Topsrbija br9

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA NAJBOLJE IZ SRBIJE

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

broj 9

www.topsrbija.com

Lepa slika Srbije tema 9-og broja revije TOPSRBIJA

A beautiful photo of Serbia – the 9th edition of Top Serbia

Top Srbija, portal (www.topsrbija.com) i čaIn the past few years, the magazine Top Serbia sopis (TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE), – The best of Serbia and the portal - www.topsrposlednjih godina vrši misiju promotera pravih bija.com, carried out a mission of presenting the vrednosti Srbije, bilo da je reč o prirodnim resurreal value of Serbia, in terms of people, natural sima ili ljudima sa novim idejama, raznorodnim resources, different activities linked to the prodaktivnostima uključenih u stvaranje kreativnih uct creation, etc. Along with numerous tourist orprodukata. ganization, Top Serbia played a very big role in Veliku ulogu u sabiranju svih pozitivnih kregathering all the significant information that contanja jednog kraja koja doprinese održivom ratributed to the sustainable development of differzvoju jednog područja imaju turističke organizaent areas of Serbia. In some municipalities, Top cije, koje poslednju deceniju, u nekim opštinama Serbia worked hard to promote the content of the i pune dve decenije, marljivo rade na promociji local community, transforming it into an attractive sadržaja lokalne zajednice, pretvarajući ih u pritourist product.

Mihailo Berček mamljiv turistički proizvod.

Travel agencies also play an important role Značajnu ulogu u plasmanu tih turističkih in the placement of these tourist products, makproizvoda imaju i receptivne turističke agencije, čineći ponudu ing their offer even more interesting to both domestic and foreign dostupnom i privlačnom ne samo domaćim već i stranim gosti- guests. It is no wonder that there is an increasing number of tourma. Zato nije ni čudo što sve veći broj turista (kako domaćih tako ists, both domestic and foreign, in the wonderland called Serbia. i inostranih), Srbiju naziva Zemljom Čuda.

Serbian spas are becoming more and more interesting destinations Sve interesantnije destinacije za strance su srpske banje. One for foreign tourist. The ones who understood what the real demand koje su na vreme razumele potrebu da paralelno sa kvalitetnim is, focused on developing qualitative health services, including zdravstvenim uslogama moraju razvijati wellness&spa progra- wellness & spa programs. These are attracting clients not only me, koji danas slove za najtraženije, imaju sve više klijenata ne from the region, but also from all over the world, and are largesamo iz okruženja, već iz čitavog sveta, čemu su umnogome do- ly contributing to the promotional activities of some areas of our prinele i njihove promotivne aktivnosti. beautiful country.

Isto je tako i sa svim vidovima smeštaja. Savremeni turisti The same applies to all other types of accommodation. Modern su u permanentnoj potrazi za novim senzacijama, a udobnost, tourists are in the continuous search for new experiences, comhigijena i kvalitet hotela, privatnog smeštaja, ili kampa, se po- fort, hygiene, and high quality standard hotels, private accommodrazumeva. dation, or camps. The strongest link in the chain that is improving Najsnažnija karika u tom lancu kauzalno povezanih činilaca our country’s tourist offer are the individuals, small and medium imaju pojedinci u okviru manufaktura, malih i srednjih preduze- entrepreneurs (agricultural farms, artisans, winemakers), but also ća (poljoprivrednih gazdinstava, zanatlije, vinari), ali i oni naj- those most successful Serbian business actors who have decided to uspešniji srpski biznismeni koji su odlučili da svoj kapital ulože invest their capital in the development of Serbia. u razvoj Srbije.

Supporting the fact that, without educating young generations, Podržavajući činjenicu da bez obrazovanja, pre svega mladih there is no future, Top Serbia spent seven years helping different generacija, nema budućnosti, TOPSRBIJA proteklih sedam godi- educational institutions to promote their work and get the attention na nastoji da obrazovnim institucijama da prostor koje one zaslu- they deserve. žuju i afirmiše njihov rad.

On this occasion, Top Serbia made an effort to be present at TOPSRBIJA se i ovom prilikom potrudila da bude aktuelna i all important events and provide you 64 + 4 pages of the most sveprisutna i da na 64+4 strane predstavi one koji menjaju sliku qualitative and up-to-date content, and this way, help improve the Srbije na bolje. image of Serbia.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček Editor-in-chief Top Serbia – the best of Serbia

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 9 Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček Mihailo Berček i materijali oglašivača Štampa: 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Magyar Szo Lapkiado KFT DOO Web: www.topsrbija.com OJ Štamparija Forum Novi Sad E-mail: topsrbija@gmail.com 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 Direktor i Glavni i odgovorni urednik: CIP-Katalogizacija u publikaciji Mihailo Berček Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad Mob.: +381 63 54 98 77 338/339 (497.11) Urednik: Elizabeta Berček

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček 2016. Maj – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2016. – Ilustr.; 30 cm Tri puta godišnje.

ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

RED TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

44

CRVENI TAXI 021/44 55 77 069/44 55 777

SADRŽAJ Naslovna - YU Grupa, Beograd, Srbija........................................ 1 Generali osiguranje Srbija............................................................. 2 Uvodnik - Lepa slika Srbije tema 9-og broja revije TOPSRBIJA............................................................... 3 Crveni taxi, Novi Sad ................................................................... 4 TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE br. 9 - Sadržaj................... 5 PMF ima najproduktivniji stručni kadar i optimalne uslove za rad.............................................................. 6 TIMS nudi znanja i tehnike za započinjanje sopstvenog biznisa........................................................................ 7 Ugostiteljsko-turistička škola sa domom učenika Vrnjačka Banja ............................................................................. 8 Lečenje u Merkurovom raju.......................................................... 9 Veća saradnja sa privredom Instituta za prehrambene tehnologije Novi Sad........................................ 10 Novi projekti BSC Informativnog centra Novi Sad........................................................................... 11 Novi Sad među najboljim turističkim destinacijama starog kontinenta......................................................................... 12 EXIT - novosadski i svetski ....................................................... 13 Muzika oplemenjuje, klasična leči i obogaćuje ......................... 14 YU Grupa - 45 godina od prvog nastupa ................................... 15 Katarina Šulkić - primer Božje izdašnosti ................................. 16 Serbia Fashion Week nije zabava već biznis ............................. 17 Misija Lise Brown: Srpska vina na engleskoj trpezi ..................................................................... 18 Jovana, nova snaga Minićeve kuće rakije .................................. 19 Šorom sredom - istorijska čitanka Vojvodine Bore Otića ................................................................. 20 Uz TA PanaComp sve više stranaca Srbiju smatra Zemljom Čuda ........................................................................... 21 Raška opština prestonica manifestacija...................................... 22 Blagodet lekovitog peloida brend Banje Rusanda ........................................................................... 23 Ponuda Banje Termal kao i do sada, samo kvalitetnija.................................................................... 24,25 Premier Aqua - od lečenja do ulepšavanja ................................. 26 Etno naselje Vrdnička kula Odmor u etno stilu ..................................................................... 27 Wellness centar Hotela Olimp za sva godišnja doba................................................................... 28 Od ove sezone Zlatibor bogatiji za dino park, dva hotela, gondolu..................................................................... 29 Čigota nudi zdravlje.................................................................... 30 Provedite čarobno leto u Rtnju - Kopaonik ............................... 31 TIMOMED šampion Novosadskog sajma sedamanesti put........................................................................... 32

Novu Varoš očekuje još jedna bogata turistička sezona.......................................................................... 33 Gegula Glas Srbije na 5. Biznis samitu u Vrnjačkoj Banji................................................................... 34,35 Topola je mnogo više od izletničke destinacije.......................... 36 60 godina PIK Oplenac, Topola.................................................. 37 Seosko turističko domaćinstvo MOKA Miljojke i Verka Lukića ............................................................. 38 Aranđelovac 365 dana na raspolaganju turistima....................... 39 Otvoren TIC u Novom Bečeju, predstavljen projekat budućeg kampa......................................... 40 Uvek novo lice Novog Bečeja ................................................... 41 Naselja, ade, tvrđava, hamam, lesni profili i još neka od čudesa opštine Inđija................................... 42 Put vere i vina vinarije Komazec ............................................... 43 Stara Pazova u srcu sremske ravnice ......................................... 44 Golubinačka golubica Marija Markuš ....................................... 45 Wine&Art Vinarija Vučji podrum............................................... 46 Sa Vinskog salaša Vindulo stiže Kosmopolita, novo sortno vino koje obećava................................................... 47 Conte Bello i Conte Rose - sadašnji i budući brend vinarije Gudurička priča............................................................. 48 Galot vina sa ukusom ljubavi ..................................................... 49 Manifestacije i jednodnevni izleti turistička uzdanica Temerina ..................................................................... 50 Osetite gospodski manir Sombora.............................................. 51 Sa Rudnika najlepša panorama Šumadije................................... 52 Vikend u Vršcu............................................................................ 53 Ruma - mesto spajanja vinskog i svinjskog Srema........................................................................ 54 Vodič kroz Kragujevac................................................................ 55 Sremska Mitrovica raspolaže značajnim potencijalima za razvoj turizam.................................................. 56 Opština Žabalj ima za svakog po nešto....................................... 57 Ceptor Andrevlje obogatio ponudu novim sadržajima........................................................................ 58 Nušićijada zaštitni znak Ivanjice................................................ 59 Čudesan svet SRP Zasavica ....................................................... 60 Radionica zdravlja Radoslava Matića iz Šida ............................ 61 Samba kafa, Vrbas ..................................................................... 62 Mitin salaš na Čeneju, prestonici salaša .................................... 63 Ekološko društvo Medvednik promoter gljivarskog turizma .................................................................... 64 Dragoslav Milić - domaćin za poštovanje ................................. 65 Caffe Bar Priča, Novi Sad........................................................... 66 Zlatiborac d.o.o. Beograd............................................................ 67 Privredna akademija, Novi Sad................................................... 68

5

PMF ima najproduktivniji stručni kadar i optimalne uslove za rad

P

rirodno-matematički fakultet je sa više od 6.000 studenata i preko 600 zaposlenih, drugi po veličini fakultet Univerziteta u Novom Sadu. PMF u svom sastavu ima pet departmana: Departman za biologiju i ekologiju, Departman za fiziku, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine i Departman za matematiku i informatiku. Na njegovom čelu, od 1. oktobra 2015. godine nalazi se prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, odgovorna za sve što se na fakultetu dešava, od studentskih pitanja, komunikacije sa studentom prodekanom, studentskim parlamentom, do pravnih i bezbednosnih aspekata.

Izbor za dekanicu PMF-a prof. dr Milice Pavkov Hrvojević poklopio se Prof. dr Milica Pavkov sa nizom teškoća: pokrajinski budžet Hrvojević za nauku je smanjen za 50%, i u periodu od oktobra do decembra nije bilo nikakvog priliva sredstava za tekuće troškove (struju, grejanje) što je direktno uticalo na rad samog fakuletet; međunarodni projekti u kojima PMF ima značajnu ulogu, su istekli; desila se i prekretnica kada su u pitanju republički projekti...

Međutim, dr Milica Pavkov Hrvojević ima dosta razloga i za zadovoljstvo, pre svega odličnim timom saradnika. Za nju kažu da je možda najmlađi dekan Novosadskog univerziteta, ali njen tim je sigurno najmlađi. Dr Tatjana Pivac - prodekan za nastavu, dr Nataša Krejić - prodekan za organizaciju i finansije, dr Srđan Rončević - prodekan za nauku, međunarodnu saradnju i razvoj, dr Lana Zorić - prodekan za doktorske studije, akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta, čine „tim saradnika koji ohrabruje, a njihov entuzijazam nosi posebnu energiju i volju za radom i napretkom, koju po definiciji ne mogu da nose određene godine pri zalasku karijere“, kaže dr Pavkov Hrvojević. I posle šestomesečnog rada dekanica je uverena da je odabrala prave ljudi na prava mesta, da je svaki sektor maksimalno pokriven, da se radi „punom parom“ i danju i noću, pa su i njena očekivanja da će zajedničkim snagama uspeti da urade mnogo toga.

Objektivnu sliku PMF-a čini izuzetno kompetentan kadar i prijatni uslovi za rad koji se kontinuirano nadograđuju. Profesorski kadar je najproduktivniji (što se meri brojem radova), a mnogi profesori su članovi prestižnih institucija.

Dva profesora PMF-a, akademik prof. dr Vukadin M. Leovac i akademik prof. dr Endre Pap, članovi su Vojvođanske akademije nauka i umetnosti; dva profesora PMF-a su prošle, 2015. postali novi članovi SANU, akademik prof. dr Vladimir Popsavin (sa hemije) i akademik prof. dr Slobodan D. Marković (sa geografije) koji je ujedno i najmlađi dopisni član SANU. Akademik prof. dr Stevan Pilipović sa Departmana za matematiku i informatiku (redovan član SANU od 2009) je predsednik ogranka SANU u Novom Sadu.

6

Savremeno opremljene laboratorije u kojima i naučnici i studenti rade su najbolje na Univerzitetu. Dr Milica Pavkov Hrvojević je najponosnija na zalaganje i marljiv rad zaposlenih na realizaciji projekta EU u vrednosti od 1,2 milion evra, koji je obuhvatio nadogradnju dva sprata, pri čemu je PMF dobio dodatnih 2.000 m2, gde su smeštene nove učionice, kabineti, laboratorije i centralna čitaonica opremljena najsavremenijim IT uređajima, za koju kažu da je nalik onoj na Harvardu. Njenu potrebu i kvalitet potvrđuje dolazak studenata sa celog Univerziteta, pa je uprava PMF-a bila prinuđena da uvede kontrolu, kako bi njihovim studentima bilo omogućeno da je koriste.

Bez obzira na prisutne teškoće, PMF i dalje slovi za jedno od najpoželjnijih izbora mladih za sticanje novih znanja.

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET UNIVERZITET U NOVOM SADU 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 3 Tel.: 021 455 630 Web: www.pmf.uns.ac.rs; E-mail: info@pmf.uns.ac.rs

TIMS nudi znanja i tehnike za započinjanje sopstvenog biznisa Prof. dr Dragica Tomka

F

akultet za sport i turizam - TIMS osnovan je 2004. godine kao jedan od prvih privatnih fakulteta i danas ima akreditovane studije fizičkog vaspitanja, menadžmenta u turizmu i psihologije na osnovnom, master i doktorskom nivou.

Prof. dr Dragica Tomka, rukovodilac Centra za istraživanje turizma, kaže da je osnovna ideja TIMS-a izučavanje oblasti koje se odnose na aktivnost ljudi u slobodno vreme i one koje doprinose kvalitetnijem, zdravijem životu, kao što su sport, rekreacija i turizam.

Kada je reč o turizmu TIMS već dvanaest godina školuje studente iz Srbije i regiona na četvorogodišnjem (bachelor) nivou, jednogodišnjim master i trogodišnjim doktorskim studijama. Dr Tomka smatra da je neophodno da mladi koji žele da studiraju treba da prepoznaju šta im koji fakultet nudi kao specifičnost. Po njenim rečima

svi fakulteti imaju istu licencu, i privatni i državni, i veliki i mali univerziteti, bilo da se nalaze u Novom Sadu, Beogradu ili dr., ali ono što treba da bude prepoznatljivo su programi koje svaki od fakulteta nudi.

Orijentacija TIMS-a, po čemu je različit od drugih visokoobrazovnih ustanova, je što kroz određen broj izbornih predmeta na

studijskim programima na svim nivoima usmerava studente na bolje razumevanje turizma i njegovog uticaja na kvalitet života, ali ne samo u zdravstvenom već i u sociološkom, kulturološkom, antropološkom, psihološkom aspektu. Kroz izborne predmete studentima je pružena mogućnost da se detaljnije upoznaju sa organizacijom događaja, sa aktivnostima u prirodi, ruralnim razvojem, wellness aktivnostima, ili veštinom upravljanja različitim preduzećima, family owned businesses.

TIMS može da se pohvali visokokvalitetnim kadrovima, mladim po godinama, a iskusnim na poslu kojim se bave, koji ispunjavaju ne samo zakonske norme asistenata, docenata, profesora, već rade na programima razvoja i svom sopstvenom usavršavanju (objavljuju naučne radove, studije, učestvuju kao predavači na naučnim skupovima, tribinama, konferencijama, koje organizuje njihov fakultet, ali i druge institucije).

TIMS izuzetan značaj poklanja interaktivnoj nastavi. Benefit ovog, relativno malog fakulteta sa ograničenim brojem studenata, je fleksibilan model nastavnih programa i veća posvećenost studentima.

Manji broj studenata pruža mogućnost interaktivne nastave i rad u malim grupama.

FINS nema katedru za hotelijerstvo i oblike turizma koji su posledica masovnog turizma, već je usmeren na preduzetničke inicijative, na samozapošljavanje i podsticaj mladih da započnu svoj posao, jer je to svetski trend i nešto što turizmu Srbije nedostaje. U toj oblasti dominiraju mala i

srednja preduzeća, a da bi studenti imali uvid u tu sferu rada, Fakultet im obezbeđuje komunikaciju kroz ugovore o saradnji sa opštinama, odnosno organizacijama u pojedinim opštinama kako u Vojvodini tako i Srbiji, posebno Mačvanskom i Podrinjskom okrugu, gde se studentima organizuju terenske vežbe itd., kroz partnerstvo u više klastera, kroz susrete sa privrednicima, gde imaju priliku da saznaju kako je ko započeo posao, sa čime se suočava, kakve problema ima i sl.

Na pitanje zašto budući studeti treba da upišu TIMS, prof. dr Dragica Tomka poručuje: - Naše uverenje, proisteklo iz prakse, je da oni koji zaista žele da rade u turizmu koristeći svoje sposobnosti i veštine za osnivanje sopstvenog biznisa, malog privatnog preduzeća (tipa restorana, smeštaja ili organizacije događaja, malih privatnih muzeja...), treba da upišu TIMS, jer će ovde sigurno dobiti sva potrebna znanja za to. Osim znanja o turizmu uopšte, ovde će steći znanja i tehnike kako da započnu sopstveni posao.

Fakultet za sport i turizam TIMS 21000 Novi Sad, Radnička 30a, Tel.: 021/530-231; 530-232 Web: www.tims.edu.rs; E-mail: info@tims.edu.rs

7

Ugostiteljsko-turistička škola sa domom učenika Vrnjačka Banja Jelena Čeperković

T

reća najstarija ugostiteljska škola na teritoriji Srbije, posle ugostiteljskih škola u Aranđelovcu i Beogradu, Ugostiteljsko-turistička škola sa domom učenika Vrnjačka Banja, osnovana je davne 1949. godine, a danas, zahvaljujući visokokvalifikovnim predavačima i praksi u elitnijim turističkim objektima slovi za jednu od najatraktivnijih.

Razlog za osnivanje Niže ugostiteljske škole Vrnjačka banja bio je premošćavanje nesklada između sve većeg broja banjskih gostiju i neadekvatnog ugostiteljskog kadra. Nastala u teškim, posleratnim vremenima, škola se selila iz jedne u drugu zgradu, dok pedesetih godina, nije stigla na Čajkino (Crkveno) brdo br.18, gde se i danas nalazi. Veći prostor omogućio je i otvaranje novih nastavnih programa, pa je osim za kuvare i konobare, otvoren smer za turističke tehničare, da bi se 1994. godine Ugostiteljska škola osamostalila od Gimnazije, sa kojom je do tada činila jedinstven obrazovni centar.

Danas, Ugostiteljsko-turističku školu sa domom učenika pohađa oko 800 đaka. Dom pruža uslugu smeštaja za 85 učenika, a Dom studenata za 28 studenta (pansion „Morava“ koji se leti koristi za izdavanje banjskim gostima). U sastavu škole je i školski restoran „Istra“ koji ove godine očekuje početak rekonstrukcije. Pošto je objekat pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, eksterijer će ostati nepromenjen, dok će enterijer biti modernizovan, a kuhinja kompletno rekonstruisana u skladu sa propisanim standardima. Školi pripada i poslastičarnica koja je deo banjskog parka i u lošem je stanju. Ona je predviđena za rušenje i na njenom mestu planirano je podizanje nove, u stilu Vrnjačkog parka.

Ugostiteljsko-turistička škola u Vrnjačkoj Banji je jedina škola sa domom učenika u Sr-

8

biji. Zato se uprava škole, na čelu sa direktorkom Jelenom Čeperković zalaže da bude tretirana kao škola od posebnog nacionalnog interesa. Organizovana po ugledu na zapadnoevropske škole situirane izvan velikih gradskih centara, čak 81% učenika njenih učenika je sa teritorije van Vrnjačke Banje. Svaki treći učenik je iz Kraljeva, svaki četvrti iz Trstenika i Kruševca. U toku školske 2014/2015, učenici su dolazili sa svih strana Srbije, iz najsevernijeg Novog Sada, najjužnijeg Preševa, najistočnijeg Kučeva i najzapadnijeg Arilja.

Ova škola je posebna i po učešću na brojnim međunarodnim takmičenjima vezanim za struku, sa kojih učenici redovno donose vredne nagrade. Direktorka Jelena Čeperković zastupa stav da je za obrazovanje dobrih kadrova potrebna i potvrda kroz razna takmičenja: - Da bi škola živela, mora da se prezentuje, da budući učenici čuju za nju i sve ono što ona nudi. Između ostalog, škola se potvrđuje i kroz takmičenja na Braču, u Splitu i kroz praksu na Zlatiboru i Kopaoniku zimi, i Srebrnom jezeru leti. Učenici ove škole se takmiče u grupi WACS (Svetske asocijacije šefova kuvara), i po ovom trendu se pripremaju i serviraju jela u školskom restoranu. O kvalitetu učeničkog znanja i veština stečenih tokom školovanja najbolje govore postignuti rezultati sa poslednjih takmičenja: na XIX Otvorenom šampionatu iz oblasti gastronomije i usluživanja pod pokroviteljstvom Moskovske asocijacije kulinara osvojena je jedna zlatna i jedna bronzana medalja. Tematski sto “Večera na dvoru Nemanjića“ koji su postavili ugostiteljski tehničari Nataša Erić (IV-3) i Đorđe Grujičić (III-3) sa mentorom Jovankom Milutinović i turističkim tehničarem, odnosno domaćinom stola koji je imao zadatak da posetiocima i članovima žirija dočara duh srednjovekovne Srbije, Pavlom Trnavac (I-2), zaslužili su zlatno odličje. Aleksandar Keljanović, po rečima direktorke, trenutno najbolji majstor karvinga u Evropi, imao je peh da se stil - plitki kar-

ving, sličan vezu u kojem dominira, u istočnoj Evropi manje ceni od dubokog, odnosno karvinga u kojem se rezbare konture. Posebnu Zahvalnicu organizatori su dodelili školi i njenoj direktorki Jeleni Čeperković.

Na „Grand Gourmet 2015“, festivalu i međunarodnom takmičenju konobara, barmena i restorana, održanom od 3 do 8. decembra 2015. u hotelu „Meteor“ u Makarskoj, učenici: Andrija Jevtić, Nataša Erić, Milena Dimitrijević, Mladen Antić i Tijana Milosavljević i nastavnici: Dalibor Miodragović, Jovanka Milutinović, Miroljub Glidžić i Nikola Radulović, osvojili su dve bronzane, dve srebrne medalje, a zlatna Nataša Erić je proglašena za šampiona takmičenja. Na Sajmu učeničkog preduzetništva u Sarajevu, zatim na Sajmu turizma u Ljubljani učenici su se vratili sa zlatnom i srebrnom medaljom.

Na Dan Svetog Save, januara 2016., promovisana je Fondacija koja je ponela ime prvog učitelja ove škole, gospodina Milana Vukovića. Na Skupštini, održanoj 17. jula 2015., izabran je Upravni odbor, a za upravitelja imenovan doajenom srpskog ugostiteljstva, gospodin Krsta Crnčević. Cilj Fondacije „Milan Vuković“ je prikupljanje dobrovoljnih priloga bivših učenika ove škole koji će biti uložen u specijalizaciju nastavnika, za nabavku učila i opremu kabineta.

Ugostiteljsko-turistička škola sa domom učenika Vrnjačka Banja je primer kako se gradi imidž jedne škole, podiže kvalitet jedne struke i nivo aspiracije učenika čiji trud i rad već na srednjoškolskom nivu prepoznaju i vrednuju njihovi profesori i buduće kolege.

Ugostiteljsko-turistička škola sa domom učenika Vrnjačka Banja 36210 Vrnjačka Banja, Čajkino brdo 18, Tel.:036 611 379; Fax: 036 611 378 Web: http://www.uts.edu.rs; E-mail: info@uts.edu.rs

Lečenje u Merkurovom raju

V

Velnes&Spa sadržaji u banjama imaju specifičan i jedinstven koncept, drugačiji od klasičnih Spa kompleksa po vrlo bitnoj komponenti - mineralnoj vodi.

rhunska medicina u kombinaciji sa tretmanima lekovitom mineralnom vodom - osnov su jednog banjskog mesta. Balneo terapije korišćene u Merkuru kroz vekove, i dan danas su osnov usluga koje se uspešno primenjuju angažovanjem prirodnog bogatstva Vrnjačke Banje – mineralne vode , kroz četiri terapije: pijenje, kupanje, inhaliranje, vaginalno orošavanje i klizme. Ipak, Merkur je kroz dobro vođenu strategiju razvoja u poslednjoj deceniji uspeo da se razvije iz klasičnog banjskog RH centra u moderan medicinski i spa resort.

Tradicionalna balneo usluga nadograđena je uz savremene dijagnostičke metode, visokospecijalizovan medicinski tim, relaks i spa sadržaje, koji na najbolji mogući način „bude zdravlje“!

Smeštajni objekti po svim velikim evropskim banjskim centrima napuštaju koncept investiranja u spostvene Spa kapacitete i Velnes sadržaje, već je koncipirano da objekti obezbeđuju usluge smeštaja i ishrane, a sve ostalo realizuje se u centralnim banjskim ustanovama.

Spa centar „Rimski Izvor“ koji je Merkur otvorio prošlog leta je upravo tako koncipiran. Merkur je obradovao sve goste i građane Vrnjačke Banje jednim novim, atraktivnim sadržajem - Eksluzivnim Spa centarom „Rimski Izvor“ - najvećim ove

vrste na ovom delu Balkana, na površini od 2.200m2. „ Rimski Izvor“ objedinio je sve Merkurove centre u zgradi Termomineralnog kupatila i omogućio svim gostima Vrnjačke Banje da iskuse pravu banjsku uslugu. U svojoj bogatoj ponudi „Rimski Izvor“ obuhvata pet centara: Centar Medicinske Estetike, Velnes, Peloid Centar, Centar za masaže i Balneo Centar.

Merkurov Spa centar koristi u svim segmentima banjsku termalnu (toplu) vodu.

Spa sadržaji sa lekovitom vodom osnov su jednog banjskog mesta. Kupanje u bazenima sa termomineralnom vodom ima brojne prednosti u odnosu na klasične bazenske centre. Mineralna voda kojom su ispunjeni svi Merkurovi bazeni, blagodet je prirode kako za zdravlje, tako i za lepotu.

U okviru dodele BALKAN SPA AWARD, Merkurov Spa centar “Rimski izvor” proglašen je pobednikom u kategoriji Najbolji zdravstveni Spa centar (Best Medical Spa). Ova nagrada predstavlja priznanje za predan rad i dostignuća u oblasti medicinskog i spa turizma, kao i doprinos razvoju ove oblasti, izneto je u obrazloženju stručnog žirija.

Početak 2016. godine obeležio je početak radova na ostvarivanju još jednog velikog projekta Merkura koji se ogleda u otvaranju novog objekta „Romanija“ sa četiri zvezdice

na zadovoljstvo svih budućih komercijalnih gostiju. Ovo će biti još jedan korak ka ostvarivanju vizije i kreiranja liderske pozicije u pružanju medicinskih i ugostiteljskih usluga, kako na teritoriji Republike Srbije, tako i šire.

Danas, Merkur nije samo savremeno opremljeno, međunarodno priznato lečilište, u kojem borbu za zdravlje uspešno vode udruženo i lekari i prirodni lekoviti faktori, zbog čega su njihovi rezultati u dijagnostici i lečenju bolesti organa za varenje, koštano-zglobnog sistema, kao i u prevenciji i lečenju dijabetesa - tako značajni. Takođe, predstavlja sjajno mesto i za sve one koji tragaju za relaksacijom, potpunim opuštanjem i revitalizacijom ili za fizičkim aktivnostima u preventivne svrhe, mesto u kojem se na mnogo čudesnih načina - „budi zdravlje“.

Merkur je zanimljiv mozaik različitih, inspirativnih mogućnosti gde je sve podređeno onima koji u Vrnjačku Banju dođu vođeni potrebom da nađu lek ili željom da vrate energiju i osmeh.

SB Merkur

36210 Vrnjačka Banja Bul. Srpskih ratnika 18 Tel.: +381 36 515 515 0; +381 36 618 860 Web: www.vrnjcispa.rs; E-mail: info@vrnjcispa.rs

9

Prof. dr Olivera Đuragić

Veća saradnja sa privredom Instituta za prehrambene tehnologije Novi Sad

N

aučni institut za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu - FINS, ove godine obeležava deset godina postojanja kao nezavisne institucije.

Međutim, Institut ima veoma dugu tradiciju koja prikuplja iskustva još iz 60-tih godina prošlog veka, kada je delovao u formi tzv. zavoda (Zavoda za tehnologiju žita i brašna, Zavoda za tehnologiju šećera, Zavoda za tehnologiju mesa, Zavoda za tehnologiju voća i povrća i Zavoda za tehnologiju hrane za životinje), koji su poslovali u okviru Jugoslovenskog instituta za prehrambenu industriju, a kasnije Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Danas je FINS jedna od vodećih naučno istraživačkih institucija na polju hrane, prehrambene tehnologije i hrane za životinje u Srbiji i jugoistočnoj Evropi.

Dr Olivera Đuragić, direktorka Instituta, kaže da je Institut uvek bio mesto susretanja nauke i privrede, što je i osnovna strategija ove naučno-istraživačke institucije, koja svoja istraživanja vezuje za praksu, jer rezultati koji se postižu u nauci jedino primenom u praksi imaju smisla. Ona takođe naglašava važnost kontinutiteta, da svi mladi ljudi koji su u rad uključeni u prethodnom projektom ciklusu, na osnovu kojih se Institut finansira, teže nastavku saradnje sa privredom.

- Institut ima dosta poslova koje može da radi i komercijalizuje, čak i za neke inostrane kompanije, što se u poslednjih godinu-dve intenziviralo. S obzirom da posedujemo dobru opremu koju smo nabavili u toku prethodnog perioda, osim kvaliteta i vrste istraživanja

10

koja sprovodimo, možemo i praktično u pilot postrojenjima na Institutu da proverimo šta smo uradili i do kojih smo rezultata došli, što je naša prednost u odnosu na ostale - objasnila je direktorka.

Okolnosti su takve da srpska privreda i poljopriveda, segmenti u kojima bi Institut mogao da da mnogo veći doprinos, su u nezavidnom položaju, ali bi, po mišljenju dr Đuragić, učešće države trebalo da bude veće, da stimuliše i naučne radnike, kao i ljude iz privrede da koriste znanja iz Instituta.

- Odgovarajućim politikom Srbija bi mogla postati lider proizvodnje hrane u regionu jer ima sve preduslove koji do sada nisu iskorišćeni na pravi način. Institut daje sve od sebe, ali mu je potrebna podrška nadležnih institucija. Trenutni trend, dolazak stranih kompanija u Srbiju sa definisanim pravcima istraživanja, sopstvenim servisima koji im pružaju podršku u razvoju novih proizvoda, u razvoju novih tehnologija, ne daje prostor Institutu i sličnim institucijama, da učestvuju u njihovom razvoju, što ne znači da to ne može da se promeni.

Međutim, generalna strategija FINS-a je da se više angažuje u privredi Srbije, da pomogne domaćim poljoprivrednicima, vlasnicima malih i srednjih preduzeća, jer poljoprivreda je prioritet u Srbiji. U našoj zemlji ima dosta poljoprivrednih gazdinstava, malih preduzeća koja se bave preradom poljoprivrednih proizvoda ili proizvodnjom tradicionalnih proizvoda, mesnih i mlečnih prerađevina, gde bi Institut mogao da proširi svoju delatnost, koju delom već sprovodi u saradnji sa Pokra-

jinskim sekretarijatom za poljoprivedu preko određenih projekata stimulišući razvoj malih i srednjih preduzeća u oblasti poljoprivrede.

Već dugi niz godina FINS poštuje tradiciju organizovanja kongresa, savetovanja u oblasti tehnologije proizvodnje hrane i hrane za životinje. I ove godine u oktobru biće organizovan kongres međunarodnog karaktera sa učešćem eminentnih naučnika iz Srbije, Evrope i sveta.

- Na ovim kongresima se trudimo da promovišemo naučno-istraživački rad, saradnju sa privredom, svaki put je unapređujući. Ove godine nas čeka i novi projektni ciklis, pa se malo više angažujemo oko toga, i nadamo se uspehu kao u prethodnom projektnom ciklusu i da ćemo dobiti početna sredstava za istraživanja. Institut je dugi niz godina uključen u međunarodne naučne projekte. FINS je izabran za koordinatora projekta «Inovativni ciklus razvoja prehrambenih proizvoda: Okvir za unapređenje istraživačke izvrsnosti - FOODstars», koji je zvanično počeo 1. decembra 2015., a trajaće do 2018. godine, iz programa HORIZONTI 2020, a partneri na projektu su Irski razvojni institut u oblasti hrane i poljoprivrede - Teagasc - Agriculture and Food Development Authority i Univerzitet u Bolonji (Italija). Početkom godine raspisani su programi u kojem učešća imaju zemlje u regionu Jadranskog mora. Institut je kao partner učestvovao na jednom Dunavskom i dva projekta Adrion i u isčekivanju je rezultata. U planu su aplikacije i na IPA projekte sa Hrvatskom i Mađarskom. Svugde gde nam se pruži mogućnost mi nastojimo da je iskoristimo, uz napomenu da nije ni malo lako dobiti projekat iz HORIZONT 2020, gde je velika konkurencija, gde učestvuju veliki evropski instituti koji imaju i tradiciju, i znanje, opremu daleko i bolju od nas, ali mi se trudimo da trčimo „rame uz rame“ sa najboljima – izjavila je dr Olivera Đuragić.

