilazak privatnog vinskog podruma, degustaciju autohtonih vršačkih sorti vina, večeru sa banatskim specijalitetima i vrhunski užitak. Na kraju nešto o Muscat Ottonelu. Publika ga voli ili ne voli. Niko nije ravnodušan prema njemu. Oni koji ga „ne vole“ su uglavnom oni koji ne piju slatka vina. Ono je malo nežnije, ne poput robusnog Chardonnay-a, Burgundca, Sauvignon-a. Ovo je vino sa manjim sadržajem ukupnih kiselina, što je jedna od njegovih karakteristika. Otporan je na trulež ga pa je moguće ostaviti i za kasnije branje, da nakupi dovoljno šećera, idealan čak i za desertna vina. Sasvim poseban, sa karakterističnom razigranim sortnim mirisnim notama i harmonijom aroma dinje, bagrema i citrusa, ali ni izbliza raznolikim poput Charodonny. Muscat Ottonel je sorta koja je u Vršačkom vinogorju proslavljena zahvaljujući „Vršačkim vinogradima“, oni su je radili decenijama, čega se dobro sećaju starije generacije. Ova potpuno specifična sorta uz kontolisano poreklo može da da vrhunsko vino. Po mom mišljenju, trebalo bi da se povećaju površine pod ovom sortom, i svaka gudurička vinarija bi trebala da ima Muscat Ottonel, da li kao sortno vino, ili kupažu - zaključio je Zoran Spasojević.

Podrum Selecta: Ovde se dolazi sa namerom

oseta Porodičnoj vinariji „Selecta“ uvek je veliko zadovoljstvo. Osmeh vam izmame ozarena lica domaćina i zadovoljstvo da vas ugoste. Takođe i skladnost porodice, posebno kada su svi njeni članovi na okupu. Iako njene stubove još uvek drži pater familias Milutin Tine Stojšić, uz suprugu Sonju, koja je na sebe preuzela nazahtevniju ulogu - da svima ugodi, sve veću ulogu preuzimaju sinovi, Ivan, tehnolog i Jovan, budući farmaceut. Da li će se Jovan vratiti posle školovanja u Beogradu, kao što je to uradio njegov stariji brat, rano je govoriti. Siguran je samo da će uvek biti prisutan, na ovaj ili onaj način. Prva berba grožđa sa površine od 2.5 ha

Složna porodica Stojšić dogodila se na samom kraju osamdesetih godina, te se vinarija „Selecta“ s pravom može svrstati u pionire vinskog preporoda. Ove jeseni, sa oko 22 ha zasada, 16 ha pod belim, i šest hektara pod crvenim sortama, vinarija broji svoju 31. berbu. Godišnja produkcija oko 70 - 80 litara, što ih danas svrstava u najveću vinariju u Gudruci. Vinogradi se nalaze na tri poteza u okolini Gudurice, na kojima stasavaju Chardonnay, Muscat Ottonel, Burgundac sivi (Pinot Grigio), Burgundac beli (Pinot Blanc), Rajnski Rizling od belih sorti, a od crnih Cabernet Sauvignon, Burgundac crni (Pinot Noir) i Merlot. Od osam etiketa sortnih vina, na tržištu su dva brend vina ove kuće - Dvorsko vino (Pino Gri-

gio i Muscat) i Pino Noir, najtraženija vina Vinarije „Selecta“. Pod robnom markom „Selecta“ vino je na tržištu od 2004 godine. Samo tri godine kasnije izlazi i na rusko tržište. Vina vinarije „Selecta“ izvoze se danas i u Švedsku i SAD. - Vinarija će se dalje širiti, ali u smislu tehnologije i podrumarastva. Neće kada su u pitanju površine pod vinogradima, zato što smo zadovoljili potrebe za količinom i vrstama grožđa potrebnim da preradimo u toku godine, istovremeno zadržimo postignuti kvalitet. Prelaskom na industrijsku proizvodnju nije moguće zadovoljiti kupce koji očekuju da svaki put dobiju ono na šta su navikli. Nije neizvodnjivo proizvodnju širiti i povećavati u nedogled, ali je takođe teško pod tim uslovima održati konstantni kvalitet - objasnio je Jovan Stojšić. Svoj dalji razvoj vinarije porodica Stojšić vidi u vinskom turizmu. Uključeni od prvog dana u vinsku priču vinskog sela Gudurica, Stojšići smatraju da ljubav prema vinu podrazumeva i ljubav prema društvu i druženju. Zato su vrata njihove vinarije uvek otvorena. Uređeno dvorište i vinska sala pogodni su za sve vrste kulturnih, poslovnih i privatnih događaja, a specijaliteti tradicionalne banatske kuhinje još su ukusniji uz neko od vina iz ove vinarije. Iz godine u godinu broj turista se povećava. Gudurički vinari su više nego zadovoljni promocijom Gudurice kao vinskog sela, koju sprovodi Turistička organizacija Vršca. Jer, ovo je selo nekada zaista bilo centar vinarstva. U njemu i danas svaka kuća ima vinski podrum, u svakoj drugoj se proizvodi vino. Gudurica se ne nalazi na raskrsnici puteva. U ovo selo se dolazi sa namerom, zbog grožđa, vina i druženja. I odgovor na pitanje: Zašto Dvorsko? Prva promocija ovog vina održana je u Vladičanskom dvoru u Vršcu, jednoj od najvelelepnijih građevina u gradu i najstarijem Vladičanskom dvoru Srpske pravoslavne crkve (1750), spomeniku kulture od izuzetnog značaja.

Vinarija Rnjak: Ubrzan kurs od ljubitelja do profesionalnih vinara

inarija „Rnjak“ Ljiljane i Miroslava Rnjaka ima jednu drugačiju vinsku priču od ostalih vinarija iz vinskog sela Gudurice. Poreklom iz Dalmacije, preko Beograda, kada su tražili mesto predaha za sebe i svoje prijatelje, došli su u maleno selo sa jedva 1.000 stanovnika, na brežuljcima ispresecanim tesnim gudurama i podugačkim vinskim background-om i u kojem bezmalo svaka kuća ima svoje vino. Sa kućom je bračni par kupio i vinograd, i ne samo da su u Guduricu došli, već su počeli da proizvode vino. U početku su dolaske ograničavali na produžene vikende za vreme kojih su pokušavali da odrade sve ono za šta je drugima bila potrebna cela nedelja. Ali pošto su iz vinarstva iz hobija, vrlo brzo uplovili u profesionalne vode, donose odluku da se potpuno presele i umesto da uživaju u mirnom pogledu na prelepe padine Vršačkog brega i da se druže, još ne stižu da upoznaju sve svoje komšije. O vinu nisu znali ništa, ali su imali snažnu volju i ogromnu pomoć prijatelja Mirka Gagića, enologa velikog formata, koji im je dao prve smernice i u početku nadgledao svaki njihov korak. Ostalo je sve bila literatura, internet i rad, rad, rad, a možda i ukus vršačkog grožđa pomešan sa mirisima mora, smilja i maslina rodne Dalmacije. Najveća enigma su zapravo njihova

vina nagrađivana od prvih pojavljivanja na vinskim festivalima, bilo da je reč o onima u zemlji, bilo u inostranostvu. U njihovim vinogradima podignutim 2005. godine, na površini od 6.5 hektara stasava grožđe Sauvignon, Chardonnay, Pinot Noir, Cabernet Sauvignon, Merlot

čenju - BIWC osvojilo trofej Best of Show za Srbiju, a na istom takmičenju zlatni su bili i Caberent Sauvignon (2015) i Pinot Noir (2015), dok je Sauvignon morao da se zadovolji srebrnom medaljom. - Vremenom ćemo sigurno napraviti i neki cuvée, ali nam je potrebno još vremena da upoznamo vinograd i sorte koje smo zatekli. Sada kada vidim tu širinu i koliko je sve ovo zahtevno, a da nikada ništa slično nismo radili, malo se i uplašim. Mi smo primer ljudi sa asfalta, koji su se pronašli u novom, grožđarsko-vinskom ambijentu Gudurice. Sreća je naša što sve što radimo želimo da to bude najbolje što možemo i otuda i rezultati - objašnjava gospođa Rnjak. Upornošću, ljubavlju, trudom nadomestili su znanje koje u početku nisu imali. Ono je bukvalno u hodu višestruko nadograđivano, jer ovo dvoje po vinskom stažu mladih vinara, nisu imali mogućnost izbora. Grožđe je dozrevalo, a oni su mogli da ga ostave da propadne ili da ga prerade. Na sreću vinskog sveta odlučili su se za

i Muscat Hamburg, od kojih se proizvodi šest sortnih vina. Prvo vino poteklo iz ove vinarije - Merlot (2015) je prošle godine na najvećem balkanskom vinskom takmi-

ovo drugo. Imali su izbor da prepuste nekome drugome da radi, ali su se odlučili da rade, i to sami, od vinograda, podruma, do flaširanja, lepljenja etiketa i promocije. Pomoć zatraže jedino kada moraju. Iako imaju upite sa više strana, još uvek sebe ne vide u vinskom turizmu. Ove godine za vreme svedenog obeležavanja „Dana berbe grožđa“ u Vršcu, prvi put su za goste otvorili kapije svoje kuće. Izgovaraju se da nisu završili ovo i ono, ali ovde svakako vredi doći. Jer, osim dobrih vina, u kamenom popločanom dvorištu čekaju novi i lepi izazovi, koje tek treba otkriti.

Ljiljana i Miroslav Rnjak

Porodični podrum Nedin: Priča o vinu i ljubavi

Josif Nedin

inarija „Porodični podrum Nedin“, Gudurica, s pravom nosi taj naziv, jer je u njenom stasavanju, od zamisli do danas, u njenom oblikovanju osim roditelja Josifa i Snežane Nedin, u proteklih 30-tak godina učestvovalo i njihovo troje dece. Danas je sa njima samo najmlađi Nenad, koji je po završetku škole odlučio da ostane uz roditelje i posveti se porodičnom biznisu. Podignut 2003., registrovan decembra 2009.„Porodični podrum Nedin“ rastao je zajedno sa porodicom, savladavajući sve mene kroz koje je prolazilo društvo i lokalna zajednica. Jer, nije lako biti među prvima, a kamoli prvi. - Imali smo sreću ili nesreću da ništa ne nasledimo i sve što imamo sticali smo kupujući parče po parče zemlje, podizali podrum, pa ga proširivali, opremali, zanavljali. Danas imamo pet hektara vinograda i jedan hektar pod kruškom - vilijamovkom. Podrum je kapaciteta 23 hiljade litara, dovoljno za našu sadašnju godišnju produkciju od 20 hiljada litara. U planu je proširenje vinograda, pa tako i proširenje podrumskih kapaciteta - objašnjava gospodin Nedin. Ova vinarija isključivo proizvodi vino iz svojih vinograda. Od belih su to njihovo najpoznatije vino - Beli Krst (70% Rajnski Rizling, Pinot blanc, Italijanski Rizling i Muscat Ottonel), Italijanski Rizling, Pinot blanc, Traminac, i od prošle godine Muscat Ottonel. Od Muscat Hamburga i Frankovke proizvode Rose, a od crvenih etiketa su to Cabernet Sauvignon i Merlot. Od

