Wine&Fine br. 7

Wine & Fine

SPECIJALIZOVNI MAGAZIN ZA VINSKU I GASTRO KULTURU www.winefine.org

Br.7

Nj.K.V. Kupac Mlada vina Fruške gore Wine & Fine

1

Wine & Fine

3

Wine&Fine SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA VINSKU I GASTRO KULTURU IZDAVAČ F&B MEDIA Pariske komune 25 Novi Sad, Srbija E-mail: office@winefine.org Web: www.winefine.org Tel: 063.217.527 DIREKTOR Dejan Miškov GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Dragan Stanković dragan.stankovic@winefine.org DIREKTOR FOTOGRAFIJE Siniša Ponjević sinisa.ponjevic@winefine.org GRAFIČKI UREDNIK Čongor Farkaš chongor.farkas@winefine.org SEKRETAR REDAKCIJE Mirjana Kujović mirjana.kujovic@winefine.org REDAKCIJA Dejan Miškov Dragan Stanković Čongor Farkaš Siniša Ponjević Mirjana Kujović FOTO Siniša Ponjević Maja V. Pavkov SARADNICI Vesna Vukojev Dragan Knežić Savo Kesar Dragan Stanković Lana Kurteš Ljubica Radan Ljubomir Petruljeskov Miloš Kalapiš Blažo Popović Danilo Koprivica ŠTAMPA Art Print, Novi Sad CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice Srpske, Novi Sad 663.2 Wine & Fine : specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu / glavni i odgovorni urednik Dragan Stanković - 2012,br1 - Novi Sad: F&B MEDIA 2012 - ilustr.; 32 cm Dvomesečno.

ISSN 2217-8023 COBISS.SR-ID 268867591

4

Wine & Fine

Neka vino pobedi! „Vino je jedno od šest pića koja su menjala istoriju sveta“ rekao je Tom Stendidž u svojoj knjizi i time nam doneo novi, vinski pogled na svet i istoriju. Od Antičke Grčke do danas, i vinari i svi oni koji su u njemu osetili slast života i prirode, tragaju za onim najboljim. Jedni da ga proizvedu, drugi da sa njim žive i u njemu uživaju. U današnje vreme obilja ponude, koja zapljuskuje sa svih strana, i kvalitetom i cenom i marketingom, teško je tek rođenom zaljubeljeniku u vino da se snađe i da od „drveća“ sagleda svoj put kroz čarobnu vinsku šumu. Koliko mu u tome mogu pomoći ocene vina u brojkama i stručnjaci za vina? Koliko treba da veruje sopstvenom instinktu? Gde da nađe informacije? Od koga da nauči? Ko ima autoritet da oceni nešto za čim svet traga od antike do danas?

Vinsko tržište je, zadnjih petnaest godina, u uzlaznoj putanji u Srbiji.

Svet se već odavno vrti po vinskim osama, a edukacija potrošača kod nas ostala je zarobljena u socijalističkim dekadama. I broj stručnjaka, ali pravih, kod nas, i njihova aktivnost još su miljama daleko od krajnjih konzumenata zbog kojih su tu. Stidljivo se pomaljaju iz ponekog intervjua u stručnim magazinima, a na televiziji u eri skandala i senzacija za ovakve priče ne ostaje mesta, onaj koji je zapostavljen u celoj prici je Nj.k.v kupac vratimo ga na tron gde mu je i mesto.

Dragan Stanković - glavni i odgovorni urednik

Wine & Fine

5

Održan četvrti BeoWine fair

U

periodu od 21. do 24. februara 2013. godine, na Beogradskom sajmu održan je po četvrti put Međunarodni sajam vina BeoWine fair. Na preko 2000 kvadratnih metara, više od 140 izlagača iz Srbije i inostranstva (Italija, Austrija, Francuska, Španija, Grčka, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Makedonija, itd.) sa bogatom tradicijom u proizvodnji vina su predstavili više od 500 vinskih etiketa i opremu za vinarstvo i vinogradarstvo. BeoWine fair 2013 organizovali su zajedničkim snagama Beogradski sajam, Udruženje vinara i vinogradara Srbije VIVIS i privredno društvo Srpsko vino.

Vinarija Budimir osvojila Kineze

V

inarija Budimir osvojila je i Kineze, a ravnodušno nije ostalo ni više od stotinu članova internacionalnog žirija koji je tri proizvoda ove nadaleko čuvene aleksandrovačke vinske kuće - tokom ovogodišnjeg ocenjivanja u Hongkongu - nagradio medaljama. Posebno je, međutim, interesantno to što su se na Dalekom istoku vina uparivala sa 15 vrsta hrane, a profesionalci su zaključili da se čak 11 lokalnih specijaliteta idealno slaže sa Anđelom iz naše Župe.

Vino SVB Rosa osvojila je zlato, srebro je pripalo merlou sa prokupcem, berba iz 2008, nazvanom I kao da si anđeo, dok je bronzu zaslužio prokupac iz 2007, pod imenom Trijada crvena - kaže Jovana Antović, izvršni direktor vinarije Budimir, inače unuka Budimira Zdravkovića po čijim se receptima nižu uspesi. - Sva tri nagrađena vina kombinacija su autohtonih sorti, a naša kompletna proizvodnja bazirana je na pravilima koja je deka usvajao tokom čitavog života, ne želevši da prihvati trenutna pomodarstva. Ipak, to ne znači da ignorišemo prednosti novih tehnologija.

Srpski kuvari uspešni u Istambulu i Solunu

N

a Internacionalnom gastronomskom festivalu TAF-Istambul, koji je okupio kuvare iz 30 zemalja, naš nacionalni tim koji su činili članovi Asocijacije šefova kuvara Srbije osvojio je 14 zlatnih, 9 srebrnih i 8 bronzanih medalja. Inače, naš nacionalni tim bio je sastavljen od 26 elitnih Šefova kuvara Srbije i u ukupnom plasmanu u svim konkurencijama, po broju osvojenih bodova, osvojio je prvo mesto u rangu nacionalnih timova i tri velika gran prija.

Tim Asocijacije šefova kuvara Srbije na 8. međunarodnom takmičenju u Solunu, osvojio je ukupno dvadeset četiri medalje. Među sedamnaest ekipa, naši kuvari osvojili su sedam zlatnih, dvanaest srebrnih i pet bronzanih medalja. Na osmom internacionalnom takmičenju u Solunu ekipa Asocijacije šefova kuhinje Srbije osvojila je Merit. Prvo mesto pripalo je kuvarima Španije, drugo kuvarima Kipra i treće Francuskoj.

8

Wine & Fine

Wine&Fine u džepu!

D

igitalno izdanje Wine & Fine od sada možete da čitate na tabletima i pametnim telefonima. Novinarnica.net, prvi i jedini onlajn kiosk u Srbiji na kome se može naći preko 90% digitalnih replika srpskih novina i časopisa iz svih oblasti, uveo je novinu u digitalnu distribuciju štampe - Android aplikaciju. Aplikacija Novinarnica je BESPLATNA i možete je skinuti sa Google Play-a . Ukoliko ste već registrovani na sajtu novinarnica.net, dovoljno je da unesete svoje korisničko ime i lozinku što vas odmah vodi do vašeg naloga, a ukoliko niste, možete otvoriti nalog na aplikaciji koji će biti validan i na sajtu.

Na raspolaganju vam je besplatni sadržaj kao i sadržaj koji se plaća.

Pre čitanja potrebno je da novine preuzmete na vaš uređaj. Aplikacija vam omogućava da čitate novine i kada niste na internetu. Izdanja koja ste pročitali možete da izbrišete da ne bi zauzimala prostor na tabletu ili telefonu i uvek ćete moći ponovo da im pristupite u vašoj biblioteci. Čitanje novina i časopisa je izuzetno prijatno budući da lako možete da povećavate i smanjujete veličinu strane, snalaženje na samoj strani je jednostavno, otvaranjem sadržaja brzo možete da izaberete stranu koju želite da čitate. Za lakše čitanje noću dostupan vam je noćni mod koji ima i funkciju štednje baterije na vašem uređaju. U rubrici Pomoć korisnici mogu da dobiju sve informacije o korišćenju aplikacije i kako da se obrate Novinarnici ukoliko imaju tehnički problem ili pitanja.

Internacionalni festival vina VINCE 2013

B

udimpešta je i ove godine bila domaćin jednom od najznačajnijih vinskih festivala u centralno-istočnoj Evropi. VINCE Budapest festival održan je od 08. do 10. marta 2013. godine u glamuroznom Corinthia Hotel Budapest. Na ovom festivalu bilo je više od 160 vinarija iz Mađarske i ostalih zemalja centralno-istočne Evrope, koji su izložili 1000 vinskih etiketa posetiocima ovog festivala. Inače, VINCE Budapest je nama iz Srbije najbliži festival svetskog ranga.

VINCE Budapest je poznat po tome što okuplja najveća imena vinske scene. Među gostima ove godine bile su sve same zvezde: Julia Harding MW (ko-autor knjige Wine Grapes zajedno sa Jancis Robinson MW) koja je predstavila vina od retkih sorti grožđa koja verovatno nikada ranije niste probali. Zatim, Gaia Gaja, kćerka čuvenog Kralja Barbaresca - Anđela Gaje, koja je predstavila vina iz vinarije Gaja; Sandro Boscani iz vinarije Masi, čuvene po vinu amarone. Dr. Jamie Goode, nosilac titule Vinski bloger godine 2012, održao je predavanje o biodinamičkim vinima. Vrhunac festivala je specijalni Master class “9 života, 9 vina, 9 Masters of Wine”.

12

Wine & Fine

Wine & Fine 13

Prva domaća biodinamička vina

U

vinogradu vinarije iz Erdevika sprovodi se prva bio-proizvodnja u Srbiji.Priprema zemljišta urađena je dubokim podrezivanjem preko 80 cm i koristi se isključivo organsko đubrivo. Vinograd se takođe štiti organskim sredstvima: plavim kamenom i rastavićem. Nema ni trunke herbicida ili pesticida.

Sav rad u vinogradu se obavlja ručno i od početka rezidbe pa do kraja berbe u vinogradu radi deset do petnaest radnika pod kontrolom diplomiranog inženjera poljoprivrede (smer vinarstvo) Zorana Zolotića iz Erdevika koji se ovim poslom bavi 30 godina. U biodinamici u fermentaciji vina koristi se mikroflora koja dolazi iz vinograda, tačnije kvasci prirodno nastanjeni u vinogradu iz koga grožđe dolazi. Ideja je pretočiti u flašu direktno miris i ukus prirode i datog teroara, i svega što ga nastanjuje.

Vinarija Zlati grič predstavila svoja vina

V

inarija Zlati grič iz Slovenskog Konjica u Republici Sloveniji održala je niz promocija svojih vina u Srbiji. U skladu sa svojom poslovnom politikim ekipa iz Zlatog griča je od početka avgusta prošle godine, pa do marta ove organizovala promocije u Novom Sadu, Beogradu, Rumi i još nekim mestima. Cilj im je bio da direktno prezentuju vina Zlatog griča konzumentima u Srbiji organizujući promocije i upoznajući goste sa asortimanom ove Vinarije. Iz razgovora sa promoterima Zlatog griča zaključili smo da planiraju ozbiljan plasman njihovih vina na područje Srbije i da našu zemlju ozbiljno shvataju kao potencijalnog konzumenta svojih vina.

Inače, Zlati grič nije samo vinarija, nego ozbiljan turistički kompleks koji sadrži dvorac sa prenoćištem, aparmane, gostionu, golf teren, savremeni podrum, degustacionu salu, vinoteku i sve prateće sadržaje koji su potrebni za vrhunski vinski turizam. Kako su nam istakli u Zlatom griču samo u podrum, koji slovi za najmoderniji u ovom delu Evrope, uloženo je preko pet miliona evra. Kapacitet podruma je 1,3 milona litara, a najmodernija oprema i tehnologija najavljuju svakako novi stil vina.

14

Wine & Fine

MEĐUNARODNI SAJAM VINA PRO WINE U DIZELDORFU OD 24. DO 26. MARTA

BURGUNDIJA - REZIDENCIJA CHARDONNAY

Pogled sa tornja “Rheinturm” pada na grad, koji na dva dela preseca reka Rajna. Sa 180 metara visine možete, i to sa čašom vina u ruci pogotovo kada se krajem marta održava Međunarodni sajam vina Pro Wine, uživati u panorami nemačkog Milana, “sela”(nem. dorf ) sa preko pola miliona stanovnika – Dizeldorfu. Mešavina stare i nove arhitekture, mira i užurbanosti, poslovnosti i odmerene ljubaznosti, Dizeldorfu daju osoben pečat, ali razvijena industrija, pogotovo modna zatim i trgovina, kao i pregršt oglašivačkih agencija i multinacionalnih korporacija s pravom su mu doneli epitet nemačkog Milana. I dok se po šetalištu uz reku smenjuju šetači i rekreativci, dok tranvaji mile ulicama, a turisti centrom grada i starim delom Alštata tražeći najlepšu scenografiju za uspomenu, devetnaesti Pro Wine otvara vrata vinskog sveta koji je trajo tri čudesna dana od 24. do 26 marta. U sedam hala bili su raspoređeni vinski regioni sveta sa preko 4500 učesnika.

Osim tradicionalnih “vinskih” zemalja kao što su Francuska, Španija ili Italija svoja vina predstavili su po prvi put i Urugvaj, Meksiko i, sasvim netipično, Kina.

16

Wine & Fine

Ono što ovaj sajam izdvaja od drugih je prefektna organizacija, odlično osmišlenji info pultovi i lako snazlaženje na ProWine-ovoj planeti vina. Zbog toga su se proizvođači i trgovci lako povezali te se stiče utisak da je svako uspeo da nađe ono za čim je, u vinskom svetu, tragao. Ipak pre polaska na Pro Wine u Dizeldrof svaki vinar, trgovac, tragač ili jednostavno ljubitelj, trebao je da osmisli sopstveni itinerer jer se jedino tako u moru ponude moglo doći do onog što traži. Naslov putovanja ekipe magazina Wine & Fine na dizeldorfskom sajmu bila je Burgundija – kao jedna od najznačjanijih, ne samo francuskih već i svetskih vinskih regija, sa akcentom na bela vina Burgundije i razloge njihove posebnosti. Izazov za istraživanje ove francuske vinske regije ne leži samo u finalnom proizvodu – vinu, već u tlu, sortama, načinu proizvodnje, etiketama, plasmanu i prodaji.

U Burgundiji, zvaničnoj rezidenciji Chardonnay, sve počinje od i iz zemlje, zemljišta, teroara (terroir). Termin je nikao u Burgundiji i frnacuskim vinima dao pun smisao.

Najjednostavnije rečeno, tle Burgundije sastavljeno je od gline i krečnjaka stvorenih još u doba jure i u tome bi bila specifičnosti ovog tla, uz naravno i druge tipove koji opet imaju svoje posebne karakteristike. U vezi sa tlom treba istaći i da se u Burgundiji zaprimila filozofija specifičnosti malih parcela, sa svojim osobenostima zemljišta, a iz nje je iznikla maksima koje se već vekovima burgundski vinari drže “da treba pustiti da vino samo sebe stvara”, pre svega u vinogradu. Pri tome treba imati na umu da su vinogradi Burgundije veoma složeni po pitanju vlasničke strukture. Za to je “kriv “ Napoleon i njegov zakon o nasledstvu, koji su posede ravnomereno podelili na sve potomke, pa je vremenom nastalo više malih vinograda, a svaki od njih može da ima više vlasnika. Zato je u čitanju etiketa, što je posebna veština ali i pravo “minsko polje” kada je Burgundija u pitanju, ključna reč domen (domaine). Ona donosi naziv skupa tih vinogradskih parcela, često vrlo malih i razbacanih po burgundskim brežuljcima, a čiji su vlasnici jedna osoba ili pak kompanija. Možda upravo u tome, pored samog teroara leži tajna burgunskih vina i njihove cene. Na domenima će se sa svake od ovih parcela proizvesti zasebno vino, te će ukupno gledano različitih vina biti puno, ali količine svakog vina ponaosob su male. Čitanje etiketa je možda i najbitniji korak za ljubitelja vina jer ona nudi mnoštvo informacija.

One su lična karta vina u kojoj je zapisano delovanja prirode i čoveka, a u svrhu stvaranja božanskog napitka – vina.

A šta smo za tri dana saznali o Burgundiji i burgundskim vinima pokušaćemo da vam prenesemo na stranicama koje slede. Za početak valja Burgundiju (Bourgogne), smestiti na geografsku kartu. Pri tome treba napomenuti da je Burgundija, čije ime ljubitelji veličanstvenenog Chardonnay i Pinot Noir izgovaraju sa poštovanjem, regija smeštena u istočnoj Francuskoj, između gradova Dijon i Lyon, u blizini granice sa Švajcarskom. Čine je četiri departmana: Yonne, Côte-d’Or, Nièvre i Saône-et-Loire, a naseljava je više od 1,6 miliona stanovnika. Karakteriše je kontinentalna klima sa vrlo toplim letima i blagim zimama. Podeljena je na nekoliko regija: Chabli, Cote de Nuits, Cote de Beaune, Cote Chalonnaise, Maconnais i Beaujolais. Naziv cele regije Burgundija vodi poreklo iz istorije kada su prazan prostor posle pada Zapadnog rimskog carstva naselili germanski narodi Burgundi, poreklom sa ostrva Burgundaholm (danas Bornholm) u Danskoj. Burgundija je svoju istoriju taložila ne samo u ratovima i kraljevim već i u periodima mira, iskorištavajući prirodnu blagodat kilme i ravničarskog krajolika, presečenog uzvišenjima u središnjem delu. Upravo ovkav geografski profil odredio je Burgundiju za mesto najboljih vina.

Kada se kaže burgundsko vino, misli se pre svega na beli i crveni burgundac (bourgogne rouge i bourgogne blanc). Beli burgundac oličen je sorti Chardonnay, a crveni burgundac predstavlja vina od sorte Pinot Noir i obe su sinonimi za vina Burgundije. Kao i svuda i ovde postoji izuzetak koji potvrđuje

Čovek je u priči burgundskih vinara tek instrument u rukama prirode čija je misija i zadatak da svojim radom spoji ono najbolje: zemljište i sortu, da rukama uradi sve što može, da poštuje zakone prirode, da strpljivo iščekuje rezultate i plod rada pretoči u vinske čaše. Iako je tehnologija proizvodnje uznapredovala Burgundija se ne odriče konjskih zaprega, ručnog orezivanja, pletenih korpi, hrastovih buradi...i koristi sve što može da ukus davnina sačuva u vinima. Pa ipak moderna tehnologija ima važnog upliva jer je osnova odražvanja higijenskog nivoa proizvodnje vina. Tradiciju ljubomorno čuvaju jer ako loza uspeva da svojim korenjem dohvati fosilne ostake u tlu, priroda da sunce i kišu, onda je sasvim prirodno da čovekova misija bude da sačuva najbolje uskuse tehnologijom koja je najbiliža prirodi.

Tri dana ciljane i dobro planirane posete Pro Wine-u, sa ugovorenim sastancima nije bilo dovoljno da se Burgundija i njena bela vina sasvim i do kraja istraže. Ipak saznanja i kontakti do koji se došlo dovoljna su da se makar odškrinu vrata vinskog sveta Burgundije, i da ona ne ostanu nedostižna tajna većini vinskih poklonika. Osim što je u vazduhu tokom tri dana s pravom vladala atmosfera nadmoći i šarmantne arogancije burgundskih vinara, nije bilo prpreka za stvarnu saradnju sa prilično zahtevnim vinarima. Na sve to treba da se gleda kao na izazov da vina burgundije nađu svoje ljubitelje i na ovim prostorima kao i da donesu nova saznanja, učenjem od boljih.

