Topsrbija br 4 by M.D.

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

www.topsrbija.com

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I SSN 2334- 6027

TOPSRBIJA broj 4

Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije

Welcome to the pages of review TOPSRBIJA – The best from Serbia

Poštovani, Dear, ova 2014. godina je od strane Turističke The Tourist Organization of Serbia declaorganizacije Srbije proglašena za godinu mlared 2014 as the year of ‘Youth’. Nevertheledih. Ove godine se obeležava i stogodišnjica ss, this year also marks the 100 years of the početka Prvog svetskog rata, koji je sticajem World War I, which began in Serbia under nesrećnih okolnosti počeo u Srbiji, kada su sa unfortunate circumstances, when the monimonitora “Bodrog”, u noći 28. jula 1914. ispator “Bodrog” fired shots in Belgrade on July ljeni topovski hici na Beograd. 28th, 1914. Ove godine je dvesto godina od rođenja Moreover, 2014 also marks 200th birthday srpskog lekara i botaničara Josifa Pančića i anniversary of a famous Serbian doctor and sto godina od smrti Stevana Stojanovića Mobotanist Josif Pančić, and 100 years since the Mihailo Berček kranjca, najistaknutije ličnosti klasične srpske death of Stevan Stojanovic Mokranjac, one muzike na prelazu iz XIX u XX vek. of the most prominent figures of Serbian claObeležavanje važnih datuma postaje novi i ssical music. tražen turistički proizvod. Turizam više nije destinacija vezaMarking important dates is becoming a new tourist trend. na za predele Bogom dane lepote i egzotiku dalekih krajeva. Tourist destinations are no longer linked to the landscapes Turizam se sve više oslanja na ljude, ne samo kao organiza- of the beauty given by Mother Nature and exoticism of distore i aktere, već na autentične životne priče ljudi, jedinstven tant lands. Tourism is increasingly relying on the people, kolorit njihove kulture življenja stavljen u određen milje. not only as organizers and actors but also as the authentic Turistima danas pažnju privlači i arhitektura sela, posebno- life story tellers. The unique color of peoples’ living culture sti u načinu života, lokalna hrana i vina, stari zanati, običaji, was placed in a certain milieu. Today, tourists are attracted starine… by the village architecture, different living habits, local food Turistima su sve više interesnatne i manifestacije na ko- and wine, handicrafts, customs, antiquities, etc. jima se razotkrivaju bogatstvo i lepota kraja. Kultura maniWhen it comes to cultural events tourism, Serbia is placed festacionog turizma je ono što Srbiju stavlja na čelo zemalja on the top of the countries in the region not only by number u regionu ne samo po broju (2.300), ne samo po kvalitetu (2300), or by the quality (EXIT named the Best European (EXIT je proglašen za najbolji evropski festival za 2013. go- Festival in 2013), but also because of the marks these events dinu), već i po tragovima koje ove manifestacije ostavljaju. leave. Trumpeters from Guca contributed to other musical Sabor trubača u Guči doprineo je da se preko srpske trube creativity on the territory of Serbia renown in the other parts za muzičko stvaralaštvo na tlu Srbije daleko čuje; Temerin- of the world; Moreover, Bean Fest in Temerin will celebraska pasuljijada ove 2014. godine obeležava jubilej 10 godina te 10th anniversary in 2014. This manifestation of culinary trajanja. Ona je uspela da od jedne manifestacije sa gastro- purpose grew into the artistic, social, cultural, ecological, nomskim predznakom preraste u umetnički, sociološki, kul- and humanitarian phenomenon. There are still Smederevo turološki, ekološki i pre svega humanitarni fenomen. Tu su Fall, Oplenac and Vrsac harvest, Sombor pot, Cabbage fest još Smederevska jesen, Oplenačka i Vršačka berba grožđa, in Futog and Mrcajevci, the Velikogospojinski days in New Somborski kotlić, Kupusijada u Futogu i Mrčajevcima, Veli- Becej, Tamburica fest in Deronje and Novi Sad, etc. kogospojinski dani u Novom Bečeju, Tamburica fest u DeroOnce again, TOPSRBIJA was with you to see, to hear and njama i Novom Sadu... to note down the most interesting fragments of the core of TOPSRBIJA je i ovoga puta bila sa Vama da vidi, oslušne Serbian tourism. i slikom i rečima zabeleži najinteresantnije fragmente onoga Thank you for your trust and confidence. što danas čini okosnicu turizma u Srbiji. Hvala na poverenju. Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA – NAJBOLJE IZ SRBIJE

Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz Srbije Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik:Elizabeta Berček

Mihailo Berček, editor in chief TOPSRBIJA - BEST OF SERBIA

Dizajn i tehničko uređenje: Marko Dobranić Fotografije: Mihailo Berček i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szo Lapkiado KFT DOO OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček. 2014. April - Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2014. –Ilustr. ; 30 cm Dva puta godišnje. ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID 273937671

RED TAXI

021/52 51 50 060/6 52 51 50

CRVENI TAXI 021/44 55 77 069/44 55 777

SADRŽAJ Naslovna strana, Vinogradi Mačkov podrum, Irig..........................................1

Od zlata TA Zlateks...........................................................................................38

Carlsberg Srbija DOO ........................................................................................2

Park kod Novice, restoran sa imidžom...........................................................39

Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije.....................3

TA Zlatiborski konak, Zlatibor.........................................................................40

Crveni taxi, Novi Sad..........................................................................................4

PremierAqua, hotel velikih ambicija...............................................................41

TOPSRBIJA sadržaj ..........................................................................................5

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Kanjiža, Kanjiža.......................42

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo

Banja Junaković,

lider u obrazovanju i nauci.................................................................................6

prava zdravstveno–turističko-hedonistička destinacija................................43

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo,

Dragoslav Milisavljević, velikan srpskog vinogradarstva...........................44

PMF-a u Novom Sadu....................................................................................... 7

Probus i Sila, uzdanice Fruškogorskog vinogorja.........................................45

Uspešne žene u oblasti turističke industrije .....................................................8

Udruženje Naša vina - godinu dana posle......................................................45

Privredna komora Beograda, Beograd grad investicija..................................9

Vinarija Vinum, Kad ljubav kroji sudbinu.....................................................46

Ponuda hleba, peciva i kolača u funkciji razvoja ruralnog turizma

Portugizer, brend Vinarije Mačkov podrum..................................................47

na salašima Bačke..............................................................................................10

Četiri sortna vina Vinarije Đurđić....................................................................47

FINS Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad...................................11

Vinarija Veritas mlada vinarija velikih ambicija............................................48

Najevropljanin DOO, Novi Sad..................................................................... 12

Vranac Potrkanjski i ostalo fino vino..............................................................48

Etno park Majkin salaš, jedinstvena turistička priča.....................................13

Iriška priča Vinarije Kovačević.......................................................................49

Ostvaruje se misija BSC centra.......................................................................14

Porodica Miljević u zagrljaju sa prirodom.....................................................50

BSC organizovao konferenciju KOR.............................................................15

Vinarija Zvonko Bogdan, Palić.......................................................................51

Sajam turizma u Novom Sadu, prolećna premijera.....................................16

Vinarija Šijački, prva ljubav vinograd i vino.................................................52

Lifestyle turističke Srbije..................................................................................17

Carlsberg uvek u društvu najboljih..................................................................53

Kajmakčalan, mesto gde se pisala istorija......................................................18

Gegula rakija, bila i ostala prava......................................................................54

TAPanaComp Zemlja Čuda, Vaš vodič kroz Srbiju......................................19

Drugi Business Summit uz Gegula sajam turizma

Sava i Dunav ulice Beograda...........................................................................20

u Vrnjačkoj Banji...............................................................................................55

Bogatstvo različitostiVojvodine.......................................................................21

Iz destilerije Zlatar rakije za sve ukuse...........................................................56

U tom Somboru, svega na volju.......................................................................22

Šampionska Prepečenica Braće Tomašević..................................................56

Iz Vršca stiže glas - U vinu leži spas...............................................................23

Rakija Šurlan, Novi Kozarci............................................................................57

Metropola naive Kovačica...............................................................................24

Udruženje žena Gorska ruža, Rakovac..........................................................58

Turistička organizacija opštine Kovačica.......................................................25

Udruženja žena Sremice, Pećinaci..................................................................58

Ukusi srca Vojvodine TOO Žabalj..................................................................26

Aktiv žena Irig....................................................................................................58

Ruma srce Srema...............................................................................................27

Kolači i Petar ujedinili Sremice.......................................................................59

TO Temerin poziva na vikend druženje..........................................................28

Jozef Havjar, jedan od Veličanstvenih............................................................60

Informativni centar Parka prirode „Jegrička“ ...............................................29

Zubarsko-umetnička radionica dr Dragiše Đorđevića.................................61

Deseti rođendan Bean Fest-a...........................................................................29

Umetnički višeboj Milana Milića Jagodinskog.............................................61

Atraktivna turistička ponuda u Rudničko-takovskom kraju.......................30

Trubački orkestar Dejana Jevđića iz Požege.................................................62

GTO Kragujevac promocija grada na svim nivoima....................................31

Violina kao sredstvo za doživljavanje i razumevanje života.......................63

Ivanjica rezervat posebnih lepota....................................................................32

Pupin je moj Bog...............................................................................................64

Zlatibor, ponuda kojoj se ne može odoleti......................................................33

Samba kafa, Vrbas ............................................................................................65

Novi Sad atraktivna city break destinacija...............................................34, 35

Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište, Novi Sad.................66

Čuvar prošlosti zlatiborskog kraja...................................................................36

Zlatiborac d.o.o. Beograd.................................................................................67

Hotel Olimp za kokrak ispred...........................................................................37

Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad .....................68

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo lider u obrazovanju i nauci

Proteklih godina, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta u Novom sadu, učestvovao je u realizaciji nekoliko veoma značajnih međunarodnih projekata. Projekat SY_CULTour - Synergy of culture and tourism: utilisation of cultural potentials in less favoured rural regions (“Sinergija kulture i turizma: korišćenje kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima“) Project funding South East Europe Transnational Cooperation Programme (SEE/B/0017/4.3/X), trajao je od 01.03.2011.28.02.2014. Učesnici na projektu su bili partneri iz 6 zemalja (Slovenijačetiri, Italija-tri, Mađarska-dva, Grčka-četiri, Bugarska-dva i Srbija-dva partnera). U Srbiji pored PMF-a (Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo) na projektu je kao partner učestvovala Privredna komora Vojvodine koja je pomagala u identifikaciji lokalnih zainteresovanih strana i izradi gastronomskog vodiča. Manje razvijena ruralna područja u Jugoistočnoj Evropi oslanjaju se na tradicionalne ekonomske aktivnosti kao glavni izvor prihoda i radnih mesta. U isto vreme, pilot područja poseduju jedinstvene kulturne vrednosti koje nisu priznate kao razvojni faktor i samim tim njima se ne upravlja na odgovarajući način. Glavni cilj ovog projekta je bio da se poboljša upravljanje kulturnim vrednostima u seoskim oblastima u cilju da doprinese ekonomskom i društvenom razvoju i turističkoj promociji manje razvijenim ruralnih područja. Pilot područja bile su opština Sombor i Apatin, savršen primer multietničnosti Vojvodine, jer je dom za više od 25 etničkih grupa. Projekat MERIEXWA - Merenje, monitoring, menadžment i procena rizika od suvišnih unutrašnjih voda u jugoistočnoj Mađarskoj i severnoj Srbiji (korišćenjem daljinske detekcije i infrastrukture prostornih podataka), realizovan je u okviru IPA prekogranicnog programa saradnje HU-SRB (ID HUSRB/1002/121/088), u periodu od 15. 01. 2012 - 14. 01. 2014. Učesnici na projektu su bili Univerzitet u Segedinu, Departaman za fizičku geografiju i geoinformatiku (Lead Beneficary) – HU, Departman of geografiju, turizam i hotelijerstvo i Fakultet tehničkih nauka. Suvišne unutrašnje vode predstavljaju ozbiljan prirodni hazard i savremeni problem u Mađarskoj, pre svega u županiji Čongrad i u Srbiji, naročito u severnom delu Vojvodine. Cilj projekta je bio da odgovori na četiri međusobno povezana pitanja. Prvo su se posmatrali uslove proceđivanja podzemnih voda uz pomoć sistema mernih bunara. Analizirao se nastanak različitih tipova suvišnih unutrašnjih voda u prekograničnim istraživanim područjima. Neke od ključnih tačaka istraživanja su bile određivanje uticaja geomorfološke sredine i poljoprivrednih aktivnosti na uzlazni tip, i na uticaj propustljivosti tla i topografije na silazni tip unutrašnjih voda. Razvijena je tehnika pravljenja vrlo preciznih karata plavljenja na osnovu podataka dobijenih daljinskom detekcijom iz raznih izvora. Istovremeno su procenjeni propusni kapaciteti drenažnih sistema kao i mogući problemi i njihove posledice za stručnjake i poljoprivrednike. Neposredne ciljne grupe projekta su vodoprivredne institucije i preduzeća u regionu doline Donje Tise, a direktni korisnici projekta su i stanovnici područja redovno plavljenih unutrašnjim vodama, njih oko 400.000, pošto se može očekivati poboljšanje uslova života dugoročnim ciljevima i rezultatima projekta. Ciljna grupa takođe obuhvata i univerzitete, geografske, hidrološke i geoinformatičke departmane, druge istraživačke institucije i grupe koje koriste ili publikuju rezultate projekta direktno ili indirektno. Projekat SEERISK – Zajednička procena rizika za upravljanje prirodnim katastrofama u Dunavskom makro-regionu - Project funding South East Europe Transnational Cooperation Programme, traje 30 meseci od 01. 07. 2012 – 31. 12. 2014. Svrha projekta je da se razvije i primeni zajedničku metodologiju za procenu rizika i da se sugeriše na uticaj klimatskih promena, te da se zajednicama omogući usklađen i strateški razvijen pristup u sprečavanju pojava prirodnih hazarda i smanjenju njihovih negativnih posledica. Glavni cilj je da se poboljša ko-

herentost i konzistentnost između procene rizika i delovanja zajednice kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou u nastalim vanrednim situacijama. Na projektu učestvuje 20 partnera iz 9 zemalja, gde Srbiju pored RHMZ-a predstavlja i Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Projekat WAHASTRAT - Nedostatak vode i adaptivne strategije upravljanja vodama u pograničnom regionu Mađarske i Srbije, se radi u okviru IPA prekogranicnog programa saradnje HU-SRB (ID HUSRB/1203/121/130), i traje od 01. 02. 2013. fo 31. 07. 2014. Učesnici na projektu su Univerzitet u Segedinu, Departaman za fizičku geografiju i geoinformatiku (Lead Beneficary) – HU, Departman of geografiju, turizam i hotelijerstvo, Fakultet tehničkih nauka i Direkcija za vodu regije Donja Tisa – HU. Mađarska, kao članica Evropske unije, posvećena je ispunjavanju zahteva propisanih evropskom Okvirnom direktivom o vodama. Srbija, kao država koja se priprema za pridruživanje Evropskoj uniji, ima veliki interes za ispunjavanje odredbi propisanih ovim dokumentom. Da bi se ostvarili ciljevi direktive, neophodno je implementirati planove upravljanja slivnim područjima, koji će činiti operativni okvir za vođenje i rešavanje značajnih problema vezanih za vodne resurse. Međutim, upravljanje ekstremnim slučajevima i hidro-klimatskim hazardima, kao i posledicama istih, zahteva integrisani pristup. Konflikti nastali usled nedostataka vode, moraju se tretirati na kompleksan način kako bi se zadovoljili interesi različitih interesnih grupa (zaštita životne sredine, navodnjavanje, industrijska eksploatacija). Projekat ima za cilj pronalaženje integrisanog načina upravljanja vodama. Slivna područja i problemi vezani za vode ne poznaju administrativne granice, stoga integrisani pristup upravljanja istim, zahteva snažnu prekograničnu saradnju. Projekat je kreiran i biće implementiran u saradnji sa najvažnijim istraživačkim centrima u regionu (SZTE, UNSPMF, UNFTN) uz podršku i saradnju sa ekspertima iz Mađarske direkcije za upravljanje vodama (ATI-VIZIG). Zajednički napori pomenutih institucija usmereni su na uspešno implementiranje istraživačkih aktivnosti i iniciranje vrednih strategija za povećavanje adaptibilnosti, održivosti i kompetentnosti pograničnog regiona. Krajnji ciljevi projekta su sprovođenje kompleksnog istraživanja u cilju identifikacije alarmantnih konfliktnih situacija nastalih usled nestašice voda, merenje i monitoring suša, modelovanje kratkoročnih i dugoročnih promena vodnih resursa u najugroženijim područjima, razvoj planova i strategija za smanjivanje posledica od nestašice vodnih tela i konačno aktiviranje društva i interesnih grupa u zajedničkoj akciji za očuvanje jednog od najvažnijih resursa naše budućnosti: vode. Projekat URBAN-PATH – Procena i javni prikaz toplotnih uslova stanovništva u urbanim zonama je IPA prekogranični program Mađarska-Srbija (ID HUSRB/1203/122/166), traje od 01. 02. 2013. do 31. 07. 2014. Lider prijekta je Univerzitet u Segedinu, Departman za klimatologiju i ekologiju predela (SZTE), a partner Prirodno-matematički fakultet (UNSPMF). Cilj ovog projekta je razvoj inovativnog i jedinstvenog sistema praćenja temperature i relativne vlažnosti vazduha, kao i termalne komfornosti stanovništva u Segedinu (Mađarska) i Novom Sadu (Srbija) pomoću razvijene gradske mreže meteoroloških stanica u oba grada. Direktna ciljna grupa projekta su stanovnici Segedina (180.000 stanovnika) i Novog Sada (320.000 stanovnika), prvenstveno one desetine hiljada ljudi koji žive i/ili rade u gusto izgrađenim delovima grada sa malo zelenih površina. Direktni rezultat projekta je efikasna komunikacija za javnošću, lokalnim upravama i pružaocima usluga. Sistemi koje projekat razvije će prikupljati i dostavljati informacije (na mađarskom i srpskom jeziku) javnosti, lokalnim upravama i ostalim korisnicima, kao i naučnim istraživačima u oba grada istovremeno tokom najmanje 5 godina. Dr Tatjana Pivac, Dr Vladimir Marković, Dr Stevan Savić, Dr Uglješa Stankov, Dr Dragan Dolinaj.

Složi svoju budućnost

DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU TURIZAM I HOTELIJERSTVO

Studijski programi • Osnovne akademske studije geografije − Diplomirani profesor geografije − Diplomirani geograf (moduli: Geoinformatika, Geoekologija) • Osnovne akadamske studije turizma − Diplomirani turizmolog (moduli: Turizam, Hotelijerstvo, Gastronomija, Lovni turizami) • Master akademske studije geografije − Master profesor geografije − Master geograf (moduli: Geoinformatika, Geoekologija) • Master akademske studije turizma − Master turizmolog (moduli: Turizam, Hotelijerstvo, Lovni turizam) • Master akademske studije dvopredmetne nastave prirodnih nauka, matematike i računarstva (Geografija - informatika i Biologija - geografija) • Doktorske studije − Doktor nauka – geonauke − Doktor nauka – geonauke (turizam) − Doktor metodike nastave prirodnih nauka – geografija

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU TURIZAM I HOTELIJERSTVO Trg Dositeja Obradovića 3, 21000 Novi Sad tel: 021/450-105; fax: 021/459-696 www.dgt.uns.ac.rs www.facebook.com/groups/dgth.pmf.uns/

Uspešne žene u oblasti turističke industrije Turizam je delatnost koja objedinjuje i pomaže razvoj više privrednih grana, ali tek nedavno prepoznat je potencijal da se u ovoj delatnosti zaposle žene kao nosioci njenog razvoja, a ne samo kao radna snaga. Vizija ženskog preduzetništva i uopšte energija sa kojom dame pristupaju nalaženju novih sadržaja i promociji wellness, aktivnog i ruralnog turizma iznenadila je mnoge. Ideja okupljanja uspešnih žena u turističkoj industriji je umrežavanje i povezivanje žena koje svojim iskustvom i načinom funkcionisanja, bilo da su vlasnice, direktorke firmi ili menadžeri, doprinose afirmaciji produktivnog života i multifunkcionalnog razvoja. Udruženje ugostiteljstva i turizma zajedno sa Udruženjem ”Klub Prvih žena” organizovalo je “Forum uspešnih žena u turizmu” i tom prilikom su vlasnice, direktorke, menadžerke, govorila o tome kako angažovanje žena u turizmu, popunjava kućni budžet, otkriva u ženama energiju i inovativnost, a iznad svega doprinosi da žena postane lider i podrška drugim ženama u okruženju. Smatra se da su žene u Srbiji prezauzete, da imaju previše obaveza i one koje uspevaju da poslovno podignu nivo kvaliteta kada govorimo u turizmu, su zaista žene koje imaju šta da nam prenesu. Zato i organizujemo prezentacije o načinima njihovog razvojnog puta da bismo saznale i naučile, kako možemo bolje i profesionalnije da koristimo svoje vreme. U organizaciji Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda i Udruženja „Kluba Prvih žena“, održan je sastanak 18. marta 2014. godine na temu „Uspešne žene u oblasti turističke industrije“ u prostorijama Privredne komore Beograda, koji je okupio žene lidere iz oblasti turizma, hotelijerstva, restoraterstva, novinsko-izdavačke delatnosti i srodnih industrija. Poruka sa ovog Удружење “Клуб првих жена” Београда

sastanka, koju su uspešne dame u turizmu uputile prvenstveno budućoj Vladi Republike Srbije, jeste neophodnost formiranja ministarstva za turizam, kao i potreba da se što veći broj žena uključi u donošenje važnih odluka. Sastanak su otvorili sekretar Udruženja ugostiteljstva i turizma Goran Janković i predsednica „Kluba Prvih žena“ Ivana Zeljković, koja je istakla da žene prve na svojim plećima osete posledice ekonomske krize – prve su na listi otpuštanja i teže nalaze zaposlenje. Ona rešenje nalazi u zapošljavanju žena unutar turističkog sektora, kao privrednoj grani koji ima perspektivu u Srbiji. Uspešne poslovne dame u oblasti turističke industrije predstavile su kompanije u kojima su zaposlene, ali i trendove u ovoj branši. Prof. dr Radmila Živković sa Univerziteta Singidunum posebnu pažnju posvetila je značaju savremenih komunikacija u oblasti poslovanja u turizmu i hotelijerstvu, dok je Vesna Vlatković, marketing & PR menadžer „A Hotela“, istakla da je u luksuznom hotelu „Izvor“ u Aranđelovcu, koji posluje u sklopu ovog prvog domaćeg hotelskog lanca, zaposleno 105 žena i 67 muškaraca, ali muškarci i dalje većinski obavljaju one najvažnije, menadžerske funkcije. O tome kako posluje Klaster za zdravstveni, wellness&spa turizam govorila je njegova predsednica Nataša Ranitović, a sa specifičnostima novobeogradskog hotela “Tulip Inn Putnik” prisutne je upoznala direktorka Svetlana Nikolić, dok je uspešno poslovanje i renoviranje banje „Selters“ u Mladenovcu predstavila prof. dr Milica Lazović, direktorka Instituta za rehabilitaciju u Beogradu. Sa trendovima u Svetskoj turističkoj organizaciji (UNWTO) prisutne je upoznala Ljubica Milojević iz UNWTO, koja je izrazila neophodnost formiranja resornog ministarstva – stabilnog i autoritativnog državnog organa, koji će kreirati i sprovoditi interese turizma u Srbiji, čime će ova veoma perspektivna privredna grana dobiti odgovarajući status u organizovanju državne uprave.

-Očekujemo da veliki investicioni projekti koji se planiraju u Beogradu promene sliku grada i cele zemlje - izjavio je predsednik Privredne komore Beograda, dr Milan Janković, prilikom predstavljanja inicijative i projekta ove Komore “Beograd - grad investicija”, koji bi trebalo da omogući veće investiranje u glavni grad, pre svega kroz model javno-privatnog partnerstva, ali i da zaposli celu srpsku privredu. Predsednik Janković je ocenio da je javno-privatno partnerstvo metod za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata i glavni pokretač privrednog razvoja u budućem periodu i naveo da u Srbiji već postoje projekti ukupne vrednosti oko 100 milijardi evra, koji bi se mogli realizovati preko ovog modela finansiranja. Kao dobru praksu javno-privatnog partnerstva, on je naveo izgradnju mosta Zemun-Borča ocenjujući da bi to mogao da postane primer za ugled budućim investitorima u infrastrukturne projekte. Što se budućih velikih infrastrukturnih zahvata tiče, posebno onih koji će zapošljavati i angažovati ceo reprolanac, za privredu Beograda i cele zemlje od najvećeg značaja u okviru projekta “Beograd na vodi” je završetak izgradnje železničke stanice Prokop, u koju je već uloženo 100 miliona evra, a izmeštanjem železničke i autobuske stanice otvoriće se prostor od 90 hektara za novu izgradnju. -Privredna komora Beograda je porodica privrednika Beograda, a privrednici očekuju posao i da se grad otvori u svakom pravcu i tome će Komora dati najveći značaj u svom radu. Beograd može da postane najmoderniji grad i naprihvatljivije mesto za život, ako se pored desne obale Save u centru grada, uredi i Ada Huja i zaštiti poljoprivredno zemljište. Sada se 185.000 hektara najboljeg poljoprivrednog zemljišta pretvara u industrijske zone, što je nedopustivo, s obzirom da ima dovoljno neobrađenog i zapuštenog zemljišta za takve namene. To je višestruko štetno jer su upravo poljoprivreda i prehrambena industrija najuspešniji izvoznici i sektori u koje bi trebalo investirati - poručio je dr Milan Janković. Stručno rukovodeći tim Privredne komore Beograda najavio je aktivnosti za dalje pozicioniranje privrede Beograda na tržištima u

svetu, obnovu proizvodnih potencijala u preduzećima u restrukturiranju, brendiranje Beograda kao turističke destinacije, javne rasprave o najvažnijim zakonima za privredu, okrugle stolove na goruće teme, kao što je siva ekonomija uz učešće uglednih gostiju, stručnjaka i privrednika iz zemlje i sveta. Na održavanju nivoa zaposlenosti u Beogradu, od izuzetne važnosti je saradnja Privredne komore Beograda i Gradske uprave “koji se nalaze na istom zadatku”. Sekretar Udruženja za industriju Privredne komore Beograda, Svetozar Krstić je najavio da će fokus biti na obnovi proizvodnih potencijala u preduzećima u restrukturiranju, koje treba vratiti u funkciju, pre svega proizvodnju traktora i transformatora. On je naveo da treba raditi na stvaranju koncepta održive proizvodnje, ističući da su se sa početkom pregovora sa Evropskom unijom otvorile nove mogućnosti za javno-privatno partnerstvo. Krstić je dodao da ugovor Ikarbusa sa Mercedesom treba da bude zamajac za proizvodnju autobusa u Beogradu, uključujući i sve partnerske firme u Srbiji. Sekretar Udruženja za turizam i ugostiteljstvo Goran Janković rekao je da će glavni zadatak u predstojećem periodu biti brendiranje Beograda kao turističke destinacije, popravljanje kadrovske strukture u toj oblasti i uređenje Beograda kroz stvaranje pogodne ambijentalne celine za poslovanje. Deo tima zadužen za saradnju sa svetom najavio je da se očekuje saradnja sa Privrednom komorom Katara, koji će predložiti nove investicije u Srbiji i Crnoj Gori, u okviru saradnje koja je uspostavljena sa pet arapskih emirata. Takođe, Privredna komora Beograda uspostavila je dobru saradnju i sa kineskim partnerima, Privrednom komorom Šangaja i PK Pekinga, sa kojima će biti dogovorene nove investicije u naš glavni grad. Osim toga, Komora će se angažovati i na promociji Beograda u okviru projekata Evropske unije, a predsednik Privredne komore Beograda dr Milan Janković izabran je da ove godine učestvuje na Generalnoj skupštini Svetske komorske federacije.

www.kombeg.org.rs

Prof. dr Đorđe Psodorov Ruralni turizam je danas predmet sve većeg interesovanja ljudi u svetu pa i u Srbiji. Ruralni turizam bi trebao da doprinese očuvanju seoske sredine i kulturne baštine, ali i da ekonomski motiviše lokalno stanovništvo da tu ostane, stvarajući uslove za komforan život. Najveća vrednost odmora u selima je netaknuta priroda, čist vazduh, čista voda, zdrava hrana i tradicionalna gostoljubivost naših domaćina. Boravak u našim selima pruža turistima mogućnost za šetnje, rekreaciju, bavljenje sportom, organizovane obilaske obližnjih prirodnih i antropogenih spomenika, kao i raznih izložbi i likovnih kolonija koje se organizuju u okruženju, uz mogućnost lova, ribolova. Bačka spada u najveći i za poljoprivredu najpogodniji prostor u Srbiji. Istovremeno, ovo je područje koje naseljava veliki broj nacionalnosti. Svaka od njih svojom kulturom i tradicijom doprinela je formiranju zanimljive slike ovog prostora. Povoljni prirodni i društveni uslovi pružaju seoskom stanovništvu mogućnosti za bavljenje različitim privrednim aktivnostima. Jedna od tih mogućnosti je ruralni turizam. U najvećem broju slučajeva turizam ne može biti glavni izvor prihoda seoskog domaćinstva, već jedan od alternativnih izvora. Najkarakterističniji prostori vezani za Vojvodinu, gde su se do danas zadržali autentični običaji i tipična vojvođanska kuhinja su salaši. To su usamljena staništa na perifernim delovima gradskih i seoskih atara karakteristična za Panonsku niziju. Salaši