Jedan od aspekata rada Instituta je i neposredan rad sa proizvođačima. Ljudi traže razgovor, savete i vrlo često ne znaju kome mogu i gde da se obrate da bi došli do potrebnih informacija i znanja. A upravo Institut i zaposleni na njemu se trude da se približe i pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Pre dve godine, uz finansijsku pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, rađena je edukacija poljoprivredenih proizvođača na temu „Mikotoksini u lancu hrane“, što je bio gorući problem 2012. godine. Odabrane su određene opštine za koje je procenjeno da bi bile interesantne, a Institut je pružio adekvatna znanja i pomoć. Dr Olivera Đuragić kaže da je Institut spreman da „pokrije“ i druge teme vezane za lanac hrane, i u tom smislu promoviše svoj rad i vrlo često njegovi predavači daju savete i pomažu ljudima bez ikakve nadoknade, grade poverenje koje će se kad-tad isplatiti.

Novi projekti BSC Informativnog centra Novi Sad Marija Vujaković

pomaže Centar. Nešto slično BSC je radio prošle godine za jednog proizvođača opreme za klanice. nformativni centar za poslovnu standarBSC je započeo projekat, sufinansiran od dizaciju i sertifikaciju - BSC Informastrane Evropske banke za obnovu i razvoj, tivni centar u Novom Sadu, osnovan je koji se odnosi na implementaciju sistema 2009. godine od strane AP Vojvodine, kao energetskog menadžementa, u potpunosti ustanova za pružanje informativnih, savetousklađen sa strateškim opredeljenjima Srbidavnih i drugih usluga u oblasti standardizaje i Evrope, ali i onim na globalnom nivou.

cije, izvođenje obuka i sertifikaciju osoba, u Svesni činjenice ograničenih prirodcilju zadovoljenja potreba korisnika i obezbeđenja potvrde o njihovoj kompetentnosti. nih resursa, kada su u pitanju energenti, te BSC Informativni centar se bavi pru- potrebom za što većom uštedom energižanjem standardnih savetodavnih obuka je, BSC je svoje programe nadomestio sa i usluga, u skladu sa zahtevima evrop- Standardom ISO 50001 - „alatom“ kako skih direktiva za potrebe plasmana roba da kompanija ostvari uštede od čak 5-10% i usluga na evropsko tržište, za šta an- na godišnjem nivou, bez ikakvih kapitalnih gažuje specijalizovane organizacije i in- ulaganja. Najveći benefit ovog programa je stitucije, domaće i strane stručnjake. što se na taj način menja pristup ka izvorima Direktorka, gospođa Marija Vujaković, energije i postepeno prelazi na obnovljive kaže da BSC za 2016., kao i svake godine, izvore energije.

BSC, uz tehničku podršku UNIDO - orpriprema, započinje i realizacije novih usluganizacije UN, koja pomaže industrijski raga. U toku je izrada Deklaracije usaglašenozvoj u zemljama u razvoju, priprema pilot sti - CE znaka, odnosno savetodavnih usluprojekat koji se takođe odnosi na energetga za usaglašavanje tehničkih proizvoda sa sku efikasnost.

Projekat “Energetska efikazahtevima evropskih direktiva. Gospođa snost u industriji Implementacija energetVujaković kaže da danas nijedan tehnički skog menadžmenta u praksi”, ima za cilj da proizvod ne može da izađe na evropsko tromogući grupi od 10 kompanija, da kroz žište ukoliko nije označen CE znakom, a iza treninge i mentorski rad sa međunarodnim toga stoji veliki stručno-inženjerski posao.

Naše kompanije, posebno one male, do sada stručnjacima primene UNIDO metodolonisu bile u situaciji da se upoznaju sa Pra- giju, i da u relativno kratkom vremenskom vilnicima o bezbednosti mašina, u čemu im periodu mogu da odrade jedan zamašan po-

I

sao i istovremeno u praksi primene sistem upravljanja energijom i time ostvare značajne uštede i smanje potrošnju energije, povećaju produktivnost i učine svoje organizacije konkurentnijim i profitablnijim. Pilot projekat startuje 21. juna 2016. godine, kojem će prethoditi Ulazna konferencija sa konferencijom za medije 30. maja u prostorijama Centra.

Takođe se očekuje objavljivanje poziva za IPA prekograničnu saradnju sa Mađarskom i nastavljanje partnerstva iz prethodna dva projektna ciklusa.

- Bez obzira na okolnosti, ekonomsku situaciju, kao i određenu malodušnost koja se može registrovati i u privrednom okruženju, BSC Informativni centar je zauzeo stav da mora da se radi i deluje, korak po korak, jer se samo tako stiže do cilja. Nadam se da će Centar uspeti u nastojanju da pokrene neku pozitivnu energiju, želju i volju da se izađe iz postojećeg stanja - zaključila je Marija Vujaković.

BSC Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 81/X Tel.: +381 21 66 15 473, 66 24 005 ; Fax: +381 21 522 523 Web: www.bsccentar.rs; E-mail: marija.vujakovic@bsccentar.rs

11

Novi Sad među najboljim turističkim destinacijama starog kontinenta

N

ovi Sad se početkom 2016. godine, u konkurenciji gradova poput Londona, Pariza, Rima, Praga, Barselone, našao na sedmom mestu liste 20 potencijalno najznačajnijih turističkih destinacija na takmičenju koje je organizovao Evropean Best Destinacion iz Brisela.

Tako je ovaj grad, nakon devedesetih, doživeo ekspanziju turizma, a pojava EXIT-a i drugih brojnih i sadržajem različitih manifestacija, uticali su da ovaj grad postane zanimljivo i sve traženije turističko odredište.

Ovo laskavo priznanje znači da će tokom cele godine Evropean Best Destinacion preporučivati Novi Sad kao jednu od TOP 10 destinacije, da Turistička organizacija Novog Sada može na svim svojim promotivnim materijalima da koristi njihov logo i da istakne da je grad jedna od TOP 10 destinacija u Evropi, što je osim velike časti i odlična promocija grada, s obzirom da je Evropean Best Destinacion uticajan u celom svetu i ima izuzetno veliki broj pratilaca sajta i Facebook stranice.

Do ovakvog rezultata došlo se pošto je TONS, sledeći propozicije, plasirao video - „Meet in Novi Sad“ i predstavio ga na njihovom sajtu. Na video materijalu grad je predstavljen: užim centrom, Petrovaradinskom tvrđavom, Fruškom gorom, EXIT-om i drugim festivalima i gastronomijom, miksom kulturno-istorijske baštine i prirodnih vrednosti, kao jedna dinamična city break destinacija sa puno događaja gde

12

i mladi i stariji posetioci mogu da se zabave tokom svog boravka.

TONS je žila kucavica grada, kada je turizam u pitanju. On se trudi da organizuje različite vidove promotivnih aktivnosti, kao što su nastupi na domaćim i inostranim sajmovima i da na što bolji način predstavi grad putem promotivnog materijala, konferencija za medije na kojima prezentuje sve ono što je aktuelno i zanimljivo u Novom Sadu. U te svrhe koriste se i moderne tehnologije, društvene mreže, internet, nezaobilazne kada je reč o promociji svake turističke destinacije. Osim velikog broja publikacija za različite, atraktivne vidove turizma sa kvalitetnim fotogafijama, ažuriranim i tačnim tekstovima, TONS je na svom sajtu (www.novisad.travel) postavio aplikaciju „Novi Sad priča“ i interaktivnu igricu zanimljivu i deci i odraslima, koja daje informacije o onome šta treba posetiti u gradu.

Posebno je značajna umreženost turističke ponude grada i saradnja sa hotelijerima i receptivnim agencijama, ugostiteljskim objetima, organizatorima manifestacija.

TONS je organizovao godišnji skup na kojem je predstavio planove za narednih pet godina i pozvao sve saradnike da se što aktivnije uključe u promociju i ponudu turističkih proizvoda grada.

Kada god je u mogućnosti, TONS svoje saradnike poziva da zajedno učestvuju na sajmovima i drugim manifestacijama, a u svom Info centru (Jevrejska 10) , uz prisustvo predstavnika medija, promoviše sve značajnije događaje u gradu. TONS je uspo-

stavio dobru saradnju sa svim subjekatima turističke privrede i gradom Novog Sada, Gradskom upravom za privredu, Gradskom upravom za kulturu… U saradnji sa TO Srbija u Novi Sad dolaze brojni novinari i blogeri iz svih zemalja sveta, sa svih kontinenata, koji takođe značajno utiču da se Novi Sad nađe kao jedna značajna destinacija na turističkoj mapi sveta.

U Novi Sad dolazi sve veći broj delegacija povodom privredne saradnje, ali i povodom kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021 i obnovljene kandidature za Evropsku prestonicu mladih 2019. Ogroman uspeh bi bio da Novi Sad u tim svojim željama izađe kao pobednik, ali su za grad od izuzetnog značaja i same kandidature jer se na taj način povezuju svi subjekti u turističkoj, kulturnoj ili omladinskoj ponudi grada, rade zajednički projekti i promovišu Novi Sad kao grad kulture, mladih, što je značajno za njegovo brendiranje kao turističke destinacije.

EXIT

novosadski i svetski

N

agradi za najbolji evropski festival 2014., te za Sea Dance 2015., EXIT je pridružio nagradu za Najbolji evropski festival 2016, izabran od strane “European Best Destinations”, krovne turističke organizacije za promociju turizma i kulture evropskog kontinenta, ali i širom sveta.

Svetski ugled EXIT je, smatra direktor komunikacija EXIT-a, gospodin Sagor Mešković, postigao dugim, istrajnim i kvalitetnim radom entuzijasta okupljenih u EXIT tim.

EXIT je festival koji je danas prepoznatljiv svuda u svetu. Sa dva festivalska oskara u ovoj deceniji, i prestižnim priznanjem za ovu godinu, doprineće još većem povećanju interesovanja turista iz sveta da dođu u Evropu i da za svoju turističku destinaciju izaberu EXIT i Novi Sad. Da bi zaslužio mesto koje mu danas pripada EXIT je, osim fantastične lokacije na Petrovaradinskoj tvrđavi, fantastičnih ljudi koji rade u, za i oko EXIT-a, sadržajima bogate turističke ponude u vreme festivala, morao da radi na promociji van granica zemlje.

EXIT, koji je na početku bio „izlaz“ iz sumorne prošlosti i realnosti, danas je „ulaz“ sveta u Novi Sad i Srbiju. Nekada je EXIT izvozio sliku o Srbiji, nastojeći da sruši brzo izgrađene stereotipe, duboko etablirane, koji se još dan danas, korak po korak, ruše.

Nije bilo dovoljno da ljudi samo slušaju o

EXIT-u. Morali su i da ga posete, dožive i prenose svoje utiske drugima. Ranije je bilo najvažnije da EXIT mlade poveže sa mladima iz regiona rastavljene dešavanjima devedesetih, danas je potrebnije da mladi iz ovog regiona upoznaju neke druge mlade ljude iz ostatka sveta.

Svake godine EXIT vidno raste. Godine 2011. ustanovljen je Regionalni sajam omladinskog turizma - YOUTH FAIR kao uvertira najvećoj «žurci na Balkanu», sa misijom povezivanja mladih u regionu koji ni dan danas nisu povezani kako su bili u stara vremena. EXITOVCI su mišljenja da je upravo mladim ljudima povezivanje najpotrebnije, da im je potrebno što više prozora, prilika, informacija, znanja.

- Mlad čovek je kao sunđer i njemu su stalno potrebne neke nove slike prema kojima bi mogao da se odredi. EXIT želi da radi na tome i Youth Fair je upravo manifestacija koja ne samo da povezuje nego i privlači mlade turiste da dođu na festival ranije, da duže borave u gradu, što prati i finansijskim efektima - objasnio je Sagor Mešković.

On je dodao da EXIT godinama unazad dobija pozive iz zemalja koje su uočile dobru praksu dešavanja u Novom Sadu, trudeći se da taj recept primene i u svojim sredinama.

EXIT je to uradio prvo u Crnoj Gori (2014) i bio odmah prepoznat i od strane Vlade Crne Gore, Grada Budve i TO Budva. Sledeći na

redu bio je Temišvar, u kojem će EXIT ove godine po drugi put organizovati festival, a pozivi stižu i iz BiH, Hrvatske i Bugarske, ali i sa drugih kontinenata, o čemu će biti više reči kada dogovori budu finalizovani.

U poslednje vreme EXIT-ova društvena uloga je sve zapaženija, fokusirana na razvoj turizma, kulture, razvoj grada, Srbije i Balkana u celini. EXIT je inicirao kandidaturu Novog Sada za Omladinsku prestonicu Evrope sa ciljem da dovede što više mladih ljudi u ovaj grad. Godinu unazad, EXIT podržava i kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture.

Onaj aspekt koji EXIT tim retko ili uopšte ne ističe je humanitarni aspekt festivala jer za njih to nije nešto što bi trebalo promovisati nego delati, a rezultati poznati pre svega onima kojima su namenjeni, pa tek onda široj javnosti, ako se zainteresuje za njih. Možda najpoznatiji primer koji je javnost prepoznala jeste humanitarni rad člana EXIT fondacije Jovana Simića - “Sportski bazar”, koji se od lokalnog proširio na globalni nivo. Jer, ako je moglo da funkcioniše sa domaćim sportistima i poznatim ličnostima, sigurno će funkcionisati i sa stranim muzičarima koji posećuju EXIT, što je pokazala akcija sa prošlog festivala kada je prikljupljen zavidan fond, a od ovogodišnjeg EXIT-a, koji će biti održan od 7 - 10. jula, očekivanja su nekoliko puta veća.

13

Vera Kovač Vitkai sa suprugom

V

era Kovač Vitkai, dugogodišnji vokalni solista RTV Novi Sad, profesor solo pevanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, primadona Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, stalni gost operskih kuća u Beogradu i Ljubljani, nastupala na scenama Italije, Nemačke, Francuske, Egipta, Mađarske, Iraka, aktivna je od 1951. godine, kada je za Radio Novi Sad pevala operske i operetske arije, dela kamerne muzike, ali i starogradske i mađarske narodne pesme, pa do današnjih dana.

Od 2014. godine u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu održava se Međunarodno takmičenje solo pevača „Vera Kovač Vitkai“. Prvo takmičenje okupilo je 35 učesnika, drugo, održano u novembru 2015. godine, 75 mladih operskih nada uzrasta od 1998. do 1983. (pet uzrasnih kategorija za žene i četiri za muškarce). Žiri sastavljen od vrsnih pedagoga, profesora i operskih imena kao što su: Milica Stojadinović, Ljubica Živković, Dunja Simić, Nikola Mijailović, Marčelo Bedoni i Vere Kovač Vitkai kao počasnog člana, za laureata izabrao je studentkinju Univerziteta muzike i vizuelnih umetnosti iz Pečuja - Miu Maleziju, dok je specijalna nagrada za izvođenje Kodaljeve kompozicije otišla u ruke Jovane Gardinovčki iz Zrenjanina.

- Ogromno je zadovoljstvo gledati mlade ljude koji sa velikim ushićenjem prilaze muzici, pokušavaju da donesu ono najlepše što su kompozitori napisali. Interesantno ih je posmatrati sa kakvom nervozom očeku-

14

Muzika oplemenjuje, klasična leči i obogaćuje ju svoj nastup. Ima ih talentovanih i manje talentovanih i niko ne zna šta će ko postići, kako će se ostvariti. Za uspeh je pored talenta potreban rad, rad, rad. Među takmičarima je bilo i studenata nekih drugih fakulteta koji vole muziku i ovo rade za svoju dušu.

Najvažnije da sam osetila ljubav kod grupe mladih ljudi u ovom velikom svetu, da sa radošću pevaju i pokazuju ono što vole i uz to snažno osećaju muziku. Nisu to savršena znanja, ali imponuje njihova volja, želja da pokažu, onako svečano obučeni, šta su do tog trenutka naučili. Oni koji se bave ozbiljnom muzikom nemaju mnogo mogućnosti da nastupaju i nije jednostavno da u datom trenutku pred žirijem pokažu najviše. Zato nismo bili strogi kako bi im dali malo volje da nastave sa pevanjem. Na kraju, nije ni važno da li je neko od njih dobio nagradu ili ne. Najvažniji je sud publike - rekla je primadona i dodala da ne može svako biti zvezda u operskom svetu. Uvek je bilo - ili si za to ili nisi. Na kraju se vrlo retko neko istakne. Pozitivno je što postoji kvantitet i još neko ko se u ovim teškim danima bavi ozbiljnom muzikom i zato im treba pomoći.

Za vreme bavljenja pedagoškim radom, znala je da bude vrlo stroga. Trudila se da prenese znanje, školuje glas i ljude, a na studentima je bila odluka kojom će se muzikom baviti. Izgovore poput bolesti i sl. nije tolerisala, jer svako na sceni mora pokazati bar 70% mogućnosti, a ko za to nije sposoban treba da se bavi nečim drugim. Dok je aktivno pevala nije znala ni za kafanu, nikada nije ostajala posle predstave, nego uvijena u

šal odlazila kući i preslušavala snimak i permanetno nadogađivala svoje znanje, svesna da profesionalizam podrazumeva disciplinu.

Danas je po njenom mišljenju relativno mali broj onih koji vole klasiku, još manje onih koji je podržavaju. Ima radijskih emisija na kojima se može čuti lepa narodna, tamburaška pesme, dok je klasična muzika manje zastupljena i potrebno ju je mnogo više afirmisati, jer kultura dobrim delom zavisi od muzike. Uzda se u omladinu koja oseća šta je lepo i dobro. Kada deca organizovano, sa nastavnicima dolaze u operu, nepogrešivo osećaju dobrog pevača i nagrađuju ga velikim aplauzom. Čuju, znaju, ali retko dolaze u operu, a za uzvrat na svakom koraku dobijaju nešto što nije vredno pomena.

Tim pre je vrednost takmičenja „Vera Kovač Vitkai“ značajnije. Organizaciju takmičenja solo pevača upriličili su Udruženje „Flori Art“ Marte i Florjana Balaža, Senka Nedeljković, Agota Vitkai Kučera, László Vitkai, Muzička škola „Isidor Bajić“. Generalni pokrovitelj bio je Pokrajinski sekretarijat za kulutru i javno informisanje, sponzori Grad Novi Sad i „Prometej“, a gospođa Kovač Vitkai je na predlog Marte Balaž i Senke Nedeljković, kao neko ko je na nivou grada dao veliki doprinos u ovoj oblasti, prihvatila da se takmičenje nazove njenim imenom, smatrajući da je izuzetno važno da se u Novom Sadu, jednom od tri grada u Srbiji koji ima opersku scenu i u kojem se neguje solo pevanje na svim obrazovnim nivoima, podrži jedno ovakvo takmičenje.

YU Grupa

N

45 godina od prvog nastupa

ajdugovečniji Rock ‘n’ Roll bend na ovim prostorima - YU Grupa, sa osnivačima i danas glavnim akterima, braćom Žikom i Dragim Jelić, od 29. novembra 2015. do istog datuma 2016. serijom događaja obeležava 45 godina postojanja. Prvi u nizu desio se 30. novembra radio emisijom u legendarnom Studiju 6 Radio Beograda intimnim happening-om za „tvrdo jezgro“ YU Grupe, od kritičara, muzičkih urednika radija i TV stanica koje su od samih početaka pratile rad ove grupe, do porodice, najbližih saradnika i kolega. Veliki slavljenički koncert u Hali sportova na Novom Beogradu 17. decembra bio je spektakl sa fantastičnim gostima i predivnom publikom, jedan od onih koji se pamte ne po sadržaju, koji može da se planira i režira, već po energiji koja se desi. Ukratko, bilo je lepo biti deo te atmosfere, što na bini što u publici. Slavlje je nastavljeno koncertom na novosadskom SPENS-u, najvećim koncertom održanim u Novom Sadu do sada u njihovoj organizaciji.

To nije ni čudno jer se za YU Grupu dugo mislilo da je novosadski bend, s obzirom da su na početku karijere najčešće nastupali upravo u ovom gradu. Najavljeni su i koncerti po regionu, posebno oni po Ex YU prostoru, po nekim mestima gde dugo nisu bili.

Sve u svemu, biće ovo jedna lepa godina sa interesantnim događanjima, ali svakako ne ona koja zatvara krug, jer kako kaže najmlađi iz klana Jelićevih - Petar Jelić, ovo je samo prvi deo osmice i sada prelaze na njen gornji deo.

Od prve pesme „Nona“ otpevane u jesen 1970, do 1. aprila ove godine, bend je izdao 12 studijskih, tri live albuma, 10 singlova, a planova, i to dugoročnih, za nove koncerte, putovanja, pesme je na pretek.

Enigma trajanja benda koji je umnogome uticao na razvoj regionalne rock scene, verovatno je u tome što su uspeli da sačuvaju

dečake u sebi i da, iako vrhunski muzičari i profesionalci, izlazak na binu i rad sa ljudima doživljavaju kao svojevrsnu igru kojoj još uvek uspevaju potpuno da se posvete. Nisu podlegli raznoraznim pritiscima vezanim za ljude određenih godina, da ih posao optereti i zamori i da priželjkuju penziju. Tajna njihovog 45-togodišnjeg bitisanja na krhkoj i turbulentnoj muzičkoj sceni prvo Jugoslavije, potom i Srbije, sigurno je i u međusobnom odnosu članova benda, pre svega braće Jelić i Petra Jelića, ali i u odnosu prema drugim muzičarima, što se moglo videti na poslednjim koncertima kroz poštovanje koje su im uputile upravo njihove kolege - rokeri.

Ni svojim privatnim životnim stilovima, bez ekscesa, nisu bili interesantni za stranice žute štampe. Tokom svih ovih godina stekli su veliki ugled i među bajkerima, ljubiteljima Dunava... Povrh svega, Žika Jelić je izgradio poseban odnos sa kolegama i do 50-60 godina mlađim od sebe, pa je pozvan od strane sjajnog dvanaestogodišnjeg gitariste, Nikole Johanny Rankovića da sa lap steel gitarom, sa kojom druguje u poslednje vreme, gostuje na njegovom novom albumu, što mu predstavlja posebnu čast, zadovoljstvo, ali i odgovornost, da opravda ukazano poverenje mlađeg kolege.

Rođen godine kada i kultna balada „Crni leptir“, legendarna „Čudna šuma“, najmlađi stalni član grupe, Petar Jelić, pored svog jubileja (uskoro 25 godina u YU Grupi), potpuno oseća i jubilej grupe. Jer, od kako pamti Dragog i Žiku kao svoje stričeve, odnosno celog života, toliko pamti i bend. Rado se seća vremena pre nego što je postao njihov stalni član. Četiri godine je imao zadovoljstvo da radi kao tehničar ozvučenja Dragom i Žiki, pa je i pre nego što je počeo da svira sa njima, bio naslušan YU Grupe, što studijski, što uživo... a danas mu je ta muzika i YU Grupa potpuno ušla „pod kožu“.

15

Katarina Šulkić

primer Božje izdašnosti

16

K

atarina Šulkić (18) lepotica iz Zvečana, posle titule Miss Kosova i Metohije, proglašena je i za najlepšu devojku Srbije za 2015. i tako postala dvadeseta misica i deveta miss Srbije, koja će u organizaciji Miss Yu na čelu sa Vesnom de Vinča imati priliku da predstavlja kulturu i tradiciju naše zemlje na izboru za Miss sveta krajem 2016. godine.

Katarina Šulkić nikada nije ni sanjala da će se naći u ovoj ulozi, i da će se baviti onim čime se danas bavi. Da se prijavi za izbor najlepše, podržala ju je majka uz reči „da proba jer ništa ne može izgubiti“.

Izazov je tim bio veći što je Katarina iz konzervativnog miljea punog predrasuda. Krenula je bez konkretnog cilja, ali kada je postala miss Kosova, a kasnije, u projekcijama bila među tri najlepše, nivo aspiracije je porastao i postavljen novi cilj - pobeda. Njenom uspehu doprineo je i njen credo da nikada ne odustaje, kao i da sve treba probati pod uslovom da ne nanosi štetu ni sebi ni drugima.

Aktuelna Miss Srbije, učenica je završnog razreda Gimanzije u Kosovskoj Mitrovici. Trenutno se priprema za prijemni za fakultet.

Prijemni ispit sprema u autobusu na relaciji Kosovska Mitrovica-Beograd-Kosovska Mitrovica i Beograd-Novi Sad-Beograd, a najveći problem imala je sa vozačima koji nisu dozvoljavali da upali svetlo, jer obično putuje noću, ali vremenom su na nju navikli i sada joj redovno izlaze u susret. Kaže da i pored svih obaveza koje danas ima, javnih nastupa, glamuroznih žurki, školu i školske obaveze smatra najvažnijim.

Za ovih paklenih godinu dana cilj joj je da se što više pojavljuje na televiziji, da bude prepoznatljiva, da postane zaštitno lice poznatih modnih kuća i da predstavi mesto iz kojeg dolazi i Srbiju u najlepšem svetlu, sa svim njenim prirodnim i kulturnim bogatstvom. Kruna njenog angažovanja biće da to najbolje učini na najvećem takmičenju za miss sveta za čega ima celu godinu pripreme.

Stiče se utisak da se ova devojka iz malog mesta jako dobro snalazi u novim okolnostima, da znalački prihvata sve što se od nje, kao najlepše devojke, očekuje. Ne boji se svetala pozornice, ni kamera, a na pitanja nekada provokativnih novinara odgovara sigurno, ljubazna je i strpljiva sa onima koji joj prilaze, čestitaju, kao i devojkama, koje je, planirajući da pođu njenim stopama, pitaju za savet.

Ova devojka snažnu podršku nalazi i u Vesni da Vinča.

- Osećam se fantastično, prija mi pažnja koja mi se iz dana u dan ukazuje, ali moram da naglasim da je Vesna da Vinča mnogo učinila za mene. Do pre ovoga izbora nisam mnogo znala ni o modi, o ponašanju pred objektivom. Ona me je učinila drugačijom, da ne budem naivna, i da znam da prepoznam dobronamerne i one koji to nisu, da u svakom pokušam da nađem zrnce dobrog i da negujem duhovnu lepotu, jer to je najvažnije. Pomogla mi je da sazrim, ali s obzirom na sredinu iz koje dolazim, i da sam se od najranijeg detinjstva nagledala svega i svačega, i znam stvari o kojima se u sređenom društvu ni ne razmišlja, mislim da joj nije bilo jako teško - kaže Katarina, koja pored lepote ima prirodni dar da vam se dopadne.

Svoju misiju Miss Srbije fokusirala je na želju za mir u njenom rodnom Kosovu, što je već po malo očekivana i istrošena varijanta, ali samo u slučaju kada ne živite na prosturu gde su stalna trvenja realnost, a ne puka fikcija. Visoka pozicija na svetskom izboru dala bi joj mogućnost da više pomogne ljudima, da se ostvari kroz humanitarne akcije, jer to najviše voli. Kada sve ovo prođe, planira da uđe u neku organizaciju, lokalnu ili svetsku, i da se stavi u službu onih kojima je pomoć potrebna. Jer, tako je vaspitana.

Lepotu deli na fizičku i duhovnu. Dok je prva prolazna, druga traje, ali i ona mora da se neguje ne bi li se ostvarila i bila vidljiva i na fizičkom planu.

- Zemaljsko je prolazno, a nebesko je večno - naglasila je mlađana Katarina Šulkić, tonom koji odgovara nekom ko je pronikao u suštinu rečenog. Želimo joj uspešan nastup na izboru za najlepšu na svetu. Nas je potpuno osvojila.

Serbia Fashion Week

nije zabava već biznis

E

Svetlana Horvat sa timom saradnika

motivnim govorom zahvalnosti i oduševljenja, supervizor Serbia Fashion Week-a Marcellous L. Jones, zatvorio je šesti festival mode (06.11.06.2016.), koji će ostati upamćen po neverovatnim kolekcijama Bate Spasojevića, Eymeric Francois-a, Marije Šabić, Ane Vasiljević, Mladena Milivojevića Barona, JSP, Isabell de Hellerin, Bluedenimes, Mr. Triple X, Piotr Drzal, Dress-mee, NiOka/ Nika Ravnik, Lesia Semi, Carmichael Byfield..., 70 prelepih manekenki i zgodnih manekena, dobroj atmosferi, glamuroznom ambijentu, rekordnom broju posetilaca, medija, 200 volontera, radu brojnog SFW tima na čelu sa direktorkom Serbia Fashion Week-a i predsednicom Nacionalne komore za modu Srbije, gospođom Svetlanom Horvat u kojem propusti, ako ih je bilo, nisu bili vidljivi.

U vreme SFW-a održani su brojni sastanci, seminari, pokrenuta je priča o Fashion Film Festivalu. Za vreme održavanja Nedelje mode, prikazivane su selekcije filmova sa Madrid Fashion Film Festival-a, Berlin Fashion Film Festival-a i Istanbul Fashion Film Festival-a. Gospodin Tuna Yilmaz, osnivač Istanbul Fashion Film Festival-a i partner ovog novog događaja u Srbiji, je specijalno za ovu priliku došao na SFW kako bi pomogao u prezentovanju projekta.

Na SFW je bilo prisutno nekoliko vlasnika Showroom-ova iz Berlina, Londona. Došli

su u Novi Sad namerni da vide i odaberu neku od kolekcija, a da li će početi konkretna prodaja, pitanje je vremena. Ostvareno je nekoliko novih kontakata. Nekoliko srpskih dizajnera je iskoristilo priliku da pozove potencijalne strane investitore u njihove brendove, a dvoje od njih su dogovorili strateška sponzorstva za strane kompanije o razvoju brenda, što je veliki poslovni rezultat.

Gost 6. SFW bio je i Tony Jones, internacionalni skaut za manekene, za najekskluzivnije svetske brendove kao što su Hermès, Guy Laroche, Mihara Yasuhiro, Manish Arora, Christophe Lemaire, Jean-Paul Gaultier. Još za vreme trajanja festivala izabrao je tri mlade manekenke i tvrdi da će od njih napraviti svetske zvezde. Obećao je pomoć u ostvarivanju ideje da se ubuduće na pisti u Novom Sadu biraju manekenke koje će raditi najveće svetske revije, što je takođe veliki uspeh ovog FW. SFW je tri godine mesto okupljanja domaće, evropske i svetske modne elite. SFW je za ovo kratko vreme postao najveći festival ove vrste u istočnoj Evropi, peti u Evropi. To je produkt marljivog i tendencioznog rada organizatora, koji su uspeli da privuku zvučna imena vodećih svetskih modnih kuća, ali i medija. Ove godine na SFW bili su prisutni: gospodin Jo Squillo, legendarna televizijska zvezda, modna ikona i osnivač Class TV Moda (Italija), FNL NETWORK (Amerika), Runway Manhattan (Ameri-

ka), Fashion Insider (Amerika), MedModa (Italija), El Sharkiah Magazine (Saudijska Arabija), RTRS (Republika Srpska), Fashion News Live (Amerika), World of Fashion (Italija)... Dodatno internacionalno medijsko pokroviteljstvo omogućili su: Star 24 TV (Francuska), Modelboard.com Magazine (Holandija), Fashion Channel (Italija). Četiri američke televizije su isključivo prenosile video zapise vezane za srpski dizajn kako bi pripremile teren za četiri ili čak pet dizajnera koji će se naći na NYFW u septembru.

- Moda nije zabava. Gosti iz modnog sveta, svi mediji u Novi Sad nisu došli da se zabavljaju. Mi smo se potrudili da im kao dobri domaćini pomognemo da osete i naše gostoprimstvo, i noćni provod i našu kuhinju, ali oni su znali koji je fokus i težište njihovog dolaska na SFW. Kroz ovaj festival pokušavam da oživim vreme dobrog rada tekstilne industrije u zemlji. To je poduhvat koji ne može da se desi za godinu, dve, pet.

To je dugoročni projekat i očekujem da ćemo za deset godina moći da kažemo da Srbija ima dobru tekstilnu industriju. Vidim potencijal, talente zahvaljujući kojima ćemo vrlo lako revitalizovati obrazovanje vezano za tekstilnu industiju, jer u ovoj zemlji postoji dobra tradcija za to. U jednom vremenu moda je otišla u potpuno pogrešnom pravcu i to je nešto što polako, ali sigurno ispravljamo - izjavila je Svetlana Horvat.

17

Misija Lise Brown: Srpska vina na engleskoj trpezi

E

ngleskinja srpskog po- U biznisu postoji pravilo po rekla, gospođa Lisa kojem se prvo probijaš svojim Brown, preduzetnica vinima, stičeš publiku i onda i direktorica izdavačke kuće polako dižeš cene. Za to su, „The Englesh Book“, ekskluosim kvaliteta, potrebne veće zivnog distributera dela enkoličine, koje se mogu obezgleskih izdavača i udžbenika bediti udruživanjem, otkupljiengleskog jezika, godinama vanjem grožđa i prozvodnjom unazad organizuje dečje kamvećih količina vina. Srpskim pove u zemlji i inostranstvu, vinima nedostaje ozbiljan markontinuirano radi na obuci keting koji zahteva dosta novprofesora radi što lakšeg i inca i profesionalce koji se time teresantnijeg prenošenja znabave i znaju kako da dosegnu nja našoj deci jer, kako kaže: do svakog dela sveta. Za to je „Ne znati danas engleski jepotrebna zajednička strategizik znači ne komunicirati sa ju i stav kako prezentovati, na svetom.“ Velika popularnost čemu potencirati, šta izvući kampova za decu (u Srbiji kao najinteresantije, po čemu ove godine na Kopaoniku i su naša vina drugačija od druJavoru), baziranih na učenju gih. engleskog jezika i sportu, leži Gospođa Brown je imala u njihovom vrhunskom kvaliznačajnu ulogu u organizacitetu i pristojnim cenama. Uz ji Svetskog kongresa vinskih engleske knjige Lisa Brown je vitezova 2012. u Srbiji, koji je u našu zemlju donela čuveni okupio 120 vitezova iz 17 zeengleski porcelan, koji prikamalja sveta, posle kojeg je u zuje na sajmovima, čajankavinskom svetu Srbija ozbiljnije ma koje sama organizuje. shvaćena i srdačnije prihvaćeGospođa Lisa Brown je i na. sjajan promoter srpskih vina, Staru rimsku poslovicu: „Da članica Evropskog vinskog bi upoznao jedan narod i njeviteškog reda „Sveti Georgigov kraj, sedni za njegov sto, je“ iz Novog Sada i nosilac probaj njegovu hranu i pij njenajvišeg zvanja - Domina govo vino“, - smatra aposlutno Lisa Brown Divina. Njen rad na podizatačnom, s tim što su, po njenom nju vinske kulture u Srbiji je mišljenju, srpska vina prevaposlovičan. Kao Vinska Lady, potom i Domina Divina, postala zišla srpsku kulturu. Smatra da jedino rad i disciplina našoj zemlji je svesnija mesta koje vino zauzima u kulturi jedne zemlje, a što može povratiti nekadašnju reputaciju. je posebno izraženo i na čemu se insistira u zapadnoevropskim - Zaboravili smo koliko je mnogo rada potrebno da bi se izašzemljama. Smatra da Srbija ima odlična vina, ali da joj je potreb- lo iz krize i problema. Kada bi naši ljudi bili posvećeniji i malo na pomoć. Dugogodišnja stagnacija u ovoj privrednoj grani, male više se „bacili“ na rad „za platu“, ali radili na sebi, svojoj deci i u plantaže, smatra hendikepom srpskog vinarstva. Misija promo- svojim kućama, mi bismo se „izvukli“ bez problema - kaže naša visanja srpskih vina postala joj je bliska kada je shvatila da je sagovornica. dolazak nemačkih vina na englesko tržište od Engleza, tradicioNjoj kao da nikada nije dovoljno rada, pa je odnedavno među nalnih pivopija i ljubitelja viskija, probudilo interesovanje za vino. svoja interesovanja uvrstila i proizvodnju voća i povrća po organPo njenom mišljenju, nemačka vina ne mogu da „priđu“ našim skim principima. Boravak u prirodi joj pričinjava zadovoljstvo vinima, ali srpskih vina u Engleskoj ima jako malo. Pre više go- jer kaže da se čak ni najveća umetnost ne može meriti sa prirodina sklopila je ugovor o isporuci milion i tri stotine litara vina sa dom. Tu podrazumeva i oplemenjivanje okoline u kojoj živimo, tamošnjim trgovinskim lancima, ali ni Srbija ni Makednija nisu dovođenje ljudi sa strane i pokazivanje i deljenje sa njima lepote bile u mogućnosti da odgovore tim količinama, pa ih je zame- naše zemlje. Oni su ti koji će dalje širiti priče o tome šta su dožinila bugarskim, što se nije pokazalo kao srećnim izborom. Iako veli, dovoditi druge ljude. Dobro bi to bilo i za biznis, i za moral, je danas stanje drugačije, još uvek se kaska sa uspostavljanjem i za samopoštovanje i samouverenje da imao nešto što je vredno, profesionalnijeg odnosa u vinskoj industriji. što i turisti iz raznih krajeva sveta žele da vide.

