Wine&Fine br.12

BELAIRE ROSÉ

Srećni dani pod suncem CLOUD CHASER

Vodič kroz Beograd UPOZNAJTE

SREMSKE KARLOVCE VIENNA

Slatka Vienna

Wine&Fine SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA VINSKU I GASTRO KULTURU IZDAVAČ F&B MEDIA Pariske komune 25 Novi Sad, Srbija E-mail: office@winefine.org Web:www.winefine.org Tel: 063.217.527 DIREKTOR Dejan Miškov GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Dragan Stanković dragan.stanković@winefine.org GRAFIČKO UREĐENJE MediaPlay www.mediaplay.rs WEB MASTER Marko Dobranić SEKRETAR REDAKCIJE Mirjana Kujović mirjana.kujovic@winefine.org REDAKCIJA Dejan Miškov Dragan Stanković Mirjana Kujović FOTO Ilija Ramić Maja V. Pavkov Duška Stanković SARADNICI Dušan Knežić Savo Kesar Dragan Stanković Lana Kurteš Ljubica Radan Ljubomir Petruljeskov Blažo Popović Dunja Vorgić Jasmina Vlaović Đorđe Pešić Etienne Van Steenberghe Slobodan Zorić Stanko Stamenković Dejan Marić Jelena Koković PRAVNI ZASTUPNIK Advokatska kancelarija Žigić ŠTAMPA MAXIMAGRAF, Petrovaradin Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa. Izdavač nije u obavezi da objavljuje demantije tekstova u kojim se iznose mišljenja, već samo onih u kojima se iznose činjenice. Magazin se ne distribuira mlađim od 18 godina i isključivo je namenjen profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice Srpske, Novi Sad 663.2 Wine & Fine : specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu / glavni i odgovorni urednik Dragan Stanković - 2012,br1 - Novi Sad: F&B MEDIA 2012 - ilustr.; 32 cm Dvomesečno.

ISSN 2217-8023 = WINE&FINE COBISS.SR-ID 268867591

Wine&Fine broj 12 ugledao je svetlost dana,i kao i za svaki prethodni broj redakcija je prevalila na hiljade kilometara.

Protekli period obilovao je manifestacijama i sajmovima u slavu boga Bahusa i božanskog nam pića- vina. Tako smo posetili prestižni događaj Grand Jours de Bourgogne koji se svake dve godine održava u Burgundiji, odakle vam donosimo ekskluzivnu reportažu iz podruma jednog od većih proizvođača iz Gevrey Chamberteen-a.

Nakon stotine ispijenih vina, u zemlji vina, posetili smo i ništa manje značajan i najavljivan, a još više bojkotovan Winter Fest wine&ski Kopaonik, drugi po redu, koji je po svojim sadržajima i odličnim kritikama uveliko najavio i treći. Baviti se korisnim temama, razvijati regionalnu saradnju, raditi na razvoju vinskog turizma, „prepisati“ i prilagoditi strategije koje velike vinske zemlje odavno primenjuju, prepoznati vinski turizam kao moćan izvozni potencijal, raditi na brendiranju cele regije samo su neke od poruka koji su učesnici raznih panela izneli.

Uz svaku pozitvnu promenu u Srbiji, naravno, dolazi i do provincijalskog neodobravanja. Našla se gomila virtuelnih kvazi-eksperata, web-gurua, mastera, brodskih somelijera, samoprozvanih vinskih kritičara koji svojim delanjem sabotiraju vinski poredak u našoj zemlji.

Dosta je teških tema, odoh da natočim sebi čašu vina.

Dragan Stanković - glavni i odgovorni urednik

vesti

www.winefine.org

Wine & Fine 5

SADRŽAJ

6

20

34

36

Sremski Karlovci

Otvorena vinarija Temet

Srbija dobila premijum liniju vina

Neki trgovci su kupovali i izvozili vina u svet, pa karlovački nektar dolazi na vinske karte prekookeanskih brodova od Evrope do Amerike. Ali, nije se karlovačko vino pilo samo na brodovima, već i na carskim dvorovima, onima u Beču, Moskvi...

Najveću slavu je proneo Bermet, tradicionalno aromatizovano vino s ovih prostora, plemenito i elegantno, za prefinjene ukuse, često rezervisan za one najbogatije

Gospoda iz Temeta su se vrlo jasno i odlučno posvetila cilju da samouvereno uz dobar izbor sorti, iza kojih se kriju mnoge autohtone, uz primenu najnovije tehnologije i odgovarajućeg teroara, pokažu vrhunsku moć Lozovičke prirode i znanja stručnjaka. Pored ostalih linija vina od inostranih sorti koja se jednako konzumiraju i dopadaju potrošačima, domaće sorte su perjanica i prepoznatljivost vinarije Temet

Wine & Fine

Dovoljna zrelost loze jedan je od najznačajnijih faktora za stvaranje vina koja će odolevati godinama i time bivati sve bolje. Zrelost loze posebnu važnost nosi zbog rada, kapitala i vremena koje je potrebno da prođe za stasavanje i ostvarivanje vrhunskog kvaliteta.

Istaknutost nose i posebno odabrane ekspozicije vinograda, od ukupnih 75 hektara, sa kojih se jedino ubiraju plodovi za Premijum liniju vina, pa su i serije vrlo ograničene

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

54

62

78

Kud plovi ovaj brod

Vienna slatka Vienna

Poslednji čovek devetnaestog veka

Vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji kao posao koji bi trebalo da otvara jednu novu dimenziju, lepotu, a posve prihode, prerastao je u amaterizam onih koji samo imaju hrabrosti da se kite neznanjem, upakovano kroz nekoliko stručnih izraza i nezaobilazno pravilno držanje čaše i slikanje uz istu. Čini se da je nestručnost uzela maha zbog labilnosti i manjka volje među vinarima.

Kao da je ona poletna energija nestala među njima, što je dalo prostora da nestručni vode priču

Zima je možda najbolji period za posetu BečuGrad poprima atmosferu bajke, a bogata dekoracija i šarenolike Božićne pijace vraćaju u trenutke detinjstva. Čak i nakon praznika Beč i dalje zadržava prazničnu atmosferu, sa koncertima, operama i čitavim nizom manifestacija koje sivu zimu boje nekim sasvim drugačijim koloritom

Najveća filmska legenda svih vremena je, po rečima Džona Hjustona, imao najveći dar koji čovek može da dobije – talenat, i ceo svet je to prepoznao. Sebe je smatrao samo glumcem, ne i zvezdom. Cinično se odnosio prema licemerju Holivuda, zato je bio poštovan. Ostao je veliki i nezamenljiv

www.winefine.org

Wine & Fine 7

MALE VINSKE PRIČE…

Hristove suze

ISUS JE OŽIVEO VINOVU LOZU NA PADINAMA VEZUVA

L

acrima Christi (takođe Lachryma Christi of Vesuvius, doslovno "Hristove suze") je naziv proslavljene napolitanske vrste vina proizvedenog na obroncima planine Vezuv - strašnog vulkana koji je uništio Pompeju u regiji Kampanja (Campania) u Napulju u Italiji.

Vladimir Stojić Nakon DNK analize koja je izvršena Winexpert Serbia nad ostacima koji su se zadržali Wine Academy na slavinama rimskih ampfora, a koje su pronašli arheolozi prilikom iskopavanja, došlo se do činjenice da je ovo vino bilo popularno još u rimsko doba zbog svog full-body karaktera (vino punog tela).

Dobija se od grožđa koje se uzgaja upravo na padinama ovog ugašenog vulkana. Bela Lacrima Christi se uglavnom dobija od sorti Verdeca i Coda di Volpe, i u manjoj razmeri Falanghina i Greco di Tufo. Crvena Lacrima Christi se dobija od sorti Piedirosso i Sciascinoso. Zbog imena na koje evocira, Lacrima Christi je inspirisala mnoge religijske legende - ili je to, u stvari, bio samo smeo pokušaj da upravo te religijske legende opravdaju ovo vino?Jedna od najpoznatijih legendi govori o tome da je Lucifer, kada je izbačen iz raja, stigao u Napulj. Bio je užasno besan, pa je, želeći da se osveti, svojim besom, gnevom i zlom zatrovao sve, pa čak i obične, poštene ljude. Isus je posmatrao ovu ljudsku trulež podno Vezuva i počeo je da plače. Na mestima gde su padale Hristove suze i dotakle ugašenu lavu, počela je da raste vinova loza. Druga verzija ove legende kaže da se Isus, kada se vazneo na nebo, okrenuo i, zadivljen lepotom Napuljskog zaliva iza sebe, počeo da plače. Opet, suze koje su padale na ugašenu lavu Vezuva, izrodile su vinovu lozu. Lacrima Christi vina su verovatno prva koja kombinuju vino i marketing sa takvim uspehom. Sa takvim imenom, teško je ne podstaći radoznalost i pažnju turista. Nažalost, ovom vinu, generalno, više pristaje da se pije u paklu nego u raju! Lokalni proizvođači se, izgleda, više oslanjaju na etiketu, nego na kvalitet samog vina, u želji da prodaju svoj proizvod. Budite spremni da, ako kupite ovo vino i počnete da ga pijete, i sami pustite suzu nad njegovim kvalitetom!

8

Wine & Fine

`

MALE VINSKE PRIČE…

Mineralna voda iz Bordoa

KOJA JE VEZA IZMEĐU PRESTIŽNOG ŠATO KARBONJUA I MINERALNE VODE

Š

ato Karbonju (Chateau Carbonnieux) je vino iz Bordoa (Bordeaux) iz regije Pesak Leonjo (Pessac-Léognan) u Francuskoj. To je svetski poznato, divno belo vino.

Međutim, note ovog vina ne bi bile potpune bez priče koja ga već decenijama prati! Pre nego što je dospeo u vlasništvo porodice Perrin, ovaj “chateau” je administrativno pripadao benediktinskim monasima samostana San Kroa (SainteCroix). Od druge polovine XIII veka pa do Francuske revolucije, oni su pravili jako dobra vina i trudili se da stalno poboljšavaju njihov kvalitet, naročito zahvaljujući svom dobrom poznavanju lokalnog "terroir"-a i stručnosti u proizvodnji vina. Ali, legenda se odnosi i na lukavost ovih monaha u poslovnom smislu...Monasi su došli na ideju da svom kristalno prozirnom belom vinu daju naziv “mineralna voda Karbonjua” (Eau minerale Carbonnieux).

Ova, takozvana "voda", je u to vreme prodavana u zemljama Osmanlijskog carstva (današnja Turska), što je bila teritorija na kojoj je bio zabranjen alkohol, pa samim tim i vina. Zaista, islamski zakon i dalje zabranjuje konzumiranje alkohola, dok Kuran zahteva strogo poštovanje apstinencije od istog. Lako se može zamisliti da ideja o prevari muslimanskih vernika nije bila po volji ostatka benediktanske crkve i da se ovakva “ne-katolička” praksa morala ozbiljno (da ne kažem brutalno) ispovedati u ispovedaonici! Ipak, ovo misteriozno piće je na taj način našlo svoje mesto na spisku sultanovih pića, pa je jednom prilikom uzviknuo: "Ako je francuska mineralna voda tako dobra, zašto se ti ljudi trude da naprave vino?” Varijanta ove priče kaže da je bela vina Karbonjua donela u Carigrad jedna žena iz Bordoa koja se bavila trgovinom. Legenda kaže da su je na moru oteli gusari, zaplenili njen brod i sve što se na njemu nalazilo. S obzirom na to da je ova dama bila jako lepa, pirati je ponudiše sultanu da je kupi za svoj harem. Stigavši u harem, žena, trgovac u krvi, vrlo brzo je upoznala sultana sa čuvenom "mineralnom vodom Karbonjua" koja se nalazila na njenom brodu, te je sultan odlučio da je oslobodi kao nagradu za tako savršeno otkriće. U svakom slučaju, ukoliko vam se ukaže prilika da popijete koji gutljaj ove “vode”, siguran sam da će utoliti žeđ i onih najprobirljivijih vinskih sladokusaca.

Armand de Brignac

LUKSUZ ZLATNOG SJAJA

L

uksuzni šampanjac Armand de Brignac dolazi nam sa višestruko nagrađivanog imanja Cattier, iz gradića Chigny-les-Roses u regiji Champagne u Francuskoj.

Armand de Brignac šampanjac prepoznatljiv je po znaku asa u piku na boci, a proizvodi se u tri prestižne cuvee varijante Brut Gold, Rosé i Blanc de Blancs, od kojih svaka predstavlja primer neprevaziđene stručnosti i duboke strasti prema umetnosti pravljenja šampanjca.

Prema oceni kritičara časopisa „Fine Champagne“ u konkurenciji preko 1000 različitih šampanjaca, šampanjac ove kuće je ponosni nosilac titule Najbolji na svetu.

Porodica Cattier poseduje i gaji vinograde u prestižnoj oblasti Montagne de Reims u regiji Champagne još od davne 1763. godine. Najstariji u porodici Jean-Jacques Cattier i njegov sin, Alexandre Cattier, sa još svega osam meštana proizvode ovaj šampanjac ručno, prateći svaki korak tradicionalnog i napornog procesa proizvodnje. Upravo ovakav način rada i limitaranost proizvodnje na 80.000 boca godišnje daju ovom šampanjcu poseban identitet.

Armand de Brignac Brut Gold je šampanjac kompleksnog i punog ukusa, lakih cvetnih i snažnih voćnih nota, sa nagoveštajem svežeg slatkog peciva. Izuzetno fine kremaste teksture, sa dugim finišom. Njegovu savršeno balansiranu strukturu čine 40 odsto Chardonnay, 40 Pinot Noir i 20 odsto Pinot Meunier.

Armand de Brignac Rosé je divno vino nežne boje breskve prepuno aroma svežih jagoda i crnih ribizla. Bogat voćni buke iza kojeg slede blage dimne note omogućila je kombinacija 50 odsto Pinot Noir, 40 Pinot Meunier i 10 odsto Chardonnay.

Armand de Brignac Blanc de Blanc nežno, lagano i sveže vino, sa notama mladog Chardonnay grožđa i cvetnim akcentima.

Prožimaju ga arome vanile, citrusnog voća i suvih kajsija.

Nezaboravan Chardonnay iz regije Champagne u 100 odsto sastavu.

Armand de Brignac šampanjac sazreva u posebno obezbeđenom delu starih podruma koji važe za najdublje u regiji Champagne (preko 30 metara) i sadrži jedinstveni sastojak nazvan liqueur de dosage, koji zri jednu celu godinu u hrastovim buradima iz Burgundije i regije Champagne, što svakoj boci Armand de Brignac šampanjca daje superioran i neprevaziđen kvalitet.

Inspirisana kreacijama čuvenog francuskog modnog dizajnera André Courreges-a, svaka metalik boca izrađena je ručno i na njoj se nalaze dva amblema asa u piku i četiri etikete od kalaja.

Ove jedinstvene boce pakuju se u drvene kutije sa metalnim grbom ovog šampanjca. Svaka kutija obložena je somotom i na njoj se nalazi pločica za graviranje imena, kao odraz raskoša i glamuroznog stila francuskog modnog sveta i kao savršena dopuna vrhunskom Armand de Brignac šampanjcu koji se u njoj nalazi.

Ideja plus :Možete poručiti personalizovana pakovanja Armand de Brignac i tako učiniti da poklon koji darujete dragim osobama dobije ličnu notu, a vaš gest darivanja neprevaziđenu dozu elegancije.

Srebro u Parizu za Trijumf Barrique iz Vinarije Aleksandrović

V

eć 21.godinu za redom vrhunski poznavaoci Chardonnay ocenjuju kvalitet vina koja su napravljena od ove sorte grožđa. Takmičenje Chardonnay du Monde 2014., održano u Francuskoj u Château des Ravatys, the Pasteur Institute u Burgundiji, obuhvatilo je 794 vrste vina.

300 internacionalnih eksperata iz ove oblasti ocenjivalo je vina iz preko 40 zemalja.

Dodeljeno je 265 medalja, a jedino srebro za Srpsko vino dobio je Trijumf Barrique 2012 iz naše Vinarije Aleksandrović. Nakon što je u oktobru 2013. na velikom testu najboljih vina Srbije, proglašen pobednikom u kategoriji belih vina,

a u februaru 2014. u Budimpešti, na velikom VinCE festivalu ocenjen kao vrhunsko vino koje pokazuje snagu nove srpske vinske scene, ova medalja i priznanje ocenjivača u Francuskoj daju nam dodatni podstrek i opravdava našu početnu veru u ovo vino i njegov novi stil.

Oplenačko vinogorje, lokalitet našeg Chardonnay vinograda, zemljište na kom ono sazreva i proces proizvodnje čine da naš Trijumf Barrique odlikuje punoća ukusa, zaokruženost, bogatstvo aromama voća ananasa i dinje, finih tonova vanile i blago prepečenog tosta.

Istorija srpske gastronomije Od 2. do 4. aprila u Beogradskom Hotelu Park upriličen je dogadjaj “Istorija gastronomije: Srpska dvorska trpeza”.

P

rema autentičnim receptima kuvar Stambol Gestamov predstavio je trpezu iz tri epohe srpskih dvorova i to Nemanjića, Obrenovića i Karađorđevića. Gosti su uz konzumaciju domaće medovače mogli da uživaju u ukusima jela koja su premijerno poslužena i pripremljena. Članovi udruženja “Beli orlovi” i “Svebor” viteškim igrama upotpunili su ovaj jedinstveni događaj.

Prezentacija Goriških brda i Vipavske doline u Beogradu

U

četvrtak uveće, 6. marta, je sa organizatorima večeri G&S Promotion iz Ljubljane, svoje goste, dočekivao i slovenački ambassador Franc But u restoranu hotela Square Nine, u Beogradu. Tu se predstavilo osam vinara: Ščurek, Vindor, Vodopivec, Prinčič Tomaž, Kristančič Dušan, Vinski podrum Goriška brda, Zanut i Erzetič. A pored vinara predstaljali su se i Udruženje voćara Goriška brda sa odličnim likerima i suvim voćem, turističko informativni centri Nova Gorica i Goriška brda i hoteli Hit. Medju gostima su bili ambasadori vise zemalja, glavni urednici medija i novinari i drugi gosti U petak sve se nastavilo radom, pa je u Mikser House-u preko dana održan “Workshop” na kojeg su bili pozvani Sommelieri, uvoznici vina, vlasnici restorana, distributeri, turističke agencije. Na workshopu su se mogla probati prava slovenačka jota, njoki i štruklji iz Domačije Šajna na Krasu. Takodje, posetioci su mogli da vide i prezentaciju Nove Gorice, Goriških brda, a i lično popričaju sa vinarima i ostalim partnerima dogadjaja.

8 Tamburaša u izvođenju Zvonka Bogdana Vinarija Zvonko Bogdan je na tržište izbacila novo vino "8 Tamburaša". 8 TAMBURAŠA 2013 (Sauvignon blanc, Pinot blanc, Chardonnay)

V

ino 8 Tamburaša predstavlja jedinstvenu kupažu raskošnog bukea sa izraženim aromama breskve i dunje, obogaćenih nežnim mineralnim i citrusnim tonovima i diskretnim nijansama belog livadskog cveća. Vino odiše svežinom i osvaja svojom elegancijom. Idealno vino za sve prilike.

Preporučujemo ga rashlađenog na temperaturi od 8C.

vesti

DANI MLADIH VINA GUDURICA

D

ani mladih vina u Gudurici drugu godinu za redom više nego uspešno su održani po podrumima i vinarijama najpoznatijeg vinskog sela u Srbiji. Sada već tradicionalnu manifestaciju posetilo je čak 15 ambasadora i članova njihovih porodica, koji su uživali u vinu, ali i tamburaškoj muzici.

Veliki broj posetilaca i izlagača okupio se u Domu kulture, odakle su potom krenuli po mnogobrojnim guduričkim vinskim podrumima koji su celog dana bili otvoreni za degustaciju.

Posebo raspoloženi bili su mnogobrojni ambasadori afričkih zemalja, a često su, obilazeći guduričke podrume, zaigrali uz tradicionalne tamburice.

VINUM NA SAJMU TURIZMA U BEOGRADU

U

petak 28. februara 2014. godine na Sajmu turizma u Beogradu, sa početkom u 15 h, Hotel Slavija iz Beograda i Vinarija VINUM iz Sremskih Karlovaca priredili su svečani koktel povodom otpočinjanja zajedničke saradnje. Saradnja domaćeg proizvođača vina i domaćeg hotelijera predstavlja pravi način za prezentaciju turističkih potencijala Srbije.

Sinergija kvalitetnog vina i poznatog hotela u centru grada predstavlja novi nivo doživljaja za sve koji dolaze u Beograd prvi put ili one koji mu se iznova vraćaju.

14 Wine & Fine

Pored značajnog mesta koje će ovo brendirano vino zauzimati na vinskoj karti restorana, gostima će biti na raspolaganju i u mini baru u koji će doći direktno sa osunčanih padina Fruške Gore.

Iz posebno odabranih delova vinograda ove Karlovačke vinarije, brižljivo gajenog grožđa i vešto spravljenog vina, hotel Slavija će svojim gostima ponuditi kao vino kuće Chardonnay i Frankovku vinarije VINUM.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vesti

MONTE VINO 2014

Č

etvrti Internacionalni salon vina „Monte vino Podgorica 2014“ održan je 14 i 15 marta u Hotelu „City „ u Podgorici . Ova dvodevna manifestacija okupila je preko 80 vinarija. Organizator ove manifestacije je „Nacionalno udruženje sommeliera Crne Gore“ i „Kuća vina“ a pokrovitelji su bili Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja i Grad Podgorica. „Nacionalno udruženje sommeliera Crne Gore“ je na nekoliko lokacija u Crnoj Gori radilo na edukaciji kako konobara tako i ljubitela vina, a prošle godine otvorena je i vinoteku „Kuća vina“,u cilju promocije prevashodno domaćih, crnogorskih vina, a onda i vina iz najpoznatijih vinskih regija Evrope i Sveta.

Prvi Internacionalni salon vina „Monte vino“ je odrzan 2011. godine sa idejom da se proizvođačima vina i profesionalcima iz oblasti ugostiteljstva i trgovine, kao i ljubiteljima vina ponudi jedan sadržajno bogat i logistički kompaktan događaj, koji svake godine predstavlja novi, inovativan impuls za čitav vinski sector.

Salon se održava svake godine u martu, a konceptualno je podeljen na glavni i prateći program, koji se istovremeno odvijaju. Osim degustacije vina i hrane, tokom održavanja salona, organizuje se i veliki broj radionica, predavanja, promocija, na kojima se ostvaruju poslovni susreti.

Beogradsko proleće u znaku 33. Fashion Week-a

N

ajznacajniji modni projekat u ovom delu Evrope, 33.

Perwoll Fashion Week, održan je od 28. marta do 5. aprila. Nizom autorskih revija organizatori Beogradske nedelje mode prezentovali su veliki talenat i kreativne ideje najznačajnih domaćih dizajnera kao i mladih kreatora koji su tek na početku karijere. Čast da otvori Fashion Week imao je kreator Bata Spasojević, a nakon njega usledili su i Biljana Tipsarević i Milice Opačić. Specijalan program Black Celebrtion okupio je brojna dizajnerska imena Irenu Grahovac, Anu Ljubinković, Ivanu Pilju, Jovanu Marković, Anu Vasiljević, Ljubu Sikimić i mnoge druge. Jedan od najatraktivnijih programa bio je British Day, tokom kojeg je Velika Britanija bila gost-domaćin i sa nekoliko programa predstavila Britansku modu i njen uticaj u popularnoj kulturi.

www.winefine.org

Wine & Fine 15

vesti

KRATKI METAR ZA DUGO PAMĆENJE

B

eogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, 61. Kratki metar, održan je od 2. do 6. aprila u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog Centra Beograda i bioskopu Fontana. U zvaničnoj konkurenciji za nagrade festivala našlo se 53 filma, a u selekciji domaćeg filma, od 82 kandidata odabrano je 31 ostvarenje. Selektorke manifestacije, čiji ovogodisnji slogan je “LOL”, ove godine bile su Aleksandra Milovanović i Danica Nikolić. Pored filmova publici su predstavljeni i zanimljivi gosti iz inostranstva. A uz takmičarski deo festival je bio obogaćeni i mnogim revijalnim programima.

MALE VINSKE PRICE I INTRIGE

U

subotu uveče, 8. februara 2014., hotel Life Design u Balkanskoj ulici u Beogradu, ponovo je bio mesto okupljanja istinskih ljubitelja vina. Ovoga puta, Centar vinske kulture - wIneQ je organizovao tematsko veče pod nazivom “Male vinske priče i intrige”. Veoma zanimljive priče o vinu i vinskoj kulutri, koje je napisao Vladimir Stojić, vlasnik vinske akademije Winexpert Serbia, i koje će tek biti objavljivane u specijalizovanom časopisu za vinsku i gastro kulturu Wine Fine magazin, govorio je Dr Gordan Popović, jedan od osnivača Udruženja. Uz zvuke džeza i sjajno ukomponovana vina sa hranom, članovi Centra vinske kulture su uživali do duboko u noć. Na programu su bila vina vinarije TEMET iz Lozovika kod Jagodine: ERGO belo, Rose, i ERGO crveno.