Ponuda hleba, peciva i kolača u funkciji ruralnog turizma na salašima Bačke ne samo da su specifične tvorevine narodnog graditeljstva, već predstavljaju i poseban način života i privređivanja. Najviše salaša je očuvano na prostoru severne Bačke, te oni predstavljaju, u smislu kulturnog nasleđa, njen zaštitni znak. Vojvođansku kuhinju odlikuje raznovrsnost i bogatstvo, to je kuhinja sa puno mesa, povrća, začina i voća, što proističe iz bogatstva vojvođanske ravnice, njenih šuma i reka. U Vojvodini se uzgajaju raznovrsne ratarske i povrtarske biljke srednjeevropskog podneblja i umereno kontinentalne klime. Gaje se sve vrste domaćih životinja, sitna i krupna stoka. Vojvođansko kuvarstvo je mešavina različitih kuhinja naroda koji vekovima žive na ovom prostoru. Ovde je bogatstvo kulinarskih znanja i međusobnih uticaja srpske, mađarske, rumunske i slovačke kuhinje, a mnogobrojna jela izvedena su iz nemačke, ruske, orijentalne ili neke druge kuhinje iz okruženja. Vojvođani vole da jedu, u tome uživaju i svaki obrok ima svoj spori redosled jela, što čini posebno zadovoljstvo. Vole da ugoste svakog gosta, koji se poslužuje najvrednijim što se ima u domaćinstvu. Različiti uticaji čine vojvođansku kuhinju specifičnom, a time i vrlo atraktivnom za turističku potražnju, tim više što se od svih oblika koji odražavaju promene u kulturnom životu sela, najmanje promenila ishrana stanovništva. Vojvodina je velika žitnica i samim tim ljudi u Vojvodini znaju da prave dobre hlebove. Kultura njegovog pravljenja razvijala se pod uticajem srpske, austrijske, mađarske i turske tradicionalne kuhinje. Ona se odlikuje velikom raznovrsnošću u pripremanju svih vrsta hlebova i kolača od hlebnog testa. Većina ugostiteljskih objekata u Vojvodini ne pridaje veliki značaj kvalititu hleba i peciva koje iznese pred gosta i uglavnom se hleb nabavlja iz obližnjih pekara jer je to mnogo

isplativije, osim u slučaju velikih hotela koji u sklopu kuhinje imaju i pekaru. Međutim, na salašima i etno kućama koje propagiraju domaće tradicionalne specijalitete, kako bi se upotpunio doživljaj, hleb, peciva, testenine, ali i drugi pekarski proizvodi, proizvode se u samom domaćinstvu, kako bi održali tradiciju. Domaćice sa ovih salaša, ustaju u zoru kako bi svojim ukućanima i gostima omogućile svakodnevno svež hleb. Najčešće se proizvodi beli hleb, zatim polubeli i crni hleb, vojvođanski hleb sa dodatkom mleka. Pored hleba proizvode se pogače i lepinje, mekike, uštipci, pogačice sa čvarcima, razne pite i gibanice od ručno razvijenih kora sa sirom i raznim zeljem, kačamak, proja, cicvara. Od poslastica, tu su štrudle sa makom, orasima i višnjama, bundevara, pita od višanja, pita od jabuka, gomboce, rezanci sa makom, salčići… A kao dodatak glavnim jelima poput, gulaša, paprikaša, perkelta, služe se domaći rezanci. Često se služi i nasuvo sa krompirom, flekice sa kupusom, rezanci sa sirom. Svako domaćinstvo ima svoju recepturu za proizvodnju ovih proizvoda i svaka domaćica ima svoju tajnu koja se prenosi sa kolena na koleno. Iako se domaćice trude da pripreme kvalitetne i ukusne osnovne i specijalne pekarske proizvode ni u jednom meniju registrovanih domaćinstava, i to ne samo u Bačkoj već i u drugim regijama i ugostiteljskim objektima, ne postoji kompletna ponuda ovih poizvoda, te se tako mogu naći samo poslastice. One se tradicionalno nalaze na stolu i dočekuju svakog gosta, nezamenljivi su deo svake trpeze i podrazumevaju se. Uz cipovke, gibanicu sa sirom, zeljanik, proju, pogačice sa čvarcima i kajzerice, štrudla sa makom, pita sa višnjama i bundevara, bili su i ostali zaštitni znak ovih prostora. Prof . dr Đorđe Psodorov

Naučni institut koji se bavi prehrambenim tehnologijama, kvalitetom i bezbednošću hrane

Naučnoistraživački rad, kao osnovna delatnost Instituta, podržan jakom laboratorijskom bazom, kroz aktivnosti transfera, plasira najnovije rezultate istraživačkog rada u privredu. Bulevar cara Lazara br. 1 21000 Novi Sad, Srbija, tel.: 021/485-3799, faks: 021/450-725, fins@fins.uns.ac.rs, www.fins.uns.ac.rs

Kompanija Najevropljanin opredeljena za kvalitet Građevinsko preduzeće „Najevropljanin“ DOO iz Novog Sada, pomera standarde komfornog stanovanja u prostor gde uživanje u svakodnevnom životu, privatnost i potreba za lepim imaju apsolutna prava u svakom detalju enterijera i brižljivo osmišljenom i uređenom okruženju. Objekti kompanije „Najevropljanin“ prepoznatljivi su po spoljnim fasadama nenametljive estetike, po korišćenju kvalitetnih materijala i kvalitetnom izvođenju radova, po visokim standardima komfora i po uređenju dvorišta, sa sportskim objektima i zelenilom. Po primcipu „dobar glas se daleko čuje“ u to će se uveriti prvo stanari, njihovi prijatelji i rođaci, poznanici itd. Kada „Najevropljanin“ stoji iza nekog projekta, zna se da je u zgradu ugrađen najbolji materijal, da su radili vrhunski majstori i da je sproveden čitav postupak od upotrebne dozvole, do tehničkog prijema, uknjiženja zgrade i stanova. Prema rečima generalnog direktora građeviske kompanije „Najevropljanin“, prof. dr Marka Carića, beskompromisnim poštovanjem ovih principa, koji se odnose na kvalitet materijala i izvođenje radova, iznalaženje inovativnih i funkcionalnih arhitektonskih rešenja, kao i apsolutna sigurnost objekta, obezbeđuje iznad prosečni kvalitet, što je novina na našem tržištu, a po kojem je „Najevropljanin“ poznat. Vrhunski kvalitet gradnje i funkcionalnost koju pruža kompanija „Najevropljanin“ dokazana je otvaranjem kompleksa u Mornarskoj 42. Osim udobnog mesta za život, ova stambena zgrada sa teniskim terenima i svlačionicama, ispunjava savremen koncept uravnoteženo povezanih celina enterijera i eksterijera. Teniski tereni unutar kompleksa su dostupni kako stanarima zgrade, tako i svim ostalim zainteresovanim korisnicima. Zgrada nazvana “arhitektonska lepotica naselja Telep” izgrađena u roku od samo godinu dana, a svečanim otvaranjem stambenog kompleksa 03. avgusta 2012. godine ova kompanija obeležila je prvu godišnjicu rada. U međuvremenu Građevinska firma „Najevropljanin“ privela je kraju izgradnju porodično-stambenog objekta u Šarplaninskoj 42 koji predstavlja još jednu potvrdu kvaliteta i modernog dizajna, kao i stambenog objekta u Bolmanskoj 18 i 20, stambeno-poslovnog objekta u Adi Endrea 42 i Petefi Šandora 168, koji izlaze na Somborski bulevar, svi u Novom Sadu.

Najevropljanin DOO Novi Sad 21000 Novi Sad, Ul. Ise Bajića 4 Tel:+381 21 52 3124 Mob:+381 63 531123 E-mail: markocaric@yahoo.com Web: www.najevropljanin.ls.rs

Etno park Majkin salaš jedinstvena turistička priča Nekada sinonim težačkog života, salaši su danas postali potreba urbanog čoveka koji u njima nalazi mir, spokoj i relaksaciju. Salaši su ogledalo tradicionalnog načina života u panonskoj ravnici i vremena kada se na njima proizvodilo sve osim soli, šećera i petroleja i živelo na poseban način. Za razliku od negdašnjih, koji su ličili jedni na druIvana Gabrić ge, savremeni salaši nose otiske ličnog stila i ukusa njihovih vlasnika, pružaju maksimalan komfor i pričaju jednu drugu - turističku priču. Jedan od prvih salaša sa severa Bačke, Etno park “Majkin salaš“ uspeo je da se nametne kao vodeći i kao jedan od onih koji diktiraju standarde. Etno park „Majkin salaš“ prostire se na 30 hektara i dva objekta: Cvetni i Majkin salaš. Cvetni salaš ima 15 komfornih soba u vojvođanskom stilu, bazen, salu za sastanke, saunu, mini teretanu, trpezariju, galeriju slika, ergelu konja, ergelu poni konja “Maestoso”... Na njega se naslanja Majkin salaš sa seoskim dvorištem, igralištem za decu, ribnjakom (na 2 ha), na kojem je dozvoljen sportski ribolov i gde se nekoliko puta godišnje organizuju takmičenja u pecanju. Tu je i Muzej poljoprivrednih mašina, mnogo životinja i kao kruna svega, restoran domaće kuhinje kapaciteta 450 mesta u kojem se svakodnevno pripremaju: krompirače, teleći perkelt sa domaćim testom i sirom, pevčiji paprikaši sa knedlama, salašarski pasulj, ovčiji paprikaš sa kupusom, svinjski papci, pečena patka ili riblja čorba, pa fanke, domaća štrudla, gomboce, kompot od višanja i šljiva, sok od jabuke, i uz sve to domaće rakije od dunje, jabuke, šljive, kajsije, viljemovke i vina lokalnih vinarija. Etno park na 15 ha ima zasade jabuka. Od tih jabuka proizvodi se rakija i vino, kao i ajvar, specijalitet kuće, kojem se za razliku od svih ostalih ajvara uz papriku dodaje najzdravija voćka na svetu rajska jabuka. O proteklih deset godina rada direktorka Etno parka Ivana Gabrić kaže: -Bili smo pioniri salašarskog turizma i nije bilo lako, jer nije lako biti prvi i biti predvodnik u nečemu. Sada mnogi znaju za nas i za kvalitet koji nudimo, a mi smo zadovoljni njihovom posetom. „Majkin salaš“ predstavlja mesto na kome se nudi jedinstven

vid odmora, relaksacije i uživanja. Ljudi prvenstveno dolaze zbog hrane, vole da probaju naše bačke, vojvođanske specijalitete, ali dolaze i zbog sadržaja i smeštaja. Popularna su letovanja, i ne mali broj porodica dolazi na pet, šest, pa i deset dana tokom letnjih godišnjih odmora. Deci je zanimljivo da se igraju na igralištu, da jašu velike i male konje, da se provozaju fijakerom, a zimi je moguće sankanje u sankama sa upregnutim kojima. Mnogi naši gosti dolaze i zbog pecanja. Etno park „Majkin salaš“ nalazi se na 2,5 kilometara od centra Palića, u neposrednoj blizini je Specijalni rezervat prirode Ludaško jezero, Park prirode Selevenjske pustare i Subotička peščara, jezera Palić, Ludoš, Treset i Omladinsko, uz koje postoje nekoliko zanimljivih pešačkih i biciklističkih staza. -Sadržaja ima mnogo, ali da bi zadržali pažnju gostiju, neophodno je stalno obogaćivati ponudu novim, da bi ovo bilo i ostalo aktuelno i atraktivno mesto. Zato smo aktivni i na polju organizacije seminara i savetovanja, poslovnih večera. Izdvojila bih i naše manifestacije u toku godine: Uskršnja radionica za decu, radionica za decu povodom Dana bundeva krajem oktobra, te kožarske, likovne, slamarske, gipsarske radionice. Organizujemo i likovne kolonije, česti su nam gosti kulturno-umetnička društva i to sve u cilju očuvanja kulturno istorijskog nasleđa i unapređenja turističke ponude - objasnila je Ivana Gabrić. Bitno da je gost koji je bio prošle godine dođe i ove i sledeće i da zatekne nešto novo i drugačije. Zato Ivana Gabrić i njen tim osluškuju potrebe svojih gostiju, sugestije, i u neprestanom su kontaktu sa njima. Etno park „Majkin salaš“ nosilac je mnogobrojnih priznanja i nagrada, ali za Ivanu Gabrić je najveća satisfakcija to što se radi o porodičnom poslu. Kaže da je najlepše raditi za sebe i svoju porodicu, jer se onda zna pun smisao truda i ulaganja. Koliko ona uživa u svom poslu vidi se na svakom koraku, u svakom kutku smisleno uokvirenom, u trajanju i održavanju visokog nivoa kvaliteta tokom punih deset godina.

Etno park “Majkin salaš” 24413 Palić, Atile Jožefa 79, Salaš 294 Tel.:+381 24 753 276; Tel./Fax:+381 24 753 032 Mob.:+381 476819 E-mail: majkinsalas@gmail.com Web: www.majkinsalas.rs

Ostvaruje se misija BSC centra

Marija Vujaković BSC Informativni centar se bavi edukacijom, obukama u oblasti implementacije i sertifikacije standarda, bilo da se radi o standardima koji se odnose na upravljačke sisteme ili standarde koji se odnose na lične veštine tj. sertifikaciju osoba, a najviše su zastupljeni standardi koji se odnose na zdravstvenu bezbednost hrane. Direktorka BSC centra Marija Vujaković o tome kaže: -Kroz naš Centar u toku prošle godine prošlo je oko 150 polaznika, organizovano je petnaestak obuka, i te naše obuke su tako rađene, da u dogledno vreme, kada budu akreditovane, možemo da izdajemo akreditovane sertifikate. Time će svi oni koji završe našu obuku moći da od našeg akreditovanog Centra dobiju potvrdu da su kvalifikovani da rade posao npr. HACCP administratora ili FSSC sistem administratora. Mi smo i osnovani sa ciljem da pomažemo malim i srednjim preduzećima u ovoj oblasti, da doprinesemo povećanju njihovoj konkurentnosti u onom delu koji se odnosi na savladavanje tehničkih barijera. Ovo što mi radimo zapravo je obučavanje ljudi da oni lično budu konkurentni, da svojim angažovanjem u određenim, konkretnim preduzećima, podižu konku-

rentnost svoje organizacije. Zapravo, bez znanja i veština koje mi radimo ne može se ni zamisliti da neko preduzeće u proizvodnji hrane bude konkurentno ni kod nas, a takođe, ni na evropskom i bilo kom inostranom tržištu. Mi postepeno, korak po korak, dostižemo našu utvrđenu viziju, da budemo lideri u toj oblasti. Poruke koje dobijamo od zadovoljnih korisnika, ljudi koji su prošli našu obuku, govore da smo na dobrom putu. Mi sami ne hvalimo sebe i ne kažemo da smo najbolji. Ono što smo očekivali to se i desilo. Zadovoljstvo korisnika, ljudi ničim izazvani, osim što su zadovoljno otišli sa naše obuke, što su dodatno dopunili svoje znanje, oni samoinicijativno iznose svoj stav i podržavaju nas. To nam je velika satisfakcija, a ostvareni rezultati nam daju novu energiju da nastavimo istim putem izjavila je Marija Vujaković. Posebno je istakla da seminare u BSC Informativnom centru pohađaju kako zaposleni, tako i sve više mladi svršeni, a nezaposleni stručnjaci, koji žele da kroz ove obuke steknu i ova dodatna znanja, koja ne mogu da nauče kroz formalno obrazovanje. Na ovaj način sebi povećavaju šansu, odnosno konkurentnost na tržištu rada, stvarajući mogućnost da se lakše zaposle. Plan BSC Informativnog centra je da ove godine sa ATS-om (Akreditaciono telo Srbije) uspostavi partnerski odnos i da se uspešno privede kraju akreditacija, da do kraja godine izdaju prve akreditovane sertifikate, čime će biti savladana još jedna stepenica ka ostvarenju utvrđe-

ne misije. Sve informacije zainteresovani mogu pronaći na sajtu Centra: www. bsccentar.rs, na srpskom i engleskom jeziku, iz razloga što se očekuje interesovanje korisnika iz drugih zemalja. Razlog za to je cena koja je, u odnosu na kvalitet seminara i obuka, neuporedivo jeftinija kod nas u Centru nego u Evropi. BSC Informativni centar je u međuvremenu realizovao jedan IPA projekat. Rezultat tog projekta je strateški dokument koji je u pripremi da se usvoji na Vladi i Skupštini, i u toku je realizacija drugog IPA projekta. Gospođa Vujaković kaže da je BSC centar mala organizacija, i to je njihova prednost. Fleksibilni i prilagodljivi, oni traže svoje mesto i mogućnost da pored onoga što dobijaju iz budžeta AP Vojvodine nešto dobiju i iz evropskih fondova, i na taj način ojačaju svoj kapacitet i doprinesu povećanju konkurentnosti veština, znanja i iskustva iz Evrope. -Evropska unija je klub bogatih. Svetska trgovinska organizacija predstavlja manje bogate, može se reći klub prosečnih. I jedna i druga organizacija ima svoje zahteve i standarde. Zato, ko god hoće da opstane, mora da zadovolji ove zahteve. I ono gde mi vidimo naše mesto, jeste da preduzećima, proizvođačima, pružaocima usluga učinimo dostupnim sve te standarde koje određena konkretna tržišta zahtevaju, te da na taj način damo svoj doprinos stvaranju zdravog ambijenta za poslovanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji - istakla je Marija Vujaković.

BSC informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 81/X sprat Tel.:+381 21 66 15 473, 66 24 005; Fax:+381 21 52 25 23 E-mail: marija.vujakovic@bsccentar.rs Web: www.bsccentar.rs

BSC organizovao konferenciju KOR Sa namerom da omogući razmenu znanja i iskustava ljudi koji imaju šta da kažu i ove, kao i prošle godine, Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju BSC, u martu 2014. godine, organizovao je jednodnevnu Nacionalnu stručnu konferenciju o konkurentnosti i održivom razvoju (KOR). Skupu su prisustvovali predstavnici privrednih komora, pokrajinskih sekretarijata, naučnih institucija i univerziteta u Novom Sadu. Ovo je način da se stvori tradicija Centra da povodom godišnjice obeležavanja rada upriliči jedan skup gde će se na jednom mestu naći svi stručnjaci iz industrije, struke i nauke.

Sajam turizma u Novom Sadu, prolećna premijera

rvi put ove godine, Međunarodni sajam turizma održava se u proleće, od 10-14. aprila, kako bi turoperatori pre početka sezone ponudili letnje aranžmane. U istom terminu organizuje se Sajam gastronomije koji će okupiti hotelskougostiteljsku privredu i prezentovati dostignuća u kulinarstvu i proizvodnji hrane, kao specifičnom segmentu turističke ponude ovog dela Evrope, a na Sajmu vina, piva, rakije i kafe, biće priređena izložba, degustacija i ponuda proizvoda. Proizvođači će imati prilike da ostvare neposredni kontakt sa hotelijerima, ugostiteljima i predstavnicima trgovinskih kuća. Osim sveobuhvatne turističke ponude, ekskluzivnih destinacija, Sajam će obeležiti stručni skupovi posvećeni temama u oblasti proizvodnje i pripreme hrane, proizvodnji i plasmanu pića, brendiranju domaćih proizvoda i drugima aktuelnim temama. Novosadski sajam je zainteresovanim izlagačima, omogućio nastup uz značajno povoljnije cene u odnosu na prošlu godinu, kako bi oni kroz konferencije za novinare, promocije, seminare, simpozijume, korporativne svečanosti i slične događaje predstavili svoje kompanije, koristeći sve savremene prednosti Kongresnog centra „Master“ Novosadskog sajma. Kongresni centar raspolaže: velikom salom (350 mesta) i šest manjih sala (100 mesta) sa pomerljivim zidovima koji se mogu spojiti u prostore sa 200, 400, 600, 800 i 1.000 mesta. Sve sale su klimatizovane i opremljene savremenom audio-video opremom. U sklopu Kongresnog centra se nalazi i restoran u kojem je moguće organizovati koktele, prijeme i ručkove. Profesionalnom osoblju Novosadskog sajma će biti zadovoljstvo da pomogne u tehničkoj realizaciji ovog međunarodnog događaja. Više informacija o Kongresnom centru možete naći na internet stranici: www.kongresnicentar.sajam.net ili pozivom na telefon: 021/ 4831 021.

Lifestyle turističke Srbije

U cilju jedinstvenog sprovođenja turističke informativno-propagandne delatnosti i uključivanja turističkog prostora Srbije u evropske i svetske turističke tokove, Turistička organizacija Srbije (TOS) je prisutna na svim većim svetskim sajmovima turizma, sarađuje sa drugim nacionalnim turističkim organizacijama i drugim međunarodnim, regionalnim i strukovnim turističkim asocijacijama. TOS je član Evropske turističke komisije (ETC), Dunavske turističke komisije (DTC), Dunavskog centra za kompetenciju (DCC), Međunarodne asocijacije Transromanika, Evropskog udruženja turističkih autobusera (RDA) i ICCA. Pored delovanja na međunarodnom planu, TOS u saradnji sa turističkim organizacijama gradova i opština i ostalim turističkim subjektima radi na unapređenju turističke ponude Srbije. Na taj način TOS kanališe lokalne turističke organizacije, kako bi na najbolji način predstavili ono što sredina koju promovišu najviše može da prikaže u turističkom smislu. Minula turistička godina protekla je na najbolji mogući način. Tome u prilog govore i zabeleženi pozitivni statistički rezultati, da je bilo za 10% više ino-turista u dolascima i 9% u noćenjima, da je ostvaren devizni priliv od preko milijardu dolara (1.052.884.000 USD), što je za 16% više nego u 2012. godini. Da je promocija turističkih potencijala naše zemlje i na domaćem terenu i na inostranom terenu urodila plodom, i da su aktivnosti TO Srbije prepoznate kao poseban kvalitet, govori podatak da se poslednjih pet godina beleži

za 25% više inostranih turista koji dolaze u našu zemlju, oko 10% povećanje priliva gostiju koji u našu zemlju dolaze kroz turizam. Ti rezultati su i potvrda da TOS radi dobar posao i da je na dobrom putu, da ovu zemlju predstavi na dobar način i domaćim i inostranim turistima. U 2013. godini je prvi put zabeležen i porast domaćih turista, čemu su doprinela i studijska putovanja za novinare koji su kroz svoje tekstove, priloge i javna glasila uspevali da približe i obaveste javnost, potencijalne turiste, šta naša zemlja ima da ponudi, i na taj način približili i domaćem turisti sve ono lepo što može videti i doživeti u sopstvenoj zemlji. TO Srbije osnovana je 1994. godine kao zvanični institucionalni nosilac promocije turizma Republike Srbije na domaćem i inostranom tržištu, sa osnovnim ciljem sprovođenja poslova značajnih za razvoj informativno-propagandne delatnosti u turizmu zemlje. TO Srbije ima određenu viziju koja se pokazala u poslenjih par godina svrsishodnom, pa se svake godine glavna tema promocije turističkih potencijala Srbije menja. Tako je 2012. bila godina gastronomije, 2013. kulture i kulturno istorijskog nasleđa naše zemlje, dok će 2014. godine TOS svoju ponudu fokusirati na mlade, jer je sve veći broj mladih koji se odlučuju na to da dođu u našu zemlju. A kako se sa mladima najbrže komunicira putem socijalnih mreža, Facebook, Pinterest, Twitter ili Instagram, TOS ih koristi kao mogućnost za promociju zemlje, predstavljajući sve ono što mladi mogu videti, doživeti u našoj zemlji. Da li je to aktivni odmor, zabava, kultura i istorija ili određeni događaji, pregršt je onoga što mlade može da zanima, a može se apriori predstaviti na društvenim merežama, u vidu fotografija, video materijala koji je TOS pripremio za 2014. godinu. Kompanja Lifestyle Serbia započela je na Sajmu turizma „WTM 2013“ u Londonu, gde je predstavljena ova ideja početkom novembra 2013. godine. Kampanja TOS-a kakva se sprovodi poslednjih godina, porađa prve efekte, time što od nevidljive zemlje postajemo primećeni na evropskom i svetskom turističkom tržištu. Stranci, ali i domaći potencijalni turisti, moraju pre svega znati o tome gde mogu ići i šta će videti i doživeti na određenoj destinaciji. Ovo su nažalost pionirski, prvi, ali i sigurni koraci (koji se u Srbiji sprovode tek u XXI veku), koji se moraju napraviti da bi se krenulo dalje. Jer, Jugoslavija nije bila nepoznata turistička zemlja, jedino je Srbija u toj Jugoslaviji ostala pomalo zapostavljena i turistički nedorečena. A nema razloga da bude tako.

Kajmakčalan,

mesto gde se pisala istorija

K Biljana Marčeta

ajmakčalan je najviši vrh planine Nidži, na granici Republike Makedonije i Grčke, na nadmorskoj visini od 2.521 metar, poznat kao poprište najžešćih borbi na Solunskom frontu tokom Prvog svetskog rata. Na Koti 2.525, koju su vojnici Drinske divizije, Sedmog puka Dunavske divizije i Dobrovoljačkog odreda, osvajali od 12. do 30. septembra 1916. godine, odnosno današnjoj Koti 2.521 (snažna topovska razaranja u kajmakčalanskoj bici odnela su četiri metra vrha planine), nalazi se spomen-kapela u kojoj je prema poslednjoj želji dr Rodolfa Arčibalda Rajsa (Rudolph Archibald Reiss), pohranjeno njegovo srce. Dr Arčibaldu Rajsu, velikom dobrotvoru i prijatelju srpskog naroda, želja je uslišena i njegovo srce se sve do Drugog svetskog rata nalazilo tamo, kada je ukradeno i danas se tu nalazi samo prazna mermerna urna. Uz spomen-kapelu nalazi se spomen-kosturnica, u kojoj su kosti hrabrih ratnika koje su prikupljene na padinama Kajmakčalana. Na Kajmakčalanu je izginulo 34.254 srpskih momaka, većina nije imala više od 25 godina. Jedan krak kapele pripada Grčkoj, a jedan deo Makedoniji, i do nje se može doći sa obe strane. Strana Kajmakčalana koja pripada Grčkoj, danas je jedan od najskupljih skicentara u zemlji. Do nekih stotinjak metara od kapele, može se doći i autobusom, a u sezoni do vrha vodi žičara. Sa makedonske strane planine nalazi se 44 srpskih vojničkih grobalja koja su do pre pet godina bila sasvim zaboravljena. Kada su od jednog čoveka koji živi u Bitolju, za njih čuli članovi Planinarsko-skijaškog kluba „Kopaonik“ iz Beograda, rešili su da svake godine odlaze tamo i raščišćavaju po jedno groblje. Svakog septembra unazad pet godina, Pla-

ninarsko-skijaški klub “Kopaonik” organizuje turu Kajmakčalan-Ohrid, koja za nedelju dana boravka i obilaska znamenitosti, kao i uspona do vrha Kajmakčalana, predviđa i dva dana raščišćavanja srpskih vojničkih grobalja u selima Skočivir, Dobroveni, Živojno i Bač. Aristotel je rekao da je “dobro svrha svakog postojanja i svakog kretanja”. U skladu sa tim, već petu godinu za redom na Kajmakčalan dolazi jedna profesorica u penziji od oko 70 godina, koja popisuje imena sa tih grobova. Do danas je sakupila dovoljno materijala da objavi spisak imena sahranjenih vojnika. Obraćala se od opštinskih organa do predsednika države, ali nije dobila odgovor. Ona još uvek ima snage i volje da se uspne na vrh Kajmakčalana, do spomen-kapele i da obgli urnu. Neke ljude ništa ne sprečava da odu tamo i da se poklone moštima onih koji su stradali boreći se za svoju zemlju, druge ni savest ni stid ne mogu na to naterati. Ovu priču ispričala je Biljana Marčeta, direktorka TA “Magelan” koja je povodom obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, organizovala nekoliko tura na tu temu, i pored jednodnevih, kao što su: Tragovima Prvog svetskog rata u Beogradu (pešačka i kombi tura) i Putevima Cerske i Drinske bitke, organizovani su obilasci Kajmakčalana u okviru ture Solunski front kojom je obuhvaćena Grčka, Makedonija, Srbija i gradovi, Beograd-Solun–Kajmakčalan–Bitolj–Skoplje–Prokuplje–Niš–Beograd i Velike ture-Prvi svetski rat na Balkanu, koja vodi stazama slavnih predaka od Srbije, preko Bosne, Crne Gore, Albanije, Grčke i Makedonije (Beograd-Tekeriš-KrupanjSarajevo-Mojkovac-Cetinje-BarSkadar-Drač-Valona-ostrva Vid i Krf-Kajmakčalan, Solun-ProkupljeNiš-Beograd).

