Wine&Fine 23

Wine & Fine

SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA VINSKU I GASTRO KULTURU

www.winefine.org

BROJ 23

Lakoca postojanja u Istri

Mate Vlašića 34, 52440 Poreč www.agrolaguna.hr

Armand de Brignac

LUKSUZNI Å AMPANJAC

Potpuno zadovoljstvo je u zlatnoj boci

Wine&Fine SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA VINSKU I GASTRO KULTURU IZDAVAČ F&B MEDIA Pariske komune 25 Novi Sad, Srbija E-mail: office@winefine.org Web:www.winefine.org Tel: 063.217.527 DIREKTOR Dejan Miškov GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Dejan Miškov GRAFIČKO UREĐENJE MediaPlay www.mediaplay.rs WEB MASTER Marko Dobranić SEKRETAR REDAKCIJE Mirjana Kujović mirjana.kujovic@winefine.org REDAKCIJA Dejan Miškov Dragan Stanković Mirjana Kujović FOTO Jovan Barajevac Ilija Ramić Maja V. Pavkov Duška Stanković SARADNICI Dušan Knežić Savo Kesar Dragan Stanković Lana Kurteš Ljubica Radan Ljubomir Petruljeskov Blažo Popović Dunja Vorgić Jasmina Vlaović Đorđe Pešić Etienne Van Steenberghe Slobodan Zorić Stanko Stamenković Dejan Marić Jelena Koković PRAVNI ZASTUPNIK Advokatska kancelarija Žigić

L

eto je povod da razmislimo koliko truda je potrebno da se napravi vino. Većina, i to velika većina, konzumenata i ljubitelja vina gledaju ovaj proizvod kroz prizmu napitka u kojem uživaju i koji sljubljuju uz hranu ili neobavezno pijuckaju na kraju dana. A da li ste se ikad zapitali šta prethodi otvorenoj bocu, koju najčešće konobar otvara pred vama u hladu nekog restorana? Ili dok vi sedite na obali mora, zagledani ka pučini, a konobar pred vama ritualno otvara bocu rashlađenog rozea? Da li ste se možda zapitali šta radi vinar i vinogradar tokom jula i avgusta, te kakve brige njega more i šta mu sve prolazi kroz glavu, dok gleda grožđe u finalnom stadijumu pred berbu?

Potpuno sam siguran da niste, a i što bi ste? Sva ova pitanja ne zanimaju konzumenta i to je sasvim normalna stvar. No, možda bi trebalo podsetiti se ovih detalja. Saznanjem odgovora na ova pitanja nećemo puno pomoći vinaru i vinogradaru, ali ćemo, što sam potpuno siguran, više ceniti finalni proizvod i manje komentarisati cenu i eventualni kvalitet vina, odnosno manje ćemo pričati o greškama vina, a više uživati u njemu.

Na ova i mnoga druga pitanja potrudili smo se da vam u broju koji je pred vama odgovorimo, te na pitak i lagan način objasnimo kako da možda malo više cenite vino. Takođe, broj je i konciparan u skladu letnje vinske šeme i nadamo se da ćete uživati čitajući ga u hladu neke bašte ili opušteni na morskoj obali.

ŠTAMPA MAXIMAGRAF, Petrovaradin Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa. Izdavač nije u obavezi da objavljuje demantije tekstova u kojim se iznose mišljenja, već samo onih u kojima se iznose činjenice. Magazin se ne distribuira mlađim od 18 godina i isključivo je namenjen profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice Srpske, Novi Sad 663.2 Wine & Fine : specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu / glavni i odgovorni urednik Dragan Stanković - 2012,br1 - Novi Sad: F&B MEDIA 2012 - ilustr.; 32 cm Dvomesečno.

ISSN 2217-8023 = WINE&FINE COBISS.SR-ID 268867591

Dejan Miškov - glavni i odgovorni urednik

Objasnite detetu šta je to zakon.

U državi to je ustav. U životu to je Ljubav.

U vinu to je kvalitet.

www.dokrajasveta.com

TIPIK

Tipik je zakon, najviše svetovno i onostrano pravilo.

SADRŽAJ 14

22

34

Šumadijska vina u sjajnoj postavci u Muzeju vina u Bordou

Vinarija Veritas Sremski Karlovci

VINOREL SLIKANJE ŽIVOM SUPSTANCOM

Vinariju Veritas na putu za Stražilovo "čuvaju" dva hektara pod Cabernet Sauvignon i Merlot, a na hektaru zemlje, na obližnjoj padini Doki, sa pogledom na Dunav i mestu gde se ukrštaju Stražilovac i drugi fruškogorski povetarci našao se Sauvignon Blanc

Vinski svet je suviše bogat, šarolik i pun dešavanja da se u njega ne bi zakoračilo sa apetitom i željom da se o tome saznaje više - kaže, između ostalog, za Wine & Fine naša sagovornica

Ovom prilikom ćemo se podsetiti da je Vinarija Tikveš proslavila svoj 130. rođendan i da je dobitnik Međunarodnog priznanja za Najmenadžera i najkompaniju godine, koju dodeljuje regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu Evropskog udruženja menadžera i časopisa Euromanager. Vinarija Podrum Radovanović, koja je krajem 2015. godine, proslavila svoj 25. rođendan, krajem septembra je organizovala, peti put po redu, Ambasadorsku berbu. Više od dvadeset ambasadora u Srbiji okupilo se i ove godine da podrži ovu humanitarnu akciju Vinarije Podrum Radovanović.

Moramo se podsetiti uspeha Vinarije Aleksandrović, koja svoja vina izvozi čak u Japan

6

Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

40

58

64

KROKODILČIĆI NAMIRISALI VINOGRADE

Jul i Avgust pokreću dilemu - Malvazija ili Rizling

UPARIVANJE hrana i vino

Ovom čudesnom srpskom voziću priključili su se i nazovisomelijeri. Somelijeri bi, po definiciji, trebalo da budu vrhunski vinski stjuarti, trenirani profesionalci, koji u malom prstu drže sve, od organizacije vinskog podruma, do kuhinje u svom restoranu. Oni su pravi magovi svog zanata, koji znaju da vino upare sa vrhunskom hranom.

Nažalost, u našem slučaju, ništa od toga. U Srbiji, oni su samo malo bolje osposobljeni konobari. I nije im zameriti. Svako se bori za mesto pod suncem i za šansu da normalno živi od svog rada. Međutim, oni koji im drže kurseve su, u ovom slučaju, prevaranti. Pa čak i da stvarno steknu odgovarajuće znanje, što je nemoguće, jer to zahteva i mnogo vremena i puno truda, šta onda? Ko bi, uopšte, zaposlio sve te silne somelijere? Kada se zna da onih pravih, stvarno školovanih, na celom svetu ima sve ukupno samo oko 90.000 www.winefine.org

Za Malvaziju je specifična diskretna aroma Bagremovog cveta, dok od voćnih aroma dominiraju jabuka, šljiva i kajsija, a u zrelom vinu se osetiti lagano gorkast ukus badema.

Raspon boja se kreće od zeleno-žute preko slamnatožutih pa sve do zlatno-žutih tonova.

Wine & Fine 7

vesti

TIKVEŠ VINA NA KROVU BEOGRADA

U

prijatnoj atmosferi sa savršenim pogledom na Beograd, 20. juna ove godine, vinarija Tikveš priredila je posebno druženje kojem su prisustvovale brojne zvanice iz zemlje.

Tema večeri bila je „La vie en rose“, odnosno promocija Alexandrija Cuvée – Rosé vina, koje se ističe svojom jedinstvenošću što potvrđuje mišljenje ljubitelja vina širom regiona. Odabrani među njima okupili su se da proslave nijanse koje ga čine posebnim.

Mnogobrojne poznate ličnosti poput Ivana Bekjareva, Kikija Lesendrića, Dragoljuba Mićka Đuričića, Željka Samardžića, Suzane Mančić, Maje Kolundžije Zoroe, Alekse Jelića, ali i gosti iz poslovnog i medijskog sveta svojim prisustvom su dokazali da cene kvalitetna vina i vinariju duge i čuvene tradicije. Pored vina, Makao bend i DJ Dada Selectah pobrinuli su se za dobru atmosferu među gostima u kojoj su uživali svi prisutni. Gostima je predstavljen i najnoviji promotivni spot vinarije Tikveš.

Vinarija Tikveš još jednom je pokazala svoju prepoznatljivost i beskompromisni kvalitetu svim segmentima, po čemu je apsolutni lider u regionu.

Predsednik Kine iznenađen kvalitetom vina Vinarije Aleksandrović

T

okom svoje posete Srbiji, Predsednik Kine Si Điping se upoznao sa tradicionalnim srpskim specijalitetima izmeđuostalog i sa vinima Vinarije Aleksanrdović. Premijer Srbije i Predsednik Kine nazdraili su "Trijumfom" poznatim penušavcem ove najpoznatije srpske vinarije. Kineski predsednik se interesovao za izvoz našh vina i o tome pričao sa vlasnikom Vinarije Aleksandrović, Božidarom Aleksandrovićem. Priznao je da je iznenađen kvalitetom vina Vinarije Aleksandrović.

8

Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vesti

Vinska Akademija Srbije Prestižna edukacija by Ljubica Radan

N

ovembar 2015.godine postao je važan mesec za Vinsku Akademiju Srbije kada je već poznata Asocijacija somelijera, vinara i vinogradara izrasla u Vinsku Akademiju Srbije koja je svojim naporima i besprekornim ulaganjem, voljom i bezrezervnom ljubavlju prema vinu postala deo najprestižnije i renomirane vinske škole na svetu, Wines and Spirits Education Trust (WSET).

Ovim se Srbija kao tradicionalno vinska i vinogradarska zemlja sa sve prepoznatljivijim i kvalitetnijim vinima, još više približila svetu, markirajući se na mapi najprestižnijih edukacija o vinu!

Kako pravilno degustirati vino, kako prepoznati kvalitet, a kako mane vina, šta nam vinska etiketa može otkriti o vinu, kako čuvati i sačuvati vino, a kako ga servirati, kako ga upariti uz hranu samo su neke od tema o kojima se uči. Sve obuke namenje su poštovaocima vina, koji svoje znanje mogu da primene u sferama poput ugostiteljstva, turizma, proizvodnje vina, studentima fakulteta koji se bave srodnim naukama, ali i ljubiteljima vina koji svoje uživanje želi da potkrepe još boljim poznavanjem vina!

Vinska Akademija Srbije, postavši deo WSET-a, dobila je mogućnost da sve svoje buduće polaznike uči po najvišim standardima uz nezaobilazan praktičan deo koji podrazumeva degustaciju vina. Privilegija svakog polaznika Vinske Akademije Srbije jesu predavanja koja se održavaju na Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima ( Ogledno dobro Poljorpivrednog fakulteta u Novom Sadu) gde se nalaze ogledni vinogradi i vinski podrum. Time se svakom polazniku pruža o vinovoj lozi tj.vinogradarstvu i vinarstvu. Vinograd kao srce nastanka svakog budućeg vina, omogućava svakom polazniku da se upozna i vidi kako i gde nastaje čarolija zvana vino.

Sertifikat predstavlja vaše znanje i vrednovan je u celom svetu! www.winefine.org

Wine & Fine 9

vesti

Vinarija Imperator dobila sertifika za organski standard grožđa

S

ertifikacija grožđa i vina u Srbiji moguća je jedino po EU standarima.

RS standard dozvoljava samo sertifikaciju goržđa, ali ne i vina tj. da biste sertifikovali vino ne smete koristiti sumpor ni u kom obliku. Naš vinograd i vino sertifikovano je po najstrožim standardima EU, a grožđe i po organskim standardima Republike Srbije. Proces sertifikacije traje tri godine i obnavlja se za svaku godinu. Pravila i procedure su vrlo stroge i rigorozne, što znači da svaka nepravilnost može da dovede do gubitka sertifikata. Vinograd i proizvodnja vina se strogo kontrolišu od strane Ekocert sertifikacione kuće iz Francuske.

Mi smo dobili "zeleni listić", širom sveta prepoznatljiv simbol za organic proizvode, za berbu 2015

Famozni "zeleni listić" je garant da se sve radi po principima organske proizvodnje i da nikakva hemijska sredstva nisu primenjivana ni blizu vinograda niti u bilo kojoj fazi prerade grožđa i proizvodnje vina. Organsko grožđe i vino možda nije ukusnije od bilo kojeg drugog, ali je sigurno čistije i zdravije.

Biznis samit - uposlimo Srbiju i Gegula sajam turizma, hrane i pića 24. do 26. juna održan je Business samit - uposlimo Srbiju i Gegula sajam turizma, hrane i pića. Ove godine je peti put kako se ova poslovna manifestacija održava. Vrnjačka Banja i hotel "Breza" ovom prilikom ugostili su mnoge učesnike, među kojima je bilo vinara sa svojim proizvodima. Pored vinara kao učesnici na samitu su bili unija poslodavaca, privredna komora, kompanije, ambasade, opštine, mesne zajednice, kulturno umetnička društva i drugi. Cilj samita je razmena kontakata i uspostavljanje poslovne saradnje.

Mnogobrojni posetioci sajma mogli su da uživaju u raznim proizvodima poput alkoholnih i bezalkoholnih pića, proizvoda od meda, organskih i konditorskih proizvoda u bogatom kulturnoumetničkom programu.

10 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vesti

Na velikom međunarodnom takmičenju Mundus Vini 2016.

Pet medalja za Tikveš vinariju

V

ina vinarije "Tikveš" osvojila su tri zlatne i dve srebrne medalje na jednom od najprestižnijih svetskih vinskih takmičenja Mundus Vini u Nemačkoj. Zlatne medalje dobila su vina Domaine Lepovo Chardonnay iz 2015. godine, Domaine Lepovo Grand Cuvee 2013. godine, Cabernet Franc Special Selection 2015., dok su vina Temjanika Special Selection 2015. i Alexandria Cuvee Rose iz 2015. godine osvojila srebrne medalje na ovom takmičenju koje se održava 18. put u Nemačkoj.