16 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

T

vesti

rodnevna konferencija o vinu, gastronomiji i vinskom turizmu Ski WinterFest 2014. održana od 27. do 30. marta okupila je proizvođace vina, trgovce, ugostitelje, hotelijere, turisticke organizacije, agencije i medije iz celog regiona. U fokusu ovogodišnjeg Winterfesta bio je vinski turizam. Panelisti su kroz zanimljivu formu panel-diskusija pokusali da daju odgovore na zadate teme, kao i na mnogobrojna pitanja koja su dolazila kako od voditelja diskusija, tako i od publike. Salon vina - Winterfest premium wine selection je bio prvi salon vina na kojem je trideset vinarija iz regiona predstavilo učesnicima konferencije i drugim gostima svoj premium segment ponude. Premium wine selection u večernjim satima je bio sjajna prilika za uživanje u probranim vinima vinarija iz regiona. Panel diskusije su vođene na sledeće teme, Brendiranje vinske regije, Internet i društvene mreže –marketing u službi vinara, Patriote od čokota, Vinski turizam iz ugla radnika u turizmu, Nacionalna kuhinja kao turistički brend i Razvoj vinskog turizma Srbije.

BEOWINE FAIR NA BEOGRADSKOM SAJMU

P

roizvodnja i distribucija vina je jedna od najekspanzivnijih industrijskih grana u Srbiji i kao takva od 2010. godine zastupljena je i na Beogradskom sajmu pod okriljem manifestacije BeoWine Fair koja se odražava u okviru sajma Turizma. Osim domaćih vinara na Sajmu učestvuju i poznati proizvođači vina iz inostranstva. BeoWine intenzivno promoviše i vinski turizam. Na jednom mestu predstavljaju se najugledniji domaći i regionalni proizvođači vina, vinski podrumi, kuće vina i distributeri.

www.winefine.org

Ponuda opreme za vinogradarstvo i vinarstvo je izuzetno velika. Tokom trajanja sajma održano je nekoliko takmičenja za najbolje domaće vino, za najbolje vino Sajma i takmičenje somelijera. Aukcijska prodaja vina jedan je od nezaobilaznih segmenata ove smotre, a na štandovima izlagača organizovane su brojne degustacije.Ovogodišnji BeowineFair održan je od 27.02. do 02.03.2014. Vidimo se sledece godine.

Wine & Fine 17

vesti

USKRŠNJA AUKCIJA VINA

D

a srpsko vinarstvo promišljenim koracima osvaja probiljiva tržišta Evrope i sveta, više-manje je poznata stvar. Svi mi navijamo za naše vinare u toj, realno govoreći, neravnopravnoj utakmici na svetskom tržištu. Da su fer pristup, kvalitet i, pre svega, velika ljubav, taj elemenat sa kojim srpski vinari krče sebi put, dokazalo se i na Uskršnjoj aukciji srpskih vina koju su 9. aprila 2014. godine organizovali Fondacija „Ana i Vlade Divac“ i Centar vinske kulture, uz pokroviteljstvo Skupštine grada Beograda i podršku Udruženja likovnih umetnika Srbije ULUS. Prijatelji i partneri ove dve organizacije, kao i istaknuti pojedinci, na aukciji su prikupili više od 500.000 dinara, koji će biti namenjeni opremanju škole u selu Gornji Prisjan kod Vlasotinca. Pozivu Centra Vinske kutlure odazvalo se 30 srpskih vinara, koji su donirali svoja najbolja vina sa ciljem prikupljanja sredstava za obnovu škola u Srbiji. Aukcija je okupila više od 300 učesnika koji su pažljivo birali svoje aukcijske primerke i imali priliku da o omiljenom vinu razgovaraju direktno sa stvarocima - srpskim vinarima koji su, svaki na svoj način, predstavljali plodove sunca i podneblja odakle potiču. Ovim, pre svega humanim gestom, srpski vinari su pokazali ne samo posvećenost svom poslu, već su dokazali svoj patriotizam i duboku humanost.

Predstavljajuću misiju Centra vinske kulutre i idejni koncept Uskršnje aukcije srpskih vina, Vladimir Stojić, predsednik Upravnog odbora ove organizacije, je između ostalog poručio: „Kada smo osnivali Centar vinske kulture, odmah na početku smo postavili jasne i konkretne ciljeve. Jedan od najvažnijih je bi da svojim delovanjem pomognemo srpskom vinarstvu da zauzme mesto koje mu pripada, naročito zbog potencijala koji Srbija ima u tom segmentu. Još jedan, jednako bitan, cilj kome stremimo, a što jeste naša misija, jeste da svojim znanjem i entuzijazmom podignemo vinsku kulturu, kao deo opšte kulture u Srbiji, na mnogo viši nivo. Saradnja sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“ na realizaciji ovog projekta sigurno će doprineti ostvarenju ovih ciljeva, i nadam se da ćemo u budućnosti uraditi još mnogo sličnih akcija“. Za posluženje gostiju bio je zadužen Zlatiborac, a degustaciji je prisustvovao veliki broj predstavnika diplomatskog kora, vodećih ljudi stranih i domaćih uspešnih kompanija, glumaca, sportista i javnih ličnosti. Najveće donacije došle su iz kompanija UniCredit bank, Ibis Instruments i Agotech. Centar vinske kulture će nastaviti svoju misiju unapređenja srpskog vinarstva i uspostavljanja temeljne i ispravne vinske kulture u Srbiji, na isti način kao što se i vino pravi - pažljivo, strpljivo, stručno, posvećeno i sa mnogo ljubavi.

18 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vesti

KADARKA OSVOJILA PARIZ

U

rezidenciji srpskog ambasadora u Parizu organizovana je degustacija autohtonih sorti proizvedenih u vinarijama širom Srbije. Na ideju da Francuzima, najvećim poznavaocima i poštovaocima vina, predstave srpska vina, došli su uvoznici naših vina u Parizu, uz podršku ambasadora Srbije, gospodina Rajka Ristića. Zamisao je bila da se „najboljim nosevima”, distributerima, vlasnicima barova i restorana, kao i diplomatama drugih zemalja, predstave srpski vinari koji proizvode vina od autohtonih sorti, sa akcentom na tamjaniku, prokupac i kadarku. Na degustaciji, na kojoj su predstavili svoja vina, su učestvovale Vinarija Tonković, Vinarija Jeremić, Vila Vina, Vinarija Minić, Vinarija Nikolić, Vinarija Spasić, Vinarija Stemina I Vinarija Temet. Inače, Francuzi su u početku bili skeptični i nije se verovalo u kvaltet srpskih vina, posebno onih koja su rađena od autohtonih sorti. www.winefine.org

Međutim, kako se već tri godine organizuje ova manifestacija, organizatori su uspeli da ubede probirljive Francuze koji danas rado uživaju u srpskim vinima. Posebno iznenađenje napravila Vinarija Tonković, koja je izložila svoju paletu vina spravljenu od Kadarke, u rezidenciji srpskog ambasadora u Parizu, na samoj Seni. Izuzetno dobro napravljen elegantni Roze od Kadarke, zatim odlično crveno vino pod nazivom Fantazija, te premijum crveno vino spravljeno od Kadarke, pod nazivom Icon, privukli su veliki deo gostiju na izložbeni proctor vinarije Tonković i izazvali pozitivnu reakciju. Ovo je samo još jedna potvrda za Vinariju Tonković, da su pravilnim pristupom i odabirom Kadarke, kao autohtone sorte, te vrhunskom tehnologijom kojom izdvajaju najbolje iz ove sorte, napravili pravi potez i Srbiju uveli na vinske karte najprobirljivijih vinskih tržišta.

Wine & Fine 19

vinske priče

Sremski Karlovci

MESTO UGODNIH VINA NEKI TRGOVCI SU KUPOVALI I IZVOZILI VINA U SVET, PA KARLOVAČKI NEKTAR DOLAZI NA VINSKE KARTE PREKOOKEANSKIH BRODOVA OD EVROPE Dušan Knežić DO AMERIKE. ALI, NIJE SE KARLOVAČKO VINO PILO SAMO NA BRODOVIMA, VEĆ I NA CARSKIM DVOROVIMA, ONIMA U BEČU, MOSKVI...

NAJVEĆU SLAVU JE PRONEO BERMET, TRADICIONALNO AROMATIZOVANO VINO S OVIH PROSTORA, PLEMENITO I ELEGANTNO, ZA PREFINJENE UKUSE, ČESTO REZERVISAN ZA ONE NAJBOGATIJE. OSNOVA PROIZVODNJE OVOG VINA SU TRAVNE SMESE U KOJIMA SE OBAVEZNO NALAZI PELEN

20 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priÄ?e

www.winefine.org

Wine & Fine 21

vinske priče

P

odno fruškogorskog Olimpa, poznatijeg kao Stražilovo, nalazi se sremskokarlovačko mikro vinogorje, u okviru Fruškogorskog vinogorja, gde teče dobro vino – od davnina eliksir mladosti, a ono što ovdašnjem božanskom nektaru daje posebnu čar je to što ide u kombinaciji sa tananom patinom, starim dvorcima, crkvama i drugim znamenitim građevinama-Bogoslovija, Mitropolija, Gimnazija, Kapela mira...), stvarajući tako kombinaciju prelepe starine i mladalačke energije. Jer ovde, među vinarima ovdašnjim, čest je slučaj da im je zanat usko vezan za porodično ime koju slavu vinogradarstva pronose generacijama, čak i po tri veka... Od davnih askurđela koji su zasadaili prve čokote, preko pradedova koji su teškom mukom pobeđivali filokseru, kugu i okupatore raznih boja, među karlovačkim brežuljcima (Ešikovcu, Čeratu, Mateju, Raši, Lipovcu, Krstuševini, Banstolu...) stasavaju nove generacije mladih, posvećenih vinara, koji uz pomoć najsavremenijih tehnologija nastavljaju tamo gde su im preci započeli, spravljajući vrhunska vina.

A kakva istorija čuči među karlovačkim sokacima teško je i naslutiti. Poznato je da je „otac“ fruškogorskog vina bio rimski car Aurelije Probus, ili Prob, kako je još nazvan. On je prema jednoj verziji čak i glavom platio ljubav prema vinu, jer je u pauzama ratovanja terao vojnike da obrađuju vinograde, dok ovima jednom prilikom, usred velike žege nije „prekipelo“ i... Bilo kako bilo,vinova loza se kraj Sremskih Karlovaca uzgajala od pamtiveka.

Mesto se prvi put spominje 1308 (!) godine, kao tvrđava, pod imenom Karom, a prvi srpski naziv Karlovci prvi put je nađen 1532. godine. I tada se ovde, na bogom danim fruškogorskim padinama, uveliko dobro vino pilo. U 15. veku Galeoti, bibliotekar Ugarskog kralja Matije Korvina, zapisuje da je ovdašnje vino „tako ugodno da bi se bolje, ili čak isto, teško u celoj zemlji moglo naći“. Kasnije, i razni putopisci, trgovci i ostali namernici su često svraćali u varoš i kao po pravilu beležili da se tu pilo kvalitetno vino. Izvesni Melhior Belzot je 1584. zabeležio je da je „bio u Carlowitzima, gde rađa dobro vino lepe i čiste boje, te da od Beča nije boljega pio“, a Antun Vrančić, diplomata i putopisac, zapisuje da je karlovačko vino - najbolje sremsko vino. U 18. veku kreće pravi procvat mesta, a paralelno s tim i vinogradarstva, pa je 1751. godine u Karlovcima bilo zasađeno 2.332 jutra vinograda! A vredni prota Vasilije Konstantinović , u knjizi „Karlovci sa njihovom okolinom“ iz 1882. godine naveo je sve sorte vinove loze koje su se tada (i do tada) uzgajale, a po njihovim imenima nije teško naslututi kako su izgledale: Zelenka, Skadarka, Volujar, Čačavica, Mesan, Čičulja, Pandur, Špiculja, Šljiva – grožđe, Petrovsko grožđe, Metla - grožđe od crvnih sorti, a međ belima: Slankamenka, Radovinka, Ranka, Tamjanika, Drenak, Drinka, Rumenika, Lipa – grožđe, Peršun – grožđe i Đinđuva.

22 Wine & Fine

U Sremskim Karlovcima tada se godišnje proizvodilo 60.000 akova vina, a bolja godina je donosila i do 80.000 akova. A berba je bila pravi praznik, praćena pesmom, igrom i veseljem. Ne lezi vraže, filoksera je harala vinogradima punih 10 godina (1885. – 1895), trgovina vinom je potpuno prestala, a karlovački trgovci osiromašili.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče Najveću slavu je proneo Bermet, tradicionalno aromatizovano vino s ovih prostora, plemenito i elegantno, za prefinjene ukuse, često rezervisan za one najbogatije. Osnova proizvodnje ovog vina su travne smese u kojima se obavezno nalazi pelen. Nije bilo kakve važne odluke po srpski narod pod Austrijom, a da u njoj nije učestvovalo bar akovče bermeta... Ono se i danas, posle izvesne pauze, spravlja po starim porodičnim receptima koji se čuvaju kao najveća tajna!

A poseban, veliki šmek ovom vinogorju pružaju stari podrumi, lagumi. Građeni su tako da je u njima uvek ista temperatura, bez obzora na spoljnu, i to oko 12 stepeni. Organske materije ne trpe temperaturne oscilacije, a vino najbolje zri baš u takvim uslovima, uz plemenite plesni koje su se vremenom na zidove nahvatale. Te plesni se stvaraju decenijama, a zaslužne su za konstantan nivo vlažnosti koje vinu najviše prija. A još kad vas ljubazni sremački domaćin, sa sve postavljenom zakuskom pozove na po koju čašu vina u lagumu, pogotovo kad upekne letnja zvezda, tamo negde između trećeg i petog stepenika, kad osetite prijatnu hladovinu, upoznaćete sasvim novu dimenziju istinskog telesnog i duševnog hedonizma, baš kao i kada se poseti tradicionalni mahom ranojesenji karlovački Grožđebal.

Tvorac ovih brežuljaka je bio milostiv prema „karlovačkom vinogorju“ jer mu je podario sve što treba da bi dobro vino poteklo: plodnu zemlju sastavljenu od hranljivih materija bogatog humusa i slojevima iz kojih vinova loza, pružajući duboko korenov sistem, uzima ono najbolje za vrhunski božanski nektar.

Uz Dunav, kraj 45. paralele, vinograde obasjavaju „dva sunca“: jedno sa nebesa, a drugo od dunavskojg odsjaja. Uopšte, smatra se da je ova velika reka dobrim delom zaslužna i za lepotu i opstanak vinogorja, jer činjenica da vinogradi karlovački nikada nisu izmrzavali pripisuje se pojavi da Dunav, kao velika vodena površina, u studenim razdobljima ispušta deo toplote nakupljene u toplijim danima.

Ali, vinogradari se s mukom i znojem lica svoga ubrzo iz pepela dižu, a tada su neki trgovci, poput Steve Milutinovića i Vende Sipošića kupovali i izvozili vina u svet, pa karlovački nektar dolazi na vinske karte prekookeanskih brodova od Evrope do Amerike.

Ali, nije se karlovačko vino pilo samo na brodovima, već i na carskim dvorovima, onima u Beču, Moskvi...

www.winefine.org

Kako na mlađima svet ostaje, danas tradiciju spravljanja vrhunskih vina nastavljaju generacije karlovačkih vinara koji poštuju znake svojih predaka, ali širom otvorenih očiju gledaju put Evrope i sveta, odakle stiže moderna tehnologija i nova znanja.

Bez toga odavno nema ozbiljnih vinara. A kraj Kapele mira, mesta gde su Turci i Austrijanci sklopili mir 1699. godine, sada je Ulica karlovačkog mira u sećanju na ovaj događaj, ali je svi zovu „Vinska ulica“ . Tu je smeštena većina karlovačkih vinarija gde se najbolje može videti spoj tradicije i moderne, a što je najvažnije – dobro vino piti i pazariti. A što se tiče sremskokarlovačkog repertoara, možete naići samo na vrhunski Cabernet Souvignon, Italijanski Rizling, Rajnski Rizling, Souvignon Blan, Chardonnay, Rose, Crni i Beli Bermet, Pinot Noir, Ausbruch, Sila, Portogizer, Probus, Traminac, Frankovka...

Wine & Fine 23

vinske priče

Vinarija Živanović

O

va Vinarija predstavlja pravi dragulj „Karlovačkog vinogorja“, jer pored vrhunskih, priznatih vina, porodični objekat predstavlja pravi vremeplov vinarstva i pčelarstva. Ovde, posetioci koji žele da degustiraju nešto od širokog vinskog opusa mogu da pogledaju i jedinstvenu muzejsku postavku rekvizita i istorijata spravljanja meda i pčelinjih proizvoda. Sve ovde odiše izuzetnim starinskim etno – šmekom. Živanovići u spravljanu vina koriste modernu tehnologiju, izuzetno poštuju tradiciju, a na istoriju su ponosni: njihovi preci počeli su da se bave vinarstvom davne 1770. godine, a trenutno posao vodi sedma generacija p(r)osvećenih vinogradara. A kakav je ovo istorijsko – vinsko – medonosni kompleks govori podatak da ovde možete videti kopiju prve fotografije sa teritorije sadašnje Srbije, iz 1841. godine! Nju je načinio čuveni Anastas Jovanović, a na slici je Josim Živanović, otac profesora Jovana Živanovića, rodonačelnika familijarnog bavljenja pčelarstvom. Ceo utisak upotpunjuje stari lagum, pa kroz ceo komleks godišnje prođe preko 10.000 turista! Živanovići obrađuju 5,5 hektara vinograda na potesu Matej, a godišnje proizvedu oko 60.000 litara vina.

Sortiment je bogat. Tu su Rizling, Chardonnay, Petra, Neoplanta, Merlot, Cabernet Souvignon, Probus, sa etiketama Italijanskog rizlinga i Rozea koji koštaju 500 dinara u butelji, Chardonnay , Merlot i Cabernet Souvignon su 600 dinara, Probus 700, Bermet beli i crveni 900, Ausbruch 2.000 dinara. Njega i bermeta nema u rinfuzi, a ostalog vina ima po ceni od 300 dinara, uz Probus koji je 350.

Vinarija Živanović-Mitropolita Stratimirovića 86 b Sremski Karlovci Tel: +381. 21. 881. 071 +381. 63. 52. 81. 55 www.muzejzivanovic.com

24 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Vinarija Dulka

vinske priče

J

edna od najčuvenijih vinarija ovdašnjeg vinogorja je svakako Vinarija Dulka, koju pored odličnih vina krasi i sjajan etno objekat – Dulkina vinska kuća, pravi mali muzej starine, sa onom lepom, toplom patinom kojom Sremski Karlovci odišu. Nije ni čudo, jer su preci današnjih vlasnika osnovali ovu porodičnu manufakturu preuzimajući od svojih bližnjih vinogradarski posao još 1920. godine, te započeli veću, ozbiljniju, pravu vinsku priču. Sada posao združeno obavlja četvrta i peta generacija vinara, koji proizvedu oko 55.000 litara vina godišnje. Na 8 hektara parcela pod grožđem, koji su školski primer kako dobar vinograd treba da izgleda, uzgajaju se najbolje sorte grožđa. Dulkini, kako ih u Karlovcima zovu ( Dulka je nadimak pradede sadašnjeg vlasnika Đorđa Dragojlovića) uz pomoć najsavremenije tehnologije i mašina za obradu vinograda, jer u tehniku se ovde uvek ulagalo, spravljaju Merlot koji u butelji košta 650 dinara, Italijanski Rizling je 500, te Cabernet Souvignon, Souvignon Blan, Chardonnay, Rajnski Rizling, Rose, Crni i Beli Bermet i Ausbruch, koji koštaju 600 dinara u butelji.

Sva vina u rinfuzi koštaju 300 dinara, s tim što se na ovaj način Ausbruch ne prodaje. Svo vino, koje se dobija kontrolisanim fermentacijama u sudovima koji su često poslednja reč tehnike, stiže isključivo iz vlastitih zasada. A nagrade sa raznih sajmova, teško je i nabrojati, pa čak je i gazdi teško da ih se priseti...

Vinarija Dulka-Poštanska 8 Dulkina vinska kuća-Karlovačkog mira 18 Sremski Karlovci Tel: +381. 21. 571. 711 +381. 63. 882. 66. 75 www.dulka-vinarija.com

www.winefine.org

Wine & Fine 25

vinske priče

Vinarija Vinum

S

remski Karlovci su, po mišljenju dobrog dela vinu sklone populacije, bogom dani za uzgoj sorti grožđa od kojih se spravljaju bela vina, pa su u Vinumu uz pomoć savremene tehnologije do perfekcije doveli Italijanski Rizling koji je visoko ocenjen na mnogim vinskim sajmovima i festivalima, te je prepoznatljiv i među potrošačima kao nektar izuzetnog ukusa. To je, ne slučajno, najprodavaniji artikal Vinarije, ali i samo jedan od velike palate odličnih vina. Na 10 hektara vinograda ekipa iz Vinuma uzgaja Italijanski Rizling, Chardonnay, Souvignon Blanc, Traminac i Žuti Muskat, te Frankovku, Pinot Noir i Bermet. Dobro vino, isključivo u buteljama, Italijanski Rizling i Chardonnay koštaju 600 dinara, Souvignon Blanc i Pinot Noir staju 800, a Bermet 700 dinara, a Frankovka i Rose (koji predstavlja kupažu 80 odsto Frankovke, a ostatak je Pinot Noir) koštaju 500 dinara. Ova Vinarija, čiji je kapacite između 25.000 i 30.000 litara godišnje proizvodi Souvignon Blanc koji ima zaštićeno geografsko poreklo i etiketu vrhunskog belog vina. Zaštićeno geografsko poreklo nosi i Frankovka, a poseban specijalitet vinarije je i Rose, sa interesantnom rubin crvenom bojom, te lepršavim ukusom punim voćnih aroma u kojima preovladava jagodičasto voće. Ako se zna da Vinarija u dogledno vreme planira preselenje u nove objekte, te iskorak i u vinski turizam, lepa budućnost se približava...

Vinarija Vinum-Patrijarha Rajačića 36 Sremski Karlovci Tel: +381. 21. 88. 36. 26 +381. 64. 849. 03. 28 www.vinum.rs

26 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

Vinarija Veritas

D

a je u vinu istina odavno je poznato, baš kao i od skora činjenica da je Vinarija Veritas jedinstvena na daleko, pre svega po tome što se njeni objekti nalaze okruženi vinogradima, a deo vinograda od tri hektara nalazi se na Ešikovcu. Tu se uzgajaju probrane sorte - Cabernet Souvignon, Souvignon Blanc i Merlot, svaka na po jednom hektaru. Cena svih vina u buteljama je 500 dinara, dok je Couve, koji predstavlja barikiranu kupažu Cabernet Souvignon – a i Merlot-a, 650 dinara. Rose se ovde spravlja od čistog Cabernet Sauvignon-a i košta 500 dinara, a nekih vina ima i u rinfuzi: Merlot košta 300 dinara, a Souvignon Blanc i Rose po 350 dinara. Jasno je da u Veritasu, čiji je trenutni godišnji kapacitet između 12.000 i 15.000 litara veliku pažnju poklanjaju kvalitetu koji je zaista izuzetan, pa nije čudo što su njihova vina krenula put dalekih izvoznih destinacija, čak i do Hong Konga i Makaa! Sve je počelo kao probni izvoz, a ubrzo su u Veritas stigle povratne informacije o odličnom prijemu tamošnjih potrošača. A u ovoj Vinariji ništa ne prepuštaju slučaju ni na domaćem terenu: objekti imaju lep prilaz sa mnoštvom parking mesta, a u prostranim, lepo uređenim objektima vino se može degustirati uz pršutu, sireve i masline koji prosto mame vinske kapljice. Za ovaj vid vinskog turizma čak i ne treba posebna najava, a veće, organizovane grupe, koje se najave dan ranije, od ljubaznih domaćina mogu da očekuju ketering i sve ono što su u mogućnosti da im udovolje.

Posebno srećna okolnost je da je na svega oko 500 metara od Vinarije mnošto smeštajnih kapaciteta, sa desetinama soba.

