Topsrbija br27

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Decembar 2020. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 27

Snimio Martin Candir

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA

HOTEL PREMIER AQUA Smešten na idealnoj poziciji između Beograda i Novog Sada, na izvoru tople termalne vode u banji Vrdnik, sa modernim spa centrom, otvorenim i zatvorenim bazenom, kongresnom salom, restoranom i bogato opremljenim sobama i apartmanima.

Hotel Premier Aqua čini idealan spoj prirodnih lepota i mira Fruške gore sa najsavremenijom tehnologijom i komforom hotela visoke kategorije koji bogatstvom svojih sadržaja može zadovoljiti i najprobirljivijeg gosta. Ukoliko poželite da provedete nezaboravne trenutke, da udahnete vazduh Fruške gore i osetite produhovljen mir fruškogorskih manastira te da doživite luksuz 5* - hotel "Premier Aqua" je idealno mesto za Vas.

+381 22 21 55 333

recepcija@hotelpremier.rs

Vreme nepoznatih izazova

Time of Unknown Challenges

Zadatak sumiranja rezultata na kraju ove turbuThe task of summarizing the results at the end lentne Covid-godine nije jednostavan. Ostvareni, of this turbulent Covid year is not easy. Those realni, oni kojima se pojedinci i kolektivi mogu results were the implemented ones, the realistic pohvaliti, a koje revija TOPSRBIJA izdvaja kao ones, the ones that individuals and teams can uzorne, one koje su i u specifičnim situacijama be proud of, and the ones that the TOPSERBIA uspeli da opstanu, i odu korak napred. magazine singles out as exemplary, the ones Privreda je tokom 2020. nužno pretrpela izvethat managed to survive in specific situations, sna prestrojavanja. Putovanja, sastanci, koji su još and go one step further. početkom godine smatrani neizbežnim, uspešno In the course of the year 2020, the economy su zamenjeni online konferencijama, a razni donecessarily underwent certain realignments. gađaji, susreti uglavnom su nastavili kontinuitet Trips and meetings, being considered as inevograničavanjem broja učesnika. itable at the beginning of the year, were sucTuristička privreda, koja je doživela možda cessfully replaced by online conferences, while i najveći potres, otvorila je svoje kapacitete za various events and gatherings, for the most part, Elizabeta i Mihailo Berček domaće goste, a ruralni turizam postao njen najcontinued their continuity by limiting the numprofitabilniji deo. Model povratka selu i prirodi u ber of participants. turističkim, gastronomskim, zdravstvenim i drugim aspektima predThe tourism industry, having experienced perhaps the most masstavljao je pozitivno iskustvo za mnoge „svetske“ putnike koji su po sive shock, opened its capacities for domestic guests, where rural ubrzanom kursu shvatili prednosti i čari ovakvog načina odmora. tourism became its most profitable part. The model of returning to Vinogradari mogu da se pohvale godinom koja je dala dobro the countryside and nature in the aspects of tourism, gastronomy, grožđe, sirovinsku bazu za odlična vina. Vinari pak strahuju da pro- health and the other was a positive experience for many „globetrotizvedene količine, zbog ograničenog rada ugostiteljskiih objekata i ters“ who, at an accelerated rate, comprehended the benefits and smanjenja izvoza, neće imati kome da prodaju. U nadi potkrepljenoj charms of this type of vacation. argumentima, verujemo da su njihovi strahovi neosnovani.

The winegrowers can boast of a year that gave good grapes, a raw Za otpočinjanje novog posla često se kaže da “nije vreme”. Ova material base for excellent wines. Winemakers, on the other hand, godina je tu frazu definitivno opravdala, ali je bilo i onih koji su to fear that the quantities produced, due to the limited operation of ipak uradili i nisu se pokajali. Zdrava ideja orijentisana na potrebe catering facilities and the reduction of exports, will have no one to kupaca vodila je do je realizacije zamisli, bez obzira na uslove. Za to sell them to. Having hopes supported by arguments, we believe that je bila potrebna hrabrost, odlučnost, ali i sreća, uprkos istraživanjiima their fears are unfounded. prema kojima sreća igra veoma malu ulogu, kada je posao u pitanju.

It is often said, „It is not the time“ to start a new business. This Mladi ljudi, ogromne energije sa inovativnim koceptima, nosioci year definitely justified that phrase, but there were also those ones su ključne dimenzije promena, u smislu stvaranja novih vrednosti. who did it and has not repented. A healthy idea oriented to the needs Neopterećena krativnost povezivana sa mladošću i ovoga puta se po- of customers led to the implementation of the idea, regardless of kazala kao presudna, a inventivnost, adaptivnost, pronalaženje novih the conditions. It took courage, determination, but also luck, despite principa i mehanizama odredila pravce na kojima će pojedinac ili in- the research according to which luck plays a very small role when stitucija, ubuduće morati da insistiraju. it comes to work.

Tako orijentisani su već godinama unazad i obrazovni programi, Young people of enormous energy with innovative concepts are koji su reproduktivna znanja ostavili u prošlom vremenu. Vitalnost the bearers of the key dimensions of change, in terms of creating svetske ekonomije XXI veka potpuno je zavisna od toga koliko širo- new values. Unburdened creativity associated with youth proved to ko i duboko mladi ljudi mogu dostići definisani nivo pismenosti koja be crucial this time as well, and inventiveness, adaptability, ascerpodrazumeva akademske veštine, razmišljanje, shvatanje, timski rad tainment of new principles and mechanisms determined the direcuz korišćenje tehnologije. tions that an individual or institution will have to insist on in the future.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije Educational programs, which left their reproductive knowledge in TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE the past, have been oriented in this way for years. The vitality of the 21st century world economy completely depends on how broad and deep young people can go to reach a defined level of literacy that encompasses academic skills, thinking, understanding and teamwork along with the use of technology.

Mihailo Berček, Chief Editor TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 27 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2020. Decembar – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2020. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ Naslovna strana: Miroslav Mire Kovačević .................... 1

Bački Gračac Kakva zadruga, takvo i selo .................... 30

Aqua Medica, Hotel Premier Aqua, Vrdnik ..................... 2

Zahvaljujući zadruzi selo opstaje i razvija se ................ 31

Vreme nepoznatih izazova ............................................... 3

Ponosan treba da je svako ko se bavi poljoprivredom ... 32

Time of Unknown Challenges ......................................... 3

Ski centar Tornik čeka skijaše ........................................ 33

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 27 - Impresum . 3

Penušavci Vinarije Kovačević za sve posebne prilike ... 34

Crveni taxi, Novi Sad ....................................................... 4

Omaž Prokupcu Pece Popovića ...................................... 35

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 27 - Sadržaj . 5

Muzej u Aleksandrovcu - hram župskog i srpskog vinarstva i vinogradarstva.......................................... 36,37

Multiplikativni događaj projekta Manjinska mladinoteka .................................................... 6

Vinarija Grabak - mesto najtrofejnijeg Prokupca .......... 38

Nošnja stara 700 godina u Staroj Pazovi ......................... 7

Vinarija Milosavljević - kuća vrhunskih Vila Vina......... 39

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu 20 godina........................................................................... 8

Prokupac Vinarije Doja sa teroarom topličkog kraja . 40,41

I posle 20 godina najvažniji je kvalitet ............................ 9 Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu . 10 Fakultet savremenih umetnosti, Beograd ....................... 10 Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu ............................................................... 11 Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogrаdu .................................................... 11 Stomatološki fakultet u Pančevu .................................... 12 Farmaceutski fakultet, Novi Sad .................................... 12

TEMET u Lozoviku - TEMET na Menhetnu ........... 42,43 Vinarija Despotika Vreme je za despotska vina ........ 44,45 Vina Janko dostojna najvećih srpskih junaka ................ 46 Ns Promo Team drugu deceniju u malom biznisu ......... 47 Samba kafa, Vrbas ......................................................... 48 SBR Bukovička banja u Aranđelovcu jedinstvena zdravstvena ustanova u Srbiji ........................................ 49 Restoran Aleksandar, Aranđelovac - za vrhunski hedonistički izazov .................................................... 50,51

Fakultet društvanih nauka, Beograd .............................. 13

Da li je kuvanje na otvorenom zaista toliko lako kako se čini ............................................................... 52,53

Fakultet za evropske pravno-političke studije Novi Sad . 13

Srbija za mlade u 2020. godini ................................. 54,55

Departman za matematiku i informatiku novosadskog PMF-a započeo eru veštačke inteligencije ................ 14,15

Destinytion - novo, drugačije, neobično ........................ 56

ElanWave - IT kompanija nove generacije ............... 16,17

Mladi opštine Tutin Vidikovac Đurđevica - selo Crniš, pruža jedinstven doživljaj prirodnog ambijenta opštine .57

Deset godina BSC Informativnog centra .................. 18,19

Mali vinograd duge tradicije .......................................... 58

Institut za standardizaciju Srbije - centar nacionalne standardizacije ................................................................ 20

Tometino Polje za aktivan odmor u prirodi ................... 59

Tehnoproing palenta - staro jelo na drugačiji način ....... 21

Legenda o Lepteriji i Županu koja će vas dirnuti .......... 60

Novi Sad interesantan turistima i u vreme pandemije ... 22

Električni trotineti - preduzetnička ideja u turizmu Sokobanje ....................................................................... 61

Digitalna era Turističke organizacije Vojvodine ............ 23

Sačuvana prošlost u kamenu ................................ 62,63,64

Turističku privredu čine ljudi .................................... 24,25

Doživeti Kopaonik leti i zimi ......................................... 65

Zrenjanin širi svoju turističku ponudu ........................... 26

PG Vladisavljević Za ljubitelje zdravog, ukusnog meda i još po nečega ...................................................... 66

Novobečejske priče ........................................................ 27 Partnerstvo države i zadružnog sektora je dobitna kombinacija ............................................................... 28,29

Hotel Premier Aqua, Vrdnik .......................................... 67 Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad ................... 68

5

Multiplikativni događaj projekta Manjinska mladinoteka

Č

lanovi Hrvatskog kulturno-prosvjetnog društvo „Matija Gubec“ iz Tavankuta u petak, 6. studenog organizirali su multiplikativni događaj projekta „Manjinska mladinoteka“. Događaj je moderirao te predstavio rezultate projekta Ladislav Suknović, predsjednik udruženja i predstavnik projektong tima iz Tavankuta. Predstavljanju su nazočili članovi udruženja, predstavnici hrvatske zajednice u Republici Srbiji kao i mladi koji su bili dio projekta.

Nositelj projekta „Manjinska mladinoteka“ je slovenska organizacija Zavod Burja, a uz tavankutsku udrugu project-partneri su slovenski Centar za mlade Ruše (CEZAM Ruše), te hrvatski Studio B iz Nove Gradiške. Projekat je odobren od strane Europske Komisije u sklopu Ključne akcije 2 Strateška partnerstva, unutar Erasmus+ programa. Poseban fokus projekta su mladi koji započinju svoj razvojni puta i integriranje u društvene tokove kao budući nositelji razvojnih aktivnosti i donošenja političkih odluka. Upravo je ovim projektom učinjen korak više u osnaživanju mladih pripadnika nacionalnih manjina iz regiona koji potječu iz različitog socijalnog, ekonomskog i kulturnog okruženja, ali i imaju različit pravni i kulturni status u domicilnim državama.

Aktivnosti projekta koji traje od svibnja 2019. do siječnja 2021. godine su tri intelektualna rezultata. Prvi je Manjinska videoteka koja obuhvata online tečaj u području kreativnog manjinskog turizma i kulturne baštine. U okviru nje snimljeno je nekoliko kratkih dokumentarnih filmova koji se bave ulogom mladih u suvremenom pristupu kreativnom manjinskom turizmu i razvoju kulturne baštine. Vodič kroz manjinske točke u lokalnim zajednicama - Naša kultura u našem mjestu, predstavlja brošuru s turističkim mapama o raznim manjinskim atrakcijama u lokalnim zajednicama. Treći intelektualni rezultat jeste Manjinski kompas, publikacija koja uključuje smjernice za veću socijalnu uključenost mladih pripadnika nacionalnih manjina i prezentiranje primjera

6

dobrih praksi u kreativnom manjinskom turizmu i kulturnoj baštini.

O navedenim tiskanim brošurama i značaju sudjelovanja u ovom projektu govorio je Ladislav Suknović: - Za našu Udrugu ovo je prvi projekt koji smo radili u ovkiru programa Erazmus + i sa zadovoljstvom mogu reći da imamo izuzetno pozitivno iskustvo

kako u suradnji sa partnerima Zavod Burja iz Rimskih Toplica, koji je ujedno i nositelj projekta, Centar za mlade Ruše (CEZAM Ruše), te Udruge za promicanje aktivnog sudjelovanja „Studio B“ iz Nove Gradiške, a tako i sa odabirom teme projekta.

Smatrali smo važnim educirati naše mlade članove o važnosti i potencijalim kulturne

baštine i njenom promoviranju kroz turizam u kojem se naša Udruga već uspješno oprobala. Nastojimo našim aktivnostim i projektima povezati sve segmenta lokalne zajednice i jednim multidisciplinarnim pristupom učiniti kvalitetniji i brži razvoj lokalne zajednice, ali i snažnije uključivanje mladih kao budućih nositelja aktivnosti i donositelja važnih odluka, ponajprije razvojnog karaktera. Važno je čuti i vidjeti iskustva drugih zajednica, implementirati dobre prakse i na taj način olakšati razvojni put. Benefiti koje lokalna zajednica ima od naših aktivnosti su brojne, od medijske vidljivosti, stvaranje mreže dobavljača, veća uključenost lokalnog življa do materijalnih benefita. U posljednjih deset godina su na ovim poljima učinjeni brojni pozitivni pomaci i to mogu posvjedočiti kako lokalni akteri, ali i brojni turisti i gosti čiji broj se popeo na oko 4500 tisuća

na godišnjoj razini. Našim aktivnostima, a pogotovu kroz ovakve projekte nastojimo pokazati mladima potencijale koji se nalaze u njihovom okruženju samo ih valja iskoristiti i naći svoju šansu i razvojnu priču u svom zavičaju.

Tekst: Ivica Dulić

Nošnja stara 700 godina u Staroj Pazovi

Dragana Zorić Stanojković ponosna na svoje sugrađane

Milivoj Kovačević

U

cilju obeležavanja jubileja 250 godina od dolaska Slovaka u Staru Pazovu, Turistička organizacija opštine Stara Pazova u saradnji sa Zavičajnim muzejom u Rumi, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja organizovala je 21. 10. 2020. godine otvaranje etnološke izložbe pod nazivom „250 godina dolaska Slovaka u Staru Pazovu“, u Zavičajnoj kući narodnog heroja Janka Čmelika u Staroj Pazovi u ulici Janka Čmelika broj 62. Otvaranjem izložbe o tradicionalnom odevanju Slovakinja kao njihovom najznačajnijem etničkom specifikumu, zvanično je zbirka postala deo turističke ponude opštine Stara Pazova i novi i redak turistički dragulj u Srbiji.

Pored postavke vezane za narodnooslobodilačku borbu Janka Čmelika, u objektu se nalazi i etnološka postavka vezana za život staropazovačkih Slovaka i Srba starosedelaca, a sama zbirka broji preko 2000 artefakta.

Autor izložbe i stalne postavke, Milivoj Kovačević ispred Turističke organizacije opštine Stara Pazova, istakao je da narodnu nošnju Slovakinje u Staroj Pazovi i danas nose i pored tog što su elementi materijalne kulture već odavno zamenjeni

novim i savremenim elementima, nošnja je i dalje ostala karakteristika slovačkom etnikuma u Staroj Pazovi. Ona je imala veoma značajnu ulogu i njoj se posvećivala posebna pažnja od najranijih do danas.

Odeća i njen izgled ljudima je bila isto toliko važna kao što je hrana, kuća, nameštaj i zemlja, a možda i više od toga. Tradicionalno odevanje pazovačkih Slovakinja je etnički specifikum i prava je retkost da smo savremenici i da možemo da uživamo u bogatstvu materijala, boja, šara, ornamenata i delovima koji si nošeni još pre 700 godina. Ovakva nošnja je jedinstvena i retka i nosi se samo u Staroj Pazovi i Slankamenačkim vinogradima. Entuzijazmom, trudom i radom autora izložbe i poverenjem meštana u Turističku organizaciju opštine Stara Pazova uspeli su da prikupe vredne etnološke predmete kako bi pokazali stručnoj javnosti i posetiocima svo bogatstvo i raskoš jedne multikulturalne sredine.

Narodna nošnja kao sastavni deo kulture i života Slovaka, činila je i deo njihovog narodnog integriteta, koju su baš zbog toga tako dugo čuvali više od dva ipo stoleća, mnogi je ni do danas nisu napustili.

Tim povodom direktorica Turističke

Jedan od brojnih eksponata

Slovakinje čuvaju svoju vekovnu tradiciju oblačenja organizacije opštine Stara Pazova, Dragana Zorić Stanojković, naglasila je da je ovo veoma značajan lokalitet ne samo za turiste već i za celu državu, jer pokazuje kakvu bogatu muzejsku zbirku može da izrodi spoj različitih kultura i običaja, a kuća Janka Čmelika je simbol patriotizma i borbe za njegovo očuvanje.

Stalna izložbena postavka će se otvarati za najavljene posete, a posetioci će pored etnološke i istorijske tradicije moći da uživaju u tradicionalnim i jedinstvenim pazovačkim specijalitetima. Više informacija na tel.022/310-140

7

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu: 20 godina

U

niverzitet Privredna akademija u Novom Sadu 2020. godine slavi 20 godina postojanja i uspešnog rasta i razvoja u svakom pogledu, pre svega u cilju podizanja kvaliteta svoje osnovne delatnosti, obrazovnog procesa.

Postoji mnogo definicija o ulozi i važnosti kvalitetnog obrazovanja i nauke u razvoju savremenog društva, od kojih bih ja citirala sledeće: „Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet“ (Nelson Mandela) i „U budućnosti će društva sa najboljim obrazovnim sistemom zauzimati položaj kakav su nekad zauzimala društva sa najvećim prirodnim bogatstvom ili najvećim brojem mašina.

Znanje dobija strateško mesto među činiocima povećanja produktivnosti rada“ (prof. Miroslav Pečujlić, nekadašnji rektor Beogradskog univerziteta, NIN, 1980).

Nema napretka društva bez značajnog ulaganja u obrazovanje i nauku.

To je bio osnovni razlog da prof. Slavko Carić te davne 2000. godine osnuje jedan od prvih privatnih univerziteta u našoj zemlji - Univerzitet Privredna akademija.

Dodatni razlozi su sigurno bili i njegovo veliko iskustvo u radu na državnim univerzitetima, najviše na Univerzitetu u Novom Sadu, kao i početak pojave privatnog vlasništva u visokom obrazovanju. A možda i jedan sasvim privatni razlog: u porodici je vrlo česta tema bio univerzitet: ja sam takođe bila profesor univerziteta, sin je bio asistent na FTN u Novom Sadu, a ćerka se spremala za studije. Taj početak rada nije bio ni jednostavan ni lak, u društvu nije postojala svest o privatnoj svojini u visokom obrazovanju, ni u obrazovanju uopšte. Biti među prvima ni u drugim poslovima nikad nije bilo lako. Pravni fakultet koji je prvi počeo sa radom (2001.), imao je u početku 30-tak studenata. Kako je vreme prolazilo broj studenata se povećavao, aktivirana su još 2 fakulteta (Fakultet za rukovodeće kadrove i Fakultet za spoljnju trgovinu) u osnivanju, a prišao nam je Stomatološki fakultet iz Pančeva kao suosnivač Univerziteta, i TIMS i FAM (NS) kao članovi novoosnovanog Univerziteta.

8

Piše: Prof. Marijana Carić, predsednica Saveta Univerziteta Potom su se ređali događaji koji su bili od presudnog značaja za život i rad naše porodice i Univerziteta: prof. Slavko Carić je preminuo (2006.); u međuvremenu se menjao sastav Univerziteta Privredna akademija ulaskom/izlaskom pojedinih članica. Konstituisan je Nacionalni Savet za visoko obrazovanje, izabrana Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (20072008), i svi su Univerziteti i Fakulteti, državni i privatni, morali da zadovolje jednake, stroge standarde kvaliteta po istom Zakonu o visokom obrazovanju.

I na desetogodišnjicu postojanja, 2010. godine, Univerzitet Privredna akademija je, ispunjavajući sve uslove za akreditaciju u 3 polja nauke i 3 nivoa studija, prolazeći između mnogih Scili i Haribdi, sa svoja 4 fakulteta (Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Stomatoloski fakultet, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije), koji su i danas u našem sastavu, dobio akreditaciju svih podnetih programa. U periodu

koji je sledio, na Fakultetima Univerziteta Privredna akademija razvijeno je i akreditovano više novih nastavnih programa, a pridružila su se još 4 Fakulteta, tako da danas Univerzitet ima široku lepezu interdisciplinarnih programa, od savremenih umetnosti do novih tehnologija, uključujući digitalne tehnologije.

Univerzitetom su tokom 20 godina uspešnog rada rukovodili rektori, ugledni profesori na predlog Saveta osnivača, hronološki - prof. Slavko Carić rektor i osnivač, prof. Dušan Ristić, prof. Marijana Carić, prof. Đoka Malešević, prof.

Desa Cenić Milošević, prof. Jovo Kolar, prof. Mirko Kulić, i aktuelni rektor prof.

Marko Carić.

I da se vratim na početak teksta, tokom 20 godina postojanja, broj studenata je sa manje od 30 stigao do ukupno 8.174 studenata na svim nivoima studija.

Broj Fakulteta u sastavu Univerziteta pri osnivanju je bio 3, a sada je 8. Naročito je porastao broj naučnih radova na SCI listi, broj međunarodnih ugovora o saradnji sa visokoobrazovnim institucijama u Evropi i svetu (ukupno 62), čija realizacija se ogleda u razmeni studenata, zajedničkim projektima, uzajamnim posetama i drugim aktivnostima. Pored nastave i stalnog praćenja savremenih dešavanja u svetu nauke da bi inovirali svoje programe, Fakulteti u sastavu Univerziteta redovno organizuju različita dešavanja u cilju opšte informisanosti studenata (posete ambasadora, poznatih javnih ličnosti, uspešnih profesionalaca, vrhunskih sportista, promocija knjiga), zatim takmičenje studenata i srednjoškolaca u besedništvu i drugim oblastima, praksu u privrednim i pravosudnim i medicinskim organizacijama, doškolovavanje studenata u srodnim ustanovama u inostranstvu, izložbe likovnih radova studenata, koncerte nastavnika i saradnika, izdavanje 2 naučna časopisa od nacionalnog znacaja (M51).

O navedenim dešavanjima se detaljnije može pročitati u časopisu „Akademac“ koji izdaje Univerzitet Privredna akademija 2 puta godišnje.

I posle 20 godina najvažniji je kvalitet

O

beležavanje jubileja - 20 godina od osnivanja Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prvog privatnog akreditovanog univerziteta u AP Vojvodini, usled epidemiološke situacije odloženo je za proleće 2021., dok je deo sredstava namenjen za proslavu usmeren u humanitarne svrhe, za lečenje male Kragujevčanke Minje Matić.

Prof. dr Marko Carić, rektor Univerziteta, govoreći o jubileju, podsetio je na početke i viziju prof. dr Slavka Carića, vrhunskog stručnjaka iz oblasti pravnih nauka, koji je 2000. godine osnovao Univerzitet Privredna akademija sa ciljem da u uslovima ubrzane rekonstrukcije naše privrede, države i pravosuđa, obrazuje vrhunske kadrove iz oblasti prava i ekonomije, koji će već u toku školovanja primenjujući znanje iz celog sveta, biti osposobljeni da samostalno rešavaju složene probleme u našoj privredi, kako u sadašnjem tako i budućem vremenu, što je do danas ostao pravac razvoja ove ustanove.

- Za 20 godina Univerzitet je izrastao u prestižnu, kredibilnu visokoobrazovnu ustanovu koja kroz interakciju naučnoistraživačkog i obrazovnog rada, rukovodeći se potrebama okruženja i studenata, pruža širok i fleksibilan spektar visokokvalitetnih programa. U sastavu Privredne akademije je osam fakulteta: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Stomatološki fakultet u Pančevu, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije, Fakultet društvenih nauka u Beogradu, Farmaceutski fakultet u Novom Sadu, Fakultet savremenih umetnosti u Beogradu i Fakultet za evropske pravno-političke

Prof. dr Marko Carić, rektor Univerziteta studije u Novom Sadu. Na navedenim fakultetima realizuje se preko 40 studijskih programa u društveno-humanističkom, tehničko-tehnološkom, prirodno-matematičkom, medicinskom i umetničkom naučnom polju. Univerzitet je akreditovan od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Takođe, svi fakulteti u sastavu Univerziteta su akreditovani, kao i svi studijski programi na sva tri nivoa studija obavestio je dr Marko Carić.

Prvi čovek Univerziteta izrazio je zadovoljstvo pređenim putem i postignućima u proteklih 20 godina. Stalno unapređivanje, akreditacija novih fakulteta, inoviranje na različitim naučnim poljima, uspostavljanje saradnje sa institucijama u zemlji i van nje, konstantan rad na standardima kvaliteta, izdvojili su Univerzitet kao respektabilnu instituciju obrazovanja sa fokusom na studente, buduće kreatore i nosioce razvoja društva i države.

- Univerzitet Privredna akademija se nikada nije poredio niti sa državnim niti sa

privatnim univerzitetima. Imali smo svoj razvojni put, trudili smo se da budemo što operativniji i pratimo izazove okruženja. Možda je efikasnost našeg sistema odlučivanja doprinela da ne propuštamo prilike pružajući šanse studentima da se ostvare i iskažu, da budu aktivan deo sistema - rekao je rektor, dodajući da se rad Univerziteta, kao i njegova budućnost ne mogu zamisliti bez međunarodne saradnje i međunarodnih projekata, podsetivši da je na desetine aktivnih projekata, a da je pri kraju realizacija značajnog IPA projekta međunarodne saradnje Mađarska - Srbija, gde je Univerzitet u oštroj konkurenciji sa 15 državnih fakulteta pozvan kao partner FINS-a, što je pokazatelj da se ljudi vode interesom i kvalitetom.

Univerzitet Privredna akademija je jedan složen sistem koji zahteva mnogo resursa, kapaciteta, kvalitetnih nastavnika i studijskih programa, što je komparativna prednost u odnosu na druge Univerzitete, o čemu govore rezultati.

- Zadovoljni smo učinjenim i ostvarenim. Internacionalizacija, u kojoj smo poslednjih godinu - dve dana ostvarili izvestan pomak, biće prioritet budućeg rada Univerziteta, kao i rad na projektima u zemlji i svetu. Na ono što smo malo zapostavili u narednom periodu stavićemo akcenat. Takođe ćemo se potruditi da bar jednom godišnje organizujemo druženje sa našim bivšim studentima i na taj način ne samo nastavimo saradnju već i da iz tih susreta izvučemo nova saznanja i nove partnere - zaključio je rektor Univerziteta dr Marko Carić.

Jubilarna, 20-ta godina za Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu počela je sa Velikim šampionskim peharom za visok kvalitet obrazovanja, priznanjem dobijenim na Međunarodnom sajmu obrazovanja „PUTOKAZI”, održanom marta 2020. Najviše priznanje Međunarodne komisije za visok kvalitet obrazovanja još jedna je potvrda posvećenosti rukovodstva i motiv za dalje stalno unapređivanje Univerziteta, kao i svih fakulteta koji se nalaze u njegovom sastavu.

9

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu

P

ravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu osnovan je 2000. i od svog nastajanja do danas prerastao je u visokoškolsku ustanovu koja predstavlja jednog od lidera u oblasti obrazovanja kompetentnog i profesionalnog kadra u oblasti pravnih nauka. Pored sedišta u Novom Sadu, ima akreditovane visokoškolske jedinice u Subotici, Šapcu, Nišu i Beogradu.

Studijski programi su pripremljeni na temelju vizije boljeg, bržeg i efikasnijeg visokoškolskog obrazovanja, čiji je cilj sticanje kompetencija i sposobnosti koje će studentima omogućiti da se aktivnije i kreativnije uključe i doprinesu stvaranju pretpostavki za izgradnju društva znanja.

Kompetentan nastavni kadar studentima pruža fundamentalna znanja iz oblasti pravnih nauka i uspešno priprema studente za polaganje pravosudnog ispita.

Studenti koji su završili studije na ovom fakultetu uspešno nalaze zaposlenje, jer su tokom studija osposobljeni da postanu odgovorni profesionalci, sposobni da se prilagode novim situacijama u praksi i da sa lakoćom analiziraju pravne probleme pred kojima se nađu, a u cilju rešavanja konkretnog pravnog slučaja na najbolji mogući način. Kao jedna od vodećih proaktivno orijentisanih visokoškolskih institucija, pruža kvalitetno i sveobuhvatno teorijsko znanje, i obezbeđuje praktično iskustvo. Upravo iz tog razloga u okviru Fakulteta su oformljeni Centar za edukaciju i specijalističke kurseve i Centar za evropske integracije. Cilj osnivanja ovih centara je kontinuirana edukacija, stručno i naučno usavršavanje studenata, diplomiranih, ali i zaposlenih lica koja kroz dopunsku edukaciju, druge edukacione aktivnosti i spe-

cijalističke kurseve unapređuju znanja i veštine potrebne za sadašnju i buduću poslovnu orijentaciju. Brojni specijalistički kursevi okupljaju veliki broj gostujućih predavača koji svoje bogato iskustvo nastoje da prenesu kroz primere iz prakse.

Fakultet obezbeđuje studentima i praksu u Osnovnom i Višem sudu, kao i u privrednim organizacijama.

Dugogodišnje iskustvo i rezultati nastavnog kadra, kao i uspesi svršenih studenata predstavljaju garanciju da će Fakultet i u budućnosti u potpunosti odgovoriti novim izazovima i nastaviti sa daljim razvojem u oblasti nauke, ali i u procesu prenošenja kako teorijskih tako i praktičnih znanja.

Više na: http://www.pravni-fakultet.info.

Fakultet savremenih umetnosti, Beograd

F

SU je prvi privatni fakultet scenskih i primenjenih umetnosti u regionu, sa tradicijom dugom više od 20 godina. Kao deo velike internacionalne obrazovne alijanse LINK group, studentima pruža najviše od umetničkog obrazovanja - jedinstveni spoj umetnosti i novih tehnologija. FSU školuje savremene umetnike, ljude koji će stvarati u korak sa vremenom i svetom koji se u 21. veku menja svakodnevno, napreduje i postavlja nove, visoke standarde. Zato su studentima date veštine da upotrebe moderne tehnologije i na taj način, pored još veće slobode u stvaranju, dobiju i konkurentnost na tržištu rada.

Programi osnovnih, master i doktorskih studija zvanično su akreditovani i kreirani na temelju vizije boljeg i efikasnijeg viso-

10

koškolskog obrazovanja, obuhvatajući tradicionalno iskustvo u obrazovanju i savremene tendencije. Studenti od prvog dana koriste moderne tehnologije i oslanjaju se na njih u procesu stvaranja, tokom pripreme i produkcije, a sve češće je tehnologija direktno implementirana u njihove koncepte kako bi na najbolji mogući način preneli svoju ideju. Takav pristup diplomcima FSU donosi primenjiva znanja koja odmah po završetku, a često i već tokom studija, donose poslovne angažmane.

Profesori FSU su priznata i cenjena imena u svojim granama umetnosti, izabrani da bude pravi primer i uzor. Kroz brojne projekte i saradnje sa galerijama, udruženjima likovnih i primenjenih umetnosti i medijskim kućama studentima se otvaraju

vrata umetničke elite. Još za vreme studija studenti se uključuju u javne umetničke događaje, projekte i festivale i na taj način stiču iskustvo i dolaze u kontakt sa značajnim ličnostima iz svoje branše.

Po završetku studija na Fakultetu savremenih umetnosti, studenti pored zvanične diplome mogu da steknu i veoma vredne međunarodno priznate Adobe i Autodesk sertifikate, sa kojima je pronalaženje posla po završenom fakultetu značajno lakše, posebno u svetu. Ujedno se pripremaju i za internacionalnu karijeru jer je FSU jedini fakultet koji omogućava da se predavanja slušaju na engleskom i zbog toga jednako uspešno mogu da igraju pozorišne i filmske uloge na ovom jeziku kao da im je maternji. Više na: http://www.fsu.edu.rs.

Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu

F

IMEK predstavlja savršen spoj profesionalnog, modernog i priznatog edukovanja i usavršavanja u cilju sigurnog postizanja uspeha i napredovanja u poslovanju i karijeri. Studentima pruža vrhunsko obrazovanje i održava kontinuitet u njihovom usavršavanju.

Danas, bez pomoći ekonomskih stručnjaka, nije moguće rešavanje brojnih pitanja iz ekonomske sfere u kojima se susreću i razjašnjavaju ekonomski odnosi različitog stepena složenosti. U uslovima sve većih potreba otvaranja nacionalne privrede, uključivanja u svetske tokove novca, robe, rada i kapitala postaje obaveza da se mladi kadrovi obuče i osposobe za takve vrlo složene poslove. Na

temelju koji je postavljen, sledeći inovativan pristup obrazovanju, FIMEK danas predstavlja dinamičnu obrazovnu zajednicu koja prihvata proaktivan pristup promenama u okruženju i kontinuirano usavršava svoje nastavne procese i celokupan sistem rada.

Nastavni plan i program sačinjeni su po uzoru na savremene koncepte studiranja, koji podrazumevaju samostalno kreiranje strukture programa, kroz opcione grupe predmeta. Struktura plana i programa je u skladu sa trendom reforme visokog obrazovanja u Evropi.

Ono po čemu se FIMEK posebno ističe je visok stepen interaktivne nastave, kompetentan nastavni kadar i saradnja s velikim brojem privrednih organizacija i fakulteta u zemlji i inostranstvu. Posebna pažnja poklanja se pružanju ne samo teorijskih, već i praktičnih znanja studentima, stoga je stručna praksa obavezan sa-

stavni deo nastavnog plana na osnovnim akademskim studijama.

Studije na FIMEK-u karakterišu: Rad u malim grupama; Mentorske grupe, Case study (studija slučaja); Isticanje individualnog razvoja studenata; Timski rad kroz razvoj interpersonalnih veština; Sticanje praktičnih znanja; Korišćenje savremene tehnologije. Zadatak Fakulteta je da studentima obezbedi visoka znanja, veštine i sposobnosti analitičkog rasuđivanja uz uvažavanje najviših akademskih standarda.

Po završetku studija, studenti su visoko osposobljeni za rad u oblastima poslovne ekonomije, finansija, bankarstva, međunarodne ekonomije, diplomatije i menadžmenta u prehrambenoj industriji, biljnoj i stočarskoj proizvodnji, ekologije i zaštite životne sredine, informatike i informacionih tehnologija.

Više na: www.fimek.edu.rs.

Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogrаdu МЕФ

F

akultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogrаdu (MEF), osnovаn je 2000. godine. Dobio je аkreditаciju zа tri studijskа progrаmа: osnovne аkаdemske studije, mаster studije i doktorske studije. Institut zа strаteški rаzvoj, preduzetništvo i poslovne procese, koji je orgаnizаcionа jedinicа Fаkultetа, tаkođe poseduje аkreditаciju zа nаučnoistrаživаčki rаd.

Ima sertifikovаn sistem kvаlitetа nаstаv-

nog procesа premа međunаrodnom stаndаrdu SRPS ISO 9001, а аkreditovаnа je i bibliotekа nаučno obrаzovne literаture.

Studije su orgаnizovаne premа pedаgoškim stаndаrdimа u sklаdu sа interesimа i potrebаmа društveno ekonomskog rаzvojа Srbije. Prаktičnа nаstаvа se reаlizuje u virtuelnom preduzeću. Ovаj sistem edukаcije studenаtа menаdžmentа, reаlizuje se kroz trening zа postizаnje menаdžerskih veštinа, u priklаdno opremljenim kаbinetimа nа Fаkultetu.

Krаjnji cilj i rezultаt edukаcije studenаtа u virtuelnom preduzeću je rаzvoj menаdžerskih i liderskih znаnjа, veštinа i sposobnosti preduzetnikа, posredstvom metodа i tehnikа simulаcije poslovnih funkcijа i procesа koji se odvijаju u reаl-

nom preduzeću.

Pored sаrаdnje sа srodnim fаkultetima u zemlji i inostrаnstvu, Fаkultet je uspostаvio sаrаdnju sа Tržištem rаdа, Nаcionаlnom službom zаpošljаvаnjа, Nаcionаlnim tržištem robа i uslugа Republike Srbije i Asocijаcijom srpskih menаdžerа.

Nаstаvu nа MEF reаlizuju ugledni profesori sа ekspertskim znаnjimа iz teorije i prаkse. Nаstаvni procesi se reаlizuju u sаvremenim kаbinetimа i Institutu, uz аktivno učešće studenаtа u rešаvаnju primerа iz životа i prаkse. Informаtičkа podrškа nаstаvnog procesа se reаlizuje kroz predmete Informаcione tehnologije, Informаcioni sistemi, Elektronsko poslovаnje, kаo i kroz Virtuelno preduzeće.

Više na: https://mef.edu.rs.

11

Stomatološki Fakultet u Pančevu Naučno-istraživačka delatnost je orijentisana ka bazičnim i primenjenim naučno-istraživačkim projektima i inovacijama tehnološkog razvoja. Nastavnici i saradnici aktivno učestvuju u realizaciji

• FAC UL

2002

STOMATO LO OF

OLOŠKI FA AT K M

TY

ET LT U

GY

ST O

P

rvi privatni Fakultet u oblasti medicinskih nauka u Srbiji uspešno radi od 2002. godine. Svojim formiranjem pridružio se velikom broju privatnih stomatoloških fakulteta, kako u Evropi tako i u svetu. Kako bi se postavljeni ciljevi uspešno realizovali, iskorišćena su iskustva profesora, iskustva evropskih stomatoloških fakulteta, iskustva državne i privatne stomatološke prakse kao i poruke Bolonjske deklaracije.

Stomatološki fakultet u Pančevu je samostalna obrazovna visokoškolska, zdravstvena i naučna ustanova, koja je akreditovana za integrisane akademske studije, specijalističke akademske studije, doktorske akademske studije, zdravstvene specijalizacije i naučno istraživački rad.

Razvija naučno-istraživački rad i obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti bolesti zuba, protetike, bolesti usta, oralne hirurgije sa implantologijom, ortodoncije, dečije i preventivne stomatologije i javnog zdravlja. Na Fakultetu se realizuju specijalizacije i organizuje stručno obrazovanje i usavršavanje iz svih oblasti stomatologije.

• P A N Č E VO •

većeg broja projekata koje finansira Republičko ministarstvo za nauku. Pored toga, Fakultet učestvuje u regionalnim međunarodnim projektima.

Kvalitet nastavnog procesa se obezbeđuje profesionalnim radom nastavnika i saradnika. Od ukupnog broja predmeta u svih pet godina studija, 98% je pokriveno nastavnicima i saradnicima u stalnom

radnom odnosu. Danas je na fakultetu 107 zaposlenih.

Ciljevi obrazovanja su bazirani na prenošenju naučnih i stručnih znanja i veština iz oblasti stomatologije kroz upotrebu savremenih stomatoloških materijala, tehnika i tehnologija u svakodnevnom radu sa pacijentima. Fakultet je obezbedio najsavremenije tehnologije (KAVO-stomatološke stolice, laseri-FOTONA, CAD - CAM, ortopan sa telerendgenom, ....) za optimalan rad svakog studenta. Poslovnom politikom u zdravstvenom radu Fakultet je omogućio da svaka generacija studenata, specijalizanata i doktoranata ima dovoljno pacijenata. Sarađuje sa većim brojem renomiranih zdravstvenih institucija u Srbiji.

Fakultet poseduje sertifikat standarda SRPS ISO 9001:2008; Od septembra 2004. član je organizacije ADEE (Association for Dental Education in Europe asocijacija stomatoloških obrazovnih ustanova u Evropi). Na Fakultetu svake godine gostuje veći broj viziting profesora sa poznatih svetskih stomatoloških fakulteta.

Više na: https://stomatoloskifakultet.rs.

Farmaceutski fakultet, Novi Sad F

armaceutski fakultet, Novi Sad, osnovan je 2012. kada su akreditovane integrisane akademske studije Farmacije i Farmacije - medicinske biohemije i specijalističke akademske studije Medicinske biohemije. Činom akreditacije ovih studijskih programa Fakultet je postao prvi (i jedini) akreditovani privatni fakultet iz oblasti farmacije u širem regionu.

Svi studijski programi Fakulteta usklađeni su sa programima prestižnih evropskih univerziteta iz srodnih oblasti. Apsolutni prioritet u nastavi je praksa. Kroz visoke standarde nastavnog porcesa, praktičnu nastavu, posete terenu i obaveznu stručnu praksu velikog fonda časova studenti se pripremaju za realne situacije u praksi sa kojima će se susretati po završetku studija.

12

Praktična nastava izvodi se u malim grupama u savremeno opremljenim laboratorijama Fakulteta, eksternim nastavnim bazama i partnerskim institucijama. Za studente koji su zaposleni ili ne stanuju u Novom Sadu postoji posebna organizacija studija.

Kroz nastavni proces studente vode nastavnici i saradnici Farmaceutskog fakulteta sa bogatim naučnim i praktičnim iskustvom stečenim u prestižnim ustanovama širom sveta kao što su National Health Institute, Marryland, USA; School of Medicine, New York, USA; United Nations, New York, USA; University of Greenwich, UK i dr.

Farmaceutski fakultet, Novi Sad nalazi se u centru Novog Sada, na Trgu mladenaca 5.

Više na: https://faculty-pharmacy.com.

Fakultet društvenih nauka, Beograd

F

akultet društvenih nauka (FDN) Beograd, u sastavu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu od 09.06.2020. godine, je jedinstvena visokoškolska ustanova u obrazovnom sistemu Republike Srbije i celog regiona. Koncipiran da odgovori izazovima XXI veka, modernim pristupom, kroz jedinstven nastavni proces priprema sve diplomirane studente da stečena znanja odmah po diplomiranju lako i brzo implementiraju u

praksi. Svi studenti Fakulteta društvenih nauka, svih smerova, imaju organizovanu praksu tokom sve četiri godine studija, što je imperativ informatičke ere u kojoj živimo. FDN i njegovi programi predstavljaju integralnu celinu određenih društvenih, ekonomskih, komunikoloških i menadžerskih naučnih disciplina u kojoj sinergija pojedinačnih disciplina rezultira u dodatoj vrednosti, novim i inoviranim znanjima i kompetencijama.

Obrazovni programi objedinjuju najnovija interdisciplinarna saznanja u područjima ekonomije, digitalnih medija i komunikacija neophodnih za profesionalnu karijeru budućih diplomiranih ekonomista, menadžera u oblasti medija i marketinga, kao i eksperata iz oblasti komunikologije.

Fakultet društvenih nauka je omogućio studentima pohađanje nastave u najsavre-

menijim kompjuterskim laboratorijama, modernim salama i učionicama gde je akcenat na radu u malim grupama ili, po potrebi, individualnom radu sa studentima.

Osnovna vizija FDN-a je da diplomirani studenti studijskih programa koji se realizuju na ovoj visokoškolskoj instituciji budu ambasadori praktičnog znanja, u zemlji, i u inostranstvu.

Pažljivo odabran sastav angažovanih profesora omogućava budućim studentima da uče od vodećih stručnjaka, što je kvalitet više i garancija uspešnog završetka studija.

FDN svojim studijskim programima orijentisan je ka zadovoljavanju savremenih, praktičnih i naučnih potreba mladih ljudi, koji žele da investiraju u primenljivo znanje, što je jedna od krucijalnih karakteristika modernog društva.

Više na: https://www.fdn.edu.rs.

Fakultet za evropske pravno-političke studije Novi Sad

F

akulteta za evropske pravno-političke studije izučava evropsko pravo i politiku, odnosno adminstraciju, ima danas u Evropi veći broj (Briž, Strazbur i dr.) U našoj zemlji ovo je prvi fakultet tog profila, koji će bar jednim delom odgovoriti novim potrebama pravničkog i politikološkog obrazovanja.

Diplomirani pravnici (masteri) sa ovog fakulteta biće osposobljeni da uspešno ostvaruju pravničke funkcije u vremenu koje dolazi, u okvirima pravnog sistema EU, a istovremeno će raspolagati i svim

potrebnim pravničkim znanjima opšteg, teorijskog karaktera, kao i pravničkim znanjima iz aktuelnog nacionalnog prava i mogućnošću polaganja pravosudnog ispita u zemlji. Pored toga, oni će, zajedno sa diplomiranim politikolozima evropskog usmerenja, biti pouzdan oslonac za organe vlasti, privredne subjekte i građane naše zemlje u vršenju svih onih poslova za koje će evropska pravno-politička znanja biti neophodna.

Diplomirani pravnici (masteri) sa ovog fakulteta biće osposobljeni da uspešno ostvaruju pravničke funkcije u vremenu koje dolazi, u okvirima pravnog sistema EU, a istovremeno će raspolagati i svim potrebnim pravničkim znanjima opšteg, teorijskog karaktera, kao i pravničkim znanjima iz aktuelnog nacionalnog prava i mogućnošću polaganja pravosudnog ispita u zemlji. Pored toga, oni će, zajedno sa diplomiranim politikolozima evrop-

skog usmerenja, biti pouzdan oslonac za organe vlasti, privredne subjekte i građane naše zemlje u vršenju poslova za koje će evropska pravno-politička znanja biti neophodna.

Diplomirani studenti ovog fakulteta će biti osposobljeni za stručne, analitičke i savetničke poslove u političkim institucijama, državnoj upravi, školstvu, diplomatiji, medijima, lokalnoj samoupravi, tržišnim agencijama i sličnim institucijama i organizacijama. Nastavni planovi i programi na oba smera su u skladu sa pravnim i političkim sistemom zemlje, i u skladu sa standardima obrazovanja ovih profila na našim univerzitetima) ali su istovremeno u potpunosti ispunjeni i svim relevantnim sadržajima koji se tiču EU. Na taj način će se studenti podjednako dobro snalaziti i u nacionalnoj i u evropskoj pravnoj i politikološkoj struci.

Više na: https://www.fepps.edu.rs.

13

Departman za matematiku započeo eru

G

odinama unazad Prirodno-matematički fakultet (PMF) slovi za najangažovaniji fakultet Novosadskog univerziteta na polju naučno-istraživačkih aktivnosti. U nacionalnim i međunarodnim projektima uključeno je više od 250 doktora nauka i oko 100 mlađih istraživača sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Departmana za biologiju i ekologiju, Departmana za fiziku, Departmana za matematiku i informatiku i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo.

Poverenje Ministarstva prosvete PMF-u Sredinom marta ove godine, nagrađenim predlogom na Konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za izbor novih master studijskih programa iz oblasti veštačke inteligencije, na novosadskom PMF-u započelo je obrazovanje u oblasti veštačke inteligencije.

Prof. dr Nataša Krejić, prodekan za organizaciju i finansije PMF-a istakla je da živimo u eri velikih podataka i veštačke inteligencije, ili eri industrije 4.0. Velike podatke označava novim izvorom bogatstva koji u sebi kriju značajne informacije do kojih nije jednostavno doći, s obzirom da je količina podataka prevelika da bi se podaci mogli obraditi na tradicionalnije načine, razlog je što se Departman za matematiku i informatiku priključio i obrazovanju i istraživanju u oblasti velikih podataka i veštačke inteligencije.

- Pre pet godina na Departmanu je otvoren, dvogodišnji akreditvani program master akademskih studija sa nastavom na engleskom jeziku - PRIMENJENA MATEMATIKA: NAUKA O PODACIMA. U okviru tog programa studenti master studija dobijaju i teorijska i praktična znanja potrebna za uspešno analiziranje velikih podataka, razvijanje algoritama i njihovo implementiranje, pomoću kojih je moguće iz ekstremno velikih skupova podataka izvući korisne informacije. Količina podataka sa kojom se susrećemo

14

Prof. dr Nataša Krejić je potpuno nezamisliva - objašnjava dr Krejić, upućujući na količinu informacija koju svakodnevno generišemo samo pretraživanjem interneta, društvenih mreža i komunikacijom koja se odvija mobilnim telefonima.

- Da bi se iz tog ogromnog skupa podataka izdvojili korisne informacije nama su potrebne, pre svega nove matematičke metode, a onda i nove metode za implementaciju matematički razvojenih algoritama. Smatrali smo da sa Departmana za matematiku i informatiku PMF-a treba da izlaze stručnjaci osposobljeni da odgovore ovakvom zahtevu. Master program PRIMENJENA MATEMATIKA: NAUKA O PODACIMA napravljen je u skladu sa najsavremenijim trendovima u svetu, koji je školske 2020/21 upisala peta generacija studenata, njih 20-tak. Najveći „problem“ predstavlja činjenica da se studenti lako zaposle i zato malo oduže sa izradom master rada. Da bi se sve to uspešno odvijalo mi imamo i odgovorajuća znanja koja smo stekli, pre svega kroz naučni rad. Uz to PMF poseduje i odgovarajuću opremu, između ostalog imamo i klaster koji omogućava da studenti savla-

daju i paralelno pogramiranje, programiranje u oblaku i druge savremene tehnike, i izlaze potpuno osposobljeni za rad u današnjoj „pametnoj“ industriji - rekla je naša sagovornica.

Akreditacija master studijskih programa Departman trenutno priprema akreditaciju master studijskih programa iz oblasti veštačke inteligencije za program koji je odobren na konkursu Ministarstva prosvete. Očekuje se da će akreditacija do proleća biti završena i od oktobra sledeće godine nastava za studenate master programa vrštačke inteligencije može da počne. Program je kombinacija matematičkih i informatičkih znanja koja će studentima omogućiti da nakon dve godine budu potpuno kompetentni stručnjaci za razvoj i primenu metoda veštačke inteligencije, kao i za razvoj novih metoda veštačke inteligencije.

- Sva ova dostignuća u obrazovnom delu su bila moguća zahvaljujući našoj velikoj naučnoj aktivnosti u oblasti velikih podataka, kako matematike za veli-

i informatiku novosadskog PMF-a veštačke inteligencije ke podatke, tako i informatike za velike podatke. Na PMF-u se realizuje čak pet prestižnih projekata EU – Horizont 2020, u kojima smo tokom poslednjih pet godina bili veoma uspešni. U ovom momentu realizujemo četiri projekta iz oblasti istraživačkih inovativnih akcija, koji su većim delom primenljive, i svima je zajedničko da se odnose na velike podatke, mašinsko učenje, veštačku inteligenciju i sigurnost u radu sa podacima - istakla je dr Krejić.

Pored ova četiri projekta na kojima su partneri kompanije poput Fijata, Caixa banke, treće najveće banke u Španiji, Telefonice, IBM-a, industrije aluminijuma i sl., aktuelan je i projekat Big Data Challenges for Mathematics - BI-

GMATH, projekat po tipu Marija Kiri akcije, koji pripada evropskim industrijskim doktoratima (European Industrial Doctorates - EID). Cilj je kreiranje inovativnih programa doktorskih studija u obaveznom partnerstvu između akademskog i neakademskog (industrijskog/privatnog) sektora, gde četiri evropska univerziteta (Milano, Lisabon, Ajndhoven i Novi Sad) i šest kompanija, od kojih su dve iz Srbije: „3lateral“ iz Novog Sada i „Centar za investicije i finansije“ iz Beograda.

- Tokom BIGMATH projekta sedam budućih doktora matematike polovinu svog vremena provode na univerzitetima, a polovinu u industriji. Teme njihovih doktorskih disertacija su formulisane od

strane industrijskih partnera i predstavljaju najnovije izazove sa kojima se industrija suočava u ovom momentu i nadamo se da će doprinos doktorskih teza naših studenata biti dovoljno koristan i doživeti primenu u industriji. Od sedam studenata uključenih u projekat je jedan naš MSc Primenjene matematike: nauke o podacima. Kako pravila projekta zabranjuju studiranje u svojoj zemlji, naš student se nalazi na Univerzitetu u Lisabonu i sarađuje sa kompanijom „3lateral“, a studentkinja iz Italije koja je upisana kod nas, svoju doktorsku disertaciju radi na temu koju je formulisala kompanija „Sioux Technologies“ iz Ajndhovena - saopštila je prof. dr Nataša Krejić.

Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu

15

ElanWave - IT kompanija nove generacije

Dejan Dujak

E

lanWave je kompanija iz Holandije za razvoj softvera, specijalizovana za razvoj prilagođenog softvera koristeći Microsoft tehnologije (SQL Server, .NET, SharePoint…) i proizvode otvorenog koda koji su izgrađeni uz Microsoftove tehnologije (kao što je Umbraco CMS).

Polje rada je i pomoć organizacijama savetima, dizajnom i implementacijom Microsoft rešenja. Ova firma je osnovana pre desetak godina, zvanično od 2016. otvorena je kancelarija u Novom Sadu.

Bez granica i bez barijera Najkraća definicija ElanWave-a bila bi - IT komapanija nove generacije, primer IT sektora bez granica i bez barijera. Za Dejana Dujaka je to bio koncept kojim je želeo da ovlada i pokaže njegovu svrsishodnost, uprkos nevericama. Gospodin Dujak, vlasnik ove kompanije, inovator, startovao je u IT sketoru pre 20 godina u Holandiji, posle diplomiranja na tamošnjem fakultetu. Iz rodne Bosne otišao je devedesetih bez završene srednje škole, upisao fakultet uprkos upozorenjima da to nije moguće.

- Ograničenja da to nije moguće, demantovao sam iz inata svojstvenim lju-

16

dima koji su me okruživali u Holandiji.

Svaki put kada su mi govorili da nešto ne može da se ostvari, nikada nisam video kao prepreku svojim željama, već kao savršenu motivaciju. Tako sam uspeo da završim fakultet i 2000. počeo da radim.

Već tada sam imao viziju da napravim spoj između zapada i istoka, jer su tamo gde sam školovan i odgojen od 15-te godine nedostajali adekvatni ljudi koji bi mogli da rade svoj posao na kvalitetnom nivou. Kada sam ih pitao zašto ne radite na način za koji sam smatrao da je potencijalno dobar, a odnosio se na proširenje tržišta, pravdavali su to poteškoćama u komunikaciji. I svaki put kada su govorili da je nešto teško, za mene je bio samo jedan izazov više da to uradim. Tako sam se upustio u pravljenje mosta između Holandije i Balkana - kaže gospodin Dujak.

Početak samostalnog rada u Holandiji 2010. godine, obeležio je motiv, do danas prisutan, koji se ne odnosi na zaradu već implementaciju radnog ekosistema u kojem će uživati, i svoje komunikacione sposobnotsti upotrebiti u cilju ostvarivanja mosta saradnje zapada i istoka. Nimalo lak zadatak za nekog ko je u svojim

Kada neko ima svest o važnosti ljudi u svakom poslu i komunikacije koja čini veliki deo uspešnosti posla, onda ne čudi što takvi ljudi mogu prepoznati potencijal u drugima, sličan onom koji sami poseduju. Važno je ne zaboraviti da početak poslovanja i aktivnosti nikada nije jednostavan, te pružiti pomoć i podršku onima koji su na početku. Tako je i otpočela jedna veoma lepa saradnja ElanWave-a i Idejne mreže, Udruženja građana iz Novog Sada, gde je ElanWave, vodeći se svojim poslovnim vrednostima, prepoznao potencijal Idejne mreže i njenih članova da učine život lepšim i boljim u svom okruženju i lokalnoj zajednici.

Idejna mreža, čiji su članovi univerzitetski profesori i asistenti, je udruženje građana koje je osnovano sa ciljem razvijanja i jačanja građanskog aktivizma, te zaštitom ljudskih prava, obrazovanja, podsticanja razvoja kulture, zaštite životne sredine i sl. Iako su članovi Idejne mreže svi pravnici po vokaciji, osim delovanja u pravnoj sferi, Udruženje ima i praktične aktivnosti usmerene na poboljšanju kvaliteta i života građana.

ElanWave je to prvi prepoznao i olakšao početak rada Idejne mreže tako što je Udruženju izradio moderan i profesionalan web sajt bez naknade i time svima nama još jednom dokazao da se slični ljudi veoma lako pronalaze i međusobno umrežavaju ako imaju dobre ideje koje su spremni realizovati i ako veruju u to da prepreke i granice ne postoje nigde osim u našim mislima. naumima morao da se osloni isključivo na sopstvene snage: - Ako si siguran u ono što radiš i znaš šta radiš, ne postoji nikakva bojazan već samo želja da uradiš još bolje. Nikada nije bilo straha da neću uspeti, samo pitanje vremena kada ću uspeti. Nikada se nisam obazirao šta su mi drugi govorili. Da jesam nikada ništa ne bih postigao. Ali, ako nešto radiš toliko dugo, i vežbaš toliko dugo, onda nema razloga da ne veruješ u sebe.

O savremenim informacionim tehnologijama u kojima ono što je juče bilo danas ne važi, o relaciji Srbija - razvijene zemlje, kaže da na ovim prostorima stasavaju generacije koje jako brzo uče, koje mogu jako brzo da se prilagođavaju, i da je period adaptacije na nove tehnologije, mnogo brži nego što je mogao i zamisliti. Ličnog je mišljenja da su ljudi sa ovih prostora itekako inteligentni i sposobni za brze adaptacije na bilo koji sistem rada.

Na pitanje u čemu je kompanija ElanWave dobra, odgovor bi bio - u svemu vezanom za tehnologije povezane za Microsoft. Zahvaljujući stečenom poverenju, znanju i iskustvu, ekspertizi u njegovom ličnom radu za Ministarstvo sigurnosti i pravosuđa Holandije, ElanWave je zaradila ne samo njihovo poverenje, već i nova znanja, isksutva i ekspertize koje je radio.

U pitanju je bio softver za registraciju svih izbeglica poslednjih 20 godina, evidenciju u vidu njihovih dokumenata, procesa praćenja pravih postupaka..., sa kompletnom istorijom dolazaka i izlazaka iz zemlje, koji je pohranjen u jedan sistem do kojih se može doći na jednostavan način. I to samo za tri godine.

Trougao klijent - ljudi - firma Po njegovim rečima važno je da ljudi koji to rade imaju „mindset“, svoje mišljenje uz sve što je doneo iz nekog drugog ekosistema koji je drugačiji od ovdašnjeg.

Trebalo je neko vreme da shvate način na koji on razmišlja. Danas međutim, frekvencija rada intelektualne povezanost njegovog tima se tako dobro poklopila da nema mestu brizi o tome kako će nešto samostalno da uradi, jer su u potpunosti ovladali procesom, bez njegove intervencije.

- Najveće tržište ElanWave je sa našim partnerima u Holandiji, jer smo pozicionirani kao jako dobra softverska fabrika. Još uvek smo malo poznati u Srbiji za pozicioniranje na njenom tržištu. Mi smo proces fabriciranja softvera usavršili i zajedno sa našim partnerima koji imaju određen set klijenata radimo implementaciju tog softvera, standardnog ili softvera po želji klijenta. Nije lako jednoj softverskoj fabrici dati dovoljno informacija za njeno funkcionisanje, ali možemo da se pohvalimo da smo taj „most“ uspešno premostili, zahvaljujući dobroj komunikaciji. Na početku nije bilo lako ovladavanje tim procesom, koji i danas traje. Najviše radimo sa našim partnerima jer oni već znaju način komunikacije sa nama, mi sa

Timskim radom do uspeha njima. Često se značaj komunikacije zanemaruje, a ja smatram da je za uspeh u poslu udeo tehničkih sposobnosti 30%, a sposobnost komunikacije 70%. Naš tim ima direktnu komunikaciju sa klijentima, bez ikakvog posredovanja, što smatram bitnim za uspeh samog posla - ističe gospodin Dujak, i dodaje da je cilj da se za par godina stvori jedan ekositestem koji

bolje rezultate. Svaki član našeg tima bez ustručavanja može da kaže šta mu se ne sviđa, da to promenimo. Prirodno je da svaka organizacija raste i razvija se. Taj i takav ekosistem želimo da napravimo ovde, koji će imati određenu kulturu i po tome biti poznat ne samo po poslovanju sa klijentima, nego i interno - kaže naš sagovornik, čije su želje i ciljevi da se

Komunikacija ključ uspeha za dobru saradnju će namesto današnjih 20, zapošljavati 100 - 150 ljudi, uključujući i njihove partnere.

- Fokus rada ElanWave-a je trougao klijent - ljudi - firma. Fokus firme nije samo da pravi adekvatan softver, već stvaranje kompleksnog jedinstva zaposlenih i prostora u kojem rade. Osim što dobro radite, važno je da uživate u onome što radite, jer zadovoljni ljudi imaju

procesi u kojima se sada nalazi ElanWave kvalitetno odrade, kroz kratkoročnu i dugoročnu strategiju.

- Znamo što treba da radimo, gde smo grešili i znamo kako da to popravimo. U svemu tome treba imati malo sreće. Verujem u sebe, u ljude koji su sa mnom.

Niko se nije rodio sa sertifikatom „ja znam sve“. I to je za mene izazov.

17

I

nfоrmаtivni cеntаr zа pоslоvnu ba, direktnih predstavnika zainteresovanih stаndаrdizаciјu i sеrtifikаciјu (BSC strana vezanih za BSC centar, njegove diInfоrmаtivni cеntаr) osnovala je AP rektorice Marije Vujaković i njenog tima.

Vojvodina оsnivаčkim аktоm - Srećan splet okolnosti je da Vlаdе АP Vојvоdinе sa ciljem je na 10-togodišnjicu rada BSC da pomogne plasiranje domaćih centar potpisao Sporazum o saproizvoda i usluga na inostrana radnji sa nacionalnim Institutom tržišta, ispunjavajući propisane za stadardizaciju Srbije. Igrom evropske i svetske standarde. slučaja, ozvaničenje ovog Širok dijapazon delovanja BSC Sporazuma desilo se baš na kracentra između ostalog je: omoju ne samo mog mandata, već i gućavanje implementacije svih mog radnog veka - saopštila je potrebnih standarda u proizvoddirektorica Vujaković, zahvani proces, pružanje pomoći prelivši se prisutnima, predstavniduzećima da savladaju tehničke Marija Vujaković cima osnivača, preko kojih BSC barijere i primenom potrebnih komunicira sa Pokrajinskom standarda postanu konkurentni, izrada vladom, Dejanu Avdaloviću, direktopotrebne tehničke dokumentacije koju za- ru i saradnici Milani Isakov, članovihtevaju relevantne EU Direktive i harmo- ma Upravnog odbora profesoru Karolju nizovai standardi, stalne obuke korisnika Kiralju i Zoranu Petkoviću, i izrazila žausluga, dok Sertifikaciono telo potvrđuje ljenje zbog opravdanog odsustva predkompetentnost osoblja izdavanjem akreditovanog sertifikata u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO 17024.

U cilju širenja mreže saradnika i poboljšanja kvaliteta svoga rada, u domenu pružanja informacija, edukacija i usluga, BSC cеntаr intenzivno radi na povezivanju sa institucijama i organizacijama.

Potpisivanje Sporazuma o poslovno-tehničkoj saradnji između Instituta za standardizaciju Srbije koji je potpisala direktorica Tatjana Bojanić i direktorica BSC centra Marija Složni tim BSC Informativnog centra Vujaković, bio je povod da se istakne njegov značaj, ali i obeleži znača- sednika UO Zlatka Dujakovića. Zahvalila jan jubilej - 10 godina rada ove institucije. se predstavniku Poslaničke grupe Višestruki povod ovog okupljanja orga- Jedinstvene Srbije Milanu Radovanoviću, nizovan je u skladu sa okolnostima, koje koja je u ovom mandatu Pokrajinske vlasu uslovile prisustvo najmanjeg broja oso- de rasporedom resora dobila da imenuje

18

budućeg direktora Informativnog centra za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju, kao i dugogodišnjem medijskiom saradniku, Mihailu Berčeku, glavnom i odgovornom uredniku portala www.topsrbija.com i časopisa TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE i ekipi iz NS Promo Team https:// nspromoteam.com, marketing agenciji iz Novog Sada, na čelu sa direktoricom Svetlanom Gašević.

- Ovakvu listu „svedoka“ potpisivanja osmislila sam iz razloga da bi već sada obezbedila kontinuitet u budućem radu bez stresnih situacija. Promena mora biti.

Podržavam nove ljude, novu energiju i sve ono pametno i korisno što treba da se radi.

Na ono što sam ponosna, a što smo moji saradnici i ja uradili, jeste formiranje akreditovanog sertifikacionog tela za sertifikaciju ne proizvoda, ne usluga, već osoba. To je nešto potpuno novo ne samo kod nas, to je relatnivno novo i u Evropi.