Wine & Fine 17

pravilo, a to je podregija Božole (Beaujolais) u kojoj dominira crvena sorta Game, pa se zato jedino vina klase Chardonnay, Pinot Noir ili Pinot Blanc smatraju pravim burgundskim vinima.

Burgundija je i domovina skupih i moglo bi se reći ekscentričnih vina, a u prilog tome govori da su malobrojni primerci klase Božule iz 18. i 19. veka dostizali astronomske cene na tržištu, čak do 50.000 dolara po boci. Šta je to što vinima Burugundije daje pravo da budu to što jesu? U najkraćem ona su specifičnog ukusa, pomalo sladunjava, ne baš posebnog izgleda, a cena im se bazira na maloj proizvodnji, izuzetnom kvalitetu, velikoj potražnji kao i istorijskom zančaju ove regije.

U podregijama Burgundije nalazi se više od 100 apelacija i puno malih vinograda o kojima brine više od 3.000 proizvođača, a sva vina podeljena su prema kvalitetu u četiri nivoa. U osnovni nivo ubrajaju se beli i crveni burgundci, jednostavna i pitka vina načinjena od dve pomenute sorte, koja dolaze sa bilo kog područja Burgundije. Slede vina koja nose imena sela iz kojih dolaze, a na etiketi se iza imena sela nalazi i oznaka vilage od kojih su najpoznatija Macon i Beaujolais. Vina sa oznakom premier kru svrstavaju se u treći nivo kvaliteta što je na etiketi predstavljeno odmah iza imena sela u kome se nalazi vinograd. U Burgundiji ima oko 500 premier kru vinograda.

Kruna etikete i najveća titula koju može dobiti neko vino iz Burgundije jeste grand kru i za sada samo tridest tri vinograda imaju ovu laskavu titulu. Što se belih vina tiče prapostojbina Chardonnay je Burgundija, a neka od najpoznatijih Chardonnay su Chablis, Mersault, Volnay, Puligny i Chassangne Montrachet koja je ekipa magazina Wine & Fine imala priliku da okusi. Kralj burugundskih vinograda prostire se od najjužnije podregije Maconnais, do najsevernije Chabilis, zatim u centralnoj podregiji Cote d’Beaune i nešto manje u Cote Chalonnaise.

Chardonnay je umočio grozdove u čitavu skalu različitih stilova vina koja se prave od njega. Kako bi se reportaža sa Pro Wine sajam previše odužola izdvojili smo najtipičnije podregije kao bismo što bolje dočarali bela vina Burgundije.

Domovina najcenjnijih burgundskih vina dolazi iz regije Cote d’Or – krečnjačkog grebena dugog 48 kilometara u pravcu sever-jug i širokog tek 8 kilometara u najširem delu.

Ipak kao najupečatljiviji primer je belo vino iz obalsti Chablis i zaslužuje posebnu pažnju. Ono je plod osobenost hladne i vlažne klime u severozapadnom delu Burgundije, koja doprinosi da Chardonnay tamo kasno sazre te daje vino visoke kiselosti. Tle koje je mešavina krečnjaka i gline tu takođe daje svoj doprinos pa ih zbog izražene mineralnosti i kisleosti zvou i”čelična” vina. Zrenjem vino gubi od ove osobine i postaje mekše, ali tu i leži njegova posebnost. Chabili vino “izbegava” odležavanje u hrastovim buradima, iako neki proizvođači koriste određenu količinu hrasta za svoje najbolje kuvee, posebno one sa zemljištem u jednom ili više, od sedam grand kru vinograda. Chardonnay iz Chablisa je zato belo vino koje svoju plemenitost razvija posle nekoliko godina provedenih u boci i koje u svom najboljem izdaju daje blago jabučno, ponekad privlačno biljno vino, s kiselošću osvežavajućeg limuna i jakog ali ne prevladavajućeg alkohola. Svi se slažu da

18

Wine & Fine

upravo u tome leži esencija Chardonnay koji nije dozrevao u hrastu.

Sa druge strane jugoistočno do Chablisa, bela vina iz Cote d’Ora i posebno Cote de Beaunea predstavljaju vrhunac burgundskog Chardonnay jer se tu rodio taj čuveni Chardonnay iz hrasta. Vrhunska vina, često proizvedena u vrlo malim količinama što im gradi cenu, važe za raskošna i koncentrisana vina zlatno-zagasite boje jer su mesecima ležala u hrastovim buradima. Imaju između 13-13,5 % alkohola, a aromom iznenađuju sve one koji su navikli na Chardonnay više voćnog ukusa. Chardonnay iz hrastvih buradi mogu da se pohvale ukusom zelenih mahuna, čak i kupusa, a Burgunđani će tvrditi da je za to “kriv” slavni terior, krečnjačka zemlja.

Sa juga Brugundije iz najveće podregije Maconnaisa stižu vina za svakodnevnu konzumaciju srednjeg kvaliteta, dok iz Beaujolaisa, najjužnije regije retko pretekne Chardonnay, ali se zato penušavo vino Cremant de Bourgogne upravo proizvodi šampanizacijom istog tog Chardonnay.

Svaki ćošak Burgundije, svaki čokot i red u vinogradu imaju svoju priču. Staru ali dobro upamćenu i pretočenu u vino. Držanje za tradiciju i kvalitet daje ima pravo na aroganciju kada stvaraju i govore o svojim vinima. Što kod nas nije slučaj. Ako bi se i mogle napravit paralele sa Fruškom gorom koja je pogodna za bele sorte vina na prvi pogled bi se učinilo da tu nema skoro ničeg zajedničog. Tle postoji, sve sa svojim usecima do duboke geološke prošlosti, vinova loza je pokazala

tokom vekova da mu je Fruška gora prijatna domovina, želje i mogućnosti da se prave dobra vina, takođe ima. Ono što nikako ne ide u prilog je želja za brzom zaradom i nedovoljna radoznalost domaćih vinara. Za razliku do Burgndije gde se tačno zna koje vino i kada ide u hrastovu burad, gde nema kompromisa i dodvoravanja tržiptu, ovde se to radi gotovo nasumično pa se često dešava da kvalitetna vina budu “pregažena” drvetom. Time niko nije na dobitku, ni vinari, ni konzmenti. Ipak mesta za učenje od boljih, i za saradnju uvek ima upravo ovdašnjoj tradicionalnoj tvrdoglavosti.

I dok se preko nepca u sećanje urezuju ukusi Burgundije i njenih belih vina ostaje da poznavaoci vina i trgovci radoznalošću, željom za podelom znanjia i iskustva i smelošću, otvaraju vrata bugrunskim vinima na ovdašnje tržište. Za to svakako ima mesta ako se ima u vidu da se od prosečne godišnje proizvodnje vina sa oko 26.500 hektara dobije 1,5 miliona hektolitara vina, što bi bilo pretočeno u oko 200 miliona boca vina od kojih je dve trećine belih, a jedna trećina crvenih vina. Širok teren i veliki izbor, kako za početnike - zaljubljene u vino tako i za vrhunske tragače vinske istine jer pred sobom imaju “samo” okean ukusa burgundskih vina. Pitanje je samo koliko su konzumenti spremni za istraživanje?

Wine & Fine 19

Prizivamo P

arti set “na drvetu” - set bez koga ne mogu da zamislim proleće i prolećna okupljanja.

Veseo i opuštajući, baš kao i proleće. Firma Koziol “pravi naš svet lepšim i srećniim”.

D

izajner Avichai Tadmor ima odličnu ideju kako bezbedno oljuštiti šargarepu, krastavac ili neko drugo izduženo povrće. Rezač za šargarepe!

S

et od četiri noža za sir poznate firme BRANDANI® gift group. Italijanski stil, prepoznatljiv na prvi pogled, odmah privlači pažnju ljubitelja kuhinjskiog aksesoara. Vrhunski kvalitet, veseo dizajn - pravi način da proleće “uselimo” u kuhinju.

G

rafički dizajner Rebekah Rhoden za doručak preporučuje galete. Da bi doručak bio što interesantniji Rebeka je napravila aparat galete u obliku tastature. Prijatno!

M

ladi i fantastični, Andrea Radice i Folco Orlandini.

Plastična stolica Babà i Babà Jr Light. Babà Jr Light, kako i samo ime kaže, svetli, tako da i u mraku u bašti imate osvetljenje.

22

Wine & Fine

Proleće N

e mogu da odolim, “lude” 50-te! Torba 20*12*15,5cm, idealna za prolećnu šetnju.

BRANDANI® gift group, šta reći?

Treba je samo poželeti!

P

rolećni infuzer za čaj.

Bez obzira što je proleće kalendarski već tu, po sivom, kišnom danu nema ništa bolje od toplog čaja.

R

evolucija tapeta Nova kolekcija Jannelli&Volpi predstavljena na Fuorisalone 2013 izdvaja se bojom, maštom i jedinstvenošću. Dokazani majstor dizajna tepeta je Matteo Ragni, arhitekta.

Od 09. do 14. aprila 2013. godine u JVstore di Jannelli&Volpi, Via Melzo 7 Milano održan je Fuorisalone i predstavljen “predivan svet novih zidnih obloga” .

Š

trikanje je ponovo u modi! Od kog je materijala predivo, nije bitno, kao ni da li ćete ga koristiti kao “stolicu” ili samo kao ukras, svakako će oplemeniti prostor. L’OCA NERA nudi vrhunske štrikane ukrase.

Wine & Fine 23

24

Wine & Fine

MLADA VINA FRUŠKE GORE

SVEŽA I LEPRŠAVA VINSKA RENESANSA I belo i crveno, pa roze i vinski proizvod bermet tekli su padinama Fruške gore i krvotokom mnogih generacija vinara, vinogradara i ljubitelja na raznim stranama, kroz razna vremena. Ipak vinska prošlost Fruške gore nije bila ispunjena samo lepim pričama o njenim, s pravom čuvenim, vinima na trpezama evropskih dvorova i oduševljenju krunisanih glava.

Lozu su lomile loše godine, bolesti, ratovi i razni osvajači kojima ni vino, ni istina u vinu nisu bili ni najmanje inspirativni. Uprkos svemu, vinaska žila nekako se održala i svaki put uspevala da pronađe put do sopstvene renesanse. Podmlađivala se i oživljavala. Tako je, kako se čini, i u poslednjih petnaestak godina. Fruška gora i njeni vinari zakoračili su ka budućnosti na iskustvu prošlih vremena i sa čašom mladog vina kojim uče tržište da bude otvoreno za posebnost ovdašnjih ukusa, za prihvatanje svetskih vinskih trendova, ali i da budu spremni na iznenađenja iz boca, koja će ih dočekati kroz koju godinu.

Wine & Fine 25

Posle ere litarskih niskokvalitetnih vina, vina za “mase” i velikih samoupravljačkih fabrika, te najezde vikend naselja na mestu vinograda, sporadično ali odvažno počelio je vreme buđenja krajem devedesetih prošlog veka. Rodili su se mali i mladi vinogradi, oživeli stari, pristigli novi ljudi i svež novac, počele da se sade nove i obnavalju stare sorte, krenule su da naviru ideje, uskovitlala se interakcija ponude i potražnje, skupila se smelost da se bori sa problemima, otpočelo zidanje modrenih vinarija. Osoben, autentičan ton, ove regeneracije i obnavljanja fruškogorskog vinogorja dale su stare porodične tradicije, zapisi na marginama “bakinih” knjiga recepata, šmek starih podruma i iskustvo i znanje koje je preneto novim generacijama. Tako se iz sna trgao i bermet, čuveni vinski proizvod, koji se pravio od “mladog vina” i trošio od Božića do Uskrsa, i koji već nekoliko godina osvaja novu vinsku publiku i predstavlja zaštitni znak fruškogorskog vinogorja. Vremenom tehnologija proizvodnje bermeta je unapređena ali su recepture i dalje ostale tajna, što samo podcrtava njegovu osobenost.

Saradnja, kooperacija, zahtevi tržišta, ali pre svega konkurencija pokrenule su novi talas fruškogorskih vina. On je u uzlaznoj putanji i pokreće dobre stvari, ali i diže “talog”, otvara pitanja i probleme...U svakom slučaju sve su to neophodni sastojci da bi se stvari pokrenule i uhvatile pravi smer. I stari i novi vinari koji su se upustili u vinski izazov na padinama Fruške gore, slažu se da vino služi da se pije i u njemu uživa, a ne da stoji na policama. Da vina treba prodati i da su najbolja baš ona koja nađu put do potrošača. Jednoglasni su da za taj put, “mlada vina”, vina koja su odležala tek godinu ili dve, moraju biti opremljena kvalitetom, posebnošću, pečatom vinarije, cenom

26

Wine & Fine

na tržištu. A kakvo će to mlado vino biti zavisi od mnogo čega.

Od zemljišta i sorte, od vremenskih prilika, od tretiranja u vinogradima, od veštine i iskustva – od svega onogo što čini i što će u budućnosti činiti fruškogorsku vinsku priču– da se vino stvara u vinogradu. Nadgradnja je u rukama enologa, tehnologa, u buradima i bačvama, u podrumima, kupažama, veštini pretakanja, u količini kiseonika, temperaturi... I tek kada se poklopi svaki od činilaca kvalitetnog vina ono može pred konzumente. Iako je, kako kažu iskusni vinari, vino “uvek živo”, tek kada dozri i kada stasa, pred potrošačem počinje svoj pravi život.

A kada je to pravo vreme za vino? Kada dostiže svoj vrhunac?

Kada je “zrelo” i kada je taj pravi trenutak da se predstavi vinskoj publici? Tragajući za tačnim odgovorom shvatate da je on u iščekivanju tog trenutka i izazovu dostizanja najboljih rezultata. Prema nekim opštim pravilima, “mlada vina” su sveža bela, stona, vina koje se piju tokom prve godine, dok crvena valja trošiti pre isteka druge. Dalji život vina zasniva se na tome da ono živi onoliko vremena koliko je potrebno da dostigne svoj maksimum. Zatim sledi spori pad kvaliteta. Literatura i praksa se slažu da taj proces traje i razlikuje se u zaivsnosti od sorte i berbe, i da se kreće od dve do pet godina. Za neke izuzetno dobre godine i do deset. Zato bi se moglo s pravom smatrati da uspeh vina sa Fruške gore zavise od zaloga baš tog mladog vina jer ono predstavlja budućnost koja se već otvara u odležalim ali i u naznakama budućih arhivskih vina.

Teroar Fruške gore dovoljno je prostran za razne sorte.

Vinari su neke sorte nasledili, neki su pak birali po sopstvenom ubeđenju i osećaju. Jedno je za sada sigurno - uspeli su da u istu čašu sliju dva odgovora, dve istine – jednu poznavaocima i probiračima, a drugu onima koji tek kreću u potragu za vinskom istinom, za “svojim” vinom. Uspeli su i uspevaju da odgovore ukusima, navikama i potrebama ovdašnjih konzumenata ali i da prate svetske trendove koji poslednjih godina u prvi plan ističu “mlada”, sveža, voćna vina. Na platoima i obroncima, u okrilju kontinentalne klime i blizine Dunava, svoje mesto našle su od autohtonih sorti, Vranac, od starih Portugizer, od domaćih ukrštenih sorti Župljanka, Neoplanta, Sila, te Liza i Petra, a od preporučenih tu su Italijanski i Rajnski rizling, Traminac, Sauvignon, Sirmijum....

Zbog klimatske specifičnosti malo ranije dozrevaju i donose malo više šećera u odnosu na vina iz drugih krajeva Vojvodine.

U redove nabrojanih, poznatih sorti, neki od vinara, kako kažu, iz želje da probaju da nešto novo ponude tržištu, dodali su i Petit Verdot i Marselan.

I pored sporadičnih redova “egzotičnih” sorti koji će poslužiti traganju za novim ukusima, odomaćena sorta na Fruškoj gori jeste Italijanski rizling razasut u gotovo više od polovine vinograda, pa krajnji rezultat u proizvodnji podiže u korist belih vina. Ipak sve više se kao “mlada vina” uz Rizlinge i Chardonnay, traže i proizvode, roze vina, pa čak i mladi Game, Vranac i Crni burgundac. Ta vina nosioci su proizvodnje u vinarijama. Sa druge strane, količine koje “preteknu”, otvaraju prostor za usavršavanje i doterivanje ukusa, opštih i posebnih standarda kvaliteta, i što je najinspirativnije, ostvljaju mesta eksperimentisanju. Mogućnosti su raznolike, u zavisnosti od sorti i vremena zrenja, količine šećera i alkohola, do kupaža, odležavanja u bariku, u bocama...

Iako na prvi pogled deluje da proizvodnja mladih vina ne predstavlja tako složen i veliki izazov kao što je slučaj sa odležalim vinima, mogla bi da se uporedi sa kroćenjem mladih, divljih konja. Jer kao i za konje i za vino su potrebni veština, iskustvo, znanje i odvažnost, umeće kako ga negovati, kada ga početi brati, kako iz njega izvući ono najbolje što može da ponudi, a u isto vreme mu sačuvati svežinu, jačinu, karakter...I na kraju, kako i sledeće godine odgajiti za nijansu bolje vino.

I dok čokote raznih sorti Fruška gora nosi na svojim plećima, dok grožđu sunce daje slast, vetrovi i obale nekadašnjeg ostrva u Panonskom moru kroje karakter, a Dunav određuje tempo, dotle se ljudsko znanje, veština i ruke izbrazdane naslagama vinarske tradicije trude da otvore stare i nove vinske tokove. Zbog truda generacija vinara iz prošlosti, zbog smelosti i entuzijazma današnjih vinara Fruške gore, zbog toga što može da se odgovori ne samo zahtevima domaćeg tržišta, već i da se ponudi nešto sasvim novo, zbog kvaliteta i na kraju želja i potreba ljubitelja vina, treba podržati svaki, pa i minijaturni korak napred u proboju fruškogorskih vina, i mladih i odležalih, na domaću i svetsku scenu.

Wine & Fine 27

VINARIJA SALAXIA, ALEKSANDAR TADIĆ, RAKOVAC

MLADO VINO ZA UŽIVANJE, ODLEŽALO ZA ISTRAŽIVANJE Stari fruškogorski kraj, grožđe iz Erdevika, Čerevića i Banoštora. Sa druge strane ambicizni planovi, otovrenost za saradnju sa kooperantima i vrhunskim stručnjacima, kao i za eksperimente i modernu tehnologiju. Sve povezano novim/ starim načinom rada - zadrugrastvom. Sve su to prepoznatljive karakteristike mlade, ali uspešne vinarije Salaxia iz Rakovca.

Vlasnik Aleksandar Tadić uveren je da njegov princip poslovanja ima budućnost ne samo za vinare i vinogradare već za sve koji su povezani sa vinarstvom. Za to vreme iz Vinarije Salaxia izlaze vrhunska vina upečatljvih nota, pre svega bela, mlada vina, ali i crvena i roze. Smatra da se za staru slavu treba vratiti Rizlingu i na dobrom je putu da to i učini, ali takođe će vrlo lako svakog potrošača vina iz Salaxia pridobiti fantastičnim ukusima odležalih crvenih vina poput “Burlesque”. Kako mu izvnaredno kvalitetno grožđe dopušta da eksperimentiše Aleksandar Tadić najavljuje i izenađenje pod imenom “Noar Noar” koje će se uskro pojaviti.

28

Wine & Fine

U proizvodnju vina, vinarstvo i ugostiteljstvo ušli ste pre nekoliko godina izlaskom iz “kancelarije”. Šta vas je podstaklo da krenete u nov izazov koji je, složićete se, veoma zahtevan i ozbiljan?