TA PanaComp Zemlja Čuda, Vaš vodič kroz Srbiju Ivanka Tasić, vlasnica Turističke agencije PanaComp Zemlja Čuda u Novom Sadu, jedna je od deset „Najžena“ za 2013. godinu u izboru magazina „Blic žena“. U turizmu je preko 33 godine, preko 20 godina vodi jednu od retkih TA koja se bavi receptivnim turizmom i lepote naše zemlje pokazuje osim domaćim i stranim gostima. Za priznanje „Najžene“ skromno kaže da se odnosi na celokupan rad njenog mladog, vrednog, posvećenog tima, spremnog da voli profesiju kojom se bavi. Ivanka Tasić oseća veliku radost što je sa svojim timom uspela da upornim i istrajnim radom okrene interesovanje domaćeg gosta prema našoj zemlji, nekoj od izuzetnih destinacija koje nam stoje na raspolaganju. To je, smatra ona, zadatak svake odgovorne turističke agencije. PanaComp Zemlja Čuda, alijas Srbija, se bavi dočekom i organizacijom događaja kao što su konferencije, seminari, skupovi, kongresi za koje, na konto ranijih uspešnih organizacija, svakodnevno dobijaja nove angažmane; organizacijom kulturnih tura tokom kojih se apostrofira kulturno nasleđe Srbije, kao osnovni motiv putovanja. Zahvaljujući ovim turama, definisan je i određen brend na osnovu kojeg je agencija prepoznata u zemlji i van nje. Trenutno agencija PanaComp Zemlja Čuda, organizuje preko 160 tura sa kulturnim prefiksom, koje su dobro usklađene sa državama u regionu. To su ture koje imaju tematske sadržaje: vinske, manastirske, vezane za arheološke lokalitete i dr., koje se ne zadržavaju u granicama zemlje Srbije, već prelaze na teritoriju Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Bugarske, Rumunije, jer za turizam kao ni za kulturu granice te vrste ne postoje. Planovi TA PanaComp Zemlja Čuda su da u bliskom periodu razvije segment koji je nedostajao, avanturistički ili softavanturistički turizam. U tome je bila značajna dobra saradnja sa specijalizovanim profesionalcima, spremnim da preuzmu odgovornost za vođenja turista u ekstremnim uslovima. To je vid turizma koji se bavi istraživanjem pećina, koji vodi na nedostupne vrhove, turizam koji otkriva divlju, malo poznatu Srbiju. TA PanComp Zemlja Čuda se trudi da svakog dana pronađe nove partnere, prijatelje, dobavljače i da se sa njima upusti u izazov zvani turizam, jednu od najznačajnijih privrednih grana koja može bitno da utiče povećanju broja zaposlenih. Kroz turizam može da se ekonomski zbrine veliki broj ljudi koji se bave izradom suvenira, poslovima vodiča, uslužnim delatnostima: ugostiteljstva, restoraterstva i hotelijerstva, prevozom itd. Gospođa Tasić ističe nužnost bliske saradnje i razmenjivanja iskustava u donošenju odluka svih aktera u turizmu, jer se samo na taj način može naći interes kroz zadovoljstvo gostiju ili tržišta kojem se obraćaju. -Nadamo se da ćemo u skorije vreme uspeti da stvorimo klimu za povezivanje što više aktera u turizmu, da ćemo još bolje moći da realizujemo projekte koji su namenjeni privatnom javnom partnerstvu za koje se mi zalažemo, uz poštovanje svih postojećih zakona i unapređenje postojećih regulativa koje nam omogućavaju i olakšavaju rad. Mi moramo da shvatimo da je Srbija jedna zanimljiva i tražena turistička destinacija, pre ili kasnije ćemo shvatiti koliko nam je to dragoceno, ali i da se hrabro suočimo sa svim nedostacima i priznamo da je na svakom ćošku još uvek đubre i da probudimo svest o turizmu, koju još uvek nemamo u dovoljnoj meri, osim što o tome mnogo pričamo, i onda kada to shvatimo, bićemo mnogo raspoložniji, vedriji, jednostavno bogatiji - konstatovala je Ivanka Tasić.

TA PanaComp Zemlja Čuda PanaComp Wonderland Travel 21000 Novi Sad, Bulevar cara Lazara 96 Tel.:+381 21 46 60 75, 46 60 76, 46 60 77 E-mail: info@panacomp.net; office@panacomp.net poslovni@panacomp.net Web: www.panacomp.net

Sava i Dunav ulice Beograda Beograd, glavni grad Republike Srbije, smešten na idealnom mestu, gde se Panonska nizija susreće sa Balkanskim poluostrvom, zbog čega ga nazivaju „kapijom Balkana“ i „vratima Srednje Evrope“, danas je najveći industrijski i finansijski centar srpske ekonomije, univerzitetski grad i središte srpske kulture. Sa oko dva miliona stanovnika jedan je od najvećih gradova Jugoistočne Evrope, pa je zbog ekspanzije stanovništva, morao da se širi i prema Jugoistočnoj i prema Srednjoj Evropi. Jezgro Beograda, čini Beogradska tvrđava, a najpopularnije i najpoznatije, od bezmalo 6.000 ulica, su Knez Mihajlova i Skadarlija. Ipak, čini se da su osnova ovoga grada i razlog što su ga kroz vekove osvajali ili želeli da ga osvoje mnogi, a od 873. godine definitivno zaposeli i dali mu sadašnje ime Sloveni, upravo njegova lokacija, njegove dve reke Sava i Dunav, ulice kojima se plovi. Beograd je jedan od četiri evropske prestonice na Dunavu i jedan od dve na Savi, ali i jedan od retkih glavnih gradova neke države u svetu, koji ima sreću da ga reke opasuju sa tri strane, reka Sava, reka Dunav, a potom ove dve, sjedinjene u jednu, veliku celinu odakle hitaju ka Crnom moru. Dužina rečnih obala oko Beograda iznosi čak 200 kilometara, a rečni tok ove dve velike reke obilazi čak 16 ostrva, od kojih je najveće, najuređenije i najposećenije Ada Ciganlija, ali ništa manje ni Veliko ratno ostrvo, Međica i ostale manje ade do kojih svakodnevno stiže i na njima boravi armija čamdžija i zaljubljenika u prirodu. Beograd je srpska turistička destinacija broj 1. Glavni grad Republike Srbije ima toliko bogatu trurističku i kulturno zabavnu ponudu kojoj ne mogu da odole, najpre, turisti iz regiona,

pa i čitavog sveta, koja svake godine privuče veliki broj posetilaca. Sve veći broj njih dolazi i zbog događanja na rekama. Splavovi sa kafićima načičkanim uz novobeogradski, zemunski, dorćolski kej, postali su svojevrsni brend, mesto za nezaboravnu zabavu. Mnogi Beograđani na tim istim splavovima žive, a kako to izgleda mogu da osete i turisti koji odsedaju u hostelima iliti hotelima na vodi. Sve je više i turista koji Beograd žele da vide sa reke, tačnije sa Save i Dunava. Za njih dvočasovnu vožnju brodom organizuje desetak prevoznika, uz prateću ponudu srpske hrane i pića. Ploveći brodom sa Zemunskog keja ka mestu gde se spajaju Dunav i Sava, a potom i ispod beogradskih mostova, turisti imaju priliku da vide izbliza Gardoš, Veliko Ratno Ostrvo, Konjsko ostrvo, Kalemegdansku tvrđavu, Dorćol, Nebojšinu kulu, Kalemegdansku tvrđavu… Iako neki samatraju da Beograd nije izašao dovoljno na reke, posle obilaska beogradskih kejova i vožnje brodom, biće jasno da su reke Beogradu donele nemerljivo vredan turistički brend. Beograd i Beograđani neguju kult života na vodi, u čemu pomaže organizovanje različitih manifestacija na vodi kako organizacija, tako i pojedinaca. U nizu manifestacija na Savi i Dunavu koje podstiču povratak Beograđana na reke i promovišu rafting kao sport i ovaj vid turizma, svakako, jedna od najvećih i najboljih je Beogradska regata u avgustu, kada na rutu od Makiša do starog kupališta na Adi Ciganliji, u dužini od ukupno 6,5 kilometara, izlazi na stotine čamaca i brodova i na hiljade ljubitelja reke. Definitivno, budućnost Beograda leži na rekama, a izgradnja novih mostova doprineće da se prostor oko reka još više proširi.

Bogatstvo različitosti

Vojvodine

Gvozden Perković Vojvodina je zanimljiva i atraktivna turistička destinacija. U Vojvodini živi 27 nacija sa svojim jezikom, kulturom, tradicijom, nošnjom i te različitosti čine ovu destinaciju posebnom. Šansa razvoja turizma u Vojvodini je potenciranje tih različitosti jer turisti vole da dožive i upiju nešto orginalno, autentično. To se odnosi i na kulturu, običaje i gastronomiju, vina s tog područja. Turistička organizacija Vojvodine nastoji da raznolikost Vojvodine turistima predstavi i kroz aktivan odmor, vinski turizam, city breaks, manifestacije, banje, lov, ribolov... Vojvodina prednjači po broju manifestacija, ali i pre manifestacija Vojvodina je imala različite proizvode koji su bili poznati. Manifestacije samo doprinose da se to još više razvije, umnoži, podigne na viši nivo i materijalizuje. -TO Vojvodine se nalazi u fazi realizacije projekata kojim bi sve brendove vezane za gastronomske manifestacije, poznate i kvalitetne, podigli na jedan viši nivo; da hrana sa lokala bude zastupljena u turističkim objektima, da se u drugoj fazi projekta angažuju stručnjaci različitog profila (sa Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta, turizmolozi, stručnjaci iz oblasti marketinga, industrijskog dizajna), da proizvođače hrane obuče da to rade kvalitetnije, da njihovi proizvodi budu prepoznatljivi i da se mogu, osim u tanjiru, kupiti i na rafovima prodavnica. To će oživeti selo i opredeliti mlade ljude da ostanu na selu, uticaće na demografiju sela, na cene nekretnina, na mnogo toga, a pre svega

na to da vojvođansko selo oživi. To je velika šansa jer je hrana krunski proizvod bez kojeg se ne može - konstatovao je Gvozden Perković, direktor Turističke organizacije Vojvodine. Turistički radnici vole da kažu da se svaki turizam završi za stolom. Vojvodina ima izuzetnu hranu, odlična vina, dobru rakiju... Vojvođanska vina se sve više pozicioniraju na tržištu i brendiraju ovu vrstu turizma ne samo u Srbiji, već sve više i u Evropi. Zato je TO Vojvodina izdala vodič kojim su obuhvaćene sve vinarije u Vojvodini, koji će se dopunjavati novim vinarijama i podrumima vina. -Turizam je privredna grana koja poput vina, nikad ne miruje, uvek se rađaju nove ideje i projekti, a TO Vojvodina ima rešenje za iskorišćavanje njenih potencijala. Jedna ne tako nova, ali do sada nerealizovana, je obilazak Vojvodine konjima. Konjički sport je poslednjih godina sve popularniji, raste broj fijakerijada, takmičenja zaprega, i seoska domaćinstva i ergele su spremne za tu vrstu turizma. Ali nisu dovoljne samo staze. Kao i kod biciklističkih tura, bitno je obezbediti smeštajne kapacitete, servis, usputne stanice i uslugu prenošenja prtljaga sa jedne na drugu destinaciju, obezbeđivanje vodiča koji će im objasniti šta na tim turama mogu zanimljivo da vide, šta da dožive, šta da jedu, gde da spavaju, da bi došli do kvalitetne turističke ponude. Dobar primer za to je vinski turizam koji se izuzetno dobro pozicionirao, a krenuo je od nečega manjeg,

skromnog na pojedinim lokalima, a sada čitave regije u Vojvodini počinju da se bave vinom. Bitno je dostići kvalitet jer je on taj koji daje rezultat. Ono što je specifično za Vojvodinu, a nije dovoljno iskorišćeno, su vojvođanska sela. Potrebno je da se ljudi udruže, da se kuće srede, da se seljani edukuju za prijem gostiju i to ne samo u svojim kućama, već i da one goste koji vole da šetaju povedu u šetnje, one koji vole da veslaju upute na reku i mesta gde se iznajmljuju čamci, one koji vole da love povežu sa lovcima, pecaroše sa pecaroškim društvima, da se ako to žele uključe u proizvodnju neke hrane, da obilaze čarde, salaše i čuju dobre tamburaše. Potrebno je osluškivati tržište pogotovo u ovim uslovima krize, kada domaći gosti teško mogu sebi dozvoliti skupa letovanja, ali zato mogu vikend, dva-tri dana, u nekom vojvođanskom selu, okruženi prirodom, domaćinskom atmosferom i brojnim sadržajima. U Vojvodini toga ima na pretek. Vojvodina je čudesna, uvek nova i zanimljiva destinacija, jer na samo 20-ak minuta od svakog grada možete se naći u potpuno novoj sredini – rekao je Gvozden Perković i dodao da TO Vojvodine po starom i proverenom receptu ne odstupa od koncepta zajedničkog nastupa sa brojnim predstavnicima lokalnih vojvođanskih opština, sa objedinjenom ponudom i svakodnevnim programima, koji se mogu videti na internet adresi: www.vojvodinaonline.com

U tom Somboru, svega na volju

Opština Sombor je situirana na severozapadu Bačke, ima šesnaest naselja i nešto manje od 97.000 stanovnika. Sombor krase posebnosti koje posetioci „grada parkova“, samo ovde i ni na jednom drugom mestu ne mogu videti. Posle godina tavorenja, Sombor obnavlja svoje kulturne, istorijske, umetničke, sportske i ruralne potenijale, i razvija manifestacioni, lovni i ribolovni turizam, i kreće u nov izazov - vinski turizam. Istorijsko-kulturna dimenenzija grada oslikana je u njegovom simbolu, Varoškoj kući, Magistratu; na slici F. Ajzenhuta “Bitka kod Sente”, dimenzija 7 x 4 m, koja predstavlja najveće ulje na platnu u Srbiji i u zemljama bivše SFRJ, u Svečanoj sali Županije; u Plebaniji, nekadašnjem franjevačkom samostanu iz sredine XVIII veka, danas je zgradi Župnog dvora. Na južnoj fasadi zdanja nalazi se sunčani sat, postavljen 1852. godine na kojem je poruka: ‘’Jedan ti je od ovih poslednji’’; Preparandiji zadužbini Njegove svetosti Georgija Brankovića, i prvoj Srpskoj učiteljskoj školi; u drugim po veličini orguljama u Evropi smeštenim u katoličkoj crkvi Presvetog Trojstva; Narodnom pozorištu iz kojeg su dolazili i dolaze tradicionlno dobre predstave i odlični glumci. Direktor TOGS Aleksandar Čorak kaže da je turistička ponuda grada kreirana tako da i oni najzahtevniji turisti, mogu provesti bar tri, aktivnostima ispunjena dana. Prvi dan je rezervisan za grad Sombor i njegovu, sada doteranu Glavnu ulicu, sa arhitektonski interesantnim građevinama različitih graditeljskih stilova, koje grad boje patinom prohujalih vremena. Tu je i Srpska čiraonica, u kojoj je od 1901. godine pa do smrti, 1910. godine, dužnost predsednika obavljao Laza Kostić. Na „somborskom Monmartru“ danas oko 30 slikara aktivno

radi i stvara, a trojica od njih: Pavle Blesić, Sava Stojkov i Zoran Stošić Vranjski, u Preparandiji, imaju stalne izložbene postavke. Ponos Sombora je Galerija Milana Konjovića sa 1.060 umetnikovih slika. Za drugi dan boravka u opštini Sombor preporučuje se poseta selima, pre svega Bačkom Monoštoru, na obodu Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, u kojem su sačuvani stari zanati, a etnička grupa Šokci sa njihovom kulturnom baštinom, predstavljaju posebnu atrakciju; Bezdan je mesto popularnog naziva “vodeno naselje”, okruženo vodenim tokovima i do njega se može stići samo preko njih. Iz Bezdana na putu prema Somboru, prelazi se preko mosta na rečici Plazović, prema selu Bački Monoštor je Veliki bački kanal, a prema selu Kolut nalazi se vodeni tok Beli Jarak. Iz Bezdana polazi Veliki bački kanal (Bezdan-Bečej), i Kanal Dunav-TisaDunav, dok se Bajski kanal (Mađarska), tu završava. Zanimljivo je Telečka, selo sa tri muzeja: kovačkog zanata, duvana i satova. Sombor nije na reci, ali je na Velikom bačkom kanalu koji prolazi kroz Sombor gde je voda izuzetno čista. Čarda Andrić, Čarda „Šebešfok“ u okolini Bezdana, a na Dunavu čarde „Pikec“ i „Kod carine“ i mnoge druge, nude obilje ukusnih ribljih specijaliteta. Turističku ponudu Sombora čine i etno kuće i somborski salaši: Dida Hornjakov salaš i Art salaš „Višinka“, najpoznatiji među njima. Sombor je i grad manifestacija. „Somborski kotilić“ je manifestacija kuvanja ribljeg paprikaša kojoj prisustvuje ceo grad i brojni gosti. U okviru somborskog leta interesantna su koncertna dešavanja, Ulica starih zanata i umetnina... Treći dan uključuje obilazak Specijal-

nog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ površine od blizu 20.000 ha nastanjeno sa oko 50 vrsta sisara, preko 50 slatkovodnih vrsta riba, 248 vrsta ptica, prostor neizmerne lepote i potencijala koji tek treba „upakovati“ u turistički proizvod. Sombor je grad sporta sa razvijenom sportskom infrastrukturom, i u toku letnjih meseci okupi i do 1.000 malih fudbalera, odbojkaša, košarkaša. U Evropi sve zastupljeniji biciklizam, turom Atlantik-Crno more, “Euro Velo 6”, dunavskom trasom prolazi kroz Bezdan, Bački Monoštor, Sombor i ide prema Apatinu. Sombor ima problem sa smeštajnim kapacitetima. Najveći hotel je van funkcije, Garni hotel „Andrić“ raspolaže sa 30, Vila Kronić sa 60, a Depandans Gerontološkog centra sa 50 ležajeva. Dom učenika srednjih škola, koji se vikendom i tokom letnjeg raspusta stavlja u funkciju, nudi pristojan smeštaj po pristojnim cenama za 232 osobe. Na teritoriji opštine nalazi se i 50 kategorizovanih kreveta u privatnom smeštaju, što je malo. TOGS je za sve zainteresovane obezbedio vodičku službu, ali podržava i sve prisutnije samosnalaženje. Na sajtu TOGS istaknute su sve potrebne informacije koje se odnose na opštinu Sombor, a koje mogu biti od pomoći svima onima koji prvi put dolaze u grad. Sombor je grad konja, fijakera i tamburaša, koji je kroz sve godine promena uspeo da zadrži taj imidž. -Sombor ima dugu tradiciju fijakera. Logo naše turističke organizacije je fijaker. Nekada je u Somboru bilo i do trideset fijakera. Danas grad finansira samo jedan koji je od proleća do jeseni dostupan turistima. Po potrebi ima još fijakera koji mogu da pripomognu, ako zatreba. Što se tiče tamburaša i dan danas imamo 5-6 aktivnih bandi i uvek ima mesta gde čovek, ako ne radnim danom, onda vikendom, može da se opusti uz tamburaše i dobru kapljicu - objasnio je zamenik direktora TOGS Dragan Višekrunić.

Turistička organizacija Grada Sombora 25000 Sombor, Trg cara Lazara 1 Telefon/Fax:+381 25 434 350 E-mail:info@visitsombor.org Web: http://www.visitsombor.org

Iz Vršca stiže glas - U vinu leži spas

pštinu Vršac čini grad Vršac i 23 naseljena mesta u kojima živi oko 54.500 stanovnika šarolike nacionalne strukture nasleđivane vekovima. “Grad pod Kulom” jedan je od najstarijih i najlepših u Vojvodini. Vrščani kažu da je njihov grad - grad vina, vetra i ljubavi. Vino ćete probati, vetar ćete sami da osetite, a za ljubav morate da se pobrinete sami. Kao simbol grada, vinova loza je pronašla mesto i u grbu grada, na čuvenoj slici Paje Jovanovića Vršački triptih, i u srcima Vrščana. Dobro vino pronosilo je ime ovoga kraja kroz istoriju, širom Evrope. Vršac je možda jedini grad u Srbiji koji se izborio za status vinskog. O vinu iz Vršačkog vinogorja ispričane su mnoge legende i priče. One najfriškije, govore o Vršačkim vinogradima, preduzeću još uvek jedinstvene celine sa ukupnim kapacitom od preko 32 miliona litara vina i jednim od tri, uz podrume u Listelu u Francuskoj i Logranji u Španiji, najveća podruma u Evropi. Svake godine Vršački vinogradi proizvode od 5 do 6 miliona litara vina, koliko i prodaju, bez obzira na pakovanje. U vinskom selu Gudurici nalazi se gigantski podurumi, Tecov, ne tako davno prekršten u “Podrum prijateljstva” , i dva koji je izgradio gazda Ber: Marićev i Hacijenda, mesta gde se, kao i pre vek i po dočekuju gosti, kupci, ljubitelji vina. Vršac, vinogradi i vino nalaze se u začaranom krugu koji se stalno okreće: da nije vinograda ne bi bilo vina, da nije bilo vina ne bi bilo Vršca, da nije bilo Vršca ne bi bilo Vrščana, da nije bilo Vrščana ne bi bilo vinograda. Vršac je takav grad zbog vina, zbog vinograda i vrednih ljudi, Božanskog nektara koji je održao ovaj grad. Nekada je oko Vršca bilo 10.000 ha vinograda, danas pet puta manje. Nekada je svaka kuća imala podrum, a danas se stari podrumi obnavljaju i ponovo stavljaju u funkciju. Jedan od pokušaja revitalizacije vinske kulture ovog, po vinu, evropski poznatog kraja, su i dve manifestacije koje organizuje Turistička organizacija opštine Vršac, posvećene vinu: jedna trodnevna, Dani berbe grožđa “Grožđebal” koja se održava trećeg vikenda

septembra, i druga mlađa, dvodnevna, Vinofest, u proleće. Spona ova dva festivala osim vina je i Vinko Lozić, nastao iz pera Jovana Sterije Popovića, koji je ovog boema i vinopiju opevao u svojim “Zabavnim kalendarima Vinka Lozića - milobruke, aforizmi, zapiske“. U čast Vinku Loziću, na otvaranju 9. Vinofesta, 28. marta 2014. godine na Trgu Sv. Teodora Vršačkog otkriven je spomenik, akademskog slikara Živka Gere Grozdanića, sa likom Tihomira Tike Paunovića, prvog tumača Vinka Lozića. Otkrio ga je Miroslav Žužić, glumac Ateljea 212 u penziji, Vinko Lozić poslednjih 17 godina. Uz Paju i Milana Jovanovića, Jovana Steriju Popovića, Boru Kostića, Dragišu Brašovana i mnoge druge, ovaj lik je postao još jedna urbana legenda Vršca, što će sigurno uticati i na kulturni imidž grada. Da Vršac nije samo vinski, svedoče i druge manifestacije. Osim Dana berbe grožđa i Vinofesta, u Vršcu se održava i Sajam cveća, Noć muzeja, Jazz&blues festival, Likovna manifestacija za nagradu Paje Jovanovića, „Vršački venac“, Vršačka pozorišna jesen, manifestacija ”Praznične đakonije”… Vršac je i grad folklore sa brojnim Kulturno-umetničkim društvima: “Žarko Zrenjanin”, “Lućafarul”, “Petefi Šandor”, “Penzioner”, “Grozd”. Vršac je slikovito i privlačno mesto brojnih kulturno-istorijskih znamenitosti, grad očuvanih građevina različitih arhitektonskih stilova. Ne može se doći u Vršac, a ne posetiti: Galeriju “Apoteku na stepenicama”, sabornu crkvu Sv. Nikole, Vladičanski dvor, Katedralu Sv. Gerharda, najveću katoličku crkvu u Srbiji, crkvu Sv. Krsta na brdu Misa, posle Kule najstariju sačuvanu građevinu u gradu, Kulu… Opština Vršac svoju turističku aktivnost sve više okreće prema Vršačkim planinama i Deliblatskoj peščari. Jedan od prioriteta TOOV i brojnih udruženja koja gravitiraju na području Vršca, je postavljanje Avantura parka u planinama. U toku je izdavanje priručnika „Branje lekovitog bilja Vršačkih planina“ i u skladu s tim biće organizovane ture branja lekovitog bilja. U Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu u Beogradu, priređena je izložba fotografija na temu vršačkih ostenjaka, autora Dragoljuba Tašlića, koja će biti preneta u Vršac. Ona svedoči o još jednom fenomenu koji kriju ove planine, a koje ovaj Vrščanin i entuzijasta želi da podeli sa svetom. TOOV planira da značaj Vršačkih planina i brojne potencijale koje ona nudi, turistički upakuje u jedan ili nekoliko proizvoda, i takve ponudi svima onima koji planiraju da posete Vršac i njegovu okolinu.

Turistička organizacija opštine Vršac 26300 Vršac, Trg pobede 1 Tel. :+381 13 831 055, 832 999 Fax :+381 13 838 050 E-mail: toovrsac013@yahoo.com toovrsac013@gmail.com Web: www.to.vrsac.com

Ukusi srca Vojvodine TOO Žabalj

Turistička organizacija opštine Žabalj je nakon brojnih nastupa na sajmovima u inostranstvu u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije i Turističkom organizacijom Vojvodine, prionula da stečena znanja i iskustvo primeni na prezentaciji turističkih potencijala opštine na domaćem terenu. TO ove godine promoviše turističku ponudu opštine pod sloganom “Ukusi srce Vojvodine”, što je ujedno i naziv nove brošure – gastronomskog vodiča kroz opštinu Žabalj. Brošura je na 36. Beogradskom sajmu turizma, na štandu TOO Žabalj promovisala restorane i čarde žabaljske opštine: Čardu Debeli lad, Etno restoran Letić, Restoran-čardu Tiha Tisa , Restoran Fontanu, Restoran Grand i dr. Uspešnom predstavljanju brošure na Beogradskom sajmu doprineli

su specijaliteti čarde Debeli lad i pečenjare Boss, slatke đakonije SZR Bombonica, SZR Minjon, praline S. Mušicki, vina vinarije Botić iz Čuruga, a posetioci su mogli da probaju prvi srpski viski Two doves iz Đurđeva, da kupe suvenire magnete – S. Štrboje i oslikane tikve - O. Mudrinić, pristustvuju umeću Saše Maleša iz Gospođinaca, studenta Visoke hotelijerske škole u Beogradu u karvingu – umetnost rezbarenja voća i povrća, koji je na šestom “Gastro fest-u” 2013. godine u Ljuboviji, osvojio drugo mesto. Ova brošura imala za cilj upoznavanje šireg auditorijuma sa gastornomskim potencijalima Žablja, kako bi ova destinacija postala jedna od onih gde se rado provode vikendi. Brošura će se naći u svim restoranima na teritoriji opštine Žabalj, Čurug i Đurđevo, koji na najbolji način predstavljaju ukuse Bačke. -Mi smo svesni da turistima, posetiocima naše opštine, uz aktivan odmor na selu, igranje golfa u ekskluzivnom Golf Club Centru, pecanja na Staroj Tisi i vožnje čamcem, možemo i moramo da ponudimo ono što ovde najbolje uspeva, a to je domaća, vojvođanska hrana. Zato će se u brošuri naći, slikom i rečju, mnogobrojna jela, slatko, aperitivi, predjela od ribe, deserti i raznorazne gibanice, kompoti, palačinke sa domaćim pekmezom, budevare i sve što podrazumeva domaću kuhinju - napomenula je Marija Čupić, direktorka Turističke organizacije opštine Žabalj. Za ovu godinu TOO Žabalj planira izdavanje i Turističke mape opštine, brošure “Aktivni odmor”, kao i snimanje promo filma o turističkim potencijalima opštine. Da je i do sada Žabalj bila interesantna destinacija govore brojne manifestacije koje se tradicionalno održavaju ne teritoriji ove opštine, kao što su Škembijada, Žabaljski lovački kotlić i druge. Žabalj je, ipak, najpoznatiji po golf turiniru Žabalj Golf Tournamentu, koji će se ove godine održati 28. juna, u okviru kojeg će se, za turističke novinare i predstavnike turstičkih agencija biti priređen drugi po redu Golf Demo Dan, kratka obuka sa instruktorima, dobra prilika da naprave prve korake u ovom sportu. Početkom decembra održaće se sve posećenija manifestacija “Nova vina Potisja”, kojom je Žabalj, sa samo jednom registrovanom vinarijom u opštini, ušao u vinsku turističku priču.

Turistička organizacija opštine Žabalj 21230 Žabalj, Trg Svetog Save 3 Tel/fax +381 21 831 688 Mob. +381 63 11 33 568 E-mail: info@zabalj-tourism.org Web: www.zabalj-tourism.org

Ruma srce Srema

Za Rumu se do sada obično govorilo da je šarmantni gradić smešten u samom srcu Srema, tog nevelikog, a tako raznolikog i zanimljivog regiona, kojeg uz Bačku i Banat svrstavaju u ona „tri srca junačka“ pitome Vojvodine. Možda bi, ipak, bliža istini bila konstatacija da je ovaj grad pravo srce Srema jer kroz različita događanja objedinjuje sve vrednosti i prednosti vinskog i svinjskog, šumskog i ravničarskog, podunavskog, posavskog i bosutskog, pa ako baš hoćete i ruzmarinskog i švalerskog dela Srema. Razbaškaren u sremskoj ravnici ovaj grad leži na 45. uporedniku, na pola puta između ekvatora i Severnog pola, na razmeđi najvažnijih putnih i železničkih pravaca, tridesetak kilometara od beogradskog aerodroma što mu otvara široke mogućnosti da se prikaže i iskaže u turističkoj ponudi brojnim turistima i putnicima namernicima koji kroz grad ili pored njega prolaze. Ukupan utisak na najbolji mogući način dopunjuje i 16 sela rumske opštine koja se sa svojim atarima pružaju od leve obale reke Save, preko stoletnih šuma i bara, ravničarskog i ruzmarinskog dela Srema sve do podnožja Fruške gore, pri čemu gotovo svako drugo ima manifestaciju u slavu tradicije, odnosno pojedinih proizvoda sa plodnih oranica ili različitih vrsta mesnih specijaliteta i fruškogorskih vina. Najstarija od svih manifestacija, koja u ovaj grad redovno dovodi najveći broj ljudi, je nadaleko čuveni Rumski vašar, koji broji 268. godinu trajanja, okupljajući drugog i trećeg dana u svakom mesecu na desetine hiljada ljudi pristiglih iz svih krajeva Srbije i zemalja u okruženju rešenih da prodaju, kupuju, razgledaju ili tek uživaju u posebnoj vašarskoj atmosferi. Za one sklone sportu, rekreaciji i ribolovu prava oaza je rumsko izletište Borkovac na koji kilometar od grada, sa šumskom Trim stazom, veštačkim jezerom bogatim ribom, isto tako pogodnim za pripreme i takmičenja veslača, sa uređenom plažom i Akva-kampom. Od ovog leta Borkovac će biti bogatiji i za novi Olimpijski bazen sa pratećim sadržajima. Eko-turizam se razvija na Bari Trskovači, kraj Platičeva, zaštićenom prirodnom staništu zlatnog karaša, linjaka i drugih barskih životinja i

karakterističnih biljaka, insekata i barskih ptica, pogodnom za edukaciju mladih. Pravo mesto za pasionirane lovce je čuveno Lovište Karakuša, gde su primarni jelen i divlja svinja, dok se na ostalu, sitniju divljač, izlazi u vreme lova u atarima svih sela opštine. Svoju zanimljivu priču ima i svaki od sakralnih objekata u gradu koji, na račun brojnih, raznovrsnih, a kvalitetnih smeštajnih kapaciteta može biti i polazna baza za obilazak obližnjih fruškogorskih manastira (Krušedol, Grgeteg,Staro i Novo Hopovo, Vrdnička Ravanica, Jazak, Mala Remeta), ali i drugih zanimljivih mesta na Fruškoj gori.