18

Jovana,

Stanimir Cane Minić sa unukom Jovanom

nova snaga Minićeve kuće rakije

K

ao najmlađa iz generacije „Minićeve kuće rakije“ tu sam da podsetim da smo šampioni kvaliteta ne međunarodnim takmičenjima od 2005. godine pa sve do danas. U našem asortimanu se nalazi više od 25 vrsta rakija, počevši od dunjevače, kajsijevače, šljivovice, koje su najviše nagrađivane, pa sve do nekih specifičnih vrsta, kao što su rakije od banana, šumskih jagoda, brusnica, ribizle, kupusa, itd.

Decenijskim trudom i radom uspeli smo da „Minićeva kuća rakije“ postane jedan od prvih Muzeja rakije kako u Srbiji tako i svetu. Kolekcija rakija od 1941. do 2016. godine kao i brojne nagrade koje smo osvojili, razlog su da posetite naš Muzej koji se nalazi u Trepči (kod Čačka), i probate neku od naših rakija - rekla je dvadesetdvogovišnja Jovana, unuka čuvenog proizvođača rakija Stanimira Caneta Minića.

Jovana je student četvrte godine Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerizeteta Singidunum. Planira da upiše master studije i da, kao što u poslednje

vreme i radi, pomogne svojima u delu marketinga i prodaje rakije. Kaže da joj to nije ni malo problem, jer zna da prodaje kvalitet, za koji se širom Srbije zna. I ma šta u budućnosti radila, a volela bi da to bude hotelijerstvo, neće odustati od „Minićeve kuće rakije“, jer je to porodični, ali i srpski brend.

Jedan od svojih najvažnijih zadataka vidi u unapređivanju promocije domaće rakije.

Smatra privilegijom da ono što na fakultetu uči može da sprovede u praksi.

- Za sada radim samo marketing i promociju „Minićeve kuće rakije“ po Srbiji, ali pošto smo dobili licencu za izvoz rakije, verovatno ćemo proširiti prodaju i na inostranstvo. Zahvaljujući poštenom i vrednom radu, pre svega dede Caneta, koji je glavni za pečenje rakije, i babe Gordane, zadužene za pakovanje i propratne radnje, imamo dobar kvalitet i zahvaljujući tome lako je izboriti se na tržištu - objašnjava Jovana, koja priznaje da je prava „Minićka“ i da voli i da popije rakiju, držeći se kućnog reda: „Ne manje od jedne, ne više od tri!“,

jer tako najbolje zna šta nudi drugima.

Kaže da joj je omiljena rakija Takiša, rakija od divlje kruške, koja je na tržištu jedinstvena. Ako je još neko i proizvodi, proizvodi je samo za svoje potrebe, ali je sigurna da je dedina bez konkurencije, pogotovo kada je deda Cane, a čini to u brojnim prilikama, posluži uz sušenu krušku takišu, što čini kompletan i jedinstven doživljaj.

Po Jovaninoj oceni ni druge rakije ne zaostaju, ali stvar je ukusa. Za ukus nežnijeg pola prijemčivije su rakije od ribizle, brusnice, maline, dunje, a za muškarce i nekog ko voli nešto jače, pravi izbor je šljivovica.

Ono u šta je Jovana sigurna je da će kada završi fakultet ostati u Srbiji, da će bez obzira šta radila, uvek biti tu za „Minićevu kuću rakije“, prema kojoj oseća veliku odgovornost koja joj neizmerno prija.

MINIĆEVA KUĆA RAKIJE

Adresa: Donja Trepča, 32215 Čačak Telefon: 032 824 193, 063 74 68 246 Web: http://www.miniceva.info; E-mail: info@miniceva.info

19

Šorom sredom

istorijska čitanka

Vojvodine Bore Otića

Z

a kultnu emisiju RTV Vojvodine „5kazanje“, koja se u kontinuitetu prikazuje dvanaest godina, mnogi kažu da ne bi ni postojala da nije njenog autora, Bore Otića, rodom iz Đurđeva, koji dobro razume mentalitet Vojvodine i Vojvođana.

Prošle, 2015., Bora Otić je inspirisan prilozima iz emisije, u knjizi „Šorom, sredom“ (Prometej, Novi Sad) ispričao 37 priča o ljudima, događajima, naravima i navikama Bačvana, Banaćana i Sremaca, o stvarnim (ali ne malim) ljudima i njihovim životima. Kažu i da se ne može ništa bolje i lepše izmisliti od onoga što život namesti. Sve priče počinju od jedne ideje na koju se „lepi“ hiljade asocijacija koje funkcionalno objašnjavaju suštinu početne ideje. Ponekad pisac i „odluta“, ali onda se vrati i pokaže da ništa slučajno nije spomenuto, i da se sve, poput puzzle uklapa u ono što je želeo da kaže. Kod njega su reči kao slike, umeju da izmame po neki osmeh i po neku suzu. „Šorom, sredom“ je prisećanje na jedno ne tako davno vreme, u kojem su predstavnici generacije 55+ živeli. Oni nešto mlađi mogu da se vrate sećanjem u neki vikend, ili dane letnjeg i zimskog raspusta koje su proveli kod deda, tetki ili nekog svog na selu. Oni najmlađi nemaju ničeg sličnog da se sećaju, ali iz ovih priča mogu najviše da ušićare i možda jednog dana pokušaju nešto od toga da vrate u vidu egzotične turističke ponude.

Možda im se ovaj život iz priča i dopadne toliko da požele za sebe jedan salaš i život baš kao što je to na stranicama ove knjige opisano. Ova knjiga može da bude dobar putokaz za to. „Šorom, sredom“ je knjiga koja se brzo pročita, a onda dugo, dugo isčitava, jer uvek nešto zaostane što je vredno pažnje, a što se u prvom čitanju propustilo. A tu je i taj neodoljivi jedinstveno bačko-banatski-sremački (vojvođanski) jezik, neprevodljiv ni na jedan drugi, i zato svi mi sa ovih prostora imamo privilegiju da u njemu uživamo. Posebno bogatstvo čini rečnik na kraju knjige sa objašnjenjem za bezmalo tri stotine lokalizama.

Bora Otić je ispičao priču o biciklu koji su „stariji ljudi koristili ko poslednji oslonac u

20

Bora Otić životu, koji ih nikada iznevero nije: kud oni tu i on, klaj-klaj, lagano i svugde stignu. Gde ga ostave tu ih i sačeka; lopovšaga ondak nije bilo ko sad, biciklovi nisu u sobama noćivali ko danas“; o bunaru „koji je kadgod bio ko frižider, na pola puta do vode spuštalo se sve ono što može na toplom da se pokvari“ i koji je „ako su komšije bile složne, bio na brazdi, ako je vredelo tu kopati zbog žile. Upola je manje bilo troška, a voda ne udara u glavu ko vino, trošila se racionalno i s poštovanjem“; o snegu koji kad „naveje čestito i zatrpa sve vagaše, šarampove, jamure i razore, ova Naša Ravnica postane još ravnija i pravija, tepsija je tada od nje grbavija! Još ako se namesti da i sunce sine, nema kome oči ne zasuze, što od bljeska što od miline, od volje mu!“; o golubnjaku (ne golubarniku) i „golubijoj medicini koje je bilo u svakoj kući“; o pisaljki koja je nekada imala srce, a narod dušu, i sve što smo ondak pisali bilo kratko i istinito... Opisivao je i „dolazak proleća koji se merio po kobasicama koje vise o pajanti. Što je manje kobasica na tavanu - proleće je sve bliže. Još sigurniji znak da je zima gotova je švargla. Očla švargla - očla i zima, govorilo se“.

Posebno su dirljive priče o ljudima, kao što je Braša, „koji je za školu imao bakandže pet brojeva veće i svi su znali kad ide šorom, vuče noge da mu ne spadnu cipele što klamću“; pa o deda Branku koji ima ravno sto godina i skoro polak od sto prve.

Nije mrdo iz Sentomaša, sem kad je moro.

Kad se zaratilo, isterali ga u munkaše, a kad je omatorio, išo je sam lekaru, mučila ga prostata. Ni od jednog ni od drugog ništa lepo nije zapamtio“; o čika Duci, poslednjem somborskom fijakeristi, o majstor Savi Madžarici iz Sombora, o svojoj Majci.

Otić namerno apostrofira vreme kojeg smo se stideli „pred kraj starog milenijuma kada je bilo sramota u sobi prostirati krpare, dudara je smrdela, jedna mangula je vredela koliko i jedna pašteta, narodne nošnje ni folkloraši nisu nosili, na fijakerima je bilo s tri prsta prašine, konje su angleri odavno Italijanima prodali, a fijakeriste su pamtili samo sede glave, mladež ih je znala po Jagri, po „Molim vas ne psujte...“ i onoj fraj vožnji „za dušu Riđanu“, onom što je „kasao, zastao, s dušom se rastao“, dok danas za kredencima, nahtkasnama, lampama - petrolejkama, raznim avanima i ručnim mlinovima vlada prava pomama.

Otić priča o vremenu kada se triput na dan kuvalo da fruštuk, ručak i večera budu vrući i da se puše na astalu, a ko nije imao bar petoro dece taj se zdravo stidio; kada su „ljudi bili vredniji, promoćurniji i kanda malko svesniji nego danas“; kada „nije bilo pašteta, viršli, parizera i te mačje ’rane što je ljudima prodajedu. Svaka kuća je imala zalihe za sebe i da im još malko ostane, ako ustreba; kada je greota bilo ići po prašini obuven. To su radili samo oni koji se ne razumu u prašinu“; kada je bilo „tol’ko ’ladno da ni suze nisu tele napolje iz oka!“ „Šorom, sredom“ je knjiga koju ako niste čitali treba da pročitate, jer ako je ne pročitate – pogrešićete. Kako god zvučala, to nije isprazna nostalgija za vremenom kojeg više nema, već istorijska čitanka u kojoj se ne opisuju ratovi i ne spominju godine, već ljudi i svakodnevnica u kojoj je živeo „običan“ (čitaj pošten) svet. I sve šta je pisac želeo da kaže ovim pričama, rekao je. Sve što bismo dodali rečenom, bilo bi suvišno, jer „Šorom, sredom“ je najbolja knjiga ikad, napisana na ovu temu.

Uz TA PanaComp sve više stranaca Srbiju smatra Zemljom Čuda

N

asuprot turističkim agencijama koje svoje poslovanje vezuju za organizaciju putovanja diljem sveta, novosadska turistička agencija „PanaComp Zemlja Čuda“ svoju reputaciju je izgradila na studioznoj promociji srpskih i balkanskih prirodnih, kulturnih, istorijskih i drugih vrednosti.

Polje delovanja ove TA grana se u četiri pravca: M.I.C.E., kulturne ture, seoski turizam, avanturistička putovanja i obraIvanka Tasić zovni programi, a profesionalizam, znanje, trud, kvalitet rada i odnos sa partnerima i klijentima, te poslovična odgovornost za svaki segment puzzle vezan za poslovanje turističke agencije, dovela je ugled „PanaComp Zemlju Čuda“ na nivo evropskog i svetskog standarda.

Zato i ne čudi što inostrani turisti traže usluge upravo TA „PanaComp Zemlje Čuda“, kako bi na najkvalitetniji i najatraktivniji način upoznali nedovoljno eksponiran prostor Srbije i Balkana. Kako funkcioniše ova TA najbolje ilustruju primeri iz prakse.

Tako su, po rečima gospođe Ivanke Tasić, direktorke ove turističke agencije, vremešne Engleskinje u toku prošlogodišnjih uskršnjih praznika upoznale čari centralne Srbije i obećale da će se vratiti. Ove

godine su ispunile obećanje i uz pomoć PanaComp-a boravile na Kosovu i Metohiji i sa blagoslovom vladike raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog, gospodina Teodosija, prisustvovale svečanoj uskršnjoj liturgiji u manastiru Dečani, upoznale se sa starim običajima, obišle azil za medvede kraj Prištine, boravile na Šari, i uprkos vremenu koje im ovoga puta nije bilo naklonjeno, Srbiju su napustile potpuno ushićene i sa planovima da naredne godine obiđu Makedoniju i BiH. Da bi im boravak učinili sadržajnijim PanaComp je angažovao ansambl „Venac“ koji ih je pozdravio sa nekoliko pesama sa Kosova, a dopisništvo RTS-a njihovu posetu zabeležilo okom kamere, i poslalo u svet lepu sliku sa Kosova i iz Gračanice.

Na Uskršnjoj turi TA „PanaComp“ je uspeo da albansko i srpsko nasleđe predstavi potpuno ravnopravno. Učesnici ture mogli su da vide sedam kula iz XVIII veka u naselju Mazrekaj, srpske svetinje, enklave u Vellikoj Hoči... Sigurno nije bilo ni malo lako povezati prave i odgovorne ljude sa obe strane, ali se isplatilo, jer su svi bili zadovoljni.

- Kulturni turizam je i dalje osnovna tema kojom se naša agencija bavi. I dalje pobeđujemo kulturom i hvala svim onima koji poštuju kulturu, posebno medijima koji o tome izjašnjavaju i stimulišu nas da to i dalje radimo - izjavila je gospođa Tasić.

Prioritet TA „PanaComp Zemlja Čuda“ ove godine su i mladi ljudi. Napravljeno je desetak novih programa sa naglaskom na boravak u prirodi, međusobnom druženju i druženju sa domaćinima. Nedavno je jedan mladi Kanađa-

nin, koji u Srbiji izučava teologiju, pohađao radionicu ikonopisanja i kaligrafije. Osim što je u tome uživao, svojim prijateljima u Kanadi je pisao kako je ovde lepo i kako je ovaj kutak planete vredan da se istraži. „PanaComp Zemlja Čuda“ ostvaruje bogatu aktivnost i na polju organizovanja Team Buildinga i ima svoje stalne klijente, kompanije koje iznova i iznova traže njihove usluge.

- Suština organizovanja aktivnosti u okviru Team Building je da se ispoštuju želje i potrebe klijenata vezane za njihove potrebe, koje su po pravilu drugačije od uobičajenih aktivnosti.

Ko to ne razume neće imati uspeha pri organizovanju ovakvih programa - ističe direktorka. „PanaComp“ je jedna od onih agencija koja ne samo da vodi goste po Srbiji i Balkanu, već promoviše i afirmiše destinacije. Svaka tura, izlet, aktivnost propraćene su kvalitetnim izveštajima i fotografijama.

- Ovakvom vidu prezentacije na sajtu „PanaComp-a“ posvećeno je 2.800 stranica, što se pokazalo kao ključno za predstavljenje destinacije, doživljaja koji nudimo, i izbor potencijalnih klijenata za dolazak u Srbiju.

Za jesen, agencija je angažovana za podršku u organizaciji naučnog skupa sa 1.000 učesnika, za organizaciju kulturnog događaja „Veče Marije Terezije“ i druge.

Sa TA „ PanaComp Zemlja Čuda“ Srbija pokazuje svoje najlepše lice.

TA PanaComp Zemlja Čuda PanaComp Wonderland Travel

21000 Novi Sad, Bulevar cara Lazara 96 Tel. :+381 (0)2146 60 75 ; 46 70 66, 46 70 77 E-mail: office@panacomp.net; mice@panacomp.net Web: www.panacomp.net

21

Raška opština prestonica manifestacija

D

ani kraljice Jelene, Regata tvrđava, Raške duhovne svečanosti, Vašar, Orijentiring, Ski Opening Kopaonik, Dani vrganja, Dani borovnice, Međunarodna strip kolonija i Ulična trka i druge, samo su neke od manifestacija koje se tradicionalno održavaju u opštini Raška.

Manifestacija Dani kraljice Jelene (održava od 2006.), neguje sećanje na vladarku i svetiteljku, ali ima i kulturno-istorijski, tradicionalni karakter na kojoj se u tri dana njenog održavanja na originalan način predstavlja kultura i tradicija našeg kraja kroz razne kulturne programe, stare igre i zanate. Manifestacija se svake godine održava u junu, a u kalendaru manifestacija za 2016. godinu predviđena je za 12. jun.

Kulturni događaji poput likovnih izložbi, filmskih projekcija, predavanja, promocija knjiga i dečijeg programa održavaju se u Raški. Centralno zbivanje počinje liturgijskim okupljanjem u Gradcu, a nastavlja se prezentacijom kulture i tradicije ovog kraja na prostoru izletišta Gradačka banja.

Regata tvrđava je sportsko-turistički događaj koji ima za cilj predstavljanje turističkih potencijala, tvrđava koje se nalaze na prostoru stare Srbije, srednjevekovne Raške.

Splavari iz različitih krajeva zemlje željni viteške borbe pod zastavom jedne od tvrđava ili pod zastavom svojih gradova takmiče se za titulu „Viteza Ibra“ i najbolje viteške ekipe. Prva regata tvrđava održana je 2011. godine. Pored takmičarskog postoji i revijalni deo splavarenja, ali i kulturno-umetnički program. Start splavara je u selu Kaznovići, 4 kilometra od Raške, a cilj je prolazak ispod kamenog mosta u Raški. Za regatu je potrebno: čamac, šator, dobra volja i društvo.

Razvijajući svest o sopstvenim kulturnim vrednostima, očuvanju i kreiranju kulturnog indetiteta, Raške duhovne svečanosti su se izdvojile iz velikog broja manifestacija sličnog karaktera. To jedna od najuspešnijih i najznačajnijih manifestacija u temelj razvoja kulturnog turizma u kraju.

22

Poslednje nedelje jula meseca, Raška postaje kulturna prestonica Srbije. U inspirativnom okruženju srednjevekovnog manastira Gradac, održava se Međunarodna likovna kolonija „Akademija Jelena Anžujska“, kao prvi deo Raških duhovnih svečanosti. Kolonija okuplja najznačajnije domaće autore i goste iz inostranstva, a nastala umetnička dela ostaju u trajnom vlasništvu grada. Centralni deo Raških duhovnih svečanosti počinje sredinom avgusta otvaranjem izložbe radova nastalih na likovnoj koloniji „Akademija Jelena Anžujska“, uz učešće vrhunskih umetnika, pisaca, filozofa, duhovnika, muzičari, naučnika, pozorišnih stvaraoca...

Prva manifestacija održana je 1993, a od 2000. godine na Raškim duhovnim svečanostima dodeljuje se priznanje „Stefan Prvovenčani“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi.

Vašar u Raški, jedan je od najstarijih u Srbiji. Prvi organizovani vašar održan je 1860. godine. Svake godine, u vreme praznika Pokrova presvete Bogorodice, 14. oktobra, Raška je domaćin trgovcima i gostima iz različitih krajeva Srbije. Turističko sportska organizacija ,,Raška” od 2013. godine, za dane vašara otvara ,,Ulicu dobrih domaćina - Domaćinsku“, gde se predstavljaju narodna radinost i tradicija raškog kraja.

Godine 2004. na Kop-u je organizovano prvenstvo Balkana, a 2009. Omladinsko orijentiring prvenstvo Evrope (EYOC ). Danas je ,,Kopaonik open” orijentiring takmičenje koje poseduje skoro 30 km2 terena prikazanih kvalitetnim mapama i privlači sve veći broj učesnika.

Ski Opening Kopaonik, sada već tradicionalna manifestacija, prvi put je održana 2010. godine. Prvi dani na snegu u skijanju i snoubordingu, izuzetno sadržajan program, sa dnevnim i noćnim žurkama, velikim takmičenjem evropskih snouboardera, brojim promocijima i vrednim nagradama, predstavljaju pravo uživanje za goste koji se odluče da ovde provedu prvi ski vikend.

Dani vrganja na Kopaoniku je manifestacija koja se održava početkom septembra meseca i ima cilj da okupi zaljubljenike u prirodu i planinarenje, gljive i proizvode od istih. Učesnici se mogu takmičiti u berbi vrganja i spremanju jela od vrganja. Kvalitet vrganja ocenjuje stručni žiri u nekoliko kategorija, a za najbolje su obezbeđene vredne nagrade. Na centralnom trgu se tokom trajanjna manifesracije održava sadržajan kulturno umetnički program.

Dani borovnice je manifestacija koja ima za cilj da okupi sve ljubitelje prirodnih lepota, čistog vazduha i šumskih proizvoda.

Održava se u poslednjoj nedelji jula meseca.

Svi učesnici su u mogućnosti da se takmiče u berbi i spremanju proizvoda od borovnica koje ocenjuje stručni žiri.

Međunarodna strip kolonija, okuplja značajne umetnike i ljubitelje ove vrste umetnosti. Organizator je klub likovnih umetnika „Raška škola“. Održava se u seoskom domaćinstvu („Toplina duše”) u selu Pavlica u poslednjoj nedelji avgusta.

Ulična trka u Raški je prvi put održana u maju 2013. godine u cilju promovisanje sporta i popularizacije atletike kao sportske discipline kao i afirmacija mladih sportista iz Raške. Ulična trka je podeljena u kategorije: školski kros, pioniri, pionirke, seniori, seniorke, trka zadovoljstva. Pored učesnika iz Raške publika u centru grada ima priliku da podrži najbolje atletičare iz Srbije.

Turističko sportska organizacija Raška

36350 Raška, Ul. Nemanjina 1/2 Tel.:+381 (0)36 738 670; Web: http://www.raska-turizam.rs E-mail: office@raska-turizam.rs, marketing@raska-turizam.rs Kopaonik Info centar: +381 (0)36 54 71 333 Vila Raška:+381 (0)36 54 71 230 E-mail: vila.raska@raska-turizam.rs

B

anja Rusanda je situirana kraj Melenaca, nadomak Zrenjanina, na obali najvećeg slanog jezera u Srbiji, u zaštićenom području druge kategorije, u Parku prirode površine 1.100 hektara, gde se tokom godine može videti preko 220 ptičjih vrsta (od 350 koliko živi na teritoriji Srbije), kao i brojne strogo zaštićene vrste životinja i biljaka.

U ovom okruženju 1867. godine otvoreno je lečilište, koje je vrhunac doživelo u periodu između dva svetska rata, gde se osim lečilišta bio i centar kulturnog života tog kraja. Šezdesetih godina XX veka banja „Rusanda“ postaje Specijalna bolnica za lečenje paraplegije i kvadriplegije. Početkom 1959. godine otvoreno je Odeljenje za rehabilitaciju i Banja ubrzo prerasta u Centar za fizikalnu medicinu rehabilitaciju i prevenciju invalidnosti, da bi danas osim po uspesima u domenu lečenja, podjednako bila uspešna u prevenciji, zaštiti i unapređenju zdravlja.

Godine1866. paroh Nikola Bibić je otkrio lekovitost rusandskog blata iz istoimenog jezera. Brojne su legende vezane za jezero i njegovo ime. Po jednoj je devojka Roksanda u njemu izgubila verenički prsten i tražeći ga izlečila je i bolne zglobove. Po drugoj, guščarica je idući po guske na drugu obalu izlečila reumatizam. Ima i drugih priča, ali su sve vezane za lekovitost jezerskog peloida, jednog od najkvalitetnijih u Evropi. Njegov kvalitet vezan je za salinitet jezerske vode (ostatka Panonskog mora) i kreće se u toku godinu između 40 do 60% (salinitet najpoznatijeg slanog jezera na svetu, Mrtvog mora je od 28 do 33%, Sredozemnog mora oko 3%, Jadranskog oko 3,8%).

- Blato je naš brend. Karakterišu ga jako male čestice (0, 01mm) i zato ima kremastu strukturu, i može lako da se nanosi direktno na kožu. Četiri čoveka svakodnevno na tradicionalan način, u čamcima sa kofama vade blato iz jezera, a uveče se prikuplja sa folija i kada i vraća u jezero, jer ga voda takve slanosti dezinfikuje. Ono se većinom koristi za lečenje kožnih bolesti, ali i u kozmetičke svrhe jer podstiče očuvanje hijaluronske kiseline u koži. Zbog visokog procenta sumpora u blatu i u samom zglobu, hijaluronidaza, enzim koji razgrađuje hijaluronsku kiselinu, bolje obnavlja hrskavicu i deluje na očuva-

Blagodet lekovitog peloida brend Banje Rusanda

nje pokretljivosti zgloba, pa je i za reumatske bolesti, artroze, artritise naše blato „bogom dano“. Zbog toga što se od prošle godine vodimo kao zaštićeno područje naše blato više ne može da se iznosi iz kruga SB, i to je jedan od naših resursa prema kojem moramo maksimalno odgovorno da se ponašamo - istakla je direktorica Banje, prof. dr Nada Naumović.

U Banji je uspostavljen timski rad visoko stručnog, motivisanog i posvećenog osoblja.

U njoj radi 17 lekara specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, 50 fizioterapeuta, 61. medicinska sestra, logoped, nutricionista-dijetetičar, farmaceutski tehničar i dva laboranta. Radi uspešnijeg spovođenja terapijskog tretmana dodatno je angažovano osam konsultanata - lekara specijalista.

Poslednjih godina posebna pažnja posvećena je stručnom usavršavanju terapeuta za različite vrste masaža, po kojima je banja „Rusanda“ sve poznatija. Banja ima osam paviljona, te su terapije bolesnika i aktivnosti wellness gostiju, onih koji dolaze zbog preventive, očuvanja i unapređenja zdravlja i fizički razdvojene.

Posebna po mnogo čemu, banja „Rusanda“ svojim klijentima nudi jedinstvene wellness&spa programe. Program u kome se sprovodi šijacu masaža naziva se „Zraci izlazećeg sunca“, masaža vulkanskim kamenjem je deo programa nazvanog „Havajska uživancija“, a „Zlatni put“, nazvan po devojkama koje su se pripremale za sultana, je ona gde se na grejanom mermernom stolu radi masaža sapuni-

com. Obično su u ove pakete uvrštene i vežbe disanja, zeleni čaj, voćni čaj... Banja nudi i povoljne trodnevne pakete koji podrazumevaju pun pansion, konsultacije sa specijalistom rehabilitacije, kao i dogovor o satnici programa koji podrzumeva bazen, bisernu kupku ili podvodnu masažu, body-therm kabinu sa aroma terapijom i terapijom bojama, uporedo sa zagrevanjem tela. Drugog dana je masaža sapunicom, dobra za piling kože, i ko želi može da ide na anticelulit masažu (radio frekvencija - dubinski radio talasi deluju na razbijanje celulita i green press linfna drenaža) itd, pri čemu se vodi računa da se agresivnije metode kombinuju sa manuelnom masažom. Svi korisnici paketa imaju 20% popusta za wellness usluge koje nisu sadržane u paketu. „Rusanda“ ima i svoju tajnu, Green IRF za lice u trajanju od četiri tretmana, po jedan nedeljno.

Banjski nutricionista je zadužen za kreiranje dijeta, kako za one koji žele da izgube na težini, tako i za pacijente sa različitim zdravstvenim poremećajima, jer praktično nema bolesti u kojoj odgovarajuća ishrana ne može da pomogne. Pored 20-tominutnih predavanja na temu ishrane, nutricionista izrađuje i programe dijeta za goste kada napuste Banju.

U dogovoru sa KK „Rusanda“, gosti Banje imaju mogućnost besplatne vožnje karucama, a planira se i hipoterapija, odnosno terapija određenih oboljenja uz pomoć konja. Nedeljom od 19 – 22:00h organizovana zabava na bazenu, tj. noćno kupanje, svakog utorka u banjskom restoranu nastupaju tamburaši, a četvrtak je rezervisan za KUD „Kolo“ iz Melenaca.

- Ljudi su shvatili da je vrlo važno provesti par dana u jednom novom okruženju, dozvoliti da se neko o njima brine, da ih mazi, pazi, masira, u cilju obnavljanja celog organizma i priliva neke nove energije za kvalitetan nastavak svakodnevnih aktivnosti - istakla je dr Nada Naumović.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Rusanda” 23270 Melenci, Zavod Banja Rusanda bb Tel.:+381 (0)23 31 50 400; 31 50 420 Web: www.banjarusanda.rs; E-mail: office@banjarusanda.rs

23

Ponuda Banje Termal kao i do sada, samo kvalitetnija

S

Zoran Bošnjak

pecijalna bolnica za rehabilitaciju „Termal“, Banja Vrdnik, poslednjih godina prerasla je u modernu ustanovu koja uz vrhunske stručnjake i najsavremeniju opremu pruža kvalitetne zdravstvene usluge, raznovrsne sportske, rekreativne i druge sadržaje. Na pragu predstojeće letnje sezone Banja „Termal“ spremna je da odgovori najvišim zahtevima svojih gostiju. Direktor, gospodin Zoran Bošnjak, kaže da se nastavlja trend dolaska velikog broja posetilaca preko RFZO, a zaposleni u Banji nastoje da smanje liste čekanja i prihvate što je moguće više pacijnata kako bi se proces njihove rehabilitacije nesmetano odvijao. Sve prostorije u kojima se terapije vrše su ponovo renovirane, neki aparati obnovljeni.

Kada je reč o sadržajima na otvorenom, urađeno je „veliko spremanje“ svih površina u bazenima i oko njih, proširen je plato oko dva nova bazena otvorena pre kraj prošlogodišnje sezone, čime će se smanjiti gužve, a obezbeđivanjem većeg broja ležaljki i suncobrana i komfor. Tome će doprineti i skoro uređena livadica iznad bazena. Planira se otvaranje novog prodajnog mesta za hranu, piće i sladoled kao i još jednog ulaza koji će omogućiti gostima brži ulazak na bazene i mogućnost za parkiranje vozila.

Krajem juna najavljeno je instaliranje vodene pečurke u dečjem, i tri do pet masažera u srednjem bazenu, koji će

24

upotpuniti uživanje u čarima ovog vodenog raja. Sve vreme letnje sezone, po ustaljenom rasporedu i nepromenjenim cenama, radiće i sva tri zatvorena bazena. „Termal“ permanentno nastoji da proširi strukturu banjskih gostiju. Koliko se u tome uspelo govori podatak da danas u Banju dolaze gosti od 5 do 105 godina. Sredinom maja u Banji su boravila deca iz jedne novosadske predškolske ustanove. Kao i ranijih godina od 17. maja pa do kraja oktobra svakih 10 dana smenjivaće se grupe od po 50 penzionera iz Udruženja penzionera Novi Sad. Banja pruža privilegije, u smislu nižih cena i plaćanja na rate svim udruženjima penzionera sa kojima ima ugovor. Gosti Banje su i sportisti svih uzrasta. Do kraja maja trim kabinet u njenom sastavu, biće opremljen najsavremenijom opremom i spravama poslednje generacije, za koje je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu izdvojio 3.5 miliona dinara. Dobra saradnja sa lokalnim fudbalskim klubom, te osnovnom školom, daje mogućnost korišćenja fudbalskog, košarkaškog i terena za odbojku.

Banja je u poslednjem kvartalu prošle godine ušla u sistem vaučera, a od ove godine vaučeri se prihvataju kao sredstvo plaćanja i za zdravstvene usluge što je značajno dovelo do povećanja broja gostiju.

Tri kongresne sale sa odgovaraju-

ćom tehničkom opremom, od kojih najveća može da primi i do 500 gostiju, faktor su razvoja kongresnog turizma u „Termalu“. Za goste hotela, u saradnji sa ostalim činiocima turističke ponude i lokalnim prevoznicima, u zavisnosti od interesovanja, organizuju se vinske ture, obilazak manastira, a za ljubitelje prirode, ponovo će biti osposobljena trim staza, izgrađena u saradnji sa NP „Fruška gora“, ili poseta Vrdničkoj kuli, Etno centru, okolnim naseljima (Rivica, Jazak...)

Sa termalnom vodom, temperature od 32,8°C svi bazeni nude vrhunsko uživanje, a u specijalizovanom terapeutskom bazenu i oporavak.

Gostima su dostupne i saune, relaksacione, ručne i parcijalne masaže.

Za ovu ustanovu karakteristične su podvodne masaže, koje uz najnoviju opremu i stručan, obučen kadar, daju izuzetne rezultate i zadovoljstvo korisnika. Uz odobrenje ili preporuku lekara, s obzirom na stanje pacijenata ili gostiju, omogućen je i tretman akupunkturom za koju sva četiri lekara specijalista imaju sertifikat. Za masažu i akupunkturu izdvojen je prostor (miran uz tihu muziku). uradi bez obzira da li je gost redovan ili prolazan, kako bi svi bili zadovoljni. Uvek pred nama ostaje ono što je i do sada bilo, samo nastojimo da sve to bude u još boljem izdanju – naglasio je gospodin Zoran Bošnjak.

