Klub brbljavica vilin konjic

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

Drage moje nadam se da će te uživati u ovoj knjizi kao I ja dok sam je prevodila.

Nemojte imati puno zamerki oko prevoda ipak je ovo moja prva samostalno prevedena knjiga. Slikice je nasla sexy uz moju malu pomoć, a šeficu I zvončicu sam ovaj put malo uposlila da rade moj posao.

Voli Vas vaš prstić.

KLUB BRBLJIVICA

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

Postoje tri stvari koje treba da znate o Elizabeth Benett: ona je oštroumna, uvek pod kontrolom, i živi od niza pažljivo izgrađenih pravila. Ona je na najteži način naučila da ljudi koji vas najviše vole na kraju vas povrede.

Ali onda je srela Declana Blaya, novog komšiju u stanu pored studentskog kampusa.

Tetovirani Britanski ulični borac, on je bio kampuski loš momak kojeg je ona trebala da izbegne, ali kada ja žurka bratstva krenula kako ne treba on je spasao, sva njena pravila o seksu i ljubavi odletela su kroz prozor.

Dala mu je jednu noć neobuzdane strasti, ali on je čeznuo za više.

Nijohve spavaće sobe razdvajao je tanki kartonski zid, on je sanjao da poseduje preplašenu devojku iza susednih vrata zauvek.

Jedna noć. Dva slomljena srca. Strast za ceo život.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

PROLOG

Probadajući bol u slepoočnici.

Debele i otečene usne.

Polagano lupanje između bedara. Zašto se osećam kao da umirem? Zbrkane slike mi se vrzmaju po glavi, ali ništa povezano ili da je imalo smisla, samo velika crna rupa ništavila.

Hvala, votki. Čini mi se da me boli lice. Prestala sam disati. Da li me je nešto udarilo? Od muke sam se uvijala na ležaju u mraku. Malo po malo, shvatila sam kako ležim popreko na dušeku koji nije moj. Mala hotelska soba dolazila je u fokus. Oprezno sam pomerila glavu polako, pogledala okolo, pridržavajući se za noćni stočić sa klimavim n0žicama koji je znao i za bolje dane. U ćošku sobe ležala je nakićena perlama torbica koju sam pozajmila od najbolje prijateljice Shelley za maturu. Dobro. Ali gde je bila ona?

Očima sam prelazila preko sobe. Pohabana mornarička zasvesa. Krevet koji smrdi na ustajali smrad cigarete i tela. Flaša Grey Goosa.

Stomak mi se iznenada javi kao podsetnik na taj gorak ukus koji klizi niz grlo, i zadržala sadržinu koja mi se počela penjati uz grlo.

Da li je ovo mamurluk?

Nisam znala. Nisam imala sa čim da uporedim.

Delovi noći javljali su kao živopisni klipovi. Večera sa mojim dečkom, Colbyem, i mojim prijateljima Shelley i Blakom u Italijanskom restoranu u centru grada Petal, Severna Karolina. Dosta kikotanja. Colby se ušunjao sa svojom pljoskom tako da smo mogli sipati alkohol u naša pića. Đuskanje pod prigušenim svetlima na maturskoj večeri u gimnaziji Oakmont Prep. Ulazak u Colbyev Porsche i vožnja do jezera na after-party..

Nikakva sećana sa jezera nisu dolazila do mene. Colby, ipak, setila sam se da me je zvao da pijem, gurajući mi flašu u usta na putu ka maturskoj proslavi i kasnije kada smo se vozili ka jezeru. Ne budi kukavica, Elizabeth. Popij to. Pusti pravila svetu, dušo.

Svetska pravila bila su njegova stvar. Bio je nepobediv, a pretpostavljam jer mu je tata bio senator Severne Karoline, verovao je u sebe. Biti deo njegovog unutrašnjeg kruga, pogotovo kao njegova nova devojka, činilo me je da se osećam kao nervozna plemkinja.

Stomak mi još treperi od osvajanja kraljice mature za svog kralja. Kada su na bini stavili krune na naše glave, okrenuo se prema meni i rekao da me voli. Ludo i vrtoglavo sećanje ispunjavalo mi je srce. Voleo me je. Devojku sa pogrešne strane grada. Devojku bez prave porodice. Devojku koja je bila niko. Čekala sam da me neko tako voli čitavog života.

Još sećanja dolazilo je iz auta i zastenjala sam. Setila sam se drugog gutljaja. Trećeg. Četvrtog. Stvari su maglovite. Bože, ne mogu se setiti. Colby mi daje malu belu pilulu. Da li sam je uzela? Sve je bilo tako nejasno.

Roze, šljašteće šljokice prekrivale su mi ruke i prešla sam pogledom preko njih na krevet. Moja haljina....za koju sam štedela i čuvala dok sam čistila stolove u lokalnom

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic restoranu... ležala je u komadima razbacanim oko mene. Telo mi je bilo izloženo sa grudima koje su visile. Zacvilela sam pokušavajući ih zakloniti, ali ruke su bile suviše spore.

Uspaničila sam se... a zatim me pogodilo užasno otkriće. Materijal je bio pokidan od grudi po porubu, osetljive tanke bretele pokidane. Donji veš je bio zgužvan kod mojih članaka na nekoliko mesta pokrivač ispod mene je bio prošaran krvlju. U milisekundi mozak je odbijao da prihvati ono što je bilo jasno kao dan, ali kada je realnost konačno isplivala, stisnulo mi se u stomaku.

Pokušala sam da pokrenem ruke, koje su lebdele oko mog tela. Crveni tragovi. Modrice.

Ogrebotine. Ugrizi. Ne. Ne. Ne. Sve je bilo pogrešno. Ovo nije trebalo da se desi večeras. Šapat je dolazio iz ugla sobe. Colby. Ponašla sam ga kako stoji bez majice u kupatilu, okrenut je leđima i kao da priča telefonom. Deo razgovora došao je do mene.

- Odlepila je od toga, čoveče...kao životinja u krevetu...pala je kao trešnja...

Njegove reči udarile su me kao cunami, dah mi je zastao u grlu. Borila sam se da povratim ravnotežu....da se fokusiram... da ubedim sebe kako je sve ovo plod moje mašte.

Colby zafrkta. – Mislim da nedeljama neće moći da hoda.

Pauza, a zatim je prasnuo u smeh na ono što mu ono drgo lice reklo preko telefona.

Nešto krhko se slomilo u meni i celu me razorilo. Iprekidani zvuk iz mog grla, slab i primitivan privukao je njegov pogled. Trgnula sam se, svaki mišić u mom telu trzao se od zgađenosti.

- Moram da idem. - spustio je slušalicu i krenuo prema meni, zaustavljajući se na ivici Kreveta zureći u mene ledeno plavim očima. Bljesak uznemirenosti prešao mu je reko lica kada je prešao pogledom preko mog tela. – Napravila si nered.

Dolazila sam iz kamp prikolice, imala bi više udela u tuči sa dečacima koji su tražili moju pažnju i devojčicama koje su htele da mi komanduju, tako da sam znala kao isprašiti guzicu. Upravo tada svaki nervni završetak u mom telu želeo je da skočim i da mu čupam srce komad po komad svojim noktima. On je meni to uradio. Bes je goreo u meni, ali nisam mogla da se pomerim.

- Povredio si me. – Borila sam se da sednem ali sam padala unazad.

Pogledao me je bezosećajno kako sam pala na krevet, puštajući da prođe trenutak, suzbijajući strah. Polizala sam suve usne. Pokupio je belu košulju sa poda, pažljivo i smireno je zakopčavajući, i gestakulirao kao da je rekao šta je imao. Navukao je pantalone i proverio svoju kosu boje peska u ogledalu. Nije bio pijan uopšte.

- Šta si mi dao? – odgurnula sam se. – Zašto?

- Ne igraj se, dušo, preklinjala si za to. Bilo je sporazumno. – prstima je pokazao po krevetu, sa izrazom ismevanja na licu. – Šta god da sam ti dao, uzela si bez da si pitala - Ne, to nije istina.Jesam li..?

- Ooo da, i bila si najbolja koju sam povalio protekli mesec. Dobro utrošeno vreme koje sam proveo sa tobom. – sagnuo se dok nam oči nisu bile u ravni. – Nemoj da bi širila laži o onom što se desilo ovde. Niko ti neće poverovati s obzirom koliko si bila pijana. Još uvek si.

Siguan sam postoje slike i video sa mature koji to mogu dokazati. – nasmejao se kao da se prisećao nečega. – Prokletstvo devojko, bila si poludela u sali, igrala si po stolovima i vikala na ljude. Izbacili su nas napolje, dušo. Ja nisam mogao bolje, mislim da si loše uticala na mene. – nakrivio je glavu, - To je ono što ću svima reći. – skinuo je končić sa pantalona.

Odmahnula sam glavom. Nee. Bila sam dobra devojka sa najboljim ocenama u razredu.

Devojka koja volontirala u azilu za životinje...i to ne samo za taj jedan. Nisam izbacivana sa žurki. Jedva da sam i pozivana na njih.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Sklonio mi je kosu sa lica, prelazeći prstima niz obraz. Trgla sam se u grču koliko sam dalje mogla.

- Ne dodiruj me.

- Ah, a nadao sam se da ćeš biti sprmna za još jednu rundu.- Nasmejao se , beznačajno mašući šakama sa prstenom koji sam napravila za njega pre par nedelja, srebrni sa našim inicijalima urezanim sa unutršanje strane sa srcem između njih. Provela sam sate na tome, gravirala slova, a zatim oblikovala metal do savršenstva. Čak sam uzela i svoju studentsku ušteđevinu kako bi kupila butan bocu i neophodni alat da ga napravim dovoljno dobrim za njega.

- Rekao si da me voliš.- mrzela sam slabost u mom glasu.

Nakrivio je usne. – Svim devojkama govorim da ih volim, Elizabeth. Tebi je trebalo malo duže da mi daš šta sam hteo.

Prigušeni krik izašao mi je iz usta. Uzdahnuo je i zakopčao pantalone.

- Ne budi uzrujana. Oboje smo hteli to.

Ne. Ne. Ne. Skinuo je prsten i stisnuo ga između prstiju.

- Pretpostavljam da čekaš ovo da ti vratim sada. – Bacio ga je na noćni stočić i zazveketao udrivši o drvo, okrenuo se i pao na pod. Pogledao se još jednom u ogledalo i popravio jaknu. – Pa moram da idem,ali vidimo se na dodeli diploma za par dana. Vidimo se, dušo. – Zatim je izašao na vrata, tiho ih zatvarajući.

Hvala Bogu. Zadržavala sam dah, pluća su mi gorela za kiseonikom. Morala sam se setiti šta se desilo. Prošao je sat. Još jedan. Sećanja su nadolazila kao u horor fimovima koje niste želeli da gledate, ali niste mogli ni da ih zaustavite. Colby me nosi kroz hotel i stavlja u krevet. Dira mi noge. Udara. Guranje. Bol. Pokušala sam mu reći Ne , ali reči nisu izlazile.Pokušala sam se pomeriti, ali nisam mogla. Telo mi je bilo kao zaleđena statua, i pomerao me je gde je hteo. Uvrtao me. Upropastio me.

Pokušala sam se pribrati i usresrediti se na digitalni sat na zidu kako bi moj pijani mozak pokušao pokrenuti ponovo moje telo. Malim pokretima, spustila sam noge dole dok nisu dotakle pod, prstima sam prelazila preko jeftinog etisona. Stenjući, prisilila sam se da sedim i onda momentalno pala. Puzala sam dok nisam došla do torbice u uglu sobe i pronašla telefon.

Uhvatila me je panika. Svakog trenutka mogao se vratiti i opet joj isto uraditi. Ruka mi se tresla dok sam okretala 911, ali sam se sledila kada sam čula glas operatera sa druge strane.

- Dobili ste 911. Da li imate hitan slučaj?

Sramota. Krivica. Kajanje. Istina. Dođavola tražila sam to? Da li to moja krivica? Bol između nogu podsetio me na moj greh.

- Halo? Da li imate hitan slučaj? Da li vam treba pomoć? - glas je bio uporan.

- Ne. – rekla sam i završila razgovor.

Pogledala sam dole u uništenu haljinu. Ko će poverovati devojci čiji je tata bio u zatvoru... ako je on i bio moj tata... u odnosu na jednog bogatog senatorovog sina?

Bila sam belo smeće, mala gradska devojka dovoljno srećna da dobije stipendiju u školi uz put. Mučnina se ponovo digla i povratila sam sav sadržaj iz stomaka. Smrad alkohola činio me je još bolesnijom. Rugajući mi se. Govoreći mi hladnu i tešku istinu. Imala sam svoju ulogu u ovom scenariju. Stisnula sam grudi, srce me je zabolelo. Slomljeno. Mišići su me boleli. U glavi mi je udaralo. Bila sam gotova. Mrtva. Hladna.Čak je i moja koža želela da me napusti.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Sunce se uzdiglo gore na nebu, zraci su probijali kroz prvljavu zavesu. Zora, novi dan, ali nikad više neću zoru gledati na isti način. Jasno je da svima može da se desi slomljeno srece, zašto bi ja bila drugačija...Nešto tamno spustilo se u mene, puzeći pukotinama moje duše i stežući je. Sve što sam verovala u vezi sebe...o tome ko sam...o ljubavi...pretvorilo se u nešto mrčno. Prljavo.

Ljubav je nož koji seče moje srce komad po komad, hraneći njime momka kojeg voliš.

Slomljeno na više načina, obećala sam da više nikad neće biti.

Moje telo se prepustilo samo sebi dok sam plakala.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

1.

Dve godine kasnije Znoj mi se slivala niz vrat kada sam stavila plavu kosu iza ušiju i uzdahnula na vrelom suncu. Bio je petak popodne u Raleighu, Severna Karolina, i imala sam samo jedan dan da se preselim u svoj novi stan pre početka školske godine u ponedeljak.

Dobro došli nazad u Whitman Univerzitet, promrmljala sam dok sam izvlačila drugu kutiju iz gepeka mog udarenog Camrya. Za jednu dvadesetogodišnjakinju, nakupila sam dosta stvari. Većina je bilo ručno izrađen nakit i knjige, izuzimajući nameštaj, koji sam dobila od bake Bennett kada je letos bila u poseti. Bež-zeleno karirani kauč, kuhinjski sto sa oslikanim patkama na vrhu, stari nameštaj za spavaću sobu, i kolekciju heklanih miljea u svim bojama bilo je moje nasledstvo od nje. Ne baš kao marka Ethana Allena, ali imala je određeni stil.

- Stan ti izgleda kao da u njemu živi neka osamdesetogodišnjakinja. – Shelley mi je doviknula provirivši glavom iz stana gledajući me preko ograde. Moja najbolja drugarica još iz vrtića, bila je privilegovana bogata devojka, velik kontrast sa mojim pogrešnimpravcem-na putu-vaspitanja, ali bila je uz mene prolazeći kroz sve sa mnom. Čak i Colbya.

Njena crvena kosa bila je nijansirana kada je bila mokra, ali nije umanjivala njenu privlačnost. Naborala je nos i napravila facu gađenja. – I nekako smrdi.

- Prestani da se žališ i vuci tu guzicu dole da mi pomogneš.Topim se na ovoj vrućini. – rekla sam.