Turistička organizacija opštine Ruma 22400 Ruma, Glavna 172 Tel.:+381 22 470 655 E-mail:ruma.too@gmail.com Web:www.rumatourism.com www.ruma.rs

TO Temerin poziva na vikend druženje Idealno vreme da posetite Temerin su letnji vikendi. Vreme i društvo birate sami, a mi Vam preporučujemo opuštanje i kupanje na temerinskim bazenima, šoping, degustaciju lepih vina i tipične proizvode domaće kuhinje. Temerinski bazeni se otvaraju u junu, a radno vreme je od 10 do 19 časova. Pored olimpijskog bazena, posetiocima su na raspolaganju i dva bazena sa termalnom lekovitom vodom, tereni za odbojku na pesku, igralište za decu... Pauzu u šopingu iskoristite da posetite poslastičarnicu „Hofy cuki“ i probate neki od 20 ukusa izvrsnog sladoleda koji je u ponudi. Decu ćete jako obradovati ako ih povedete u Mini zoo vrt porodice Kiš, gde će imati zanimljivo druženje sa životinjama. Pravi raj za pecaroše krije se u Bačkom Jarku na ribnjacima „Jezero“ i „Bušido“ na 2 km severno od Temerina u pravcu Bečeja. Letnji vikendi su odlična prilika i da posetite neku od temerinskih manifestacija poput „TOP 12 vina Vojvodine“, koja će biti održana 24. maja, „BEAN festival - Temerinska pasuljijada“ 6. i 7. juna, Moto susret od 9. do 13. jula, „Illésnap“ 20. jula i „Siriško prelo“ u drugoj polovini avgusta. Za ručak Vam predlažemo naše brojne restorane. Koji god da odaberete nećete pogrešiti – u ponudi su specijaliteti vojvođanske, bosanske, mađarske, ali i internacionalne kuhinje uz primese lokalnog uticaja. Smeštaj u miru i tišini možete pronaći u parku prirode „Jegrička“ i to na dve čarde - „Jelen“ u Sirigu i „Temerinskoj čardi“ na izlazu iz grada u pravcu Bečeja. Oba objekta su ušuškana u zelenilo, van gradske vreve, a opet dovoljno blizu svim zanimljivostima koje Temerin nudi. Dobrodošli i lep provod u Temerinu, naravno uz čašu lokalnog vina.

Turistička organizacija opštine Temerin 21235 Temerin, Novosadska 403, Tel:+381 21 84 46 55, Fax: +381 21 84 27 92 E-Mail:temturorg@hotmail.com Web: www.temerintourism.org.rs

Informativni centar Parka prirode „Jegrička“ Na svega 2 kilometra severno od Temerina, u neposrednoj blizini mosta na putu Novi Sad - Bečej, nalazi se Informativni centar Parka prirode „Jegrička“, čiji je cilj da posetiocima omogući pružanje svih potrebnih informacija i usluga. Rečica Jegrička, prava prirodna oaza, utočište je mnogih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Pejzaži prirode i jedinstven prostor privlače sve veći broj posetilaca, željnih prirodnog okruženja, rekreacije, mira i tišine na obali reke. Ovde se može uživati u šetnjama stazama zdravlja i posmatranju ptica, voziti se drvenim čamcima... Prostor Info-centra koristi se za razne aktivnosti, pre svega za naučno-istraživački rad, prezentacije prirodnog dobra, edukacije. Ovde se održavaju i kulturne i sportske manifestacije, druženja, promocije. Programi za decu podrazumevaju sprovođenje jednodnevnih ekskurzija i edukativnih radionica u prirodi. Deca se upoznaju sa vrednostima ovog područja, ali mogu i aktivno da učestvuju u naučno-istraživačkim aktivnostima ili ekološkim radionicama. Ove godine se obeležava 90 godina postojanja organizovanog planinarstva u Vojvodini. Planinarsko-smučarski klub “Sirig” 13. apila ove godine po 18-ti put organizuje akciju “Pešačimo u prirodi - Jegrička 2014”. Pešači se od sela kroz atar do Parka prirode Jegrička i nazad, kraćom stazom od 8 i dužom 14 kilometara, i organizuje takmičenje u orijentaciji. Vodotok Jegrička se prostire izmedu Velikog Bačkog kanala na severu i Dunava na jugu, dužinom od 64,5 km. Jegrička, nekada najduža autohtona vojvođanska reka, uredenjem korita izgubila je svoj prvobitan izgled. Nema klasičan izvor i predstavlja sistem povezanih bara kroz koje voda otiče do svog ušća u reku Tisu, prolazeći kroz 4 opštine (Bačka Palanka, Vrbas, Temerin i Žabalj). Bogatstvo flore Parka prirode Jegrička odlikuje se prisustvom 76 biljnih vrsta i 16 biljih zajednica, 20 vrsta riba, 198 barskih ptica itd. Jegrička se nalazi na listi Međunarodno značajnih staništa za ptice (IBA područje, 1997. godine), i ima Međunarodni značaj kao botaničko područje (IPA područje, 2005. godine). Od 2005. godine njime upravlja Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“.

Deseti rođendan Bean Fest-a

Pripreme za održavanje jubilarnog desetog Bean Festa se privode kraju. Ovogodišnji festival posvećen pasulju, biće održan od 5. do 7. juna na staroj adresi temerinskog Vašarišta. Cilj organizatori je da ovogodišnji festival bude bolji od svih pretnodnih, i na taj način opravda desetogodišnjicu trajanja. Dragan Vukotić, menadžer festivala se nada, pre svega, dobrom odzivu takmičara, dobroj poseti i lepom vremenu, što je preduslov za manifestaciju na otvorenom. Naime, prošle godine provala oblaka je onemogućila održavanje tradicionalnog rock koncerta petkom uveče, na kojem je trebao da nastupi popularni beogradski rock bend Van Gogh. Nije im se dalo prošle, ali će zato nastupati ove godine, što će biti njihov prvi koncert u Srbiji na otvorenom, na kojem će izvesti kompozicije sa novog albuma, a domaćinima nagrada za desetogorišnji rad. Organizatori festivala su obećali četiri do pet sati odličnog rock’n’roll-a, što je više nego dovoljan razlog da se u petak uoči takmičenja dođe na Vašarište. Pored takmičarskog dela u kuvanju najboljeg pasulja, bogatog i uvek raznovrsnog pratećeg kulturno-umetničkog programa, gde se ceo dan smenjuju brojni učesnici, kulturno umetnička društva, etno grupe, muzički sastavi, svake godine sve veću pažnju pobuđuju ravničarske igre, i sve je više onih koji žele da se u njima oprobaju. Ustanovljene kao sportske igre šaljivog karaktera, dobrom organizacijom, zanimljivim sadržajima, vođene inspirativnim moderatorom Goranom Podlipecom, prerasle su u nadmetanje za svetske rekorde. Tako je bacanje starog bicikla u dalj, brzo jedenje porcije pasulja i sl. pobednicima obezbedilo svetske rekorde u tim disciplinama. Svih ovih godina Bean fest kao svoj najvažniji deo ističe humanitarni karakter. -Želimo da dok se dobro zabavljamo i uživamo u pasuljima, dobrom programu i igrama, pošaljemo jasnu poruku da svi zajedno možemo da pomognemo onima kojima je ta pomoć zaista potrebna. Prikupljenim sredstvima u te svrhe, ostvarićemo koncept manifestacije „Budi humanitaran, pogodi u srce“ - izjavio je Dragan Vukotić. Ivana Pejović direktorka Turističke organizacije opštine Temerin je konstatovala veliki značaj Pasuljijade koja je Temerin unela na turističku mapu, gde ga do sada nije bilo, a od ove jubilatne Pasuljijada očekuje najveći broj učesnika i posetilaca do sada. Više informacija na: www.vodomar05.org.rs.

Atraktivna turistička ponuda u Rudničko-takovskom kraju U najlepšem delu Srbije, jugozapadnoj Šumadiji, okružena planinama Rudnik, Maljen i Suvobor, smestila se opština Gornji Milanovac. Predeo Rudniko-takovskog kraja, privlačan u sva četiri godišnja doba, pleni pažnju turista i nudi utočište od svakodnevnice, odmor o kome mnogi sanjaju. I priroda i istorija bile su veoma darežljive prema ovom kraju. Priroda mu je darovala najlepše što je imala: blagu klimu, umerenu nadmorsku visinu, nepregledna šumovita brda ispresecana proplancima i cvetnim livadama, bistre potoke i reke, bogat biljni i životinjski svet. Istorija je smestila na ove prostore mnoge događaje značajne za srpsku državu. Ova sredina iznedrila je hrabre, radne i dobre ljude. Podizali su ustanke, stvarali državu, branili i odbranili svoja ognjišta i ispisali “ istorijsku čitanku pod vedrim nebom “, o čemu svedoče brojna kulturno - istorijska obeležja. Zatim su gradili fabrike i 70-ih godina prošlog veka napravili “privredno čudo”. A danas služi za primer , kako izgledaju dobri domaćini. Svoja domaćinstva pretvaraju u male gostinske kuće i uspešno razvijaju seoski turizam. Trenutno je 95 kategorisanih domaćinstava sa 630 ležaja na raspolaganju turistima. Organizuju manifestacije, planinare, bave se lovom, zatim raznim sportsko-rekreativnim aktivnostima, a svojom gostoprimstvom čine boravak u ovoj sredini nezaboravnim. Mnogo je razloga zbog kojih treba posetiti Rudničko-takovski kraj. Pre svega, da bi uživali u prirodnim lepotama predela koji bude maštu i vraćaju nas u davno zaboravljenu idilu. Zatim, da bi upo-

znali kraj gde je rođena moderna srpska država, kao i da bi naučili kako se neguje izvorno narodno stvaralaštvo, kako se pripremaju nacionalna jela na tradicionalan način, kao i kako se čuvaju stari i umetnički zanati. Najatraktivnije destinacije su Gornji Milanovac, Rudnik, Takovo, manastiri Vraćevšnica, Vujan i Savinac, Brusnica, Lunjevica, Koštunići, Suvobor-Ravna Gora, Rajac, Kamenica i još 25 sela u kojima se razvija seoski turizam. Celokupna teritorija opštine Gornji Milanovac je predeo izuzetne prirodne lepote, ali i bogata istorijska čitanka, privlačna u sva četiri godišnja doba. Ovde ćete uživati u šumovitim planinama i pričama o znamenitim događajima naše prošlosti, a smeštaj potražite u nekom od 95 domaćinstava koja se bave seoskim turizmom. I ne zaboravite - uvek je pravo vreme da posetite Rudničko takovski kraj.

Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac 32000 Gornji Milanovac, Cara Dušana 2 Tel.:+381 32 720 566 ; Tel./Fax:+381 32 720 565 E-mail:info@togm.org.rs Web: www.togm.org.rs

GTO Kragujevac promocija grada na svim nivoima Gradska turistička organizacija Kragujevac proglašena je za najbolju turističku organizaciju u Srbiji 2013. godine i ponela najznačajnije priznanje u domaćoj turističkoj industriji „Turistički cvet”. U obrazloženju žirija se navodi da je u proteklih godinu dana GTO Kragujevac obogatila kvalitet, sadržaj i raznovrsnost turističke ponude postavljanjem turističke signalizacije, interaktivnog izloga i tabli sa turističkim mapama u gradu, zatim radom Turističko-informativnog centra i suvenirnice, organizacijom vodičkih tura, radom na izradi strateškog Master plana održivog razvoja planine Rudnik, doprinela razvoju seoskog turizma, te izradom promotivnih spotova, filmova i ostalog propagandnog materijala, kao i brojnim drugim aktivnostima vezanim za pozicioniranje Kragujevca kao turističke destinacije. U oblikovanju Kragujevca kao atraktivne trističke destinacije veliku ulogu imale su brojne manifestacije kao što su „Majske svečanosti“, „Đurđevdanski karneval“, Fića fest, Arsenal fest... GTO Kragujevac je pre osam godina započela akciju pod nazivom „Otvorena dvorišta“ sa 10 učesnika iz jednog sela, sa ciljem da se deponije u selima očiste, da ljudi povedu računa o kulturi stanovanja u selima, da sade autohtone biljke. Prošle, 2013. godine, na manifestaciji je učestvovalo preko 200 domaćinstava iz osam gradova i opština centralne Srbije. Ova manifestacija je uticala na pretvaranje seoskih dvorišta u male parkove, razvoj seoskog turizma, upošljavanja svih članova domaćinstva, zadržavanju mladih ljudi na selu. Za Kragujevac je sve značajniji Međunarodni „Sajam turizma i seoskog turizma“ koji je izazvao veliko interesovanje turističkih radnika ne samo u zemlji već i u zemljama u okruženju, a najbolja potvrda je što poslednje tri godine u sajamskoj hali nema slobodan ni jedna kvadratni metar. GTO Kragujevac dala je veliki doprinos u promociji ruralnog turizma, a kao potvrda toga je i novoosnovano Udruženje „Domaćini za seoski turizam“. To je rezultiralo da se njihov projekat nađe među 28 izabranih od 700 prijavljenih na konkursu, koje je finansirala Ambasada Kraljevine Norveške. Krajnji cilj ovog projekta je razvoj ruralnih turističkih destinacija, odnosno zapošljavanje ljudi koji žive na selu nastojanjem da se seoski turizam oplemeni dodatnim sadržajima. To podrazumeva da se osim konzumiranja tradicionalnih šumadijskih specijaliteta, odmora u netaknutoj prirodi i čistom vazduhu, među gostima afirmiše aktivan odmor: planinarenje, pešačenje, biciklizam, lov i ribolov, s tim u vezi potpisan i protokol o saradnji sa lovcima ovog kraja. Za Kragujevčane i njihove goste, od proleća do jeseni, GTO organizuje besplatne vodičke ture. Klasične obuhvataju turističko razgledanje grada, a uoči značajnih istorijskih datuma organizuju se ture vezane za njihovo obeležavanje, kao što je u oktobru poseta Spomen parku ”Kragujevački oktobar”. Ilustrativan primer tematskih tura bio je prošlogodišnji obilazak starih kafana, inspirisan knjigom „Kafane starog Kragujevca“. Veliki broj Kragujevčana zainteresovan je za manastrski turizam, pa se organizuju obilasci

manastira u okolini grada. Kragujevac je prošle godine počeo sa pripremama za obeležavanje stogodišnjice Velikog rata, obezbeđene su vodičke ture sa gostima iz Srbije, ali i iz drugih zemalja. Kragujevac je, osim što je bio prestoni Milošev grad u kojem su ostvarene najznačajnije institucije moderne srpske države, u periodu od 1818. do 1841., postao, ovoga puta ratna prestonica Srbije, od avgusta 1914. do 1915. godine. U Kragujevcu je tada boravio regent Aleksandar Karađorđević i Vrhovna komanda na čelu sa Kragujevčaninom vojvodom Radomirom Putnikom. Svake godine GTO lansira nove turističke proizvode, a ove će biti tura „Šumadijski putevi rakije“. Iako je u Kragujevcu bogat manifestacioni, kongresni turizam, grad sportskih takmičenja koja okupljaju veliki broj učesnika, to je samo 30% u odnosu na broj dolazaka u poređenju sa onim iz ’80-tih godina. U jednom dužem vremenskom periodu 90-tih godina i početkom ovog veka izgubljeno je tržište, s obzirom da se nije mnogo radilo na promociji, ali ni na razvoju turističke privrede Kragujevca. Činjenica je da je najveći procenat gostiju vraćen osnivanjem italijansko-srpske fabrike „Fijat automobili Srbija“ i sa dolaskom Italijana. Kragujevac je bio jedna od retkih destinacija u Srbiji koji je imao veći broj inostranih u odnosu na broj domaćih gostiju. Za poslednjih nekoliko godina broj gostiju u Kragujevcu ima kontinuirani rast za oko 40%, pre svega onih koji dolaze iz poslovnih razloga. GTO intenzivno radi na tome da se to promeni. Od velikog značaja za grad jeste organizovanje turističkih organizacija na regionalnom nivou. Poslednje dve godine Kragujevac nastupa zajedno sa TO iz centralne Srbije i time može da ponudi sadržajniji, bolji i kvalitetniji turistički proizvod. Sadržaji su brojni, a posetioci mogu da biraju koje će lokalitete, tokom višednevnog boravka u centralnoj Srbiji da posete u gradovima i opštinama na ovom području. To je u velikoj meri uticalo i na smanjenje troškova nastupa na sajmovima u zemlji i inostranstvu, a centralna Srbija postala je prepoznatljiva destinacija kao „Šumadija, zemlja srpskih kraljeva“.

Gradska turistička organizacija „Kragujevac“ 34000 Kragujevac, Kralja Aleksandra I Karađorđevića 44 Tel: +381 34 33 21 72; Fax: +381 34 33 48 83 E-mail: info@gtokg.org.rs Web: www.gtokg.org.rs; крагујевацтуризам.срб

Turistički informativni centar 34000 Kragujevac, Dr Zorana Đinđića 114 Tel: +381 34 33 53 02; Fax: +381 34 30 13 06 E-mail: tic@gtokg.org.rs Web: www.gtokg.org.rs

Ivanjica rezervat posebnih lepota Zabava, učenje, boemština, na Nušićijadi Ivanjička Nušićijada, festival koji se od svog obnavljanja 2010. godine profilisao kao manifestacija dobrog ukusa, uspešne kombinacije kulture i zabave, učenja i boemštine, celodnevnih edukativnih sadržaja i celonoćnog kafanskog života, a pre svega negovanja nušićevskog pogleda na svet, ove godine slavi dva jubileja. Mali jubilej, veliki za Ivanjičane i ogranizatore festivala, predstavlja petogodišnjicu održavanja obnovljenog festivala, te će Nušićijada 2014. slaviti uspeh i istrajnost u kvalitetu u nimalo lakim vremenima za razvoj kulture, negovanje nezavisne misli i izgradnju zajednice. Veliki jubilej, veliki ne samo za Ivanjicu već zemlju i, u najmanju ruku, region, predstavlja sto pedeset godina od rođenja pisca čije ime, lik i delo Nušićijada slavi. Branislav Nušić će ove godine biti još prisutniji na ivanjičkom festivalu, a Ivanjičani će još jednom pokazati koliko je pisac i danas živ. Nušićijada, nagrađena Turističkim cvetom i Turističkom slagalicom, kao i brojnim nagradama za promotivni materijal i vizuelni identitet kome organizatori posvećuju puno pažnje, i ove godine vas poziva da budete viđeni za Ivanjicu od 29. do 31. avgusta i uživate u pozorištu, muzici, performansima, tribinama, kafanskim razgovorima i noćima bez fajronta. Više o festivalu možete naći na: www.nusicijada.rs U turističkom smislu, jedinstvenost Ivanjice ogleda se, pre svega, u prirodnim potencijalima, gostoljublju i kvalitetnoj hrani. Sedamdesetih godina prošlog veka u selu Devići organizovan je prvi, pionirski, dolazak turista. Gost koji jednom dođe u Kušiće, Katiće, Kumanicu, Daiće, Komadine, Raščiće, Lisu...opčinjen lepotom, uslugom, gastro ponudom, sigurno se rado vraća u ove krajeve. Ivanjica se ugnezdila podno tri planinske lepotice: Javora, Mučnja i Golije. Golija je zbog izuzetnih prirodnih lepota, proglašena za Park prirode. U okviru Parka prirode UNESCO je proglasio Rezervat biosfere - jedini u Srbiji, na prostoru od 53.804 ha. Velike šanse Golija ima kao evropski turistički centar, po planovima koje je Vlada Republike Srbije usvojila, a nedavno najavila i realizaciju. Godine 2000-te je Vlada Republike Srbije Ivanjicu proglasila za vazdušnu banju po drugi put, jer već od davne 1930-te godine

ona nosi taj epitet zajedno sa Kotorom, Dubrovnikom i Cetinjem. Najviše zasluga za to imaju neka sela opštine koja se nalaze na specifičnim mestima gde se ukrštaju mediteranska i planinska klima. “Ruža vetrova” je blagotvorna za bolesnike koji imaju problema sa disajnim organima. Dovoljno je nekoliko dana za vidno poboljšanje u tom smislu. Nadaleko poznata “fabrika crvenih krvnih zrnaca” - “Specijalna bolnica za rehabilitaciju”, upotpunjuje ponudu za one kojima je zdravlje narušeno. U Ivanjici su za svaku preporuku smeštajni kapaciteti u prelepim, konfornim, modernim hotelima: Park, City, Logos u Katićima, Javor u Kušićima, kao i u privatnom smeštaju u gradu i selima u luksuzno opremljenim vilama i apartmanima sa svim sadržajima za prijatan odmor i boravak u ovim krajevima. Gosti koji su u kondiciji mogu u obilazak: Rimskog mosta, Manastira Pridvorice i Kovilja, spomenika majoru Iliću na Javoru, spomeniku Revolucije i Draži Mihailoviću,

Kamenom mostu, gradskoj crkvi u Ivanjici, Hadži-Prodanovoj pećini udaljenoj 7 km od Ivanjice i mnogim drugim kulturno-istorijskim znamenitostima iz bliže i dalje istorije ovog kraja. Pored Sabora lovaca na Goliji, Festivala Izvorne Srpske pesme u Prilikama, Sabora dvojničara i starih instrumenata Srbije u Kušićima, i mnogih drugih manifestacija, izdvajamo Nušićijadu koja je obnovljena i ove godine se održava peti put. To je “Festival kulture i zabave protkan starogradskim i čaršijskim duhom”.

Turistička organizacija opštine Ivanjica 32250 Ivanjica, M.Kušića 47, Tel.:+381 32 665 085; 650 290 E-mail: tooivanjica@eunet.rs Web: www.ivatourism.org

Zlatibor, ponuda kojoj se ne može odoleti

oteran po ugledu na svetske turističke centre, sa naglašenim duhom tradicije, mnoštvom sadržaja koji se iz godinu u godinu nadograđuju, Zlatibor je postao prava srpska prestonica turizma. U društvu velikih hotela: “Olimpa”, “Palisada”, “Mone”, SB “Čigote” i brojnih drugih manjih hotela, naćiće se dva nova. Jedan će biti otvoren već u maju, a drugi krajem godine. Za narednu godinu u planu je izgradnja još Arsen Đurić tri manja hotela. Hotel “Palisad” podignut 1965. godine, doživeo je potpunu rekonsturkiju smeštajnih kapaciteta po ugledu na svetske hotele. Hotel koji dominira jednim od najstarijih turističkih naselja na Zlatiboru i čije ime nosi - Palisad, dostigao je nivo hotela sa četiri zvezdice i predstavlja novi koncept smeštajnih jedinica, sa superior i lux sobama, pri čemu se vodilo računa o spoju prirode i materijala, pa u svim sobama dominira drvo i prirodni materijali u prirodnim bojama. Sve sobe okrenute su na Kraljev trg, borovu šumu, jezero. Obnovljen restoran dobio je i obogaćenu gastronomsku ponudu, tu je i Relax&Beauty Centar koji pruža opuštajuću atmosferu i mogućnost raznih masaža i tretmana lica i tela te usluge: finske saune, jacuzzi kade, teretane sa najsavremenijim uslovima za trening. Pravi raritet za naše uslove predstavlja mogućnost odmora sa kućnim ljubimcem. Pred Novu, 2014. godinu, otvoreno je apartmansko naselje “Zlatiborski konaci”, jedinstven, zatvoren sistem u našoj zemlji, koji se sastoji od 222 savremeno opremljene apartmanske jedinice u 22 konaka. Kompleks obiluje raznim unutrašnjim i spoljašnjim sadržajima koji dozvoljavaju gostima da se opuste u velelepnom spa&wellness centru, teretani ili na otvorenom bazenu, sa igračkaonicama za najmlađe i sportskim terenima. Za maj 2014. godine planirano je otvaranje autokampa na Zlatiboru, koji će biti kategorizovan sa tri zvezdice i opremljen po najsavremenijim standardima. Nastaviće se sa ulaganjima u izgradnju novih pešačkih i biciklističkih staza, parkova za decu, trim staza, a očekuje se da će izgradnja gondole od centra Zlatibora do Tornika biti završena za godinu i po dana. Specijalna bolnica Zlatibor - Čigota osim liderske pozicije u dijagnostikovanju i lečenju oboljenja štitaste žlezde, kardio-

vaskularnih oboljenja, koštano zglobnog sistema, osteoporoze, prepoznatljiva je i po porgramu “Čigota” koji se već 20 godina uspešno nosi sa problemom gojaznosti i pratećih bolesti, koje nastaju kao posledica urbanizacije. Poslednjih godina SB “Čigota” organizuje i program “Čigotica” usmeren ka prevenciji i lečenju gojaznosti u ranom uzrastu. Kao lider izletničkog turizma u Srbiji, Zlatibor je otkrio novo lice ove planine, divlje i pitome u isto vreme, otvorio vrata razvoju turizma na novim destinacijama u regionu, i učinio boravak na ovoj planini nemerljivo bogatijim. Novim sadržajima u turističkoj ponudi Zlatibora očekuje se dolazak znatnog broja novih turista koji će uživati u čarima koje planina pruža, a Zlatibor će nastaviti da održava trend jedne od najposećenijih turističkih destinacija u Srbiji, istakao je Arsen Đurić, direktor Turističke organizacije Zlatibor.

Turistička organizacija Zlatibor 31315 Zlatibor, Miladina Pećinara 2 Te.:+381 31 84 16 46, 84 51 03 E-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs info@zlatibor.org.rs Web: www.zlatibor.org.rs

Novi Sad atraktivna city break destinacija

Sa promocije TONS-a na Beogradskom sajmu turizma

Da je turistička privreda Grada Novog Sada već duži period na uzlaznoj putanji kretanja i da je Grad Novi Sad prepoznat kao atraktivna turistička City break destinacija, govore brojni zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku da je u periodu januar-decembar 2013. godine u Novom Sadu ostvareno preko 117.000 dolazaka (117.499), što znači da je ukupan broj dolazaka turista (domaćih i stranih turista zajedno), u navedenom periodu bio za 8% veći nego u istom periodu prethodne godine, dok je ukupno ostvarenih noćenja domaćih i stranih turista bilo preko 240.000 (240.512 turista), ili za 8,9% više u odnosu na isti period prethodne godine Identičan trend rasta dolazaka i noćenja turista u Novi Sad, nastavljen je i na početku 2014. godine. U januaru je zabeležen rast noćenja stranih turista od 52% u odnosu na isti mesec 2013. godine, kada je takođe zabeležen rast od oko 10% u odnosu na januar 2012. godine. Od početka godine do kraja februara Novi Sad je posetilo 26,2% više domaćih i stranih turista, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, koji su ostvarili za 25,8% više noćenja nego u istom periodu prethodne godine. Domaćih turista bilo je za 21,7% više, a stranih čak 28,3% više nego u prva dva meseca prethodne godine. Prema nezvaničnim podacima, najveći broj turista iz inostranstva dolazi nam iz zemalja regiona, Rusije, Nemačke, Velike Britanije, Švajcarske, Italije, ali i iz SAD, Brazila, Australije i td. Narodna banka Srbije, protekle nedelje objavila je podatak da je u 2013. godini od turizma ostvaren devizni priliv preko milijardu USD (1.052.884.000 USD), što je preko 16% više nego u 2012. godini, u čemu je Novi Sad učestvovao sa deviznim prilivon od oko 90.000.000 USD. Da bi se isti tempo rasta dolazaka i noćenja turista nastavio i u ovoj godini, deo redovnih aktivnosti, obuhvataće prezentacije turističke privrede Grada Novog Sada u zemlji i inostranstvu. Od početka godine, TONS tim je bio na nekoliko sajmova turizma i to u Štutgartu, Berlinu, Ljubljani, Zagrebu, Bratislavi, dok se promo materijal Turističke organizacije Grada Novog Sada našao i na sajmovima u Istanbulu, Sofiji, Bukureštu, Budimpešti, Moskvi. Ovo je siguran pokazatelj da je sa turističkom ponudom Grada Novog Sada moglo da se upozna oko 1.000.000.000 potencijalnih turista.

Za Turističku organizaciju Novog Sada veoma važan vid promocije predstavlja internet, socijalne mreže, aplikacije, igrice, info centri u Beogradu i na aerodromu Nikola Tesla. Sajt www.novisad.travel, prilagođen za korišćenje na android mobilnim telefonima, prema izvoru Google Analytics, ima mesečnu posećenost između 9.000 i 12.000, mesečni pregled naših stranica iznosi preko 44.000 (Page views), a od posetilaca iz inostranstva najveći broj posetilaca je iz zemalja regiona, Brazila, USA, Nemačke, Slovenije, Austrije... Svi ovi pokazatelji za TONS tim predstavljaju podstrek da se Novi Sad kao turistička destinacija i u narednom periodu nađe na brojnim promocijama, pa će se tako nastaviti sa promocijama na sajmovima u zemlji i regionu, saradnjom sa medijima, kao i organizacijom promotivnih putovanja za novinare iz zemlje i inostranstva. Takođe, poseban akcenat biće stavljen na promociju ka turoperatorima od kojih se očekuje da u narednom periodu povećaju broj dolazaka turista regiona, Evrope, kao i SAD-a, Rusije, Kine, Brazila.. Pripremom i ažuriranjem podataka na sajtu, proširivanjem saradnje sa organizatorima manifestacija u Novom Sadu, ugostiteljima, hotelijerima, turističkim agencijam, vodičima, fakultetima, otvaranjem mogućnosti za posetu objekata od značaja, Turistička organizacija stremiće ka još boljoj posećenosti turista Srpskoj Atini i povećanju broja noćenja. U međuvremenu, radi se i na pripremi brojnih novih promotivnih brošura, kako bi spremno dočekali sve zainteresovane turiste. Posetite nas. Očekujemo Vas! TONS Tim.