To sertifikaciono telo će biti odlična startna osnova za velike rezultate ovog Centra. Tu su potencijali ogromni. Obuke su nešto što je uhodano i za šta imamo određeni, referentni nivo kvaliteta. One prate najnovija dostignuća, sve ono što se javlja novo u oblasti standardizacije, u prvom redu u standardizaciji za plasman prehrambenih proizvoda. To je prirodno, jer se nalazimo u Vojvodini, gde prehrambena industrija ima veliki potencijal. Naši proizvođači imaju veliku šansu za plasman prehrambenih proizvoda, ali moraju da se zadovolje standardi - izjavila je tom prilikom direktorica Vujaković, zahvalivši se svima na saradnji verujući u uspeh u daljem radu ovog Centra.

19

Institut za standardizaciju Srbije - centar nacionalne standardizacije

I

nstitut za standardizaciju Srbije (ISS) je jedino nacionalno telo za standardizaciju u Republici Srbiji. Delatnost ISS-a obuhvata sve aktivnosti u vezi sa donošenjem srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i ostale poslove koji su povezani sa standardima i standardizacijom, informisanjem o standardima, sertifikacijom sistema menadžmenta, edukacijom u oblasti standardizacije, tumačenjem standarda i pružanjem stručne pomoći za primenu srpskih standarda.

ISS je pravni sledbenik svih prethodnih ustanova koje su se bavile standardizacijom na teritoriji bivše Jugoslavije. Prva takva ustanova - Jugoslovenski nacionalni komitet za normalizaciju (JNKN) formirana je 1934. godine, pri Ministarstvu trgovine i industrije u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

JNKN je četiri godine kasnije Uredbom o normalizaciji i zvanično postao prvo nacionalno telo za standardizaciju na ovim prostorima. Posle II svetskog rata, u novoj državi 1946. godine donosi se Uredba o standardizaciji i osniva Savezna komisija za standardizaciju. Ovu komisiju zamenio je Jugoslovenski zavod za standardizaciju, koji je kasnije prerastao u Savezni zavod za standardizaciju i kao takav opstao sve do 2003. godine.

Budući da je formiranjem novih država usledilo stvaranje posebnih institucija, to je dovelo i do osnivanja Zavoda za standardizaciju Srbije i Crne Gore. Naposletku, kroz više decenija razvoja i tranformacija, iz svih ovih korena iznikao je Institut za standardizaciju Srbije. ISS danas ima status

20

javne ustanove, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije.

Kao nacionalna organizacija za aktivnosti standardizacije, ISS predstavlja Republiku Srbiju i štiti njene interese u međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju: Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO), Međunarodnoj elektrotehničkoj komisiji (IEC), Evropskom komitetu za standardizaciju (CEN), Evropskom komitetu za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC) i Međunarodnom sistemu za ispitivanje usaglašenosti i sertifikaciju (IECEE). Pored članstva u ovim organizacijama, ISS je sa Evropskim institutom za standarde iz oblasti telekomunikacija (ETSI) potpisao memorandum o razumevanju, kojim je dobio status „nacionalne organizacije za standarde“.

ISS ima svoje članove, koji predstavljaju osnivača, privredu, naučno-istraživačke organizacije, tela za ocenjivanje usaglašenosti, univerzitetsku zajednicu. Svi oni doprinose njegovom uspešnijem poslovanju, a samim tim i razvoju

Ekipa Instituta za standardizaciju Srbije nacionalne standardizacije.

Osnovna tehnička radna tela u ISS-u su komisije za standarde, koje donose srpske standarde i srodna dokumenta. Trenutno ima 163 aktivne komisije za standarde iz različitih oblasti, koje okupljaju više od 1.500 domaćih stručnjaka iz različitih oblasti.

U ISS-u se, pored srpskih standarda i srodnih dokumenata, mogu nabaviti i međunarodni standardi, kao i nacionalni standardi zemalja sa kojima ISS ima zaključen ugovor o saradnji: nemački (DIN), britanski (BS), ruski (GOST), američki (ASTM) i bosanski

(BAS). Takođe, ISS nudi zbirke standarda i druge publikacije koje mogu biti od koristi u primeni standarda.

Misija Instituta za standardizaciju Srbije je da svim zainteresovanim stranama i celokupnoj javnosti obezbedi srpske standarde usaglašene sa međunarodnim i evropskim standardima i pruži mogućnost da ravnopravno učestvuju u međunarodnoj i evropskoj standardizaciji. Na sve dosadašnje izazove ISS je uspeo da odgovori na pravi način i pretvori ih u nove šanse razvijajući efektivan i efikasan sistem nacionalne standardizacije.

Zajednički snimak članova tehničkih komisija nagrađenih povodom Dana ISS 2020

Tehnoproing palenta - staro jelo na drugačiji način

M

ada je osnovna sirovina za kačamak kukuruzno brašno, a za palentu kukuruzni griz, smatraju ih za isto jelo. U regionu se osim ova dva termina koristi i mamaljuga, žganci, pura, mada među njima postoje razlike i u odabiru sastojaka, i u načinu pripreme. Iako je to tradicionalno jelo, posebno vezano za Istočnu Srbiju, gde se koristi kao posno jelo, najčešće uz mleko, sa sirom, kajmakom i slaninom, njegova zemlja porekla je Italija. Ova zemlja je od palente napravila brend i do danas zadržala primat, kada je u pitanju njena proizvodnja i inovacije u njenoj pripremi, upotrebi dodavanjem široke palete ukusa.

Razmišljajući čime da započne biznis, Ruslan Shafeev, koji je u Srbiju došao zahvaljujući GAZPROM Novi Sad, shvatio je da je na tržištu Srbije “tanka“ ponuda nečeg tradicionalnog i prilično zastuplje-

tov proizvod se seče na krišSvestan da započinjanje ke, poput hleba, i jede kao biznisa nije nikada lako, osnovno slatko-slano jelo ili gospodin Ruslan Shafeev dodatak uz glavno jelo. kaže da je epidemija doRuslan kaže da je podjeddatno usporila njegove nako ukusna i u sirovom obliplanove, ali svestan je da ku, kao i pržena ili grilovana, 2020-te nigde nije lako, pa sa pavlakom, kajmakom, ni u Srbiji. Njegov sledeći sirom, kao i marmaladom i korak je preseljenje pogopekmezom. Pokazao je to i na iz Sremske Mitrovice, na promociji na Salašu 137, gde se trenutno nalazi, u blizini Novog Sada, srediu Žabalj, povećanje pronom septembra ove godine, izvodnje jer kapaciteta kada se ispred štanda napraza to ima, pa samim tim vio poduži red radoznalih goproširenje tržišta, možda Ruslan Shafeev stiju u želji da probaju nešto na tržište Ukrajine, Ruske staro, pripremljeno na drugačiji način. federacije, zemlje EU. Planira da se na Odnedavno, „Tehnoproing“ palenta je tržištu osim pakovanja od jednog, nađe svoje mesto našla na policama trgovinskih pakovanje od pola kilograma, i po ugledu lanaca Mercator, Gomeks, Aman, uskoro na italijanske majstore, klasičnoj palenti će je biti u Idei i Rodi, u vakumiranom dodaju neki novi ukusi, bilo da se radi

nog proizvoda - palente. Trebalo mu je samo četiri - pet meseci da otvori firmu “Tehnoproing“ d.o.o. Žabalj, od jednog uobičajenog proizvoda napravi brend i ubedi srpske potrošače da im je upravo to nedostajalo na rafovima hipermarketa i u kuhinji. Dosadašnji izbor - instant palenta, koja se doduše priprema vrlo brzo, obogaćen je već napravljenom palentom, odmah spremnom za upotrebu. Od uobičajene razlikuje se po tome što je rađena po italijanskoj tehnologiji, kuvana jedan sat, a go-

pakovanju od jednog kilograma. Neotvoren proizvod čuva se sobnoj temperature i može da traje nekoliko meseci, otvoren u frižideru tri-četiri dana i duže.

Palenta je zdrav i hranljiv proizvod bez glutena. Palenta “Tehnoproing“ proizvodi se bez konzervansa i aditiva, zato je idealna za zaposlene domaćice i mlade majke, decu i stare, za punije koji žele da smršaju, čak i za bebe. Trenutna proizvodnja „Tehnoproing“ palente je 50 tona na mesečnom nivou.

o gljivama, začinima, egzotičnim primesama. Jer, po njegovom mišljenju, od svakog, pa i onog najjednostavnijeg jela može da se napravi gozba. Tim pre što je palenta prisutna gotovo u celom svetu, a u seoskim domaćinstava širom Srbije od pamtiveka.

Palenta „Tehnoproing“, sa drugačijim načinom pripreme i sa dodatkom novih ukusa, doneće duh sela u grad i pomoći da se jedno tradicionalno jelo zadrži na našim trpezama.

21

Novi Sad interesantan turistima i u vreme pandemije TURISTIČKA ORGANIZACIJA NOVOG SADA

T

uristička organizacija Grada Novog Sada (TONS) se od početka pandemije u našoj zemlji prilagodila novim uslovima promocije destinacije, i pokrenula brojne nove on-line promotivne kampanje na društvenim mrežama Facebook i Instagram od marta do danas, kako bi i dalje održala zavidan nivo interesovanja za ovu destinaciju, koliko god je to moguće, u uslovima globalno proglašene pandemije COVID-19.

Sponzorisane promotivne kampanje imale su izuzetno veliko interesovanje i takva se komunikacija i dalje svakodnevno odvija sa turistima koji žele da posete Novi Sad ili su ga već posetili u periodu 2020. godine. Veliki broj hotela se pridružio u promotivnoj kampanji „Plati dve noći boravi tri“ (koja još uvek traje), a putem koje je omogućeno gostima da odsednu 3 noći, po ceni 2 noći (Više na https://novisad. travel/novi-sad-3nociza2/). Paralelno sa

ovom kampanjom, realizovana je i on-line kampanja „52 vikenda u Novom Sadu“, tokom koje se krajem svake radne nedelje dobije predlog kako se može provesti slobodno vreme u Novom Sadu tokom nastupajućeg vikenda. Takođe, u proteklom periodu su poslati predlozi kako bi mogao da se sadržajno upotpuni produženi vikend u Novom Sadu na adrese oko 150 domaćih i

regionalnih turističkih agencija, a neke od njih su uspešno realizovale svoja turistička putovanja.

Za zaposlene u TONS-u najvažnije je da Novi Sad održe u fokusu interesovanja potencijalnih turista i to čine svakodnevno putem on-line kampanja, a u tome je pomogla i poslednja objava u časopisu „Forbes“, koji je Srbiju preporučio kao destinaciju za posetiti, naročito gradove, gde se Novi Sad izdvaja po svojoj raznovrsnoj i kulturnoj ponudi, zbog čega i nosi naziv „Srpska Atina“.

U periodu januar - oktobar 2020. godine info centre Turističke organizacije Grada Novog Sada posetilo je nešto veći broj stranih turista, u odnosu na domaće turiste. Najveći broj stranih turista koji su ušli u info centre u navedenom periodu, poreklom su iz Turske, zatim Rusije, Izraela, SAD-a, Poljske, Nemačke, Španije, Francuske, Kine, Mađarske.

Uskoro za sve pratioce na društvenim mrežama TONS pokreće novu on line kampanju, koju možetee pratiti na stranicama: https://novisad.travel/, https://www.facebook.com/novisadcity, https://www.instagram.com/novisad.travel/.

Fotografije: Aleksandar Milutinović

22

Digitalna era Turističke organizacije Vojvodine

U

prkos zatišju u turističkoj privre- je učinjen veliki korak ka uspostavljanju di, aktivnosti Turističke organiza- mreže svih nas koji ćemo, nadam se, uz cije Vojvodine (TOV), brojne su ovakvu solidarnost, umrežavanje i raztokom jesenjih i zimskih meseci. Doduše menu iskustava, pomoći da ovu situaciju u nužno izmenjenim okvirima. Savremeni u kojoj se turizam našao ublažimo - sauslovi poslovanja, kada je reč o upravlja- opštila je dr Nataša Pavlović, direktorica nju turističkom destincijom, omogućili su TOV i dodala da je Pokrajinski sekretariprimenu strategije digitalnih tehnologija, jat za privredu i turizam izdvojio sredstva i koliko-toliko „normalno“ funkcionisa- u visini od 200 miliona dinara za turizam nje turističkih subjekata.- Tokom letnjih meseci započeli smo kampanju „Odmor na vojvođanski način“ koja je doprinela potencijalnim turistima upoznavanje raznih delova Vojvodine, samim tim i većoj posećenosti određenih destinacija. Studijskom turom obeležili smo završetak dvogodišnjeg IDENTIS projekta TOV-a u saradnji sa Čongrad županijom iz Mađarske, sprovedenom sa ciljem afirmacije kulturnih i prirodnih vrednosti i unapređenja turističke ponude u 11 opština uz reku Tisu i područje županije Čongrad. U Dr Nataša Pavlović i dr Nenad Ivanišević septembru je nastavljena kampanja „Odmor na vojvođanski način“, koja je podrazumevala prikuplja- za sledeću godinu uz brojne podsticajne nje i prezentaciju svih sadržaja vezanih mere i konkurse koje će doprineti ublažaza promociju na društvenim mrežama vanju štete nastale u turizmu u APV 2020.

TOV-a. Ovaj način komunikacije pokazao Zvanična statistika kaže da je za prvih 10 se izuzetno značajnim sredstvom u 2020. meseci ove godine ukupan broj turista zau kojoj smo se okrenuli promociji na druš- beležio pad od 50%, odnosno 46% kada su tvenim mrežama i sajtu, ali su tu bile i noćenja u pitanju. brojne posete našim lokalnim TO i lokalPočetkom novembra TOV je učenim samoupravama za koje nismo ni znali stvovala na onlajn konferenciji “Zima kakve sve turističke proizvode imaju. Za- 2020/2021: Kako se destinacije u regionu početa je uspešna saradnja sa pokrajin- spremaju za sezonu” u organizaciji Color skim sekretarom za privredu i turizam dr Media Communications, predstavljajući Nenadom Ivaniševićem, ispraćena zajed- predstojeću zimsku sezonu u Vojvodini sa ničkim sastankom putem onlajn platforme osvrtom na aktivnosti tokom leta; na onWebCollab, jednim od servisa koji se od lajn RE-SETSUMMIT-u, koji je obuhvaprošle godine, kao jedan od dodatnih alata tao osam onlajn konferencija, kao i onlajn u radu TOV-a, nalaze na sajtu www.vojvo- konferenciji “Food Talk 2020“ posvećenoj dina.travel. Ovo je bio prvi webiner koji je gastronomiji, vinu i pivu u organizaciji omogućio održavanje sastanka digitalnim Color Press Grupe i Color Media Computem koji je u trajanju od dva i po sata munication koja je dala priliku direktorici okupio 40 učesnika. Moram da kažem da da se obrati putem lajv strima govoreći o

zaštiti geografskog porekla i vojvođanskoj kuhinji.

- Moram da naglasim da sam u TOV 17, na njegovom čelu četiri i po godine i da iza mene stoji kvalitetan i pouzadan tim.

Zahvaljujući zajedničkom radu, pored navedenog, uspeli smo da sprovedemo značajne promo ture: „Zima na salašima“, „Panonska letnja avantura“, „Duša vojvođanske jeseni“ i „Prolećna rapsordija“ koje smo sublimirali u brošuru namenjenu turističkim radnicima i turistima - kaže dr Pavlović, naglašavajući da turizam, pre svega, čine ljudi. Savremena teorija marketinga se bazira na relacijama, interakcijama i mreži svih učesnika, bilo da su to posetioci sa kojima možemo da kontaktiramo putem društvenih mreža, i da se oni zainteresuju, bilo da su to mediji koji će preneti ono najbolje što su videli na jednoj destinaciji, ili turistička privreda koja predstavlja okosnicu razvoja turizma. Tim TOV-a je imao dinamičnu aktivnost na terenu jer je važno upoznati destinaciju, ljude, saosećati sa njima i prepoznati njihov trud i rad, jer na taj način jedino može da se uspe.

Smatra da je upravo to suština upravljanja turističkom destinacijom, ali je isto tako važno biti u trendu, u skladu sa savremenim tokovima. Tokom vanrednog stanja TOV je putem instagrama ispričala brojne priče o Vojvodini, što se pokazalo efikasnim sredstvom da se turisti zainteresuju. Ono po čemu je TOV bila prepoznatljiva, a ove godine joj bilo uskraćeno, su nastupi u zemlji i regionu, ali optimistična očekivanja dr Nataše Pavlović su da će za privlačenje turista poslužiti i sadržajni programi putem društvenih mreža. Da TOV to radi dobro potvrđuje broj pratilaca koji je od aprila do avgusta porastao za 6 hiljada, sa pozitivnim komentarima korisnika i njihovim zahtevima za dodate informacije.

23

Turističku priv

Dragica Samardžić

M

ali je broj privrednih delatnosti koje ne nalaze svoj interes u razvoju turizma, koji ima veliki uticaj na ekonomski razvoj privrede, naročito industrijski nedovoljno razvijenih regiona sveta. Imajući u vidu visok turistički potencijal Vojvodine na razvoj turističke privrede u Pokrajini, direktan uticaj ima Privredna komora Vojvodine (PKV), sa ciljem razmatranja i rešavanja pitanja od interesa za turizam, vodeći računa o interesima privrede u celini.

dine, organizovanja poslovnih foruma i B2B susreta (PK Županija Čongrad, PK Budimpešte, PK Pečujsko-baranjske oblasti (Mađarska), PK Županije Timiš i Arad (Rumunija), ŽK Rijeka (Hrvatska), Udruženjem turističkih agencija Bugarske, PK RS, Srpsko-grčkom privrednom komorom Solun, PK Crne Gore, Češko-moravskom privrednom komorom Ostrava, PK Maribora (Slovenija)), do planiranja i priprema projektne dokumentacije za učešće u programima podrške EU i saradnje sa međunarodnim organizacijama i institucijama, te organizaciji stručnih obuka, edukacija i studijskih putovanja.

Ime Dragice Samardžić se nalazi iza publikacija: „Turistička ponuda Vojvodine“, „Dvorci i letnjikovci Vojvodine“, „Smeštajni kapaciteti Vojvodine“, „Putevi etno suvenira Vojvodine“, „Gastronomski vodič Vojvodine“, „Bogatstvo kulinarskih uticaja - Gastronomija Sombora i Apatina“. Kao koordinator učestvovala je na projektu „Sinergija kulture i turizma za razvoj ruralnog područja“ South East Europe Program 2011 - 2014; „Modernizacija i usklađivanje studijskih programa iz oblasti turizma u Srbiji“ - TEMPUS programu 2013 - 2016; Integrisanom razvoju prirodnih i kulturnih vrednosti u regionu reke Tise, „IDENTIS“ INTERREG-IPA CBC, Mađarska - Srbija 2018 - 2020.

- Žao mi je što se turizam trenutno nalazi u veoma teškoj situaciji. Mislim da u mom celokupnom, dugogodišnjem radu

ovako teškog perioda u ovoj oblasti. Kada se setim svojih početaka u PKV, mnogo pažnje smo posvećivali edukaciji kadrova neophodnih privredi, turističkih vodiča i kvalifikovanih radnika u oblasti ugostiteljstva: kuvara, ugostitelja, konobara i ostalih profila. Na samom početku su me naučili koliko je bitno imati kvalitetne kadrove na kvalitetnim mestima i da je u ugostiteljstvu ljudski faktor srce i srž usluge, koji ugostiteljski objekat pruža i ako to izgubimo, mislim da će posledice biti nesagledive - rekla je mlada penzinerka, po iskustvu veteran u turizmu, Dragica Samardžić. Po profesiji pravnik sa položenim pravosudnim ispitom od starta je bila usmerena na zakonodavstvo u oblasti turizma, da ga shvati i primeni, kasnije i direktno uključena u kreiranje i donošenje nekih zakona i uredbi, kao član tima koji je radio na tim dokumentima. Bila je član Nacionalnog saveta za razvoj turizma, saradnik mnogim strukovnim udruženjima, kao što je Udruženje banja Srbije, smatrajući poslovno udruživanje i povezivanje vrlo bitnim, što su pokazala udruženja vinogradara i vinara koja su u munjevitom roku postali veoma atraktivan turistički proizvod Vojvodine.

Ogromne mogućnosti srpskog turizma - Turizam smatram veoma lepom privrednom granom koja daje ogromne mogućnosti za kreativnost. To je jedna

Radni vek u Privrednoj komori Vojvodine Od prvog profesionalnog izazova, pa do odlaska u penziju, u sektoru turizma bila je Dragica Samardžić, uključena u perspektive i razvojne mogućnosti u ovoj privrednoj grani od mesta sekretara Udruženja za turizam i ugostiteljstvo PKV (1979 - 2014) i sekretara Grupacije za turizam i ugostiteljstvo PKV (od 2014), do višeg savetnika za oblast turizma u Kabinetu predsednika PKV (2018 - 2020). Radila je na poslovima stvaranja povoljnijeg privrednog ambijenta za poslovanje, poslovnog povezivanja turističkih i ugostiteljstvih preduzeća, te analizi i informacijama o poslovanju turističke i ugostiteljske privrede Vojvo-

24

Sa potpisivanja sporazuma o saradnji PKV i Matice srpske

redu čine ljudi dinamična grana i veoma prilagodljiva novonastalim situacijama na tržištu, što se pokazalo i tokom vanredne situacije, kada je zaustavljena kompletna privreda, da bi odmah nakon njenog ukidanja, turizam vrlo brzo bio pokrenut, zahvaljujući pre svega turističkim agencijama i organizaciji izleta po Srbiji. Ruralni turizam je pokazao da je veoma razvijen i vitalan i da može da pruži kvalitetnu uslugu. Ovaj vid turizma je pokazao da domaće tržište ima šta da ponudi domaćem gostu, kojeg nipošto ne treba zanemarivati. Ova situacija je donekle prevaziđena i uz veliku pomoć države, koja je u dva maha dala subvencije za zarade zaposlenih kako u drugim sektorima, tako i u turizmu - ističe naša sagovornica.

Za vreme sankcija 1992. godine, Dragica Samardžić pokreće inicijativu i nailazi na podršku turističkih agencija, hotelijera, ugostitelja, uspostavljanjem prestižne „Kapije uspeha“ - dodele priznanja za kvalitet usluge u turizmu zasnovane na međusobnom ocenjivanju i druženju, koja u kontiuitetu traje do danas. Uz najdraže priznanje dobijeno od Udruženja banja Srbije za uspešnu saradnju, „Kapiju uspeha“ smatra svojim delom na koje je najponosnija, jer je uspela da tu akciju, lepo prihvaćenu i od strane dobitnika i od onih koji su u njoj učestvovali, održi punih 28 godina.

- Ostvarila sam jako lepu saradnju sa svim privrednim subjektima sa kojiim sam imala kontakt. Mnogo smo radili u smislu organizacija nastupa na sajmovima u zemlji (Beograd, Novi Sad) i regionu („Ferien-Messe“ Beč, „Utazas-Travel“ Budimpešta, „Philoxenia“ Solun, „Place2Go“ Zagreb, „Alpe-Adria“ Ljubljana). Poslednjih godina smo otvorili tržište Austrije i kada prođu ovi (ne)uslovi, treba nastaviti širenje saradnje sa regionima u okruženju, jer to smatram izuzetno važnim, pošto smo jedni drugima najbliži. Organizovali smo brojne privredne susrete, prevashodno vođeni idejom i inicijativom privrednih subjekata i potrebom da se uspostavi poslovna saradnja sa partnerima bližih i daljih destinacija. Radila sam više studijskih putovanja: Vinitaly - sajam vina, Verona; u mađarski vinski gradić Villány i najveći vinski podrum i visku oblast Eger. Posetili smo Vinski podrum „Goriška Brda“, naj-

Na jednom od brojnih skupova u PKV stariju vinsku zadrugu u SFRJ. Na princi- cija na zarade - kaže Dragica, priznajući pu reciprociteta sa predstavnicima banja da je velika prednost rada u instituciji sa obišli smo regiju Del - Alfeld (Južne Nizi- reputaciom i trajanjem jer su mnoga vrata je), sa najvećim brojem banjskih centara u otvorena, ali isto tako, istakla je potrebu za Mađarskoj, sa hotelijerima obilazili hotele izgradnjom ličnog autoriteta. u Opatiji i Kvarneru, što je podrazumevalo Na pitanje kako je uspela paraleleno da maksimalnu pripremljenost i odgovornost se dokaže i na profesionalnom i na privat- istakla je gospođa Samardžić, dodajući nom polju, majke, supruge, objašnjava: da bi koliko toliko u poslu bili uspešni lju- Uvek me je pored razuma, kroz židi moraju da vam veruju, a to se postiže vot vodio neki adrenalin. Bavila sam se i tako da ih nikada ne izneverite. Smatra da sportom: skijanjem, planinarenjem, igrala je poslovni kodeks izuzetno važan. Po- tenis, vozila bicikl. Vukla me je neka žetrebno je voditi računa o svakoj svojoj reči i kada je kažete, morate da je ispunite.

- Polazeći od činjenice da sam radila u instituciji čija je obaveza da zastupa interese privrede, trudila sam se da uvek radim u interesu turističke privrede, jer sam polazila od pretpostavke da sam tu zbog njih. Zato mi je drago što me kolege i sada kontaktiraju kada imaju problem. Čitav radni vek u kontaktu sa privredom Dugo godina smo sarađivali i bili upućeni jedni na druge. Drago lja da vidim gde su mi granice. Mislim da mi je što je moja intervencija, na zahtev sam malo i teška za saradnju, jer sam zapokreta gorana urodila plodom i radnici htevna i prema sebi i prema drugima, jer zaposleni u nevladinom sektoru, koji se sam sebi postavila visoke kriterijume. I bave održivim turizmom u SRP, su uspeli danas ni od čega ne odustajem i trudim se da dobiju pomoć države u vidu subven- da mi dan bude ispunjen.

25

Zrenjanin širi svoju turističku ponudu

U

Zrenjaninskoj opštini, mentalnim zdanjima, najstarijoj koja broji 22 naseljena pozorišnoj sali u zemlji, najstamesta poslednje tri godirojoj pivari u regionu (1745), ne proširio se projekat „Banatski zahvaljujući kojoj danas imamo karavan“, čija je svrha promocija postavku Industrijsko nasleđe, i predstavljanje ruralnog područja koja bi trebala da, čim se za to stepreko lokalnih događaja i manifeknu uslovi preraste u Muzej piva, stacija. Ovom ogromnom turističZrenjanin je interesantan i ljubikom potencijalu koji u centar teljima kulturnih, umetničkih stavlja promociju ruralnog tu- Zoran Ljubotina sadržaja, sportskih dešavanja, rizma, prethodili su programi u Gradskoj posebno poštovaocima autentične gastrobašti ili županijskom parku - Banatska baj- nomske ponude. U jednom trenutku smo ka, koji su tokom tri letnja meseca u sat i shvatili da, ono što je decenijama bilo po - dva sata imali za cilj da zainteresuju zanemarivano, vredi da uložimo napor i Zrenjanince za turističku ponudu i sadrža- pokrenemo priču o zrenjaninskim selima je sela, dovoljno zanimljive da ih posete i objašnjava Zoran Ljubotina, direktor TOG budu njihov deo. Banatska bajka osmišlje- Zrenjanin. na od strane Turističke organizacije Grada Od pre dve godine TO je okrenula situaZrenjanina, Kulturnog centra Zrenjanin i ciju, pa umesto promocije sela u gradu goAsocijacije IPA medija, naredne godine, sti iz grada posećuju sela. Na svaku od tih umesto predstavljanja u Gradskoj bašti, manifestacija TOG Zrenjanin organizuje usvaja koncept Banatski karavan, dovode- kompletan nastup i dovodi dva autobusa ći posetioce na mesto događanja - u svako (do 150) turista. Rezultat promocije sela selo zrenjaninske opšte, i to s povodom. putem manifestacija je za kratko vreme A to su dešavanja poput lokalne slave, doveo do razvoja i obogaćivanja ruralnog manifestacija: „Beloblatske kobasicija- turizma, i selo je dobilo na značaju. de“ danas internacionalne, „Zdravlja iz košnice“ u Lazarevu, „Pitijade“ u Banatskom Despotovcu, festivala „Franc List“ i Umetničke kolonije u Ečki, „Sremčevih dana - Bala u Elemiru“, „Dana taraških roda“ i Berbe grožđa u Tarašu, Žetelačkih svečanosti, „Fijakerijade“, obležavanje seoske slave - tradicionalnog Buča u Mužlji, „Dana paradajza“ u Lukinom Selu..., kao pozivnica građanima Zrenjanina i ostalim - U našim programima bili su zastupljeturistima da provedu jedan prijatan dan na ne TO drugih gradova, naših prijatelja iz selu, da nešto vide, saznaju i da se zabave. Sokobanje, Šapca, Valjeva, koji su nas - Godina 2020. je bila krajnje neobična, posetili i reprezentovali svoju turističku posebno za Zrenjanin koji je svojim ma- ponudu. Nažalost, ove godine, zbog aktunifestacijma navikao da okuplja na stotine elnih mera, odložili smo uzvrtne posete i hiljada posetilaca i na taj način promoviše prezentacije turističkih potencijala našeg svoju multinacionalnu sredinu u kojoj živi grada i okoline, za narednu godinu - objašviše od deset naroda, gde se govori četiri njava direktor. jezika, sa kontinuitetom trajanja od 1326.

Briga o mladima je još jedna od karakZahvaljujući očuvanom starom gradskom teristika ove turističke organizacije. U jezgru sa baroknim građevinama, monu- svakom dešavanju uvek je deo rezervisan

26

za decu i mlade. Sve to može da se vidi i u Banatskoj bajci, koja tokom juna, jula i avgusta svakog četvtka ima program namenjen deci, bilo da se radi o radionicama, školi stranih jezika i sl. Deca i mladi su možda i primarni u celoj priči kada se govori o razvoju sela. Ona su i nosioci gotovo kompletnog programa i daljeg opstanka sela.

- Uspeli smo da osim gradskog, ruralnog turizma i manifestacija, izletišta, kupališta, dvoraca, zaštićenih područja, u turističku ponudu uključimo muzičku školu, sportske klubove, udruženja, KUD-ove, sve činioce koji čine ovaj grad privlačnim.

U narednom periodu nastavićemo sa ovim procesom, s tim što smo pokrenuli i nešto novo, što nije viđeno na ovom terenu. To su nautički, biciklistički i lovni turizam, za koje imamo izvanredne predispozicije. Zrenjanin izlazi na šest vodotokova, i jedan od ciljeva za narednu godinu, kada bude dovršeno izmuljavanje reke Begej, da pokažemo našim turistima kako je zanosna vožnja brodom oko Zrenjanina. U saradnji sa EuroVelo-m biće dovršena bi-

ciklistička trasa koja vodi kroz Banat do rumunske granice. Tu je lovni turizam koji na ovom prostoru ima tradiciju. Lovište Carsku baru pre dva - dva i po veka pohodile su krunisane glave. Na putu prema Beogradu obnovljeno je strelište, gde danas dolaze i strani gosti, ekipe radi vežbe i takmičenja. U Zrenjaninu postoje i dva lovačka udruženja, što uz terene sa puno kvalitetne divljači daju ovoj destinaciji sva prava na razvoj ovog vida turizma zaključuje gospodin Ljubotina.