Marselana, zasada od pre dve godine, prvi rod se očekuje sledeće. U planu je i podizanje vinograda sa Muscat Ottonel-om, zaštitnim znakom ovog kraja. Po staroj dobroj guduričkoj praksi, zaštite od grada, vinogradi porodice Nedin nalaze se na šest lokacija. U njihovom slučaju to nije rađeno sa namerom, već prema mogućnosti, kada i koliko se moglo ulagati u zemlju i nove zasade. Zato su parcele od 30 ari do hekatara i po. Najveća od četiri hektara polako se popunjava vinogradom, dok je na jednom delu zasađena vilijamovka, koja sledeće godine treba da donese pun rod, a porodica obezbedi jednu destileriju i započne proizvodnju rakije - vilijamovke. U pripremi je još 10-tak ha zemlje za podizanje vinograda i vilijamovke. Polako, strpljivo i sa puno ljubavi, kao i do sada. - Čovek se izgrađuje kroz rad, iskustvo, odgovarajući na raznorazne izazove. Od prvog dana vino je za mene i moju porodicu predstavljalo početak, sredinu i kraj. Presudno za sve što radite da u tome uživate, da to volite. Volili smo to i kada nismo imali ni mogućnosti ni kapaciteta i nikada nam materijalna dobit nije bila primarna - kaže Josif, naglašavajući da bi verovatno njegovo razmišljanje bilo drugačije da nije imamo svesrdnu podršku i pomoć supruge, a kasnije i dece. Razumevanja je bilo i kada je 2015. godine ostao bez posla i do tada sporednu delatnost preveo u osnovnu i potpuno se posvetio kući, porodici i vinu. - Ove godine obnovili smo podrum, kupili čilere i vinifikatore. Berbu radimo mašinski uz angažovanje nekoliko radnika, a jedan bivši kolega, postao je stalan član našeg tima - dodaje gospodin Nedin, vinar, koji je prvi u Vinskom selu Gudurica otvorio vrata svoje vinarije za prijem turista. Prvobitno je to bilo u bočnoj prostoriji u okviru vinskog podruma, da bi 2012. godine nikao potpuno nov objekat kapaciteta 70 mesta. Ove godine planirano je otvara-

nje jedne manje degustacione sale od 30 mesta, ali će to sačekati neko bolje vreme. Tek, porodica Nedin je, uz afirmaciju svojih vina i prodaje na kućnom pragu, obezbedila najveći degustacioni prostor u mestu za prijem 100 osoba. Ova porodica šta god može, radi sama. Tako je bilo i sa projektima za vinariju i degustacionu salu, tako je i kada su fizički radovi u pitanju. Osim promocije vina, u degustacionoj sali, uz najavu i prethodni dogovor, služi se i hrana, koju, kao i sve ostalo priprema neko od članova, najčešće mama Snežana. - Možda da sam započeo neki drugi posao, možda bi i to zavoleo, ali se desilo vino. Vino ispunjava posebnom radošću, jer iza njega stoji priča o porodici, slozi, trudu. Još ako se nekome sviđa ono što ste proizveli, npr. autoritetima koji ocene tu vašu muku na dobar način, sreća je potpuna. Poklopilo se da sam uz sebe uvek imao suprugu i decu. Mislim da bez toga ne bi imalo svrhe. Zato sve što sam za ovih 26 godina planirao, dva puta više sam napravio. Nekom sa parama bi bilo dovoljno i dve godine, ali sumnjam da bi tu bilo ovoliko ljubavi. I za porodicu i za vino, za kolege - vinare prema kojima gajim veliko poštovanje. Siguran sam i oni prema meni - zaključio je Josif Nedin.

Vinarija Mišić: U ime boema, vina i ljubavi

edna od najmlađih vinarija u vinskom selu Gudurica je Vinarija „Mišić“, gospođe Olivere Mišić. To što je zvanično registrovana u septembru 2019. ne znači da iza nje ne stoji duga tradicija kako u proizvodnji grožđa tako i proizvodnji vina, posebno intenzivirana poslednje četiri godine. Upravo toliko, vinogradar i podrumar, Dragan Milisavljević u ovoj vinariji prati razvojni put vina od grozda do flaše. Vinogradi vinarije „Mišić“ površine 6,70 hektara, locirani su na četiri poteza oko Gudurice: gro je na Žamskom brdu, prema Velikom Središtu, dva hektara prema Malom Središtu, a jedan hektar vinograda na samoj granici prema Rumuniji. Gospodin Milisavljević kaže da je Gudurica vinsko mesto koje tek usvaja nove tehnologije, a da je, vinograd na nekoliko različitih pozicija, tradicionalan način zaštite od loših vremenskih prilika. I do 30 godina stari za-

Gospođa Olivera Mišić sa saradnicima sadi vinove loze krase raznovrsnost ovih vinograda, što stvara problem u konačnom definisanju vina. Od vinskih belih sorti grožđa zastupljene su Rajnski Rizling, Italijanski Rizling, Pinot Blanc, Kreaca, Župljanka, a od stonih Afus-Ali, Smederevka, a od crvenih Cabernet Sauvignon, Merlot i dr. Na vinskoj karti Vinarije „Mišić“ trenutno se nalaze vina: Pino blanc, Boem i Italijanski Rizling, Hamburg Rose, kupaža

Cabernet Sauvignon i Merlot i sortno vino Cabernet Sauvignon. Kapacitet podruma je 5.5 hiljada litara, a plasman, osim sa praga, prodaje se i u Vinoteci „Mozaik“ u Beogradu. Ozbiljnija distribucija očekuje se uključivanjem Fondacije „Ana i Vlade Divac“ sa namerom da ubrza marketinški proboj guduričkih vina na tržište, ali i podstakne proizvodnju vina i povratak mladih na selo. Kapacitet za razvoj turističke priče Vinarije „Mišić“ je velik. Vredna zbirka očuvanih predmeta iz ranijih vremena, bogatstvo ručnih radova, dve dvokrevetne sobe namenjene izdavanju, vinska sala pogodna za degustacije, ali i razne proslave, a pre svega dobra vina, dovoljan su poziv za posetu ovoj vinskoj kući, a i ovom živopisnom selu. Gospođa Olivera Mišić, rođena u Vršcu, ceo život i radni vek provela je u Beogradu. „Devojka sa beogradskog asfalta“, koja je zahvaljujući svojoj majci, Ekaterini Ristivojev, vajarki velike stvaralačke snage, upoznala boemski život, u znak sećanja na nju, po njenom odlasku, njena čerka jednom vinu daje naziv Boem, a jednim njenim radom oplemenila je etiketu. Planirajući da mirne penzionerske dane provede sa suprugom u guduričkoj kući, uz vino vlastite proizvodnje i u druženju sa prijateljima, bračni par Mišić je postao stanovnik Gudurice. Međutim, bolest, a potom i suprugovo napuštanje, gospođu Mišić nisu omeli u ispunjenju zajedničkih planova. Nastavila je tamo gde su njih dvoje stali. Radosno dočekuje goste, rado pričajući o svom vinskom putu i životu, interesujući se za priče drugih. Jedna je od retkih sa konkretnom vizijom pravca razvoja vinskog turizma u Gudurici, selu koje je osim proizvodnje dobrih vina, malo razmišljalo o tome da veselijim vinskim turistima posle degustacije ponudi i ležaj, za noć - dve, koliko traje lepo raspoloženje.

Vinarija i destilerija Bahus: Sve pod jednim krovom

inarija „BAHUS“ iz vinskog sela Gudurice, smeštena je u tipičnu, imućniju nemačku kuću iz 1900te. U podrumu, površine 100m2, nalaze se tankovi kapaciteta 30.000 litara, u kojima se proizvode sortna vina: Italijanski Rizling, Rajnski Rizling, Burgundac beli, Sauvignon blanc, Muscat Ottonel, Traminac (Gewurztraminer), od belih, i Burgundac crni, Cabernet Savuignon i Merlot od crvenih sorti. Jedino vino koje nije sortno je Caberlot, bordovska kupaža Cabernet Sauvignon-a (70%) i Merlot-a (30%). Vino kuće je Gewurztraminer, sa nekoliko osvojenih nagrada iz različitih berbi. Stona sorta grožđa, Muscat Hamburg, uglavnom završava u rakiji. Osim Hamburg loze, destilerija u ponudi ima vilijamovku, kajsiju i dunju. Ivan Milanović, vlasnik vinarije „BAHUS“, deo je atipične vinske priče, bez tradicije i generacija koje su se bavile vinarstvom. Počinje sa njegovim ocem, hobistom u pečenju rakije, odlučnog da zasnuje mali vinograd. Kupio je 30 ari zemlje, i za par godine proširio ih na sedam hektara, što su i trenutne površine pod vinogradima. Gospodin Milanović se sa studija prava vraća iz Beograda 2011., ženi se i dobija prvog sina. Odluku da se u potpunosti orijentiše na vinogradarstvo i vinarstvo, u dogovoru sa suprugom donosi dve godine kasnije i otvara firmu „BAHUS“. Od tada je to njegovo primarno i jedino zanimanje. Od ukupno 20 berbi, devet poslednjih odvijale su se pod njegovim nadzorom. I to uspešno. Bračni par Milanović polako kanališe svoje ambicije, koje idu u pravcu vinskog turizma. Njihovo opredeljenje potvrđuje opremljena sa puno ukusa i ljubavi, vinska sala. Po njihovim rečima, kapaciteta za razvoj turizma ima, kako u Gudurici, tako i u njihoj vinariji. Dopada im se proces uvećanja procenta vina na tzv. čašu, na pragu vinarije, a to je moguće ubrzati paralelnim razvojem smeštajnih kapaciteta, koje tre-

Bračni par Milanović, nove uzdanice Gudurice

nutno selu nedostaju. Jer, primetan je rast broja turista, kao i kulture pijenja vina. On lično, najviše voli kada gosti vinarije imaju vremena da „prođu“ kroz ceo asortiman vina. Kada su posete limitirane na dve-tri etikete, teško je odrediti ciljnu grupu i zadovoljiti svakog gosta. Između ostalog, vino je i druženje. Ističe korektan odnos sa Turističkom organizacijom Vrašac u organizovanim promocijama, kako na lokalnim manifestacijama, tako i sajmovima u zemlji i okruženju. Posebno korisnim smatra susret i mogućnost razmene iskustva sa onima koji su duže u ovom poslu i daleko ispred u vinskom turizmu. U planovima za narednih pet godina,

gospodin Milanović nastaviće sa zanavljanjem sortimenta u vinogradima, kupljenim sa zatečenim zasadima, koji u ovom trenutku njemu nisu interesatni, i sadnju sortimenta neophodnog za proizvodnju vina. Ideja bračnog para je da, uz nadu da se 2020. neće ponoviti, iskoriste mogućnost i na placu vinarije urede smeštajne kapacitete i time zaokruže priču vinskog, odnosno seoskog turizma. Za pet godina, ovaj bračni par koji živi u Vršcu, nada se da će njihovo troje dece, sinovi od devet, sedam i dve i po godine stasati dovoljno da mogu da im pomognu. Sigurni su jedino da u Gudurici, u ovoj delatnosti ima osnovu da izgrade svoju, a ako Bog da i budućnost svoje dece.

Prokupcem afirmišemo Srbiju

Novinari u obilasku Aleksandrovačkih vinograda Onoliko koliko se mi budemo ugradili u Prokupac toliko će Prokupac govoriti o nama. (I.Luković) Doprinos revije Vino&Fino i vebsajta Vinopedia o ugledu na svetske poznate sorte koje imaju svoj dan, u Srbiji su 2016. Igor Luković vinski kritičar, pisac, novinar i somelier, direktor, glavni i odgovorni urednik „Vino&Fino“, magazina koji se bavi vinom, vinskom i gastronomskom kulturom u Srbiji i regionu i Tomislav Ivanović, nagrađivan vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina, autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs, inicirali da se 14. oktobar odredi za „Dan Prokupca“, kao najznačajnije autohtone sorte Srbije i prve sa područja centralne i istočne Evrope, koja je dobila međunarodno priznat dan, sa zadatkom da uvede Srbiju u internacionalnu porodicu vinskih zemalja. Od 10. do 15. oktobra 2020., na do sada najsveobuhvatniji način i sa velikim brojem događaja širom Srbije, obeležena je petogodišnjica Međunarodnog Dana Prokupca. Prva stanica „Karavana Prokupca“ bio je hotel „Kragujevac“ sa izložbom vina od Prokupca i radionicama o šumadijskim vinima. Dan kasnije, na platou ispred Muzeja vinarstva u Aleksandrovcu, jedinom u Srbiji muzeju posvećenom vinu, priređena je Izložba vina i radionica o identitetu župskog Prokupca. Karavan je obišao vinarije jagodinskog vinogorja, mlavskog rejona, a u beogradskom hotelu Radisson Collection, 13. oktobra organizovana je konferencija „Okusi razliku, okusi Prokupac“, na kojoj su učestvovali: Tomas Kurtijus MW,

dr Slavica Todić, dr Nataša Štajner, Robert Gorjak i mnogi drugi. Finale ovog događaja pripalo je koncertu Vasila Hadžimanova - Prokupac Show u Beogradu.