Specijalna bolnica “Termal” 22408 Vrdnik, Karađorđeva 6 Tel.:+381 (0)22 465 819, 465 122, 465 066; Fax:+381 (0)22 465 484 E mail: termal@ptt.rs, marketing.termal@gmail.com Web: www.termal-vrdnik.com

- Velike pohvale dobijamo na račun osoblja, praktično svih sa kojima gost dolazi u kontakt, od lekara specijaliste do konobara i sobarica. To je znak da su ljudi prihvatili koncept koji sam ponudio pre tri godine, da u jednom saglasju budu i uložene pare, i naše ponašanje, i naš rad. Ako jedno od tih uslova nije prisutno rezultat će biti značajnije manji. To nije ostalo nezapaženo. Prošle godine Banja je, zbog izuzetnog napretka u poslovanju u oblasti zdravstvenog turizma dobila nagradu „Biznis partner“, kao i nagradu Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, za kvalitet.

Nadamo se da ćemo u tom pravcu nastaviti bez obzira na nagrade, jer za nas je najveća nagrada - zadovoljstvo gostiju. Mogu da se pohvalim da je dosta onih koji se na kraju boravka zahvaljuju za sve što su ovde doživeli. Sada je pred nama letnja sezona, radimo sve ono što treba da se

25

PREMIER AQUA od lečenja do ulepšavanja

L

ociran na pola sata od Novog Sada i nešto više do Beograda, na izvoru lekovite termalne vode u Banji Vrdnik, hotel „Premier Aqua“ (pet zvezdica), predstavlja perjanicu savremenog banjskog turizma u Srbiji. U sastavu hotela nalazi se medicinski centar „AQUA MEDICA“, ekskluzivni medical/wellness&spa centar, sa saunama i bio-fitness salom, koja uz usluge unapređenja zdravlja u ponudi ima čitavu lepezu spa, beauty i fitness sadržaja. Stručnom timu „AQUA MEDICA“-e, na čelu sa dr Hadi Mansourijem, specijalistom fizijatrom i akupunkturologom, poverenje ukazuju pacijenti iz Austarlije, Kanade, bezmalo svih evropskih zemalja i cele Srbije.

Za protekla četiri meseca ove godine usluge hotela „Premier Aqua“ koristilo je 10% više gostiju nego prethodne u istom periodu.

Wellness&spa centar hotela „Premier Aqua“ poseduje slanu sobu, tursko kupatilo, Vichy tuševe, parnu saunu, infra red saunu, bio saunu, finsku saunu..., i jedan je od najbolje opremljenih wellness&spa centara na Balkanu.

Dr Mansouri ističe da od pre dve godine „AQUA MEDICA“ ima i hiperbaričnu komoru za jednu osobu, u kojoj pacijenti udišu čist kiseonik pod pritiskom većim od atmosferskog. Na taj način kiseonik dospeva do svih ćelija u telu, hrani ih i leči niz oboljenja (poboljšava opšte zdravlje, povećava snagu i izdržljivost, podmlađuje, regeneriše sitne krvne sudove, nerve i kosti, ubrzava zarastanje rana, mišića, ligamenata i preloma kosti, smanjuje ožiljke, deluje protiv infekcije, oslobađa krv od toksina, smanjuje otok, bol, upale, utrnulost, skraćuje vreme oporavka posle povreda, operacija, ekstremnih napora, oslobađa od hroničnog zamora, poboljšanjem cirkulacije krvi u

26

koži i svim drugim organima, potpomaže čišćenje organizma).

Korisnici paketa usluga, koji ovde borave najmanje dve noći, uz konsultacije sa doktorom dobijaju savete, terapije ili neke posebne tretmane za lečenje i opuštanje, jer se ništa ne prepušta slučaju.

Redovni gosti hotela su i sportisti, koji dolaze na pripreme ili rekreativan odmor. U sastavu hotela nalaze se sportski tereni za tenis, košarku, odbojku (u završnoj fazi je izgradnja terena za skvoš, kao i fitness centar sa svlačionicama i tuš kabinama), koji mogu da odgovore zahtevima vrhunskih sportista ali i rekreativaca.

Hotel ima otvori i zatvoreni bazen sa termalnom vodom temperature 31°C, optimalnom za opuštanje mišića i aktivnosti u vodi; kongresni centar sa pet vrhunsko opremljenih kongresnih sala od kojih je najveća koferencijska/banket sala sa 120 mesta i kabinom za prevodioce; restoran sa nacionalnom i internacionalnom kuhinjom; 54 smeštajne jedinice (40 lux-soba, 4 executive suita, 9 apartmana i 1 premijerski apartman).

Mir i spokoj prožima svaki kutak hotela i njegovo okruženje, pa odmor, oporavak i utočište od gradske gužve, svaki gost može pronaći bilo da vreme provode u sobi, restoranu ili uz wellness&spa aktivnosti jer ovde je sve podređeno ispunjenju svih potreba i zadovoljstava gostiju. A tu je i ljubazno i predusretljivo osoblje uvek spremno da pomogne.

Hotel Premier Aqua

22408 Banja Vrdnik, Ul. Martina Klasića 16 Tel.:+381 (0)22 21 55 333, 21 55 321 Web: www.hotelpremieraqua.com E-mail: rezervacije@hotelpremier.rs

Etno naselje

Vrdnička kula Odmor u etno stilu

Z

a samo dve godine, od kada je Promont Group d.o.o. počeo sa realizacijom projekta Etno naselja „Vrdnička kula“, celine koju čine deset bungalova sa centralnim objektom, pravoslavnim hramom, hotelom, sadržajima za najmlađe i uređenim prilaznim putevima, u potpunosti će biti spremno za predstojeću sezonu.

Podno Vrdničke kule (XIV vek), na bezmalo dva kilometra od hotela Premier Aqua, takođe u vlasništvu Promont Group, na granici sa Nacionalnim parkom „Fruška gora“, okruženo šumom, izgrađeno je naselje u etno stilu - Vrdnička kula.

Deset luksuzno opremljenih bungalova (65m²), od kojih je jedan „mladenački“, a poslednja tri u nizu sa đakuzi kadom sa lekovitom termalnom vodom, mogu da ispune očekivanja i onih najzahtevnijih. Od četvrtka do nedelje popunjenost je stopostotna, a sa grupnim posetama i preostala tri dana, bilo da se radi o sezoni ili van nje.

Etno naselje ima i svoje stalne goste koji dolaze na vikend ili nedeljni ručak, jer odmor u prirodi uz domaću hranu čini dobitnu kombinaciju koja ima sve više pristalica.

Bungalovi se nalaze uz centralni objekat u čijem sastavu je Vinski podrum sa 130 mesta, restoran sa 100, terasa sa pogledom na Vrdnik s jedne, i šumu s druge strane, koja može da prima 170 gostiju, te bašta sa 50 mesta, u čijem sastavu je dečje igralište.

Etno naselje odlikuje i etno restoran sa ukusima Fruške gore. Domaća hrana, počev od hladnih predjela, sremske kobasice, sremskog kulena, sremskog sira (ali i sira sa Peštera, jer je kvalitetan), do domaće supe od morke, teletine i jagnjetine sa ražnja, ispod sača, sa roštilja i drugih sremskih jela čini 95% celokupne ponude restorana. Sve namirnice, meso, voće, povrće nabavljaju se, koliko god je moguće iz okoline, i od stalnih dobavljača. I priprema jela je na starinski način (na ćumur i drva), na čemu se posebno insistira.

Hotel u etno naselju, čija je izgradnja počela u oktobru 2015., osim igraonice za najmlađe, stolova za stoni tenis i stoni fudbal, u suterenu ima wellness&spa sadržaje i izdvojen prostor za garaže. Na drugom nivou smešten je restoran sa kuhinjom, kao i mul-

tifunkcionalna sala sa 400 mesta, pogodna za održavanje raznih skupova, konferencija, kongresa, sa mogućnošću deljenja na tri nezavisne celine. U njoj će istovremeno moći da se odvija poslovni skup u jednom i proslava venčanja u drugom delu, a da niko nikome ne smeta. Gosti koji žele da prenoće, imaju na raspolaganju 20 soba i 4 apartmana na trećem nivou. Pretpostavlja se da će svi navedeni uslovi doprineti bržem razvoju kongresnog turizma, a za kraj leta najavljeno je održavanje prvih poslovnih skupova.

U okviru etno naselja podignut je i pravoslavni hram posvećen Sv. Đorđu. Njegov ktitor je gospodin Milenko Cicmil. Crkvica je osveštana i otvorena 6. maja 2015. godine, i u nadležnosti je manastira Vrdnik (Ravanica) i oca Pajsija, koji obavlja redovne službe, ali i venčanja i krštenja, za potrebe gostiju naselja. Nedavno je dovršeno oslikavanje hrama i postavljanje ikonostasa. Zahvaljujući tome, Etno naselje uz novoizgrađeni hotel pruža kompletnu uslugu za organizovanje venčanja, krštenja i drugih proslava.

U planu je dovršavanje prilaznih puteva, izgradnja „staze zdravlja“ u dužini od 1.800 m, koja će voditi od hotela Premier aqua do Etno naselja, uz postavljanje sprava za rekreaciju, klupa na odmorištima i osvetljenja za romantične noćne šetnje. Da bi se olakšalo kretanje roditelja sa malom decom i starijim osobama, planirano je sređivanje staza do Vrdničke kule, asfaltiranje kolovoza i trotoara do puta Rakovac-Vrdnik.

Gosti smešteni u bungalovima mogu da, kao i gosti hotela Permier Aqua, koriste sportske terene, bazan, wellness&spa, medicinske usluge po prilagođenim cenama.

Gosti hotela mogu da po dogovoru, provedu prijatno veče uz domaću kuhinju i „Vrdničke tamburaše“ u restoranu Etno naselja.

Mogućnosti za uživanje su velike i samo je potrebno da znate to da iskoristite.

Etno naselje “Vrdmička kula” 22408 Banja Vrdnik, Srbija Tel.:+381 (0)22 21 55 333, 21 55 270

27

Wellness centar

Hotela

Olimp

za sva godišnja doba

P

očetkom letnje sezone na Zlatiboru, u hotelu „Olimp“, biće otvoren novi, najveći u regionu wellness&spa centar, koji će gostima hotela omogućiti sadržajan boravak tokom čitave godine, a turističku ponudu Zlatibora učiniti još bogatijom i raznovrsnijom.

Iz godine u godinu potražnja za kvalitetnim smeštajnim i ugostiteljskim kapacitetima je sve prisutnija, pa oni najbolji nemaju problema sa popunjenošću svojih.

Tako je u hotelu „Olimp“ (33 sobe – lux, standard lux, standard sobe, 7 apartmana

28

- 6 apartmana, apartman Olimp, 1 rezidencija) i ove zime, bez obzira na odsustvo snega, zabeležen porast gostiju za 12%, a otvaranjem wellness&spa centra, kao kuća u kojoj svega ima, biće još primamljiviiji.

Još od dogradnje drugog krila hotela 2010. godine, ostao je nedovršen wellness&spa centar sa zatvorenim bazenom.

Smešten je u impozantan prostor veličine od preko 1.400 m², opremljen najsavremenijom opremom: od turskog kupatila, finske saune, aromaterapije, slane sobe, masernice, relax room-a, tepidarijuma, do veselih tuševa i zatvorenog bazena sa podvodnom masažom, kao i jacuzzi, fitness, bisernom kupkom..., ukratko svim sadržajima ekskluzivnog Wellness, Spa & Beauty centra.

U „dvorištu“ hotela „Olimp“ pronađen je izvor najkvalitetnije vode na Zlatiboru (i šire), koju rado piju meštani, ali i gosti Zlatibora. Ta voda, s obzirom na njene prirodne karakteristike, (pre svega velikom procentu magnezijuma),

biće dogrevana za potrebe ovog centra.

Korisnici wellness&spa biće i učesnici mnogobrojnih kongresa i seminara koji su za svog domaćina odabrali hotel „Olimp“. Njima su na raspolaganju - Velika kongresna sala (100 mesta), funkcionalna sala do 30 mesta i VIP salon, opremljeni svom potrebnom prezentacionom video-tehnikom, uz uživanje u poslovično dobrom meniju nacionalne i internacionalne kuhinje hotela „Olimp“, šetnjama po prelepom Zlatiboru, a sada i u turskom kupatilu, relax zoni ili najmodernijim spravama opremljenoj fitness sali.

Wellness&spa centar hotela „Olimp“ početkom letnje sezone primiće i prve posetioce. Sa otvorenim olimpijskim i dečjim bazenima i sadržajima uz ponudu u zatvorenom prostoru, hotel „Olimp“ će biti ugodno mesto za boravak u svim godišnjim dobima.

Hotel OLIMP Zlatibor

31315 Zlatibor, Miladina Pećinara 1 Tel.:+381 (0)31 842 555, 848 054; Fax:+381 (0)31 841 953 Web: http://www.hotelolimp.com; E-mail: hotelolimp@open.telekom.rs

Od ove sezone Zlatibor bogatiji za dino park, dva hotela, gondolu...

N

ajposećenija planinska turistička destinacija u Srbiji - Zlatibor, ulazi u novu sezonu sa novim sadržajima. U prirodnom ambijentu biće smešten najveći zabavni park u našoj zemlji - dino park, sa 20 dinosaurusa u prirodnoj veličini, avantura park, igraonica, prodavnice suvenira, peint-bol poligon, ugostiteljski objekti. Počela je i izgradnja kulturno-omladinskog centra sa pozorištem, bioskopom, medija centrom, koji bi trebao da bude središte kulturnog života Zlatibora.

Počela je i izgradnja gondole, trase dužine oko 9 km, sa tri stanice: početne na Zlatiboru, međustanice Ribnica i krajnje na Torniku. Gondola će prevoziti 600 osoba na sat (uz mogućnost povećanja do 1.000), a vožnja (brzinom 6m/sec) će trajati 25 minuta.

- Iako je investicija zatvorena i sve spremno za izgradnju, čeka se regulacija imovinskih odnosa, a dino park, gondola i dom kulture su tri najkrupnije investicije koje se ubrzano pripremaju za predstojeću sezonu - kaže gospodin Jovan Pavlović iz TO Zlatibor.

Gosti uz klasičan način - peške, biciklima ili kolima, sada mogu Zlatibor obići i kvadovima, skuterima i na konjima. Pokazalo se da je ski centar „Tornik“ posećeniji u vreme letnjih nego zimskih meseci.

Gospodin Pavlović napominje da je tokom minulih meseci u centru naselja bilo dosta građevinskih intervencija, a njihova finalizacija se očekuje pre početka letnje sezone, pa oni turisti, koji godinu-dve nisu bili na Zlatiboru, imaće problem da prizovu sećanje kako je on ranije izgledao.

Završeni su i dogovori oko kulturno-zabavnih sadržaja koji će se tokom leta održavati na Kraljevom trgu, u organizaciji TO Zlatibor, i svaka smena gostiju imaće priliku da prisustvuje nekom kulturnom dešavanju.

Zlatiborci su se zdušno potrudili da osim brojnih sadržaja u naselju Zlatibor, atraktivnim i primamljivim učine i druge delove planine, pa su tako kupališta, sa zagarantovano čistom vodom, sadržajima za najmlađe i ugostiteljskim objektima, kao i

etno naselja sa specifičnom ponudom nikla na sve strane. Otvoreni su i degustacioni centri i za sada ih je sedam. Tako u jednom domaćinstvu u Mačkatu gosti mogu da probaju tradicionalne suvomesnate proizvode, u Rožanstvu mlečne proizvode, i osim degustacije i eventualne kupovine, mogu da se upoznaju sa kompletnim procesom njihove proizvodnje.

Zlatibor je jedna od prvih turističkih destinacija koja je uvidela potrebu organizovanja izleta za turiste i ponudila čitavu planinu Zlatibor i njegovu okolinu. Osim izleta u neposrednoj okolini: Etno selo Sirogojno, Stopića pećine (koja ove godine sa novom rasvetom, stazama i platformama dočekuje posetioce), vodopada u Gostilju, ski centra Tornik, gosti mogu da obuđu jezero Kokin brod, manastir Mileševu, stanište beloglavog supa, Andrićgrad u Višegradu, Drvengrad na Mećavniku i Park prirode “Mokra gora”, Perućac itd.

Ove godine na Zlatiboru je otvoren hotel „Iris“ i u najavi je otvaranje jednog dela hotela „Tornik“. Gradi se još nekoliko manjih porodičnih hotela, koji će biti otvoreni do početka sezone, a svi sa, za naše uslove, maksimalnim brojem zvezdica. Od ove godine počinje „punom parom“ da radi i kamp „Zlatibor“ (sa tri zvezdice) i sa pozitivnim preporukama Evropske federacije kamping organizacija i udruženja parkova za odmor (EFCO & HPA). Za početak sezone već je ugovoreno 6-7 tura gostiju iz Holandije, Austrije, Nemačke, Češke..

Otvoreno je nekoliko relax health beauty cen-

tara koji u svojoj ponudi imaju od turskih kupatila, slanih soba, đakuzija, do raznoraznih masaža. SB Čigota raspolaže velikim zatvorenim bazenom, hotel Olimp spa centrom od 1.200 m2 i otvorenim olimpijskim bazenom. Zlatibor je poznat i po velikom broju igrališta za decu, sportskim terenima za pripremu vrhunskih sportista.

Zlatibor je započeo svoj razvoj kao turistički centar nudeći zdravstvene usluge.

SB „Čigota“ je u tom domenu izborila primarno mesto na srpskom tržištu, a za programe ove institucije su sve više zainteresovani i gosti iz Rusije. Poslednjih godina na najposećenijom srpskoj planini vidno je povećano prisustvo stranih gostija, i pored posetilaca sa Ex-YU prostora sve ih je više iz Rusije, zapadne Evrope i Izraela.

TO Zlatibor vredno radi na širenju turističke ponude, pre svega prema tržištima Bugarske, Rumunije, Republike Srpske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, ali i svim tržištima u Evropi. Jer, Zlatibor je jedinstvena destinacija. Prvo ga je priroda darivala svojim najlepšim darovima, a njegovi žitelji, uz pomoć TO Zlatibor se potrudili da sve to još doteraju, utegnu i učine primamljivijim, i u tome godinama unazad uspevaju.

29

Čigota nudi zdravlje

S

pecijalna bolnica „Čigota“ Zlatibor je za prvih četiri meseca zabeležila porast broja noćenja od 20% u odnosu na isti period prethodne godine . Takođe je u znatnoj meri povećan broj pacijenata koji u ovu ustanovu dolaze iz medicinskih razloga.

Iako na prvi pogled ČIGOTA predstavlja zdravstvenu instituciju, što je primarna delatnost, uspešno se bavi organizacijom događaja i brojnih naučno-stručnih skupova. Ovog proleća održan je seminar pod pokoviteljstvom UNICEF-a na temu „Kako do kvalitetnih usluga ranih intervencija“ , Društvo za dečiju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke Srbije (DEAPS) održalo je 4. Kongres na temu „Mentalno zdravlje dece i mladih“.

U narednom periodu predstoje: Savetovanje o proceni šteta u saobraćaju u organizaciji Agencije „Expert“, Sportski susreti Asocijacije sportskih centara Srbije, 45. Međunarodna konferencija o korišćenju i zaštiti voda 2016. pod pokroviteljstvom Srpskog društva za zaštitu voda, Kongres Tehnološkog fakuleta iz Beograda na temu: „Tehnologija prerade papira u grafičkoj industriji“, Savetovanje Komore zdravstvenih ustanova…

Ono čime se ČIGOTA može posebno pohvaliti je Program „Čigota“ koji je za 26 godina postojanja koristilo više od 40.000 korisnika i svakim danom je sve veći broj onih koji dolaze kako bi svoj organizam doveli u top formu i spremno dočekali letnju sezonu. Takođe, ovaj program kao svojevrsni vodič za zdrav životni stil predstavlja dobru priliku za aktivan odmor , a ČIGOTA sa svim svojim sadržajima je na izvestan način resort u kome se mogu zadovoljiti osnovni segmenti života: ZDRAVLJE, SNAGA , LEPOTA I ODMOR. Kao i prethodne godine ČIGOTA će organizovati bogato kulturno leto (književne, muzičČigota proizvodi ke i druge zabavne večeri) kako online kupovina za svoje goste tako i za posetioce Zlatibora. Čigota ima svoju vodu, Sve ono što se može videti i čaj i kozmetičku liniju. doživeti u ČIGOTI ukazuje na Sve to se može kupiti činjenicu da je pravo vreme da u Čigota shop-u ili onlise razmišlja o letu i godišnjem ne preko Facebooka i odmoru. Kao olakšavajuću u Agenciji “ Čigota” u okolnost korisnici usluga mogu Beogradu, u ulici Svetog iskoristiti vaučere koje izdaje Save br.43.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

Specijalna bolnica “Čigota” Zlatibor, Dr Dragoslava Zeke Smiljanića 30 ČIGOTA PROGRAM: tel. +381 (0)31 597 265 REZERVACIJE:+381 (0)31 597 236; E-mail: hotelcigota@gmail.com RECEPCIJA:+381 (0)31 841 141; fax +381 (0)31 845 030 TELEFONSKA CENTRALA: +381 (0)31 597 597 Web: www.cigota.rs: E-mail: office@cigota.rs

30

Hotel Rtanj

Provedite čarobno leto u Rtnju - Kopaonik

H

otel „Rtanj“ je, da li zbog položaja objekta, zaposlenih u njemu ili nečeg trećeg, sasvim posebno i po svemu harizmatično mesto u srcu turističkog Kopaonika. Ljubitelji ove planine, zagriženi skijaši, snouborderi nazivaju ga rajskim.

Poseban odnos prema „Rtnju“ izgradili su oni koji ovde dolaze na odmor sa svojim porodicama. Ukratko, „Rtanj“ je, kao jedan od najstarijih hotela na Kopaoniku (prvi put otvoren 1958., obnovljen 2013.), izborio status kultnog mesta u kojem svako nađe neko opravdanje da, u vreme svog boravka na Kopaoniku, za svoju bazu odabere „Rtanj“, i to smatra privilegijom.

Zato i ne iznenađuje podatak da je i ove zime, koja je bila blaga i sa malo snega, popunjenost hotela bila preko 90%, koji je tako odbranio reputaciju najomiljenije destinacije na Kopaoniku. Osim stalnih, višegodišnjih gostiju, pojavili su se i neki novi, a već ima zahteva za rezervacijama i za narednu zimu.

Direktor hotela „Rtanj“, gospodin Srećko Lazarević, to objašnjava prvenstveno dobrom lokacijom na kojoj je situiran, daleko od saobraćajnica, okružen šumom, a na samoj ski stazi, a „Odžaklija“ i „Kamin sala“ u etno stilu su mesta gde gosti vole da provode vreme. Šarm ovom mestu daju i domaćini,

ljubazni, koji svakog gosta dočekuju širokog srca i osmeha, pa to ljudi osete i drago im je zbog toga. „Rtanj“ je svoj imidž uvek gradio na usklađenosti usluga i cene, adekvatne i povoljne za goste.

U narednom periodu „Rtanj“ će biti domaćin nekolicini mini seminara, a od juna njegova ponuda će se bazirati na dečjem turizmu i letnjim kampovima, u organizaciji hotela ili u saradnji sa „Avanturijom“ DOO. „Rtanj“ je za decu obezbedio specijalne programe: avantura park, zipline, veštačku stenu, poligon za alpiniste u dvorištu hotela, ture vožnje biciklima i orijentiring (uz pomoć mape traženje zakopanog blaga), planinarenje, odlazak u Jošaničku Banju do termalnog bazena na kupanje. Za decu se obavezno organizuje jedna noć spavanja u šatorima u šumi i veče nezaboravnog druženja uz logorsku vatru.

Uprava hotela je razvila dobru saradnju i sa sindikalnim organizacijama, pa su česti gosti hotela zaposleni u raznim preduzećima, čime se popunjavaju kapaciteti u periodu maj-jun i avgust-septembar.

Hotel „Rtanj“ ima odličnu saradnju i sa Turističko-sportskom organizacijom opština Raška i sve manifestacije u organizaciji TSO na Kopaoniku, kao što su npr. ,Kopaonik

open”, svetski poznato orijentiring takmičenje, „Dani borovnice“ poslednje nedelje jula,„Dani vrganja“ prve nedelje septembra, MTB trka – „Tri strane Kopaonika“, „Dani paraglajdinga“, ispraćene su adekvatnim dešavanjima u hotelu.

Osim što ljubitelji belog sporta iz skijašnice odmah izlaze na stazu, tako i ljubitelji prirode po izlasku iz hotela dolaze na polja borovnica, najkvalitetnije u Evropi, ili šume - najbogatijeg nalazišta gljiva u jugoistočnoj Evropi, posebno vrganja i lisičarki.

Na raspolaganju gostima hotela su i biciklovi i kvadovi za obilazak terena.

Sve napred spomenuto navodi na zaključak da leto treba provesti upravo na Kopaoniku, u „Rtnju“, uz odmor ili neku od aktivnosti, daleko od gradske gužve i visokih temeperatura.

HOTEL “RTANJ” NA KOPAONIKU

Telefoni: 036-5471-090 i 036-210000 Kancelarija u Beogradu – rezervacije Novi Beograd, 11070, Gandijeva 76a, lokal 3 Tel.: +381 (0)11 41 11 000 +381 (0)65 321 84 31; Fax: +381 (0)011 4126 126 Web: www.rtanj.rs; Email: rtanjbeograd@gmail.com

31

Pregršt medalja za knjaževački Timomed

Timomed d.o.o. Knjaževac

19350 Knjaževac, Kej Veljka Vlahovića 7A, Tel/Fax: +381 19 732-330, Fax. +381 19 732 485 Tel. +381 19 730 720, 730 721, 732 872 Web: http://www.timomed.co.rs, E-mail: timomed@open.telekom.rs

TIMOMED

šampion Novosadskog sajma sedamanesti put “TIMOMED”, preduzeće za proizvodnju meda i drugih pčelinjih proizvoda iz Knjaževca, po sedamnaesti put uzastopno osvojilo je najveće priznanje Novosadskog sajma - veliki šampionski pehar za vrhunski kvalitet meda i dijetetskih proizvoda na bazi meda, u oblasti pčelinjih proizvoda i opreme za pčelarstvo. „TIMOMED“, osnovan 1989., učesnik je Novosadskog sajma, koji se smatra ocenjivački najrespektabilnijim u ovom delu Evrope, od 1998. godine, a od 2000. godine pa do danas, dobitnik je najvećeg priznanja - šampion kvaliteta.

Proizvodnom programu: prirodnom vrcanom bagremovom, livadskom, lipovom, cvetnom, šumskom medu, medu sa orasima i saćem u medu, dijetetskom proizvodu „Dijet bet“ sa hromom (zamena za šećer namenjen dijabetičarima, gojaznim osobama), polen cvetni prah (dijetetski proizvod), prQopolis kapi (prirodni produkt pčela za zaštitu od infekcija svih vrsta) i svi sa oznakom „Zdrava hrana“, ove godine pridružilo se još nekoliko novih proizvoda, jedinstvenih na našem tržištu.

Pre svega, med sa dodatkom ekstrakta crvenog grođža - proizvod koji ima za-

32

datak da čisti krvne sudove i pomaže rad kardiovaskularnog sistema. Registrovan je u Ministarstvu zdravlja kao dodatak ishrani i kao i svi „TIMOMED“ proizvodi 100% je prirodan.

Drugi proizvod je na bazi meda i koštunjavog voća - MELVIT, koji daje energiju i vitalnost. Namenjen je svim uzrastima

fenomenalno Slatko od šumskih plodova sa medom, sa 100% zadržanim prirodnim kvalitetom i osobinama kako meda tako i šumskog voća.

Gospodin Srbislav Vidojević zadovoljan ovogodišnjim uspehom, nada se dobroj godini i obećava još mnogo novih i kvalitetnih proizvoda.

i svim profesijama. Kako kaže vlasnik „TIMOMED“-a, gospodin Srbislav Vidojević: „Drvoseče, sportisti, naučnici, svi mogu da koriste ovaj proizvod, od trenutka kada osete neku malaksalost, ili umor od nekog fizičke aktivnosti”. Dovoljna je jedna kesica tog proizvoda da se izgubljena energija vrati. Preparat je pre svega namenjen za inostrano tržište.

Po prvi put iz „TIMOMED“-a stiže

Svi „TIMOMED“ proizvodi se mogu nabaviti u apotekama i prodavnicama široke potrošnje, a oni najnoviji na tržištu će se naći tokom maja i juna. Posetioci 83.Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, koji je održan od 14. – 20. maja, imali su priliku da među prvima degustiraju proizovode na štandu „TIMOMED“-a, koji je na najvećoj sajamskoj manifestaciji ove vrste u jugoistočnoj Evropi izložio kompletan program.

Novu Varoš očekuje još jedna bogata turistička sezona

N

Ivana Novaković

ova Varoš iz godine u godinu postaje sve značajnija turistička destinacija, što zbog svojih prirodnih lepota, što zbog sve raznovrsnijih i kvalitetnijih manifestacija, bolje ponude smeštaja u hotelima, ali i privatnom smeštaju. I što je još važnije, sve je više žitelja ove opštine koji pokazuju interesovanje za bavljenje ovom vrstom delatnosti. Tako je u organizaciji Regionalne privredne komore Užice i Turističke organizacije regije Zapadna Srbija, na Zlataru održana obuka i dvodnevna radionica na temu „Priprema domaćinstvu u seoskim i urbanim sredinama za kategorizaciju, prihvat i boravak turista“. Ova radionica izazvala je veliko interesovanje domaćinstava koji se bave seoskim turizmom, pa su pored učesnika iz Nove Varoši učešće uzeli i seoski domaćini iz Prijepolja, Priboja, Sjenice, Rudog, Užica i Ivanjice. Radionica je sprovedena u okviru projekta TEMPUS - Modernizacija i harmonizacija turističikih studijskih programa u Srbiji, a podržana od strane privredne komore iz Užica.

Direktorka Turističkog sportskog centra Nova Varoš, Ivana Novaković, kaže da je izuzetno zadovoljna odzivom seoskih domaćina sa područja opštine, kao i da joj je drago zbog toga što je Nova Varoš bila dobar domaćin ovog skupa kome su prisustvovali učesnici iz okolnih gradova. Gospođica Novaković takođe nije krila zadovoljstvo interesovanjem turista za posetu ovom kraju na minulom 38. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, gde je TSC Nova Varoš nastupio na štandu Regije Zapadna Srbija, a koji je uvek dobar pokazatelj interesovanja turista.

- Veliki broj posetilaca je izrazio želju da poseti i doživi turističke vrednosti opštine Nova Varoš, što je dokaz da su maksimalni napori koje su uložili turistički radnici naše opštine da što kvalitetnije prezentujemo turističku ponudu Zlatara i da animiramo, kako nove tako i dugogodišnje ljubitelje zlatne planine, prepoznat - obavestila je naša sagovornica.

Ona je naglasila da je akcenat turističke promocije ovoga područja na rekreativnom, sportskom, manifestacionom i seoskom turizmu. Jedan od interesantnijih sadržaja koji privlači sve veći broj turista u opštinu Nova Varoš, je manifestacija „Zlatar fest“ koja u sebi objedinjuje niz manifestacija različitog karaktera, a koje neguju tradiciju i kulturu ovoga kraja.

- Za turiste koji uživaju u avanturističkim izazovima, toplo preporučujemo duge planinske šetnje i biciklističke vožnje uređnim stazama na Zlataru, da oprobaju svoju kondiciju na adrenalin parku ili pak da uživaju na plažama zlatarskih jezera. Neizostavan deo turističke ponude su tradicionalni gastronomski proizvodi novovaroškog kraja - čuveni zlatarski sir i pita od heljde, koji na svakom koraku čekaju sve one koji se odluče da svoje slobodno vreme provedu na PRAVOM MESTU - NA DOBROJ VISINI, odnosno, na planini Zlatar. Specijalni rezervat prirode „Uvac“, splavarenje zlatarskim jezerima, posetu vidikovcima i ostalim dodatnim turističkim sadržajima. Podjednako interesovanje vlada za hotelski, privatni i smeštaj u seoskim domaćinstvima i etno selima.

TSC „Zlatar“ ima odličnu saradnju sa vodećim hotelijerima planine - Hotelom „Panorama“, novootvorenim hotelima „Zlatarski Biseri“ i „Zlatarski Zlatnik“, i drugima koji prilikom svake promocije zajednički predstaviljaju svoju, dodatnim sadržajima, obogaćenu ponudu za zahtevnije goste i goste sa decom, u vidu wellness i spa sadržaja i sadržaja za mališane. TSC “Zlatar” takođe promoviše i toplo preporučuje mnogobrojne objekte za smeštaj, seoska domaćinstva za ljubitelje tradicije i netaknute prirode kao i proizvođače tradicionalnih proizvoda ove opštine.

A svakodnevni upiti turista, najavljuju još jednu bogatu turističku sezonu na, po mnogima, jednoj od najlepših srpskih planina.

33

GEGULA GLAS SRBIJE na 5. Biznis samitu u Vrnjačkoj Banji Marija i Milan Jovičić

P

ripreme za 5. BIZNIS SAMIT-UPOSLIMO SRBIJU „BUSUPS 2016”, uz GEGULA - Sajam turizma, hrane i pića i KUP VRNJAČKE BANJE 2016. - Nacionalno takmičenje za najbolje rakije i vina, koje od 24–26. juna 2016. godine u Vrnjačkoj Banji, Hotel „Breza”, tradicionalno organizuje Etno centar „Gegula“, Kraljevo, uz pokroviteljstvo Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Privredne komore Srbije, gradova Kraljevo i Novi Pazar, Opštine Vrnjačka Banja, Raška, Bogatić i Trstenik i suorganizaciju Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, su u punom jeku i ove godine će biti bogati sadržajem i aktuelnim temama. Očekuje se učešće preko 500 uvaženih profesora, državnih zvaničnika, članova diplomatskog kora, poslovnih ljudi i privrednika kao i međunarodnih stručnjaka za oblast održivog razvoja, predstavnika finansijskih institucija i udruženja i osiguravajućih društava, predstavnika medija…

Posebnu draž ovoj sve značajnijoj manifestaciji daje činenjica što je zemlja partner ovogodišnnjeg Samita Kuba - Ambasada u Beogradu, što je strateški privredni partner Nemačka privredna komora (AHK), a medijski partneri: RTS, Pink, Radio S, Mix TV i naš portal TOPSRBIJA. COM. Biznis samit - uposlimo Srbiju „BUSUPS 2016” će obezbediti uslove svim učesnicima da svoje znanje, iskustvo i resurse, stave u funkciju efikasnije artikulacije međusobnih interesa. Koncipiran kao sinergija više celina, obezbediće niz mutidisciplinarnih aktivnosti u cilju pronalaženja optimalnih biznis modela, kako bi se predstavili savremeni biznis trendovi i standardi u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja i turizma u Srbiji kao i zemljama regiona.