Vinarija Veritas-Stražilovski put bb Sremski Karlovci Tel: +381. 62. 852. 32. 22 www.veritaswinery.rs

www.winefine.org

Wine & Fine 27

vinske priče

Podrum Petrović

S

ilan je sremskokarlovački Podrum Petrović, a dobrim delom što uzgajaju dobro grožđe, a deo njega završava u vinu koje se zove Sila (čiji je „otac“ čuveni stručnjak Sima Lazić). To je zaštitni znak Vinarije, sjajnog ukusa, sa šmekom zelene jabuke i lepršavih, cvetnih tonova. Takođe, jak adut Petrovića je i Italijanski Rizling za kojim vlada velika potražnja na tržištu, kao i Rose, koji se ovde spravlja od čistog Cabernet Souvignon-a. Ova porodična vinarija plodove ubira sa 8 hektara blagorodnih vinograda koji se prostiru na fruškogorskim brežuljcima kraj Sremskih Karlovaca. Velika pažnja se poklanja kvalitetu i visokim prinosima grožđa. Sorte koje se uzgajaju završavaju u flašama na kojima stoje etikete Chardonnay, već pomenuti Rizling i Sila, te Merlot, Cabernet Souvignon i Crveni Bermet. Cene su 350 dinara u butelji, dok je Bermet 600 dinara. Što se rinfuza tiče, i tu su cene više nego prihvatljive: Rizling košta 300, Bermet je 500, a sva ostala vina staju 250 dinara litar.

Godišnja proizvodnja iznosi oko 90.000 litara kvalitetnog vina, od kog se deo, tačnije Cabernet Souvignon i Merlot se barikiraju i odležavaju određeni period u dobrim hrastovim buradima. Sve funkcioniše u porodičnoj atmosferi i dogovorima oca i sinova, na kojima vino ostaje.

Podrum Petrović-Karlovačkog mira 34 Sremski Karlovci Tel: +381. 21. 881. 981 +381. 64. 266. 00. 96

28 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Vinarija Benišek -Veselinović

vinske priče

D

a blagorodno „Karlovačko vinogorje“ pored vina može da da i dobre kapljice žestokih alkoholnih pića, pokazali su u ovoj partnerskoj vinariji, koja pored standardnog vinskog opusa toči i sjajnu rakiju, te vrhunski konjak nazvan „Specijal“. Zadruga dve porodice obrađuje četiri hektara vinograda na Krstuševini i Raši, na kojima uspevaju Cabernet Souvignon crveni i beli, Chardonnay i Pinot Blan, od kojih se proizvode Rizling, Bermet (prvi komercijalno upakovan još 1997.) i kupaža Merlot - a, Cabernet – a i Probusa. Sva vina u rinfuzi koštaju 300 dinara, a zadrugari su napravili ogroman iskorak u spravljanu rakije od dunje, kruške (fantastične, polu divlje sorte „kaluđerka) i kajsije, koje staju 1.100 dinara. Ova odlična pića koja se spravljaju na tradicionalan način, bez dodavanja bilo kakve veštačke arome, od probranog, najkvalitetnijeg voća, pod budnim okom tehnologa Marija Benišeka. Već su nekoliko puta nagrađivane na sajmovima, a svoj puni bum očekuju i Orahovac, spacijalna rakija od oraha koja uskoro treba da krane put Velike Britanije, te pomenuti konjak „Specijal“ koji košta 15 evra. Ova ponuda je upotpunjena činjenicom da može da ide „u paketu“ sa slasnim zalogajima u vidu sremačkog gulaša, domaćih sireva, švarglama, te dezerta kao što su kitnikez ili kuglofi... A sve to u krajnje opuštenoj, domaćinskoj atmosferi u samom centru Sremskih Karlovaca, iza Saborne crkve.

Vinarija Benišek – Veselinović-Ivana Mažuranića 5 Sremski Karlovci Tel: +381. 21. 882. 849 +381. 62. 521. 061 www. podrumbenisek.com

www.winefine.org

Wine & Fine 29

vinske priče

Vinarija Probus

Z

ahvaljujući rimskom caru Probusu, ocu Fruškogorskog vinogorja, božanski nektar je i počeo da se sliva niz blagorodne brežuljke, a ovo slavno vinarsko ime nastavilo je da živi kroz istoimenu Vinariju, jer naravno, na mladima svet ostaje. Njen vlasnik je Darko Mecing, koji nastavlja tradiciju vinarstva koja mu je od dede ostala. Ovde možete probati odličan Pinot Blanc, kakvog nema u Sremskim Karlovcima!

Na 3,5 hektara vinograda između Krstuševine i Lipovca u „Karlovačkom vinogorju“ odlično uspevaju Rizling, Pinot Blanc, Merlot i Frankovka, a od kvalitetnog grožđa spravljaju se pitka vina sa egzotičnim imenima: Italijanski Rizling – Aurora, Pinot Blanc – Venera, Merlot – Imperia, Frankovka – Fortuna, Roze – Rosalibi, Bermet Beli – Zanos, Bermet Crveni- Avantura...

Oba Bermeta koštaju 1.000 dinara u butelji, dok se u rinfuzi ne prodaju, sva ostala vina u buteljama staju 500 dinara, a u rinfuzi 300. Trenutni kapacitet vinarije je oko 17.000 litara godišnje, a ambicije rastu: uskoro se očekuje završetak etnozdanja u kom će turisti, pre degustacije dobrog vina, moći da predahnu i opuste se uz hladna predjela u vidu domaćih kobasica, sira...Moći će da obiđu vinograde, a ako se najave dan ranije – i da ručaju, a ručak zaliju hladnim nektarom iz Probusovog podruma.

Vinarija Probus-Karlovačkog mira 30 Sremski Karlovci Tel: +381. 21. 881. 553 +381. 63. 80. 79. 098 www.podrum-probus.com

30 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

Vinarija Kiš

S

pravljanje vina je sve samo ne „zamuti i prospi“, to je zahtevna i mukotrpna tehnologija koja zahteva znanje, trud, ljubav, posvećenost... A sve to se stiče kroz dugi niz godina ili čak vekova, kao što je to u Vinariji Kiš. Ova porodica se bavi vinogradarstvom još od 1830. godine, a među čokotima je i dalje neumoran najstariji član, čuveni Slavko Kiš, priznati i poštovani karlovački vinar. Vinarija je jedna od retkih koja nikada nije prestajala da radi, te je celom vinogorju ponovo udahnula Bermet, koji je nakon poslednjih ratnih turbulencija bio gotovo zaboravljen na tržištu. Po mnogima, to je najbolje desertno vino u Srbiji, a odavde je krenuo i izvoz u Ameriku i Veliku Britaniju, što o kvalitetu dovoljno govori. U Vinariji se proizvodi i beli i crni Bermet. Na 11 hektara vinograda Kišovi od vlastitog grožđa proizvedu i do 70.000 litara vina godišnje. Tu se spravljaju Italijanski Rizling koji košta 450 dinara u butelji, Rajnski Rizling košta 500, Chardonnay je 600 dinara, Rose 550, Portogizer i Merlot 450... Sva vina kojih i u rinfuzi ima, koštaju 250 dinara.

U ovoj Vinariji se, pored velikog znanja i tradicije, oslanjaju i na savremenu tehnologiju, jer, kako vele, stečen ugled im ne daje pravo na grešku, a silne medalje na raznim sajmovima – obavezuju. Breme tradicije zahteva praćenje modernih evropskih i svetskih trendova, jer vinska priča mora da ide napred, a ne da stoji u mestu!

Vinarija Kiš-Karlovačkog mira 46 Sremski Karlovci Tel: +381. 21. 882. 880 +381. 62. 46. 10. 46 www.vinarijakis.com

www.winefine.org

Wine & Fine 31

vinske priče

Vinarija Mrđanin

T

abui služe da bi se rušili, a to su dobrim delom, pre svega vrhunskim radom i originalnom pristupu vinarstvu postigli u porodičnoj Vinariji Mrđanin, pre svega spravljajući vrhunska crvena vina. Naprosto, nisu priznavali „kalup“ po kom su fruškogorski vinogradi za klasu pogodniji za bela vina, nego su pokazali da su posvećenost, znanje i entuzijazam ono što kapljicama božanskog nektara daje ukus, ton, buke... A potrošači su oduševljeni rezultatima, čak toliko da se prodaju sve proizvedene godišnje količine! Pored toga, iz ove vinarije čiji je glavni tehnolog Vlada Kovač, prve sa ovih prostora, odlično i pristupačno vino krenulo je u izvoz u Kinu. Sa 6,5 hektara vinograda na plodnom Čeratu, sa kog puca predivan pogled, na oko 250 metara nadmorske visine, u porodičnoj manufakturi uzgajaju se Italijanski Rizling, Chardonnay, Cabernet Souvignon (od njega se pravi i Rose), Cabernet Frank, Merlot, ... A vina koja se spravljaju od suncem okupanog grožđa imaju odličan ukus i više nego povoljnu cenu: buteljke svih vina koštaju 500 dinara sem Bermeta koji je 700, a vrlo povoljna je i kupovina u rinfuzi, s obzirom da je cena svih vina 230 dinara, sem Frankovke koja je 250. Merlot i Cabernet Souvignon-a ima i u barikiranim hrastovim buradima iz kojih buteljka košta 600 dinara, dok se u rinfuzi ne prodaju. Jedan od favorita Vinarije je Probus, autohtona sorta iz koje je moguće izvući još bolje rezultate. I dok Kinezi degustiraju vino sa fruškogorskih obronaka, u Vinariji rade na završetku degustacione sale sa pogledom na Sremske Karlovce i okolinu.

Pa uskoro...

Vinarija Mrđanin-Jovana Grosa 16 Sremski Karlovci Tel: +381. 21. 881. 410 +381. 63. 534. 226 www.vinarija-mrdjanin.rs

32 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Zvanično otvorena vinarija Temet vinske priče

MLADI, A VEĆ VELIKI

J

oš jedno u nizu vrednih zdanja zasijalo je u centralnom delu Srbije. Nedaleko od grada Jagodine, novoizgrađena vinarija Temet je na najlepši način učinila ovaj region posebnim. U omanjen mestu Lozoviku, vođen sopstvenom ljubavlju, željom da pokaže moći teroara,

34 Wine & Fine

Nebojša Aleksić vlasnik prelepe građevine i još lepših vina, nedavno je konačno ostvario svoj san. Mada je mnogim vinoljubcima ova vinarija već postala omiljen pratioc u izboru najboljih, tek nedavno je vinarija upotpunila svoj kvalitet, zidanim zdanjem koje nesumnjivo veliča i ponosno prikazuje vrednost domaćeg vinarstva.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

Ljubica Radan

GOSPODA IZ TEMETA SU SE VRLO JASNO I ODLUČNO POSVETILA CILJU DA SAMOUVERENO UZ DOBAR IZBOR SORTI, IZA KOJIH SE KRIJU MNOGE AUTOHTONE, UZ PRIMENU NAJNOVIJE TEHNOLOGIJE I ODGOVARAJUĆEG TEROARA, POKAŽU VRHUNSKU MOĆ LOZOVIČKE PRIRODE I ZNANJA STRUČNJAKA. PORED OSTALIH LINIJA VINA OD INOSTRANIH SORTI KOJA SE JEDNAKO KONZUMIRAJU I DOPADAJU POTROŠAČIMA, DOMAĆE SORTE SU PERJANICA I PREPOZNATLJIVOST VINARIJE TEMET

Spektakularni doček gostiju, uz fantastično odabran program i hranu, domaćin je kroz iskren osmeh i zadovoljstvo podelio svoju radost sa gostima. Uzbuđenje se nije krilo ni među onima koji su imali čast da budu gosti novog dragulja, dok su se još manje mogli sakriti oduševljeni uzdasi i komentari na celokupan izgled vinarije Temet.

www.winefine.org

Iako još uvek mlada loza, izuzetan tim proizveo je vina koja su bila čist odraz jednog podneblja. Mnogima je rano stasavanje loze mladosti izgledalo neverovatno, ali trenutak neverice, ubzo se pretvorio u osmeh koji sada obasjava svakog ko govori, a posebno dok konzumira Temet vina. Mladost je ipak, sljubljena uz odgovarajući teroar, pokazala velike mogućnosti ovog kraja.

Gospoda iz Temeta su se vrlo jasno i odlučno posvetila cilju da samouvereno uz dobar izbor sorti, iza kojih se kriju mnoge autohtone, uz primenu najnovije tehnologije i odgovarajućeg teroara, pokažu vrhunsku moć Lozovičke prirode i znanja stručnjaka. Pored ostalih linija vina od inostranih sorti koja se jednako konzumiraju i dopadaju potrošačima, domaće sorte su perjanica i prepoznatljivost vinarije Temet. I mada se danas uzdižu mnoge vinske vile, obasjane vrhunskim stilom i zdanjima, ova vinarija nosi posebnost upravo zbog istaknutosti kvaliteta domaćeg i to na najbolji način.

Foto: Vinarija Temet

Wine & Fine 35

Vinarija Aleksandrović za korak ispred

SRBIJA DOBILA PREMIJUM LINIJU VINA DOVOLJNA ZRELOST LOZE JEDAN JE OD N A J Z N AČ A J N I J I H FAKTORA ZA STVARANJE VINA KOJA ĆE ODOLEVATI GODINAMA I TIME BIVATI SVE BOLJE. ZRELOST LOZE POSEBNU VAŽNOST NOSI Ljubica Radan ZBOG RADA, KAPITALA I VREMENA KOJE JE POTREBNO DA PROĐE ZA STASAVANJE I OSTVARIVANJE VRHUNSKOG KVALITETA. ISTAKNUTOST NOSE I POSEBNO ODABRANE EKSPOZICIJE VINOGRADA, OD UKUPNIH 75 HEKTARA, SA KOJIH SE JEDINO UBIRAJU PLODOVI ZA PREMIJUM LINIJU VINA, PA SU I SERIJE VRLO OGRANIČENE

36 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

U

nedalekoj blizini kraljevih podruma, u čuvenom Oplenačkom vinogorju, uz nesebično isticanje porekla i tradicije, izdigla se jedna od prvih modernih vinarija na ovim prostorima-vinarija Aleksandrović. I pored velike prepoznatljivosti, prisutnosti na gotovo svim domaćim i mnogim stranim vinskim kartama, vinarija Aleksandrović ne prestaje sa inovacijama, novim, još boljim i kvalitetnijimu ukusima.

Najlepša novina koja izaziva veliko zadovoljstvo i slavlje jeste Premijum linija vina koja za jednu vinariju znači veliki uspeh.

Poduhvat kojim se teži proizvesti vino vredno svake hvale i bezrezervnog isticanja i ponosa, potrebne su godine iskustva i znanja, ali i predhodna potvrda kvaliteta na sav dosadašnji rad.

Vinarija Aleksandrović je zasigurno to ostvarila, pa se smelo upustila u avanturu vrednu svake pažnje. Dovoljna zrelost loze jedan je od najznačajnijih faktora za stvaranje vina koja će odolevati godinama i time bivati sve bolje. Zrelost loze posebnu važnost nosi zbog rada, kapitala i vremena koje je potrebno da prođe za stasavanje i ostvarivanje vrhunskog kvaliteta.

Istaknutost nose i posebno odabrane ekspozicije vinograda, od ukupnih 75ha, sa kojih se jedino ubiraju plodovi za Premijum liniju vina, pa su i serije vrlo ograničene. U lepezi Pemijum vina, čini se da je Trijumf gold osvojio najviše simpatija. Verujem zbog činjenice da su bela vina uvek u senci crvenih lepotica, koja svojom snagom i kompleksnošću često zasene. Trijumf gold odaje jednu posebnost svojom punoćom, kompleksnošću, ali u isto vreme i elegancijom belog Sovinjona. Proces proizvodnje ovog vina je poseban. Kroz najnovije tretmane u vinogradu, koje kao krajnji rezultat daju bogatstvo određenih materija neophodnih za kvalitetna vina, potom specifičan način proizvodnje vina, ispunile su cilj stvaranja kompleksnosti ukusa uz očuvanja sortnosti. Ovim delom dodato je još jedno priznanje sjajnoj ekipi stručnjaka vinarije Aleksandrović, koji su još jednom pokazali svoje neiscrpne ideje i moći. Penušava vina, Trijumf noir i Trijumf Chardonnay, proizvedeni su tradicionalno šampanj metodom pod dirigentskom palicom velikog francuskog stručnjaka iz Šampanje, Pierre-Zves Bournerias, doprineo je da se dopadljivost osvaja i van naših granica. Elegantan izgled same boce, odaje dozu luksuza koji se potvrđuje kvalitetom samih penušavaca. Dužina trajanja, osveženje i intenzivne arome nepogrešiv su izbor.

Trijumf barrique ponosno nosi titulu premijum vina jer Trijumfalno osvaja medalje najboljih na prestižnim vinskim takmičenjima među svetskim, vrhunskim šardoneima. Dokaz da su znanje i iskustvo, a posebno teroar dali najbolje.

www.winefine.org

Wine & Fine 37

Jedna od sorti koja predstavlja pravi izazov za samog vinara, Pinot noir, uspeo je da se pokori iskustvu i znanju struke i zablista kao Trijumf noir. Voćnost i začinske arome, kao i neprikosnovena elegancija blago su za nepca.

Kao završnicu Premijum linije nose oni najstariji i najmoćniji.

Rodoslov Reserve i Rodoslov Grand Reserve, izuzetan su primer najboljih vina. Rodoslov reserva svoju moć pokazuje kroz kupažu najboljih svetskih sorti Merlo i Cabernet sauvignon i Cabernet franca, uz dvogodišnje odležavanje u barik buradima, svoj razvoj nastavljaju u velikim hrastovim bačvama još jednu godinu. Potom odlazi u boce gde boravi još minimum godinu dana, pre odlaska među potrošače. Punoća, kompleksnost i duga završnica najbolja su uz najbolje. Rodoslov grand reserva čine Merlot i Cabernet sauvignon, sljubljen uz Prokupac koji na sličan način dozreva, u bariku, a zatim u velikim bačvama, ali na svojstven način pokazuje moći i nezaboravne ukuse.

Možda najveći značaj u svemu odaju uspešne godine postojanja vinarije ALeksandrović u zemlji poput naše, u okolnostima koja su nas pratile i još uvek tinjaju. Opstati i biti među najboljima, vrlo je teško, stoga se zahvalnost uvek ističe onima koji uspevaju u tome, a posebno u godinama i vremenima koja nas prate. Vinarija Aleksandrović, uz nizane uspehe na prestižnim svetskim takmičenjima uz doslednost i vrednovanje domaćeg , čini to već više od deceniju. Stoga je vrednost Premijum linije, ali i svih ostalih vina, još veličanstvenija.

38 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

PUTOVANJE BEZ PASOŠA -Da li ste ikada poželeli da pobegnete od svakodnevnice-tako daleko, a opet tako blizu?

-Da li je Burgundija zaista 1500 kilometara od Rakovca?

-Dođite do vinarije Salaxia i proverite!

-Uživajte u vrhunskim vinima i lokalnoj gastronomskoj ponudi!

La Cave de La Mer - Manastirska BB, Rakovac Tel: +381.64.30.23.283, +381.63.50.50.50, +381.21.62.65.437

Mesto gde sva čula uživaju

STEYEROVA KUĆA MIRISNOG TRAMINCA

vinske priče

PREPOZNALI SU KAPACITETE STEYEROVIH VINA NA OCENJIVANJIMA, PA JE TAKO MIRISNI TRAMINAC DVA PUTA BIO ŠAMPION NA SAJMU VINO SLOVENIJA, STEYER VANEJA DIŠEĆI TRAMINAC ISTO TOLIKO JE PUTA DOBIO DEKANTEROVU ZLATNU MEDALJU I VELIKU ZLATNU FIGER LAKES USA, DOK JE MIRISNI TRAMINAC LEDENO VINO OSVOJILO ZLATNU MEDALJU U BRISELU. OVE GODINE NA SLOVENAČKOM VINSKOM FESTIVALU NAGRADOM ZA NAJBOLJE VINO U KATEGORIJI SUVIH VINA OVENČAN JE STEYER MARK CUVEE 2010. GODINE

U

Podravini, jednom od tri vinska regiona Slovenije, poznatom najpre po Radgonskim Goricama, u kojima je 1852. godine začeta proizvodnja penušaca u ovom delu Evrope, a potom i po nizu kvalitetnih belih vina, među kojima je mesto našla i autohtona ranina, pre blizu dvadeset godina na sebe je skrenuo pažnju enolog Danilo Steyer s namerom da mirisnom tramincu da šansu da na tom mikroklimatu pokaže šta ume. I nije pogrešio. Pokazalo se da je to sorta visokih potencijala od koje Steyer proizvodi široku lepezu vina, od suvih, preko predikatnih do penina. Traminac u Sloveniji jeste zastupljen, ali ne u enormnim količinama. Računa se da ga ima na oko 250 do 300 hektara i to najviše u Štajerskoj, ali taj podatak nije uticao na Steyerovu odluku da tramincu da prednost u odnosu na ostale sorte. Ako ga pitate zašto je ova sorta zasađena na devet od 16 hektara koliko sada ima, reći će da nije lako odgovoriti na to pitanje i da zapravo ima više razloga. Prvi i osnovni bi bio zato što je traminac na ovom području najbolji. Radgonske Gorice okrug su gde se, kako ovaj danas uspešni slovenački vinar kaže, mešaju dve klime - vruća panonska i hladna alpska, Što je dobro za aromatičnost traminca.

www.winefine.org

Wine & Fine 41

vinske priče

Povrh toga ne treba zanemariti kada se govori o mikroklimatksim faktorima ni blizinu reke Mure. Steyer ističe da u svetu nema puno pogodnih terena za ovu sortu i da je ovaj na kom je on zasadio traminac jedan od tih retko dobrih. Sve to utiče na to da su njegovi traminci vrlo tipični sa karakterističnim mirisom ruže i egzotičnog voća.

Takav je poluslatki mirisni traminac iz 2012. godine, zlatnožute boje sa 12, 5 procenata alkohola i mirisom ruže, cimeta, meda i egzotičnog voća, koji se dobro slaže sa guščijom džigericom i jelima koja se poslužuju sa slađim i aromatičnijim umacima, kao i sa voćnim dezertima. Ono što nikako iz Steyerove palete vina ne treba propustiti jeste Steyer Vaneja Dišeća penina, potpuno suva – brut nature sa 13 odsto alkohola, koga takođe odlikuje zlatno žuta boja, miris ruže, cimeta, egzotičnog voća i dobro zapečenog hleba od heljde, te potpuno suv, mineralan i harmoničan ukus.

Idealan za pre jela, ali može da prati i srednje bogata jela, sireve….

Prepoznali su te kapacitete Steyerovih vina na ocenjivanjima, pa je tako mirisni traminac dva puta bio šampion na sajmu Vino Slovenija, Steyer Vaneja Dišeći traminac isto toliko je puta dobio Dekanterovu zlatnu medalju i veliku zlatnu Figer Lakes USA, dok je mirisni traminac ledeno vino osvojilo zlatnu medalju u Briselu. Ove godine na slovenačkom vinskom festivalu nagradom za najbolje vino u kategoriji suvih vina ovenčan je Steyer Mark cuvee 2010. godine.

- Sve je to bio veliki izazov – kaže Steyer. - Traminac nije lako prodati, jer je to vino koje se ne pije svaki dan, već u nekim posebnim prilikama. U Sloveniji inače vlada mišljenje da se traminac ne pije uz hranu , ali se taj stav polako menja. Poigrali smo se na Salonu traminca gastronomijom i ispostavilo se da se hrana i traminac odlično slažu. Kakvi su još potencijali Steyerovih , ali i traminaca ostalih proizvođača ne samo iz Slovenije nego i iz drugih zemalja, poslednje četiri godine ljubitelji ovog vina imaju priliku da se uvere na Salonu traminca koji ovaj čovek u saradnji sa grupom istomišljenika iz Zavoda za kulturu,

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Priznaje da nisu očekivali toliki interes vinskih poklonika, što je na njegovu radost razvejalo sumnje u uspešnost upravo zbog predrasuda da je to vino za žene i da ne ide uz hranu. Samo na ovogodišnjem Salonu pojavilo se 111 traminaca iz Slovenije, Italije, Austrije, Nemačke, Francuske, Švajcarske , Češke, Mađarske i Hrvatske.

U HišI dišečega ili KućI mirisnog traminca, kako se zove ova vinarija pored traminca može se naići i na raninu, autohtonu sortu tamošnjeg kraja, koju odlikuje zeleno žuta boja, miris voćni i muskatni, a ukus osvežavajućI, voćni zaokružen i pitak. Šardone, rajnski rizling, sovinjon blan, beli i sivi pino, muskatni otonel, sorte su koje Steyer uzgaja pored traminca i ranine. Vina su mu raspoređena u tri linije. Prva je linija svežih vina , druga su pod nazivom Steyer Mark ona koja odležavaju u bariku, a treću čine penušci i predikati.

Izvoz vina ni Slovencima kao ni srpskim vinarima nije najbolja strana, ali uvek ima onih koji su barem stepenik viši od ostalih.

