Dani vesele mašine u Kljajićevu

Sa dodele priznanja

Na pomen šljivovice, prva asocijacija je centralni i zapadni deo Srbije, jer se, tako kažu, tamo peče najbolja rakija od šljive. „Dani vesele mašine“ je manifestacija posvećena takmičenju u pečenju šlјivovice u Kljajićevu, selu na trinaest kilometara od Sombora, gde su se na tzv. Burduševom brdu, ove godine okupili majstori iz Kljajićeva, Sombora, Stapara, Crvenke, Lenije, Čuruga, želeći da pokažu svoje umeće. I za trinaest godina trajanja ove manifestacije, u tome su i uspeli. Rezultati nedvosmisleno pokazuju da rakija šljivovica iz Kljajićeva ni po jednom parametru ne zaostaje za rakijom iz ostalih delova Srbije.

Za sve učesnike obezbeđen je kom iz zasada šljivika Udruženja voćara i vinogradara „Visovi“ iz Kljajićeva. Predsednik Branko Šoštarić i članovi Udruženja, organizatora događaja, obezbedili su drva za loženje, a raritet predstavlja činjenica da se takmičenje održava u istom šljiviku iz kojeg i šljive za pečenje rakije. U okviru ove manifestacije je pre deset godina ustanovljen i „Zlatni destilat rakije šljivovice“ - ocenjivanje rakija iz prethodne (2021) godine i starije. Ove godine od 75 uzoraka iz cele Vojvodine i Srbije, prvo mesto je osvojila rakija dr. Milojka Vlaškog, drugo Pera Antičevića, obojice iz Somora, treće Dragoljuba Pavlovića iz Stapara, što je još jedna potvrda kvaliteta ovdašnje šljivovice.

Ovde, međutim, nije bilo ni naznake suparništva između proizvođača rakije. Cilj manifestacije je bio da se napravi dobra atmosfera, da se ugoste prijatelji, razmene dragocena znanja i iskustva u ovoj oblasti, kako bi rakija bila još bolja.

O višeznačnom smislu ovog događaja, govorila je Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja je kao nezvanični gost pratila dešavanja na terenu, smatrajući značajnom svaku priču koja podstiče očuvanje tradicije, kulturnog nasleđa, svega što predstavlja potencijal za geografsku oznaku porekla i prepoznatljivost jednog kraja. Po njenim rečima događaji poput „Dana vesele mašine“ jedinstvena su prilika da se vidi umešnost malih, čak i neregistrovanih gazdinstava da proizvode nešto što se može nazvati vrhunskim kvalitetom. -Vojvodina je do sada bila orijentisana na ratarstvo, umesto na voćarstvo, koje ima više potencijala nego što je do sada iskorišćeno, između ostalog i kroz ideju proizvodnje finalnih proizvoda, a ne samo sirovina. Zbog toga, u Kljajićevu radimo i sa UŽ „Rubac“, koje vidimo kao važnu spojku tradicije i običaja sa unapređenjem i osmišljavanjem finalnih proizvoda, rakije, pekmeza, džemova, nekih novih prerađevina - rekla je gospođa Golubović.

Posebno važnim naznačila je način dolaska do finalnog proizvoda iz osnovne poljoprivredne proizvodnje kojom se neko bavi, i kroz to afirmisanje samozapošljavanja, ali i brendiranje proizvoda na tržištu i marketinško osamostaljivanje, da bude dovoljno prepoznatljiv. Zato jedna ovakva manifestacija jeste dobar način da proizvođači samostalno i udruženo nastupaju na tržištu kako bi njihov proizvod dobio veću vidljivost.

O tome da li je i koliko poljoprivrednik stimulisan za takvu vrstu delatnosti, državna sekretarka kaže da je osim raspisivanja konkursa, subvencija i podsticaja važna pratiti, analizirati sve ono što je iz određene mere proisteklo. - Smatram da posle svakog konkursa treba analizirati da li je on dovoljno doprineo onome čemu smo težili. Mislim da se situacija značajno popravila i da se više izlazi u susret potrebama poljoprivrednika i onome što se prepoznaje kao deficitarno na tržištu. Značajno poboljšanje situacije imamo na svim nivoima, i u pitanju subvencija, učešću malog proizvođača u globalnom tržištu, i podršci, ali ne smemo smetnuti s uma da je to dugoročni proces koji zahte-

va vreme kako bi se pokazali pravi efekti. Sa druge strane, to je proces koji teče, i zahteva od poljoprivrednika tačnost onoga što traže da bi došli do cilja - zaključila je Dušanka Golubović.

Jedinstven ambijent Udruženja "Visovi"