Turistička organizacija Grada Novog Sada 21000 Novi Sad, Jevrejska 10 Tel./Fax: +381 21 66 17 344 E-mail: tons@turizamns.rs Web: www.novisad.travel Turisticki informativni centar (TIC) Bulevar Mihajla Pupina 9 Tel/Faks 021/ 421- 811, 021/ 421- 812, Faks 021/ 451- 48

Čuvar prošlosti zlatiborskog kraja Snežana Đenić, istoričar i vredni sakupljač kulturno-istorijske baštine zlatiborske regije, autor knjiga među kojima su: „Zlatibor iz strog albuma“ (1994), „Zlatibor-turistički vodič“ (2001), „Srpski vladari u užičkom kraju“ (2007), monografija, „Zlatibor“ (Čajetina 2011), više od trideset televizijskih emisija iz istorije užičkog kraja tokom XIX i prve polovine XX veka. Snežana Đenić se nalazi na čelu biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini. Ona je dobitnica Zlatne značke za 2013. godinu, priznanja koje se od 1976. godine dodeljuje uglednicima iz Srbije za nesebičan, predan i dugotrajan stvaralački doprinos u širenju kulture od strane Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Tokom prošle godine je i biblioteka „Ljubiša R. Đenić“, je u okviru projekta „Put ka vrhu“, u kategoriji „Najbolje ustanove u oblasti kulture Zlatiborskog okruga“, dobitnik uglednog društvenog priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ za postignute rezultate u izgradnji privrednog ambijenta Zlatiborskog okruga i Srbije. Obeležavajući 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru, 20. avgusta 2013. godine u hotelu Zlatibor Mona, svečano je promovisana i knjiga - Zlatibor na starim fotografijama pod nazivom „Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju“ (Čajetina 2013. godine), u čemu je imala punu podršku svoga oca, Milisava Đenića (istoričara, profesora, vernog zaštitnika istorije ovog kraja). U “Svetlopisu” je uz pomoć prikupljenih fotografija turističkih naselja koja su se krajem XIX i početkom XX veka razvijala na Zlatiboru: Kraljeva voda, Ribnica, Palisad i Oko i propratnih legendi, napisana ilustrovana hronika razvoja Zlatibora. Fotografije su prikupljene iz ličnih i privatnih albuma, uz podršku kolekcionara, u biblioteci, Istorijskom arhivu u Užicu, u Narodnom muzeju Užice itd., čime je skupljen jedan veoma bogat materijal kojim su Snežana i Milisav Đenić uspeli da kroz istorijsku dimenziju vizuelno prikažu razvoj turizma na Zlatiboru do Drugog svetskog rata, jer je tada Zlatibor, pogotovo između dva svetska rata, bio jedno vrlo poznato i „mondensko“ letovalište. To se lako može proveriti u tadašnjoj štampi, u čemu je prednjačio beogradski list „Vreme“ koji posebno naglašava tu ekskluzivu. Tu se kaže da su na Zlatiboru boravili ljudi koji su se inače sretali po salonima naših otmenih klubova u Beogradu, Zagrebu, Splitu, Dubrovniku, ili na nekim renomiranim plažama. U prilog tome je išlo što je Zlatibor bio proglašen za vazdrušnu banju, pa su na Zlatibor pored turista dolazili ljudi na rehabilitaciju. Između dva rata, blagodeti Zlatibora koristili su, između ostalih, Ljuba Davidović, Boža Maksimović, Anton Korošec, Milan Grol, Bogoljub Jevtić, Milan Protić, Dragiša Vasić, Branislav Nušić, Pjer Križanić, Ivan Ribar sa sinovima i mnogi drugi. Ova planina je proglašena za terapijsko područje za određene vrste oboljenja, kao što su bronhitis, bronhijalna astma, anemija, hipertireoza, itd., tako da su i na taj način nastajala turistička naselja. Zasluge za nastanak naselja Oko, jednog od četiri naselja koje se razvijalo u to vreme, pripadaji proti Radosavu Simiću. On je bio u izbegličkoj srpskoj koloniji za vreme Prvog svetskog rata u francuskim Alpima, i po uzoru na

Alpe hteo je da izgradi jedno turističko naselje na Zlatiboru. Njegova zamisao je bila da odvoji koloniju zdravih od ljudi koji su dolazili na rehabilitaciju. Tako je podigao Dečje odmaralište, malu koloniju samo za zdrave, koja je trajala do Drugog svetskog rata, kada su sve spalili Nemci i Bugari. Planovi Snežane Đenić za dalji rad su brojni. Podsećanja radi, recimo da je sa Bosom Rosić, 2012. godine, priredila knjigu i izložbu o životu i radu prote Radosava Simića, velikog srpskog duhovnika, neimara i dobrotvora, a njena želja je da ispirča priču i o armijskom đeneralu Krsti Smiljaniću. Kada je 2008. godine, podignut spomenik đeneralu Krsti Smiljaniću u centru Zlatibora, u čast obeležavanja 140 godina od njegovog rođenja, Snežana Đenić je priredila izložbu sa propratnim katalogom, ali smatra da taj čovek, vojskovođa i đeneral, elitni strateg, zavređuje biografiju kakvu imaju i ostali. Ako je istorija svedok vremena, svetlo istine, život pamćenja, učiteljica života, kakav bi život bio bez ljudi sposobnih i predanih, da te trenutke prošle, zabeleže?

Snežana i Milisav Đenić

Hotel Olimp, za korak ispred U bespoštednoj trci da privuku goste, turistički radnici sve više pribegavaju bizarnim prostornim rešenjima za smeštaj gostiju i neuobičajenim uslugama. Tako su u ponudi luksuzni igloi, hoteli u obliku kapljice vode, trojanskog konja, sa staklenim sobama ili oblika vinske bačve, na drvetu, u vulkanu, ispod vodopada… Srbija nema svog predstavnika u ovaka neobičnoj konkurenciji, ali postoje oni koji se nekim svojim posebnostima ističu i osvajaju poverenje gostiju na sebi svojstven način. Prvi na listi takvih hotela je hotel „Olimp“ na Zlatiboru, koji od samog otvaranja 2001. godine pa do danas, igra na kartu ljudskog faktora. U njemu vlada domaćinska, prijateljska atmosfera, ljubazno osoblja spremno da uskoči i pomogne kad god se za to ukaže potreba. „Olimp“ je hotel sa 4 zvezdice, koji ispunjava sve uslove i za jednu zvezdicu više. U novembru 2013. godine “Olimp” je posta prvi hotel u Srbiji koji je dobio energetski pasoš. Putevima obnovljivih izvora energija “Olimp” je krenuo pre trinaest godina, kada su urađeni solarni kolektori i u to vreme bio je to najveći solarni sistem za grejanje vode u kontinentalnom delu zemlje. Igrom slučaja, maja 2009. godine, ispod dvorišta „Olimpa“ geološke sonde pronašle su izdašno nalazište termalne i lekovite vode temperature 10°C. Ugradnjom toplotnih pumpi, sa ovog izvora danas se zagreva čitav objekat. Na taj načun troškovi za grejanje su smanjeni pet do osam puta. Čitav projekat je koštao 160.000 evra, a uložena sredstva u potpunosti će se isplatiti za četiri godine. Hotel “Olimp” je jedini koji može da se pohvali dečjim i olimpijskim bazenom, koji se pune vodom sa izvora, i opremljeni su sa-

vremenim sistemima za prečišćavanje vode. U ovim bazenima svakog dana se u sezoni „okupa“ 1.000 kupača. Oni u letnjem periodu predstavlja najkonkretniju turističku ponuda na Zlatiboru. -Ono što svi sa nestrpljenjem očekujemo je izgradnja wellness centra. Već godinu i po dana najavljivan, ove godine bi trebalo da bude završen najmoderniji i najveći wellness centar na Zlatiboru, na oko 1100m2 – rekao je direktor hotel “Olimp”, Miodrag Ilić. U hotelijerstvu nema tačke. Kada se završe jedne, započinju nove aktivnosti. Deset godina po otvaranju, hotel „Olimp“ je znatno proširio svoje kapacitete, predstoji adaptacija soba i apartmana “starog” dela, izgradnja trenažne hale... Puno je hotela, apartmana na Zlatiboru, a hotel „Olimp“ svemu tome odoleva i ostaje omiljeno stecište turista. Tajna je sigurno u atmosferi, ali i u usklađenosti između kvaliteta usluga i pristojnih cena. Zato hotel „Olimp“ nema problema sa popunjenošću kapaciteta. Zlatibor je sam po sebi lep, bez obzira na godišnje doba, vremenske uslove, razloge dolaska, on uvek može da pruži maksimum očekivanog, ali ako možete da birate izaberite Olimp, jer on pruža najbolje.

Hotel Olimp Zlatibor 31315 Zlatibor, Miladina Pećinara 1 Tel.:+381 31 84 25 55, 84 80 54 Faks: +381 31 841 953 E-mail: hotelolimp@open.telekom.rs Web: http://www.hotelolimp.com

Od zlata TA Zlateks

Najlepše je putovati svojom zemljom kao stranac. To su shvatili i turistički radnici Zlatibora i svojim gostima u okviru odmora omogućili kraća putovanja - izlete, kako bi se što više njih upoznalo sa izvornim lepotama planine Zlatibor. Poslednjih desetak godina turistički centar Zlatibor je mesto iz kojeg vode putevi na razna odredišta zahvaljujući pionirima, a danas liderima u organizovanju izleta na Zlatiboru i okolini, Turističkoj agenciji “Zlateks”. TA “Zlateks” (Broj licence: OTP 375/2010), koja posluje u okviru preduzeća „Zlateks“ d.o.o., počela je sa radom 2000. godine, izdajući u najam apartmane isključivo prve kategorije. Vlasnik agencije, gospodin Stavan Aleksandrić kaže da se sa rastom i razvojem Zlatibora nametnula potreba proširenja ponude, da se udaljeni, malo poznati Zlatibor okrene turizmu na pravi način. Tako je “Zleteks”, programom izleta: Stopića pećina-Sirogojno, Mokra Gora-Šarganska osmica-Drvengrad „Mećavnik“, Tara-Perućac-Manastir Rača, Specijalni rezervat Uvac i poslednjih godina Višegrad-Andrić grad, u neku ruku „spasio“ turistički status Zlatibora kao najatraktivnije planinske destinacije u Srbiji i sprečio odliv gostiju. Danas je obilaženje Zlatibora postao manir, navika svih onih koji tokom cele godine dolaze na Zlatibor. Ljudi sve više imaju želju da obilaze okolinu, da vide nešto novo, da osete tu netaknutu prirodu koja se nalazi svuda oko Zlatibora. Iako se tražnja za pojedinim izletima iz godine u godinu menja, i dalje su najpopularnije ture Mokra Gora-Šarganska osmica-Drvengrad i u poslednje vreme Višegrad-Andrić grad ili Kamengrad. Poseban doživljaj predstavlja obilazak Specijalnog rezervata prirode na Uvcu. Brodić koji vozi po Uvačkom jezeru uspeva da malo uđe i u meandre Uvca, gde se mogu videti jata beloglavih supova, kojih sada ima oko 600 jedinki. Doživljaj par excellence je i upotpu-

nosti sačuvana priroda i turisti, oduševljeni tim delom Uvca, ne mogu da veruju da se tako nešto može videti u Srbiji, da tako nešto uopšte postoji. Usputna stanica na putu prema Uvcu je autentično etno selo Štitovo, osnovano još u XIII veku. Kako legenda kaže, ime je dobilo po „fabrici“ štitova koja je pravila oružje i štitove za vojsku u vreme Nemanjića. Ovo selo “zamrznuto” u vremenu, posebno je po sačuvanim starovlaškim kućama iz XIX veka, o čemu svedoči godina gradnje upisana na svakoj kući. Meštani ovog sela spremno dočekuju goste sa ponudom orginalnog i imenom porekla zaštićenog sjeničkog ovčijeg sira. Uvek se nađe i neko od starijih Štitovčana da ispriča neku zanimljivu priču, legendu iz ovog kraja i time zabavi posetioce. Na izletima se događaju i smešne i lepe stvari. Uvek se nađe po neko ko će za Drvengrad Emira Kusturice reći Koštuničin Drvengrad, umesto Mokre, Ravna gora i sl. Ali, ima i onih koje su ove ture inspirisale na lične odluke. Na izletu u Ljubiš našao se i jedan vremešan par koji se posle priče iskusnog vodiča odlučio na veridbu. Priča govori o momku koji je peške dolazio iz Vodica u Ljubiš kod devojke. Na tom putu morao je da “uziđe” uz brde Nevolju, pa je često izgovorao stih: „Ko ne zna šta su muke teške, nek’ uzlazi uz Nevolju peške“. Na kraju je ljubav prevladala i on se oženio tom devojkom, a napred spomenuti gospodin je izvadio prsten i verio gospođu u autobusu, pred svima. To samo potvrđuje da je osim dobrih autobusa i dobrih programa, bitno imati i dobre vodiče, čiji je odnos prema svakom izletniku presudan za konačan utisak o putovanju. Zaposleni u TA „Zlateks“ poručuju svima koji dođu na Zlatibor da izaberu bar jedan izlet, da uživaju i da im se prepuste, a oni će već znati kako da ih zainteresuju i ubede da im i sledeći put ukažu poverenje.

Turistička agencijaZlateks 31315 Zlatibor, Autobuska stanica Tel.:+381 31 841 418; Tel./Fax:+381 31 841 244 E-mail. zlateks@ptt.rs Web: www.zlateks.co.rs

Park kod Novice, restoran sa imidžom

Novica Marković se načelom pripremanja raznovrsne, ukusne hrane visokog kvaliteta, rukovodio čitavog života, prvo kao suvlasnik prestižnog restorana “La perla” u Dubrovniku, potom kao gurmanski inovator u restoranu “Jezero” na Zlatiboru, a šest godina kasnije, kao vlasnik restorana “Park kod Novice”, u atraktivnom naselju Đurkovac, takođe na Zlatiboru. “Park kod Novice” je restoran široke ponude nacionalnih i internacionalnih jela, putem kojih turisti mogu iskusiti još jednu dimenziju Zlatibora. Ukratko, to je restoran sa imidžom, kvalitetom i nečim posebnim, autentičnim što ga i prvim utiskom izdvaja od ostalih. Iako mu je napuštanje Dubrovnika teško palo, i ovde je, uz pomoć prijatelja, ali i svojih ličnih kvaliteta, uspeo da radi ono što zna i voli. Krajem 90-tih godina prošlog veka, gospodin Marković je uz veliku muku, kredite i opet pomoć prijatelja, uspeo da oblikuje prostor današnjeg restorana, toplog i mirnog kutka i u najhladnijim zlatiborskim danima. Smisao za pripremanje hrane je talenat, urođen dar za kombinovanje različitih namirnica, ukusa koje mnogi danas nazivaju umetnošću na tanjiru. Ono po čemu se gospodin Novica izdvaja je što je u “zlatiborsku kuhinju” i restoraterstvo uneo niz novina koje su uticale na unapređenje ove gastronomske ponude najpoznatijeg našeg planinskog turističkog centra. Gospodin Novica je došao na Zlatibor sa iskustvom i znanjem stečenim u turistički najjačem centru u bivšoj Jugoslaviji. Ako se tome doda i ljubav prema profesiji, koja ga ni dan danji ne napušta, slobodno možemo reći da su Zlatiborci imali sreće da su dobili takvog učitelja. Novica Marković je doneo na Zlatibor najveću ponudu ribe i ribljih specijaliteta u čitavoj regiji i specijalitete internacionalne kuhinje fantastično uklopio sa zlatiborskim specijalitetima. I to odlično funkcioniše jer jedno bez drugog ne može. Ne tako davno Zlatiborci su imali sužen izbor jela koja su nudili gostima, i više nego skromne vinske karte. Poslednjih godina na Zlatiboru su zaživeli svetski specijaliteti, ponuda je porasla, a najveće zasluge za to pripradaju gospodinu Novici Markoviću, koji je na Zlatibor doneo i profesionalniji sistem rada, kuvarsku profesiju doveo do perfekcije, pa njegovi puleni, dve„cure“ Marijana i Dragana, koje je naučio, što se tiče kuvarstva mnogo dobro da rade, mogu sutra, kada odu na neko drugo mesto s ponosom da kažu da su zanat ispekle kod

Novice, i to mora da se uzme sa respektom, jer kako sam priznaje „nije lako sa njim raditi“. Ali, samo hrana podržana prijatnim okruženjem i društvom, vreme posvećeno trenutku, daje onaj željeni i sa ničim uporedljivi osećaj zadovoljstva. Okružen zelenilom, restoran “Park kod Novice” karakteriše fantastična ponuda domaćih i internacionalnih specijaliteta, zavidna ponuda vina iz čitavog regiona, atmosfera čijoj ugodnosti doprinose brojne biljke, kamin, znalački odabir slika i umetničke dekoracije, iznad svega ljubaznost osoblja, retko viđena na našim prostorima. Osim restorana, “Park kod Novice” u sklopu objekta, ima i osam smeštajnih jedinica I kategorije. Kao pravom profesionalcu, njemu je najvažnije gost bude zadovoljan. -Meni je jako žao kada neko misli

da mi, ugostitelji, posmatramo samo finansijsku stranu u ovom našem poslu. Nama je najvažnije da nam gost ode zadovoljan i da se ponovo vrati. Nama je najvažnije da kaže: “Bio sam na Zlatiboru i ručao sam u tom restoranu i jeo sam fantastično. I platio sam jednu normalnu cenu.“ To je interes moje kuće. Moramo da se trudimo da u budućnosti tražimo nekoga ko će nam ponovo doći, da gostu udovoljimo, da gost sa Zlatibora ode potpuno ispunjen. Da li je u pitanju smeštaj, hrana, kafić, piće na ulici ili poslastičarnica, svejedno. Da bismo bili ozbiljni u turističkom smislu, moramo obratiti pažnju da sve bude kvalitetno, ukusno i dostupno gostima koji dolaze kod nas – zaključio je gospodin Novica Marković.

Park kod Novice 31315 Zlatibor, Naselje Đurkovac 51 Tel.: +381 63 396 635; Tel./Fax:+ 381 31 841 818 E-mail: parkkodnovice@open.telekom.rs

Zlatiborski konak dominira centrom Zlatibora. Licem okrenutim prema jezeru, svedok je svih dešavanja A ponekad i onih koji bi da ostanu tajna. Tokom godine on strpljivo Iščekuje nove goste u svojim prostranim i Brižljivo opremljenim apartmanima, trudeći se da Obezbedi sav komfor i udobnost. Radost, zadovoljstvo, osećanja koja će vas preplaviti zbog Sreće što ste jedan od izabranih da boravite na ovoj planini i Kao retko kad, trudićete se da zaustavite vreme, a lepota Idealnih mesta za odmor i zabavu, biće izgovor za potpun užitak. Kud god da krenete nećete se moći Oteti utisku da je ovo rajsko mesto. Na dvadeset metara od jezera, tik uz Kraljev trg A kada to shvatite Konak će biti mesto kojem ćete se uvek vraćati. Agencija “Zlatiborski konak” Zlatibor 31315 Zlatibor, Tržni centar bb (Kraljev trg) Tel./Fax:+381(0)31 84 84 88, Mob.:+381 64 19 40 019 E-mail: zlatiborski.konak@ercov.net, zlatiborski.konak06@gmail.com Web: www.zlatiborskikonak.com, www.acimovic.rs

Premier Aqua,

hotel velikih ambicija

dr Hadi Mansouri Na Fruškoj gori, u sremskom banjskom mestu Vrdnik, 1. septembra 2012. godine, počeo je sa radom, u skladu sa najvišim svetskim standardima, hotel Premier Aqua. Hotel raspolaže sa 45 soba i 9 apartmana visoke kategorije (pet zvedica), restoranom, kongresnim centrom i Aqua Medica – wellness i zdravstvenim i centrom. Ponuda wellness&spa centra bazirana je na termomineralnoj vodi, a čine ga otvoreni i zatvoreni bazen, kao i brojni sadržaji i usluge (saune, slana soba, masaže, tretmani lica i tela...). Ono što ovaj hotel izdvaja u odnosu na druge hotele je medicinski tretman, a ljudi koji ga vode teže da mu daju imidž pokretača zdravstvenog turizma ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Aqua Medica, kojom rukovodi direktor hotela, dr Hadi Mansouri, specijalista fizijatar i akupunkturolog, je specijalistička ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju koja uz usluge unapređenja zdravlja nudi čitav niz estetskih i rekreativnih sadržaja. Deo projekta hetela Premier Aqua su i osmišljene staze zdravlja, a u planu je izgradnja etno sela kod Vrdničke kule. U svom sastavu ovo selo će imati planinarski dom, ergelu konja, zoo vrt. U sklopu etno sela Vrdnička kula biće izgrađeni i bungalovi, kao i tereni za mini golf. Unazad godinu i po dana napravljena je kafe bašta ispred hotela, sa kapacitetom 80 mesta, a do Prvomajskih praznika planira se otvaranje sportskih terena za: tenis, obojku, košarka, skvoš i teretana. Simbioza prirodnih lepota Fruške gore sa vrhunskim komforom i najsavremenijom tehnologijom, kao i bogatstvom sadržaja, garant su da hotel Premier Aqua može pružiti svakom gostu vrhunski doživljaj odmora, rehabilitacije i uživanja. Najbolja potvrda da je to tako su zadovoljni gosti iz Srbije, ali i sa raznih strana sveta - Rusije, Australije, Kanade, severne Evrope...

Hotel “Premier Aqua” 22408 Vrdnik, Martina Klasića 16, Informacije:+381 22 21 55 333 Rezervacije:+381 63 56 63 57: +381 22 21 55 321 E-mail: drhadimansouri@hotelpremier.rs Web: www.hotelpremieraqua.com

Banja Junaković, prava zdravstveno–turističko-hedonistička destinacija

Banja Junaković se nalazi na obodu stoletne hrastove šume, oko 4 km od Apatina. Banja je otvorena 1983. godine, a prošle 2013. obeležila je jubilej - 30 godina rada. Njena primarna delatnost je bila i ostala pružanje medicinsko-terapeutskih usluga, ali je vrlo brzo postala i nezaobilazna sportsko-rekreativna destinacija. Banja je vremenom nastojala da se modernizuje i upotpuni svoje sadržaje, što je doprinelo da stekne dobru reputaciju među korisnicima, kao i među stručnjacima koji je, iako je najmlađa, svrstavaju među pet vodećih u Srbiji. Svakako najveći projekat od osnivanja, bio je početak izgradnje najvećeg zatvorenog spa & wellness centra u Srbiji i na Balkanu (na površini od 9.000m2, sa 10 novih bazena, osam zatvorenih i dva otvorena prilagođena na zimske uslove), ali se tu pre nekoliko godina stalo zbog problema investitora. Radovi na objektu su nastavljeni i očekuje se da bude stavljen u funkciju do kraja ove ili početkom sledeće godine. Termomineralne vode u Banji Junaković temperature 52°C, pogodne su za terapiju i lečenje reumatskih oboljenja, preloma i ortopedskih, neuroloških i ginekoloških problema. Banja poseduje najsavremeniju medicinsku opremu i pruža sve vrste usluga predviđene medicinskom rehabilitacijom. Sa jedanaest otvorenih bazena ispunjenih vodom različite temperature Banja Junaković je prava zdravstveno-turističko-hedonistička destinacija. Banja Junaković je sve više mesto okupljanja sportskih ekupa, na kojem se održavaju brojna sportska takmičenja. Od 2009. godine u funkciji je i osmostazna kuglana napravljena po standardima Svetske kuglaške federacije WNBA-NBC, koja se dokazala organizacijom NBC kupa i Evrop-

skog kuglaškog kupa. Kroz šumu „Junaković“ (spomenik prirode, III kategorija zaštite), vodi uređena staza za šetnju dušine 800 m, tzv. Staza zdravlja. U neposrednoj blizini smeštena su četiri teniska terena (šljaka) i dva stola za stoni tenis. Banja je biciklističkim stazama (noću osvetljenim), povezana sa obližnjim Apatinom (3,5 km) i selom Prigrevica (4,5 km), pogodnim i za pešačke ture. -U Srbiji turizam još uvek nema pravo mesto, pa samim tim nema ni pravih rezultata koje možemo pokazati sa našim potencijalima i resursima, mislim na čitavu Republiku Srbiju - naglasio je direktor banje, Dragomir Obradović. On je dodao da je Banja Junaković od početka razvijala i vanpansionski deo, što je u dobroj meri popunjavalo budžet. Na otvorenim bazenima, koji rade od početka maja do septembra, ako vreme dozvoljava i oktobra, dnevno boravi i po nekoliko hiljada kupača. Nekoliko restorana, kafića, prodavnica u okviru bazenskog kompleksa, omogućavaju zadržavanje kupača tokom čitavog dana. Banja Junaković poslednjih sedam godina od kada je uveden wellness program, sa svojim iskusnim timom fizioterapeuta svake godine osmišljava bar jedan novi sadržaj. Ta ponuda uklopljena je u wellness vikend programe, gde jedan paket od dva puna pansiona sa smeštajem, hranom, raznim vrstama masaža i kupanjem u bazenima, staje od 7.000 dinara, što je s obzirom na kvalitet i raznovrsnost usluge, povoljna cena. Prostora za širenje turističke ponude ima: obogaćivanjem šumskog kompleksa novim sadržajima, izgradnjom novih biciklističko-pešačkih staza, animiranjem turističkih potencijala Apatina, Sombora, a ni Palić nije daleko (80 km), pa ko odluči da u Banji Junaković provede i nedelju dana neće mu biti dosadno. Naprotiv, moraće da se vrati ponovo da poseti i ono za šta nije imao vremena.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Junaković” 25260 Apatin, Prigrevačka bb Recepcija:+381 25 77 23 11, Fax: +381 25 77 20 43 Centrala:+381 25 77 24 77; 77 25 77, Uprava:+381 25 772 228 E-mail : marketing@banja-junakovic.rs Web : http://www.banja-junakovic.rs

Dragoslav Milisavljević, velikan srpskog vinogradarstva Dragoslav Milisavljević je rođen u selu Rataje, nedaleko od Drenove i Župskog Aleksandrovca. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, nižu poljoprivrednu školu u Aleksandrovcu, a srednju poljoprivrednu školu u Valjevu. To su bile godine kada je Srbija slala određen broj pametne dece na školovanje u inostranstvo, u Prag, Beč, Pariz... Dragoslav Milisavljević je, kao jedan iz te grupe, dospeo u Tuluz, na Poljoprivredni fakultet, gde je diplomirao 1932. godine kao đak generacije. Po povratku u zemlju 1933. godine, zaposlio se u Enološkoj stanici u Vršcu i bio direktor te ustanove od 1941. do 1947. godine, kada je prešao u Sremske Karlovce. Još 1946. godine u Vojvodini je pokrenuta inicijativa da se i u Sremskim Karlovcima otvori enološka stanica. U svim tim razgovorima aktivno je učestvovao i Dragoslav Milisavljević i stalno insistirao na tome da nijedna privredna grana ne može računati na ozbiljniji napredak ako se ne oslanja na svoju istraživačku službu. Zagovarao je da je pre enološke stance, kao kontrolne ustanove, potrebnija naučna ustanova u kojoj bi se izvodili istraživački radovi iz oblasti vinogradarstva, vinarstva i voćarstva. Naišao je na razumevanje kod sagovornika i dobio saglasnost da formira zavod. Zavod je počeo da radi 1947. godine, da bi ubrzo, zahvaljujući postignutim rezultatima ostvarenim pod njegovim rukovodstvom, prerastao u Institut republičkog značaja. U svom najvećem usponu, ovaj Institut je bio jedan od najpriznatijih ustanova iz oblasti vinogradarstva i vinarstva u srednjoj Evropi. Profesor Milisavljević je bio direktor te ustanove od samog osnivanja do 1957. godine, kada je izabran za profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, za predmet vinogradarstvo i voćarstvo. U Institutu je ostao i dalje kao honorarni direktor do 1960. godine, kada je izabran za redovnog profesora na katedri za tehnologiju vina na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. U jednom momentu bio je i dekan tog fakulteta. Kao marljiv student, sa fakulteta u Tuluzu poneo je solidna znanja, ali kao Ratajac, rođen i odrastao pored čokota, posebno se trudio da sagleda kako je ova grana organizovana u Francuskoj, kao najvećoj vinogradarsko-vinskoj zemlji u svetu. Po povratku u zemlju naišao je„na neorano polje i gde god se nešto smišljeno zabolo, moralo je uroditi plodom“. Još u Vršcu počeo je da pravi prve istraživačke korake. Oprobao se u različitim oblastima. U to vreme vinogradarima je najviše problema zadavala plamenjača. On je detaljno izučio fiziologiju parazita koji izaziva tu bolest i razradio metodu za borbu protiv tog parazita. Profesor Branas, tada jedan od vodećih vinogradara u svetu, uneo je metodu profesora Milisavljevića u svoj udžbenik kao metodu zasnovanu na naučnim principima. Do Drugog svetskog rata, pa i u određenom periodu posle, u nas su bile zastupljene autohtone sorte tipa Slankamenke, Dinke, Kreace, a među crnim sortama u Srbiji je dominirao Prokupac. Sve te sorte su manje ili više skromnijih mogućnosti. U cilju podizanja kvaliteta na viši nivo počelo se tada sa introdukcijom kvalitetnih zapadnoevropskih sorti, ali i na stvaranju novih ukrštanjem neke od naših autohtonih sorti sa pojedinim zapadnoevropskim. Profesor Milisavljević je autor prve tri nove jugoslovenske bele vinske sorte: Neoplante, Sirmiuma i Župljanke, koje su priznate 1970. godine, a sa izvesnim zakašnjenjem priznata mu je i kvalitetna crna sorta koja je dobila ime Probus. Međutim, najznačajnije radove ostvario je iz vinarstva, iz svoje najuže oblasti interesovanja. Zapaženi su njegovi radovi o redoks potencijalu vina. Omiljena tema su mu bile bojene materije grožđa i tehnologija crvenih vina. U doktorskoj disertaciji, koju je odbranio na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1953. godine, izneo je svoje rezultate o antibiotskom dejstvu zelene plesni (jedne vrste Penicilijuma), na važnije mikroorganizme šire i vina. Veoma su bili zapaženi njegovi radovi iz mikrobiologije vina pa je sigurno i to bio jedan od razloga što je izabran za predsednika Potkomisije za mikrobiologiju vina Međunarodne organizacije za lozu i vino, čije je

sedište u Parizu, a u kojoj je prof. Milisavljević bio delegat naše zemlje od 1950. godine. Pomenutom Potkomisijom uspešno je rukovodio sve do svoje smrti. Ali, ono po čemu će se njegovo ime i dalje spominjati u literaturi je tretiranje šire bentonitom u cilju sprečavaja proteinskog i oksidaznog preloma vina. Nakon rezultata koje je saopštio 1964. godine na Međunarodnom simpozijumu u Bordou, ovaj postupak je prihvaćen kao redovna operacija u proizvodnji belih vina. Prof. Milisavljević je bio i izvanredan predavač, veoma cenjen i omiljen od svojih studenata. Nije on morao da proverava ko je prisutan na času jer je izostao samo onaj ko je bio stvarno bolestan ili sprečen nekom drugom višom silom. Jedan njegov učenik, kada je trebalo da se predstavi na nekom skupu, nije kazao da je završio Tehnološki fakultet u Novom Sadu, već da je diplomirao na tehnologiji vina kod profesora Milisavljevića. Rano nas je napustio. Mogao je još dosta lepog da pruži i studentima i struci, a posebno nama, tada mladim saradnicima. Ja

sam taj gubitak posebno teško doživeo, jer kada sam krenuo njegovim stopama dovoljno je bilo samo da kažem da sam asistent profesora Milisavljevića, i da mi se vrata širom otvore. Nastojao sam da mu se odužim tako da se ne pokaje što me je negde ili nekome preporučio i da ne dozvolim da se vrata koja mi je otvorio zatvore za mnom. Ubrzo posle smrti profesora Milisavljevića, njegova supruga me je pozvala u kuću i saopštila da je u dogovoru sa ćerkom i bližom rodbinom odlučila da mi pokloni profesorovu biblioteku. Teško je opisati koliko sam bio srećan i ponosan što je izbor pao na mene. Ali, imajući na umu i to da uvek postoji mogućnost da se za nešto pokajete, da se u nekog ili u nešto razočarate, kada sam preneo biblioteku kod sebe, zaveo sam celokupni materijal i jedan primerak predao gospođi Milisavljević. Kada je došlo vreme da se i ja povučem, tu biblioteku, uz materijal koji sam i ja u međuvremenu sakupio, preneo sam u ustanovu koju je osnovao prof. Milisavljević. Živim u ubeđenju da sam se na taj način najbolje odužio svom učitelju. Govor prof. dr Vladimira Kovača povodom otkrivanju spomen ploče prof Milisavljeviću na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima.