Novobečejske priče

N

ovobečejska priča podisanje, postizanja hormonalne stacija koje su do skora, privlačile godiščinje planiranjem šta ravnoteže, reumatskih bolesti... nje u odnosu na broj stanovnika najviše videti, šta raditi u ovoj U terme - spa centru na raspo- publike. Ove godine Novi Bečej je zaigrao živopisnoj maloj varoši i njenoj laganju su veliki (31°C) i hidro- na kartu banatske gastro tradicije. okolini. Zbog izobilja ponude, a masažni (34°C) bazen, finska i - Manifestacija smo se privremeno bez jasne maršute moguće je da infracrvena sauna, tepidarijumi odrekli ali smo ostali dosledni Tisi, jer turista zaluta. Zato jako važnu koji doprinose homeostazi celog je manje-više mesto održavanja svih doulogu u ovom gradu ima Turiorganizma. gađaja plato između Tise i Tiskog keja. stička organizacija opštine Novi Novi Bečej je gradić poznat Uspeli smo da, proširivanjem marine za Bečej (TONB), situirana na napo domaćinima širokog srca. još 100-tinak vezova, uređenjem prostojatraktivnijoj lokaciji u gradu, Poslednjih godina je sve više ra, animiramo turiste - nautičare, da leto Saša Dujin na prelepom Tiskom keju, odaonih koji višak prostora odluču- provedu u našem gradu, tako da je preko kle počinju i završavaju sve novobečejske ju da pretvore u seoska turistička domaćin- 500 plovila bilo ukotvljeno i na taj način priče. stva i etno kuće. Na Bisernom ostrvu kod njihovi vlasnici aktivni korisnici naših tuTokom 2020. godine utabane, konven- Čuruga, na Staroj Tisi ove godine uređena rističkih usluga. Dve novobečejske čarde cionalne navike su morale da se adaptiraju su tri objekta kapaciteta tridesetak ležaja. na obali Tise nikada nisu bolje poslovale, novim uslovima rada i razmišljanja. Pro- U samom gradu otvorena su dva objekta, posebno u popodnevnim časovima - domenio se i odnos prema turizmu, gde su a Hostel TOONB u staroj vranjevačkoj dao je direktor, koji je gastro temu uslovputovanja, usled ograničenja, pomerena opštinskoj zgradi, sa prepolovljenim ka- no podelio na letnju i zimsku. U letnjem na domaće turističke centre ili u još uvek pacitetima zbog mera preperiodu su dominantne nedovoljno istražene turističke niše. Do- vencije, polovinom godine aktivnosti kuvanja na bivši nenadano priliku turistički radnici su zabeležio je isti broj gostiju otvorenom, ribljih čorbi, pokazali svu svoju kreativnost i ponegde, kao u celoj prošloj godini. I pasulja, roštilja, kotlića, prevazišli i sami sebe. Tako je Novi Bečej kao što je direktor naglasio, da bi u periodu koji sledi sa svojih brojnih znamenitosti i manifesta- ono što su turistički radnici „banatski fruštuk“ zacija, koje podrazumevaju veća okupljanja, Novog Bečeja godinama menio „banatski zimski težište interesovanja pomerio na banatsku radili, ove godine je donelo doručak“, koji u Novom Prikaz disnatora u hranu i neke gastro novosti. rezultate. Pored onoga što Bečeju zovu DISNAGlavaševoj kući - Sve ono što smo se mi godinama trudi- svako ko dođe u ovu opštiTOR, a u drugim krajeli da promovišemo i predstavimo konačno nu mora posetiti: Muzej Glavaševa kuća, vima Banata i disnotor, u značenju gozbe je dobilo šansu da mnogo veći broj turista Muzej Žeravica i Kotarka u Novom Mi- prilikom svinjokolja. i vidi. U zadnjih pet-šest meseci kapaciteti loševu, Slano kopovo, ostatke benediktin- U svim našim seoskim turističkim dosu bili popunjeni do 60%, pogotovo tokom skog manastira Arača..., Novobečejci su u maćinstvima, posetioci mogu da uživaju vikenda - istakao je Saša Dujin, direktor svoju redovnu ponudu uvrstili aktivnosti u kombinaciji domaćinskih, zdravih proiTONB. npr. pravljenja zimnice u seoskim turistič- zvoda i da se osećaju lepo i zadovoljno, ne Po njegovim rečima, pažnju turista pri- kim objektima, Etno kući Krisztine Link samo zbog hrane, koja je vrhunska, nego i vukao je obnovljen Hotel Terme „Tiski Majer, „Dorinoj domaćinskaoj kući“, Seo- ljubaznih domaćina i njihovih priča. Oni cvet“, sa terme - spa centrom lekovite skom domaćinstvu Nadice Josimović i dr. srednjih godina i malo stariji da se prisetermomineralne vode, sa visokim nivoom „Kad Tisa cveta“, „Obzorje na Tisi“, te, a oni malo mlađi da osveste deo života natrijuma, magnezijuma, sumpora, blago- „Tiska akademija akvarela“,“Štrudlija- svojih roditelja - rekao je na kraju Saša tvoran u lečenju bolesti srca i krvnih sudo- da“, „Opasuljivanje“, „Velikogospojinski Dujin, i poruučio: Kad god došli, dobro va, kod kožnih promena, bolesti organa za dani“, su neke od novobečejskih manife- došli u Novi Bečej.

27

Partnerstvo države i zadružnog

Z

adružni savez Vojvodine (ZSV) je krovna organizacija zadružnog sektora koja okuplja više od 400 aktivnih zemljoradničkih zadruga u Pokrajini. Savez je prepoznatljiv po sprovođenju niza aktivnosti koje doprinose poboljšanju položaja zadruga u ukupnom društveno-ekonomskom sistemu. U protekle 3-4 godine, Savez je bio aktivan učesnik u akciji „500 zadruga u 500 sela“ koja je ispred Kabineta za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, predvođena sadašnjim ministrom za brigu o selu, gospodinom Milanom Krkobabićem. Kroz ovaj program, ne samo da su ostvarene velike investicije u zadrugama, već je na pravi način istaknut značaj zadrugarstva i potreba za zadružnim organizovanjem.

Značajan napredak zadrugarstva Radislav Jovanov, 16-tu godinu na čelu Zadružnog saveza Vojvodine, ističe: - Kada sumiramo rezultate iz nekoliko prethodnih godina, možemo da kažemo da je ostvareno mnogo toga za šta smo se u Savezu zalagali tokom ranijeg perioda. Zadruge su postale ravnopravne sa drugim privrednim subjektima na tržištu, mogu raspolagati svojom imovinom kao i drugi privredni subjekti, ostvaruju ravnopravne mogućnosti za subvencije kao i druga registrovana poljoprivredna gazdinstva, a u prethodne tri godine su postojala i podsticajna sredstva koja su isključivo bila namenjena zadrugama, što sve u periodu od pre pet i više godina nije bio slučaj. Sigurno da i dalje ima prostora za unapređenje položaja zadruga, ali možemo zaključiti da je napredak u ovoj oblasti bio veoma značajan u prethodnim godinama. Zahvaljujući partnerskom odnosu sa državom i njenoj podršci zadrugarstvu interesovanje za udruživanje je u velikoj meri poraslo. U malim sredinama nema boljeg modela za ostvarivanje ekonomskih, socijalnih i drugih ciljeva od zemljoradničkih zadruga. U monografiji „170 godina zadrugarstva u Vojvodini“ (2016), autora mr Jelene Nestorov Bizonj, dr Franca Avseca i prof. dr Koviljka Lo-

28

vrea, između ostalog navedene su misli umnih ljudi, koji kažu da su zadruge najviše dolazile do izražaja u vreme kriza, kada je bio najveći njihov doprinos ekonomskom i socijalnom položaju zadrugara, ali i svih ostalih stanovnika lokalne zajednice. Zadruge Vojvodine u godini

Radislav Jovanov pandemije su pokazale šta znači biti socijalno odgovorna organizacija. Znajući kolika je prosečna starost stanovnika sela, nijedna njiva nije ostala neobrađena, a zadruge su na kvalitetatan način izašle u susret starijim zadrugarima, kooperantima i seljanima, pomažući im da obave sve poslove koje oni nisu mogli da završe usled ograničenja u kretanju zbog pandemije. Zadruge se tradicionalno nalaze na usluzi meštanima lokalne zajednice u ko-

joj posluju, te nije neobično što se tačno zna u kojem selu postoji dobra zadruga.

Svakim danom imamo sve veći broj dobrih, uspešnih zadruga, i nadam se da će taj trend biti nastavljen uz još veću pomoć države.

Udruživanje u zadruge ima brojne benefite, od unapređivanja ekonomskog položaja zadrugara i postizanja konkurentnosti njihovih poljoprivrednih proizvoda na tržištu, obezbeđivanja uslova za uspešno poslovanje u poljoprivrednoj delatnosti ljudi na selu, bilo da je reč o stalno zaposlenima, zadrugarima, kooperantima ili članovima njihovih porodica, do omogućavanja egzistencije, posebno mladih, ali i unapređenja socijalnog ambijenta u ruralnim sredinama.

Vidljivi benefiti udruživanja - Zadruga je ta koja u malim sredinama organizuje proizvodnju, nabavlja repromaterijal, otkupljuje i prodaje proizvode. U prethodnom periodu veliki broj uspešnih zemljoradničkih zadruge su svojim delovanjem zavredele poverenje ljudi, a novoformirano Ministarstvo brige za selo treba da bude oslonac daljeg razvoja ovog sektora. Ponosan sam na sve veći broj mladih, obrazovanih ljudi u zadrugama. Moramo da idemo u korak

sektora je dobitna kombinacija

sa vremenom i koristimo znanja i iskustvo ljudi iz struke. Savez veliku pažnju posvećuje saradnji sa stručnjacima iz raznih oblasti, koji svojim znanjima mogu doprineti razvoju zadružnog sektora, a i u javnosti je već prepoznatljiva dugogodišnja saradnja Saveza sa akademikom Draganom Škorićem, prof. dr Zoranom Keserovićem sa odseka voćarstva, i prof. dr Žarkom Ilinom sa odseka povrtarstva Poljoprivednog fakulteta u Novom Sadu, sa prof. dr Lovretom Koviljkom sa Ekonomskog fakulteta u Subotici i drugima.

Danas svi težimo visokim prinosima, boljim rezultatima. Da bi se što pre vratio kapital trebalo bi izbeći greške i zato je važno da koristimo znanje struke i nauke, posebno u intenzivnoj proizvodnji, jer najjeftinije je ulagati u pamet - navodi predsednik, ujedno ističući i važnost povezivanja Zadružnog saveza Vojvodine sa institucijama poput osiguravajućih društava, banaka, instituta, fondova, radi lakšeg ostvarivanja određenih benefita, tj. povoljnijih uslova poslovanja za zadruge.

Zahvaljujući radu na terenu, stalnim edukacijama, razgovorima sa predstavnicima zadruga i poljoprivrednicima, Savez je doprineo da se struktura proizvodnje zadruga u Vojvodini, koja se uglavnom odvijala u okviru klasičnih ratarskih kultura, povećanim ulaganjima u intenzivnije

vrste proizvodnje, posebno u oblasti voćarstva, povrtarstva i stočarstva, značajno transformiše ka intenzivnim vrstama proizvodnje i osavremeni. Time je poslata jasna poruka da se i sa malih površina od 2 - 3 ha, može ostvariti zarada od koje se može živeti.

Usvajanjem Zakona o zadrugama krajem 2015. godine, koji odgovara potre-

bama zadruga, sa izuzetkom 5 - 6% još uvek nerešenih slučajeva, konačno su kod vojvođanskih zadruga sa dugom tradicijom regulisana svojinska pitanja, u čemu je Savez mnogo doprineo, počevši od uspešnog zalaganja za zakonsko uređenje načina za prevođenje društvene u zadružnu svojinu, do pružanja pomoći zadrugama u svim pojedinačnim slučajevima gde je bilo problema u sprovođenju zakonskih odredbi o upisu zadružne svojine.

- Vojvodina je agrarna sredina i to moramo što bolje da iskoristimo, tim pre što projekcije govore da će sve više hrane biti potrebno u budućnosti. To se moglo videti već ove jeseni, kada su poljoprivrednici sa solidnim prinosom u ratarskim kulturama ostvarili izuzetnu dobit, zahvaljujući, pre svega velikoj tražnji i izvozu soje, suncokreta, pšenice, kukuruza. Rastuća tražnja za hranom daje priliku vojvođanskim poljoprivrednicima, da od poljoprivredne proizvodnje ostvare kvalitetnu egzistenciju, a upravo preko zadruga na najbolji način mogu plasirati svoje proizvode na tržuštu. Svi oni koji se naslanjaju na zadruge treba da veruju u zadružni sektor - jer budućnost je u zadrugarstvu, što potvrđuje ne samo naša tradicija, već i iskustvo razvijenih zapadnoevropskih država - zaključio je Radislav Jovanov.

29

Bački Gračac: Kakva zadruga, takvo i selo

Z

Z „Agrolika“, Bački Gračac, ubraja se među najstabilnije od oko 400 zadruga članova Zadružnog saveza Vojvodine. Osnovana u maju 2004. na temeljima zadruge iz 1946., posle burnih previranja, beleži uspon i povećanje broja kooperanata, kao i povećano ulaganje u razvoj zadruge, tako i u razvoj lokalne zajednice. Uspevši da sačuva postojeći kapital vraća svoju prvobitnu funkciju i pod rukovodstvom prvog čoveka zadruge, dipl. agronoma Zvonka Banjeglava, kreće u intenzivan razvoj: - Počelo se sa zanavljanjem mehanizacije za obrađivanje, trenutno svojih 2.000 ha, kao i oko 500 ha od stotinak kooperanata. Pokazalo se da su te investicije bile Pravoslavni hram Sv. proroka Ilije pravi pogodak jer je zadruga vrlo brzo postala samostalna. Potom su izgrađeni silos zapremine 8.000 tona sa vot na selu, pomažući koliko god neli odluku i da crkvu izgradimo. Crkvu sušarom da bi posle par godina je u mogućnosti lokalnoj školi, smo izgradili za godinu i mesec dana, da izgradili jedno podno skladište učenicima, studentima, seoskim bi se i dan danas bavili njenim uređenjem. kapaciteta 4.500 tona. Na taj naudruženjima i sportskim klubo- Deo sredstava za izgradnju pribavljen je čin uskladili smo svoje potrebe vima..., redovno funkcionisanje. i donacijama pojedinaca. Oko crkve smo sa potrebama lokalnog stanovBački Gračac danas ima oko podigli kovanu ogradu koju smo sami raništva, omogućili prijem i lage2.000 stanovnika, posle Drugog dili, postavljali, uredili travnjak, i doveli rovanje naše i robe naših koopesvetskog rata kažu da je imao do toga da to bude mesto koje liči na nešto ranata. Veliki posao napravljen preko 10.000, pa sedam, a deve- i koje okuplja svet. Posebno sam ponosan je 2017. izgradnjom sistema za Zvonko Banjeglav desetih godina oko 3.5 hiljada što sam uspeo na neki način da to privrenovodnjavanje, vrednog 3 milii više od 3.5 hiljade izbeglica dem kraju, ali naglašavam da ništa ne bih ona evra, kojim je pokriveno hiljadu hek- smeštenih unutar sela. Dugo su tu i proveli mogao da nije zadruge i podrške ljudi koji tara poljoprivredne površine. Ceo sistem vreme dok nisu pronašli svoj put. I kao da me prate u mojim idejama. To je sada cenza navodnjavanje je realizovan iz sopstve- je to bila inicijalna kapisla da se 2013. po- tralno mesto okupljanja u selu, stalno se nih sredstava. Snabdeva se vodom iz Ve- krene ideja za podizanje crkve, koja je selu nešto dešava, od proslava do manifestalikog bačkog kanala, ima 12 centar pivot nedostajala decenijama. a potom u punoj cija. Tu se redovno vrše službe. Mi smo uređaja i pravljen je sa mogućnošću proši- meri podrži njena izgradnja 2014. pre nepunih 20 godina kada smo postavili renja. Urađena je crpna stanica, a osnovni - Cela ideja je bila moja pošto smo bili krst, prvi put proglasili seosku slavu Sv. energent je struja, što daje isplativost ovog mesto gde nije postojala crkva. Pre 20 Ilija. Tu se dešava i centralna manifestacisistema. Ove godine razvučeni su cevo- godina sam mislio da treba da se vratimo ja obeležavanja seoske slave. U to vreme vodi većeg promera i povećane površine tamo gde nam je mesto, da se vratimo i ljudi iz rasejanja dolaze na 4-5 dana, da pod sistemom za 184 ha. Za kratko vre- veri i onome šta smo. Bio sam predsednik se vidimo i držimo, što svima nama puno me primene, rezultati između kontrolisane Saveta MZ , na mestu donošenja odluka znači. proizvodnje pod navodnjavanjem i one i rešavanja nekih stvari koje će poboljšati Zvonko Banjeglav kaže da je čitav žibez nje, su neuporedivi - izjavio je Zvon- život i tada smo podigli jedan krst u cen- vot posvetio ovoj sredini i ovoj zadruzi ko, naglasivši da ZZ maksimalnu pažnju tru, koji je bio preteča. Rekao sam tada, i dosta se potrošio. Ali, sve ovo mu daje posvećuje i svojim kooperantima. Kon- kada se stvore uslovi - izgradićemo crkvu. novu snagu da da svoj maksimum, uvek stantno ulaganje u mlade, fizički snažne, Još tada sam počeo da pripremam da se sa najboljom namerom. Tvrdi - „Dobro se tehnološki potkovane kadrove za nosioce ideja o podizanju crkve realizuje, od obez- dobrim vraća“, i iskreno se nada da će geradova na novoj mehanizaciji, razlog je da beđivanja placa, do izgradnje. Imao sam neracije koje dolaze, koje su odgajali na se vidi perspektiva i ZZ i sela. veliku podršku rukovodstva i ljudi unutar najbolji mogući način, stasati i nastaviti da Društveno odgovorna, gračačka zadruga zadruge. Odlučili smo da u centru damo vode Bački Gračac ka još većem prospečini sve što je potrebno za kvalitetniji ži- plac za izgradnju crkve, a onda smo i do- ritetu.

30

Zahvaljujući zadruzi selo opstaje i razvija se „Agro Klek“ iz Kleka (ophektara zemljišta kod Begeja manipulatora tj. telehendlera i traktora ština Zrenjanin), jedna je od uzgaja se tovni šaran i godišnje John Deer. U svrhu povećanja proizvodnajuspešnijih zemljoradničkih na domaće tržište isporuči više nje Zadruga je dodatno investirala svojih zadruga na teritoriji Vojvodine. od stotinu tona konzumne ribe osam miliona dinara u mikser prikolicu Uz unapređivanje proizvodnje, vrhunskog kvaliteta. Ratarska za ishranu stoke i nekoliko mašina, kao i zapošljavanje novih radnika, pre proizvodnja u službi je stočar- silažni kombajn, što govori o ozbiljnosti svega meštana, njihov osnovstva, pa se 80% ratarskih kultu- rada i projektovanja budućnosti njenog ni zadatak je da budu na korist ra proizvedenih na sopstvenim rukovodstva. mestu i njegovim stanovnicima. oranicama, odlazi za pripremu ZZ „Agro Klek“ prisutna je u svim ak- ZZ „Agro Klek“ je lokalna zastočne hrane na vlastitoj farmi. cijama u selu, bilo da je reč o lovačkom druga na koju se selo od 3.000 Ono što ovu zadrugu posebno društvu, školi..., posebno kada zadesi neka stanovnika praktično oslanja. Radovan Bokić izdvaja je mlečno govedarstvo, u nevolja, od trenutno prisutne pandemije, Imamo 77 zaposlenih, 70 zazadruzi prisutno 70 godina. do redovne zimske, raščišćavanja putedrugara i 100 kooperanata. Od 85-90% - Nismo hteli da uništimo nasleđeno jer va od snežnih nanosa, gde zimska služba tržišnih viškova zadrugari i kooperanti time bi smanjili broj zaposlenih na 40 - 50 redovno stiže prekasno. Jer, kako navodi predaju kod nas. Nemamo ni dinara duga ljudi. Zato smo krenuli u pravcu usavrša- direktor - „podrazumeva se da mi pomaženi prema kome. Poverenje nas je i odr- vanja i unapredili proizvodnju do iznad mo i to bez nadoknade”. Zato je za Klečažalo u fokusu. Tu je tim ljudi koji složno evropskog proseka. Ponosni smo na ge- ne zadruga oslonac i činilac razvoja sela. radi više od 20 godina sa istom idejom netski potencijal mlečnog govedarstva, sa Za dobro poslovanje i vrhunske rezultada sačuvamo imidž firme, te postignute u proizvodnji da ne prevarimo nikoga, da ZZ „Agro Klek“ dobija znane potrošimo tuđu robu, da čajna priznanja kompetenimamo redovne i dobre platnih stručnjaka. Svrstvanje u te koje zaposlenima u ovoj red najkvalitetnijih zadruga zadruzi i njihovim porodicau Vojvodini „pravim poljoma omogućavaju da žive od privrednicima znači puno, svog rada u svojim sredinaznači poštovanje“, kaže ma - ističe Radovan Bokić, gospodin Bokić. Ipak, i ova, direktor zadruge. kao i druge zadruge mora da Gospodin Bokić je na čelu se nosi sa brojnim problemiZZ poslednjih 30 godina. ma: trenutno cene kukuruza, Rođen u zadružnim barapšenice, soje, suncokretove kama, čiji su roditelji radili sačme su katastrofalne za Mlečno govedarstvo iznad evropskog proseka u zadruzi, unapređenje i namlečno govedarstvo; donestavak zadrugarstva u selu smatra svojom kojim mogu da se pohavle još samo dve davno uzgoj šarana je bio izvor dodatnog životnom misijom. Tim pre što je ta tradi- farme u Srbiji. Mlečnost od trenutno 13.5 prihoda i pojačavao je stabilnost finansija cija prisutna u selu od posle Drugog svet- tona dnevno, odnosno 31.5 litara po kravi u poslovanju. Tu je uposleno 6-7 momaka skog rata, tačnije 1947. kada je osnovana postižemo slobodnim sistemom držanja iz mesta, ali sa koronom prodaja ribe je seljačka zadruga, gde su ljudi nalazili po- životinja, na otvorenom, na suncu, ne ve- beznačajna, a cena je sa 350 - 380 dinara sao, osnivali porodice, podizali kuće. Zato žemo ih i ne šikaniramo, a uveli smo i tre- pre dve godine pala na 230 u veleprodaji; se i dan danas njeno kompletno poslovanje ću mužu, još jedan od poteza humanog na- najveći problem zadruge je državna zebazira na potrebama sela. čina držanja stoke - kaže gospodin Bokić, mlja koja im nije dostupna, a time onemoStruktura proizvodnje ZZ „Agro-Klek“ dodajući da zadruga 60 godina uspešno gućeno širenje proizvodnje i dalji razvoj. zasnovana je na ratarstvu, stočarstvu i pro- sarađuje i dnevno isporučuje sve količine - Ovo su samo neki od problema koji izvodnji ribe. Zadruga obrađuje oko 1.200 mleka zrenjaninskom „Mlekoproduktu“. nas muče, ali na koje ne možemo da utihektara zemlje srednje klase, na kojoj se U znak priznanja za minuli rad, zadru- čemo, osim da se nadamo da će nadležni gaje kukuruz, suncokret, krmno bilje; ras- zi iz Kleka je u decembru 2018., projek- ubrzati njihovo rešenje. Na nama je da i polaže sa oko 1.100 grla krupne, rogate tom „500 zadruga u 500 sela“, dodeljeno dalje radimo pošteno, predano, za dobro stoke, od toga je 520 krava muzara rase 15 miliona dinara bespovratnih sredstava, svih zadrugara i stanovnika Kleka - rekao crveno-beli holštajn. U sklopu ZZ na 88 koja su utrošena za nabavku traktorskog je na kraju Radovan Bokić.

31

Ponosan treba da je svako ko se bavi poljoprivredom

D

a li je reč o izuzetku ili mladom čoveku kojeg je Bog pogledao i pomogao mu da ispolji različite sposobnosti?

Reč je o Goranu Eroru, rođenom u selu Rivica, pored Vrdnika, u iriškoj opštini, na padinama Fruške gore, pre 29 godina. Sa nepunih 20 izabran je za predsednika MZ Rivica. Trenutno je predsednik Zavičajnog društva „Fruškogorje“, kome je pristupio još kao srednjoškolac, osnovanog na inicijativu jednog drugog poznatog Rivičana, prof. dr Ilije Ćosića, tadašnjeg dekana Fakulteta tehničkih nauka (FTN UNS), sa ciljem da se pomogne razvoj mesta, a samim tim i njegovim žiteljima. Koliki je put u tom vremenskom intervalu Rivica prošla govore činjenice: 2004. obnovljena je crkva Svetog Georgija, potom područno odeljenje OŠ „Dositej Obradović“ i vrtić, 2012. izgrađen Dom kulture, uvedena ulična rasveta, prokopani kanali za odvodnjavanje, podignuta nova kapela na groblju, zahvaljujuću kompaniji Telekom i direktoru Predragu Ćulibrku, postavljeni optički kablovi...

Nedostaje samo kanalizaciona mreža za koju je projektna dokumentacija spremna i čeka se odgovarajući konkurs i da lokalna samouprava sa resornim sekretarijatom dogovori početak radova.

Pored svega nabrojanog, Goran Eror smatra da su „Dani vina u Rivici“ osnovni „krivac“ za preporod mesta, manifestacija koja će u martu 2021. godine obeležiti 20 godina trajanja.

- Manifestaciju je pokrenulo ZD „Fruškogorje“, koje je okupilo sve u selu i dalo im mogućnost da se pohvale onim što svaka kuća ima u svojim podrumima - vinom.

Nadmećući se ko od nas ima bolje vino razvili smo i zdrav, takmičarski duh, trudeći se da pridobijemo struku kako bi postojeći kvalitet naših vina poboljšali. Ove

32

godine smo imali preko 400 uzoraka vina, što „Dane vina“ čini ubedljivo najznačajnijom vinskom manifestacijom u Sremu.

Ustanovljenjem manifestacije Udruženje je doprinelo da se vinogradarsko-vinski sektor u našem Fruškogorju ponovo razvija, otvoreno je nekoliko novih vinarija, pored nekolicine mesnih koje su unapredile proizvodnju, razvile svoje kapacitete

Goran Eror i danas predstavljaju ozbiljne vinske igrače fruškogorskog vinogorja. Zahvaljujući „Danima vina u Rivici“ veliki broj privrednika je podržao naše ideje i donacijama pomogao infrastrukturno opremanje sela. Mislim da je Rivica primer kako jedno selo, kroz slogu i udruživanje treba da funkcioniše - istakao je Goran Eror.

Uvek je bio dobar đak. Upisuje Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu i sa koleginicama, Teodorom Dunčić i Dolores Milošev pokreće emisiju „Akademac“ i tokom tri sezone učestvuje u njenoj realizaciji. Po sticanju diplome radi kao pripravnik u Opštini Irig, odeljenju lokalne poreske administracije, što ga nije sprečilo da se prijavi na konkurs i bude primljen na mesto prezentera na novom projektu „Agrodnevnik“ JMU Radio-televizije Vojvodine 2014. Kako je vreme prolazilo sve se više nalazio u novinarskim vodama i trenutno radi kao

urednik poljoprivrednih emisija “Agro­ dnevnik“, „Agromozaik“, „Brazde“ i kao prezenter vesti u ovoj medijskoj kući. Njemu je pripala i nagrada za najboljeg agrarnog novinara za 2018., i zahvaljujući na priznanju, Goran Eror je rekao: - Hvala Zadružnom savezu Vojvodine i predsedniku Radislavu Jovanovu. Nastavljamo sa reafirmacijom zadrugarstva.

Ta nagrada mi je puno značila za sav trud i rad koji smo kao redakcija, uložili u promociju velikog broja zadruga, ali i ZSV kao krovne organizacije, koja okuplja zadruge i koja čini mi se, postaje sve značajniji faktor ideje zadrugarstva.

Ovo priznanje bilo je podstrek da osim iz ugla novinara, aktivno uđe u poljoprivredu: - S obzirom da sam rođen na selu, od malena sam bio vezan za zemlju. Neverovatan je osećaj kada posmatrate kako nešto raste od trenutka kada seme stavite u zemlju, do trenutka kada ubran plod stavite u svoje ruke. Mislim da je to ključni momenat zašto se neko opredeli za bavljenje poljoprivredom, uprkos teškim godinama, vremenskim nepogodama... Drago mi je da sam svojim porukama aktualizovanim preko društvenih mreža, podstakao mnoge mlade ljude da se posvete, ili makar počnu da razmišljaju u tom pravcu - rekao je ovaj mladi gospodin. Po njegovom mišljenju u životu je najvažnije obrazovanje, slede trud, rad i volja.

Smatra da mladim ljudima treba predočiti čari i uzvišenost bavljenja poljoprivredom.

- Ponosim se što dolazim sa sela. Ponosim se time što sam Rivičanin. Ako u budućnosti budemo imali više mladih ljudi koji će imati potrebu da za svoje mesto učine nešto korisno i lepo, tada će naša sela biti pravi mali dragulji vredni pažnje poručio je Goran Eror.

Ski centar Tornik čeka skijaše

S

ki centar „Tornik“ na Zlatiboru zvanično je otvoren na početku ski sezone 2012/13. i od tada beleži sve veći broj zainteresovanih skijaša i bordera. Pa iako je broj skijaških dana na naposećenijoj srpskoj planinui projektovan na 80 dana, 40 manje nego na Kopaoniku, a za 20 na Staroj planini, i gde početak skijaše sezone zavisi od vremenskih uslova, ima svoj šarm i svoju publiku. Taj broj će se sa sigurnošću za nekoliko puta povećati nakon puštanja u rad Gold gondole, koja je prošla probni rad i krenuće u pogon sa prvim snegom i ski danima. Prednost zlatne planine je višestruka - bliža je (Novi Sad 264km, Beograd - 230km), ima veće smeštajne kapacitete, lakše je doći do nje i još mnogo toga. Tako će Ski centar već od ove godine biti ozbiljan takmac Kopaoniku. Šta očekuje skijaše u Ski centru „Tornik“?

Ski centar „Tornik“ udaljen je od turističkog centra Zlatibora 9 kilometara. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.110 - 1.490 metara. Skijalište ima pet staze (Čigota, Tornik, Ribnica, Zmajevac i Stankova ravan ) ukupne dužine oko 10 kilometara.

Kapacitet skijališta je oko 5.400 skijaša na sat. Opremljen je sa najmodernijom šestosednom žičarom sa 107 sedišta, brzine pet metara u sekundi i duga je 1.850 metara.

Polazna stanica je na nadmorskoj visini od 1.110 m i penje se na 1490 m (najviši vrh Tornika 1.496 m). Kapacitet šestosedne žičare je oko 3.000 skijaša na sat, a na Torniku postoje još dva ski lifta tipa sidro, ukupnog kapaciteta 2.400 skijaša na sat. Za najmlađe i početnike instalirana je i pokretna traka dužine 150 metara. Svih pet staza pokrivene su sistemom za veštačko osnežavanje, tako da ovaj ski centar više ne zavisi od vremenskih uslova pa ski sezona može biti produžena i na 100 dana.

Zlatiborska Gold gondola sa svojih impresivnih 9 kilometara trase, preuzeće titulu najduže panoramske gondole na svetu. Povezivaće centar Zlatibora sa skijalištem Tornik, što je ujedno i najviši vrh Zlatibora. Srce gondole nalaziće se na međustanici kod Ribničkog jezera. Sa

U ambijentu Tornika prvobitno planiranim kapacitetom od 600 putnika po satu u 55 zasebnih kabina sa po 10 mesta, pružiće mnogobrojnim turistima nezaboravan doživljaj i 25 minuta uživanja u živopisnim pejzažima Zlatibora.

Maksimalni kapacitet gondole će biti 90 kabina i 1.000 putnika po satu. Preko 36 konzolnih nosača, brzinom od 6 metara u sekundi, savladaće visinsku razliku od 531 metra, sve do 1496 metara visokog vrha Tornik.

bing“, koja, kao i sama žičara, može da se koristi i u letnjem i u zimskom periodu, brojnim korisnicima je pružila neizmerno zadovoljstvo i uzbuđenje onima koji su je isprobali. Ski centar je opremljen i dečijim igralištem i karuselom.

Od sadržaja tu su još i bob na šinama, avantura park, teren za mini golf, multifunkcionalni sportski tereni i zip line. U toku letnjih meseci na Torniku su posebno uživali zaljubljenicii u adrenalinske sadržaje. Oni koji su se bavili planinskim biciklizmom mogli su da koriste uređene staze: Ribnica, Beli kamen, Previja, Vidikovac, kao i stazu Marići. Pored ovih staza, posetioci su se zabavljali na novoj downhill stazi, kao i stazi za mountain cart.

Sve u svemu, Zlatibor će i na kraju ove 2020. godine zabeležiti impozantan broj poseta. Novi izgled trga i jezera, nova staza na Torniku, Gold Zlatiborska Gold gondola nova atrakcija gondola, više novih atrakSki centar Tornik je tokom ovogodišnjih tivnih hotela visoke kategorije i smeštaja u letnjih meseci bio veoma atraktivan turi- apartmanima, novi su sadržaji koji će dostima, jer se šestosedna žičara koristila za prineti još većoj atraktivnosti ove destinapanoramsku vožnju, a kako u ovom centru cije, interesantne svima u svako godišnje postoji i nova vrsta instalacije tzv. „tju- doba.

33

Penušavci Vinarije Kovačević za sve posebne prilike

P

Miroslav Mire Kovačević

34

re 11 godina kada je Vinarija „Kovačević“ iz Iriga krenula sa proizvodnjom penušavca „Kovačević“, na tržištu Srbije smo imali još 2 domaća penušavca (penušca) - „Emporio“ „Aleksandrović“. Tradicija, navika, pa i kultura pijenja penušavca nije bila na zavidnom nivou.