Ove godine, međunarodni žiri od 160 sudija-degustatora iz 36 zemalja imao je težak zadatak da izabere najbolja vina. Takmičenje se sastoji od preko 5.000 kvalitetnih vina poreklom iz 149 vinskih regiona širom sveta.

"Brojne i značajne medalje na ovom takmičenju čine nas izuzetno srećnim i pokazuju da se ceni kvalitet naših vina i u svetu. Ova dostignuća će sigurno doprineti stvaranju željene

www.winefine.org

reputacije vrhunskih "Tikveš" vina na najvažnijim tržištima, kao i cele makedonske vinske industrije, koji je naravno jedan od naših strateških ciljeva ", rekao je generalni direktor" Tikveš " vinarije Igor Ilievski.

Dva pobednička vina koja su osvojila zlatne medalje proizvedena su u vinariji "Domaine Lepovo" u kojoj se odvija ceo proizvodni proces na posedu gde se nalazi vinograd i u idealnim uslovima, a u skladu sa najboljom praksom francuske škole vina, gde je rezultat izuzetno dobar i zato se dobijaju ekskluzivna vina odličnog kvaliteta.

Treće vino koje je osvojilo zlato, Cabernet Franc Special Selection iz 2015. godine je novina u portfoliju "Tikveš" vinarije čiji je plasman na tržište planiran krajem proleća.

Mundus vini takmičenje se održava pod pokroviteljstvom i pravilima Međunarodne organizacije za vino (OIV) i Međunarodne unije enologa (UIOE).

Wine & Fine 11

wine&fine

Brexit uzdrmao vinsku scenu 23. jun 2016. godine u Velikoj Britaniji, a i celom svetu, ostaće upamćen kao dan izjašnjavanja Velike Britanije o napuštanju Evropske unije. Dok jedni strahuju od ekonomske krize i stezanja kaiša, Italijani se plaše da neće imati kome da izvezu Proseko.

Naime, izlazak Velike Britanije iz EU može da omete trgovinske odnose, a kako je Velika Britanija najveći uvoznik Italijanskog Proseka, pitanje je kome će sada Italijani izvoziti svoje vino. Između 2014. i 2015. godine Velika Bitanija je povećala svoju potrošnju Proseka za 48%, što je jedna od pet flaša vina proizvedenih u Italiji. Uz to Britanci kao turisti u Italiji najviše troše, pa je pitanje da li će se takvo ponašanje nastaviti i posle juna 2016. godine.

Nagrada za arhitektonsko rešenje

P

rošle godine na 50. Zagrebačkom salonu arhitekture predstavljen je projekat za vinariju u Radovancima kod Požege, arhitektonskog studija “Dva Arhitekta”. Maja ove godine magazin “The Plan” je ovaj projekat nagradio u kategoriji production (proizvodna namena) na svečanosti koja se održala u Veneciji. Svečanost dodele nagrade održana je u sklopu International Perspective Foruma, događaj koji povezuje arhitekte i srodne struke.

Tim arhitekata iz susedne Hrvatske, dajući prirodi prednost, iskoristio je na najbolji način postojeće brdo i u njega smestio vinariju. Brdo nije narušeno, a vinarija je savremena, prirodna i energetski i tehnološki opravdana. Ujednačena temperatura, vlažnost i osvetljenje rešene su na najprirodniji način.

Zaista za svaku pohvalu. Na površini od 14.750m2,

12 Wine & Fine

objekat na tri etaže bruto površine 3.350 m2, nalazi se pogon, izložbeni prostor i degustacioni deo. Na prvi pogled pandan Bodegas vinarij, koja se nalazi u poznatoj vinskoj regiji Španije, Ribera del Duero, a projektovao je čuveni Sir Norman Foster.

Planirana izgradnja je do kraja 2020. godine i to od armiranog betona sa zelenim krovom i kamenim popločanjem spolja. U osnovi krug. “Pametna” gradnja koja će uz energetsku opravdanost Slavoniji, tačnije Požeškoj Zlatnoj dolini dovesti i turiste, što zbog atraktivnog objekta, a što zbog dobrog vina.

Ideja je da se u budućnosti u blizini vinarije izgradi turističko naselje. Inače ovo područje, oko vinarije, je zaštićeni rezervat za ptice.

Projektni tim: Tomislav Ćurković, Zoran Zidarić, Maja Marosi Pezo, Tomislav Burgund, Dejan Šparovec

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine

Vina Laguna sve više zastupljena u Horeca i Retail sektoru Srbije Lakoća postojanja u Istri privlači srpskog potrošača

O

d kako su pre manje od dve godine ušli na srpsko tržište vina, poznate hrvatske vinarije Vino Laguna, a u okviru koncerna Agrolaguna, se sve više traže i sve više piju.

Naravno, dobar marketing i dobar izbor distributera je zaslužan za popularnost ovog pića, ali na prvom mestu je kvalitet vina. Ovakav pristup tržištu, sa pažljivim odabirom partnera i definisanom strategijom, učinio je da vina Vino Laguna za vrlo kratko vreme postanu poznata srpskim konzumentima. Takođe, primetili bi i da primerom Vino Laguna trebaju povesti i drugi veliki proizvođači vina iz Regije, te ako im je interesantno srpsko tržište napraviti jasan plan, te strategiju i na osnovu nje planski uzeti svoj deo kolača, sa sve zahtevnije i probirljivijeg tržišta.

I ako, dobrim delom proizvodnje, “industrijska” vina, ovo su prvoklasna vina sa dugom tradicijom. Bez dobropoznate Malvazije leto ne može da se zamisli. Slogan “ lakoća postojanja u Istri” najbolje opisuje ova laka i sveža vina iz Poreča, gde je umerena klima, vazduh čist i uspeva raznovrsno zelenilo.

Pored Malvazije, ova poznata vinarija još nudi Cabernet Sauvignon, Castell, Merlot, na kojima im i vrhunske strane vinarije zavide. Najbolje vina se ipak dobijaju ručnim branjem i pažljivim odabirom grožđa. To su vina iz selekcije Festigia Riserva i ona su za posebne prilike uz posebna jela.

www.winefine.org

Wine & Fine 13

vesti

Šumadijska vina u sjajnoj postavci u Muzeju vina u Bordou

Š

umadija, kada je reč o proizvodnji vina, ima potencijal da bude nova Toskana, poručio je danas predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ističući da to ne može da se radi kroz pojedinačna angažovanja, već je potrebna podrška i angažovanje državnih institucija.

"Vinarstvo nije izdvojeno, već je povezano sa turizmom, i to je nešto što gde možemo postići, veoma brzo, dobre rezultate", rekao je Čadež danas u PKS povodom najave "Trećeg Festivala šumadijskih vina".

On je tim povodom najavio da PKS sa vinarima sprema predlog koji će se predstaviti državnim institucijama, u nameri da se podstakne vinarstvo u Srbiji i poveća izvoz tog proizvoda u svet. Čadež je naglasio da je cilj aktivnosti PKS da doprinese povećanju površine pod vinogradima, koja je tri puta manja nego pre rata, a ujedno i da se poveća proizvodnja vina, posebno onih sa oznakom geografskog porekla.

PKS, prema njegovim rečima, radi na promociji i povećanju prodaje srpskih vina na međunarodno tržište, sa naglaskom na rusko i kinesko. Takođe, ta institucija, kako kaže, radi na obezbeđivanju veće dostupnosti sredstava iz fondova EU proizvođačima vima za ulaganja.

On je najavio da će PKS zajedno sa vinarima pokrenuti inicijativu, po ugledu na Hrvatsku i Sloveniju, da u budućem agrarnom budžetu budu planirana sredstva za promociju srpskih vina.

Vlasnik vinarije "Aleksandrović" Božidar Aleksandrović istakao je da je srpsko vino imalo meteoritski uspon.

"Pre šest, sedam godina kad je izdat Svetski atlas vina, unutra je o Srbiji bila samo jedna rečenica i to da je imala vrhunska vina pre Drugog svetskog rata. Sloveniji je u Atlasu bila posvećena strana i po, a Hrvatska je imala dve strane", konstatovao je on.

Aleksandrović je najavio da će se šumadijska vina naći u sjajnoj postavci u Muzeju vina u Bordou, koji se otvara 31. maja.

Prema njegovim rečima to je postignuto na osnovu odličnih rezultata postignutim na najprestižnijim takmičenjima, čime je skrenuta pažnja na našu zemlju kao vinsku destinaciju budućnosti.

Aleksandrović je dodao da čak svetski stručnjaci predviđaju da će Šumadija u narednih par godina biti među važnim vinskim destinacijama.

U Muzeju svetskih vina u Bordou, kako je objasnio, Srbija će biti predstavljena sa devet vina i 21 etiketom.

Aleksandrović je ukazao da postoji mnogo prostora za razvoj vinarstva u Šumadiji i da bi trebalo ovaj region da bude ono što je Italijanima Toskana.

Vladimir Stojić, generalni sekretar Udruženja vinara, najavio je

14 Wine & Fine

da će se od 11. juna u Topoli održati Treći festival šumadijskih vina. Šumadijska vina, kako je dodao, biće potom predstavljena u Andrićgradu, a 15. septembra i na Belom dvoru. Tim aktivnostima Udruženje želi da promoviše kvalitet vina iz Šumadije.

U fokusu aktivnosti, prema njegovim rečima, je i završetak elaborata o zaštiti geografskog porekla šumadijskog vina, čime bi se počelo od berbe 2016.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vesti

www.winefine.org

Wine & Fine 15

wine&fine

Fruškogorsko vinogorje

SREMSKI KARLOVCI, PA SVE OSTALO Poznato je da je „otac“ fruškogorskog vina bio rimski car Aurelije Probus, ili Prob, kako je još nazvan. On je prema jednoj verziji čak i glavom platio ljubav prema vinu, jer je u pauzama ratovanja terao vojnike da obrađuju vinograde, dok ovima jednom prilikom, usred velike žege nije „prekipelo“ i...

P

odno fruškogorskog Olimpa, poznatijeg kao Stražilovo, nalazi se sremskokarlovačko mikro vinogorje, u okviru Fruškogorskog vinogorja, gde teče dobro vino – od davnina eliksir mladosti, a ono što ovdašnjem božanskom nektaru daje posebnu čar je to što ide u kombinaciji sa tananom patinom, starim dvorcima, crkvama i drugim znamenitim građevinama (Bogoslovija, Mitropolija, Gimnazija, Kapela mira...), stvarajući tako kombinaciju prelepe starine i mladalačke energije. Jer ovde, među vinarima ovdašnjim, čest je slučaj da im je zanat usko vezan za porodično ime koju slavu vinogradarstva pronose generacijama, čak i po tri veka. Od davnih askurđela koji su zasadaili prve čokote, preko pradedova koji su teškom mukom pobeđivali filokseru, kugu i okupatore raznih boja, među karlovačkim brežuljcima (Ešikovcu, Čeratu, Mateju, Raši, Lipovcu, Krstuševini, Banstolu...) stasavaju nove generacije mladih, posvećenih vinara, koji uz pomoć najsavremenijih tehnologija nastavljaju tamo gde su im preci započeli, spravljajući vrhunska vina.

16 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine A kakva istorija čuči među karlovačkim sokacima teško je i naslutiti. Poznato je da je „otac“ fruškogorskog vina bio rimski car Aurelije Probus, ili Prob, kako je još nazvan. On je prema jednoj verziji čak i glavom platio ljubav prema vinu, jer je u pauzama ratovanja

terao vojnike da obrađuju vinograde, dok ovima jednom prilikom, usred velike žege nije „prekipelo“ i...

Bilo kako bilo,vinova loza se kraj Sremskih Karlovaca uzgajala od pamtiveka.

Gde je Evro tu je zlato, gde je zlato tu je nafta, gde je nafta ...

Mesto se prvi put spominje 1308 (!) godine, kao tvrđava, pod imenom Karom, a prvi srpski naziv Karlovci prvi put je nađen 1532. godine. I tada se ovde, na Bogom danim fruškogorskim padinama, uveliko dobro vino pilo. U 15. veku Galeoti, bibliotekar Ugarskog kralja Matije Korvina, zapisuje da je ovdašnje vino „tako ugodno da bi se bolje, ili čak isto, teško u celoj zemlji moglo naći“. Kasnije, i razni putopisci, trgovci i ostali namernici su često svraćali u varoš i kao po pravilu beležili da se tu pilo kvalitetno vino.

Izvesni Melhior Belzot je 1584. zabeležio je da je „bio u Carlowitzima, gde rađa dobro vino lepe i čiste boje, te da od Beča nije boljega pio“, a Antun Vrančić, diplomata i putopisac, zapisuje da je karlovačko vino - najbolje sremsko vino. U 18. veku kreće pravi procvat mesta, a paralelno s tim i vinogradarstva, pa je 1751. godine u Karlovcima bilo zasađeno 2.332 jutra www.winefine.org

vinograda! A vredni prota Vasilije Konstantinović , u knjizi „Karlovci sa njihovom okolinom“ iz 1882. godine naveo je sve sorte vinove loze koje su se tada (i do tada) uzgajale, a po njihovim imenima nije teško naslututi kako su izgledale: Zelenka, Skadarka, Volujar, Čačavica, Mesan, Čičulja, Pandur, Špiculja, Šljiva – grožđe, Petrovsko grožđe, Metla - grožđe od crvnih sorti, a međ belima: Slankamenka, Radovinka, Ranka, Tamjanika, Drenak, Drinka, Rumenika, Lipa – grožđe, Peršun – grožđe i Đinđuva. U Sremskim Karlovcima tada se godišnje proizvodilo 60.000 akova vina, a bolja godina je donosila i do 80.000 akova. A berba je bila pravi praznik, praćena pesmom, igrom i veseljem. Ne lezi vraže, filoksera je harala vinogradima punih 10 godina (1885. – 1895), trgovina vinom je potpuno prestala, a karlovački trgovci osiromašili.