Probus i Sila, uzdanice Fruškogorskog vinogorja - Ono što je poezija u književnosti, to je vinogradarstvo i vinarstvo u poljoprivedi - rekao je prof. dr Zoran Keserović, naglašavajući da je u Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima, stvorena Panonija, Bačka, Morava, Petra, ukupno 21 sorta i 3 klona Italijanskog Rizlinga, Međi njima Sila i Probus, po njegovom mišljenju, dva najbolja Institutska vina odnegovana na sremskokarlovačkim padinama Fruške gore. Ova dva vina su davno nastala, ali tek sada dobijaju šansu da ih šira publika bolje upozna, zato što se nauka bavila naukom, a ne marketingom i komercijalizacijom tih sorti. Tek sada su se stekli uslovi za marketing - dobar kvalitet vina, koji podrazumeva dobru opremu i održiv standard vina, koje svake godine mora da da očekivan kvalitet. Sila je nastala ukrštanjem Kevedinke i Chardonnay-a 1988. godine, a ime je dobila po početnim slovima jednog od njenih autora, prof. dr Simi Laziću (u njenoj kreaciji Prof. dr Zoran Keserović učestvovali su i prof.

dr Vladimir Kovač i prof. dr Petar Cindrić). Oni su stvorili jedno lepršavo, lagano vino, koje ide dobro uz ribu, piletinu i salatu, laganu hranu... Probus je dr Keserović nazvao pobedničkim vinom. Uvek je verovao u sortu Probus (stvorio je dr Dragoslav Milisavljević sa saradnicima), nazvanu po Marcusu Aureliusu Probusu, koji je u III veku doneo vinovu lozu na Frušku goru. Ova sorta je nastala ukrštanjem jedne svetske sorte, Cabernet Sauvignon-a i autohtone sorte - Kadarke, priznato 1983. godine. Probus je sorta koja u pozadini ima aromu ljubičice, borovnice... Po oceni koju je izneo, Probus će biti, ako već nije, jedno od boljih crvenih vina u Srbiji, naglašavajući trend širenja vina proizvedenih od autohtonih sorti stvorenih u Srbiji. -Treba razvijati svest o lokalnim proizvodima. Svaki stranac će tražiti da popije vino sa ovih prostora, da proba i da ponese flašu vina sa sobom jer ovih sorti tamo nema. Mi smo se potrudili da u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo proizvedemo ova dva vina, vrhunska vina - izjavio je dr Keserović. Za sada se ove dve sorte grožđa mogu naći samo na Fruškoj gori. Nema tačnih podataka o tome koliko ima zasada Sile i Probusa, ali je sigurno da se u poslednje vreme dosta podižu novi vinogradi. Problem je samo sadni materijal, pa se proizvodnja mora ugovoriti godinu dana unapred. Ova vina, koja proizvodi Institut (u količinama od 2,5 do 3.000 litara godišnje), mogu se kupiti u Vinoteci „Naša vina“ u Dunavskoj ulici u Novom Sadu, kao i u prostorijama Departmana u Sremskim Karlovcima, za 450 dinara po buteljki (Sila) ili 650 dinara (Probus), što je po mišljenju vinskih znalaca adekvatan odnos cene i kvaliteta.

Udruženje Naša vina - godinu dana posle Pre godinu dana petorica ljudi – prof. dr Zoran Keserović, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitektutu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Laslo Dujmović, vlasnik Vinarije „Vindulo“ u Temerinu, Sava Jojić, vlasnik Vinarije „Mačkov podrum“ u Irigu, dr Milan Ubavić, vlasnik Vinarije „Vinum“ i Dražen Đurđić, vlasnik Vinarije „Đurđić“ u Sremskim Karlovcima, krenuli su u pionirski poduhvat osnivajući Udruženje „Naša vina“, sa sedištem u Novom Sadu, u Dunavskoj ulici broj 31, a sve u nameri da pokušaju da nešto novo, nešto više, urade na afirmaciji ne samo vina od sorti koje stižu iz Evrope, nego i onih koje su stvorene na ovim prostorima ili autohtonih sorti. Njihova ideja vodilja bila je italijanska poslovica: „Ako hoćeš da upoznaš jedan narod, sedi za njihov sto i pij njihova vina“. Tako je zamišljeno mesto gde se za male pare, bezmalo po podrumskim cenama, mogu degustirati najbolja fruškogorska i vojvođanska vina, u prijatnoj atmosferi jednog od pasaža starog Novog Sada, u prvoj pravoj vinoteci. Vinski hedonisti su vrlo brzo otkrili ovaj prostor, jer vinoteka nudi 30-ak etiketa belih, rose, crvenih vina i Bermeta. Mnoga vina su danas već dobro poznata, poput Portugizera ili Camerlota Save Jojića, Mirne Bačke ili Panonije Lasla Dujmovića, Sauvignon Blanca ili Zlatnog Rajnskog Rizlinga Milana Ubavića, Cabernet Franca ili Bermeta Dražena Đurđića, Probusa, Petre, Sile, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. -Za ovih godinu dana uspeli smo da stvorimo jednu dušu od nas petorice. Shvatili smo da možemo da sarađujemo na korist i zadovoljstvo svih nas, i da smo pokrenuli jednu bujicu koju niko neće zaustaviti. U narednom periodu naša je želja da afir-

mišemo sve ono što ima razvijeni zapad, i slaganje hrane i vina - izjavio je prof. Keserović i preporučio da se vino pije, umereno i redovno jer ono opušta telo i razgaljuje dušu. -Nas petorica smo kao musketari, hoćemo da vratimo slavu i Fruškoj gori i vinarstvu. Puna su nam usta o velikoj tradiciji i potencijalima koje Srbija i naša Fruška gora ima, međutim, malo se na tome radi. Mi želimo da afirmišemo naša vina, i da vratimo vino na trpeze, jer današnji životni stil ne može da se zamisli bez dobrog vina - dodao je Sava Jojić.

Članovi Udruženja Naša vina

Vinarija Vinum Kad ljubav kroji sudbinu

Znate li onaj osećaj kad počnete nešto da radite zarad ljubavi i sopstvenog zadovoljstva, a onda se to proširi pa postane pravi mali biznis? Tako počinje priča o jednoj od vinarija novije generacije u Sremskim Karlovcima, Vinariji Vinum. Ljubav prema ovom, kako kažu, božanskom nektaru i parče nasleđene zemlje nagnali su dr Milana Ubavića, dokazanog stručnjaka u oblasti laboratorijske dijagnostike, na ovaj korak. Prodavati dedovinu nikada nije bila filozofija dobrih domaćina, ali umnožavati je svako jeste. Zbog toga, ovaj domaćin i pasionirani ljubitelj vina dokupljuje zemlju, te uz detaljan konsalting sa ovdašnjim stručnjacima, vrši izbor sorti i na nešto manje od 10h sadi vinograd.

Znajući da ona stara mudrost po kojoj „dobro vino nastaje u vinogradu“ nije samo floskula, izbor saradnika bio je presudan za brzi uspon ove vinarije. Besprekorno održavani vinogradi delo su najcenjenijeg vinogradara Fruškogorske regije, upućenima dobro poznatog Radeta Kolarova. Međutim, kada dobro negovana zrna grožđa stignu u vinariju, na scenu stupa umeće tehnologa. Tatjana Đuričić, jedna je od još uvek retkih žena u ovom poslu. Preciznošću i posvećenošću neurohirurga, zahvaljujući njoj, u ovoj vinariji nastaju neka od, i na međunarodnim ocenjivanjima dokazano, najboljih srpskih vina. Sortni Sauvignon blanc, Italijanski rizling, Chardonnay, Frankovka i Pinot Noir, uveliko osvajaju sofisticirana nepca domaćih vinoljubaca. Najčešći komentar onih koji ih još ne poznaju, nakon degustacije je: „Pogrešio bih da nisam probao!“ To je ujedno i trenutak kada ova vinarija stiče svoje stalne i iskrene poštovaoce. Dakle, ako još niste među njima, najbrži put je Vinoteka „Naša vina“ u Dunavskoj 31, ako ste u Novom Sadu, ili neka od mnogobrojnih vinoteka i restorana u Beogradu. Jedno je sigurno, ako još niste probali neku od Vinumovih etiketa, požurite da grešku ispravite.

Vinarija Vinum DOO 21000 Novi Sad, Ilije Ognjanovića 1 Tel/fax: +381 21 66 19 924 E-mail: vinum@sbb.rs Web: www: www.vinum.co.rs

Portugizer, brend Vinarije Mačkov podrum

Sava Jojić Između višesturko nagrađivanih vina na svetskim festivalima, kao što su Traminac mirisni, Incognito, Sauvignon Akacia, Chadronnay (od belih), Camerlot, Merlot, Pinot Noir (od crvenih), Portugizer se pozicionirao kao vino No.1 vinarije “Mačkov podrum” u Irigu. Ne zato što je to tako planirano, već zato što je on “istrčao trku na 100m brže od ostalih”. Tome je kumovala i manifestacija Dan mladog Portugizera, trećeg četvrtaka novembra, koju unazad sedam godina, organizuje vlasnik vinarije

“Mačkov podrum“, Sava Jojić, u centru grada. Ona je kao gradski brend, od strane Turističke organizacije grada, uvrštena u top deset gradskih festivala, rame uz rame sa EXIT-om. Gospodin Sava Jojić kaže da mu je drago što je prihvatio izazov povratka Portugizera na Frušku goru, gde i pripada, i gde je još 60-tih godina prošlog veka bio vrlo rasprostranjen. Onda je nekim državnim propisima malo skrajnut, ali Portugizer se vraća i to je dobro grožđe za sjajna mlada vina. Vina iz Vinarije “Mačkov podrum” su se dobro pozicionirala ne samo u Vojvodini, Srbiji, već i u Evropi koja sve više postaje lokalno tržište, a počeo je i izvoz u SAD. “Mačkova Senica”, degustacioni prostor u okviru vinarije, opremljena je tako da može da primi veliku grupu gostiju i leti i zimi, sa svih strana, „od Tasmanije do Aljaske i Kanade“, ali ne u onolikom broju u kojem bi vinski turizam u Frušku goru mogao da privuče, sve interesantniji i u svetu zastupljeniji vinski turizam. Iako ovaj vid turizma i u Srbiji uzima maha, po Savinom mišljenju potrebno je ozbiljnije uključivanje turističkih organizacija i agencija, da bi i vinari i stanovnici Fruške gore imali od toga koristi.

-Kažu da je vinova loza tvrdoglava baš kao što su i Sremci tvrdoglavi - ne zna se ko je gori. O srednjovekovnim vinima sa Fruške gore ispredane su legende, ali su ih današnja vina u svemu nadmašila. Drugačiji su nekada bili ukusi, u međuvremenu tehnologija i znanja su jako napredovali. Fruška gora je danas najjači vinogradarski centar u Srbiji sa velikim zaletom, entuzijazmom i mladim ljudima željnim da se uključe u vinsku manufakturu ili industriju, već prema mogućnostima, “i ako nam ne bude smetala država, ko zna gde će nam biti kraj” - malo u šali, malo u zbilji, rekao je gospodin Sava Jojić. On je ocenio prošlu 2013. godine kao uspešnu za Vinariju „Mačkov podrum“, ali isto tako i za Udruženje „Naša vina“. U blagom porastu je prodaja vina, ali i konsolidacija partnerskih odnosa, tako da je sve došlo na svoje mesto.

Vinarija Mačkov podrum 22406 Irig, Zanatski centar bb, Tel. :+381 22 46 24 92, 62 16 611 E-mail : office@mackovpodrum.co.rs Web: www.mackovpodrum.co.rs

Četiri sortna vina Vinarije Đurđić

Dražen Đurđić Vinarija Đurđić jedna je od najmlađih u Sremskim Karlovcima, ako ne i najmlađa u vinskom svetu Srbije, ali i jedna od prvih koja je uvela kontrolisanu fermentaciju vina. Pa, iako mlada, začas je stala rame uz rame sa najboljima. Na površini od 4ha podignuti su zasadi belih sorti grožđa Sauvignon Blanc i Traminac, i crnih Merlot, Cabernet Franc, nešto zasada Cabernet Sauvignon od kojeg se proizvodi Rose. Uz veliko znanje i ljubav enologa Jova-

na Popova i podršku profesora dr Vlade Kovača, osmišljena su četiri sortna vina - Sauvignon Blanc, Traminac, Merlot i Cabernet Franc, aromatizovano slatko vino Bermet Crni Vitez, i od kasne berbe Merlota, Liturgijsko vino. Planovi gospodina Đurđića, vlasnika vinarije, su da u narednim godinama sa svojim timom proizvede vrhunska vina, vina koja će biti cenjena i dobro ocenjena. -Ovo sada je solidno, kvalitetno, ali ima prostora da bude još mnogo bolje – kaže Dražen Đurđić, koji planira proširenje vinograda na novih 7 ha, sa ciljem da se jednog dana posveti ozbiljnoj proizvodnji vina sa 20ha vinograda. U centru Sremskih Karlovaca, na samom Trgu Branka Radičevića, nalazi se i Caffe vinoteka „Đurđić“ u kojoj, okruženi istorijom, možete kupiti, degustirati ili uživati u vinu i ukusnoj hrani. Vinarija „Đurđić“ je deo lepe novosadske vinske priče Udurženja „Naša vina“ i istoimene Vinoteke u Dunavskoj 31, koje je za više od godinu dana trajanja od oglednog preraslo u ugledno društvo uspešnih i složnih vinara. Gospodin Đurđić je povodom toga izjavio: -Meni je čast da sam u društvu doaje-

na ne samo u svetu vinarstva, nego u svim segmentima života i rada, sa jednim gospodinom dr Laslom Dujmovićem, dr Milanom Ubavićem, prof. dr Zoranom Keserovićem, sa jednim otvorenim i širokogrudim Savom Jojićem. Mislim da to govori sve o mom osećanju prema Udruženju. Prema njegovim rečima, Udruženje će se razvijati u dva pravca. Jedan je vinski turizam, o kojem se dosta priča i ima relativno potencijala, ali objektivno se malo koristi. S druge strane, potencijal udruživanja vinara u nekom vremenu vidi kroz jednu, dve ili čak pet etiketa, koliki je i broj vinara u Udurženju, ili stvaranju jedne zajedničke etikete sa, za Frušku goru, prepoznatljivim vinom, vinom sa geografskim poreklom i značajnim količinama, sa kojima mogu izaći na treće tržište.

Vinarija Đurđić 21205 Sremski Karlovci, Atar Raša 4 Tel. :+381 21 49 42 43, Mob.:+381 63 51 77 59 E-mail : drazendjurdjic@gmail.com Web: www.djurdjic.com

Vranac Potrkanjski i ostalo fino vino

Jovan Jović sa suprugom Gospodin Jovan Jović, mašinski inženjer, suvlasnik firme „Alfa klima“ iz Knjaževca, jedan je od nastavljača tradicije ovog kraja, vinski vitez, vinogradar i graditelj mnogo puta nagrađivanih vina Vranca, Rose Dionizija, Chardonnay-a i Rajnskog Rizling-a, na najelitnijim svetskim sajmovima vina u Bordou, Beču, Londonu, Pragu.

Vinogradi vinarije Jović, braće Jovana i Saše, nalaze se u selu Potrkanje, 7 km od Knjaževca, u sunčanoj kotlini na nadmorskoj visini od 250 do 300 metara, zaštićeni planinama Tupižnicom i Starom planinom. Na 15 hektara zasađene su sorte grožđa: Vranac, Cabernet Sauvignon, Muscat Hamburg, Chardonnay, Rajnski Rizling i Sauvignon Blanc. U sastavu vinograda nalazi se vinarija, porodični podrum sa tradicijom više generacija poznatih vinogradara i vinara. Kombinacija tradicionalnog načina proizvodnje u savremenom i dobro opremljenom podrumu kapaciteta 100.000 litara rezultirala je odličnim kvalitetom vina sa dušom. U porodičnom podrumu od 1987. godine arhiviraju se vina. U planu je izgradnja novog podruma kapaciteta 50.000 litara i barrique sale.

Vinarija Jović je ponosna na svoja vina: Vranac Potrkanjski, Cabernet Sauvignon, Rose Dionizija, Rajnski Rizling, Cabernet Sauvignon i specijalno voćno vino Višnjicu. Timočka krajina i Vinarija „Jović“ se nalaze na dobro obeleženom Vinskom putu. Poslednjih godina manje količine vina iz ove vinarije se izvoze sa nadom da će se u skorije vreme knjaževački vinari udružiti i izboriti za neko novo tržište. Za braću Jović, vinogradarstvo i vinarstvo je i dalje hobi, ljubav, ali to ih ne sprečava da proizvode vina na kojima im svako može pozavideti.

Vinarija Jović 19350 Knjaževac, Spasoja Milkića 32 Tel: +381 19 732-770, 731-711 Mob.:+381 63 409 006, 844-7672 E-mail: info@vinarijajovic.rs Web: www.vinarijajovic.rs

Vinarija Veritas mlada vinarija velikih ambicija sredine, a opet na korak do nje, uživaju Vesna i Slobodan Bošković, ovogodišnji „kumovi“ na slavi Instituta za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima - Sveti Trifun. Čast koju treba zaslužiti i koja ima svoj značaj. Vesna i Slobodan Bošković Ceo poslovni poduhvat Poznata izreka “In Vino Veritas” potiče rađanja vinograda započet je 2008. godiiz naslova pesme starogrčkog pesnika Al- ne, a sve sadnice su nabavljene direktno iz keja koji je živeo u VI veku pne. Po istini je jednog manjeg rasadnika u Francuskoj. Uz bračni par Vesna i Slobodan Bošković na- konsultaciju sa stručnjacima zasađene su zvao svoju vinariju, a vino se podrazumeva. tzv. „bordoovske sorte“: Sauvignon Blanc Najlepši mogući način da se stvori pra- i dve sorte crnog grožđa, Merlot i Cabernet va slika o vinariji Veritas je doći, videti i Sauvignon. Po hektar od svake sorte, ukuuživati na ovakvom mestu, na pola puta pno tri hektara. Kako vinarija ima kapacitet između Sremskih Karlovaca i Stražilova. I od 60.000 litara, potrebno je zasaditi još seonda, kada ovde dođete, imaćete problem dam do deset hektara, da bi se ispunio cilj. jer nećete znati na koju stranu da gledate, Boškovići su kamen temeljac za izgradnju levo, gde vas pogled vodi na šumom iša- vinarije položili 2010. godine, a već slerane padine Stražilova ili desno, na Srem- deće u funkciju stavili donji nivo objekta, ske Karlovce, Dunav i ravnicu. Sama vi- kada je i prva berba „ušla u podrum“. Sa tri narija je, po uzoru na svetske, okružena berbe vinarija Veritas se svrstava u mlade vinogradima, jedina takva u Karlovcima. vinarije, ali sa ambicijom proizvodnje vina U toj lepoti, pomalo izolovana od urbane vrhunskog kvaliteta. Isključivo od grožđa

iz sopstvenih vinograda za sada je proizvedeno pet etiketa: tri „čista“ vina, plus Rose (Cabernet Sauvignona) i Kuveé (Cabernet Sauvignon i Merlot) koji barikiran odležava u hrastovim buradima. Bračni par Bošković je vinariju stavio u funkciju vinskog turizma. Degustaciona sala je smeštena na gornjem nivou i gleda na tri strane, sa prostranom terasom i prilazom, može da primi pedesetak gostiju, sa mogućnošću keteringa u svim varijantama. Slobodan Bošković preporučuje da je najbolje da vinski hedonisti dođu lično u njihovu vinariju i da u autentičnom ambijentu Sremskih Karlovaca, Stražilova i Fruške gore dožive njihova vina.

Vinarija Veritas D.O.O 21205 Sremski Karlovci, Ešikovac 105 Tel. : +381 62 85 23 222 E-mail. boskovic.s@sbb.rs Web: www.veritas-winery.com

Miroslav Kovačević

Iriška priča vinarije Kovačević Miroslav Kovačević je u vinsku priču, reklo bi se, ušao na velika vrata, a tiho. Na srpskom tržištu nametnuo se kvalitetom svojih vina, a Chadonnay iz vinarije „Kovačević“ vrlo brzo je prepoznat kao proizvod koji je zauzeo stabilnu vodeću poziciju među vinskim znalcima. Zato i ne čudi što je 36. Međunarodni sajam turizma u Beogradu u okviru kojeg je po peti put održan BeoWine Fair, najveća regionalna manifestacija vina i vinskog turizma na kome se predstavilo više od 140 izlagača iz 13 zemalja iz celog regiona i šire, protekao u svetlu vinarije “Kovačević” koja je osvojila dve šampionske medalje: u kategoriji belih vina za Sauvignon Blanc i u kategoriji rose vina za Roseto. Zastupljena u dosta restorana i prodajnih objekata u Srbiji, vina vinarije “Kovačević” su dobro poznata potrošačima, ali ljubitelji vina koji dođu na sajamske i slične vinske manifestacije, ili u Vinsku kuću Kovačević, imaju mogućnost da probaju i vina koja do sada nisu upoznali. Neko ko pije samo Chardonnay može da proba i Traminac, Sauvignon, Rose, Belo suvo penušavo vino, Roseto, Aurelius, da ima uvid šta je novo u vinariji i da za svog favorite možda odabere neko drugo vino iz bogate vinske ponude vinarije “Kovačević”. Tokom 2013. godine, Miroslav Kovačević, vlasnik istoimene vinarije, postao je vlasnik Iriškog podruma i u 2014. planira okončanje prve faze rekonstrukcije podruma. Druga faza, izgradnja novog dela podruma biće realizovana u narednih pet godina. Ono što je najvažnije, proizvedena su prva vina čija je prodaja počela pred Novu godinu. Interesantne etikete zapravo su redizajn nekadašnjih etiketa Iriškog podruma, sada nazvana Vina Orfelin. Napravljena je linija Orfelina belog, crvenog i rose vina: Orfelin beli (kupaža Rizlinga i Župljanke 50% i Chardonnay Sauvignona 50%), Orfelin Rose (kupaža Cabernet Sauvignon, Traminac i Muscat Hamnurg) i Orfelin crveno vino (kupaža Merlota, Cabernet i Pinot Noar), sveža

vina koja se prodaju u prvoj godini, niže cenovne grupe, tzv. vina za “svačiji džep“. Irig je u prošlosti bio jedno od prestonih vinskih mesta na Fruškoj gori. Odnedavno dobio je i Vinsku ulicu. Sve su indicije da su Irižani čvrsto odlučili da Irigu vrate vinski sjaj. Na tom putu značajnu ulogu igra vinarija “Kovačević”, za koju je vinski turizam poseban izazov. Vinska kuća Kovačević, na putu Irig-Novi Sad, kod manastira Hopovo, otvorena je 2010. godine, i predstavlja ugledno mesto odlične hrane i još boljih vina. Od nedavno gosti dolaze i u Iriški podrum. Gospodin Kovačević planira da okupi 50 do 100 vinara sa mogućnošću prodaje grožđa. Za uzvrat vlasnici malih vinarija dobili bi svoje vino proverenog kvaliteta, da ga ponude turistima i to na kućnom pragu. Jer, jedino udruženim snagama, smatra gospodin Kovačević, Irižani će uspeti da poprave turističku ponudu Fruške gore. Vinski i seoski turizam je ono što ovom mestu nedostaje i od čega bi iriška opština mogla da živi. -Mogli bismo da napravimo “irišku priču”, da ljudi počnu da dolaze, da živne čitav kraj, da svi počnu nešto da rade - uveren je Miroslav Kovačević. Za Miroslava Kovačevića slovi da je čovek od reči. Malo obećava i uvek više uradi nego što obeća. -Prošle godine sam imao plan da napravim jeftiniju liniju vina, to je urađeno i drago mi je što je povratna informacija sa tržišta pozitivna. Ljudi su prezadovoljni odnosom cene i kvaliteta. Zatim, imam standardnu liniju iz Vinarije Kovačević sa 100% -om prodajom tokom godinu dana i to su vina koja već imaju svoje kupce. Sada mi je cilj da krenem liniju Selekcije i Rezerve, da ako imamo liniju vina po tri i šest evra, da napravimo jednu liniju za 12-15 evra sa kojom ćemo da izađemo u svet, da pokažemo šta možemo. Samo, ako hoćemo da proizvedemo veliko vino, to ne možemo za godinu dana, to mora da traje par godina - konstatovao je Miroslav Kovačević.

Vinarija Kovačević 22406 Irig, Đoke Šundukovića 85 Telefon: +381 (0)22 461 192 Fax: +381 (0)22 462 472 E-mail: vinarijakovacevic@kti.rs www.vinarijakovacevic.co.rs

Vinska kuća Kovačević 22406 Irig, Krstašica bb Tel.:+381 (0)22 463 137, 463 138, E-mail: vinskakucakovacevic@gmail.com www.vinarijakovacevic.co.rs

Porodica Miljević u zagrljaju sa prirodom Rođen sam 1959. godine u Vršcu. Diplomirao sam na Tehnološkom fakultetu, smer Hemijsko inženjerstvo, 1983. godine, u Novom Sadu. Radio sam u novosadskom Naftagasu do 1990. godine, kada dajem otkaz i sa suprugom i njenim bratom osnivam preduzeće za proizvodnju modnih detalja (dugmad, šnale, ukrasi) za konfekciju, proizvodnju kožne galanterije i radionicu za izradu nakita. Početkom 2001. godine sam počeo da osećam prve tegobe života u gradu i rada u privatnom biznisu. Stručnjaci su postavili dijagnozu da bolujem od menadžerskog sindroma i da samo promenom načina života mogu da pomognem sebi. Srećom imao sam izbor jer sam sa porodicom živeo u stanu u gradu, a naša radionica se nalazila u Starim Ledincima, selu svega 12 km udaljenom od Novog Sada, u srcu Nacionalnog parka Fruška gora. Supruga Mia i ja počeli smo svakodnevno da šetamo po Fruškoj gori oko 10 km dnevno, otkrivamo prirodu, da se upoznajemo sa biljnim svetom Fruške gore. Pravili smo prve korake u njenom upoznavanju, učili azbuku prirode, šta je lipa, hrast kitnjak, hrast lužnjak, javor, bukva, jasen… Sada poznajemo i skupljamo preko 30 lekovitih biljaka od kojih spravljamo čajeve za našu porodicu. Beremo preko 15 vrsta šumskog voća i spravljamo vodnjiku-blago alkoholno-sirćetni napitak od šumskog voća, jedan od najstarijih napitaka naših predaka, koji važi za eliksir života.