Većem delu potrošača nije bilo bitno da li je Champenoise ili Charmat metoda. Bitno je da dobro pukne i penuša.

Danas je situacija malo bolja, imamo sve više proizvođača penušavaca, tako da je i veći izbor i mogućnost edukacije i popularizacije pijenja penušavih vina.

Na ovu temu za novogodišnji broj revije TopSrbija-Najbolje iz Srbije razgovarali smo sa Miroslavom Miretom Kovačevićem, vlasnikom jedne od vodećih vinarija na našim prostorima.

- To što nam tržište nije bilo edukovano u određenom momentu i što nismo prodali naše penušce kako smo planirali, pokazalo se na drugu stranu kao dobro. Ljubitelji penušavih vina koji ozbiljno prate vinsku scenu sada imaju mogućnost da kupe odležale penušce iz berbe 2010. koji su odležavali 7 - 8 godina na kvascima i imaju prefinjeni perlaž, mekoću, sklad i eleganciju francuskih šampanjaca od 100 i više eura. Pri tome su još uvek sačuvali svežinu i što je bitno, koštaju nešto više od 10 eura - tvrdi gospodin Kovačević, i nastavlja: - Penušava vina sam prvo zavoleo da pijem, a 2009. godine počeo da proizvodim. Proizvodnja penušavih vina je nadgradnja u proizvodnji vina, vrhunac i cilj svakog vinara da kreira vino za posebne prilike: Vino dobrodošlice! Vino sa kojim počinjemo obrok! Vino za najlepše trenutke! Vino za Pobednike!

Penušava vina Vinarija Kovačević proizvodi skoro po svim svetskim metodama i izvedbama: Champenoise „Brut Kovačević“ tradicionalna klasik metoda u dve linije; „Kovačević brut“ Blanc de blanc (Chardonnaya i Rizling) i „Kovačević brut roze“ (Pinot noira), kao i Charmat metodom po kojoj se radi čuveni proseko proizvode se u dve linije - „Fresco bjanco“ (Neoplanta, Župljanka i Rizling) i „Fresco roze“ (Probus i Muskat Hamburg). Penušavo vino rađeno je po tradicionalnoj klasik metodi od dugomaceriranih (orange) vina iz berbe 2014. i 2016. godine. Stil vina koji je redak, u svetu se eksperimentalno proizvodi za ljubitelje dugomaceriranih vina kako bi uživali u stilu vina koji vole.

O današnjoj produkciji i daljim planovima, gospodin Miroslav Kovačević kaže: - Vinarija Kovačević trenutno poseduje 70ha vinograda.

U poslednje dve godine započeli smo konverziju i ušli u proceduru za dobijanje oznake organske proizvodnje, tako da 2021. godine dobijamo znak organic, i podižemo još 40ha vinograda. U roku od 5 godina cilj nam je da imamo 200ha sopstvenih vinograda što bi bilo dovoljno za današnju proizvodnju od milion litara vina.

Omaž Prokupcu Pece Popovića

P

rokupac je tamo gde se pravi i gde se prodaje radost. U Župi to je pitanje kulture, istorije, tradicije, zemlje i pitanje duha ovih ljudi koji se time bave.

Ponosni smo na reči Aleksandrovčanina, esejiste, književnika, pozorišnog kritičara Miroslava Buce Mirkovića: „Naša Župa, naša Okeanija“, koji je odredio značenje Prokupca za ovaj deo Srbije.

Pitanje istorije i kulture Prokupca vodi nas do prvih pisanih tragova 1196. u Studeničkoj povelji, preko one večeri uoči Kosovskog boja, o kojoj je pisao i Crnjanski u svojoj „Apoteozi“, kada je spominjao junake koji su odavde pošli na Kosovo i bili uzor junacima u Prvom svetskom ratu. Ne zaboravite koliko je ovo vino kroz istoriju značilo ne samo Župi nego i Srbiji.

A u kriznim godinama XIX veka koliko je pomoglo da se spase ono što se moglo spasiti u Francuskoj, Španiji, Portugaliji i delovima Italije. Vino je odavde nošeno da se, filokserom zaraženi, spasu čuveni vinogradarski krajevi.

Kada kažem tradicija, mislim na vino koje se može praviti na dva načina. Može se praviti industrijski, ali mi, u Župi, imamo ljude koji se bave vinom - Prokupcem, sa ljubavlju, strašću i prave ga zanatski i umetnički. Takvo vino se ne može slučajno praviti i ne može imati takav uspeh. U Srbiji nema nijedno vinogorje sa dve autohtone vrste koje sa toliko visokim procentom učestvuju u proizvodnji vina. Bez Prokupca i Tamjanike pitanje koliko bi ovde vina imali?! Tu, pored nas je školsko ogledno dobro sa 42 sorte grožđa. Ali Prokupac i Tamjanika su ono na šta smo mi ponosni.

Molim ljude koji su izborili svoju šansu u proizvodnji Prokupca da ne odustaju uprkos svih okolnosti koje često rade protiv njih. Ako ostanemo bez Prokupca, ako ostanemo bez Tamjanike, ako se ne pomogne, ne pospeši njihova proizvodnja, mi nemamo budućnost. Ljudi će otići odavde. Prokupac je smisao života ovih ljudi.

Bez Prokupca pitanje šta bi bilo sa njima.

Hoću da vas podsetim da je između dva rata u Beogradu, kada se prodavalo vino, prodavao se Prokupac i prodavalo se župsko vino. To ne smemo da zaboravimo u

Petar Peca Popović ime svih onih ljudi koji su živeli, sanjali da imaju vino koje će biti prepoznato. I da ih poštujemo. Da poštujemo nastavljače tradicije. Ne postoji slična ustanova u Srbiji kao što je Muzej vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovcu. Ne zaboravite da je „Vino Župa“ osnovana 1956. godine. Dana 18. oktobra 1967. podignut je nov pogon sa cisternom od 5.600.000 l, kako bi bilo

Dragoljub Marković (1890 - 1970) Solunac, vinar iz Šljivova, Aleksandrovac župski, sin šumadijskog domaćina, vinogradara i vinara Milisava, koji je još 1890-te izvozio svoja vina u Francusku i Italiju, kada je u ovim zemljama čokote uništila filoksera. Milisav je imao trojicu sinova: lekara, pravnika i enologa. Ovaj poslednji dobio je ime Dragoljub, završio je studije enologije u Francuskoj, u Bordou, gde otkiva sve tajne proizvodnje vina radeći kod tada najvećeg proizvođača belih vina „Descas Pierre & fils“, gde je naučio sve i o proizvodnji konjaka. Po povratku u Šljivovo 1920. počeo je sa proizvodnjom konjaka po originalnoj recepturi, ali od vina nazvavši ga vinjak. Na Međunarodnoj izložbi u Parizu, 1932. godine, osvaja Granpri, a njegova vina proglašena su najkvalitetnijim na svetu.

dovoljno kapaciteta za skladištenje vina, a samo godinu dana ranije, 1966. počela je ekspanzija vina u Kaliforniji. Imate Muzej u Napi, i imate hol slavnih vinara. Prvi na toj listi je jedan geolog koji je 1912. utvrdio da se može gajiti vinova loza u Napi i Sonomi. A mi smo do 1912. imali čuvene vinare koji su proslavljali umetnost vinarstva u Kraljevini Srbiji, potom Jugostaviji, i danas u Republici Srbiji.

Ne zaboravite da je nedaleko odavde, u Šljivovu, živela porodica Marković; da je Dragoljub Marković 1932. godine na izložbi u Parizu dobio prvu nagradu za vino iz Župe. Da je taj čovek izmislio vinjak. Vinjak nije izmišljen na drugom mestu nego u jednom selu naše Župe. Na to moramo biti ponosni. Nemamo pravo da to zaboravimo. Prokupac je kralj Župe, Tamjanika je princiza. I to kraljevstvo nikada, ni pod kojim uslovima ne smemo izgubiti.

Ovo je rodno mesto i prestonica Prokupca i divno je što su organizatori Dana Prokupca, u okviru Karavana Prokupca ovu manifestacije ove godine doveli kući, u Aleksandrovac.

Tako je govorio Petar Peca Popović, rok kritičar, novinar, ljubitelj vina i počasni stanovnik Župe, na otvaranju Festivala Prokupca, na platou ispred Muzeja vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovcu, 11. oktobra 2020., započevši svoje obraćanje rečima: „Dragoceni vinari i vinogradari, svi stanovnici Župe...“, apostrofirajući činjenicu da su vinari ti koji su od grožđa prokupac stvorili veličansveno vino Prokupac. Poštovati njih znači poštovati njihovo vino. Voleti Prokupac znači ceniti njihovo znanje i trud.

35

Muzej u Aleksandrovcu vinarstva i vin

Gvozden Đolić.

N

ije slučajno što je u Župi, staroj srpskoj prestonici najslađeg voća - grožđa, i najboljeg od svih pića - vina, početkom drugog milenijuma stasala ideja o otvaranju jedinstvenog u Srbiji, Muzeja vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovcu, sa osnovnim zadatakom čuvanja viševekovne tradicije u vinogradarenju i vinarenju,

36

ne samo na prostorima blagorodne Župe, nego i čitave Republike Srbije. Ideja je potekla od njegovog budućeg direktora, Gvozdena Đolića, koji će od zvaničnog početka rada Muzeja, narednih devet godina, brižljivo i posvećeno raditi na definisanju njegovog profila, vezujući ga za oblast vinske kulture i kulture u njenom najširem smislu.

Čuvar srpske vinogradarskovinske tradicije Muzej je situiran u zgradi od posebnog značaja, građene od 1923-26., kao vinski podrum poljoprivredne Vinodeljskovoćarske škole, koju je u intervalu 1934-37. pohađao jedan od njenih najpoznatijih učenika, Dobrica Ćosić, da ispuni želju oca Živojina, domaćina iz Velike Drenove, da mu sin postane ekonom. Iz ocena prikazanih u originalnoj matrikuli se vidi da je Dobrica sa uspehom završio ovu školu, koja je odškolovala brojne i buduće vrsne stručnjake, naučnike iz ove oblasti.

Namera da se spasi od zaborava putem podsećanja na ta vremena, grupa istomišljenika, predvođena gospodinom Đolićem bila je da ovom značajnom objektu za vinarstvo, vinogradarstvo i Župu daju odgovarajuću ulogu.

- Naš dogovor je bio konstruktivan, istovremeno ambiciozan. Važno je što smo zaštitili objekat od daljeg propadanja; što smo upornim

radom, zahvaljujući brojnim župskim vinarima i vinogradarima prikupili zavidan broj eksponata iz tog doba. Vodili smo se idejom da svaki deo Muzeja ima adekvatan naziv.

U „Vinarskom zboru“ okupljaju se vinari, vinogradari, voćari i pčelari radi sastanaka, edukacije, druženja. To je prostorija/sala za kulturna događanja, izložbe, književne večeri... Tokom 5-6 godina bila je mesto Međunarodnog festivala klasične muzike, koji je odisao grožđem i vinom zahvaljujući primadoni Katarini Jovanović i Egonu Mihajloviću, čembalisti, istovremeno župskoj deci, koji planiramo da obnovimo.

U „Poljanskom dvoru“ u jednom skraćenom prostoru izložen je sadržaj jedne od nekada 75 župskih poljana, dajući objašnjenje zašto je važno da sačuvamo ovo blago koje nestaje. Početkom veka bilo ih je 23, u Lukarevini su tri - četiri objekta pod zaštitom države... Župske poljane su stara vinogradarska naselja sezonskog tipa. U njima su vi-

- hram župskog i srpskog nogradarstva nogradari boravili u vreme radova u svojim vinogradima. U to vreme najveći broj vlasnika vinograda je bio sa Kopaonika, Goča, Željina, okolnih planina, jer su imali stoku, bili bogati, ali nisu imali vino i rakiju.

Kupovali su zemlju u Župi, podizali vinograde, naročito posle filoksere i podizali poljane u dolinama koje su ih štitile od hladnih zimskih vetrova i snegova. Muzejsku zbirku čine rekonstrukcije sobe u kojoj su pripremali hranu, sa verigama, ložištem, sudovima, kazanima; prostorija u kojoj su spavali, kako su izgledali samari i krble, u kojima se prenosila voda i grožđe iz manjih vinograda, te pinterski alati, iz lične ostavštine moga oca. „Vrionica“, mogla bi se nazvati i „preradionica“, sa replikom prerade grožđa na „starinski“ način, iako je u to vreme, ovde bila najmodernija vinarija u Srbiji i preradom sa hidrauličnom presom iz Austrougarske, kao deo ratne odštete posle I svetskog rata, vaga, takođe iz Austrougarske koja može da meri 500 kg itd.

Soba vinogradarsko-vinskih svetaca i uspomena posvećena je Sv. Trifunu, sa njegovim tronom, ikonom, kandilom, slavskim svećama i kolačem, zaštitnikom vinara i vinogradara, od 2005. i Danom opštine Aleksandrovac. Tu je i hram župske Gidža (Trse), pronađene u najstarijem živom vinogradu u Drenči. U znak zahvalnosti prema župskoj GIDŽI koja živi i rađa do 150 godina, oličena je liku devojke koja simbolizuje njenu plodnost i rodnost - objašnjava gospodin Đolić.

O vinogradarenju i vinarenju U vreme kada je krajem XIX veka Evropom harala pošast filoksera, po župsko vino dolazili su Francuzi, Nemci, Italijani.

Kada je zahvatila i ove terene, kralj Milan Obrenović Ukazom naređuje širom Srbije formiranje državnih voćno-loznih rasadnika. U Župi je formiran 1891. na imanju Poljoprivredne škole, sa zadatkom da brzopotezno obuči župske seljake, vinogradare, kalemljenju plemenite vinove loze na

američku podlogu. Uprkos prvobitnih ne malih otpora, vlasti su se dosetile da onoga ko prođe obuku nagradi zvanjem ekonoma, koje je stekao i Dobrica Ćosić. Rasadnik je bio začetnik poljoprivrednog obrazovanja u Župi i ustanovljenja Vinodeljsko-voćarske škole.

U Muzeju vinarstva i vinogradarstva promovisan je i Vinski višteški red Monah Dorotej, sa odgovarajućim insignijama i odorama boje rujnog vina, nešto kasnije i Majstorski viteški red. Prvi veliki majstor, nosilac majstorskog pisma sa potpisom dr Slobodana Jovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta Beograd, bio je Rade Ćosić, vlasnik vinarije „Ćosić“ proizvođač, po mišljenju našeg sagovornika, najbolje Tamjanike u Župi.

Vinogradarsko-vinsku budućnost Aleksandrovačke župe Gvozden Đolić vidi u ekspanziji ove kulture: - U Makedoniji rađa fantastično grožđe, ali je prepuno šećera i nedostaju mu kiseline.

Slovenačko grožđe je prepuno

kiselina, zato mu dodaju šećere. U Župi je sve to harmonizovano. Priroda je to uredila tako da ne treba ništa dodati, ništa oduzeti. Samo treba proizvesti zdravo grožđe i sprovesti tehnološki proces po preporuci struke i nauke. I da ne zaboravim, da je najvažniji sadržaj u boci, odmah iza toga dizajn boce, etikete, i priča, da slušaoca zainteresuje da poželi da proba to vino.

Zvanično prva Župska berba u današnjem obliku, organizovana je 1963. godine, ali tragom vesti iz 1933., bečkog lista „Dan“, koji se čuva u Muzeju, vidi se da je berba ovde navek bila praznik. Župljani dvodnevnom svetkovinom, 14. februara na Dan Sv. Trifuna, počinju radove u vinogradima. Na još svečaniji način, tokom četiri dana obeležavaju početak berbe grožđa u drugoj polovini septembra, i time označavaju početak ubiranja plodova jednogodišnjeg mukotpnog rada. Za vreme Sv. Trifuna i Župske berbe Muzej vinarstva i vinogradarstva je sve vreme otvoren.

37

Vinarija Grabak - mesto najtrofejnijeg Prokupca

V

inarija „Grabak“ je zahvaljujući Vivak Prokupcu 2017, koje je na Decanter World Wine Awards (DWWA) u Londonu ove godine dobilo 95 poena i zlatnu medalju, postala vinarija sa najviše ocenjenim vinom od 100% Prokupca.

Situirana u kraljici banja - Vrnjačkoj Banji, Vinarija „Grabak“ je sticajem srećnih okolnosti gradila i izgradila jedinstvenu turističko-vinsku priču najvišeg standarda. Miloš Jovanović, vlasnik i idejni tvorac čitavog kompleksa, ujedno i vlasnik „Micro Line“ doo (stomatološka oprema, proizvodnja, prodaja i servisiranje opreme) Trstenik, shvatio je korisnim da poveže turističko mesto sa mestom dobrih vina. Zamišljeno - učinjeno.

Sačuvavši preostali deo grabove šume, koja je nekada opasavala čitav kraj, gospodin Jovanović je u spomenu na nju, vinariju i ceo kompleks nazvao njenim imenom. Vinariji osnovanoj 2015. prethodila je priprema prostora, njegovo uređenje.

Rezultat te vizije je fascinantan: vinarija, paviljon u etno stilu, brvnara za smeštaj 10 gostiju, prostor za degustaciju, zatvorena degustaciona sala do 80 mesta, prostrana bašta, nekoliko bazena, teniski teren i tereni za sportove na pesku, ugodne niše za osamu i zaštitu od letnjih vrelina.

U okviru kompleksa je i pola hektara vinograda, na 500 metara od vinarije vinograd od jednog hektara i hektar i po u dva sela nadomak Trstenika, što je ukupno tri hektara vinograda iz koje dolazi grožđe za ovu vinariju.

- Vinarija „Grabak“ potencira na Prokupcu kao autohtonoj sorti Srbije. Smatra da je to jedini način da se izdvoji na tržištu i ostvari prepoznatljivost. Osim uobičajenog crvenog vina od ove sorte, Vinarija „Grabak“ proizvodi i rose - kaže Marina Bogićević, tehnolog, vinogradar u vinariji i nastavlja: - Od 2015. godine od grožđa sa tri hektara proizvodi se godišnje 15 20 hiljada litara vina. Sorte su Tamjanika, Sauvignon blanc, Cabernet, Merlot i naravno Prokupac. Polovina kompletne proizvodnje vina zasnovana je na Prokupcu. Ideja je potekla od gospodina Jovano-

38

Miloš Jovanović i Marina Bogićević vića, rođenog u selu reljinac kod Prokuplja, gde je Prokupac bila osnovna sorta, a ja studirajući u inostranstvu naučila sam da je autohtona sorta dobitna kobminacija na kojoj treba raditi, potencirati i insistirati jer sve ostalo je već viđeno. Od 2015. i prve berbe 2016. Prokupac je bio na prvom mestu, sa godišnjom proizvodnjom od 10.000 litara.

Vivak Prokupac najviše ocenjeno srpsko vino Posebno priznanje je što je Prokupac vino od skora prepoznato i na velikim takmičenjima. Grabak Prokupac koji nije odležavao u drvetu, prošle 2019. je na De-

kanteru dobio 88 poena, a Vivak Prokupac je ove godine dobio 95.

- Nije nam cilj da Vinarija „Grabak“ osvoji nagradu, već da bude što više vinarija sa nagrađenim Prokupcem. To bi značilo da će Prokupac postati poznat i priznat među domaćom i stranom publikom - dodaje naša sagovornica. Po njenim rečima Prokupac je, poput ostalih starih sorti, težak i u vinogradu i u vinariji. Zahtevna je to sorta koja traži puno angažovanja, rada, truda. Problem je i nemanje neke duge tradicije na koju bi se tehnolog ugledao. Da zna šta mu prija, a šta ne. Još uvek svako po nešto proba, pokušava i greši, i kroz greške dolazi do odgovarajućih rezultata, što ponekad dugo traje.

Na pitanje šta je konkretno teško sa Prokupcem, gospođa Bogićević odgovara: - Sve je teško. Prokupac je jako bujna sorta koja ume da prerodi, kasno sazreva, beremo je tek drugom polovinom oktobra, kada u Srbiji počinje loše vreme sa kišom.

Prokupcu to ne odgovara jer je osetljiv na buđ. Treba dostići i polifenolnu zrelost i sve to nije lako usaglasiti. Obavezne su i zelene agrotehničke operacije. Prokupac kod nas ide u bačvu samo u određenim godinama, koje su za sada bile 2017-ta i 2019-ta. I u vinariji težak je igrač. Mora dobro da se promišlja šta mu od drveta odgovara. Naša filozofija je da ide u staro, već korišeno drvo jer ne želimo da mu remetimo sortne karakteristike.

Međutim, i pored sveg truda oko ove „razmažene“ vrste ona preporučuje svim, posebno mladim vinogradarima da posade ovu sortu, do čijih rezultata se dolazi napornim radom, jer je smatra jedinom sortom u Srbiji koja zavređuje da joj se posvetimo. Kaže da je oduvek verovala u Prokupac jer uz adekvatnu pažnju daje vrhunsko vino.

Zaštitni znak Vinarije „Grabak“ su ptice kojih u grabovoj šumi ima dosta. One su dale ideju za vinske etikete: Modrovrana, Vivak, Siva vrana. Ćuk, Prva lasta, Plava paunica, Bela golubica. Nadamo se da će let ovih ptica biti dug i uspešan, i da će dolepršati do onih koji znaju da cene posebnost i izuzetnost.

Vinarija Milosavljević - kuća vrhunskih Vila Vina

N

a desnoj obali Zapadne Morave, u selu Bučje kod Trstenika, nalazi se Vinarija „Milosavljević“, poznatija pod brendom „Vila Vina“ (https://www.vinarija-milosavljevic.com).

Milomir Milosavljević vinar/vinogradar, sluga Božji ovog naroda, 2006. godine na potezu Bučke Poljane, registrovao je porodičnu vinariju, u kojoj se dva veka unazad proizvodilo vino.

Kao i sve druge, i ova vinarija je imala svoj razvojni put. Njen je poseban, jer je Milomir pre 30 godina napustio pet generacija dugu tradiciju proizvodnje grožđa i vina i svoje iskustvo sticao u vinariji „Rebbaugenossenschaft Spiez“ u švajcarskom kantonu Bern. Kada je odlazio, poneo je na nepcu slast grožđa rodnog kraja. Iz Švajcarske doneo je iskustvo u korišćenju novih tehnologija proizvodnje vina. Bila su to dva temelja na kojima je započeo obnavljanje, osavremenjivanje i unapređivanje porodične tradicije.

Vinogradi Vinarije „Milosavljević“ protežu se na četiri hektara. Na njima su najdominantnije sorte Tamjanika i Prokupac.

Gaje se još i internacionalni Sauvignon blanc i Cabernet Sauvignon. Ova vinarija je jedna od prvih, ako ne i prava koja je počela uzgoj Shiraza na terenima Srbije.

Merlot je šesta sorta grožđa zastupljena u vinogradima, na zemljištu bogatom mineralima (gajnjača sa žutim peskom), okrenutim prema jugu, na nadmorskoj visini od 300 - 450 metara u podnožju Kopaonika.

U procesu proizvodnje vina brend „Vila Vina“ podrazumeva vrhunska i kvalitetna vina koja nastaju u spoju tradicije i savremene tehnologije. „Vilinsko“ u ovoj priči je specifičan tzv. integrisan način proizvodnje, sa zatravljenim vinogradima, gde se svaki drugi red kosi. Po završetku berbe u svakom drugom redu seje se uljana repica, kako bi zadržala vlagu. Ne koriste se veštačka đubriva, a upotreba sredstava za prskanje svedena je na minimum. Prinos je kontrolisan, redukovan. Višak roda i lišća se uklanja pred zrenje i sve je podređeno kvalitetu.

Godišnja produkcija vina je 35.000

boca i, kako ističe gospodin Milosavljević. tako će ostati.

Tamjanika se radi u količini od 22.000 buteljki, Prokupac 5 6.000. Akcenat je na Tamjanici jer se to vino najviše traži.

Zahvaljujući većoj potražnji Prokupca na tržištu, planira se znatno uvećanje proizvodnje i ovog vina. Poslednjih godina porodica je dosta ulagala u infrastrukturu, proširenje kapaciteta podruma (40.000 litara), vinograda, degustacione sale koja može da primi do 50 osoba.

- Sada, kada smo sve to pripremili, u potpunosti možemo da se posvetimo povećanju kvaliteta naših vina. Mislim da je ovo dobar trenutak za to, jer premda imamo dobre stručnjake čini mi se da država dugo nije posvećivala dovoljno pažnje vinarima.

Od mog povratka situacija je daleko bolja, a nekoliko ljudi je učinilo da ti pomaci budu brži i svrsishodniji - tvrdi naš domaćin, čija vina su primećena i od publike, i od vinske elite.

Puno prostora bi zauzelo nabrajanje svih nagrada dobijenih na domaćim i međunarodnim vinskim festivalima.

Npr. Tamjanika iz barrique pod nazivom ,,Jefimija“ iz sopstvenih zasada tamjanike od probranih grozdova, preradom na tradicionalan način, odnegovano u novim hrastovim buradima, je na međunarodnom takmičenju AWC vina u Beču, 2019. godine, u konkurenciji 1.726 vinarija iz 42 države i sa preko 12.000 uzoraka vina iz celog sveta, osvojila srebrnu medalju.

Cabernet Sauvignon iz 2007 je osvojio zlatnu medalju na Royal Challenge Wine Beograd 2009. Merlot 2015 proglašen je za Najbolje Srpsko Vino, zlatna medalja i Šampionski pehar za najbolje ocenjeno vino. Cabernet Sauvignon barrique 2017 je na Emozioni dal Mondo: Merlot e Cabernet Insiene (Bergamo, Italija) osvojilo dve zlatne medalje, i proglaše-

Milomir Milosavljević no je za najbolje srpsko vino, a Cabernet Sauvignon barrique 2012 Ministarstvo poljoprivrede je 2017 označio kao vrhunsko K.G.P.K vino u sistemu geografskog porekla/dobitnik ljubičaste plakete i pehara za vrhunsko vino.

Gospodin Milosavljević budućnost svoje vinarije, ali i srpskog vinarstva uopšte, vidi u proizvodnji vina od autohtonih sorti.

Vidi je i u prenošenju znanja na mlađe generacije. On je to preneo na sina Dragana, ovaj dalje prenosi na svog sina.

- Mi smo po svemu tradicionalna porodica. Živimo „pod jednim krovom“ tri generacije negujući stare srpske vrednosti - istakao je naš sagovnik, čije su ruke koje stiskaju grozd krasile naslovnu stranu prestižne revije Vino&Fino i postale zaštitni znak petog Međunarodnog dana Prokupca, održanog ove godine.

39

Vinarija Doja: Sve što i autohton

Š

ta se dešava kada se akademsko znanje i struka prenese na lični plan?!!

Dešava se Vinarija „Doja“, Gorana i Slavice Todić, diplomiranog inženjera voćarstva i vinogradarstva i profesorice i šefa Katedre za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kojima se 2015. priključuju Mina (završila master u Bordeaux) i Sava, druga generacija Todića, koji zajednički brinu o sortimentu, nezi vinograda i proizvodnji kvalitetnog grožđa i vina.

Vinarija „Doja“ se nalazi u Toplici, na granici Prokuplja i Blaca, smeštena na blagim padinama planine Jastrebac na nadmorskoj visini od 470 m, kraju gde su uvek bili vinogradi, a 90% svih vinograda bilo pod Prokupcem. Na površini od 36 hektara gaje se Tamjanika, Pinot Grigio, Chardonnay od belih i Cabernet i Merlot od crvenih sorti grožđa. Sa 10 hektara površine, podignutih 2013. u vinogradima Vinarije „Doja“ dominira Prokupac.

Mada je porodična tradicija uz-

40

goja Prokupca u selu Donja Jošanica, od kraja 1895. godine, prvi zasadi vinograda sortama Prokupac, Cabernet Sauvignon, Merlot, Chardonnay, Pinot Grigio, nove generacije Todića 2010. godinu beleže kao početak Vinarije „Doja“, koja već 2011. počinje izgradnju vinskog podruma kapaciteta 200.000 litara.

- Naše sorte su tiho, stidljivo izlazile na tržište. Godine 2015. tržištu smo predstavili Doja Chardonnay Pinot Grigio i Doja Roze, a sledeće i Doja Prokupac. Ali, moramo da budemo pošteni. Župljani, poput Gage Ivanovića, Milana Spasića, Vinarije „Budimir“, uradili su prve korake u afirmaciji Prokupca. Mi od prvog dana nismo imali dilemu i opredelili smo se za Prokupac, jer je više od 40% svih zasada u našem kraju danas pod tom sortom. Međutim, daleko od toga da je to dovoljno. Iako je Vinarija „Doja“ od Ministarstva poljoprivrede dobila oznaku za vina sa Zaštitom geografskog porekla (prva berba 2018), a regija Toplica dobila oznaku za vinsku

Priznanja na svakom koraku

regiju za pravljenje vrhunskih vina, još uvek nije urađena klonska selekcija u stepenu u kojem treba da bude, i klonovi koji mogu da daju ozbiljna vina. Ako danas hoćete da kupite neki bezbedan klon nemate gde.

O tome se priča ali niko se na taj korak nije odvažio ukazao je gospodin Todić na ovaj veliki problem.

Podržavajući rad ambasadora vina Tomislava Ivanovića i Igora Lukovića čijim zalaganjem je ustanovljen

Goran Todić

treba znati o Prokupcu im sortama

Dan Prokupca, koji je već posle pete godine ustanovljenja snažno odjeknuo domaćom vinskom scenom, pokrenuo promociju u regionu i evropskim zemljama, smatram to ogromnim iskorakom u nadi da će neko od njih napraviti i Dan Tamjanike, što bi trebalo brzo uraditi, jer su to sorte sa kojima Srbija može da izađe u svet, i kroz koje će nas vinski svet upoznati, uveren je ovaj vinar.

Smatra da značaj vina

Sa jedne od promocija

Slavica Todić

od autohtonih sorti grožđa ljudi prepoznaju, jer je to standard razmišljanja vinara širom sveta.

Po njegovim rečima, najveći deo Pijemonta ima sortu Nebbiolo, i cela, ozbiljna priča napravljena je na tome. Cela Burgundija ima Chardonnay i Pinot Noir, a Game se smatra pratećim. Kada se priča o Australiji prvo se priča o Shirazu, naravno imaju i druge.

Na Novom Zelandu o Sauvignon Blanc-u. Iako Malbec potiče iz Bordeaux, gde je bila dominantna sorta, nakon velikog mraza 1956. godine gotovo da je nestao iz tamošnjih vinograda, ali je Argentinu postavio na mapu svetskih proizvođača vina. Argentinci su shvatili da sa Malbec-om imaju neki identitet i traže svoju šansu na svetskom vinskom tržištu upravo sa tom sortom. Urugvaj, danas četvrti najvažniji proizvođač vina u Južnoj Americi, uzgaja razne vrste grožđa, ali ni jedna nije toliko poznata kao Tannat, i od belih Albariño, jer su shvatili da sa njima imaju neki identitet.

- Kada nudite nekom Ameri-

kancu Cabernet, ima ga izvrsnih u celom svetu. Ali, kada kažete Prokupac, izazivate pozornost i znatiželju. To je najuočljivije na sajmovima, kada dođu stranci na naš štand, prvo traže da probaju Prokupac - kaže gospodin Todić, dodajući da je važno da Prokupac iz Toplice odražava teroar topličkog kraja, a da Prokupac iz Župe bude odraz župskog. Nekome će se svideti jedan, nekome više drugi. Jedan će biti punijeg tela, drugi jače kiseline, ali je vrlo važno da budu autentični.

Porodica Todić pažljivo je ovih godina osluškivala tržište i svoju proizvodnju i promociju zasnovala na Prokupcu i Tamjanici.

Ove godine Tamjanikom je zasađeno još šest hektara i trenutno u „Doja“ vinogradima ima ukupno 30 hektara vinograda u rodu. Godišnja produkcija je oko 200.000 boca koje plasira uglavnom na domaće tržište. Prokupac nešto malo u SAD, Švajcarsku, Holadniju i zemlje regiona, Sloveniju, BiH. - Stvari se kreću u dobrom pravcu - zaključio je Goran Todić.