Wine & Fine 17

wine&fine Ali, vinogradari se s mukom i znojem lica svoga ubrzo iz pepela dižu, a tada su neki trgovci, poput Steve Milutinovića i Vende Sipošića kupovali i izvozili vina u svet, pa karlovački nektar dolazi na vinske karte

prekookeanskih brodova od Evrope do Amerike. Ali, nije se karlovačko vino pilo samo na brodovima, već i na carskim dvorovima, onima u Beču, Moskvi...

Terorizam i zlo ...

Najveću slavu je proneo Bermet, tradicionalno aromatizovano vino s ovih prostora, plemenito i elegantno, za prefinjene ukuse, često rezervisan za one najbogatije. Osnova proizvodnje ovog vina su travne smese u kojima se obavezno nalazi pelen. Nije bilo kakve važne odluke po srpski narod pod Austrijom, a da u njoj nije učestvovalo bar akovče bermeta... Ono se i danas, posle izvesne pauze, spravlja po starim porodičnim receptima koji se čuvaju kao najveća tajna!

A poseban, veliki šmek ovom vinogorju pružaju stari podrumi, lagumi. Građeni su tako da je u njima uvek ista temperatura, bez obzora na spoljnu, i to oko 12 stepeni. Organske materije ne trpe temperaturne oscilacije, a vino najbolje zri baš u takvim uslovima, uz plemenite plesni koje su se vremenom na zidove nahvatale. Te plesni se stvaraju decenijama, a zaslužne su za konstantan nivo vlažnosti koje vinu najviše prija. A još kad vas ljubazni sremački domaćin, sa sve postavljenom zakuskom pozove na po koju čašu 18 Wine & Fine

vina u lagumu, pogotovo kad upekne letnja zvezda, tamo negde između trećeg i petog stepenika, kad osetite prijatnu hladovinu, upoznaćete sasvim novu dimenziju istinskog telesnog i duševnog hedonizma, baš kao i kada se poseti tradicionalni mahom ranojesenji karlovački Grožđebal.

Tvorac ovih brežuljaka je bio milostiv prema „karlovačkom vinogorju“ jer mu je podario sve što treba da bi dobro vino poteklo: plodnu zemlju sastavljenu od hranljivih materija bogatog humusa i slojevima iz kojih vinova loza, pružajući duboko korenov sistem, uzima ono najbolje za vrhunski božanski nektar. Uz Dunav, kraj 45. paralele, vinograde obasjavaju „dva sunca“: jedno sa nebesa, a drugo od dunavskojg odsjaja. Uopšte, smatra se da je ova velika reka dobrim delom zaslužna i za lepotu i opstanak vinogorja, jer činjenica da vinogradi karlovački nikada nisu izmrzavali pripisuje se pojavi da Dunav, kao velika vodena površina, u studenim razdobljima ispušta deo toplote nakupljene u toplijim danima.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine

www.winefine.org

Wine & Fine 19

wine&fine Kako na mlađima svet ostaje, danas tradiciju spravljanja vrhunskih vina nastavljaju generacije karlovačkih vinara koji poštuju znake svojih predaka, ali širom otvorenih očiju gledaju put Evrope i sveta, odakle stiže moderna tehnologija i nova znanja. Bez toga odavno nema ozbiljnih vinara. A kraj Kapele mira, mesta gde su Turci i Austrijanci sklopili mir 1699. godine, sada je Ulica karlovačkog mira u sećanje na ovaj događaj, ali je svi zovu „Vinska ulica“ . Tu je smeštena većina karlovačkih vinarija gde se najbolje može videti spoj tradicije i moderne, a što

20 Wine & Fine

je najvažnije – dobro vino piti i pazariti. A što se tiče sremskokarlovačkog repertoara, možete naići samo na vrhunski Cabernet Souvignon, Italijanski Rizling, Rajnski Rizling, Souvignon Blan, Chardonnay, Rose, Crni i Beli Bermet, Pinot Noir, Ausbruch, Sila, Portogizer, Probus, Traminac, Frankovka...

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

CÔTES DE PROVENCE ROSÉ

wine&fine

Vinarija Veritas - Sremski Karlovci

BUTIK VINARIJA U SRED VINOGRADA

Vinariju Veritas na putu za Stražilovo "čuvaju" dva hektara pod Cabernet Sauvignon i Merlot, a na hektaru zemlje, na obližnjoj padini Doki, sa pogledom na Dunav i mestu gde se ukrštaju Stražilovac i drugi fruškogorski povetarci našao se Sauvignon Blanc Mnoge izreke sročene su vinu u čast, a iz vina i zahvaljujući vinu nastale su mnoge umotvorine i životne istine. Jedna od najpoznatijih je i najjednostavnija, i možemo se usuditi da kažemo, najtačnija, ona latinska: In vino veritas – U vinu je istina. Upravo je reč “istina” postala ideja vodilja Slobodanu i Vesni Bošković, kada su rešili da svoje putešestvije po svetu zaokruže na padinama Fruške gore u svojoj vinariji okruženi vinogradima. Život ih je iz Vukovara odveo u daleki Makao, posebnu oblast u Kini koja je do 1999. godine pripadala Portugalu, da bi ih odatle želja za putovanjima, upoznavanjem novih kultura i krajeva, kao i ljubav prema vinu dovela do vinskih dolina u Kaliforniji, Napa i Sonoma, pa čak i u “komšijsku” Australiju, u Severni deo oko Perta i dolinu reke Margaret. Videli su da su u tim dalekim vinskim dolinama svi koji vole vino našli svoje mesto pod suncem. Male porodične “butik” vinarije, vinarije sa prenoćištem ili restoranom, vinarije sa spa tretmanima kupanja u grožđu i kozmetikom od grožđanih koštica, do velikih ultramodernih vinarija vrednih više miliona dolara.

22 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine Slobodan i Vesna bili su rešeni da se vrate Dunavu, a dileme nije bilo kada je u pitanju bila Fruška gora, kao poznati vinski region i van granica Srbije. Sremski Karlovci zbog svoje vinske slave i blizine glavnih saobraćajnica bili su pravo mesto za pravu porodičnu “butik” vinariju okruženu vinogradima - Vinariju Veritas. Priznaju da nije bilo lako naći mesto.

Fruška gora puna je prelepih kutaka, od Slankamena do Neština i od Karlovaca do Iriga, ali nisu sva na prodaju. A onda je, sasvim slučajno, baš kako najbolje stvari obično i dolaze, stigla vest da se prodaje parcela na putu za Stražilovo. I to je bilo to. Kupljene su dve parcele, spojene i iskrčene posle 15 godina parloga. Zasjala je čista zemlja koja je čekala nove vinograde. Posle konsultacija sa stručnjakom, profesorom doktorom Petrom Cindrićem, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, i konsultantima iz Francuske i Nemačke, 2008. godine posađene su sorte, najpogodnije za Veritasove parcele.

Danas Vinariju Veritas na putu za Stražilovo “čuvaju” dva hektara pod Cabernet Sauvignon i Merlot, a na hektaru zemlje, na obližnjoj padini Doki, sa pogledom na Dunav i mestu gde se ukrštaju Stražilovac i drugi fruškogorski povetarci našao se Sauvignon Blanc. Iako su 2009. godine dobili tek 120 litara Sauvignon Blanc sa hektara zemlje, ovo lepršavo vino već je pokazalo svoj potencijal. Istinski dobro vino stiglo je iz prve berbe 2012. godine, što dokazuju dve zlatne medalje sa Novosadskog poljoprivrednog sajma i Međunarodnog takmičenja u Temerinu. Tu nije

www.winefine.org

kraj ovoj odvažnoj karlovačkoj vinskoj priči. Od Merlot i Cabernet Sauvignon stvorena je kupaža, koja je odležala u bariku od američkog i mađarskog hrasta, a ponos Veritasa je i “laki” Rose dobijen samo od Cabernet Sauvignon.

Sa vinogradom rasla je i ideja o izgledu vinarije. Videli su najrazličitija, odlična, rešenja u dalekom svetu, ali su se trudili da, kao i sama istina, nađu srednji put između ultramodernog dizajna i rustičnog stila.

Nikla je, tako, pored puta za Stražilovo, a među redovima vinograda, kako su je arhitekti od milja nazvali, “vojvođansko – holandska kuća”. Vojvođanska jer je prostrana i otvorena za sve, a holandska jer je prostor savremen i maksimalno iskorišćen. Dok vas ispred čeka prostrani parking i cveće na prozorima, u prizemlju Vinarije Veritas nalaze se moderni pogoni za preradu, tankovi i barik sala. Kapacitet je 60.000 litara, a plan je da se krug zatvori na tome kroz nekoliko godina. Sve što se u Vinariji Veritas radi, radi se postupno i promišljeno, sa stilom i sa stavom.

Prvi sprat upravo oslikava ove reči i pravi je ambijent za uživanje u vinima Vinarije Veritas. Minimalizam, toplo drvo uz diskretne detalje od kovanog gvožđa i prijatno osvetljenje, prosto vam neće dozvoliti da napustite prostor, a kada iskoračite na prostranu terasu i sami ćete se osetiti delom ovog, za Sremske Karlovce, sasvim novog ambijenta. Tu je mesto našla i laboratorija, kancelarija, točionica povezana sa tankovima, a planiraju se i prostorije za osoblje, sve po svetskim, odnosno HASAP standardima.

Wine & Fine 23

wine&fine

Prvi koraci Vinarije Veritas i njenih tvoraca, Slobodana i Vesne Bošković, sigurni su i lagani u isto vreme. Planiraju da rade iz zadovoljstva i paze na kvalitet. Žele da ljubiteljima ponude novo i kvalitetno, pa će se, možda, na padinama njihovih vinograda, koje žele da prošire, u budućnosti naći i Pinot Grigio,

24 Wine & Fine

Rajnski rizling, a možda i Portugizer ili Pinot Noir. Za sada Vinarija Veritas otvorila je širom vrata obožavaocima božanskog nektara, a dok vrelinu leta briše Stražilovac, žeđ gasi kvalitetno vino, pogled puca na padine Fruške gore i tornjeve Sremskih Karlovaca, stvarajući sliku za pamćenje i vraćanje.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine

www.winefine.org

Wine & Fine 25

vinske priÄ?e

26 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priÄ?e

www.winefine.org

Wine & Fine 27

Iločki podrumi vinske priče

NAJNAGRAĐIVANIJA VINARIJA U HRVATSKOJ Na 350 hektara svojih sopstvenih zasada i još oko 650 hektara zasada vinograda svojih kooperanata u vreme berbe, ova firma preradi oko 8 hiljada tona grožđa i proizvedu oko 4,5-5 miliona litara vina.

Sorte vinove loze u Iločkim podrumima tradicionalno su u najvećem procentu bele i to: Traminac kao najpoznatija i najkvalitetnija sorta od koje je ovde napravljen pojam, pa ne čudi što je uvršten u vinsku kartu engleskog dvora, Graševina kao najraširenija, takođe visokokvalitetna sorta, Pinot beli, Rizling rajnski i Chardonnay. Od crnih sorti prisutni su : Frankovka kao tipična kontinentalna crna sorta i Cabetnet Sauvignon. Iločki podrumi se nisu zaustavili samo na tradiciji: veliki novac je uložen u vrhunsku tehnologiju, a prate se i svetski trendovi u kojima se sve više piju mlada vina, ambalaža bez plute - "screw cap"

28 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

N

isu slučajno Rimljani još u 3. veku u Iloku i njegovoj okolini podigli zasade vinove loze i započeli proizvodnju vina. Baš kao što nije slučajno ni što su ovim gradom vladali i Turci, kneževske porodice, što su se oko njega dizala utvrđenja i dvorci, jer Svevišnji je ovom kraju, smeštenom na samom istoku Hrvatske, dao izuzetno blagorodnu zemlju i klimu kao stvorenu za proizvodnu odličnih vina. Pa ko to ne bi iskoristio?

Koristili su to mnogi kroz istoriju, a vekovnu tradiciju nastavila je firma ILOČKI PODRUMI d.d. koji u ovom obliku postoji od 11. aprila 1999. god. Vrlo brzo su postali pravi gigant na tržištu vina, ali i respektabilan faktor ugostiteljskih i sve ukupnih turističkih usluga. Zvuči sjajno da na sat vremena vožnje od Beograda i još manje od Novog Sada, dva najveća srpska

www.winefine.org

grada, može da se uživa i opusti u fantastičnim pejzažima, vrhunskim vinima, dobrim zalogajima, u razgledanju starog vinske priče dvorca i vinskog podruma, u degustaciji vina, u partijama golfa, tenisa. Ilok je mesto gdje se spajaju kulture istoka i zapada, nazvan još i „Sremski Dubrovnik“! Blagi obronci Fruške gore koji se spuštaju prema Dunavu, nepregledni vinogradi i prizor koji „ne zaustavlja pogled“, deluju na čoveka spokojno, opuštajuće, a vino, hrana i ambijent bude hedonističke porive, čine da se osećate nekako „aristokratski“. Dobar osećaj, priznaćete?

A još kada probate kraljevski Traminac i vrhunsku Graševinu, shvatićete da je ovde vinarstvo više od profesije.

No, krenimo redom.

Wine & Fine 29

wine&fine U srednjovekovnom, krajnje živopisnom jezgru Iloka, nalazi se kompleks turističkog naselja „Stari podrum“ - jedinstven istorijsko - vinski objekt, u vlasništvu “Iločkih podruma”. Tradicija i ona najdivnija starina su gostu pred očima. Najatraktivniji deo ovog turističkog naselja su dva vinska podruma, iz 15. i 18. veka u kojima već više od 500 godina dozreva vrhunsko vino na tradicionalan način, u drvenim hrastovim buradima. Podrumi čuvaju i dragocenu arhivu Traminca, Graševine, Rajnskog rizlinga…

Druga od atrakcije, svakako je restoran „Stari podrum“ smešten u vrlo posebnom ambijentu nekadašnje vinarije. Ambijent restorana je, prijatan, topao, odiše autohtonim sremačkim šmekom. Tu se mogu probati domaće delicije koje su u ponudi restorana, za pravo gastronomsko uživanje koje u kombinaciji s vrhunskom ponudom vina Iločkih podruma ni najveće eno-gastro znalce ne ostavlja ravnodušnim. Restoran je kapaciteta 100 mesta, uz terasu sa još oko 70 stolica. Gastronomska ponuda je raznovrsna, zasnovana na tradiciji: od predjela tu su trgance sa sirom i vrhnjem, čikmaše sa kulenom, čvarkara, svinjski mozak s jajima… Jela od mesa: iločki ćevap, dvorski odrezak „Principovac“, svinjski lungić u umaku od Traminca, vincilirov odrezak u umaku od Graševine….Jela od ribe: smuđ u ka-

30 Wine & Fine

putiću od pršuta, riblja plata „Odescalchi“, fiš paprikaš, a sve to na kraju možete zasladiti s gužvarama s makom ili orasima, rezancima s makom, punjenim palačinkama, ili ukusnim slatkišem originalnog naziva, tek da ne zaboravite da ste u vinskom kraju: palačinka starog podrumara!

Osim navedene restoranske ponude, u objektu je uređena svojevrsna “probaonica” vina gde se gostima na probu nudi cela paleta proizvoda vinarije, uz bocu vina kao najpoznatiji iločki suvenir. Ako gosti požele da ostanu malo duže u Iloku, uz reprezentativni objekt „Stari podrum“ smešteno je 18 novih soba u kategoriji tri zvezdice. Sve sobe pružaju pogled na Dunav i nedirnutu prirodu koja ga okružuje.

U neposrednoj blizini turističkog naselja, smešten je srednjovekovni dvorac i utvrđenje Nikole Iločkog iz 15. veka a kasnije dvorac kneževa Odescalchi iz 18.-og, te crkva Svetog Ivana Kapistrana, zaštitnika Iloka, kao i spomenici orijentalne arhitekture iz turskog carstva. Šetajući srednjovekovnim jezgrom grada, starim vinskim podrumima, te vinskim putevima kroz nepregledne vinograde, gosti sasvim jasno mogu da osete duh prohujalih vremena, rezultate milenijumske tradicije uzgoja vinove loze, uz neizbežnu gostoprimljivost domaćina.

Ali, daleko od toga da je to sve...

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine

Nadomak središta Iloka, na pejzažnom brežuljku odakle se pruža divan pogled na Ilok, Srem i Bačku, smestio se dvorac Principovac još iz vremena Odescalchi-jevih. Izgrađen 1864. god. kao letnja rezidencija pomenute kneževske familije, koji su bili vlasnici sremskih poseda od 1699. do 1945. godine.

Kneževska porodica nekada je na Principovcu boravila u vreme berbe grožđa i(li) u periodima lovova, a na imanju su imali vrlo vrednu ergelu konja koje su uzgajali za takmičenja.

Vinogradi (125 ha u komadu) i dvorac u vlasništvu su firme “Iločki podrumi d.d.” Objekt je obnovljen i pretvoren u turističko naselje pod nazivom „Ladanjsko imanje Principovac“, otvoren za turiste pre nešto manje od četiri godine. Kompleks imanja danas nudi luksuzno uređen restoran u zgradi dvorca čiji je kapacitet 32 mesta sa bogatom gastronomskom ponudom – “new age” kuhinja, koja je bazirana na autohtonim namirnicama spremljenim na sofisticirani način, “fusion filozofijom”, sa pravim ukusima Srema i Slavonije na nov način, naravno uz vino na čaše uz svaki novi sled jela. www.winefine.org

Panoramski lift unutar dvorca vodi do zastakljenog vidikovca, odakle se kao na dlanu pruža Ilok, deo Bačke i sremski brežuljci s nepreglednim vinogradima. Ovde uživate uz vrhunska vina ili penušac u pogledu na brežuljke razasute vinogradima…

Wine & Fine 31

wine&fine Kompleks Ladanjskog imanja Principovac sadrži i smeštajne kapacitete: 5 dvokrevetnih apartmana i de luxe apartman od 120 m2 . Apartmani su luksuzno i moderno uređeni, u kategoriji četiri zvezdice.

Lokacija Principovca nudi i razne dodatne sadržaje za rekreaciju i uživanje u prirodi: pešačenje, trčanje, treking ili vožnju iznajmljenim biciklima, mopedima i električnim vozilima kroz vinograde u daljini od 10 km asfaltiranih vinskih puteva, teniski teren, kao i terene za odbojku i badminton. U ponudi je i najam

32 Wine & Fine

malih drvenih kućica smeštenih na nekoliko lokacija usred vinograda, gde se možete opustiti uz piknik i roštilj sa dragom Vam osobom, porodicom i(li) prijateljima. Posebna ponuda je i teren čija je izgradnja pri kraju, a radi se o vežbalištu za golf (driving range), golf igralište sa 3 polja: dva polja PAR 4, jedno polje PAR 3, putting green - 9 rupa, chiping green -2 rupe, kao i škola golfa. Na golf terenima organizuju se team building aktivnosti za firme, takmičarskog tipa.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

MAGIA

34 Wine & Fine

MAGIA

Sanja Janković

VINOREL - SLIKANJE ŽIVOM SUPSTANCOM Vinski svet je suviše bogat, šarolik i pun dešavanja da se u njega ne bi zakoračilo sa apetitom i željom da se o tome saznaje više - kaže, između ostalog, za Wine & Fine naša sagovornica

Wine & Fine 35

wine&fine Da li je Dubai, gde ste sada instruktor radionica slikanja u Internacionalnom umetničkom centru, duhovno rasterećeniji od Novog Sada obzirom da ste odlučili da svoju progresivnu karijeru nastavite u gradu raskoši, zlata i luksuznih vina?

Dubai se veoma razlikuje od Novg Sada i teško je podvući paralelu između njih. To je mlad grad u kome stanuju sve nacije sveta, sa specifičnom klimom koja diktira tempo života. Luksuz je svakako jedan od imperativa. Međutim, ako posmatramo umetničke radove sa stanovišta luksuza, jer oni to jednom stranom i jesu, mnogo je prosperitetnije stvarati u Dubaiju gde se nedostatak kulturne baštine nadomešćuje upravo proširenjem umetničkih kapaciteta. Renomirani stvaraoci iz celog sveta dolaze ovde da izlažu i investira se u umetničke institucije.

Diplomirali ste osnovne i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2014. godine s najvišim prosekom. Kako je izgledao razvojni put perspektivne umetnice?

Nikada me nije napuštala želja da budem uspešna, uprkos neizvesnosti i poteškoćama sa kojima sam se suočavala kao mlada i neafirmisana umetnica.

Akademiju nisam upisala sa formiranim likovnim stilom i smatram da su potrebne godine da se izgradi kvalitetna umetnička ličnost. Taj period sam iskoristila da istražujem, razvijam veštine i učestvujem na izložbama, a novo poglavlje razvojnog puta otpočeto je samostalnom izložbom u Kini i najrazličitijim umetničkim projektima kojima se i danas aktivno bavim.

Približite nam pojam „vinorelizam“?

Vinorelizam je pojam kojim se imenuje poseban slikarski postupak blizak akvarelu, na osnovu koga je i etimološki konstruisan. Akvarel tehnika predstavlja višeslojne nanose transparentne boje razređene vodom (lat. aqua = voda). Za vinorel važe slična pravila, umesto boje se upotrebljava vino različitih sorti grožđa. U ovom slučaju bi se pojam vinorelizma odnosio na slikanje živom supstancom, tj vinom, i stvaranje takozvanih „živih slika“.

36 Wine & Fine

Da li je za vas vino stil, kultura i način života?

Svakako, više ne mogu da ih razdvojim. Ukoliko bih vino upotrebljavala isključivo kao materijal, bez upijanja (i ispijanja) dodatnog znanja i informacija o istom, moja veština bi bila tek jednodimenzionalna i svodila bi se na mehaničko iskustvo akvareliste.

Vinski svet je suviše bogat, šarolik i pun dešavanja da se u njega ne bi zakoračilo sa apetitom i željom da se o tome saznaje više.

Dizajner ste vinskih etiketa?

Ideja za dizajn se probudila još u ranoj fazi „vinorelisanja“ i sada je projekat koji razvijam paralelno.

Posmatrajući sve te boce i načine na koje se međusobno razlikuju, tek po koja bi stidljivo nagoveštavala crtež ili sliku. Danas je vinska etiketa u načinu dizajniranja toliko daleko odmakla, da se može posmatrati kao poseban fenomen u polju vizuelne komunikacije. Zamisao za dalji iskorak je da se za svaku zainteresovanu vinariju uradi jedinstvena vinska slika probranih motiva koja bi zauzimala upečatljivo estetsko mesto na etiketama. Takve etikete u koje je udahnuta umetnost i ljubav prema stvaralaštvu bi bile veoma retka pojava na tržištu.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine Kada možemo očekivati vašu sledeću veliku izložbu slika u Beogradu?

Izložbe u Beogradu su veoma poseban i značajan događaj za mene i tako nešto bi moglo uskoro da se realizuje. Većina mojih slika je našla svoj put do vinoljubaca širom sveta i sada je u pripremi novi ciklus. Na mojoj Facebook stranici Winerelle Vinoreli možete uvek pratiti sva dešavanja.

Gde pronalazite inspiraciju za stvaranje ?

Inspiraciju pronalazim u sopstvenoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, putovanjima, istoriji i dodiru sa ljudima.

Umetnici pogled na svet izražavaju na svoj način implementirajući viđeno na platno transformišući kroz prizmu sopstvene pasije.

Da li je i kod vas tako ?

Istina, sve je stvar lične interpretacije i sve što nas okružuje su poznati oblici koje smo već negde videli i koji se iznova transformišu u zavisnosti od konteksta.

Kada se vi i prazno platno nađete jedan-najedan?

Kada se to desi, znači da već imam konkretnu i razrađenu ideju na umu nakon izvesnog perioda intenzivnog promišljanja. Postoji nešto veoma meditativno i opuštajuće u beloj praznini platna i nikada se nisam usuđivala narušiti je tek tako. Upravo mi se pogled zadrzao na nekoliko praznih koje uvek imam u rezervi.

Postoji li neko vaše omiljeno platno?

Iako volim i praktikujem sve slikarske tehnike, čiste i kombinovane, u duši ostajem akvarelista. To znači da mi je kvalitetan i teksturisan papir omiljena podloga. Vina kojima slikam imaju svoju ćud, traže najbolju podlogu da bi pokazala svoju lepotu i tu ne mogu da ih prevarim.

www.winefine.org

Wine & Fine 37

wine&fine Saznali smo da vas mnoge prestižne galerije iz New Yorka, Pariza i Ženeve kontaktiraju.

Možemo li u budućnosti očekivati izložbe na tim „creme de la creme“ mestima?

Moje aktivnosti u oblasti vinskog slikarstva su beležene i publikovane od strane čuvenih web media portala kao što su A Plus, Tabi Labo, Bored Panda, Shutterstock i drugih na svetskim jezicima: engleskom, japanskom, španskom, mađarskom, indijskom, italijanskom i francuskom, a nedavno mi je stigao i poziv za učešće na Golden Tour Imperial manifestaciji u San Petersburgu. Takođe je u toku saradnja sa fantastičnim žurnalistom Chris Boiling-om koji piše kolumne za poznati vinski portal JancisRobinson.com. Vlasnik je ywine.press sajta za koji sam dizajnirala logo i vinske etikete za vino koje će uskoro da plasira. Pored toga, često mi stižu preporuke i uzorci vina za isprobavanje. Vinoreli postaju sve poznatiji u svetu, stoga i jeste cilj da se to kruniše upravo na način koji ste pomenuli.

Znamo da se za slikanje tehnikom Winerelle koriste bela, roze i crvena vina. A vaše omiljeno vino je?

Možda ono između, Rosé. Nežni i voćni tonovi. Takođe, trenutno raspoloženje i hrana mogu da utiču na izbor.

Da li možete da zamislite život bez boja i vina?

Da li bi ste verovali da mi je jedna od omiljenih „boja“ – siva. Ali siv život nikako.

38 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine vesti

www.winefine.org www.winefine.org

9 Wine&&Fine Fine 39 Wine

vinske priče

Srpska vinska scena na putu tranzicije

KROKODILČIĆI NAMIRISALI VINOGRADE

Ovom čudesnom srpskom voziću priključili su se i nazovi-somelijeri. Somelijeri bi, po definiciji, trebalo da budu vrhunski vinski stjuarti, trenirani profesionalci, koji u malom prstu drže sve, od organizacije vinskog podruma, do kuhinje u svom restoranu. Oni su pravi magovi svog zanata, koji znaju da vino upare sa vrhunskom hranom. Nažalost, u našem slučaju, ništa od toga. U Srbiji, oni su samo malo bolje osposobljeni konobari. I nije im zameriti. Svako se bori za mesto pod suncem i za šansu da normalno živi od svog rada. Međutim, oni koji im drže kurseve su, u ovom slučaju, prevaranti. Pa čak i da stvarno steknu odgovarajuće znanje, što je nemoguće, jer to zahteva i mnogo vremena i puno truda, šta onda?