Frknula je i spustila se dole metalnim stepenicama. – Ti i tvoja bleda koža. Ako bi izašla iz kuće sada ili nekad, mogla bi i nabaciti malo boje. Ali ne... sve što radiš je da učiš i radiš u knjižari. Verovatno imaš više markera u boji nego što imaš sastanaka, izgleda. Da ne pominjem, koliko ideš u biblioteku ljudi su počeli da misle da radiš tamo.

Nasmešila sam se. – Nisam toliko loša. Viđam ljude na predavanjima. Čak i pričam sa njima ponekad.

Spustila je glavu prema meni. – Budi realna. Da nije bilo mene da te teram da izađeš sa mnom...kao večeras.. ostala bi u ovoj rupi i jela makarone do kraja školovanja.

- Ma daj, ponekad jedem i pizzu.

Zlobno se osmehnula i uzela jednu kutiju kraj mojih nogu. Gegale smo se gore uz stepenice dok nismo došle do stana 2B na drugom spratu. Dvosobni stan sa terasom i kupatilom, osećala sam se kao da živim u vili u odnosu na sobu u kojoj sam bila prošle godine. Bila sam na uglu i suočavala se sa zalaskom sunca, a jedine komšije su mi bile sa leve strane, 2A. Kao tupo udaranje štapom, odzvanjalo je od glasne rep muzike iza susednih vrata.

Naćulila sam uši. Jel to Eminem?

- Glasno je i grozno. – Shelley reče. – Možda i neće biti ovde tako tiho kao što si mislila.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Pokušala sam biti optimistična. – Pa? Dva je popodne, nije dva ujutru.

- Oni se useljavaju, takođe. – napomenula je, pokazala je glavom na kutije gledajući u komšijska vrata, koja su primetila sam blago ispucala. Ukazala je na gomulu knjiga u jednoj od njih. – Izgleda da je neki štreber. Bljak. A nadala sam se da ćeš osvojiti jackpot sa nekim „vrućim“ komšijom.

Uveravajući se da novog komšije nema nigde na vidiku počela sam preturati po naslovima: The Great Gatsby, Wuthering Heights.

- Hmm, neko voli klasike. Možda mu je Engleski glavni predmet?

Prevrnula je očima. – Dosadno. Sve što ti je potrebno je sexy komšija koji voli divlji majmunski sex.

Odmahnula sam glavom prema njoj. – Vidiš, ti kažeš „majmunski sex“ i sve što mogu da zamislim je dlakava životinja u krevetu. Grozno.

Napućila se i pravila da joj je dosadilo. – Šta god. Tako je svaki put kada vidiš zgodnog momka, kao da imaš tetovirano na glavi ODJEBI. Colby je bio vatreni momak i pogledaj šta je ostalo od mene. Slegnula sam ramenima potiskajući uspomene.

- Pa? Ne želim da pokleknem nipredkim. Nikada. Ljubav boli. Sećaš se?

- Da. – grizla je svoje usne , sa teškim izrazom na licu. Sećala se hotela i rasula koje je usledilo. Ona je bila ta koja me je tog jutra pokupila iz hotela i odvela me kući. Ona je tip devojke koji se bar jednom mesečno zaljubljivala, verovala je kako ću upoznati onog pravog, kako će sve biti dobro i kako ču biti srećna do kraja života. Sranje.

- Ne brini za mene, Shelley. Dobro sam , ok? Ne trebam momka u životu da bih bila srećna. Sve što mi treba ste ti i Blake... i povremena druženja.

Blake je bio moj drugi najbolji prijatelj iz Oakmont Prepa koji je dobrodošao u Whitman.

Zlobno se osmehivala. – Tvoja pravila o sexu opet?

Klimnula sam glavom.

Evo u čemu je stvar. Imala sam sex posle Colbya. Mnogo puta. Događaji te noći nisu upropastili moju seksualnost, samo poverenje kod muškaraca. Dakle, godinu dana posle Colbya, nesigurno sam se nabacivala momku iz naučne sekcije i zamolila ga da dođe u moju sobu. Zvao se Connor, i videla sam da me već nekoliko puta odmeravao kada smo bili zajedno u laboratoriji. Tog dana, gledao je u mene kao da su mi izrasle dve glave – imala sam reputaciju kučke kada su mi momci prilazili i flertovali - ali bio je privlačan.

Vratili smo se u sobu, mada je sex bio očajan, stidljiv i nespretan spoj, dokazao mi je kako Connor nije poneo pobedu na tom putu. On nije bio poslednja osoba koje me je dodirnula. Moje telo je bilo samo moje. Tako i moje srce, i planirala sam da tako i ostane.

Posle toga, sex je postao lakši – sve dok sam ja imala kontrolu. Tokom protekle godine, pretvorila sam ga u igru sa pravilima. Izaberem prosečnog momka koji nije prebogat i prosečnog je izgleda. Proverim da nije zauzet. Da ne pije i da se ne drogira. Uverim se da nije pobegao sa lokalne psihijatrije. I Imam sex. Nikad više sa njim ne progovorim. Kraj priče. Radilo se o kontroli. Moj izbor. Moja pravila. Ja sam pravila prvi korak, i uvek sam bila od gore. Što je najvažnije, morala sam biti u svom krevetu i okružena svojim stavrima.

Sex sa mnom je bio po visokim standardima, predpostavljam, na osnovu nekih ludih Shelleynih priča o njenim avanturama. Ali nije me bilo briga. Ako me je želeo, pratio bi me.

- Možda ću otići u manastir.

Nasmejala se. – Crno ti ne stoji.

- Istina - A i nisi katolkinja, gluperdo.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Opet istina. – široko sam se osmehnula. Nije mi smetalo da me zadirkuje. Bilo je bolje nego da me sažaljeva. Prošla sam pored nje i ušle smo u stan kako bi se raspakivala.

Izvukla sam sliku Bake i mene uslikanu onog dana kada sam otišla na Whitman. Većinu dana, bolelo me je da gledam u sliku, da gledam u mršavu devojku sa slike u farmerkama i umotanim ručnim zglobovima. Ali to je bila poslednja slika mene i bake zajedno, bez obzira koliko i je bilo teško što me je podsećala na glupu grešku sa Colbyem. Stavila sam je na stolčić.

Završile smo sa slaganjem posuđa u kuhinjske elemnte i preselile se u spavaću sobu gde mi je pomogla da organizujem plakare. Kasnije, uputile smo se u dodatnu spavaću sobu , koja je više ličila na malu ostavu. Ovo je bio univerzitetski smeštaj i stanovi su bili izuzetno mali, ali upela sam tamo da smestim svoj nakit i bračni krevet. Za dve godine nisam napravila nikakav nakit. Metal koji sam nekad volela da oblikujem postao je metafora za moju glupost u ljubavi. Shelley se zaplela sa jednim oslikanim jastučetom, bila je zamišljena. Uperila je pogled u mene a zatim ga vratila na kutije uza zid. Predvidela sam šta će me pitati.

- Kada nameravaš da se uozbiljiš u vezi svog nakita?Šta nameravaš da radiš kada diplomiraš za dve godine? – uzela je knjigu u ruke i prelistavala je. – Uostalom, stvarno bi mi trebala nova ogrlica. Nešto sa leptirom. Ili srcem. – izraz lica joj je omekšao kada je pogledala u mene. – Sećaš se malih medaljona prijateljstva koje si napravila kada smo imale petnaest...

- Shelley, nepričam sada o tome. Ne mogu se naterati da imam momka.

Nakrivila je glavu. – Da li ćeš se samo predati i odustati od svojih snova jer si napravila Colbyu prsten? To je bilo pre dve godine, ali on i dalje upravlja tvojom budućnošću. To je zeznuto. Jedno vreme ovo je bilo jedino što si želela da radiš – dizajniraš i praviš. Da li stvarno misliš da ćeš biti srećna u nekom poslu gde ne možeš iskazati svoju kreativnost? – uzdahnula je, zadržavajući pogled na mom licu. – Mislim, upražnjavaš sex sa momcima kako bi ubedila sebe da si ga prebolela, ali nisi. Ne zaista. Još uvek se kažnjavaš za nešto što nije tvoja krivica.

Ja sam kriva. Bila sam pijana. Uzela sam tu drogu. Svojevoljno. Poznati osećaj sramote komešao mi se po stomaku. Brzo sam trepnula.

- Nisi bila u toj hotelskoj sobi. Ništa ti ne znaš.

Ugrizla se za usnu, klimnuvši glavom. - U pravu si, nisam bila ali videla sam te kasnije.

Odvela sam te kući i pazila na tebe dok ti se mama nije vaatila iz Vegasa. Znam koliko si bila uništena. Ja...ja te jednostavno volim, to je sve.

Uzdahnula sam i prešla preko sobe, vadeći stvari,i nameštala ih.Previše smo se uozbiljile.

- Uostalom, leptiri i srca su gori od neukusne tetovaže. Ako ti i budem nešto pravila biće to veliko.

- Kao šta?- nasejala se.

- Možda tvoj broj telefona na nečemu, jer ga daješ tolikim mimcima.

Pravila se da je ljuta a ona se zakikotala. – Bože, to je tako istina. Kao kurva sam.

Smejale smo se. – Ma daj, idemo da raspakujemo ostatak stvari.

Izašle smo iz stana i zastale u predvorju. Uzdahnula sam prelazeći pogledom preko parkinga. I dalje mi je ostalo još nekoliko kutija koje su me čekale pre nego što sam mogla i da razmišljam o opuštanju. Gurnula me je u ruku.

- Ej, imam ideju. Idemo da upoznamo tvog komšiju.

Odmahnula sam glavom. – Ne, sigurna sam da je i on zauzet kao i mi.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Igorišući me prešla je prstima preko vrata. Umesto da pokuca, gurnula je poluotvorena vrta i provirila u mračni stan.

- Ništa ne vidim. Možda je pozadi na balkonu.- osmeh joj je prešao licem. – Što nam daje dovoljno vremena da možemo biti radoznale.

Malo se sagnula i prošla između kutija koje su bile napolju, izvlačeći kapu sa zastavom Union Jacka, par muškog donjeg veša, par crnih muških dubokih patika. Kao da je poludela, izvlačila je bokserske rukavice... to je bilo interesantno... i kolekciju razglednica iz Londona.

- Oh, tvoj komšija je definitvno muškarac. I to otkačen. – podigla je kutuju kondoma.

Super veličine i rebraste. Trijumf zabilista u njenim očima. – Pozamašan dušo. Pogodak, pevušila je napolju.Gledala sam ka vratima da se uverim da nas niko nije video.

- Ostavi te stvari pre nego izađe. Jesi li ti luda?

- Da. Uzdahnula sam prema njoj očigleno da nas može uhvatiti, ali nisam odolela a da ne priđem bliže. Želela sam da saznam više o komšiji koji čita klasike i sluša rep muziku.

Kucnula se po bradi, prelazeći pogledom nad sadržajem.

- Čak i sa ovim bajatim knjigama, nije loša kombinacija. Sredila bi ga ja.

- Sredila bi „bajato“.

Nasmejala se. Zgrabila sam razglednice iz njenih ruku i bacila ih tamo odakle ih je uzela.

- Skloni se od kutija, ili neću ići na Tau žurku sa tobom večeras i nositi onu glupu haljinu na koju si potrošila četiri sata dok je sinoć nisi sredila.

Shelley je bila majstor za modu i svaki posao u vezi nje uzimala je za ozbiljno. Ja sam joj bila model broj jedan. Pogledala je tužno i dureći se prema kutijama.

- Dobro, pobedila si. Ucenjivaču za žurke.

- Hah. Potrebna sam ti kako bi te držala u liniji. Nikad ne bi imala preživelog Engleskog brucoša, da ti svakog jutra neviknem na uvo da ustaješ.

Složila se.. možda previše lako.. pokrenule smo se ušle unutra i sele na terasu.

- Šta to imaš? – upitala sam kasnije, pokazujući na braon knjigu koja je bila pored nje.

- Oh ova stara svar? Toliko sam se zanela tvojim novim stanom, verovatno sam zaboravila da je vratim u kutiju.

Kako da ne. Suzila sam pogled ka njoj. – Stvarno?

Vragolasto se vrpoljila ignorišući moj sarkazam u glasu.

- U redu, uhvatila si me. To je Jane Austen „ Ponos i predrasude „. Ukrala sam je od tvog komšije. Mislim, pa to je tvoja omiljena knjiga jer se tvoje ime spominje u njoj. – dramatično je uzdahnula i prislonila knjigu na srce. – Zar ne vidiš. To je sudbina. Spojila je tebe i tvog dosadnog komšiju, čoveče.

Odmahnula sam glavom. Nekada je preterivala. - Bilo je dosta. Nema više glupih romantičnih filmova za tebe. Ne znam više ni zašto si mi prijateljica. Prekidam naše prijateljstvo ovog časa. – zgrabila sam joj knjigu iz ruku. Debela korica sa zlatnim slovima, bilo je staro izdanje, možda čak i vredno.

Kakav tip momaka voli da čita ovakve knjige? Onaj koji veruje u ljubav, srce mi je šapnulo. Otvorila sam knjigu i listala do poglavlja u kom gosp. Darcy opisuje kako se zaljubio u Elizabeth Bennet: Ja ne mogu vratiti vreme, ili mesto, izgled, ili reči, koje su ostavile trag. Bilo je previše davno.Bio sam već na pola puta kada sam znao da sam počeo.

Sočna budalaština. Zvučno sam je zaklopila. – Volim dosta knjiga. To se zove čitanje, znaš li. Trebala bi probati.

- Nema potrebe. Imam ja svoj izgled. – nameštala je kosu i zabacila je preko ramena.–

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Gde si pošla? –vikala je za mnom dok sam prolazila kroz dnevnu sobu prema ulaznim vratima.

- Alooo! Da vratim šta si ukrala.

Podigla je ruke gore. – To je slučajno ostalo u mojim rukama, kunem se! Postoji razlika!

- Uh uhhu. – prišla sam do komšijskih vrata koja su sada bila zatvorena, i kutija nije bilo. Naslonila sam uvo na vrata, ali čula se samo tišina. Iznenadna eksplozija muzike iz auta na parkingu napravila je da poskočim. Nalonila sam se preko ograde u predvorju gde se video parking i pogledom tražila odakle dopire i uočila veliki crni džip koji je bio u fulu.Pesma The Beastie Boys – „ Fight for your Right“1 probila mi je uši. Trepnula sam.

Prokletstvo bilo je preglasno. Vozač je bio krupan momak sa crnim kačketom Union Jack navučenim dosta nisko, tako da nisam videla njegovo lice, samo su mu braon uvijeni krajevi virili na krajevima. I imao je pilotske naočare. Čak i odavde, mogla sam videti zategnuta široka ramena, mišićave podlaktice kada je menjao brzine na menjaču. Čak sam na blic videla i tetovaže na njegovim rukama ali nisam videla odakle idu. Misteriozni komšija? Bio je to isti kačket kao onaj u kutiji. Uhvatila sam sebe kako se naginjem sve više, kako bi ga što bolje videla. Nešto u vezi velikog tipa koji čita Ponos i predrasude ostavilo me je bez daha. Ranije u mojoj glavi, dok smo preturale po kutijama, zamišljala sam svog komšiju više kao Harry Pottera, čudaka sa naočarima koje imaju crni ram i glupim osmehom. Pogrešno, pogrešno, pogrešno.