Države u okruženju imaju potencijal da tržištu ponude konkretan proizvod sa autentičnim iskustvom, utemeljenim na lokalnom identitetu turističke destinacije.

Posebno mesto pored „BUSUPS 2016” ima i GEGULA - SAJAM TURIZMA, HRANE I PIĆA koji je posvećen agrobiznisu i turizmu.

Sajam će i ove godine okupiti izlagače iz oblasti prehrambene industrije, poljoprivredne proizvodnje, vinarstva i vinogradarstva, alkoholnih i bezalkoholnih pića, industrije kafe, pčelarstva i medarstva, organske proizvodnje, konditorskih proizvoda, pakovanja i ambalaže, kulture...

34

Namenjen je i za predstavljanje opreme za preradu i pripremu hrane, proizvoda hemijske industrije, ponude proizvođača, uvoznika i distributera poljoprivredne mehanizacije, kao i proizvoda i usluga distributivnih lanaca.

Tradicionalno, i ove godine će biti održan KUP VRNJAČKE BANJE 2016, Nacionalno takmičenje za najbolje rakije i vina, koje ima bitan značaj za razvoj, proizvodnju i prodaju rakije i vina u Srbiji i Republici Srpskoj, a čiji će kvalitet da ocenjuje međunarodni žiri sastavljen od uglednih i priznatih stručnjaka i poznavalaca vina i rakije.

Povezujući tri značajne manifestacije želja organizatora je da se iskorisi sinergiju koju ovakav skup zasluzuje i pruža. On daje priliku izlagačima da iskoriste tradicionalno prisustvo brojne publike, predstavnika turističke industrije, medija i profesionalnih kupaca iz Srbije i regiona, uoči predstojeće turističke sezone, pruža magućnost da na efikasan način, u kratkom vremenu izlagači ostvare značajne promotivne i komercijalne efekte.

Očekujući Vašu prijavu, Etno centar „Gegula“, stoji svima na raspolaganju da Vaše ideje, sugestije i predloge saradnje, sa iskrenom željom da Vaš nastup i poslovni rezultati budu što uspješniji, u potpunosti ostvare i ispune svoju misiju.

Kontakt telefon Etno centra „Gegula“, Kraljevo, tel.: 063 608 346, 036 372 545, ili na http://www.gegula.rs.

35

Topola je mnogo više od izletničke destinacije

G

Ljiljana Todorović

36

odine 1781. Karađorđe je podno Oplenca podigao kuću s više pomoćnih zgrada, koju je na početku ustanka uništio beogradski dahija Kučuk Alija. Na istom mestu, Karađorđe je 1805. podigao novu kuću s pomoćnim zgradama i sve ogradio palisadom. Tako je Topola postala utvrđeno naselje, uz koje su počele da niču i druge kuće, a 27 juna 1882. proglašena varošicom. Danas je Topola živopisan grad, jedna od sedam opština Šumadijskog okruga, decenijama pozicionirana na turističkoj mapi Srbije kao destinacija bogate prošlosti, po čuvenim oplenačkim vinima i manifestacijama, pre svega Oplenačkoj berbi, u koju se dolazi sa povodom.

Teritoriju od 29 seoska naselja, plodno zemljište i umerenokontinentalna klima uslovili su da voćarstvo i vinogradarstvo u opštini Topola budu vodeće privredne grane. Stotine hiljada turista godišnje pohode ovaj kraj želeći da probaju čuvena oplenačka vina iz sada šest vinarija (PIK „Oplenac“, „Kraljeva vinarija“, „Vinarija Aleksandrović“, Porodična vinarija „Rogan“, Vinarija i vinski podrum „Arsenijević“ i Vinarija „Lipovac“) koje predstavljaju motor privrednog i turističkog razvija opštine.

U planu vinarije PIK „Oplenac“ je i izgradnja hotela, koji će svojim kapacitetima nadomestiti potrebe Topole u ovom segmentu. Sa trenutnim kapacitetima, u renoviranom hotelu „Oplenac“ i u proširenom ugostiteljskom sektoru, to će ukupno biti 300 ležajeva, koji će zadovoljiti deo potreba turista koji dolaze u Topolu.

Direktorka Turističke organizacije „Oplenac“, gospođa Ljiljana Todorović, ističe da opština danas može da se pohvali i sa osam seoskih domaćinstava otvorenih za prijem gostiju.

- Topola je do sada bila izletnička turistička destinacija i to je nešto što moramo da promenimo, S tim u vezi, TO podržana od strane lokalne samouprave, potpisala je memorandum o saradnji sa vinarijom PIK „Oplenac“. U ovom trenutku je to neobavezujući dokument, ali pruža šansu za zajedničko ulaganje i zajednički interes u razvoju turističke privrede. Zakon o turizmu nam je prošle godine po prvi put omogućio da sklapanjem memoranduma, protokola i ugovora o poslovno-tehničkim saradnjama između privatnog i javnog sektora sklapamo poslovne dogovore i moguć-

nosti konstituisanja destinacijskih menadžment organizacija i kompanija (DMC i DMO), novog oblika organizovanja, koji daje šansu za razvoj i otvara mogućnosti za zapošljavanje mladih ljudi – istakla je tom prilikom gospođa Todorović.

Priča o Topoli može da bude mnogo kompleksnija i šira, a Oplenački put vina je ono što Topoli daje posebno mesto, ne samo po kvalitetu vina koje nudi već i po broju turista koji na te Puteve vina dolaze.

A kada gost dođe na vinski put u Topolu, u prilici je da obiđe i istorijske znamenitosti kraja, spomenike kulture i okolna sela: Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, hram i mauzolej vladarske porodice Karađorđević, autentične lepote, čiju je gradnju započeo 1910. kralj Petar I Karađorđević, a dovršio je njegov sin, kralj Aleksandar I Karađorđević 1930. godine; Karađorđev grad u srcu Topole, koji je podigao vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe Petrović u periodu od 1811 – 1813.

Do danas je očavan: restaurirani konak sa kulom, crkva sa zvonikom i škola u kojoj se danas nalazi Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ (po srpskom satiričaru, rođenom 1873. u selu Ovsište, 10 kilometara od grada); Kraljeva kuća podignuta 1910. kao privremana zgrada sa šest prostorija u kojima je trebalo da stanuje graditelji hrama na Oplencu. U nju se međutim, prvi uselio kralj Petar I, kako bi lično pratio izgradnju zadužbine i zato je i prozvana Petrova kuća; Vinogradarevu kuću blizu zadužbinskog kompleksa, na severnoj padini Oplenca iz 1911., u kojoj je jedno vreme živeo upravnik kraljevskih vinograda, a danas je galerijski prostor; Kraljevu (1923) i Kraljičinu vilu (1926) ili Vilu Prinčeva (u kojoj je najčešće odsedala kraljica Marija sa prestolonaslednikom Petrom i prinčevima Tomislavom i Andrejom) na Oplencu, u kojima danas povremeno borave članovi Doma Karađorđević; brojne crkve i manastiri, od kojih je do danas sačuvano samo: Nikolje, Blagoveštenje, Voljavča, Petkovica, Vraćevšnica i Ramaća.

Turistička organizacija “Oplenac” Topola 34310 Topola, Ul. Kraljice Marije br. 4 Tel.:+381 (0)34 811 172 Web: www.topolaoplenac.org.rs E-mail: info@topolaoplenac.org.rs

60 godina PIK OPLENAC

U

prestonici srpskog vinogradarstva i vinarstva, krajem aprila 2016. godine, obeležen je jubilej - 60 godina od osnivanja PIK „Oplenac“, privrednog giganta sa prostora SFR Jugoslavije, koji je zahvaljujući zajedničkim rusko-srpskim ulaganjeu novih vlasnika obnovljen i predstavlja trenutno jednu od najmodernijih vinarija u Srbiji.

Ovakvi jubileji su prilika za oživljavanje uspomene na vreme nastajanja, razvijanja, ekspanzije, ali i degradacije i propadanja, i ponovnog uzdizanja PIK „Oplenac“, kolektiva koji se godinama pozicionirao u vrhu vinogradarstva i proizvodnje alkoholnih pića, koji je proizvodnim kapacitetima, kvalitetom, kadrom, ali i brojem ljudi koji su u njemu stasavali prerastao okvire Topole i Srbije i postao jedna od vodeći privrednih organizacija u SFRJ. Svoj ugled izgradio

je sa vinima: Rajnski rizling, Smederevka, Crni burgundac, Zlatna oplenka, Oplenački crni biser, i žestokim pićima: Šljivovica, Komovica, Leoni...

Devedesetih godina, trpeći sudbinu velikog broja preduzeća, PIK „Oplenac“ prolazi kroz tranzicioni period i dve neuspešne privatizacije, da bi 2014. krenuo put preporoda.

Trenutni kapaciteti vinarije iznose 2.000.000 litara, a sama vinarija raspolaže najsavremenijom opremom francuskih i italijanskih proizvođača. U trenutku instaliranja celokupnih pogona za proizvodnju ukupni kapaciteti će iznositi 5.500.000 litara na godišnjem nivou, uglavnom komercijalnih vina, dok će 15% proizvodnje biti usmereno ka proizvodnji ekskluzivnih vina vrhunskog kvaliteta. Trenutno je u fazi pripreme 47 hektara mladih zasada različitih sorti grožđa.

Tri degustacione sale vinarije PIK „Oplenac“ na preko 300 m², predstavlja jedno od mesta uživanja i degustacije čuvenih oplenačkih vina, a sve to prati gastronomija šumadijskog podneblja. U vremenskom periodu od tri do pet godina, vlasnici vinarije planiraju da izgrade luksuzan hotel kao i da rošire delatnost u obliku farme i fabrika za proizvodnju sokova, ulja, briketa i pelata, pogona destilerije…

Ponovnim otvaranjem vinarije građani vide šansu za prosperitet prestonice srpskih čokota, zapošljavanje, povećanje standarda, mesto razvoja jedne firme koja će označavati prekretnicu u proizvodnji vina, voćnih rakija, sušara i mnogo toga dobrog, koja će uposliti više stotina kooperanata, iz Topole ali i iz okruženja, i koja će dati nov život Šumadiji.

Tradicija uzgoja vinove loze duga je bezmalo dva milenijuma, a uzgajanje vinove loze i vinarstvo predstavljaju značajni deo razvojih potencijala Srbije.

Sve kapacitete kojima je raspolagao PIK „Oplenac“ sadašnji vlasnici su vratili i postavili na pijedestal. Tradicija francuske, srpske, ruske culture, spojena sa najsavremenijom tehnologijom proizvodnje i prerade uvodi Topolu i PIK na novi put razvoja, prosperiteta, a proizvodi koji će se naći na tržištima Srbije, EU i Rusije opštini doneti ekonomski benefit.

Da su na dobrom putu, pokazalo se već na 83.

Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu (14.-20.05.2016.), gde je svih pet vina PIK Oplenac predatih na ocenjivanje nagrađeno za visok kvalitet, a PIK osvojio pehar Novosadskog sajma. Tako je Villa Sauvignon Blanc, 13,1% vol. alk., berba 2015. godine šampion grupe proizvoda, zlatnu medalju osvojila su vina Villa Chardonnay, 13,0% vol. alk., berba 2015. godine i Villa Muscat Ottonel, 13,5% vol. alk., berba 2015. godine, a srebrnu Villa Traminac, 14,6% vol. alk., berba 2015. godine i Monarh Cuvee, 13,0% vol. alk., berba 2014. godine.

PIK Oplenac Topola

34310 Topola, Bulevar kralja Aleksandra 57 Tel.:+381 (0)34 813 830; Web: www.pik-oplenac.com; E-mail: info@pik-oplenac.com

37

Seosko turističko domaćinstvo MOKA Miljojke i Verka Lukića lom decom na koje roditelji ne moraju da paze da će istrčati na ulicu. Gosti su smešteni u zaseban i potpuno obnovljen objekat iz 1964. godine, u kome se u tri sobe nalazi pet ležajeva sa kupatilom.

Osim odmora, u domaćinstvu Lukić gostima se nudi i domaća hrana proizvedena na 7 ha zemlje i u dva plastenika.

Od voća iz voćnjaka u kojima se gaje šljive, višnje, trešnje, breskve, jabuke, kruške, zasadi vinove loze, a očekuje se Miljojka i Verko Lukić i rod maline i kupine, kuvaju eosko turističko domaćinstvo Miljojke se kompoti, slatka, pekmezi, prave sokovi. i Verka Lukića u selu Ovsište, jedno je Povrće: paradajz, krastavac, krompir, beli i od osam domaćinstava u opštini Topola crni luk, zelena salata..., koje se tretira jedino i jedino u selu koje se bavi seoskim turizmom. protiv plamenjače, osim za pripremanje zdraBračni par Lukić, povratnici iz Švajcarske, u vih obroka, koristi se za pripremanja ajvara, kojoj su radili dugi niz godina, planirao je da turšije i drugu zimnicu. Jedan od najzanimljise u svom rodnom selu bavi poljoprivredom i vijih, a sigurno najživopisnijih delova kuće uživa u blagodetima svoga rada, ali su pre dve je podrum, gde se osim zimnice i proizvoda godine, po nagovoru turističkih radnika iz Tu- od voća, nalaze i sušene začinske i lekovite rističke organizacije Oplenac, Topola, otvorili biljke – prava prirodna apoteka. Ekonomskim vrata svog doma turistima i ubrzo postavili vi- dvorištem slobodno šetaju koke nosilje, a dosoke standarde za sve one koji žele da se bave maćica mesi i hleb, crni i beli, proju. Sva jela ovom delatnošću. pripremaju se na šporetu „Smederevac“ jer Gospođa Miljojka Lukić kaže da su najveći „su nekako ukusnija i imaju drugačiji šmek“. krivci za njihovu odluku velike radne navike Sve pomenuto gosti mogu da kupe i ponesu stečene u mladosti, ali i tokom života, te ni svojim kućama, kako bi što duže zadržali sada, kada bi trebali da polako „usporavaju“, ukus domaćeg i prirodnog. one im ne dozvoljavaju da sede skrštenih U okviru domaćinstva nalazi se i višenaruku. Ovaj bračni par voli da upoznaje nove menska sala kapaciteta 50 mesta, koja može ljude, da se druži, i to je motiv više za bav- da se koristi i za sastanke i razne skupove, ali ljenje ruralnim turizmom. Gospodin Verko se i za proslave rođendana, krštenja, svadbe, doprevashodno bavi poljoprivrednim radovima, ček Nove godine i sl. Uz veselje i muziku, doi sve na imanju i oko kuće radi sam. Gospođa maćini po dogovoru obezbeđuju hranu. Danas Miljojka je ta koja se upustila u avanturu zva- turisti koji žele da pobegnu od gradske gužve nu ruralni turizam, i iako ima pomoć muža, ne moraju da idu daleko, da traže bespuća. ona je ta koja je „glavna“ kada su gosti u pi- Domaćinstvo Lukić se nalazi na deset minuta tanju. Mada je seosko domaćinstvo „Moka“ vožnje od Topole i Oplenca. U Ovsištu, koje (od Miljojka) ušuškano i daleko od bilo kakve danas broji nešto više od 500 stanovnika i mabuke, do njega vodi asfaltni put i posebno je nje od 200 domaćinstava, rođen je veliki srppogodno za ljude sa kućnim ljubimcima i ma- ski satiričar i pripovedač Radoje Domanović.

Selo ima školu, prodavnicu, crkvu i trepezar sa opremljenom kuhinjom za razne svetkovine, kapaciteta do 200 mesta. Nedaleko od kuće Lukićevih nalazi se i otvoren bazen koji za lepog vremena okupi od 500 do 1.000 kupača iz sela i okoline. Za ljubitelje šetnje svi putevi u okolini predstavljaju poseban izazov.

Kroz selo protiče reka Jasenica na kojoj su nekada bile dve vodenice, a podno imanja je rezervat divljih životinja (zečeva, fazana, lisica, a malo-malo izađe i po neki srndać).

S

38

Gospođa Miljojka kaže da lovci još nisu otkrili njihovo domaćinstvo i nada se, da će uz pomoć TO Oplenac u dogledno vreme imati više gostiju, posla i razonode. Ona tvrdi da gosti ne treba da se plaše lošeg vremena, zime, kiše, jer kuća pruža svakojake mogućnosti i za uživanje i za nova iskustva: gostima su na raspolaganju tri otvorene terase, a dvorište Miljojke Lukić je u toku prošle 2015. godine, na konkursu „Dani otvorenih dvorišta“ koji organizuje TO Oplenac, u kategoriji - najlepše dvorište, osvojilo prvo mesto (na nivou centralne Srbije, u konkurenciji 170 dvorišta zauzelo je drugo mesto). Svi oni koji žele mogu da nauče da mese hleb, da peku papriku, spreme ajvar i sl., i pripremljeno ponesu svojim kućama ali, po rečima naše sagovornice koja je voljna sve to da pokaže, do sada nije imala takvih zahteva od strane gostiju.

Kako bi bila u toku svega što se tiče ruralnog turizma, gospođa Miljojka zahvaljujući TO Oplenac i GTO Kragujevac kad god ima vremena obilazi druga domaćinstva, prati

edukacije i nastoji da osavremeni posao kojem je trenutno posvećena. Kao članica Udruženja žena iz Topole često sa svojim domaćim proizvodima nastupa na manifestacijama u Topoli, jer kaže da, iako je prešla šezdesetu, energija i volja joj ne manjkaju. Bračni par Lukić ima tri odrasle ćerke i unuke, koji ne žive sa njima, ali vole da navrate. Oni su reprezenti zdrave i vredne srpske porodice koja s ljubavlju vodi svoje i kažu da su, otkako se bave ruralnim turizmom, našli novu dimenziju života, ali da to nije za svakoga. Da bi i gostima i domaćinima bilo ugodno potrebno je biti vredan, veseo, razgovorljiv i svim srcem uživati u onome što radite, baš kao što je slučaj sa njima.

Ukoliko i vi želite da doživite ambijent Seoskog turističkog domaćinstva „Moka“ porodice Lukić u selu Ovsište, Topola, kontaktirajte ih na tel. : 063 70 60 161, 034 61 00 894.

Aranđelovac 365 dana na raspolaganju turistima

A

ranđelovac je u oktobru 2015. zvanično svrstan u drugu kategoriju turističkih mesta Srbije, a već sledeće, kako procedura nalaže, biće pretendent za porodicu turističkih mesta prve kategorije gde, prema rezultatima na planu turizma koje postiže poslednjih godina, i pripada. Odlična saradnja sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i Turističkom organizacijom Srbije koja je Aranđelovac i Bukovičku banju po dobijanju kategorije, automatski svrstala u svoju turističku ponudu i sprovela kroz zimsku kampanju sa ostalim banjama, dalo je pozitivan efekat. V.d. direktora TO Aranđelovac, Jelena Sujković, ističe da lokalne turističke organizacije raspolažu sa skromnim budžetom, a da TOS i resorno ministarstvo u poslednje dve godine izlaze u susret nastojeći da ih što bolje promovišu.

Gostiju u Aranđelovcu je sve više, posebno iz Rusije, kojima je interesantan hotel „Izvor“, ali i zakup ugostiteljskih objekata. Šumadija, koju nazivaju i srpskom Toskanom, delom zbog prirodnih karakteristika, delom zbog ustanovljenja Udruženja vinara Šumadije čija vina sa geografskim poreklom mogu da izađu na svetsko tržište, prostor je koji turisti tek počinju da otkrivaju.

Aranđelovac je kulturni, istorijski, manifestacioni, gastro, vinski grad sa jedinstvenim parkom-muzejom na otvorenom sa 74 skulpture. Osim Specijalne bolnice za rehabilitaciju Bukovička banja koja pruža preventivne, dijagnostičke i terapijske usluge iz fizikalne medicine i rehabilitacije, pedijatrije, interne medicine, medicine sporta i laboratorijske dijagnostike, te hotela “Izvor”, dobitnika nagrade “Best Hotel in the Balkans 2014”, koji posluje u okviru jedinog srpskog hotelskog lanca - „A hotela“, i nije ga potrebno posebno predstavljati, TOO Aranđelovac u svojoj turističkoj ponudi ima puno predloga. Jedan je etno selo „Karađorđev vajat“ u Orašcu, na sedam kilometara od grada. Osim istorijskog značaja hrastove šume, u kojoj je 15. februara 1804. god. nekolicina odvažnika donela odluku da digne ustanak protiv Turaka, domaćini, porodica Babić, potrudila se da smeštaj u starim, ali komforno opremljenim vajatima, upotpuni domaćim jelima, kao što je kačamak, popara, cicvara, pihtije, sarma i gulaši, domaći kajmak, hleb iz furune, jagnjetina ispod sača, teletina, junetina … Tu su i mini zoo vrt sa domaćim životinjama, interesantnim deci iz gradova, koji su i najčešći gosti.

TOO Aranđelovac promoviše i KK „Aranđelovac“. Osnovan 2008. godine, počeo je sa rekreacijom i školom jahanja da bi danas imao zavidne rezultate u razvoju turističkog, daljinskog, dresurnog jahanja i hipoterapiji.

U turističku ponudu grada uključeni su i aqua park hotela „Izvor“, bazeni Aleksandar Wellness Centra u Orašcu, akumulaciono jezero Garaši u podnožju Bukulje udaljeno 6 km od grada koje pruža odlične uslove za ribolov, ali i za mali fudbal i odbojku na pesku. U selu Garaši osveženje se može naći i na otvorenom bazenu SRC Šumadija. U blizini aranđelovačkog parka nalazi se ugostiteljski objekat „Rujna zora“ sa otvorenim i zatvorenim bazenima, saunom, salom za stoni-tenis, caffe poslastičarnicom, etno restoranom „Brvnara“, konferencijskom salom, svečanom salom koja može da primi do 600 gostiju.

Manifestacije su takođe razlog više za dolazak turista u Aranđelovac: Smotra „Mermer i zvuci“ i simpozijum skulpture „Beli Venčac“ (od 4. jula do kraja septrembra), Ulica nasmejanih lica (od juna do oktobra), Festival knjige (septembar), Pozorišni festival (novembar), Proslava Sretenja i Dana državnosti (15. februar), Likovna kolonija „Vožd“ u Orašcu, Dan grada (26. jul)... Sve ove manifestacije produženog su trajanja, ali TOO Aranđelovac, u nastojanju da grad „živi“ tokom cele godine planira da pokrene jednu novu, sveobuhvatniju manifestaciju i na taj način privuče veći broj turista, sa rock i pop bendovima. Planira se i obnova „Svetosavskog bala“. U vreme kralja Milana i kralja Aleksandra Obrenovića u balskoj dvorani „Starog zdanja“ priređivani su balovi o kojima je cela Srbija pričala. Na jednom takvom balu mladi oficir, Živojin Mišić upoznao je svoju buduću suprugu, Nemicu Lujzu.

Turistička organizacija opštine Aranđelovac 34300 Aranđelovac, Kneza Miloša 267 Tel.:+381 (0)34 715 335, 725 575, 724 097 Web: http://www.bukovickabanja.rs; E-mail: office.toar@gmail.com

39

Otvoren TIC u Novom Bečeju, predstavljen projekat budućeg kampa

T

urističko Informativni Centar centru Novog Bečeja, u Ulici maršala Tita broj 2, svečano je otvoren u sredu, 9. marta, a tom prilikom predstavljena je i maketa budućeg kampa pored reke Tise.

Projekat budućeg kampa pored Tise je rađen po uzoru na velike evropske kampove, gde se kamp turizam uveliko i uspešno primenjuje. Kamp je zamišljen kao kombinacija više sadržaja i oblika smeštajnih jedinica sa kamp prikolicama, bungalovima,

40

modernim i tradicionalnim šatorima. Svim posetiocima na raspolaganju će biti i sportski tereni, mini golf tereni, adrenalin park, multifunkcionalna bina, sanitarni čvorovi, recepcija, roštilji, kao i malo izletište.

Ujedno, radi se na još jednom projektu na destinaciji koja počinje kod Manastira.

U planu je da se uradi potpuno novo šetalište zajedno sa priobaljem, renoviraće se amfiteatar i izgradiće se nova dečja igrališta.

Ovo je jedan zaista veliki infrastrukturni projekat kada je turizam u pitanju. Radi se o projektu izgradnje najvećeg i najekskluzivnijeg turističkog kampa u Srbiji, za koji su sredstva obezbeđena za prvu fazu.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će podržati ovaj projekat u drugoj fazi. Partner na ovom poslu bi mogla da bude slovenačka firma „Adria“, čuvena po izgradnji objekata ove vrste.

Ukupna investicija je 2 miliona evra, od kojih je 1 milion investicija opštine Novi Bečej, dok bi drugi miliona obezbedila „Adria“. Kad se sve kockice slože, ovaj projekat bi mogao već sledeće godine, početkom sezone ugledati svetlost dana i početi sa primanjem prvih gostiju.

Turističko Informativni Centar se nalazi u ulici Maršala Tita broj 2 i pružaće sve potrebne informacije vezano za turističke ponude Novog Bečeja, kao i za izgradnju kampa sa 4 zvezdice kraj Tise.

Planovi Turističke organizacije i Opštine Novi Bečej su da se sa partnerima iz Mađarske aplicira za projekte iz IPA fondova i konačno izgradi toliko potreban pristan za turističke brodove. Krajnji cilj Novobečejaca je da njihov grad, prepoznat kao centar manifestacionog turizma, postane i centar sportskog, rekreativnog i nautičkog turizma. Imajući u vidu dosadašnje rezultate TOO Novi Bečej i Opštine Novi Bečej na polju turizma, ovaj cilj će u izglednom roku biti dostignut.

Uvek

novo lice

Novog Bečeja

O

Novom Bečeju, gradu koji ima 15 hiljada stanovnika (čitava opštine 25 hiljada), priča se i piše mnogo više nego o gradovima koji imaju više stotina hiljada stanovnika. Novi Bečej je postao sinonim za sve lepo, uspešno, a rešenost Novobečejaca da svoj grad “umiju” u svako godišnje doba, nije ostala neprimećena, pa je broj turista iz godine u godinu sve veći. Bilo bi ih više, da se u gradu na levoj obali Tise, gradu sa najlepšim kejom u čitavom toku ove reke, čiji žitelji tokom gotovo šest meseci živi na ili kraj nje, izgradio toliko potreban pristan za prijem manjih brodova, što bi bio još jedan turistički ventil za povećanje broja tzv nautičkih posetilaca, ne samo iz Srbije već iz čitave Evrope.

Praktično, Novi Bečej je brendirao “Novo lice” radeći, kako na infrastrukturi (urađena kompletna kanalizaciona mreža i vodosnabdevanje, uređena komunalna struktura) i na privlačenju investitora, razvoju poljoprivrede, ali ništa nije toliko odskočilo na toj lestvici uspešnosti koliko turizam. Tome su dobrim delom doprinele brojne manifestacije, poput Tisa reka ljubavi, vikendi na Tisi…, ali ni jedna nije stekla toliku popularnost kao Gospojina, koja u sebi sadrži čitavu lepezu manifestacija koje predstavljaju privredu, kulturu i tradiciju ovoga kraja. Uz sve to nudi i odličnu zabavu i zaradu. Trenutno je to najbolja manifestacija jugoistočne Evrope, koja je prošle godine dobila ovo prestižno priznanje u konkurenciji mnogo većih i bogatijih gradova. Ono što je još važnije je da je Gospojina po broju posetilaca i finansijskoj dobiti, jedna od najisplativijih manifestacija u Srbiji.

Opština Novi Bečej bi trebala da se osloni na ovu manifestaciju i da upravo na brendu Novog Bečeja i Gospojine razvija i ostale privredne grane, jer razvoj turizma povlači i sve druge privredne grane, uvek imajući u vidu da se imidž jedne manifestacije i jednog grada gradi godinama, a gubi vrlo brzo ako se iznevere očekivanja.

41

Naselja, ade, tvrđava, hamam, lesni profili i još neka od čudesa opštine Inđija

N

a pola puta između Beograda i Novog Sada, na mestu gde se ukrštaju dva značajna evropska koridora: koridor 10 (auto put E 75) i koridor 7 (reka Dunav), na južnim obroncima Fruške gore, nalazi se opština Inđiija, jedna od najrazvijenijih u Srbiji. Dominantne privredne grane su poljoprivreda, industrija, mala privreda (proizvodno i uslužno zanatstvo), trgovina i turizam.

Najznačajniji turistički potencijal Inđije su reka Dunav, Krčedinska ada, Stari Slankamen, lesni profili, Keltsko naselje i manifestacije.

Kroz teritoriju opštine Inđija, Dunav protiče u dužini od 27 km, stvarajući jednu od najlepših obala duž svog toka. U ekološki očuvanom okruženju živopisne ruralne sredine, nižu se vikend naselja, riblje čarde, prelepe plaže, peščane ade i atraktivni pejzaži koji privlače ljubitelje reke, nautičkog, ribolovnog i eko turizma.

Na samo 25 km od Novog Sada i 60 km od Beograda nalazi se oaza netaknute prirode Krčedinska ada. Ada je, sa obalom dugom oko 10 km i površinom od skoro 9 km², deo Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“ i jedna je od najznačajnijih u Podunavlju. Ada je stanište brojnih retkih vrsta biljaka i životinja, značajno je mrestilište riba i od davnina je poznata po brojnim stadima konja, podolskih goveda, magaraca i ovaca koja se na njoj napasaju. Sa severne strane Adu okružuje Gardinovački rukavac koji vodi do čitave mreže drugih rukavaca i bara, koji značajno doprinose atraktivnosti prostora i obogaćuju sadržaj posete. Kao takva, Krčedinska ada predstavlja pravi raj za ljubitelje prirode, ekologije i foto-safarija.

Izlet na Krčedinsku adu deo je ponude Turističke organizacije opštine Inđija.

Najstarije naselje inđijske opštine i jedno od najstarijih u Sremu je Stari Slankamen o čemu svedoče: ostaci rimske tvrđave Acu-

42

mincum, ostaci turskog kupatila (vidljivi u okviru vinarije “Acumincum”), spomenik Slankamenačkoj bici (1691), pravoslavna crkva Svetog Nikole (iz 1468) i dr. Razgledanje ovih znamenitosti moguće je uz pratnju vodiča kroz interesantnu pešačku turu ili vožnjom brodićem – panoramsko razgledanje sa vode, uključujući i obilazak ušća Tise.

Lesni profili u Starom Slankamenu izuzetno su vredno prirodno dobro koje čuva tajne ledenog doba i klimatskih promena tokom njega. To je geološki lokalitet jedinstven u Evropi (jedan od tri najvrednija u svetu) i predstavlja najkompletniji arhiv paleoklimatskih promena tokom poslednjih 800.000 godina na evropskom kopnu. Na lesnom profilu u Starom Slankamenu mogu se istraživati klimatske promene u poslednjih milion godina i svake godine naučnici iz celog sveta tu vrše geološka istraživanja. Otkrivajući tajne ledenog doba, lesni profili ovog interesantnog naselja nisu interesantni samo za naučnike, već za mnogobrojne turiste. Zato je u njihovoj neposrednoj blizini u budućnosti planirano formiranje tematskog muzeja “Leslend”.

Na teritoriji opštine Inđija moćno keltsko pleme Skordisci je imalo centar uprave. U cilju obogaćivanja turističke ponude Inđije, pre nekoliko godina, započeta je izgradnja rekonstruisanog keltskog naselja. Unutar, drvenom ogradom opasanog naselja, biće prikazano nekoliko tipova keltskih kuća i radionica sa brojnim elementima imanja na otvorenom, kao i kostimiranim osobljem.

Do sada je izgrađena centralna kuća, kapija i ograda, uređeno je zemljište i iskopana zemlja za potrebe veštačkog jezera. Muzej će uskoro biti otvoren za posetu turista.

Svake godine u septembru (ove od 2.-4.09.) najbolji je provod na Beška festu - Danima vojvođansko-bavarske kulture. U okviru manifestacije organizovani su Etno i Gastro fest, kulturno-umetnički i zabavni program, Bavarian beer party i pop rock koncerti. Na taj način, na jednom mestu predstavljeni su kultura, tradicija i gastronomija Vojvodine i Ba-

varske. Uz dobru muziku posetioci imaju priliku da degustiraju bavarske specijalitete - bele i crvene kobasice, leberkez, bavarske perece, zatim kuglofe, bavarske torte i kolače, ali i vojvođanske specijalitete - beščansku kobasicu, švargle, džigernjače, roštilj, krofne, štrudle, pite, salčiće…

Turistička organizacija opštine Inđija

22320 Inđija, Cara Dušana 1 Tel.:+381 (0)22 510 970 Web: www.indjija-tourism.com E-mail: turizam@indjija.net

Štand Vinarije Komazec na Vinofestu 2016. u Vršcu

Put vere i vina vinarije

Komazec N

a vinskim manifestacijama, vršačkom Vinofestu, Pudarskim danima u Irigu, Danima vina u Rivici, Festivalu vina u Pančevu i dr., u poslednje vreme sve više se čuje za mladu vinariju „Komazec“, opština Inđija, čija vina osvajaju najviša priznanja za kvalitet.

Iza priče o ovoj mladoj vinariji stoji gospodin Rade Komazec, domaćin, uspešan privrednik, od 1993. godne na čelu Štamparije „Komazec“, koja zapošljava 65 radnika.

Po struci ekonomista, profesionalni grafičar, bivši sportista (odbojkaš), strastveni ribolovac, od skora i vinar, gospodin Rade Komazec kaže da je pre svega suprug i otac troje dece pa tek onda sve ostalo.

Od kako je otkrio novi hobi, gospodin Komazec poslove oko štamparije sve više prepušta sinovima, a on se sa suprugom povlači na južne obronke Fruške gore, u svoje vinograde situirane u neposrednoj blizini manastira Grgeteg (XV).

Vinogradi vinarije „Komazec“ se prostiru na 7 hektara na kojima se uzgajaju sorte: Italijanski i Rajnski Rizling, Chardonnay, Pálava - od belih, i Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc i Carménère, od crvenih sorti.

Osim internacionalnih sorti, u vinogradima vinarije „Komazec“ uzgaja se i Probus, po oceni mnogih vinskih znalaca, (uz Silu) najbolja sorta potekla sa Instituta za voćarstvo

i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima.