- Četrnaest godina sam se bavio ratarskim kulturama, i često sam putovao i boravio u Italiji. Iz toga se rodila ideja o vinima . Iskustvo me je naučilo da koncept funkcionisanja zadruge pokazao mi je da uvek imam mogućnost izbora bolje sirovine. Nisu potrebni sopstveni zasadi i ne zavisiš od toga kakva je godina. Te 2008. sam rešio da napravim vinariju. Počeo sam od temelja pa sve do flaše. Odmah sam baziro podrum na kapacitetu od 200 000 litara jer je suština u kvalitetu vina a ne u količini.

da svi budu zadovoljni, a da se podigne nivo kvaliteta vina, da mogu da prodaju određene količine, da sva roba nađe plasman i da svi koji smo uključeni u ovu priču možemo da živimo od toga.

Dobro je da nismo naslonjeni na svoj vinograd i ne zavisimo od vremena i roda. Biramo grožđe i ove godine Slankamen je bio savršen sa Cabernet Sauvignon, dobri domaćini dobro su održavali svoj vinograd. Kada je sve tako savršeno odrađeno nikad mi nije žao da dam i nešto više za ozbiljan kavlitet sa kojim možemo da radimo.

Takvi kooperanti su uvek dobrodošli.

Zbog toga se proizvodnja svake godine povećava za 50 %.

Vinarija Salaxia posluje na principima zadrugrastva.

Zašto ste se odlučili za to i po kojim kriterijumima ste birali kooperante?

- Imamo 17 kooperanata, sa njih devet radimo svake godine.

To su isključivo kooperanti koji nemaju svoje vinarije već samo vinograde od 2 do13 hektara. Tu su sorte koje su nama interesante: Italijanski i Rajnski rizling, Chardonnay, a od crvenih Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir. Sa svim kooperantima radimo na isti način tako što im obezbedimo novac, đubriva, zaštitna sredstva i dogovorimo paritete. Pošto znamo koje klonove uzimamo i sa kojih parcela, dogovaramo se tako da nikad ne puštamo više od dva kilograma grožđa po čokotu.

Otkup je strogo kontrolisan. To dobro funkcioniše i imamo sve više upita za takav način ugovaranja. Kako primećujem sve je više prelaznih zaliha vina u podrumima vinara, tako da se višak grožđa pojavljuje iz godine u godinu. To je ono što opravdava put kojim smo krenuli i vidim da je to ispravno. Slažem se sa tim da je dobro što je država subveniconisala vinogradare za podizanje vinograda i što su to mnogi iskrositili. Ipak mislim da ćemo vrlo brzo imati hiperprodukciju kao u Hrvatskoj i drugim delovima Evrope, dok je plasman mnogo slabiji. Salaxia nema taj problem.

Pojavom velikog broja vinarija u poslednjih par godina došlo je do nagomilavanja vina u podrumima.

Gde bi onda bilo mesto mladim vinima ovog podneblja?

- Mlada bela vina su stvar ekonomije svake vinarije.

Investiranje u vinograd i u vinariju je ozbiljan projekat koji zahteva pored veoma velikog materijalnog ulaganja i apsolutnu posvećenost. Ipak kada se dođe do gotovog proizvoda nastupa tržište, a na tržištu i tržišni uslovi. Mnoge novonastale vinarije imaju problem plasmana, a to dovodi do puštanja u promet veoma mladih vina po veoma niskim cenama.

S obzirom na to da poslujete na drugačijim principima u odnosu na ovdašnje vinarije, koliko vam to omogućava da ispratite trendove kada je potražnja vina u pitanju?

- Treba pratiti svetske tredove. Tu su mediji, sajmovi, jer kao i u svemu i ovde postoji moda. Rezultat toga u Vinariji Salaxia je posebna etiketa „Burlesque“ napravljena od crvenih sorti.

Pratili smo događanja na svetskim forumima i ocenjivanjima, napravili prvu kupažu, a kombinovali smo sa vrhunskim grožđem iz vinograda koji su sada u 15 – toj godini .

Koliko je ovakav vid poslovanja kod nas rasprostranjen?

- Nije rasprostranjen, bio je, ali je uništen 70-tih godina prošlog veka. Ovo je dobar princip jer naši kooperanti mogu da budu naslonjeni na nas u smislu finansiranja njihove prozivodnje ili čak preuzimanja dela njihove prerade. To su prvi koraci zadružne proizvodnje vina na kojoj je bazirana cela Zapadna Evropa. Rotsild je bez vinograda funkcionisao 150 godina, naravno na principu zadrugarstva. Često mi se javljaju profesori sa fakulteta da prohvale i da dođu da vide vinariju, da popričamo. To je jedini put da se vinarstvo razvija ka tome

Wine & Fine 29

30

Wine & Fine

Ova kupaža se pokazala kao vrlo uspešna jer, iako je cena malo viša, sve što smo napravili i prodali smo. Ipak se trudimo da mnogo više učestvujemo sami u kreiranju vina nego u samim trendovima.

Ako posmatramo tržište, kakvi su planovi Salaxia u narednom periodu?

Mislim da ćemo i ove godine proširivati proizvodnju a paralelno sa tim i naša pojavljivanja na inostranim tržištima. Dobili smo veoma dobre kritike u Holandiji i Engleskoj tako da će to biti tržišta na kojima ćemo raditi ove i sledeće godine. Bilo je upita i iz regiona ali kao što rekoh Salaxia nema za sada problem plasmana. Nama je ovo tek četvrta godina i mogu da kažem da sam zadovoljan sa ljudima sa kojima sarađujem i da uspon ove vinarije tek sledi. Ulažemo maksimalan trud da iza imena Salaxia ostane nešto reprezentativno i za izvoz ali i za domaće tržište.

Mlada ste vinarija, pa s obzirom na to kakvo je mesto mladih vina u planovima za budućnost Vinarije Salaxia?

- Projekat ima tri dela, vinarija već postoji. Imamo u planu podrum od oko 500 kvadratnih metara za odležavanje barika, a treća faza bi bila podizanje objekta na placu pored vinarije gde bi se nalazilo desetak apartmana i sve što je vezano za turizam. Investicija se planira za sledeću godinu. Što se vina tiče Rose je nešto što jako dobro ide i po čemo smo takođe prepoznatljivi i svake godine povećavamo količine. Pravimo ga od Pinot Noir, koji i ima specifičnu boju. Iako je Pinot malo specifičan kao sorta, po meni je fenomenalan u rozeima...Provansalski!

Da li planirate nove etikete za ovu godinu?

- Planiramo da izbacimo novo vino “Noar Noar”. U pitanju su dve crvene sorte. Kupaže već odležavaju, godinu i po dana u buradima. Ne želim da otkrivam koje sorte su u pitanju, reći ću samo da će se na tržištu pojaviti u maju. Slično je nastala i “Burlesque”. Trend je da se neke standardne kupaže, već svima dobro poznate, “oplemenjuju” u manjem delu domaćim sortama.

A iznenađenje od “Noar Noar” uskoro sledi.

Wine & Fine 31

VINARIJE BELO BRDO, ALEKSANDAR ZEREMSKI, ČEREVIĆ

DO “SUPER FRUŠKOGORCA” KUPAŽOM I ODLEŽAVANJEM

Na desnoj obali Dunava u selu Čerević 2008. godine na 15 hektara podignuti su prvi zasadi Chardonnay, Sauvignon Blanc, Rhein Riesling, Pinot Noir, Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Petit Verdot i Marselan. Već 2010. tu je nikla i Vinarija Belo Brdo kapaciteta 120.000 litara. Vlasnik vinarije Aleksandar Zeremski svoja znanja iz oblasti trgovine pićima i vinima preneo je na padine Fruške gore, a da je napravio pravi potez videlo se već 2011. i 2012. godine kada se sa AWC Vienna international Wine Challenge u konkurenciji 9.632 vina iz 36 zemalja, vratio sa 10 zatnih, srebrnih i bronzanih

32

Wine & Fine

medalja. Nagrađena su kako odležala, kao što je Alma Mons, Chardonnay barrique, Merlot i Cabernet Sauvignon, tako i mlada vina Chardonnay, Sauvignon Blanc i Rose. Aleksandar Zeremski za magazin Wine & Fine priča o novim retkim sortama Marselan i Petit Verdot, odnosu mladih vina i odležalih vina na tržištu i u proizvodnji, rozeu kao trendu, novinama u Vinariji Belo brdo.

Bili ste prisutni na tržištu vina, ali iz ugla trgovine. Kakvi su bili trendovi kada je reč o ponudi i potražnji? Šta je bio glavni motiv da se okrenete proizvodnji?

- Srbija je počela da pije domaća vina tek od 2000. Nekada se u socijalističkoj državi masovono pilo vino, bilo ga je na svakom stolu, ali niskokvalitetno, a onda se i to izgubilo. Tako da do te 2000. godine nije bilo nekih određenih trendova u potražnji. A onda se na tržištu pojavljuju prva kvalitetna vina iz par privatnih vinarija, proizvedenih od uvoznog grožđa.

Taj nedostatak grožđa u Srbiji me je ponukao da podignem vinograd 2008. i 2009. godine. Video sam sebe u ovom poslu i logičan sled događaja bio je da se napravi vinarija i zatvori proces prozvodnje - od vinograda do vina u čaši.

Kada ste krenuli u proizvodnju vina, čime ste se rukovodili pri izboru sorti?

- Izabrao sam one sorte koje će mi dati vrhunske rezultate u vinogradu, a potom i u podrumu. Fruškogorsko vinogorje najbolje rezultate ostvaruje u sortama kao što su Chardonnay i Sauvignon Blanc, a od crvenih Pinot Noir, Merlot, Cabernet Franc . Posadio sam i Cabernet Sauvignon, Petit Verdot i Marselan.

Marselan je manje poznat na ovim prostorima. Zašto ste se odlučili za tu sortu?

- Za Marselan koji je nastao ukrštanjem Cabernet Sauvignon i Grenache sam se odlučio jer ima divan voćni aromatski kompleks, a raniju epohu zrenja. Bio sam ubeđen u vrhunske rezultate Marselana na mom brdu, i nisam pogrešio.

Poželeo sam da napravim jednu lepu kupažu internacionalnih sorti sa Fruškogorskim ”terroirom”. Tako se rodio Alma Mons, premium vino Vinarije Belo Brdo koji je cuvee Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Marselana i Petit Verdot, pravi “Super Fruškogorac”. Marselan u Alma Monsu ima veoma važnu rolu.

Interesantan je i Petit Verdot . Zašto je poseban i zbog čega ste se odlučili za njega? Na kakav prijem je naišao u Alma Monsu i kakvu mu budućnost predviđate?

- Da, jeste interesantan. Odlučio sam se za njega jer je on jedna od sorti začinskog karaktera i ponosan je deo u mnogim vrhunskim bordoima .Zasadio sam ga eksperimentalno i dobio je najosunčaniju parcelu u vinogradu. Ove godine će prvi put izaći u limitiranoj seriji solo Petit Verdot za vinoljupce koji žele da probaju 17 meseci odležali Petit Verdot. On je sorta koja se jako dobro stapa u druge sorte, pogotovo u Cabernet Sauvignon i Merlot, pa sam ga zato uvrstio u Alma Mons, da mu preda svoje začinske note i sjajne kiseline . ”Mali Zeleni”(prevod fr.) je izuzetno zahtevan i težak u vinogradu. Tek svake treće ili četvrte godine on sazri u potpunosti jer je poslednje epohe zrenja. Čak je i 2012. imao zelene bobice, a grožđe je brano krajem oktobra. On nije siguran u eksploatisanju i zbog toga ne vidim veliku budućnost Petit Verdot u Srbiji.

Osvojili ste značajna priznanja na Međunarodnim takmičenjima. Kakva je situacija kada se radi o ponudi i potražnji domaćih vina na inostranom tržištu? Imate li neke vizije i planove?

Wine & Fine 33

- Ključna stvar je ponuditi domaća vina u “ne vinske zemlje”. Tamo gde smo prisutni kao dijaspora: Švedska, Norveška, Danska, Nemačka, Holandija, Velika Britanija..., a da ne govorimo o Americi, gde samo u Čikagu živi 300 000 Srba.

Sa druge strane Rusija, koja se često pominje kao tržište, nije mesto za naše male vinare. Rusija ima veliku potrošnju jefitnih vina koja mi ne proizvodimo, pa čak ni naše industrije ne mogu da namire rusko tržište jeftnim vinima. Rusi za male pare traže kvalitet, a to mogu da dobiju od Francuza, Italijana, Španaca, a od skoro i iz “novog sveta” koji imaju i količine i zadovoljavajući kvalitet. Kada bi barem 20% proizvodnje svake vinarije išlo na spoljna tržišta svi bi mi mnogo lakše disali.

Da li mlada vina zahtevaju više angažovanja od proizvodnje i prodaje odležalih ili arhivskih vina?

- Ne, mlada vina ne zahtevaju više angažovanja. A arhivska vina, ona se i ne proizvode na Fruškoj gori. Do sada nismo imali takva vina koja bi mogla da leže toliko dugo, a ni vinograde sa sortama koje mogu da istrpe dugo ležanje. Nemamo ni tržište za arhivska vina. Vina koja su odležala dve do tri godine predstavljaju vrhunac kada je u pitanju odležavanje, i to je ono što naše tržište želi, i može da plati. Veoma male potrebe su za vinima preko pet godina. Ta vina po pravilu dosta koštaju zato što je proizvodnja izuzetno skupa. Vinarija Belo Brdo će na tržište 2014. godine izaći sa Alma Mons reserve 2011, vinom koje je 16 meseci zrilo u novim barrique buradima i potom pretočeno u nove velike bačve na dodatno odležavanje. Mlado

34

Wine & Fine

vino nije zahtevno za proizvodnju, ali zateva brzu prodaju. A da bi se brzo prodalo mora da bude kvalitetno i pristupačno.

Znači li to da, kada je o mladim vinima reč, ima prostora za nove sorte, ukuse, kupaže?

- Fruška gora može da iznedri izuzetno lep Rajnski rizling, a pogotovo Sauvignon Blanc i Chardonnay, kao mlada vina.

Od Pinot Noar možemo napraviti fantastičan Rose koji će kao mlado vino imati svoje mesto na tržištu. Od crvenih sorti, lično nisam ljubitelj mladih vina. Opredeljenje Vinarije Belo Brdo je da ne izbacujemo crveno vino ispod godinu i po dana ili dve.

Idem ka proizvodnji vrhunskih crvenih vina pošto sam video da mi grožđe to omogućava. Što se rozea tiče, postoji li poslednjih godina veća potražnja za njim?

- Da, tu se može govoriti o trendu. Svi smo prodali rozee iz 2011. godine. Vinarija Belo Brdo se sprema da uskoro izbaci Rose iz 2012. godine. Rose je trend i pomak ka mladom , lepršavom vinu. Ista situacija je i sa Sauvignon Blanc 2012. koji ću pustiti na tržište kao mlado vino jer je 2011. rasprodata. Mlada vina su savršen partner na trpezama u toplijim vremenima koja nam dolaze.

Sa finansijske strane koliko je teško održati se u toj priči?

- Sada više i nije tako jako teško kada imate kontinuitet i kvalitet. Belo Brdo će se i dalje držati priče koja je već prepoznata od strane kupaca: Da damo više kvaliteta u boci nego što kupac očekuje za ono što je platio.

U kojoj meri ćete biti okrenuti mladim vinima, koliko ćete pratiti trendove, a koliko se upuštati u istraživanja?

Moram da učinim sve da njegov potencijal pretvorim u maksimalni kvalitet, želim da mu dam sve što je potrebno: bačve, burad, vreme, da ga držim u boci koliko je potrebno...da bi ono dalo svoj maksimum. Ako godina nije bila za takva vina, onda se treba okrenuti mladom vinu, potruditi se oko njega, dati ga po adekvatnoj ceni na tržište, jer vino treba da se pije, a ne da stoji na policama.

Vesna Vukojev Foto:

- Vinarije ne moraju pod obavezno da prate trendove.

Svaka vinarija treba da nađe svoj trend, odnosno da od onog što ima u vinogradu napravi vrhunsko vino. Neke će se prepoznati po lepršavim, mladim, svežim belim vinima, neke po rozeima, neke po crvenim odležalim vinima....Vinarija Belo Brdo će se truditi da uvek ima za svakog konzumenta po nešto, ali naš trend će biti odležala crvena vina i zrela bela vina. Kada znam da u vinogradu imam gožđe prepuno tanina, bogatog aromatskog kompleksa, visokog potencijalnog alkohola, ne mogu da dozvolim da ga pustim kao mlado vino.

Wine & Fine 35

VINARIJA ŠIJAČKI, IVANA ŠIJAČKI, BANOŠTOR

PUT U BUDUĆNOST VODI PREKO MLADIH VINA Na nadmorskoj visini od 150 do 220 metara, na obroncima Fruške gore, u Banoštoru, već tri decenije se na osam i po hektara prepliću redovi Rizlinga italijanskog i rajnskog, Župljanke, Chardonnay, Merlot, Frankovke, Cabernet Sauvignon i Muskat Hamburga. Već tri decenije porodica Šijački znanjem, tradicijom i stručnošću izvlači najbolje od fruškogorske zemlje, kretanja vazduha, sunca, Dunava i grožđa. Ta alhemija ukusa, kvaliteta i znanja osvaja ne samo nove konzumente vina, već širi i zasade i povećava proizvodnju Vinarije Šijački. Ivana Šijački, tehnolog u porodičnoj vinariji, ističe da je Vinarija Šijački oduvek bila okrenuta mladim, belim vinima, ali i da se poslednjih godina, prateći potražnju, trude da stvore i prepoznatljiv roze. Pored znanja, volje i ljubavi prema vinu i vinogradastvu kaže da je potrebno i znanje i veština, ali pre svega strpljiv i uporan rad.

36

Wine & Fine

Wine & Fine 37

internacionalne sorte koje će biti nešto malo manje zastupljene od Italijanskog rizlinga. Od njega ne odstupamo jer je on i dalje osnova naših belih vina.

Sadili smo Chardonnay, a prva berba Rajnskog rizlinga bila je 2011. godine.

Sad planiramo da ubacimo još neku novu belu sortu. Naravno trudimo se da proširujemo već postojeće zasade kako bismo mogli da zadovoljimo potrebe tržišta.

Zasadili ste Rajnski rizling. Pokazao se kao dobar. Znači li to da se traže mlada vina?

- Tako je. Naša vina se u principu i prodaju u roku od godinu dana. Ona duže i ne stoje. Italijanski rizling je jedno voćno, lagano, lepršavo vino i, bar nama, je najlepši kada se troši kao mlado vino.

Ali samo ukoliko je vino proizvedeno kako treba. To su vina koja mogu i da odležavaju iako je najpopularnije, kako smo primetili, kao mlado vino.

Kreće li se trend od belih vina ka rozeu?

Proizvodnja vina u vinariji porodice Šijački naslanja se na porodičnu tradiciju. Kako usklađujete iskustvo, znanje i potencijal?

- U porodičnoj vinariji s jedne strane negujemo direktan kontakt sa kupcima, a sa druge imamo naše iskustvo i naš stil. Ipak zahtevi, iskustva i utisci naših kupaca važni su nam u proizvodnji. Trudimo se da osavremenjujemo tehnologiju kako bismo napredovali. Zadržavamo i deo nekog ličnog, prodičnog stila što nas već generacijama karakteriše.

Proizvodite Italijanski i Rajnski rizling, Chardonnay, Frankovku, Merlot, Rose od Cabernet Sauvignon i Muskat Hamburga. U kom pravcu su išli trendovi kada je proizvodnja vina u pitanju, od kraja osamdesetih kada je vinarija osnovana, pa do danas?

- Zasadi Italijanskog rizlinga bili su prvi u našem vinogradu i imaju 30 godina. Počeli samo sa belim vinima jer se tada to najviše tražilo. Rizling italijanski bio je najzastupljenija sorta na našem podneblju, ne autohtona, ali odomaćena, prilagođena sorta i to upravo klon SK54 koji je stvoren u Sremskim Karlovcima na Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo. Ubrzo smo počeli da dodajemo internacionalne sorte, ali opet u većoj meri za proizvodnju belih vina. Jer koliko god da trendovi diktiraju koja će se vina trošiti moramo da gledamo i na to kakvo je podneblje i šta ono najbolje može da iznese.

Zato oko 60-70% naše proizvodnje čine bela vina. Idemo na

38

Wine & Fine

- Definitivno da. Roze vina su sve traženija zato što nose sa sobom pozitivne karakteristike i belih i crvenih vina. Sve je veća tražnja za rozeima i to za polusuvim tipom vina. Sve veći broj ljudi postaju konzumeti vina i roze im je u tom pogledu najprijemčiviji za prvi ukus. Nama zbog toga proizvodnja rozea polako sustiže bela vina. Tržište uvek ima trendove i od pre 7- 8 godina ono se kreće u korist rozea. I mi takođe idemo u tom pravcu. Počeli smo sa Muskat Hamburgom, a onda i sa Cabernet Sauvignon.

Koliko su tehnološki mlada vina zahtevna?

- Sva vina su zahtevna. U našem slučaju, sva vina treba da se izbace na tržište u što kraćem roku, jer se prethodna berba veoma rano proda. Sa druge strane, vino sme na tržište onda kada je stabilno. Mi tehnološkim postupcima teramo vino da što pre bude spremno za tržište koje zahteva jedan besprekoran proizvod. Kupac kada proba mlado vino ne očekuje od njega velike, značajnije karakteristike u pogledu senzorike jer vino tek treba da sazri da bi se senzorne osobine što bolje iskazale.

Ali mlado vino je prvi kontakt između vinarije i potrošača i izuzetno je važno da zadovolji ne samo osnovne kriterijume na koje je potrošač navikao, pogotovo ako je godinama vezan za određenu vinariju, već i da ga iznenadi, oduševi. Uvek treba težiti da svaka naredna berba bude bolja od prethodne, da se stalnom potrošaču još više dopadne, a da novog zavede.

Gde kao tehnolog možete da ispoljite veću kreativnost, u radu sa mladim ili odležalim, pa i arhivskim vinima?

- To je pre svega pitanje mogućnosti. I pitanje želje. Čovek radi sa onim što ima. Mi se trudimo da jedan deo berbe odleži.

To su ona vina koja minimum moraju da leže 6 mesci do godinu dana u boci. Pratimo ih, negujemo, mazimo i pazimo.

To je mali, ograničen deo. Moj izazov je da sačuvam karakter vina takav kakav je od početka u našoj vinariji, da vina ostanu svežih, voćnih karakteristika što duže, a opet, sa druge strane, da vina koja treba da se razvijaju u pogledu senzorike sa odležavanjem, idu u pravom pravcu.

Koliko vam je važno da, s obzirom na potražnju, sačuvate osoben pečat vina iz Vinarije Šijački?

- Nama je to izuzetno važno, i već smo postali poznati po određenom stilu vina od kog ne odstupamo. Izborili smo se sa tržištem da zadržimo osnovne karakteristike, suštinu našeg vina. Uvek postoje male serije koje će zadovoljiti i one malo zahtevnije ali ipak osnovna proizvodnja se ne menja. To su iskrena vina od grožđa.

su otkupljivalji grožđe od proizvođača i pružali im podršku.

Tako smo i mi prve veće zasade podigli i bili smo sirovinska baza Navipu. Međutim kasnije mi smo počeli da prerađujemo malo veće količine sopstvenog grožđa i opet je to bio Italijanski rizling, naše prvo vino. U našem slučaju severne padine Fruške gore u blizini Dunava, nadmorske visine od 150 do 220 metara su zbog klimatskih uslova posebno tokom proleća i leta izuzetni jer dobijamo laganija, sveža, voćna bela vina sa malo izraženijim kiselinama. To su i delom i mineralna vina, pomalo „slana“... što doprinosi prepoznatljivosti naših vina.

Kada je u pitanju Rajnski rizling, njega generalno karakterišu izraženije kiseline. Zato to vino nije bilo popularno među širom populacijom jer su imali odbojnost prema vinu koje ima izražene kiseline. Ali kada se grožđu pruži sve ono što mu treba, kao što je to slučaj u našem vinogradu, te kiseline ne štrče toliko, jer se vodi računa o trenutku berbe i o tehnologiji.

Dobijamo jedno harmonično vino koje može i da odležava. Uz to veoma je zahtevna proizvodnja grožđa jer je osetljvo, pa je i iz tog razloga bio manje popularan za sadnju. Ukoliko ima puno kišnih dana tokom proleća i leta, kada grožđe dozreva, može se desiti da ne bude berbe i da sve propadne. Zato su vinogradari malo više izbegavali Rajnski rizling. Mi smo za sada imali dve izuzetno fine berbe Rajnskog rizlinga i jako se radujemo daljem radu sa njim. Radoznali smo da saznamo šta ćemo dobiti.

Vinarija Šijački je poznata po tome što se količina vina iz prethodne godine nikada ne prenese na narednu, jer kažete da je „najbolje vino ono koje se proda“. Mislite li i da mlada vina Fruške gore mogu da ispričaju u budućnosti jednako interesantnu priču kao i ona, odležala?

- Mlada vina imaju budućnost pre svega zbog karakteristika terena. Postoje i mogućnosti za proizvodnju vina koja će odležavati. Što se nas tiče to su manje količine i trudićemo se da zadržimo ono po čemu smo poznati – a to su mlada vina.

Kada budemo imali dovoljno kapaciteta i mi ćemo imati deo vina za odležavanje ali svakako u manjim serijama. Radimo i dalje na poboljšanju, pogotovo etiketa koje smo izbacili prošle godine: Chardonnay barrique i Rajnskog rizlinga.

Kada biste morali da definišete princip rada vaše vinarije u nekoliko rečenica on bi glasio?

- Pošto je porodična vinarija često nas pitaju ko ima kakvu ulogu. Mi svi sve radimo i podržavamo se i preuzimamo uloge jedno od drugih kako bi sve normalno funkcionisalo.

Svako je obučen za sve i svako po potrebi radi sve, a opet svako je specijalista u svom delu. Cilj je ostati u kontaktu sa potrošačima, poboljšavati se iz godine u godinu.

S obzirom na to da je ovo vinogorje nadaleko poznato po grožđu belih sorti vinove loze, posebno negujete Italijanski, Rajnski rizling i Chardonnay. Zašto su ona dobila prednost nad drugim sortama, pogotovo Rajnski rizing koji nije tako čest?

- Pre svega bele sorte su od ranije zastupljene u Vojvodini jer se više konzumiralo belo vino. Postojali su veliki sistemi koji

Wine & Fine 39

VINARIJA KIŠ, SLAVKO KIŠ, SREMSKI KARLOVCI

TAJNE IZ PROŠLOSTI ZA VINA IZ BUDUĆNOSTI

Vinarija porodice Kiš iz Sremskih Karlovaca jedna je od najstarijih na Fruškoj gori koja radi od 1830. godine.

Kako kaže Slavo Kiš, četvrta generacija vinara u porodičnoj manufakturi, preživeli su razna (ne) vremena, ali ljubav prema vinogradarstvu i spravljanju “božanskog napitka” ne prestaje.

On je preneo znanje i iskustvo na svoje unuke Predraga i Tamaru Crnković a oni nastavljaju tradiciju. Vinarija Kiš stvara bela i crvena vina od svog grožđa sa 11 hektara, a uskro

40

Wine & Fine

će biti otvoren i novi podrum. I to baš na pravom mestu, u srcu vinograda. Tokom vremena sorte, kao i potražnja su se menjale, ali je tradicija kvaliteta u Vinariji Kiš ostala. Uz bela i crvena vina, prave i nadaleko čuveni reprezent kuće - Bermet, a da prate trendove i potražnju na tržištu svedoči i novitet u ovoj vinariji – Rose. I dok se novi podrum gradi, a nove tehnologije i tradicija ukrštaju u buradima, vina iz Vinarije Kiš stižu tokom

godine do svojih kupaca, a tek mali deo odlazi na odležavanje i istraživanje novih kupaža i ukusa.

Vinarija Kiš jedna je od najstarijih na padinama Fruške gore. Moda i ukusi su se menjali, a kako je vinarija uspevala da odgovori na te izazove? Prilagođavajući se ili držeći se svoje vizije?

- Moralo se prilagođavati vremenima i zahtevima. Da toga nije bilo vinarija ne bi tako dugo opstala. Sve je vremenom evoluiralo, i sorte i tehnologija. Dosta sam naučio od mog oca iako nikad nismo imali ogromne vinograde, nismo bili gazde, stalno se radilo i ulagalo. Uz pomoć mog oca pa zatim i Pere Cindrića, selekcionera i Vlada Kovača vrhunskog enologa i akademika Francuske akademije nauka, saznavao sam i učio dok sam radio i u njihovim vinogradima. I zahvlan sam im.

Kada sam ostario, a unuci Predrag i Tamara Crnković stasali bilo je vreme da im se pokaže da se i od vinograda može živeti.

Oni su završili škole ali nije bilo posla, pa su nastavili ono što sam ja radio. Tako je znanje prešlo sa mog oca na mene, a sa mene na njih. Uz to vodilo se računa da se zadrži kvalitet vina i da se odneguju sorte koje smo gajili. Jedno vreme smo bili i kooperanti ali smo neke količine zadržali i imali svoje mušterije. Sa 4 hektara vinograda postepeno smo se proširili na 11 hektara. Moji unuci sada su i proizvođači i vinari i trgovci.

Uskoro treba da se završi podrum tako da se Vinarija Kiš stalno razvija. Taman toliko vinograda imamo koliko vina možemo da prodamo. Dosta se i u tehnoligiji promenilo. Ja sam 31. godište i nema više onih starih mašina. Sve je novo, ali dobro je.

Kakvo je mesto mladih belih vina i rozea u vašoj ponudi?

- Mlado vino je uvek lepše. Bilo je ranije potreba i za odležalim i arhivskim vinima. Mlado vino je pitkije. Staro vino, odležalo, ono je cenjenije. Sakriveno je u nekoj arhivi i ne pije se, a vino treba da se pije. Zašto? Pa, vino je kao živo biće. Ono stalno radi. Nikada vino ne prestaje da živi. U bačvi ili buretu, u boci, ono radi. To je najbolje opisao profesor Jovičin: Kada donesete iz arhive stara vina dok ih ne otvorite vi uopšte ne znate i ne možete da budete sigurni šta je u boci. Može se destiti da ne valja vino, ili da su dve boce dobre, a ostale ne, ili da su sve dobre. To je dokaz da to vino živi.

Da li u Vinariji Kiš više prostora dajete mladim vinima ili ima mesta i za odležala?

- Mi proizvedemo onoliko vina koliko potrošimo preko godine. Znači kada dospe iznosimo ga kao mlado vino, a kako vreme prolazi ono stari. Kada dođemo do iduće berbe, ako je nešto preostalo, to postaju prelazne zalihe. Onda to vino nudimo kao odležalo, a ovo novo ostavljano da polako radi. Ne forsiramo ga na silu, ne bistrimo ga, ostavljamo ga da radi, pa tako do sledeće berbe. Najvažnije je da prođe prirodan proces.

Ne može se sa vinima raditi na brzinu. Ako nemamo prelaznih zaliha onda radimo da to mlado vino ima jedan kvalitet i tek ga onda nudimo.

Koliko su se sorte, potražnja i ponuda vina menjale od kada ste vi preuzeli vinariju pa do danas?

- Menjalo se ponešto od sorti, ali i izgled vinograda. Nekada su bili nisko sađeni, a sada su podignuti i u obliku špalira su.

Od sorti više nema Dinke, ni Slankamenke, ostavili smo Rizling pa tako imamo Rajnski i Italijanski rizling, Chardonnay, to je kvalitet. Imamo Portogizer koji smo i nekada gaijili, Franovka je tu, kao i Merlot. Ima nešto Cabernet Sauvignon koji ide odmah u kupažu, Merlot. Imamo svetske sorte i novu tehnologiju, uspevamo da kao i ranije prodamo sve što napravimo. Jedino, da je tržište ovde kod nas malo uređenije, bilo bi još bolje.

Portogizer je prilično redak na fruškogorskim padinama. Šta je presudilo da njega uvrstite u ponudu?

- Nekada, kada su te sorte kao Portogizer i Slankamenka bile važne u vinogradu, one su rane sorte, beru se u septembru i vinar je mogao da brzo dobije vino, to su vinogradarima bili prvi novci, zato je svaki vinogradar imao ove sorte. Portogizer kao i Slankamenka mogli su i na pijacu i kao grožđe i kao prvo vino. Zato smo ga i mi imali. Razlika je u tome što se ranije mnogo više koristilo belo vino. Zimi se trošilo crveno. Sada je to malo drugačije jer se sad i crveno vino traži preko cele godine. Sada vi kao vinar treba da uzgajate Portogizer jer je najpogodniji i može da se prodaje preko cele godine.

Wine & Fine 41

Kada u Sremskim Karlovcima pitate gde možete da nabavite najbolji Bermet i poznavaoci vina i “laici”, svi će vas odmah uputiti “kod Kiša”. Iako se u vašoj vinariji proizvodi od početka, od 1830. godine, tek pre 15-ak godina ponudlili ste ga tržištu. Zbog čega ste tako dugo čekali?

- Vinogradarstvo uopšte, ne samo u Sremskim Karlovcima je imalo uspone i padove. Filoksera je skoro uništila vinograde.

Pa su se pre Drugog svetskog rata ti vinogradi digli i u njima je bilo Slankamenke koju ste pominjali i drugih sorti. Zatim je taj rat odveo vinogradarstvo u sunovrat. Nekada je u Karlovcima svaka kuća imala makar par buradi vina. Svi su ga imali i živelo se od vina. Tako je i Beremt delio sudbinu vina i vinogradarstva.

I on je sa dolaskom rata nestao. Novi vinogradari posle rata nisu znali šta je Bermet. Moj otac i vinogradari u Karlovcima pravili su ga ali to je bilo samo za kućnu uporebu u buradimo od 30, 50 ili 70 litara. Nije bilo za prodaju. Kada su nestali stari vinogradari koji su znali šta je to, nestalo je i Beremta. Nastavio sam da ga proizvodim, kao i još par ljudi, i mi smo se između sebe “takmičili” sve do 1996. tj 1997. godine, do prvog roda Rajnskog rizlinga iz našeg vinograda. Moj zet je predložio da se prijavimo na Dane Svetog Trifuna na Petrovaradinskoj tvrđavi. Spremili samo za taj skup, Rajnski rizling i nešto Bermeta. Ni jednog ni drugog nije bilo na izložbi, samo smo mi to imali. Pošto smo prvi put došli, u degustacionoj sali od 13 stolova dobili smo jedan na samom kraju prostorije. Publika i ocenjivači krenuli su od stola do stola i kada su stigli do nas i pitali šta nudimo i kada smo rekli: Rajnski rizling i Bermet svi su kao po komandi okrenuli glavu prema nama. Zainteresovalo ih je to nešto novo, tada je Beremet oživeo. Polako su počeli da se bude “bermetaši” u Karlovcima. Počeli su da se u porodicama prisećaju recepture i da malo po malo prave Bermet. Mi se držimo naše stare recepture koju sam ja nasledio od mog dede i oca, a prenosim je na moje unuke. Bermet nije samo veština i nije samo recept. Bermet, pravi, ima svoju priču. Sve mu to daje kvalitet koje kupac zna da prepozna.

Interesantno je da je Bermet bio vino koje se pilo do Uskrsa.

Da li se ono ubraja u mlada vina?

- I tu je evolucija učinila svoje. Ne zna se baš tačno ko je tvorac Bermeta. Bermet je bio tema koju su mnogi istraživali i pokušavali da pronađu njegovu tajnu. U “Iskusnom podrumaru” Zaharije Orfelin donosi razne recepture o Bermetu, čak pominje i beli Bermet. I on kaže da se o Božiću Bermet načne, ali da mora da se popije do Ukrsa. Zašto? Zato što tada nije bilo tehnologije koja bi ga duže održala. Znači da je ono najbolje bilo samo u tom periodu. Ono se pravilo od vina koje rodi i raznih travki i začina. Tačnije, Bermet je proizvod od vina. Danas je tehnologijom, dodavanjem antiseptika moguće duže održati Bermet. Najvažnije je da se za Bermet koristi najkvalitetnije vino. Od kakvog ga vina napravite takav će vam i biti. Tržište me je nateralo da pravim i beli Bermet. Ipak pravi Bermet je od dobrog crvenog vina.

Bela i crvena vina iz vaše vinarije takođe su zabeležila velike uspehe. Kakva je situacija sa rozeom?

42

Wine & Fine

- Do sada su prednost imala bela vina. Proizvodimo i crvena i naravno Bermet crveni i beli, a od ove godine tu je i Rose. Imali smo dosta Merlot-a, i imao je dosta šećera, a pošto nam je ostalo i nešto zaliha, unuk Peđa predložio je da malo eksperimentišemo i napravimo Rose. Ono je samotok od Merlot-a. Postoje još neki postupci kako da se napravi dobar roze, tako da i ja učim od mog unuka. U svakom slučaju mislim da smo napravili zaista dobar Rose. Nešto stvarno posebno.

Iza vinara iz porodice Kiš je bogata tradicija, a ispred vizija.

U kom pravcu planirate da prozvodnju u budućnosti bazirate na mladim vinima, a gde vidite Bermet koji je i lična karta vaše vinarije?

- Mi živimo od vina. Ne pravimo vino iz zabave i moramo da imamo sve ono što tržište traži. Tako da vinarija Kiš nudi i bela, Rajnski i Italijanski rizling i Chardonny i crvena vina, Merlot i Frankoviku, a u pripremi je jedna manja serija Portogizera i naravno Bermet. Izlazimo ove godine i sa Rose jer se dosta traži. Postao je moderan. Od sedam etiketa koje nudimo našim kupcima i onim novim koji žele da uživaju u vinima sigurno će se bar nešto dopasti. Mislim da se treba potruditi da se napravi kvalitetno vino i da se ono proda za godinu dana. A takođe male količine odvajamo da odleže. Širimo kapacitete, trenutno se pravi novi podrum u samom vinogradu.

Tako da mlada vina imaju budućnost. A arhivaska? Ona su vredna kao i stare knjige. Sadržaj može da vas iznenadi, a vrednost i cena leže u godini tih korica, odnosno u godini berbe. Više se traže i mnogo bolje prodaju mlada vina. Na tom putu ćemo i ostati jer moramo da opstanemo na tržištu.

I mislim da našem Bermetu ne može niko da konkuriše. On ostaje naš adut.

Wine & Fine 43

VINARIJA KOVAČEVIĆ, MIROSLAV KOVAČEVIĆ, IRIG

PEČATOM POSEBNOSTI GRADE UKUS PUBLIKE Oko nekadašnje fruškogorske prestonice Iriga razlili su se po padinama vinogradi Vinarije Kovačević koja tradiciju gajenja vinove loze i proizvodnje vina neguje već više od 100 leta. Sa južnih padina Fruške gore slivaju se bela, crvena i roze vina, a sinonim vinarije svakako je danas već čuveni Chardonnay vinarije Kovačević.

Prepoznatljiva vina kontrolisanog kvaliteta našala su put do potrošača i turista, a vinska priča od vinograda, preko vina zaokružena je i vinskom

44

Wine & Fine

kućom, ključnoj tački orijentacije na vinskoj turi po Fruškoj gori. Kvalitet vina Vinarije Kovačević građen je polako i uporno, a od 2000. godine i moderno.

Odgovaralo se ukusima tržišta, ali se i učestvovalo u izgrađivanju ukusa publike ponudom kvaliteta.

A on se stvarao prepletima ponude maldih vina ali i odležalih kako bi i nepca najprobirljivijih vinskih hedonista bila zadovoljena. Uz Chardonnay, iznikao

je i Chardonnay barrique, tu je i Rajnski rizling, Sauvignon, zatim Rosetto, Aurelius barrique, te Bermet i kao novina Kovačević, penušavo belo vino.

Upravo iz navedenog proizilazi da, kako kaže Miroslav Kovčević, vlasnik Vinarije Kovačević “proizvođači prate stilove vina koji se ljudima dopadaju, ali i izgrađuju svoj lični stil po kome ćemo se razlikovati od drugih”. Po svemu sudeći gde ima vrhunskog kvaliteta ima i puno rada i truda, a priče tek toliko da se suština objasni.

Vinarija Kovačević ima dugu tradiciju, a na domaćem tržištu jednu kvalitetnu i potpuno zaokruženu vinsku priču.

Na kakve ste izazove i probleme nailazili na putu stvaranja priče od vinograda do vinske kuće?

- Veliki izazov Vinarije Kovačević, na samom početku, je bilo uopšte pomisliti da počnete proizvodnju vina u manjim serijama. Pored velikih proizvođača i ne edukovanog potrošačkog društva, većina ugostitelja nije bila spremna ništa da menja u svom poslovanju. Sada je puno lakše pokrenuti proizvodnju vina. Potrošači su edukovani i spremni da istražuju, da probaju nešto novo, iz dana u dan se rađaju nove vinarije, imamo vina iz celog sveta tako da možemo uporediti naša vina sa svetskim proizvodima. Svaki početak je težak ali ako čestito radite svoj posao rezultati su neizbežni. Kvalitet uvek pobeđuje!

U vašim vinogradima na 10 ha gaje se sorte: Chardonnay, Sauvignon Blanc, Rajnski rizling, Merlot, Cabernet Sauvignon, Vranac. Najavli ste da nameravate da podignete i zasade Neoplante. Zašto ste se za nju odlučili i koliko je ona isplativa i zanimljiva za nove poduhvate?

- Ako u nekom regionu radimo na razvoju vinarstva moramo upotpuniti ponudu sa vinskim turizmom. Tako da se ovde ne radi o ekonomskom potezu sadnje Neoplante već o različitosti! Ako hoćemo da ugostimo strane turiste treba nam nešto autohtono, naše, nešto što oslikava region, kroz šta ćemo predstaviti teroar.

Iako se proizvodnja svake godine uvećava, kažete da prodate svo vino već do septembra. Znači li to da su mladim vinima, što se tiče Vinarije Kovačević, sasvim otvorena vrata od padina Fruške gore pa do vinske publike?

- Povećanje proizvodnje u Vinariji Kovačević diktira tržiste. Vinska publika je prepoznala kvalitet, a mi smo osetili stil vina koji publika voli pa se trudimo da to i održimo. To što se vina prodaju mlada i ne dožive svoju punu zrelost samo je odlika dopadljivosti i kvaliteta proizvoda.

Chardonnay i Vinarija Kovačević postali su sinonimi.

Ovo vino čini 60 % prozivodnje vaše vinarije. Rekli ste jednom prilikom da nije problem jednom proizvesti dobro vino već ga stalno proizvoditi kao dobro. U čemu je alehmija Chardonnay iz vašeg vinograda?

- U proizvodnji bilo kog proizvoda prirodnim putem ne postoji alhemija! Alhemija je u vama, morate da verujete u ono što radite, da postavite ciljeve i krajnje iskreno i pošteno uđete u posao. Ako me pitate za Chardonnay on jeste sinonim Vinarije Kovačević! Zašto? Zato što smo od 2003. godine kada smo prvi Chardonnay u vinariji proizveli i osvoijli ljubitelje tog proizvoda otkrili da je to stil vina od koga ne treba odstupiti!

Wine & Fine 45

- Jeste da je Italijanski rizling najzastupljeniji, ali ni Rajnski rizling nije nova sorta na Fruškoj gori. Možda ima manje ljubitelja za razliku od Chardonnay ali sigurno da je bela sorta sa najboljim potencijalom za starenje, odnosno odležavanje u boci.

Takođe sarađujete sa kooperantima.

Kako uspevate da održite kvalitet proizvoda i kontinuitet? Šta kandiduje nekog vinogradara da bude vaš koopernat?

Teško je napraviti dobar proizvod, ali je još teže održati svake godine isti kvalitet. Mislim da smo mi u tome uspeli! Nešto ranijom berbom grožđa uspeli smo da stvorimo jedan dosta svežiji Chardonnay sa lepšim i voćniji kiselinama, ako ga uporedimo sa onim od pre 10 godina mislim da smo dosta napredovali u kvalitetu Chardonnay.

U vrhu potražnje je i Rajnski rizling.

Ipak je on i dalje retkost na padinama Fruške gore. Zašto je tako?

46

Wine & Fine

Za sada imam 10ha svojih vinograda i 65ha u zakupu. Pored toga imam dobru saradnju sa dosta vinogradara na Fruškoj gori. Da bi sarađivali i napravili dogovor da za mene proizvode groždje moraju ispuniti par preduslova. A to su; asortiment grožđa, zdravstveno stanje grožđa, odnosno kvalitet i prinos po čokotu, što znači da nije veći od dva kilograma. U toku godine obilazimo vinograde kako bi imali uvid u zdravstveno stanje grožđa i prinosa po čokotu. Sedam dana pred berbu uzimamo uzorke grođža merimo šećere i kiselinu kako bi odredili tačan dan berbe. Kada su svi preduslovi ispunjeni i određen dan berbe naš kamion sa gajbama stiže u vinograd i počinje berba.

Nasledili ste porodični posao, a sami ste intenzivno u njemu od 2001. Jednom prilikom ste rekli da se trendovi u vinarstvu stvaraju polako. U kom smeru su za to vreme se kretali trendovi? Koliko su trendovi okrenuti mladim vinima?

- Tačno da sam nasledio porodičan posao koji datira iz vremena kada nije postojao stil vina nego su se pila crna i bela vina! U zadnjih deset godina u modi su mlada, sveža i lepršava vina. Potrošači su se edukovali, granice su otvorene tako da ljudi putuju i probaju razna vina iz sveta i tačno znaju šta žele da piju. Mi kao proizvođači moramo da pratimo stilove vina koji se ljudima dopadaju i tako se prilagođavamo tržištu. A isto tako je bitno i da izgrađujemo svoj lični stil po kome ćemo se razlikovati od drugih i staviti svoj pečat na proizvod.

Na stogodišnjicu vinarije , 2000. počeli ste sa izgradnjom nove vinarije koja ima sve uslove za proizvodnju vrhunskih vina. Kakva je budućnost Vinarije Kovačević i u kojoj meri će proizvodnja mladih vina imati udela u njoj?

- Sa izgradnjom nove porodične vinarije i obnavljanjem vinograda smo

počeli 2000. godine. Od tada pa do danas smo napravili veliki pomak u proizvodnji vina i napredak u kvalitetu proizvoda. Ove godine smo kupili Iriški podrum pa ćemo imati mogućnosti da na 2600 kvadratnih metara odležavamo vina u baricima 225litara, bačvama od 1000 litara i velikim bačvama od 3000 litara, tako da od sledeće godine izlazimo na tržište i sa vinima koja će biti u svojoj punoj zrelosti. Biće tu i vina koja

će posle buradi jedan period odležati u boci tako da ćemo moći da ponudimo sklad punoće, kiselina i taninske strukture u kojima ce uživati ljubitelji zrelih i zaokruženih vina.

Wine & Fine 47

VINARIJA QUET, GORDAN BAŠIĆ, BANOŠTOR

KVALITETOM NAUČITI POTROŠAČE Na mestu gde se, kažu mnogi, Dunav najlepše preslikava na padine Fruške gore, u selu Banoštoru, ne tako davno, 2007. godine, nikla je na starom vinogradu, mlada vinarija. Mala, ali sa velikom vizijom – Vinarija Quet. Posle šest godina plantaže se prostiru na 78 hektara, a podrum sa najsavremenijom opremom ima kapacitet od 170 000 litara. Kvalitet gožđa, koje je dospelo u vinogradima vinarije Quet, iz dana u dan dokazuje svoje osobene atribute oličene u šest etiketa: Italijanski Rizling, Shardonay, Pinot Blanc, Traminac, Pinot Noir i Sauvignon Blanc. Kvalitet banoštorskih vina potvrđen je ovih dana i zlatnom medaljom za Traminac iz 2012. godine, ali i dobijanjem dozvole da na etikete Vinarija Quet može da stavi oznaku kontrolisanog geografskog porekla. O ovom velikom pomaku, kao i mestu mladog vina na domaćoj i svetskoj vinskoj sceni i idejama za podizanje vinske kulture i vizijama za budućnost, za magazin Wine & Fine priča vlasnik vinarije Quet Gordan Bašić.

48

Wine & Fine

Vinarija Quet je mlada vinarija sa velikom vizijom. Sa kakvom ste idejom krenuli u ovaj posao 2007. godine?

- U vinsku priču ušao sam sticajem okolnosti, slučajno.

Zadrugi u Banoštoru je bila potrebna pomoć i ja sam pomagao.

Vremenom je pomoć prerasla u partnerstvo, tako da sam 2007. godine počeo da gazdujem vinogradima. Tada je na oko 45 hektara vinograda, bilo uglavnom Rizlinga, Chardonnay i beli Pinot, iz kog se grožđe isporučivalo „Navip Fruškogorcu“. Kako nisam ni tehnolog ni poljoprivredni inženjer, oko sebe sam okupio mlade stručnjake, da korelacijom njihovog znanja i moje vizije pokušamo da potencijal Fruškogorskih vinograda, na moderan način, pretočimo u flašu i ponudimo tržištu. Dve godine kasnije zasadili smo još 25 ha vinograda, jednim delom uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, a većim delom sami, da bi godinu potom zasadili još 10 ha iz sopstvenih kapaciteta.

Ubrzo zatim smo u starom, delimično urušenom, zadružnom podrumu napravili malu modernu vinariju sa kontrolisanom fermetacijom kapaciteta 50 000 litara ukupne proizvodnje.

Tek izlaskom na tržište, vina sa Rizlingom, Chardonnay i beli Pinot, i posmatranjem vinske priče, sada sa druge strane, ne samo kao ljubitelj već kao neko ko želi da podigne vino, kao piće u našem okruženju, na pijedestal koji mu pripada, shvatio sam da mi, proizvođači vina, imamo zajednički zadatak da poradimo na podizanju vinske kulture. Postalo mi je jasno da se, iako je prethodnih godina napravljen značajan pomak, vino kod nas još uvek deli na crveno i belo, bez puno udubljivanja šta znači sorta, sopstvena proizvodnja grožđa, geografsko poreklo ... Proizvodnja grožđa i vina, pa i naknadni plasman, je mukotrpan posao. Ulaganja su velika, a rezultati, ako dođu nisu brzi. Potencijal tržišta je ogroman, ali nešto iz nedostatka pravih informacija, a nešto usled krize, koja nas sve pritiska, konzumenti vina još uvek ne prepoznaju pravi kvalitet domaćih vina. Zato svi zajedno, svi vinari, treba da proizvedemo što kvalitetnije grožđe, jer vino nastaje u vinogradu, da ga kroz moderni tehnološki proces pretvorimo u vino i da shvatimo da kroz vreme moramo da stvorimo otvoreno i edukovano tržište koje će taj trud znati da prepozna. Treba da pokažemo šta nosi u sebi ovaj teroar i koji su potencijali ovog vinogorja.

U kojoj meri ste se prilagođavali trendovima na tržištu kod nas, i gde je mesto mladim vinima?

- Trendovi, kao i u modi, nisu konstantni, oni se kreiraju. To možemo najočiglednije da objasnimo na primeru barikiranih vina. U prethodnom periodu su bila popularna vina koja su nakon odležavanja u buradima imala jak uticaj paljenog drveta, a sada je, čini mi se, trend mladih, lepršavih, vina voćnih aroma kao i vina koja odležavaju u blago nagorenim buradima. Poslednjih godina, što je za pohvalu, je kod nas trend da se piju domaća vina. Zaslugu za to imaju prvenstveno nekolicina vinara koji su među prvima počeli da se bave ozbiljnim vinarstvom u okviru svojih porodičnih vinarija. Oni su imali težak zadatak da otvore oči domaćim konzumentima i pokažu da može da se napravi i dobro domaće vino. Po meni najveći potencijal u našem vinogorju ima Italijanski rizling iako je dugo vremena bio sinonim za nisokvalitetno vino.

Dobar Rizling ima svoje mesto na svakom evropskom stolu i mislim da je budućnost Fruškogorskog vinogorja u Rizlingu, iako postoje i druge sorte koje ovde daju vrhunske rezultate.

Takođe, mislim da i strana vina treba da imaju svoje mesto na našem tržištu i da treba da učimo i da se ugledamo na one koji imaju neuporedivo dužu tradiciju od naše.

Uneli ste i nove sorte, Traminer Aromatiko i crvene sorte.

Zašto ste se za njih odlučili?

- U sklopu priče o trendovima, dodao bih, da je u vinarstvu jako teško pratiti trend. Onog dana, kada odlučite da podignete vinograd, treba da znate da ćete prvih pet godina

Wine & Fine 49

potrošiti na obradu zemlje i sadnju, te stasavanje vinograda do prvog punog roda. Vinograd ima faze zrelosti kao i čovek.

Mlad vinograd, kao i mlad čovek, ima samo nagoveštaje u kom pravcu zri. Vinograd od 15-tak godina je zreo i u odličnom balansu su mu snaga i suština, a kod starog vinograda mudrost počinje da mu preovladava nad snagom, kao i kod svakog gospodina u godinama. Znači da onog trenutka, kada vinogradar treba da se opredeli za sortu, prvo mora da ima svoju ličnu viziju iza koje može da stane najmanje u narednih 15 godina. Mora da ima i veliku dozu intuicije jer ne postoje uvek racionalni razlozi, osim u poštovanju prirodnih preduslova i istorijskih iskustava. Priroda diktira sorte grožđa.

Ne kažem da je nemoguće zasaditi bilo koju sortu na Fruškoj gori, ali se postavlja pitanje kome je namenjeno vino od tog grožđa i sa kim se takmičimo u toj ponudi.

jer bih teško sam popio vino sa zasađenih 16 ha. Flaširali smo ga prvi put iz roda 2010. nakon osam meseci ležanja u bariku.

I na osnovu prvih reakcija mi se čini da smo na dobrom putu, ali će na kraju tržište reći svoje. Što se Traminca tiče on ima dugu tradiciju i daje dobre rezultate na Fruškoj gori, pa je čak, po pričama koje sam čuo, vino od Traminca iz ovih vinograda „Navip“ izvozio u Japan. Siguran sam da Traminac ima dobar potencijal, a kao potvrda toga je ove godine došla i zlatna medalja na takmičenju za vino iz roda 2011. Očekujem da će za sedam ili osam godina taj vinograd dati svoj pun kvalitet.

Bili smo prinuđeni da jedna deo starog vinograda iskrčimo, te sam odlučio da proširim sortiment sa dve bele i dve crne sorte grožđa. Od belih sam posadio Souvignon Blanc i Traminac, a od crnih Pinot Noir i Merlot. Zašto baš te sorte? Kod Pinot Noir-a je verovatno prevagnuo izazov. Za njega kažu, a u to sam se i sam uverio, da je jedna od nežnijih i zahtevnijih sorti za gajenje u vinogradu, a nakon toga je pravi izazov napraviti od tog grođža vino. Iako lično cenim dobar Pinot Noir, ne mogu da kažem da sam taj vinograd napravio da bi sebi proizvodio vino

- Mislim da mi, trenutno, na Fruškoj gori možemo samo i da govorimo o mladim vinima. Proizvodnja je još uvek toliko mala da se, praktično, svo vino proda u prvoj godini i ne ostane puno za odležavanje, a i ponovno oživljavanje Fruškogorskog vinogorja je, praktično, počelo od skoro, tako da o arhivskim vinim, u pravom smislu te reči, ne možemo ni razgovarati.

Naravno da je eksperimentisanje sa odležavanjem potrebno i korisno, i siguran sam da ćemo u dogledno vreme, kada još malo stasamo, ponuditi tržištu takve vrste vina. U principu

50

Wine & Fine

Mlada vina koja ste proizveli i ponudili tržištu naišla su na dobar prijem. Otvara li se uz mlada vina i prostor za eksperimentisanje sa odležalim vinima?

Koliko geografska identifikacija može da pomogne fruškogorskim vinima u proboju na evropsko, pa i svetsko tržipte?

- Ako neko, na primer iz Brisela, uđe u vinsku radnju i želi da kupi vino iz Srbije, pretpostavljamo da je reč o nekome ko želi da istražuje, ko zna nešto i ko želi da proširi svoje vidike i okusi nešto novo, zbog toga njemu treba da bude ponuđeno vino koje ima garantovano geografsko poreklo. Vino iz određenog regiona mora da nosi sve karakteristike tog regiona. Da bi bili sigurni da je tako mora biti kontrolisano, a ako je kontrolisano onda ima geografsku identifikaciju. Inače se iz Srbije izvozi malo vina i svi moramo da radimo na tome da otvorimo oči svetu i pokažemo mu da ovde postoji pošteni vinari, dobra vina i dobar odnos cene i kvaliteta. Zato moramo odgovorno da stanemo iza onog što ćemo tamo poslati. To nam, između ostalog, omogućava geografska identifikacija.

Koju vizuju i izazove vidite ispred vinarije Quet u budućnosti?

mislim da je srećna okolnost, posebno manjih vinarija, da uspeju da prodaju svo vino i da im ne ostaju veće količine za odležavanje. Tipični fruškogorski vinari sve što proizvedu od jedne godine trebali bi da prodaju od januara do avgusta. I to je dobar trend i dobar pokazatelj.

- Planovi vinarije Quet idu u nekoliko pravaca. Prvi je proširenje kapaciteta za proizvodnju vina i poboljšanje tehnološkog procesa. Planiramo da prvi put ove godine flaširamo Merlot, ali samo ako budemo zadovoljni kvalitetom.

Planiram da proširim vinograd, ali još uvek imam dilema u vezi sa odabirom sorti, a što se tiče šire priče mislim da svi vinari treba da se uključe, koliko god mogu, u edukaciju potrošača i promociju vinske kulture. To niko ne može sam, moramo se tome posvetiti svi zajedno kroz promociju onoga što radimo i promociju regiona. Slično kao što su Istrani uradili sa Malvazijom, koja je za 20-ak godina postala sinonim za to podneblje. Treba pridobiti potrošače da konzumiraju mlada domaća vina, da grade svoj stav, svoj ukus i da istražuju.

Nedavno je Vinarija Quet dobila pravo da na etiketama koristi geografsku identifikaciju, odnosno odrednicu o geografskom poreklu. Šta je bilo potrebno da taj uslov ispunite?