Ko bi, uopšte, zaposlio sve te silne somelijere? Kada se zna da onih pravih, stvarno školovanih, na celom svetu ima sve ukupno samo oko 90.000

40 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče Seća li se neko one ekipe penzionera, koja je obilazila promocije i „ivente“ na kojima se služi jelo i piće, kako bi nešto prezalogajila do sledeće uplate penzije? Oni su pažljivo iščitavali najave u novinama, a zatim su se pojavljivali na raznim događajima, ne bi li ulovili besplatnu večeru. U poslednje vreme, nešto slično događa se i u vinskom svetu. Namnožilo se i tu čudnih, mahom nepozvanih posetilaca.

I nije ih briga što je za bavljenje vinom, na kraju, ipak najvažnija ljubav sa kojom se stvara.

Postoji, ipak, jedna ogromna razlika između umereno simpatičnih penzosa, koji mirno šetkaju oblizujući se oko keteringa, i stručno mažnjavaju vince sa poslužavnika, i raznih eksperata i foliranata koji su masovno počeli da se pojavljuju na berićetnim promocijama vinara. Ovi prvi su pošteniji i, reklo bi se, iskreniji u svojim namerama: deluju kao da se ne bi blamirali da ih muka nije naterala. Međutim, nova klasa vinara-prevaranata nije ni simpatična, a ni poštena. I uopšte ne izgledaju kao da su gladni i žedni, a ipak su tu.

Kako prepoznati ovakve tipove? Lako. Među ljudima koji se ozbiljnije bave vinskim poslom, zovu ih „vrtači čaša“. To su momci koji su uglavnom lepo skockani i znaju da vešto klimaju glavama, kada neki upućeniji čovek počne da govori o mukotrpnom poslu stvaranja vina. Trude se da jeftinijim humorom prikriju neznanje, i to je uglavnom to.

Drugo pitanje, a otkud oni tu? E, to je već mala enigma, ali ne i nerešiva. Ako pretpostavimo da imaju novca za ugodan život, jedini razlog za njihovo pojavljivanje je snobizam. Izgleda da novopečena generacija umišljenih japija i skorojevića, koji su iznebuha došli do para sumnjivim putevima trnovite srpske tranzicije, žudi za javnim luksuzom. Prija im da izgledaju kao da za doručak klopaju crveni kavijar, ručaju isključivo jastoga, a sve to kombinuju najkvalitetnijim sušijem i, jakako, Dom Perinjonom, na ovim našim mršavim prostorima.

Doduše, ima tu još jedn bitnija stvar. Vinski biznis je u ekspanziji. Srbija se, možda zvuči čudno, ali tako je, polako i sigurno otvara prema Evropi i svetu, i vinari s pravom očekuju svojevrstan „vinski bum“ u sledećih nekoliko godina. Pa, osim poziranja na promocijama, budući vinari bez znanja i kreativnosti, ali sa nekom vrstom sumnjivog kapitala, žele da uskoče u taj elitni voz. I pogrešno misle da ako imaju para, imaju i stila. www.winefine.org

Wine & Fine 41

vinske priče A opet, to sa sobom povlači i druge, medicinski rečeno, neželjene efekte: sada u Srbiji imamo i ekspanziju enologa, valjda sa završenim kursom iz vinske nauke. Ne mašu suviše diplomama i uspesima na međunarodnim festivalima vina, ali se svakako osećaju pozvanim da organizuju blajnd testove i procenjuju koje je vino dobro za žedne Srbe. Po principu: enolog sam, tim se dičim, a usput čujem i da od toga može dobro da se zaradi.

Ovom čudesnom srpskom voziću priključili su se i nazovi-somelijeri. Somelijeri bi, po definiciji, trebalo da budu vrhunski vinski stjuarti, trenirani profesionalci, koji u malom prstu drže sve, od organizacije vinskog podruma, do kuhinje u svom restoranu. Oni su pravi magovi svog zanata, koji znaju da vino upare sa vrhunskom hranom. Nažalost, u našem slučaju, ništa od toga. U Srbiji, oni su samo malo bolje osposobljeni konobari. I nije im zameriti. Svako se bori za mesto pod suncem i za šansu da normalno živi od svog rada. Međutim, oni koji im drže kurseve su, u ovom slučaju, prevaranti. Pa čak i da stvarno steknu odgovarajuće znanje, što je nemoguće, jer to zahteva i mnogo vremena i puno truda, šta onda?

Ko bi, uopšte, zaposlio sve te silne somelijere? Kada se zna da onih pravih, stvarno školovanih, na celom svetu ima sve ukupno samo oko 90.000.

Hajde da budemo sasvim direktni. Jedan živopisan beogradski lik, koji nije stigao da se bavi vinom, po imenu Bata Trlaja (puno ime Radoslav Trlajić, pokoj mu duši) formulisao je situaciju u srpskom podzemlju devedesetih godina prošlog veka jednostavnom i

42 Wine & Fine

tačnom sintagmom: mala bara, puno krokodila. Pa, bara se nije povećala, naprotiv, ali izgleda da su razni krokodilčići ovoga puta namirisali vinograde.

Dakle, ima li spasa od ovih napasti? Pa, po svoj prilici, nema. Uostalom, ljudska bahatost i glupost su večni, isto kao i dobro vino koje putuje kroz vekove.

A ima i ona stara, koja glasi: živi i pusti druge da žive.

Neka ih. Jer, kvalitet i prava vrednost uvek isplivaju na površinu. A to najbolje znaju vinari, koji uporno i posvećeno, uprkos smenama vlasti, eksperatima i prevaranatima, prave vino za ponos budućih generacija.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

I

v i n s k e p r i č e gastro

N A D U N AV U

www.winefine.org

Wine & Fine 43

UDRUGA VINARA I VINOGRADARA ERDUT - PODUNAVLJE · Bana Jelačića 12 · 31226 Dalj · Republika Hrvatska

wine&fine

Vinarija Tonković - Bački breg

AUTOHTONE SORTE SA BANATSKOG PESKA Kadarka Fantazija je vino karmin crvene boje, sa purpurnim obodom. Ima intenzivan miris sa aromom zrelih trešanja, dok se u pozadini izdvajaju arome kafe i karamele koje u ustima deluju potpuno zaokruženo, pa gutljaji lagano klize niz grlo. Kadarka Roze se spravlja od čistog, autohtonog grožđa Kadarke, te je sveže i sa aromama crvenog koštunjavog voća, dok Kadarka Icon predstavlja pravu poslasticu za enofile

N

a Balkanskom poluostrvu, zahvaljujući dobrim delom Vinariji Tonković iz Subotice, na velika vrata i u lepim čašama vinskih sladokusaca vratila se Kadarka. Ovo specifično vino predstavlja duh starih dobrih vremena i pečat moderne tehnologije, pa ljubitelji vina sada mogu da uživaju u laganom, prijatnom ukusu vrlo pitke Kadarke, sa blagim voćnim tonovima i umerenim prisustvom kiselina, uz dobro izbalansirane tanine.

Priča o Kadarki na Balkanu seže u 17. vek, kada je nakon poraza austrijske vojske od turske, u bici kod Kačanika 1689. godine, srpski patrijarh Arsenije Treći Čarnojević, zbog bojazni od osvete Turaka poveo srpski živalj put Panonske nizije. A narod koji je krenuo u novu zemlju poneo je s juga Balkana i ono bez čega im se bitisanje nije moglo zamisliti – vinovu lozu Kadarke. Ova sorta se u narednom periodu proširila na područje današnje Evroregije Dunav – Kireš – Moriš – Tisa (DKMT), odnosno na južne delove Mađarske, zapad Rumunije i sever Vojvodine. Doneli su je Srbi i u 19. veku činila je oko 60 odsto površina pod vinogradima, ali je kasnije nisu sačuvali, već su to činili podunavske Švabe i Mađari.

44 Wine & Fine

Većina čokota usahla je nakon Drugog svetskog rata, mahom iz pomodarstva za novijim, međunarodnim i poznatijim sortama. Ali, stara dobra Kadarka se ponovo vraća, oplemenjena, rodna i sa prepoznatljivim ukusom, pa je 2007. godine ova sorta proglašena vinom Evroregije DKMT. Tada je formirana i Sekcija Kadarke ove regije, čiji je cilj brendiranje ove sorte, i naravno, proizvodnja kvalitetnog crvenog vina.

Generalno, autohtone sorte poput Kadarke veoma su bitne i perspektivne za Srbiju, jer u moru sorti koju većina evropskih vinara uzgaja, prodajna šansa je upravo u dobrom vinu koje ostali nemaju. U ovu priču svom snagom ulazi Vinarija Tonković sa severa Bačke, čiji su vinogradi na području Subotičko – horgoške peščare. Na 10 hektara vinograda gotovo celom površinom dominira Kadarka, od koje u ovoj Vinariji uz pomoć moderne tehnologije spravljaju vrhunska vina koja se odlikuju punoćom ukusa, elegancijom, specifičnom aromom s blagim tonovima trešnje. Svako konzumiranje Kadarke povlači veću želju za ovim sjajnim vinom, a u Vinariji Tonković proizvode se tri vrste Kadarke: to su Kadarke Fantazija, Roze i Icon.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine

Kadarka Fantazija je vino karmin crvene boje, sa purpurnim obodom. Ima intenzivan miris sa aromom zrelih trešanja, dok se u pozadini izdvajaju arome kafe i karamele koje u ustima deluju potpuno zaokruženo, pa gutljaji lagano klize niz grlo.

Kadarka Roze se spravlja od čistog, autohtonog grožđa Kadarke, te je sveže i sa aromama crvenog koštunjavog voća, dok Kadarka Icon predstavlja pravu poslasticu za enofile: dobija se nakon brižljive, ručno odrađene selekcije bobica, kada se pažljivo proberu najbolja zrna na čokotima, te vino odleži nešto duže u bariku. Pitko je i sadrži više tanina.

Svojevremeno je čuveni kompozitor Franc List, svake godine na praznik Svetog Urbana, slao vino Kadarke Papi Piju 9. Vinarija Tonković učestvuje u ovom interesantnom i od skora (od 2009. godine) obnovljenom običaju, pa uz posredovanja subotičkog, temišvarskog, zrenjaninskog i segedinskog biskupa, i Kadarka iz ove Vinarije na dan Svetog Urbana dolazi na trpezu aktuelnog Pape Benedikta 16. – og! FRANJO! No, bez brige, velike količine ovog izvrsnog vina ostaće i za ovdašnje potrošače. Vinarija Tonković proizvede oko 25.000 litara vina godišnje, a sa planiranim proširenjem površina pod vinogradima, i proizvodni kapaciteti mogu dostići i do 40.000 litara vrhunske Kadarke.

www.winefine.org

Wine & Fine 45

vinske priÄ?e

46 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priÄ?e

www.winefine.org

Wine & Fine 47

gastro

Hedonizam na galski način

KORAK ISPRED OČEKIVANJA

Koreni uspeha francuske kuhinje vezuju se sa krunisanjem Katarine Mediči za francusku kraljicu u 16.veku, koja je sa sobom povela vrsne fiorentinske kuvare iz, do tada, neprikosnovene gastronomske meke. Ovo je za francusku kuhinju bio adekvatan podsticaj da krene putem sopstvenog razvoja

F

rancuska kuhinja kroz vekovno istraživanje, kombinatoriku namirnica i tehniku izrade, evoluirala je u gastronomsku umetnost koja predstavlja osnovu svetske kulinarske scene.

Francuzi su posebno ponosni na svoju kuhinju, a ona predstavlja elementarni deo nacionalne kulture. Baš zahvaljujući zahtevnim francuskim konzumentima, kuvari su oduvek bili inspirisani da kreiraju nove kombinacije ukusa ne bi li zadovoljili i najzahtevnije među njima, pa i otišli korak ispred očekivanja. Koreni uspeha francuske kuhinje vezuju se sa krunisanjem Katarine Mediči za francusku kraljicu u 16.veku, koja je sa sobom povela vrsne fiorentinske kuvare iz, do tada, neprikosnovene gastronomske meke. Ovo je za francusku kuhinju bio adekvatan podsticaj da krene putem sopstvenog razvoja.

Sofisticirana, raznovrsna, dobro balansirana, zasnovana na lokalnim proizvodima i upakovana u specifični šarm, stavlja nam se na raspolaganje čineći da povisimo lične standarde očekivanja i kvaliteta.

Da bi poneli prestižnu oznaku A.O.C. (Appelation d’Origine Controlee) svi sastojci moraju proći rigorozne procedure vezane za geografsko poreklo, načine proizvodnje ili pripadnosti pojedinim sortama.

Teritorija okružena atlantikom na krajnjem zapadu, kontinentalnom Evropom na istoku, toplim mediteranom na jugu i hladnim morem na severu, sa alpskom klimom i blagim nizijama u svojoj unutrašnjosti, uslovila je da Francuska nema jedinstveno nacionalno jelo, već svaki od njenih regiona ima svoje specifičnosti koje ga čine posebnim i značajnim delom nacionalne gastro karte.

Upravo zato provozaćemo ovaj tour de France regionalnih specijaliteta.

48 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

gastro

Bretanja - Bretagne u sebi krije blaga mora. Na pijačnim tezgama pronaći ćete Coquilles St Jacques ( morske školjke ), jastoge, rakove, škampe, mušlje i ostrige. Osobenost ovog regiona su i tradicionalne palačinkarnice u kojima uz gutljaj domaćeg cidera možete uživati u izvrsnim palačinkama i galetama od heljdinog brašna. O značaju ovih palačinki govori i nacionalni praznik njima u čast. Drugog februara na La Chandeleur dan, dodatnu sreću za celu narednu godinu pospešićete konzumiranjem ovog specijaliteta.