granica, kao zemlje kvalitetnih vina uopšte, ne samo od Prokupca, vrlo je bitno da sa njihovim svojstvima, autentičnošću, nečim što drugi nemaju, upoznamo i strance. Mislim da Prokupac ima svoju bitnu ulogu Prokupac - ambasador Srbije i u toj priči i samim tim što ga promovišesrpskog vinarstva mo ovoga puta među gostima iz Slovenije, „Ovo je prilika na podsećanje na prvu Makedonije, Finske, afirmišemo se kao zvaničnu objavu „Dana Prokupca“ i entu- vinska zemlja. zijazam i petnaestak novinara prisutnih u Ovoga puta zahvaljujući podršci USAjednoj novosadskoj piceriji u ID - Projekat za konkurentnu prihvatanju ideje, čak mnogo privredu, uspeli smo da popre vinara. Posle pet godina krijemo sve segmente prezenimam utisak da je Dan Prokuptacije Prokupca, za razliku od ca sebe afimrisao i da je izraranijih godina kada smo se stao u manifestaciju u rangu sa oslanjali na entuzijazam i ponajznačajnijim vinskim dešadršku vinara i ljubitelja vina. vanjima u Srbiji. Ove godine Želeli smo da obuhvatimo sve smo imali priliku da obiđemo aspekte Prokupca na tržištu, Centralnu Srbiju i uverimo se ne samo među potrošačima, da se Prokupac svuda slavi i da već i u vinotekama, restoranisu i vinari i potrošači, i genema, Wine Bars, kafeima...Na ralno publika, prihvatili Dan spisku trenutno imamo 60 loTomislav Ivanović Prokupca kao svoju slavu. kacija u Beogradu, Banjaluci, Drago mi je što smo ove godine po prvi Novom Sadu, Kragujevcu, na Zlatiboru, put dobili Prokupac iz Vojvodine, iz onog Nišu, Zrenjaninu, gde se obeležava Dan dela naše zemlje za koji sam smatrao da Prokupca. „fali“ vinskoj sceni, kada je Prokupac u piSvesni smo da je ovo tek početak i da tanju. Prokupac vinarije „Maurer“ Oskara je potrebno još mnogo ovakvih godina Maurera iz Bačkih Vinograda, iz 12 go- obeležvanja da dostignemo željeni cilj. dina starih zasada je prvi, ali Oskar nije Godine 2016. imali smo prvu degustaciju i jedini zainteresovan za ozbiljniju posve- sa 15 vina koje smo našli na tržištu. Ove ćenost ovoj sorti na području Vojvodine, godine smo našli 50, što znači da je za pet čime će ujedno biti srušen stereotip da je godina tri puta povećan broj vina sa etikeFruška gora pretežno za bela, a ne za crtom Prokupca na tržištu. Paralelno sa tim vena vina, što sa klimatskim promenama rastu i površine pod prokupcem, koje su na i savremenim vinarstvom i vinogradar- nivou od 4% u odnosu na ukupne površistvom ne važi. U svakom slučaju Prokup- ne pod vinogradima. To nije dovoljno, ali cem afirmišemo celu Srbiju. pozitivno je da vinari sve više sade i imaju Za vinski identitet Srbije i izvan njenih Prokupac u svojim vinogradima.“

Prokupac je lako prepoznatljivo vino, vino sa karakterom

Novinari u poseti vinariji Temet

načaj Prokupca za vinski identitet bude precizan, definisan. Nekada, zavisno Srbije je veliki jer je sorta za koju od teroara, godine i samog vinogradara verujemo da ima najveći poten- ume da ima malo grublje tanine, međutim cijal za kvalitetna vina, da se po određe- poslednjih godina sve više u vinrijama nim vinogorjima u Srbiji raširi dovoljno koje unapređuju svoju tehnologiju vidimo da postane relevantan igrač da se takav problem redukcina domaćem i stranom tržištu. jom roda vrlo lako rešava. Duboko je ukorenjen u tradiciProkupac nije vino od koju vinarstva i vinogradarsva u jeg možemo da očekujemo da Srbiji, i takođe je doživeo neku bude puno i ekstraktivno povrstu priznanja i kod domaćih put nekih Vranaca, Shiraz-a iz potrošača, ali i kod međunanovog sveta itd., uloga koju su rodnih autoriteta koji su imali mu neki potrošači svojevremepriliku da se sretnu sa Prokupno namenili. On je ostao elecem, između ostalog i visoke gantniji, mekši, lakši, prefinjeocene za Prokupce na međuniji od toga, a opet sa svojim nardonim takmičenjima su to jedinstvenim karakterom. potvrdile (zlato na Decanteru Nalazimo ga u čistom obliIgor Luković 2020. prvo za stopostotni „Viku i u kupaži. Citirao bih svog vak“ Prokupac iz 2017, vinarije „Grabak“ kolegu Roberta Gorjaka koji je u jednoj Miloša Jovanovića iz Vrnjačke Banje). vinariji za vreme degustacije (kupaža 85% Prokupac je definitivno sorta koja može Prokupac, ostalo Cabernet i Merlot) izjada da dobra vina, dovoljno autentična, uni- vio: „Ove dve sorte dobro leže Prokupcu, katna, vina koja ćete „lako naučiti da pre- ali mu ne trebaju“. Potpuno je legitimno poznate u čaši“, a da ga ne pomešate sa Pi- kupažirati vino različitih sorti. To je tranot Noir-om ili Cabernet Sauvignon-om. dicija u mnogim regijama, pa i u Srbiji sa Prokupac daje vina umerenog punog tela, Prokupcem. Kadarka i Prokupac su vrlo ima nešto niže kiseline, jasan voćni profil često išli zajedno. U Negotinskoj krajina granici crnog i crvenog voća. U njemu ni su im dodavali i Začinak. Ako će jedčesto pronalazimo trešnju, šljivu, kupi- na regija, jedno vinogorje da gradi svoj nu, tri najčešće arome. Kod malo zrelijeg identitet kroz specifičnu kupažu u kojoj će grožđa brusnicu, suvu šljivu i začinske Prokupac biti dominantan ili činiti jedan note, zeleni i crni biber, koji mu daju za- njen deo, nemam ništa protiv toga, ali se činski karakter. U ustima takođe ume da nadam da ćemo bar na ograničenoj regiji

ili vinogorju da radimo čista vina bez primesa drugih sorti i dati odgovor na pitanje, šta Prokupac zapravo jeste i da definišemo njegove osnovne stilove. Najstariji zapisi o uzgoju vinove loze na teritorji Srbije su iz Vojvodine, sa Fruške gore sa kraja XVII veka, kada ona nije bila deo Srbije, sa sortimentom donekle drugačijim od onog u centralnim delovima zemlje. Tu nije bilo prokupca, a što se tiče ostatka Srbije i prirodnog areala rasprostranjenosti Prokupca najstariji dokumenti su tek iz XIX veka. Međutim, iako nemamo starije, u svim tim zapisima nalazimo dokaze da se Pokupac masovno gajio, pre svega u Zapadnoj Srbiji, okolini Valjeva, Centralnoj Srbiji, tj. Šumadiji, gde su bili vinogradi Kadarke i Prokupca zajedno. Takođe, heterogenost populacije sorte, sa puno morfoloških varijeteta na ograničenom području, svedoče da je Prokupac jako dugo na ovom području, jer se prilagodio lokalnom teroaru i razvio različite varijetet na različitim lokacijama. To se u ampelografiji uzima kao ključni dokaz o starosti sorte na jednom području. Postoje dokazi iz nekih genetskih istraživanja da je Prokupac roditelj turske sorte Papazkarasi, koja je sa svoje strane roditelj Kadarke. Međutim, roditelje do dan danas ne znamo. O Prokupcu na našem prostoru govore i vinogradi stari 120 godina u Župskom vinogorju, koji još uvek rađaju i daju vino.

Vinarija Adamović - Vi{e od vina G

odine 2004., sa puno ljubavi i bez presije, gospođa Adamović se posvetila dizajniranju jednog od danas najupečatljivijih mesta na sremskoj strani Dunava. Mesta na koje ćete rado odvesti svoje najmilije, ili možda strance, da se upoznaju sa našom gastronomijom u domaćinskom, ali luksuznom okruženju, sa pogledom. - Započinjanjem ovog biznisa obezbedila sam i sebe i svoju decu, a upravo mi je to i bio cilj upuštanja u ovu lepu i neizvesnu priču kaže Vidanka Adamović, preduzetnica, vlasnica danas eksluzivnog restorana sa smeštajem ATOS, odnosno kompleksa koji u svom sastavu osim restorana sa dve otvorene i dve zatvorene celine, raspolaže sa šest soba ukupnog kapaciteta 17 kreveta, bazenom zatvorenog tipa, vinarijom. Zahvaljujući kvalitetu što ponude, što usluge, upotpunjene obiljem prirodnih lepota, ATOS nikada nije posezao za medijskom promocijom, smatrajući da je zadovoljan gost njegova najbolja preporuka. Nema mesta sumnji u ovakav stav, jer i posle nedavnog proširenja restoranskih kapaciteta, traži se mesto više.

Rade Adamović

inarija „Adamović“ je deo restoranskog kompleksa sa prenoćištem „Atos“ i predstavlja jedno od nenametljivih prostora koji svojim šarmom, odgovarajućom ponudom, pruža mogućnost prvoklasnog odmora i opuštanja, ali i provoda uz živu muziku, čak i tokom dana. Vinarija je smeštana na području Koruške, između „vinskog“ Banoštora i „svinjskog“ Suseka, na delu koji su meštani donedavno zvali Gradina, a koje je od pre par meseci zvanično preinačeno u Adamovićevo brdo, po dedi Adamoviću, koji je doselivši se iz Bosanske Krupe na reci Uni, podigao ovde prvu kuću. Nastavljači njegovog dela nadaju se da će ovo mesto i dalje biti sinonim kvaliteta i postignuća. Rade Adamović, vlasnik mlade Vinarije „Adamović“ smatra da je pravi gazda vinograd, kojeg svi moraju da slušaju da bi rezultati bili očekivani. Prvi zasadi vinove loze nikli su pre osam godina na placevima naslonjenim na nekadašnju vikendicu porodice Adamović, kojoj je, što zbog položaja, što zbog ljubavi prema prirodi posla, bilo predodređeno da vremenom izraste u jedinstveni ugostiteljski objekat, otvoren za svakog putnika, turistu i namernika koji želi da provede neko vreme u prirodnom okruženju, s pogledom na moćni Dunav i Šašićevu adu, uživajući u spokoju i domaćim jelima, pre svega ribljim specijalitetima, i naravno dobrom vinu. Prva vina flaširana su pre 5 - 6 godina, za koje je od prvog dana zaslužan Rade Adamović. U međuvremenu, vinogradi su se raširili na preko dva hektara sa karakterističnim sortama za severne padine Fruške gore: Italijanskog i Rajnskog Rizlinga, Chardonnay-a, Muscat Hamburga, Cabernet Sauvignon-a i Merlot-a.

- Rastemo, razvijamo se, učimo i pratimo nove trendove. Uvreženo je mišlenje da je nama, vinarima sa područja Banoštora lakše, jer imamo izdašnu pomoć prirode. To je istina, jer se naši vinogradi nalaze na 150 metara nadmorske visine, između NP „Fruška gora“ i Dunava, čija refleksija sunčeve svetlosti i toplote doprinosi sazrevanju vina nazvanim „vina sa dva sunca“ objašnjava Rade Adamović. Od Milana Šijačkog, mlađani Rade je pekao „zanat“ enologa, i naučio ga tako da je postao vrsni kreator vina nagrađivanih na svim vinskim takmičenjima na kojima je učestvovao. U vinogradarskom delu rado prima sugestije oca, koji iako iz metaloprerađivačke priče, nesebično pomaže sinu. Danas se vinarija ustalila ponudom od šest etiketa: Italijanski Rizling SK - 54 selekcija, Chardonnay, Rajnski Rizling, poluslatko vino Roze (cuvée Muskat Hamburg, Cabernet Sauvignon, Merlot), Ružica (Muskat Hamburg), i kupažu barrique crvenih sorti Merlota i Cavernet Sauvignon-a. Godišnja produkcija vinarije je 25.000 litara vina, koja se, osim u nekolicini novosadskih restorana i objekata u okolini, mogu degustirati na licu mesta. Gospodin Adamović dodaje „najbolje uz specijalitete od ribe“, i tu greške nema jer svako može da nađe kombinaciju koja mu najviše odgovora. U vinskoj karti restorana „Atos“ se nalaze se i vina Vinarije „Šijački“, „Quet“ i „Kovačević“. Ko god da dođe u restoran&hotel „Atos“, odnosno Vinariju „Adamović“ očekuje ga kvalitet domaćih vina sa pečatom Fruške gore, Banoštora i samog vlasnika. Njihovi gosti znaju da se pun ukus ovih vina najbolje može osetiti na jednoj od terasa restorana, ispred vinarije, sa pogledom na reku. I to je nešto što nikako ne treba propustiti.