U odabiru sorti Pálava (dobijena ukrštanjem sorti Müller-Thurgau i Traminca, najviše rasprotranjena u Češkoj i Slovačkoj) i Carménère (jedna od najstarijih bordoskih sorti grožđa koja je zbog otežanog uzgoja gotovo isčezla iz evropskih vinograda, ukusa sličnog vinu Cabernet Franc, ali sa intenzivnijom začinskom notom (biber, paprika)), vrlo retkih na našem području, presudila je „ljubav na prvi pogled“, a desila se na jednom putu u Italiju, gde je sa dvojicom prijatelja probao 55 vrsta vina i odabrao osam.

Ubedljivo najjači utisak na njega su ostavila upravo ova dva vina, jedno u konkurenciji belih, drugo u konkurenciji crvenih.

- Kada sam ih probao rekao sam: To moram da imam. A kako će se pokazati na našem terenu, to ćemo tek videti. Ako ništa, ostavićemo ga za sebe. Imamo osam etiketa: Grgeteško belo i Moj izbor, Grgeteško crveno i Merlot, Rose Mila i Rose Anđela, i od specijalnih Bermet crveni i Bermet Rose, što znači vina za svačiji ukus - objašnjava naš sagovornik, koji ima ambiciozne planove da „iskoristi“ srećnu okolnost blizine manastira, od kojeg ga bukvalno deli ograda, i spoji vinski i verski turizam. Početak realizacije ovog projekta očekuje se tek za godinu dana, a pošto sve sam finansira, njegova finalizacija tek za 4 - 5 godina.

Prema planovima vinarija će imati tri ni-

voa, svaki površine 500 m²: podrum kapaciteta 100.000 litara, na srednjem nivou će biti smeštena degustaciona sala za 50 - 60 gostiju, i potkrovlje sa 15 smeštajnih jedinica. Tu će jednog dana moći da odsedaju, između ostalih gostiju i vernici, koji bi došli na dva-tri dana u obilazak manastira.

Danas se turistima-vernicima ne pruža mogućnost boravka u blizini manastira, prema legendi, zadužbini srpskog despota Vuka Brankovića, poznatijeg kao Zmaj OgnjenogVuka, a činjenica da manastir Grgeteg nema sopstvenu proizvodnju „božanskog pića“, samo potvrđuje da je ovakva upućenost manastira i vinarije, dobrodošla.

Gospodin Rade Komazec za Frušku goru, a posebno potez gde se nalaze njegovi vinogradi, kaže „da je Bog baš tom prostoru dodelio namenu da bude vinski“. Zato on namerava da mu se potpuno posveti, tim pre što mlađi sin Branislav, pokazuje veliko interesovanje za vinogradarstvo i vinarstvo, te ima ko da nasledi i njegovu ljubav i uloženi trud.

Vičan preduzetništvu gospodin Rade Komazec je čovek sa vizijom koji zna da pre svega mora da misli na budućnost.

VINARIJE KOMAZEC

22320 Inđija, Kralja Petra I bb Tel.: +381 (0)63 472 176; E-mail: priprema@komazec.rs

43

Stara Pazova

u srcu sremske ravnice

U

središtu jugoistočnog Srema, u Vojvodini, na međi svinjskog i vinskog, a u svom takozvanom ruzmarinskom Sremu, nalazi se opština Stara Pazova. Smeštena skoro na pola puta između dva najveća grada u zemlji Beograda i Novog Sada.

U opštini Stara Pazova održava se veliki broj manifestacija različitog karaktera. Najčešće su kulturnog, sportskog, privrednog i turističkog značaja, čiji je glavni pokrovitelj Opština Stara Pazova. Jedna od najvećih organizovanih rekreativnih višednevnih plovidbi u Srbiji regata “REKA” i ove godine od 30. jula – 13.avgusta u pratnji velikog broja nautičara iz svih krajeva Srbije savladaće rutu dugu od oko 400 km za 15 dana. Maršuta regate „Reka 2016“ je Dunav- Tisa-Begej-Kanal DTD sa etapnim stanicama Stari Banovci-Titel-Stajićevci-Zrenjanin-Novi Bečej- Mol-Senta- Kanjiža-Segedin-Novi Kneževac-Ada- Bečej-Aradac-Stari Banovci.

Kulturni turizam smatra se već duže vreme tradicionalnim oblikom korišćenja resursa kulturnog nasleđa. Turistička organizacija opštine Stara Pazova u okviru kulturno istorijskog nasleđa u svojoj ponudi ima dvorac „Šlos“ u Golubincima koji je podignut u drugoj polovini 18. veka prema projektu čuvenog arhitekte Florjana Madocnija. U ovom zdanju je boravio Karađorđe Petrović i Ludvig Van Betoven i uvek su ga pratile priče o prokletstvima, neverstvima i kaznama.

Verski turizam jedan je od najstarijih oblika turističkih putovanja, a danas predstavlja vrlo značajan i propulzivan sektor globalnog turizma. Slovačka evangelistička crkva u Staroj Pazovi kao deo verskog turizma zanimljiva je zbog svog baroknog zvonika i plastične dekoracije karakteristične za XVIII vek.

Ekoturizam je oblik turizma koji se najčešće vezuje za zaštitu prirode i zaštićena prirodna dobra. Na samom toku Dunava koji se proteže pored Belegiša nalazi se više ada (rečnih ostrva), koje su i dan danas prave male rečne oaze za kampere i ljubitelje prirode, reke i ribolova.

Seoski turizam se javlja kao potencijalni pokretač ruralnog razvoja. U sremskom selu Surduk (Opština Stara Pazova), čija se arhaična obala izdiže 50m iznad nivoa reke, kao prag između bajkolike usnule prošlosti i zahuktale bučne današnjice, nalazi se seoski pansion “Dunavsko gnezdo” koji svojim izgledom asocira na nekada ukrašene paorske kotobanje sa ovih prostora. U svojoj ponudi gostima nudi odmorište od gradske vreve u prelepom ambijentu seoskog domaćinstva. Pored ovako lepog ambijenta u ovom selu se tradicionalno već 20. godina tj. 25. septembra, organizuju fijakerijade za ljubitelje konja iz cele zemlje. Tako konjički klub „Mirela“ iz Belegiša ( Opština Stara Pazova) neguje konjičke sportove, poseduje pansion za konje, školu jahanja, vožnju fijakerom za svadbe, iznajmljivanje konja za sve svečanosti i vožnju fijakerom kroz selo.

Zato prošetajte sa nama našim šorovima, razgledajte staru arhitekturu, obiđite naše lepe znamenitosti, uživajte u prirodi i čarima Dunava i probajte starinska sremska jela sa ukusom tradicije.

44

Turistička organizacija opštine Stara Pazova

22300 Stara Pazova, Svetosavska 11, Tel.:+381 (0)22 310 140; +381 (0)69 250 280; Web: http://turizampazova.rs; E-mail: top@starapazova.rs

Golubinačka

golubica Marija Markuš

M

arija Markuš je jedna od onih predstavnica super žene ili žene heroja, koja ne prihvata ništa osim uspeha. Fokus njenog rada je afirmacija žena iz ruralnih sredina. Predsednica je Udruženja žena „Golubinačke golubice“ iz Golubinaca, opština Stara Pazova, osnovanog pre četiri godine sa osnovnom delatnošću - izrada suvenira od prirodnih materijala. Udruženje koje broji sedamnaest žena od kojih je desetak uvek aktivno, poznato je po izradi lutaka od „kuruzovine“ koje predstavljaju Sremca i Sremicu, i modifikuju se u skladu sa situacijom. Na Rumskom vašaru su zaljubljeni par sa liciderskim srcem, na Karlovačkoj berbi gaze grožđe, a na XII Sremskom kolaču u Rumi, drže slavski kolač. „Golubice“ izrađuju lutke od voća - Seje (Sejke), sremački naziv za sestre, jetrve i zaove: noge su od suvog grožđa, cipele kao klompe od kikirikija, glava od oraha, ruke od šljiva, telo od suvih smokava, a „pošto je sremačko voće izuzetno slatko, ne samo da su jestive već su i ukusne“, kaže gospođa Markuš.

Udruženja se na manifestacijama pojavljuje sa tradicionalnim kolačima, štrudlama sa makom, višnjama, orasima, lisnatim testima, od novokomponovanih modeliranih pletenica, pereca, kiflica, do lenje pite i unikatnog kolača „Golubinačka snajka“. Kaže da je i sama golubinačka snajka (inače Ercovka) i da joj je rejting skočio čim je prešla meter (100 kilograma).

- Mi, seoske žene, imamo svoje obaveze oko kuće, njive i koristimo priliku da „pobegnemo“ od kuće, da se kroz udruženje družimo, ali pre toga treba da namolimo naše muževe da nas odmene, pripaze stoku, pričuvaju decu... Sa Udruženjem imamo i planove da budemo prisutne na manifestacijama i da se posestrimo sa nekim udruženjem iz Slovenije, Mađarske, Slovačke, jer nemamo prilike puno da putujemo, pa putem razmene, da ih ugostimo, da nas ugoste, steknemo uvid u ono šta drugi rade, kako žive. Cilj nam je da dovedemo nove goste, turiste u naše mesto, jer Golubinci imaju šta da pokažu. Tu smo mi - „Golubinačke golubice“ sa našim suvenirima, dvorac Šlos iz XVIII veka, Ulica prkos, muzičko-folklorna rekonstrukcija „Golubinačka svadba“, kotobanje...

U Golubincima se održava 200 godina star pokladni običaj „Mačkare“. Povodom ovog običaja, jedan putopisac je još pre dva veka, prolazeći Sremom napisao da su „u tom divnom selu (tada delu austrijske carevine) ljudi jako vredni i dobrodušni, ali ima tri dana u godini kada celo selo poludi“. Poslednjih nekoliko godina gospođa Markuš je sa suprugom Đurom redovan učesnik ovog golubinačkog brenda. Prve godine su bili Hogar i Helga, druge sve oduševili kao drugarica Jovanka i drug Josip Broz, treće su pobedili u maskama Kentaura i Gorske vile, a ove u kostimima mame Kumumke (gospodin Đura) i tate Tarante (gospođa Marija) postavili nove standarde za sve buduće učesnike ove fešte.

Marija Markuš

Marija i Đura Markuš Marija Markuš, kao koordinator dnevnog boravka, aktivno učestvuje u projektu „Živimo zajedno i radimo zajedno“. Projekat, finansiran od strane nemačke fondacije, od 2014. sprovodi Udruženje roditelja „Živimo zajedno“ iz Beograda, u dve kuće u Golubincima adaptirane za životnu i radnu zajednicu osoba sa invaliditetom. Golubinčani su iskoristili priliku i za lokalno stanovništvo organizovali dnevni boravak, koji podrazumeva razne radionice. Ove godine Delta fondacija je finansirala plastenike za organsku proizvodnju u kojima rade isključivo štićenici ovih kuća. Iako je po struci trgovac, naša sagovornica kaže da je majka sa iskustvom, pošto je njena ćerka pohađala specijalnu školu, i da je svu svoju ljubav i empatiju prema deci i osobama sa invaliditetom pretočila u ovaj poziv.

Kako po zakonu, zbog godina, nemaju pravo na usvajanje dece, bračni par Markuš se po drugi put odlučio za hraniteljstvo. Kod njih je došao sa tri meseca, još malo pa će napuniti godinu dana i iako su samo „most do njegove bolje budućnosti“, maksimalno uživaju u njemu. Iz razloga da mogu da prime još dece, došli su na ideju da prošire stambeni prostor.

I tako je neplanirano, priča o jednom udruženju prerasla u priču o jednoj sasvim posebnoj ženi.

45

Wine&Art Vinarija

Vučji podrum

Danijela i Vuk Vujko “Vučji podrum” Vuka Vujka iz Sombora ima sve predispozicije da postane jedan od brendova ovog grada. U ovu mladu vinariju, osnovanu 2012. godine, njen vlasnik, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, povezao je svoje ljubavi i znanja i osmislio jednu kompleksnu priču. Ona je ispričana kvalitetnim vinima, originalnim etiketama, velikim brojem prijatelja i začinjena umetnošću.

Vinarija „Vučji podrum“ je smeštena u porodičnoj kući. Kapacitet podruma je do 10 hiljada litara, a trenutno je uskladišteno 5,5 hiljada litara vina. Plan je da se sa proširenjem vinograda dostignu količine kapaciteta podruma. Vina se plasiraju u tri restorana, a oko 700 litara namiruju godišnje potrebe porodice i njhovih brojnih prijatelja.

Na oko dva hektara vinograda zastupljene su: Chardonnay, Sauvignon Blanc, od belih i Merlot i Cabernet Sauvignon od crnih sorti. U toku prošle godine zasađene su Tamjanika bela (koja se u ovom kraju pokazala izuzetno dobro) i Tamjanika crna. Plan je da se jedna parcela zasadi Probusom, sortom nastalom na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima i jednom od

46

njegovih perjanica. Spoj vladajućeg trenda svetskih sorti sa institutskim i autohtonim, koja daju vina sa karakterom ovog kraja, kombinacija je koja mnogo obećava.

U sklopu vinarije nalazi se degustaciona sala koja može da primi između četrdeset i pedeset gostiju, a ako se uzme u obzir prostrano dvorište sa baštom, užitak koji pruža ovaj prostor, mogu da potraže još stotinak gostiju.

Degustaciona sala je prava Wine i Art galerija u kojoj su izložene slike somborskih slikara, koje se nalaze na vinskim etiketama. Kako ne bi došlo do zabune, držači sa flašama na kojima se nalaze etikete inspirisane slikama, postavljeni su ispred originala koji krase zidove sale. Tako vina Vučji Chardonnay, Vučji Cabernet, Vučja krv, Vučja ..., njih sedam, nosi potpis - etikete sa slikama sedmorice poznatih somborskih slikara: Save Stojkova, Pavla Blesića, Srđana Bulata, Milenka Mita Buiše, Miloša Pejovića, Stipana Kovača i Milana Konjovića, za čiju sliku je dobijena posebna dozvola Galerije.

- Da bi nosila takve etikete i vina moraju biti na visini zadatka. Obaveza je predstavljati takva imena, a mi se trudimo da sva naša vina budu akademska. Takvo će biti i ono osmo, Tamjanika, koju već čeka etiketa sa slikom još jednog poznatog somborskog slikara - objašnjava gospodin Vujko, ranije vlasnik umetničke galerije.

«Vučji podrum» je i mesto gde se osim vinskih ispredaju i priče o gradu, umetnosti, vinogradima i tamnošnjim domaćinima. Tako smo doznali da je 2010. godine u Somboru živelo 37 akademskih slikara, pa se Sombor može nazvati i gradom slikara. Sombor se nekada nazivao i vinskim. Vinogradi su se prostirali na površini od 100 hektara, danas na svega 30. Svoje vrhunske domete, vinogradarstvo u okolini Sombora doživelo je u XIX veku. Grofovska porodica Kovač posedovala je oko 200 jutara vinograda u Riđici (Riđičko vinogorje), a Telečka visoravan je bila deo Subotičko-horgoške peščare.

Vinogradi se danas protežu i u okolini Bačkog Monoštora, gde su situirani i vinogradi porodice Vujkov. I upravo se somborski vinari trude da povrate i nadmaše sve one hektare izgubljene tokom brojnih ratova i kriza na ovom području. „Najbolje je da čovek provodi život u dobrom raspoloženju“ i još boljem društvu - životno je pravilo porodice Vujko. Vino je i umetnost i poziv na druženje, a porodica Vujko je uvek okružena prijateljima.

Vinarija “Vučji podrum”

25000 Sombor, Hajduk Veljka bb Tel: 064 245 36 50 i 064 640 67 10 Web: www.vucjipodrum.com

Sa Vinskog salaša Vindulo stiže Kosmopolita, novo sortno vino koje obećava

V

inski salaš „Vindulo“ je poslednjih godina jedna od najatraktivnijih turističkih ponuda opštine Temerin. Vinski salaš sa vinogradima u kojima se uzgajaju uglavnom sorte grožđa stvorene na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, redovna su stanica receptivnim turističkim agencijama koje žele da predstave vojvođansku autentičnost. Nasuprot rasprostranjenom mišljenju o produktivnosti i popularnosti internacionalnih sorti, dr Laslo Dujmović (Laszlo Dujmovics) je odlučio da krene vlastitim putem i danas njegov salaš, u okviru kojeg se nalaze i vinogradi, jedinstveno je mesto na kojem se mogu probati vina od sorti grožđa: Bačka, Morava, Panonija, Petra, Frajla od skora i Kosmopolita.

Razvijajući uporedo i vinogradarstvo, proizvodnju vina i vinski turizam, Vinski salaš „Vindulo“, situiran na magistralnom putu Temerin-Bečej, je par excellence, mesto u koje svraćaju istinski hedonisti i uživaoci u prirodi, domaćoj hrani i vinu, koje se ne može degustirati ni na jednom drugom mestu u svetu.

I pored toga što se vinogradi nalaze u ravnici, gde im po nekima mesto nije, i što su trenutno najveći izlog institutskih sorti

grožđa, Vinski salaš „Vindulo“ ne bi imao tu reputaciju da se nije umešalo austrougarsko vaspitanje, pa se ovde pomno vodi računa o estetici prostora. Gosti počinju procenu celokupnog ambijenta već sa bečejskog puta, pa se dobro pazi da je uvek neko dežuran da sakuplja bačene „balkanske suvenire“ pored puta: papire, najlon kese, plastične flaše, da je trava uvek be-

Dr Laslo Dujmović sprekorno podšišana, a prijem gostiju domaćinski...

Dr Dujmović kaže da kompletna usluga još uvek nije u potpunosti zaokružena. Nedostaje dobra, moderna kuhinja uređena po HACCP standardu, sobe za smeštaj, a radovi, za koje je završen idejni projekat, uskoro počinju sa realizacijom. Plan je da se grubi građevinski radovi završe ove godine, tako da će Vinski salaš „Vindulo“ u Novu 2017. godinu zakoračiti izmenjenog izgleda i ono što nedostaje, biće nadomešteno.

- Posle toga sledi dorada, uređenje enterijera, međutim, vinogradarstvo, vinarstvo i vinski turizam je kao „pocepana vreća“, traže stalna ulaganja. Ipak se nadam da ćemo većinu stvari završiti sledeće godine - objašnjava ovaj domaćin.

Uporedo sa radovima na objektu, teku radovi u vinogradu. Po ugledu na druge, i ovde se podleglo pomodarstvu sađenja internacionalnih sorti, ali trinaest godina na ovoj lokaciji zasađenog vinograda novim hibridima sa Instututa je pokazalo da ove sorte imaju opravdanja na ovom terenu i nisu slučajno opredeljene za ovakvo područje. Neke sorte, koje se nisu pokazale

dobro na ovom terenu, zamenjene su onim koje više obećavaju - Institutskim sortama, koje su pokazale veliku ili apsolutnu toleranciju prema gljivičnim obolenjima. Glavna odlika tih sorti je da se ne moraju prskati, rano sazrevaju, nakupljaju puno šećera, mirišu jako lepo i daju kvalitetna vina. Poslednja u tom nizu je Kosmopolita. U ovom gazdinstvu su proizvedena prva sortna vina iz berbe 2015., ranije je ova sorta ulazila u sastav Slatke Eve, desertnog vina iz podruma „Vindulo“. Praksa dr Lasla Dujmovića da svako novostvoreno vino prvo proba sa svojim prijateljima, ovoga puta se pokazala kobnom, i pre dobijenih dozvola pozamašna količina vina je „otišla“, a plan da se sa jednom količinom pojavi na tržištu, propao.

Ali, ako je verovati sudu prijatelja, koji do sada, ruku na srce, nikada nisu izneverili, Kosmopolitu očekuje sjajna budućnost.

- Ovo vino sa pionirskog, istraživačkog puta treba da se pojavi i na nekom takmičenju, i „još nije stalo na svoje noge“, ali ne sumnjam da će osvojiti neku medalju, i ne sumnjam da će naći svoje pristalice - rekao je na kraju dr Laslo Dujmović.

Vinski salaš „Vindulo“ otvoren je svakoga dana osim nedelje od 08:00 - 18:00.

Zakazivanje poseta i vinskih tura svakog dana na telefon 063/523 673.

47

Conte Bello i Conte Rose sadašnji i budući brend vinarije

V

Gudurička priča

inarija „Gudurička priča“ osnovana je pre desetak godina. U sklopu preduzeća „Conte Vallonne“ nalazi se od 2014., i od tada kreće uzlaznim putem razvoja i uspostavljanja proizvodnje vina po svim savremenim tehnološkim zahtevima koji obezbeđuju vino vrhunskog kvaliteta.

Vinogradi vinarije „Gudurička priča“ protežu se na potezu Mala Gudurica i Belo brdo (odmah ispod Guduričkog vrha), i uz zasade njihovih partnera, ukupne površine 25 ha, isključiva su sirovina od koje se proizvodi vino u ovoj vinariji – objašnjava gospodin Goran Orlić (uz Sašu Mileusnića i Stevicu Deđanskog) vlasnik „Guduričke priče“.

Sorte koje čine osnovu asortimana vinarije su Sauvignon Blanc, Muscat Ottonel i Cabernet Sauvignon, znatno manje površine su pod zasadom Tamjanike, Merlot-a i Muscat Hamburg-a.

Muscat Ottonel (Mirisavka) je u ovom kraju odomaćena sorta po kojoj je prepoznatljiva regija Vršca, koja tradicionalno daje dobra vina. Vlasnici vinarije zadovoljni su i kvalitetom sorti Sauvignon Blanc, pa čak i Cabernet Sauvignon. Kada je reč o Tamjanici, koju uzgajaju na eksperimentalnoj površini od jednog lanca, još uvek nisu zadovoljni kvalitetom vina koji daje. Sumnja se da je uzrok tome neodgovarajuća pozicija na kojoj se zasad nalazi, pa u narednom periodu planiraju da u tom pravcu nešto promene.

Vinarija „Gudurička priča“ je upisana u vinski registar prošle, 2015. godine, kada je i počela proizvodnja vina za tržište, i kada su dobijeni kontrolni brojevi za šest etiketa. Pored sortnih vina: Muscat Ottonel, Sauvignon Blanc, Cabernet Sauvignon, tu su i Reserva Cabernet Sauvignon 2011., i kupaže: Conte Bello (kupaža Muscat Ottenel i Sauvignon Blanc) i Conte Rose (kupaža Sauvignon Blanc i Cabernet Sauvignon). Od svih etiketa Conte Bello se izdvojio kao brend i najtraženije je vino iz ove vinarije, za koje kažu da je „više nego sortno vino“. Na putu da ga publika isto tako dobro prihvati je i Conte Rose, prijatno vino za letnje mesece koji uskoro dolaze.

Ova vinarija ima dva podruma. Jedan je stari, obnovljen podrum, koji se, kao i u svim švapskim kućama u Gudurici proteže ispod cele kuće, koji će u dogledno vreme biti pretvoren u degustacionu salu za 30-tak gostiju. Novoizgrađeni podrum, kapaciteta oko 95.000 litara, trenutno je iskorišćen 50% , a s obzirom da se radi o vrlo mladoj vinariji, postepenim povećanjem proizvodnje planira se njegovo potpuno iskorišćenje.

Do sada je težište ulaganja vlasnika bilo na podizanju vinograda, opremanju vinarije, dovođenju svih standarda kvaliteta uz jaku po-

48

Goran Orlić dršku enološkog tima predvođenim enologom, gospodinom Frančeskom Bartoletijem (Francesco Bartoletti) iz Firence. O vinima se brinu, pomažu, uzorkuju, sprovode u delo ono što gospodin Bartoleti kaže i dvojica enologa iz Beograda i Vršca, a sve u cilju dobijanja vina vrhunskog kvaliteta. Ovoj vinariji predstoji pozicioniranje na tržištu i usklađivanje proizvodnje sa potrebama tog tržišta. „Gudurička priča“ priča se i prepričava i u lepo uređenom restoranu prijatnog ambijenta koji prima 50 - 70 gostiju. Restoran je zatvorenog tipa i koristi se za razna slavlja, proslave i po posebnom zahtevu korisnika.

Pošto raspolažu sa smeštajnim kapacitetima u centru Vršca, vlasnici razmišljaju i o vinskom turizmu, originalnoj kombinaciji City break-a i guduričkog vinsko-ruralnog doživljaja. Šta znači u vinskom selu Gudurica baviti se proizvodnjom vina, dočekom gostiju, promocijom i mesta i vina sa ovog prostora?

- Gudurica je epicentar vršačke vinske regije. Biti neko ko ima ambiciju da se bavi vinogradarstvom i vinom je prilična odgovornost. Mi smo to shvatili veoma ozbiljno i zato smo zarad dostizanja vrhunskog kvaliteta, spremni na dugoročno ulaganje u vina, usluge, u nasleđe. Za potrebe tržišta, afirmacije ovog sela i regije uopšte, dužni smo da proizvodimo vino po svim standardima srpskog i ino tržišta. „Gudurička priča“ je uz vinariju „Selecta“ iz Gudurice i „Galot“ iz Banatskog Karlovca najmlađi član porodice ambicioznih vinara ovog kraja spremnih da trče trku na duge staze, svesni da je proizvodnja kvalitetnog vina i uspostavljanje brenda nešto što, pogotovo u vinogradarstvu i vinarstvu, zahteva vreme – zaključio je gospodin Goran Orlić.

Galot vina sa

ukusom

ljubavi

Vina Vinarije Galot osvajaju gde god se pojave

Vina Vinarije Galot osvajaju gde god se pojave

V

inarija originalnog naziva „Galot“ nalazi se u Banatskom Karlovcu, u opštini Alibunar. Veći deo područja Banatskog Karlovca pripada prirodnom rezervatu Deliblatska peščara, na čijem obodu se nalazi 17 hektara vinograda vinarije „Galot“.

Vlasnik vinarije, gospodin Dragan Jovanović, od malih nogu je počeo da se interesuje za vinogradarstvo i vinarstvo, a od 1992. je i u prilici da to interesovanje i ispolji. Ali, tek 2011. godine registruje vinariju i sva znanja iz svoje primarne profesije zaštitara, kao i dotadašnje iskustvo stečeno u vinogradu i vinariji, uz veliku ljubav preta-

če u konkretan proizvod - vino, koje osvaja najviše nagrade, gde god da se pojavi.

Na XI Vinofestu održanom u Vršcu 18. i 19. marta 2016. godine vina vinarije „Galot“ dobila su zasluženo tri zlatne medalje. Najbolje ocenjeno vino, petnaestočlani žiri, na čelu sa dipl. ing. tehnologije, gospodinom Miodragom Kertesom, u konkurenciji belih vina (90,67) bilo je Chardonnay iz 2015. godine iz vinarije „Galot“. Zlatnu medalju dobila su i vina „Balerina“ iz 2015. (90,00), kao i Sauvignon Blanc iz iste godine (87,33), pa je vinarija „Galot“ sa tri nagrađena uzor-

ka, bila jedna od najuspešnijih vinarija XI Vinofest-a.

Gospodin Jovanović kaže da tajna dobrih vina leži u ljubavi prema vinogradu, vinu i tom poslu, kao i znanju.

Međutim, on takođe otkriva da je vinarija „Galot“ jedna od retkih u Srbiji sa vinogradima na crnom pesku, na obroncima Deliblatske peščare. Kada je svojevremeno tražio poziciju za svoje vinograde, bazirao se na parcelama starim između 200 i 300 godina, gde se i u vreme carice Marije Terezije gajila vinova loza.

Svaki rejon ima svoj specifikum sorti koje daju najbolje rezultate na tom području.

U vinariji „Galot“ je zbog toga, u odnosu 70:30, data prednost belim sortama u odnosu na crne. Chardonnay, Sauvignon, Traminac, uz Tamjaniku žutu, interesantan su spoj internacionalnih sorti i domaćeg ukusa. S ciljem dobijanja vrhunskog vina formirani su i zasadi Pinot Grigio (Burgundac sivi).

Od crvenih sorti to su: Cabernet Sauvignon, Pinot Noir i Merlot. Gospodin Jovanović kaže da je suština proizvodnje kvalitetnog vina u proizvodnji sopstvenog grožđa jer se od dobrog grožđa može napraviti loše vino, a loše grožđe nikada ne daje dobro vino. Po njegovom mišljenju na kvalitet vina čak 70 – 80% utiče grožđe.

Osim jedinstvenog vina, opet zahvaljujući poziciji, vinarija „Galot“ je u prilici da razije i poseban vid turističke ponude. Deliblatska peščara ili Banatski pesak jedinstvena je peščara u Evropi i kao takva zanimljiva turistima. U zavisnosti od vrsta gostiju i njihovih želja vinarija „Galot“ nudi različitu ponudu. Ako su gosti poznavaoci vina, poseta je bazirana na vinogradu i vinu. Ako su u pitanju ljubitelji vina, uključen je obilazak

peščare, vinograda i kraća degustacija.

Vinarija „Galot“ je porodična vinarija u kojoj preovladava mladost. U rad u vinogradu i vinariji, pored gospodina Jovanovića, uključeni su i njegova supruga Slavica, njihova deca David i Tanja, kao i snaja Milica i zet David, pa brat gospodina Jovanovića, sinovac...

- Cela familija je uključena u ovu priču i ta porodična ljubav, sloga i podrška su neosporno dodatna snaga da idemo dalje. Bez toga mislim da se ne bi ništa moglo uraditi.

Ja predstavljam iskustvo, mladost oko mene mi daje energiju, tako se dopunjavamo i sve postižemo - objašnjava Dragan Jovanović, zvani Gale (nadimak koji je uz latinsko značenje galot (poklon) kumovao imenu vinarije).

Danas Dragan Jovanović kao čuvar tradicije nema nikakve sumnje da će njegovo delo nastaviti njegovi naslednici, jer kako kaže, oni za to imaju želje, snage i energije.

Naravno i puno ljubavi, na kojoj je i zasnovan rad i razvoj vinarije „Galot“.

Vinarija „Galot“

26320 Banatski Karlovac, Vojvode Mišića 127 Tel.:+381 (0)13 652 880; +381 (0)69 320 22 23

49

Manifestacije i jednodnevni izleti turistička uzdanica Temerina

M

esta Temerin, Sirig i Bački Jarak u opštini Temerin, relativno su malo poznata kao zanimljive turističke destinacije. Kulturno-istorijsko nasleđe i prirodni resursi, uz jedinstvenu vojvođansku multikuluralnost, i poslednjih godina sve izraženiju gastro-enološku ponudu, u ovu opštinu dovodi ljude najraličitijih interesovanja. Zbog toga je odgovornost Turističke organizacije opštine Temerin ogromna, a dijapazon delovanja veoma širok.

V.d. direktorica TOO Temerin, gospođa Jovana Đurđević, kaže da je naglasak aktivnosti TO vezanih za ovu godinu na manifestaciji „Prosto k’o pasulj“ i jednodnevne izlete i ekskurzije na području ove opštine. TO je za tu priliku pripremila flajere, brošuru TemerIN i ilustrovanu mapu. Po prvi put ove godine turistička organizacija će biti domaćin manifestacije “Prosto k’o pasulj”, prvog vikenda juna (3. i 4.) na temerinskom Vašarištu, i na taj način uz tri dosadašnje (Dana evropske baštine u septembru, Novogodišnjih svečanosti i Noći kupovine u decembru) organizovati i onu za koju se najčešće vezuje ime Temerina.

Poslednjih godina opština Temerin je privlačno mesto za školske ekskurzije i jednodnevne izlete, što je velika šansa za TO da predstavi sve „skrivene“ vrednosti opštine, a njih nije malo.

Trag značajnih i do sada, samo na marginama pominjanih priča, doveo je prošle godine u Temerin i ekipu emisije „Knjige utisaka“, specijalizovane za oblast turizma, putovanja i ugostiteljstva. Iz ove posete proistekao je 45-tominutni film o vinskom salašu „Vindu-

lo“, Parku prirode „Jegrička“ (proglašen 2005.), Infor- Turistička Organizacija Opštine Temerin mativnom centru, vojvođanskom restoranu sa nacionalnom kuhinjom Temerin Község Idegenforgalmi Szervezete „Moja čarda“ koja se nalazi u sklopu Parka prirode na obali vodenog toka Jegrička, mini zoo vrtu, Bucinom salašu, Zavičajnoj kući „Tájház“, Etno-parku „Brvnara“ u Bačkom Jarku, elegantnom dvorcu Sečen (iz 1795.), okruženom Starim parkom koji se prostire na 20 jutara, Kulturno informativnom centru “Lukijan Mušicki” i restoranu „Jelen“ u Sirigu. Na filmu je predstavljen i kompleks bazena sa lekovitom, termalnom vodom temperature 39°C izgrađenim 1985 godine.

Na teritoriji Temerina prostire se oko 15.000ha lovne površine, a ribnjak „Jezero“ u Bačkom Jarku i „Bušido“ na trećem kilometru od Temerina u pravcu Bečeja, predstavljaju solidnu bazu za lovni i ribolovni turizam. U centru grada nalazi se Suvenirnica, u kojoj se mogu kupiti suveniri sa najlepšim motivima ovog kraja, ali i dobiti sve informacije vezane za opštinu Temerin, uzeti promo materijal o gradu, Vojvodini i Srbiji.

U turističkom smislu Temerinu nedostaju jedino smeštajni kapaciteti. Najveći kapacitet ima restoran sa prenoćištem “Tri Šešira” (42 kreveta), dok je restoran „Moja čarda“ potpuno nov objekat sa najkvalitetnijim smeštajnim kapacitetom u opštini i ima 30 kreveta. Jedan od prioriteta TOO je bila i biće edukacija i

Turistička organizacija opštine Temerin 21235 Temerin, Novosadska 352 Tel.: +381 (0)21 844 655 Web: www.temerintourism.org.rs; E-mail: temturorghotmail.com

50

Promocijom do više turista u Temerinu animacija stanovništva da se uključe u programe prihvata i smeštaja gostiju u domaćoj radinosti, ali do sada, po rečima direktorice, bez vidljivih rezultata.

Trenutno je TOO Temerin angažovana na projektu turističke signalizacije, a radi se i na projektu pešačko-biciklističke staze. Biciklistička staza u mestu, u kojem je bicikl oduvek imao svoje posebno mesto, i kojem je posvećena jedna manifestacija (Biciklo vozimo planeti pomozimo), trebala bi da poveže, prema nezvaničnim podacima, najdužu ulicu u Srbiji - Novosadsku ulicu dugu 12,5 kilometara i 836 kućnih brojeva samo sa jedne strane, sa Info centrom Parka prirode “Jegrička”.