Pre nego se uključio u saobraćaj, okrenuo se i pogledao prema zgradi, njegove zaklonjene oči zurile su u mene. Auto mu je usporio dok je gledao u mene, i iako je bila velika razdaljina između nas, osetila sam fizičku težinu njegovog pogleda. Udahnula sam oštro, naježila se tako da su mi se nakostrešile dlake na rukama.

Da li je video Shelley kako mu pretura po stvarima. Sranje. Knjiga! Pogledala sam dole da vidim da li mi je još u ruci. Prokletstvo. Osećala sam se smešno, gledala sam za njim dok mi je izlazio iz vidokruga. Stavila sam knjigu uz njegova vrata i zaključala stan.

- Ko je to bilo? - Shelley je upitala kada sam prošla kroz vrata.

- Harry Potter sigurno nije, to je sigurno. – slegnula sam ramenima.

1

https://www.youtube.com/watch?v=eBShN8qT4lk

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

2.

SAMO DA SE PODSETIM: dolazim na prvu žurku u školskoj godini u Tau kući sa masnicom ispod oka i bez devojke- sada već bivše- postavljala je puno pitanja i gurala je nos gde ne treba. Masnica ispod oka je zarađena u borbi predhodno veče. Da izgledalo je da će biti lako, zadao sam momku udarac u vilicu i u gornji deo stomaka. Pao je dole kao džak pun cigli. To mi je bila treća pobeda završena udarcem u glavu u Maju. Protrljao sam bolnu pesnicu o farmerice. Bol je vredeo svaki cent koji sam doneo kući.

- Gde je Nadia? – upitala me cura iz sestrinstva sa velikim osmehom na licu kada sam prošao kroz vrata.

- Nije sa mnom. Proveri sa momcima iz teniskog tima. – promumlao sam.

Prošla je pored mene podigavši svoje obrve. Verovatno još nije čula da je najpopularniji Whitmanski par raskinuo tokom leta. Prekinuo sam kada sam naleteo na Nadiu i nekog momka u zanosu strasti. Stisnuo sam pesnice sećajući se te prevare. Tačno je znala kada sam prošao na ta vrata, sve je namestila na vreme, čitav njen plan je bio da me natera da poludim kako bi ona radila šta joj je volja. Da joj kupim prsten, odem na pravni fakultet, budem kao moj kreten tata. To se nikad neće desiti. Njena manipulacija nije uspela, i ostavio sam je. Da citiram moju pokojnu mamu, one su banda u gaćicama.

Danima bi osećao kao da mi se srce oporavilo, ali izgubio sam poverenje u žene. Koliko znam, Nadia je još uvek sa svojim novim momkom, fensi teniserom iz Brazila. Donatello ili Michelangelo ili tako nekako. Nindža kornjača? O da. Odgurnuo sam misli na stranu i ušao u veliku „rupu“ koja je tokom normalnog dana imala kaučeve, i stolove, i pivske flaše, ali sada je bila napunjena gomilom tela koja su igrala na plesnom podijumu. Muzika je treštala, laseri se obijali o zidove prostorije, i čaše crvenog Soloa bile su svuda po podu.

Nisam bio član ovog bratstva –nisam imao vremena da svako veče budem pijan - ali Dax moj brat blizanac bio je Tau vođa, tako da se podrazumevalo da ću biti pozvan. Pitanja su dolazila sa svih strana kada sam krenuo kroz sobu.

- Hej, Nadia nije sa tobom? – upitala je jedna devojka. Tako je.

- Čoveče, šta ti se desilo sa okom? – dobacio je momak dok sam prolazio. Mrko sam ga pogledao. Ma daj ? Ti ne znaš o podzemnim borbama? Mora da si nov u Whitmanu.

Uzeo sam flašu vode iz bara i stisnuo je kako bi uzeo što veći gutljaj.

- Prljavi Englez je u kući! Bilo je jebeno vreme. – Dax je povikao kada je skočio sa stepeništa i sleteo na donji sprat, na udaljenost od dva metra.

- Huljo jedna, ubićeš se šta to radiš.

Zabacio je glavu u nazad i grleno se nasmejao.

- Ja? U opasnosti? Pogledaj se u ogledalo, seronjo.

Uzdahnuo sam, napola iznerviran i pustio grleni smeh. Bili smo sušta suprotnost, on je bio momak za zabave onaj koji se ludo zabavljao dok sam ja bio ozbiljniji, onaj koji sanjao da uči mešovite borilačke veštine u vlastitoj teretani i možda da se kvalifikujem na UFC

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic (Ultimate Fighting Championship). Zagledao sam se u lice koje je bilo identično mojem, osim neobavezne brade koju je furao. Njegov cerek je nervirao.

- Brate ti si se obeznanio. – rekao sam.

Slegnuo je ramenima, ignorišući me. - Gde si bio? Ova žurka je ispala iz sistema, i potreban mi je pratilac Nasmešio sam se. – Vauh. Ti si moj pratilac.

Trznuo je usanama. – Hajde onda da vidimo. Izaberi lepoticu pa da vidimo kojeg će više da želi? Tučem te već za tri.

- Ideš na broj?

Kada si blizanas, sve je komplikovanije.

Na prvoj godini pretvarali bi se da smo onaj drugi jednom nedeljno, išli smo toliko daleko da smo nosili majice dugih rukava kako se ne bi videle tetovaže koje Dax nije imao.

Vikendom bi zamenili i devojke. Prokleto ludo. Šutnule bi nas kada bi im rekao istinu.

Nisam ih krivio. Ali u poslednje vreme ti dani kao da su bledeli u sećanju. U dvadeset i prvoj, bio sam blizu dipolomiranja i uskoro ću biti sam za sebe dok je on bio još uvek ovde pokušavajući da završi studije. Dax je zabacio kosu nazad i proverio svoj zadah podižući glavu nagore i duvajući.

- U redu, sledeću lepu ptičicu koja prođe kroz ona vrata hvatamo. Prvi koji dobije poljubac pobeđuje.

- Ulog? – pitao sam.

- Kao i obično.

- To su tvoji dolari. – zlobno sam se osmehnuo.

- Nije stvar u parama, brate. – oči su mu zasijale.

Nasmejao sam se. Dax je uvek mogao da nabaci taj kez čak i kada bi vam lađe potonule.

Upravo tada, čuo sam kako se ulazna vrata otvaraju i video Blakea, jednog od člana bratstva, kako skače sa stolice kao da ga je strela pogodila u dupe. Lorna, koja mu je sedela u krilu, pala je na pod u svom dužinom. Nagnuo sam se da joj pomognem. Blake je mala misterija za mene, ali Lorna je bila popularna devojka i većina momaka je poznavalo, uključujući i mene.

- Auh, ljubavi. Jesi li dobro?

Stresla je prašinu sa sebe, neprijatan izraz lica bio je na njoj dok je gledala u devojke koje su ulazile u kuću.

- Hvala. Blake je takav kreten kada je otišao do nje. Mislila sam da će večeras biti Sa mnom, ali rekao mi je da će ona doći. Jednostano ne kapiram. Nije čak ni lepa. Ona je čudakinja i kurva. – prekrstila je ruke i zagledala. – Video je preko sobe i praktično potrčao ka njoj.

To je bilo i više nego što sam želeo da znam, ali nežno sam se nasmejao kako bi joj ublažio bol jer je odbijena.

Okrenuo sam se da vidim zašto su svi u sobi odjednom utihnuli.Ili se meni samo tako činilo. Šetala je po sobi kao da tu pripada, ipak ta hrabrost je bila lažna – zaključio sam zbog načina na koji je treptala i stiskala lanac od torbice. Prepoznao sam je odamah mada mislim da me je možda dva puta pogledala za ove godine u Whitmanu. Što je bilo iznenađujuće. Bilo je relativno kratak, mada prestižano, jedinstven, i koristio sam ga kada su devojke flertovale sa mnom u hodnicima i učionicama. Uosatlom, teško je bilo propustiti momka sa engleskim akcentom koji je glasio za naj sexi frajera u Whitmanu. Ali ova devojka,ona je živela u balonu, a videti je na žurci je kao da ste videli jednoroga.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Zove se Elizabeth Bennett, i jedini razlog zašto sam znao i toliko o njoj je zato što smo imali zajedno časove prošle godine i profesor je nazvao po junakinji iz romana.

To se ime ne zaboravlja. Sećam se da sam se okretao da vidim devojku sa imenom heroine, ali ona bi samo sakrila glavu sa knjigom. Sedela je pozadi u zadnjem redu čitav semestar i ni jednom se nije obratila meni ili bilo kome drugom. Većina ih je pričalo da je bila u problemima. Neki momci su pričali kako bi ih rasturila u svojoj sobi i onda nikad više ne bi progovorila sa njima. Nisam ih kapirao. A ni nju. Ali priznajem da me nekako fascinirala. Bila je lepa u tom svom opuštenom „ne diraj me“fazonu sa svetlo plavom kosom vezanom u konjski rep. Podigla je obrve poplašeno i došle su joj do izražaja bademaste oči, izgledajući bledo čak i na drugom kraju sobe. Usne su joj bile tamno crvene, i pegice su joj bile raštrkane po nosu- decidno, jedina slatka stvar u vezi nje. Pored mene , Dax je rekao ispod glasa.

- Dođavola, ko je to? Moram je dobro osmotriti.

- Ja sam je prvi video. – rekao sam.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

3.

Stajala sam na ulaznim vratima Tau bratstva i davala sebi mentalnu podršku. Pa šta ako je ovo bila moja prva univerzitetska žurka? Mogu ja to. Mada mi je trebalo skoro dve godine, ali dolazak na najveću žurku na koledžu dokazuju da me Colby nije pobedio.

Mogu biti podalje od alkohola i provoditi se a da ne poludim. Umirila sam srbrne narukvice koje nosim, a koje su mi mlatarale. Bile su to pet santimetara široke narukvice, moj slobodni dizajn koje sam napravila pre onoga što se desilo sa Colbyem. Sada ih koristim kako bi sakrila ožiljke na zglobovima nakon pokušaja ubistva dva dana nakon hotela. Protrljala sam prijatni metal i podsetila sebe kako večeras imam dva cilja. Prvi je bio da prođem kroz ovu žurku bratstva, drugi je bio da nađem momka, i „overim“ novi stan. Svaki trezan momak bi pristao. Kao da će ovde biti treznih momaka. Mada ....

Nešto je bilo u vezi ove večeri, osećala se neka težina u vazduhu. Upozorenje sudbine da se ne sapletem o kamen? Da li sam napravila najveću grešku dolaskom ovde?

- Ne mogu da verujem da si upravo prošla kroz ova vrata. U uobičajno petak veče, ti bi sedela i jela naručenu pizzu i odbijala moje pozive.

Udahnula sam i klimnula glavom. Samo budi svoja. Dobro, nemoj biti svoja jer za mene je to značilo biti sama i mrzovoljna gledajući epizodu Downton Abby. Samo ....samo se smiri, rekla sam sama sebi. Plus, da nisam došla na ovu žurku, Shelley i Blake bi mi obezbedili mesto na odeljenju psihiatrije zbog asocijalnog ponašanja. Krenule smo prema Blakeu koji je išao ka nama. Nosio je duks bratstva, izgledao je dečački zgodan sa razbarušenom kosom i velikim kezom. Veliki momak, igrao je fudbal u srednjoj školi a sada igra ragbi za Whitman Wildcatse. Izašli smo jednom u srednjoj školi bukvalno na sekund, ali Colby je došao sam i svi ostali momci su pali u zapećak. Oči su mu sijale od ponosa.

- Majku mu, uspela si! Kako su moje dve najomiljenije devojke?

Nasmejala sam mu se. – Pitanje je kakva je žurka? Da li ima već predoziranih? Ljudske žrtve padaju na leđa? – pretvarala sam se da sam opuštena, ali podigla sam se na prste i gledala preko njegovih ramena dok sam pričala, osmatrajući okolinu. Nisam zadržavala pogled na nikome. Nervi su mi bili zategnuti i na ivici pucanja, i nisam viedela celo mesto.

Odmahnuo je glavom, gledajući u mene kao da pričam viceve.

- Ne, sa velikim oprezom gledamo na te stvari. – obe nas je uhvatio u mišićavi zagrljaj, njegovi rumeni obrazi izgledali su gotovo anđeoski. – nek sam proklet drago mi je da si ovde. I obećavam da ću te paziti. – kvrcnuo me je po nosu. – Ti si posebna. Ne stoj tu i ulazi.

Soba je treštala od muzike i ljudi su svuda stajali. Bilo je vruće i bučno i grudi su mi se stezale. Prelazila sam pogledom kroz masu kada sam htela da pobegnem kao iz pakla.

Hvala nebesima probili smo se kroz masu i izašli napolje kroz balkonska vrata. Vazduh.

Udahnula sam i ugušila od smrada parfema jedne devojke iz sestrinstva koja je bila ispred

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic nas. Lorna ili tako nekako. Videla sam je oko Blakea i ranije, i sudeći kako me je gledala nisam joj baš bila omiljeni lik. Kako god. Nije me bilo briga. Blake i ja smo bili samo prijatelji, ali pošto smo provodila dosta vremena zajedno, neki su mislili da smo nešto više. Skliznula je preko blakeovih grudi.

- Hej dušo, zar ne želiš da se vratimo unutra gde je žurka? Napolju nije zanimljivo.

Shelley se zakikotala i nabacila masku na lice. Lepe bogate devojke. Najbolji način da ih zaobiđeš jeste da te nikad nevide zbunjenu. Budeš kučka kao i one. Oštro sam se osmehnula kada joj je Blake nešto šapnuo na uvo. Njeni karneri su se zanjihali kada je krenula unutra vrckajući kukovima.

Mlatarao je našim spojenim rukama i pokazivao mi okolinu, ponos mu je bio očigledan u glasu kada me je predstavljao nekolicini momaka iz bratstva. Shelley ih je većinom znala.

Pogledala sam okolo, ukrasne baklje osvetljavale su podijum za igru sa Dj i praveći prigušeno svetlo, sve sa velikim bazenom. Ljudi su lutali svuda, većina njih je bila popularna i Grci koji nisu bili deo mog okruženja. Devojka u malom crvenom bikinuju zaronila je stežući svoj gornji deo. Gotovo odmah, momci su glasno uzviknuli skačući za njom.

- Žurka puna steroida.- promumlala sam.

- Jesi li dobro. – Shelley me upita. Klimnula sam glavom.

Visoki momak sa tamnom kosom i izraženom vilicom, kakvu su imali filmski glumci zaustavio se ispred Blakea. Naklonio se i prišao sa samouvernim osmehom na licu odmeravajući nas. Shelley je isturila svoje obdarene grudi napolje. Ozloglašeni momaklovac, volela je momke i to poprilično, hm, slobodna u ljubavi. Nije bitno ko to bio. Visok, nizak, bogat, siromašan, crn, beo, vodozemac..

- Ko su ti ove vruće devojke, momče? – upitao je momak sa engleskim akcentom, njegove reči izgovarane su sa elegancijom. Uzvišeno.

Podigla sam obrve zaineteresovano. Da! Sviđao mi se način na koji je pričao. Blake se u momentu ukočio.

- One sa mnom, Dax, dalje ruke.

Dax? Lepo ime. Streljala sam Blakea pogledom, ali izbegavao je moje oči. Postajao je malo posesivan, kada je trebalo da me brani, i nekoliko puta u proteklim godinama morala sam mu reći da spusti loptu. Počela sam se naginjati ka njemu kako bi mu rekla da je u redu, ali momak je prvi progovorio.