Odmor sa stilom VILLABREG

Julkica Mitrašinović sa Kapijom uspeha PKV

z Vršačku kulu i crkvu Sv. Teodora Vršačkog, hotel „Vila Breg“ je treća građevina koja čuva pogled na grad Vršac. „Vila sa pogledom“ je izgrađena na mestu starog hotela „Breg“, 2005. godine, istovremeno sa Poslovnim i sportskim centrom „Milenium“, za potrebe Evropskog prvenstva u košarci. Krajem 2017. i početkom 2018. hotel je renoviran i time potvrdio opravdanost visokog renomea i kvalitet svojih usluga. - Nazvali smo ga „hotel sa dušom“ jer smo prihvatili personalizovan stav prema gostima, a ljubaznost, uslužnost, predusretljivost osoblja naše su opredeljenje. Hotel je lociran na najlepšem mestu i sa pogledom na ceo grad. Kada je lepo vreme sa terase hotela vidi se Avalski toranj, ali i susedna Rumunija. Osim mesta, goste privlači i dobra banatska gastronomija, i bogatstvo sadržaja u njegovoj neposrednoj okolini, koji hrane i dušu i telo - kaže Julkica Mitrašinović, direktorica hotela, izražavajući zadovoljstvo što je to prepoznala i Privredna komora Vojvodine, dodelivši Vili „Breg“ prestižno priznanje KAPIJA USPEHA. Kapacitet „Vile Breg“ je 44 soba i 4 apartmana. Raspolaže vrhunskim Wellness&SPA centrom, sa unutrašnjim i spoljašnjim bazenom, đakuzijem, saunom, parnim kupatilom, dečijom igraonicom, relax prostorom i prostorijama za masaže i tretmane. Prošireni su i kapaciteti restorana na 250 mesta, pogodnog za velika druženja i proslave, a za poslovne goste tu je kongresni deo, sa jednom velikom i tri manje savremeno opremljene sale za rad

kapaciteta od 30 do 150 mesta, čime su mogućnosti organizovanja poslovnih skupova, seminara, kongresa, teambuilding-a takođe podignuta na viši nivo. Vršac se nalazi na na raskršću tri centra, Beograda, Novog Sad i Temišvara, iz kojih je i najveći broj turista. Oni prepoznaju prednosti hotela, ali traže uvek nove sadržaje od kojih su najpopularniji putevi vina, obilazak znamenitosti grada, Deliblatske peščare i fenomena Zagajičkih brda, Vršačkog brega pešačkim stazama. Vršac je poznat po terenima za eskremne sportove, paraglajding, penjanju na vršačke stene, kajaku i kanuingu Nerom i Karašem. Manastiri Mesić i Malo Središte daju mogućnost za razvoj verskog turizma, a hotel za svoje goste organizuje i jednodevni izlet u Temišvar. - Mnogo toga je unikatnog vezano za ovaj kraj i turističku ponudu koju pažljivo planiramo zajedno sa Turističkom organizacijom Vršca i gradom - dodaje direktorica, kvalifikujući Vršac kao egzotičnu City break destinaciju. Jer ono što možete u Vršcu ne možete ponoviti ni na jednom drugom mestu u Srbiji, niti regionu. - Ovo je vrlo izazovna godina. Hotel „Vila Breg“ je bio zatvoren dva i po meseca. Bojažljivo smo ga otvorili u junu ne znajući čemu da se nadamo, međutim, uspeli smo da u punom obimu zadržimo broj zaposlenih, zahvaljujući i merama Republike Srbije od tri minimalne zarade koje smo iskorisitili na pravi način. Letnjom sezonom možemo takođe da budemo zadovoljni, iz razloga što su TO Vojvodine i Pokrajinska vlada marketinškom promocijom - Odmor na vojvođanski način, grad Vršac i „Vilu Breg“ targetirala kao jednu

od mogućih destinacija koje treba posetiti ovog leta. To je uz interno marketinško angažovanje učinilo da smo tokom jula i avgusta imali dovoljan broj gostiju. Ulaskom u septembar počeo je lagano da se vraća i kongresni turizam i nadamo se da ćemo nadomestiti propušteno iz proleća ove godine. Hotel „Vila Breg“ je jedan od mogućih korisnika bespovratnih subvencija Ministarstva turizma. U zavisnosti od visine sredstava koja će biti dodeljena hotelu, zavisi i plan rada za narednu godinu, u kojem neće biti mesta za kompromise u nivou usluge i svemu onome po čemu smo prepoznatljvi - istakla je gospođa Mitrašinović.

Valja podsetiti da je posle tri godine, u novembru 2019. „Vili Breg“ obnovljena kategorizacija, i tom prilikom rečeno da ispunjava sve uslove za dobijanje pete zvezdice. Iako će biti nastavljen trud ne samo na zadržavanju već i poboljšanju sadašnjeg nova, kao i principa rada, a u želji da svojim gostima boravak učine što ugodnijim, zadržan je status hotela sa četiri zvezdice. Domaćini pozivaju da pri poseti Vršcu, nikako ne propustite posetu „Vili Breg“ jer kako god to lepo izgledalo na fotografijama, uživo je utisak neuporedivo upečatljiviji.

Kaštel Marijeta, Šušara -

Vesna Valok

ušara, selo na obodu SRP „Deliblatska peščara“, sa oko 250 stanovnika, jedno je od retkih u kojima je sačuvan prirodni sklad. Pre skoro deceniju, čist vazduh, i čista bunarska voda sa 200 metara dubine, mir i spokoj zatalasanih peščanih pašnjaka i livada mirisnog, lekovitog bilja, privukao je zaljubljenike u prirodu i svetske putnike, Vesnu Valok i Dragana Janekovića iz Zemuna. Upravo ovde, u Šušari, uspeli su da pomire svoje potrebe i ljubavi, a da to nisu planirali. Bar ne na ovakav način. Kada su 2011. godine posle višegodišnjeg boravka u Aziji, došli u ovo selo, nisu im promakle uredne okućnice, pokošena trava, bez trunke đubreta na ulicama. - Privukla nas je ravnica, ogromno nebo koje „pritiska“ zemlju. Bio je vedar dan i videli su se Karpati, a opojan miris divljeg duvana, majčine dušice, sugerisao nam da je ovo savršeno mesto za nas. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ovde sve diše, svaka krošnja, svaki žbun. Ovo je jedno od onih malih mesta skrivene lepote, koje čuva svoje tajne i to nas je odlučilo da ovde spustimo sidro - kaže gospođa Valok. Nakon odluke da prekomponuju svoj životni prostor, od male ruševne kuće na kraju sela, u maniru banatske gazdačke kuće podižu Kaštel „Merijeta“, nazvanog imenom tetke gospođe Valok, osobe vredne pomena u svakom pogledu. U ulozi projektanta, dizajnera našao se gospodin Janeković, po vokaciji pravnik, ekonomista, sinolog, ukratko erudita i esteta, „sa nepogrešivim osećajem za lepo“. Autenti-

čan eksterijer samo je maska za unutrašnjost kuće, u kojoj su nanizani biblioteka, centralni i mali salon, trpezarija sa brojnim antikvitetima donetim iz Burme, Laosa, Kambodže i Kine. - Kuću smo gradili za grdan nameštaj koji smo doneli. Dugo smo živeli na dalekom istoku i zavoleli njihovu kulturu, umetnost, pismo. Želeći da sačuvamo što više uspomena, nismo odoleli da neke komade od skupocene tikovine, duboreza,

rukotvorine, donesemo u Srbiju. Živeći u rezidencijama i ambasadama nismo ni bili svesni koliko smo toga sakupili i tek ovde shvatili da moramo da zidamo kuću za ono što smo već imali. Otvarajući ovo poglavlje svog života ni slutili nisu da će, bez namere da to rade, početi da se bave ugostiteljstvom, doduše na potpuno atipičan način. Mada, malo šta je vezano za njih očekivano i uobičajeno. Ideja za otvaranjem ka turizmu izazvana

mesto energije visokih vibracija

je stalnim posetama prijatelja, poznanika, ljudi koji su čuli za ovo mesto. Kaštel „Marijeta“ je samo ozvaničena i onako veliku frekvenciju ljudi koji su ih posećivali. Da je Kaštel zidan kao privatan, a ne ugostiteljski objekat, primetno je na svakom koraku. Tu je njihova biblioteka, zbirka rariteta, kolekcija ploča i skupocenih slika..., otvorenih za sve one koje umeju da prepoznaju njihov značaj i vrednost. Tu se priča ne zaustavlja, jer materijalni momenat je pozivnica za razgovre i druženja sa istinom na temu kulutre, umetnosti, religije, duhovnost ili čaroliji zvanoj Deliblatska peščara, jer tamo gde se njihovo imanje, od tri lanca zavr-

šava, nastavlja se zaštićeno područje koje nudi neizmerne mogućnosti za šetnje, razgledanje, fotografisanje, vožnju bicikala, a pre svega uživanje u civilizacijom nedodirnutoj prirodi. Sve gore rečeno je pokušaj, manje više uspešnan, da se opiše ambijent. Istinska vrednost ovog mesta je u emocijama i energiji koje isprovocira gostoprimstvo, ljubav i dobrota domaćina i njihovih gostiju, koja neretko nadrasta ove okvire. - Kaštel je naš odgovor na život. Ljudi su skloni suvišnom nagomilavanju, a ne razmišljaju da će ih sve što su stekli u životu nadživeti. Život je bio jako dobar prema nama i mi hoćemo da to što imamo podelimo sa drugima. Kaštel sam profiliše svoje goste. Ovde se ljudima sa drugačijom vibracijom uopšte ne sviđa i oni se ne zadržavaju. Energija drugih, njihovo oduševljenje ovim što zateknu, prepoznavanje naše poruke, pune energijom ovu kuća, koja koliko prima toliko i daje. To je jedino što funkcioniše na ovom svetu. Ako imaš podeli, ako možeš

daj, i to se vraća na hiljadu načina. Uživamo u tome što drugi uživaju – objašnjava gospođa Valok, filozof po struci, a po ubeđenju filantrop i čovek velikog srca, dodavši: - Veliki smo poklonici života i prirode. Nama je mio svaki leptir, travka, buba. I što smo stariji sve više shvatamo koliko je dobro biti takav. Sledeći principe prirode ovde se vodi računa o sortiranju đubreta, upotreba plastike se ograničava. Kada je hrana u pitanju, insistira se na domaćem i uvek se nabavlja najbolje, po mogućnosti iz okoline. Plan je da naredne godine, samo za njihove goste izgrade bazen i visoke letnje temperature u peščari učine prijatnijim. Ovo je mesto za zdrave i one koji imaju problema sa disanjem, asmatičare, plućne bolesnike, jer ovo mesto je savršeno za odmor i oporavak. Plan je i da ovo bude svojevrsni centar koji okuplja umetnike, pesnike, slikare, muzičare, posebno one mlade iz neposerdne okoline. Ovaj novi kvalitet, drugačiji od celokupne turističke ponude, prepoznala je Privredna komora Vojvodine, dodelivši ovom domaćinstvu prestižnu nagradu „Kapija uspeha“ u kategoriji seoskog turizma, za 2019. godinu.

Kopaonik će za par godina biti najtraženiji zimski centar u Evropi

dgovarajući na neprestane kritike upućene od strane ljubitelja prirode i posetilaca Kopaonika, Rajko Nikolić, čuvar zaštićenog područja NP „Kopaonik“ sa stažom dužim od tri decenije, odgovorno staje u odbranu svega što se trenutno dešava u našem najlepšem i najprosperitetnijem planinskom turističkom centru. Osude na račun izgradnje turističkih kapaciteta i proširenje ski staza, po njegovim rečima su neosnovane i dolaze od neupućenih i nedovoljno stručnih da procene trenutnu situaciju. Kritike se odnose na probijanje graničnog kapaciteta Kopaonika, da su njegove mogućnosti iscrpljene, što po njegovim rečima nije tačno, jer sve aktivnosti koje su u toku, kao i one planirane, neće ugroziti biljni i životinjski svet. Grade se hoteli i smeštajni kapaciteti koji nedostaju ovom zimskom centru, a ne fabrike i postrojenja, potencijalni ugroživači životne sredine. Najglasnija polemika se vodi o posečenom drveću, a zapravo se radi o prestarelima stablima subalpske smrče koja je dotrajala i inače bi trebalo da se zbog bezbednosti seče. Podseća i na malo poznatu uredbu države po kojoj za svako posečeno stablo korisnik, u ovom slučaju Skijališta Srbije, mora za jedan hektar posečene šume, da pošumi 10 novih hektara. Još je 80-tih godina država, tada SFRJ, imajući u vidu prirodne uslove Kopaonika projektovala je kapacitete koji se, zbog sankcija i ratova, do sada nisu realizovali. Trenutno su u završnoj fazi izgranje dva, a planom je predviđeno još dva do tri objekta. Intenzivno se radi na konzervaciji postojećih. Prošle godine izgrađena je garaža, koja je smanjila zimske gužve i „oslobodila“ trotoare. Usled proširenja kapciteta, procenjuje se da će biti potrebno još dve podzemne garaže, kako bi se rešio problem parkiranja. - Nakon ispunjenja planiranog, dalja gradnja će biti stopirana, a Kopaonik,