Posle samo dva meseca ovakvog života usklađenog sa prirodom sve tegobe (visok krvni pritisak, problemi sa srcem i dr.) su potpuno isčezle. Godine 2006. sam rešio da se potpuno posvetim radu i životu na selu. Kupio sam 2 ha zemlje, podigao vinograd, kupio koze i dao otkaz u svojoj rođenoj firmi. Registrovao sam se kao zemljoradnik i poslednjih osam godina se s ponosom prestavljam kao paor. Supruga je na sebe preuzela teret naše radionice, a ja sam se posvetio poslovima na selu. Dve godine smo supruga i ja i naše četvoro dece živeli samo na selu. Sada opet imamo stan u gradu, ali najveći deo vremena provodimo u Starim Ledincima jer su nam tu i radionica Modex i Podrum Miljević, jedno pored drugog. Pošto sam po prirodi preduzetnik započeo sam novi biznis. Otvorio sam seosko turističko domaćinstvo u okviru kojeg imamo registrovanu vinariju Podrum Miljević, čiji je vlasnik moj sin Vuk. Izgradili smo pet komfornih dvokrevetnih soba i salu za degustaciju hrane i vina koja može da primi 50 gostiju i već treću godinu se bavimo vinskim turizmom. Hrana i piće su iz naše domaće proizvodnje. Našim gostima nudimo kozje sireve, kozje kobasice, jaretinu ispod sača i druga jela, uz naša četiri domaća vina. Gosti kod nas dolaze na jednodnevni ili višednevni boravak. Pored hrane i pića, gostima nudimo mogućnost da upoznaju sve čari Fruške gore. Organizuje-

Gala, Mia, Tara, Dragan i Vuk Miljević (nedostaje Ina)

mo šetnje stazama zdravlja i vodimo ih kroz predele koje smo moja supruga i ja otkrivali. Fruška gora je najveći rezervat lipe u Evropi i planina sa najmanjom nadmorskom visinom koja je veoma bogata bukvom. Na Fruškoj gori raste preko 30 orhideja i nekoliko stotina lekovitih biljaka. Temperatura je leti niža za 6-8°C u odnosu na grad. U mom novom poslu imam veliku podršku cele porodice. Vuk i ja ovaj posao radimo svakodnevno, zajedno. Najstarija ćerka Ina je arhitekta, zaposlena je i nema vremena za da pritekne u pomoć, ali kada je potrebno dizajnirati flajer, plakat ili novu etiketu za vino, ona je ta koja se pita. Ćerka Tara je student prve godine elektrotehnike, a najmlađa Gala trećeg razreda gimnazije. Njihova pomoć je dragocena, naročito vikendom ili kad imamo neku veću grupu turista. Rade u kuhinji, restoranu, pomažu Vuku u podrumu. Od supruge Mie imam veliku podršku i ne znam kako bih uspeo u ovom poslu bez njene pomoći. Pored toga što vodi firmu sa šest zaposlenih sve više pomaže i meni oko pripreme sale za goste, odabira i priprema jela. Zajedno kao tim pravimo strategiju razvoja našeg etno domaćinstva. Povratak prirodi i dolazak na selo je doneo niz prednosti mojoj porodici. Sin Vuk je obezbedio posao i najveći deo vremena provodi na selu, a ćerke su „zaražene“ selom i prirodom, tako da im neće biti teško u budućnosti da možda i žive na selu. Naša deca dovode puno drugova i drugarica iz grada i provode sa njima vreme u prirodi, upoznajući je i učeći da je kontakt sa prirodom veoma bitan. Sve više ljudi, posebno mladih i obrazovanih, se odlučuju da žive na selu. Jednog dana će biti privilegija živeti na selu. Još uvek se može prodati stan u gradu i za taj novac kupiti pristojno imanje na selu. Preporučio bih svima koji mogu, da između grada i sela izaberu kao i ja, ovo drugo. Ima puno mesta u blizini gradova iz kojih se lako može doći na posao u grad. Takođe se može započeti i neki privatni posao ili posao u poljoprivredi. Vaš Dragan Miljević.

Podrum Miljević 21207 Stari Ledinci, Sime Šolaje 41 Tel. :+381 21 2986 268, 2986 181 www.podrum-miljevic.co.rs info@podrum-miljevic.co.rs

Vinarija Šijački,

prva ljubav vinograd i vino Bog ili neko drugi, bio je velikodušan, a oni su znali to da cene i oplemene. Porodična vinarija „Šijački“ ex Bononija, u Ulici Svetozara Markovića broj 3, u Banoštoru, ograđena obroncima Fruške gore, potokom i rekom, između dva puta, drumskog i dunavskog, je vinarija dobrih ljudi i dobrih domaćina. U njoj je stasavalo nekoliko generacija vinogradara i vinara, a daće Bog da se to nastavi. -Prvi vinograd sam zasadio pre nešto više od 30 godina, kada mi je bilo 21. Taj vinograd treba sada da se obnavlja, pa sam zasadio i novi, ali ima ko će u tome da mi pomogne - kaže Milan Šijački, vlasnik vinarije koja je bez obzira na ime, oduvek bila porodična vinarija. -Ja sam tu crtu dobio, pre svega, od mog dede koji je radio u Zadružnom podrumu u Banoštoru sredinom prošlog veka, kasnije od oca, kada su mi kao malom od 12-13 godina davali špric da oprskam vinograd. Tako mogu reći da je za mene oduvek bilo veliko zadovoljstvo da nešto posadim, da pratim kako raste, učestvujem u svemu tome. A vinograd traje onoliko koliko domaćin želi da traje i kako se odnosi prema njemu. U međuvremenu sam se oženio i moja deca Ivana i Milenko su gledala u mene, učestvovala u gajenju vinograda i zavolela ga. Ništa to nije natureno, nego je zavoljeno. Ivana je kasnije izabrala studije na Tehnološkom fakultetu, smer mikrobiološki procesi, diplomirala na vinu i postala nezamenjivi deo naše porodično-vinske priče. Danas se posao oko vinograda i podruma deli na tri dela: ja sam zadužen za vinograd, sin Milenko za podrum i distribuciju, a ćerka Ivana, glavni tehnolog-konsultant kuće zadužena je za odnose sa kupcima, naplatu i realizaciju - objašnjava Milan Šijački. Porodica Šijački ima 11 hektara vinograda na kojima su zasađene bele sorte: Italijanski Rizling, Rajnski Rizling, Chardonnay, od ove godine i Neoplanta, a od crvenih Merlot i Frankovka, od kojih se proizvode Italijanski Rizling, Rajnski Rizling i Chardonnay, Frankovka i Merlot i rose vina: Rose Muscat Hamburg i Rose Cabernet Sauvignon. Šijački proizvode vina za svoju dušu i po diktatu vladajućih trendova.

-Imamo neke svoje favorite i vina od kojih ne odstupamo u vinariji. To su pre svega Rizling Italijanski, njega radimo isključivo po našim saznanjima, na naš način i po tome smo i prepoznatljivi. Za sve ostalo osluškujemo tržište jer smo kuća i vinarija koja od toga i živi, pa moramo tako i da se vladamo. Zato se i novozasađena Neoplanta posle 40 godina našla u našim vinogradima, jer je među konzumentima vina sve traženija, kao i rose vina – rekao je Milan Šijački. Bez obzira da li po svom ukusu ili po ukusu tržišta, vina iz vinarije Šijački su prepoznatljiva i orginalna kao i etikete sa njihovim likovima: Ivana je na Rose-u i Frankovki, Milenko na Chardonnay-u i biće na Rajnskom Rizlingu a tata Milan na Italijanskom Rizlingu, čime su stavili do znanja da odgovorno stoje iza svakog vina koje su proizveli. Vinarija Šijački se nalazi uz Fruškogorski put vina, na kojem ima šta da se vidi i gde da se svrati. Ali tako jedinstveno mesto, gde deo kuće, podrum, terasa i dvorište izlaze na Dunav, nećete naći nigde. Zato će turisti i ljubitelji vina biti iznenađeni prijateljskim, pa i porodičnim ambijentom, ljubaznošću i neposrednošću domaćina kao i vanrednim vinima, poteklim iz vremešnih vinograda. Jer, vinograd je kao i čovek. Treba mu iskustvo da bi dao najbolje od sebe, i zato se kvalitet vina ceni po vinogradu koji ima mnogo berbi. Zadovoljstvo domaćina je da priredi lep ugođaj, da se svi koji pređu prag njihove kuće osećaju prijatno, dobrodošli i da uživaju u dobrom vinu, društvu, atmosferi... Za prijem gostiju jesenas je dovršena terasa sa pogledom, koja može da primi i do 70 gostiju u svim vremenskim uslovima i dobima. Tu je i podrum kapaciteta 100.000 litara sa vinima kako za poznavaoce sa istančanim ukusom tako i one koji stasavaju na kvalitetnim uzorcima. Domaćini smatraju da je ovaj način, prodaje vina na kućnom pragu najbolji vid prodaje vina i reklame vinarije, da se gosti ugoste i goste, da se vinoljupci i domaćini upoznaju, da razmene iskustva i da vide gde se ta vina proizvode, jer poverenje je jedan u nizu preduslova da se hedonistički krug zatvori.

Carlsberg uvek u društvu najboljih

Jovana Mladenović Pivara u Čelarevu, tokom svoje duge istorije beležila je nekoliko uzleta. Osnovao ju je 1892. godine veleposednik Lazar Dunđerski. Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana. Godine 2003. otkupila ju je kompanija Carlsberg i od 2005. nekadašnja pivara ”Čelarevo” prerasta u Carlsberg Srbija i postaje deo međunarodne Carlsberg Group-e, jedne od najvećih pivarskih porodica u svetu, za koji se vezuje slogan “Probably the best beer in the world” (Verovatno najbolje pivo na svetu). Poznati konzumenti Carlsberg piva su između ostalih Vinston Čerčil i kraljica Elizabeta II, za koje su se pravile posebne serije. Carlsberg Srbija na tržištu nastupa sa desetak robnih marki piva i bezalkoholnih napitaka, među kojima su Lav, Tuborg, Merak, Somersby, Carlsberg... Svaki brend je vezan za određenu ciljnu grupu i tip potrošača i shodno tome Carlsberg sponzoriše različite projekte. Na osnovu posvećenosti fudbalu na globalnom nivou, Carlsberg se smatra „verovatno najboljim fudbalskim navijačem na svetu”, a Lav je prepoznat kao „joker“ pivo srpskog fudbala; Somersby je fokusiran na umetnost; Tuborg na muziku... Povodom osvajanja titule “Najbolji veliki evropski festival” za 2013. godinu EXIT je 25. januara 2014. godine u novosadskom SPENS-u organizovao žurku BACK TO THE FUTURE, na kojoj su bili prisutni i predstavnici Carlsberg Group, kao dugogodišnji sponzori EXIT festivala. Sledeći tradiciju sa globalnog nivoa brend Tuborg sponzoriše festivale sličnog tipa i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Danskoj, i u više od 150 tržišta na kojima Carlsberg posluje. Tip muzike koji promoviše EXIT je tip muzike blizak Tuborg

platformi i zato je Tuborg brend koji najbolje ide uz EXIT festival - izjavila je Jovana Mladenović, menadžer komunikacija kompanije Carlsberg Srbija. Tuborg je sponzor festivala EXIT punih osam godina i za kompaniju Carlsberg predstavlja zadovoljstvo da je baš ove godine, kada je EXIT dobio nagradu za najbolji evropski festival, njihova saradnja produžena na još dve godine. Razlog da Tuborg priđe EXIT-u bio je taj što je Tuborg jedan od najpoznatijih svetskih brendova prepoznat kao blizak mladim ljudima, brend koji prati popularnu muziku, a EXIT festival, koji je promoter kvalitetne muzike i dobrog provoda, bio je link između ova dva brenda. Njihova saradnja se sastoji u tome što je Carlsberg jedan od najvećih sponzora festivala i to će biti i ove i naredne godine. I ove godine će sa EXIT-om, kao i ranijih godina organizovati različite aktivnosti, mini nagradne igre i mogućnost osvajanja EXIT ulaznica. U okviru festivala biće organizovana i kampanju – „Don’t Drink and Drive!“, tj. bezbedna

Jovana Mladenović kaže: -Podrška ovih brendova je uzajamna, jer su oba brenda danas poznatija i priznatija kako u Srbiji tako i šire, nego pre osam godina. Mislim da je Tuborg znatno doprineo značaju EXIT festivala jer je on, kada je EXIT bio na početku, bio mnogo poznatiji brend koji je možda doprineo imidžu festivala. Sada mogu da kažem da smo na istoj ravni. Uticaj EXIT-a na populanost Tuborg-a u Srbiji je takođe evidentna. Tokom EXIT-a 2013. godine popijeno je najviše piva do sada, što je možda i očekivano, jer je i broj posetilaca na festivalu bio najveći do sada. Planovi Carslberga naslanjaju se na postignuća u 2013. godini, koja je bila jako teška, kako za čitavo pivsko tržište, tako i za celu Fast-Moving Consumer Goods (FMCG) industriju. Trend potrošača se dosta promenio i u skladu je sa ekonomskom situacijom u zemlji. Ljudi sve više kupuju jeftinija piva, tako da je osetno pala prodaja. Sve pivare suočene su sa padom mainstream brendova (Lav), dok su oni jeftiniji (Merak), doživeli rast.

vožnja za posetioce festivala, što je bila praksa i ranijih godina. O tome koliko je podrška Tuborg-a doprinela razvoju EXIT-a i obratno, odnosno koliko je jedan brend uticao na drugi,

Verovatno ništa “lakša” neće biti ni 2014. godina, u kojoj će se kompanija Carlsberg fokusirati na proverene brendove Lav i Merak, i držati se dobrog društva, jer samo se tako ide napred.

Gegula rakija,

bila i ostala prava

Preduzeće “Gegula” iz Kraljeva se nalazi u sastavu “Helga Group”, osnovane 1992. godine i bavi se otkupom i preradom voća i povrća i proizvodnjom rakije. Milan Jovičić i njegova supruga Marija, nastavili su porodičan biznis, a proizvodnju rakiju unapredili, dali joj prepoznatljiv dizajn, ali i dalje proizvode rakiju onako kako su to radili i njihovi preci krajem XIX i početkom XX veka, od šljive crvene ranke šumadinke. ,,Gegula” je ime zaštićene robne marke najkvalitetnije srpske rakije koju ne treba posebno predstavljati. To su: Šljivovica, Prepečenica, Prepečenica - 10, Dunjevača, Kajsijevača, Jabukovača, Kruškovača, ali i Orahova rakija, Herbulada, Gegulada, Zlatija i najnovija Medula-Medovača, prirodna šljivova rakija prepečenica sa medom. ”I da se zna - ništa joj nismo uzeli, a ništa joj nismo ni dodali... samo smo joj ime dali - Gegula. Ostala je čista prava, prirodna. Kroz ovaj porodični program smo deo netaknute prirode pretvorili i u ukusne napitke”.

Etno centar Gegula organizovao Agrobiznis konferenciju Etno centar “Gegula”, odnosno njeni vlasnici, bračni par Jovičić, se sve više pojavljuju kao organizatori manifestacija u cilju privredno-ekonomskog razvoja Raškog okruga. Početkom 2014. godine u Vrnjačkoj Banji održana je Prva međunarodna agrobiznis konferencija posvećena porodičnoj poljoprivredi u međunarodnoj godini porodičnih gazdinstava 2014. godine, koja je okupila preko 250 najznačajnijih predstavnika udruženja poljoprivrednika, kompanija, lokalnih samouprava, međunarodnih organizacija i medija. Događaj su organizovali Etno centar “Gegula”, Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti iz Beograda i udruženje novinara za poljoprivredu Agropress iz Beograda, pod generalnim pokroviteljstvom opštine Vrnjačka Banja - agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede i ruralnog razvoja i pokrovitelja Regionalne privredne komore Kraljevo, grada Kraljeva,opština Raške i Trstenika i prijatelja konferencije Superiora iz Velike Plane i Vinex Levački grozd iz Rekovca.

Drugi Business Summit uz Gegula sajam turizma u Vrnjačkoj Banji Business Summit uz Gegula sajam turizma, hrane i pića, je poslovna manifestacija koja će se po drugi put održati u Vrnjačkoj Banji od 27. do 29. juna 2014. godine, u hotelu Breza. Organizatori manifestacije su Etno centar „Gegula“ i Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti iz Beograda, a pod pokroviteljstvom grada Kraljeva i Novog Pazara, Regionalne privredne komore Kraljevo i

opština Vrnjačka Banja, Raška i Bogatić. Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma je Indija, a domaćin, ambasadorka Indije, njena ekselencija Narinder Chauhan. Ove godine Busness Summit će se baviti pitanjima poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa ciljem da na ovakvom mestu okupi sve značajne ljude iz oblasti ekonomije i privrede, kao i političkog, kulturnog i tradicionalnog života Raškog okruga, Srbije i izvan granica naše zemlje kako bi se svetu predstavili, kroz delatnosti kojima se bave, zanate i kulturu koju neguju. Ovo je dobra prilika za susrete poslovnih ljudi i preduzetnika različitih profila. Želja je da ovaj skup doprinese boljem razvoju naše zemlje, njenoj promociji na najbolji mogući način Tokom tri sajamska dana, kroz četiri programske celine: Sajam brendova, Poslovna ideja, Neiskorišćeni potencijali Srbije (poljoprivreda, ugostiteljstvo i turizam) i Kulturno-istorijski vremeplov, učesnici će biti u prilici da na zanimljiv i jedinstven način predstave svoj biznis, tradiciju, kulturu, istoriju, steknu nova prijateljstva, ali i nove mogućnosti i ideje za poslovanje. Sajam će ove godine u žiži interesovanja doneti upravo rakiju, vino i hranu, taj skupoceni proizvod kojeg je nažalost u svetu sve manje, a upravo u tom sektoru domaći političari i analitičari smatraju da Srbija može da bude konkuretna.

Kup Vrnjačke Banje, takmičenje za najbolje rakije i vina Etno Centar Gegula, Sabor proizvođača agroprivrede Srbije - SPAS, Regionalna Privredna komora Kraljevo i Centar za strateška istraživanja Nacionalne bezbednosti Beograd, uz podršku gradova Kraljeva i Novog Pazara, opština Vrnjačke Banje, Raške i Bogatića i Turističke organizacije Vrnjačke Banje, organizuju Nacionalno takmičenje za najbolje rakije i vina - KUP VRNJAČKE BANJE 2014, koje ima ogroman značaj za razvoj proizvodnje rakije i vina u Srbiji i Republici Srpskoj. Takmičenje se održava od 27. do 29. juna 2014. godine, po strogim pravilima i uz prisustvo stranih posmatrača, kroz stručni i nepristrasni domaći i međunarodno priznati žiri. Prvi put na ovim prostorima na Nacionalnom takmičenju za najbolje rakije i vina KUP VRNJAČKE BANJE 2014. i publika će imati priliku da izabere svoje šampione, koji će takođe biti nagrađeni prigodnim nagradama. Pravo da se takmiče imaju proizvođači rakije i vina iz Srbije, Republike Srpske i zemalja iz okruženja.

Iz destilerije Zlatar rakije za sve ukuse

Neki Škotlanđanin je izjavio da stojeći možeš jesti, ako moraš, možeš voditi ljubav, ako umeš, ali greh je stojeći piti plemenito piće kakvo je viski, jer mu se time oduzima identitet. U Srbiji bi se to isto moglo reći za nacionalno srpsko piće - rakiju. Jer, da bi se ispunila čula i doživeo pun ukus, žurbi i bahatosti nema mesta. Rakija se peče polako, uz dobro društvo i s ljubavlju, pa je tako i treba piti. Kada je Blagoje Popović, rodom sa Zla-

tara, 1985. godine u srcu Beograda otvorio „Zlatar“, etnoeko restoran domaće kuhinje i specijaliteta iz njegovog zavičaja, ideja je bila da se tu nađe i domaća rakija, koja se u njegovoj porodici pekla generacijama. Pre tri godine započeo je sa komercijalnom proizvodnjom, i danas pravi 25 vrsta rakija, jer je to shvatio kao izazov. U destileriji u Kaluđericama, prvo su proizvedene rakije od divlje kruške, šljive, kajsije i dunje, pa je to prošireno na barrique varijantu. Potom je nastao niz specijalnih rakija, medovina, orahovača, medovača, rakija od drenjine, banana, dinje. Da finasijska situacija nije toliko kompleksna, nastavio bi sa eksperimentima, jer gospodin Popović smatra da se rakija može proizvesti od svakog voća. Iako se rakija proizvodi širom Srbije, svaki kraj je karakterističan po proizvodnji neke druge vrste rakije. Njegov, pribojskonovovaroški je poznat po rakiji od divlje

kruške i šljivi požegači, kraljici među šljivama. Opet, negde je zastupljenija lozova rakija, negde komovica, ali u poslednje vreme se sve više traže voćne rakije, a on došao na ideju da proizvede ovaj „srpski ponos“ od svih vrsta voća. -Količinski proizvodim od pojedinih vrsta par stotina litara, a od pojedinih par hiljada litara, što nije mnogo, ali s obzirom da su u igri 25 različitih rakija, nije ni malo - kaže gospodin Popović, otkrivajući ideju da napravi rakiju od smokve i rakiju od narandže, samo čeka pogodan trenutak. Poseban akcenat se stavlja na ambalažu, jedinstvenu na našem tržištu. Tako se domaća rakija našla u italijanskim flašama sa etno motivima, reprezentativno je pakovanja od tri kocke naslagane jedna na drugu, gde se u svakoj nalazi druga vrsta rakije. Tu je nekoliko vrsta flaša od 0,7l i 0,5l, a u poslednje vreme na tržištu su se pojavili i čokančići od 0,05l. Na pitanje da li je rakija žestoko piće ili piće zadovljstva, Blagoje Popović se poziva na staru mudrost da je jedna rakija lek, dve mogu da prođu, a treća je već otrov. Jer, ako joj brzina pijenja oduzima identitet, količina joj ubija dušu.

Šampionska Prepečenica Braće Tomašević

Na Festivalu srpskog vina i rakije “Srbija 2013” u hotelu Falkenstejner, u Beogradu, nagrađeno je svih šest rakija preduzeća “Braća Tomašević“ iz Prijepolja, a rakiji od šljive “Prepečenica” iz 1994. godine, pripala je šampionska titula. Braća Vukosav i Miloš Tomašević se komercijalnom proizvodnjom rakije bave od 2010. godine, iako je ova delatnost višegeneracijski prisutna u njihovoj porodici. U svom proizvodnom asortimanu ovo preduzeće ima osam voćnih rakija (šljiva, jabuka, dunja, kajsija, malina, viljamovka, divlja kruška i medovina), tri travarice (lincura, rakija od nane i travarica) i

tri likera (od maline, višnje i oraha). Kao svaki pravi domaćin, gospodin Vukosav ne daje prednost ni jednoj, jer su sve vrhunskog kvaliteta, a stvar je izbora, odnosno raspoloženja, koja će rakija u tom trenutku da prija. Za četiri godine prisustva na tržištu, njihove rakije su na takmičenjima nagrađivane, a na festivalima i manifestacijama posebno zapažene. Objašnjenje za to nalazi se u rakiji proizvedenoj po strogim pravilima. Pre svega, rakija se pravi od voća pune zrelosti, najboljeg kvaliteta, sa higijenom, neophodnom u svakom delu proizvodnje, kontrolisnom fermentacijom, u dobrim bakarnim kazanima. Važan je i momenat dobrog čuvanja rakije. Za dobru šljivovicu kao i za ostale rakije koje idu u burad moraju se obezbediti optimalni uslovi, dobra hrastova burad i temperatura. Za belu rakiju koja se čuva u staklenim i inox sudovima, moraju se takođe obezbediti potrebne mere. -Ako se sve to ispoštuje, i ako se to sve radi na ozbiljan način, onda se mora dobi-

ti rakija visokog kvaliteta - tvrdi gospodin Tomašević i dodaje da se radi o proizvodnji na tradicionalan način, kako se radilo od davnina, ali uz primenu modernih tehnoloških i naučnih dostignuća koja taj proces značajno unapređuju. To su pre svega novi materijali koji pomažu u svim fazama proizvodnje rakije, te razna enološka sredstva koja obezbeđuju kvalitetno vrenje, da se svi oni mirisi i ukusi, sve ono što je najbolje u voću sačuva i prenese u finalni proizvod. Međutim, i pored proizvodnje vrhunske rakije što potvrđuju brojne nagrade, gospodin Tomašević nije zadovoljan: -Država malo čini na poboljšanju mesta rakije, koje nije dobro ni unutar zemlje, a pogotovo ne u svetu. Da država stane iza proizvođača rakije, tvrdim da bi već u prvoj godini mogla imali samo od rakije devizni priliv od 700 do 800 miliona evra, a vrlo brzo bi to prešlo i milijardu evra. Žalosno je što to niko ne prepoznaje ili ne prepoznaje u dovoljnoj meri. S druge strane domaće tržište je preplavljeno rakijom koja je izvan svake kontrole, od koje država nema nikakve koristi, a štete po zdravlje su nekada i pogubne – upozorio je gospodin Vukosav Tomašević.

Udruženje žena Gorska ruža Rakovac

Udruženje žena „Gorska ruža“ egzistira samo pet godina, a već se izdvojilo svojim radom i akcijama. Članice „Gorske ruže“ organizuju Festival hrane „Al’ se nekad dobro jelo baš“, koji se tradicionalno održava prvog vikenda u martu, na kojem, osim

Udruženja žena Sremice Pećinci

Predsednica Udruženja žena “Sremice” u Pećincima, Mara Milovanović, jedna je od svetlih primera, tumača života po meri čoveka. Energična i snažna gospođa, duboko zašla u sedmu deceniju života, vodi ovaj aktiv petnaestu godinu. Pećinačke „Sremice“ su nezaobilazne na svim manifestacijama, i višesturke su dobitnice nagrada za slatki, slani i slavski kolač na velikoj rumskoj manifestaciji “Sremski kolač”. Jedino im izmiče

Aktiv žena Irig

Jubilej, 10 godina “Sremskog kolača” poklopio se sa rođendanom Aktiva žena iz Iriga, koje su samo dan ranije, 28. februara, obeležile 13. godina postojanja i rada. Tom pilikom su u Domu kulture u Rivici ugostile 26 drugih udruženja žena i dodelile nagrade najistrajnijim članicama, koje su od prvog dana u udruženju. Sofija Smiljanić, predsednica Aktiva žena Iriga zadovoljna je

ručnih radova, vinskih podruma, tamburaških orkestara i folklora iz cele Vojvodine, ovo udurženje za posetioce priprema tipičan vojvođanski ručak (supa, paradajz sos, meso), začinjen rezanacima sa makom, raznim štrudlama, pitama, gombocama sa šljivama... One nastoje da preko pite od bundeva, višanja, za koju su dobile puno pehara i nagrada, prezentuju one prave stare kolače, za koje je možda potrebno malo više truda i vremena, ali „kada ih mi iznesemo na naš štand/trpezu, vidi se razlika i taj trud se isplati“, kaže Tanja Ajeti, predsednica udruženja, i otkriva da recepte nalaze u kuvaricama svojih majki, baka, tetki, na internetu, da se potom dogovaraju i isprobavaju, a samo oni uspeli izlaze na sto. Ono u čemu ove Rakovčanke nalaze stvarni smisao svog rada i druženja je humanitarni rad. U Domu za duševno obolele pacijente u Starom Lecu imaju štićenika i od kada su preuzele brigu o njemu njegovo zdravstveno stanje se vidno poboljšalo, kao i odnos zdravstvenog osoblja prema njemu. Pomažu i školama u rakovačkom kraju, pojedincima, nedavno su učestvovale u dva vezane humanitarene akcije i Crvenom krstu odnele ortopedska pomagala i garderobu. O tome malo pričaju, puštaju da njihova dela govore umesto njih. -Iako članstvo nije veliko, rezultati su ogromni kao da nas je 100, što se uvek može videti na našem štandu“, kaže Tanja Ajeti. nagrada za etno postavku, mada su pre koju godinu donele i orginalni stari kredenac, kakav je nakada krasio sve sremačke kuhinje. Ove godine „Sremice“ su se takođe takmičile u svim kategorijama, ali i na licu mesta pekle starinske bakine kolače koje su nekada u tuču pekle na šporetu naše bake. Na žalost, izostao je šporet na drva, pa su ga ispekle na malo moderniji način, ali po starinskom receptu, a satisfakcija im je bila što su njime mogle da posluže sve prisutne u Sportskoj hali u Rumi. I oni imaju svoj „Sremački kolač“ koji se uz Fijakerijadu održava 1. juna u Pećincima, nastupaju u Vrnjačkoj Banji na “Zlatnim nitima”, u Batočini, u Sloveniji na izložbi vezenih zavesa, intenzivno se druže sa još 15 drugih udruženja žena. UŽ „Sremice“ su članice Etno mreže, pa su mnoge žene na ovaj način naučile veštinu pustovanja, najstarijeg oblika obrade vune, veza i zlatoveza, obezbedile sebi staž, tako da je korist od udruženja višestruka. -Suština je da se sva znanja stečena u udruženju prenose na svakodnevnicu, da mladi ljudi vide lepotu u spremanju hrane, zimnice, ručnim radovima, da trpeza ponovo postane mesto okupljanja porodice, a vreme obroka vreme koje se deli sa svojom porodicom - naglasila je gospođa Mara Milovanović. kako se sve lepo uklopilo i kako posle slavlja nisu otišle na spavanje, već su mesile tri slavska kolača, jer su želele da se na jubilarnoj manifestaciji predstave u najboljem svetlu. Na njihovoj trpezi se moglo naći mnoštvo slatko-slanih đakonija: nekoliko vrsta domaćih, starinskih kolača iz kategorije štrudli, pite sa jabukama, te sitnih slavskih kolača: mađarica, orasnice, šapice, vanilice; i iz kategorije slanih slavskih kolača: kiflice sa sirom i male pogačice sa čvarcima ili droždinom, dovoljno za pun sto Motiv njihovog dolaska je uvek druženje, pa se tako mogu videti na svim festivalima u njihovom kraju. -Gde god nas pozovu vrlo rado se odazivamo jer želimo da širimo naša iskustva baštinjena na tradiciji i onom što smo naučile od naših majki, naše majke od njihovih itd. Na manifestacije najviše nosimo kolače, u čemu smo prave majstorice - priznala je gospođa Sofija Smiljanić. Gospođa Sofija Smiljanić vidi pozitivne efekte rada Aktiva, jer se sve više mladih žena interesuje za potisnute i čak zaboravljene veštine, koje su stvarale hitre ruke nekadašnjih žena, vičnih ručnim radovima i spravljanju slatkih, slanih i kiselih testa. Sada se iz iriških kuća mladih domaćica može osetiti miris jela dobre, stare domaće kuhinje.