- Za vino sa geografskim poreklom, u najširem smislu, svaki proizvođač treba da ispuni tri preduslova: da ima sopstvenu kontrolisanu proizvodnju grožđa, da iz tog grožđa napravi vino odgovarajućeg kvaliteta i kao treći preduslov da ima ponovljivost kvaliteta. Svaka od ovih stavki se posebno produbljuje do sitnih detalja u saradnji sa inspekcijama i Ministarstvom poljoprivrede. To je posebna priča, ali u svakom slučaju pozitivan pomak za sve proizvođače. Ako pođemo od tog, da vino nastaje u vinogradu, samo onaj ko može da kontroliše, od početka do kraja proizvodnju goržđa, preradu i čuvanje vina, a pri tom ispoštuje tehologiju, može da bude siguran u ono što će dobiti u flaši. Može da bude siguran u ponovljivost i napredak.

Wine & Fine 51

52

Wine & Fine

VINARIJA RITTIUM, SURDUK

DOMAĆE SORTE OSVEŽENJE NA TRŽIŠTU Na mestu gde Dunav hvata zalet da se sjuri prema Beogradu, na mestu gde je priroda izrezbarila Frušku goru u živopisnu liticu, smestilo se sremsko mesto Surduk, a u njemu Vinarija Rittium. Baš na odsečenoj obali par desetina metara iznad Dunava nikao je 2008. prvi vinograd Dejana Milanovića, vlasnika Vinarije Rittium.

Prepoznatljivi odmah od početka jer su sorte birane samo po jednom kriterijumu – da su stvorene za ovo područje. Da ih fruškogorska zemlja hrani, da im ruže vetrova i odsjaju sunca sa vode iskroje aromu , posebnu od drugih. Tu su se red uz red smestile Sila, Neoplenta, Italijanski rizling, od bellih, a od crvenih sorti tu su Frankovka i Probus. Pravi izazov za vinogradara, vinara i tehnologa, a iznenađenje za ukus ljubitelja vina.

Wine & Fine 53

60

Wine & Fine

NJ.K.V. KUPAC Vino postoji zbog potrošača, koji ga kupuju, pa sa tim stiču i pravo na utisak. Lepo je čuti stručan komentar, ali u poslednje vreme je, kako se čini više “stručnjaka” nego potrošača. Laiku, nekome ko želi da proba crveno, belo, roze ili penušavo vino, teško da će karakteristike vina sublimirane u bodovnu skalu puno toga reći. Ali iskren i kontinuiran pristup, dobar opis i prave smernice „ekipe sa druge strane boce“: somelijera, enologa, vinskih kritičara, može mnogo toga da popravi i unapredi. Njihov rad, inspiracija, znanje i iskustvo u službi su spajanja vina i ljudi u srećnu okolnost traganja. Svako od njih ima svoje mesto u vinskom svetu i sa razlogom postoje, ali s obzirom na situaciju kod nas i na gomilu nedorečenih rešenja i odgovora teško je ne oteti se utisku da i na ovom polju vladaju zakoni šume.

Paradoks je činjenica da zanimanja enolog i somelier doživlajvaju pravi bum kod nas iako i dalje postoji veliki nesklad između ponude, kvaliteta i cena na tržištu, i mogućnosti saznavanja novog vinopije. Ostaje mu Internet kao izvor informacija, poneki magazin, reč prijatelja, ali na kraju i ono najpouzdanije - spostveni osećaj. Needukovanost visnkog tržišta tako rađa predrasude i pravim stvarima umanjuje vrednost, a podstiče lažni sjaj.

Pošto je znanje moć, tako bi vinski alfabet trebao i morao da bude dostupan i pristupačan svima, da neometano protiče, jer samo je pravo znanje ono koje se deli i tako uvećeva. Potrebno je ponuditi jasna, kratka i dostupna objašnjenja i permanentno bombardovati terminologijom, ukusima i vinskim izazovima. Samo tako zagolicanog nepca i mašte potrošači će krenuti u osvajanje vinskih istina. Sa druge strane trebala bi da ih čeka ispružena ruka stručnjaka. Dok se to ne desi trebalo bi se zapitati ko je ko u ocenjivanju vina i šta, kako i ko može da ponudi apsolutno tačnu i pouzdanu ocenu vinu?

Wine & Fine 61

Poslednjih godina, u vezi sa vinom, često čujemo reč somelijer. Po definiciji on je vinski stjuart, treniran vinski profesionalac, koji radi u vrhunskim restoranima i koji je specijalizovan za usluživanje vina. Po nekima, somelijer je vinski konobar. Zadužen je za nabavke vina, skladištenje i rotaciju u vinskom podrumu. Radi i na razvoju vinske karte, a sa šefom kuhinje na uparivanju hrane i vina. Direktno kontaktira sa posetiocima restorana i posao mu je da se stara o njihovom ukusu i budžetu. Pa ipak obuka za somelijera je tek početni korak u profesiji u kojoj se učenje nikad ne završava. Kod nas, ni standardizacije ugostiteljskih objekata nisu dovršene i usklađene pa je pitanje gde je somelijer sticao iskustvo? Nije isto radtiti u inostranim de luks restoranim i hotelima sa pet zvezdica, na kruzerima gde noć provodite sedam metara ispod palube, a danju služite sva moguća svetska vina najrazličitijoj klijenteli, ili pak u ovdašnjim restoranima od unutrašnosti do Beograda ili Novog Sada. Kao što somelier procenjuje vas, procenite i vi njega. Tražite njegov savet kad god ste u prilici.

Ali uvek pratite unutrašnji osećaj.

Sledeći na skali autoriteta za ocenu, procenu i kritiku vina su enolozi. To su visokoobrazovani stručnjaci, koji proučavaju i istražuju vino i njegovu izradu od trenutka sadnje grožđa do arhiviranja vina. U grupama za degustaciju enoglog je obavezan, a neretko se dešava da u istoj osobi imate i enologa i somelijera. Uz obrazovanje i ovde je iskustvo jedan od osnovnih parametara. Imamo dobre fakultete, teren i tradiciju pa u kritiku enologa možete imati više poverenja.

Na vrhu vinske piramide bio bi vinski kritičar. Da, ako u sebi ima znanje i iskustvo enologa, veštinu somelijera, nezavisnost od proizvođača i trgovaca, veoma razvijenu senzoriku... Kritike vina, koje možete naći od knjiga i novna do Interneta ili u vidu flajera kada kupujete vino, jesu od koristi mnogo više od ocene. Neka od najpoznatijih svetskih imena vinske kritike su Džejms Laube urednik Wine Spectator, Robert Parker izdavač Wine Advocate, Alen Medous izdavač Burghounda, Dženis Robinson iz British Master of Wine i drugi. Svaka od ovih imena, i još neka, zaslužuju sate i sate proučavanja njihovih biografija, pa ipak u vreme velikih lobija, megakorporacija i globalizacije pitanje je koliko njihove kritike i ocene ostaju imune na sav novac koji se vrti u toj priči? Postavlja se pitanje, da li je njihova senzorika baš sasvim savršena i nepogrešiva? I pored svog

iskustva i znanja vinskih kritičara, mora se priznati da još niko nije prodro do suštine i razložio vina do njegovih najtananijih niti te ih tako deteljno ocenio. To bi u najboljem slučaju mogla da uradi neka supersenzorička mašina ili nekakav superkompjuter. Na kraju krajeva, u liku vinskog kritičara treba da su, ako ne rođeni a ono do savršenstva isprofilisani i somelier i enolog i ljubitelj vina, senzoričar, vrsni degustator, ali i poklonik biranih reči, poznavalac kulture, filozofije, istorije, bontona...Naspram vinskog početinika, reklo bio se, vinski kritičar dođe kao Golijat.

Na sve ovo treba reći i šta podrazuemva degustacija, koja se kod nas dobrim delom shvata kao okupljanje u kafeu, restoranu ili vinskom podrumu radi degustacije i ocenjivanja vina. Ono se obavlja čulima vida, njuha i ukusa i to u specijalnim prostorijama namenjenim degustaciji. Pri ocenjivanju koristi se najčešće blind test – kada se iz specijalnih degustacionih čaša, u prostoru prilagođenom degustaciji, probaju vina koja se iznose pod šifrom. Skala je američki izum i rangira vina od 50 do 100 bodova. Pri tome treba dodati i karakter svakog člana degustacionog tima, njihove navike, lične sklonosti, raspoloženje... Svako je osetljiv na čulne nadržaje, ali niko ne može da istim intenzitetom oseti isti nadražaj.

I na kraju, osnova vinske pramide su potrošači. Bez osnove nema ničega. Zato i „Gospodin kupac“ treba da se bavi

62

Wine & Fine

isporobavanjem, degustiranjem, traganjem. Zbog osnovnog prava potrošača, da razvija svoj stav o vinima, prema ličnoj percepciji i osećaju, i da u datom trenutku stvori samostalnu ocenu kvaliteta. Zbog toga što će samo takvim pristupom pomoći i porizvođaču. Zbog nespremnosti ovdašnjih proizvođača, somelijera, vinskih kritičara i drugih da pohvalu shvate samo kao kompliment, a kritiku kao vetar u leđa za dalje korake u podizanju vinske kulture, kao i zbog nedostatka uslova za obavljanje stručnih degustacija, od ovog broja Wine & Fine magazin prestaće sa ocenjivanjem vina. Neka vino komentarišu oni koji ga kupuju, a ne oni koji su plaćeni da komentarišu...

Na narednim stranama Nj.K.V.Kupac ima priliku da se pretvori u profesionalnog degustatora i oceni vina uz pomoć našeg uputstva:

od 50 do 69

od 70 do79

od 80 do 84

od 85 do 89

Vina sa ozbiljnim manama, neprihvatljiva

Vina slabog kvaliteta, moguće sa greškama, upotrebljiva

Pristojna, vrlo dobra Veoma dobra vina vina, sa jasnim karakterom

od 90 do 94

od 95 do 100

Izvanredna, ne svakidanašnja vina

Odlična, velika vina

Wine & Fine 63

Chardonnay 2011

Sauvignon blanc 2011 Rose 2011

Vinarija Belo Brdo

Vinarija Belo Brdo

Vinarija Belo Brdo

Ćerević, Republika Srbija

Ćerević, Republika Srbija

Ćerević, Republika Srbija

600 rsd

600 rsd

600 rsd

Žućkaste boje sa svetlo-zlatkastim tonom, sa aromom zelene jabuke i grejpa, elegantnim notama badema…

Raskošnog mirisa zelenog paradajza, sa umerenim alkoholom, mineralnih karakteristika…

Mirisi voćni koji asociraju na jagodu i malinu, na ukusu umereno puno, lepo i sveže, kiseline daju pitkost…

Vaša ocena:

Vaša ocena:

Vaša ocena:

64

Wine & Fine

Sila 2012

Probus 2012

Neoplanta 2012

Vinarija Rittium

Vinarija Rittium

Vinarija Rittium

Surduk, Republika Srbija

Surduk, Republika Srbija

Surduk, Republika Srbija

650 rsd

750 rsd

700 rsd

Na mirisu dominiraju arome breskve, jabuke i kruške. Sila je na nepcima živahna i veoma postojanih voćnih aroma, ne previše napadnih kiselina…

Očarava bojom i gustinom.

Vino je bogato, puno, intenzivnog Karakterišu ga arome crnog voća mirisa, sličnog muskatu, poput šljiva, kupina, trešanja i crne predstavlja praznik za sva čula… ribizle, i tek po koji začin…

Vaša ocena:

Vaša ocena:

Vaša ocena:

Wine & Fine 65

Traminac 2011

Italijanski rizling 2011

Pinot noir 2011

Vinarija Quet

Vinarija Quet

Vinarija Quet

Banoštor, Republika Srbija

Banoštor, Republika Srbija

Banoštor, Republika Srbija

600 rsd

600 rsd

800 rsd

Zelene nijanse svetložute boje najavljuju svežinu. Cvetne arome iz mirisa, prepoznaju se i na ukusu, upotpunjene aromama zrelog belog voća…

Veoma dopadljivog sortnog mirisa u kojem se nadovezuju arome cveća, voća i začinskog bilja. Umerene punoće, sa dosta arome…

Na mirisu, u prvi plan izbija voćna aroma koja asocira na džem od jagoda i malina, upotpunjena mirisom kafe iz hrastovine…

Vaša ocena:

Vaša ocena:

Vaša ocena:

66

Wine & Fine

Rose 2012

ltalijanski rizling 2012

Portugizer 2012

Vinarija Kiš

Vinarija Kiš

Vinarija Kiš

Sremski Karlovci, Republika Srbija

Sremski Karlovci, Republika Srbija

Sremski Karlovci, Republika Srbija

660 rsd

540 rsd

520 rsd

Divne, kristalno jasne ružičaste boje, snažan i ekstraktivan, suv roze, sa voćnim naletima aroma jegoda i crvenog voća,veoma svež…

Odlikuje se kristalnom bistrinom i limun žutom bojom. Krase ga arome citrusa i svežih jabuka, dok na nepcima ostavlja utisak svežine, voćnosti, kompleksnosti…

Vaša ocena:

Karakterističan sortni buke čine mirisi crne ribizle, kupine i trešnje, a osete se i note kestena. Miris mu je dug i čist, ukus je voćni, sa lepim kiselinama…

Vaša ocena:

Vaša ocena:

Wine & Fine 67

Italijanski rizling 2011

Chardonnay 2011

Rajnski rizling 2011

Vinarija Šijački

Vinarija Šijački

Vinarija Šijački

Banoštor, Republika Srbija

Banoštor, Republika Srbija

Banoštor, Republika Srbija

480 rsd

540 rsd

540 rsd

Vino je zeleno-žute boje, naglašenih kiselina i sveže voćne arome jabuke i citrusa, ali istovremeno i izrazite punoće na ukusu…

Vino je jasno žute boje, kristalne bistrine i očaravajućeg voćnog mirisa. Na ukusu je snažno i omamljujuće, puno i ekstraktivno…

Suvo, belo stono vino zeleno žute boje sa zlatnim prelivima. Sortni miris je veoma lepo razvijen, a u kompleksnom bukeu preovladava esencijalni utisak zrelog grožđa…

Vaša ocena:

Vaša ocena:

Vaša ocena:

68

Wine & Fine

Rosetto 2012

Sauvignon blanc 2011 Chardonnay 2011

Vinarija Kovačević

Vinarija Kovačević

Vinarija Kovačević

Irig, Republika Srbija

Irig, Republika Srbija

Irig, Republika Srbija

550 rsd

800 rsd

800 rsd

Vino je svetlo ružičaste boje sa odsjajem kristalne bistrine. Blagog je ukusa jagode i lepršavog mirisa divlje ruže, prijatnog i dugačkog ukusa…

Svojim kompleksnim bukeom dočarava miris tek procvetale zove. Ukus je osvežavajući i harmoničan sa lepo ukomponovanim kiselinama i punoćom vina…

Vaša ocena:

Izrazita aromatičnost mirisa i kompleksna punoća ukusa sa blagim tonom gorčine u pozadini podseća na ukus suve smokve i badema…

Vaša ocena:

Vaša ocena:

Wine & Fine 69

Rose 2011

Chardonnay 2011

Traminac Premium 2011

Vinarija Salaxia

Vinarija Salaxia

Iločki podrumi dd

Rakovac, Republika Srbija

Rakovac, Republika Srbija

Ilok, Republika Hrvatska

700 rsd

850 rsd

600 rsd

Intenzivne voćne arome, veoma sveže, osvežavajuće, meko i dobre strukture, lepo balansirano…

Veoma aromatično vino, puno tropskog voća, cveća i slasti, dok mineralni karakter uplivava kao bonus. Na nepcu takođe veoma voćno i cvetno…

Na nosu je snažno, mešavina muskata i ruže, dok je ukus pun, sadržajan, bogat. Vino je izuzetno sveže, snažno i potentno, sa dosta slasti…

Vaša ocena:

70

Wine & Fine

Vaša ocena:

Vaša ocena:

Graševina Premium 2011

Rose Frankovka Selected 2011

Iločki podrumi dd

Iločki podrumi dd

Ilok, Republika Hrvatska

Ilok, Republika Hrvatska

550 rsd

620 rsd

Složenog intenzivnog mirisa koji podseća na prezrelo voće i med.

Ukus je pun, bogat, harmoničan i kompleksan, te je vino meko i pitko…

Nosi lepršave i džemaste arome jagoda i marmelade, na nepcu izaziva pravi vatromet.

Na završnici mineralni osvrt sa cvetnim aromama…

Vaša ocena:

Vaša ocena:

Wine & Fine 71

Blažo Popović

VERTIKALNA (VINSKA) GENERACIJA “Svet je onakakav kakvim ga ja vidim, a ne onaj koji se upinje da bude” Joan Flora

svoje francuske dane dele pripadnici “izgubljene generacije”: Skot i Zelda Ficdžerald, Pikaso, Salvador Dali, Hemingvej, Kol Porter, Gertruda Štajn i drugi. Heroji vremena, koje mladi pisac idealizuje, provode noći sa njim u dubokim, intelektualnim razgovorima i menjaju nepovratno njegov stvarni život u kome i nije stvarno živeo. Koja je to muzika nadjačavala njihove ponoćne razgovore? Da li je to bila Porterova My cozy little corner in the Ritz, baš kao pisana za takvu noć? I šta se pilo?

Možda Chateau Petrus Pomerol ili Château Margaux 1923? Ili je to za mlade umetnike bilo previše aristokratski i nedostižno?

Jesu li, konačno, ličnosti koje je Vudi oživeo zapravo lični alter-ego, ta duhovna vertikalna generacija na koju radije pristaje, kojoj se divi? Odgovori će ostati u njegovoj pariskoj noći, opisanoj možda baš u Ficdžeraldovoj knjizi “Tales of the Jazz Age”.

Kada sam prvi put čuo ideju o vertikalnoj generaciji, ona je za mene bila samo daleka metafora u stihovima Joana Flore, ništa više. Pomenuo je neuspeli ubica Helmuta Bergera i vlasnik najčuvenijeg novosadskog bidermajera, dr D, sedeći baš na njemu. Po toj geometriji vremena, naša duhovna braća nisu nužno i naši savremenici; često su nam bliskije pređašnje ideje, ogledamo se radije u životima drugih, prisvajamo njihove reči. Na tangentama vremena, kao na kakvoj duhovnoj klupi, zbijeni sede svi oni velikani čijim se mislima zaogrćemo, zaviruju u sferu naše svakodnevice, uče nas, savetuju. Tako, taj meta-prostor predstavlja spasonosni kolegijum smisla, dnevnu dozu optimizma, našu sigurnu kuću.

Ne znam pouzdano iz koje je kapije vremena Vudi Alen prisluškivao naš tadašnji razgovor, ali me njegovo poslednje filmsko ostvarenje “Ponoć u Parizu” uverava da još poneko iz horizantalne intelektualne ravni promišlja na isti, vertikalan način.

Njegova priča ide ovako: dok šeta Parizom u potrazi za nadahnućem, pred nesuđenim piscem Gilom zaustavlja se automobil iz prvih decenija XX veka i odvozi ga u noćni klub “Chez Bricktop” u kome, uz note ranog džeza i ukuse vina,

72

Wine & Fine

U mojoj ponoći, a ona bi mogla otkucavati u Rimu, u restoranu “Kod Sabatinijevih” na trgu Santa Marija, u bašti do koje dopire šum vode iz fontane koju opsedaju galebovi, okupljeni su zanesenjaci, moja vertikalna vinska generacija.

Sto je okrugao, veliki. Braća Sabatini večeras ne pevaju gostima dok poslužuju grisine i grapu. Samo radio remeti tišinu noći.