Rajko Nikolić najmlađi planinski zimski centar Evrope, moći će da primi 35 do 40 hiljada turista dnevno. Već danas zahvaljujući izdašnim padavinama, Kopaonik retko kada ima potrebe za veštačkim osneživanjem staza, mada je sistem spreman da „uskoči“ ukoliko je potrebno, dok u ostalim delovima kontinenta, pa čak i na Alpima, snega nema, ili ga ima nedovoljno. Primetno je da u turističkom centru nema više straćara, proširenih ili dograđivanih objekata, već kvalitetnih i arhitektonski doteranih, „pametnih“ zgrada koje će moći da izdrže potres jačine od devet stepeni po Merkalijevoj skali. Važno je istaći da u ovom momentu nema novih žičara ni u Nemačkoj ni u Švajcarskoj, već su kopaoničke najnovije, skoro nabavljene. Kopaonik je po svim parametrima spreman za prihvat kako domaćih tako i stranih gostiju, koji iz godine u godinu dolaze u sve većem broju, što zbog uslova, što zbog prirodnih lepota, ili nivoa usluge - objašnjava gospodin Nikolić, dodajući da nema bolje fabrike novca od Skijališta Srbije na Kopaoniku. Rajko Nikolić uputio je zamerku nadležnima koja se odnosi na izgradnju preči-

stača otpadnih voda, za koji je prikupljena projektna dokumentacija, a radovi koji bi mogli da otpočnu u rano proleće trajali bi godinu i po do dve godine. - Ubeđen sam da će polovina evropskih, pa i svetskih centara da nam zavide, jer ovo je najmlađi turistički zimski centar u Evropi. Ukupni kapacitet 25 žičara i dve pokretne trake Ski centra Kopaonik je 35.788 osoba/čas, što može da zadovolji 12.000 - 14.000 jednovremenih skijaša. Osim uređenja staza, uvođenjem organizovanog prevoza iz Brzeća i vikend naselja Treska, olakšan je dolazak turista na ski staze. Posebna atrakcija će predstavljati gondola iz Treske, kao i iz Brzeća koja, po mojoj proceni, treba da bude u funkciji od Nove 2021. godine - zaključio je gospodin Nikolić. Kako bi turistička ponuda Kopaonika bila zaokružena, nadamo se i skorijoj realizaciji još jedne gondole koja bi turistički centar na vrhu Kopoanika povezala sa Jošaničkom Banjom i pružila jedinstveni doživljaj turistima da posle skijanja uživaju u blagodetima lekovite termomineralne vode u njegovom podnožju.

Županijska palata /Gradska kuća Zrenjanin - jubilej dostojan pažnje 2 veka

ao period izgradnje županijske zgrade prihvata se razdoblje od 1816-1820. godine. Zgrada je podignuta prema nacrtu Jožefa Fišera, poznatog peštanskog arhitekte u stilu klasicizma. Imala je osnovu u obliku ćiriličnog slova P i još jedno krilo na severu. Centralni deo - rizalit bio je slobodan, oslonjen na 4 mermerna stuba i sa širokim ulazom. Rizalit je imao otvoren balkon, a na krovu je bio i grb Torontalske županije. To je centralni deo koji gleda na trg. Tokom vremena zgrada je postala pretesna za smeštaj županijske administracije te se ukazala potreba za dogradnjom. Lehner Eden i Đula Partoš sačinili su plan izgradnje i ulepšavanja zgrade. Celokupno zdanje se prepravlja u baroknom stilu i dograđeni su desno i levo bočno krilo, krov županije dobija biber crep, podovi su obloženi parketom od tvrdog drveta, a hodnici pločicama od gline. Županijska zgrada ima svoj vodovod, parno grejanje, električno osvetljenje i uređaj za signalizaciju. Svečano otvaranje tog dograđenog i adaptiranog dela zgrade objavljeno je 16.01.1888. godine. Krov tada dobija crep emajlirani od žolnaj keramike iz Pečuja prošaran oker žutim crepom uzetim sa motiva banatskih ćilima. Zgrada dobija tri kubeta. Na vrhu najvišeg postavljena je lanterna sa gvozdenom ogradom. Na fasadi dobija barokne ukrase i na oba kraja nalazila se kapija od

kovanog gvoždja. U zgradu se ulazilo kroz glavnu kapiju s vratima od masivne hrastovine. U predvorju zgrade kroz koje je mogao proći fijaker s visokim gostima pod je popločan pločicama. Oprema koja je ugrađena u zgradu i infrastruktura pevazilazila je sopstveno vreme. U dvorištu županije izgrađena je centrala za napajanje elekričnom energijom (tada 1886. godine grad još nije bio elekrificiran), a zgrada je imala i sopstveni vodovod kao i parno grejanje koje je do danas u funkciji. Uvedeni su i uređaji za signalizaciju radi bolje komunikacije činovnika sa poslugom, tako da je to bilo najmodernije zdanje u ovom delu monarhije uključujući i Temišvar. Barokna ili svečana sala namenjena održavanju sednica dobila je u vreme rekonstrukcije novo ruho od štukatura po nacrtu Jožefa Gojgnera Bečkerečkog slikara, inače Tirolca. Svodovi su ukrašeni sa gipsanim radovima. U podnožju stoje četiri figura anđela, a pod tavanicom nalazi se mala galerija sa balustradom. Sadašnji izgled datira iz 1902. godine. Ovde se pored skupova političkog karaktera održavaju kulturne priredbe, književne večeri, promocije, naučna predavanja... Vitraži ispred svečane sale predstavljaju: Mudrost, Moć i Pravdu i osim dekorativne imaju i umetničku vrednost, a poklon su grofova županijskoj palati. Urađeni su zahvaljujući prilozima plemstva datim za

popravku zgrade 1902. godine, posle požara koji je zahvatio samu zgradu. U holu se nalaze i dva sata. Prvi sa leve strane od ulaza u svečanu salu je Pantelićev sat iz 1902. godine, čiji mehanizam pokreće četiri međusobno udaljena brojčanika. Drugi sat je od kovanog gvožđa i predstavlja izraz zahvalnosti zanatlija - županijskoj vlasti koji su nakon rekonstrukcije zgrade dobili priliku da izgrade dve gvozdene kapije. Izgrađen je oko 1890. godine. Gradska bašta ili županijski park je prostor unutar krila Gradske kuće površine 5,810 m2. Nastao je zaslugom budimpeštanskih baštovana koji su ga oformili sledeći savete graditelja Partoša i Lehnera. Posle izgradnje levog krila nastao je fizički izolovan i zaštićen prostor. To je svojevrsna botanička bašta, jer starost nekih vrsta prelazi i stotinu godina. Skulpture dečak i lane Jovana Soldatovića, Mala skica za konja Tome Rosandića i Kompozicija Jovana Kratohvila, krase sam park i čine ga neodoljivim za sve stanovnike Zrenjanina i njihove goste. Tekst: Jaroslav Stevanov, organizator za razvoj i promociju turističkih proizvoda turističke organizacije grada Zrenjanina, licencirani turistički vodič i član U.O. UTZ Zrenjanin. Korišćeni podaci iz interne brošure „Udruženja turizmologa i sekcije turistčkih vodiča grada Zrenjanina“ Foto: Aleksandar Blanuša

Bezvremena epska lepota

a ušću Jezave u Dunav, tridesetih godina XV veka uzdiglo se moćno kameno utvrđenje, reprezent srednjovekovnog srpskog graditeljstva Smederevska tvrđava. Sa odbrambenim zidovima debljine 4, visine 10 metara i 25 četvorougaonih kula visine do 20 metara, najveće je ravničarsko utvrđenje u Evropi i poslednja prestonica srednjovekovne srpske države kojom su vladali despot Đurađ Branković i despotica Irina, rođena Kantakuzin, u narodu prozvana „prokleta“ Jerina. Izgradnja Smederevske tvrđave Sudbina je Đurđa Brankovića (1377 1456), drugog sina Vuka i Mare Branković, odredila za naslednika despota Stefana Lazarevića (1389 - 1427), sa zadatkom da podigne novi prestoni grad, pošto je prema ranije sklopljenim ugovorima Srbija morala da vrati Beograd Ugarskoj, a Golubac i Kruševac su zauzele Osmanlije.

Izbor je pao na mesto najpovoljnije za odbranu, okruženo vodom, blizu Beogradu i Carskom drumu. Osnovu grada čine dva nepravilna trougla, opkoljena vodom dve reke i dva kanala. Za samo dve godine (1428 - 1430) podignut je Mali grad sa šest kula, u kojem je bio smešten dvor, biblioteka, kuhinja, prostorije za stražu, Magna audientija, odnosno velika sala za prijem ukrašena sa tri gotičke i jednom romaničkom biforom - prozorima isklesanim u kamenu, jedinstvenim primerom u izgradnji srednjovekovnih gradova u Srbiji. - Ta četiri prozora od murano stakla, daju odgovor na pitanje kako bi Srbija izgledala da nije pala pod Turke - kaže Goran Jovšić iz JP „Smederevska tvrđava“ koji nas vodi kroz istoriju ovoga zdanja, i dodaje da je tu primljen i biskup Enea Silvio Bartolomeo Piccolomini, koji će 1458. postati papa Pio II. On će u svojim

spisima napisati: „Divno sam se proveo na dvoru prijatelja svoga Đorđa Smederevca, u avgustu, pijući vino s ledom - ushićen ledom u sred leta, koji se čuvao u zemunici obmotan slamom. Do 1439., na prostoru od 10,5 ha podignut je i Veliki grad sa 19 kula, crkvom, vojnim logorom, kućama za stanovanje, zanatskim radnjama... Unutar zidova ovog grada, živelo je 4.5 hiljade ljudi, a po zapisu Evlije Čelebije, osmanskog putopisca iz XVII veka, kaže se da je unutar zidina moglo da stane i 10.000 askera. Iako se radilo o čvrstoj građevini od kamena, za čiju izgradnju su bili angažovani vrhunski neimari iz Dubrovnika i Carigrada, imala je jednu manu - bila je građena za napad i odbranu od hladnog oružja, a zna se da je XV vek uveliko bio vek vatrenog oružja. Centar političkog i društvenog života toga vremena Iste godine kada je Tvrđava završena,

Smederevske tvrđave Murat II sa 130.000 vojnika i tromesečne opsade osvaja grad. Tek pet godina kasnije, posle tursko-ugarskog rata 1444., Tvrđava je vraćena despotu Đurđu. Narednih 12 godina, do njegove smrti, ona postaje centar političkog i društvenog života... Na dvoru despota Đurđa organizuju se zabave kakve dolikuju evropskim dvorovima. Išlo se u lov sa sokolovima, prepisuju povelje na srpskom, grčkom i latinskom jeziku. Kir Stefan Srbin komponovao je muziku za potrebe crkve, ali i ugledne goste dvora, u svojim spisima sačuvanim u Muzeju u Smederevu kaže: „Rado sam se na poziv gospodara svojega, Đurđa Brankovića, odazivao i komponovao muziku za goste njegovog dvora.“ Mnogo se pažnje posvećivalo kulturi i umetnosti, a sjaj i raskoš despotovog dvora privlačio je posetioce - Dubrovčane, Grke, Ugare, Turke...