Burgundija - Bourgogne. Put u Francusku jednostavno ne bi bio kompletan ukoliko se ne biste pozabavili degustacijom puževa i žabljih bataka.

Burgundijski puževi su izuzetno cenjena poslastica među gurmanima. Puževi Escargots a la Bourgignonne su punjeni puterom sa belim lukom.

Tipično jelo je i Boeuf Bouguignon, teleći paprikaš sa crvenim burgundskim vinom. Nadaleko čuveni proizvod regije je i Mustard de Dijon. Tajnovito pripreman u Dižonu fantastična je podrška sosevima i crvenom mesu.

Alzas - Alsace je region čija kuhinja je jaka i jedinstvena. Većinu ovih jela teško je naći u drugim delovima Francuske. Specijalitet je Chouchroute, kiseli kupus garniran sa krompirima i praćen mesnim varijacijama kao što su kobasice, svinjetina ili šunka. Baeckaoffe je jedinstveni gulaš koji se priprema u selu Soufflenheim, a kombinacija je svinjskog, jagnjećeg i telećeg mesa aranžiranog krompirom. Postoji čitava lepeza raznovrsnih kolača i deserta, ali među najboljima se izdvaja Kougelhopf, brioši sa puterom, jajima, suvim grožđem i bademima mariniranim u višnjevači.

Provansa - La Provance. Topla i suncem obasjana Provansa proizvođač je vrhunskog voća i povrća u čijim mirisima možete uživati šetajući jednom od mnogobrojnih pijaca francuskog juga. Glavni sastojci provansalske kuhinje su maslinovo ulje, beli luk i začinsko bilje. Nadaleko čuveni Ratatouille je paprikaš od povrća koji se priprema od paradajza, paprika, tikvica, luka i maslinovog ulja. Salata Nicoise još jedna je od poslastica južne obale.

Okrenuta ka moru, Provansa nudi i tzv. seafood specijalitete. Bujon od morskih plodova La Bouillabaisse i sos Anchoiade napravljen od ringlica, maslinovog ulja i belog luka, dva su autentična morska jela Provanse. www.winefine.org

Wine & Fine 49

gastro Normandija - Normandie je prepoznatljiva po svoijm mlečnim proizvodima i jabukama. Ovo je postojbina Camembert sira koji se proizvodi već više od 200 godina u istoimenom selu koje ujedno ima i ekskluzivitet u njegovoj proizvodnji i danas. U normandijskoj igri kulinarskih sastojaka jabuke igraju značajnu ulogu. Ne koriste se samo u desertima već i za proizvodnju alkoholnih pića i likera. Čuveni jabukov cider i dominantan jabukov brandy Calvados u svojoj mešavini kreiraju još jedan nacionalni znak, koktel Pommeau de Normandie.

Tradicija da se na polovini svakog obroka ispija po jedna čaša Calvados-a za bolje varenje i danas je prisutna.

Francuski jugozapad. U regionu Perigord ispod površine zemlje nalazi se skriven crni perigord tartuf, veoma retka pečurka, jedinstvenog ukusa i arome. Ovaj tartuf sastavni je deo soseva i omleta, a mnogim drugim jelima daje posebnu aromu.

Guščija džigerica je druga na listi delicija ovog regiona. Nadaleko čuveni foie gras u ovoj regiji je tradicionalno jelo za Bozic i Novu godinu. Grad Tuluz će vam ponuditi Cassoulet izvrsni pasulj sa kobasicama.

Savoj - Savoie odlikuje tradicionalna planinska kuhinja bazirana na krompiru i siru. Neki od najlepših savojskih sireva su Tomme de Savoie, Beaufort, Roblochon i Ementaler de Savoie. Tartiflette gratinirani krompir sa sirom, lukom i slaninom, na vrhu je liste ovdašnjih specijaliteta. Fondue, mešavina emental i beaufort sira otopljenih u belom vinu, polako postaje internacionalno jelo.

Lion - Lyon je gastronomska prestonica Francuske. Ovaj grad je dom nekima od najznačajnijih šefova svetske kuhinje kao i školama kuvanja, Institut Vaterland i Institut Paul Bocuse. Ulice grada išarane su minijaturnim restoranima koji se nazivaju Bouchons Lyonnais, a u kojima se služe isključivo specijaliteti ove regije. Andouillette de Lyion tradicionalna je domaća kobasica punjena svinjskim crevcima, a potom marinirana u belom vinu. Riblje knedle Quenelles i suve kobasice Rosette de Lyon, napravljene od svinjskog buta, redovan su dnevni repertoar. Obavezno je probati sir Saint Marcellin i jastučiće od marcipana Coussins de Lyon.

Izaberite omiljenu sortu vina i priuštite svojim čulima nezaboravnu degustaciju ove nesvakidašnje harmonije ukusa….Bon appétit.

50 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

gastro

France’s Most exquisite rosé

Wine & Fine 51

www.winefine.org

www.belairerose.com | © Luc Belaire, New York, NY. | Please Enjoy Responsibly

vinske priče

Srbija na putu ka Evropskim vinskim mapama

TREBA OSTATI REALAN

Otvaranje granica, lako dostupne informacije, razgovori i obilasci raznih svetskih vinskih zemalja svakako da je uticao na vinare i vinogradare da postanu moderniji, bolji i kvalitetniji. Mada se često ugledamo na vinske zemlje koje su daleko od nas, na samo nekoliko stotina kilometara nalaze se vinske zemlje koje su po mnogome slične nama, a ipak naprednije i vinski poznatije

Govoreći o novim tehnologijama koje nam neprestano paraju uši, odavno su stigle i u naše vinarije. Uglavnom sa ukusom uređeni vinski podrumi, ali ipak još uvek nedovoljno veliki, Srbija se polako probija do Evropskih vinskih mapa. Međutim, u hvalospevima koji stižu od raznih stranih ocenjivača vina, ipak treba ostati realan.

Prateći tehnološki napredak, vinsku kulturu, pomak u razvoju srpske vinske scene, je više nego očigledan. Mada bi mnogi rekli da je mirisanje i neprestano vrtenje vina u čašama samo trenutna moda, ipak je to dobar rastući trend u ovom veštačkom i nametnutom modernom vremenu. O istoriji srpskog vinarstva i vinogradarstva mnogo je pisano, ali se čini da ga samo pojedinci čitaju i poznaju. O vinu i njegovim blagodetima pisali su mnogi predhodnici, a veličali su ga i cenili naši vladari. Međutim, iz raznih razloga, srpsko vinarstvo je imalo svoje uspone, ali i velike padove nakon kojih se veoma teško

52 Wine & Fine

oporavljalo. Da ne spominjemo vreme Jugoslavije, kada je vinarstvo čini se bilo na najmanjoj lestvici kvaliteta. Ipak, godine su prošle, tehnologija je napredovala, osvanuli su lepši dani za naše vinare, a i novine su postale dostupnije. I kada se osvrnemo, reklo bi se da smo na dobrom putu.

Otvaranje granica, lako dostupne informacije, razgovori i obilasci raznih svetskih vinskih zemalja svakako da je uticao na vinare i vinogradare da postanu moderniji, bolji i kvalitetniji. Mada se često ugledamo na vinske zemlje koje su daleko od nas, na samo nekoliko stotina kilometara nalaze se vinske zemlje koje su po mnogome slične nama, a ipak naprednije i vinski poznatije. O razlozima bi se moglo danima polemisati, dok konkretni koraci često izostaju. Ono što je za svaku hvalu i ponos, upoređujući austrijska i srpska vina jeste kvalitet određenih domaćih vina. Ipak, nedostaju mnoge druge stvari.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče Austrija je zemlja koja se u pogledu tehnoloških, ali i prirodnih blagodeti ne razlikuje mnogo od Srbije.

Međutim, razlike u drugim segmentima su vidne i osetne. Uređenost i dostupnost vinskih sela, vinarija, razvijen vinski turizam, realne cene vina, ono je što nas deli nekoliko stepenica od njih. Mada je standard neuporediv, za neke stvari je potrebno mnogo više od finansijskih sredstava kako bi postali primećeniji i poznatiji. Stvar je u negovanju, čuvanju i isticanju kulture i istorije koja nam nikada nije manjkala.

Tu su i dalje prisutna razmišljanja pojedinaca koja su zaostala iz vremena tzv. masovnih vina, kada se cenio kvantitet, a ne kvalitet. Ako uporedimo naše najuspešnije vinarije sa austrijskim, određena vina su bolja i kvalitetnija od njihovih, ali manje poznata. Tu se nadovezuje problem marketinga. Mnogim vinskim poznavaocima, poznat je skandal koji su austrijanci imali 1985.godine, dodavanjem glikola u vino radi poboljšanja kvaliteta. Ova vest se proširila na ceo svet, a austrijska vina su povučena iz svih svetskih vinoteka, restorana i sl. Izvoz je drastično opao, dok je austrijsko vinogradarstvo i vinarstvo nekoliko godina nakon toga trpelo velike posledice.

Tek nakon skoro decenije, austrijska vina su polako počela da vraćaju svoj sjaj na svetskim vinskim scenama, a najviše u tome doprinele su brojne svetske medalje na vinskim takmičenjima, kao i razne uporedne degustacije od prestižnih vinskih kritičara. Ugledajući se na Austrijsko iskustvo, reklo bih se da su čuda moguća. I pored ovakvog

www.winefine.org

skandala, Austrija se vratila među najbolje i danas uživa blagodeti i hvale. Veliku ulogu u samom promovisanju Austrijskih vina imala je država. Kao i većina svetskih vinskih zemalja, utvrđeno je koliki profit može da doprinese jedna grana poljoprivrede kao što je vinogradarstvo. Vino kao glavni produkt povlači za sobom razvoj još nekoliko važnih grana privrede i time doprinosi jačanju iste. U tom smislu, stabilna udruženja su važan segment koja će zajedničkim nastupima i predstvljanjima doprineti još većem razvoju vinarstva i vinogradarstva. Mada su ovakvi predlozi odavno napisani i rečeni, dela su još daleko iza nas.

Wine & Fine 53

Vinarija Steyer - Slovenija vinske priče

TRAMINAC I SAMO TRAMINAC

Pokazalo se da je to sorta visokih potencijala od koje Steyer proizvodi široku lepezu vina, od suvih, preko predikatnih do penina. Inače, Steyerovih vina na srpskom tržištu nema. Na festivalu vina u beogradskom Hayatu na kojima je učestvovao, kaže da su Traminci privlačili veliku pažnju i sva je prilika da će srpski ljubitelji uskoro dobiti šansu da uživaju u čarima ovog vina

U

Podravini, jednom od tri vinska regiona Slovenije, poznatom najpre po Radgonskim Goricama, u kojima je 1852. godine začeta proizvodnja penušavaca u ovom delu Evrope, a potom i po nizu kvalitetnih belih vina, među kojima je mesto našla i autohtona Ranina, pre blizu dvadeset godina na sebe je skrenuo pažnju enolog Danilo Steyer s namerom da mirisnom Tramincu da šansu da na tom mikroklimatu pokaže šta ume. I nije pogrešio. Pokazalo se da je to sorta visokih potencijala od koje Steyer proizvodi široku lepezu vina, od suvih, preko predikatnih do penina. Traminac u Sloveniji jeste zastupljen, ali ne u enormnim količinama.

Računa se da ga ima na oko 250 do 300 hektara i to najviše u Štajerskoj, ali taj podatak nije uticao na Steyerovu odluku da Tramincu da prednost u odnosu na ostale sorte. Ako ga pitate zašto je ova sorta zasađena na devet od 16 hektara koliko sada ima, reći će da nije lako odgovoriti na to pitanje i da zapravo ima više razloga. Prvi i osnovni bi bio zato što je Traminac na ovom području najbolji. Radgonske Gorice okrug su gde se, kako ovaj danas uspešni slovenački vinar kaže, mešaju dve klime - vruća panonska i hladna alpska, što je dobro za aromatičnost Traminca. Povrh toga ne treba zanemariti kada se govori o mikroklimatksim faktorima ni blizinu reke Mure. Steyer ističe da u svetu nema puno pogodnih terena za ovu sortu i da je ovaj, na kom je on zasadio Traminac, jedan od tih retko dobrih. Sve to utiče

54 Wine & Fine

na to da su njegovi Traminci vrlo tipični sa karakterističnim mirisom ruže i egzotičnog voća. Takav je poluslatki mirisni Traminac iz 2012. godine, zlatnožute boje sa 12, 5 procenata alkohola i mirisom ruže, cimeta, meda i egzotičnog voća, koji se dobro slaže sa guščijom džigericom i jelima koja se poslužuju sa slađim i aromatičnijim umacima, kao i sa voćnim dezertima. Ono što nikako iz Steyerove palete vina ne treba propustiti jeste Steyer Vaneja Dišeća penina, potpuno suva – brut nature sa 13 odsto alkohola, koga takođe odlikuje zlatno žuta boja, miris ruže, cimeta, egzotičnog voća i dobro zapečenog hleba od heljde, te potpuno suv, mineralan i harmoničan ukus. Idealan za pre jela, ali može da prati i srednje bogata jela, sireve….

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

Prepoznali su te kapacitete Steyerovih vina na ocenjivanjima, pa je tako mirisni Traminac dva puta bio šampion na sajmu Vino Slovenija, Steyer Vaneja Dišeći Traminac isto toliko je puta dobio Dekanterovu zlatnu medalju i veliku zlatnu Figer Lakes USA, dok je mirisni Traminac ledeno vino osvojilo zlatnu medalju u Briselu.