- Šta? Ne smem čak reći ni zdravo? – uperio je tamno sive oči ka meni. – Ti. Da li stalno jedeš šećer? Jer si nešto najslađe što sam video tokom cele večeri.

Iznenađeno sam frknula.

- To je najgore nabacivanje ikad.

Pokunjio se. – Ah, anđele, ne smej se i ne frkći na mene. Ubijaš moj krhki ego.

- Istina boli.

Iskezio se, ustuknuvši. – Dobro, ono nije bio dobar potez, ali jesmo se sreli ranije? Izgledaš mi stvarno poznato.

Ispružila sam ruku. Što sam više bila otvorenija, stvari su išle lakše.

- Ja sam Elizabeth Bennett i nikada se nismo sreli zato što bih zapamtila taj akcenat.

Jedino ako to nije bilo na predavanju i nikada nismo progovorili.... – naborala sam čelo. – Na kom si smeru? Ja sam odseku umetnosti uglavnom.

Napravio je grimasu. - Psihologija, ali ne idem na predavanja baš puno. Možda na Sigma žurci, prošle godine?

- Ona sa kozama na krovu? Ah, ne.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic -

Delta toga žurka? Ona na kojoj su bili panduri? –nasmejao se. – Ne sećam se puno toga sa nje sem da sam se probudio u ženskom donjem rublju.

Oh. - Nažalost, ne, ali videla sam na vestima studente koji su uhapšeni.

Zabacio je glavu unazad nasmejavši se, tako da su mu žile poiskakale na vratu. Zadržala sam pogled na njemu malo duže odmeravajući tanke farmerke i majicu sa bendom Vital Reject koja mu je bila zategnuta preko mišićavih grudi. Bio je predivan.

Znao je da ga odmeravam, jer se zlobno nasmejao sa sjajem u očima. Okrenuo je glavu prema plesnom podijumu.

- Želiš li da igramo?

- Jesi li čuo da produžiš, Dax? – Blake odbrusi. – Tek je stigla. Daj joj malo prostora.

Shelley je ignorisala Blakea i gledala u mene sa iščekivanjem, očigledno očekujući da kažem da, ali okrenula sam glavu prema Daxu.

- Izvini. Nisam ja tvoj tip.- najbolje je odmah prekinuti ovo.

- Ja sam tip svake devojke. – njegove pogled je klizao po mojoj beloj haljini na bretele. – Pogotovo za prelepog anđela koji je pao sa neba.

- Zar anđeli nemaju krila?- pitala sam.

- Tehnički gadno bi pala jer ne znaš leteti. – pomerao je obrve i podigao čašu Soloa koju je držao. – Nikome nije pala dlaka sa glave, bolje da se vratim piću.

Ah. Ukočila sam se ali klimnula. Pokušala sam biti ljubazna. – Hmm, dobro, ja uglavnom petak veče provodim tako što radim domaći i nosim babske gaće. I takođe gledam pozorište Masterpice, štrikam kape, i radim matematiku kada mi je dosadno. Uglavnom ne idem na žurke. Čak i ne pričam sa momcima koji toliko piju, tako da stvarno nisam tvoj tip.

Prevrnuo je očima. – Samo jedan ples, ljubavi. Neću te pitati da se venčamo.

- Dobro je da sam skroz trezan. Izgleda da ja ovde pobeđujem, buraz. Možeš posle platiti. – reče drugi glas sa akcentom, iza mene, i kao ošinuta se okrenula ugledavši Daxovu repliku. Samo sa većim mišićima.

Još jedan Britanac? Samo što je ovaj glas bio hladniji. Seksi.

- Blizanci? – zacvilela sam.

Klimnuo je glavom i zlobno se osmehnuo u isto vreme. Na potpuni isti način. Trepnula sam. Oh. Oni su bili dupla nevolja, sex na dva štapića. Ovaj trezni je sklonio svoju braon kosu i zurio u mene. Lice mu je bilo klasično lepo, izražena i definisana vilica, ali tu je sva sličnost prestala. Svaki pedalj njegovih ruku koji nije bio prekriven crnom košuljom bio je prekriven tetovažama, i izgubila sam se u pokušaju da shvatim smisao bršljena i lobanja.

Pogled mi se zaustavio na plavom vilinom konjicu na njegovom vratu. Čudno mi je bilo videti kako bih rekla „nežno“ na tako velikom momku.

Nosio je uske firmirane farmerice, bajkerske crne čizme, i majicu koja je prijanjala uz grudi gde se videlo da očigledno ne izlazi iz teretane. Napeto je bilo i bez reči kada me pogledao srebrno-sivim očima,slanjajući pogled sa lica, prelazeći preko mojih golih ramena. Obuzela me toplota i počela sam se topiti kao da sam gurnula prst u struju. Šta to bi? Jedna stvar bila je sigurna, on je bio vruć momak i kada bi ga mogli strpati u flašicu zaradili bi milione. Odagnala sam vrućinu i rekla svojim jajnicima da se smire, mozak mi je vrištao, ali sam to glupo ignorisala. Nešto me u vezi njega paralisalo. Možda ta masnica ispod oka.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Odmah sam stvorila sliku u baru, prevće stolice i stolove i praši tuđe guzice. Ustuknula sam korak unazad. Prisećajući se pravila. Bez vrućih momaka. Nema popularnih momaka.

Bila sam poprilično da je proverio sve kutije.

- U slučaju da te zanima, ja sam stariji dva minuta. Takođe imam i bolji prosek što se da pretpostaviti. – trezni blizanac zasenio me svojim belim zubima kada se osmehnuo. prebacio je ruku iza brata i dobroćudno ga protrljao po glavi.

- Da ali ja sam magnet za devojke. – reče Dax. – Ti se samo šlihtaš uz mene, pokušavajući da pokupiš ptičice koje ja prvi ugledam.

Onaj krupniji se nasmejao. – Nastavi da sanjaš mali brate. Ne treba meni tvoja pomoć. Ja sam najbolji frajer na koledžu.

- Kako god. Ja sam Dax, u slučaju da ti je promaklo. – rekao je sa osmeho.

Pogledala sam u drugog bilzanca. – A ti si?

- Declan. – promrmljao je tihim glasom, reči su bile kao svila sa njegovim akcentom, mekane.

Zadrhtala sam. Declan.

Jedna jednostavna reč i ostila sam kao mi se ježi potiljak. Leptirići su mi igrali u stomaku. Vikala sam na njih da se smire ali me nisu slušali. Njegove pune, izazovne usne osmehnule su se kada sam ponovila.

- Sviđa mi se kako to lepo ime klizi sa mog jezika. – rekla sam.

- Galsko je i znači „ pun dobrote“. Ironično jer me većina zove nevoljom. – nasmejao se. – Elizabeth, jel tako?

Klimnula sam glavom i on pruži ruku u moju. Pomislila sam kako je njegova mnogo toplija i veća od moje, nisam se ni iznenadila kada je talas vrućine prošao mojom kičmom.

Nevoljko je pustio moju ruku i prstima zadirkujići prešao preko mog dlana. Ispustila sam dah koji sam zadržavala mora da sam ga zadržavala od trenutka kada sam se predala mislima. Da li je njegova reakcija ista kao moja? Izraz lica ostao mu je ne promenjen prilikom našeg prvog dodira, ali približio mi se, njegov neodoljivi miris prodirao je u moja čula. Razgovor se odvijao među ostalima, ali Declan i ja samo smo stajali u tišini.

Pogledala sam u njega. Nasmejao se. Nasmejala sam i ja. I upravo tu činilo se kao da imamo intimni momenat, samo nas dvoje stojimo jedno naspram drugog dok je svet odvijao oko nas. Pogled mu se stalno vraćao ka meni, radoznao kao da je hteo nešto da me upita ali nije znao kako. Postojala je povezanost između nas, nisam glupa, znala sam to nije ljubav na prvi pogled – možda požuda – on je definitivno najzgodniji momak pored kog sam bila u poslednje dve godine.

Bio je tačno ono što mi je večeras trebalo, totalna suprotnost od Clobya koji je bio plav i furao fazon Ralpha Laurena. Možda je vreme da sa svojim pravilima odem korak dalje, da dokažem sebi da mogu biti sa bilo kim i zadržati kontrolu nad situacijom. Dokle god je tvrđava u mom srcu bila zaključana, bila sam dobro. Okrenuo se od mene kada mu je prišla lepa devojka, i samo tako promenula sam mišljenje. Igrač?

Pogledao me je minut dva kasnije sa glupim osmehom na licu.

- Izvini za to. Podučavao sam je nekim tehnikama samoodbrane prošle godine, i rekla mi je kako ih je koristila na njenom mlađem bratu ovog leta.

Oh. Pogledala sam u njegove čvrste grudi i bicepse.

- Ti si trener?

Potvrdno je klimnuo sa ozbiljnim izrazom lica.

- Da. Podučavao sam u jednoj od lokalnih teretana, ali skoro sam otvorio svoju.

- Jesi na taj način zaradio masnicu ispod oka.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Pažljivo me je posmatrao. – Ne. Uzvratila sam mu istom merom, proučavajući njegovo lice. Instiktivno, digla sam ruku i prešla preko crvene linije koja mu je bila tik uz kosu. Ožiljak? Trgnuo se i pomerio mi ruku momentalno.

- Žao mi je , ja... ja ne znam šta mi je bilo. – prestani da diraš momka vikala sam u sebi.

Slegnuo je ramenima. – Uredu je.

- Često koristite pesnice?

- Da. – rekao je tiho.

Oštro sam udahnula. Opasan. Seksi. Nevolja. Zašto još uvek pričam sa njim?

Blake je namerno stao između nas.

- Želiš li piće Elizabeth? Ima piva i malo punča, ali verovatno je izlapeo. Mogu pogledati okolo i ipak nešto ti naći.

- Voda bi bila odlična.

- Da. – Shelley je rekla nedvosmisleno. – Ona možda ne pije, ali ja svakako. Donesi ga meni. Uradiću šta god.

Declan me je iznenadio kada je rekao da će nam on doneti, i gledala sam kako odlazi, kretao se gipko sa lakoćom i izgledao tako moćno kao divlji seksi mačor koji je išao unaokolo i uzimao šta je hteo... Volela bi takvog mačka za ljubimca, da mu češkam svilenkasto krzno dok prede...

Opalila sam sebi mentalni šamar. Divlja mačka? Naterati ga da prede? Šta nije u redu sa mnom večeras?

- Ne zezaj se sa njim. – Blake mi je šapnuo na uvo kao da mogao pročitati tok mojih misli. Pogledala sam u Dax i Shelley kako bi se uverila da nisu čuli njegov komentar, ali oni su bili zadubljeni u razgovor o muzici.

- Zašto? Šta nije u redu sa njim?

Suzio je pogled, videlo se da je uznemiren. – Da li te zanima?

- Budimo realni. Studira. Radim spavam. . – povremeno imam sex.

Ozbiljno je klimnuo glavom. – Možda je vreme da kreneš dalje i veruješ nekome.

- Ali ne i Declanu? – podigla sam obrve.

Otvorio je usta. Ništa nije rekao. Podigao je ruke kao da me moli.

- Nemoj me pogrešno shvatiti. On je kul. Ti se njegov tip, i fiziči na bilo koji način, i video sam način na koji te gleda. Uvek je na odstojanju, i samo ne bih voleo da budeš povređena. Stariji je i popularan – i dobro, niko te ne poznaje.

- Wow. To boli. Hvala na poverenju. – prekrstila sam ruke.

Uzdahnuo je. – Samo... Viđao sam ga u bratstvu sa flašama piva i raznim devojkama. On je „potrošač“ i kada te jednom ima odbaciće te. Tebi treba fin momak.

Stisnula sam usta. – Mislila sam i da je Colby fin momak i vidi kako je ispalo. – uzdahnula sam. – Jesi li ti to ljubomoran?

- Ja samo znam kako momci razmišljaju. Declan je kreten i trebalo bi da ga izbegavaš i ne uradiš ništa glupo.

- A pod tim glupim misliš da pustim momka da me napije i radi sa mnom šta hoćemislim da sam naučila svoju lekciju. – Blake i ja svađali smo se dosta u poslednje vreme i to uglavnom oko gluposti. Nešto se prekinulo između nas. – Kako god. Idem da nađem toalet.

Shelley je širom otvorila oči kada sam se okrenula i otišla, ali Blake me uhvati za ruku i povuče nazad. Bilo mu je žao, njegove oči boje lešnika bile su pune izvinjenja.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Ja sam seronja. Izvini. Jednostavno.... sećam se na što si ličila, sva u neredu i uplakana, a onda si pokušala...

- Samo prestani. – rekla sam odsečno. – Molim te. Ne treba mi podsetnik na moje greške.

Pocrveneo je, ramena su mu pala. – Večeras sa tobom radim sve pogrešno. Oprosti mi, Elizabeth?

Bože, šta nije u redu sa mnom. Uvek je bio tu za mene.

- Naravno. Žao mi je što sam pukla. – rekla sam kada me je obgrlio svojim velikim telom. Zagrlili smo se čvrsto, njegove snažne ruke bile su omotane oko mog struka i podigla sam glavu kako bi ga pogedala u oči. Bile su ispunjene nekom vrstom emocije koja je ličila na kajanje. – U redu je. – propuštala sam i poljubila ga u obraz.

Razvojili smo ali ne pre nego sam videla Declana kako gleda preko ramena dok je čekao kod bara. Čudan izraz lica prešao je preko njega, ali tako je brzo i nestao. Nisam mogla a da ne primetim da moj pogled nije jedini koji ga prati. Skoro sve devojke, i nekoliko momaka. Nasmejao se na nešto što mu je neko rekao na putu ka nama,a njegove dugačeke noge prelazile su razdaljinu u dugačkim koracima. Ljudi su ga uz put tapšali po ramenu kao da mu čestitaju. Klimao je glavom i osmehivao se. Oni koji su ga dobro poznavali uplašeno su se pomerali, klimali glavom, praveći mu prolaz.

Bio je u etaru, kako bi mama rekla. Moja mama je od onih ljudi koji su imali problem sa drogom, krivičnim prijavana, tučama. Ostala sam bez daha. Potrošila sam dosta vremena analizirajući ovog momka. Ali moja usta su imala druge ideje.

- Pa koji je tačno Declanov tip. – pitala sam Blakea gledajući ga.

- Plava kosa, duge noge, pametna. Uglavnom devojke iz sestrinsta sa stavom i bogatim očevima. U stvari, njegova bivša, Nadia, je tu negde. – prelazio je pogledom okolo kako bi je našao. Frknula sam - Bogate devojke? Ja sam ovde preko budžeta. Mislim da sam sigurna.

- Sigurna od čega? – Declan upita kada nam je prišao. Zbunila sam se. Prišao brže nego što sam mislila. Dao mi je flaširanu vodu, dotaknuvši me svojim toplim rukama, zadržavajući prste. Osetila sam varnice na koži. Da li je u svom džepu imao neku električnu spravicu? Pružio je plastičnu čašu punu piva Shelley.

Pokušala sam da fokusiram pogled dalje od njegovog, ali proklete stvari stalno su me vraćale na njega, tražeći njegovo lice i uočavajući još koji detalj. Imao je svetli ožiljak dugačak oko sedam santimetara iznad desne obrve i uhvatila sam sebe kako sam htela da ga dodirnem, da pređem prstima preko njega i upitam ga šta mu se desilo. I on je mene posmatrao, davajući mi duge poglede ali onda je pogledao u daljinu počešavši se po vratu i ukočivši ramena.

Ha. Kladim se da se napolju bila gomila devojaka čekajući na njega. Ali to me nije sprečilo da ga pratim do zadnjeg dvorišta kada mi je predložio, govoreći da popričamo malo nasamo. Blake je otišao da pleše sa jednom od devojaka iz sestrinstva. Shelley me je pitala da li sam sigurno u redu i kada sam joj rekla da jesam, i ona i Dax otišli su da plešu.

Naslonili smo se leđima na ogradu i gledali žurku, smejući se svima koji su napravili neku glupost u bazenu ili na plesnom podijumu.

- Misliš li da smo jedini trezni ovde? – pitala sam. Primetila sam da i on pije vodu.

Slegnuo je ramenima.

- Moj otac pije mnogo, a ja ne želim da budem kao on. Čula se napestost u njegovom glasu, htela sam je ublažiti, otvorivši mu se.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic -

Hmm, ničija porodica nije savršena. Moj tata je bio u zatvoru... ili bar čovek za kog mi je mama rekla da je to on. Nikad ga nisam upoznala, ali bio je tamo zbog ubistva.

Otvorio je usta i pogledao me iznenađeno. Kao da sam ja bila ubica u najavi?

- Jebiga , to mora da je bilo teško.

- Pretukao je čoveka na smrt u ulici ispred bara dok je bio na uslovnoj zbog prodaje droge. Birao je život. – stomak mi se stisnuo kada sam pogledala u njegovo modro oko. – Mama mi je rekla da je bio usijana glava. Možda je i dobra stvar da ga nikad nisam upoznala.

Ljudi koji koriste pesnice me plaše.

U tom trenutku telo mu se napelo, ali to me nije sprečavalo da i dalje pričam. Možda zato što je bio stranac, i mislila sam da ga više neću videti.

- Moja mama je sa druge strane, želela da bude igračica u Vegasu, ali onda je ostala trudna sa mnom. Moglo bi se reći da sam joj uništila život.. – slegnula sam ramenima potiskujući uspomene. – Pa kako si završio ovde? Spotista si? – oči su mi se zaustavile na njegovim širokim grudima.

- Ne. Oh. - Poreklom sam iz Londona. Mama mi je bila engleskinja a tata amerikanac...bio je kao ambasador u Engleskoj godinama. – izgledao je kao da se povlači u sebe, preispitujući se, njegove oči su iznenada gledale svuda osim u mene. – Razveli su se kada sam bio klinac, i kada sam imao deset godina, mama je umrla od raka. Dax i ja smo se preselili ovde u Ralegh da živimo sa tatom. Moglo bi se reći da smo amerikanci poslednjih nekoliko godina. Barem imam dvojno državljanstvo. – bio je ozbiljan. – odgurnuo je sve od sebe kada je otišao i oženio se ponovo, zaboravili smo i da postoji. Ne viđam ga često. Nije ga ni briga.

Podigla sam svoju flašicu na gore. – Da nazdravimo za usrane roditelje.

Veliki plavi vilin konjic spustio mi se na ruku, i vibrirao svojim telom. Nisam tip devojke koja vrišti kao da joj je prišao ubica kada joj sleti insekt. Umetnik u meni preferira da sve proučava.

- Oh. Vidi kako je lep. – rekla sam, ali on je to već video i nagnuo se, mirisao je tako muški i poželjno. – To golica. – počela sam se smejati posle nekog vremena, i on je oterao stvorenje dalje, njegovo džentlmenstvo me iznenadilo. Gledao je kako odleće, a zatim me obzirno pogledao.

- Smešno je... svaki put kada vidim vilinog konjica, pomislim kako je to mamin duh.

Volela ih je. Zvuči ludo. Imala je čak i narukvicu sa njim koju joj je neko dao, ali sve što je kupovala bilo je sve sa vilinom konjicom. Imala je magnete, svakvakve džidža bidže, čak i slike. – protrljao je vilicu. – Na dan njene sahrane, bili smo na pogrebu i jedan je sleteo na Daxa a zatim se premestio na mene. Sve vreme je leto oko nas i nije nas napuštao. Bilo mi je čudno a opet nekako utešno... – progutao je a zatim nastavio. – Taj dan kada se tata pojavio u našij kući da nas odvede, jedan je miljima pratio naš auto. Čudno, zar ne? Ja ...ja samo mislim da me ona uvek traži.

- To je lepo. Da li zbog toga imaš tu tetovažu na vratu?

- Da. Kako bi je uvek imao sa mnom.

Njega, njega, njega telo mi je govorilo. Pokupi ga večeras. Prebacila sam vodu iz jedne u drugu ruku.

- Hej, jesi dobro? Da li te je moja priča smorila? – gledao me, prebacivši pogled na moje usne.

Polizala sam ih. - Uh, ne, izgleda kao da imamo ovo, kao neka povezanost, pa sam se pitala ako možda, znaš, ako nisi kasnije zauzet, i znaš, ako nisi sa nikim drugim, i ako misliš

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic da je to dobra zamisao, i ako sam ti privlačna i voliš sex, onda bi možda mogli da idemo kod mene?

Zatvorila sam oči u strahu. Ubi me sad. Sranje, sranje, sranje. Zvučalo je tako pogrešno. Širom sam otvorila oči kako bi videla Blakea kako trči ka nama. Hvala Bogu. Neko da me spasi iz moje gluposti.

Krajičkom oka pogledala sam u Declana kako bi videla njegovu reakciju na moju ponudu, ali njegov izraz lica je bio opušten i gledao je kako nam se približava Blake. Da li me je čuo? Šta je sa njim? Blake je stao ispred mene, ne gledajući u Declana.

- Hajde, voliš ovu pesmu. Idemo da igramo. – insistirao je, uhvativši moju ruku i povlačeći me.

Pročistila sam grlo, smirivajući se.

- Zašto ne bismo svi išli da igramo? Declan?

Declan mi uputi pomalo konfliktan pogled, očima je prelazio preko spojenih ruku Blakea i mene pa ga vraćao na moje lice. Mišići na vilici su mu poigravali.

- Ne, hvala. – rekao je opušteno. Šta bi?

- Ti idi. Biću tamo za minut. – rekla sam Blakeu, koji me je pogledao mrzovoljno i uputio se ka plesnom podijumu. Okrenula sam se Declanu. – Zašto ne želiš da igraš? Nemaš ritma? – nasmejala sam se kako bi poravila mračno raspoloženje u kom je bio.

- Jesi ti Blakeova devojka? – reči su mu pile iseckane.

- Ne. Ja ne izlazim sa nikim. Samo se zabavim, to je sve. I u slučaju da ti je promaklo, upravo sam ti se ponudila. Strašno.

Izraz mu je omeksao kada mi je na trenutak dotaknuo kosu i spustio dole ruku.

- Šokirala si me do pakla, znaš li. To je bilo iznenađujuće...ozbiljno i slatko.

Slatko? Najgori pridev za jednu devojku. Začula su se smrtna zvona.

- Nisam trebala to da uradim. Ponelo me veče a ti... – očigleno, nije bio zainteresovan.

- Nemoj misliti da nisam za tebe. – rekao je hrapavo.

- Ali? - To nije dobra ideja - Kako god. Trebalo bi da bežim kao đavo od krsta od momaka kao ti svakako.

Zurio je u mene. – Zašto?

- Duga priča.

Prišao mi je bliže, dodirujući mi ruku svojom. – Možda mi jednog dana i ispričaš tu priču.

I onda kao grom iz vedra neba, suze su mi zapekle uglove očiju, i ja brzo počnem da trepćem kako bi ih oterala. Izdahnuo je, čineći se da nije znao šta da kaže.

- Vidi, viđao sam te u krugu univerziteta. Držiš do sebe i uvek si po strani, dobra, krhka...i iskreno, sviđaju mi se moje devojke i žestoki sex. Bio bih svuda po tebi, i nekako osećam da nisi spremna na to. – tražio je moje oči svojim. – Ostavljajući to po strani, raskinuo sam sa nekim pre nekoliko meseci i ne bih želeo da te iskoristim.

Pala sam na njega, jako mi se sviđao, i ponavljala to u glavi dok me je oblivao znoj.

- Možda ja želim da iskoristim tebe, i nisam krhka. Niko me više neće povrediti.. – rekla sam , ali pre nego što je mogao da odgovori na to Shelley je vikala sa plesnog podijuma.

- Elizabeth, dovlači svoju guzicu ovamo i pleši sa mnom. – mahala mi je da dođem, njeno gipko telo bilo je okruženo sa njih nekoliko.

Kada sam se okrenula Declanu, lepotica sa plavom kosom i paž frizurom došla je do njega i uplela svoje prste sa njegovim. Mršava sa veliki grudima, nosila je šikle i tanku

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic zelenu haljinu koja je verovatno koštala više nego moja stanarina. Pogledala je u mene, odbojno frknuvši, i okrenula se ka Declanu.

- Hej, dušo, moram da razgovaram sa tobom.- prelazila je prstima preko njegove ruke.

Telo mu se ukočilo, gledajući je hladnim pogledom.

- Ti, - prenemagala se – daj mi samo šansu da objasnim.....

Oh. Bivša?

Gledao je u mene i klimnuo glavom. – bilo je lepo upoznati te, Elizabeth. Vidimo se sutra.

Sutra? Kada?

Pogledao me je još jednom, okrenuo se , i otišao sa drugom devojkom. Samo tako, moje veče sa Declanom bilo je gotovo. Da li sam razočarana? Da. Da li ću dopustiti da mi to pokvari prvu univerzitetsku žurku? Ne.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

4.

Elizabeth Bennett je bila najnespretnija osoba koja je ikada došla na žurku. Ne samo da je prošla na ta vrata kao da ide na streljanje, već me je i zamolila da je pokupim na najednostavniji način koji sam video u mojim danima u Whitmanu. Mogao sam da živim još sto godina a moje uši neće čuti tako loše nabacivanje. Čudno ili ne, niko nije mogao preći da je bila vrela kao sam pakao. Sve vreme dok smo pričali nisam uspeo a da ne buljim u njene plave oči ili način na koji se njena haljina sa v izrezom spustila niže otkrivajući njene grudi, što je bilo frustrirajuće.

Nisam došao kako bi upoznao neku devojku i započeo nešto. Nije mi potrebno ometanje. A Blake ortak? Šta je dovraga to bilo? On je ludo zaljubljen u nju, a ona nije imala pojma. Ili jeste? Pratio sam Nadiu kada me je povela u kuću. Trebao sam je oterati od sebe čim mi je prišla sa tim isfoliranim izrazom lica, ali iskreno, bilo mi je potrebno da se udaljim od Elizabeth i Nadia je bila dobar izgovor. Iznenađujuće, kada sam je video nije me slomilo kao što sam mislio da hoće. Sada kada smo bili razdvojeni jedno vreme imao sam vremena da razmislim i mogao sam da vidim kako je ona bila velika greška za mene.

Većina naše veze bazirala se samo na sexu. Plitka devojka koja je samo mislila na sebe, bila je pogrešan izbor sve vreme, ali bio sam slab na njemo telo i način na koji je uticalo na mene.

Krenuli smo ka biblioteci u zadnjem delu kuće. Osamljena soba, u njoj je bratstvo održavalo sastanke i formalna okupljana. Shvatio sam odmah šta joj je u planu. Nije da sam počeo da gubim strpljenje sa njom. To nije bio moj stil. Nikada nisam padao pod uticaj neke žene...hvala Bogu izuzimajući moju mamu.

Svoje frustracije sam izbacivao na vrećama u teretani a ne na devojkama. Znao sam Nadinu igru. Došla je na žurku i videla me sa Elizabeth. Želela je ono što nije mogla imati, tipično. Došli smo do centra sobe i pre nego sam je uspeo pitati šta je to tako bilo bitno, polizala me je po vratu. Osećao sam se dobro na sekundu, a onda me je obgrlila rukama i spustila usne na moje.

- Ne radi to. – odbrusio sam.

- Declane, znam da me mrziš, – šapnula je, gledajući me- ali nedostajo si mi tako puno.

Molim te nemoj me oterati. Bilo je ovo grozno leto bez tebe.

- Moje je bilo prilično dobro. – odbrusio sam. – rešio sam se devojke koja me varala i završavao radove na teretani. Raskinuti sa tobom bila je najbolja stvar koju sam uradio.

Zatvorila je oči, bol je bila vidljiva na njenom licu, kada ih je otvorila, suze su joj potekle.

- Znam da smo grozno završili, i sve je to moja greška, i ne bi trebao da trošiš vreme na mene, ali nisam te videla tako dugo...

- Gde je Donatello? – rekao sam kratko i prekrtio ruke. – Idi nađi ga.

Ispustila je jecaj. – Oh, Bože, Declane, moja mama ima rak. Dijagnostikova joj je prošlog meseca, i bila sam izgubljena sve vreme, jedino na šta sam mogla misliti je da razgovaram sa tobom, ali ti si mi odbijao pozive. – gurnula je ruke u džepove haljine.- Ti si sve to prošao sa

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic tvojom mamom, ti si jedini koji bi znao koliko sam poplašena. Ja... ja , jednostavno sam te morala videti večeras i reći ti ovo.

Njena mama?

Protljao sam bradu, prisećajući se gospođe Brown kao slatke dame na koju je Nadia ličiča., samo mekša i uvek je pitala da li mi nešto treba kada sam bio u kući njenih roditelja na večeri. Slegnuo sam ramenima i naborao nos.

- Žao mi je tvoje mame. Rak je najveće sranje za koje znam. Šmrknula je i naslonila se na moje grudi, pa sam omotao ruke oko nje.

- Bože, mirišeš tako dobro. – promrmljala mi je u grudi.

Gledao sam dole u nju. – Nadia..

Obuhvatila mi je lice. – Ne pričaj. Samo me poljubi, Declane.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

5.

Pesma se završila i sišla sam sa podijuma krenuvši ka unutra. Rekla sam da bi bilo najbolje da nađem toalet, ali takođe sam htela videti gde je Declan. Lovi? Možda? Lutala sam okolo prolazeći kroz jednu manju sobu i krajičkom oka uhvatila par kako se ljubi.

Zastala sam kako bi bolje videla. Stvarno nisam špijunirala, ali to su bili Declan i Nadia, stala sam pred stolice, imala sam pogled na njiohova tela dok su držali jedno drugo.

Povlačila mu je glavu na dole ljubeći ga gladno provlačeći prste kroz njegovu kosu.

Razdojili su se i sklonio je njene ruke sa sebe govoreći joj nešto. Zadržala sam dah, zaustavila sam se kako bi mogla čuti njihov razgovor. Ne znam što, ali interesovalo me je.

Spustio me je na zemlju i dao mi do znanja da nisam njegov tip, bilo je prokleto ironično s obzirom da sam ja odbila njegovog brata- nije da Dax nije imao šanse. Galama i buka probijale su mi uši kada je pristigla nova masa na žurku. Declan i Nadia okrenuli su se ka vratima, i bojeći se da me ne vide kako ih gledam, čučnula sam. Da li su me videli?

Zatvorila sam oči. Kako sam se mogla uvaliti u ovo? Zato što sa morala da piškim, odgovorila sam sebi. I zato što sam došla na ovu glupu žurku. Molila sam se da me stolica zaklanja, polako sam se u čučnju kretala kako bi našla toalet. Crne Convers patike zaustavile su se ispred mene, podigla sam pogled i susrela se sa zbunjenim Daxom.

Gledao je u mene upitno.

- Uživaš li?

Brzo misli Elizabeth. – Samo tražim sočiva. - rekla sam, prelazeći rukom preko poda. – Ispalo mi je dok sam tražila toalet.

- Ah, onda ti trba pomoć. Prilično je mračno ovde.

- Ne, dobro sam. – dobro , dobro. Nekoliko bubica je prošlo po podu. Nastavila sam puzati po podu. Pokušavajući biti opuštena. Nadajući se da će otići. Pomolila sam se.

Pogledala sam krajičkom oka da vidim gleda li u mene ili u žurku.

- Jesi li sigurna da ti ne treba pomoć? Taj pod je strašno prljav.

- Ne smeta mi malo prljavštine. Pojačava tvoj imuni sistem. Jela sam je svakodnevno kao dete.

Nasmejao se. – zašto jednostavno ne priznaš da si gledala u mog brata i Nadiu? Uostalom, ovako ti se haljina spustila kada si na kolenima i rukama. Ne smeta mi pogled na tvoje poprsje, ali mislio sam da bi trebala to da znaš.

Prokletstvo.

- Dobro. – popela sam se gore.- Za tvoju informaciju, ne nosim sočiva. Samo sam prolazila kada sam ih videla, i moraš priznati, žestoki su. Izgleadju kao sapunica. Očigledno da ne fali malo veštine, ali radoznala sam.

- Zaista.

Njegov uzvišeni engleski akcenta samo je povećao moje poniženje. Gurnula sam glavu u ruke.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Nisam ni trbala doći na ovu žurku na prvom mestu. Izvan sam svoje zone komfornosti, a tvoj brat...dobro, pokušala sam da flertujem..da ga „pokupim“, i da budem iskrena... otkačio me.

- Maštaš o mom bratu? – glas mu je bio iznenađen. Gledala sam ga kroz prste.

- I pod maštanje misliš sviđa?

Nacerio se. – kao bi to Amerikanci rekli „ Dobro jutro Kolumbo“.

Pucnula sam ustima. – Jedva ga i poznajem.

Dax pogleda preko mog ramena suzivši pogled. – upravo nam prilazi. Hajde da se pretvaramo da smo ludo zaljubljeni.

- Šta? –on je bio luđi nego ja.

Posmatrao me je poduže. – Daj mu o nečemu da razmišlja...napravi ga ljubomornim.

Poljubi me.

Podigla sam ruke kako bi ga odgurnula. – Ne ljubim se momcima koji smrde na piće... i verovatno na venerične bolesti.

Uhvatio se za grudi kao da sam mu slomila srce.

- Oh, stvarno si zabavna, ali veruj mi ovo. Sviđaš se Declanu. Video sam kako priča sa tobom. Poljubi me, ljubavi, samo učini to. – bio je uporan. Upalio se alarm. Stisnula sam pesnice.

- Ne. – ali on nije slušao. Uhavtio me je u naručje, njegove snažne ruke stegnule su moja ramena i privukle me bliže. Pritisnuo je svoje usne na moje, kukovima me pritisnuvši uza zid. Smrad alkohola iz njegovog daha me zapuhnuo. Stomak mi se stisnuo.

Uspomene su navrle. Oštar ubod votke. Iscepana haljina bila je oko mene. Ožiljci na mojim zglobovima. Stresla sam se, žuč mi se popela u grlo. Dax skloni usne sa mojih i pogledao me. Bio je zbunjen.

- Elizabeth? Reakcija ti je kao usrana. - njegov glas je dolazio iz daleka, i odmahnula sam glavom, pokazujući mu da se skloni od mene. Udahnula sam na nos, izdahnula na usta. Samo diši. Potonula sam, tražeći sebe, tražeći snagu. Da preživim. Imala sam godine vežbanja. Znala sam kako da izađem na kraj sa ludacima.

Dotakao mi je ruku, a ja sam se trgnula, dlan mi je brideo i ošamarila sam ga, udarac je odjeknuo oko nas. Protrljao je obraz i zurio u mene iznenađeno.

- Nisam zamišljao ovakav kraj. Jebiga, nisam mislio da ozbiljno nećeš. – stavio je ruke na moja ramena nežno me dodirnuvši. – Jesi u redu?

- Skloni se od mene.- pošaptala sam i odgurnula njegova široka ramena. Sklonio se od mene, i naslonila sam se na zid, rukama sam se pridržavala kako bi ostala na nogama.

Odjednom jake ruke odgurnule su Dax u stranu. Declan je stao između nas, izraz lica bio mu je mračan i ljut. Prelazio je po meni svojim sivim očima a onda se fokusirao na Daxa, stežući vilicu.

- Šta se ovde dešava? Šta nije u redu sa Elizabeth?

- Sve je u redu. – šapnula sa. Ali nije bilo. Declan ponovo pogleda u Daxa, koji je držao podignute ruke.

- Samo sam je poljubio, a ona se uzbudila. To je sve.

Bes mu se rasplamsao u očima dok je odgurivao Daxa. – Nemoj da si kreten, Dax. Dax je pocrveno od besa i ljutito gledao Declana. Uzdahnu je i fiksirao svoj pogled na meni, nabacujući zavodnički izraz lica.

- Vidi, stvarno, stvarno mi je žao. Nisam znao da će te moj poljubac naterati da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic povratiš. Samo sam hteo da kažem Declanu da sam te prvi poljubio. Mi imamo tu našu stvar, kada se kladimo ko će prvi dobiti devojku...Žao mi je, verovatno ovo nisi htela sada da čuješ.

Nisam ga čak ni slušala, fokusirala sam se na disanje. Declam mi je dotakao ruku.

- Jesi dobro?

Dobro?

Stotine kolimetara i godine bežanja od Colbya i te hotelske sobe, su me proganjali.

Sramota me je stezala svojim bičem. Ovakvu reakciju nisam imala mesecima, verovatno zato što sam sve držala pod kontrolom. Ali želela sam da budem normalana devojka sa koledža noću. Samo sam želela da budem kao i svi ostali. Odgurnula sam se od zida, prešla pogledom preko njega i napravila korak u nazad. Osećala se neprijatno.

- Biću u redu.

Nije se složio sa mnom, njegove oči pune besa još uvek su bile uperene u brata. Nadia je izašla iz hodnika, popravljajući svoju haljinu, zapitala sam se šta sam propustila.

- Šta se ovde dešava?

Niko joj nije odgovorio. Dax je slegnuo ramenima i vrpoljio se, dok je Declan gledao u moje lice, i činilo se kao da prždire svaki deo njega. Čak i usred ovog napada panike, nešto u vezi njega uvuklo mi se pod kožu. Odlazi. Idi. Ova žurka nije za tebe.

- Moram da idem. – rekla sam, trljajući ruke. – Kasno je.

- Nemoj ići. – rekao je Dax. – Kunem se da ću držati svoje ruke podalje od tebe ako ostaneš.

- Nemoj je pritiskati. – Declan je rekao. – Zar ne vidiš da si je uplašio?

Nadiin pogled šetao je od Daxa do Declana pokušavajući da shvati o čemu se radi, ali nisam je želela tu. Moje poniženje je raslo. Morala sam da odem sa ove žurke, daleko od momka koji me poljubio, i momka kojeg nisam mogla imati i nisam ni trebala.

- Dozvoli mi da te odvezem kući. – Declan je više izjavio nego što me pitao, glas mu je bio mekan.

Ne! Nisam više mogla da budem blizu njih. – Mogu da se brinem o sebi.

- Mogu je ja odbaciti. Svakako sam krenula. – Nadia je dobacila.

- Ne hvala. – odbrusila sam. Nije me obuzela ljubomora jer se ona samo plašila da ću joj uzeti muškarca.

- Nema potrebe da budeš drska.

- Dosta je bilo Nadia. – rekao je Declan.

- Samo pokušavam da pomognem.

Ne nije. Nisam je znala lično, ali znala sam devojke poput nje. Ona je bila jedna od onih koje su pričale o meni posle mature, ona koja je ogovarala i postavila na Facebook i Twitter sve one grozne stvari koje Colby govorio o meni u satima provedenim u hotelu.

Odjednom devojke za koje sam mislila da su mi drugarice okarakterisale su me kao drolju i magnet za nevolje.

Pre nego je Declan mogao da se usprotivi, okrenula sam se na peti i otišla. Našla sam Shelley napolju na podijumu koji očigledno nije ni napuštala. Povuklla sam je u stranu i rekla da sam spremna da krenem.

- Da li je sve u redu?- pitala me je, lica rumenog od igranja.

Nisam želela da vidim razočarenje u njenim očima, zato sam je slagala i rekla da je sve ok. Ponudila se da me odbaci do stana, ali bila je pijana i dobro se provodila, a ja nisam želela da budem prijatelj kojem je potrebna posebna pažnja jer sam imala mentalnih kvarova zbog svojih gluposti. Nakon malo ubeđivanja i uveravanja da znam naći put do

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic kuće, vratila se svom igranju, a ja sam izvadila telefon kako bih pozvala taxi.. sledeći put dovešću se sama. Ne, čekaj, neće biti sledećeg puta. Ovo je bila moja poslednja žurka.

Blake se pojavio do mene kada sam prekinula vezu.

- Gde si dođavola bila? Svuda sam te tražio. – gledao je u mene kako nameštam torbicu. – Već odlaziš?

- Izvini, imam dosta posla u stanu. Možeš li da paziš na Shelley suviše je pijana da bi vozila? Postaraćeš se da stigne do doma?

- Naravno. – izbezumnjeno me pogledavši. - Samo nemoj tako da mi nestaneš.

Pretažio sam čitavu sobu tražeći te. Ko zna šta je moglo da ti se desi dok si bila sa Declanom Blayom.

Declan? Bio je najfiniji od svih. Nisam imala vremena da se raspravljam sa Blakeom.

Samo sam htela da odem.

- Dobro sam. Vidimo se uskoro.

Uhvatio me je za ruku i zaustavio me kada sam se okrenula, gledao me je sa nesigurnošću.

- Elizabeth, sačekaj. Ima nešto što ti moram reći i trebao sam ti to reći odavno....

Nee. Stavila sam prste na njegove usne. Pretpostavila sam šta bi mogao da kaže, i nisam bila spremna da to čujem... ili odgovorim.

- Nemoj. Ne sada. Ne mogu više da podnesem za večeras.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

6.

Iza kuće bratstva gledao sam kako svojim dugim nogama prelazi dvorište i lagano ulazi u taxi. Ramena su joj bila savijena kao da je nosila teret na njima. Njen sklupčan položaj uznemirio me je. Reakcija joj je bila ekstremna. Ponovo sam bio ljut na Daxa. Bio je impulsivan srljao je i radio stvari bez razmišljanja, tako da nije iznenađujuće od njega da spopada lepu devojku, ali to je bila ona, i iz nekog razloga to mi je smetalo. Instiktivno, uskočio sam u džip kako bi je pratio do kuće. Neke neimenovane emocije činile su me nestrpljivim kako bi se uverio da je stigla kako treba. Nije da nisam znao gde živi. Pratio sam taxi dok se nije zaustavio ipred stana, a ja sam se zaustavio kod Minnies Diner što je preko puta i pustio džip da radi na leru dok sam gledao kako izlazi, plaća vozaču, a zatim prelazi preko parkinga.

Delovala je tako usamljeno dok je prelazila preko trotoara, njena plava kosa lepršala je na vetru koji je nagovešavao nadolazeće nevreme. Jedna od uličnih svetiljko nije radila, i primetilo sam da je bila svesna te činjenice, njeno bledo lice gledalo je preko ramena dok se penjala uz stepenice. Žurno je hodala niz hodnik, nemirno pomeranje ruku govorilo mi je da je bila na oprezu. Bila je svesna opasnosti od hodanja noću sama.

Da li je samo Dax bio kriv za ovakvu reakciju? Mislim da nije. Bila je tip devojke koje su dolzile na časove samoodbrane. Uplašena. Ranjiva. Sakrivala se iza svog bola.

Elizabeth Bennett bila je povređena u prošlosti od nekoga, i ko god to bio, hteo sam da mu zabijem pesnicu u lice.

Stala je ispred vrata i ispustila ključeve. Gledao sam kao joj se podiže haljina dok se saginjala, njeno srcoliko dupe oslikavalo se preko materijala. Zadržao sam oči na njenim ramenima koja su bila u kontrastu sa belom haljinom. Bila je topla, i bilo mi je teško obditi je večaras. Ušla je kroz vrata, dajući mi još jedan pogled na njene crte lica, i momentalno su se probudili moji seksualni nagoni.

U tom momentu sve što sam želeo bilo je da bolje proučim njeno lice. Ušla je unutra, tako sam se pomerio i preparkirao na parking, planirajući i sam da uđem unutra. Nije bilo potrebe da se vraćam na žurku, iako je Nadia insistirala da razgovaramo večeras. I pomislivši na nju, podsetio sam sebe da bi trenutno bilo grozno prići nekoj devojci, posebno ne nekoj tako divnoj kao Elizabeth.

Ušao sam unutra i telefon mi se oglasio. Tata. Pročitao sam tekst : Večera kod mene sutra uveče. Dax je već potvrdio. Trebali bi popričati o tvojim planovima posle dipomiranja i nasledstva.

Glasno sam se nasmejao i bacio telefon na kauč. To je samo pokazvalo koliko vodi računa o meni. Nije imao pojma da sam uzeo svoju polovinu od maminog nasledstva prošle godine i kupio teretanu. Morao sam da udarim u nešto. Skinuo sam majicu , navukao šorts za vežbanje i pokupio svoje rukavice. Nisam mogao da udaram u vreću bez muzike, tako da sam odvrnuo Nellya i poblentavio uz njega.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

7.

Grmljavina je prolamala noćno nebo. Sedela sam na krevetu i gledala sevanje munja.

Ubrzo vetar se pojačao, od udara grane mali njih drveća savijale su se i udarale ispod mog balkona. Uzela sam bakin jorgan sa kreveta. Bila sam sama, ali kao oluja napolju, i kroz moj život duvali su vetrovi. Jednostavno nisam znala gde će me odvesti.

Shelley mi je poslala poruku, odgovarajući mi na moju od ranije u kojoj sam proveravala kako je. „ Blake me doveo kući. Zašto si otišla tako brzo? Šta se desilo između tebe i najseksi momka na Whitman univerzitetu? Jeste li imali majmunski sex? „ „ Bez majmuna. Molim te! Šta nije u redu sa ljudskim sexom? I najsexi momak Whitmana? Wow. Jeftino. „ – nakucala sam. „ On je zgodan i bogat i pakleno sexi, - napisala je. – Svi pričaju da je večeras imao oči samo za tebe. Blakeove reči.“ Ignorisalam sam to i napisala. – „ Noć. Idemo na ručak ovih dana. Častim te jer si mi pomogla danas oko useljenja.“ Ostavila sam telefon i legla nazad u krevet. Dok je oluja besnela, komšija koji se uselio u stan pored, pravi galamu sa svojom muzikom koja zavija, a ritam basa čuje se glasno kroz tanke zidove.