Do koje mere je bio cenjen u Evropi govori njegovo posredovanje između Raguze i Venecije, zaraćenih oko trgovačkih puteva na Jadranskom i Sredozemnom moru (1454). Vladarski autoritet i uvažavanje drugih Đurađ Branković je zadobio svojim obrazovanjem, te znanjem pet stranih jezika (turski, bugarski, grčki, ugarski i veneto). Istovremeno, bio je i jedan od najbogatijih vladara toga doba. S obzirom da je Srbija bila trusno područje, svoje

blago je čuvao u venecijanskim, florentinskim, padovanskim trezorima. Toliki bogatstvo imao je zahvaljujući pre svega rudniku u Novom Brdu. U njegovo doba iz srpskih rudnika je vađeno 30 tona zlata i srebra, dok u celoj Evropi 47 tona. Da velike sile ne bi ratovale oko Novog Brda, dogovoreno je da, pošto se rudnik nalazi na srpskoj zemlji, Đurđu ide 20% od eksplatacije, Mlecima, Ragizi, Francima po 15% itd. Đurđeve kovačnice novca osim u Smederevu bile su u Rudniku, Novom Brdu, Srebrnici, a dukat Đurđa Brankovića se menjao za zlatni cekin u Veneciji u odnosu 1:1. Vladarski autoritet Đurđa Brankovića Njegove diplomatske sposobnosti mogu se videti i u primeru četvrte kule ka zapadu koja se i danas naziva Dubrovačka kula. Povod je bio događaj kada jedan lopov, secikesa, ubija dubrovačkog trgovca. Dubrovčani prete sankcijama i prekidom trgovačkih odnosa sa Srbijom, a Đurađ Branković, da bi ih umilostivio, proglašava tu kulu za dobrovačku na kojoj važe zakoni Dubrovnika, 250 godina pre zvaničnog nastanka ambasada. Do današnjih dana vidljiv je natpis na kuli „Krstači“ ispisan crvenom opekom: „Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ, gospodin Srbljem i pomorju zetskom. Naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini 6938 (1430)”. Ista 1430. godina nalazi se i u grbu grada Smedereva. Smrt despota Đurđa, dostojanstvenog ratnika, veštog diplomate, velikog zaštitnika kulture, jednom rečju renesansne ličnosti, i svađe njegovih naslednika, ubrzale su drugi pad Smedereva i 1459. sultan Mehmed II ga osvaja bez borbe. Njegovim padom gasi se srednjovekovna srpska država. Izdanci porodice, koji su bili vlasnici dobara u Budimu, Kupiniku, Nekudimu..., odlaze u Kupinik, koji ostaje upamćen kao obitavalište poslednjih Brankovića, nazvanim „despotima bezemljašima“, jer nisu imali zemlju i bez vladarskih insignija, nisu imali nad kime da vladaju. Smederevo je dva puta u svojoj istoriji bilo glavni grad Srbije. Danas je Tvrđava

simbol grada, jednog vremena, i kao takva deo turističkih poseta. Ona je mesto održavanja izložbi, promocija, viteških festivala. Godišnje je poseti oko 100.000 posetilaca i isto toliko tokom tri dana manifestacije „Smederevska jesen“, koja se u kontinuitetu održava od 1888. Tokom letnjih meseci Tvrđava je domaćin međunarodnog pozorišnog festivala pod otvorenim nebom - „Tvrđava teatar ”, prvi u Srbiji na otvorenom prostoru. Tvrđava je bila oštećivana, obnavljana, da bi najveću „ranu“ zadobila 1941. godine, nastale kao posledica eksplozije 400 vagona municije uskladišteno u njoj. U planu je kompletno obnavljanje ovog impoznatnog zdanja. Trenutno su radovi na sektoru Varoške kapije, a predviđeno je da radovi traju do 2023.godine, sredstvima koje je obezbedilo Ministarstvo kulture. U toku su snimanja za radove iznad zemlje, koji će biti finansirani od strane stranih fondova. Obnovljena ili ne, Smederevska tvrđava svedoči o zlatnom dobu srpske despotovine, o vremenu poštovanja, prestiža i viteštva. Nekada strateško mesto političkih, danas je strateško mesto kulturnih dešavanja.

Foto: Marko Stepanović

Vreme poslednjih srpskih despota

za poslednjih kuća sela Kupinova, situiranog u tzv. Donjem Sremu, u najjužnijem naselju u Vojvodini, od Beograda udaljenom 45, a od Novog Sada oko 90 km, između Obedske bare i reke Save, nalaze se ostaci srednjovekovnog grada, koji je od pada Smedereva (1459) do osmanlijskog osvajanja (1521) bio prestonica poslednjih srpskih despota. Kupinik je bio dom Zmaj Ognjenog Vuka, despotice Angeline i sinovima Đorđu i Jovanu, i poslednjem despotu Stefanu Berislaviću. Nakon pada Smedereva, srednjovekovna srpska država je, uz odobrenja ugarskih kraljeva, nastavila da funkcioniše. Pred smrt, despot Stefan za svog naslednika određuje nećaka Đurđa Brankovića, unuka kneza Lazara. Mada blizak rođak Brankovića (despotova ćerka Mara udata je za sultana), Murat II napada Srbiju 1439. i osvaja Smederevo. Đurađ Branković vraća prestonicu 1444. i u njoj stoluje do smrti (24. decembra 1456). Nasleđuje ga najmlađi od tri sina i jedini koji nije bio oslepljen, Lazar Branković (14561458). Situаcijа u Despotovini se dodаtno komplikuje smrću njegove mаjke, Jerine (Irine Branković) kada se protiv mlаdog despotа podiže grupa nezadovoljnika predvođena Tomom Kаntаkuzinom, Jerininim bratom. Despot Lazar iznenada umire 1458. u Smederevu. Imаo je mаnje od četrdeset godinа i pošto nije ostavio muškog naslednika, zemljom uprаvljаju namesnici, veliki vojvoda Mihаilo Anđelović, udovica despota Lazara - Jelenа Pаleolog i slepi sin Đurđa i Irine, Stefаn Brаnković. Nesloga namesnika u pogledu politike primorava Stefаna Brаnkovića da napusti zemlju 1459.. Prvo odlazi u Budim, zаtim kod sestre, grofice Kаtаrine Celjske, koja je u to vreme živela na svom imanju u Varaždinu, pa u Dubrovnik. Odаtle je otišаo u posetu Skender-begu u Albаniju, gde se 1460. oženio Angelinom, devojkom iz ugledne hrišćanske porodice istaknute u borbi protiv Turaka. Iz tog brаkа rađaju se sinovi Đorđe, Jovаn i ćerka Mаrijа. Sa porodicom Stefan borаvi u Veneciji, a život završava (1476) u oronulom zаmku Beograd krаj Udinа (Furlandija, severna Italija). Sinovi, Đorđe i Jovan su tada imali 15, odnosno 14 godina, pa je Stefana slepog na mestu srpskog despota nasledio Vuk Grgurević, po-

tonji Zmaj Ognjeni Vuk, sin slepog Grgura Brankovića, koji (1471) sa titulom dobija na upravljanje gradove, među kojima je i Kupinik. Sumnja se da su Stefan i Angelina sa decom održavali bilo kakve kontakte sa despotom Vukom, uvređeni što je poneo titulu despota i počeo figurirati kao vođa Srba. Smrću despota Vuka (1485) Srbi u Ugarskoj gube vođu oko kojeg su se okupljali. Kako je Vuk Grgurević umro bez naslednika, ugarski kralj Matija Korvin novim srpskim despotom proglašava Đorđa, veoma inteligentnog, obrazovanog i kulturnog čoveka sa izraženom „gospodarstvenom“ crtom svojstvenom Brankovićima, Jovanu dodeljuje titulu barona i predaje im većinu imanja despota Vuka. U Srem braća Branković dolaze sa majkom Angelinom i donose mošti svoga oca Stefana, koji je godinu ili dve ranije bio proglašen svecem. Sve to je ostavilo veoma snažan utisak na Srbe u Sremu, koji su videli priliku za ponovni početak negovanja kulta vladara i vremena kada su imali svoju državu. Prema ugarskom kralju braća su imala i izvesne obaveze. Despot Đorđe je morao da izdržava vojni odred od 1.000 ratnika i sa njima ratuje tamo gde ga kralj Matija pošalje. Do početka 1496. Đorđe deli despotsku titulu sa bratom Jovanom, posle čega se zakaluđerio. Novi despot Jovan, bio je jedan od glavnih zapovednika na južnoj granici, u ratovima sa Turcima 1501/1502. Iznuren, umire 10. decembra 1502. Sahranjen je u crkvi Svetog Luke u Kupiniku. Posle smrti sina, despotica Angelina se zamonašila u manastiru Blagoveštenja na Obedi gde se podvizivao sin Đorđe, tada jeromonah Maksim. Posle smrti poslednjeg Brankovića, ugarski kralj Vladislav II (1490-1516) titulu srpskog despota i posede dodeljuje Ivanišu Berislaviću, nezakonitom sinu Matije Korvina, i prvi put se titula srpskog despota odvoja od srpske vladarske porodice. Izgubivši poziciju i posede, jeromonah Maksim i njegova majka Angelina, oboje u monaškim rizama i sa moštima Stefana i Jovana, napuštaju Ugarsku i odlaze u Vlašku. Već u proleće 1509., mati Angelina i mitropolit Maksim vraćaju se u Srem, staraju se o crkvi, a na Fruškoj gori su kod mesta Krušedola, između 1513. i 1516. podigli manastir. Maksim tada prenosi mošti oca i brata

Piše: Petar Odobašić

u svoju zadužbinu. Vladika Maksim umire u Krušedolu 18. januara 1516. gde ubrzo dobija i svetiteljski kult. Majka Angelina je nadživela oba sina. Umrla je 30. jula 1516.. Kivot svetih despota sremskih Stefana, Đorđa (Maksima) i Jovana, kao i njihove majke Angeline čuvane su u Krušedolu do 1716. kada su ih Turci, bežeći posle bitke kod Petrovaradina, spalili. Zmaj Ognjeni Vuk, mit ili stvarnost Zmaj Ognjeni Vuk, odnosno Vuk Grgurević, sin slepog Grugura Brankovića, sina despota Đurđa Brankovića, naslednika Stefana Lazarevića na srpskom tronu, rođen je 1440. godine. Od 1471 - 1485. nosio je titulu srpskog despota. Zmaj Ognjeni Vuk je istorijski, književeni i mitski lik čija uloga u srpskoj prošlosti nije dovoljno osvetljena. Nadimak, Zmaj Ognjeni zaslužio je najverovatnije po veštini korišćenja posebnog oružju koje je „bljuvalo vatru“. Sigurno je, da mu je kao i zvaničnim pripadnicima viteškog reda „Zmajeva“ odavana posebna počast zbog poštovanja viteškog kodeksa u vreme borbi i mimo njih, a koje je najpreciznije definisao književnik i vojvoda Marko Miljanov u svom najpoznatijem delu: „Primjeri čojstva i junaštva“, po kojima je junaštvo moralna kategorija samo kada je ono čojsko (čovečno, humano), kad se „ni pri najtežim odlukama ne ogrešuje o čast i o ono što čojstvo nameće i traži od pravog viteštva, a junaštvo samo kad ima neki plemenitiji, viši cilj, kad je atribut ljudskosti i ljudske časti“. Sudbina Kupinika je neraskidivo vezana za despotsku porodicu Branković, ali i za prestoni Beograd, odnosno njegovu zaštitu od prodora neprijatelja sa savskog pravca i iz Bosne. Rekom Savom, koja kod Kupinika pravi uski, izduženi meandar dužine 25 km, od „Plandišta“, na 80-tom do „Skele“ na 55tom kilometru toka, osmanlijski brodovi su plovili dugo i sporo, a tvrđava između ulaza i izlaza meandra ih je lako kontrolisala. Zmaj Ognjeni Vuk je bio noćna mora Osmanlijama, a Kupinik je bio mesto odakle je započinjao pohode i često upadao u Srbiju da bi spasavao stanovništvo. Krajem 1465. prelazi u službu ugarskog kralja Matije Korvina kao zapovednik srpskih četa u Sremu i okolini. Veoma hrabar i požrtvovan, Vuk

je stekao veliki ugled. Ratovao je na strani Ugara protiv Čeha, Poljaka i Austrijanaca, naročito protiv Osmanlija. Prema legendi, osnovao je fruškogorski manastir Grgeteg i crkvu Sv. Nikole u Slankamenu. Bio je oženjen Barbarom Frankopan. Kao despot, proslavio se 1476., provalivši u Srebrenicu i borbama ispod Šapca i Smedereva. Godine 1479. zapovedao je srpskom konjicom u bici kod Kenjermeza, gde je razbijena osmanlijska vojska naterana na povlačenje, a njeni dalji napadi osujećeni narednih nekoliko godina. Godinu dana kasnije proslavio se pohodom na Sarajevo. Prema ugarskim svedočanstvima omogućio je da se oko 200.000 Srba prebaci preko Save, a njih oko 50.000, iz okoline Kruševca, 1841. naselio je u Temišvaru.