41

TEMET u Lozoviku -

Pogled na vinograd i vinariju Temet

L

ozovik, ili srpska Lozana, kako i samo ime kaže, od pamtiveka je bilo mesto sa idealnim uslovima za uzgoj vinove loze. Vinarija TEMET, nalazi se na nadmorskoj visini od 250 - 330 metara, između planina Juhor i Crnog vrha, između dve reke, Belice i Jošanice, koja protiče iza Belog kamena u mestu Međureč, pored Jezera, jednog od dva poteza na kojima se prostiru vinogradi ove vinarije u rejonu Tri Morave Jagodinskog vinogorja.

- Ovo je mesto gde Šumadija ljubi Pomoravlje ili obratno - kaže vlasnik vinarije TEMET, Nebojša Aleksić, vizionar, tvorac modela jedinstvenog principa rada ove vinske kuće.

Sama reč temet izvedena je iz latinske reči temetum (jako i snažno), što u ovom slučaju znači jako i snažno vino, vino sa karakterom. Ime TEMET sadrži pozitivne grafičke i fonetske simetrije. Osim što je palindrom; odsustvo karkatera poput ć,č,š strancima olakšava izgovor; identičan je u oba pisma, ćirličnom i latiničnom.

- Nisam želeo da vinariju nazovem svo-

42

Nebojša Aleksić

jim imenom, jer smo mi prolazni, a vinogradi i vinarija ostaju i posle nas - objašnjava gospodin Aleksić.

Vinarija TEMET je produkt timskog rada, a gospodin Aleksić, poput maestra kanališe rad svog tima, u željenom pravcu. U tom timu su svi igrači podjednako važni: Milica Ćućuz - tehnolog, Marko Stančić - inženjer vinogradarstva, master za organsku proizvodnju, Fransoa Havijer Gaborio - konsultant iz Bordoa. Važan deo tima su i brand manageri, administratori, podrumari, traktoristi, svi oni koji na neki način doprinose kvalitetu TEMET vina i doživljaju svih gostiju koji posete ovu vinariju.

Vinogradi vinarije TEMET prostiru se na 37 hektara, godišnja proizvodnja u zavisnosti od vremenskih uslova iznosi od 170 - 190.000 litara. U ovom trenutku vinarija ima nekoliko brendova: Tri Morave je najpoznatije vino ove vinarije, Ergo, Tri Morave reserva, posebno Tri Morave rezerva 2016. koje je izazvalo interesovanje osvajanjem zlatne medalje (95 poena)

TEMET na Menhetnu 2019. i prvo Decanterovo zlato za neko vino od autohtone srpske sorte i prva etiketa sa oznakom „rezerva“ iz vinarije TEMET. Vino pod nazivom „Dobra godina“ pravi se samo kada je dobra godina za Cabernet Sauvignon, kao što su bile 2011. i 2017.

- U pripremi su nova vina sa poteza Beli kamen, koji odlikuje poseban teroar, gde ćemo praviti sortna vina Prokupac, Moravu i još neka u budućem vremenu. Ono na što stavljamo fokus je na autohtonosti, pre svega Prokupca, Morave, kasnije i Tamjanike, i neke kupaže vina internacionalnih sorti sa pre svega Prokupcem, za koji smatramo da je možda jedina naša šansa za ozbiljniji izvoz na svetsko tržište - kaže gospodin Aleksić, koji ostvaruje izvoz u više od 10 evropskih zemalja: Švajcarsku, Holandiju, Dansku... TEMET vina nalaze se i po najboljim restoranima sa Michelin-ovom zvezdicom u Berlinu i Gentu (Belgija). Ova vinarija ima kontakte i sa američkim tržištem, koji će biti ostvareni sledeće godine.

Kurs razvoja ove vinarije su autohtone sorte, koje zauzimaju oko 60% ukupnih zasada.

- Pripadam onoj grupi vinara koja veruje u Prokupac. Iako su mu neke kolege odredile kategoriju laganog vina, moram da se složim da je to u ovom trenutku tačno.

Međutim, na njemu treba raditi, odabrati dobru podlogu, dobre klonove, ekspozicije, zemljište, različite vinifikacije, i da Prokupac doživi ono što je u čuvenoj vinskoj regiji Toskani doživelo vino od sorte sangiovese, od kojeg se pravi popularni Chianti, uz dodatak još nekih italijanskih sorti, a u „dobrim“ godinama sortno vino Brunello - ističe naš sagovornik.

Vina nastala u ovom prostoru pratio je i poseban pristup.

- Vodimo se emocijama, snovima, ne tržištem. Proizvodimo vina koja osećamo, koja odgovaraju našem senzibilitetu, pa tek onda tražimo mesto na tržištu na kojem hoćemo da istaknemo karakter podneblja, ali i ljudi koji ga stvaraju. Zato što dugoročno razmišljamo, naš marketing je „tet-a-tet”, energija i emocija koju želimo da prenesemo našim gostima direktno, bez posrednika. Trudimo se da ne prodajemo

Šarm srpske Lozane u flaši vino već doživljaj. Naš cilj smatramo ostvarenim svakim pozitivnim doživljajem kada ljudi otvore Temetovu bocu vina - naglašava Nebojša Aleksić, rodom iz Vranja, što objašnjava potrebu emocija za potvrdu onoga u čega je uložio veliki deo sebe.

Zato su degustacije u ovoj vinariji modernog tipa salonske predstave posebnog eno-gastro užitka. Ova vinarija nije op-

terećena tradicijom. Njeni vinogradi su mladi, sađeni 2008., 2010, 2015/16 godine. Gospodin Aleksić pripada generaciji mladih vinara stasaloj posle 2000. Vinarija TEMET prati svoje snove, energiju i emociju, želju da TEMET vina pozicionira i na Menhetnu i u malim sredinama, da budu prepoznatljiva po karakteru Lozovika i onih koji ga stvaraju.

Milica Ćučuz

43

Vinarija Despotika: Vreme

Prelepi ambijent Vinarije Despotika

V

inarija „Despotika“ u Vlaškom Dolu čini složeni turistički paket sastavljen od vinske, gastronomske priče, umetničke i muzejske zbirke, situirane u živopisnoj i istorijom bogatoj Šumadiji. Registrovana je sa prvom njenom berbom, 2011., tri godine nakon podizanja prvih zasada, pet godine pre nego što je Veselin Despotović ovaj kraj odabrao za mesto buduće vinarije.

Veselin Despotović u skladu sa prezimenom Veselin Despotović, po vokaciji arhitekta, osnivač i vlasnik Vinarije „Despotika“, primer je kako kvalitetet ujedinjenih, a različitih genetskih dispozicija daje dobar rezultat. Svojim idejama i njihovom realizacijom, u skladu sa prezimenom i nazivom vinarije, uvrstio se u red srpskih despota, a svojim rezultatima opravdao je da tu titulu ponese. Rođen u Prijepolju, leta je provodio u Topoli kod oca svoje majke i tako iskombinovao i gene i nasleđe ova dva kraja ugradivši ih u svoje poslovno i životno opredeljenje.

Vinogradi ukupne površine 20 hektara,

44

15 u vlasništu, pet hektara od kolega iz vinarije, nalaze se na brdu Straževici, susednom selu Goloboku i Umčarima, opštini Grocka. Projektovan kapacitet vinarije od 200.000, trenutno skladišti 70.000 litara

Veselin Despotović vina, odnosno 100.000 boca, sa tendencijom rasta, u pravcu i sa dinamikom zavisnoj od tržišta. Vina Vinarije „Despotika“ plasiraju se uglavnom na domaće tržište, i još uvek nedovoljno, na tržišta Kine, Holandije, Švajcarske, i u Crnoj Gori i BiH. Širok i šarolik sortiment grožđa: Sauvignon blanc, Rajnski Rizling, Muscat Otto-

nel, Pinot blanc od belih, i Cabernet Sauvignon, Merlot i Pinot Noir od crvenih sorti, začinjen domaćim sortama: Prokupcem, Tamjanikom i Moravom, deo su pokušaja da se utvrdi koje će sorte dati najbolja vina. Veliki broj vinskih etiketa proizišao je iz želje da se zadovolje ukusi ljubitelja vina. Početna ideja je bila da se istraže mogućnosti i ono što je dalo najbolji rezultat se forsira, unapređuje i dalje razvija.

- Imena vina poput „Nebo“, „Beskraj“, „Nemir“, „Dokaz“, „Trag“, nisu puki nazivi, već kazuju nešto o tim vinima - objašnjava gospodin Despotović i dodaje: - Za nas su vina nešto konkretno, lično, živo i nešto što traži svoj personaliti. Vino „Zmajeviti“ npr. nazvano je po despotu Stefanu Lazareviću. Jer, osim hrane i pića, legitimnih motiva za dolazak u ovu vinariju, ima mnogo lepih stvari koje mogu da se vide u neposrednom okruženju. Na 15 minuta vožnje, u ataru sela Kusadak je prelep, ali zapušten manastir Pinosava, koji otac Petar pokušava da vrati na nivo koji zaslužuje. Na 20 minuta je manastir Koporin, sa moštima despota Stefana Lazarevića, viteza Reda

je za despotska vina zmaja, a mi smo se odužili tako što smo vino nazvali Zmajeviti (Prokupac), jer su zmajeviti ljudi u našoj tradiciji nešto posebno i retko, i osim toga što je bio vitez bio je i pesnik, ugledan, obrazovan čovek.

Ono govori da nije samo alkoholno piće koje služi da ljudi „poprave raspoloženje“, često i preko mere, već inspiracija, posebno umetnicima.

Despotika promoter umetnosti Ovu vinariju, osim vrhunskih vina i arhitektonske izuzetnosti, krase i brojni umetnički radovi, poput vinarela, skulptura, instalacija autora akademskog slikara Dragana Despotovića. Jer, osim promocije vina i vinske kulture, domaćini „Despotike“ su promoteri umetnosti uopšte. Njihova namera vidljiva je i na etiketama, na kojima je za svako vino preporuka jednog književenog i jednog muzičkog dela domaćeg autora. Po njihovom mišljenju, nije dovoljno vino upariti sa određenom hranom, već ga treba doživeti uz odgovarajuću priču i muziku.

Ove godine, objekat građen 2011., zbog potreba prijema gostiju, dobio je novu degustacionu salu kapaciteta 60 mesta, dok je stara, predviđena za 30 gostiju, pretvorena u meeting room. Novoj sali pridodata je profesionalna kuhinja i prostrana terasa sa koje se pruža pogled na pola Šumadije. Vinarija raspolaže sa šest dvokrevetnih soba, a na njenom vrhu je vidikovac.

- Nismo pretendovali da budemo hotel sa vinarijom već vinarija sa mogućnošću smeštaja. Zamisao je da promovišemo vino, enološku tradiciju i da je povežemo sa kulinarstvom, da našim gostima pružimo uživanje u vinu uparenom sa dobrom hranom i da nešto novo čuju, dožive i odavde odu zadovoljni i da nam se ponovo vrate - dodaje Veselin.

U jednom delu vinarije smeštena je i zbirka dokumenata, nalaza, alata, svojevrsan muzej vinarstva. Ispred vinarije nalazi se muzej na otvorenom sa parcelama pod Prokupcem i Moravom, sa prikazom tradicionalnog i modernog, prošlog i sadašnjeg vremena. U vinogradima ispred ove vinske kuće nalaze se dva hektara pod Prokupcem i dva pod Moravom.

Olgica Despotović (prva s leva) na degustaciji Prokupca Prokupac naš nasušni - Prokupac je sađen na tradicionalni uzgojni oblik - čokot, a Morava na špalir, tako da imamo jednu staru, crnu autohtonu sortu i jednu novu belu, da turisti mogu da vide kako se radilo nekada, a kako se radi danas. Za sledeću godinu planiramo da ovaj edukativno/informativni plato ispred vinarije kompletiramo. Imamo šest različitih, malih parcela kroz koje smo želeli da na očigledan način pokažemo razvoj vinograda, jer kako se razvijao podrum i načini prerade, tako su se razvijali i vinogradi. U rimsko doba loza je puštana da raste uz pomoćno drvo, kao puzavica i brala se poput voća. U srednjem veku javlja se čokot kao uzgojni oblik, a u moderno doba imamo špalir. Postoje i prateće kulture u vinogradu, negde je to bila tikva, negde vinogradarska breskva ili nešto treće. Postoje različiti alati za obradu vinograda, i vizantijska, turska, srpska motika... Različiti oblici ograđivanja, zaštite vinograda od raznih štetočina, sa kamenim zidom, prepletom (pletarom)... Sve smo to pokušali da sažmemo u šest priča koje ćemo od sledećeg proleća ponuditi posetiocima da pogledaju, a onda uđu u vinariju i podsete se kako se nekada prerađivalo grožđe i proizvodilo vino u muzeju u zatvorenom - objašnjava naš domaćin i dodaje: - Prokupac je naša najpoznatija autoh-

tona sorta sa najvećim potencijalom koji nije dovoljno vrednovan. Decenijama je bio zapušten, skrajnut i u eri šardonizacije i kabernizacije, nekako uvek bio po strani. Mislim da se vraća na velika vrata zahvaljujući proizvođačima koji su sve to izneli na svojim leđima i naterali tržište, medije i državu da obrate pažnju na njega i da mu se mnogo više posvete. Mi nemamo mnogo domaćih autohtonih sorti, ali to malo što smo sačuvali, poput Prokupca, Tamjanike, Smederevke, moramo da čuvamo, unapređujemo i razvijamo. Prokupac to zaslužuje i ne sme da mu se kvari identitet. Prokupac po meni ne traba da se kupažira sa Cabrent-om i Merlot-om.

Ne treba da se njegova nežnost i elegancija „pokvari“ kupažiranjem. Ako mora da se kupažira neka to bude nečim što mu je blisko po stilu, po onome kako se vino doživljava, po meni su to finija, nežnija vina, Pino, Skadarka i sl., koja bi se nastavila na njega, a ne da mu konkurišu i „poklapaju“ ga. Jer, vreme robusnih vina, visokih alkohola, jakih tanina i uticaja bureta polako prolazi. Svetsko tržište traži voćnost, eleganciju, nežnost, finoću. Uvek će biti onih koji će tražiti jaka vina, ali će dominantan trend i očekivanja tržišta biti ono što je Prokupac, Pino, Skadarka i neke druge, slične sorte - zaključio je Veselin Despotović.

45

Vina Janko dostojna najvećih srpskih junaka

Dragan Vasić

N

ajveće priznanje za jedno vino u Srbiji, zlatna medalja na Decanter World Wine Awards 2014 i Regionalni trofej za Centralnu i Jugoistočnu Evropu za crveno vino u kategoriji iznad 15 funti, za vino Stari zavet 2011, uvrstili su smederevsku Vinariju „Janko“ Dragana Vasića među najbolje u zemlji, regionu i mnogo šire.

- Kada neko dođe do takvih rezultata motiv za dalje je njihovo potvrđivanje, pa smo na AWC Vienna 2019. poslali devet vina. Sva su nagrađena, a Podrum „Janko“, na osnovu šest najbolje ocenjenih vina proglašen Best National Producer of the Year. Dobili smo i dve zvezdice za vinariju, jer su naših šest vina sakupila više od 537 poena - ukupno 542. To znači da je svako pojedinačno osvojilo 90 poena i malo više - objašnjava gospodin Vasić.

Podrum „Janko“ je na vinsku scenu Srbije ušao simbolično 2006. godine, bez crvenih vina. Godinu dana kasnije tržište je imalo priliku da se upozna sa šest etiketa ove vinarije, a već u jesen 2008. i sa Zavetom, kojem je bilo potrebno samo dva meseca da postane njihovo najprodavanije vino i do danas se ništa nije promenilo.

- Iako je kapacitet vinarije 100.000, flaširamo „svega“ 50.000 boca i nemamo nameru da radimo više. Veću potržanju na tržištu regulisaćemo cenom, jer želimo da zadržimo konstantno visok kvalitet - ističe

46

gospodin Vasić, dodavši da sa 16 hektara vinograda, nema više od 93 tone grožđa, što je taman za 50.000 boca.

Dragan Vasić poznat je kao veliki hedonista, vrhunski vinski znalac i odličan kuvar. Kaže da mu je sklonost ka uživanju urođena, a da je u selu Udovice, na dva km od današnje vinarije, gde su se nalazila dva vinograda njegove majke, odrastao, i da se vinom dugo bavio, praveći ga za sebe. Kulinarstvom je sve to samo upotpunio. U knjizi „Top 50 vinarija exYu“ (2010), u kome magazin Wine Style predstavlja najbolje vinarije iz regiona naveden je citat ovog vinara: „Priznajem pojedincima da možda bolje rade vino od mene, ali ne priznajem nikom da voli više vino od mene“.

Na tržištu se trenutno nalazi 15 vinskih etiketa, a u pripremi je i šesnaesta: Janko Sauvignon blanc (100% Sauvignon blanc), Janko Adut (100% Traminac), Jelena Rose (Merlot, Cabernet Sauvignon, Shiraz, Sangiovese), Smederevka (100% Smederevka), Zapis (100% Rajnski Rizling), Misija (100% Chardonnay), Baš Prokupac (100% Prokupac), Vrtlog (100% Sauvignon blanc), Zavet (Cabernet Sauvignon, Merlot, Cabernet Franc), Zavet stari (Cabernet Sauvignon, Merlot, Cabernet Franc), Zapis testament (100% Merlot), Bifora (100% Shiraz) i penušavo vino Mesečina.

- U suštini svi se zaklinju na ljubav, a ja sam se i dokazao. Pitaju me: Zašto 15 etiketa? Kažu da je to mnogo, komplikovano!

To je tačno i plus komercijalno zahtevno, ali ja sam vinar, nisam klasičan biznismen.

Svaki put kada mi se ukaže prilika da nešto novo napravim, ja to iskoristim jer osećam da ne treba ništa propuštati, posebno ako se pruža mogućnost za nekim novim vinom, kao što je npr. Cabernet Sauvignon 2017. koje do sada nismo imali. Za njega smo se odlučili posle dve godine izneverenih velikih očekivanja, grada 2015, nevremena neposredno pre berbe 2016. i dočekali berbu 2017. Posle godinu dana u baricima i 15 meseci u bačvi napravili smo izuzetno vino. A ko ga proba, hoće i

da ga kupi, pa ga prodajemo i bez etikete po ceni od 3.000 dinara. Kako se 2017. sve poklopilo, tako je bilo i 2019. pa ćemo opet imati fenomenalno vino - kaže vinar etikete iz svoje vinarije.

Izražava zadovoljstvo pravcem i brzinom razvoja vinarstva i vinske kulture u Srbiji. Smatra da je vinarstvo napredovalo koracima od sedam milja, da se domaća vina sve više piju, da ima sve više vinarija sa dosta dobrih vina i da svaka vinarija ima bar nešto za šta može da se kaže da je vrhunsko. Prateći kvalitet vina Podrum „Janko“ neće dalje širiti zasade i kapacitet vinarije već će se razvijati u pravcu vinskog turizma. Plan je da se na susednoj parceli podigne objekat sa smeštajnim kapacitetima, restoranom, wine shop-om, i time će biti prošireni kapaciteti sadašnje degustacione sale do 70 osoba.

Jankovih 16 etiketa Mlade generacije se takođe polako uključuju u rad u vinogradu i vinariji.

- Ćerka (26) radi u vinskom baru Podrum Wine Art, u Beogradu, kao somelije, stariji sin (21) malo u vinogradu, malo u podrumu, ne forsiram ga dok se sam ne „zalepi“ i ne „ovini“, i traži da radi nešto samostalno, najmlađi (13) je još mali za neke radove i planove vezane za vino.

Kada je struka u pitanju uglavnom sam sarađivao sa mladim ljudima - konsultantima. Trenutno konsultant vinarije je Jelena Koković iz Novog Sada, bordoški đak, i iza sebe ima jednu berbu u Kaliforniji, dve berbe u trebinjskoj vinariji „Vera“. Njeno iskustvo smo ove godine imali priliku da iskoristimo, i sve je dobro ispalo - konstatuje Dragan Vasić.

Ns Promo Team drugu deceniju u malom biznisu

N

s Promo Team (https://nspromoteam.com) je marketinška agencija koja je svoj životni vek započela pre tačno 11 godina. Osnovana je sa ciljem da pruži uslugu koja će svojim poslovnim partnerima omogućiti pozitivne promene u prodaji i prezentaciji kroz promotivne, kreativne, event i digitalne kampanje, procese i podrške. Jedini moto je bio i ostao, doprinos u kvalitetu, razvoju i rezultatima koje klijenti ostvaruju, a paralelno sa tim procesima, razvijali su i unapređivali sopstvene odnose, zaposlene, sistem poslovanja i efikasnost rada.

- Razvoj na više frontova je neizostavan Svetlana Gašević Ekipa Ns Promo Team-a deo naše poslovne politike i zaslužan je upravo za prevazilaženje svih kriza, pro- litičara, marketara, kopirajtera, štampara. za javnu upravu. Takođe je sertifikovani blema i poteškoća sa kojima se susrećemo, Imati sve na jednom mestu je organizaci- trener i stalni predavač u okviru drugih kako u privredi generalno, tako i u aktuel- ono kompleksno, ali za krajnjeg korisnika ustanova koje se bave edukacijom. Mnogo noj globalnoj situaciji, koja nam nikako ne izvanredno - smatra Svetlana. ulaže u lični razvoj i profesionalno usaide na ruku. Ovaj razvoj, pored stručnih, Svetlana Gašević je akreditovani rea- vršavanje kako na svom, tako i na planu edukativnih i kreativnih procesa, razvoja lizator obuka u Nacionalnoj Akademiji svojih zaposlenih. Do sada realizovala poslovnih i profesionalnih odnobrojne obuke u raznim kompanjama sa, odnosi se i na ulaganje u mir, iz oblasti ličnog razvoja, prodaje i strpljenje, koheziju i lojalnost sopupravljanja događajima. Sa ponostvenog tima, koja je ključna kako som ističe da njen stručno obučeni za unutrašnje, tako i za spoljašnje tim može da nabroji nekoliko stotina rezultate - kaže Svetlana Gašević, klijenata, kao i više hiljada realizovlasnica Ns Promo Tem-a. vanih projekata.

Ona dodaje da je agenciji kvalitet - Neprocenjiva vrednost naše i istinska posvećenost u prvom plaagencije jeste svestranost, jer svanu, jer upravo ove vrednosti će uvek kim danom, sa svakim klijentom žinaći svoje mesto na tržištu i zato travimo njegovu priču i prezentujemo ju već drugu deceniju. je na najbolji mogući način ka au- Naše poslovanje je kompleksno ditorijumu, bilo da je u pitanju poSa jedne od promocija jer je raznovrsno, ali je nastalo na ljoprivreda, automotive industrija, bazi zahteva klijenata za dodatnim ugostiteljstvo, proizvodnja, mediuslugama. Sve one, dopunjavaju cina, tehnologija ili bilo koja druga jedna drugu i omogućavaju klijenbranša. Znanje i njegova primena je tima sveobuhvatnu podršku na jedjedino što će nas sačuvati i omogućinom mestu. Tako da, danas, u našoj ti dugačak životni vek. Ono što nas kući postoje segmenti poslovanja je takođe sačuvalo jeste prihvatljikoji su orijentisani na: Dizajn i vivost poraza jer je svaki poraz povod zualni identitet; Video produkciju; za preispitivanje i razvoj. Naša vizija Digitalni marketing; Promocije na je rast u svakom smislu, prvenstveno licu mesta prodaje; Organizaciju kvaliteta i sjajne usluge, ali uvek sa događaja; Štampu velikih formata; željom da što god više napredujemo, Uslugu brendiranja prostora. Sve budemo svesni pravih vrednosti i navedene usluge se u potpunosti kvaliteta iz kojih smo potekli i korealizuju kod nas i to od strane krejima se uvek vraćamo - naglasila je Dragoceno iskustvo u saradnji sa BSC centrom ativaca, dizajnera, snimatelja, anaSvetlana Gašević.

47

48

SBR Bukovička banja u Aranđelovcu jedinstvena zdravstvena ustanova u Srbiji

O

ve godine, 14. oktobra, obeleženo je pedeset godina od osnivanja Udruženja banja Srbije. Ovo je bio važan događaj, tim pre što je do druge polovnine XX veka banjski turizam bio nosilac srpskog turizma, a banje mesta u kojima su rado boravili članovi kneževskih i kraljevskih porodica Srbije.

Jedna od „kraljevskih banja“ bila je i Bukovička banja u Aranđelovcu. Prvi pisani izvori o blagotvornosti mineralne vode na prostoru današnjeg Aranđelovca datiraju iz 1811. Nakon njene detaljne analize od strane načelnika saniteta Knjaževine Srbije dr Lindermajera, od 1836. počinju i organizovane posete pacijenata. Prvi objekat - Praviteljstveno zdanje od šest soba, izgrađeno je deset godina kasnije, a prvo kupatilo nazvano je Talpara (daščara).

Kupatilo sa toplom vodom - „Đulara“ izgrađeno 1887., imalo je 20 drvenih kada, dok je voda grejana toplim čeličnim đuladima ubacivanim u vodu. U prvoj deceniji 20.veka počelo je flaširanje bukovačke kisele vode koja je danas poznata kao „Knjaz Miloš“. Godine 1935. otkriven je hipotermalni tzv. Topli izvor (Arkade), temperature 25°C, od kada banja pod Bukuljom postaje jedno od najposećenijih lečilište Kraljevine Jugoslavije, a njene vode u red najpoznatijih evropskih i svetskih alkalno - ugljeno kiselih voda, sa prestižnim nagradama (1906. - London, 1907. i 1996. - Brisel) za kvalitet.

- SBR „Bukovička banja“ Aranđelovac pruža zdravstvene usluge na primarnom nivou za osiguranike iz Aranđelovca i Topole u ambulantnim uslovima. U stacionarnim uslovima pruža zdravstvene usluge na sekundarnom nivou i najveći broj odraslih pacijenata je sa teritorije Šumadije, kao i dece i omladine, iz cele Srbije. Bolnica pruža preventivne, terapijske i dijagnostičke usluge iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije, pedijatrije, medicine sporta i laboratorijske dijagnostike.

Uredbom o mreži zdravstvenih ustanova RS opredeljeno je 90 postelja: 50 za rehabilitaciju dece i odraslih i 40 za bolničko lečenje dece obolele od šećerne bolesti. Za

SB za rehabilitaciju Bukovička Banja pružanje zdravstvenih usluga pod komercijalnim uslovima opredeljeno je oko 50 postelja - kaže dr Dejan Pavlović, specijalista fizikale medicine i rehabilitacije, subspecijalista reumatologije SBR „Bukovička banja“, dodajući da se za potrebe lečenja u Banji primenjuju svi savremeni aparaturni fizikalni agensi: foto, sono, elektro, magneto, lasero i mehano terapija, kao i balneo, radna i kinezi terapija.

Poseban značaj u radu bolnice ima primena aparaturne presoterapije i manuelne limfne drenaže sekundarnog limfedema.

Od dijagnostičkih procedura sprovode se merenje mineralne koštane gustine DEXA (dvoenergetska apsorpiciometrija X zracima) aparatom i UZ mekih tkiva i koštano-zglobnog sistema. Ambulanta medicine sporta obavlja sportsko-medicinske predtakmičarske preglede i testiranja sportista, kao i dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju sportskih povreda.

Banja je poznata po rehabilitaciji i lečenju dece od nauroloških, reumatskih bolesti, povreda i oboljenja lokomotornog aparata, respiratornih i endokrinoloških bolesti, ali jedina koja je opredeljena za lečenje dece obolele od dijabetesa.

- Deca i adolescenti se sa novootkrivenom bolešću upućuju na produženo bolničko lečenje i edukaciju odmah po dijagnostikovanju oboljenja i započinjanju terapije ili i kasnije kada to proceni nadležni lekar, uz prethodnu saglasnost nadležne lekarske komisije Republičkog

fonda za zdravstveno osiguranje. Deca i adolescenti kod kojih oboljenje traje, a nema zadovoljavajući stepen metaboličke kontrole ili su već dijagnostikovane supkliničke ili manifestne hronične komplikacije, upućuju se na rehabilitaciju i reedukaciju po predogu nadležnog lekara, a uz saglasnost nadležne lekarske komisije.

Deca i adolescenti uzrasta do 18 godina sa šećernom bolešću dolaze na lečenje i edukaciju po uputu izabranog lekara.

Dr Pavlović naglašava da SBR „Bukovička banja“ nije obična banja. Navodi sinergiju fizikalnih agenasa u kombinaciji sa balneološkim karakteristikama mineralne vode i gline, klimatskih faktora, nadmorske visine i parka Bukovičke banje, koje čine jedinstvenu celinu i izdvaja je od ostalih banja Srbije. Napominje takođe, da bi bez adekvatnog stručnog kadra koji prirodne faktore stavljaju u funkciju naučnih znanja, rezultati izostali. U bolnici je zaposleno 88 radnika, od kojih 59 medicinske struke, među kojima 10 lekara: 5 specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, jedan je i subspecijalista reumatologije, tri specijalista pedijatrije, jedan specijalista medicine sporta i jedan lekar opšte prakse.

Strateški cilj bolnice je paralelan razvoj lečilišnih i turističkih kapaciteta. U planu je izgradnja depadansa sa 50 -100 postelja namenjenih komercijalnim pacijentima, takođe i održavanje visokog nivoa statusa SB u cilju edukacije, lečenja i rehabilitacije.

49

Restoran Aleksandar, hedoni

S

ledeće, 2021. ekskluzivni restoran „Aleksandar“, Knjaza Miloša 173, Aranđelovac, obeležiće tri decenije postojanja. Sofisticiran ambijent posvećen kraljevskoj kući Karađorđević, čiji su članovi jednom do dva puta mesečno njegovi gosti, dali su jedinstvenost i ekskluzivnost ovom prostoru.

Karađorđevići i Đorđevići Zidovi restorana sa portretima članova dinastije Krađorđević, svojevrsne beleške njihovih dolazaka u „Aleksandar“, dopunjene originalnim predmetima, oružjem, uniformama, ordenjem, dokumentima, istorijska su čitanka kroz XIX i XX vek. Tu je i Zahvanica prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića za 25-togodišnjicu njihovog uspešnog rada i promociju kraljevske kuće. U Knjigu utisaka 1991. prvi se upisao harazimatični princ Tomislav, za njim prestolonaslednik Aleksandar II. Najveći dinastički skup od 110 članova u ovom prostoru, dogodio se 06. oktobra 2012. povodom prenošenja posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i sina Nikole iz Lozane u kriptu Crkve Sv. Đorđa na Oplencu, zadužbinu kralja Petra I. Ranko Đorđević je pre osam godina u vođenju restorana nasledio svoga oca, legendarnog Slobodana Danka Đorđevića, filologa, koji je početkom 90-tih odlučio da dotadašnji posao u Invest banci zameni privatnim biznisom i na mestu prvog baletskog studija u Šumadiji - Bolera, sa suprugom stomatologom, otvori restoran u srcu Aranđelovca. Bilo je to 08. juna 1991., kada je njegov sin Ranko imao četiri godine.

- Sa restoranom stasavao sam i ja, a kada je došlo vreme da pomognem napustio sam studije i prihvatio se posla. I danas „šefujem“, ali i nabavljam, često sam i u kuhinji. To volim i teško da bih mogao

50

Ranko Đorđević zamisliti da radim nešto drugo. Naša prednost je što je privatan porodičan prostor u sklopu restoranskog kompleksa, jer nam omogućava 24/7 prisutnost i dostupnost.

Istovremeno je i mana jer nemamo slobodnog dana niti praznika. Ove godine, sticajem okolnosti, prvi put od kako pamtim,

porodica je zajednički proslavila Uskrs - kaže gospodin Đorđević.

Restoran „Aleksandar“, koji nazivaju „oazom u centru grada“, ime koje mu u potpunosti odgovara, raspolaže sa tri sale: centralnom sa 140 i intimnom sa 25 mesta, te zimskom salom predviđenom za 45 osoba.

Restoranska bašta puna egzotičnog i negovanog zelenila, može da primi 120-140 osoba.

- Nije lako postići nešto.

Teže je to nešto održati. Velika je satisfakcija kada se osvrnete toliko godina unazad i vidite zadovoljne goste koji se uvek vraćaju. Mislim da ima više razloga za to, a jedan je porodična atmosfera na kojoj počiva rad našeg tima, bilo da je neko u njemu deset godina ili godinu dana - objašnjava gospodin Đorđević.