Ok, mogu poneti malo noćne muzike, iza susednih vrata. Polako. Brzo sam se podsetila da je vikend i da su stanovi bili u vlasništvu univerziteta. Ali zar nije bilo bezobzirno od njega? Kako god. Cupkala sam u ritmu muzike koji mi je dopirao do ušiju. Tup, tup, razvali, razvali. Divno. Da li je tamo bila prokleta žurka? Uzdahnula sam i gurnula glavu ispod jastuka. Nije pomoglo. Bacila sam se nervozno na krevet. Ljuta. Premotavala sam veče u glavi, prisećajući se Declanovog odbijanja. Uzdigla sam se i rastresla jastuk kako bi bio mekši. Prokleti Britanac. Nije znao ništa o meni. Videla sam samo mrak sa druge strane te noći u hotelu, potonula do dna, suočavajući se sa tim onako kako sam znala. Nisam bila krhka. Ali promenula si se, mali glas u meni mi je šapnuo. Ti si ogorčena. Učaurena.

Izdahnula sam i prevrnula na dušeku da pronađem udobniji položaj. Uff. Posle petnaest minuta muzike i velike buke, skočila sam i navukla bade mantil na spavaćicu. Prevrtala sam po kutiji punoj cipela koja je bila u ormanu, udarvši glavom o pregradu što me još više razljutilo. Konačno sam pronašla moje ružičate čizme i uskočila u njih.

Morala sam spustiti na noge novog komšiju. Ako to ne uradim praviće žurke svako veče, nisam to smela dopustiti. Stala sam ispred svojih vrata, pogledala da li ima nekoga na vidiku i sačekala jedno pet sekundi. Prokletstvo, prišla sam na određenu distancu od komšijskih vrata i lupala pesnicim o njih. Udaranje je prestalo, a zatim i muzika. Stavila sam ruke na kukove i stišavala svoju ljutnju. Nekako je bilo teško videti kada je padala kiša, ali dala sam sve od sebe. Vrata su se otvorila i zaslepilo me je blještavo svetlo.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Izvini, ali tvoja muzika je preglasna i čini mi se da udaraš u zid...- došla sam da mu kažem da stane. Trepnula sam, suzdržavši se da ne protrljam oči. – Declan?

Obučen u crni šorc za treniranje i ništa drugo, naslonio se na dovratak, telo mu je blistalo od znoja koji se slivao niz njegove mišićave grudi sve do formiranog slova V na njegovim kukovima. Oh. Udahnula sam. Trebao bi da dolazi sa jebenom etiketom upozoronja. Jednostavno savršen. Mora da sam izgledala kao udavljeni pacov. Uvukao me je unutra kroz vrata i zalupio ih kada je munja zaparala nebo.

- Šta dođavola radiš napolju u ovome? – njegove zacakljene oči prešle su preko mene, a ja sam progutala kao da imam kamen u grlu.

Osetila sam opet tu napetost između nas, neobjašnjiva telesna privlačnost terala me da nas zamislim u vrelom poljupcu u kom me je pribijao uza zid...Wow. zaustavila sam tok tih misli.

- Šta ti radiš ovde? – smešno pitanje, ali mozak mi se blokirao.

Spustio je crvene bokserske rukavice koje su mu visile u rukama kada je otvorio vrata.

- Ovo je moj novi stan. Uselio sam se danas, isto kao ti.- to je bio momak u džipu sa kačketom Union Jacka.

- Video si me danas sa balkona I prepoznao na žurci I nisi ništa rekao? – rekla sam povišenog glasa.

- Zar ne misliš da je to malo čudno? – rekao je provlačeći ruke kroz kosu. Uzdahnuo je. – Mislio sam da je bolje da prećutim s obzirom kako je Blake reagovao na mene. Neće biti srećan kada sazna da smo komšije. – nakrivio je glavu - On je totalni kreten. Jesi sigurna da nisi sa njim?

- Nisam ni sa kim. Nikad.

Uzeo je to sa rezervom, prelazeći pogledom po meni.

- Dakle, da li si došla ovde kako bi me zavela? Jer, ako jesi radiš to pilično dobro. Šta? Pogledala sam dole. Bade mantil mi je skliznuo, pokazujući moju praktično providnu belu spovaćicu, hvala olujnim oblacima koji su je natoplili. Kratka, svečana, I napravljena od svile, bila je poklon od Shelley. Ukočila sam se.

- Došla sam ovde jer je neko udarao u zid I pustio jako glasnu muziku I ne mogu da spavam. Oh, a to si ti. – nakezila sam se zlobno.

Gledao me je sa izvinjenjem - Naporno sam vežbao na vreći za udaranje. Izvini. Danas je dan bio sranje. Nova teretana me icrpljuje, plus mi je tata poslao poruku... – njegov pogled prelazio je preko moje kože.

- Mokra si.

Okrenuo se i napustio sobu, dajući mi pogled na ožiljke na leđima pre nego što je nestao. Otvorila sam usta. Šta mu se desilo? Vratio se sa peškirom prebacujući mi ga preko ramena i povukao krajeve zatvarajući ga. Nežno se nasmejao.

- Žao mi je što sam te namučio. Volim da mi muizka bude glasnija.

I njegove žene i divlji sex. Oo, da. Zadrhtala sam.

- U redu. – glas mi je bio piskav, a srce ubrzano lupalo u njegovoj blizini. Ali ne od straha, već od čiste požude. Declan je bio momak koji je uključio sve moje dugmiće.

Izgledalo je kao da je shvatio koliko smo blizu, i pomerio se, odstupivši nekoliko koraka u nazad.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Jel ima problem u još nečemu?

Nasmejala sam se. Neko je bio spreman da odem, i po prvi put, nisam bila previše oprezna u prisustvu suprotnog pola, to je bio momak.

- Ne to je sve. Izvini na smetnji. Idem. Samo pokušaj da budeš tiši.

- Čekaj. – rekao je, kada sam se uhvatila za dovratak. Okrenula sam se.

- Da? - U vezi onog od ranije sa Daxom, žao mi je zbog toga. Držaću ga ako budeš htela da ga odalamiš u jaja.

Nasmejala sam se zamislivši to. – Nisi ti kriv.

- Samo.... on je dobar momak. – slegnuo je ramenima. - Brinuo sam se o njemu čitavog svog života iako smo istih godina. On može da bude neobazriv, ali to ne znači da bi nekoga namerno povredio.

- Ne, naravno. Drago mi je da si bio tamo. Hvala ti. – klimnula sam glavom, a on se nasmejao.

- Moja mama je uvek govorila da sam ja onaj jači. Rekla mi je da vodim računa o njemu.

- Oh. Nasmejao se i uvukao donju usnu svojim savršenim zubima. Čitava situacija---njegove slatke reči, seksi lice, savršene usne....želea sam ga poljubiti. Grudi su mi se napele.

Dlanovi znojili. Kolonija leptirića letela je u mom stomaku.

- Ako stvarno želiš da se osećam bolje, možda bi hteo da izbrišeš Daxov poljubac iz mog sećanja sa jednim tvojim?

Ukočio se, pogledom je prelazi preko mojih usana dok je svoje olizao. – Da? - Definitivno. – klimnula sam.

- Sada? – njegov hrapavi glas napao je moja čula.

- Zašto ne?

Stanom je vladala tišina dok me je proučavao, kao da je pokušavao da me shvati. Bože. Šta nije bilo u redu sa mnom? Da li sam toliko očajna? Pripremila sam se za drugačiju reakciju.

- Dođi ovamo, Elizabeth. – rekao je mekanim komandujućim glasom.

Preškir mi je spao sa ramena, i moja stopala smanjivala su prostor između nas, želeći ga. Za ovo.

Obuhvatio mi je obraz, zatim je prstima prešao preko moje vilice pa sve do dekoltea gde se igrao dugmencetom od spavaćice.

- Ne mogu ti opet reći ne, Elizabeth. Jesi sigurna?

Pirisustvo nečeg osetilo se u vazduhu. Elektricitet. Klimnula sam i spustila ruke na njegova ramena i propela se na prste, spustila sam usne na njegove, jezikom sam istraživala njegov ukus. Mirisao je muški, na znoj, njegove tople grudi uz moje pokisle.

Nije se pomerao, dok odjednom nije rukama prešao preko mojih ramena, spuštajući ih uz kičmu privlačeći me sebi. Bila sam uz njega, uzdahnuo je dok je pomerao ruku u mojoj kosi. Dublje. Dekakdentno. On je bio taj koji je vodio. Usne su mu zarobile moje, teško je disao dok je uvlačio moju donju usnu, a onda jezikom napao moj. Posedujući me. Požuda je rasla u meni. Pomerio je ruke dole i omotao ih oko mog struka, pritiskajući me kukovima. Sa očiglednom potrebom. Preko usana izgovorio je moje ime.

Bio je dobar, jako nasuprot mog nežog, na način na koji me je želeo i na način na koji sam ja žežela njega. Oklevala sam. Bilo je dobro. Vruće. Erotično. To je bio napredak. Dok inače nije bilo.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Odvojio je usne od mojih i naslonio čelo na moje.

- Teško je držati te podalje kada si došla ovde u roza čizmama i mokrim gaćicama koje sigurno nisu bile bakine. – glas mu je bio poput ćilibara, zlatan i topao, podgrejan seksom.

- Zašto jel bi želeo da jesam? – dudahnula sam. – Dođi u moj stan i provedi noć Sa mnom. – dotakla sam mu lice, prstima milovala punoću njegovih usana. – Samo jednu noć i možemo napraviti da ovaj usrani svet nestane.

Izdahnuo je. – Jedna noć?

- Da. Lupnuo me po bradi. – Neko te je povredio, nije li?

Skupila sam usne. Niko u Whitmanu nije znao za Colby osim Shelley i Blakea, i dođavola bila sam sigurna da mu neću reći. Osudio bi me kao i svi drugi u Petalu, u Severnoj Karolini.

- To te se netiče.

- Vidim. – očima je trazio moje dok se nisam osećala kao da me posmatra pod mikroskopom. – Šta ako ja želim više od jedne noći?

- Onda skloni ruke sa mojih kukova.

Pomerao je ruke sporo, prstima me stiskajući.

- Možda će te ovo iznenaditi, ali ne spavam sa svakom devojkom koju poljubim.

Opet me je odbio. Opet. – Blake je rekao kada osvojiš, tada iskoristiš...

- I ti mu veruješ? – rekao je u neverici – Čoveče on je zaljubljen u tebe i tačno je video kako smo gledali jedno drugo večeras...

- Gledali jedno u drugo? Šta pričaš? Odbio si da igraš sa mnom ,a onda si pobegao sa svojom devojkom. Da i ne spominjem da sam te sada poljubila, a da ti nije ni stalo. – podigla sam ruke u vis.

- Želeo sam da te jebem onog trenutka kada si ušla na žurku.- puklo je iz njega.

- Pa zašto nisi. – primakla sam se, ispravljajući ramena.

- Misliš da me želiš? – rekao je oštro. – Ne bi me izdržala, Elizabeth. Vidim ti to u očima. Bojiš se nečega, možda ne mene, ali nečeg da.

Gledala sam u njegovo modro oko. Ispusti oštri smeh.

- Ah, to je ono čega se bojiš. Želiš li istinu? Večeras si mi rekla da ne voliš nasilnike, ali ja sam seronja koji koristi pesnice. Eto ko sam ja.

Nisam verovala u to. Videla sam dobrog momka u njemu.

- Na šta misliš?

Pogled mu je bio intezivan, taman i sužen, izraz na licu govorio je kao da traži prave reči.

- Borim se u tučama za pare. Pojavim se u skladišima i borim sa ostalim bokserima.

Ponekad ih toliko jako istučem da im je potrebna medicinska nega. Ja sam sve ono od čega treba da se kloniš.

Udahnula sam, bes i požuda i uzbuđenje jer me je pročitao. Besna jer me je odgurnuo od sebe, požuda zbog alfa mužjaka u njemu, i Bog neka mi pomogne, ta stvar sa borbama me odbijala i u zbuđivala u isto vreme.

- Ne želim da budem daleko od tebe. Hoću da me jebeš i ne praviš izgovore zašto to ne možeš.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Moje reči kao su prekinule njegovo suzdržavanje. Povukao me je nazad u svoje ruke, usne su nam se spojile nepogrešivo. Jezikom je uzimao na tako senzualan način za kojim je moje telo žudelo godinama. Omotala sam ruke oko njegovog vrata, moj bes u potunosti je iščezao.. potisnut požudom kada nas je pomerio i pritisnuo uza zid.

Da, da, za ovim sam žudela.

Strast da me podseti da sam stvarna, a ne samo neki tužan izgovor za devojku koja je živela na olupinama ljubavi.

Pre nego sam i shvatila, odgurno mi je bade mantil, masirajući mi ramena dok me je pustošio usnama. Uživala sam u toploti njegove ruke na vratu kada je usnama klizao na dole, ljubeći mi udubljenje na vratu.

- Sviđa ti se? – pitao me glasa tamnog i hrapavog. – Želiš da te uzmem uza zid?

- Da. –zastenjala sam. Ajde. Prošlost je na sigurnom dokle god me on drži u rukama.

Iako izvan kontrole mozak mi je slao informaciju, ali vratila sam se iz mračnog razmišljanja kada je rukom obuhvatio moju dojku i stisnuo, između palca i kažiprsta uzeo je moju bradavicu i uvijao je. Uzdahnula sam i izvila leđa kako bi nam tele bila bliže, ignorišući strah koji je bio ispod površine.

Devojka sa pravilima u mojoj glavi ustala je na noge i vikala na mene. Ignorisala sam je. Čak i da sam htela da stanem sada, nisam mogla. Moj jezik je igrao divlju igru sa njegovim, zavukla sam ruke u njegovu kosu, što ga je još podtaklo, njegove ruke dražile su moje grudi a zatim povlačile. Talas uzbuđenja i potrebe spustio se pravo u moje međunožje.

- Da li ovo želiš? Nešto brzo gde uzimamo samo ono što želimo i zaboravimo jedno na drugo narednog dana?

Ne. Ne to. Ne na način na koji je to rekao, zvučalo je prljavo.

- Da, upravo tako. – rekla sam u njegova ramena, moja usta na njegovoj koži, kušajući ga i grickajući zubima. Pritisnula sam se uz njega i pomerala. Trenje. Više.

Odmakao me je i podigao tako sam obmotala noge oko njega imajući ga bliže tamo gde sam želela. Držala sam se za njega, vatra mi je palila kožu i krv. Divlje sam se zanjihala navodeći ga da me zgrabi za guzicu i pribije me uz sebe. Uzmi me. Nateraj da zaboravim.

Načini da se osećam dobro.

- Elizabeth, tako si vrela. – rekao je promuklo. - Ne mogu se zaustaviti, ljubavi.

Prešli smo tačku sa koje nema povratka. Bio je gladan mene, isto koliko i ja njega. Usta su mu klizala prateći putanju ruku kada je uzeo bradavicu u usta i sisao je. Ostala sam bez daha, zvučalo je glasno i primitivno u tihom stanu. Vrući prsti zavlačili su se ispod ruba mojih gaćića, pronalazeći i masirajući moje vlažno međunožje.