Osnovna preokupacija TOO Temerin je kako da, u ovu opština sa izuzetno velikim potencijalima, privuče još više turista, da vide, oseti i probaju specijalitete ovoga kraja.

Jedno od rešenja je podizanje kvaliteta postojećih 30-ak i organizacija nekih novih manifestacija.

Ali, ko dođe u Temerin na jedan dan, moraće da dođe ponovo. Jer, em će se provesti lepo, em neće stići posetiti sva mesta koja vredi videti.

Osetite gospodski manir Sombora

G

rad Sombor, na severozapadu Bačke se graniči sa Mađarskom i Hrvatskom, zbog svog položaja, tokom istorije imao je različite uticaje. To je grad koji je do danas zadržao gospodski manir i bogato kulturno-istorijsko nasleđe, ovekovečeno i na platnima brojnih slikara, među kojima je najpoznatiji, svakako, Milan Konjović.

Sombor je grad posebnim šarmom opevan u pesmama, poznat i kao grad fijakera, slikara, kulturnog stvaralaštva uopšte, bogate istorije...

Tu je Dunav, Bački Monoštor i Bezdan, Telečka, mesta gde se ruralni turizam već uveliko razvio, sa etno kućama, starim zanatima upriličenim kao atrakcija za turiste, i mogućnošću da turisti učestvuju u proizvodnji nečega. Tu su i čarde, sa fish paprikašem za koji kažu da se samo od Baje do Bačke Palanke priprema na taj način. Treba ga svakako probati.

Sombor i danas zovu gradom 1.000 salaša, jer ih je toliko nekada bilo. Danas je jedan manji broj otvoren za turiste, ali kada čovek dođe da pobegne iz gradske vreve i nađe neki svoj mir, da napuni baterije, ali i da dobro jede, proba bački ručak, uz domaće vino, a pre toga malo domaće rakije, od dunje, dudare, Sombor sa svojom okolinom je pravo mesto za to. Ima tema i tema za posetu ovom lepom mestu.

Sombor ima i vinsku tradiciju. U Somboru je poznat festival „Ravangrad Wine Fest“. Vinska tradicija Sombora datira još iz vremena Austrougarske. Iako su se Somborci kasnije uključili u razvoj vinarstva, TOO Sombor se na sve načine trudi da pospeši razvoj malih vinarija.

Kažu da kada ljudi dođu u Sombor, obič-

Turistička organizacija grada Sombora

no prvog dana boravka osete nešto slično sa mestom iz kojeg dolaze, a drugog vide različitosti, jer u Somboru zaista ima šta da se vidi, i doživi., Problem smeštajnih kapaciteta u Somboru jedan od najvećih.

TOO je, kada je osetila da manjka privatnog smeštaja, uticala na pospešivanje njegove kategorizacije, pa je u jednom trenutku u Bačkom Monoštoru, u mestu koje je najdalje odmaklo u ruralnom turizmu, bilo 50 ležaja. Ideja je bila da jedan autobus turista može da dođe u to mesto i prespava.

Dobri rezultati postignuti su i u Bezdanu, a u poslednje vreme ima dosta kategorizovanog smeštaja u samom Somboru, gde niču mali hoteli i hosteli. Sve više ljudi shvata izdavanje kao mogućnost dodatnog prihoda. Turistička organizacija grada nastoji da pomogne u stvaranju pogodnijeg ambijenta za razvoj privatnog smeštaja, jer je sve više turista koji traže male hotele, prenoćišta, direktan dodir sa vlasnikom, koji može da promeni jastuk, da da punjač za telefon i izađe u susret u nekom momentu.

Sombor je privlačan i zbog brojnih, znanih, tradicionalnih manifestacija, a jedna od njih je i “Karneval u Somboru” (20.05.

2016. godine) pod pokroviteljstvom grada i u organizaciji Fondacije “Most”. Karneval je prilika za predstavljanje dece i omladine, mladih talenata, uspešnih mladih umetnika kroz različite oblike aktivnosti, kojima se najmlađi sugrađani podsećaju na slavnu istoriju grada Sombora iz 18. veka kada je grad stekao status slobodnog i kraljevskog grada.

Svoju kulturnu baštinu Sombor tradicionalno predstavlja i u Noći muzeja (21. maj), u okviru koje aktivno učestvuju Gradski muzej, Preparandija, galerija Kulturnog

centra “Laza Kostić” i galerija “Milan Konjović”. Od 1993. god. Narodno pozorište Sombor svaku sezonu završava festivalom Pozorišni maraton. 24. po redu Pozorišni maraton će se održati od 14. do 18. juna.

Vrhunskim predstavama publici će se predstaviti pozorišta iz Srbije i iz inostranstva.

Pored tradicionalnih manifestacija, već nadaleko čuvenih, Sombor kreira i nove.

Jedna od njih je festival stripa – STRIP FEST, najavljen za subotu i nedelju, 21. i 22. maja, u organizaciji Kluba ljubitelja stripa Sombor. U okviru predfestivalskih aktivnosti, u sredu 18. maja u 18 sati, biće otvorena izložba „Istorija novinskog stripa

kod nas“. Izložba će u sali Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ trajati do 21. maja i biće otvorena za sve posetioce.

Puno je razloga da dođete u Sombor. Najlakše ćete se odlučiti za to ukoliko pratite sajt Turističke organizacije grada Sombora: www.visitsombor.org, na kome možete videti kompletnu ponudu ovoga grada. I za svakog ima ponešto interesantno tokom čitave godine.

51

Sa Rudnika najlepša panorama Šumadije

G

ornji Milanovac je lider među opštinama, kada je reč o seoskom turizmu u Srbiji. Ova opština, sa 45.000 stanovnika ima oko 100 kategorizovanih seoskih turističkih domaćinstava. Ilustracije radi, u 2014. godini u opštini Gornji Milanovac registrovano je 8 hiljada noćenja, a u 2015. prijavljenih 13 hiljada. Najviše gostiju dolazi iz Beograda, Novog Sada i uglavnom vojvođanskih gradova. Od stranaca prednjače Italijani, Norvežani, Poljaci, kao i gosti iz regiona Crne Gore, Hrvatske, BiH, a najviše iz Slovenije.

Pravac razvoja seoskog turizma ove opštine trasiran je raznovrsnom ponudom vrhunskog kvaliteta. Turisti koji dođu u neko gornjomilanovačko domaćinstvo žive sa domaćinom kao da su mu pravi gosti. Zajedno su za trpezom, dogovaraju se oko toga šta će da spreme za koji obrok, gde bi želeli da idu na izlet, šta da obiđu i koje će aktivnosti da imaju u toku dana. Rado prihvataju da pomognu domaćinima u radu, a naravno domaćini im omogućavaju da pripreme zimnicu, i da je ponesu sa sobom. Domaćini ističu da im više znače prijateljstva koja se rađaju na taj način nego novac koji zarade od tog posla. Rezultat te simbioze svake godine je znatno veći broj gostiju, kao i broj onih koji se odlučuju da se bave seoskim turizmom, kao osnovnom ili dodatnom delatnošću. Međutim, specifikum gornjomilanovačkih domaćina je da oni s radošću i širokog srca primaju goste i vole to što rade. U njihovim domaćinstvima kuće neretko prevazilaze komfor gradskih stanova, okućnice i dvorišta su uređena, cvetna i sadržajna. Tu je i prebogata gastronomska ponuda i jela i pića pripremljenih na tradicionalan način.

Priroda ovog kraja je, kao retko gde, očuvana, mada i žitelji dosta pažnje posvećuju čišćenju javnih površina i uklanjanju divljih deponija. Ovakav osvešćen odnos prema

52

sredini u kojoj žive, žitelji opštine Gornji Milanovac razvijaju od najmlađe dobi. TO i opština Gornji Milanovac pokretači su akcija - Očistimo svoj grad da bi nam bio lepši, u kojima učestvuju deca iz svih škola, a ne retko i zaposleni iz javnog sektora.

Pored seoskog u opštini Gornji Milanovac razvijen je i manifestacioni turizma sa više značajnih manifestacija, poput kulturno-gastronomske priredbe „Dana knjeginje Ljubice“ u junu u Vraćevšnici, „Srpskog festivala svetske muzike“ u Takovu na kojem nastupaju muzičke grupe iz svih delova sveta.

Trenutno je aktuelna likovna manifestacija „Međunarodno bijenale umetnosti minijature“, koja se 13. put održava u Gornjem Milanovcu i međunarodnog je karaktera. Pristiglo je oko 1.000 radova iz 40 zemalja, a izložba je otvorena od 16. aprila i traje do 16 jula.

Cilj TOO Gornji Milanovac je da, kada je reč o manifestacijama, uključi što veći broj sela svoje opštine, primarno radi animiranja lokalnog stanovništava, ali i što dužeg zadržanja turista i naravno, privlačenja novih.

Opština Gornji Milanovac može da se pohvali i lovnim turizmom, kao i omladinskim, odnosno sportsko-rekreativnim. U ovoj opštini naročito je razvijen planinski turizam.

Predeli oko Gornjeg Milanovca nisu strmi, planinarenje se više svodi na šetnje blagim i, od strane lokalne samouprave ili samih planinara, obeleženim planinskim stazama.

Planina Rudnik je posebno pogodna za boravak najmlađih gostiju, koji dolaze radi nastave u prirodi. Rudnik, planina koja dominira Šumadijom, nalazi se oko 100 km južno od Beograda, odnosno 15 km od Gornjeg Milanovca. Varošica Rudnik je smeštena između 500 i 700m nadmorske visine. Na Rudniku ima osam vrhova iznad 1.000 m nadmorske visine, a najviši je Cvijićev vrh (1.132m).

Zahvaljujući izuzetnoj šumovitosti, prirodnim stazama zdravlja i blizini velikih gra-

dova, Rudnik je pogodan za razvoj letnjeg i zimskog zdravstvenog, školskog, sportsko-rekreativnog i lovnog turizma. Zbog svojih izvanrednih klimatskih uslova (velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja, visoka jonizacija vazduha, nezagađena prirodna sredina) još 1922. godine Rudnik je bio proglašen za vazdušnu banju. Varošica i planina su povezane asfaltnim putem i velikim brojem staza zdravlja, a postoje i tereni za male sportove. Smeštaj se može rezervisati u hotelu „Neda“, Šumskoj kući, Centru dečjih odmarališta ili u kategorisanim domaćinstvima. Najhrabriji gosti mogu da planinare do Cvijićevog vrha i strmog vulkanskog uzvišenja Ostrvice, na kome se nalaze ostaci Jerininog grada. Uspon na Ostrvicu je lep doživljaj, a pamti se celog života po uzbuđenju i veličanstvenoj panorami sa krova Šumadije.

O burnoj istoriji života, privređivanja i događanja na Rudniku, postoje tragovi na mnogim mestima, a najbolji svedok su ruševine otkopanog srednjevekovog grada, kao i ostaci turske varoši koje odolevaju vremenu: kula i ruševine bogomolje Mise.

TOO je za 2016. godinu izradila novu mapu - katalog ponude smeštaja u seoskim domaćinstvima, o čemu možete više da saznate na sajtu Turističke organizacije opštine Gornji Milanovac: http://www.togm.org.rs.

O

Vikend u Vršcu

va, 2016. godina, u istoriji grada biće upamćena po tome što je izmenom i dopunom Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije, Vršac dobio status grada. Tako su reči proistekle iz pera Jovana Sterije Popovića „Vršac, lepa varoš“, danas preinačene u: „Vršac, lep grad“.

Vršac decenijama unazad opravdava epitet vinskog. Za vreme 58. Dana berbe grožđa (septembar 2015), Vršac je zvanično primeljen u Asocijaciju vinskih gradova Evrope sa sedištem u Barseloni, i jedan je od 800 iz porodice vinskih gradova, prvi u Srbiji sa zvaničnom legitimacijom vinskog.

Simbol Vršca su odvajkada bili vinogradi i vinski podumi. Nekada ni kuće nije bilo bez podruma, bilo da je srpska ili švapska.

Najpoznatiji je onaj najveći, podrum „Vršačkih vinograda“, svojevrsna građevinsko-arhitektonska atrakcija u koji je mogao da primi 3.400 vagona vina. Podrum je građen od 1964.-1967. u obliku slova ipsilon (početnog slova međunarodne oznake za Jugoslaviju) i posle Listela u Francuskoj i Logranja u Španiji, najveći je podrum pod jednim krovom u Evropi. Podrum ima pet galerija, jednu pod zemljom a četiri iznad.

U njih je smešteno 580 vinskih sudova od betona, obloženih staklenim pločama.

Veliki turistički izazov za posetioce ovog kraja danas je i vinsko selo Gudurica, gde se nalazi i najveći broj vinskih podruma u opštini Vršac. To su privatne male vinarije koje i svojim vinima vrhunskog kvaliteta i ambijentom turistima pružaju vrhunski doživljaj.

Vršac nazivaju i Gradom pod kulom, a njegov simbol - Vršački zamak (Donžon kula Vršačkog zamka na Vršačkom bregu podignuta u XV veku), obnovljen je i za jav-

nost otvoren u vreme gradske slave - Svetog Teodora, u maju 2015.. Svi posetioce koji dođu u Vršac i na Vršački breg obavezno posete i Vršačku kulu-zamak, svedočanstvo burnih istorijskih zbivanja ovog kraja.

Vršac je jedan od malobrojnih gradova u Vojvodini koji nema reku, ali ni bazen.

Građani su rashlađenje tokom letnjih žega mogli da nađu jedino na Gradskom jezeru, na kojem kupališna sezona počinje 15. juna.

Vrščani se nadaju da će i olimpijski i dečji bazen pored jezera, biti stavljen u funkciju do početka ove letnje sezone. To bi bilo odlično za turističku ponudu grada čime bi letnja turistička sezona bila zaokružena.

Vršac je jedini grad u Srbiji sa dve velike vinske manifestacije, Vinofest-om (u martu) i Grožđebalom (u septembru). Od 2013. godine pridružila joj se i treća, u Gudurici sa - Danima mladog vina, karakterističnoj po tome što na taj dan svi Guduričani otvaraju svoje podrume i dolasku velikog broja ambasadora i predstavnika stranih zemalja u Beogradu, ljubitelja ove manifestacije i guduričkih vina, koja se služe na njihovim prijemima.

Osim vinskih u Vršcu se organizuje veliki broj drugih manifestacija. Prolećni sajam cveća je manifestacija koja traje tri dana tokom vikenda u aprilu, a brojni izlagači predstavljaju najlepše primerke rasadnog materijala, sobnog i saksijskog cveća, kao i prateće opreme - baštenske garniture, grnčarske proizvode, žardinjere i dekorativni materijal i sve ono što je potrebno da domaćini urede svoje terese, dvorišta, bašte, kojih je Vršac pun.

Krajem maja u Vršcu se održava Jazztronic - festival jazz i blues muzike, a Međunarodni festival folklora - „Vršački venac“

osnovan 1993. godine, održava se u julu.

Osnovna koncepcija festivala zasniva se na takmičarskom, revijalnom nivou i pratećim sadržajima i svake godine okupi blizu 200 ansambala iz celog sveta.

Najveća vinska manifestacija u ovom delu Evrope, vršački Dani berbe grožđa, po 59. put će biti održani, od 15.-18.09.2016. godine. Ne propustite ovaj vinsko-hedonistički spektakl.

Iz Turističke organizacije opštine Vršac poručuju da ovaj grad daje puno razloga da ljubitelji kulture, istorije, prirode, aktuelnih

događanja da dođu u njihov grad i da neko vreme provedu u njemu. Ali, pošto se danas živi intenzivnije, za početak upoznavanja sa Vršcem treba izdvojiti jedan vikend i to vreme ne samo da će biti ispunjeno neponovljivim iskustvom, već će biti i najbolji poziv da se u vratite u ovaj grad.

Turistička organizacija opštine Vršac 263000 Vršac, Trg pobede 1 Tel. :+381 (0)13 831 055, 832 999 Fax :+381 (0)13 838 050 Web : www.to.vrsac.com E-mail : toovrsac013@yahoo.com, toovrsac013@gmail.com

53

Ruma - mesto spajanja

vinskog i svinjskog Srema

O

hrabreni iskustvom prvog zajedničkog nastupa na Sajmu turizma u Beogradu 2015., Sremci su se pod sloganom: DIVAN JE KIĆENI SREM, odvažili i po drugi put pažnju publike privukli afirmacijom manifestacija svih sremskih opština, njenim kulturno-istorijskim i ekološkim vrednostima, neizbežnim sremskim gurmanlucima „bogatih ukusa i obilnih porcija“. Multimedijalnim prikazima, pričama gostiju, nastupima ansambala i koncertima Sremci su pokušali da približe sve ono što se tokom godine dešava u Sremu, a što bi moglo i moralo da privuče daleko veću pažnju ljudi iz različitih sredina.

Notorna činjenica da „Svi putevi vode (u)kroz Rumu“ (autoput koji povezuje Bliski istok sa Evropom, Srbiju sa svim okolnim zemljama; magistralna pruga istog smera; putevi u smeru istok – zapad, koji povezuju BiH sa Rumunijom i Bugarskom, put M21 koji

povezuje zapadni deo Srbije pravcem sever-jug, i prolazi kroz Srem, Mačvu, Podgorinu, Zlatiborski kraj i Polimlje, te aerodrom „Nikola Tesla“ svega 35 kilometara udaljen od Rume), potvrđuje i geografsko određenje Rume smeštene u centralnom delu Srema, između Dunava i Save, poslednjih godina, kao opština sa najvećim brojem smeštajnih kapaciteta (400 postelja), predstavlja idealnu polaznu tačku svakog turiste koji za svega pola sata ili sat može da dospe do bilo kojeg kutika ovog dela Vojvodine ili Srbije.

Jedan od najznačajnijih turističkih aduta Rume je Borkovačko jezero, izletište koje nudi različite mogućnosti i sadržaje za od-

54

mor, sport i rekreaciju. Borkovac ima i onaj šumoviti deo sa trim stazom i Borkovačkim potokom, izuzetno pogodan koliko za izletnike toliko i za pobornike rekreacije. U tom delu se nalazi smeštajni objekat koji će uskoro biti značajno proširen. Hotel u borovima - Borkovac, od ovog leta će raspolagati sa ukupno stotinak ležajeva, što je naišlo na veliko interesovanje, posebno turista iz Novog Sada, koji rado na dan-dva dolaze na Borkovac.

Jezeru je tokom prošle godine pridodat i olimpijski bazen koji od prvog dana privlači izuzetnu pažnju, uglavnom gostiju iz okolnih mesta, dok Rumljani ostaju verni kupanju i sunčanju na jezeru.

Ruma je poznata i po manifestacijama.

Jedna od njih je sve popularniji Sremski kolač pod nazivom “I kada prođu slave ostaje kolač”, koji svakog marta dvanaest godina zaredom okuplja 30 - 40 udruženja i aktiva iz Srema, koji se takmiče u pripremi najboljeg slatkog, slanog i slavskog kolača.

Najsveobuhvatnija turistička manifestacija u Rumi je RumFest (u prvoj nedelji avgusta), na kojoj se na specifičan način promovišu fruškogorska vina i sremske prerađevine od mesa, one iz domaće radi-

nosti. Turistička organizacija Ruma planira da već ove godine „dobrim zalogajima“ privuče vinare iz cele Srbije i Hrvatske, da se „uporede kvalieti i pomešaju ukusi“. Na RumFest-u se promovišu i druge manifestacije, pa su gosti predstavnici futoške „Kupusijade“, turijske „Kobasicijade“, Koviljčani sa manifestacijom „Parastos dudu“, kao i manifestacija „Rimski dani“, koja se održava u Hrtkovcima (opština Ruma), na svetski poznatom arheološkom lokalitetu Gomolava, koji bogatstvom raznovrsnih nalaza, kroz nekoliko različitih arheoloških slojeva svedoči o životu ljudi na ovim prostorima još od praistorijskog doba. Na području seoskog atara nađen je i jedan od tri zlatna paradna šlema iz doba Rimskog carstva.

U selu Voganj svake godine održava se Sremski svinjokolj, delatnost koja polako, ali sigurno zamire pa je tim više ova manifestacija zanimljivija.

Ove godine će se po šesti put (od 20. do 27. maja) održati manifestacija - Dani slovenske pismenosti i kulture, posvećena afirmaciji kulture, filozofije i umetnosti svih slovenskih naroda, sa akcentom na književna stvaralaštva 12 zemalja u kojima žive slovenski narodi. Istovremeno, ova manifestacija obeležava Dan velikih prosvetitelja Ćirila i Metodija.

Turistička organizacija opštine Rume 22400 Ruma, Ul. Glavna 172 Tel.:+381 (0)22 470 655 Web: www.rumatourism.com E-mail: ruma.too@gmail.com

G

radska turistička organizacija Kragujevac u okviru akcije „Kragujevac kroz ulice i muzeje“ nastavlja tradiciju organizovanja turističkih vodičkih tura namenjenih Kragujevčanima i gostima iz zemlje i inostranstva.

Kragujevac je grad prebogate istorije, kulturno-istorijskih spomenika, znamenitih Kragujevčana i važnih događanja. U Kragujevcu, prvoj prestonici moderne srpske države (1818-1841), nalazi se Knjažesko serbski teatar, prvo pozorište osnovano u Srbiji 1835., (zgrada Teatra podignuta tek 1928.); spomenik Jovanu Ristiću (rođenom u Kragujevcu 1831.), srpskom političaru, diplomati i istoričaru, predstavniku Srbije na Berlinskom kongresu 1878., na kome je Srbiji priznata nezavisnost; Stara crkva iz 1818. čiji je ktitor bio Miloš Obrenović, mesto gde je održana Sretenjska skupština 1835. godine na kojoj je donet Prvi srpski Ustav; Zgrada Stare skupštine iz 1859. u kojoj su 1878. pročitane odredbe Berlinskog ugovora, koji je Srbiji i Crnoj Gori doneo nezavisnost; Amidžin konak, jedina do danas sačuvana zgrada iz kompleksa Miloševog dvora i u sklopu je Narodnog muzeja iz 1818; Konak kneza Mihaila, sagrađen je 1860. Krajem XIX veka u njemu se nalazio Oficirski dom, a danas uprava Narodnog muzeja i muzejska biblioteka; Prva Gimnazija u Srbiji osnovana je 1833., a svoju zgradu dobila tek 1887. Iz njenih učionica su 21. oktobra 1941. godine Nemci izveli na streljanje veliki broj đaka i profesora, a jedna od učionica je pretvorena u Spomen učionicu, posvećenu ovom tragičnom događaju; Zgrada gradske tržnice sagrađena 1828/29. kao najlepša pijačna hala u Srbiji, i jedna je od prvih pokrivenih u tadašnjoj Evropi i do danas nije promenila namenu; Spomenik palim Šumadincima delo vajara Antuna Augustinčića, postavljen je 1932. i posvećen borcima palim u ratovima za oslobođenje od 1804. do 1918. godine; Mesto najvećeg stradanja Spomen parka Šumarice i muzej „21.oktobar“ u čijoj je arhitekturi naglašena simbolika kragujevačke tragedije ; Zgrada Stare Livnice jedan od najstarijih industrijskih objekata na ovim prostorima u kojoj se danas nalazi Muzej “Stara Livnica”..., samo su neki od spomenika koje vredi videti u ovom gradu.

Vodičke ture koje su u predhodnom periodu izazvale najveće interesovanje biće ponovljene, „Od Kragujevdže do danas“ (23. april), „Zadužbine i zadužbinari“ (4. jun), „Kafane starog Kragujevca“ (21. maj) itd.

Tematskom vodičkom turom „U knjigama spava iskustvo sveta“ (7. maj) turistička organizacija se uključila u obeležavanje 170 godina Čitališta i 150 godina Biblioteke, ali će biti organizovane i nove ture „Kolevka srpske industrije“ koja uključuje posetu muzeju „Stara livnica“, Politehničkoj i Drugoj tehničkoj školi (24. septembar).

Letnji period biće obeležen posetama manastirima Drača i Divostin (25. jun), Rudničkim manastirima: Voljavča i Blagoveštenje (16. jul), manastirima u Levču: Lipar i Denkovac (20. avgust), i prvi

Vodič kroz

Kragujevac

put će biti organizovana posetita crkvi Kumanicu u Ramaći (10. septembar).

Leto je i pravo vreme za sve zainteresovane, a posebno decu školskog uzrasta da uz priču licenciranih vodiča krenu u obilazak Akvarijuma, Botaničke bašte i Eko parka (6. avgust).

Ovogodišnji ciklus vodičkih tura biće zaokružen turom „In vino veritas“ kada će biti organizovana poseta vinariji seoskog turističkog domaćinstva „Rujevica“ porodice Dimitrijević i degustacija vina u selu Drača (22. oktobar). Tura - Dosta su svetu jedne Šumarice, biće organizovana 15. oktobra.

Ture će biti organizovane peške ili autobusom i to će odrediti da li će biti besplatne ili će biti naplaćivane po simboličnim cenama.

Potrebne informacije zainteresovani građani mogu da dobiju u Turističkom informativnom centru, na telefon 034 335 302, i na e-mail: tic@gtokg.org.rs

Gradska turistička organizacija “Kragujevac” 34000 Kragujevac, Kralja Aleksandra Prvog Karadjordjevica br 44 Tel +381 34 334 883 Web: www.gtokg.org.rs

55

Sremska MITROVICA raspolaže

značajnim potencijalima za razvoj turizma

L

okaliteti antičkog Sirmiuma, od kojih se izdvajaju Carska palata, deo starog gradskog jezgra na Žitnom trgu, kao i Bazilika svetog Dimitrija, zatim Muzej Srema, koji po bogatstvu, vrednosti i retkosti eksponata, posebno iz perioda Rimskog carstva, spada među najznačajnije ustanove te vrste u zemlji, privlače veliku pažnju domaćih i inostranih gostiju. Galerija slika Lazar Vozarević mesto je koje bi svaki turista trebalo da poseti.

U blizini grada nalazi se Nacionalni park Fruška gora sa šumama i prekrasnim proplancima, idealno mesto za odmor i razonodu.

Frušku goru krase i brojni pravoslavni manastiri, neprocenjive istorijske i kulturne vrednost, koji su vekovima bili od izuzetnog značaja za očuvanje nacionalnog identiteta i duhovnosti srpskog naroda.

Ruralni turizam i seoska domaćinstva čine značajan udeo turističke ponuda.

Specijalni rezervat prirode Zasavica u mačvanskom delu opštine raspolaže izuzetno retkim vrstama biljnog i životinjskog sveta. Priroda rezervata, hiljadama godina netaknuta, pravi je dragulj. Šumsko gazdinstvo u Sremskoj Mitrovici vodi brigu i o 40 hiljada hektara izuzetno vrednih, mahom hrastovih šuma, bogatih visokom i niskom divljači, koje privlače pažnju lovaca sa svih kontinenata.

Sportski ribolov moguće je organizovati na Savi i u akumulacionim jezerima na Fruškoj gori.

Posebni napori čine se na afirmaciji nautičkog turizma na Savi, za šta postoje velike mogućnosti.

Poslednjih godina u Sremskoj Mitrovici se posebno neguje i manifestacioni turizam koji iz godine u godinu dobija na kvalitetu i posećenosti.

Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica osnovana je krajem 2008. godine odlukom Skupštine Grada Sremska Mitrovica sa osnovnim ciljem promocije turističkih potencijala i jasnim pozicioniranjem na turističkoj karti Srbije.

Osnovni cilj Turističke organizacije je promocija svih turističkih potencijala i bogatog kulturno-istorijskog nasleđa.

Poseban akcenat stavlja se na očuvanje lokaliteta iz antičkog perioda, u tu svrhu izrađuje programe razvoja turizma i štampa informativno-propagandni materijal u vidu štampanih publikacija, audio i video promotivnog materijala i internet prezentacija. U svrhu promocije i unapređenja turizma aktivno učestvuje na sajmovima u zemlji i inostranstvu. Takođe se bavi poslovima vezanim za prihvat turista, kao i pružanje svih neophodnih informacija o turističkoj ponudi grada Pored saradnje sa turističkim organizacijama i agencijama u zemlji i inostranstvu, posreduje u pružanju usluga u domaćoj radinosti i na taj način direktno utiče na poboljšanje kvaliteta usluga u turizmu.

Kontinuirano se unapređuju i prmovišu arheološki lokaliteti sa ostacima građevina drevnoga Sirmiuma, među kojima se izdvaja Carska palata, objekat jedinstvenog izlaganja eksponata od ne-

56

procenjivog značaja, svrstava Sremsku Mitrovicu među najvažnija kulturno-turistička odredišta na turističkoj mapi sveta; zatim temelji najstarije hrišćanske crkve u našoj zemlji, prelepo gradsko jezgro staro dva veka, pozivaju sve dobronamernike da upoznaju Sremsku Mitrovicu i osete neprolazni duh našeg grada i njegovih stanovnika.

Bogato kulturno-istorijsko nasleđe, prirodne atraktivnosti i izuzetno povoljan geografski položaj omogućavaju razvoj različitih vidova turizma: kulturni, manifestacioni, sportski, izletnički, lovni, seoski i tranzitni turizam, a Turistička organizacija ima zadatak da sve ove vidove turizma podjednako promoviše i razvija.Osim promocije, Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica, bavi se i jačanjem i uređenjem turističkih lokaliteta u gradu.

Turistička organizacije Grada Sremske Mitrovice 22000 Sremska Mitrovica, Ul. Svetog Dimitrija 10 Tel./faks: +381 (0)22 618 275 Web: www.tosmomi.rs; E-mail: turistorgsm@yahoo.com Info punkt se nalazi na lokalitetu Carske palate u Ulici Pivarska 2

O

pština Žabalj smeštena u geografskom srcu Vojvodine, sa mestima Žabalj, Čurug, Gospođinci i Đurđevo, raspolaže velikim prirodnim, kulturno istorijskim i ljudskim resursima kada je reč o turističkoj ponudi.

PP Stara Tisa, PP Jegrička, Ribnjak „Jegrička“ Žabalj od prirodnih resursa; mnogobrojne crkve od kojih je najpoznatija Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Čurugu iz 1858., sa ikonostasom od izuzetne umetničke vrednosti, delo slikara Đorđa Krstića i zvona novosadskog majstora Predraga Jovanovića iz 1931. Priča o čuruškim zvonima je prerasla okvire opštine, a problem je bio što najveće od četiri zvona, koje je težilo gotovo pet tona, nije moglo biti postavljeno bez posebnih nosača, kozlića, koji bi ga držali. Zvona su se po prvi put oglasila na Cveti 1934. Veliko zvono sa zvukom „kontra G“, na kome je reljef Svetog Đorđa, smatra se najvećim na Balkanu; od spomen obeležja najveće je Spomen kompleks Crna ćuprija koji se prostire na 472 ha (10 km od Žablja), pa Spomenik Žrtvama racije u Čurugu... Gosti ove opštine svakako treba da posete jednu od nekadašnjih sedam vetrenjača - Rođinu vetrenjaču, napravljenu 1843. u Mađarskoj, odakle je dopremljena splavom, Tisom do Čuruga. Danas vetrenjača nema krila, a na prostoru pored nje održava se manifestacija „Kod čuruške vetrenjače“, koja prezentuje kulturu i tradiciju srpskog življa na ovom prostoru.

Godišnji ciklus manifestacija počinje paljenjem badnjaka uz vatromet u Gospođincima, Vertep - proslavu Božića, u Čurugu i plivanjem za krst časni, a nastavlja se Sajmom hortikulture u Gospođincima u aprilu, u maju Žabaljskim danima, Spasovdanom - seoskom slavom u Đurđevu i Čurugu; u junu se u Žablju održava Frogville Fest, u julu Zlatni kotlić - takmičenje u kuvanju riblje čorbe (Žabalj - obala Jegričke), Likovna kolonija „Stevan Bodnarov“ (Gospođinci), kao i Moto-skup; u avgustu, Veslačka regata na Staroj Tisi (Čurug), Letnji Sveti Stefan - seoska slava (Gospođinci), Da se ne zaboravi - Festival Rusinske izvorne pesme (Đurđevo), Rok susret (Đurđevo), u septembru Škembijada u Žablju, Dan zdrave hrane i žaštite životinja (Đurđevo), Nacionalna izložba pasa svih rasa - CAC (Žabalj); u novembru Noć mladog vina (Čurugu) i Disnotor za gurmane, i u decembru već tradicionalna manifestacija - Nova vina potisja (Žabalj). Turistička organizacija opštine Žabalj koristi svaku priliku i prostor (sajam, manifestaciju, publikacije) da istakne ono što je u opštini najvrednije i što gostima može da bude zanimljivo. Zato i ne čudi što su u ponudiu opštine na prvom mestu gurmanluci.

Kao vredni pažnje turistički proizvodi izdvajaju se sirevi (rolovani, trapist, podliveni, mladi kravlji, mrvljeni ili samokis (dimljeni, sa paprikom, biberom, i sl.) Poljoprivrednog gazdinstva Radišić iz Čuruga.

Tu je i Čarda „Debeli lad“ vlasnika Saše Vlajnića, situirana na pola puta između Novog Sada i Zrenjanina i Beograda i Zrenjanina, preko puta Golf kluba „Centar“. Nema jela koje nije domaćinski pripremljeno, a poseban specijalitet je jagnjetina ispod sača. Gostima se preporučuje poseta novom restoranu u Žablju „Naša lovačka priča“ i delicije - kobasice i gulaš od divljači. Kažu da se po staroj dobroj vojvođanskoj tradiciji svaki ručak završava domaćim kolačima, i da su najbolji oni iz SZR „Minjon“ iz Đurđeva, a štrudle, posebno salčići čuvaju sećanje na stare, dobre mirise tradicije.

Za najmlađe SZR „Bombonica“ sa stažom dugim više od 100 godina iz Čuruga, programom svilenih bombonica, zasladila je detinjstvo mnogim generacijama. Gospodin Gavra Botić,

Opština Žabalj ima za svakog po nešto

vlasnik najpoznatije vinarije u ovoj opštini (osnovane 1991. godine), a njegova izvrsna vina: Frankovka, Merlot, Sauvignon, Chardonnay mogu da se degustiraju u vinariji „Biserno“, u Čurugu.

Raritet Opštine Žabalj su i Golf klub „Centar“, kao i Monikin salaš, azil za napuštene životinje u Đurđevu.

Statistika govori da svake godine sve više turista poseti opštinu Žabalj, a TOO nastoji da se turisti što duže u njoj zadrže. Da ne dođu samo na golf, već da im se ponude i drugi zanimljivi sadržaji, kojih je u Žablju na pretek.