Razlog popularnosti ovog mesta su i gastronomski specijaliteti i vinska karta sa najtrofejnijim šumadijskim vinima. Namirnice su strogo kontrolisane i nabavljaju se od proverenih dobavljača. Četiri žene iz različitih sela 18 godina proizvode kajmak za ovaj restoran. U raznovrsnoj ponudi „nema čega nema“, ističe se ne jedan, već nekoliko specijaliteta: „File Aleksandar“, „Kotlet knez Pavle“, „Karađorđeva šnicla“, „Stek vojvode Stepe“ (pečen na roštilju svinjski file punjen kačkavaljom, svinjskom pečenicom, paprikom, slaninom, u preliven sosom temeljcom, kajmakom i tucanom paprikom) pravi gurmanski zalogaj za one gladne velikog apetita.

U kraljevskom maniru Razlog što je restoran „Aleksandar“ kultno mesto kako za individualne goste, tako i obeležavanja godišnjica mature, najveća slavlja i najradosnije događaje je i sam prostor, luksuzan i diskretan, tradicionalan, istovremeno i moderan. Kako je to jedinstvo postignuto verovatno nikada do kraja neće biti objašnjeno, ali zna se

Aranđelovac - za vrhunski stički izazov da je početna ideja potekla od gospodina Danka, opčinjenog Belim dvorom, i želja da njegov radni i prostor koji deli sa porodicom bude izgrađen u kraljevskom maniru. Da to postigne angažovao je potomke radnika - plastičara koji su radili gipsane radove na enterijeru Belog dvora.

Ovaj prostor, nalik muzejskom, odiše patinom, ali i nikada do kraja ispričanom pričom, od začetnika Đorđa Petrovića, preko kneza Aleksandra do kralja Petra I, kralja Aleksandra I, kralja Petra II, kneza Pavla, prestolonaslednika Aleksandra II i njihih porodica. Prošlost se nastavlja na sadašnjost organizacijom tematskih gostovanja, poput Vojvođanskih večeri sa salašarskim specijalitetima uz pratnju tamburaša, Dalmtinskih ribljih uz lagane zvuke gitare, akustičnih večeri...

Za ideju, stil i izvrsnost, kome je sigurno kumovala i Ksenija Đorđević, arhitekta enterijerista, četvrti član porodice Đorđević, nukleusa ove priče, Restoran „Aleksandar“ je bio proglašen najboljim u SFRJ, dobitnik Turističkog cveta Srbije i Crne Gore 2013., godinu dana kasnije i Turističkog cveta Srbije. Četiri godine uzastopno magazin Caffe&Bar uvrstio ga je u grupu najboljih restorana u Srbiji.

Tokom 30 godina uspona i padova sa kojima se izborio u dinamičnom vremenu trajanja, restoran „Aleksandar“ je postao uzor mnogima iz branše.

- Šumadija je prebogata oblast i greh bi bio ne iskoristiti to njeno bogatstvo na pravi način. Šumadija ima najbolje povrće, ali poznata je i po šljivicima, breskvi, grožđu. Član sam Udruženja ljubitelja vinograda i voćnjaka „Srce Šumadije“ i mišljenja sam da još nismo dostigli onaj nivo koji bi bio realan, a to je nivo „Male Toskane“. Ne mogu a da ne izdvojim uspeh Bože Aleksandrovića koji je prvi imao smelosti da krene u projekat koji iziskuje mnogo novca i žrtve i tržištu ponudi buteljna vina, i svojim nesebičnim deljenjem iskustva i savetovanjem mlađih kolega kako napraviti vrhunsko vino, osnovati udruženje, sa razlogom je prvi u Srbiji. Mislim da bi se taj proces izvesnim subvencijama mogao ubrzati, jer u ovom vremenu svaki profesionalni rad iziskuje mnogo sredstava, pomoći i razumevanja. Šumadija bi mogla da bude na prvom mestu u Srbiji i Balkanu i u proizvodnji vina i u gastronomiji. Što se tiče ugostiteljstva, imamo četiri najbolje pečenjare u Srbiji, restorane, etno kuće sa odličnim specijalitetima, ali vegetarijansku kuhinju nemamo, jer smo situirani u Aranđelovcu, Šumadiji, a to ovde ne može da prođe. Ostvarili smo saradnju sa jednom londonskom agencijom koja dovodi turističke grupe sa svih strana sveta: Indonezije, SAD, Australije, Velike Britanije...

Vegetarijanci iz ovih grupa se oduševe

onim što im pripremimo, ali mi se ne smatramo stručnim za to, iako imamo odlično obučen kadar. A što se tiče mojih kolega, aranđelovačkih ugostitelja, nemam nijednu zamerku. Naprotiv. Osnovali smo Savez ugostiteljskih radnika Aranđelovca, jer smo shvatili da ako hoćemo da napredujemo, lakše je ako smo zajedno.

A možemo jer Aranđelovac je mali, ali neverovatno živ grad, sa puno restorana, kafića, sa ozbiljnom ponudom hrane, pića i zabave. Aranđelovac ima i puno omladine i starijih koji imaju naviku da provode kvalitetno vreme u kafićima i restoranima - kaže gospodin Đorđević, do kraja posvećen onom što radi. Njegov je svaki dan radni. Ustaje u šest, a kako izgleda kada se odmara ilustruje primer bračnog putovanja na Šri Lanku, sa kojeg je, oduševljen tamošnjim začinima, dovukao pune kofere bibera, cimeta, čajeva. Bio bi vrlo srećan kada bi njegova deca, zavolela ugostiteljstvo, ovaj restoran i nastavila porodičnu tradiciju.

Pre 30 godina otvaranju restorana „Aleksandar“ prisustvovale su najbolje drugarice gospodina Danka, proslavljene Aranđelovčanke, Danica Maksimović i Tanja Bošković, napravivši pravu senzaciju. Dobar početak je već tada obećavao da će ovo postati jedno od mesta koje niko, čak ni kraljevska porodica, neće moći zaobići.

51

Da li je kuvanje na otvorenom

S

ač (peka, crepulja, vršnik) je zemljana, tučana ili kovana posuda sfernog oblika, pod kojim se na ognjištu peku hleb, lepinje, pite, meso... Vezuje se za tradicionalan način pripreme etno specijaliteta u svim balkanskim zemljama.

Zahvaljujući entuzijazmu pristalica tradicije i „kuvanja u prirodi“ sač danas doživljava svoju renesansu.

svoju vidljivost u svetskim okvirima, potrebno je mnogo ulaganja i posvećenosti.

Kuhinju Srbije smatra delom balkanske kuhinje, sa malim nijansama različitosti.

Mišljenja je da ceo Balkan ima ne toliko svetski priznatu kuhinju kao što je francuska, italijanska, kineska, ali da ima svoju poziciju u svetu, doduše nedovoljno prezentovanu. To znači da kada neki Francuz dođe u Srbiju i oduševi se našom hranom, ne znači da je u Francuskoj veći broj ljudi čuo da takva kuhinja postoji. Razlog je što nije definisana i nikada se nije sistematski radilo na stvaranju svetski poznatog brenda Srbije kao gastro regije, odnosno Balkana kao jednog podneblja koje ima svoju istaknutu nacionalnu kuhinju.

Romeo izbliza Jedan od najuticajnijih u naporu povratka, čuvanja i unapređivanja ovakve filozofije kuvanja je Romeo Karanović, po zanimanju agronom, po profesiji trgovac kuvarskom opremom. Vlasnik je internet prodavnice vremejenovac.rs i salona “Kuhinja na otvorenom“ u Novom Sadu, sa najvećim izborom roštilja, sačeva, talandara, ražnjeva, kotlića, kotlovine..., gasa, briketa, ćumura za kuvanje bez struje, preko akuelne opreme za svinjokolj i dr., u kojoj je najprodavaniji proizvod sač, a najekskluzivniji američki zatvoreni roštilji, proizvođača Weber, Jamie Oliver, Primo i TopQ. Organizator je „Sačijade“ na Stražilovu (Fruška gora), član Upravnog odbora Kuvarske federacije Srbije (KFS) zadužen za marketing, jedan od onih koji je pomogao odlazak Nacionalnog juniorskog tima Srbije na Kuvarsku olimpijadu, u februaru ove godine.Ubeđen je da svaki čovek treba da ima neki ventil, i da je kuvanje na otvorenom, uz sport, ono što može da „vrati u život“, jer sem kreiranja jela podrazumeva i druženje. Po njegovom mišljenju, kuvanje je vid relaksacije, zadovoljstva i opuštanja, a ljudi koji vole da kuvaju i “prčkaju” u kuhinji su uglavnom dobri ljudi. Uz to, kuvanje u prirodi je muška zabava i 99,99% muškaraca rado kuva u toj kuhinji, dok kod kuće to ne bi radili ni za živu glavu.

Nacionalna kuhinja deo turističke ponude Srbije Zagovrnik je ideje o promociji gastronomije nalik promociji turizma, a nacionalna kuhinja deo turističke ponude Srbije. Uz predstavljanje prirodnih resursa, ponude

52

Kuvanje u prirodi dvostruko zadovoljstvo

Romeo Karanović smeštaja, događaja, manifestacija poput EXIT-a, popularizacija gastro-turističkih fešti, po njegovom ubeđenju, imala bi svoje pozitivne strane.

- Do sada se nije dovoljno radilo na pozicioniranju nacionalne kuhinje u zemlji, o njenoj afirmaciji u svetu da i ne govorimo. I dalje ne postoji sektor koji bi se bavio gastronomijom Srbije u cilju njene promocije. Umesto toga gastronomija Srbije se predstavlja na sajmovima turizma, i to usputno. Prevelik je to zalogaj za pojedince, pa čak i za KFS. i bez značajnog učešća Vlade Republike Srbije nije moguć dalji prosperitet osim na nivou sporadičnih slučajeva, kao što su postignuti uspesi na međunarodnim takmičenjima. Tu možemo nešto da učinimo, ali i to zahvaljujući pojedincima, organizatorima, mentorima, kuvarima koji daju svoj ogroman lični doprinos da uopšte odu na takmičenje, jer država ne stoji iza toga. Nije stala ni iza odlaska na Olimpijadu juniorske reprezentacije na najveće svetsko kuvarsko takmičenje, gde je u surovoj konkurenciji osvojena jedna bronzana medalja i jedno četvrto mesto - kaže naš sagovornik.

Da bi gastronomija jedne zemlje izborila

Nema vikenda da Romeo Karanović, Novosađanin, sa svojom suprugom, ne provode kuvajući u prirodi. Ako nema neke od gastronomskih manifestacija, kojih je hvala Bogu u normalna vremena svakog vikenda, onda se uglavnom zapućuje na Stražilovo, gde u tamošnjem Eko kampu sa društvom sledi kuvarancija.

Sa suprugom uživanje u hobiju

zaista toliko lako kako se čini

Zajednički snimak nakon Skupštine KFS na Stražilovu - To je naš lifestyle ispunjen zadovoljstvom i pozitivnim emocijama. U želji da naš osećaj podelimo sa drugima sledeće godine organizovaćemo sedmu „Sačijadu“, pre dve godine u Beograd smo doveli The Kansas City Barbeque Socity, najveću svetsku organizaciju roštilja i entuzijasta za pečenje na žaru, da nam pokažu deo svoje nacionalne tradicije. Organizatori smo Prvenstva Srbije u roštiljanju i Prvenstva BBQ Srbije, takmičenja koja treba da ukažu na razliku između barbique-a i roštiljanja.

Ovakva druženja otvaraju mogućnost da predstavljajući kuhinju neke strane zemlje, po uzvratnoj poseti prikažemo neke naše specijalitete. A tu su i pokloni. Oni su nam poklonili BBQ smoker. a mi njima sač iz Zlakuse koja je za njih bila prava egzotika.

Sjaj Srbije na Kulinarskoj olimpijadi u Štutgartu Ambiciozna ideja osnivanja KFS-a, jedne ozbiljne organizacije koja je trebala da okupi sve profesionalce Srbije, u praksi nije do kraja realizovana, upravo zato što nije bilo dovoljno menadžera u kuhinji.

KFS okuplja izvrsne kuvare, dobre ljude, ali nema dovoljno dobrih menadžera da bi se KFS potpuno profesionalno bavio kulinarskim temama.

Ove godine je bio veliki izazov za KFS učešće na Kulinarskoj olimpijadi u Štutgartu, vrlo zahtevan zadatak da organizuje odlazak juniora na najveće kulinarsko takmičenje na svetu. Tu sam se uključio i ja da tim mladim kuvarima i njihovim mentorima organizaciono pomognem, da uopšte odu na tako veliko

takmičenje. Budžet je za KFS, neprofitabilnu organizaciju bez stabilnih izvora prihoda, koja nema pomoć države bio ogroman.

Nismo se nadali da ćemo se vratiti sa medaljom, pogotovo kada smo videli kakav pristup takmičenju imaju druge države, poput Poljske, Meksika, SAD, počev od nezamislive, za naše uslove, budžete, do dužine samih priprema. Uspeli smo da ozbezbedimo finansijska sredstva putem sponzora i hvala svima koji su pomogli, što u novcima što u opremi. Na kraju smo uspeli da pošaljemo tim i obezbedimo im boravak od 11 dana, a oni predstave kulinarsku scenu Srbiju u najlepšem svetlu.

Ovaj događaj su lepo ispratili i mediji, a cilj je bio da što više ljudi čuju za KFS i Kulinarsku olimpijadu kao vrhunski svetski događaj, i to je postignuto.

53

Akademija preduzetništva u turizmu realizovana na Goču

G

odina koja je na izmaku obećavala je da bude najbolja do sada, sa najvećim brojem inostranih turista, ali i velikim brojem domaćih koji bi bili uključeni u turističke tokove. A ono što smo dobili je godina puna neizvesnosti i brige.

Udruženje Srbija za mlade čiji je cilj da promoviše Srbiju kao destinaciju omladinskog turizma je uspelo da se izbori sa ovom krizom. Naime, pored teške borbe za svakog putnika i uspešnu realizaciju aktivnosti nekako se tim održao na okupu i svom snagom očuvao svoju delatnost.

U trenutku kada je sve bilo stalo i kada nije bilo naznaka da će ljudi putovati, jun mesec je nakon karantina bio mesec sa najviše realizovanih tura. Uz vrlo neizvesnu situaciju i bojažljive odluke tokom leta i jeseni odveli smo veliki broj ljudi na: Kablar, Staru planinu, Zlatar, Goč, Đerdap, Đavolju varoš, išli stazama Nemanjića, posetili Prizren, kanjon Panjice, Šarplaninu, splavarili Ibrom i Drinom, kampovali na Kamenoj gori. Naravno, uz poštovanje svih epidemioloških mera i na najbezbedniji mogući način za sve putnike.

54

Zadovoljstvo učesnika na konkursu za preduzetničke ideje mladih

Doček Nove godine najlepši na planini

Doček 2021. na planini

Z

Marta Đorđević Ove godine realizovali smo i velike i važne projekte koji su za cilj imali uključivanje mladih i njihovo aktiviranje na polju preduzetništva i samozapošljavanja.

U okviru projekta „Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih“ koji finansira Evropska unija i sufinansira Vlada Republike Srbije otvorili smo Informativni savetodavni centar u Negotinu i pružili priliku mladima iz cele Srbije da prisustvuju treninzima eminentnih stručnjaka u oblasti turzma i hotelijerstva, ali i da dobiju praktičnu obuku u turističkim agencijama, hotelima i restoranima.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta realizovali smo drugu po redu Akademiju preduzetništva u turizmu gde smo nakon info dana na brojnim edukacijama okupili veliki broj mladih ljudi i motivisali ih da pokrenu svoje ideje. Centralni događaj ovog projekta bio je na Goču u periodu od 06-08.11.2020. godine, a na raspisanom konkursu za najbolju preduzetničku ideju, tim stručnjaka izabrao je 20 najboljih ideja koje su bile predstavljene na završnom događaju.

Pet najboljih dobilo je celogodišnje mentorstvo i priliku da svoje preduzetničke ideje sprovedu do kraja.

Sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija već 6-u godinu za redom realizujemo i projekat „Leto u Srbiji“ i promovišemo boravak u našoj zemljii kroz 100 različitih programa godišnje.

a sam kraj godine pozivamo sve na Doček 2021. na planinama Srbije! U pitanju je projekat koji već 8-u godinu za redom uspešno realizujemo. U ponudi su lepotica Tara, nestvarna Stara planina, bajkovite šume Goča, Zlatar - planina gde srce kuca jače, Sirogojno i priroda koja budi maštu, Brezovica - pravi raj za skijaše.

Za sve informacije o ovom projektu možete se informisati na sledećem linku: https://srbijazamlade.rs/category/nova-godina.

Priroda Srbije je inspirativna, a planine vas pozivaju da provedete kvalitetno vreme u netaknutim predelima naše lepe zemlje uz poštovanje svih mera predostrožnosti.

Sa jedne od akcija Udruženja Srbija za mlade

55

Destinytion - novo, drugačije, neobično

Marija Miladinović

J

e l‘ i vi ponekad imate utisak da ste više stvari naučili gledajući filmove i čitajući knjige nego na svim časovima i predavanjima? Postanu vam nekako bliska ta mesta i junaci? Poželite možda i da ih obiđete, upoznate? Ako klimate glavom i prisećate se, Destinytion se smeška i iščekuje..

U doba kada se više nego ikada ranije traži „novo‘‘, „drugačije‘‘ i „neobično‘‘, Destinytion nudi jedan takav pristup turizmu, oslanjajući se na univerzalnu karakteristiku ljudske prirode da dublje odreaguje na ličnu priču nego na opšte podatke i statistike. Za razliku od drugih destinacija koje kao svoje glavne adute ističu peščane plaže, tirkizna mora, renomirane muzeje, vidikovce ili spomenike, Destinytion kao glavni adut Srbije vidi njene ljude. Ljude čiji je karakter, sudbinu, pa i smisao za humor, isklesalo podneblje na kom žive i veliki talasi istorije koji neprestano zapljuskuju. Ljude čije bi priče trebalo ispričati.

Dakle, Destinytion – kovanica reči destiny i destination (sudbina i odredište), upravo je iskočio iz onog poslovičnog box-a i nestrpljiv je da naglas zabavlja i u tišini obrazuje povezujući ta dva pojma.

Na platformi Destinytion gost će se najpre upoznati sa njenom osnovnom idejom - da umesto klasičnog obilaska znamenitosti turu doživi kao gledanje filma ili čitanje knjige. Glavnog junaka će sam odabrati i

56

to po raznovrsnim kriterijumima, moći će da bira po epohi u kojoj je živeo, profesiji kojom se bavio, dogodovštinama koje su ga pratile.. a uz svaku ličnost će stajati kratak opis (poput trejlera) onoga što od priče može da očekuje. Moći će, recimo, da isprati priču kralja koji je u sopstvenoj prestonici plaćao kiriju, žene koja je sa 7 meseci iz logora prokrijumčarena u lekarskoj torbi, čoveka koji je Bogu pucao u čelo, a onda bio slavljen kao jedan ili možda jedne Marine koja je beogradski bunt prelila u svetski „performans‘‘. Svaka od priča imaće svoje zaplete i rasplete, anegdote i pouke, i svaka će ukazivati na istorijske i društveno-političke faktore koji su je oblikovali. Svaka „stanica‘‘ ture biće po jedno poglavlje, pratiće autentična mesta gde se priča odvijala, a biće i dodatno začinjena još ponekim materijalnim detaljima i sporednim likovima.

Destinytion želi da u turističke obilaske unese novine i fleksibilnost. Priča će se birati prvenstveno na osnovu glavnog junaka, ali će takođe biti klasifikovane i po dužini trajanja i mestima gde se odvijaju radi lakšeg odabira. Neke će se završiti za par sati i obići će nekoliko mesta u istom gradu, za one koji bi da im priča bude samo jedno od nekoliko tura/ doživljaja prilikom boravka, a neke će biti malo duže i za kulise imati više različitih mesta u Srbiji.

Upravo zbog svoje fleksibilnosti i raznolikosti ne postoje striktne granice ciljne grupe. Namenjene su pre svega stranim, ali i domaćim turistima, kako pojedincima tako i grupama. Obzirom na edukativni i interaktivni karakter biće lako prilagodljive čak i đačkim ekskurzijama i team building ili incentive putovanjima.

Destinytion bi voleo da svoje partnere pronađe prvenstveno u lokalnim turističkim organizacijama, da oduva prašinu sa nekih malo zaboravljenih imena i kuća, donese dodatni prihod ponekoj domaćici, fijakeristi ili zanatliji koji bi mu pomogli da oživi priču. Saradnju bi ponudio i incoming agencijama koje bi možda pri kreiranju programa Destinytion priče uvrstile u jedno od specifičnih iskustava, kao i obrazovnim ustanovama kao praktični, „iskustveni‘‘ dodatak nastavi.

I uz sav polet da bude „nov‘‘ i „različit‘‘ po pitanju pristupa i proizvoda, u sferi marketinga Destinytion ipak ne bi da izmišlja toplu vodu. Držao bi se svih aktuelnih servisa i alatki, papirnih i digitalnih, privlačio zanimljivim i zabavnim porukama, zadržavao kvalitetnim sadržajem, nadao se preporukama i ponovnim dolascima.

I za kraj, Destinytion se nada da ste ga razumeli i da vas nije zbunio, ali za svaki slučaj u pomoć priziva Andrića - „Na hiljadu raznih jezika, u najrazličitijim uslovima života, iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama, pored vatre, pa sve do dela modernih pripovedača, ispreda se priča o sudbini čovekovoj, koju bez kraja i prekida pričaju ljudi ljudima.‘‘ Autor teksta i fotografija: Marija Miladinović *Projekat nagrađen na Konkursu za preduzetničke ideje u turizmu 2020., koji je organizovalo Udruženje Srbija za mlade

Mladi opštine Tutin:

Vidikovac Đurđevica za jedinstven doživljaj

Čaroban pogled sa vidikovca Đurđevica, selo Crniš

O

pština Tutin spada među najvisočije opštine u Srbiji, sa prosečnom nadmorskom visinom iznad 1.000 m. Ispod 800 m nadmorske visine nalazi se samo 15 kvadratnih kilometara teritorije opštine.

Područje opštine Tutin predstavlja jedinstven prirodni ambijent, sa brojnim prirodnim raritetima. Pored atraktivnog kanjona Ibra, jedinstvene planinske površi Ponor, planinsko-šumskog kompleksa Mojstir, prekrasnih predjela Mokre gore i njenih nepreglednih šuma, na području opštine Tutin prisutni su brojni kraški oblici reljefa i jedinstveni biljni i životinjski svijet.

Posebno obilježje opštini daju Pešterska visoravan, Tutinska kotlina, Ribarićko jezero i rijeke Ibar i Vidrenjak.

Teritorija opštine Tutin, može se reći, oskudeva u stajaćim vodama. Izuzetak je jezero Gazivode koje predstavlja veštačku akumulaciju ukupne zapremine 370 miliona m3 i površine 27 km2.

Ova akumulacija se nalazi u dolini rijeke Ibra. Početak jezera je u naselju Ribariće, a sama brana za akumulaciju, postavljena je na teritoriji opštine Zubin Potok (naselje Gazivode). Akumulacija Gazivode, čitavim gornjim delom svog uspora, nalazi se na teritoriji opštine Tutin.

Ova akumulacija vodom snabdeva ko-

sovsku opštinu Zubin Potok, dok za opštinu Tutin ima, pre svega, značaj u pogledu turizma i ribolova.

Za razliku od stajaćih voda, teritorija opštine Tutin ispresecana je brojnim rječicama koje uglavnom, posredno ili neposredno, čine pritoke Amsal Dudić (desno), Amra Sejdović, Naser Đulović i Lejla Gegić najveće rijeke ovog kraja Ibra.

Opšti cilj projekta je pre svega trajno Ibar je najveća rijeka koja protiče kroz mapiranje turističkih potencijala opštine područje opštine Tutin. Izvire u Crnoj Tutin, zatim trajno očuvanje kulturne baGori ispod planine Hajle. Na području op- štine opštine Tutin. Omogućavanje jedinštine Tutin, od Špiljana do Strumaca, du- stvenog doživljaja prirodnog ambijenta žina Ibra iznosi 22 km. Posebnu prirodnu opštine Tutin. lepotu čini njena klisura visine i do 300 m.

Specifični ciljevi projekta su ukazivanje Projektom Mladih opštine Tutin je za- na značaj očuvanja kulturne baštine i zamišljena izgradnja vidikovca na lokalitetu štite životne sredine svih građana Tutina. „Đurđevica” u selu Crniš. Ova lokacija Promocija kulturno istorijskog nasleđa oppredstavlja više nego atraktivnu poziciju štine Tutin. Mapiranje arheloških nalazišta za izgradnju vidikovca koji bi pružio je- naše opštine i samim tim obogaćivanje tudinstveni doživljaj ovog područija opštine rističkog potencijala opštine Tutin.

Tutin. Izgradnjom vidikovca na ovoj poziČlanovi Tima opštine Tutin: Amsal ciji omogućili bi trajno mapiranje turistič- Dudić, Lejla Gegić, Amra Sejdović, Kemal kih potencijala opštine Tutin. Za izgradnju Čuljević i Amar Dudić vidikovca koristilo bi se isključivo drvo i *Projekat nagrađen na Konkursu za metalna konstrukcija kako bi se očuvalo preduzetničke ideje u turizmu 2020., koji prirodno stanje terena. je organizovalo Udruženje Srbija za mlade

57

Mali vinograd duge tradicije

Nenad Kukić

I

deja koju želim da vam predstavim potiče iz malog sremskog mesta na obodu Fruške Gore po imenu Banoštor. Selo na samoj obali Dunava koje je uvek obilovalo pozitivnim ljudima, rodnom zemljom, suncem, vinogradima i vinarima. Ono što se može izdvojiti kao nedostatak Banoštora jeste smeštaj. U poslednjih par godina, došlo je do manjeg poboljšanja, ali je to i dalje nedovoljno za sve one koji su željni da nekoliko dana provedu uživajući u čarima ovog sela i okoline.

Zbog povoljnog geografskog položaja kroz Banoštor prolazi veliki broj ljudi. Sa Beogradom na sat vremena, Novim Sadom i granicom Hrvatske na 30 minuta, Banoštor je idealno mesto za predah tokom putovanja. Dodatni veliki plus je što se skelom, kao još jednim prevoznim sredstvom, povezuju Srem i Bačka. Poslednjih par godina, Banoštoru nikako ne manjka dobrog vina i vinarija koji su ga načinili prepoznatljivim na vinskoj mapi Srbije. Od nedavno postoji volja i želja da se deo obale Dunava preuredi u pristanište za rečne kruzere, što bi turistički potencijal ovog sela dodatno razvilo.

S obzirom da moja porodica ima posed na samom glavnom putu sa jedne i pogledom na Dunav sa druge strane, on predstavlja savršenu lokaciju za prihvat gostiju.

Ono po čemu je on prepoznatljiv je vinograd koji ga decenijama krasi. Moja ideja je da na tom mestu napravim nekoliko bungalova za noćenje i jedan veći prostor za organizovanje team building-a, poslovnih sastanaka, kao i mesto gde bi planinari, biciklisti i drugi ljubitelji prirode mogli da uživaju. Plan je da se taj prostor koristi i kao mesto gde bi se objedinila ponuda banoštorskih vinarija i drugih lokalnih zanatlija poput proizvođača sireva. Za početak bi napravili tri bungalova sa smeštajnim kapacitetom od 10 ležajeva. Jedan bunga-

58

lov bi imao 2 ležaja, dok bi druga dva bila namenjena manjim grupama, odnosno po 4 ležaja u svakom.

Jedna od aktivnosti, a meni lično najdraža, koju bi naši gosti mogli da koriste jeste i organizovane turističke ture po Fruškoj Gori i Dunavu. Ovaj konkurs vidim kao šansu da svoju biznis ideju prezentujem. A šanse za njenu realizaciju su velike. Moje ciljne grupe su:

Proplanak sa pogledom na Dunav idealan za izgradnju bungalova Vinski turizam - u Banoštoru i okolnim mestima postoji preko 10 vinarija. Ovaj vid turizma je sve popularniji u našoj zemlji i jedna od usluga koje treba pružiti gostima jeste i usluga smeštaja. Prilikom posete vinariji i degustaciji vina javlja se ,,problem“ prevoza i povratka kući. Obogaćivanjem smeštajne ponude Banoštora kvalitet turističkog ugođaja ove ciljne grupe se podiže na viši nivo.

Rekreacioni turizam - planinari i biciklisti. S obzirom na blizinu Fruške Gore, kroz selo prolazi veliki broj planinara i biciklista koji beg od grada traže u prirodi. Smeštaj sa prostorom gde bi mogli da predahnu tokom svoje avanture je sve više potreban u ovom delu Fruške Gore. Takođe, na manje od 10 minuta se nalazi uzvišenje sa kojeg je moguće organizovati letenje paraglajdingom.

Team building - za kompanije koje imaju veći broj zaposlenih imali bi jednodnevnu ponudu koja bi uključivala obilaske vinarija, vožnju Dunavom i druženje. Kompanije koje imaju do 10 zaposlenih bi imale mogućnost višednevnog boravka sa obezbeđenim prenoćištem. Ponudu može bogatiti aktivnosti: pečenje rakije, slikanje i veženje, pecanje.

Lovci i ribolovci - Banoštor ima lovačko udruženje koje organizuje komercijalne lovove. Takođe, u susednom selu Susek se nalazi ribnjak gde se može organizovati pecanje. U oba slučaja, postojanje smeštaja produžava turistički boravak ovih grupa.

Potencijalni partneri u realizaciji projekta su lokalne vinarije, zanatlije (proizvođači sireva, mesnih proizvoda), udruženja (vinara i vinogradara, žena, planinara i biciklista), lokalna mesna zajednica i opština, turističke organizacije, pokrajinski sekretarijat i ministarstva. Marketing bi se zasnivao na web sajtu gde bi bile sadržane najbitnije informacije o samom objektu i uslugama, kao i mogućnosti rezervisanja smeštaja direktno preko sajta.

Banoštor trenutno organizuje tri manifestacije tokom godine. To su Dan Dunava, Dani grožđa i lokalna lovačka manifestacija. Na svakoj od njih bi promovisali usluge koje pružamo i time pokušali da podstaknemo što veći broj ljudi da razmotri Banoštor kao mogućnost za odmor. Bitni vidovi promocije i dalje su razni sajmovi i konferencije. Jedna od ideja je da se ostvari saradnja sa predstavnicima grada Ulma u kome se, takođe, organizuje Dan Dunava.

Tekst i fotografije: Nenad Kukić, Banoštor * Projekat izabran u top 5 na Akademiji preduzetništva u turizmu, koji je u organizaciji Udruženja Srbija za mlade održan na planini Goč

Tometino Polje za odmor u prirodi

T

ometino Polje je selo koje pripada opštini Požega i nalazi se na 32km od severno od gradskog naselja Požega, a na svega 10 km južno od turističkog mesta Divčibare. Ovo selo smešteno na 750 metara nadmorske visine podno Maljena, po površini spada u jedno od najvećih sela u Zlatiborskom okrugu, ali i u Srbiji. Poseduje sve kvalitete potrebne za razvoj ekoturizma. Prvenstveno jer se nalazi na veoma povoljnom položaju, ušuškano između 4 stroga rezervata prirode: Crna reka, Čalački potok, Zabalac i Vražiji vir.

Pored toga, samo selo je prava oaza mira jer se nalazi nadomak rečice, vazduh je čist, na sve strane je zelenilo i postoji mogućnost organizovanja raznih aktivnosti, poput pešačenja i planinarenja do obližnjeg turističkog mesta Divčibare, lov, ribolov kao i kupanje u obližnjem viru reke Kamenice. Poseduje veoma raznovrsnu floru i faunu i zahvaljujući tome, postalo je poznata destinacija za ljubitelje ptica, jer na ovom području ima preko 130 vrsta ptica.

Hidrografska mreža je veoma bogata jer kroz sam centar sela prolaze dve reke (Crna i Bela Kamenica) koje se tu sastaju i čine Kamenicu, koja se nedaleko od Čačka uliva u Zapadnu Moravu. Pored te dve reke postoji i znatan broj planinskih potoka.

Turisti ovde mogu okusiti način života na selu, upoznati se sa tradicijom i običajima naroda iz Zapadne Srbije, jer se na selu i dan danas obeležavaju neki zaboravljeni običaji. Organizovani izleti mogući su u mesta koja se nalaze u okolini kao što su: Ovčarsko- kablarska klisura sa svim svojim manastirima - 34km, Taorska

vrela - 34km, Kosjerić - 17km, Divčibare 10km, gde postoje već obeležene pešačke i biciklističke staze koje vode kroz šumu i proplanke Maljena. Kolima za svega 10 - 15 minuta putem Požega - Valjevo se može doći do Gornje Dobrinje (spomen kompleks Milošu Obrenoviću) na 17km, Maljena - 14km, Struganika - 40km, Arilja - 48km, Ivanjice - 77km, Užica - 45km.