Danilo Steyer je među njima. Od 80.000 do 100.000 litara vina koliko godišnje izađe iz njegovog podruma, 20 odsto završI u inostranstvu.

Mirisni traminac iz Steyerove vinarije stiiže do potrošača u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Švedskoj, Engleskoj i Francuskoj.

Na kraju, mada po značaju, Japan na toj listi treba da stoji na prvom mestu. Tamo Steyerova vina putuju već devet godina. On misli da zasluge za to pripadaju japanskoj kuhinji koja se jako dobro slaže sa tramincima, pogotovo kada se kuvari poigraju sa začinima. Ne krije ni ponos što se traminci Iiranina dobro kotiraju i u Francuskoj, svetskoj vinskoj sili. PotrošačI prefinjenog ukusa kao što su Francuzi očito teže ka tome da probaju i nešto drugačije.

Zahvaljujući tome Steyerova ranina u avgustu i septembru bila je vino meseca u Ric hotelima u Parizu i drugim gradovima.

Steyerovih vina na srpskom tržištu nema. Na festivalu vina u beogradskom Hayatu na kojima je učestvovao, kaže da su traminci privlačili veliku pažnju i sva je prilika da će srpski ljubitelji uskoro dobiti šansu da uživaju u čarima ovog vina.

www.winefine.org

vinske priče

Vinarija Tonković vratila autohtonu sortu u čaše

KADARKABLAGI TONOVI TREŠNJE, PAPI NA DAR

N

a Balkanskom poluostrvu, zahvaljujući dobrim delom Vinariji Tonković iz Subotice, na velika vrata i u lepim čašama vinskih sladokusaca vratila se Kadarka. Ovo specifično vino predstavlja duh starih dobrih vremena i pečat moderne tehnologije, pa ljubitelji vina sada mogu Dušan Knežić da uživaju u laganom, prijatnom ukusu vrlo pitke Kadarke, sa blagim voćnim tonovima i umerenim prisustvom kiselina, uz dobro izbalansirane tanine.

Priča o Kadarki na Balkanu seže u 17. vek, kada je nakon poraza austrijske vojske od turske, u bici kod Kačanika 1689. godine, srpski patrijarh Arsenije Treći Čarnojević, zbog bojazni od osvete Turaka poveo srpski živalj put Panonske nizije. A narod koji je krenuo u novu zemlju poneo je s juga Balkana i ono bez čega im se bitisanje nije moglo zamisliti – vinovu lozu Kadarke. Ova sorta se u narednom periodu proširila na područje današnje Evroregije Dunav – Kireš – Moriš – Tisa (DKMT), odnosno na južne delove Mađarske, zapad Rumunije i sever Vojvodine. Doneli su je Srbi i u 19. veku činila je oko 60 odsto površina pod vinogradima, ali je kasnije nisu sačuvali, već su to činili podunavske Švabe i Mađari.

Većina čokota usahla je nakon Drugog svetskog rata, mahom iz pomodarstva za novijim, međunarodnim i poznatijim sortama.

Ali... Stara dobra Kadarka se ponovo vraća, oplemenjena, rodna i sa prepoznatljivim ukusom, pa je 2007. godine ova sorta proglašena vinom Evroregije DKMT. Tada je formirana i Sekcija Kadarke ove regije, čiji je cilj brendiranje ove sorte, i naravno, proizvodnja kvalitetnog crvenog vina. Generalno, autohtone sorte poput Kadarke veoma su bitne i perspektivne za Srbiju, jer u moru sorti koju većina evropskih vinara uzgaja, prodajna šansa je upravo u dobrom vinu koje ostali nemaju.

44 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

GENERALNO, AUTOHTONE SORTE POPUT KADARKE VEOMA SU BITNE I PERSPEKTIVNE ZA SRBIJU, JER U MORU SORTI KOJU VEĆINA EVROPSKIH VINARA UZGAJA, PRODAJNA ŠANSA JE UPRAVO U DOBROM VINU KOJE OSTALI NEMAJU. U OVU PRIČU SVOM SNAGOM ULAZI VINARIJA TONKOVIĆ SA SEVERA BAČKE, ČIJI SU VINOGRADI NA PODRUČJU SUBOTIČKO – HORGOŠKE PEŠČARE. NA 10 HEKTARA VINOGRADA GOTOVO CELOM POVRŠINOM DOMINIRA KADARKA, OD KOJE U OVOJ VINARIJI UZ POMOĆ MODERNE TEHNOLOGIJE S P R AV L J A J U V R H U N S K A V I N A U ovu priču svom snagom ulazi Vinarija Tonković sa severa Bačke, čiji su vinogradi na području Subotičko – horgoške peščare. Na 10 hektara vinograda gotovo celom površinom dominira Kadarka, od koje u ovoj Vinariji uz pomoć moderne tehnologije spravljaju vrhunska vina koja se odlikuju punoćom ukusa, elegancijom, specifičnom aromom s blagim tonovima trešnje. Svako konzumiranje Kadarke povlači veću želju za ovim sjajnim vinom, a u Vinariji Tonković proizvode se tri vrste Kadarke: to su Kadarke Fantazija, Roze i Icon.

Kadarka Fantazija je vino karmin crvene boje, sa purpurnim obodom. Ima intenzivan miris sa aromom zrelih trešanja, dok se u pozadini izdvajaju arome kafe i karamele koje u ustima deluju potpuno zaokruženo, pa gutljaji lagano klize niz grlo. Kadarka Roze se spravlja od čistog, autohtonog grožđa Kadarke, te je sveže i sa aromama crvenog koštunjavog voća, dok Kadarka Icon predstavlja pravu poslasticu za enofile: dobija se nakon brižljive, ručno odrađene selekcije bobica, kada se pažljivo proberu najbolja zrna na čokotima, te vino odleži nešto duže u bariku. Pitko je i sadrži više tanina. Svojevremeno je čuveni kompozitor Franc List, svake godine na praznik Svetog Urbana, slao vino Kadarke Papi Piju 9. Vinarija Tonković učestvuje u ovom interesantnom i od skora (od 2009.) godine obnovljenom običaju, pa uz posredovanja subotičkog, temišvarskog, zrenjaninskog i segedinskog biskupa, i Kadarka iz ove Vinarije na dan Svetog Urbana dolazi na trpezu aktuelnog Pape Benedikta 16. – og!

No, bez brige, velike količine ovog izvrsnog vina ostaće i za ovdašnje potrošače. Vinarija Tonković proizvede oko 25.000 litara vina godišnje, a sa planiranim proširenjem površina pod vinogradima, i proizvodni kapaciteti mogu dostići i do 40.000 litara vrhunske Kadarke.

www.winefine.org

Wine & Fine 45

VODIČ KROZ BEOGRAD

PROLEĆE JE SVUDA OKO NAS, PRAVO VREME DA ZA TRENUTAK ZATVORITE OČI I PRESELITE SE MISLIMA U SUNCEM OKUPANU PROVANSU, PROŠETATE BESKRAJNIM POLJIMA LAVANDE I UŽIVATE U ČUVENIM PEJZAŽIMA KOJI ODUZIMAJU DAH. POKUŠAJTE DA OSETITE MIRIS CLOUD CHASER ROSÉ-A U VAZDUHU, ILI OTVORITE OČI, OBUCITE SVOJU PROLEĆNU GARDEROBU, POZOVITE PRIJATELJE I PREPUSTITE SE CLOUD CHASER TURI PO BEOGRADU. ZAČINITE SVOJU SVAKODNEVICU PREFINJENOM BOJOM I AROMOM OVOG ROSE-A.

Crown Plaza Beograd Dragulj u kruni beogradske ponude hotela, smešten u centru poslovnog distrikta, u ulici Vladimira Popovića 10, mesto je na kome osim poslovnih susreta, možete uživati u fantastičnoj hrani koja se nudi u njegovim restoranima. Crown Plaza lounge barovi su idealno mesto za opuštene razgovore, a svoj relax trenutak možete upriličiti na odličnom bazenu i spa centru. Začinite ove momente Cloud Chaser Rosé-om i osećaćete se u potpunosti ispunjeno.

TORO Latin GastroBar Poznati svetski kuvar i vlasnik lanca restorana u svetskim metropolama, Ricard Sandoval, otvorio je prvi restoran u Srbiji sa konceptom “malih tanjira” baziranih na latinoameričkim ukusima.

Sandoval poseduje lanac od 26 restorana istog koncepta, a restoran u Beogradu se nalazi u Beton hali na Savskom pristaništu, u Karađorđevoj ulici bro 2-4. Poreklom Meksikanac, Sandoval je čuven po tome što latinoameričku kuhinju prilagođava internacionalnim standardima, sastavljao je jelovnike za restorane čuvenih svetskih hotela. Restoran u Beogradu konceptualno liči na restoran “Toro Toro” u Dubaiju, a gosti imaju priliku da probaju različite ukuse moderne latinoameričke kuhinje. Gvakamole, španske krokete, autentičnu empanadu i naćose, “Toro” salatu, jela spremljena u voku i na roštilju. Kako se duh Provanse uklapa sa ovim konceptom otkriće vam Cloud Chaser Rosé

Kalemegdanska Terasa Kalemegdanska terasa je restoran sa tradicijom i oaza hedonizma smeštena u istorijskom srcu Beograda, na Kalemegdanu.

Savršen spoj modernog i tradicionalnog iskustva u kome uživaju sva čula. Ugođaj uživanja u hrani obezbeđuje šef kuhinje Ljubiša Stojanović, a jela spremljena od organskih namirnica su pravi izbor za porodični ručak. Iz restorana se pruža spektakularan pogled na grad i reku, a zalazak sunca na Kalemegdanskoj terasi ima posebnu boju-uporedite je sa bojom Cloud Chaser Rosé-a i uživajte u ultimativnom hedonizmu sa pogledom.

Restoran NOVAK Restoran Novak, koji se nalazi u Beogradu, u ulici Tadeuša Košćuška 63a, spada u lanac restorana najboljeg tenisera sveta, Novaka Đokovića pleni prijatnom, teniskom atmosferom. Restoran internacionalne kuhinje, sa izvanrednim kombinacijama različitih ukusa, autentičan enterijer i vrhunska usluga čine ga posebnim i omiljenim među svim generacijama. Cloud Chaser Rosé ovde možete uparivati sa salatama, pastama, stekovima mariniranim u najrazličitijim oprobanim svetskim tehnikama i specijalnim bezglutenskim menijem. Fantastični dezerti će zatvoriti taj čarobni krug i učiniće da se osećate posebnim i zadovoljnim.

life style

Nataša Budisavljević Radišić govori za magazin Wine&Fine, o upravo završenom Winterfest wine & ski-Kopaonik 2014 i poručuje:

SREĆA PRATI HRABRE SADRŽAJE WINTERFESTA SMO PAŽLJIVO OSMISLILI NE GUBEĆI IZ VIDA RAZLIČITE CILJNE GRUPE. PRVA AKTIVNOST JE BILA KONFERENCIJA POSVEĆENA VINSKOM TURIZMU KOJA JE PRIVUKLA VINARE, TURISTIČKE RADNIKE, UGOSTITELJE, MEDIJE I SVE OSTALE KOJIMA JE VINSKI TURIZAM PROFESIONALNO INTERESANTANKAŽE NATAŠA BUDISAVLJEVIĆ RADIŠIĆ I DODAJE DA JE SALON VINA PREMIUM WINE SELECTION IMAO ZADATAK DA SVIM UČESNICIMA KONFERENCIJE, GOSTIMA I TURISTIMA PREDSTAVI PREMIUM PONUDU VINARIJA IZ REGIONA. SALON SE ODRŽAVAO DVE VEČERI ZAREDOM I PRIVUKAO JE VELIKI BROJ POSETILACA, A ONO ŠTO NAS VEOMA RADUJE JE ČINJENICA DA SU SKORO SVI KOPAONIČKI UGOSTITELJI BILI PRISUTNI

48 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

WF: Odavno jedan vinski događaj nije izazvao takvu pažnju vinske publike kao Winterfest wine & ski na Kopaoniku.

Višemesečna organizacija i najava Festivala ostavljala je mnogo prostora za kuloarske priče-jedni su govorili da program Winterfesta preambiciozan, drugi, da su skijanje i vino nespojivi, treći, da će propala skijaška sezona zbog nedostatka snega obesmisliti naziv i koncept manifestacije.

Pred sam početak vinska publika se utišala u iščekivanju da li će organizatori uspeti da povežu sve konce i ispune obećanja , a onda je usledilo iznenađenje, čak i za one koji su na Winterfest otišli bez ikakvih očekivanja. Poslednjeg vikenda u martu na Kopaoniku, kako se i najavljivalo, okupio se sam vinski krem regiona. Pored najvećih imena vinske scene Srbije i regiona, o vinu se na Winterfestu govorilo na švedskom, norveškom, danskom i engleskom jeziku i svi su se odlično razumeli što ne čudi, jer je jezik vina univerzalan.

NB: U svakom poslu važi isto pravilo - sve strane uključene u posao moraju biti zadovoljne da bi se posao smatrao uspešnim.

Kada je organizacija događaja u pitanju, pored dobre organizacije, neophodno je obezbediti i dobru posećenost . To često ne polazi za rukom organizatorima, ni u gradovima koji broje nekoliko stotina hiljada ili par miliona stanovnika. Razumem da je nekima bilo teško da predpostave da je tako nešto moguće uraditi na Kopaoniku na samom kraju sezone. Slažem se i da je program Winterfesta postavljen ambiciozno, ali problem sa ambicijama vidim samo tamo gde želje nisu u skladu sa mogućnostima.

Interfest je svoj prvi test izdržljivosti prošao još pre 11 godina kada smo prvi organizovali međunarodni festival vina u vreme kada je u Srbiji tek desetak vinarija započinjalo sa ozbiljnim radom, a vinska publika skoro da nije ni postojala. Danas u Srbiji ozbiljno radi na desetine vinarija, ljubitelji vina više nisu retkost, ali ovaj put je destinacija bila najveći izazov. Četiri sata vožnje od Beograda, pet iz Podgorice, osam od Zagreba, deset od Istre, na prvi pogled je delovalo kao ozbiljna prepreka. Ipak, privučeni odličnim programom, ljudi iz celog regiona su došli i nisu zažalili.

Vratili se potpuno oduševljeni Winterfestom i Kopaonikom. Ako pogledamo iz drugog ugla, desetine hiljada turista svake godine dođe na Kopaonik, a vinska ponuda Kopaonika, jednako kao i Zlatibora, Tare i drugih naših planinskih turističkih destinacija je prilično siromašna. Ovakav festival se mogao održati mnogo lakše u Beogradu ili Novom Sadu, ali iskoristili smo dobar festivalski program za predstavljanje jedne od naših najlepših turističkih destinacija, na zadovoljstvo svih.

www.winefine.org

Wine & Fine 49

life style

WF: Winterfest se održavao na više frontova. Čule su se i kritike da nije bilo moguće pratiti sve programe tokom dana. Koji segment smatrate najznačajnijim?

NB: Sadržaje Winterfesta smo pažljivo osmislili ne gubeći iz vida različite ciljne grupe. Prva aktivnost je bila konferencija posvećena vinskom turizmu koja je privukla vinare, turističke radnike, ugostitelje, medije i sve ostale kojima je vinski turizam profesionalno interesantan. Šest panel diskusija vodile su se jedna za drugom sa samo pola sata pauze, a sala je bila puna tokom sva tri dana.

50 Wine & Fine

Sve diskusije su bile veoma interaktivne i to je ono što je odlično.

Izboru panelista se nije imalo šta prigovoriti – doveli smo najznačajnija imena vinske i turističke scene regiona. Salon vina Premium wine selection imao je zadatak da svim učesnicima konferencije, gostima i turistima predstavi premium ponudu vinarija iz regiona. Salon se održavao dve večeri zaredom i privukao je veliki broj posetilaca, a ono što nas veoma raduje je činjenica da su skoro svi kopaonički ugostitelji bili prisutni.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

WF: Winterfest je i prvi festival vina koji je obratio pažnju na studente vinarstva?

NB: Da, ideja o kojoj smo govorili na samom početku je bila da okupimo studente završnih godina vinarstva i turizma iz celog regiona. Ove godine, uspeli smo da okupimo studente sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, Prirodnomatematičkog fakulteta u Novom Sadu-departmana za turizam i Agronomskog fakulteta u Zagrebu. U narednim godinama, verujem da će se uključiti više fakulteta, iako i ovogodišnjih stotinu studenata iz tri grada, zajedno sa asistentima i profesorima je značajno doprinelo kvalitetu manifestacije. Vodeći se izrekom da na mladima svet ostaje, smatrali smo da mlade obavezno treba uključiti u celu priču jer će svaki od ovih studenata već za godinu dana biti na tržištu rada, a za njih je značajno da se što pre upoznaju sa realnom slikom i problemima svog budućeg posla.

Od studenata su se mogla čuti zanimljiva pitanja, a nekoliko njih nam je reklo kako im je veoma drago što su upoznali vinare, jer već uveliko razmišljaju o zaposlenju. Zagrepčani su doneli vina sa svog fakulteta koja su predstavili kolegama iz Srbije, a jedan zemunski student nam je rekao da je doneo rakiju koju sam pravi kako bi je predstavio kolegama iz Zagreba. Zagrepčani se već interesuju za termin Interfesta, tako da će se druženje započeto na na Kopaoniku vrlo brzo nastaviti u Novom Sadu.

Mnoga vina sa Salona će se naći na vinskim kartama u narednoj sezoni. Opšte je mišljenje da se ponuda vina kao na Winterfest salonu dugo nije videla na nekom vinskom događaju u Srbiji. Ljubitelje vina poverili smo SERSI. I ovaj segmet je prošao veoma dobro jer se za obuku prijavilo više od šezdeset osoba. Ovo je više nego dobar podatak koji će SERSU, nadam se, navesti na razmišljanje da na Kopaoniku otvori istureno odeljenje, jer je očigledno da među turistima ima dosta onih koji su zainteresovani za vino i vinsku kulturu.

www.winefine.org

WF: Nakon ovakvog rasporeda aktivnosti, da li je ostajalo vremena za zabavu po kojoj je Kopaonik nadaleko poznat?

NB: Naravno da je ostajalo vremena za zabavu. Iako su svi programi bili izuzetno dobro posećeni, nisu svi učesnici Winterfesta propratili baš sve što smo pripremili. Mnogi su preskočili neki panel kako bi iskoristili priliku da uživaju u odličnom spa centru hotela Grand, skijaši su pronalazili vreme za skijanje, i dobro je što je tako jer bi bila prava šteta ne iskoristiti deo vremena za uživanje u Kopaoniku i svim njegovim čarima.

Noćnu zabavu na Kopaoniku nismo propuštali, pa ako smo na nešto mogli da se požalimo, to je premalo sna. I desila se jedna skoro neverovatna stvar imajući u vidu manjak padavina ove zime u celom regionu. Naime, kada smo dva dana pre svih došli na Kopaonik, zatekli smo proleće-sneg se topio i bilo ga je samo u tragovima. Već smo se pomirili da će festival proteći bez snega i tešili smo se time da smo po pitanju svega ostalog uradili sve što je u našoj moći i da nam ne bi trebalo zameriti na onome na šta ne možemo da utičemo. A onda, samo što smo ušli u hotel, desilo se pravo čudo- sneg je počeo da pada i padao je neprekidno cela dva dana, tako da su svi Winterfestovci došli na Kopaonik pokriven snegom! Na kraju, i sreća nam se osmehnula.

Wine & Fine 51

BELAIRE ROSÉ SREĆNI DANI POD SUNCEM

DA SEZONA PROLEĆE-LETO DOBIJE POSEBAN ŠARM POBRINUO SE BELAIRE ROSÉ.

KOKTELI ČIJA JE OSNOVA BELAIRE ROSÉ PENUŠAVO VINO, UČINIĆE DA UŽIVATE PODJEDNAKO U IGRI ZAVOĐENJA, OSEĆATE SE KRALJEVSKI I NAPRAVITE SAVRŠENI UVOD ZA PREDSTOJEĆE LETO. TRADICIJA U SPRAVLJANJU OVOG VINA POMEŠANA SA DOZOM AVANGARDNOG, PRETVORIĆE VAŠE UOBIČAJNE TRENUTKE U POSEBAN DOŽIVLJAJ.

Belaire Royal Mint Jednostavan i nesvakidašnje ukusan koktel koji će vam pružiti osveženje u svakom momentu i obojiti vam dan ukusom vanile.

- Vanila sirup 2cl - 2-3 listića nane - Ciroc Ultra Premium Vodka 3cl - Belaire Rosé 1.5 dl - Čaša za vino Priprema : U šejkeru izmiksati zajedno Vanila sirup, Cirok i listiće nane, a zatim ih laganim pokretom spustite na prethodno pripremljen led u vinskoj čaši, ovome dodajte Belaire Rosé i dekorišite sa listićima nane.

Belaire Randez-vous Omiljeni koktel dama, jednostavan ali ni u kom slučaju naivan.

Ovaj koktel opisuje žensku senzualnost u svakom smislu, lepotu, seksipil, jačinu i odlučnost.

- Ružin sirup 2 cl - Ciroc Ultra Premium Vodka 3cl - Belaire Rosé 1.5 dl - Čaša za šampanjac Priprema: Izmešajte ružin sirup i Ciroc u šejkeru uz dodatak leda, preručite u čašu za šampanjac, a zatim dodajte Belaire Rosé. Za dozu romantike i nežnosti dekorišite malim cvetom ili bobičastim voćem.

Belaire Pure Passion Iz ovog egzotičnog pića prosto isijava Belaire Rosé, ukus passion fruit-a pomešan sa jagodom i crnom ribizlom, čini da ovaj koktel dominira nad svim pićima iz grupe voćnih koktela.

- Passion fruit pire 3cl - Passoa liker 3cl - Belaire Rosé 1.5dl - Čaša za vino Priprema: Passion fruit pire i Passoa liker izmešajte u šejkeru sa dodatkom leda. Nakon što ste sadržaj prebacili u vinsku čašu, dodajte mu dozu posebnosti sa Belaire Rosé-om, dekorišite crnim ribizlama i uživajte u svakom gutljaju.

Kuda plovi ovaj brod

DA LI SE SRBIJA UTAPA U VINSKO MORE VINARSTVO I VINOGRADARSTVO U SRBIJI KAO POSAO KOJI BI TREBALO DA OTVARA JEDNU NOVU DIMENZIJU, LEPOTU, A POSVE PRIHODE, PRERASTAO JE U AMATERIZAM ONIH KOJI SAMO IMAJU HRABROSTI DA SE KITE NEZNANJEM, UPAKOVANO KROZ NEKOLIKO STRUČNIH IZRAZA I NEZAOBILAZNO PRAVILNO DRŽANJE ČAŠE I SLIKANJE UZ ISTU. ČINI SE DA JE NESTRUČNOST UZELA MAHA ZBOG LABILNOSTI I MANJKA VOLJE MEĐU VINARIMA.

D

ok sunčani dani uveliko krase padine prekrivene vinogradima, čini se da sunce još uvek nije ušlo među vinare. I baš nakon mnogih vinskih festivala koji su se nizali tokom zimskog perioda, slika i prilika našeg vinarstva i vinogradarstva bila Ljubica Radan je jasna. Ne sumnjivo da se kvalitet vina znatno poboljšao, da je sve više onih koji jasno razlikuju dobro od lošeg vina, koji imaju znanja da prepoznaju i odaberu kvalitet, ali se iza kulisa stanje ne poboljšava. Paravan koji se plasira javnosti o velikim uspesima određenih festivala, znanju i lepoti vinske struke, mnogo je nerešenih stvari, a posebno isticanje stručnosti bez pokrića. O tome koliko se vinski stručnjaci i kritičari sve više pojavljuju, i samoproklamuju, izlišno je i pominjati jer je stvar mnogo kompleksnija. Nedostatak koji iz dana u dan isplivava je neodrživost jednog udruženja, manjkanje volje da se o bilo čemu govori kao jednoj celini koja će imati sveukupni uspeh. Međutim, smanjeni budžeti, pojava konkurencije, smanjene dobiti, uticao je na stanje koje danas gledamo. Vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji kao posao koji bi trebalo da otvara jednu novu dimenziju, lepotu, a posve prihode, prerastao je u amaterizam onih koji samo imaju hrabrosti da se kite neznanjem, upakovano kroz nekoliko stručnih izraza i nezaobilazno pravilno držanje čaše i slikanje uz istu. Čini se da je nestručnost uzela maha zbog labilnosti i manjka volje među vinarima. Kao da je ona poletna energija nestala među njima, što je dalo prostora da nestručni vode priču. www.winefine.org

Ovde pre svega mislim na pojavu velikog broja “vinskih eksperata” koji sebi daju za pravo da kroz pokušaj kreiranja vinske kulture u Srbiji, na krajnje amaterski način urušavaju ugled srpskih vinara i degradiraju njihova vina. U svemu se najviše ističe to nedovoljno udruživanje, o kome mnogi pričaju kako je neohodno, a iz meseca u mesec se pojavljuju poražavajući izveštaji sa skupštine Udruženja. Sigurno da u svemu veliku ulogu ima nedovoljna posvećenost države, koja stalnim nametima i nemilosrdnim zahtevima administracije želi da iskoreni i one najupornije. Ipak, snaga i volja vinara treba da je jača. Igranje za isti tim, ista želja i volja jedino je rešenje povećanja uspešnosti i prisutnosti na stranim tržištima. Iako je potrošnja srpskih vina kod nas ubedljivo najveća, vinari su željni pokazivanja inostranim vinofilima. To je svakako za podršku, jer imaju čime da se pohvale i ponose. Međutim, tu priča prestaje. Najveći poraz dolazi iz ne tako dalekih zemalja poput Slovačke i Češke iz kojih svakodnevno stižu do nas informacije o njihovim vinima i vinarijama. Zemlje čija tradicija nije ni blizu naše, a o kvalitetu vina, izlišno je pisati. I dok se mi dičimo našim mentalitetom i velikim samopouzdanjem,drugi rade i bore se za svoje uspehe. Tu su i vinski festivali čiji cilj nije ništa drugo do laka i brza zarada, usled vašarske i neprofesionalne organizacije.