Prvi od njih ne voli Rim, smatra ga najidiotskijim prokletim gradom u kome je živeo. Liči mu na čoveka koji zarađuje za život pokazujući turistima leš svoje babe. Ipak, ne okleva da upita: Šta je bolje od sedenja uz vino sa prijateljima na kraju dana? Pitam se šta bi uz tu rečenicu moglo biti na stolu, u orošenoj boci? Pinot grigio? Lagani Frascati? Ili Duca Enrico, snažno i zahtevno vino juga… Džejms Džojs ne očekuje odgovor na svoje pitanje, već ispija gutljaj i tiho protestvuje: pustimo ruševine neka se raspadaju! Večni grad mu nije pružio inspiraciju ni egzistenciju. Jednom su ga, pijanog, pretukli i opljačkali. Zato je za njega prošlost samo otpad koji treba počistiti kako bi se izgradila budućnost lišena njenog tereta.

Zato radije bira Trst (grad u kome se samobistvo neguje kao jedna od lepih umetnosti), ulicu San Nikolo na broju 30 u kome je stvarao dela i ljubio Noru Barnakl, svoju muzu i suprugu. Zaboravlja da se duh zaustavlja i uzdiže iznad žudnje i gađenja. Pije.

Ako su se u vrtlozima vremena i sretali u blizini Via del Corso gde su obojica živeli, to nije bilo u istom raspoloženju. Gete je skromno smatrao da se Homer ne može porediti sa ostalim pesnicima, kao ni Rim sa drugim gradovima. Onaj kome ovaj Rim nije po volji, deluje kao sirovina u očima čoveka koji ga je istinski poznao. Ispred njega je Biondi Santi, miluje čašu rukom.

Njegov barikirani miris vraća mu slatka sećanja: Jednom su ga kod “Greka” u Via Condotti, pitali koje bi tri stvari poneo na pusto ostrvo. Poeziju, rekao je, prelepu ženu i dovoljno boca najboljih svetskih vina da preživi taj sušni period. A čega bi se odrekao prvo, ako bi morao da se snađe sa samo dve stvari?

Poezije, naravno. Zar je to čudno? Iznenađeni, nastavili su: a da mora da se liši još jedne stvari, koja bi to bila? Ja slutim. Ceo Trastevere, svi njegovi romantični trgovi već znaju. To, mladi prijatelju - završava pesnik - zavisi od toga kakva je bila berba.

Talenat se oblikuje u tišini, karakter u metežu sveta – zapisao je u prvom činu “Torkvata Tasa”, pravdajući tako svoja italijanska putovanja, svoja bekstva od sitničavosti i uskosti dvorskog života kome je, kao sin patricija, pripadao. Nemoćan da pobegne od svog okruženja koje je prezirao, a svestan da tu mizeriju ne ume da prevaziđe i da je ona duboko u njemu, genije je stvarao. I sve se više zatvarao. Ne bojte se – govori pesnik između gutljaja zanosnog Brunella di Montalcina – ako čovek teži da odbaci banalno osećanje samozadovoljstva i egoizma, ako pokušava da čini dobra dela, ne može biti izgubljen.

Ali, u čarobnoj Italiji teško je izgubiti se; to i priznaje dok piše hercogu Karlu Augustu: umetnik u njemu ponovo je rođen. Nazdravimo, meine herren, u ime umetnosti i ljubavi. Živeli!

Kada nove boce stignu na sto, biće to mirisi toskanskih trava i sunca pretočenih u Bolgheri Cabernet, ništa manje.

Sa radija će se čuti Delbert McClinton – …my baby moved out and left me behind, but it’s all right ‘cause it’s midnight and I got two more bottles of wine i niko neće primetiti da je noć duboka kao dekoltei likova žena iz pesnikovih dela i da se, kako gutljaji klize, one pretvaraju tu, naočigled, u stvarne dame koje je voleo i koje su patile za njim: Lota iz “Vertera” u Frederiku Brion, Grethen iz “Fausta” u Lili Seneman i tako redom… but it’s all right ‘cause it’s midnight…

Kada pisac piše roman, on treba da stvara žive ljude; ljude, a ne tipove. Tip je karikatura – možda bi dobacio poslednji gost, dolazeći iz “Henrijevog bara” iz Venecije, držeći svoj Mohito u ruci, prkoseći na taj način ovoj vinskoj fešti. Možda bi naručio jastoga i belo vino, koji jedino dobro idu na mesečini, inače gube dobar ukus. Džojs bi ga prepoznao, on je prokrijumčario njegovog zabranjenog “Uliksa” preko velike vode. Ne zaboravlja se tako lako prijatelj iz Pariza, njegove “pokretne gozbe”.

Hemingvej će poručiti Est!Est!Est! od Trebbiana ili Malvazije.

Flaša vina je odlično društvo. Noć je na odlasku. Svet sve lomi pred sobom, a one koje ne slomi, ubije - preoblikovaće Ficdžeraldovu ideju i objaviti svoj lament: Ponekad poželim da

GUTTUSO, Renato Caffe Greco sam kroz ta vremena prošao trezan da ih se mogu sećati, ali, s druge strane, da sam bio trezan, ona ne bi bila vredna sećanja.

Sunce se ponovo rađa. Za kim zvona zvone?

Uskim ulicama na putu do Isole Tiberiane i dalje, prema centru, ispraća me sladunjavi Chuck Koster: A bottle of wine and Patsy Cline and everything ‘s all right…

Ipak, nije baš tako jednostavno.

Ne osvrćem se, u godinama sam kada nije poželjno razvejavati iluzije. Od onoga što se dogodilo i što je bilo rečeno, kazao bi Gete, vrlo je malo i napisano. Od napisanog, vrlo je malo preostalo. Dok prelazim Tibar, mislim na Džojsa: Vidiš li onog čoveka koji je upravo odskočio u stranu da ga ne bi pregazio tramvaj? Zamisli da ga je pregazio, koliko bi odjednom sve što je taj čovek učinio postalo značajno. Ne za inspektora, već za svakoga ko ga je poznavao. A tek njegove misli… To je ta moja ideja o značaju trivijalnih stvari koju bi želeo da prenesem dvema ili trima ubogim dušama koje će možda i pročitati ono što napišem“.

Moja vertikalna generacija, kako se noć sakriva po uglovima, nestaje na svojim večnim maršrutama duha. To ih, ne samo vino, čini međusobnim odrazima. Njihova stalna putovanja, sva nerazjašnjena bekstva, raskrsnice bez putokaza koje ih nisu zbunjivale, sva strast nepoznatog pretočena u reči, ostavlja ih u životu uvek iznova življim. Uprkos tome, večna lutanja uvek su i večita prokletstva.

Ernerst je, odlazeći, primetio: Ne možeš pobeći od samog sebe tako što ćeš se stalno seliti iz mesta u mesto. Ali, gde god bio, zapisano je u “Faustu”, tragovi tvojih zemaljskih dana neće propasti u eonima.

Wine & Fine 73

Rita Matijaca - Sommelier na kruzeru

LUKSUZNO KRSTARENJE UZ VINO

Ona je profesionalni sommelier na prekookeanskim brodovima jedne od najprestižnijih cruise kompanija na svetu, Celebrity Cruise Line, sa sedištem u Majamiju. Rita Matijaca jedna je od ukupno 3500 kolega ovih brodskih kompanija, koji stoje na raspologanju i najzahtevnijim gostima tokom jedne plovidbe i naša sagovornica koja će nam preneti svoja bogata iskustva.

Njenim venama teku mora i okeani, kopno joj je postalo predaleko , profesija joj je postala ljubav.

Naredna smena počinje joj 01.aprila, trajaće 7 dana a oplovljavaće egzotične južne Karibe u grupi koja opslužuje njihov brod kao jedna od 25 sommeliera na luksuznoj grdosiji - Celebrity Cruise Reflection.

Mi smo imali sreće da obavimo intervju u vremenskom “džepu” od samo par dana kada je na kopnu.

Po ulasku na kruzer, ona prolazi stroge kontrole i testove bezbednosti, oblači uniformu, doteruje izgled do perfekcije, “stavlja” osmeh na lice i kreće u novu avanturu.

Njen put po rajskim destinacijama krenuo je pre gotovo tri godine i posle prvog poslovnog intervjua sa agentom, položenog stručnog testa, profesionalne sertifikacije i još par administrativnih poslova, uputila se na životno i profesionalno krstarenje.

74

Wine & Fine

Da, ona ima i familijarnog iskustva koje se generacijski prenosilo sa kolena na koleno kada je boravak na moru u pitanju a u to uključujemo i poznavanje vina sa kojima je, kao rođena Kaštelanka iz Splitsko-Dalmatinske regije, takoreći rasla.

Radni dan joj traje 16 sati dnevno u dve smene i počinje uglavnom oko 9 časova ujutru.

U toku plovidbe na brodu se spava 7 metara ispod mora u kabinama predviđenim za personal. Za zaposlene ne postoji loš dan ili loše raspoloženje dok su na smeni. Vođeni osnovnim pravilom udobnog i profesionalnog odnosa prema gostu dolazimo do onog starog gesla da je gost uvek u pravu. Tu su i rigorozni kodeksi ponašanja koji se moraju poštovati ne bi li čitav sistem, koji ugošćava približno 3000 gostiju različitih profila kao i 1000 članova posade, funkcionisao besprekorno.

Interesantno iskustvo imala je sa gostom iz Amerike koji je više puta krstario sa kompanijom koja upošljava našu sagovornicu , za koga je važilo da je veoma “težak” gost.

Nakon proputovanja od samo 7 dana i vrhunske pažnje koja mu je podarena, dogodilo se da taj gost nije imao dovoljno reči hvale za profesionalnost i pristup naše sagovornice kod njenih nadležnih. Da stvar bude interesantnija, taj gost, sve do susreta sa Ritom, nikada ranije nije degustirao vina da bi ih u međuvremenu zavoleo. Kao nagrada za ovu pohvalu, upriličena joj je svečana večera sa kapetanom ovog kolosalnog luksuznog broda, koji joj je tom prilikom lično uručio zahvalnicu za trud i zalaganje.

“Na našem kruzeru postoji približno 500 etiketa vina iz svih krajeva sveta“– rekla nam je Rita i dodala da je najteži zadatak ugoditi gostu koji traži vino iz sopstvenog „dvorišta“ . Tada nastupa veština približavanja ukusa i stila vina u kojoj je ova sommelierka više nego profesionalna.

Kao posebnu vinsku atrakciju izdvojila je takozvani „vinski toranj“ koji spada u svojevrsni egzibicioni show i arhitekturalnu fascinaciju koja broji više od 3000 boca vrhunskih vina smeštenih u predivnu cilindričnu konstrukciju vidno dostupnu svakom gostu. Cenovni rangovi vina počinju od 12 $ po boci pa idu čak i do 3.700 $ koliko biste dali npr za bocu Screaming Eagle Cabernet Sauvignon iz 1992. godine. „Na brodovima ima dosta kolega iz bivše Jugoslavije“, kaže naša sagovornica i zadovoljno dodaje da svi funkcionišu savršeno kao i da su druženja i prijateljstva sa kruzera večita.

Mnogo truda, umeća i znanja je potrebno uložiti u ovu profesiju ali se ona na kraju veoma isplati. Naime, prosečna mesečna zarada kreće se u rasponu od 3.000 do 5.000 $, a ugovori se uglavnom potpisuju na 6 ili 9 meseci, dok pravo na godišnji odmor imate nakon isteka ugovora, a pre nego ga ponovo produžite. Puno je onih koji ovakav tempo nisu sposobni da izdrže, ali ne i Rita. Kako je odmicao intervju sticao se utisak da joj boravak na kopnu i nije preko potreban.

Ukazala mi je na kulturu krstarenja brodovima po rajskim destinacijama, koja je u svim krajevima bivše Jugoslavije na niskom nivou. Međutim, kaže da se ponekad dogodi da im se gosti po ulasku na brod obrate na srpskom jeziku i veruje da će se u godinama ispred nas ta statistika značajno promeniti. „Ako ste dovoljno posvećeni poslu, kompanija stoji na raspolaganju za unapređenje u svakom momentu“... navodi Rita i dodaje da se njen supervizor odnosno tzv. „cellar master“ kao dobra vila uvek pronađe kada je najteže i svesrdno posveti čak i najmanjem problemu koji se dogodi.

Nakon višečasovnog rada, zaposleni na brodu mogu da idu u bioskop, pozorište, barove, igraonice. Kada je kruzer u luci, imaju i mogućnost razgledanja grada, odlaska na izlete...

Ono što je najstrože zabranjeno jeste uspostavljanje prisnijeg odnosa sa gostima.

Dakle, kada saberemo utiske i uprkos teškom radu, Rita produžava svoj ugovor i ne sakriva pozitivne emocije. Stekla je velika iskustva, obišla pola planete, stvorila mnoga neraskidiva poznanstva i jedino što ostaje je da joj poželimo srećan put i mirno more...

Piše: Savo Kesar Sagovornica: Rita Matijaca, sommelier na Celebrity Cruise Line-ru

Wine & Fine 75

Zalogaji sna

PLAYBOY IZ LA MER-A Piše: Lana Kurteš, expert za uživanje u životu Maša : „Ne znam šta si mu dala da pojede ...

Ali, ja ga ovakvog još nisam videla ... “ Kuvarica Bety: „Biftek sa guščijom džigericom u sosu od brusnica i šumskog voća, na onaj naš način, znaš da to uvek pali!”

Maša: „ Draga, drugi put je u toaletu, a za dijareju mi je previše rumen.”

Betty: „Misliš da možda...?!”

Maša: „ Ne znam drugo šta da mislim....”

Betty: „Ništa više i ništa drugačije od uobičajenog nisam stavljala. Ček, da se prisetim...”

Ma ne zovu ga zalud Playboy! Ne smem ni da zamislim kakav li je bio pre desetak godina?! Priča da ga je žena kantautora dugo jurila sad mi pije vodu. Ludela, kažu, žena za njim. Dobro čuva staru slavu ...

Vraćam se nazad u kuhinju, evo ga Playboy, dolazi iz toaleta.

Betty(u neverici): „ O moj Bože, ja ne mogu da verujem, on kreće da joj razmazuje sos od brusnica po dekolteu i kreće da ga liže!”

(Zapita se na glas) „Šta li sam stavila u jebeni sos?!”

76

Wine & Fine

Par odrezaka bifteka 200 gr guščije džigerice 100 gr šampinjona 100 gr šitake pečurki Patlidžan & paprika 3 čena omiljenog mi afrodizijaka Plus afro začini, peršun & listići svežeg origana 100 gr brusnice 2,5 dl crvenog vina I hladno ceđena ljubav (najvažniji sastojak svakog našeg jela) Uobičajen sastav & standardni način pripreme za ovaj lagani afrodizijak, služen kao i uvek uz posebno upozorenje... Reakcija, međutim, neočekivana... Playboy je jebač prve klase.

Maša je noćas najebala. Ako je već za stolom ovakav, teško da će noć izdržati pod njim. Ustaju brzo i izleću napolje. Tako karakteristično za njega.

Ovog puta i nije morao tako da žuri. Samo iz pristojnosti mu nisam rekla da guščija duže deluje od cialisa, i da je svakako mnogo bezbednija i zdravija. Za račun nisu stigli ni da pitaju. Još se priča da je to za njega manir.

Za nju, opet, vrlo čudna stvar ... Ovoga puta kuća Časti, sa zadovoljstvom! Vredelo je svake pare..

Beograd

MISTERIOZNA AVANTURA Piše: Ljubomir Petruljeskov

U momentu dok ovo čitate, početak je novog dana ili završetak starog, jedan beograđanin na Vračaru se upravo sprema za posao, dok se drugi na Novom Beogradu rastaje od noćnog provoda i odlazi na spavanje…Beograd je Beograd.

I april u Beogradu, i onaj osećaj da je sve bolje tamo negde dalje i činjenica da u srcu znate da to nije tačno. Mesto gde su priče uvek iste ali reči kojima se pripovedaju uvek nekako nove i zanimljivije. Grad koji mutira svakodnevno, menjajući svoju kožu ali uvek ostajući dosledan svom karakteru i temperamentu.

Prestonica Srbije i jugoistočne Evrope, Beograd intrigira svojom žilavošću da opstaje uprkos svemu, da bude

78

Wine & Fine

avangardan u meri u kojoj je potrebno i da zadrži duh vremena koje je ostavilo trag na njegovim fasadama.

Lice neoklasicizma, romantizma, art nouveau-a prošarano borama socijalističkog stila i umiveno savremenom arhitekturom, posmatra vas svojim misterioznim pogledom i budi u vama radoznalost da zavirite ispod površine.

Započnite avanturu, izaberite startnu poziciju i bez obzira da li krećete od Knez Mihajlove, Terazija ili iz pravca periferije, osetićete kako grad vibrira postepeno vam se prepuštajući sa svakim novim korakom koji napravite.

Kalemegdan je ona tačka sa koje pogledom možete da obuhvatite grad, osetite šarmantni chic Kalemegdanske terase i prošetate se epohama. Malo niže, Nebojšina Kula, restaurirana riznica beogradske istorije i miris poljubaca Save i Dunava.

Prateći tok reke u pravcu Brankovog mosta, stiže se do tres chic Belgrade Pier-a, deo kosmopolitske atmosfere čine usidreni rečni cruiser-i a ispod svetlo bez tkanina u colonial stilu vire jedan za drugim klubovi kojima nećete odleti bez obzira da li ste za porciju Jazz-a, Soula ili samo uživate u gastronomiji i prijatnom enterijeru.

Pogledajte oko sebe, tu su grafiti, ulični svirači, izložbe fotografija, pesma koju peva sredovečni čovek gledajući pravo u Vas, prodavci cveća, reka ljudi koja se komeša čineći da

osetite kako ste i Vi sami u žurbi…Jedni pored drugih, zanatske radnje i design art shopovi, bistroi i bircuzi, kafane i restorani nove evropske kuhinje, folk i r’n’r, u nizu koji se nastavlja i čini se kao da grad nema nameru da umiri svoj kolorit. Zar postoji nešto življe od života koji se odvija ispred Vas ?

Osetite kreativni duh Beograda u Belgrade Design District u Čumićevom sokačetu i otkrijte gradske tendencije na njihovom izvoru. Mesto koje inspiriše svojim umetničkim izražajem novih snaga srpske modne industrije.

I krenite dalje, preko Terazija do Trga Republike, napravite pauzu kod Doma Omladine, mesta sa fantastičnom ponudom

Wine & Fine 79

U vlasništvu noći koja vas predaje novom danu, dok doručkujete u nekoj od poznatih after party pekara u tipično beogradskom stilu, primetićete oko sebe neka nova lica.

Lica ljudi koji prave uvod za novi dan, čisteći ostatke noći i pripremajući mizansen za neke nove priče koje čekaju da budu ispričane.

I idemo ispočetka, Beograd…

soul food-a. A onda presecite Francusku ulicu i izaberite Gospodar Jovanovu, Siminu ili trendy Strahinjića Bana za laganu šetnju do Pržionice u Dobračinoj gde ćete u uživati u vrhunskoj selekciji kafe.

Vikendom birajte između Košutnjaka i Avale, Ade Ciganlije i Kosmaja, posetite Sajam ili Teslin Muzej u elegantnoj Krunskoj ulici, na obližnjoj Kalenić pijaci osetite pravi duh grada.

Prateći sunce ka zapadu otisnite se u pravcu Novog Beograda, posmatrajući široke bulevare, poslovne zgrade, shoping centre i iza kulisa prikriveni veliki buvljak i po neko zaostalo divlje naselje, uvidećete sav kolorit kojim nas gradski život neprestano impresionira.

Na kraju ravne linije puta E75 jarko crveno nebo označava kraj dana, a iza Vaših leđa grad vrši poslednje prirpeme za još jednu noć. Pale se svetla, štimaju instrumenti, gradski statisti zauzimaju svoja mesta i predstava može da počne.

Fuzije mirisa tradicionalne kuhinje sa mirisima mediterana i dalekog istoka, domaće rakije i vrhunskih vina, okupiraju čula. Odlučite se za elegantnu večeru na Vračaru u Dijagonali 2.0, pronađite svoj kutak na Senjaku u Saheru, u Comunale-u uživajte u kompleksnosti minimalizma ili se otisnite autokomandom do Male Avale ili kafane Užice gde i dalje vlada atmosfera nekih prošlih vremena.

Noć postaje zrelija otvarajući nove horizonte, čini se kako Beograd nikada ne posustaje, metamorfozom elemenata svoje suštine uvek je nov i originalan u harmoniji sopstvenih kontradiktornosti.

Samo od spremnosti da istražujete zavisi koliko će vam pružiti, upustite se u avanturu i pokušajte da spojite nespojivo.

Krenite zamišljenim krugom u Krug, Supermarket, Brankov Bar, spustite se do reke i zaigrajte na splavovima, pa se vratite world sceni u Tube-u. KST, Mr. Stefan Braun, Plastic, Apartman, Teatro, stvar je magijske atmosfere mraka.

ANA IVANOVIĆ 1. Deo grada koji svojom atmosferom čini da se osećate posebno ?

Odrasla sam na Novom Beogradu i za mene je šetnja dunavskim kejom uvek posebna. U zavisnosti od doba dana tu možete naći mir pored reke, prostor za rekreaciju ali takođe i živost u mnogobrojnim restoranima na vodi gde možete provesti prijatne trenutke sa prijateljima.

2. Made in Belgrade, u čemu uživate, a na šta ste ponosni ?

Beograđani uživaju u druženju sa prijateljima i uvek su spemni za zabavu. Popodnevna kafa u društvu dragih osoba je neizbežna, a ukoliko je pijete u nekom od omiljenih restorana ili kafića utoliko bolje. Ponosna sam na otvorenost svojih sugrađana i tradicionalnu gostoljubivost.

3. Manifestacije koje Vas inspirišu ?

Ukoliko sam u Beogradu u vreme Sajma knjiga ili Noći muzeja obavezno ću posetiti ove manifestacije i dobro se provesti. Pored uobičajne ponude tu se uvek organizuju i jedinstvena i interesantna dešavanja.

4. Best of the best ?

Beograd poseduje mnogo izuzetnih restorana i klubova.

Kako ne provodim mnogo vremena u Beogradu prijatelji me često iznenade sa nekim novim mestom za izlazak gde možemo uz dobru muziku provesti neke prijatne trenutke.

5. Vino & Ja Moj izbor bi bio Shiraz iz Barossa Valley, Australia.

80

Wine & Fine

Beograd u literaturi Milorad Pavić - Kratka istorija Beograda, Beograd, 1998 Simo Matavulj - Beogradske priče, Beograd, 1996 Branislav Nušić - Beogradska Čaršija, Beograd, 1996 Mihajlo Pantić - Novobeogradske priče, Beograd, 1994 Stanislav Vinaver -Beogradsko ogledalo, Beograd, 1977

Beograd u brojevima 279. god pne osnovan 1405. postaje glavni grad 1.660.000 stanovnika 23 muzeja 29 pozorišta 31 bioskop 108 sportskih društava

4. Best of the best ?

- Nisam na žalost dovoljno u Beogradu da bih mogao da vam dam neku verodostojnu rang-listu. Ima toliko kafea, restorana, klubova koji su fenomenalni, da je to jednostavno samo pitanje ličnog ukusa, i teško ćete pogrešiti ako uđete u skoro bilo koje mesto.

5. Vino & Ja - Ja generalno volim dosta jaka, ali ne previše suva vina.

Omiljen mi je Shiraz, mada ne zazirem ni od Cabernet. U suštini, lepo je biti u dobrom društvu uz dobro vino, po mogućstvu i uz dobru hranu!

STEFAN MILENKOVIĆ Beograd iz mog ugla Stefan Milenković Doživite nijanse Beograda iz ugla našeg sagovornika i budite inspirisani da istražite grad na svoj način.

1. Deo grada koji svojom atmosferom čini da se osećate posebno?

- Rekao bih Kalemegdan, ali i neki delovi Zemuna koji imaju skoro mističnu dimenziju. Sa Gardoša se vidi i ceo Beograd, pa tu možda imate najbolji spoj oba dela grada.

2. Made in Belgrade, u čemu uživate, a na šta ste ponosni ?

- Ono što je najprepoznatljivije u Beogradu je duh samog grada. Postoji jedna jaka energija koje sigurno nema u svim gradovima. To je ono u čemu uživam, i na šta sam ponosan.

3. Manifestacije koje Vas inspirišu?

- Beograd zaista ima bogat sadržaj, tako da ne izostaju događaji vredni učestvovanja. Moram da priznam da ih ima možda previše da bih ovde izdvojio samo neke. Za mene je sve to deo ovog grada koji mu daje karakter, ta raznovrsna ponuda.

Wine & Fine 81

VINSKI PORTRET U 7 ½

Savo Kesar Mediteraneo festival 1.

Belo ili crveno vino?

Odgovor na ovo pitanje je kompleksan. No, svakako je određen situacijom, godišnjim dobom ili raspoloženjem. Lična pretenzija je ka crvenim vinima i ka umerenom konzumiranju ali nikako ne treba zaboraviti ni roze, penušavce ili pak desertna vina koja takođe imaju svoje značajno mesto u izboru konzumenta.

2.

Wine Spectator ili Decanter?

Gledište ovih vinskih magova Velike Britanije i Amerike je na zavidnijem položaju od bilo kojih drugih znanih. Može se doista puno naučiti, pročitati i saznati iz ovih kolosalnih novinarsko-marketinških institucija. Blagu prednost ipak dajem uglednom britanskom magazinu Decanter koji smatraju najboljim svetskim časopisom posvećen vinima. Decanter se prodaje u 96 zemalja, a na njegovim ocenjivanjima glavni fokus je na potrošaču jer nagrade dodeljuje stručni žiri na osnovu porekla, različitosti, stila i naposletku maloprodajne cene vina, što predstavlja objektivan ugao gledanja kao i dodatan podstrek za proizvođača bez obzira na rezultat.

3.

Tamjanika ili Graševina?

Definitivno Tamjanika! Evo i zašto... Jutarnja rosa krasi ovo raskošno, voćno i osvežavajuće vino. Slamnasto-žute boje zelenog kristalnog odsjaja, karakterističnog muskatnog ukusa i mirisa koji u sebi nosi kombinaciju začinskih tonova tamjana, cimeta i bosiljka i voćne tonove ananasa i jagode. Tanini su glatki, a završnica ukusa je veoma energična. Tamjanika je vino koje održava apetit i daje energiju u kombinaciji sa ribom i morskim plodovima, mesom sa roštilja, a posebno sa kolačima od oraha, lešnika i badema.

Južna Amerika ili Francuska?

Osnovna podela vina koja se danas usvaja je podela na Stari i Novi Svet, koja je geografske prirode. Naziv vina Starog Sveta danas nose vina proizvedena u Evropi, Severnoj Africi i na Bliskom istoku. Pod Novim Svetom podrazumeva se prostor koji su Evropljani otkrili, odnosno kolonizovali – pa samim tim i doneli vinsku kulturu na te prostore, negde krajem Srednjeg veka. Ako znamo šta su to vina Starog Sveta, vrlo je lako zaključiti da sva vina koja potiču iz drugih delova planete spadaju u vina Novog Sveta. U odnosu na proizvođače vina iz Starog Sveta, vinari Novog Sveta smatraju se izuzetno mladima, što svakako ne znači da njihovi proizvodi kvalitetom zaostaju za onima iz vinarija Evrope koje iza sebe imaju izuzetno dugu tradiciju.

Iako novi i mladi, na svetskom tržištu su odlično prihvaćeni, i može se reći da ozbiljno prete da ugroze status velikih vinarija Evrope koje su do pre nekoliko godina bile sinonim za vina visokog kvaliteta. Obzirom da sam svedeni tradicionalista prednost dajem iskustvu tj. proizvođačima iz Francuske iako ne potcenjujem proizvođače iz južne Amerike.

82

4.

Wine & Fine

Takođe, moram iskreno priznati da sam između dva dobra, zapravo vođen efektom emotivnog terroir-a i da graševinu ne smemo zanemariti. Graševinu danas krase nagrade najrespektabilnijih vinskih stručnjaka, časopisa i uglednih vinskih kritičara.

5.

Fruška gora ili Župa?

Oba vinogorja su veoma specifična i posvećena proizvodnji kvalitetnih komercijalnih i autohtonih sorti. Mišljenja sam da je Župsko vinogorje značajno naprednije u tržišnom nastupu i očuvanju tradicije no, u poslednje vreme primećena je pojava novih urbanih vinskih stanica koje je iznedrilo fruškogorsko vinogorje. Svesni smo teških vremena, svesni smo i problema u proizvodnji, takođe smo svesni i sve dramatičnije tržišne utakmice te u duhu što boljeg kvaliteta, plasmana i realizacije, očekujem da godine pred nama budu pokazatelj pravog odnosa snaga.

6.

Parmezan ili kačkavalj?

U ovom slučaju kap u čaši prelila je na stranu parmezana.

Za razliku od drugih sireva, parmezan ne postaje lepljiv ili gumen kada je izložen toploti, tako da može biti narendan preko mnogih toplih jela, od testenine, palente i rižota, finog prolećnog minestrone-a ili slojevit s patlidžanima i tartufima, pečen u rerni sa mesom. Parmezan je tradicionalan i gotovo nezamenjiv dodatak carpaccima bilo da su ribljeg ili mesnog sastava. Odličan je izvor minerala kalcijuma i fosfora koji čine glavni mineralni kompleks kostiju. Dakle, posmatrano sa svih aspekata odluka je definitivna i ide u korist parmezana.

7.

Pluta ili screwcap?

Ako je potrebno birati između rituala i garantovano dobrog i zdravog vina, lako je pretpostaviti da će vreme raditi u korist screwcap-a. Mlada vina u screwcap, ali nikako ne izgubiti iz vida da čarolija otvaranja vina nestaje ako se vino otvara običnim okretanjem metalnog navoja. Zanimljivo je, da mi je jedan od vodećih proizvođača vina iz Srbije jednom prilikom rekao da je uvođenjem tehnologije screwcap navojnih čepova izgubio 5% stare publike ali da je istovremeno osvojio 15 % nove. Ako je do matematike .. ona je čista.

7 ½ . Vino je...? .. način, kultura, umetnost, istorija, geografija, tradicija, tehnologija, stil… Sve u svemu, vino je začin života. Živeli…

Wine & Fine 83

CABERNET SAUVIGNON

U trenucima kad proizvođači i ljubitelji vape za starim, autohtonim sortama vinove loze, čini se da svetski poznate i prepoznatljive sorte ipak ne gube svoj renome i sjaj. Jedna od takvih je i Cabernet sauvignon, francuska sorta čija popularnost i dalje ne jenjava. Iako su polemike sve žustrije o gajenju i konzumiranju vina od istoimene sorte, ona i dalje prkosi svojim imenom i kvalitetom.

Njegovo genetsko poreklo odavno je utvrđeno. Prirodnim ukrštanjem crne sorte Cabernet franc-a i bele, Sauvignon blanc, nastao je Cabernet sauvignon, odakle i potiče njegovo ime i prezime. Međutim, ono što neku sortu čini popularnom jesu pre svega njeni kvaliteti. Naime, Kaberne sovinjon, baš kao i Šardone, svoj renome i vekovnu prepoznatljivost nametnuo je njihov genetski kod, njihova prilagodljivost većini vinskih regiona, teroara, zadržavajući svoj kvalitet. To je upravo razlog koji ga izdvaja i često biva izabranik mnogih vinogradara i vinara.

U mnogim svetskim regionima, Kaberne se poptuno odamaćio. Zbog oskudnosti i nekvaliteta sopstvenih, autohtonih sorti, zemlje novog sveta bili su osuđeni na sadnju i uzgoj plemenite loze. Prema sortimentu koji je trenutno najzastupljeniji u svetu, zaključuje se da su Francuzi imali pune ruke posla, ali se trud isplatio. Prisutnost njihovih sorti ogleda se pre svega u odličnoj prilagođenosti većini uslova gajenja.

84

Wine & Fine

Jedna od zemalja čiji značaj u vinskom svetu sve više jača je Čile. Odlični prirodni uslovi, francuska vinska škola dovoljni su razlozi veoma uspešne vinske industrije u dalekoj Južnoameričkoj zemlji. Iako za mnoge još uvek pojam potlačenog naroda od strane Pinočeve diktature, Čile u današnje vreme predstavlja pravi dragulj u vinskom svetu.

Centralni deo izuzetno dugačke, uske zemlje prepun je na stotine hektara vinograda sađenih po savremenim principima, najčešće gijov uzgojni oblik i rojatska kordunica. Nepregledne blage padine u podnožju Anda daju božanstven izgled ovim predelima. U pejzažu pretežno crnih sorti, mesta su dobila i određene bele sorte grožđa. Ipak, po kvalitetu Čileanci najviše veličaju Cabernet sauvignon, za mnoge nekrunisani kralj vina. A Čile to i dokazuje. Moderna tehnologija u vinarstvu i vinogradarstvu, suva klima i prirodna izolovanost od mnogih bolesti i štetočina, doprinose gotovo idealnim uslovima za gajenje loze.

Prosečna opterećenost čokota iznosi oko 1,5kg, dok suva i topla klima omogućava dobro zrenje, taninsku zrelost i dovoljan procenat šećera u grozdovima (23 do 25 procenata).

Ovakvi klimatski uslovi, moderna tehnologija i stručnost dovoljni su za proizvodnju vrhunskih vina koja dominiraju punoćom i snagom.

Osim sličnog veselog srpskog i čielanskog duha, teško je bilo zamisliti da srpska vina mogu da stanu rame uz rame Čileanskim gigantima. Suva klima, veliki broj sunčanih i toplih dana tokom godine, hladne noći, hiljade i hiljade hektara vinograda, savršeno opremljene vinarije i milionska količina godišnje proizvodnje, dovoljni su dokazi da je teško povući paralelu i uporediti srpska i čileanska vina. Srpsko vinarstvo ne spade u ligu takvih giganata. Ona svojim temperamentnim crvenim vinima, i vekovnom tradicijom može da parira samo svojoj prošlosti od koje teži da bude bolja i svetlija. Međutim, autohtone i novostvorene sorte dovoljan su razlog da Srbija može i te kako biti u ligi najboljih, jedinstvena i drugačija, ali i dovoljno kvalitetna da parira i velikima. To su dokazali mnogi, a posebno oni koji stranim sortama prkose kvalitetom i osvajanjem medalja na raznim svetskim takmičenjima.

U jedne od takvih spada Miodrag Mija Radovanović i njegov opšte poznat Kaberne.Upoređujući ga sa nekim od vrhunskih Čileanskih Kabernea osećaj je bio jedinstven.

Razlika je bila jasna, ali ne u kvalitetu! Reč je o sjajnim vinima koja kazuju priču svog teroara, zemlje i ljudi koji ga stvaraju i neguju. Kaberne Radovanović Reserva postao je prepoznatljiv brend istoimene vinarije, koja se izdigla među najbolje, što je osvetlalo srpsko vinarstvo i potvrdilo postojanje znanja i ljubavi neophodnih za rađanje najboljih. Pretežno glinovito i krečnjačko tlo, prošarano šljunkom i kamenom pronađenih u dubljim slojevima, izgled je Mijinih vinograda na kojima

obitava Caberne. Iako još relativno mlada loza, uspeva da izrodi kvalitet dovoljan da ohrabri srpske vinare i vrati sjaj tradicije.

Degustacija: Cabernet sauvignon Rezerva Radovanović 2008.

Jasni mirisni tonovi višnje, kupine i borovnice, sa vrlo blagim notama hrasta odaje pravo lice jednog Cabernea. Fino uklopljene začinske arome uz prijatnu svežinu i dugu završnicu pravi su melem za nepca.

Founder’s reserva cabernet sauvignon 2008. Vina Santa Berta Intenzivna rubin crvena boja. Dominiraju mirisne note višnje i kupine, sa lepo uklopljenim aromama kafe, vanile i puterastih tonova. Punog tela, elegantnog i nežnog ukusa, duge završnice.

Ljubica Radan

Wine & Fine 85

VINUM d.o.o.

Ilije Ognjanovića 1, Novi Sad Srbija Podrum Sremski Karlovci, Patrijarha Rajačića 36 +381 21 883 626 Wine & Fine 87 +381 64 84 90 328 +381 64 84 90 321

VINOTEKE

VINSKI BAROVI

BOLJI DANI Kralja Petra I 21 Bačka Palanka 021/21 000 57

VINO I TAKO TO Njegoševa 40 Beograd 011/ 30 877 00

BARBARESCO Nebojšina 8 Beograd 011/ 38 63 888 www.vinodom.rs

BALTASAR Bul. Zorana Đinđića 45v Beograd 011/ 311 63 57

VINO I TAKO TO 2 Maksima Gorkog 17a Novi Sad 021/ 66 23 090

COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3 Beograd 011/ 244 94 07 011/ 243 60 38 www. devinos.net

VINO & GRAD Kajmakčalanska 9 Beograd 011/ 383 74 84

DULKA Vojvode Bojovića 9 Novi Sad 021/ 57 17 11 www.dulka-vinarija.com FINO VINO Kralja Petra 91 Beograd 011/ 26 21 669 www.finovino.rs HEDONIST Kralja Milana 3 Beograd 011/ 322 80 41 www. hedonist-shop.co.rs NAŠA VINA Dunavska 31 Novi Sad 064/ 22 55 263 RIZNICA VINA Ruzveltova 48 Beograd 011/ 30 89 266 riznicavina@gmail.com SRPAKA KUĆA VINA Braničevska 1 Beograd 011/ 38 36 965 www.enotria.rs VINOTEKA Makedonska 24 Beograd 011/ 322 40 47

88

VINOTEKA CHIANTI Lomina 41 Beograd 011/ 26 44 148 www.dan-company.com WINE & PLEASURE Bul. oslobođenja 117 Beograd 063/ 84 06 395 www.vinotekabeograd.com WONDERLAND Svetog Save 25 Beograd 011/ 38 30 455

DE VINO VINO & GRIC BAR 22. oktobra 16 Zemun 011/ 316 43 08 www.devino.rs DOBRO VINO vinoteka i vinski bar Sterijina 15 Beograd 011/ 27 62 381 www.dobrovino.rs

Njegoševa 28a Beograd 011/ 30 855 69 pampur@live.com SRPSKA KUĆA VINA 2 vinoteka i vinski bar Antifašističke borbe 15 Novi Beograd 011/ 21 37 474 069/ 21 37 475 lokal2@enotria.rs WINE ART Višnjićeva 7 Beograd 011/ 26 25 237 www.wineart.co.rs

WINE HOUSE BOUQUET Dunavska 25 Novi Sad 021/ 52 80 20

WINE BAR ADS Dositejeva 13 Beograd info@kovacgroup.com www.kovacgroup.com

BUKE BAR foaje Pozorišta Boško Buha Trg Republike 3 Beograd 011/ 414 515

WINE & DELI Kosovska 15a Novi Sad 021/ 65 72 720 www.wineanddeli.rs

ENOTEKA 1er Strahinjića bana 13a Beograd 011/ 29 10 381 www.enotekapremier.rs HEDONIJA wine bar i vinoteka Bul. cara Lazara 46 Novi Sad 066/ 22 400 www.hedonija.webs.com LA MER BISTRO Bul. cara Lazara 94 Novi Sad 021/ 310 57 20 www.bistrolamer.rs MALA TOSKANA Kraljevića marka 5 Beograd 011/ 218 22 00 mala.toskana@gmail.com

Wine & Fine PAMPUR BAR