Interesantna mogu biti i okolna požeška sela koja imaju veliki broj autentičnih crkvi. Odavde bi mogla biti polazna tačka za turu pod nazivom „Moravom od kotline (Požeške) do klisure (Ovčarsko-kablarske)“, što bi bilo jedna sasvim nova ponuda, koju bi mogla da promoviše i Turistička organizacija opštine Požega. Svako od ovih mesta u bližoj i daljoj okolini turistima ima itekako šta da ponudi, pa se slobodno može zaključiti da Tometino Polje ima odličan turistički položaj.

Predlog za unapređenje ponude ekosela Temetino Polje je izgradnja autentičnih smeštajnih jedinica kao i par propratnih sadržaja u okolini - sauna, mali muzej, bazen, sala za predavanja. Tačna lokacija ovih objekata bi bila 50 - 100m od reke Bele Kamenice, gde postoje kupališta (koja nisu uređena). Na brdu iznad reke, sa koga se pruža nezaboravan pogled, mogu biti smešteni bazen od kace, sauna od bureta, i par bungalova. Kako tuda protiče i jedan planinski potok koji se nalazi u dolini, pogodno je za izgradnju ribnjaka, gde bi gosti mogli loviti ribu ili jednostavno domaćin to može uraditi za njih. Postoji i ideja za otvaranje restorana nadomak rečice gde bi se služila samo hrana sa imanja - sir, mleko, mesni proizvodi, riba. Enterijer samih

smeštajnih jedinica bi imao čitav nameštaj i pokućstvo od isključivo prirodnih materijala.

Jedna mala kuća od kamena i drveta bi predstavljala prototip kuće iz zapadne Srbije, koja bi bila unutra opremljena starim predmetima koji su se nekada koristili u svakodnevnom životu. Ona bi predstavljala muzej. Pored muzeja tu bi se još nalazili bioskop pod vedrim nebom u letnjim mesecima, kao i sala za konferencije.

Infrastruktura je idealna, putevi su uređeni, asfaltirani, sam projekat podrazumeva i izgradnju parkinga, odakle bi gosti išli peške 50m do smeštaja. U selu već imaju obeležene pešačke staze kao i biciklističke, a u ponudi bi bilo i rent a bike. Hrana bi bila domaća, kao i piće (rakije, mleko, sokovi, čajevi). Prvenstveno bi se čitava porodica bavila proizvodnjom, ali ukoliko bi bilo potrebe uključilo bi se i lokalno stanovništvo što je itekako važan aspekt ekoturizma. Smatram da bi meštani imali želju za uključivanje u projekat. Na taj način bi shvatili vrednost prostora na kom žive, zarađivali, a i učili se veštinama prihvata turista i predstavljanja svog kraja. To bi izgradilo pozitivnu atmosferu u samom selu.

Posetioci se mogu oprobati i u aktivnom turizmu - pomoći lokalnom stanovništvu u svojim poslovima - branju proizvoda (jagode divlje i domaće, borovnice, jabuke, šljive, pečurke...), hranjenjem domaćih životinja... Jednom rečju ekoselo u Tometinom Polju bi bilo nešto sasvim novo i samim tim izuzetno privlačno za posetioce.

Fotografije i tekst Aleksandre Stanić sa Konkursa za preduzetničke ideje u turizmu 2020., koji je organizovala Srbija za mlade

59

Legenda o Lepteriji i Županu koja će vas dirnuti

G

otovo da nema onih koji nisu čuli za Šekspirovu dramu o Romeu i Juliji, priču o zabranjenoj ljubavi sa nesrećnim krajem, priču koja je interesantna svim generacijama. Verona, grad u Italiji, kao mesto dešavanja radnje ove drame, je turistički popularno i jako posećeno, a postalo je takvo zahvaljujući tragediji jednog mladog para. U Sokobanji postoji legenda o jednoj nesrećnoj ljubavi o kojoj su uglavnom slušali meštani. To je priča koja podseća na pomenutu italijansku i koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pa da je čujemo...

Legenda o Lepteriji i Županu govori o ljubavi između dvoje mladih koji su se voleli, ali nažalost, nisu imali blagoslov svojih porodica. Stradali su mladi na mestima koji danas nose njihova imena, izletište Lepterija i plaža Župan na reci Moravici. Naša ideja je da „oživimo“ ovu priču. Kako?

Prvo što bi uradili, pokrenuli bi inicijativu da se postavi bista ili kip koji bi predstavljao devojku Lepteriju i mladića Župana. Kip bi bio postavljen ili na izletištu Lepterija ili na plaži Župan, odnosno na mestima gde su oni izgubili svoje živote.

Koristili bi se isključivo prirodni materijali npr. drvo ili kamen. Turistima bi ovo bilo nezaobilazno mesto za fotografisanje i bili bi zainteresovani da saznaju ko su bili Lepterija i Župan. Pored kipa ili na nekoliko metara od kipa mi bi postavili softver - automat, koji bi se aktivirao kada turista ubaci novčanicu od 100 dinara. Za taj novac bi odgledao virtuelni kratak film - animaciju u trajanju od 3 - 4 minuta, o tome kako su izgledali junaci ove priče, šta su oblačili, gde su živeli, kako je izgledao Sokograd čiji je gospodar bio Lepterijin otac, kako je izgledao Vrmdžanski grad čiji je gospodar

60

od žalosti za svojom voljenom skoči u najdublji vir Moravice i udavi se.

I tako se do današnjeg dana proplanak naziva Lepterija, a vir ili plaža Župan.

Svim turistima ovo može biti zanimljiva priča. Interesantna je i školskoj deci, mladima, ljudima srednjih godina, penzionerima... Takođe, softver bi bio lak za upotrebu i ne bi zahtevao neko posebno rukovanje za glebio Županov otac. danje animacije - filma. Suveniri, po Kao dodatnu aktiv- Nevena Mihajlović pristupačnoj ceni od 100 dinara bili nost pokrenuli bi pro- (desno) i Andrijana bi dostupni širokim masama, a najviizvodnju suvenira koji še bi ih kupovale mlađe generacije . Živković bi predstavljali LeptePotencijalni partneri na realizaciji riju i Župana i simbolizuju srce, ljubav. U ovoj prokjekta bi mogli da budu: Zavod za Sokobanji suveniri uglavnom simbolizuju zaštitu prirode Srbije, TO Sokobanje, Turigrađevine po kojima je poznata (Sokograd, stičke agencije, Opština Sokobanja, Video Milošev konak, Amam - tursko kupatilo, produkcija - video modeling i proizvođaRtanj...). či suvenira. Devojke planiraju da naprave Izletište Lepterija je proplanak sa izvo- vebsajt o Lepteriji i Županu koji će moći da rom pored reke Moravice (nalazi se uzvod- pogledaju svi turisti koji posećuju vebsajt no 2km od Sokobanje) nazvano po tragično TO Sokobanje. Takođe, planiraju da otvonastradaloj kćeri gospodara Sokograda. To re Facebook i Instagram stranicu. Smatraju je kameni bastion koji se nalazi na desnoj da je priča jedinstvena, da ju je relativno strani kanjona Moravice prema planini Oz- lako pripremiti pomoću softvera - automaren. Dosta je oronuo, ali zidine i prostorije ta. Suveniri sa novim simbolima, uverene su i danas očuvane. Sokograd je nastao u su, brzo bi bili prohvaćeni od strane turista. periodu cara Justinijana od IV do VI veka. Sve u svemu, šanse za uspeh ove ideje su Pominje se u vreme Stefana Nemanje oko velike jer veliki broj turista posećuje Sokoproterivanja Bogumila kada je i prvi put banju, a svoj doprinos u ralizaciji dala bi i razoren. Gospodar Sokograda je imao pre- saradnja i podrška TO Sokobanja.

Projekat osmislile Nevena Mihajlović, lepu kćer u koju se zaljubio Župan, sin gospodara i zapovednika Vrmdžanskog grada. Anđela Mitić i Andrijana Živković, učenice Vrmdžanski grad se nalazi na obroncima SŠ „Branislav Nušić“ Sokobanja, nagraRtnja blizu sela Vrmdža, 10km od Sokoba- đen na Konkursu za preduzetničke ideje u nje. Takođe, nastao je u doba cara Justini- turizmu 2020., koji je organizovalo Udrujana od IV do VI veka, a sagrađen je kao ženje Srbija za mlade logor koji je branio popločani tzv. Carski put. Manje je očuvan od Sokograda.

Bila je to velika ljubav, ali pošto su im očevi stalno ratovali ta ljubav nije mogla biti krunisana brakom. Jedne večeri ovaj zaljubljeni par odluči da proživi svoju ljubav tako što će zajedno da pobegnu. Župan sa družinom dođe do zidina Sokograda, Lepterija se iskrade od oca i kroz tajni prolaz pođe za Županom. Kada otac primeti da mu nema kćeri pošalje poteru i izda naređenje da se Lepterija pogubi. Kad potera suPlaža Župan stigne begunce, Lepteriju pogube, a Župan

Električni trotineti - preduzetnička ideja u turizmu Sokobanje

S

okobanja je sinonim za vekovima dugu banjsku tradiciju, veličanstvenu prirodu, čist planinski vazduh i bogato kulturno-istorijsko nasleđe. Sokobanja je danas jedna od vodećih destinacija u Srbiji, po ostvarenom turističkom prometu i stepenu razvoja turizma, sa najdužom tradicijom organizovanog turizma u Srbiji. Za sve koji vole boravak u prirodi, izletišta na obroncima, proplancima, vidikovce sa predivnim pogledima, mesta gde mogu uživati, ovo je pravo mesto.

Naša ideja je da napravimo preduzeće koje će iznajmljivati električne trotinete turistima - grupama, porodicama... koji žele da obilaze izletišta u okolini Sokobanje. Ova turistička destinacija je bogata velikim brojem izletišta, kao i prirodnim i kulturno istorijskim dobrima, koja se nalaze van grada i vrlo su posećeni. Pomenuta mesta turisti uglavnom posećuju automobilima, manji broj biciklima ili pešice. Automobili zagađuju životnu sredinu i prave buku u prirodi. Oni koji idu pešice put do nekih daljih izletišta može biti naporan.

su ključni. Postoje dve vrste guma. Pune i one na naduvavanje. Pune gume ne mogu da se probuše, ali su manje udobne. Gume na naduvavanje biće udobnije, ali moraju da se održavaju. Što su gume šire i imaju više šara to će se prepreke lakše savladati, dok se glatke gume preporučuju za asfalt.

S obzirom da bi mi iznajmljivali trotinete i za asfalt i za utabane staze u prirodi, koristili bi obe vrste.

Rentiranje bi radili 7 meseci godišnje, tačnije od početka aprila do kraja okto-

Poslednjih godina električni trotineti su popularni. Postali su hit i u svetu i kod nas zbog brzine, pristupačnosti, smanjuju gužvu u saobraćaju, čuvaju životnu sredinu, lako se nose i prenose, mogu se „parkirati“ bilo gde. Niko nije do sada uradio tako nešto u Sokobanji, pa smatramo da je naša ideja dobra i opravdana.

Električni trotinet (prosečne snage i kvaliteta) sa punom baterijom može da se vozi do 30km. Punjenje baterije je vrlo jednostavno. Bilo koja standardna utičnica odgovara punjaču električnog trotineta.

Za udobnost električnog trotineta točkovi

bra, a to se i poklapa sa periodom kada u Sokobanji dolazi najviše turista. Rentiranjem električnih trotineta turisti bi mogli da obiđu veći broj izletišta naše turističke destinacije. „Lepterija“ je najpoznatije i najposećenije izletište u Sokobanji. Udaljena je 2km od Sokobanje. Postoje uređeni stolovi i klupe koje omogućavaju turistima da se odmore i provedu vreme u zelenilu uz žubor reke Moravice. U blizini je crkva Rođenja Presvete Bogorodice i prirodni fenomen „Bogorodica u steni“, takođe šumskom stazom na 500m stiže se do

Minja Đorđević (desno) i Anđela Mitić

srednjovekovnog grada „Sokograd“.

Izletište „Ozren“ je udaljno oko 5km od centra Sokobanje. Do Ozrena se stiže asfaltnim putem. U blizini je i najviši vodopad u Srbiji, Ripaljka (40m) koja je proglašena prvim spomenikom prirode u tadašnjoj FNRJ 1948. Do Ripaljke, takođe, može da se dođe i utabanim stazama, koje je moguće proći električnim trotinetima.

Izletišta „Očno“ i „Kalinovica“ udaljena su oko 3km od izletišta Ozren i 6km od centra Sokobanje. „Očno“ je poznat po „Kamenu ljubavi“ koji predstavlja simbol večne ljubavi. „Kalinovica“ je proplanak, oivičen bukovom i borovom šumom i poznat je po izvorima hladne vode, sa postavljenim stolovima i klupama gde može da se provode dan.

Izvor „Šopur“ se nalazi na planini Ozren, na putu za selo Jezero, udaljen je 8km od centra Sokobanje. Izvor je okružen bukovom šumom, a oko njega je urađen piknik prostor. 4km od ovog izvora stiže se do najvišeg vrha Ozrena Oštre čuke.

Asfaltnim putem oko 12km od Sokobanje na putu prema Knjaževcu, nalazi se izvor reke Moravice sa urađenim piknik prostorom u „debeloj“ hladovini. Sesalačka pećina nalazi se 17km od Sokobanje i takođe predstavlja posećeno izletište. Nabrojano je samo nekoliko izletišta, ali ima ih mnogo više...

Za početak, plan je da nabavimo 30 trotineta. S obzirom da je cena po komadu između 25.000,00 i 50.000,00. može se videti da su nam početna ulaganja velika. Ali mislimo da je to isplativo.

Ciljna grupa su tinejdžeri, mladi ljudi, ljudi srednjih godina... Očekujemo da bi naši partneri bili planinarska društva, Opština i TO Sokobanje, veći smeštajni kapaciteti...

Naš projekat je nov na tržištu, aktuelan i uvereni smo u njegov uspeh.

Minja Đorđević, Anđela Mitić, Lazar Milenković i Nikola Tomić SŠ „B. Nušić“ Sokobanja. *Projekat nagrađen na Konkursu za preduzetničke ideje u turizmu 2020., koji je organizovalo Udruženje Srbija za mlade

61

Sačuvana pr

N

azivaju ih nemim svedocima prošlosti, a one su sve samo ne to.

Srednjovekovne srpske trvrđave monumentalne su građevine, utvrđenja, fortifikacije nastale na temeljima starijih, najčešće iz rimskog perioda. Neke od njih gradile su Osmanlije, Romeji, Austrijanci i dr., u zavisnosti od toga kojoj su od tih imperijalnih sila određeni delovi Srbije u to vreme pripadali. Na području današnje Vojvodine dominiraju ostaci ugarskih utvrda, dok je najpoznatija među njima, Petrovaradinska tvrđava, građena u vreme Habzburške monarhije. Neke su originalne tvorevine srpskih vladarskih porodica ili moćne vlastele bliske dvoru. Bez obzira na to ko ih je podizao, u svakoj utvrdi prisutan je „srpski momenat“. Zato su one verna svedočanstva gaditeljstva, kulture,

Petrovaradin tvrđavama sa prevashodno odbrambenom namenom. Da su građene na strateški važnim tačkama, nepristupačnim mestima i terenima sa specifičnom konfiguracijom.

Kruševac običaja, ne samo viđenih ljudi toga vremena, već i stanovništva naseljavanog unutar ili neposredno uz utvrđene zidine, i kao takve izuzetno rečito govore o vremenu u kome su imale aktivnu ulogu zaštite i odbrane.

Srpske srednjovekovne tvrđave su mesta najlepših kamenih građevina iz kojih se mogu crpeti ogromna znanja vezana za srpsku prošlost. Zato je monografija TVRĐAVE SRBIJE - FORTIFIKACIJE, DRUŠTVENE I DRUGE STRUKTURE (Boris Stojkovski, DataStatus, Službeni glasnik Beograd, 2019), u kojoj je sabrano 64 utvrđenja diljem Srbije, poduhvat vredan pažnje.

U uvodnoj reči autor novodi da je reč o

62

današnje Srbije, veoma burnu, zanimljivu i uzbudljivu” (B. Stojkovski).

Ovom monografijom obuhvaćene su tvrđave koje se uslovno mogu podeliti na:

Hram Oko utvrđenja su podizana urbana naselja, trgovi, gde je cvetala trgovina, održavane pijace i vašari. Tvrđava Novo Brdo (Kosovo i Metohija), jedno od najznačajnijih utvrđenja, štitila je najbogatiji srpski rudnik srebra.

Najuočljiviji, nažalost i najčešće jedini, do danas očuvani delovi tvrđava su zidine, koje su povezivale njene kule i bile najjače sredstvo odbrane njenih stanovnika. Unutar zidina, u nekim slučajevima formirani su gradovi u kojima su razvijani zanati, proizvodilo se oružje i oruđe i sve ono što je pratilo funkcionisanje vojske i ljudi koji su unutar utvrde živeli. Neretko, tvrđave su imale svoja podgrađa „koja su sa tvrđavom delila zajedničku sudbinu, na tlu

ravničarske i planinske, vodene, odnosno rečne, ostrvske, gradske, manastirske. Ove poslednje, poput Manasije (Resave), imale su zadatak da brane manastirske komplekse.

Niš

ošlost u kamenu

Smederevo Tvrđave se mogu podeliti na one oblika trougla, kvadrata, višestranih, elipsastih, ovalnih, do onih nepravilnih oblika, koje su pratile liniju terena na kojem su podignute.

Većina srednjovekovnih tvrđava gra-

Pirot

Vršac

đena je isključivo za borbu hladnim oružjem. One tvrđave, poput Smederevske, koju je despot Đurađ Branković podigao za odbranu od Osmanlija u prvoj polovini XV veka za borbu hladnim oružjem, kada je artiljerijsko oružje već bilo u upotrebi, ubrzalo je ne samo njen pad, već i pad Srpske despotovine.

Značaj tvrđava kao vojnih objekata do XVI veka drastično je smanjen i samo su poneke od njih svoju odbrambenu ulogu zadržale do Prvog svetskog rata. Vreme, a i ljudski faktor, učinili su da od većine nekada moćnih utvrđenja golemih bedema do danas “prežive“ samo po neki zid, kula i sl.

Poslednjih godina sprovode se istraživanja od strane

Zemun

T

Martin Candir

ekst monografije: TVRĐAVE SRBIJE - FORTIFIKACIJE, DRUŠTVENE I DRUGE STRUKTURE prate visokokvalitetne fotografije trojice majstora ove umetnosti.

Na prvom mestu tu je vrhunski fotograf Martin Candir, koji je svoje znanje i umeće iz oblasti fotografije dokazao na brojnim sličnim projektima postavši tako “specijalista“ za reprezentativna izdanja. Sa samo 16 godina, kao učenik dizajnera fotografije i pedagoga, čuvenog Ivice Karlavarisa, u Srednjoj umetničkoj školi „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, objavio je prvu fotografiju. Od te 1974. godine promenilo se malo, kada je u pitanju umetnički pristup prema fotografiji, ali i mnogo, s obzirom na stečeno iskustvo tokom više od 40 godina posvećenog rada u ovoj oblasti.

Osim Martina Candira u ovom projektu učestvovali su i fotografi: Pavle Marjanović i Dalibor Anđelković.

arheologa, istoričara na osvetljavanju njihove uloge u vremenu kada su bile „žive“, te napori na njihovoj obnovi, konzervaciji i zaštiti, ne samo kao turističkih atrakcija, već kao očevicima događaja, kojeg u prethodnim vremenima nismo bili dovoljno svesni. Tek restauracijom ovih objekata može se naslutiti njihova veličina i sjaj poput tvrđava Golubac, (H)Ram, delimično obnovljenih utvrda: Bač, Maglič, Koznik i dr. Devastacijom zidina od strane lokalnog stanovništva koje „ničem ne služe“ za podizanje privatnih kuća, učinjena je nenadoknadiva šteta. Poznati su primeri utvrda koje su svoje stradanje doživele u

63

Bač

Beograd

Golubac neposrednoj prošlosti, poput Žrnova na Avali koji je u vreme despota Srefana Lazarevića bio čuvar Beograda, dignutog u vazduh 1934., Vrhlaba, neutvrđenog dvora kojeg je izgradio kralj Milutin, lociranog na izvoru reke Lab na obroncima Kopaonika, blizu grada Kuršumlije koji je zapaljen i uništen 2000. godine.

Kapitalno izdanje TVRĐAVE SRBIJE - FORTIFIKACIJE, DRUŠTVENE I DRUGE STRUKTURE obuhvata i iščezle tvrđave o kojima se ne zna gotovo ništa, kojih više nema, a o njima postoje arheološki podaci, koje su neistražene i o kojima pisani izvori ćute. Ovaj odeljak govori o tvrđavama Novi Bečej, Bukin (Mladenovo), Castellum Seu Fortalicium Selend (Zelend), Futog, Subotica, Banoštor, Sirmijum... Širom Srbije postoje ostaci utvrđenja o kojima se ne zna ništa, ili su izvori toli-

64

ko oskudni da je nemoguće na bilo koji način rekonstruisati njihovu istoriju.

Svaka od opisanih tvrđava ima svoju priču i kao takva, predstavlja okamenjenu istoriju srednjovekovne Srbije: Tvrđava Višegrad kod Prizrena - rezidencija cara Stefana Dušana, Zvečan - tvrđava i tamnica Nemanjića, Kruševac - prestoni grad kneza Lazara, Smederevo - poslednja srpska srednjovekovna prestonica, Kupinik - prva srpska prestonica severno od Save i Dunava, Maglič - riznica srpske arhiepiskopije, Prilepac (13 kilometara od Novog Brda) - rodno mesto kneza Lazara i Ras - rodno mesto srednjovekovne Srbije... samo su neke od zanimljivih štiva koja se nalaze u

Brangovići Jerinin grad

Užice ovoj monografiji. Profesionalno urađena, posebno pred prosvetne radnike, nastavnike istorije, postavlja pitanje: “Kakva bi bila naša znanja, da smo, kada je to nastavnim programom predviđeno, istoriju svoje zemlje sticali iz ovakvih izvora?”

Doživeti Kopaonik leti i zimi

I

zuzetnost situacije uticala je da 2020. godina u najraskošnijem planinskom centru Srbije u letnjem delu bude zapamćena kao uspešna, i podsetila na vreme iz sredine osamdesetih godina prošlog veka, kada je po broju turista letnja turistička sezona ozbiljno konkurisala zimskoj. Očigledno Kopaonik postaje sve interesantniji ne samo onima željnim odmora, već i avanturistima, te posetiocima koji otkrivaju njenu bogatu istoriju i kulturu. Plan je, i sve više se radi na tome, da se raznim sadržajima i aktivnostima, pojača letnja sezona.

Kopaonik je najveći planinski masiv Srbije, dužine 82,7 km i širine 63,5 km.

Prostire se između reke Ibra i Sitnice na zapadu i Laba na jugoistoku. Pruža se razgranatim grebenim pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice na severozapadu, preko niza vrhova viših od 1.600 m, do najvišeg dela masiva - Ravnog Kopaonika, oko kojeg se dižu visovi: Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom (2017m), Karamanom i Gobeljom (1834).

Staro ime Kopaonika je „Kopalnik“.

Ime je dobio po kopovima. Ruda je kopana i pre dolaska Rimaljana na ove prostore. Vulkanska aktivnost i vreli mineralni rastopi uzrokovali su promene na stenama, stvarajući ,,Kopaoničku rudnu oblast“ sa velikim brojem rudnika, najviše olova i cinka. Od dolaska Sasa u XIII, pa do sredine XV veka, nastaje procvat rudarstva sa dominantnom rudom srebra. U to vreme vadi se i zlato, gvožđe, antimon, molibden i živa, kao i retki minerali poput: volastonita, fluorita, azbesta i dr. Rudarstvo se pominje i u narodnim pesmama i pričama iz kopaoničkog kraja, a nadimci „srebrna planina“ i „planina sunca“ dovoljno govore o njegovom prirodnom bogatstvu.

Tokom vremena ovi rudnici su iscrpljeni i njihova eksploatacija je zaustavljena.

Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. NP „Kopaonik“ obuhvata severni, najviši, relativno zaravnjen deo ove planine. Njen najdominantniji deo predstavlja Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom označen imenom Ravni Kopaonik.

Najniža tačka na planini ima nadmorsku visinu 640 metara.

Severno i severozapadno od Ravnog Kopaonika nalazi se Banjski Kopaonik sa vrhom Vučakom (1718 m), oivičenim strmim padinama prema dolini Jošanice u kojoj iz tektonskih pukotina izviru lekovite termomineralne vode. Od 16 izvora što u samoj banji, što u njenoj neposrednoj okolini, najtopliji i najznačajni, nalazi se na levoj obali reke Jošanice i ima temperaturu 78,5°C, izbacuje sedam litara vode u jednoj sekundi. Zbog terapeutskog dejstva ove vode 1935. izgrađeno je banjsko kupatilo. Bio je to dobar razlog da Jošanička Banja sredinom prošlog veka ima više gostiju nego Kopaonik. Ubrzanim razvojem vrha Kopaonika i nakon gradnje smeštajnih kapaciteta gubi primat, kao i broj posetilaca.

Na lokalitetu Nebeske stolice, kome je ime dodelio vojvoda Živojin Mišić, postoje ostaci ranohrišćanske bazilike (V i VI vek), crkve koja je po predanju „odletela u vazduh“.

Jedna od znamenitosti je svetilište iz III veka (Metođe), posvećeno Metodiju Olimpijskom. Na ovom mestu su još stari Rimljani sagradili crkvu u kamenu, obnovljenu 1993. godine, sa izvorom koji je lokalno stanovništvo smatralo da je lekovit i zbog toga je vekovima posećivalo. U blizini je i gejzir vodoskok, čija se količina

vode i visina menjaju.

Spomenik partizanskom Kopaoničkom odredu koji je ovde streljan za vreme Drugog svetskog rata, kao i brvnare u podnožju Kopaonika stare i do 120 godina imaju veliki etnografski značaj.

Možda najzanimljivija priča stoji iza kanala za vodu dugačkog 18 kilometara, koji je Dragoljub Draža Mijatović iz sela

Žutice prokopao 1929. godine da bi doveo vodu u svoje selo i koji se po njemu naziva Mijatovića jaz. Ne bi to bilo ni čudno da jaz nije vodio preko Kozjih stena, nepristupačnog i stenovitog masiva, gotovo vertikalno postavljenog, visine preko 300 metara i dugačkog više od 800 metara da bi doveo vodu u svoje bezvodno mesto i nastavio da se uspešno bavi voćarstvom, ugajanjem šljive.

Kopaonik je paradigma prirode u njenom iskonskom, divljem izdanju. Ko hoće da ga upozna mora postati deo njega i boraviti na njemu što više i što češće. Skijanje i bording zimi, ispijanje toplog čaja na jednoj od staza jeste uživanje, sigurno najlepše upravo na Kopaoniku. Za one druge Kop je spoj prirodne raznovrsnosti i kulturnog nasleđa, a to zahteva istraživanje.

Možda već sledeće letnje sezone, kada bi se to moglo proširiti i na čitavu teritoriju opštine Raška.

65

PG Vladisavljević: Za ljubitelje zdravog, ukusnog meda i još po nečega

Tri generacje Vladisavljevića na jednoj od prezentacija medenih proizvoda

J

edan od valjanih razloga zbog kojih bi neko došao u Gospođince, mestu nazvanom po ranijem imenu pravoslavnog hrama posvećenom Presvetoj Bogorodici, tipično vojvođansko selo ušorenih kuća i ulica koje se seku pod pravim uglom, smeštenom u srcu Vojvodine, u selo koje leži na Maloj i Velikoj Jegrički koju od milja, njegovi stanovnici, njih 3.500, zovu Velikom i Malom barom, je Poljoprivredno gazdinstvo „Vladisavljević“. Ono je jedno u nizu domaćinstava na „Putu sira i meda“ koje je pre nekoliko godina, na inicijativu Turističke organizacije opštine Žabalj zaživelo animirajući, pre svega brojne proizvođače sira i meda, ali i vinare, pružaoce usluga i dr., razvijajući specifičnu i kvalitetnu turističku ponudu.

Porodica Milana Vladisavljevića, poljoprivrednika i pčelara, nastavljač je porodične tradicije koju je započeo Milanov otac, Branko Vladisavljević, pokazujući interesovanje za pčele još od svoje šeste godine. Zanat je pekao od iskusne gospođe Majkice Zelić, poznate gospođinačke

66

pčelarke, a 1978. sa kvalitetnim medom iz dvanaestak pčelinjih društava zadobio poverenje mušterija iz sela. Upravo ta godina se smatra godinom osnivanja Vladisavljević pčelarstva. Njegovi sinovi, Milan i Mirko sredinom devedesetih uvećavaju broj košnica na 40, PG „Vladisavljević“ danas poseduje 200 registrovanih košnica i 70 - 80 pomoćnih društava. Proizvodi: lipov, bagremov, suncokretov med i med od uljane repice, propolis, pčelinji mladi vosak, prirodni sušeni pčelinji cvetni prah - polen, provereno viskog kvaliteta.

- Naš med je onakav kakav je pčela donela i to je najzdravije iz prirode - kaže ovaj pčelar.

Takođe, ova porodica samostalno sakuplja lekovito bilje u prirodi i daje pčelama u prirodnim čajevima, koji uspešno pospešuju njihovo zdravlje, osnovni preduslov proizvodnje zdravih pčelinjih proizvoda.

Glavna sezona sakupljanja polena je u proleće u neposrednoj okolini Gospođinaca, kao i u jednom delu PP „Jegrička“. U toku medonosne sezone, pčele se nose na pašu

na Frušku goru, kada je lipa u pitanju, na livade Cera, i na organsku plantažu uljane repice i suncokreta farme Global Seed u Čurug i Gospođince, omogućavajući svojim pčelama sakupljanje nektara u najčistijim uslovima.

Ove godine porodica Vladisavljević je obezbedila komoru za api terapiju, za lečenje i prevenciju bolesti disajnih puteva (bronhitis, astma) uz pomoć pčelinjih proizvoda, udisanjem vazduha iz košnica koja postaje sve popularnija u svetu, a i kod nas. Povezano sa ovim konceptom, u planu je obezbeđivanje smeštajnih kapaciteta, kako bi oni koji dođu zbog terapije mogli ostati i koji dan duže koristiti ove blagodeti.

Bio bi ovo prezahtevan i mukotrpan posao da u njega nije uključena čitava porodica, supruga Sofija, ćerke Marija i Sara, svako sa svojim obavezama. Zato što je sve čega se dohvate zajednički, porodični projekat, pored osnovne delatnosti - ratarstva i pčelarstva koje je takođe preraslo u posao sa prefiksom „ozbiljnog“, porodica se upustila u novu atrakciju zvanu Šetland Poni konji. Pouzdani za jahanje od strane dece, kao i za vožnju dece i odraslih Poni kočijom, od starta su izazvali veliko interesovanje pogotovo dece iz lokalnog vrtića. TOO Žabalj je prepoznala potencijal PG „Vladisavljević“ uvrstivši ga u svoju redovnu turističku ponudu. Uz prethodnu najavu, za grupe, najviše do 50 osoba, gosti će između ostalog imati kratku obuku iz pčelarstva, degustaciju 3-5 vrsta meda, medenu zakusku, jahanje poni konja za decu do 12 godina i vožnju poni kočijom za decu i odrasle. Poseta ovom domaćinstvu i boravak u neposrednoj blizini pčela, kućnih ljubimaca, dečjeg igrališta i prijatnog seoskog ambijenta u prostranom dvorištu, sasvim je dovoljan razlog za posetu ovom mestu.

Kontakt: PG „Vladisavljević“, Zmaj Jovina 53, Gospođinci tel: 063 81 95 895 vladisavljevicl2002@gmail.com

HOTEL PREMIER AQUA AQUA MEDICA Učešćem na takmičenju 2019. godine i osvajanjem prve nagrade za najbolji inovativni medicinski spa centar u Evropi - MEDICAL SPA, značajno se izdvajamo kao hotel i kao medicinski centar, jer nas je ova nagrada uvela u ESPA porodicu i omogućila nam nove kontakte, ideje i planove, kao i podršku za realizaciju istih. U februaru 2020.-te postali smo prvi sertifikovani objekat na prostoru Balkana i dodeljen nam je sertifikat "The international Quality System for Medical Spa and Wellness".