Tu se za mnoge priča završava, kao i borba da vinska kultura ide napred. Stoga nije dovoljno pričati i kritikovati, već svojim delima nametati samo kvalitet, znanje i stalnu volju i želju za boljim i lepšim.

Wine & Fine 55

life style

Notebook & Bordeaux

HEDONISTIÄŒKI PUTOPIS 56 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

KADA SE NA VREME POSVETIMO ONOME ŠTO IZABEREMO KAO VRHUNSKO ZADOVOLJSTVO, IZ MINUTA U MINUT UVIĐAMO NJEGOVE MANE I VRLINE, KREIRAJUĆI NAS KOMPETETNIM DA O ISTOM PRIČAMO PAK PIŠEMO. NEOSPORNO JE DA TO ISKUSTVO ZAHTEVA NA VREMENU ALI U ZAVISNOSTI OD INTEZITETA POSVEĆENOSTI ONO ČESTO POSTAJE DEO NAS I PRE NO ŠTO GA SVESNO PRIHVATIMO

L De Ja

ično, jedna od stvari neprocenjive vrednosti je malena i višeodišnja knjižica sa svim mojim beleškama. Razvijajući se, u početku sa aspekta četrnaestogodišnje devojčice i sada kao već ostvarenog putnika. Strastveno posvećena svakoj ulici i prolazu, svakoj kući i zamku, vinariji i vinu, čoveku i prolazniku.

S'godinama postajala sam sve strastveniji degustator vina, deklarišuči se i danas kao istinski vinofil premda sve do sada nije ni promil onoga što me čeka docnije. U njoj sve piše, reči nose jačinu emocije, jače su od pogleda na fotografiju. Pre društvenih mreža, pre “neophodnih” digitalizovanih aparata, koji bi verujem, jedini i mogli da vam dokuče lepotu onoga što sam videla i proživela, onih koje sam upoznala i vina koja sam pila, postoji i nešto što na žalost ne biva tako vrednovano kao nekada a to je tekst. I one napravljene fotografije, negde su u albumima i folderima, zahtevaju ažuriranje uz svoje tekstove. Jednog dana možda i posluže za ostvarenje nekog ozbiljnijeg hedonističkog putopisa.

Kada se na vreme posvetimo onome što izaberemo kao vrhunsko zadovoljstvo, iz minuta u minut uviđamo njegove mane i vrline, kreirajući nas kompetetnim da o istom pričamo pak pišemo.

Neosporno je da to iskustvo zahteva na vremenu ali u zavisnosti od inteziteta posvećenosti ono često postaje deo nas i pre no što ga svesno prihvatimo. Svako putovanje, ostaje zabeleženo.

Svaka vinska etiketa biva uslikana. I onda prođe neko vreme, dani, meseci pa fotografije uparim sa tekstom. Vir emocija, po koji put, iskrena demistifikacija još jednog životnog motoa - “ La vita e bella”. Baš kao i sada, kraj kamina sa čašom vina u ruci slušam relaksirajuću “Moonlight Sonatu” od Beethoven-a. Ponekada mi jedini pomogne u tom procesu korenitog opuštanja, vraćanja u viđeno, u emociju. Kažu: “ Pustite Sonatu vinogradu, rađaće raskošnije i s' više ljubavi”. Verujem da je tako. I ono ima dušu.

No, čitajući beleške prolazim kroz obeležene strane, svaka boja deli segmente, zemlje, gradove i regije.

www.winefine.org

Biram kojoj se posvećujem ovog puta i pored definitivno najopširnijeg dela o Portugalu, zadržavam se kod Bordoa. A u njemu utisci o regijama Medoc, Margaux, Graves, Barsac, Entre Deux Mers, njihovim vinarijama pak samom gradu i njegovim propratnim znamenitostima .

Prva pretpostavka začenja reči “Chateau” biva da je to dvorac, grandiozni građevinski objekat, namenjen za stanovanje velikodostojnika i plemića, reprezentativnog karaktera, što u suštini i jeste. No, kakve ono ima veze sa vinskim etiketama? Pa upravo zbog mnogobrojnih dvoraca koji oslikavaju lepotu Bordoa, vinskih kuća, porodičnih tradicija i regije uopšte. Svako područje i regija razlikuju svoje vinske klasifikacije pa ih to i izdvaja od drugih zemalja, poput Portugala i Španije koji svoju autentičnost garantuju pečatom na etiketi pak bendom oko plute ispod kapsule. I upravo tako, baš kao i većina Bordoških vina koja pijem, lično me u startu asociraju na raskoš i sofisticiranost. Možda i nema potrebe za ovom konstatacijom ali iz nekog razloga meni kao početniku na ovako značajnoj vinskoj turi beše važno.

A ovo moje malo ali opet značajno putešestvije kreće od zapada prema jugoistoku Bordoa. Medoc, nastao kao rezultat spajanjem reka Garonne i Dordogne postavljajući ga u klinč ušća Gironde i obale Atlanskog okena, kreira podložno tle za Cabernet Sauvignon, Merlot i Petit Verdot, tako kažu. Proteže se na gotovo 90 kilometara od jugozapadnog dela Bordoa do rta Pointe de Grave. Nisam kompetentna da govorim o kvalitetu zemljišta pak njegovim pratećim faktorima, no degustirajući vino osećam eleganciju i prestiž crvenih sorti i čuvenog Boredaux Blend Red-a.

Najpoznatije vinarije i vina Bordoa, potiču upravo odavde i dok mi je želja da ih sve posebno obiđem i doživim, uspevam da obiđem svega par vinarija na području čitavog Bordoa, dok smo se ostalim divili prolazeći pored. Možda beše prilike i neke od njih da posetim, no većina vinarija su uglavnom privatnog karaktera, dok su neke otvorene za posete ili u ponudi nude sobe za isprobavanje vina, hale za prijeme, prodavnice suvenira a neke i čitave muzeje zasnovane na tradiciji njihovih porodica i proizvodnji vina.

Wine & Fine 57

life style

Prolazeći kroz prelepe pejsaže, kroz vinske puteve, gledajući na sve te vinograde i dvorce oko nas, dopuštamo da nas put Gironde vodi do čuvenog Saint-Julien dela nadomak južnog dela Medoc-a, tačnije Haut Medoc koji gotovo kao da predstavlja stub nastanka četiri čuvene Bordoške apelacije. Kažu da je tlo ovog dela regije specifično, bogato nalazištima gline te da zbog iste koja sadrži mnogobrojne minerale, zrna kvarca, granata i drugih u kombinaciji kreiraju raznolike pigmentacije, od žutih do crvenkastih boja koje defakto utiču i na samo grožđe, pogotovu Merlot i Cabernet Sauvignon.

Imajući sve to u vidu, pre početka ovog puta i mnogobrojnih degustacija, pomislila sam da bih mogla da dođem u situaciju konfuzije apropo Bordeaux Blend Red kupaže. Iako o svakom delu regije mogu da prenesem po malo znanja, kako njihove tradicije tako terroira, plašim se da ako me neko pita ne bih znala da izdvojim par etiketa. Smatram da možda ni u tim slučajevima odnos cene i kvaliteta ne bi trebao biti vodeći faktor u odabiru, obzirom da su me skoro sva probana zavodila u lavirint ukusa, mirisa i doživljaja. S'ovog dela Medoc-a, tačnije severnog dela Saint-Estephe, izdvojila bih Chateau Calon Segur. Zašto?

Verovatno zato što me je celoukupna priča tog vina zaintrigirala, od drugačije etikete no ostalih, od ne preterano sofisticiranih nota već krajnje grubih na nos i ukus a opet tako aromatizovanih. Ne bih da zvučim neskromno ali i osetno skuplja i poznatija, da ne navodim koja vina, bila su krajnje statična i monotona. Posebno mi se svidelo srce na njihovim etiketama koje zapravo označava priču čuvenog Marquis de Segur-a, njegovu ljubav prema ovom gazdinstvu za vreme svog rada u čuvenim Chateau Lafite i Chateau Latour vinarijama. A kako i ne bih svrstala ovaj užitak u omiljene, dok nam uz čašu njihove najbolje berbe 2001-ve sve to priča jedan od radnika, koji je više smatran delom porodice a pre svega i prijateljem nekada slavne gospođe Capbern Gasqueton.

Prepričala bih vam rado čitav razgovor i iskustvo tog lepog i jednog u nizu poznanstva, no ima ih još puno a slobodnih strana malo.

Pozdravljajući se sa ovim raskošnim vinogradima, kao da nismo ni trepnuli a već su nas čekali novi. Uputivši se ka čuvenom Margaux-u i ugovorenoj poseti u Chateau Monbrison, prolazimo nadomak obronaka isto tako savršenih delova Bordoa poput Pauillac-a, Saint Julien-a, Listrac Medoc-a ali i par bočnih metara Mouilis-a obzirom da je na gruboj granici sa našom sledećom tačkom ovog putešestvija. Moja treća poseta ovom gradu i regiji ali prva ozbiljna vinska tura sa svega svojih dvadeset godina je nezaboravna ali priznajem, prolazeći pored svih njih, pritisak kao da je postajao nepodnošljiv imajući u obzir nemogućnost zaustavljanja i degustiranja.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

Tu bih sebe utešila činjenicom da neće nikud sva ta vina iz vinoteka i restorana u centru grada. S'razlogom ću napisati „Margo“ jer, razmislite: pa ima li lepšeg ženskog imena? Ni ne videvši ostatak, kročim na tle iste i mislim se: „Postoji li išta lepše i raskošnije, poput savršeno nežne, ženstvene i negovane žene“. Tako malo područje, gotovo da se može prepešačiti a opet tako bogato, poznato po najrenominiranijim vinima, čuvenim dvorcima, možda baš neki sa moje „must try“ liste, poput: Chateau Rouzan Segla, Chateau Lascombes, Chateau Marojallia ili pak Chateau Margaux. Šetajući, beležim fotografije, emociju, svaka travčica obasjana tim spesifičnim zracima sunca. U svakom detalju uviđam lepotu i oduševljenje.

Približavši se eminentnom dvorcu i vinskom gazdinstvu Chateau Monbrison, upoznajemo se gospodinom Laurent Vonderheyden, menadžerom, koji nas kroz istu i sporovodi sipajući nam u čaše po njemu najbolje od ove vinarije tačnije Bouquet De Monbrison.

Tradicija duga skoro devedeset godina i prosečna višedecenijska održavanja vina svakako daju na vrednosti ovih vina. Probali smo i Chateau Cordet 2007, perfektanu kupažu Merlot-a, Cabernet Sauvignon-a i Cabernet Franc-a koja su specifična po svom četrnaestomesečnom odležavanju u čuvenoj hrastovoj buradi. No, imaju više vina sličnih kupaža ali i različitih uslova održavanja te je i svako od njih specifično na svoj način. znate po nešto više o vinima kojima se divite. Probajte i one ne tako slavne, upoznajte njihove domaćine, tradiciju i ljubav. Sve skupa, utiče na ono što vam je pružano u čaši. Vina je mnogo, istorije još više a vremena dovoljno da sve prođemo. Zato, da, odvojite vreme, priuštite sebi ovaj užitak. Osetite Bordo ne samo u boci već i u srcu.

Upoznavši nas na pola ture sa enologom ove vinske kuće, gospodinom Philippe Seguin, započinjemo razgovor na temu samog Margo-a, tla i ostalim specifičnostima. Kaže: „ Ležimo na takozvanim belim pločama, čuvenom belom šljunku koja je nanosila reka decenijama, što nam kreira jedinstveno tle iz kog prozvodimo tako bogata vina“. Zaista, usledila je nova čaša i da, upravo to, snažno, robusno vino sa dozom nežnosti i velikodušnosti, vino koje godine jednostavno obožavaju. Pored svega potrudili su se da ne izostave i gastronomski vrhunac, uparivajući svoje vino sa čuvenim „Entrecôte marchand de vin“ u sosu od konjaka, crnog vina i limuna. Pravi eno-gastro vatromet.

Nažalost, dragi moji hedonisti, ovog belog papira je malo a reči previše da bih vam prenela sve, te moramo dalje. Uputili smo se ka sledećem području, Graves. Put do tamo nas sporvodi kroz južni deo Haut-Medoc-a, Pessac Leognan-a i to sve kroz strog centar veličanstvenog centra i prelepog, možda najlepšeg grada, Bordo-a. U gradu smo se zadržali tri dana, obilazivši restorane, vinoteke, monumente, sam grad, stanovništvo.

www.winefine.org

life style

Znate već, one mahinalne turističke, nepisane obaveze, no sada se na takvima ne zadržavamo. Jedno od posebnih iskustava ovog putavanja je prevashodno večera privatnog karaktera u svetski poznatom „Le Gabriel“ hotelu i restoranu pod okriljem čuvenog gastronomskog virtuoza, Gabriela Adamskog, šefa istog. Moj pratilac kroz ovo putovanje, moj oslonac, prevodilac u datim trenucima, mentor a pre svega najbolji prijatelj, Fabien, neosporno je zaslužan za sve a pre svega za omogućavanje degustacije vina sa one „must try“ liste. Šta treba da znamo o ovakvim tečnim savršenstvima sa ovako malo godina, nisam sigurna ali imajući neko iskustvo, prepuštam se tim notama ozbiljno jakih vina. Pored mnogih, izdvajam dva, Chateau Palmer 2003 i Chateau Lascombes Margaux 2000. Kako bih opisala najbliže a da nisu stereotpni opusi vina. Možda komparacija književnika i njihovih stilova nije loša ideja. Koga bih ja izabrala ako ne mog omiljenog, gospodina Bukowskog. Idealno, eksplicitno, vulgarno dobro vino koje se svojim kvalitetom diči se s'visine onim „gubitnicima“. Ni gastro užitaka nismo ostali uskraćeni, kao ni kupaža Bordeaux White Blend i meni najdražeg Domaine de Chevalier, tih sofisticiranih zavodničkih nota Semillion-a, Sauvignon Blanc-a i Muscadelle-a.

Ne bih dalje jer velike trenutke treba doživeti, a prepričavanjem gube na vrednosti. Prošle su tu još mnoge boce, još nestvarno dobrih gangova. Sutradan, pomislismo, ovo putovanje mora biti ostvareno do maksimuma, vinskog i gastronomskog. To je značilo da posete restoranima La Tupina i L'entrecote ne smeju biti izostavljene. La Tupina, ambijent skromnog izgleda, možda i nedefinisanog stila, zapravo najbliži opis bi bio – studentska menza, ali šta je u tome o čemu glas bruji. Uputili smo se u isti, i sedivši na te drvene školske stolice, gledajući raju koja čeka red kao da smo u New York-u, naručujemo bocu i dnveni meni. stavlja bocu Rose-a od stoprocentnog Cabernet Sauvignon-a.

Zapitah se kako može biti ovako roze, ali ne, ostade tajna. Rekla je: „Na vama je samo da uživate, na nama je da se brinemo i igramo sa vinima“. Respekt na mestu.

Približavam se kraju četvrte strane i dužna sam vam utiske o poslednjoj destinaciji ovog nezaboravnog vinskog putešestvija.

Entre Deux Mers, iako bi grub prevod bio, između dva mora, obeležava široko rasprostranjeno mesto između dveju reka, već napomenutih.

60 Wine & Fine

Proteže sve od grada Bordoa pa do poljoprivrednih zemljišta na istoku ovog regiona. Kažu da predstavlja najbolje područje za efikasni razvitak belih sorti, tačnije bez preteranog dodatnog rada. No, kakva je to transparentna informacija ako vino sa istog ne porbamo. Tako i beše. Pravac vinoteka, i standarna narudžbina „Locale bouteille de vin s'il vous plaît “ u prevodu: „Bocu lokalnog, moliću“. Takvo i dobismo, Chateau La Rame Reserve, jako, gusto, izdvaja arome gustih šljiva i višanja, tanini zaokružene strukture kao da nadražava sva četiri čula. Vino je zapravo sa seoskih plataža mesta Sainte-Croix-du-Mont u sklopu ovog dela Bordo-a. Iako je ovo možda samo desetina onoga što Bordo može da pruža, mi ostavismo najslađe za kraj.

Sve što sam htela je da vam ukratko prepričam ovo putovanje, i jesam. Dozvolite sebi taj luksuz da Zvuči otrcano, da vas neko pita o utiscima uparivanja dnevnog meni-a i Bordoške boce vina Chateau La Garde, no bilo je i više nego prelepo. Za predjelo kapice vinove loze sa camembret sirom, zatim jagnjeći kotleti u zlatnom maslinovom ulju i na kraju puding krem od vanile, cimeta i verovali ili ne brie sirom., nešto prevashodno novo.

Sutradan šetajući gradom, sedamo i u L'entrecote, restoran specifične akustike i utemeljenog stila. Ko ne zna, ovde se dolazi isključivo na opaka crvena vina i rozbratne u misterioznom sosu, koji je i dan danas tajna restorana. Na vratima istog kao da fali upozorenje: „ Ne ulazite ako imate problem sa holesterolom“.

Mi ne beše takva deca, pa smo se ušuškali nadomak prozora, naručili bocu opakog vina nama drage Burgundije. I da, govorim o Domaine de Montille Les Taillepieds, Pinot Noir-u. Jer, pa ko ima lepši Pinot ako ne Burgundija a mi tako htedosmo, te tako dobismo. Jelo ne treba naglašavati, jednostavno, specijalitet kuće. I tako dragi moji, u vrhuncu opisivanja ovog užitka, napuštamo restoran i krećemo u nastavak vinske ture, posetama vinskih gazdinstava i degustiranju nečeg novog.

Graves. Ako ste imali prilike da probate Chateau Oliver, Chateau Smith Havt Lafite Blanc ili pak Domaine de Chevalier Blanc, onda ovom području treba odati zahvalnost na tako savršenim belim vinima i jedinstvenoj beloj bordoškoj kupaži. Tlo je takođe specifično što opet meni lično ne pravi razliku, no prepričaću da je specifičnost u mešavini peska, gline i šljunka koje je Garonna taložila decenijama.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

Dve trećine ovog područja rasprostranjeno je vinogradima belih sorti. Sauvignon Blanc, Semillion, Muscadelle, Cabernet Sauvignon i po koji hektar Merlot-a. Šarenoliko podneblje ali zapravo ovde je reč o jednom delu, zaslužnom ekskluzivnoj apelaciji Bodoških vina – Pessac Leognan-u. Taj snažan bukee, ta jačina belih vina, voćnih, slatkih, svežih nota, prefinjenih naznaka meda i jagode. Ovde ne beše prilike za posetu vinarijama, obzirom da su uglavnom zatvorenog tipa a naši datumi nisu se poklopili. I tako oduševljeni vinom i sirevima, odlazimo iz lokalne vinoteke dalje. Put Barsac-a, prolazimo kroz mesto Langon u kome se zadržavamo preko noći. Ni tu nismo ostali ravnodušni ponudi restorana, vinoteka i lokalnih kafića u kojima je espresso nenadmašivo najbolji, u kombinaciji sa klasičnom francuskom doručku uz kroasane i sveže ceđenu pomorandžu. Mesto odiše rustikom, lepotom klasičnih francuskih predgrađa, kućama prekrivenim vinovom lozom i krovovima istih kao da se na njima nalaze čitave bašte. Mir, tišina, kaldrma. Savršeno.

Prolazeći tako, u podne krećemo u posetu vinariji i gazdinstvu Chateau Suau u kome nas očekuje gospođa Monique Bonnet, vlasnica istog. Tako jednostavno, ni nalik ostalim grandioznim objektima, ovo me posebno oduševljava. Mala bela kućica prekrivena vinovom lozom, sa tipičnim žaluzinama u jednom nivou okružena sa nekoliko hektara vinograda u pozadini, na niskoj, gotovo neprimetnoj padini ovog predivnog mesta.

Dobrodošlica u bašti sa pogledom na sve te vinograde, gospođa Bonnet nam prepričava istoriju, tradiciju, strukturu i pre svega svoju dugogodišnju požrtvovanost ovoj vinariji. Govorila je o zemljištu, o Barsac-u i Sauternes-u o tome kako jedini leži na obroncima reke Ciron, koja se i dala videti iz bašte, o specifično slatkim vinima koje proizvode što sam i okusila degustirajući njihovo vino, stoprocentne sorte Semillion, iz elegantno providne boce i bele etikete na kojoj je oslikana vinarija. Uz vino nam služi tanjir belih kremastih sireva, marinirane kruške i slatko kuvane dagnje sa karamelizovanim lešnicima. Eksplozija slatkoće, poput najlepšeg kolača. Šetajući kroz vinograde, objašnjava nam kako je tlo specifično, o magli koja svako jutro obnaži vinove loze i o Botrytis gljivicama, koje su razlog visoke koncetracije šećera u grožđu i o svim njenim specifičnim uticajima na sorte dezertnih vina. Mislim se, kako je lepo kao mladi vinofil znati nešto više od krutog pojma dezertnog vina. Kako bi nam dokučila o čemu je reč, pred nas

www.winefine.org

life style

Svetska prestonica kolača

VIENNA SLATKA VIENNA ZIMA JE MOŽDA NAJBOLJI PERIOD ZA POSETU BEČU-GRAD POPRIMA ATMOSFERU BAJKE, A BOGATA DEKORACIJA I ŠARENOLIKE BOŽIĆNE PIJACE VRAĆAJU U TRENUTKE DETINJSTVA. ČAK I NAKON PRAZNIKA BEČ I DALJE ZADRŽAVA PRAZNIČNU ATMOSFERU, SA KONCERTIMA, OPERAMA I ČITAVIM NIZOM MANIFESTACIJA KOJE SIVU ZIMU BOJE NEKIM SASVIM DRUGAČIJIM KOLORITOM

B

eč se može pohvaliti sasvim zasluženom reputacijom svetske prestonice kolača, poslastica i kafića. Za bečlije je sasvim nezamislivo da dan prođe, a da barem na kratko nisu svratili u neki od kafića u prepodnevnim časovima ili na Ljubomir Petruljeskov popodnevnu kafu sa kolačima u svojoj omiljenoj poslastičarnici. I ko bi mogao odoleti, a da ne kupi savršeno dekorisanu kartonsku kutiju ispunjenu finim minijaturnim kolačima kojima će se poslužiti u toplini svoga doma.

Zima je možda najbolji period za posetu Beču-Grad poprima atmosferu bajke, a bogata dekoracija i šarenolike Božićne pijace vraćaju u trenutke detinjstva. Čak i nakon praznika Beč i dalje zadržava prazničnu atmosferu, sa koncertima, operama i čitavim nizom manifestacija koje sivu zimu boje nekim sasvim drugačijim koloritom.

Kako zima iziskuje pojačani unos kalorija ovo može poslužiti kao savršeni izgovor da se opustite i uživate u svim delicijama koje se nalaze na ovom “bečkom stolu”. Osim toga, ima li nešto romantičnije od sedenja na plišanoj sofi ispod penušavog kristalnog lustera u elegantnoj poslastičarnici i uživati u bogatstvu ukusa torti, zagrevajući se toplom kafom sa mrvicom šlaga na vrhu i posmatrati veselu predstavu pahuljica sa druge strane prozorskog okna. www.winefine.org

Bečki kafići poznatiji kao Kaffeehäuser su jedna vrsta institucije utemeljene u 17. veku. Prema tvrdnjama meštana u Beču ih momentalno ima više od 800, od kojih je 150 tzv “classic” kaffeehäuser što podrazumeva tradicionalni drveni pod, zidove obložene tamnim drvetom, male mermerne stolove, stalkove za novine okačene po zidovima i konobare obučene isključivo u crne uniforme.