Turistička organizacija opštine Žabalj 21230 Žabalj, Trg Svetog Save 3 Tel.:+381 (0)21 831-688 Web: www.visitzabalj.org, E-mail: info@visitzabalj.org

57

Andrevlje obogatio ponudu novim sadržajima

I

ovog proleća kongresni CePTOR - Centar za privredno tehnološki razvoj na Andrevlju nastavlja sa svojim, pre svega, kongresnim aktivnostima, organizacijom i realizacijom mnogobrojnih seminara, treninga i skupova.

Krenulo se sa puno optimizma kako bi se ugostili i oni turiste koji žele da provedu jedan prijatan i sadržajan boravak.

Vreme na Fruškoj gori je uvek čarobno, a ambijent u krugu Centra mu daje dodatnu draž, pa se ovde svi gosti osećaju izuzetno lepo. Pogotovo od kada je hotel uz postojeće sadržaje pridružio i niz novih.

Novina je da su obogaćeni dodatni hotelski sadržaji kompletirana je fitness sala, renoviran bilijar klub, koji je sada jedan prijatan ambijent za druženje i opuštanje, a prostor uz saunu je proširen i upotpunjen sa đakuzi kadom.

Takođe, kako bi gosti provodili više sadržajnijeg vremena u fruškogorskoj oazi kojom je kompleks okružen, pružena im je mogućnost da pešače označenim rutama, uz stručnu pomoć vodiča, ili da se voze biciklom kroz krajolik.

Tu su, naravno, i neizbežne organizovane poseta lokalnim vinarijama, manastirima i zanatskim radionicama. Cilj je da za svakog gosta bude ponešto u ponudi, da svaki gost bio deo veće grupe, pojedinac ili član porodice, ode iz CePTOR-a sa pozitivnim i prijatnim utiskom.

U Centru su uvereni da će sa takvim pristupom imati veću posećenost i još veći broj zabeleženih prenoćišta u narednom periodu. U to ime za grupne dolaske i organizaciju većih skupova, proslova i sličnih događaja, daju se i određeni popusti.

Kako se približava i vreme godišnjih odmora najavljuju se i letnji popusti na redovne cene za sve one koji žele da posete Andrevlje i uživaju u odmoru uz blagodeti prirodnih lepota koje Fruška gora nudi svakom posetiocu, a za koje mu CePTOR - Centar za privredno tehnološki razvoj garantuje i svojom ponudom.

58

Nušićijada zaštitni znak Ivanjice

N

ušićijada je u Ivanjici postojala kao sedmodnevni festival filmske komedije koji se održavao od 1968. do 1972. godine, a koji su koncipirali i organizovali predstavnici kulturne elite tadašnje Jugoslavije zajedno sa ivanjičkim kulturnim radnicima. Ova Nušićijada pamtila se po divnoj atmosferi, druženju sa umetnicima i kvalitetnim umetničkim sadržajima pa je naredne četiri decenije ne samo opstao u sećanjima Ivanjičana, već i podstakao osećaj dužnosti za njegovom obnovom, za koju je skoro 4.000 građana za mesec dana dalo svoj potpis.

Nušićijada se organizuje kao trajni, celogodišnji proces čiju krunu predstavlja trodnevni kolaž umetničkih formi, ali koji se jednako bavi edukacijom mladih koliko i izgradnjom institucionalnih kapaciteta, promocijom širom zemlje koliko i podizanjem svesti o značaju kulturnog razvitka u sopstvenoj sredini, dobrim upravljanjem koliko i dobrim vaspitanjem.

Festival je odavno malu Ivanjicu učinio velikom, a čuvena imena iz sveta filma, teatra, muzike, književnosti, itd. približio svakom građaninu. Za šest godina Nušićijada je ugostila preko 200.000 ljudi, upriličila 47 pozorišnih predstava, 6 kabarea, 35 koncerta, 20 edukativnih programa, 16 tribina, 23 izložbe, i mnogo drugih sadržaja. Dobijeno je na desetine nagrada, od onih koje govore o kvalitetu ukupnog festivalskog koncepta i njegove organizacije poput Turističke slagalice i Turističkog cveta, do niza nagrada za promotivni materijal, filmove, brošure, publikacije, i zaslužio podršku nacionalnih i međunarodnih institucija.

Nova Nušićijada ima i scenu „Okruglo, pa na ćoše“ šćućurenu u samom centru grada, paradu građana kostimiranih u duhu kraja 19. i početka 20. veka, šaljivu utakmicu, itd. ali ima i sve elemente savremenog festivala: nekoliko scena na otvorenom i u zatvorenom prostoru koje primaju velika nacionalna i regionalna imena i institucije iz sveta muzike, pozorišta, književnosti, vizuelne i mnogih drugih umetnosti, ali i talente iz naše sredine poput mladih glumaca i muzičara. Ona je stvarana po meri svih uzrasta, s tim što se posebna pažnja posvećuje deci i mladima koji su za svoje edukativne programe i zabavne sadržaje 2013. dobili sopstvenu scenu na jednom ušuškanom varoškom trgu.

Sve ovo, združeno sa izuzetnim učešćem zajednice, globalnim profilom festivala, vizuelnim identitetom i produkcijom koju rađa iz godine u godinu, ali i konstantnim razvojem festivala i rastom broja posetilaca, dovelo je Nušićijadu na mapu evropskih festivala i donelo joj obeležje „EFFE-Evropa za festivale, festivali za Evropu“ za 2015. i 2016. godinu dodeljeno u okviru programa Evropske komisije koji sprovodi Evropska asocijacija festivala. Tako se Nušićijada našla rame uz rame za svetski priznatim festivalima, ali i onim malim, sličnijim njoj. Platforma evropskih festivala pomoći će manifestacijama starog kontinenta da razmenjuju dobre prakse, zajedno napreduju i neguju evropske vrednosti, ali će i ponuditi jedinstveno mesto za informisanje za sve ljubitelje festivala.

Zajednica profitira jer čitave generacije mladih prolaze edukativni program i učestvuju u organizaciji Nušićijade, gradeći životne veštine, stičući iskustvo, razumevajući značaj timskog rada, i učeći da jednako cene profesionalizam dobrog glumca i dobrog majstora.

Festival je doprineo i izgradnji kapaciteta pojedinaca i institucija koji učestvuju u njegovoj organizaciji. Bolje sarađujemo, bolje se razumemo, bolje radimo. Tim Nušićijade je sve veći, a entuzijazam je doprineo visokoj profesionalizaciji u kojoj nikada ne fali ljubavi za sve što se radi.

Nušićijadu iz mase festivala izdvajaju koncept i kvalitet. Ona nije jedan u nizu istih festivala, već jedinstveni kolaž kulture i zabave, tradicionalnog i modernog, individualnog i kolektivnog. Pored ovoga, Nušićijada od Ivanjice pravi jednu veliku scenu gde se tribine odvijaju u kafanama, koncerti kamernih sastava u restoranskim baštama, a na jednoj od glavnih scena, pored namernih učesnika programa, mikrofon može uzjahati i bilo koji slučajni prolaznik. Kulturni razvitak koji ona nudi daje se u pitkoj formi, dovoljno zabavnoj da privuče desetine hiljada ljudi i bude interesantna sponzorima, a dovoljno dubokoj da svakom istinskom konzumentu pruži puni užitak. Zajednica ima ogromne koristi od festivala, prvenstveno u kulturološkom smislu, jer joj se u tri festivalska dana ponudi više kulturnih sadržaja nego tokom cele godine. Jako je važno što to nije kultura u vitrini, već kultura u kojoj često mogu direktno da učestvuju, u sadržajima poput performansa ili radionica.

Svake prethodne godine je Nušićijada bila vezana za neki jubilej, pa je tako i ove godine gde će se kroz Nušićijadu obeležiti 110. godina od izgradnje kamenog mosta u Ivanjici, najvećeg jednolučnog mosta na Balkanu koji je građen od 1904-1906. godine. Ovogodišnja Nušićijada sa sloganom „PREMOŠĆAVANJA“ će na najbolji mogući način, kroz razne izložbe, performanse i ostale sadržaje obeležiti ovaj, za Ivanjičane, važan kulturno-istorijski i turistički lokalitet i njegov jubilej.

Turistička oirganizacija opštine Ivanjica 32250 Ivanjica, Milinka Kušića 47, Tel/fax: +381 (0)32 665 085; +381 (0)32 650 290 Web: www.ivatourism.org E-mail: tooivanjica@eunet.rs, tooivanjica1@eunet.rs

59

Čudesan svet SRP Zasavica

U

vek je u prirodi lepo - tvrdi Slobodan Simić, upravnik SRP „Zasavica“, posebno ove godine, kada je proleće poranilo, a već u martu krenuo „vrbopuc“ i sve procvetalo, trava ozelenela, a ptice, posle opšte borbe za mesta, zauzele poziciju za parenje. Ranije nego obično vratile su se prve laste, rode, krenula su prolećna jagnjenja, telenja i jarenja, pristigla su i dva nova ždrebeta, i sve je to nešto što uveseljeva i što govori o procvetavanju života, o novom životnom ciklusu.

Proleće je, za razliku od zime, uvek naporno na „Zasavici“. Veliki broj životinja (300 svinja, 200 - uglavnom magarica, 40 koza, 30 podolaca, ukupno oko 1.000 raznih životinja), koje u proleće i leto slobodno pasu po „Valjevcu“ (u sastavu rezervata 300 ha velikom pašnjaku), a zimuju na salašu, iziskuje puno radne snage za podmirivanje. Zima se jedino za 25 bosansko brdskih radnih konja ne razlikuje od drugih godišnjih doba, jer i tada slobodno jezde pašnjakom. Najveće zadovoljstvo svih radnika sa „Zasavice“ je da sve te životinje vide u punoj slobodi na pašnjaku kao pre 1000 godina.

Ptice koje dolaze sa juga okupljaju se oko 1. maja. Sa gnezdaricama, kojih ima oko 145 vrsta, čine ptičji fond „Zasavice“ od ukupno 230 vrsta. Najilustrativniji primer za promene u prirodi su labudovi, kojih do pre 10-15 godina na „Zasavici“ niko nije video, a danas tu zimuje po 30-40 jedinki. Ta slika je prisutna i na Dunavu i Savi, a to znači da su našli novu nišu pogodnu za razmnožavanje.

Tako je i kod svih drugih vrsta ptica. Četiri godine unazad, na „Zasavici“ se radi veliki projekat tzv.„Atlas ptica“ i svaka regija ovog rezervata se tokom cele godine detaljno proučava i beleže se vrste ptica, njihova brojnost, gnezda, GPS markiranja... Za to vreme konstatovano je deset puta više ptica nego što se mislilo da ih u rezervatu ima. Veliki broj lugova, zabrana, šumaraka, čestara, kojih u „Zasavici“ ima u obilju, osnov su za postojanje svih vrsta ptica i ovih koje samo

60

čujemo, pa do onih velikih, poput orla belorepana i drugih vrsta orlova koji navraćaju u rezervat, a gnezde se u nekoj bližoj ili široj okolini. Posebno zadovoljstvo je posmatranje vrsta ptica koje se legu na zemlji, na pašnjaku, što samo vešti posmatrači mogu da primete. Oni nevični prolaze i na pola metra i ništa ne primete, jer je priroda sve to znalački kamuflirala.

Vodeni svet se takođe probudio. To se prvo vidi po lokvanjima koji su već u martu počeli da niču. Štuka se mresti najranije, posle nje babuške i druge autohtone vrste. Početkom maja „kreće“ i šaran, kada voda u plićaci „vri“ od mrešćenja. Na mnogim moćnim rekama uništeni su razlivi, plitke tople vode, mrestilišta riba, pa ribe ima sve manje. „Zasavica“ ima i neverovatan živi svet bentosa (biljke i životinje koje žive na dnu), što predstavlja ogromnu hranjivu osnovu za sve više organizme.

Pre dvanaest godina na „Zasavicu“ su vraćeni dabrovi. Danas žive u oko 17 kuća, i niz godina unazad ovaj prostor im nije dovoljan, pa su viđeni u Jadru kod Loznice, Šabačkom kanalu, i za desetak godina, po mišljenju gospodina Simića, dabrovi će se vratiti u vodotokove širom Srbije, odakle su pre 100 godina nestali.

Kamp „Zasavica“, godinama slovi za najbolji u Srbiji. Počinje sa radom u maju, kada i gostiju ima u većem broju.

SRP „Zasavica“ je jedini rezervat koji radi 365 dana u godini, a đačke ekskurzije, posebno u maju, poslovni skupovi i seminari tokom letnjih meseci, individualne, porodične posete, u zbiru dovedu od 35-40 hiljada turista godišnje. Tome doprinese i brojne manifestacije, od kojih je najiteresantnija „Dan magarica“, koji je ove godine zbog uskršnjih i prvomajskih praznika održan umesto četvrte, treće subote aprila. Magarici je na „Zasavici“ posvećeno, između ostalog i

istaživanje koje je pokazalo vrednost magarećeg mleka, najsličnijeg majčinom, koje ne smeta nikome, i koje daje izvanredne podsticaje deci oboleloj od bronhitisa i astme, kao i poboljšanju opšteg zdravlja starijih osoba.

Misija „Pokreta gorana“ iz Sremske Mitrovice, upravljača ovog područja, je da što veći broj ljudi upozna sa vrednostima prirode i boravka na otvorenom. Iako je zimi skromna poseta, jer se još uvek ne prepoznaje mogućnost dolaska u rezervat u to godišnje doba, već od 1. aprila počinje puna sezona, a Zasavičani se trude da sve urade da gostima bude prijatno i sadržajno: Vidikovac, prezentacija biljnog i životinjskog carstva „Zasavice“, vožnja brodom „Umbra“, šetnja pašnjakom, mini zoo vrt autohtonih starih rasa, restoran sa specijalitetima..., samo su neki od njihovih predloga za lep provod u SRP „Zasavica“.

Najveća briga Zasavičani je da obezbede nivo vode koji zadovoljava optimum onoga što priroda zahteva, a da ne ugroze seljačka gazdinstva u okolini, a kakvi su domaćini dokazuju i nalaženjem svake godine neke nove biljne ili životinjske vrste.

- Priroda je čudo neviđeno. Ma koliko istaživali još ima mnogo toga što ima da se istraži s obzirom da su instekti, uopšte u Srbiji, prilično zanemareni. A tu nam je milion vrsta sa neverovatnim oblicima i životnim pričama. Skloni smo da primetimo ono što je veliko, krupno, ali ovi sitni organizmi su fenomeni. Na prostoru „Zasavice“ deteriminisali smo i 300 vrsta gljiva, trenutno ima više od 60 novih vrsta flore i faune koje smo u Srbiji samo mi, u rezervatu, registrovali.

Ove zime je prvi put zvanično registrovana jedna vrsta ptice - sibirska travarka. U prirodi ima puno onoga što ne znamo. Da bi bili uspešni moramo da se angažujemo, ali i da zatražimo pomoć mnogih znalaca, prirodnjaka, stručnjaka koji će svaku promenu i novu jedinku prepoznati, opisati, snimiti - zaključio je Slobodan Simić.

Radionica zdravlja Radoslava Matića iz Šida P reduzeće PG „Rada“ prisutno na tržištu Srbije poslednjih šest godina, bavi se proizvodnjom i preradom jedinstvenih preparata od lekovitih gljiva iz organskog uzgoja, sa ciljem da pomognu ljudima. Do sada su se u ponudi našle tri linije proizvoda: linija Imunolife na bazi meda (Imunolife Best, Energy Imunolife, Prima Imunolife Hericium, Forever Strong Imunolife - exstrakti gljiva, Imunolife cimet, nana, kurkuma, Imunolife IGOR FOREVER Imunolife i Imunolife Igor Reishi), linija Top dijabet sa 2 preparata (Top dijabet i Top dijabet Complex – extrakti gljiva) i linija rakija sa dodatkom lekovitih gljiva (Sibirka - Sibirska divlja čaga, Tibetanka - Cordyceps Sinensis, rakija od Reishi gljive, Rapsodija u belom beli tartuf, Japanka - Hericium, Brazilika Agaricus Blazei i Tartufina - crni tartuf).

Proizvod koji se krajem prošle godine našao na tržištu - SOK OD JABUKE SA TAXIFOLINOM, vraća nas trideset godina unazad, u vremem kada su sokovi pripremani u 100% prirodnim, organskim, ekološkim uslovima, kada voće nije bilo prskano pesticidima, za razliku od današenjeg koje se tretira i do 12-18 puta godišnje. Ovaj sok dobijen je pasterizacijom jabuka uz dodatak taxifolina, ekstrakta korena sibirskog ariša, koji se dobija posebnim postupkom mlevenja. Kilogram ovog extrakta košta od 4,5 do 5.000 dolara, međutim, vlasnik i kreator lekovitih proizvoda iz PG „Rada“, gospodin Radoslav Matić, kaže „da znamo koliko je zdrav, svi bi ga koristili“. Taxifolin rešava brojne probleme sa kojim se suočava današnja populacija, od kardiovaskularnih do mentalnih. Ovaj proizvod je namenjen najtežim bolestima i kao i svi preparati iz PG „Rada“ deluju tako što podiže imunitet.

Gospodin Matić tvrdi da ne postoji bolji lek od dečjeg, odnosno ljudskog imuniteta.

Za ovaj 100% prirodan sok „povratka u detinjstvo“ koristi se jabuka iz Slankamena i taxifolin. Izvršene analize tog soka (na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, dodatna ispitivanja u SP laboratoriji Bečej) potvrđuju da mu nisu ravni ni prirodni sokovi proizvedeni na organski način. Za sada se proizvodi samo sok od jabuke, a u planu je proizvodnja sokova od kruške, šargarepe i jabuke, cvekle, „svega onoga što Srbija, ima a čije vrednosti nije svesna“. Gospodin Matić dodaje da je iz razloga što Srbija ne zna šta ima, odlučio da svetu ponudi sve to, ali malo drugačije. Sokovi iz PG „Rada“ namenjeni ljudima sa najtežim bolestima u Srbiji, a preko poslovnog partnera iz Slovenije,

imaće sreću da konzumiraju i deca širom Evrope.

Jer ništa ne može biti lepše od prirodne jabuke, kraljice voća sa najviše lekovitosti u sebi. Između ostalog, 100 grama jabuke sadrži čak tri puta više antioksidanasa nego ista količina pomorandže, a osam puta više nego

Preparat Fenix je rađen na bazi meda i ekstrakta gljive Agariucus blazei, najjače gljive na svetu. Kvalitet preparata ogleda se u njegovoj jačini (jedna kašičica sadrži 1,33 do 1,5 grama ekstrakta). Preparat Kinga je mešavina ekstrakata tri vrste gljiva: Agariucus blazei, Maitake (Grifola frondosa) i Co-

Radoslav Matić ista količina banana; jedna jabuka prosečno sadrži osam odsto naših dnevnih potreba za vitaminom C, poznatim kao odličnim borcem za zdrav i jak imunitet; pektin koji se nalazi u jabuci podstiče proizvodnju antitela i belih krvnih zrnaca koji uveliko pomažu telu da se odbrani od bolesti; jabuke sadrže flavonoide i druge spojeve koji mogu da smanje i spreče slabljenje kostiju, utiču na poboljšanje nivoa estrogena koji vrtoglavo opada u vreme nastupanja menopauze i poboljšavaju apsorpciju kalcijuma i na taj način umanjuju rizik od pojave osteoporoze.

Naše bake nisu koristile taxifolin, zbog toga što pre 30 i više godina za njim nije bilo potrebe. Danas je stanje drugačije i zahvaljujući radionici zdravlja PG „Rada“ na tržište se plasiraju proizvodi koji nadoknađuju sve ono čega nas je nekontorlisana upotreba prirode uskratila.

PG „Rada“ je nedavno na tržištu predstavio još četiri nova medicinski vredna preparata.

Preparat No.1 – je spojio nespojivo i predstavlja najjače prirodno sredstvo za jačanje imunološkog sistema.

riolus versicolor. Preparat izuzetne jačine, kvaliteta i dejstva takođe u jednoj kašičici sadrži 1,33 do 1,5 grama ekstrakta, predstavlja sredstvo za borbu protiv najtežih bolesti.

U pripremi je Imuno modulator sačinjen od ekstrakta Čage (Inonotus obliquus) i taxifolina, pakovan u kesice od pet grama, efikasan za čišćenje organizma.

Iz PG „Rade“ uskoro će se pojaviti i Praline, koje sadrže preparat No.1 ili Feniks i čokoladu (70% kakaa), koji mogu konzumirati i dijabetičari.

Privodi se kraju jabukovo sirće sa taxifolinom u vidu kupke, koje će vršiti detoksikaciju kože. Biće dovoljno dve supene kašike ovog preparata da se telo očisti. Osim što će nestati fleke, pege, ekcemi, omogućiće koži da nesmetano diše.

Eliksir the Best i Eliksir Detox dobili su zlatne medalje a specijalnu povelju za kvalitet prirodni sokovi na 83. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, i to su poslednja u nizu priznanja za kvalitet ovih proizvoda.

Sve informacije na telefon broj 063 7103 2015, ili na meil: kontakt@imunolife.co.rs.

61

62

Mitin salaš

na Čeneju,

prestonici salaša

N

ekada su salaši bili sinonim za težak život seljaka, a danas se njihovi vlasnici trude da od njih naprave mesta potpunog uživanja. Neki su u tome i uspeli, a jedni od njih su i vlasnci Mitinog salaša, bračni par Miodragović na Čeneju.

Mitin salaš je star oko 300 godina. Obnavljan je 1931., a mesto evociranja uspomena na salašarski način života (ali samo onog romantičnog dela), postao je kada je brigu o njemu, krajem prošlog veka, preuzela porodica Miodragović, poznatija po špicnametu - Špece.

Mitin salaš se sastoji od glavne kuće, kućerka, štale preuređene u restoran, kokošinjca, svinjca, čardaka... Osim usluge smeštaja u seoskom turističkom domаćinstvu kаtegorisаnom sa dve zvezdice smeštenom u glavnoj kući sa očuvanim starim nameštajem uz neophodne intervencije za ugodan boravak današnjih gostiju (3 spavaće sobe, dnevna soba, kuhinja i kupatilo, parking, WiFi internet), salaš pruža interesantne sadržaje, pa je kućerаk pretvoren u trščаru-muzej sa predmetima korišćenim od dаvninа, alatkama, raznim oruđem, i posebnim raritetom, starom seljačkom peći…

Bračni par Gordana i Dimitrije Miodragović se na salaš doselio ubrzo posle bombardovanja pokušavši da zadrži način života kao nekad. Ništa novo nije građeno, dograđivano, i najviše insistiraju da se u bašti i dvorištu ništa ne prska. Iako po struci tehnolog, gospođa Gordana Milojević Miodragović kaže da se hemija u ovom domaćinstvu ne koristi, prvenstveno zbog njih samih, a onda i zbog gostiju salaša. Proizvodi sa salaša nemaju sertifikaciju organskih za čim za sada nemaju potrebu, jer se ne bave prodajom poljoprivrednih

proizvoda, ali njihovi gosti mogu biti sigurni da su sva tradicionalna jela koja se tu pripremaju raznim povodima, od proizvoda gajenih na starinski način.

- Naš je cilj da na salaš dolaze porodični ljudi sa decom. Prošle godine, zbog potrebe naših gostiju, preuredili smo restoran. Prvobitno zamisao je bila da nam dolaze gosti na nekoliko dana i da sami pripremaju obroke od svega onoga što nađu u našoj bašti, ali se to jednostavno nije „primilo“, pa smo prvo uspostavili dobru saradnju sa okolnim salašima koji su imali restorane, kao što je npr. Salaš 137, a sada imamo sopstveni i po potrebi gostiju pripremamo hranu - objašnjava gospođa Miodragović.

Mitin salaš, u prestonici salaša - Čeneju, često je poprište raznih događaja. Tu se organizuju izložbe konjske zaprege atara Čenej, izložbe oruđa za rad, poput sejalica, drljača, plugova..., danas van upotrebe. U sklopu salaša mogu se organizovati poslovni sastanci, rođendani, žurke, Nove godine...

Na Mitinom salašu je živo i za vreme manifestacija, ali i mimo njih. Ove Nove godine je, doduše ne na sankama jer nije bilo snega, mališanima na karucama došao Deda Mraz i doneo poklone. Osim što su veliki ljubitelji konja, članovi porodice Miodragović su veliki ljubitelji pasa i golubova. Tamo možete da „naletite“ na obuku dobermana, takmičenje golubova prevrtača, i svi ljubitelji prirode, ljubitelji životinja su dobrodošli.

Potrebno je samo da se najavite.

Gordana i Dimitrije Miodragović

Mitin salaš

21233 Čenej, Vuka Karadžića 53 Tel.: +381 (0)21 714 061 ; Web: https://www.facebook.com/ MitinSalas; E-mail: mitinsalas@gmail.com.

63

Ekološko društvo Medvednik

V

promoter gljivarskog turizma

aljevske planine poznate i kao “Valjevska greda” su venac planina koji se pruža u pravcu zapad-istok dužinom od preko 50 km od Valjeva ka Beogradu. To su Medvednik (1.247 m), Jablanik (1.274 m), Povlen (1.246 m), Maljen (1.103 m) i Suvobor (864 m).

- Ideja o gljivarskom turizmu je u povoju, ne samo kod nas nego i u svetu. Tu nešto razvijeniju praksu imaju samo Istrani, koji su popularizovali tartuf i preko njega i neke gurmanske specijalitete, kontinentalne i morske. Možda bi neko drugi u svetu razvio ovaj vid turizma, ali niko nema uslove kakve mi imamo. Valjevske planine, Kopaonik, Fruška gora, Tara, Zlatibor, Stara planina i druge srpske planine su Bogom dane za takve aktivnosti. Medvednik ima lošu putnu infrastrukturu i loše smeštajne kapacitete, a priroda je nenadmašna.

Zato pokušavamo da animiramo naše seljake koji gaje najbolju malinu na svetu, najbolju šljivu na svetu, vrhunske autohtone jaganjce, ukazujemo im na prednosti koje imamo. Kada bi sve to objedinili i dali potencijalnim turistima do znanja šta se sve tu krije, da vredi ulagati u naš kraj, vrlo brzo bi imali visokokvalitetan turistički proizvod. Nažalost, mi do sada nismo imali znanje koliki su naši resursi, osim da su ogromni. Odnosno, znamo da smo bogati mnogo, ali ne raspolažemo preciznim podacima, a upravo preko MGSS ćemo uspeti da Mihailo Birčanin (u sredini) sa kolegama na jednoj od promocija ED Medvednik napravimo klasifikaciju gljivarskih, biljnih vrsta, vrsta Planinu koju je grupa entuzijasta izdvo- kanjoning, alpinizam, paraglajding, planin- ptica i ostalih bogatstava kojima raspolajila kao posebnu je Medvednik. Ovaj neot- ski biciklizam. žemo - objasnio je gospodin Mihailo Birkriven dar prirode, „čistog vazduha i baj- Ekološko društvo „Medvednik“ je otvo- čanin. kovitih livada“, obiluje lekovitim biljem i reno društvo i rado prima u svoje redove Društvo planira i da postepeno na trpeze carstvom pečuraka, brojnim izvorima čiste svakog ko ima neko znanje vezano za pri- srpskih domaćina vrati gljive koje su do pre planinske vode. Na Medvednik je uvek lepo rodu i ekologiju. Jedan naš član je dreser sto godina bila autohtoni deo srpske kuhidoći, a posebno prvog vikenda jula, kada se ptica grabljivica. Naše društvo se bavi i nje. Ekološko društvo hoće da obuči ljude na ovoj planini održava manifestacija „Dani očuvanjem autohtonih sorti biljaka, tj. sta- koji bi se bavili edukacijom stanovništa gljiva i lekovitog bilja“ (ove godine 1.- 3. rog voća. Planiramo da na pola hektara ili zainteresovanog da primi tu vrstu znanja. jula). hektar zasadimo stare sorte jabuke, kruške, Ali, pravi gljivari uvek pozivaju na oprez Inspirisani lepotom i blagodetima Med- šljive..., „zaostale“ u privatnim voćnjacima. i kažu da je to vrlo osetljiva i opasna stvar. vednika 2012. godine nastalo je i Ekološko Mi ćemo te voćke „zapatiti“ da bi svima ED „Medvednik“ jeste stručno i njegodruštvo „Medvednik“ iz Valjeva. Predsed- koji su zainteresovani mogli dati kalemove, vi članovi su učestvovali na mnogim manik Društva, gospodin Mihailo Birčanin, i na taj način očuvati ovo naše blago - kaže nifestacijama i osvajali nagrade. Vlasnici kaže da je od brojnih sekcija u okviru Druš- gospodin Birčanin. su zavidnog broja recepata koje su sami tva, proučavanje lekovitog bilja, ptica (orED „Medvednik“ kad god je to moguće, osmislili i na tome baziraju budućnost svog nitološka), alpinističko-speleološke sekcije, promoviše rad svog Društva, ali i gljivarski rada, u smislu zaokruživanja turističke ponajaktivnija gljivarska, koja je i član Miko- turizam. nude.

64

loško-gljivarskog saveza Srbije (osnovanog septembra 2015. na Kopaoniku).

Cilj delovanja Ekološkog društva „Medvednik“ je popularizacija Valjevskih planina, posebno planine Medvednik, koja ima izvanredne uslove za gljivarski turizam i za razne vrste ekstremnih sportova, kao što su

Dragoslav Milić

Dragoslav Milić - domaćin za poštovanje

D

omaćinstvo Dragoslava i Slađane Milić iz sela Ceremošnja kod Kučeva učesnik je mnogih manifestacija na koje iznose svoje domaće proizvode, od kojih je najtraženiji homoljski ovčiji sir rađen po tradicionalnoj recepturi. Postupak rada domaćini ne otkrivaju, a i da otkriju ne bi to niko mogao da ponovi, jer nedostaju sirovine, livade i vazduh sa Homolja.

Dragoslav Milić kaže da je kvalitet sira dobar zbog toga što ovce ne jedu travu, već čajeve, svaka druga-treća travka sa pašnjaka je lekovita što zasigurno utiče na ukus i kvalitet sira. U ponudi ovog domaćina nalaze se i vrganji, suvi i u salamuri, takođe iz homoljskih šuma oko kojih nema industrije, niti drugih zagađivača. Gljive se u tom kraju beru generacijama unazad. Seća se da ih je još sa svojom čukunbabom, dok su čuvali ovce, brao i pripremao na žaru, roštilju, a ponekad i kuvao, pa se može reći da je na vrganjima, sunčanicama, lisičarkama i odrastao.

- Kod nas skoro svako domaćinstvo bere i priprema jela od gljiva. Ranije, dok su postojale zemljoradničke zadruge to je bio osnovni prihod žitelja našeg kraja. Kada su one ugašene, posebno u rodnim godinama, tržište je postalo problematično. Vrga-

nji rode, a nema zainteresovanih da ih kupe, da bi se ubrano unovčilo. Isti je problem i sa isporukom žive stoke. Zadruge ne funkcionišu i sve je duži lanac od proizvođača do potrošača. U tom lancu mnogo ima nakupaca koji se ugrađuju sa nekoliko desetina procenata pa je potrošačima cena visoka, a proizvođačima niska - objašnjava gospodin Milić.Svoje proizvode domaćinstvo Milić prodaje uglavnom na kućnom pragu, zahvaljujući lokalnoj samoupravi Kučevo, koja ih poziva na bezmalo sve manifestacije na kojima opština učestvuje, dosta svojih proizvoda plasiraju i na taj način, ali kada bi tražnja bila veća, proizvodili bi još mnogo više. Trajnije rešenje vidi u udruživanju poljoprivrednih proizvođača iz sela, koji bi na taj način mnogo bolje funkcionisali.

Osim garantovano zdravih poljoprivrednih proizvoda Kučevo je poznato po jedinstvenim prirodnim odlikama. Naš sagovornik kaže da je ovde priroda sve dala od sebe. Nedostaje organizacija da se sve što se proizvede upakuje i plasira, da proizvođačima to da podstrek da rade još više i još bolje.

Domaćinstvo Milić se nalazi na atraktivnoj lokaciji, u neposrednoj blizini uređenih pećina Ravništarka i Ceremošnja. To je

bio jedan od razloga što je Dragoslav Milić počeo da razmišlja o bavljenju seoskim turizmom. U tu namenu podigao je dve brvnare. Nedostaju sredstva za uređenje enterijera da bi počeo sa primanjem turista koji žele da provedu vikend, a zašto ne i godišnji odmor na Homoljskim planinama, da ih ujutru budi cvrkut ptica umesto buke automobila.

Dragoslav Milić ima stado od 50 ovaca, bavi se pčelarenjem i trenutno poseduje 65 košnica i proizvodi livadski, bagremov, nekih godina i lipov med. Kaže da je život u Ceremošnji zdrav i lep. Pogotovo što je njemu, kao malo kome, pošlo za rukom da na imanju zadrži svoja dva sina (od 26 i 29 godina) koji su sebe našli, jedan u stočarstvu, a drugi u pčelarenju.

A on, obučen u narodnu vlašku nošnju u koju su utkani tradicija, običaji i kultura koja se na ovim prostorima vekovima čuva i neguje, ponosan je i na to šta je i odakle je. Šubara i gunj izrađeni od jagnjećeg krzna i ručno vezena košulja vlaške nošnje homoljskog kraja sigurno su ono što prvo privuče pažnju, ali ono što uspeva tu pažnju i da zadrži je veliko srce ovih vrednih ljudi, koji ne odustaju od onoga što su u amanet dobili.

65

Caffe bar Priča

“Način i oblici pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče i dalje i pričanju nema kraja...”

Ivo Andrić U mirnom delu Novog Sada, na novom Somborskom bulevaru, smešten je Caffe bar „Priča” u kojem svako može da uživa u svojoj priči. „Priča” svojim prijatnim abijentom i ljubaznim osobljem lako postaje deo svakodnevnice. Mesto na kojem ćete podeliti svoju priču sa prijateljima uz odličnu kafu i nezakolegama, nazdraviti sa drugarima ili večerati sa voljenima.

U prelepoj bašti caffe bara „Priča” možete uživati sa porodicom uz sveže ceđene sokove i poslastice, dok se vaša deca zabavljaju u delu razervisanom samo za njih.

Budite i vi deo “Priče”, neka “Priča” bude deo vaših života. Pričajmo zajedno priče u “Priči”.

Caffe bar Priča

66

21000 Novi Sad, Somborski bulevar 16b E-mail: kontakt@cafeprica.rs Web: www.cafeprica.rs