- Sve je to bio veliki izazov – kaže Steyer. - Traminac nije lako prodati, jer je to vino koje se ne pije svaki dan, već u nekim posebnim prilikama. U Sloveniji inače vlada mišljenje da se Traminac ne pije uz hranu , ali se taj stav polako menja. Poigrali smo se na Salonu traminca gastronomijom i ispostavilo se da se hrana i Traminac odlično slažu.

www.winefine.org

Kakvi su još potencijali Steyerovih , ali i traminaca ostalih proizvođača ne samo iz Slovenije nego i iz drugih zemalja, poslednje četiri godine ljubitelji ovog vina imaju priliku da se uvere na Salonu traminca koji ovaj čovek u saradnji sa grupom istomišljenika iz Zavoda za kulturu, turizam i promociju Gornje Radgone “Kultprotur” i agencije Mediaspeed organizuje u zamku u Nogovi u okolini Gornje Radgone. Priznaje da nisu očekivali toliki interes vinskih poklonika, što je na njegovu radost razvejalo sumnje u uspešnost upravo zbog predrasuda da je to vino za žene i da ne ide uz hranu. Samo na ovogodišnjem Salonu pojavilo se 111 Traminaca iz Slovenije, Italije, Austrije, Nemačke, Francuske, Švajcarske , Češke, Mađarske i Hrvatske.

Wine & Fine 55

vinske priče U HišI dišečega ili Kući mirisnog traminca, kako se zove ova vinarija pored Traminca može se naići i na Raninu, autohtonu sortu tamošnjeg kraja, koju odlikuje zeleno žuta boja, miris voćni i muskatni, a ukus osvežavajući, voćni zaokružen i pitak.

Chardonnay, Rajnski rizling, Sauvignon Blanc, beli i sivi Pinot, muskatni Ottonel, sorte su koje Steyer uzgaja pored Traminca i Ranine. Vina su mu raspoređena u tri linije. Prva je linija svežih vina , druga su pod nazivom Steyer Mark ona koja odležavaju u bariku, a treću čine penušci i predikati.

Izvoz vina ni Slovencima kao ni srpskim vinarima nije najbolja strana, ali uvek ima onih koji su barem stepenik viši od ostalih. Danilo Steyer je među njima. Od 80.000 do 100.000 litara vina koliko godišnje izađe iz njegovog podruma, 20 odsto završi u inostranstvu.

Mirisni traminac iz Steyerove vinarije stiže do potrošača u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Švedskoj, Engleskoj i Francuskoj. Na kraju, mada po značaju, Japan na toj listi treba da stoji na prvom mestu. Tamo Steyerova vina putuju već devet godina. On misli da zasluge za to pripadaju japanskoj kuhinji koja se jako dobro slaže sa Tramincima, pogotovo kada se kuvari poigraju sa začinima. Ne krije ni ponos što se Traminci Iiranina dobro kotiraju i u Francuskoj, svetskoj vinskoj sili.

Potrošači prefinjenog ukusa kao što su Francuzi očito teže ka tome da probaju i nešto drugačije.

Steyerovih vina na srpskom tržištu nema. Na festivalu vina u beogradskom Hayatu na kojima je učestvovao, kaže da su Traminci privlačili veliku pažnju i sva je prilika da će srpski ljubitelji uskoro dobiti šansu da uživaju u čarima ovog vina.

56 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Premijum vina Aleksandrović gastro

Oslanjajući se na iskustva nasleđena od naših predaka vinogradara, godinama smo ispitivali različite činioce i faktore koji su od presudnog značaja za kvalitet našeg grožđa i vina. Birali smo najbolje ekspozicije, ispitivali tipove zemljišta, pažljivo odabirali sorte, klonove i podloge vinove loze kako bi sa našeg podneblja uzeli ono najbolje što priroda može da podari. Tako je nastala premijum kategorija vina, u strogo ograničenoj seriji, od grožđa iz najboljih berbi i sa lokaliteta gde visokokvalitetne sorte grožđa daju najbolje rezultate. Vreme berbe grožđa određujemo na osnovu optimalne zrelosti koja zavisi od tipa vina koji želimo da proizvedemo i koja je tesno povezana sa prirodom same sorte i njenog potencijala.

Veliki uticaj na kvalitet vina premijum kategorije ima višegodišnje odležavanje vina u hrastovim bačvama, baricima i bocama kako bi svi mirisi i arome koji se formiraju u procesu odležavanja stvorili jedinstven buke koji će odrediti karakter vina.

Vina iz naše premijum kategorije imaju izuzetan potencijal za odležavanje u boci, pružajući Vam mogućnost da u njima uživate odmah ili nakon nekoliko godina.

Wine & Fine 57

www.winefine.org facebook.com/AleksandrovicVina twitter.com/PodrumA

wine&fine

Jul i Avgust pokreću dilemu - Malvazija ili Rizling

LETNJA ŽEGA IPAK PRIZIVA MALVAZIJU, MALVAZIJU VINA LAGUNA Za Malvaziju je specifična diskretna aroma Bagremovog cveta, dok od voćnih aroma dominiraju jabuka, šljiva i kajsija, a u zrelom vinu se osetiti lagano gorkast ukus badema. Raspon boja se kreće od zeleno-žute preko slamnato-žutih pa sve do zlatno-žutih tonova.

Poreklo obe ove sorte nije najbolje razjašnjeno. Jedno je sigurno - obe sorte su veoma stare. Što se Malvazije tiče postoje dve teorije. Po jednoj teoriji Malvazija je poreklom sa Krita, a po drugoj je iz Grčkog grada, koji je bio poznata luka u ono vreme. Zvanično, prvi pisani podaci o uzgoju Malvazije u Istri potiču iz 1891. godine. Ovi podaci su sa Izložbe vina u Zagrebu. Rizling, zvanično postoji od 1552. godine. Za prvi pravi pisani trag uzima se latinski tekst Hieronimusa Boka, preveden na nemački, koji glasi: „Uzgoj rizlinga u regijama Mosel, Rhine i Worms.“, mada se dobro zna da je Rizling postojao mnogo ranije. Bilo kako bilo, i Malvazija i Rizling su veoma popularni i rado konzumirani u Srbiji i regionu.

Rizling je najzastupljeniji u Nemačkoj, mada po nekim podacima Rizling je tek dvadeseta najzastupljenija vinska sorta grožđa u svetu. Zajedno sa Chardonnay i Sauvignon, Rizling se smatra najbitnijom belom sortom, od koje se dobijaju kvalitetna bela vina. Mediteranske zemlje "rado" uzgajaju Malvaziju te se može naći u skoro celoj Italiji na Siciliji, Sardiniji, Korzici, na Kanarskim ostrvima, u Španiji, na Maderi. Na oko 60% vinogradskih površina Istre zasađena je upravo Malvazija.

Najpogodniji teren za uzgoj Rizlinga je pesak i škriljci. Rizling je sorta koja najbolje pokazuje odlike podneblja u kojem je uzgojen, bar tako smatraju poznavaoci vinove loze. Odgovara

58 Wine & Fine

mu umerena klima i dugo sazrevanje. Malvazija voli suvlje klimatske uslove, sedimentno tlo i padine sa dobrom drenažom.

Ovde pišemo o Beloj Malvaziji (Malvasia Bianca), jer pod imenom Malvazija potpadaju više sorti vinove loze.

U Italiji ima mnogo sorti koje nose isto ime Malvazija, navodimo samo nekoliko. Istarska Malvazija tj. Malvasia Istriana je posebna sorta koje najviše ima u Friuliju i okolini Venecije i veoma je zastupljena u Hrvatskoj. Malvasia di Planurgia ili Malvasia di Bosa je druga sorta Malvazije koja je, na žalost, sve manje zastupljena. Koristi se za proizvodnju slatkih vina.

Dubrovačka Malvazija tj. Malvasia delle Lipari, vrlo popularna u periodu pre Filoksere, a Italijani tvrde da je poreklom sa Sicilije.

Malvasia di Candia je poseban varijetet i nije u srodstvu sa Belom Malvazijom. Jedina crna sorta Malvazije je Malvasia Nera. Najčešće se koristi za kupaže. Po podacima od pre nekoliko godina postoji više od pedeset sorti vinove loze koja nosi ovaj naziv.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine Kako tanini ne bi prešli u grožđani sok, a vino postalo oporo, Rizling zahteva posebnu negu prilikom branja.

Za odležavanje zahteva "neutralni" hrast. Kod Rizlinga, koji duže stoji, odležava, često se javlja takozvani aromatski paradoks. Naime, pojava petrolejskog tona ili kerozinskog tona (neki ga nazivaju "na gumu" ton), koju iskusni zaljubljenici u Rizling poštuju i očekuju, većina konzumenata ne želi da oseti. Ovaj, za proizvođače vina od Rizlinga nemio ton, nastaje sazrevanjem tj. hidrolizom karotenoida. Paradoks je u tome što najkvalitetnija vina imaju više šanse da vremenom dobiju "na gumu" ton, jer se prisustvo karotenoida u grožđu povećava pri manjim prinosima, većoj ekspoziciji suncu, sa nedostatkom vode i višim sadržajem kiselina, a što je veća količina karotenoida veća je i mogućnost da nastanu nosioci arome petroleja. Osnovna karakteristika rizlinga je da se gotovo nikada ne kupažiraju sa vinima drugih sorti.

I Malvazija traži pažnju, ali bar ne preti petrolejskom završnicom. Grožđe je nabolje brati ručno i brzo hladiti. Analizom aromatskog i fenolnog profila vina došlo se do zaključka da postoje četiri osnovna tipa istarske Malvazije: sveže, mlado vino, koje ima dva podtipa - cvetnih i sovinjonskih aroma; zrelo vino Malvazija sa svoja tri podtipa - barrique, drvo, inox/ boca; tradicionalno vino Malvazija, sa svoja dva podtipa - barrique i drvo i desertno vino Malvazija.

www.winefine.org

Wine & Fine 59

wine&fine

Rizling sadrži oko 11 do 13 % alkohola sa 5 do 7 g/l ukupnih kiselina, dok Malvazija sadrži nešto više alkohola 11,5 do 13,5 %, a kiselina nešto manje 5 do 6,5 g/l ukupne kiselosti. Za Malvaziju je specifična diskretna aroma Bagremovog cveta, dok od voćnih aroma dominiraju jabuka, šljiva i kajsija, a u zrelom vinu se osetiti lagano gorkast ukus badema. Raspon boja se kreće od zeleno-žute preko slamnato-žutih pa sve do zlatno-žutih tonova. U svakom slučaju petrolej se nikako ne može osetiti ako konzumirate Malvaziju vinarije Vino Laguna.

Jedan od vodećih proizvođača vina od Malvazije je vinarija Vino Laguna, a u okviru koncerna Agrolaguna d.d. iz Poreča.

U ponudi je čista, sveža i mirisna Malvazija, koja kako i sami proizvođači kažu "uistinu definira lakoću postojanja u Istri".

Ručno brana od pažljivo odabranih bobica grožđa, posle 4 meseca negovanja u inoksu odličan je izbor u vrelim letnjim danima. Na našem tržištu Malvazija vinarije Vino Laguna su nešto manje od dve godine, a već su našla svoje stalne ljubitelje i konzumente. Malvazija je vino sa mora, te se dobro slaže sa morskim plodovima, ribom i uz lagana predjela.

Najbolja je rashlađena na oko 10°C. Naravno da i Rizling rashlađuje u ovim vrelim letnjim danima.

Odlično se slaže sa jelima koja se na našem podneblju često jedu. Nekome ko tek uči o vinima učiniće se da su ova dva vina slična - letnja, laka, idealna za rashlađenje. Ipak veliki plus dajemo Malvaziji zbog manje koičine kiselina i prijatnije arome. Kako su ukusi različiti ljubitelji kiselina u vinu će i dalje favorizovati Rizling, ali ćemo Vam mi za ovo leto preporučiti mediteransku ishranu, ribu i morske plodove, maslinovo ulje i rashlađenu Malvaziju vinarije Laguna.

60 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

gastro

www.winefine.org

Wine & Fine 61

wine&fine

Recept za dugovečnost

HEDONIZAM ZAČINJEN ANTIOKSIDANSIMA Umerene količine vina, što je količina do dve čaše vina na dan, dovodi do produžavanja ljudskog života. Ne spada u lek, ali ima lekovita svojstva i preporučljivo je u ljudskoj ishrani. Izvor je antioksidanasa i podstiče proizvodnju neurotransmitera dopamina Jednom davno živela je jedna grofica. Da bi povratila svoju mladalačku lepotu ubijala je mlade devojke i kupala se u njihovoj krvi. Kako kupanje nije bilo učinkovito, krv je počela da pije. Vremenom je shvatila da joj krv seljančica nije pomogla pa je, da bi se dokopala bogatije dece, otvorila akademiju. U akademiju su upisivana deca imućnijih ljudi kako bi učila plemićke manire. Eržebet Batori je bila mađarska grofica, jedna od najpoznatijih serijskih ubica i vampirica u istoriji. Njena zlodela su razotkrivena 1610. godine i zazidana je u svom dvorcu. Bila je plemićkog porekla pa nije mogla biti pogubljena, što je urađeno sa njenim saučesnicima. Umrla je četiri godine kasnije. Šta su sve ljudi u stanju da urade samo da bi produžili mladost i lepotu? Dugovečnost i mladalački izgled uvek su bili tema No.1. Eliksir mladosti i tajni začini, čuvani su od očiju i ušiju javnosti. Violet Ewen direktno cilja da je doživela stotu jer je svakodnevno konzumirala čašu vina. Najpoznatija, a i najstarija osoba na svetu, Francuskinja Jeanne Calment daje nam nešto veći recept za dugovečnost. Maslinovo ulje je prva "čarobna namirnica", koju je konzumirala i kožu tretirala njom. Kaže da je svu hranu začinjavala maslinovim uljem, a zahvalna je još i luku i vinu. Ova francuskinja je uživala u čokoladi, navodno je jela kilogram čokolade nedeljno. Živela je 122 godine. Antonio Dokampo Garsija je tvrdio da je tajna njegove dugovečnosti, a doživeo je 107. godinu, u tome što je u poslednjih 88 godina pio 120 litara crvenog vina mesečno.