Većina kafića nudi fantastičnu selekciju od preko dvadeset različitih napitaka na bazi kafe. Ukoliko ne poznajete razliku između Grosser Brauner, Franziskaner, Kapuziner ili Einspänner slobodno se obratite ljubaznom konobaru koji će vas sa zadovoljstvom informisati o svemu što vas zanima. Bez obzira za šta se odlučite, vaša kafa će uvek doći u pratnji elegantne čaše ispunjene vodom, to je tradicija od koje se ne odstupa ni u kom slučaju. Po ceni jednog pića možete vremenski neograničeno uživati u čitanju novina, zapisivanju sopstvenih utisaka ili misli baš kao što su to činile i mnoge istorijske ličnosti na istom mestu mnogo godina pre vas.

U ovim kafićima takođe je u ponudi i limitirana selekcija kolača koja svakako zaslužuje vašu pažnju.

Neki od najprestižnijih Bečkih kaffeehäuser su Café Central na uglu Herrengasse i Strauchgasse, Café Bellaria u Bellaria Strasse , Mozart bei der Oper na Albertinaplatz-u, Café Diglas u ulici Wollzeile , Café Hofburg smesten u kraljevskoj palati, Café Dommayer u Dommayergasse , Café Sperl u Gumpendorfer Strasse i nadaleko čuveni Café Sacher u Philharmonikerstrasse.

Osim po kaffeehäuser, Beč je nadaleko poznat i po svojim poslastičarnicama konditoreien, koje su skoro uvek pune gostiju željnih da izbalansiraju nivoe šećera u svom organizmu. Dvestotine godina stara Demel poslastičarnica u ulici Kohlmarkt, svojim elegantnim salonima privlači na hiljade bečlija i turista. Demel kolačima, pecivima i poslasticama je teško odoleti.

life style

Nakon što ste završili sa razgledanjem polica u prizemlju, popnite se stepenicama ka šarmantnom kafeu uživajući usput u prizorima izrade ovih poslastica.Osnovana 1847. godine A. Gerstner je još jedna izvanredna bečka poslastičarnica, smeštena na idealnoj poziciji u Kärntner Strasse. Kolači vrhunskog kvaliteta prosto naređuju da ih probate.

Interesantno je da su i Demel i Gerstner bili zvanični poslastičari Habsburškog dvora, tako da ćete jesti u kraljevskom stilu i vratiti se u neka sasvim drugačija vremena.

Kuriozitet je i činjenica da su nekada davno kaffeehäuser uglavnom bili namenjeni muškarcima, dok su u konditoreien prvenstveno služili dame, no danas je ovo pravilo samo daleka uspomena.

Svaki posetilac u Beču želi da proba komad prave Sacher torte, a svaka poslastičarnica ima svoju verziju ove čokoladne torte prošarane jednim ili više slojeva džema od kajsije i prekrivene čokoladnom glazurom.

Koliko se god nadmetali i razmetali međusobno, jedina dva mesta koja sa punim pravom mogu ponuditi ovu poslasticu su Hotel Sacher i poslastičarnica Demel.

Davne 1832. godine pekar po imenu Franz Sacher napravio je prvi put ovu tortu, nešto kasnije njegov originalan recept modifikovao je jedan od njegovih sinova radeći upravo u poslastičarnici Demel. Tokom 20. veka vodio se pravi rat između Hotela Sacher i Demel-a sa ciljem da se utvrdi ko sme da koristi pun naziv Originalna Sacher Torta. Rezultat ove pravne borbe bio je zadovoljavajući za obe strane.

64 Wine & Fine

Naime hotel Sacher sada ima pravo da svoju tortu ukrasi čokoladnim diskom na kome piše Originalna Sacher Torta, dok Demel svoje parčiće ukrašava čokoladnim trouglom na kome je ispisano Eduard Sacher Torta. Probajte obe i odlučite koja je bolja.Trgovine ručno rađenim bombonama još jedna su stanica na kojoj se može utoliti potreba za slatkišima.

life style

Većina ih je koncentrisana oko katedrale Svetog Stefana na čuvenom Stephansplatz-u. Obavezno posetite Confiserie Heindl, Manner, Metzger i Lipizzaner poznatog po odličnoj čokoladi i izradi jednih od prvih belih čokoladnih bombona na svetu. Kvart Altstadt svojom ponudom ne prestaje da iznenađuje, Schokolade König sa ručno rađenim čokoladama,

City Confiserie sa šarenolikim svetom marcipana, Christian Rosenauer old fashion prodavnica bombona prepuna Mozart kugli i drugih tradicionalnih slatkiša, Leonidas sa vrhunskom selekcijom luksuznih belgijskih čokolada i Blühendes Konfect specijalizovana za poslastice izrađene i ukrašenih cvećem. Koji god da je povod vašeg dolaska u Beč ono od čega sigurno ne možete pobeći su Mozartkugeln-ova kraljica među austrijskim čokoladama nastala je 1890. godine u Salzburgu i od tog momenta ne silazi sa trona. Originalna mocart kugla ima jezgro izrađeno od paste pistaća oko koga se nalazi sloj lešnikovog nugata obučenog u tanak sloj čokolade. Mocart kugle kompanije Mirabell su jedne od najcenjenijih.

Priča o bečkim poslasticama ne bi bila kompletna bez čuvenih kolača iz grupe Mehlspeisen. Ovi kolači u osnovi sadrže brašno i tipični su predstavnici austrijske tradicije.

Na prvom mestu svakako se nalaze palačinke ili u originalu palatschinken, obavezno složene na četvrtine premazane finom marmeladom i ukrašene čokoladom i šlagom.

Kaiserschmarrn, jedna vrsta deblje palačinke koja obiluje šećerom i puterom, a u sebi sadrži i suvo grožđe, još jedna je u nizu ovih poslastica.

Knödel su knedle punjene svežim voćem ili džemom, obavijene slojem šećera dok je Nockerln penasta poslastica izrađena od belanca kojoj se prilikom služenja može dodati sos od bobičastog voća. Za kraj ostaje štrudla tj. Strudel, slojevi lisnatog testa sa kojima se naizmenično prepliće nadev od voća ili mekanog sira. Ove poslastice u jelovnicima restorana nalaze se u posebnoj kategoriji Mehlspeisen, što odražava daleku tradiciju kada su služena kao glavna jela, jer su u periodima posta jela od mesa bila zabranjena.

Wine & Fine 65

Muzika i vino

Albert Bichot Premier Cru „Les Vaillons“ 2011. i Rosenberg trio

MADE FOR ISAAK U RITMU DŽEZ MANUŠA

THE ROSENBERG TRIO

life style

ČAŠA ŠABLISA JE PORED MENE, KRISTALNO SVETLO ŽUTA BOJA SE PRELAMA I POTPUNO SAM OČARAN IGROM SVETLA. LAGANO SAM ZAVRTEO VINO I ONO POČINJE DA OSLOBAĐA SVOJE MIRISE, ROSENBERG TRIO POLAKO MENJA TEMPO, UBRZAVAJU I PRELAZE NA RAZIGRANE TONOVE, UVODE ME U DŽIPSI SVING. ŠABLIS PRATI NUMERU, NJEGOVE MIRISNE CVETNE NOTE, SUPTILNI MIRISI HRASTA I SVEŽEG VOĆA PROSTO LEPRŠAJU DOK STOČELO SVIRA SOLO KOJI PROŽIMA CELO MOJE TELO

P Đorđe Pešić

re nekoliko godina na letnjoj pozornici Kulturnog centra Novi Sad imao sam priliku da poslušam jedan od najpoznatijih džez orkestara današnjice-Rosenberg trio. Bilo je to prvi put da ih slušamw uživo i da osetim svu magiju džipsi džeza odnosno džez manuša (jazz manouche) kako inače francuzi nazivaju ovaj pravac u džez muzici.

Ovaj trio nam dolazi iz Holandije i čine ga dva rođena brata, Nuhe ( Nous'che) Rosenberg na ritam gitari, Noni (Nonnie) Rosenberg na kontrabasu i Stočelo (Stochelo) Rosenberg na solo gitari, za koga kažu da je zvanični naslednik džez legende Djanga Rajnharta (Django Reinhardt) koji je formirao osnovu za savremenu gypsy jazz gitaru.

Albert Bichot Premier Cru „Les Vaillons“ 2011. je vino koje sam upario sa numerom „ Made for Isaac“.

Na početku Stočelo Rosenberg nežno, melodičnim i očaravajućim tonovima svoje gitare, koje na trenutak podsećaju na uspavanku, lagano započinje numeru. Čaša šablisa je pored mene, kristalno svetlo žuta boja se prelama i potpuno sam očaran igrom svetla.

Lagano sam zavrteo vino i ono počinje da oslobađa svoje mirise, Rosenberg trio polako menja tempo, ubrzavaju i prelaze na razigrane tonove, uvode me u džipsi sving. Šablis prati numeru, njegove mirisne cvetne note, suptilni mirisi hrasta i svežeg voća prosto lepršaju dok Stočelo svira solo koji prožima celo moje telo.

Nastup Rosenberg tria bilo je jedno nezaboravno iskustvo, ali ja bih izdvojio jednu numeru sa albuma „ Impressions“ iz 1996. godine. koju je Stočelo posvetio svom sinu.

Albert Bichot Premier Cru sada potpuno opravdava moj izbor, ovaj šablis u mojim ustima je ukusa lipovog cveta, putera i badema, izrazito mineralnog karatera, slan, izbalanisiran i potpuno u muzičkom skladu sa „Made for Isaac“. Kako se numera bliži kraju, Noni i Nuhe drže sjajno melodičan ritam dok se Stočelo poigrava savršenim solažama na gitari, a vino postaje puno, harmonično, pitko i zaokruženo u samom finišu tako da je potpuno spremno za kraj numere.

„Made for Isaac“ je bila ljubav na prvo slušanje i zato sam odlučio da baš ovoj numeri nađem savršen vinski par. Moj izbor je pao na vinariju Albert Bichot iz Burgundije u Francuskoj sa tradicijom pravljenja vina dugom preko šestotina godina. Ova vinarija, između ostalog, proizvodi i vino šablis (chablis) tipično za ovaj kraj, a dolazi iz vinograda Chateau Long-Depaquit-Chablis, smešetenog u selu Les Vaillons.

Imao sam prilike da čujem od velikih Vinara da se prema svojim vinima odnose kao prema svojoj deci, blagonaklono i zaštitnički, prenoseći im svu svoju ljubav. Vino Premier Cru Chablis 2011. je jedno takvo dete vinarije Albert Bichot kome ja, ovom prilikom, posvećujem ovu pesmu "Made for Isaac" baš kao što je i Stočelo Rosenberg, sa puno emocija, posvetio svom sinu, jer jednostavno uparena numera i vino čine nezaboravan ugođaj. Živeli!

68 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Alkohol u filmskoj umetnosti

POSLEDNJI AKCIONI HEROJ OD ISKRIČAVIH POČETAKA FILMSKE UMETNOSTI, DO MODERNIH BLOKBASTERA, ALKOHOL JE IGRAO VEOMA ZAPAŽENU ULOGU – NERETKO KAO MIZANSCEN, ALI NAJČEŠĆE U CILJU NEGOVANJA JEDNOG POGLEDA NA SVET. OD DOBROĆUDNIH PIJANACA U NEMIM KOMEDIJAMA, PREKO GANGSTERSKIH PORODICA, KAUBOJA, PRIVATNIH DETEKTIVA I DAMA NA RASKOŠNIM ZABAVAMA, SVI SU, ISPIJAJUĆI SVOJA ŽESTOKA PIĆA, GRADILI ALKOHOLNI MIT ČIJE JE VREME, ČINI SE, ZAUVEK IZA NAS

life style

N

e sećam se naziva filma, ali je poenta, svakako, samo u jednoj sceni; žestoki momak u lošoj fazi sedi sa zgodnom gospođom u najboljim godinama u njenoj vili na vidikovcu iznad grada. "Šta ćete da popijete?"-pita ga ona" ."Viski, dupli!"odgovara momak. Sve se odigrava oko Blažo Popović podne, vreme je ručku. "Ali"-zbunjena je lepotica-"kako možete, još nije ni pet sati!?". Čim on izgovori: "Negde na svetu je sigurno prošlo pet!", to postaje jedan od najomiljenijih alibija za sva buduća dnevna druženja sa pićem svakome ko je, poput mene, bio bioskopski svedok legendarne rečenice. Ali, ne samo u ovom filmu, već i u skoro čitavom filmskom veku, pijandure su bile siguran rediteljski izbor i gotovo jedina konstanta. Verovatno da i nije postojao filmski scenario koji je izostavljao ispijanje alkohola, ili gde bar jedna uloga nije bila namenjena pijancu. Vreme u kome je nastajao gornji dijalog više ne postoji. To su bile godine u kojima politika još uvek nije do kraja kontrolisala holivudsku kinematografiju,vreme u kome je bilo dozvoljeno živeti - na platnu i izvan njega.

U filmu “The Lost Weekend” Rej Milard besomučno uništava viski, ali ne ume da odoli ni džinu i vermutu, dok u sceni u operi čežnjivo posmatra glumce koji ispijaju šampanjac.

Ako vam se danas u najbližem okruženju priviđaju avatari, čistunci, metroseksualci ili hipsteri, to je siguran znak da je bitka izgubljena.

Svet je u vrtlogu licemernog moralisanja u kome su najveće opsesije zdrave navike života i udvorička politička korektnost. U takvom meta-življenju, alkohol, naravno, nije poželjan. Zato je zgodno da se podsetimo velikih filmskih ostvarenja koja su, na različite načine, pričala svoje storije o alkoholu. Neke od njih su tužne i bolne - baš kao što je i alkoholizam u svojim posledicama. One druge, pak, teže da pokažu da i piće, u onoj teško dostižnoj umerenosti, može da bude ugodan saputnik u lepoti i lakoći življenja. Živeli!

IZGUBLJENI VIKEND (THE LOST WEEKEND, Billy Wilder, 1945) Kada Rej Milard, noseći dve flaše viskija u papirnoj kesi, izgovori začuđenom barmenu: "Da vam olakšam, Mr. Brovi, ovo mi treba za upaljač!", bilo je jasno da su apokaliptične prognoze o njegovom glumačkom kraju posle uloge teškog alkoholičara koji laže,krade, halucinira i želi da se ubije, jednostavno - pale u vodu! Bilo da je trebalo da prikaže njegov šarm, manipulaciju, patetiku svojstvenu gubitnicima ili delirijum, Milard je briljantno odigrao portret neuspešnog pisca koji, u nedostatku inspiracije i razočaran životom bez posla i novca, uranja u višednevno opijanje alkoholom. Iako se smatra jednom od najboljih filmskih studija o pogubnim posledicama alkoholne zavisnosti, malo je nedostajalo da “The lost weekend” ne ugleda svetlost dana.

Pretpremijera nije prošla dobro, obilje potresnih scena bilo je previše za puritansku publiku tog vremena.

72 Wine & Fine

Industrija alkoholnih pića nudila je ogroman novac da se film ne pojavi, a razne lobističke grupe sa druge strane, smatrale su da film afirmiše opijanje i da ne sme biti dostupan javnosti. Ipak, “Izgubljeni vikend” ušao je u istoriju kao jedna od najsjajnijih drama svih vremena, osvojio je četiri Oskara, tri Zlatna globusa i kansku Zlatnu palmu. Brojne scene iz filma se mogu smatrati nezaboravnima, ali ja najsnažnije pamtim mokre okrugle tragove ispijenih čaša viskija koje Milard ređa kao olimpijske krugove po drvenom šanku, dok nadahnuto objašnjava: Alkohol me uništava, da, ali šta on čini mome umu? Odjednom sam natprosečan, siguran u sebe! Hodam na užadi iznad slapova Nijagare, jedan sam od velikana. Ja sam Mikelanđelo koji oblikuje bradu Mojsija, Van Gog koji slika čisto sunce, Horovic koji komponuje za bas-trubu. Ja sam Džon Barimor, dok ga za gušu nisu ščepali filmovi. Džesi Džejms sa dvojicom braće, Vilijam Šekspir glavom. Ono dole nije Treća Avenija, već Nil i tamo plovi barka u kojoj sedi Kleopatra! “Jedno piće je previše” – odgovara barmen – “a stotinu ih nije dovoljno” i time zaključuje lament nad tipovima, koji zavedeni, a smešni drugima, osećaju goruću žeđ dok teturaju ka još jednom pijanstvu, još jednom delirijumu, ili bolesti noći, kao što poručuje ovaj film!

NAPUŠTAJUĆI LAS VEGAS (LEAVING LAS VEGAS, Mike Figgis, 1995) Već uvodni kadrovi ovog bisera od filma (koje je magazine Empire uvrstio među osam najboljih “pijanih” scena ikada snimljenih) u kojima Nikolas Kejdž egzaltirano ubacuje desetine flaša žestokog pića u velika kolica u supermarketu, sugerisali su da je reč o nesvakidašnjem ostvarenju. Reditelj Majkl Figis, prateći koncept autorskog filma pedesetih godina, osim režije, potpisuje i scenario i svemu dodaje i muziku, ne samo kao kompozitor, već i izvođač na trubi i klavijaturama. Ben Sanderson (Kejdž), koji se ne seća da li je počeo da pije jer ga je žena ostavila ili je, ipak, bilo obrnuto, dolazi u Vegas u nameri da se ubije od alkohola.

“Koliko će ti trebati za to?” pita ga prostitutka Sara (Elizabet Šu) prilikom slučajnog susreta koji će stvoriti romansu. “Računam oko 4 nedelje!” siguran je Ben i preostali deo filma prerasta u tužnu hroniku najavljenje smrti.

Ben Sanderson baš nije birao oružje dok je sunovrato jurio u smrt, pio je sve što mu je došlo pod ruku. Najčešće, ipak, votku, viski, džin, pivo I tekilu Njihove gubitničke sudbine - njegovi delirijum tremensi i mučne scene njenog podavanja – deluju nadrealno ispod blještavih svetala Las Vegasa; Sara sedi na pločniku, umorna i nesrećna, Ben tetura ispijajući još jednu flašu; nju izbacuju iz svakog kazina kao kurvu koju više niko neće, on se grči u svojim poslednjim danima bola. U pozadini peva Figisov prijatelj Sting: ”It's a lonesome old town when you're not around”, ruleti se vrte, život nastavlja dalje. Nikolas Kejdž je odglumio pijanduru jer je tačno znao o čemu se radi.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style Pripremajući se za film, opijao se danima i snimao sebe u stanjima oduzetosti od pića, sve u slavu nezavisnog, 16mm-skog ostvarenja. Za to je nagrađen Oskarom i Zlatnim Globusom, ali i brojnim drugim nagradama. “Leaving Las Vegas” je ubio dvoje ljudi: filmskog junaka Bena i njegovog književnog tvorca Džon O’Brina, po čijem romanu je napisan scenario i koji je izvršio samoubistvo dve nedelje posle početka snimanja. Roman je bio njegov testament, a film Majka Figisa veliki epitaph. Sting je, da ne izostane patetika, skoro pa prošaputao pevajući: Excusez moi, my angel eyes ain’t here, Excuse me while I disappear. I to je kraj!

BARSKA MUŠICA (BARFLY, BARBET SCHROEDER, 1987.)

U ovom ostvarenju nema kompromisa! Ali, ko bi ih i očekivao kada je scenarista Čarls Bukovski, a glavna filmska pijandura Miki Rurke. Nema dubokih poruka, skrivenih značenja, nema metafore: jedino što Henri Kinaski zaista želi da radi u životu je da pije, piše i poručuje ture pića za svoje prijatelje! Američki san, statusni simboli, komforni život – sve su to trice i kučine!

Bukovskom, odnosno njegovom književnom i filmskom junaku, ništa od toga nije potrebno. On jedino žudi za slobodom, čak i ako ona podrazumeva besomučno nalivanje viskijem.

Sudeći po ekipi koja glumi i potpisuje ovaj film, pilo se na veliko i kada bi se kamere ugasile! Uglavnom viski i pivo, ali verujem da je bilo i burbona.

To bi bi ličilo na Bukovskog!

Njegov prezir prema holivudskom sistemu vrednosti, pravilima i zvezdama koje ih krše, vidljiv je iz svakog kadra u "Barskoj mušici". Galerija živopisnih likova, svojstvenih samo periferijskim, jeftinim bircuzima, glamurozna su elita sveta Henrija Kinaskog. Sve je groteskno, sve tako liči na romane Čarlsa Bukovskog. I kada mu Bog Šanse pruži ruku spasa i pošalje bogatu i lepu urednicu časopisa koja bi da se preseli kod nje “ gde bi u gostinjskoj sobi mogao da piše u miru”, on već na vratima odgovara: “Niko ne može da napiše u miru nešto vredno pažnje!”. Vraća se u svoj koktel bar ”Zlatni Rog” u kome ga čeka Vanda, njegova “poremećena boginja”, koja mu priznaje da će otići sa bilo kim ko joj priđe sa čašom viskija, ali njemu to ne smeta. “Sve je dobro dok se iz flaše toči”-kaže, dok pored njega sedi pisac lično! "Mnoge prave muškarce sahranila je žena"dodao bi Bukovski i svima bi bilo jasno da pritom ne misli na Vandu, već na sve one kaćiperke koje ne razumeju da njemu "treba piće kao što je pauku potrebna muva" I eto, to je radnja filma "Barfly", sve ostalo u njemu čista je književnost!

Nastavak u sledećem broju…

www.winefine.org

Venecija

SKRIVENO BLAGO LAGUNE

VEROVATNO NAJINTRIGANTNIJA OD SVEGA SU NAPUŠTENA OSTRVA, UPRAVO ONA KOJA NA SVOJOJ POVRŠINI DOSTOJANSTVENO ČUVAJU RUŠEVINE DREVNIH MANASTIRA, CRKAVA, ZAPUŠTENIH BAŠTI I NEVEROVATNIH PRIČA IZ VREMENA KADA SU BILA DEO NAPREDNE ZAJEDNICE-NAJSPOKOJNIJE REPUBLIKE NA SVETU

life style

S

kriven tik uz lagunu ali ipak predaleko od poznatih turističkih znamenitosti Venecije, nalazi se čitav jedan svet napuštenog arhipelaga pun ostataka prošlosti, ruševina i zaboravljenih priča, koji svojom tajnovitom tišinom odoleva savremenom trenutku.

San Giorgio in Alga Prvobitno naseljeno u 13. veku od strane monaha Benediktinskog reda, ovo maleno ostrvo postalo je značajna međustanica između kopna i Venecije. Tokom renesanse postalo je važan centar humanizma i ponosni vlasnik jedne od najlepših biblioteka. Grafike iz 17. i 18. veka dočaravaju velike manastire, glavnu crkvu i nekoliko palata u koje su svraćali svetski državnici, pre svog zvaničnog ulaska u Veneciju. Danas u vidu ruševina obraslih kupinama zadržavaju svoju romantičnu privlačnost.

Neminovno je da postoji tačka kada svaki pravi ljubitelj Venecije, želi da zaviri iza blještave pozornice Grada i otisne se u istraživanje lagune. Krenuvši od nadaleko poznatih ostrva Murano poznatog po izradi predmeta od stakla, Burano koje je dom venecijanske čipke, Torcello koji je protkan vizantijskim mozaicima, pa sve do čuvenog Lida sa svojim pričama iz Viskontijevih filmova.

Mermerna stepeništa koja ne vode nigde idealna su scena da zamislite veličanstvenu svečanost na kojoj je Duzd Renier pozdravio Papu Pija VI koji se ovde zaustavio. Divlja kupina postala je toliko gusta da skoro onemogućava kretanje, a ono što je nekada bila prelepa bašta postalo je scenografija za izgradnju betonskog bunkera koji su izgradili nacisti za vreme Drugog svetskog rata. Pogled koji se odatle pruža je isti onaj koji su imali vojnici u iščekivanju savezničke invazije.

Ljubomir Petruljeskov

Verovatno najintrigantnija od svega su napuštena ostrva, upravo ona koja na svojoj površini dostojanstveno čuvaju ruševine drevnih manastira, crkava, zapuštenih bašti i neverovatnih priča iz vremena kada su bila deo napredne zajednice-najspokojnije republike na svetu.

Njihovo propadanje počinje momentom pada Venecijanske republike 1797. godine, kada je pod vođstvom Napoleona većina manastira i crkava zatvorena, ostrvljani iseljeni, a celokupne oblasti pretvarane u utvrđenja i vojne garnizone. Nakon austrijske prevlasti, situacija za ove dragulje Jadrana nije bila ništa bolja, samo su dodavane vojne barake i hangari. Ulaskom u sastav Italije 1866. godine ostrva su ostala pod vojnom kontrolom ali su vremenom gubila na svojoj odbrambenoj funkciji, a samim tim i na značaju, postala su zaboravljena. Ne morate ići u Amazon da biste se divili neprohodnoj džungli, jedan pogled na neka od ovih ostrva učiniće da se osećate potpuno isto.

Ovaj napušteni arhipelag nije deo ni jedne turističke rute, niti o njemu možete da se informišete pukim slučajem. Za ovu avanturu potreban vam je istraživački duh i želja za otkrivanjem onoga što je više od puke ponude koja je servirana na venecijanskom tanjiru.

Pronađite iskusnog kapetana malog broda, prepustite se obilasku i bićete nagrađeni retkim ushićenjem iniciranim novim otkrićima.

76 Wine & Fine

Sant’Angelo in Polvere Prvi manastir na ovom ostrvu izgrađen je 1060. godine menjajući vlasništvo od jednog religijskog reda do drugog, pretvoren je u samostan, a onda je sticajem istorijskih okolnosti dobio status izuzetno nemoralnog mesta. Ribari su vraćajući se sa Rialto pijace na putu ka svojim kućama na ostrvu Lido, svraćali u ovaj samostan kako bi deo svoje zarade potrošili na seksualne usluge monahinja. Problem je eskalirao u 16. veku, kada su venecijanske vlasti na inicijativu ribarevih supruga poslale trupe na ostrvo i preselile monahinje na ostrvo Giudecca bliže gradu.

Poveglia Ostrvo elegantnog oblika zagledano u luku Malamocco na Lidu koja se nalazi tačno nasuprot njega. U danima jake Venecijanske republike ovo ostrvo korišćeno je isključivo kao karantin u periodu velike kuge. Legenda govori da svako ko priđe ovom ostrvu može čuti vapaje onih koji su svoj život okončali tu.

Tokom desetog veka broj stanovnika je dostigao nekoliko stotina ljudi, a kuće sa mirisnim baštama i vinogradima grupisane su oko crkve San Vitale. Kroz različite istorijske periode ostrvo je napuštano i ponovo naseljavano. Dobijalo je čak i specijalan status u okviru Republke. Danas bez ijednog stanovnika čuva svoju istoriju obraslu gustim bršljenom i čeka neko novo vreme kada će ponovo dobiti na značaju.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style Lazzaretto Nuovo Sa stanice Fondamenta Nuova, vaporeto broj 13 vozi u pravcu ostrva Sant’ Erasmo, nakon dvadesetak minuta vožnje stiže se do ostrva Lazzaretto Nuovo. Nekada prekriveno vinogradima i voćnjacima ostrvo je preuzela Republika 1478. godine i pretvorila ga u centar za prevenciju kuge. Svi trgovački brodovi morali su se zaustaviti ovde pre ulaska u Veneciju. Tone i tone različitih roba, uglavnom začina i tkanina sa istoka, istovarano je i čuvano u 360 metara dugoj zgradi otvorenih svodova izgrađenoj od cigle, kako bi vazduh slobodno cirkulisao. Posade brodova morale su provesti 40 dana na ostrvu, a za tu svrhu izgrađeni su nizovi luksuznih kuća duž zaštitnog zida ostrva. Par hiljada ljudi živelo je na ostrvu u svakom momentu. Uslovi su morali biti idealni jer su trgovci samo u tom slučaju pristajali na ovaj dugi boravak pa su vremenom počinjali čak i da mu se raduju jer su ga doživljavali kao zasluženi odmor. Još jedna od osobenosti ovog ostrva je to da je u potpunosti popločano venecijanskom ciglom, jer se smatralo da vegetacija pogoduje razvoju klica različitih bolesti toga vremena. Lekari su vršili selekciju na zdrave i potencijalno bolesne koji su zatim prevoženi na ostrvo Lazaretto Vechio i prepuštani zagrljaju smrti.

Danas su građevine na ostrvu obnovljene i ono je otvoreno za javnost. Dodatnu prefinjenost Lazzaretto Nuovo dobija tokom proleća kada procvetaju aleje dudova, koje su zasadili austrijanci pre više od dva veka.

San Francesco del Deserto Od svih ostrva u laguni, San Francesco del Deserto je najlakše uočiti iz daljine-čempresi oko starog manastira čine prepoznatljivu bodljikavu siluetu. Za razliku od ostalih, ovo ostrvo nije napušteno, na njemu je svoj mir pronašlo nekoliko desetina monaha . Do ostrva vodi trajekt koji kreće od Fondamenta Nuova u pravcu ostrva Burano. Ostrvom dominiraju čempresi koji uz pomoć vekovima starih maslinjaka, drvoreda lipa, žbunovima divljih ruža i hortenzija čine da vas preplavi doživljaj apsolutnog mira i spokoja.

Kao lice koje pokriva nekoliko slojeva maski, Venecija nije uvek spremna da ih skine sve od jednom, potrebno je da joj date vreme i da se postepeno zaljubljujete u svaki sloj tako da svaki novi volite intenzivnije nego prethodni, samo tako moći ćete da joj priđete dovoljno blizu i upoznate je suštinski na način koji ona svojom istorijom zaslužuje.

life style

78 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

Hemfri Bogart

POSLEDNJI ČOVEK DEVETNAESTOG VEKA NAJVEĆA FILMSKA LEGENDA SVIH VREMENA JE, PO REČIMA DŽONA HJUSTONA, IMAO NAJVEĆI DAR KOJI ČOVEK MOŽE DA DOBIJE – TALENAT, I CEO SVET JE TO PREPOZNAO. SEBE JE SMATRAO SAMO GLUMCEM, NE I ZVEZDOM. CINIČNO SE ODNOSIO PREMA LICEMERJU HOLIVUDA, ZATO JE BIO POŠTOVAN. OSTAO JE VELIKI I NEZAMENLJIV.

www.winefine.org

Wine & Fine 79

life style

O

vaj omaž posebnosti započinjem retkom simbolikom broja 57; računam da je ona darovana od strane Božanstva Inspiracije, koje je, iako često ume da izneveri, ovoga puta bilo milosrdno.“Poslednji čovek devetnaestog veka” umro je u Los Blažo Popović Anđelosu, a sahranjen u Glendejlu, gde će mu se ubrzo pridružiti Erol Flin i Klerk Gebl, a tek nešto kasnije, da uveličaju aleju slavnih i obezbede zabavu na nebu, Volt Dizni i Net King Kol. Smrt ga je pronašla 1957. godine u njegovoj 57. godini života, od čega je prošlo ravno 57 godina. Eto čudesne koincidencije koja će već dogodine izgubiti svaki smisao...Njegov nadimak bio je „The last century man“ jer je rođen na kraju veka, oko Božića 1899. godine, iako je za istinitost te tvrdnje nedostajalo još samo dvanaest meseci.U posmrtnu urnu svog supruga, Lorin Bekol je spustila malu zlatnu pištaljku koju joj je poklonio u znak sećanja na njihov prvi zajednički film “Imati i nemati“, na kojoj je bilo ugravirano: Ako nešto želiš, samo zazviždi! Jednom je, kaže priča, dok je još bio živ, zaista želela da ga dozove, da privuče njegovu pažnju,ali nije uspela da proizvede zvuk. Ubrzo je čopor pasa nasrnuo na zanosnu glumicu. To je bila pištaljka za pse, a ne za muževe, mada bi cinici, očekivano, povukli logičnu paralelu. Na ispraćaju, pred zastakljenom maketom njegove voljene jahte i Dejvidom Nivenom, Marlen Ditrih, Gregori Pekom i drugima, Džon Hjuston je izgovorio svoju slikovitu posvetu: U svakoj fontani u Versaju postoji po jedna štuka koja tera šarane da se kreću, da ne skončaju neaktivni i preteški. Bogi je imao retko zadovoljstvo da obavlja isti posao u fontanama Holivuda... Nemamo razlog da žalimo za njim - već za nama koji smo ga izgubili.”„Ceo svet je tri pića iza mene“ - govorio je Hemfri Bogart, ali to je bilo samo delimično tačno; najveći američki glumac svih vremena i nedostižna ikona popularne kulture napravio je mnogo veću razliku koju nije ispuštao do samog kraja. A počeo je kao mornar ratne mornarice sa zakasnelim vojnim porivom; Veliki rat se završavao baš dok je bacao lenger i jurio u Pariz da okuša stvarni život. Po povratku, Amerika je bila uzdrmana prohibicijom, ali i zaigrana džezom, a njega je čekalo mesto za šankom brojnih speakeasy klubova širom Njujorka. Kada je imao lovu, glumio je, presavijen preko beležnice, dramskog pisca, pušio lulu i pio viski u prestižnom Klubu 21. Ali, češće se muvao kod Tonija u 53. ulici, gde je bilo svega osim glamura i gde je pio na crtu, a dugove vraćao u dolar - vrednim partijama šaha pobeđujući sve odreda, ne samo pacere. Od japanskog batlera koji nosi tacnu sa koktelima u prvom, do bivšeg sportskog novinara u svom poslednjem filmu, Hemfri Bogart je promovisao umetnost pobune – bio je, po sopstvenim rečima, demokrata u politici, anglikanac po vaspitanju i disident u karakteru.

80 Wine & Fine

Ali, filmska publika je bila sklonija prostijim atributima; ona je volela njegovu hladnu ravnodušnost, jetki cinizam usamljenika usred korumpiranog sveta, njegovu hrabrost, to umeće, kako je Rejmond Čendler primetio, da bude čvrst i bez pištolja, neprikosnoveni mačizam bez ideje o krizi identiteta, neponovljivi nazalni glas, a nadasve muškost! Dok je još vežbao da postane takav Hemfri Bogart, oženio je Helen Menken, ambicioznu glumicu koja mu je udahnula glumačku strast, ne insistirajući na onoj drugoj. Trajali su kratko, ni celu godinu, ali dovoljno da stvori iluziju da je “u 27. godini imao dovoljno žena da zna šta da traži kod sledeće žene kada se bude ženio”. To nešto, očito, bila je tolerancija prema alkoholu, a poznata glumica Meri Filips se pokazala kao zahvalan saputnik u njegovoj nameri da isprazni svaku bocu viskija na Menhetnu. Zahvaljujući njoj dobijao je bolje uloge i ubrzo potpisao za Fox studio, što ga je odvelo u Holivud, pet sati leta od, već pomalo zamarajućeg, drugog braka.

Vođen nepogrešivim instinktom, našao je stan u ozloglašenoj Alahovoj bašti, kompleksu na kraju Sanset bulevara prepunom uglađenih pijandura i, da izostanu zamerke, kafane koja je radila bez prestanka. Život je ponovo bio lep! Ali, onda je upoznao Mejo Meto. Od skandaloznog venčanja, koje je završeno alkoholnim orgijama, tučom mladenaca i odlaskom mlade u roditeljsku kuću, te bekstvom Bogarta, kuma i nekoliko svatova u Tihuanu, pa do zabrane zajedničkog pojavljivanja u noćnim klubovima, dešavalo se pregršt bolnih anegdota. Mejo je bila ljubomorna, posesivna i agresivna. Kraljica teatralnih svađa koje su se, zahvaljujući alkoholu, često okončavale fizičkim obračunom, nailazila je na razumevanje samo kod muža. “Ne bih dao ni dva centa za ženu bez temperamenta!” - pravdao je time sve njene incidente; i onaj kada je zapalila kuću, ili ga ubola nožem u leđa, pucala iz puške, pa i kada ga je jurila pištoljem do kupatila u koje se sakrio, legao u kadu i pijuckao koktel dok je ona, umesto u njega, ipak ispraznila šaržer u svoj kofer. Na neki način, ona ga je dopunjavala, bila mu je slična. Iako je voleo i praštao sve, osigurao je svoj život na stotine hiljada dolara, a divlju suprugu izuzeo sa liste eventualnih posthumnih korisnika.Taj bestijalni i groteskni miks pijanstava, skrivanja i neprestanih polemika, Bogart je uspevao da pretvori u svoja najbolja ostvarenja, glumeći brojne pijandure, od ciničnog usamljenika Rika koji krije svoju prošlost u “Kazablanci”, do nasilnog scenariste Diksona Stila u “Usamljenom mestu.” Javnost je ostajala u čudu: Kakav je istinski Bogi? Pijani antiheroj bulevarskih članaka ili hladnokrvi gospodin sa filmskog platna u odelu od tvida sa fedora šeširom?

Istina se ponudila u jedno svitanje, u nekoj od holivudskih ulica u koju je, pijan, neobrijan i razbarušen, posle burne noći, Bogart doteturao. Privukao ga je miris pečene slanine, pa je ušao u dvorište neke kuće i zurio kroz prozor kuhinje u ženu koja je spremala doručak svojoj porodici. Primetila ga je i počela da vrišti. “O,Bože! Pa to je Hemfri Bogart!” “Šta s njim? “- upitao je suprug.“Stoji ispod našeg prozora”

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

“Pa, pozovi čoveka da uđe!”- uzvratio je on i šarmantni pijanac je seo sa porodicom i pripovedao pikantne priče o Bet Dejvis, Erolu Flinu i Džejmsu Kegniju. Kada se najeo, pozvao je taksi i otišao, ostavivši oduševljene domaćine da žale što u ovaj susret niko od njihovih prijatelja neće moći da poveruje.Ono što je delimično mogla da vidi gostoljubiva porodica ali ne i široka javnost, viđalo se na snimanjima. Bogart je dolazio mamuran, često i pijan, a na nekim setovima, kao u slučaju snimanja filma Prolaz za Marsej, teturao je i balavio. Ipak, kada bi scena počinjala, on bi je uradio savršeno, kao da je zakleti trezvenjak.Bilo je dana kada nije želeo da izađe iz svlačionice dok mu se ne donese martini, ili kada bi dolazio u pižami, sedao na bicikl i vozikao se po mestu snimanja odbijajući da radi. Ipak, jogunasto dete u njemu poštovalo je rediteljske autorite i rezultati toga bili su lako uočljivi na platnu; najviše, ipak, u slučaju saradnje sa Džonom Hjustonom, holivudskim Titanom, sa kojim je snimio svoja najvažnija ostvarenja. Već posle prvog zajedničkog martinija i ručka, postali su nerazdvojni prijatelji (pamti se, naravno, šta su pili prilikom prvog susreta, ali ne i šta su jeli). Bilo je to u vreme snimanja filma “Visoka Sijera” u kome je Hjuston bio scenarista.Rashlađeni martini je bio samo zagrejavanje: u godinama koje su usledile, sumanuto su se opijali, a u pauzama stvarali najprefinjenije filmove svih vremena. Njihove supruge su sumnjale da je legendarni tandem alkosa organizovao snimanja samo kao izgovor da bi mogli da budu zajedno i uživaju po meksičkim kantinama, afričkim gudurama ili noćnim klubovima, gde god da su smeštali svoje filmske setove. U međuvremenu, u samo deset dana maja 1945. godine, Bogi se razveo i oženio po četvrti put sa dvadeset pet godina mlađom Lorin Bekol. Par se smestio u predivnu kuću na Bel Eru, prestižnom kvartu Los Anđelesa, koja će ubrzo postati geografski i duhovni centar holivudske cugerske inteligencije. Ako dočekam dane u kome će biti moguće putovanje kroz vreme, eto me tamo; dosipam viski Dejvidu Nivenu i Džonu Hjustonu,koketiram sa Klod Kolber i Džudi Garland, kucam se čašama sa Ričardom Bartonom i njegovom suprugom Sibil, ćaskam o muzici sa Sinatrom. A Bogi, hladnokrvan i zadovoljan, sedi u centru svog univerzuma, sa čašom viskija u ruci. Život je lep. Godine opasnog cuganja nisu se odvijale samo na toj adresi; Bogart je, uporedo, uspevao da bude doživotno izbačen iz mnogih poznatih klubova sa obe obale Amerike.Jednom se sa Piterom Lorom toliko napio “Kod Čejsena”, da su otkotrljali teški metalni sef iz kafane i ostavili ga nasred bulevara. Drugi put su, on i njegov stari brodvejski drugar, u njujorški šik klub “El Maroko” ušli sa plišanim pandama kao partnerima i izazvali incident kada su dve zanosne pratilje poznatih gangstera poželele da ih odnesu. “Dame su želele publicitet”, govorio je Bogart kasnije na sudu - “pande im nisu ništa loše uradile. Ovo je slobodna zemlja, zar ne? Mogu da nosim mog pandu gde god hoću, mogu i da mu platim piće, to je moja stvar.”Štampa ga nije štedela pišući danima o pikantnim detaljima ozloglašenog “Panda incidenta”, pa je to bio idealan momenat da se napusti zemlja.

www.winefine.org

Hjuston ga je odveo duboko u džungle Konga na snimanje filma koji će mu doneti prvog i jedinog Oskara.Kasnije je, u svojoj knjizi “Nastanak Afričke kraljice ili Kako sam putovala u Afriku sa Bogijem, Bekol i Hjustonom i umalo poludela”, prelepa i prefinjena Ketrin Hepbern opisivala brojne anegdote.

Hjustonov producent obezbedio je jeftin alkohol, bilo ga je u izobilju. Trebalo im je samo opravdanje. “Hrana je bila grozna” objašnjavao je Bogar novinarima - “morali smo da pijemo viski sve vreme”. Dobre okolnosti po dvojicu cugera su se nameštale, nedostajala im je i flaširana pijaća voda. Opreznosti radi, nastavili su sa žestinom. Ketrin ih je besno posmatrala dok su se opijali viskijem, pa je za inat pila vodu sa lokalnih izvora. Jedan deo ekipe oboleo je od malarije, Ketrin i ostali od dizenterije. Jedina dvojica nezaraženih, sedeći na golimi sanduka pića, bili su Bogi i Hjuston.“Ta dvojica nedisciplinovanih slabića toliko su se nalivali alkoholom da ni bubica ne bi mogla da proleti pored njih, a da preživi isparenja”-pisala je kasnije Ketrin.Ni Bogart joj nije ostajao dužan. “Mogli ste se raspravljati sa njom, ali bila je tvrda.

Sećam se da je direktor fotografije Džek Kardif, kada je jednog jutra video kako sama ulazi u gusto obraslu džunglu, procedio: O, Bože, pomozi jadnoj džungli!” Posle ceremonije dodele nagrade američke filmske Akademije, on, Hjuston i odabrana filmska ekipa, još u smokinzima, ushićeno su pikali grejpfrut umesto lopte na blatnjavom travnjaku njegovog doma. Hjuston u 46. godini života, a Bogart u 53.“Jedini način da preživite Oskara je da se više ne trudite da ga dobijete” - objašnjavao je. “Šta se dešava sa onima koji su ga osvajali? Ostatak svog vremena provode kopajući po scenarijima tražeći veliku ulogu da bi dobili još jednog. Što se mene tiče, odsad glumim samo u boza filmovima!” I zaista, nije se trudio. Takođe, za razliku od glumaca nove generacije, nije sakrivao svoju strast prema alkoholu. Još više, nije davao ni prebijene banke na pokušaj dela javnosti da ga osudi zbog toga. Šta god da je radio, bilo da je pijan bauljao Amerikom, ili ostajao ravnodušan prema priznanjima, njegova glumačka reputacija, ugled i harizma bili su neuništivi. Znao je da su svetlosti reflektora svakog trenutka upereni u njega, ali se pretvarao da ne postoje. Bio je, po oskarovcu Rodu Stajgeru, nesumljivi lider i snažan tip, koji je umeo da vodi računa o sebi, ali i zaštiti porodicu. Sa njim ste bili sigurni i bezbedni; u slučaju bilo kakve frke, Bogi će se pobrinuti o svemu. Operacija raka jednjaka ga je primorala da dve kutije Česterfilda bez filtera dnevno, zameni za one sa filterom, što mu je bilo prvi put u životu. Ostavio je viski i nastavio sa martinijem. Ostao je veran svom kodu do kraja, okupljajući prijatelje u svom domu i pijući, a šta bi drugo? O svojoj bolesti nije pričao, ali je rezignirano primetio: “Nije trebalo da viski zamenim martinijem!”, i to je zvučalo potpuno filmski. Glumio je ono što je i živeo. Kada ga je u filmu “Kazablanka” major Štraser upitao koje je nacionalnosti, odgovorio je : “Ja sam pijandura!” Kapetan Reno je dodao: “To Rika čini građaninom sveta!” i svi se slatko nasmejali. I nastavili da piju!

Wine & Fine 81

life style

Josif Visarionovič Džugašvili Staljin

JAKO CRVENO VINO ZA ČELIČNOG DRUGA SAPERAVI JE BILO ONO ŠTO JE STALJIN ZAISTA VOLEO. TO JE CRVENO VINO KOJE SE SPRAVLJA OD ISTOIMENE SORTE GROŽĐA POREKLOM IZ ISTOČNE GRUZIJE, OD KOJE SE DOBIJAJU JAKA I DESERTNA VINA (KINDZMAURALI, AHAŠENI, PIROSMANI...).

IZRAZITO JE TAMNE BOJE, JAČINA MU JE IZMEĐU 10 I 12 % ALKOHOLA, A DOBRO PASUJE UZ “JAKA” JELA SA TRADICIONALNE GRUZIJSKE TRPEZE. PORED TOGA ŠTO DUGO SAZREVAJU, OVA VINA KARAKTERIŠE I TO ŠTO DUGO ČUVAJU UKUS I KVALITET, A NAJBOLJA SU ONA KOJA SU STARA IZMEĐU 5 I 30 GODINA

J

osif Visarionovič Džugašvili Staljin, ime koje već kada se izgovori zvuči pomalo zastrašujuće...To ime je i istorija dobro upamtila, ne po dobrom, ali Staljina i dalje prate kontroverze: za jedne je (naravno) diktator, ubica, manični egocentrik, beskrupulozni Dušan Knežić dželat, za druge možda malo napred navedeno, ali i drug “Čelični” koji se suprostavio fašizmu, te bio na čelu SSSR-a u velikoj pobedi u Drugom svetskom ratu. Ovi drugi, pored toga što mu odaju počast za ratničku prošlost, smatraju da je njihova zemlja u Staljinovo vreme bila silna i respektabilna u svakom pogledu, naspram današnje osiromašene i od tajkuna oguljene, pa su mu u rodnoj Gruziji, i pored zakonske zabrane, u selu Alvani podigli spomenik, u režiji pristalica komunista. I ovaj čovek je imao svoju vinski istoriju, jer iako nije bio neki silni vinopija, vino je igralo bitnu ulogu u njegovoj vojno - političkoj karijeri, čak, prema jednoj anegdoti, dobro kavkasko crveno vino na neki način promenilo je tok istorije. Crveno vino je, prema nekim izveštajima, bilo poslednje što je Staljin u životu popio...

www.winefine.org

Wine & Fine 83

life style

U godini koja je za nama obeleženo je 135 godina od Staljinovog rođenja (18. decembar 1878. Gori, Gruzija), te 60 godina od njegove smrti (Moskva, 5. mart 1953.) Staljin je, između ostalog, bio i umereni vinopija. Generalno, alkoholna pića nije često konzumirao, dobrim delom i zbog činjenice da nije bio u dobrim odnosima sa ocem koji je bio pijanica. Ipak, drug Čelični nije mogao da odoli Rkaciteliju, Seperaviju i ostalim vinima svoje rodne Gruzije, zemlje u kojoj je, uz Iran, vino rođeno pre oko 8.000 godina. Gruzija generalno ima izuzetnu vinsku tradiciju: na prostorima današnje “Džordžije”, kako Gruzini nazivaju svoju zemlju, te susedne Jermenije, arheolozi su pronašli najstarije do sada otkrivene alatke za obradu vinograda.

Rkaciteli (Rkatitelli) je belo vino pitko, osvežavajuće, harmonično, neutralnog ukusa, žuto zelene boje. Sadrži 10-12% alkohola i 6-8 g/l ukupnih kiselina. Najviše se koristi za kupažu sa vinima kojima nedostaju ukupne kiseline. Osim toga, predstavlja veoma dobru osnovu za proizvodnju vinjaka, po čemu je naročito poznat gruzinski, jermenski i moldavski vinjak. Takođe, predstavlja i dobru osnovu za proizvodnju raznih tipova penušavih vina. Ipak, Saperavi je bilo ono što je Staljin zaista voleo. To je crveno vino koje se spravlja od istoimene sorte grožđa poreklom iz istočne Gruzije, od koje se dobijaju jaka i desertna vina (Kindzmaurali, Ahašeni, Pirosmani...). Izrazito je tamne boje, jačina mu je između 10 i 12 % alkohola, a dobro pasuje uz “jaka” jela sa tradicionalne gruzijske trpeze. Pored toga što dugo sazrevaju, ova vina karakteriše i to što dugo čuvaju ukus i kvalitet, a najbolja su ona koja su stara između 5 i 30 godina. Sasvim logično, s obzirom da grožđe pomenute sorte ima debelu kožicu, a taninima treba vremena da se “upodobe” i “disciplinuju” (baš kao što je to Staljin radio sa svojim protivnicima) , te da konzumirano vino u pozadini ostavlja tragove kupina i divljih jagoda sa obronaka Kavkaza.

Vinski hedonisti kojima ovo vino pasuje gutljaj opisuju tako što se tečnost puna energije baršunasto širi po ustima.

Izgleda da je ovo vino promenilo tok istorije, kada su se u Moskvi u avgustu 1942. u jeku Drugog svetskog rata, sastali dvojica do tada nepomirljivih neistomišljenika, mada ih je splet ratnih okolnosti svrstao na istu stranu - stranu saveznika. To su bili Staljin i tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil.

84 Wine & Fine

Ni ta poseta nije počela dobro, ali je jedne večeri Čerčil zatražio sastanak sa Staljinom u četiri oka kako bi konačno ostvarili nekakav napredak. Pozvan je u Staljinove odaje oko sedam sati uveče. Zvaničnik britanskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Kardogan im se pridružio posle ponoći i zapisao: "Između njih je bio sto prepun hrane svih vrsta... i bezbrojnih boca vina. Atmosfera je bila vesela kao na venčanju, iako se Čerčil prethodno žalio na glavobolju. Staljin je pio nešto žestoko, a premijer kavkasko crveno vino, piše Kardogan. "Ta dva velika čoveka stvarno su se “našla” i počela dobro da se slažu", dodao je.

Manje od dve godine nakon ovog sudbonosnog sastanka, uz američku pomoć, SSSR je krenuo sa istoka, a ostatak “kapitalističkih” saveznika sa severozapada, pa Hitleru više nije bilo pomoći.

Staljin je bio poznat po gostoljubivosti koja podrazumeva velike količine alkohola i voleo je da pregovara sa ljudima koji mogu dobro da popiju. Kasnije, u odmaklijim godinama, sve više se predavao vinskom i uopšte gurmanskom hedonizmu, iako ranije tome nije bio sklon. Omiljeno jelo mu je bilo šči sa kupusom, posle kog bi često išlo neko kavkasko crveno vino.

U njegovim odajama, u godinama nakon rata, sve češće su se zbivale noćne sedeljke uz gledanje filmova, koje su se ponekad pretvarale u besomučne pijanke u kojima je glavna zvezda bio budući sovjetski premijer Nikita Hruščov. Ali, biološki i istorijski sat počeoje da otkucava...

Bio je 5. mart 1953. godine, veče. Staljin je pio crvenog vina, te je neko vreme proveo sam, dok ga neko od “ordonansa” nije pronašao na podu bez svesti, obučenog u pidžamu. Imao je jak moždani udar koji je sa svetske scene odveo jednog od najvećih diktatora koji su hodili zemljom. Obdukcija koja je obavljena, a kasnije dugo “držana pod ključem” , obelodanjena je mnogo godina kasnije i pokazala je da se Staljin nije ugušio u crvenom vinu, kako su senzacionalisti potrčali da iskonstruišu.

Jednostavno, niti je bio pijan, ni otrovan, prosto je umro prirodnom smrću. Pre će biti da je bogu na istinu otišao onako kako nije zaslužio: sa ukusom dobrog vina na usnama

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

DAN KADA (NI)SAM RAZUMEO ŽENE (POHVALA)

J

ednom bile su dve sestre u okrugu Kler O, vetre i kišo

Starenje ima svojih prednosti i mana. Jedna od prednosti je, rekao bih, gubljenje iluzija. To je pakao, ali pročišćuje. Kada sam prvi put video Stanko Stamenković grafit „I žene prde“, jedinstveno remek-delo smešteno u tri reči, nasmejao sam se i odmahnuo glavom. Bio sam mlad. Sada znam da je to istina, i konstatujem, eh, da samo prde. Ima tu još. Ali i dalje se smejem, jer sam se tako spasio od psihijatra. Smejanjem.

Jedna je bila crna, a druga plava, O, užasni vetre i kišo Ovakvi kao ja uvek imaju problema sa ženama. Volim to da zovem „sindromom beta mužjaka“. Kad kažem problema, mislim na trud koji moram da uložim u večitoj, a sasvim besmislenoj igri udvaranja i zavođenja. Jer, jesam ja simpatičan, al ne baš mnogo lep. Jesam načitan, ali kao da to žene zabole. Jesam duhovit, ali i malo sirov. Bankovni račun – ku@ac! Dakle, moram malo više da se trudim. A to zamara. Oh, kako to zamara, Gospode!

Sad ja kao, tebe pozivam na sastanak. Ti se, kao, nećkaš. Onda pristaneš. Onda ja pričam sto puta ispričane fore, koje su, kao, palile i kod drugih riba. I ti se, kao, oduševljavaš i zacenjuješ od smeha. A i ti i ja znamo da si već prvog dana, kad smo se sreli na toj žurci, znala da si, iz samo tebi poznatih razloga, želela da se kresneš sa mnom. Tipujem na nejebicu i propalu ljubav koju bi da malo zalečiš, jer me inače ne bi ni pogledala. Ali dobro, našli smo se na sredini, na pola puta koji ne vodi nikuda.

I obe su bile zaljubljene u vodeničarevog sina O, vetre i kišo Ponekad poželim da sam Bred Pit. Ponekad poželim da je moj život porno-film u kojem se dijalog posle dva minuta završava sa “Aj se je@emo!”. Ali nisam i nije. I tako igram tu igru i trudim se da se zabavljam. Trudim se da verujem da sam, uprkos svemu, veliki ljubavnik i veoma privlačan ženama. A one, za sve to vreme, sabiraju. I oduzimaju. Jer tako mora. Jer, da nema nje, žene, ovaj svet bi otišao u pičku materinu. Dezintegrisao bi se u drugom velikom prasku. I ona nema vremena da se bavi mojom analizom “Majstora i Margarite”. Ona stvara svet. Koji je, šta sad, baziran na materijalnoj sigurnosti i životinjskoj činjenici da najjači pobeđuju. Ona želi najjačeg. I ko sam ja da je sprečim u tome?

86 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Ali njemu se sviđala plava, a ne crna O, vetre i kišo Nikada, ali nikada, neću prihvatiti frazu da su sve žene kurve.

Iz prostog razloga što prema kurvama gajim neizmerno poštovanje. Da bi žena bila kurva, mora da bude uzvišena. Da prezire svoje telo i činjenicu da uvek zaslužuje bolje. Ono što meni smeta je perfidan pristup našim odnosima. Zašto moramo da glumimo toliko? Eh, da je neko do sada mogao da odgovori na to pitanje, ovaj svet bi, čak i bez ženskog neizmernog truda, otišao u pičku materinu. Mada, kad se sve sabere, ipak volim da se prisetim svih gluposti koje sam radio zbog žena. Imam ih dovoljno, knjigu da napišem.

I crna je gurnula svoju sestru u reku o, užasni vetre i kišo Recimo, stvarno sam stajao ispod prozora jedne kokoške u Jerkoviću na kiši, celu noć. Ne lažem, sramota me je, ali tako je bilo. Onda sam je cimao na mobilni. A ona je spavala. I bilo je bar pola milijarde žena kojima sam mogao i morao da posvetim pažnju to veče, ali nisam. I sada, posle svih ovih godina, shvatam ko je bio kriv. Naravno, ja. Da, položio bih osnovni test inteligencije.

Da, znao sam to i tada, nije mi bio potreban Sigmund Frojd da ukapiram. Najgore u toj jeftinoj spoznaji jeste što je jedna crna, mnogo bolja od nje, to isto veče čekala da joj se javim. Znam da se molila i Višni i Jehovi i Hristu da se to dogodi. A ja sam stajao na kiši zbog kokoške. Fuj, kako izlizano patetično.

Gurnula ju je u reku da se udavi, o, vetre i kišo Kad sve saberem, bilo je i toga. Da su se otimale malo oko mene.

Ne znam čime su merile moju vrednost. Da li su znale da sam jedinac, da li su čule da sam stekao određenu veštinu u vođenju ljubavi. Ne znam. Srećan sam bio, o Gospode, kada je jedna rekla: “Pa, otkud sam znala da ćeš da postaneš novinar. Tata mi je rekao da ne valjaš ništa.” Ponekad pomislim da sve što radim u životu radim da bih se svetio bivšim devojkama. Što u principu nije toliko loš motiv za borbu.

www.winefine.org

Wine & Fine 87

I gledala ju je kako pluta niz reku o, užasni vetre i kišo

I usput je naišao violinista O, vetre i kišo

I uvek ta priča s tatom. Kada ti kažeš ženi: “Moja mama bolje kuva sarme od tebe!”, ona popizdi. Znala sam da si Edipovac, kaže. Pa normalno, žena koja sprema sarmu dva meseca i ona koja to radi 20 godina ne mogu da se porede. Ova potonja mora da je bolja. A to što ja ceo život slušam koliko je njihov tatica super, to ništa. To je valjda zdravo i normalno. Kako je njihov tatica nežan, a ipak pravi muškarac. Aaaaa!

I onda krećemo u priču o ljubavi, neplaćenim računima, deci, svemu što mora da bude. I razmišljaš da li su pametniji hrišćani, koji su ubedili ceo svet da jedan čovek mora da bude sa jednom ženom, jer bog tako zapoveda, ili je pak bolje kod muslimana, koji mogu da imaju i četiri, pod uslovom da su kreditno sposobni.

I opet, shvatiš da je sve to igra.

I njeno telo je plutalo do vodenice niz reku O, vetre i kišo

I od njene kose napravio je gudalo O, užasni vetre i kišo

Kako god da okreneš, uz nešto malo muke i isforsiranog truda, neka žena počne da se šeta tvojom kućom, kao u pesmi Duška Radovića, pod uslovom da ne završi kao u ovoj dirljivoj pesmi.

I ako pre toga nisi shvatio, shvatićeš istinu koja pokreće život, univerzum i sve ostalo. Da su iste.

Ne znam. Nisam pametan. Ušao sam u nekoliko žena, neke su me volele, neke su me prezirale. Recitovao sam im Vaska Popu na Kalemegdanu, svirao gitaru veoma loše, nekima čak i držao čelo dok su bljuvale od votke. I one su znale ono što sam tek kasnije shvatio: da se mi, u ovom malom univerzumu ništa ne pitamo. Mi, muškarci.

I vodeničar je kukom izvukao na obalu O, užasni vetre i kišo

I napravio je violinu od njene grudne kosti O, vetre i kišo

Kako se brine da li ćeš primetiti mali šlauf što joj se pojavio oko stomaka, koji je nekad bio kao onaj u Dženifer Aniston. Da li joj lepa stopalca malo smrduckaju, jer je ceo dan bila na poslu i skinula je čizme tek na tvojoj gajbi. A kada ugledaš njene gaćice, tange, kako leže na podu pored kreveta i shvatiš da je već dva dana tu, tek onda ti sve bude jasno. Tek onda znaš da su malo pametnije od nas. Dobro, ne pametnije, ali sračunatije. Jer tako mora da bude.

Sada, ovako na pola puta do kraja, srećan sam kad legnem u krevet pored že ne, zagrlim je otpozadi. A ona, onako topla i nežna, pahulja na mom dlanu, ljubav moga života, prdne. I odahnem. Znam da je svemir i dalje u komadu, da će sutra sve biti isto, malo užasno, malo smešno. Da moram da učestvujem u ovoj igri. I da smo, u stvari, isti.

Samo što ja imam pišu, a ona ima rupicu. I igramo malo različite uloge u filmu zvanom život.

Ali violina je svirala samo jednu pesmu O, vetre i kišo.

88 Wine & Fine

TRADIOCIONALNA PESMA IZ ŠKOTSKE, “DVE SESTRE”, POZNATIJA POD IMENOM “VETAR I KIŠA”, PRVI PUT SE POJAVILA NA JEFTINO ŠTAMPANOM PAPIRU, DALEKE 1656. GODINE, POD NAZIVOM “VODENIČAR I KRALJEVE SESTRE”. OD TADA, OVA PESMA JE PREPEVANA PRAKTIČNO NA SVE SVETSKE JEZIKE. ZNA SE DA SAMO U ŠVEDSKOJ POSTOJI 125 VARIJANTI. U RAZLIČITIM OBRADAMA, DVE SESTRE SE NALAZE U ČAMCU NA MORU, ILI NA RECI. VODENIČAR, ILI PRINC, POKLANJA JEDNOJ SESTRI ZLATNI PRSTEN, ŠTO DRUGU TERA DA POČINI ZLOČIN IZ LJUBOMORE. POSTOJI I VERZIJA SA HEPIENDOM, U KOJOJ MLAĐA SESTRA VASKRSNE, ILI PREŽIVI PAD U REKU, PA IZ PRVOG LICA PRIPOVEDA ŠTA JOJ SE DOGODILO. OVO JE JEDNA OD VERZIJA KOJU PEVAJU GARSIJA I GRISMAN, POD JEDNIM OD NAZIVA “UŽASNI VETAR I KIŠA”, U KOJOJ JE VODENIČAR SAMO SVEDOK UBISTVA. U MOM TEKSTU JE KORIŠĆENA PESMA KOJU IZVODI DŽILIJAN VELŠ I BEND “CROOKED STILL”, KOMBINOVANO.

Two sisters There were two sisters came walkin' down the stream Oh the wind and rain The one behind pushed the other one in Cryin' oh the dreadful wind and rain

And he made a fiddle bow of her long yellow hair Oh the wind and rain He made a fiddle bow of her long yellow hair Cryin' oh the dreadful wind and rain

Johnny gave the youngest a gay gold ring Oh the wind and rain Didn't give the oldest one anything Cryin' oh the dreadful wind and rain

He made fiddle pegs of her long finger bones Oh the wind and rain He made fiddle pegs of her long finger bones Cryin' oh the dreadful wind and rain

They pushed her into the river to drown Oh the wind and rain And watched her as she floated down Cryin' oh the dreadful wind and rain

And he made a little fiddle of her breast bone Oh the wind and rain The sound could melt a heart of stone Cryin' oh the dreadful wind and rain

Floated 'till she came to a miller's pond Oh the wind and rain Mama oh father there swims a swan Cryin' oh the dreadful wind and rain

And the only tune that the fiddle would play Was oh the wind and rain The only tune that the fiddle would play Was oh the dreadful wind and rain

The miller pushed her out with a fishing hook Oh the wind and rain Drew that fair maid from the brook Cryin' oh the dreadful wind and rain He left her on the banks to dry Cryin' oh the wind and rain And a fiddlin' fool come passing by Cryin' oh the dreadful wind and rain Out of the woods came a fidder fair Oh the wind and rain Took thirty strands of her long yellow hair Cryin' oh the dreadful wind and rain

www.winefine.org

gastro

Zečetina na vinskoj mapi

VINO UVEK SUSTIŽE UKUSNOG TRKAČA

U

lazak u novu kalendarsku godinu označava, po lovačkom kalendaru, kraj lova na zečeve do naredne jeseni.

Nažalost, ova divljač je u popriličnoj „defanzivi“-zbog kombinacije prekomerne upotrebe pesticida, ekspanzije predatora (pre svih šakala), Dušan Knežić krivolova, te ponegde i prekomernog lova, brojnost dugouhih sprintera je u opadanju. Ipak, uočava se pojava da ih u dovoljnom broju ima na područjima u kojima se parcele intenzivno navodnjavaju. Bilo kako bilo, dobro spremljena zečetina na trpezi, uz izbor vinskog para, delo je lovačko gastronomske poezije čak i za najprobranije gurmansko društvo. Naravno, uparivanje zečjeg mesa i vina, pored toga što se prepušta osobenom ukusu svakog konzumenta, ima svoja (barem) elementarna načela, koja zavise da li je u pitanju divlji zec ili domaći kunić (u pitanju su dve različite vrste koju većina neupućenih brka, tj, stavlja u „isti koš“ ), kao i naravno način na koji se jelo sprema. U biranju vinskog para jelu, bitno je da li je u tanjiru pečeni zec, ili jedan od „vrhova“ gastronomije - slasni zečji paprikaš! Da odmah otklonimo jednu dilemu: ako se na meniju nađe kunić, čije meso je najsličnije piletini, kada završi u paprikašu, uz njega će dobro pasovati Crni Pino iz Burgundije ili crvena vina iz doline Rone, mada ne treba odbacivati ni kalifornijski ili novozelandski Crni Pino. Uz domaćeg zeca lepo se slaže i Božole, pa čak i rizling.

90 Wine & Fine

Dolazimo do onog najčešćeg kulinarskog užitka kada su zečevi u pitanju. Da potsetimo: zečetina i vino se mogu susresti već prilikom odležavanja divljeg zeca u pacu, u sklopu pripreme za glavno jelo, kada divljač treba neko vreme da odstoji pre pripreme.

Vino, kao što je poznato, zbog obilja kiselina koje poseduje, može da se doda u vodu, biber i lovorov list koristi za pac, ali to apsolutno nije neophodno. Kao i fazani i druga sitna divljač, čak i divlji zec će izgubiti svoj nepovoljni divlji šmek ako se 24 sata drži u hladnoj vodi, koja će se što češće menjati. Vino ipak može biti od koristi ako je u pitanju stariji zec, jer će se upotrebom vina sa jačim kiselinama u izvesnoj meri razmekšati čvrsta mišićna vlakna. Ali, budite oprezni jer „pacovanje“ može da krije zamku: neki u pac stavljaju i mirođiju, peršun, beli luk, začine od svake ruke i slične stvari, što je duboko pogrešno.

Naime, funkcija ovakvog aromatizovanog paca je da ukus mesa što je moguće više približi teletini ili jagnjetini. U tom slučaju se gubi ona fina opora nota koja divljač čini toliko prepoznatljivom.

Ipak, u rukama iskusnijeg kulinarskog vuka, koji je vičan zečjem paprikašu, meso će i bez vina u pacu biti meko „k’o duša“ i vrlo, vrlo ukusno. Da li treba posebno podsećati da je zečetina bogata proteinima vrlo dobrog aminikiselinskog sastava, sa minimalnim procentom masti i holesterola?

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

gastro

Uparivanje zečjeg mesa i vina, pored toga što se prepušta osobenom ukusu svakog konzumenta, ima svoja (barem) elementarna načela, koja zavise da li je u pitanju divlji zec ili domaći kunić (u pitanju su dve različite vrste koju većina neupućenih brka, tj, stavlja u „isti koš“ ), kao i naravno način na koji se jelo sprema. U biranju vinskog para jelu, bitno je da li je u tanjiru pečeni zec, ili jedan od „vrhova“ gastronomije - slasni zečji paprikaš

gastro

Kada je u pitanju zečetina postoji više načina pripreme, pa od toga zavisi koje vino će činiti dobru kombinaciju. Listajući recepte za spremanje zečetine, naćićete mnoštvo onih u kojima se vino koristi tokom pripreme (kuvanje, dodatak sosovima uz zečetinu, paprikaš), a svuda je glavni cilj omekšavanje zečjeg mesa i ulazak vina u sočni saft koji dobro pasuje uz zečetinu i priloge koji uz nju idu. Čuven je recept, popularan na prostorima ex Jugoslavije „zec u sosu od vina“, gde se kao glavni sastojak koristi belo, a sporedni i crveno vino.

Ukoliko se peče u tepsiji dobar izbor bilo bi crveno vino poput zrelijeg Božolea. Dobri poznavaoci uparivanja divljači i božanskog nektara uz pečenog zeca preporučuju Frankovku.

Ovo vino se dobro uklapa sa mesom divljači, jer poseduje kiseline i aromu, te je vrlo pitko uz pikantne zalogaje. Zečetina na roštilju zahteva crvena vina voćnog ukusa, ali ne prebarikirana kako bi se izbegao efekat previše ugljeničnih utisaka u ustima. Mekoća i postojani voćni ukus koji podseća na šljive, ruže i ribizle Merloa uklopiće se u prepoznatljiv šmek zečetine pripremljene na ovaj način. U ovom slučaju izbor može biti australijski Širaz, čileanski Kaberne ili crnogorski Vranac. Zečetina kuvana u crvenom vinu čini odličan par sa vinom poput Cabernea ili kupaže ovoga vina i Vranca.Što se tiče vina koja mogu ispratiti gulaš od divljeg zeca, može se poslužite Kaberne Sovinjon, Zinfandel ili Merlo. Zečetina spremljena na lovački način ide uz rustično vino izražajne arome i ukusa, kao što je Vipra Rossa. Ovo vino je proizvod kupaže sorti Merlo, Sanđenoveze i Montepulćano. Njegove intenzivne začinske, ali i voćne arome od kojih je najizražajnija ona crne ribizle, uklopiće se uz prepoznatljiv ukus zečetine u pikantnom sosu, istovremeno mu dozvoljavajući da nesputano dođe do izražaja.

Uz zečetinu, zalivenu dobrim gutlajima vina sa voćnim tonovima u finišu, odlično bi se nadovezao desert u vidu palačinki sa kremom ili džemom od jagoda.

92 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Postoji samo jedan izbor za Vaš idealni vinski stil

ISKUSTVO I SAVREMENI TEHNOLOŠKI EKSPERTI KOMBINOVANI SA SPECIFIČNIM VINSKIM STILOM, DOPRINELI SU USPEŠNOJ REALIZACIJI MODERNOG DIZAJNA POTPUNO NOVOG SPIGELAU BRENDA POD NAZIVOM HIBRID. DIZAJN ZA NOVI HIBRID BRAND RAZVIJEN JE U SARADNJI SA JOHANNOM WILLSBERGOM TVORCEM FAVORITNOG KULTA WILLSBERG KOLEKCIJE ČAŠA RUČNE IZRADE KOJA DATIRA JOŠ IZ DRUGE POLOVINE 20. VEKA. WILLSBERGOVA RUČNE IZRADE KOLEKCIJA ČAŠA JE MODIFIKOVANA UZ POMOĆ MODERNE TEHNOLOGIJE U SPIEGELAU DIZAJNU, ŠTO JE OMOGUĆILO DA OVAKVA VRSTA DIZAJNA PO PRVI PUT BUDE DOSTUPNA ŠIROJ JAVNOSTI. IDEALNA UGOSTITELJSKA ČAŠA SPIEGELAU HYBRID. POSEDUJE IZUZETNU IZDRŽLJIVOST, SJAJ, OTPORNE SU NA GREBANJE, ELEGANTNE, FUNKCIONALNE. SVET JE PUN KOMPROMISA – PA ZAŠTO KOMPROMIS KADA JE U PITANJU ČAŠA IZ KOJE ĆETE UŽIVATI U VINU.

Šampanjac Šampanjac je potrebno poslužiti u perfektno oblikovanoj čaši koja omogućava njegovoj peni da se razvije nesmetano, a ne nestane u vazduhu. Nežni balončići treba da penušaju na vrhu jezika ali ne i da dođe do formiranja pene u ustima. Potrebna vinska komponenta je najbolje uvedena u dugom intenzivnom završetku čaše. Jer samo najbolje čaše mogu zadovoljiti navedene kriterijume.

Belo vino Ko god želi da spozna koja se to tačno istina krije u vinu, vino bi trebao probati u pravoj odgovarajućoj vinskoj čaši. Svaka nijansa, poslastica i suptilnost dobrog i vrhunsko dobrog belog vina doći će do izražaja samo ukoliko je vino posluženo u odgovarajuće modelovanoj vinskoj čaši. Dobar dizajn će pojačati izražajnost vinskih karakteristika ali nikako ih umanjiti ili učiniti drugačijim.

Hibridna bela vinska čaša je idealna za sve sorte belog grožđa, od svežeg Silvanca do elegantnog i slatkog Rizlinga.

Bordeaux Bogata crvena vina najbolje je poslužiti u velikim čašama, što omogućava da njihov intenzitet, struktura i karakter budu jasno izraženi.

Takva vina trebaju veliku površinu da dišu, što omogućava njihovim različitim aromama i notama da se razviju. Hibrid Bordeaux čaša je idealna za klasični Kaberne iz Francuske ali i jednako idealna za veličanstvena vina iz Španije, ona odvažna iz Italije, moćna Kalifornijska vina i vina takozvanog Novog sveta, uključujući Australiju, Novi Zeland i Severnu Afriku.

Burgundy Bogata crvena vina sa manje tanina, kao što je fini Pinot Noir iz Burgundije vole biti poslužena u čašama koje imaju široko dno koje omogućava da se različite arome nesmetano razviju. Samo se u velikim čašama razvijaju suptilne nijanse i delikatne arome. Kako za svako pravilo postoji izuzetak, tako je i Burgundy vinska čaša dobro prilagođena ne samo za crveni Pinot nego i za razne Burgundijske bele varijante kao što su Chardonnay, Pinot Blanc i Pinot Grigio, koji su izuzetno impresivni posluženi u velikim čašama u kojima bogatstvo njihove voćne arome dolazi do punog izražaja.