Kraljevski grad Kupinik

Poslednje „sedište“ srednjovekovne srpke države bio je sremski grad Kupinik, iako je padom Smedereva 1459. godine, ona faktički prestala da postoji. Naslednici despota Đurđa Brankovića na jednom od svojih dobara, na prostoru dva obedska ostrvceta današnjeg sela Kupinova, upravljaju poslednjim srpskim prestonim gradom, koji punih sedam decenija posle pada despotovine nastavlja da biva centrom oko kojeg se okuplja plemstvo, sveštenstvo i srpski narod. Prvi spomen Kupinika je iz 1388., što ukazuje na njegov raniji nastanak. Razlog za izgradnju utvrđenja, najverovatnije je bila potreba kontrolisanja i vojna zaštita prelaza i puta, te carina robe, posebno intenzivna s kraja XIII i početka XIV veka i može se pretpostaviti da je u vezi sa pomeranjem ugarsko-srpske granice na sever, na obalu Save. Tvrđava Kupinik je sagrađena u jugoistočnom delu Obedske bare, na ostrvcetu udaljenom oko kilometar od Save koje je imalo izvanredan strateško-odbrambeni položaj. Grad okružen močvarom mogao se bolje braniti nego da je podignut na samoj rečnoj obali. Utvrđenje je prvobitno činila kula ojačana odbrambenim rovom i drvenim palisadom, predviđenim za ratovanje hladnim oružjem. Ubrzo je dograđen bedem sa više manjih kula. Pošto je prešao u ruke despota Srefana Lazarevića urbanistički je preoblikovan u savremeniji fortifikacioni objekat sa uvećanim unutrašnjim prostorom za stanovanje. Razlozi za to su sve veća opasnost koja se nadvila nad Ugarskom pred dolazećim Osmanlijama, i pojava artiljerije i novog načina ratovanja. Tvrđava se uzdizala na četvorougaonoj osnovi 60 x 60 metara, opasana vodenim šancem širine oko 15 i dubine oko 3 metra. Rekonstrukcijom izgleda Tvrđave utvrđeno je da je imala četiri isturene ugaone kule i petu, na severističnom zidu sa funkcijom ulazne kapije. Iako su istovremeno podignute, svaka

kula je bila drugačijeg oblika: južna je bila kružnog, severna šestougaonog, a istočna osmougaonog. Od zapadne kule, verovatno kvadratne osnove, nema nadzemnih ostataka. Jedno od objašnjenja je da je svaka od njih bila kopija neke kule iz srpskih prestonica Beograda i Smedereva, i da su despoti želeli da i kroz njih sačuvaju baštinu Srbije. Danas su vidljivi ostaci poslednje i najveće fortifikacije. Sačuvan je ostatatak spoljne odbrane grada, zemljani bedem sa palisadom. Odbrambeni vodeni rov obrastao je travom i zaklanja pogled na ostatke nekada moćnih zidina. Najistaknutiji dokaz njene moći je osam metara visoka šestougaona kula, trećine njene prvobitne visine, debljine zida od 3.5 m. Kupinik se pokazao najtvrđom tačkom odbrane Južne Ugarske. Sulejman Veličanstveni ga je zauzeo i srušio nakon osvajanja Beograda u pohodu na hrišćanska uporišta 1521., prelazeći sa svojim trupama Savu kod Šapca. Padom Kupinika prestala je da postoji srpska srednjevekovna država pa Sremci vole da kažu kako je Kupinik poslednja srpska prestonica. Do danas nije obnavljan, niti su rađena arheološka istraživanja. Osim ljudskog faktora, koji su opeku iz tvrđave koristili pri obnovi Beogradske tvrđave, klimatski uslovi i vlažan teren dodatno su potpomogli urušavanje Kupinika. Nemi čuvar srpskog identiteta Kada je u XV veku srpska država prestala da postoji nije prestao da postoji duh naroda i sećanje da smo imali sopstvenu državu visokog renomea. Kao najvažniji čuvar baštine i ideje o vaskrsu Srbije ostala je Srpska pravoslavna crkva, a ona je tu ulogu dobila upravo u Kupiniku. Obedska bara dobila je ime po manastiru Obed. U crkvi Svetog Luke, dvorskoj crkvi Kupinika i zadužbini Đurđa Brankovića, čuvane su mošti svetog apostola i jevanđeliste Luke. Njih je od turskog vladara Epira za 30.000 dukata otkupio despot 1453. i preneo u Smederevo, a dve godine kasnije u novi hram u Kupiniku. Uz njih je Aneglina Branković položila mošti despota Stefana Slepog pre nego što je sagradila drveni manastir. Crkva Blagovesti manastira Obed je najstarija poznata crkva - brvnara u krajevima severno od Save i Dunava. Predanje kaže da je napravljena od građe broda kojim je Angelina sa sinovima 1486. doplovila iz Budima, vraćajući se iz izgnanstva u Italiji. To je bila skromna građevina čije dimenzije pokazuju teške prilike u kojma je nastala. Drvena crkvica je srušena 1926. i zamenjena zidanom građevinom, teško oštećenom 1943. Nakon rata, pojedini nesavesni meštani odnosili su crep sa krova kojim su pokrivali svoje kuće. Hram u Obedu je stajao zarušen do 2007. kada je obnovljen i osveštan, a zbog jakog

kulta ktitorke, preimenovan u Crkvu Svete Majke Angeline. Jedinstveni nadgrobni spomenici, nedavno slučajno pronađeni kraj crkve, nagoveštavaju da je tu počivao i neki od srpskih monaha. Sve što se zna o Obedu nije odmaklo daleko od legendi, jer do danas nije istraženo. Crkva Blagovesti, odnosno Svete majke Angeline na Obedu, nemi je svedok jednog vremena. Kada su na poziv ugarskog kralja Marije Korvina poslednji srpski despoti krenuli u Srem, ova teritorija im je bila nepoznata, kao i Srbija, zemlja njihovih predaka. Đorđe Branković, proglašen za novog despota u Budimu, s majkom i bratom Jovanom stigao je 1486. u svoju prestonicu Kupinik, noseći kao najveću svetinju kivot s očevim moštima, koji je položio u crkvu Svetog apostla Luke. Alegorično predanje da su svoj brod rastavili i podigli od njega crkvu pojačalo je uverenje među sremskim Srbima da ih neće napustiti. Iako rođeni i odrasli u izgnanastvu Đorđe i Jovan su vaspitavani u tradiciji predaka i nastojali su da se ugledaju na uzore iz srpske istorije. Poslednji Brankovići su se osetili pozvani da vode brigu o svetogorskim manastirima koji su uživali izdašnu pomoć njihovih predaka. Iako su im mogućnosti bile ograničene, udovica i sinovi Stefana Brankovića prihvatili su se da budu drugi ktitori i da daju redovnu godišnju pomoć Hilandaru, manastiru Svetog Pavla i Esfigmenu. Vladavina narodom bez države, u procepu između Osmanlija i Ugara, nije bila laka. Posle političkog braka koji je propao zbog verskih nesuglasica, despot Đorđe se početkom 1496. zamonašio u kupiničkoj crkvi Svetog Luke pod imenom Maksim. Time je započeo njegov rad na održanju srpskog identiteta kroz prosvetu i stvaranje nove elite. Ostatak života proveo je kao duhovnik, ali je povremeno učestvovao i u političkim poslovima. Srpski despot Jovan je verovao da će osloboditi Srbiju, ali je 1502. umro i sahranjen je u crkvi Svetog Luke. Po imenovanju Ivaniša Berislavića za novog despota, Brankovići, sa moštima Stefana i Jovana, odlaze kod vlaškoga gospodara vojvode Jovana Radula. Posle smrti vojvode, Maksim i Angelina se vraćaju u Srem, a Angelina u proleće 1509. piše iz manastira Obed ruskom velikom knezu Vasiliju o zadužbinama koje namerava da podigne. Mati Angelina i Maksim koji se posle jedne diplomatske misije takođe nastanio uz majku u manastiru na Obedu, u međuvremenu je postao mitropolit beogradsko-sremski. Oni, na Fruškoj gori kod Krušedola podižu između 1513. i 1516. dva manastira. Mošti svetih despota sremskih čuvani su u Krušedolu do 1716. kada su ih Turci bežeći posle bitke kod Petrovaradina, razorili i spalili. Od moštiju svetih Brankovića su ostali samo delovi.

Taj divni svet -

Vizitorski centar u Jarošu

ada su potencijali ogromni i na svetskom turističkom tržištu predstavljaju pravi hit, eko-turističke priče u Srbiji su tek u početnom stadijumu otvaranja prema ovoj ponudi. Jedan od najatraktivnijih je Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci velike droplje“, područje od 6.800 hektara o kojim se, pod nadzorom Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, zajednički staraju Lovačko udruženje „Perjanica“ iz Mokrina i Udruženje za zaštitu velike droplje. Jedini u izvornom obliku „Pašnjaci velike droplje“ najlepši su i najveći deo Panonske nizije, jedini preostao u svom izvornom obliku, bez tvrdog puta, dalekovoda ili građevine. Podeljeni u tri celine i tri zone zaštite obuhvataju područja opštine Kikinde, Čoke i Novog Kneževca. Prva celina -„Jaroš“ (Mokrin, Jazovo, Sajan), površine 4.256 ha, u okviru kojeg je izgrađen Vizitorski centar, jedino je preostalo stanište velike droplje u Srbiji, sa osam isto-

polnih jedinki (ženki), pošto se pre tri godine, jedini mužjak starosti 12-13 godina, nije pojavio na šepurenju. Uz granicu sa Rumunijom „Kočovat“, kod sela Vrbice, obuhvata površinu od 500 ha, a treća celina je „Siget“ pored Banatskog Aranđelova, od 2.117 ha. Velika droplja je najteži letač među pticama na svetu. Ženke teže od šest do devet, mužjaci od 12 do 15, a nekada i 21 kilogram. Pticu zovu i potrk, jer da bi poletela, mora da se zatrči. Naseljava veliko mozaično stanište, pašnjake i livade, ali i oranice. Tokom leta i jeseni hrani se lucerkom, bubama i manjim kičmenjacima, a tokom zime listovima ozime uljane repice. Gnezdi se na zemlji, a sredinom marta počinje najatraktivnije ples udvaranja, tzv. šepuranje, kada se mužjak, zavrnutih krila i repa, pretvara u ogromnu belu loptu. Ženka polnu zrelost dostiže već sa dve-tri godine, za razliku od mužjaka koji ne može da izvede puno šepurenje

do svoje 4 - 5 godine, koliko mu je potrebno da nauči zavodnički ples, da napumpa vazdušnu kesu na grudima u koju stane do pet litara vazduha. Da nije toga ne bi bio interesantan ženkama, koje i do pola sata posmatraju mužjaka, procenjujući njegovo ceremonijalno udvaranje. Ako se ženka približi i sedne ispred mužjaka, znak je da je udvaranje prihvatila i da je spremna za parenje. Ženke nakon parenja počinju da traže odgovrajuće mesto za gnezdo. Biraju stanište okruženo rastinjem srednje visine, da se kada saviju glavu ne vide, ali kada ispruže vrat, da mogu da izvide okolinu. Period inkubacije traje od 26 do 28 dana. U tom periodu je veoma važno da se usklade aktivnosti oko košenja i provere livade i tereni predviđeni za kosidbu, da se ne povrede jedinke. Dešava se da mlade ženke ni po koju cenu neće da napuste gnezdo, pa velika kosačica može da ih iznenadi. Kod ove ptičje vrste samo ženka leži

Kada dame biraju na jajima. Velika droplja je haremska vrsta gde na jednog odraslog mužjaka idu 3 - 5 ženki. Ženka polaže 1 - 3 jaja tokom jedne sezone, s tim da ako propadne jedno, ima mogućnost dopunskog gnežđenja, ali pored svega, obično uspešno othrani samo jedno mladunče. Mladunac ne zna da leti 50 - 55 dana i on je „potrkušac“. Taj period je takođe veoma opasan, pogotovo što se tiče mogućih predatora, lisica, jazavca, šakala ili pastirskih pasa, pa je važno da u ovom periodu ima adekvatnu zaštitu. Uspešnost odgoja mladunca koji će biti reproduktivan i dovesti do promene generacije, po procenama mađarskih kolega je sedam godina. U divljini droplje žive između 10 do 15 godina. Jaroš prestonica droplji Droplja danas boravi samo na „Jarošu“. Zimuje u ataru sela Mokrin i na lokalitetu „Vajlerka“, i u proleće vraća na „Pašnjake“. Velika droplja je samo mali deo prirodnog blaga na „Pašnjacima“. Ovo je takođe stanište plavih vetruški, ćurlikovca, tekunica, belih i sivih čaplji, roda, orla krstaša kojeg je do prošle godine u „Sigetu“ bio jedan par, a danas su tu dva nova gnezda, odnosno tri gnezdeća para i tri nova orlića. Jedino ovde, i ni na jednom drugom mestu u Srbiji, gnezdi se orao krstaš, nacionalni simbol koji se nalazi na grbu naše zemlje. Za razliku od njega, droplji je do pre tri godine bilo jedanaest jedinki, sada ih ima osam. I poredkonstantnog monitoringa svih žitelja SRP, pupilacija ovih ptica nikada nije išla uzlaznom linijom, a zašto je to tako, razlog se ne zna, sanaznajemo od Miodraga Zavišića, čuvara SRP „Pašnjaci velike droplje“.

U cilju njihove reprodukcije unutar zaštićenog područja obezbeđeno je 15 ha najstrože zaštite za razvoj mladih jedinki. Saradnja sa mađarskim stručnjacima, koji uspešno sprovode ovu akciju u svojoj zemlji je odlična, kao i rezultati koje postižu, ali još uvek nema uslova za ustanovljenje reproduktivnog centra kod nas, koji bi obezbedio populaciju ovih vanredno zanimljivih ptica.

teresa stočara, ratara, lovačkih udruženja i zaštitara, sa potrebama velike droplje. Od 2018. godine Vlada Republike Srbije je zvanično donela odluku prava naplate poseta ovom rezervatu, obilaska i posmatranja ptica. Jedan od ciljeva je da se ovo područje na najbolji način iskoristi kako na polju zaštite, tako i u turističkom smislu. SRP je veliko materijalno i ekološ-

Davida Grabovca, iz Udruženja za zaštitu velike droplje, iz Mokrina prvi susret sa impoznantnim ljubavnim plesom velike droplje - šepurenjem, opredelilo je da se 2009., u potpunosti posveti proučavanju njihovom životnog ciklusa. Radeći sa ovom vrstom, najvećim izazovom u njenoj zaštiti smatra usklađivanje in-

ko-prirodnjačko blago. Ovo bi mogla da postane specifična turistička priča, koja bi obuhvatala ograničeni lov, bird watching, saradnju sa ljubiteljima velike droplje i pojedinačne posete ljubitelja prirode, ali za sada, ovo je još jedno od brojnih potencijala naše zemlje koje, u turističkom smislu, kao da ne postoje.

Monumentalna srednjovekovna crkva na lokalitetu Dvorine kod Aranđelovca

iše od 170 godina na lokalitetu „Dvorine - Madžarsko groblje“ se ništa ne događa. Zemlja, potom i zaborav, prekrili su crkvu pod Venčacom iz polovine XIV veka, u selu Banja kod Aranđelovca. Njeno otikiće baca novo svetlo na srednjovekovnu srpsku istoriju i poseban je izazov za istraživački tim arheologa iz Narodnog muzeja Aranđelovac i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Fokus istraživanja lokaliteta „Dvorine“ je srpsko groblje formirano na ostacima crkve. Na osnovu do sada istraženog, sahranjivanja su vršena od XIV veka, kada je ova crkva i podignuta, da bi sredinom XIX veka nekropola bila napuštena. Prva istraživanja na „Dvorinama“ započeta su 2004. na objektu, iznad tzv. Kaluđerskog potoka, na osnovu narodnog predanja, potvrđenog istorijskim izvorima, u kome se pominju dvori (kuće) Pavla Bakića, u kojima je živeo na Venčacu do 1529. Iz ugarskih izvora se saznaje da je ovaj moćni feudalac držao 50 sela. Posle bega u Ugarsku, 1537., od austrijskog cara dobija despotsku titiulu, a nedugo zatim i gine. Istorija ga pamti kao branioca Beča i u ratovima protiv Osmanlija, na strani austrijske i ugarske vojske, kao poslednjeg srpskog despota. Istraživanja na lokalitetu manjeg obima nastavljena su 2007. i 2011., kada dolazi do preokreta izazvanim pronalskom tesanika sige sa ostacima živopisa, naknadno ugrađenim u „Bakićeve dvore“, što je nedvosmisleno ukazalo da se u blizini objekta nalazi crkva. - Usmerili smo pažnju na groblje, pozicionirano jugoistočno od objekta, prateći konfiguraciju terena, ali i na zapis iz druge polovine XIX veka, Jovana Miškovića (1844 - 1908), generala srpske vojske i

predsednika Srpske kraljevske akademije, o ostacima dvora Pavla Bakića, i tzv. Madžarskom groblju, kao i srušenoj crkvi koja je slavila Svetog Iliju. To sećanje se u narodu potpuno izgubilo - objašnjava Vladan Milivojević, kustost - arheolog iz Narodnog muzeja Aranđelovac, i nastavlja:

- Reč je o crkvi osnove 27 x 14 metara, s jednovremeno građenom ogromnom pripratom u razvijenom tipu srpsko-vizantijskog stila, sa upisanim krstom i stupcima koji nose veliku kupolu sa izuzetnim živopisom. Fragmenti živopisa pronađeni u šutu govore o velikom majstorstvu freskopisca. Kada imamo ovakvu crkvu, na ovakvom mestu, pitamo se: „Ko je mogao da napravi ovu građevinu s obzriom na njene gabarite, kvalitet gradnje, izuzetno oslikanu?“ Preliminarno, živopis je datovan u treću četvrtinu XIV veka, a sama arhitektura u period kada je građen manastir Svetih Arhangela, i neke građevine iz vremena kralja Milutina, kralja Stefana Dečanskog, najviše iz vremena cara Dušana, pa se logični nameće zaključak da je ovo Dušanova zadužbina. Velika enigma je i pitanje: „Čemu je služila?“ Monumentalne crkve srpskih srednjovekovnih vladara su bile ili grobne crkve ili episkopski centri. Pošto na ovom mestu nije sahranjen

nijedan Nemanjić, okolnosti navode na zaključak da je ovo bio centar episkopije ili mitropolije. Postoji mogućnost da je reč o jednoj novoj eparhiji na severu srpske države kada, nakon Dušanovog krunisanja za cara 1346. dolazi do teritorijalne reorganizacije srpske crkve, pretvaranja episkopija u mitropolije, i nastanak novih. Nažalost, nemamo spisak srpskih episkopija, odnosno mitropolija za drugu polovinu XIX veka, i ne možemo ništa pouzdano da kažemo. Jasno nam je da je u toku gradnje došlo do nekakvog problema, jer dok su naos i oltar oslikana, priprata nije ni omalterisana. Fragment mermernog spomenika sa natpisom imena Gois (Goislav - Goislava) pronađeni u selu Banja, ide u prilog tezi da se radi o vlasteli i da se u crkvi, bar neko vreme održavala služba. Za arheologe veliku nepoznanicu predstavlja prisustvo velikog broja grobova u priprati. Izgleda da je crkva u jednom trenutku napuštena i da se u njoj sahranjivalo okolno stanovništvo. Dosadašnja istraživanja navode na zaključak da crkva nije dočekala XVI vek, do kada je sistemarski razgrađena, a materijal odnet neznano gde. Sahranjivanja su nastavljena od XVI do sredine XIX veka, posle čega sve na ovom lokalitetu zamire. Po završetku istraživanja crkve, planirano je detaljnije istraživanje dvorca, kako bi se našao odgovor kada je napravljen i da li je bio vezan za crkvu. Prema dosadašnjim otkrićima podrumskog dela i sprata, radi se ili o episkopskom dvoru, kasnije Bakićevoj kući, ili manastirskoj trpezariji. Pored ovih postoji još jedno pitanje: „Da li je crkva zaživela, a namera kritora ostvarena do kraja? Ili je ktitor umro, a crkva ostala nedovršena?“

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com

COWORKING STAY, WORK, ENJOY!

LUXURY COWORKING SPACE

STAY, WORK, ENJOY!

* Korišćenje coworking prostora sa zasebnim stolom koji je na raspolaganju samo Vama tokom čitavog boravka. Na raspolaganju su štampač, fotokopiri skener kao i odlična internet konekcija.

* Usluga polupansion Korišćenje spa centra ZONE I-Vodeni Svet: * Centralni unutrašnji bazen sa "brzom rekom" i masažerima i vodenim mlaznicama * Unutrašnjo-spoljašnji bazen za isplivavanje * Panoramski mozaik bazen sa pogledom na banju Vrdnik * Spoljašnji 25-metarski plivačko-rekreativni bazen * Veliki otvoreni bazen sa "infinity" pogledom na banju Vrdnik * Dečji svet koji obuhvata dečiji hidromasažni bazen i bazen sa toboganom i vodenom pećinom * Korišćenje coworking prostora sa zasebnim stolom koji je na raspolaganju samo Vama tokom čitavog boravka. Na raspolaganju su štampač, fotokopiri skener kao i odlična internet konekcija * Čaj, filter kafa i aromatizovana voda za osveženje dostupni su svim korisnicima coworking space-a * 1 x Korišćenje sobe za igru Etno hotela: bilijar, pikado, stoni tenis, stoni fudbal (60 min)

* Čaj, filter kafa i aromatizovana voda za osveženje dostupni su svim korisnicima coworking space-a * 1 x Korišćenje sobe za igru Etno hotela: bilijar, pikado, stoni tenis, stoni fudbal (60 min) * 10% popusta na usluge wellness i spa centra hotela Fruške terme sa mogućnošću ranijeg ulaska na bazene * Specijalni dodatni popust na grupne rezevacije * Dodatni popust prilikom rezervacije sale za sastanke

VIŠE O PONUDI NA: WWW.FRUSKETERME.COM

Dodatni poklon za goste: * Neograničeno korišćenje sportskih terena: dva teniska terena, teren za košarku, teren za odbojku * Neograničeno korišćenje sobe za igru Etno hotela: bilijar, pikado, stoni tenis, stoni fudbal * Neograničeno korišćenje biciklovima * Gosti hotela Fruške Terme nakon odjave iz soba mogu da doplate korišćenje Wellnesa & Spa centra - Vodeni svet (Zona I) (Radni dan: 1200,00 rsd, Vikend: 2000,00 rsd) * Kasna odjava nedeljom do 17h bez nadoknade u zavisnosti od raspoloživosti

HOTEL FRUŠKE TERME, STAZA ZDRAVLJA 39, 22408 VRDNIK WWW.FRUSKETERME.COM, RECEPCIJA@FRUSKETERME.COM

Topsrbija br26

Articles inside

Privredna akademija u Novom Sadu

Županijska palata gradska kuća Zrenjanin - jubilej dostojan pažnje 2 veka

Monumentalna srednjovekovna crkva na lokalitetu Dvorine kod Aranđelovca

Kopaonik će za par godina biti najtraženiji zimski centar u Evropi

Odmor sa stilom u Hotel Vila Breg

Prokupcem afirmišemo Srbiju

Vinarija Adamović - Više od vina

Porodični podrum: Nedin Priča o vinu i ljubavi

Prokupac je lako prepoznatljivo vino, vino sa karakterom

Vinarija Mišić: U ime boema, vina i ljubavi

Vinarija i destilerija Bahus: Sve pod jednim krovom

Vinarija Rnjak: Ubrzan kurs od ljubitelja do profesionalnih vinara

Podrum Selecta: Ovde se dolazi sa namerom

Dvadeset godina Opšte zemljoradničke zadruge ZLATNO ZRNO, Gložan

ZZ Plast, Srpska Crnja: Kakav domaćin, takvo i domaćinstvo

Vinarija Conte Vallonne: Gudurička priča, za one kojima je vino više od pića

Nema bala bez kraljevskog Grožđebala

ZZ Nagyrét, Doroslovo: Budućnost je u digitalizaciji

ZZ Sloga, Krajišnik: Zadruga sa vizijom i misijom

ZZ Veljko Lukić Kurjak, Lukićevo: Najstarija, i najmlađa

ZZ Agrosoj, Neuzina: Mladi i obrazovani ljudi doprinose razvoju sela

OZZ Srem, Inđija: Starijim zadrugama potreban drugačiji pristup

ZZ Bačka, Bačka Topola, mesto oslonca zadrugara i celog kraja

ZZ Agro-Klek, Klek: Nema sela bez zadruge

ZZ Voćar Slankamen, Novi Slankamen: Ništa nismo dobili da nismo zaslužili

ZZ Paprika, Martonoš: Crveno zlato severne Bačke

ZZ Beška, Beška: Povezivanje i umrežavanje radi sigurnije budućnosti

ZZ Graničar, Šid: Zadrugarstvo zahteva permanentni razvoj

ZZ Zadrugar, Bač: Nije dovoljno imati

OZZ Bečej, Bečej: Otvorena vrata za sve proizvođače

ZZ Agrodunav, Karavukovo: Jaka zadruga - snažnije selo

ZZ Mrkšićevi salaši: Radimo najbolje što umemo i s ljubavlju

Miloševačke štrudle gospođe Draginje Nedin

Intervju sekretara ZSV mr Jelene Nestorov Bizonj i predsednika Radislava Jovanova

ZZ Agrolika, Bački Gračac: Ulaganja samo onog što se zaradi

Park Bukovičke Banje - očuvana zelena oaza Aranđelovca

ROGALj, zajednička kuća seoskih manifestacija u Vojvodini

Sto godina traktora Hart-Parr 30

Novine iz Novog Bečeja

Univerzitet u središtu promena

Jesen u Vojvodini

Office pod vedrim nebom

TONS privlači turiste

Vino iz Carskog vinograda za dobrodošlicu novog ambasadora Slovenije

TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 26 - Sadržaj

PMF uspešno odgovara savremenim izazovima

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 26 - Impresum