Kolači i Petar ujedinili Sremice Turistička agencija Panonija Tours osnovana je 1.11.1997. godine. Njen osnivač Petar Dimitrijević iza sebe ima 30 godina iskustva u radu u turizmu. Do sada je Panonija Tours organizovala deset manifestacija na temu Sremski kolač, sedam puta Manifestaciju Jesen stiže dunjo moja u selu Jazak. U Rumi, na gradskom trgu, 2012. godine je po prvi put bila organizator manifestacije pod nazivom Dani maturanata, a od početka suorganizator i učesnik manifestacije Rumska jesen. TA Panonija Tours je imala više nastupa na raznim manifestacijama i za sveobuhvatan rad 2008. godine dobila je prestižnu nagradu Privredne komore Vojvodine Kapetan Miša Anastasijević. Iste godine nagrađena je i nagradom Rogalj, kao najbolja manifestacija u Vojvodini u kategoriji Stvaralaštvo žena. Petru Dimitrijeviću u njegovom radu svesrdnu pomoć pruža Vukosava Jurišić, turizmolog. U realizaciji manifestacije Sremski kolač učestvuju i mnogi prijatelji, volonteri, a najveća pomoć stiže od aktiva žena iz celog Srema kao i amatera, (folklor i tamburaši) iz Rume.

Turistička agencija Panonija Tours 22400 Ruma, 27. Oktobar 7a Mob.:+381 63 580 789; Tel./Fax:+381 22 430 948 E-mail: panonijatours@gmail.com Web: http://www.sremski-kolac.rs

Vazda smo taj naš prelepi Srem cepali na gornji i donji, levi i desni, svinjski i vinski, ruzmarinski i švalerski, a sve njih su ujedinili kolači. Ako je donji karakterističan po svinjama i svim onim proizvodima koje krasi svinjokolj, a onaj gornji po čuvenim vinima koja se prave već XVII vekova, ako je taj ruzmarinski i švalerski karakterističan po nekim drugim svojstvima, onda su taj i takav Srem ujedinili kolači, jer čitav Srem je kolačarski Srem, rekao je Boško Negovanović otvarajući jubilarnu desetu manifestaciju Sremski kolač, 1. marta u Sportskom centru Ruma. U Rumi, geografskom centru Srema, smestila se možda najinteresantnija i najorginalnija, a najslađa sigurno, manifestacija - Sremski kolač, festival posvećen kolačima i Sremicama, ženama. Organizator Petar Dimitrijević kaže da je “žena stub kuće, a ako je stub kuće onda je i stub grada, ako je stub grada onda je stub države”. Ali, iako žene učestvuju na svim manifestacijama, sve manifestacije su sa muškim predznakom. Isto tako, kolači su sastavni deo svih fešti, svaki događaj bilo gde u Srbiji, a posebno u Vojvodini, bez obzira da li za temu ima kobasicu, slaninu ili nešto treće, završava se kolačima. Sremski kolač je prva manifestacija u Srbiji posvećena kolaču i ženama. Danas nije jedina, ali je najveća. Sremski kolač nije proizvod

puke slučajnosti nekih ljudi da u Sremu prirede ovakvu feštu. U sremačkoj tradiciji je da u kući uvek bude sladak ili slan kolač. I kada žene ne stignu nešto da umese, tu je uvek „slan kolač“ – hleba, masti i paprike, ili „sladak“ – hleba, masti i šećera, dva najredovnija kolača. Ova jubilarna manifestacija okupila je više od četrdeset takmičarskih ekipa, udruženja žena i samostalnih učesnica koje su se takmičile u četiri kategorije: slani, slatki, slavski kolač i etno postavka. Dupke puna hala Sportskog centra u Rumi, pokazala je svu umešnost i vrednoću naših žena koje su se trudile da na trpeze vrate one kolače koje je vreme potisnulo, a generacije zaboravile. Ova manifestacija ima za cilj da zajedničkim snagama organizatora, učesnika i posetilaca pokuša da sačuva i odneguje uspomene na starinske kolače, one koje su mesile naše majke, bake, tetke na selu, one kolače koje traže malo više truda, vremena i muke da se naprave, ali su im miris i ukus neponovljivi. Ako se neki od ovih kolača nađe u kuvarici neke mlade domaćice, smatraće se da je cilj Sremskog kolača ostvaren i dug prema našim starima ispunjen.

Jozef Havjar, O

pština Kovačica je najveći rasadnik slikara u Srbiji, možda i u svetu, a zašto je to tako, kustos Galerije naivne umetnosti u Kovačici Ana Žolnaj Barca kaže da je to “još uvek fenomen koji niko nije objasnio”. Naivna umetnost u opštini Kovačica rođena je 1939. godine kada Martin Paluška, po zanimanju mašin-bravar i Jan Sokol, zemljoradnik, otkrivaju svoju sklonost prema slikarstvu. Već početkom 40-tih godina njima se pridružuje Jan Knjazovic, Martin Jonaš, Mihal Bireš, Vladimir Boboš, Jan i Ondrej Venjarski, Zuzana Halupova, Pavel Hrk, Pavel Lacko, Jan Garaj, Ondrej Pilh, Katarina Kožik, Jan Strakušek… Galerije naivne umetnosti u Kovačici je osnovana 1955. godine i tokom svih ovih godina kroz Galeriju je prošlo šezdesetak slikara, ali su samo njih 37oro postali aktivni članovi. Prvi slikari u Kovačici bili su „nedeljni“ slikari, jer se nedeljom išlo u crkvu i nisu se

Halupova (1925-2001), Jan Strakušek (1926) dalji rođak, ali to nije tako čudno u malenoj Kovačici. Jozef Havjar je za svoj talenat znao od detinjstva. Kasnije je slikao u slobodno vreme, a bilo je perioda kada nije imao vremena za kičicu. Službovao je 31. godinu kao mehaničar, a njegov rad je zapazio jedan od vodećih slikara kovačičke škole naive Jan Glozik kada je sa svojih pajtašem Paljkom Đurišom oslikavao zid u centru mesta. I tako je počeo njegov razvoj i sazrevanje kao umetnika, rad na brušenju ličnog stila i jedistvenih, njemu bliskih i autentičnih tema. Po njegovom mišljenju, umetnost se bavi samo jednom temom, ljubavlju, a njegova ljubav bila je ljubav prema životu i pričama iz njegovog detinjstva. Suština je da čovek sa sobom uvek nosi najupečatljivija, najautentičnija sećanja, a za njega su to uposleni seljaci na njivama, „težak rad panonskog seljaka, ali i mir i radost življenja”. Trud i pokušaji da ulovi život dok prolazi, umesto da slepo zuri u unapred određen plan, urodio je njegovim izgrađivanjem kao umetnika, kao nekog ko

jedan od Veličanstvenih

radili nikakvi kućni poslovi. Kasnije, ko je imao talenta, a vremenom se ispostavilo da ih je bilo dosta, počeli su da slikaju, prvo za svoju dušu, a onda i za slavu svoga mesta. Kada je ovaj talenat “pustio pelcer”, pratio je žitelje naselja Kovačice, Padine, Aradca, Opova, sva u opštini Kovačica, kao usud. Jozef Havjar (1956) je 1999. godine postao član Galerije, i iza sebe je već imao veliki broj radova, izložbi u zemlji i inostranstvu, pozitivnih kritika i dokazivanja, jer takav je put do društva odabranih. A šta znači biti član Galerije? To znači da kada kažete da ste iz Kovačice, malo ko zna gde se ona nalazi, a kada kažete da ste član Galerije naivnih slikara iz Kovačice onda vas prepoznaju u svim krajevima sveta, jer su slikari ove Galerije ambasadori ne samo svog mesta, zemlje iz koje dolaze, već naivne umetnosti uopšte. Njegova tetka bila je čuvena Zuzana

zna i ume da izrazi svoju misao slikom i stane rame uz rame sa najboljima. Jedino žali što nikada nije mogao da se posveti slikarstvu u potpunosti, već samo kao „relax“ terapiji, razonodi, hrani za dušu i telo. Odnedavno, ima samo svoj kutak, atelje, u kojem “nikom ne smeta” i u kojem može da se preda svojim žitnim poljima, raskošnom koloritu slovačke nacionalne zajednice u ovom skrovitom banatskom mestu. -Moje slike se danas nalaze u Sloveniji, Americi, sedam-osam slika su “otišle” za Australiju, najviše ih ima u Nemačkoj. A izložbe, bile su po celom svetu. Mi galeristi, kolektivnih izložbi imamo svugde, svako da dve do tri slike i one putuju svetom, od galerije, do galerije. Samo u poslednje vreme, bile su izlagane u Hrvatskoj, pa u Trebnju (Slovenija), Lisabonu, Londonu, Minhenu, Slovačkoj, Mađarskoj - kaže Jozef Havjar.

Zubarsko-umetnička radionica dr Dragiše Đorđevića

Dr Dragiša Đorđević “U svemu što radite treba videti umetnost i svemu prići kao umetnik”. Tako misli, radi i govori dr Dragiša Đorđević, specijalista stomatologije i diplomac Visoke umetničke škole u Beogradu. Reklo bi se dva u jedom čini dobro izbalansiran spoj intelektualnog i kreativnog potencijala ostvarenog kako do penzionisanja primarne profesije stomatologa, tako i kroz platna bogatog kolorita i sveprisutnih, životnih motive. Bilo da se bavio stomatologijom ili slikarstvom, umetnička crta njegovog bića bila je uvek odgovor na sve životne izazove. Zlom sudbinom tragičnog gubitka devetnaestogodišnje ćerke, Dragiša Đorđević sa suprugom Vesnom, 1994. godine ustanovljava prvi porodični Humanitarni fond “Slađana Đorđević”, sa ciljem dodeljivanja novčane nagrade najboljim studentima prve i završne godine studija medicine i stomatologije, sponzorstva naučnih aktivnosti

i pomaganja stvaralaštva studenata i mladih stručnjaka, pomaganja posebnih potreba naučnih i stručnih mladih lekara i stomatologa u zemlji i van nje, odlazak na kongrese, simpozijume, savetovanja, studenata Medicinskog i Stomatološkog fakulteta u Novom Sadu… U okviru Fonda, osnovana je velika Likovna kolonija “Leptir belih krila” kroz koju je tokom petnaest godina, prošlo oko 270 slikara, iz cele Evrope. Ističući humanitarni karakter umetnosti, dr Đorđević pohodi mnoge likovne kolonije nesebično darivajući svoja dela za pomoć onima kojima je ta pomoć potrebna. I on je, voljan da što više pomogne, u okviru svog humanitarnog fonda prikupljao slike kako bi uputio pomoć onima kojima je najpotrebnija, ili slikama oplemenjavao i ulepšavao neki ambijent, ispunjavao ga novom, motivacionom energijom. Upravo ta energija, zdrava i obilna, krasi dr Đorđevića. On ni jednog časka ne može da sedi, a da ništa ne radi. Dok se drugi umetnici upinju da ostvare jedno ili dva platna na koloniji, on osmisli četri-pet, uvek preko dogovora sa organizatorom, i uvek jedno ponese sa sobom “za uspomenu na druženje”. Umetnost nije lek, ali ume da izleči dušu, i ako je Bog dao treba da je upotrebimo u svrhu lepote, boljitka, u korist onih koji su svojim radom i sposobnostima to zaslužili, u ime lepote i radosti koje nam umetničko delo pruža. Radost davanja motivisana radošću stvaranja, determinisala je dr Dragišu Đorđevića i kao umetnika i kao čoveka. Vrlina je težnja opštem dobru, vrlina je i dobro koje nastoji da nađe ravnotežu u fragmentima izdeljenom životu, koje je bračni par Đorđević razumeo na pravi način.

Umetnički višeboj Milana Milića Jagodinskog “Jagodinski nazvan, od ljubavi i igranke sazdan, oko plavo i srce se spava, to je kao i pisanje. I ležeš i ustaješ sa rečenicom, ona te plemićko, slikar, maštar i poeta Mićko”. Ukratko, Milan Milić Ja- ganja danima, tako i sa muzikom, sviruckam, a ne znam šta je. Ja nisam mnogo eruptivan, ne volim mnogo godinski u sebi nosi tri talenta: talenat za da radim. Više volim da promišljam, što mi likovnost, pisanu i živu reč i muziku. U skladu sa svojim talentima bavi se slikarpredstavlja priličan problem na likovnim stvom i ilustracijom, piše poeziju za decu kolonijama. To nije kritika mojih drugara i odrasle, peva… Školu za primenjenu koji umeju da naprave neverovatno mnogo slika, četiri, pet, šest za svega par dana. Ja umetnost odsek primenjene grafike završio je 1971. godine i od tog vremena pokazuje se uvek plašim da moram i ja da napravim aktivno interesovanje za različite medije. toliko. Ima slikara koji rade lako, a ja niProfesionalnom deformacijom kritičara, sam od tih - kaže gospodin Jagodinski. Nekada se bavio likovnom kritikom kritikuje i sebe pa kaže: i od Draška Ređepa dobio nadimak „Ja-Možda na mene može da se primeni kobinski“, jer kada je nekoga pohvalio to pravilo da ako imate tri česme iz svake curi po malo. Nigde ne mogu do kraja da buje bilo nešto posebno. Ne zato što je želeo da „seče “ umetnike, niti da piše tzv. dem dobar. Ne može se sve obuhvatiti, ali negativne kritike, već zato što je kritika ne može od toga ni pobeći. Ako ima takve kritika, a pravi kritičar zna šta je dobro i darove, onda to prosto mora da se ispoštušta vredi. Bavi se grafikom, karikaturom i je. Kada nadođe inspiracija za neku sliku, kaligrafijom… On u sebi nosi zametke svih to je lakše, sedneš i počneš da “škrabaš”, umetnosti. Velika je muka nemati talenat, i onda nešto počinje da se pojavljuje. Proali ništa manja imati ih previše. Jagodinski blem je kod pisanja. A i kod komponovauspeva da se izbori sa njima na sebi svojnja. Ja imam i svoje pesme koje pevam, ali stven, autentičan, ponekad provokativan, sam totalno muzički nepismen, osim što ali uvek jedinstven i neponovljiv način. Za lepo pevam i sviram harmoniku za svoju to nema nikakvog objašnjenja, to jednodušu. Ne poznajem note, a melodije pamMilan Milić Jagodinski stavno mora tako. tim. Kada mi se desi melodija ne može da

Trubački orkestar Dejana Jevđića iz Požege

Dejan Jevđić

rbija je najprepoznatljivija po trubi. Izazov je napraviti obradu, improvizaciju neke strane pesme koja dolazi iz muzički zanimljivog područja, ali smatram da ne treba da se beži od naše tradicije i kulture. Mi u suštini grešimo jer težimo nečem tuđem, a sasvim imamo dovoljno našeg prostora, toliko obrada, prerada, toliko toga lepog da se čuje izvornog i tradicionalnog, samo treba da ga održavamo i negujemo. Lično smatram da na tome treba dosta raditi jer bez toga nestadosmo kao narod - smatra Dejan Jevđić, trubač iz sela Rasna, kod Požege, trostuki (2011/12/13) osvajač „Zlatne trube“ i majstorskog pisma u Guči. Iako je profesionalno otišao na drugu stranu, Dejanu Jevđiću je truba bila i ostala najveća ljubav (pored ćerkica Mine i Dunje). I to nije slučajno. Njegov pradeda Joviša je za vreme Prvog svetskog rata bio trubač, a trubu je svirao i pre nego što je otišao u rat. Trubu je svirao i Dejanov deda, Ljubo, svojevremeno najbolja druga truba Srbije. Dejanov otac Aco je nastavio porodičnu tradiciju, kao i njegova tri sina, Dejan (1980), Slobodan (1982) i Branko (1985), danas članovi Trubačkog orkestra Dejana Jevđića. I mada je osvojio sve što se osvojiti može, majstor trube Dejan Jevđić kaže da

neće odustati od Guče, -Guča je za mene nešto posebno. To je najpopularnije trubačko takmičenje ne samo kod nas nego i u celom svetu. Zahvaljujući Guči za nas su čuli i u Srbiji i u celom svetu, i ja to poštujem. Ostvario sam neki svoj cilj osvajanjem tri nagrade najbojeg, ali nastaviću da učestvujem jer smatram da narod očekuje od nas da nas tamo vidi, i da nema nijenog jedinog razloga da ne budem njen učesnik - odlučan je u svom naumu Dejan Jevđić. Zahvaljujući trubi i pobedama na Guči ovom orkestru su se otvorila mnoga vrata. Pozivani na sve strane, za sada kažu da ne odbijaju nikoga, ispunili su svoje snove svirajući po celoj Srbiji, u svim republikama bivše SFRJ, u Moskvi, Minhenu i Hanoveru u Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Austriji… -Nisam ni sanjao da će me neko pozvati iz Brisela da sviram na važnom skupu lidera iz celog sveta, i to je nešto posebno, draž koju nosi ovaj posao i veliki izazovi - priznaje ovaj umetnik na trubi. Dejan intenzivno druguje sa trubom poslednjih 15 godina. Prvo je svirao u orkestru sa Dejanom Petrovićem, Dejanom Lazarevićem, Draganom Ignjićem, zatim je 2000. godine oformio svoj orkestar, 2005. godine izdali su prvi CD, zatim osvajali brojne nagrade na takmičenjima trubača zapadne Srbije, da bi poslednjih godina zvanično osvojili titulu najboljih među najboljima. I ni to nije slučajno. Ne samo zbog toga što su iza njih godine vežbanja, napornog rada, odricanja, što suprotno našim lošim navikama, njih desetorica diše i misli kao jedan, jer samo tako čine i zvuče kao celina, već truba, koja je odvajkada bila vojnički instrument, pozivala u boj, u njegovim rukama uvek poziva na pesmu, igru, na sevdah, na radost i veselje. Srpsko selo tesno je naslonjeno na srpsku trubu. Uvek su u selima postojali trubački orkestri koji su bili prepoznatljivi za taj kraj. Priču o trubi poslednjih godina prati i priča o turizmu, ona je za sva vremena i za sva godišnja doba. Duvačkom orkestru Dejana Jevđića iz Požege pripala je čast da i ove godine svira na štandu najveće turističke regije, regije Zapadna Srbija, na Beogradskom sajmu turizma, i da na taj način pozove sve ljubitelje dobre muzike na 54. Sabor trubača u Guči, ali i i da još jednom potvrdi da truba i turizam najlepše idu jedno uz drugo.

iolina kao sredstvo za doživljavanje i razumevanje života

Florijan Balaž Florijan Balaž (1971) je profesor violine na gudačkom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu, situirane na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pored pedagoškog rada, Florijan Balaž je i koncertmajstor Vojvođanskog simfonijskog orkestra (ranije Vojvođanskih simfoničara), od njegovog osnivanja 2001. godine. Uporedo sa ovim aktivnostima teče koncertna solistička aktivnost maestra Balaža, koja ga i najviše ispunjava. On smatra da bi svaki profesor trebao da neguje i solističku karijeru, da razvija svoj muzički senzibilitet i održava „spretnost u prstima“. -Solistički koncerti su nešto što jedan umetnik i najviše voli, ali na žalost, od toga u našoj zemlji teško može da se živi – iskren je Balaž. Florjan Balaž je i idejni tvorac FloriArt-New Music Vision-a. Ovo Udruženje građana nastalo je iz potrebe da se okupe muzički istomišljenici, poštovaoci lepih tonova, sa željom da se taj krug sve više širi. FloriArt je prepoznatljiv po negovanju popularne klasične muzike i atraktivnom izvođenju iste. Jer, „teška“ klasika zastupljena u nastavnim programima Akademije, nije u dovoljnoj meri razumljiva i prihvatljiva van muzičkih krugova. -Publika voli da dođe na koncert i da razume šta svirate i mi se trudimo da muziku prilagodimo publici, a ne obratno. Zato se, u skladu sa imenom „Nova muzička vizija“, trudimo da na svakom koncertu sviramo prepoznatljive kompozicije npr. Monti Csárdás, Bramsove Mađarske igre, potpurije iz opereta, zahtevnu ali istovremeno muziku pitku za uši. Takođe se trudimo da se uvek provuče i po koje tehnički zahtevnije delo, kao što je virtuozna i romantična muzika Frica Krajslera - dodaje maestro Balaž. Od 1997. godine, Florijan Balaž nastupa sa pijanistkinjom Vanjom Pricom. Projekti ovog kamernog dua tematski su posvećeni određenom kompozitoru, pa su do sada ljubitelji klasike mogli da uživaju u večerima Bramsa, Šuberta, Betovena, Mocarta, Geršvina... Florjan Balaž je deo projekta svog prijatelja dr Đorđe Letića. “V.I.T.R.I.O.L” je ansambl koji se od 1992. godine bavi neoklasičnom i neorenesansnom muzikom inspirisanom Tolkinovom trilogijom “Gospodari prstenova”. Želeći da

poveže svoje dve ljubavi, prema medicini i muzici, dr Đorđe Letić je svojim umetničkim radom započeo jedan novi vid lečenja u našoj zemlji, uspostavljanje komunikacije sa pacijentom putem muzike tzv. muzikoterapiju. Osim autorske, ovaj ansambl izvodi i klasične kompozicije starih majstora, popularnu filmsku muziku i džez standarde. Florjan Balaž je muzičar sa pedigreom. Njegov otac, Geza Balaž, bio je violinista, deda, takođe Geza Balaž, basista, pradeda cimbalista... Ali i danas, za njegov posvećen i sveobuhvatan rad, na interpretativnom i pedagoškom polju, najzančajnije mesto zauzima njegova porodica. -Jako sam srećan što živim u jednoj lepoj porodici, što imamo jedan harmoničan život iz kojeg crpim inspiraciju, a sve više se sa njima povezujem i muzički. Moja supruga Marta Balaž je profesor solo pevanja u MŠ „Isidor Bajić“ i trudimo se da sve više nastupamo zajedno i podelimo lepotu muziciranja, ali i sve one stvari koje podrazumeva priprema jednog koncerta. Odnedavno nam se pridružio i sin Andrej, koji ima devet godina i polaznik je prvog razreda muzičke škole, ali svira „kao pravi“. Andreja smo takođe uključili jer želimo da mu pomognemo da savlada tremu sviranja pred publikom na vreme, a on će se svojim talentom vremenom i sam pozicionirati na mesto koje mu u muzičkom svetu pripada. Najmlađi član porodice Balaž, Anamarija, takođe čeka svoj „priključak“, jedino ne može da se odluči između klavira i violine. I Marta i ja zaista želimo da nam se deca bave poslom kojim se mi bavimo, jer imaju talenta, a mi smo spremni da im na tom putu maksimalno pomognemo i da ih podržimo - naglasio je prof. Balaž. Upravo početak Andrejevog muzičkog obrazovanja je bio okridač za Florjana Balaža da se osim umetničkog rada okuša i u pedagoškom radu sa mlađim uzrastom, pa je u dogovoru sa direktorkom škole i učiteljicama, okupio talentovanu decu od prvog do petog razreda OŠ „Jovan Popović“, koja se osim zajedničkog vežbanja i nastupa, sve više druže i mimo škole, a muzika ih kao grudobran čuva od sveg neželjenog što ih okružuje. Kroz muziku Florijana Balaža shvatićete da je za njega muzika oblik života u čijoj se suštini nazire samo jedna tema - ljubav.

Pupin je moj Bog

Idvoru, rodnom mestu Mihajla Pupina, živi 74-godišnji učitelj u penziji, Dragiša Matić, Idvorcima bliži kao deda Gile. Rodom iz Žabara kraj Velike Plane, kao mlad učitelj došao je u Idvor 1959. godine da učiteljuje i da se sudbinom veže za život i delo idvorskog velikana, naučnika svetskog formata, Mihajla Pupina. Sudbina je htela i da drži nastavu u istoj onoj učionici u kojoj je Mihajlo proveo četiri godine svog školovanja, danas Muzeju posvećenom ovom naučniku. Po sopstvenom priznanju, kada je stigao u Idvor, Uča nije znao mnogo o svetski poznatom zemljaku, ali vremenom je sve “ispravio” i danas je vrsni poznavalac dela Mihajla Pupina, glavni vodič kroz njegov život, izume, dostignuća. Neki ga nazivaju i Pupinovim biografom, na šta on skromno odmahuje rukom i kaže: -Ja sam penzioner sa 50-godišnjim stažom u dočekivanju turista. Ali, ono što on ima da kaže o Mihajlu Pupinu nećete moći čuti ni na jednom drugom mestu. Mladićkom snagom, gospodin Matić slušaoce vodi kroz jedan život koji je dobro upoznao, kojem se iskreno divi i to uspeva da prenese na druge. Zaustavlja se kod Pupinove nepismene majke, Olimpijade, koja je imala presudan uticaj na sina, da polja, pastirstvo i banatsko blato, koje je Pupin iskreno voleo, zameni za školu i primereniji život. Da je bilo po ocu Konstantinu, on nikada ne bi otišao iz Idvora. Gospodin Matić s ponosom priča o Mihajlu kao đaku generacije u svim školama koje je pohađao. O momentu kada je sišao s broda „Vestfalija” na Long Ajlendu (26. marta 1874. godine) sa samo 5 centi u džepu, dovoljnim za pitu sa šljivama, ni nalik onoj kakvu je spremala njegova majka, i cariniku koji ga je pustio u zemlju bez kontrole, jer mu se svidelo kako je Pupin na obavezno pitanje ko ga čeka u SAD, samouvereno odgovorio : „Svi, od Bendžamina Frenklina do Džordža Vašingtona, uključujući svu američku književnu elitu toga doba”. Svoja prva američka iskustva Pupin kasnije podromno opisuje u knjizi “From immigrant to inventor” ili „Od pašnjaka do naučenjaka“, koja je tokom 17 godina bila bestseler u SAD i za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu. Gospodin Gile posetioce do tančina upoznaje sa Pupinovim školovanjem, od večernje škole u Njujorku, upisa na Kolumija Univerzitet, gde je osim po znanju bio postao poznat i po sportu, veslanju i rvanju. Zatim, o njegovim petogodišnjim tzv. slobodnim studijama u Evropi… -Kada smo kod doktorata, ni jedan naučnik na svetu, po mojim skromnom znanju, nema više od sedam doktorskih diploma. Mihajlu Pupinu svugde piše da ih ima osamnaest, ali ja sam računao da ih ima još dve. Znači okruglo 20 doktorata, i skoro da nema univerziteta na glasu u njegovo vreme, koji mu nije dodelio doktorsku diplomu. Ima dosta i počasnih, što predstavlja veliki kuriozitet - zaključuje gospodin Matić i napominje da se posle studija u Evropi, Pupin vra-

Dragiša Matić tio na Kolumbija univerzitet i tamo radio 42 godine. Dr Isidor Isak Rabi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1944), Pupinov student, odvažio se na put od podno Stenovitih planina do Idvora, kada mu je bilo preko 90, da vidi rodno selo svog profesora, jer je u The New York Times-u pročitao da se organizuje 125 godina od Pupinovog rođenja. On je tom prilikom pričao: “Kada je Pupin ulazio u amfiteatar, gde su dolazili i studenti sa drugih smerova da slušaju njegova predavanja iz fizike i eksperimentalne elektomehanike, imali smo utisak da nestaje krov, da neko novo svetlo obasipa nas, studente”, sećao se dr Rabi, kojeg je čiča Gile, kao i mnoge druge umeo da dočeka i da im plastično prenese šta je sve Pupin Idvorski za života uradio, za dobrobit sveta, Srbije i Idvora, kao naučnik, humanista i čovek. U svom Idvoru Pupin je obezbedio sredstva za jednu vrstu poljoprivredne škole sa svim pratećim troškovima, kako bi pomogao da njegovi Idvorci ne budu više siromašni: “Kada iskoristite sve šta Vam je Sv. Petar dao, onda ćete biti bogati”. Kada je 1935.godine zgrada stavljena pod krov, ratna zbivanja, nemaština i nemar, dovele su do velikog oštećenja zgrade. Na inicijativu gospodina Dragiše Matića, povodom proslave 125-godišnjice rođenja Mihajla Pupina (1979), obnovljen je tzv. Narodni dom, njegova rodna kuća, osmišljen muzej, asfaltiran do tada zemljani put koji vodi u Idvor. Neumorni i poslu predani gospodin Matić kaže da je ostalo još mnogo posla, i žali što je Pupinovo autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka“ bilo obavezna lektira na američkim koledžima, a srpski đaci i nastavnici jedva da su čuli za njega. Srbija je premalo učinila da sačuva sećanje na Mihajla Pupina, na šta gospodin Dragiša Matić uporno podseća.

Mihajlo Pupin

A: Cvećarska 2, 21000 Novi Sad T: +381 (0) 21 / 400 484 F: +381 (0) 21 / 469 513 E: info@fimek.edu.rs W: www.fimek.edu.rs

A: Geri Karolja 1, 21000 Novi Sad T: +381.21.400.499 T: +381.21.469.513 E: info@pravni-fakultet.info W: www.pravni-fakultet.info

Osnovne akademske studije: · Poslovna ekonomija i finansije · Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija · Inženjerski menadžment u agrobiznisu · Ekologija · Poslovna ekonomija i finansije - studije na daljinu · Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija - studije na daljinu · Informatika

Osnovne akademske studije: PRAVO · modul 1 Opšte pravo · modul 2 Privredno pravo

Školarina Osnovnih akademskih studija iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti. Master akademske studije: · Poslovna ekonomija i finansije · Ekonomsko-pravne studije Evropske unije · Inženjerski menadžment u agrobiznisu · Ekologija · Informatika Školarina za Master akademske studije iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti za sve studijske programe, a podrazumeva i prijavu i odbranu master rada, kao i izradu diplome. Doktorske studije: · Poslovna ekonomija · Inženjerski menadžment u agrobiznisu · Ekologija Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine za studijski program Poslovna ekonomija iznosi 10.000€ u dinarskoj protivvrednosti, dok za studijske programe Inženjerski menadžment u agrobiznisu i Ekologija školarina iznosi 8.000€ u dinarskoj protivvrednosti. Školarina podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome.

ŠKOLARINA SE MOŽE UPLATITI U CELOSTI ILI U VIŠE RATA! U cenu školarine, uključeni su: • Udžbenici (za svaku školsku godinu); • Troškovi overa semestara; • Troškovi prijava ispita; • Izdavanja uverenja o statusu, kao i ostalih uverenja; • Vannastavne sportsko-rekreativne aktivnosti (košarka, fudbal, teretana).

Školarina iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti. Master akademske studije: PRAVO · modul 1 Opšte pravo · modul 2 Unutrašnji poslovi PRIVREDNO PRAVO Školarina iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti. Doktorske studije: · Studijski program Krivično pravo · Studijski program Privredno pravo Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine iznosi 10.000€, a podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome.