Uspešne zadruge

Poseban dodatak:

Uspešne zadruge ZZ „Agrolika“, Bački Gračac ZZ „Mrkšićevi Salaši“, Srpski Itebej ZZ „Agrodunav“, Karavukovo ZZ „Zadrugar“, Bač ZZ „Agro-Klek“, Klek OZZ „Bečej“, Bečej ZZ „Voćar“, Novi Slankamen ZZ „Paprika“, Martonoš ZZ „Graničar“, Šid ZZ „Beška“, Beška ZZ „Bačka“, Bačka Topola OZZ „Srem“, Inđija ZZ „Agrosoj“, Neuzina ZZ „Veljko Lukić Kurjak“, Lukićevo ZZ „Zlatno zrno“, Gložan ZZ „Plast“, Srpska Crnja ZZ „Sloga“, Krajišnik ZZ „Nagyret“, Doroslovo

Analiza kukuruza u ZZ u Lukićevu

Intervju sekretara ZSV mr Jelene Nestorov Bizonj i predsednika Radislava Jovanova *Šta nam možete reći o zadrugama koje ovde predstavljamo?

- Zajedničko za sve zadruge koje ovde predstavljamo je da čine deo grupe uspešnih zadruga u Vojvodini, odnosno da svaka od njih predstavlja primer uspešne poslovne prakse. Jedna od tendencija koja se uočava kod ovih zadruga je da mnoge od njih koje imaju dugu tradiciju postojanja, i koje su se decenijama bavile isključivo ratarskom proizvodnjom i ugovaranjem proizvodnje u ratarstvu, u poslednjim godinama sve više prelaze na intenzivne vrste proizvodnje na delu svog poseda, a naročito u oblastima voćarstva i povrtarstva (kao na primer: ZZ „Paprika“, ZZ „Veljko Lukić - Kurjak“, ZZ „Beška“, ZZ „Zadrugar“, ZZ „Graničar“...).

Sa druge strane, mnoge zadruge koje su osnovane u poslednje dve decenije, kao osnovnu delatnost imaju voćarstvo, povrtarstvo ili stočarstvo, što ukazuje na potrebu i isplativost zadružnog organizovanja u tim oblastima. Sve predstavljene zadruge su poslednjih godina mnogo investirale u svoju nepokretnu imovinu, a naročito u skladišne kapacitete, obnovu mehanizacije, nove zasade, i drugo, što pruža mogućnost za uspešnije poslovanje zadruge, zadrugara i kooperanata na tržištu. Zadruge koje ovde predstavljamo karakteriše i to što su u poslednjoj deceniji zapošljavale mlade ljude, stručnjake iz različitih oblasti. Zapošljavanje mladih, stručnih ljudi u selima, je jedan od potencijala zadrugarstva, koji doprinosi ne samo zadruzi i zadrugarima, već i ostanku mladih ljudi na selu - tvrdi Jelena Nestorov Bizonj: *Da li je iz zadruga koje ovde predstavljamo bilo učesnika u Prvoj letnjoj školi zadrugarstva koju je organizovao Zadružni savez Vojvodine?

- Iz zadruga koje su ovde predstavljene bilo je mnogo polaznika u Prvoj letnjoj školi zadrugarstva koju smo organizovali u junu ove godine. Prva letnja škola zadrugarstva gde su oni učestvovali, bila je prilika za više od pedeset mladih stručnjaka u zadrugarstvu da za kratko vreme steknu

28

nova znanja i da se upoznaju sa primerima dobre zadružne prakse, što sve mogu primeniti u poslovanju zadruga u kojima rade. U mlade ljude treba ulagati, jer će od njih zavisiti buduća perspektiva i razvoj zadrugarstva - uveren je Radislav Jovanov. *Kakav je odnos države prema zadrugama u periodu iza nas?

- Odnos države prema zadrugama je značajno poboljšan u prethodnim godinama, u suštini, od donošenja Zakona o zadrugama iz 2015. godine, koji odgovara našem zadrugarstvu. Investicije u zadrugarstvu su u poslednjim godinama podržane i sredstvima iz budžeta Republike Srbije i A.P. Vojvodine, koja nisu bila dostupna do pre nekoliko godina. Naime, zadruge danas imaju ravnopravne uslove za konkurisanje za podsticajna sredstva iz agrarnog budžeta kao i druga pravna i fizička lica, a u poslednjim godinama su postojale i posebne konkursne linije samo za zadruge.

Poseban doprinos razvoju zadrugarstva, kao i poboljšanju imidža zadružnog pokreta postoji kroz sprovođenje programa „500 zadruga u 500 sela“, čiji je nosilac Kabinet ministra bez portfelјa zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća. Savez je bio uključen u sve navedeno, počevši od doprinosa što boljim odredbama aktuelnog Zakona o zadrugama, preko izuzetno kvalitetne saradnje sa ministrom Milanom Krkobabićem u sprovođenju

programa i konkursa ovog ministarstva.

Posebno bih istakao i izuzetno kvalitetnu saradnju sa Pokrajinom, a prvenstveno sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, dr Vukom Radojevićem, sa kojim smo realizovali niz uspešnih projekata, među kojima je i uvođenje obrazovanja o zadrugarstvu u srednje škole - naglasio je Jovanov. *Šta bi istakli kao najznačajnije od podsticajnih sredstava za zadruge iz budžeta u poslednjim godinama?

- Istakla bih da su u poslednje tri godine postojala posebna bespovratna namenska sredstva isključivo za zadruge iz budžeta Republike Srbije, koja su se realizovala preko konkursa Kabineta ministra bez portfelјa zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, a bila su namenjena za investicione svrhe. Preko navedenih konkursa, u prethodne tri godine 44 zadruge iz Vojvodine su ostvarile pravo na podsticajna sredstva u ukupnom iznosu većem od 600 miliona dinara, što je uz njihova sopstvena sredstva bila velika podrška povećanju investicija u zadrugarstvu. U 2019. godini prvi put je i na pokrajinskom nivou objavljena konkursna linija samo za zadruge za investiciona ulaganja u preciznu poljoprivredu i preradu, te je i ovim putem značajno pomognuto novim investicijama u zadrugarstvu - obavestila je Jelena Nestorov Bizonj.

ZZ Agrolika, Bački Gračac: Ulaganja samo onog što se zaradi

Stevan Stanojković

Z

Z „Agrolika“, Bački Gračac, osnovana je u maju 2004. na temeljima zadruge iz 1946. Pre 16 godina iskorišćen je trenutak i kao pravni sledbenik ZZ vraća svoju prvobitnu funkciju uspevši da sačuva postojeći kapital. Zvonko Banjeglav, dipl. agronom, direktor je ZZ „Agrolika“ od osnivanja zadruge.

Ratarstvo je osnovno opredeljenje ZZ „Agrolika“ i posle burnih previranja, od 2004. beleži uspon i povećanje broja članova, kako i povećano ulaganje u razvoj zadruge, tako i u razvoj lokalne zajednice.

- Obnova zadruge počela je sa zanavljanjem mehanizacije, od teške koju nismo imali, preko nabavke silo kombajna, kombajna, i ostale neophodne mehanizacije za obrađivanje, trenutno nešto manje od 2.000 ha. U tom periodu smo puno investirali da bi postali samostalni. Ušli smo i u fazu izgradnje silosa sa sušarom i skladišnog prostora, jer smo smatrali da ne možemo da budemo zavisni od tuđe dobre volje ili kalkulacija, kada je reč o sušenju kukuruza ili prijemu robe i nesigurnosti da li ćete i kada robu predate, dobiti na kraju svoju robu nazad i sl. Izgradili smo silos zapremine 8.000 tona sa sušarom da bi posle par godina izgradili jedno podno skladište kapaciteta 5.000 tona. Na taj način uskladili smo svoje potrebe sa potrebama lokalnog stanovništva, omogućili prijem i lagerovanje naše robe i robe naših kooperanata - priča gospodin Banjeglav.

U daljem periodu, zadruga je nastavila

sa kupovinom razne mehanizacije koja joj je omogućavala kvalitetniju obradu zemlje. Ideja stara 20 godina vezana za izgradnju sistema za novodnjavanje, realizovana je 2017. i odnosi se na zalivne sisteme, najveću investiciju vrednu 2,5 miliona evra, kojom je pokriveno nepunih hiljadu hektara poljoprivredne površine.

Njen cilj je da se tokom cele godine dobijaju stabilni i visoki prinosi poljoprivrednih kultura. Ceo sistem za navodnjavanje je realizovan iz sopstvenih sredstava. Snabdeva se vodom iz Velikog bačkog kanala, ima 12 centar pivot uređaja i pravljen je sa mogućnošću proširenja. Urađena je crpna stanica, a osnovni energent je struja, što daje isplativost ovog sistema. Ove godine razvučeni su cevovodi većeg promera i povećane površine pod vodom za 184 ha, što ovu zadrugu stavlja među retke sa toliko površine pod navodnjavanjem, i sa puno pozitivnih elemenata da mogu da rade rentabilno. Za kratko vreme primene, rezultati između kontrolisane proizvodnje, pod navodnjavanjem i one bez nje, su neuporedivi.

Gračačka zadruga je spremna na promenu strukture setve isključivo pod uslovom da ima ozbiljne ekonomske efekte, za stvaranje većeg profita. Ima stotinak kooperanata i oko 500 ha njihovog zemljišta.

Trudeći se da ostvari maksimalnu uslugu ZZ svojim kooperantima obezbeđuje najpovoljnije uslove kada je reč o semenima, sušenju, čuvanju, skladištenju poljoprivrednih proizvoda, uz garancije da će svoj

proizvod prodati po najvišoj ceni na berzi.

Mišljenje prvog čoveka „Agrolike“ je da bi sve moglo i mnogo bolje. Kočnica su mogućnosti za dobijanje subvencija, kakve su omogućene gazdinstvima.

- Razlozi su nam poznati i manje više prihvatljivi. Da bi se dalje razvijali morali bi imati otvorene mogućnosti. Stvaraju se uslovi, ide se ka boljem, ali nećemo se moći pomeriti bez subvencija po jedinici površine, bez subvencija za mehanizaciju i đubriva.

ZZ „AGROLIKA“ konstantno ulaže u mlade. Ove godine primljeno je osam mladih iz sela od 20 - 30 godina, fizički snažnih, tehnološki potkovanih, za nosioce radova na novoj mehanizaciji. Iz ove zadruge dvoje mladih je pohađalo Prvu letnju školu zadrugarstva. Direktor se nada da će ova inicijativa koju je zdušno podržao, zaživeti, i da će mladi svet koji se polako priprema da nasledi sadašnju generaciju imati šansu dosta toga da nauči.

Društveno odgovorna, gračačka zadruga čini sve što je potrebno za kvalitetniji život na selu, pomažući lokalnoj školi, seoskim udruženjima i sportskom klubu, ribolovcima..., redovno funkcionisanje. Pre pet godina zadruga je u centru sela poklonila plac i podigla crkvu Svetog proroka Ilije.

Ove godine dovršili su ogradu. U selu od 2.5 hiljade stanovnika sve više je onih koji idu u crkvu.

ZZ „AGROLIKA“ ima maksimalnu podršku ZSV, korektno i profesionalno sarađuje sa pokrajinskom vladom, i sve što je bilo realno završeno je pozitivnim ishodom.

29

Vojislav Mrkšić

Z

ZZ Mrkšićevi salaši: Radimo najbolje što umemo i s ljubavlju

Z „Mrkšićevi salaši“ je porodična zadruga sa dugom agrarnom tradicijom. Današnji vlasnik, gospodin Vojislav Mrkšić, smatra se nastavljačem statusa i imena koje su njegovi preci domaćinski i časno gradili duže od sto godina.

- S ponosom naglašavam da sam izdanak paorske porodice. Moj pradeda, deda, otac, svi su bili u ratarstvu, nešto manje u stočarstvu. Pradeda je podigao farmu, dislocirao proizvodnju na salaš (otuda i ime zadruge), 1928. podigao kuću. Deda je rođen 1900. i trudio se da nasleđeno unapredi. Jedan je od osnovača zadruge 1938. koja je do Drugog svetskog rata izuzetno dobro poslovala, zatim i bankrotirala. Ali ne i moj deda. Naša porodica, u kojoj se rađalo po četvoro dece u generaciji, nastavila je sa radom. Otac, rođen 1924. kupio je salaš na drugoj lokaciji, jer su stariji podelili dedin. Ja sam prohodao na salašu, odrastao, i sve do srednje škole akumilirao znanje, izgrađivao svest, kulturu i poštovanje za ono što je stečeno. Kod nas se ništa nije prodavalo, već se samo kupovalo, makar jedno jutro godišnje.

Nisam izneverio svoje pretke i isto to pričam svojoj deci, koja su ostala na zemlji sa mnom. Danas je nas šestoro, uz mene i moju suprugu, dva sina i dve snaje, svi uključni u ovaj posao. Nas devetoro živi u jednoj kući jer sam davno naučio da je porodica osnovna ćelija društva - priča gospodin Mrkšić, priznajući da mu je upravo porodica najveći uspeh u životu, što je nastavio ovaj posao i ostao na selu. Njegov entuzijazam, kao i sveže ideje da, pre svega, mladim ljudima obezbedi približno iste uslove kao u gradu, osim sigurnog posla, mesto za izlazak, druženje, salon lepote, mini spa centar, ove godine rezultirali su otvaranjem tri prva razreda u Srpskom Itebeju dva na srpskom, i Novom Itebeju jedno odeljenje na mađarskom jeziku.

- Drzak bi bio da te zasluge pripišem samom sebi. U ovom projektu učestvovali su moji saradnici, 1/3 meštana koji radi u ZZ, ili na neki način zavisi od nje, koji su

30

ostali na selu. Borimo se protiv diskriminacije malih sredina od strane države koja ne ulaže dovoljno u selo - kaže naš sagovornik.

Osnovna delatnost zadruge je ratarska proizvodnja sa skladištenjem žitarica. Na površini od 5.5 do 6.000 ha, što sopstvene, što zemlje 23 zadrugara i 160 kooperanata, gaje se suncokret, pšenica i kukuruz, kulture koje najbolje „podnose“ banatski tip zemljišta i mikroklimat kojeg odlikuje suvlji vazduh sa dosta vetra i rasporedom padavina koji nije idealan.

Od 1997. u sastavu „Mrkšićevih sala-

sada ih je šesnaest u Zrenjaninu, Kikindi, Elemiru, Kovačici, Žitištu, Crepaji, Ečki, Mužji, Titelu. Plan je otvaranje četiri nova objekta godišnje. Pre šest godina otvoren je MS restoran sa pratećim sadržajima - višenamenskim salama (od 500 +100 +100 mesta) i smeštajem (27 soba).

Ovaj domaćin je i predsednik crkvene opštine, pomogao je i obnovu srpske pravoslavne crkve Sv. Save i Simeona, pored para, ugradio svoj rad, trud, ljubav.

Po rečima gospodina Mrkšića, zadruge su dugo bile nevidljive. Kao član UO ZSV daje svoj doprinos rešavanju problema, ali

ša“ je benzinska pumpa. Godine 2003. počeo je sa radom pogon klanice. Klanica za klanje krupne stoke, prerada mesa u polutrajne proizvode postala je mala, pa je u završnoj fazi izgradnje novi objekat površine 8.000 m2 u kojem će biti smešteno sve sem klanice. Planira se i otvaranje odeljenja tradicionalnih proizvoda tipa domaće slanine, šunke... Godine 2004. počeo je sa radom pogon pekare. Danas iz ovog pogona izlaze specijalne vrste hleba od belog i integralnog brašna, osnovne vrste hleba i peciva, smrznuta peciva i polupečeni proizvodi, pečena peciva, slatkiši i slaniši.

Pre jedanaest godina počeo je sa radom prvi maloprodajni objekat za distribuciju proizvoda sa oznakom ovog brenda,

smatra da je država ta od koje se očekuje da reši problem imovine, kao i elementarne probleme ljudi na selu: izgradnju puteva do naselja, obezbeđivanje stabilne električne mreže, podsticaj lokalnoj privredi i dr. Srpski Itebej je mesto na obali Begeja, na šest kilometara od rumunske granice. Izgradnja graničnog prelaza, biciklističke staze, drumskog saobraćaja te plovnog puta do Temišvara za manja plovila, oživelo bi ovo mesto. Želja Vojislava Mrkšića je da se sve to realizuje. Ne slaže se sa komentarima da im ne valja geografija. Mišljenja je da je geografija odlična, ali da ne valja infrastruktura, povezivanje trasom Carskog druma koji je ovde prolazio, obezbedio bi se protok ljudi, a samim tim i roba.

ZZ Agrodunav Karavukovo: Jaka zadruga - snažnije selo Stevan Stanojković

Z

emljoradnička zadruga „AGRODUNAV“, Karavukovo, u kontinuitetu postoji od 1948. godine. Prebrodivši iskušenja od sredine sedamdesetih godina pošlog veka, i Zakona o Udruženom radu kojim se zadruge ukidaju, do Zakona iz devedesetih kada se zadrugama nominalno vraća nekadašnji status, ponovo je registrovana 1998. i utemeljena na zadružnim vrednostima, poslujući na način kojim doprinosi održivom razvoju lokalne zajednice i okruženja.

Gospodin Stevan Stanojković je u ovoj zadruzi od 1987. godine, a na njenom čelu pune dve decenije. ZZ trenutno upošljava 92 radnika. Ima 100 zadrugara i isto toliko kooperanata. ZZ „AGRODUNAV“ primer je dobre prakse zadrugarstva, i kako se pomoću faznog razvijanja različitih vidova poljoprivredne proizvodnje dolazi do ekonomskog prosperiteta i bitnog elementa privrednog razvoja srednje Bačke. Uz ratarstvo, kao primarnu delatnost, razvijana je oblast stočarstva (farma krava) i voćarstva, kao i doradni centar. Što se ratarstva tiče, na 1.812 ha zemlje u vlasništvu i još nekoliko stotina, koje uzima u zakup od drugih pravnih lica, zbog potrebe semenske proizvodnje (80%) i plodoreda, najviše je zastupljen kukuruz, zatim soja, pšenice, ječam.

U sastavu Zadruge je farma muznih krava, trenutno oko 450 grla i voćnjak od 20 ha pod trešnjom. O toga, 10 ha je u punom rodu, a sa 10 ha novih zasada dogodine se očekuje pun rod. Prioritet je podizanje hladnjače, čime bi proces proizvodnje bio zaokružen.

Zadruga poseduje i doradni centar u ko-

jem dorađuje sve proizvode proizvedene na njihovim njivama.

Otežavajuća okolnost je što se Zadružna zemlja nalazi na ritskom području, III, IV ili V kategorije, tako da praktično one najkvalitetnije zemlje Zadruga i nema, što su im za postizanje kvaliteta finalnog proizvoda potrebna mnogo veća ulaganja.

ZZ „AGRODUNAV“ Karavukovo radi ugovorene poslove za poznate naručioce posla, jer u sopstvenoj sušari, pruža usluge dorade, sušenja, pakovanja.

- Suština uspešnog rada jedne zadruge, kao i njenog opstanka, je konstantno prilagođavanje datoj situaciji, i gledamo da to što radimo radimo najbolje moguće.

Na prvom mestu, u okviru kratkoročnog plana je izgradnja hladnjače, gde bi mogli da naše trešnje posle berbe kvalitetno spemimo i plasiramo na tržište - objašnjava gospodin Stanojković.

Direktor tvrdi i da je danas nemoguće baviti se poljoprivredom bez praćenja savremenih trendova. Zato ZZ veliku pažnju posvećuje stručnom usavršavanju svojih članova i permanentno prati novine u poljoprivredi. Između ostalog, dvoje mladih zadrugara iz ZZ „AGRODUNAV“ bili su učesnici Prve letnje škole zadrugarstva u organizaciji ZSV, iz koje su poneli puno pozitivnih utisaka. Unazad par godina insistira se na prijemu mlađeg kadra, uz

pružaje mogućnosti za dalje usavršavanje.

U Zadruzi ima osam visokoobrazovanih stručnjaka, radi se na tome da ih bude što više jer, oni su ti na kojima je budućnost i koji se postepeno pripremaju za nosioce proizvodnje.

Gospodin Stanojković ističe odličnu saradnju kako sa ZSV, tako i Pokrajinskim sekretarijatom, te Ministarstvom za regionalni razvoj, ali smatra da ima još dosta prostora za njeno unapređivanje. Nije propustio priliku da oda priznanje ZSV na rešavanju krucijalnog problema sa kojim su se decenijama zadruge suočavale i njihovog konačnog priznavanja kao vrlo bitnog subjekta, naročito u seoskim sredinama, izražavajući nadu da će se sa aktivnostima u tom pravcu nastaviti. Po njegovom mišljenju iskusnog zadrugara potrebno je još više istaći njihov značaj, favorizovanjem zadruga u smislu subvencija i konkursa, gde još uvek postoje ograničenja za zadruge kao pravna lica.

- Osim privredne, zadruge imaju snažnu socijalnu ulogu u svojoj sredinu. I naša zadruga je aktivan činilac sela i u skladu sa svojim mogućnostima pomažemo sva dešavanja. Samim tim, kada bi se zadruge još više ojačale, bio bi veći benefit i za sredinu u kojima su zadruge situirane, tako i za stanovništvo koje u njima živi - zaključio je Stevan Stanojković.

31

Miloš Vuković

ZZ Zadrugar, Bač: Nije dovoljno imati

M

iloš Vuković, pravnik, predsednik UO ZSV, od 2007. godine direktor je ZZ „Zadrugar“ Bač.

U zadrugu, osnovanu juna 1990-te. došao je tri godine kasnije i mada sebe nikada nije video u poljoprivredi, upravo je njoj posevetio ceo radni vek. Da li je to zato što je „poljoprivrednik sa pedigreom“, čiji je otac, Đorđe Vuković takođe stajao na čelu zadruge u Plavnoj, ili sticaj okolnosti i teškog nalaženja posla, tek kada je Zadruga zapala u problem, od strane zadrugara imenovan je za direktora. Da je to bila ispravna odluka govori podatak da su dugovi brzo rešeni, a dati rokovi otplate skraćeni za 2/3.

- U vreme kada smo se borili za opstanak, 2008., ušli smo u investiciju i za samo tri meseca na livadi, bez struje, podigli silos. Do tada smo otkup vršili u tuđem dvorištu, u jednoj šupi. Dve godine kasnije preuzeli smo Zadugu iz Bođana, ugovorene površine povećali za 600 ha, preuzeli njihove zaposlene, otplatili sve dugove, dobili još jedan silos. Godine 2014. smo od jedne privatne firme iz Bača kupili njihve silose i sada imamo tri otkupna mesta. Mehanizaciju smo podigli na zavidan nivo i kada se osvrnem oko sebe mogu da

32

budem ponosan na tim ljudi koji je formiran - priča gospodin Vuković.

Kada je došao na mesto direktora u zadruzi niko ni sa kim nije razgovarao. Prvo što je uradio bilo je da stvori dobru ekipu, jer je to po njegovom mišljenju najbitnije u poslu. Stvaranje uzajamnog poverenja, zadobijeno je i redovnim isplatama i nikada ispod cene, svi problemi rešavaju se u njihovom nastanku, bez tenzija. Danas ZZ „Zadrugar“ broji 70 zadrugara i do 350 kooperanata.

Zadruga raspolaže sa 384 ha zemlje u vlasništvu i sa oko 200 ha iz zakupa, što privatnog što državnog, što je mnogo manje od kapaciteta zadruge, koja može da radi do hiljadu i po hektara. Težak dolazak do plodne zemlje je opšti problem, jer je dobijaju ljudi koji imaju para, a ne oni koji su sposobni da je obrađuju.

Ovo je sojarski kraj, i na više od 60% površina se seje soja. Kukuruza ima jako malo, pšenica se seje na slaba zemljišta ili kada se zemlja odmara od soje. Po malo se seja uljana repica.

- Poslednjih 15 godina soja je ovde monokultura i to je ono što je problematično.

Ne koristi se dovoljno mešavina veštačkog đubriva, što je greška, posebno vidljiva u sušnim godinama poput ove iza nas. To zaključujemo na osnovu parcela na kojima je veštak bacan i onima na kojima nije, razlika je drastična. A sve je to zbog nedovoljne upućenosti. To je problem, posebno državnih zemljišta sa ugovorom na godinu dana, gde niko ne baca đubrivo jer to košta, a deo veštaka ostaje drugome, tako da je ta zemlja ispošćena - objašnjava prvi čovek zadruge.

Zadruga je tri hektara opredelila za

eksperimentalni zasad trešanja, sa bunarom i sistemom za navodnjavanje, te zaštitnim mrežama i ogradom. Sledeće godine trebao bi da bude početak roda, posle čega će se videti da li je i kolika isplativost. Najvećim problemom smatra radnu snagu koje nema ili ne dovoljno kvalitetne, pri tom praveći razliku između nezaposlenih i radnika.

Jedih ima previše, ovih drugih premalo, jer su bili prinuđeni da se snađu u nekim od evropskih zemlja ili u SAD. Ono sa čim nema problema su kupci, jer su njihovi proizvodi interesantni i na domaćem i na ino tržištu. Njihova roba se plaća unapred, pre izlaska iz silosa. Znaju se realne cene, znaju se kupci, sa kojima se održava dobra saradnja.

Odlična saradnja ZZ je i sa ZSV, pokrajinskom i republičkom vladom.

- Bez pomoći Ministarstva bez portfelja koje vodi Krkobabić i Pokrajinskog sekretarijata ne bi mogli podići voćnjak.

Međutim, neznanje i slaba informisanost dovela je do toga da je Srbija zemlja koja je iskoristila najmanje sredstava iz IPARD fondova. Ljudi su u strahu, jer uvek postoji bojazan ako ne dobiju sredstva, a uđu u investiciju, kako će se iz nje iskobeljati.

Neka sigurnost, posebno preko garancijskih fondova, morala bi da postoji, da neko stane iza tih ljudi i omogući im da uđu u te programe - rekao je gospodin Vuković.

S tim u vezi, ZZ „Zadrugar“ veliku pažnju polaže na stručnost svojih ljudi. Od 30 zaposlenih 10 su sa završenim fakultetom. Zato se nikada ne meša u njihov posao, jer ga znaju bolje i stručniji su od njega. Njegovo je da oceni šta može, a šta ne, i da zatvori finansijsku konstrukciju. I to se pokazalo dobrim.

ZZ Agro-Klek, Klek: Nema sela bez zadruge

Radovan Bokić

Z

Z „Agro-Klek“ iz Kleka nalazi se na 6 km od Zrenjanina. Nastala je od seljačkih radnih zadruga formiranih neposredno posle Drugog svetskog rata. Trenutno raspolaže sa oko 1.200 hektara obradive zemlje srednje klase. Osnovna delatnost je ratarska proizvodnja i sve značajnija, stočarska proizvodnja, odnosno proizvodnja mleka.

ZZ „Agro-Klek“ raspolaže sa 1.100 grla krupne stoke, od čega je oko 580 muznih krava rase crveno-beli Holštajn, dok je ostalo priplodni podmladak junadi i teladi.

Proizvodnja na godišnjem nivou trenutno iznosi oko 5 miliona litara mleka, dnevno oko 13.500 litara, odnosno oko 9.5 hiljada litara po kravi, količina znatno više iznad proseka EU, što je rezultat za ponos.

Zadruga više od 30 godina sve količine mleka dnevno isporučuje zrenjaninskom „Mlekoproduktu“.

Zadruga se bavi i ribnjačkom proizvodnjom. Na površini od 80 hektara ribnjaka gaji tovni šaran vrhunskog kvaliteta nastojeći da unapredi i taj deo proizvodnje.

Takođe se bavi otkupom poljoprivrednih proizvoda, prevashodno od zemljoradnika, kooperanata i zadrugara iz Kleka, od 80-90% svih tržišnih viškova. Poseduje podna skladišta i ima ugovore sa ozbiljnim skladištarima, tako da je sva roba smeštena na sigurno.

- Funkcionišemo sami za sebe, domaćinski, potpuno legalno. Seljaci imaju poverenja u nas, predaju nam robu, mi im garantujemo isplatu i nemamo nikakvim problema u međusobnoj saradnji. ZZ

ima 70 zadrugara i oko 100 kooperanata, uglavnom iz katastarske opštine i mesta Klek. Trenutno imamo 80 zaposlenih u stalnom radnom odnosu, uglavnom meštana. Finansijski gledano poslovni prihodi su nam preko 500 miliona na godišnjem nivou, od čega oko 120-140 miliona plaćamo porez državi. Prosećna zarada zaposlenih je oko 70 hiljada dinara, sa čime smo zadovoljni - rekao je Radovan Bokić, direktor ZZ „Agro-Klek“.

Dosta se pažnje poklanja mladima i obrazovanju. Među zasposlenim su svi profili koji odgovaraju strukturi proizvodnje. Kod ratarstva je tim sačinjen od agronoma, inženjera zaštite bilja, tehničkih lica koja prate proizvodnju; kod farme je veterinar, veterinarski tehničar stočarskog profila, dok je broj zaposlenih u upravi sveden na minimum.

Planovi ZZ „Agro-Klek“ idu u pravcu daljeg podizanja nivoa proizvodnje u svim segmentima, smanjenje troškova, kompletna racionalizacija poslovanja. ZZ „Agro-Klek“ nastoji da preuzme lidersku

poziciju u proizvodnji mleka u regionu.

Ograničenje kapaciteta na farmi do 600 grla, otvara mogućnost plasmana viškova steonih junica na tržište, proces koji se, u ograničenom obimu, odvija u kontinuitetu. Budućnost ratarstva ogleda se u njegovom intenziviranju, uvođenjem sistema za navodnjavanje. Radi se o ratarskim kulturama prvenstveno namenjenim stočarskoj proizvodnji.

- Mi prinose ne merimo po jedinici površine, već po prihodu, gde ostvarujemo 330 - 350 hiljada po hektaru. Ne interesuje nas prinos kukuruza po jedinici površine već gledamo koliko ćemo ostvariti po hektaru kroz litara mleka, kilograma ribe, mesa, što nam je značajnije od nabrajanja prinosa - kaže čelni čovek zadruge.

Gospodin Bokić ističe da Zadruga nema ozbiljnih problema sa insititucijama na lokalnom i pokrajinskom nivou, ali da je prisutan problem oko zemljišta gde grad Zrenjanin izdaje u zakup 10.000 hektara državne zemlje, međutim, Agencija za povraćaj dekretima preti oduzimanjem zemlje koju je Zadruga stekla pravnim putem i uknjižila je kao svoje vlasništvo.

- Ako se to ostvari ZZ „Agro-Klek“ više neće biti. Sa ZSV je najbolja saradnja, sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu isto tako. U suštini mi se ne oslanjamo mnogo na druge, osim na same sebe.

Ovo je apolitična zadruga, gde 22 godine radimo bez dana blokade žiro računa. Od 28. aprila 1998. godine, kada je registrovana kao ZZ „Agro-Klek“, jedan jedini sat žiro račun nije bio u blokadi. Nismo zaduženi kod banaka, to što imamo kredita čini 1/3 u odnosu na stanje zaliha. Klek ima oko 3.000 žitelja i trećina stanovnika direktno ili indirektno živi od ove Zadruge.

Mi smo društveno odgovorna firma i podržavamo sve aktivnosti u mestu i okolini, od sportskih klubova do kulturnih manifestacija. Mesto oslonca smo i penzionerima i udruženju žena i boraca. U vreme pandemije smo oko dva miliona dinara, u nekoj formi, uputili ka zdravstvnim organizacijama, što Ministarstvu zdravlja, što selu i pojedincima - obavestio je Radovan Bokić.

33

OZZ Bečej, Bečej: Otvorena vrata za sve proizvođače

Miroslav Glavaški

O

pšta zemljoradnička zadruga „Bečej“ iz Bečeja osnovana je 1955. godine, i kao takva poslovala sve do 1978. kada je na osnovu političke odluke postala deo PIK „Bečej“ sa mlekarom, mlinskom industirijom, pekarom, pivarom .., koji je zapošljavao oko 4,5 hiljade radnika i sa jedinstvenom administrativnom službom. Krajem 80-tih dolazi do raspada kombinata i po Zakonu o zadrugama iz 1989., pet zadrugara iz opštine je donelo odluku da se izdvoje. Sledeće godine formirana je OZZ „Bečej“, sa istim ljudima, na istom mestu, sa istom imovinom. Od tada pa do danas aktuelan je problem oko povraćaja zadružne imovine.

- OZZ „Bečej“ je bila i jeste jedna od najvećih zadruga u Vojvodini, kada je poslovanje u pitanju, ali bez mogućnosti da ostvari pravo koje je na njenoj strani. Od 2009. do 2014. uvedeni smo u posed, a onda na osnovu neosnovane žalbe, ostali bez 700 - 900 ha prve klase zemlje koje je zadruga unela u PIK, i ti problemi se iz godine u godine povećavaju. Godine 2009. vraćeno nam je 275 ha našeg imanja, u jednoj parceli u Radičeviću, koja je pre tri godine, u procesu restitucije, podeljena meštanima. U međuvremenu smo putem spora došli do 360 ha najlošije zemlje u opštini, IV, V, VI klase, ali smo morali i sa tim da se složimo - objasnio je gospodin Miroslav Glavaški, ekonomista, na čelu zadruge od 1989. godine.

Od osamostaljivanja zadruga posluje pozitivno. Poslednjih 15-tak godina osim na teritoriji svoje opštine, delatnost je pro-

34

širila na Novi Bečej, Srpsku Crnju, Poljanice, Kumane, Srem, zato što samo obim posla omogućava preživljavanje i opstanak u ovom vremenu.

OZZ „Bečej“ ima 27 stalno zaposlenih, proizvodnja je orgnizovana na površini od osam do devet hiljada hektara, uz otkup i sa preko milion evra kreditiranja proizvodnje, od đubriva, semena, hemije, do privatnih zahteva/pomoći zadrugara. Da li će u toku godine naplatiti ili ne, veliko je pitanje, ali praksa je da se jedan deo prenosi na sledeću godinu uz povraćaj sredstava kroz robu.

Akcenat u proizvodnji je na pšenici (15.000 t/g), kukuruzu (12-15.000 tg), suncokretu (6-7.000 t/g) i soji (150 t/g).

- Poslujemo sa minimalnim rizikom i sa rokom od dan-dva isplate. Trudimo se da budemo pouzdan partner, a stečeni ugled zadržimo. Repromaterijal obezbeđujemo preko avansnog plaćanja i kreditiranja,

gde god imamo iaole normalan rabat, i to je način da opstanemo, da nam veruju i da održimo dobru saradnju.

Ovih dana samo završili sa nabavkom 1.600/700 tona đubriva, od osnovnog NPK, urea do Yara, za sledeću godinu i isplatili do zadnjeg kilograma - kaže direktor.

Gospodin Glavaški ističe specifičan odnos sa proizvođačima, koji u svako doba mogu da dođu u kancelariju zadruge, bez najave. Potrebe za sekretaricom nema, dovoljno je samo pokucati na vrata jer, kako kaže - „mi živimo od njih“. Ovde su zadrugari uvek dobrodošli. On sam je tu praksu nasledio, samo ju je podržao i ustalio.

Pohvalio je saradnju sa ZSV i blagovremeno obaveštavanje oko svih konkursa, novih propisa, takođe i organizaciju Letnje škole zadrugarstva, koju su pohađala dva predstavnika ove zadruge, od četiri fakultetski obrazovanih u timu, ocenjujući da je značaj obrazovanja nemerljiv.

Sa ministarstvom i sekretarijatom saradnja je korektna. Na svim skupovima u organizaciji ZSV pokrajinski sekretar se odaziva i obaveštava o preduzetim merama. Jedini problem je nerešeno pitanje imovine.

Na samom kraju karijere, gospodin Miroslav Glavaški kaže da je zadovoljan postignutim. Kako i ne bi kada je i do 100% podigao promet u nekim kulturama. Želja mu je da pre no što ode u penziju vrati deo imovine, jer značaj zadruge za selo je ogroman, jer ni u jednoj akciji u selu nisu odbili da pomognu. Značaj zadruga je i kada je reč o malim proizvođačima, kojima je često jedina podrška, posebno ako posluje na način kao OZZ „Bečej“. Naime, ovde je vrednost pozajmice od 100 dinara, cele godine 100 dinara.

ZZ Voćar Slankamen Novi Slankamen: Ništa nismo dobili da nismo zaslužili Nikola Kotarac

Z

Z „Voćar Slankamen“ osnovana 07. aprila 2011. i spada u jednu od namlađih uspešnih zadruga u Vojvodini. Posebna po tome, što su je osnovala 42 porodična gazdinstva iz Novog i Starog Slankamena, Slankamenačkih Vinograda, Maradika i Novih Karlovaca. Tako su iz porodice Nikole Kotarca, direktora zadruge i jednog od vlasnika, i supruga Slađana i sin Srđan zadrugari. Ovo nije usamljen slučaj i svi zajedno čine jednu veliku porodicu.

Druga specifičnost ove ZZ je da su zadrugari predstavnici šest nacija, i to se smatra pozitivnim jer se uvek nešto obeležava i slavi.

- ZZ „Voćar Slankamen“ posluje po zadružnim principima, održava izvrsnu saradnju sa Zadružnim savezom Vojvodine, sa predsednikom Radislavom Jovanovim, koji je čest gost zadruge, kao i sekretarom Saveza, Jelenom Nestorov Bizonj. Sa ZSV i Privrednom komorom Vojvodine ostvario sam studijska putovanja u Maroko, Kipir, Italiju, bio jedan od organizatora Prve letnje zadružne škole, u junu ove godine

- podsetio je gospodin Kotarac, i dodao da bi od toga bilo slaba hasna da se konstantno ne prate trendovi.

- Paralelno sa unapređenjem modela organizacije i upravljanja poslovima, podignuti su na 600 hektara, najsavremeniji voćnjaci sa zasadima pretežno jabuke, manje breskve i šljive (mreže, navodnjavanje, gusta sadnja, savremene sorte, vozići), hladnjača kapaciteta 3.000 tona, sortirka i drugo., a sve to zahvaljujući i do 60% subvencija pokrajinske, republičke vlade i opštine Inđije - kaže direktor.

ZZ „Voćar Slankamen“ nastala je kao odgovor poljoprivrednika na ucene nakupaca cenom, kvalitetom, rokovima koji im nisu odgovorali. U avgustu 2018., otišli su i korak dalje, i na inicijativu ZZ „Voćar Slankamen“ udružuju se četiri zadruge, osim ZZ „Voćar Slankamen“ kao nosioca i VZ „Mladi voćari“ Slakamenački Vinogradi, OZZ„Slankamen“ i ZZ „Gradina“ Novi Slankamen, i osnivaju prvu Složenu voćarsku zadrugu u Vojvodini pod nazivom: „Složni voćari“. Na taj način postigli još veće efekte udruživanja, kao što je pitanje kalibriranja, skladištenja i sortiranja voća, te znatno poboljšali tržištu poziciju.

Direktor pozdravlja paket Ministarstva poljoprivrede koji se odnosi na socijalnu pomoć, i zahvaljujući kojem je 30 sezonaca „uvedena u legalne vode“.

Dobra organizacija zadruge ne poznaje gužvu, ne postoji keš, niti šansa da se ne plati PDV. U zadruzi se ni jedna odluka ne donosi mimo Upravnog odbora. Zadruga učestvuje i na IPARD projektima.

Cilj Zadruge je formiranje reprezentativnog zajedničkog voćnjaka, površine 50 ha i to uz pomoć struke, radi ujednačavanja kvaliteta. Drugi cilj vezan je za projekat solarne elektrane, prve u Vojvodini, postavljene na krovu i na pola hektara zemlje, koja će osim za potrebe zadruge proizvoditi i viškove energije.

- Ovo je kulturan posao cenjen više u Evropi i svetu nego kod nas, ali ne za dugo. Usavršavanje i kontinuirano usvajanje novih znanja ključ je napretka poljoprivrede uopšte. Zato ne propuštam da svake godine na savetovanje voćara na Zlatiboru pošaljem 10 - 12 mladih, a prošle godine sve zadrugare ispod 30 godina.

Naši zadrugari učestvovali su ove godine i na Prvoj letnjoj školi zadrugarstva koju je organizovao ZSV, što takođe smatramo korisnim vidom saradnje zadruga i ZSV, kao i to što se usvajaju predlozi zadrugara - rekao je gospodin Kotarac.

Uspešnost ove zadruge uticala je i na ambijent inđijske opštine. Znatno je porasla cena zemljišta, sve je više onih koji se opredeljuju za bavljenje voćarstvom. A da bi neko bio uspešan voćar mora da bude obrazovan, da zna mnogo, jer se više ništa ne može raditi „kako je babo radio“.

35

ZZ Paprika, Martonoš: Crveno zlato severne Bačke

O

d osnivanja 1948. godine, do ponovne registracije 1990-te, ZZ „Paprika“ je uvećavala posed i paralelno „vukla“ razvoj sela. Vremenom je dostigla 700 - 800 hektara, kasnije restitucijom bila uskraćena za 250 hektara, uspela da pronađe svoj pravac poslovanja i odoli oštroj konkurenciji.

I pored toga što joj nije strano da pomaže kulturne događaje, obrazovne institucije, sportska društva, nije uspela da spreči osipanje stanovništva Martonoša, koji je sa 4.5 hiljade „spao“ na oko 1.300 žitelja, od kojih je u zadruzi stalno zaposlenih 18-19 radnika. Prema rečima Toše Matića, direktora ZZ „Paprika“, koji je na njenom čelu od 1997, to njega i njegov tim ne sprečava da razmišljaju o opstanku kako zadruge tako i sela.

- Ustanovili smo da proizvodnja, oko 95% okrenuta ratarstvu, jedno vreme i sto-

proizvoda od 2005., istovremeno težeći da bude što modernija. Na bazi toga vršena je zamena zemljišta, ukrupnjavanje i formiranje većih parcela, funkcionalnijih za obrađivanje, ulagano je u zalivne sisteme, mehanizaciju.

- Vlasnici smo jedinog „teškog“ traktora guseničara u Srbiji - John Deere 8345RT/ 350 KS višestruko korisnog u obradi ritskog zemljišta, traktora gumenjaka John Deere, od kojih je jedan sa automatskim volanom, opremljen svim mogućim siste-

čarstvu (muzne krave), nije obezbeđivala rast i razvoj zadruge. Zato smo 2005. nakon višegodišnje ozbiljne analize, u preduzeću „Telek paparika“ iz Martonoša, našli strateškog partnera i napravili zaokret u proizvodnji tako što gotovo polovinu obradive površine orijentišemo na specifičnu povrtarsku proizvodnju lišćara (španat, mirođija, peršun), kao i industrijsku papriku, koja je ranije bila u obimu od oko 5% proizvodnje. U međuvremenu smo postali najveći snabdevači paprike i to je bila dobra procena, jer smo na kraju njive imali pogon za preradu. Blizina preradnih kapaciteta i pored naše, želja „Telek paprike“ da napravimo nešto što će biti vidljivo i korisno ne samo za selo, već i celu opštinu, pa i državu, dovela je do toga, da svi naši proizvodi završe na ino tržištu - objašnjava čelni čovek martonoške zadruge.

Zadruga nije značajno uvećavala cene

mima za preciznu poljoprivredu prema kojoj težimo. Već smo uradili određene pripreme, poput mapiranja parcela, a sledeći korak je primena precizne mehanizacije - saopštio je direktor.

Kako bi obezbedili odgovarajuću tehničko-tehnološku podrušku uzimali su kredite, koristili pokrajinske fondove u vezi sa nabavkom zalivnih sistema, postavljenih na oko 700 ha od ukupno 800 koje obrađuju, sa izgrađenim podzemnim cevovodima dužine 7.5 km. U prvoj godini nisu konkurisali za sredstva za podsticanje zadruga Ministarstva za regionalni razvoj, ali sledeće su u prvom krugu dobili 15 miliona dinara za nabavku tri specijalne prikolice za prevoz lisnatog povrća, jedine tri u Srbiji. Zahvaljujući istom programu nabavili su utovarivač za prebacivanje robe, koji omogućava korišćenje daleko jeftinijih džambo kesa.

36

Toša Matić - Danas mislim da smo blizu maksimuma kada je paprika u pitanju, koju uzgajamo na 25 - 50, nekada i više hektara, sa prinosima od 15 tona po hektaru. Ostalo nam je da radimo na osavremenjivanju i primeni novih tehnologija, i na taj način pojeftinjujemo proizvodnju kako bi bili rentabilniji i konkurentniji - kaže gospodin Matić, i razmišlja o nabavci kombajna za ubiranje povrtarskih kultura. Kako se Martonoš nalazi na samoj granici sa Mađarskom, a na osnovu zaposlenih mađarske nacionalnosti, zadruga je imala pravo konkursa na bespovratna sredstva Fondacije Prosperitati.

Ističe izuzetnu vezu sa ZSV pogotovo od kada je Radislav Jovanov na njegovom čelu, čovek koji je omogućio pristup mnogim institucijama. Nemerljiva je pomoć tročlanog tima inženjera zaštite bilja, koji se ne oslanjaju na tradicionalne izvore, već prati nove; koristi isključivo sortna semena, ona koja najbolje odogovara njihovoj zemlji, uvek nove sorte od kukuruza do paprika, tražići nova rešenja, bolje prilagodljivih sorti trenutnim klimatskim uslovima, jer sortimenti koji su pre 20 godina davali rezultate više ne daju.

- Zadruga više nije mesto gde dolazi neko ko nema gde da se zaposli, već se pažljivo biraju ljudi, stručnjaci, koji će doprineti njenom prosperitetu. Jer, imamo solidne. sigurne i na vreme plate, svesni da smo nosioci jednog brenda od kojeg ne zavisi samo naša zadruga nego i naša okolina, pa i šire - istakao je ključni čovek razvoja ove zadruge, Toša Matić, ali kako kaže, ne jedini zaslužan.

ZZ Graničar, Šid: Zadrugarstvo zahteva permanentni razvoj

Janjko Nikolić.

Z

Z „Graničar“ Šid, na osnovu Zakona o zadrugama, registrovana je 12. XII 1990., iz PP „Morović“, dela PIK „Šida“ koji je imao ekonomije u Jameni, Moroviću i Adaševcima sa oko 3.800 ha zemlje. Zadruga je u procesu razgraničenja porekla zemlje, restitucije i povrata državne zemlje ostala bez 1.500 ha, tako da danas u svom posedu ima oko 2.300 ha zemlje u k.o. Jamena, k.o. Adaševci, k.o. Morović, k.o. Šid, k.o. Ilinci i k.o. Batrovci. Organizovana je u dva proizvodna sektora: Adaševci i Morović, svaki od po 1.150 ha. U Adaševcima je lociran silos od 12.000 tona podignut 1993/4., za smeštaj vlastite robe, ali i davanje usluge i nešto otkupa od privatnih vlasnika. Sektor Morović, osim ratarskog dela, ima 50 ha savremenog voćnjaka, gusta sadnja jabuke, pod sistemom za navodnjavanje kap po kap, mrežama. Sistemom za navodnjavanje obuhvaćeno je i oko 250 ha ratarskih useva. Delatnost zadruge zasniva se na uzgoju kukuruza, soje, šećerne repe, uljane repice, suncokreta, semenskog kukuruza, semenskog suncokreta i jabuke.

Zadruga ima 75 stalno zaposlenih, od čega je 18 sa visokom i višom stručnom spremom. Trenutno Zadruga broji 36 zadrugara koji upravljaju Zadrugom preko skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora. Pored stalno zaposlenih radnika postoji i potreba za angažovanjem sezonske radne snage u ne malom broju, prvenstveno za proizvodnju jabuke.

- Zadruga kontinuirano investira u obnovu mašinskog parka kao važnog segmenta u uspešnoj proizvodnji, tako da smo samo u ovoj godini u obnovu mehanizacije ulo-

žili oko milion evra. Planirano je da se taj proces nastavi i naredne godine. S’ obzirom da je Zadruga obrađivala daleko veće površine zemljišta postojala je i potreba za većim brojem radnika i mašina. Svodeći površine zemlje na današnji nivo u pocesu smo optimalizacije broja radnika i mašinskog parka, vodeći računa o socijalnoj komponenti, ekonomičnosti i profitabilnosti - kaže Janjko Nikolić, dipl.ing. agronomije, od 1991. na poziciji zamenika direktora do pre osam godina, kada postaje direktor. S ponosom kaže da je učestvovao u svim fazama razvoja Zadruge od njenog osnivanja.

Za sledeću godinu u planu je izgradnja hladnjače, što nije samo želja već i nužda.

Tržište jabuke je takvo da ona mora da završi na ruskom ili drugom ino tržištu. Ve-

sistemom u narednih 5-6 godina. Takvi uslovi, po rečima direktora, zahtevaće i intenzivnije kulture, veće površine pod semenskim usevima, moguću proizvodnju graška, kukuruza šečerca, boranije.

- Ozbiljno razmišljamo o tome, ali smo i oprezni jer dugačak je put od proizvodnje do tržišta. Mi možemo kvalitetno proizvesti, ali da bi se neki prizvod uspešno realizovao na tržištu potrebno su i ulaganja u njegovu doradu, preradu, sortiranje i pakovanje, čime se dalje usložnjava naš rad i ulaganja.

Za ZSV kaže da je to krovna organizacija koja je pokazala spremnost da pomogne, pogotovo u vreme transformacije imovine i konekcijama sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu i Ministarstvom poljoprivrede.

lika produkcija jabuke, do 2.500 tona kada bude u punom rodu, zahteva adekvatne uslove smeštaja i čuvanja u periodu od januara-februara pa do leta, kada je otkupna cena najpovoljnija. Kapacitet buduće hladnjače od 2.500 tone, za koje bi deo sredstva trebalo obezbediti preko IPARD fondova, trebala bi da bude opremljena mašinama za sortiranje, pakovanje i svim onim što moderna hladnjača treba da ima. Plan je da u drugoj fazi kapaciteti hladnjače, namenjeni otkupu jabuke, budu duplirani.

U narednom periodu predviđena su ulaganja i u proširenje sistema za navodnjavanje jer nam se pruža mogućnost da iskoristimo blizinu vodotoka reke Bosut.

Idejnim projektom je predviđeno da se dodatnih 50-60% površina obuhvati ovim

- Zadrugarstvo ima ogroman potencijal, ali ne na ovom nivou koji danas imamo.

Moja sugestija je da se doradi Zakon o zadrugama tako da princip „jedan zadrugar - jedan glas“ bude zamenjen principom „koliki zadružni ulog - toliki procenat odlučivanja“ , što bi dovelo do pune veće zainteresovanosti zadrugara za ulaganjem u razvoj zadruge.

Ova godina je prvenstveno zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, ali i dobroj tehnologiji za ZZ „Graničar“ Šid bila vrlo povoljna, tako da su ostvareni prinosi: pšenica 7,5t, kukuruz 11t, šećerna repa 70t, uljana repica 4,4t, suncokret 4,4t, ječam 7t.

To je postignuto, zahvaljujući dobroj tehnologiji, dobroj organizaciji, stručnošću i ozbiljnim pristupom.

37

ZZ Beška: Povezivanje i umrežavanje radi sigurnije budućnosti Zemljoradnička zadruga „Beška“ Beška direktor: Dragan Lončar registrovana: 16. marta 1990. godine delatnost: Gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica 22 zaposlena 50 zadrugara 150 - 200 kooperanata

Dragan Lončar (desno) tri decenije uz svoje saradnike

O

ve godine ZZ „Beška“ obeležava 30 godina rada. Iz sistema udruženog rada (1950 - 1974) izašla je kao samostalni subjekt i registrovana je 16. marta 1990., po Zakonu o zadrugama iz 1989.. Dragan Lončar, od prvog dana je u zadruzi, prvo kao agronom, a od 1996. kao direktor.

Zadruga trenutno broji 50 zadrugara koji nalaze interes da svoju proizvodnju organizauju zajedno sa zadrugom: od nabavke repromaterijala, pesticida, do agronomskih saveta, prijema gotovih proizvoda, realizacije na tržištu uz redovnu naplatu.

Na osnovu te saradnje zadrugari stiču pravo na razne benefite, među kojima i ostvarivanje više cene proizvoda.

Beška je selo malih proizvođača sa velikim brojem Beščana koji su do skora svakodnevno migrirali ka administrativnim centrima, radeći u raznim privrednim granama, dok im je poljoprivreda bila dodatni izvor prihoda. Kada je privreda došla u tešku situaciju, oni su težište svog života pomerali ka poljoprivredi. Krupni proizvođači pokušavaju samostalno da rade, a srednji, posebno mali, okupljaju se u zadrugu. Unutar Zadruge, zadrugari su formirali ekonomiju od 450 ha, što daje mogućnost da ukoliko zadrugari ne uspeju

38

da ažuriraju svoje potrebe da im zadruga reprogramira obaveze za dugi vremenski period, a da se to ne odrazi na njenu likvidnost.

Od 22 zaposlena, Zadruga zapošljava sedam visokoobrazovnih stručnjaka, agronoma i ekonomista. Zadatak zadruge je povezivanje centara znanja sa zainteresovanim proizvođačima. Osim obuke zadrugara i kooperanata u poljoprivrednim delatnostima, Zadruga pomaže i kod pravnih i saveta koji se tiču finansija, povezuje sa stručnjacima koji izlaze na teren i daju konkretne upute.

Osnovna delatnost ZZ „Beške“ je ratarska proizvodnja svih vrsta, proizvodnja žita i uljarica, doskoro i šećerne repe, trenutno nije ekonomski motivisana. Usluge mehanizcije svih vrsta. Tim uslugama i repromaterijalima kreditiraju se zadrugari i omogućava im se da gotove proizvode plasiraju u željenom trenutku na berzi po berzanskim cenama i na kraju godine, ako zadruga ostvari pozitivan rezultat, jedan deo neraspoređene dobiti, srazmerno obimu saradnje sa zadrugom, prebaci se na njihov račun (oko 4% poslednjih godina).

ZZ „Beška“, kao i selo ima odličnu po-

ziciju u odnosu na administrativne centre, i u blizini je važnih saobraćajnica. Ciljevi i očekivanja su da iz sektora sirovinskog zadruga pređe u doradni i proizvodni sektor, i u sektor turizma i rekreacije, gde je viši nivo profitabilnosti; da još više koristi povoljan geografski položaj; i dalje aktivno podržava razvoj sela, da meštani uz zadruga uvek kažu, zato što tako osećaju - naša zadruga.

Problem je što zadruga po Zakonu o zadrugama iz 2015. godine još uvek nije pravosnažno upisala zadružnu svojinu, čime je ugroženo ostvarivanje subvencija iz svih izvora. Kada bi se premostila neregulisanost zadružne imovine koja traje decenijama, zadrugari bi bili još motivisaniji i sopstveni kapital investirali u zadružni sitem, što bi sa novim idejama dalo daleko veće rezultate.

Poslednjih godina ističu odličnu saradnju sa Zadružnim savezom Vojvodine, posebno po pitanju stručne pomoći.

ZZ Bačka, Bačka Topola - mesto oslonca zadrugara i celog kraja

Branko Dudić Zemljoradnička zadruga „Bačka“ Bačka Topola direktor: Branko Dudić registrovana 25. februara 1992.

28 zaposlenih 106 zadrugara 350 - 400 kooperanata

O

snovana 1945. godine ZZ „Bačka“ Bačka Topola je kasnih sedamdesetih priključena AIK „Bačka Topola“, da bi 1992. ponovo bila registrovana kao ZZ. Poslednjih deset godina na njenom čelu je gospodin Branko Dudić, dipl. ing. poljoprivrede, sa tridesettrogodišnjim stažom u zadruzi.

- Naši proizvođači su uglavnom iz Bačke Topole, manji broj iz okolnih sela. Katastarska opština Bačka Topola nema puno zemljišta, zemljište oko grada zapravo su imanja. Saradnja sa proizvođačima se zasniva na tome da ZZ obezbeđuje repromaterijal, gde poljoprivredni proizvođač može da kupi ili da se zaduži za budući rod ili mašinskim uslugama, koje tekođe radimo. Zadruga se bavi i otkupom poljoprivrednih proizvoda i viškova kako zadrugara, tako i proizvođača koji nisu zadrugari - kaže direktor.

Veći deo kooperanata sa zadrugom ugovara ratarsku proizvodnju. Zadruga se u saradnji sa kooperantima bavi uslužnim tovom svinja gde obezbeđuje stočnu hranu u svojoj mešaoni, otkupljuje prasad, uz usluge koje pružaju poljoprivredni proizvođači. Obim proizvodnje sa kooperantima je na oko 800 -1.000 katastarskih jutara,

odnosno oko 600 ha. Najčešće se radi o ratarskim kulturama kao što je pivski ječam, merkantilna pšenica, uljana repica, merkantilni suncokret i kukuruz.

- Najveća ugroženost ovog, nešto „lakšeg“ zemljišta, je od suše. Ova godina je bila relativno sušna i imali smo velike probleme kod ječma i pšenice, koji su već u aprilu počeli da se suše, tako da su ti prinosi, iako u martu obećavajući, usled nedostatka vlage u kasnijem periodu, pokazali donekle drugačiju sliku. Prosek kod kukuruza je uglavnom 9 tona po hektaru, pre dve godine i 12, suncokreta 3,2 tone po hektaru. Kod poljoprivrednih proizvođača je to nešto niže, jer tamo ima i dobrih proizvođača i onih koji štede na mineralnim đubrivima, kao i onih koji se ne pridržavaju adekvatne primene agrotehničkih mera - napomenuo je gospodin Dudić.

Najveći problem zadruge je nemanje silosa niti otkupnog mesta. Otkup se radi na više lokacija i na više silosa koje zadruga uzimaju u zakup. Ovaj problem proističe iz toga što zadružna imovina nije uknjižena. Kada je reč o zadružnim objektima, jedan deo se potražuje kroz restituciju. Čelni čovek zadruge izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa ZSV: - Smatram da je ovo rukovodstvo jako puno pomoglo zadrugama oko usvajanja Zakona o zadrugama (2015) i oko uknjižbe dela zadružne imovine. Dok to nismo uradili bile su nam vezane ruke i nismo imali garancije za podizanje kredita, a time ni za nove investicije. Ministarstvo za regionalni razvoj je u poslednje 2-3 godine dosta angažovano na obezbeđivanju podsticaja za investicije u zadrugama, mada su u početku zastupljenije bile zadruge iz

uže Srbije. Od prošle godine zastupljenost je ujednačena i ono što mi je drago što se bespovratna sredstva opredeljuju onim zadrugama izglednim da razviju i svoje kapacitete i time utiču na razvoj sredine u kojoj se nalaze. Mi smo u poslednjih 10 godina u mehanizaciju investirali oko 600 hiljada evra. Prošle godine smo uzeli novi kombajn, ove adapter. Cilj nam je da obezbedimo u visokom procentu novu mehanizaciju. Planiramo da sledeće godine, po isteku kredita, na jednoj lokaciji radimo

otkupno mesto, zajedno sa silosima, gde bi mogli lagerovati i našu i robu od zadrugara i poljoprivrednih proizvođača - kaže gospodin Dudić, uz zaključak da se mora više podsticati razvoj zadruga jer su one nosioci ratarske i svake druge proizvodnje. Veruje da će kvalitetne zadruge biti sve jače, i da će zadrugari i kooperanti u njima i dalje videti mesta oslonca i sigurnost za njihovu proizvodnju, ali i za lokalnu zajednicu.

Zadruge i danas pružaju stručnu pomoć proizvođačima i svaku novinu već sledeće godine proizvođači nastoje da primene na svojim parcelama. To je jedan od načina da zajedno napreduju.

39

OZZ Srem, Inđija: Starijim zadrugama potreban drugačiji pristup G Dipl. agronom Ana Nebesni

40

odine 1946. u Inđiji je osnovana Seljačka radna zadruga „Udarnik”. Nekoliko puta menja ime da bi 22. januara 2003. bila registrovana kao Opšta Zemljoradnička zadruga „Srem”. Novog imena, ali sa starim problemima. Godine 2005. bila je pred stečajem, kada na njeno čelo, sa mesta rukovodioca zaštite bilja ratarske proizvodnje, dolazi dipl. agronom Ana Nebesni, i pokušava da na zakonskim osnovama uredi pravni položaj, tada 150 zaposlenih, i stvori ekonomski okvir za nastavak delovanja zadruge. Od planiranih tri-četiri meseca na čelu zadruge, gospođa Nebesni je ostala tri mandata i punih 15 godina, i dalje stvarajući povoljniju klimu za njeno poslovanje.

Svojim najvećim ličnim uspehom smatra što je uspela da zadrugu sačuva od prodaje, bazirajući se na kontrolisanu proizvodnju, gde se moglo uticati ne samo na cene proizvoda, već i na vreme setve, žetve, i na razvoj nečeg novog.

OZZ „Srem“ je vid složene zadruge, ne u smislu udruživanja, nego po tome što se bavi ratarskom, povrtarskom, stočarskom, u poslednje vreme sa ½ ha pod jagodama, i voćarskom proizvodnjom.

Trenutno ima 44 zaposlenih, od toga 4 - 5 pred penzijom.

- Jednu zadruga ne čini samo 44 zaposlenih, već je to frekvencija i do 150 ljudi. Sve te porodice s kojima radimo kooperaciju su vezane za nas, kao i sezonski radnici koji su nam uvek potrebni zbog povrtarstva, voćarstva, čak i u stočarstva.

Smatram da je država jako dobro predvidela da zadruge sezonce mogu dnevno prijavljivati/odjavljivati, za dnevnicu od 1.500 dinara plus porez i da se snalazimo na ovaj način. Nove tehnologije omogućavaju smanjenje broja zaposlenih, ali sadnja, berba, još uvek trebaju radnu snagu - objasnila je gospođa Nebesni.

Osnovna delatnost zadruge je primarna poljoprivredna proizvodnja, proizvodnja osnovnih ratarskih kultura: pšenice, kukuruza, suncokreta, ječma, soje i šećerne repe. Zadruga je poznata i po stočarskoj proizvodnji. Sa 350 uma-

tičenih grla ovaca rase Virtemberg zadruga ostvaruje određene subvencije, koje su ove godine, verovano zbog epidemiološke situacije, neisplaćene.

Zadruga poseduje sušaru i pruža usluge iz domena skladištenja žitarica i kukuruza pod izuzetno povoljnim uslovima. Svojim kooperantima obezbeđuje kompletan repromaterijal: mineralna đubriva, semena i sredstva za zaštitu bilja.

Zadruga poseduje dosta kvalitetnu mehanizaciju i orijentisana je na pružanje usluga, po čemu je postala prepoznatljiva. Zadruga takođe, svojim kooperantima, obezbeđuje garantovan otkup poljoprivrednih proizvoda.

- Iako je Zakon o zadrugama donet 2016. OZZ „Srem“ još uvek je u procesu dokazivanja svoje imovine. To nas dovodi u veliki problem zbog kojeg ne možemo podići kredite i sve što radimo je na bazi kratkoročnih pozajmica. Jedinu pozajmicu od 70% učešća države, dobili smo od Ministarstva za regionalni razvoj, za podizanje sedam plastenika, sami smo podigli tri - istakla je direktorica, koja je lično zadovoljna urađenim, međutim, smatra da to nije dovoljno cenjeno, posebno u maloj sredini. Kaže i da nema nijednu primedbu na saradnju sa Zadružnim savezom Vojvodine, koji je imao velikog udela u donošenju Zakona o zadrugama.

Mladi i obrazovani ljudi doprinose razvoju sela

Ildiko, Ištvan i Nandor Vereš

O

vo je primer dobre prakse kako funkcioniše zadruga sa mladim stručnjacima, iako u zapadnim zemljama po ovom modelu radi 80% pravnih lica. Vereš Ištvan (dipl. ekonomista), njen osnivač, trenutno rukovodilac sektora proizvodnja, otac sadašnjeg direktora, Vereš Nandora (dipl. inženjer organizacionih nauka, smer menadžment) i Vereš Ildike (dipl. ekonomista) na poslovima administracije i računovodstva.

Vereš Nandor odlučuje da se posle završenog fakulteta u Beogradu vrati u selo, pomogne ocu i da svoj doprinos oživljavanju svog sela. Posle godinu dana prakse u kompaniji „Uljarica - Bačka“, to čini i njegova sestra.

ZZ „Agrosoj“ zapošljava 15 radnika, ali taj broj se stalno uvećava. Menadžment čine i agronom i zaštitar, a prosek starosti na nivou cele zadruge je 32 godine. Zadruga ima šest zadrugara i 260 kooperanata, sa proizvodnjom na oko 3500 ha, u opštini Sečnjanj i susednim opštinama.

- ZZ „Agrosoj“ bavi se proizvodnjom pšenice, kukuruza, suncokreta, soje na 1.000 ha. Pre dve godine započeli smo veliku preorijentaciju na povrće i voće, i zasnovali zasade konzumne višnje na 16 ha. Ove godine smo, u saradnji sa jednom domaćom firmom, započeli i proizvodnju

jagoda, a pre dve godine sa proizvodnjom šargarepe, crnog luka, paprike, zeleni i paštrnaka. Nastavićemo sa godišnjim povećanjem površina i preradom tih proizvoda, kako bi se sa ratarske u potpunosti prebacili na povrtarsku i voćarsku proizvodnju. Moramo da se menjamo u skladu sa trendovima. Mi nismo proizvođači pšenice, crnog luka, kukuruza, nego produktivnosti. U zavisnosti od naše produktivnosti i koliko možemo da se takmičimo sa zapadom, zavisiće i naša pozicija.

Ne gledamo samo da proizvedemo nego da to bude ekonomično, produktivno, da proizvodu dodamo neku vrednost i da ga u pravo vreme i po pravim cenama realizujemo - objašnjava Vereš Nandor.

U ZZ „Agrosoj“ zadrugari i kooperanti dolaze ne samo po repromaterijal, preparate, semena, već i po savete kako da proizvode na najproduktivniji način. Sektor finansija im pomaže u strukturiranju kredita, zaduženja (najgore je videti dobrog proizvođača kako upada u finansijske poteškoće jer nije znao da projektuje svoje finansije).

S tim u vezi, unazad pet godina naplata

repromaterijala je bila 100% što je retkost ali i pokazatelj tesne saradnje zadrugara i kooperanata.

Zadruga raspolaže skladišnim objektima kapaciteta 4.000 tona za merkantilnu robu, ali pošto postoji potreba za oko 25.000 tona koriste se kapaciteti skladištara iz okoline; tu je i hladnjača kapaciteta 700 tona u plusnom režimu, a u planu je investiranje u skladište za crni luk, što će omogućiti mnogo stabilniji ulazak u markete i na strana tržišta, jer će pored kvali-

teta i količina, biti ispoštovan i kontinuitet isporuke.

- Naše analaze su pokazale da nažalost nema perspektive za ratarstvo za poljoprivrednike sa manje od 50 - 60ha. Radimo na tome da našim odličnim domaćinima i proizvođačima ponudimo alternativu, prelazak na voćarsku/povrtarsku proizvodnju, i damo nadu ostanka na selu. Cilj nam je uvek bio i ostao da lokalna zajednica ima korist od našeg postojanja, da zapošljavamo i razvijamo mlade i vredne ljude, i da zadruga uvek bude oslonac za sve njene kooperante i siguran partner koji razume poljoprivrednike. Trenutno, naša ratarska proizvodnja nije konkurentna ratarskim proizvodnjama u razvijenim zemljama, niti po direktnim subvencijama po hektaru niti po cenama inputa. Jedino znanjem možemo da pariramo i tu moramo da tražimo svoje mesto. Mladi ljudi koji su u poljoprivredi moraju stalno da usvajaju nova znanje - objašnjava naš sagovornik, pozdravljajući inicijativu ZSV u organizaciji Letnje škole zadrugarstva, kao prvom koraku u kontinuiranom procesu učenja, gde su uz predavanja upriličeni obilasci uspešnih zadruga, ostvareni brojni kontakti.

Planovi u narednom periodu vezani su za povećanje produktivnosti, efikasnosti u povrtarstvu i voćarstvu, podizanju skladišnih kapaciteta za povrće i uspostavljanje prerade (ajvara kod proizvodnje paprike, ili polu proizvoda kod šargarepe ili luka).

- U modernoj poljoprivredi moramo biti proaktivni i zato mislim da bi subvencionisani odlasci poljoprivrednika na sajmove i edukacije dugoročno pokazali odlične rezultate i omogućili našim stručnjacima da brzo usvajaju i implementiraju nova znanja, ali i da kreiraju nova znanja i novu vrednost - zaključio je Vereš Nandor.

41

ZZ Veljko Lukić-Kurjak, Lukićevo: Najstarija, i najmlađa

Čedomir Spasojević emljoradnička zadruga Z Veljko Lukić - Kurjak registrovana: 30 juna 2000. godine direktor: Čedomir Spasojević broj zaposlenih: 27 broj zadrugara: 18 broj kooperanata: 45-55

Z

a razliku od mnogih, ova zadruga se nije ugasila, već se transformisala i može da se pohvali kontinuitetom u radu od 1946. godine. Pod imenom ZZ „Veljko Lukić - Kurjak“ registrovana je 30. juna 2000. godine i trenutno obrađuje 540 ha zemlje u vlasništvu (državne zemlje u zakupu nema). Od 540 ha, 420 je pod navodnjavanjem. Trenutno ima 27 stalno zaposlenih radnika i 4 radnika koji već 6 meseci rade na navodnjavanju i plan je da do kraja godine zasnuju stalni radni odnos. Iako je jedna od najstarijih zadruga prosek zaposlenih je 32 godine.

- Nemamo staru mehanizaciju, prosečna starost traktora je četiri godine. U poslednjih šest godina pod sistemom za navodnjavanje podveli smo još 200ha. Planiramo da navodnjavanje dizel agregatima zamenimo elektropumpama, čime ćemo ostvariti i do 70% uštede - ističe gospodin Spasojević, 20 godina na čelu zadruge.

Poslednjih 18 godina ZZ je izašla iz klasičnog ratarstva i bavi se proizvodnjom povrća za industrijsku preradu sarađujući sa najvećim firmama, prerađivačima povrća: Frikom, Friglo i Aretol. U strukturi setve, od 540 ha između 75 - 80% su zastupljeni grašak, boranija i kukuruz šećerac. Zahvaljujući sistemu za navodnjava-

42

nje prethodne dve - tri godine, u postrnoj proizvodnji na oko 380 ha je zastupljena boranija, kukuruz šećerac, kukuruz za silažu i soja, a rezultati su solidni. U redovnoj setvi pored boranije,graška i kukuruza šećerca zastupljen je pivarski ječam i uljana repica. Na površinama koje nisu pod navodnjavanjem zastupljene su klasične žitarice: pčenica, suncokret i kukuruz. Sa kooperantima se, na površini oko 220 ha ugovara proizvodnja ratarskih kultura: kukuruza, pšenice i suncokreta.

ZZ ima podno skladište kapaciteta 1.000 tona, i svoju vagu. Princip rada je da kada se otkupi roba i lageruje, na tržištu se traži napovoljniji uslovi za njenu prodaju.

Isplata zadrugaraima i kooperantima kukuruza je u roku.

- Mogu odgovorno da tvrdim da u poslednjih 5 - 6 godina dajemo najjaču cenu našim zadrugarima i kooperantima jer,

naša politika je da ne zarađujemo na njima, već da ih čuvamo i da oni budu zadovljni sa nama. Mi od razlike u ceni gledamo da pokrijemo troškove koji u tom trenutku postoje u magacinu - kaže naš sagovornik, dodajući da se veliki problem zadruga ticao vlasništva nad zemljom.

- Do donošenja Zakona, bavili smo se opstankom zadruge, a ne njenim razvojem. Jasno nam je da ako dokažemo da je zemlja stečena pravnim poslom, tek onda možemo da razmišljamo o budućnosti i novim investicijama, programima, što ovih dana i radimo. Cilj nam je da u nerednih godinu, godinu i po dana u zadrugu primimo 10 mladih, koji su ostali na selu, da osete da im je zadruga oslonac i da zajednički razvijamo program za budućnost: da njihove površine podvedemo pod navodnjavanje i pokušamo intenzivnu proizvodnju povrća, po mogućnosti krompir, luk, šargarepu, papriku. Zadruga će biti ta koja će napraviti distributivni centar, hladnjaču, i da pokušamo sa tim novim zadrugarima da oživimo selo i zadržimo mlade ljude u njemu.

Direktor kaže i da za rukovodstvo Zadružnog saveza Vojvodine i Pokrajinske vlade, Sekretarijat za poljoprivredu, i razne fondove, ima samo reči hvale. Na mestu sekretara je Vuk Radojević, čovek koji razume poljoprivredu i koji je osetio gde je mesto zadrugama. Zahvaljujući takvoj politici predlozi zadrugara su se ostvarivali kroz određene subvencije. Potvrđuje takođe i da nikada nije naišao na zatvorena vrata ni kod lokalne samouprave.

- I danas je Zadruga oslonac sela od 1.700 stanovnika. Tu smo da svim organizacijama u selu pomognemo. Ovih dana smo dali određeni materijal za opremanje kabineta za informatiku u seoskoj osnovnoj školi. Do sada nismo ni jednu molbu odbili već smo gledali u kojoj meri možemo da pomognemo svim organizacijama i udruženjima jer to je za dobrobit svih meštana - istakao je Čedomir Spasojević.

Dvadeset godina Opšte zemljoradničke zadruge ZLATNO ZRNO, Gložan

Maja Žilaji Činčurak i Pavel Žilaji Opšta zemljoradnička zadruga „Zlatno zrno“ Gložan, zastupnici: Maja Žilaji Činčurak i Pavel Žilaji registrovana 24. januara 2000. godine, 12 zaposlenih, 13 zadrugara, 350 kooperanata.

G

ložan, nadomak Novog Sada (Južnobački okrug), nalazi se u kraju poznatom po ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, kojom se nekada bavila svaka kuća. Sudeći po aktivnim proizvođača, ni danas se od toga ne odustaje, a poljoprivrednici svoju budućnost, kao i poljoprivredne proizvodnje uopšte, vide u udruživanju.

OZZ „Zlatno zrno“ osnovana je 2000. godine, kada bračni par Maja i Pavel Žilaji, koji su se i do tada bavili proizvodnjom industrijske paprike, zbog nedostatka interesa posle tri godine saradnje sa jednom lokalnom firmom, odlučuju da se osamostale. Da su povukli pravi potez dokazuje činjenica da se radi o danas najvećim otkupljivačima industrijske paprike u Srbiji.

Bez ikakvog iskustva u poslovanju, stičući ih u hodu, bračni par Žilaji, oboje iz porodica poljoprivrednika, odlučuju se na ovaj korak jer je u tom trenutku bilo i najbrže i najjednostvanije rešenje koje je dovelo do cilja: okupljanje velikog broja zadrugara i kooperanata (danas jedna od najvećih kooperacija industrijske paprike), i siguran plasman sa utvrđenom cenom.

Godine 2005. kupljen je plac u Gložanu, gde je prvo napravljena kolska vaga i prve dve ćelije; 2007. kreće otkup ratarskih proizvoda: soje, pšenice, kukuruza, suncokreta; proširuju se kapaciteti za još dve ćelije; 2013. kupljen je plac u industrijskoj zoni u Bačkom Petrovcu (danas poslovna jedinica zadruge), gde su izgrađeni skladišni kapaciteti sa sušarom (5.000m2) i ove godine završena hala (1.500m2) sa linijom za pakovanje povrća. Zadruga raspolaže kompletnom mehanizacijom, zemlju u vlasništvu, i u zakupu. Državna zemlja im na žalost nije dostupna i nadaju se promenama u tom segmentu.

Vredni povrtari i ratari su u OZZ „Zlatno zrno“ našli oslonac, od nabavke semena, hemijskih sredstava, đubriva do mašinskih usluga i korišćenja skladišnih kapaciteta, pa čak i u stručnoj pomoći, zahvaljujući zaštitarima zaposlenim u poljoapoteci. Za članove zadruge, kao i kooperanate skla-

dišteni prostor mogu da koriste besplatno i čekaju povoljne cene otkupa, dok su uslovi za mašinske usluge, zbog troškova goriva i sl., maksimalno povoljne.

- Ovaj kraj, koji osim Gložana, obuhvata Bački Petrovac, Kulpin, Maglić, Kisač, Silbaš, Čelarevo, poznat je po radnim i preduzimljivim poljoprivrednicima, a OZZ predstavlja sigurno mesto gde će doneti robu, gde će im neko garantovati plaćanje i otvoriti vrata ka tržištu. Razmišljamo i o proširenju delatnosti na krompir i crni luk, i nalaženje sigurnog kupca, što za ove kulture nije lako - ističe gospođa Maja Žilaji Činčurak.

Njen suprug, Pavel Žilaji dodaje: - Svi naši zadrugari i kooperanti koriste sisteme za navodnjavanje, zahvaljujući merama što pokrajinske, što republičke vlade, jer je bez navodnjavanja uzgoj povrtarskih kultura nemoguć. Poslednje dve-tri godine, država je stala iza zadružnog sektora i prepoznala zadruge kao glavne organizatore proizvodnje u ruralnim sredinama. Inicijativa za ulaganje u poljoprivredu i selo Kabineta ministra bez portfelјa zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, te Zadružnog saveza Vojvodine koji je prepoznao uspešne zadruge u koje vredi ulagati, predstavljaju ogromnu pomoć razvoju zadruga i zadrugarstva.

Perspektiva OZZ „Zlatnog zrna“ za bračni par Žilaji je da prošire proizvodnju povrća, od industrijske paprike na krompir i crni luk, i u što skorijem roku izgrade hladnjaču, predviđenu urbanističkim planom na placu u Bačkom Petrovcu, čime bi zaoktužili proizvodni proces. Na tržištu je skroman broj zadruga prepoznatih po proizvodnji povrća, a njihov cilj je da OZZ „Zlatno zrno“ bude jedna od njih.

43

ZZ Plast, Srpska Crnja: Kakav domaćin, takvo i domaćinstvo

Jelena Bjelica

R

eč je o jednoj zadruzi, koja se za nepunih 20 godina poslovanja može svrstati u grupu uspešnih zadruga, sa perspektivnom daljeg razvoja. ZZ „Plast“ je osnovana 2001. godine od strane pet osnivača - članova porodice Zečević. Primarna delatnost je ratarska proizvodnja, uzgoj pšenice, kukuruza i suncokreta, ali u poslednje vreme prepoznatljivija je po savremenim zasadima dunje i kruške.

Na površini od 900 jutara koje zadruga obrađuje, od kojih je 600-650 jutara njihove, sopstvene, I, II i III klase, odvoja se ratarska proizvodnja.

- Ove godine je, zahvaljujući vremenskim uslovima, prinos pšenice bio oko 5 tona po hektaru, kukuruza oko 8, i oko 3 tone suncokreta, što je za 30% manje nego prošle godine. Imamo kooperantski odnos u tri naseljena mesta: Srpskoj Crnji, Radojevu i Novoj Crnji, gde vršimo otkup poljoprivrednih proizvoda. Silos nemamo već koristimo uslužno, ali imamo tri prometna velika podna skladišta. Robu čuvamo u Agroglobovim silosima, sarađujemo sa kompanijama Konzul d.o.o, Kikindski mlin AD, Fabrika ulja Banat, Nova Crnja i Dijamant Zrenjanin. Zasnovali smo 14 hektara voćnjaka, dunju na 11 ha i zasad

44

kruške na tri ha - kaže Jelena Bjelica, koja je pre tri godine sa sestrom Draganom procenila da je vreme za nešto novo u čemu ih je otac podržao. Danas je ovaj ugledan voćnjak urađen po svim svetskim standardima, sa sistemom za navodnjavanje, ogradom i planom podizanja protivgradnih mreža. Prva godina dala je rod zavidnog nivoa. Kruške su sve našle kupca. Druga klasa je otišla za rakiju, prva je završila na policama Gomex trgovinskog lanca. Najveći deo industrijske dunje otkupila je Destilerija Šurlan iz Novih Kozaraca, zatim destilerija Hubert 1924, Banatsko Veliko Selo. Za ostatak je zainteresovana jedna destilerija iz Subotice, tako da je za gro proizvodnje dogovorena prodaja.

Takođe, na ideju ćerki, i u želji za nečim novim, u sklopu zadruge je i rasadnik dunje, trešnje, višnje, kajsije, šljive i to po više sorti. Za ovu ideju Jelena Bjelica kaže da je vrlo zahtevna, a najveći problem je radna snaga. Posao je interesantan, zarada dobra, ali nema ko da radi, tako da nije izvesno da li će opstati.

- Od pre pet godina u sklopu zadruge je i benzinska stanica u Novoj Crnji, sa MOL gorivom. Pokazalo se kao pun pogodak, zato što se naši kooperanti snabdevaju naftnim derivatima i to na odloženo plaćanje ili naplatom u robi - kaže naša sagovornica i dodaje: - U budućnosti razmišljamo o našem konačnom proizvodu. Deo proizvoda će sigurno ići u proizvodnju rakije a možda za koju godinu i proizvodnju soka. Nisu nam strana ni razmišljanja u pravcu agroturizma. U voćnjaku smo za potrebe berbe podigli dva lepa objekta, kojima lako može da se promeni svrha.

Jelena Bjelica, dipl. ekonomista, je sa sestrom Draganom Zečević, uz oca Zorana, od osnivanja zadruge. U međuvremenu su zavolele ovaj posao i danas zajedno rade sa njim i pravi su rudnik svežih ideja.

Ono po čemu se ova zadruga izdvaja od ostalih vidljivo je na prvi pogled. To su velike površine zelenih travnjaka i bogati cvetni aranžmani koji stvaraju osećaj boravka u nekoj botaničkoj bašti, a ne zadruzi.

Petar Stojanović dipl ing. ratarstva, 12 godina u ovom timu, podržava ideju udruživanja poljoprivrednih proizvođača radi formiranja jednog zajedničkog cilja, odnosno uspeha u poljoprivrednoj proizvodnji: - Poljoprivreda ne ide jednom linijom i sa klimatskim promenama svake godine uslovi su drugačiji. Izazova pred našom poljoprivredom i poljoprivrednim proizvođačima je puno: povoljni krediti, ponude za lizing nabavku nove mehanizacije primamljive, ali sve to treba staviti u kontekst šta je realno ostvarljivo kroz proizvodnju. Mislim da je mnogo onih koji se nisu snašli u ovim vremenima, da su se preinvestirali. Nismo u situaciji da imamo pomoć države u tom smislu prevazilaženja takvih problema. Smatram da mnogi proizvođači greše što nisu našli interes u udruživanju svoje proizvodnje, bez obzira o kojoj proizvodnoj grani je reč.

Z

ZZ Sloga, Krajišnik: Zadruga sa vizijom i misijom

Z „Sloga“ Krajišnik je mala zadruga po zadružnoj imovini i zemljištnim resursima, ali velika po viziji i ideji kako i kojim putem bi mogli dalje - kaže gospodin Zoran Jerković, jedan od osnivača ZZ „Sloga“ (1991).

Ova zadruga na čelu sa direktorom Draganom Grahovcem, sa 36 zadrugara i integrisanim zadružnim fondom od preko 700 ha, ima plan da formira tim od pet profesionalaca koji će umeti da sprovede orijentaciju zadruge i zaštiti njene, i interese zadrugara. Osnovna delatnost zadruge je otkup poljoprivrednih proizvoda i njihovo skladištenje, uz poštovanje rokova plasmana.

Iz viška sredstava tog i takvog otkupnog biznisa zadruga vraća kredit za izgradnju podnog skladišta, kapaciteta 800 tona, gde se vrši otkup i lageruje roba. Verna principima poštenog, domaćinskog poslovanja, uz pomoć prijatelja, ZSV, poljoprivrednih institucija na pokrajinskom nivou i Ministarstva za regionalni razvoj, zadruga je zauzela poziciju perspektivnog činioca i stvaranja uslova ostanka mladih na selu.

ZZ „Sloga“ je od Ministarstva za regionalni razvoj dobila podsticaj i za nepune tri godina od zapuštenog podigla jedan dobar skladišno-otkupni prostor, i ove i prošle godine, uspešno organizovala otkup u kojem su interesi zadruge i zadrugari zaštićeni.

- Samu zadruge je nemoguće odvojiti od sela, jer zadruga i selo su jedno.

Uloga naše zadruge je uloga integratora svih dobrih ideja, ljudi koji bi nešto dobro mogli da urade za svoje mesto. Krajišnik je od sela sa bezmalo 3.000 stanovnika spao na 1.000.

Ove godine je pet đaka upisalo prvi razred.

Ali, ovde žive vredni ljudi koji su rešili da ostanu, procenjujući u vremenu koje dolazi neku šansu - kaže gospodin Jerković.

Strateškim dokumentom „Selo izvor života, istine ili zablude“ 2017. godine Zadruga je napravila zaokret u funkcionisanju sagledavanjem realnog stanja sela i njegove održivosti, i dobila podšku kako ZSV, tako i vrhunskih auteriteta iz oblasti poljoprivrede. Ceo koncept zasnovan je na

Dragan Grahovac ispred novog podnog skladišta ZZ principu da je revitalizacija sela sociološZoran Jerković ko, a ne ekonomsko pitanje, koje podrazumeva relevantne informacije o kapacitetu sela, njegovim resursima, poljoprivrednom zemljištu, na osnovu kojih se projektuju investicije, čime bi se postigla puna racionalizacija i uštedela sredstva, što sada uglavnom nije slučaj. Naš sagovornik smatra da je revitalizaciju sela nemoguće izvršiti iz Beograda i Novog Sada, već isključivo prisustvom na terenu živeći potrebe i probleme žitelja sela. Jedan od predloga za spas sela je da država svakom bračnom paru, ili poljoprivredniku, besplatno omogući dugoročni zemljišni fond od 30 - 50 ha čime bi pokazala ozbiljne namere da reši problem sela.

ZZ „Sloga“ kao i većina zadruga suočena je sa problemom povraćaja imovine.

Podnešen je zahtev za vraćanje 740 ha zadružne imovine od IPP „Grmeč“ Krajišnik, koji i pored uredne dokumentacije i dokaza o vlasništvu nije rešen.

- Sada je to zemljište vlasništvo neke nove firme, čime smo oštećeni i mi i selo.

Očekujemo da nas država obešteti ili da sud ustanovi gde se nalazi 740 ha zadružne imovine. Nas to mnogo košta, ali smo smatrali ljudskom i moralnom obavezom

prema precima i budućim generacijama da to što je pripadalo selu, selu i vratimo.

Zadružna zemlja mora ostati vlasništvo zadruge i zadrugara koji tu žive i rade, i tu je zakon nedvosmislen. Ubeđeni smo da će ta zemlja biti vraćena i da će zadruga biti obeštećena što će dati novi input njenom razvoju, a samim tim i selu.

Da pomaka i vraćanja ljudi, doduše sporadično, ima, govori podatak o podizanju 70 ha oblačarske višnje pre tri godine u Krajišniku, te kupovina kuća od strane mladih ljudi koji nameravaju da se posvete poljoprivrednoj proizvodnji. A tu je i lični primer gospodina Jerkovića, koji u selu provodi 8 - 10 meseci godišnje. Njegov najmlađi sin je stanovnik Krajišnika.

Kao korisnik sredstava podsticaja podigao je voćnjak. Srednji sin takođe posvećen životu na selu, dok je supruga vlasnica gazdinstva, sa planovima ostvarenja porodičnih i ekonomskih benefita, poput primera iz Italije, Austrije i drugih uređenih zemalja.

- Ukoliko bude podrške kako je najavljeno, pameti i dobre volje, mislim da možemo da budemo selo za primer. Takođe podržavamo stvaranje složenih zadruga, i upravo smo krenuli tim pravcem. Potpisali smo dva Protokola o saradnji: sa ZZ „Agrosoj“ iz Neuzina, za korišćenje njihovih resursa i sa preduzećem „Green Life Agrar“ iz Crepaje za otkup pod vrlo povoljnim uslovima. Ima onih koji koriste ovo nevreme umanjujući naše napore, ali smo od velike većine podržani i to nam daje pravo da budemo pozitivni - zaključio je Zoran Jerković.

45

ZZ Nagyrét, Doroslovo: Budućnost je u digitalizaciji

Z

emljoradnička zadrugu „Nagyret” (Veliki rit) osnovao je 2002. godine Hollo Robert za poslove otkupa poljoprivredne proizvodnje poljoprivrednika iz Doroslova, okupivši 22 zadrugara, koji su u tome našli svoj interes. Kako bi obezbedila finansijsku i logističku podršku za ZZ „Nagyret”, a kako u to vreme članovi zadruge nisu mogli finansirati ulaganja potrebna za izgradnju skladišta, 2011. je otvorena „Hollo Company“ i podignuto skladište, koje je zatim izdato zadruzi.

Ove kapacitete su osim Doroslovčana, koristili i poljoprivrednici susednih sela, a zbog povoljnih uslova sladištenja, koje je teško bilo odbiti.

Od pre pet godina, kada je stara Doroslovačka zadruga zapala u velike probleme, dve zadruge su integrisane i nađen je zajednički interes kako bi radnici nastavili da rade, a poljoprivredno zemljište ostalo u selu. Danas, ove dve zadruge imaju zajednički menadžement i zajedničkog direktora, Hollo Ronalda, i dok se ZZ „Nagyret“ bavi organizacijom kooperacije žitarica i svinja, na više od 3.000 ha, ZZ

46

Doroslovo, kojom danas rukovodi Aleksandar Čvarković, raspolaže sa oko 100 ha (od nekadašnjih 600) poljoprivrednog zemljišta, bavi se ratarskom proizvodnjom.

Zajednički obezbeđuju stočnu hranu i rade uslužni tov svinja i planiraju da obnove lokalnu benzinsku pumpu. „Hollo Company“ pruža sveobuhvatne usluge za poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, i trenutno ima najveću i najmoderniju nukleus farmu u Srbiji i regionu, sa postignutim najboljim rezultatima. Zahvaljujući saradnji sa holandskim stručnjacima 2015. je osnovan Centar za proizvodnju semena za vrštačko osemenjivanje krmača - „Topigs Norsvin AIM Doroslovo”, i zajednički deo Centra koji pokriva 80% prodatih semena nerasta.

Ova nukleus farma ima 800 krmača Jorkšir koji proizvode čistu rasu za naše tržište i Centar sa 60 nerasta. Za narednih šest meseci planira se dupliranje ovih kapaciteta. Višegodišnje partnerstvo sa najvećim kompanijama u mesnoj industriji odvija se na obostrano zadovoljstvo.

Ove vezane firme zapošljavaju više od 50 radnika, od kojih je 80% mlađih od 40 godina, a više od 10 ima završen fakultet.

Budućnost ove komapnije naslanja se na stručne mlade ljude, saradnju sa stranim kompanijama, preuzimanjem njihovog znanja i iskustva i njihovog pokušaja implementiranja u naše uslove.

- Jedan od velikih problema u našem poslovanju je različit tretman odgajivača i klanica. Zbog toga trpimo ogromnu konkurenciju susednih zemalja, pa i Nemačke i Holandije. Dok se to ne promeni napredak nije moguć. To je problem koji bi trebali da reše političari. Generalni problem, je oseka znanja - u smislu znati proizvoditi više i jeftinije. To podrazumeva maksimalnu digitalizaciju, kako u ratarstvu, tako i stočarstvu. Tek kada budemo sve digitalizovali i znali naše troškove, moći ćemo da vidimo odakle možemo da uzmemo a da ne boli. Dokle god radimo ad hoc, nažalost tapkaćemo u mestu - kaže direktor.

Napominje, da je u stočarstvu najvažnije održavanje higijene i disciplina, i sve što važi za korona virus, važi i za afrič-

ku svinjsku kugu. Po njegovom mišljenju nije dovoljno odgovarajuće ponašanje i pravovremeno reagovanje, već izlolacija i pravljenje barijera, kako bi se sprečilo njeno širenje. Niko nije dovoljno bogat da eventualne gubitke pokrije.

- Od osnivanja prve zadruge imali smo pomoć sa raznih strana. Pre godinu dana dobili smo subvenciju nadležnog ministarstva za kupovinu samohodne prskalice vrednu 15 miliona dinara. Za veliku farmu imali smo pomoć Fondacije Prosperitati iz Subotice. Imamo pomoć i od pokrajinskih i od republičkih fondova. Ali, nije najbitnije da „vučeš“ fondove, već znati za šta ih „vučeš“. Kada uđemo u neki projekat, računamo da zatvorimo konstrukciju bez pomoći. Kada uspemo da ostvarimo pomoć fonda, imamo prostora da projekat unapredimo. Ekstra profit nikada nismo stavili sa strane, već ga dalje ulažemo i to je naša slabost.

Pohvaljuje sve aktivnosti ZSV i drugih institucija bitnih za ostvarivanje kontakata, upoznavanja novih ljudi sličnih profesija. Razmena iskustava, znanja, korak je da jedni drugima pomognu, ako ikada bude potrebno. A na pitanje, kakav je osećaj biti jedinstven u Vojvodini i Srbiji, naš domaćin kaže:

- Jako teško, jer dok rastete vi „dirate“ druge, a kada prerastete, svi „diraju“ vas. Kada smo izašli na tržište nije nas bilo nigde. Gledali smo kako da budemo drugačiji od ostalih, u pozitivnom smislu, da bude bolje i nama i našim korisnicima.

Prvi smo uveli svetsku genetsku kuću u Srbiju, kompaniju koja nije samo donela genetski materijal da proda, već je uložila u centar. I nadamo se najboljem.