Da li je vino eliksir dugovečnoti?

Vino ima u sebi antioksidanse koji povoljno utiču na krvne sudove i smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Flavonoidi, biljni antioksidansi, su najzastupljeniji antioksidansi u crvenom vinu, a nalaze se u opni grožđa i daju vinu tamnu, ljubičastu boju. Što je vino tamnije to je veća koncentracija ovih komponenti.

Da bi se zaštitile od gljivica biljke stvaraju rezveratrol, a rezveratrol spada u grupu polifenola, koji su poznati kao dobri antioksidansi. Naravno, sve zavisi od vrste vina tj. vrste grožđa od koje se pravi vino. Najviše antioksidanasa sadrži Cabernet Sauvignon, Pinot Noire i Merlot.

Dobar primer je čuveni franscuski paradoks. Naime, u Francuskoj je mali procenat srčanih oboljenja i ako Francuzi ishranom unose veću količinu masti životinjskog porekla zasićene masti, dok Nemci, koji se hrane na sličan način, ali konzumiraju pivo umesto vina, nisu zaštićeni od srčanih oboljenja. 1:0 za Francuze, ali i za vino!

Pored zaštite srca, vena i krvnih sudova rezveratrol iz vina smanjuje incidencu tumora i sprečava rast ćelija raka. Ako je

62 Wine & Fine

verovati lekarima čaša crvenog vina dnevno smanjuje na pola rizik od nastanka raka prostate kod muškaraca. Rezveratrol pomaže prilikom regulisanja šećera u krvi, te sprečava dijabetes, snižava holesterol i povišen krvni pritisak.

Antioksidansi iz vina smanjuju rizik od upala, infekcija i bolesti.

Picetanol iz vina deluje protiv nakupljanja masnih naslaga u telu, mada je vino kalorično (1 čaša (125 ml) crnog vina - 90 kcal). Zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima, crveno vino pojačava mentalnu izdržljivost i štiti od Alzheimerove bolesti i demencije.

Rađena su brojna istraživanja na temu kako vino i da li vino uptiče na dužinu i kvalitet života čoveka: umrene količine vina, što je količin do dve čaše vina na dan, dovodi do produžavanja ljudskog života.

Ne spada u lek, ali ima lekovita svojstva i preporučljivo je u ljudskoj ishrani. Izvor je antioksidanasa i podstiče proizvodnju neurotransmitera dopamina.

Iz svega navedenog nameće se zaključak da i ako nije eliksir dugovečnosti, vino je neizostavni sastojak naše trpeze, ako mislimo o sebi i svom zdravlju.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine

www.winefine.org

Wine & Fine 63

wine&fine

Uparivanje

HRANA I VINO

64 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine

Moćni Širaz uz moćni biftek Jean-Luc Colombo, Terres Brulees Cornas, Syrah, 13,5 vol.alc., 2013.

Ovo moćno vino dolazi nam sa juga Francuske, preciznije iz doline reke Rone odnosno čuvenog vinogradarskog područja pod nazivom Cornas AOC iz koga dolaze isključivo crvena vina sorte Širaz Syrah.

Vino je guste, intenzivne i bogate ljubičasto – crvene boje. Na "nosu" se osećaju crna trešnja, crne ribizle, šljive, bibera, voćnih tonovi; sa blagim dodatkom zemljanih nota i divljih pečuraka. Na paladu je mekana struktura crnog voća, iskričava svežina, lepi tanini, zemljani i začinski karakter sa slašću kedra, vanilije, duvana i finog hrasta. U završnici se ogleda u vidu prefinjene gorke čokolade i kupina. Telo vina levitira od srednje do potpune punoće. Poželjno ga je dekantirati pre serviranja najmanje 30 minuta.

Elegantno vino koje tipično opisuje navedeno geografsko poreklo. Veoma karakterističan širaz - syrah, sa dugim potencijalom odležavanja tj. konzumacije čak i do 2025. godine. Uparivati ga sa raznim specijalitetima od gljiva, tartufa i odležalih bifteka a mi smo se odlučili za uparivanje sa biftekom, guščijom džigericom i sosom od crnih tartufa. Uživajte!

www.winefine.org

Wine & Fine 65

wine&fine

Predivna bela kupaža savršen balans home-made paste Chateau Puech- Haut, Laguedoc, France Ovo prelepo vino nam dolazi iz Saint- Drezery, čuvene vinogradarske regije južne Francuske . Na nosu fantastičan i floralan, mineralne note belog cveća, bogat, kremast i veoma kompleksan. Sortni sastav vina je zaokružen autohtonim sortama Roussanne (40 %), Marsanne (40 %), Carignan (10 %). Temperatura serviranja do 10 stepeni celzijusa.

Na paladu harmonično i takoreći festivno. Ta svežina i hrskavost mu daje dodatnu notu elegancije u konzumaciji. Takoreći festivno, bogato na nosu, harmonično i kompleksno vino.Ovo je 2014. godina i berba koja za tu geografsku notu čini jednom od boljih po rečima znalaca. Predivne zlatasto-sjajne boje vas može ostaviti bilo čime osim ravnodušnim.

Izuzetno se slaže uz rižoto sa plodovima mora, školjkare i bele ribe a naš predlog je bio savršena kombinacija home-made paste, spargle i gambora koji se idealno uklopili i ubalansirali sa ponuđenim vinom.

66 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine

Nežni Roze uz fine delicije Chateau Puech Haut 'Prestige' Rose, 2015, Languedoc, France Zaista prestižan i neverovatan kvalitet u odnosu na cenu.

Sjajne, takoreći brilijantne boje lososa, na nosu izuzetno svež, slojevit, elegantan i izražajan u potpunosti.

Ponudiće vam nežne note crvenog voća kao što su maline i višnje ali i fine citrusne note sa nagoveštajem cvetova breskve. Na nepcu je savršeno zaokružen i ubalansiran, hrskav a na završnici možete osetiti te mineralne note belog i crvenog voća, tu prefinjenu i osvežavajuću teksturu vina.

Njegov sortni sastav čine Grenache (60%) i Cinsault (40%) i učiniće da, na trenutak, odputujete pravo na jug Francuske.

Serviran na temperaturi od 8 stepeni celzijusa i u idealnim uslovima ovaj roze spada u sam vrh ponude na tržištu. Takođe, interesantno je obratiti pažnju na samu bocu i njen stakleni vakuum zatvarač.

Iako se može piti bez "viljuške", svakako bi preporuka bila da ga uparite sa laganom mediteranskom hranom, obrok salatama na bazi piletine, punjenim povrćem, rižoto sa šafranom sa kojim smo ga i mi "sljubljili".

Ako ste sladokusac i tu vam. takođe, možemo preporučiti čuvenu panakotu ili sladoleda od prirodnih sastojaka na bazi šumskog voća i fine čokolade.

www.winefine.org

Wine & Fine 67

wine&fine

Savršeno izbalansirano food-friendly vino Jean-Luc Colombo, Les Abeilles blanc, Cotes du Thone, 2014. 13% vol.alc.

Još jedno fantastično belo vino koje nam dolazi iz doline reke Rone odnosno juga Francuske. Svetlo-slamnaste i kristalno čiste boje ovo vino je "na prvu loptu" izuzetno intenzivno i prvo vas na nosu zapljusnu mirisi sveže breskve i dinje, pomela, a potom do izražaja dolaze biljne mineralne note. Složeno, hrskavo, osvežavajuće i kompleksno vino na paladu vam prvenstveno govori o skoro savršenoj ubalansiranosti a onda vas opet vrati na ukus breskve, kajsije, belih trešanja, citrusa i zrelih krušaka. Tu pominjemo i interesantan blend sortnog sastava koje zaokružuju dve izuzetne sorte Clairette 80% i Roussane 20% Ovo vino je, takoreći, veoma food-friendly i moglo bi se uklopiti odnosno upariti sa mladom pečenom jagnjetinom, vrućom prasetinom, selekcijama srednjeodležalih ali i mladih sireva. Ako je dan prevruć za težu hranu uvek ga možete sjediniti sa svežim smokvama i pečenim bademima. Pažljivo servirati na temperaturi od 9 stepeni celzijusa i pustiti ga 10 minuta u čaši da lagano otvori čitav aromatski kompleks.

Odlična letnja preporuka!

68 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

wine&fine

Elegantni Širaz odličan partner pikantnih taljolina Jean-Luc Colombo, Les Fees Brunes, Crozes Hermitage, Syrah, 2015. 13% vol.alc.

Još jedan širaz elegantnog i modernog stila iz Kolombove edicije.

Prelepe tamno ljubičaste boje, doista mlad , lepo definisan, strukturno osvežavajuć, pomalo biberast i divalj ali prilično dobro ubalansiran sa grippy taninima u pozadini. Aroma šljiva, crnih malina, zemljano, vanilasto... čak asocira na zreli plod crne masline u pojedinim momentima degustacije. Takođe, Les Fees Brunes nam stiže iz severnog dela leve obale doline reke Rone i šezdesetogodišnjeg vinograda sa samih strmih granitnih vinogradarskih terasa apelacije Crozes Hermitage.

Sa značajnih 90 poena od uglednog vinskog časopisa Wine Spectator, ovo vino na nosu daje delikatne note crne ribizle, maline, sočne zrele višnje i šljive.

Ručno brano, tradicionalno vinifikovano, dugi proces maceracije. Od većine "Krozes" vina ... ovo se doista ističe svojim finim kiselinama i floralnošću.

OdličaN je partner jela od crvenih mesa medium termičke obrade, zrelih sireva, čak i jela od ručno pravljenih pasta a mi smo ga uparili sa taljolinama na crvenom luku, celeru, šargarepi, karijem, šafranom, neutralnom pavlakom, konjakom i miksom zrelih sireva.

www.winefine.org

Wine & Fine 69

Postoji samo jedan izbor za Vaš idealni vinski stil

ISKUSTVO I SAVREMENI TEHNOLOŠKI EKSPERTI KOMBINOVANI SA SPECIFIČNIM VINSKIM STILOM, DOPRINELI SU USPEŠNOJ REALIZACIJI MODERNOG DIZAJNA POTPUNO NOVOG SPIGELAU BRENDA POD NAZIVOM HIBRID. DIZAJN ZA NOVI HIBRID BRAND RAZVIJEN JE U SARADNJI SA JOHANNOM WILLSBERGOM TVORCEM FAVORITNOG KULTA WILLSBERG KOLEKCIJE ČAŠA RUČNE IZRADE KOJA DATIRA JOŠ IZ DRUGE POLOVINE 20. VEKA. WILLSBERGOVA RUČNE IZRADE KOLEKCIJA ČAŠA JE MODIFIKOVANA UZ POMOĆ MODERNE TEHNOLOGIJE U SPIEGELAU DIZAJNU, ŠTO JE OMOGUĆILO DA OVAKVA VRSTA DIZAJNA PO PRVI PUT BUDE DOSTUPNA ŠIROJ JAVNOSTI. IDEALNA UGOSTITELJSKA ČAŠA SPIEGELAU HYBRID. POSEDUJE IZUZETNU IZDRŽLJIVOST, SJAJ, OTPORNE SU NA GREBANJE, ELEGANTNE, FUNKCIONALNE. SVET JE PUN KOMPROMISA – PA ZAŠTO KOMPROMIS KADA JE U PITANJU ČAŠA IZ KOJE ĆETE UŽIVATI U VINU.

Šampanjac Šampanjac je potrebno poslužiti u perfektno oblikovanoj čaši koja omogućava njegovoj peni da se razvije nesmetano, a ne nestane u vazduhu. Nežni balončići treba da penušaju na vrhu jezika ali ne i da dođe do formiranja pene u ustima. Potrebna vinska komponenta je najbolje uvedena u dugom intenzivnom završetku čaše. Jer samo najbolje čaše mogu zadovoljiti navedene kriterijume.

Belo vino Ko god želi da spozna koja se to tačno istina krije u vinu, vino bi trebao probati u pravoj odgovarajućoj vinskoj čaši. Svaka nijansa, poslastica i suptilnost dobrog i vrhunsko dobrog belog vina doći će do izražaja samo ukoliko je vino posluženo u odgovarajuće modelovanoj vinskoj čaši. Dobar dizajn će pojačati izražajnost vinskih karakteristika ali nikako ih umanjiti ili učiniti drugačijim.

Hibridna bela vinska čaša je idealna za sve sorte belog grožđa, od svežeg Silvanca do elegantnog i slatkog Rizlinga.

Bordeaux Bogata crvena vina najbolje je poslužiti u velikim čašama, što omogućava da njihov intenzitet, struktura i karakter budu jasno izraženi.

Takva vina trebaju veliku površinu da dišu, što omogućava njihovim različitim aromama i notama da se razviju. Hibrid Bordeaux čaša je idealna za klasični Kaberne iz Francuske ali i jednako idealna za veličanstvena vina iz Španije, ona odvažna iz Italije, moćna Kalifornijska vina i vina takozvanog Novog sveta, uključujući Australiju, Novi Zeland i Severnu Afriku.

Burgundy Bogata crvena vina sa manje tanina, kao što je fini Pinot Noir iz Burgundije vole biti poslužena u čašama koje imaju široko dno koje omogućava da se različite arome nesmetano razviju. Samo se u velikim čašama razvijaju suptilne nijanse i delikatne arome. Kako za svako pravilo postoji izuzetak, tako je i Burgundy vinska čaša dobro prilagođena ne samo za crveni Pinot nego i za razne Burgundijske bele varijante kao što su Chardonnay, Pinot Blanc i Pinot Grigio, koji su izuzetno impresivni posluženi u velikim čašama u kojima bogatstvo njihove voćne arome dolazi do punog izražaja.