- Da. – šapnula sam dok me izluđivao svojim prstima, uvlačeći ih a potom izvlačeći, istrazujući moje oseljive granice dovodeći me do same ivice i ona vraćao nazad. Ali ja nisam želela da ide sporo. Želela sam brzo i grubo dok se nisam predomislila.

- Declan. – ugrizla sam ga za vrat privlačeći mu pozornost. – dovedi me do vrhunca.

Jače me je poljubio, jezikom je jebao moja usta onako kako sam htela da to radi njegov kurac.

- Želim te očajnički da ne mogu više da razmišljam. – šapnuo je između poljubca.

- I ja. – već sam prešla preko svojih granica dolazeći kod njega. Igubila sam osećaj gde sam... ko sam...moju prošlost...

Ipak....

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Tama je izlazila malo po malo. Ovo nije bio neki momak sa nastave matematike kojeg mogu kontrolisati. Ovo nije neki smotanko koji je dobio na lutriji kada sam ga izabrala.

Ovo je bio najseksi momak Whitmanskog Univerizeta. On je bio deo onih lepih ljudi...kao Colby. On je sve ono što bih poželela. Odjednom bilo je prostora između nas, i shvatila kako sam ga ja odgurnula. Bio je spreman, na svu sreću odmakao se nekliko koraka od mene, crvenog lica i stisnutih pesnica uz telo. Zadržala sam dah i pogledala u svoju spavaćicu, njene bretele sa strane, eksponirane dojke koje su jos bile ružičaste od njegovih usana. Bože. Stvari su otišle predaleko. Pogledala sam u njega, ali on je već bio u kuhinji i sipao sebi vode pijući je okrenut meni leđima. Posmatrala sam čvrste linije njegovih ramena i njegovu snažnu pojavu, pitajući se da li bi stao da sam to tražila. Bez obzira ko je on, nije bio Colby. Ipak , kako sam mogla biti tako glupa? On je bio opasni

borac sa dovoljno seksa da sruši zgradu. Bio je prilično pogrešan za mene. Tenzija je porasla i on se još nije okretao, ali njegov glas koji se čuo bio je hrapav.

- Gubi se odavde, Elizabeth.

Nesigurno sam udahnula. – Žao mi je...

- Idi!- trznuo se. Okrenula sam se, pobegla kroz vrata i zalupila ih za sobom.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

8.

- Gde je Nadia? Uglavnom dođe sa tobom. – rakao je moj otac, kada sam zakoračio u prostoriju gde su on i Dax već sedeli u kožnim salonskim foteljama.

Moja maćeha Clara i moja polu sestra Blythe igrale su se na podu puzlama. Bez komentara slegao sam ramenima na oca, znajući da ga to izluđuje.

Upravo smo završili sa večerom vodeći još uvek prilično uštogljen razgovor u trpezariji, gde je moj otac pričao o svojim poslovnim poduhvatima i raznim putovanjima njega i moje maćehe Clare koje je planirao tokom godine. Moja četvorogišnja polu sestra Blythe bila je u kuhinji sa dadiljom koja je hranila. Moja porodica živela je na visokoj nozi, što predpostavljam nije bilo iznenađujuće jer on dolazi iz porodice vojnika sa svim njegovim privilegijama , a ona je bila ćerka velikog poslovnog magnata u nekretninama.

Dok je moja mama sa druge strane bila sekretarica na privremenom radu koji nije opstao jer je ostala trudna. Oženio je kada je odbila da abortira i onda joj dao malu kuću, nešto novca, i razveo se od nje. Većinom jer je hteo da sačuva svoj ugled i reputaciju.

Mama je trebala da živi u ovakvoj ogromnoj kući sa bazenom, teniskim terenom, i štalom puno Arabijskih konja, a ne mlađa verzija koju je tata uselio ovde.

Oštar bol daleke prošlosti me pogodi, jedna od njih je i mama kako leži na krevetu.

Slaba. Bio sam uznemiren.. čak i ljut.. sa njom, suviše naivan da bih video koliko je bolesna. Bio sam fokusiran na neverovatnu ženu koja je pravila najbolju pastirku pitu, ženu koja je dolazila na moje časove borilačkih veština i bodrila me, nestala je.

Bože, boleo je do srži, i zatvorio sam oči, poželevši da se vratim unazad da joj kažem koliko mi je žao, i da nisam mislio ništa od onog sranja što sam rekao. Nije nam ništa rekla, dok nije bio kraj. Ja umirem i vaš otac dolazi po vas da vas vodi. Umrla je nedelju dana kasnije. Čovek kojeg nisam video devet godina se pojavio u našoj kući sledećeg dana, ironičnog lica, u njegovim očima bilo je gađenje prema maloj kući i dva neuredna dečaka u njoj.

Duboko je udahnuo i rekao da se prekine sa pakovanjem stvari jer ništa ne ide sa nama.

Ostavili smo iza nas topli dom u Londonu za vilu u Raleighu u Severnoj Karolini. To je bio početak mog pakla.

- Declane, pitao sam te u vezi Nadie.

Još nisam odgovarao, gledajući kroz veliki prozor iza očevog radnog stola i prisetio se kako je bio ljut na Daxa kada je pao razred u srednjoj školi. Toliko se derao na Daxa da sam ga čuo i video kako pesnicama udara Daxa. Veliki širokogrudi muškarac, udarao nas je po licu, ali nije koristio pesnice. Ne znam da li bi i ja dobio isto tog dana, ali nisam mu dao šansu.

Bes me je vodio kako da koristim pesnice. Valjali smo se po podu salona, njegove ruke letele su po mom licu više nego što sam želeo da znam. Znoj i krv su bili na podu, a kada me je odgurnuo od sebe poleto sam u taj prozor i pao na betonsku stazu. Završio sam u bolnici sa potresom mozga i stotitnu uboda širom leđa. Izgovorene reči između nas bile

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic su kao kamene stene sa njegovim podcenjivanjem. Okrenuo sam se i suočio sa njegovim oštrim pogledom.

- Raskinuli smo ovog leta.

Spustio je čašu, mršeteći se. – Zašto? Ona je savršena devojka, plus mi se sviđa pomisao da ćeš fakultet završavati u stabilnoj vezi.

Savršena?

Radije bi je okarakterisao kao nesavršenu.

To me postaklo da pomislim kako sam bio sa Nadiom ,jer veza sa njom je bio još jedan mali pokušaj da zadovoljim oca.

Uzdahnuo je. – kakvu si glupost napavio da je izgubiš?

- Uhvatio je kako se jebe sa Nindža kornjačom.

Clara je uzdahnula, ljutito trepnula i pogledala u Blythe. – Stvarno, Declane. Jesi izgubio smisao za pristojnost?

Napravio sam grimasu prema Blythe, koja me je gledala svojim velikim zelenim očima, kovrdžava braon kosa bila je kao anđeoski zvončići oko lica. Moj tata je možda bio kreten, ali ona je bila nevina i potpuno nesvesna kakve su seronje bili njeni roditelji.

- izvini malecka. Zaboravio sam da si tu. Opraštaš mi? – nesmešio sam se i izvadio paket žvakaćih guma koje sam kupio pre dolaska ovde. – Vidi, kupio sam ti slatkiš, to je slatka narandža, tvoje omiljene.

Uzela je žvake u svoje male ručice. – koja je to Nindža kornjača bila?

Nasmejao sam se. – Donatello.

Napućila je svoja usta. – Kako si sredio Nindža kornjaču? Jesi mu uvnuo vrat?

Dax se gormoglasno nasmejao sa drugog kraja sobe. Nasmejao sam se i ja. Bila je slatka kao dugmence.

- Da, tačno tako sam uradio. Želiš li da sedneš kod mene?

Istina je bila da mi je trebao tampon između mene i oca. Klimnula je glavicom i sela mi u krilo.

On je krenuo odmah o poslu. – Dax mi je rekao da neće na vreme diplomirati..nisam ni malo iznenađen sa ocenama kakve ima..ali se nadam da ti ideš tim putem ovog proleća, zar ne?

Klimnuo sam glavom, a on mi je posalo zadovoljan pogled. – Na kraju ovde opet neko studira.

- Dax ima druge veštine. – podsetio sam ga.- On je predsednik Tau bratstva i toliko prokletih klubova da ne mogu da ga svuda pratim.

- Da, svi smo svesni Daxove sklonosti ka društvenim životu.

- Odavde, - promrljao je Dax – ne mogu da te čujem jasno i glasno.

Tata je suzio oči i hladno pogledao u njega. Video sam trenutak kada se Dax unervozio.

Pomazio sam Blythinu kosu, kako bi sprečio sebe da stisnem pesnice. Dax je uvek bio slabiji, a tata bi se najviše okomio na njega.

- Kupio sam teretanu. – najavio sam.

Dax se razrogačio i protresao glavom napred nazad. Očima mi je govorio, ne sad ortak, ne sad, jebeno ne radi to! Poludeće.

Prekasno, uzvartio sam mu.

Ignorisao sam boju koja je počela da zauzima najveći deo očevog vrata, penjući se ka licu. Uzdahnuo sam.

- Dobio sam polovinu svog nasledstva od advokata koji je raspolagao maminom

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic imovinom. Pravni fakultet se neće dogoditi, ali borbe..treniranje ljudi.. to je ono što želim raditi. Jednog dana želim i sam da upadnem na UFC takmičenje.

Napestost je rasla u sobi. Clara je lepršala oko njega. – Winstone, nemoj sada da se uzrujavaš. Evo, daj da ti sipam još jedan viski.

Zurio je u mene svojim zelenim očima. - proćario si svoje nasledstvo na znojavu teretanu za belo smeće karate ubeđenjima?

Ukočio sam se. – imamo decu svih rasa koja dolaze na treninge. Crnci, Španci, par Muslimana...

Udario je dlanom o naslon fotelje.- Nemoj se praviti pametan preda mnom, Declane.

Podnećeš prijavu za pravni fakultet na Harvardu kao što i treba.

Spustio sam šolju dole. – Gotovo je. Ne možeš dobiti novac natrag, već sam ga potrošio.

- Nemoj sin će odbaciti školovanje prve klase i visoki IQ da bi bio obični radnik.

Ispustio sam zadržani uzdah i pomerio Blythi u stranu, što ju je pogolicalo.

- Vreme je da nađeš mamu. Vreme je da idem.

Kao i obično , naljutio sam ga. Jednostavno nisam mogao biti ono šta on želi. Nikda neću biti dobar kao što sam nekad bio.

Sat vremena kasnije bio sam u teretani. Građena je u sedamdesetim godinama, i izgrađena u istorijsko delu grada koji je bio uređen. Nekoliko susednih kuća bilo je renovirano u moderne građevine u koje su se uselile mlade porodice.

Bez obzira šta je moj tata rekao, teretana je bila dobra investicija. Svako može doći u teretanu i reći da ima MMA kvalifikacije, ali to je sranje, ali teretana Fron Streeta ima će prave kvalifikacije. Max je bio jedan od mojih trenera, mada je počeo sa tradicionalnim borilačkim veštinama, preleteo je na Brazilskog Jiu-Jitsu, Muay Thai, i Krav Maga u njegovim kasnijim godinama. Što se mene tiče, MMA me je stavila u grupu od četiri. Imam crni pojas u Brazilskom Jiu-Jitsu, crni pojas iz Tea Kwon Doa, i plavi pojas iz Judoa. Max me je naučio svemu ostalom što sam znao.

Otključao sam dupla metalna vrata i ušao unutra, gledao sam šta su izvođači uradili tokom prošle nedelje, postavljanje novih vodovodnih cevi u toaletima i ormarića, renoviranje prednje kancelarije. Finalni korak je izgradnja stana u kom ću da živim. Krvavo sam zaradio novac da bi ovo otvorio...bukvalno. zamišljao sam Front Street svakim udarcem koji sam dao i primio, znajući da će ovo mesto biti otvoreno za nekoliko meseci a ja napokon slobodan od svog oca.

Sagnuo sam se i rukama prelazio preko nove crvene sparing prostirke koja je poslednja isporučena. Neke od novih sprava za vežbanje su postavljene i pažljivo sam ih proverio.

Napravio sam obilazak zgrade, proverio prozore, zadnja vrata i dektetore za dim.

Postajao sam paroničniji kako sam bio blizu da okusim sreću. I nisam smeo spustiti prste na nju, ali bilo je to kao kada čekaš da ti nešto iskoči iz mraka, zadihan u svom gadnom zadahu, čekajući priliku da mi oduzme ono što je dobro.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

9.

Dva dana posle žurke, vozila sa nekoliko milja niz put kako bi se sastala sa mamom na stajalištu za kamione na autoputu.

Nisam je videla skoro četiri meseca, a živimo na udaljenosto od samo tri sata.

Večera je smrdela na ustajalu mast sa preprženim lukom, podsećajući me na detinjstvo kada je mama donosila kući hranu iz restorana gde je čistila stolove. Mahnula mi je sa crvene govornice od pozadi. Hodala sm prema njoj, osećajući se uznemireno.

Neki ljudi veruju kako nam Bog da po nekog problematičnog čoveka u naše živote sa razlogom, da bi od nas napravilo bolje ljude dok gledamo kako neki idu po ivici i da ne bi pravili njihove greške. To je bila moja mama. Uništila je moje poverenje milion puta dok sam bila mala, naučila sam da se na nju ne mogu osloniti. Moj završetak vrtića, moja prva škola plesa, dan kada sam dobila pismo da sam primljena na Oakmont Prep, noć sa Colcyem....ona bi otišla, na neku avanturu sa partnerom sa kojim se viđala.

Kao pas lutalica koji cvili za ostacima, tako sam ja molila moju mamu da me voli dok sam živa. Ipak još iz mog usranog detinjstva , snaga volje vodila je moje srce. Za nečim više.

Više od prikolice u kojoj sam odrasla, više od mame alkoholičarke i odsutnog oca.

Danas je napravila izuzetak, uvijena u lokne njena dugačka plava kosa padala joj je niz leđa i zakačena sa prelepim šnalama sa imitacijim dijamanata. Nosila je rozu letnju haljinu sa prugicama na bretele, a na usnama imala roza sjaj. U trideset i devetoj , još uvek je uspevala da izgleda sveže. Skočila je da me zagrli, sa velikim osmehom na licu.

- Tako si mršava. – iskomentarisala sam kade se digla da me zagrli, osećajući kako joj vire kosti od kičme. Razdvojile smo se, i proučavala sam njeno lice. Trnci sumnje prošli su kroz mene. Prošlo je godinu dana od zadnje rehabilitacije za alkohol i drogu, i nadala sam se da će ovaj put biti duže. – Jesi čista?

- Ne budi smešna, Elizabeth, dobro sam. Čista kao suza. – nasmejala se jer sam se mrštila.- Ne brini. Mogu voditi računa o sebi.

Sele smo zajedno dole. Njene oči bile su pune sreće, što davno nisam videla.

- Jedva čekam da upoznaš mog novog dečka, Elizabet. Trenutno je u toalet, stvarno je klasa i najseksi muškarac sa kojim sam izlazila. – prevrnula je očima – Znam, to sam već govorila i ranije, ali najozbiljnije mislim ovog puta. – pomerila se u separeu, uzbuđenje je sijalo na njenom licu – Čak će me i voditi na krstarenje do Mexika.

- Zabavno. – nasmejala sam se u razočarenju. Mislila sam da ćemo biti samo nas dve.

– Jel on zaposlen?

Klimnula je glavom.- On je prodavac. Šta sam drugo mogla tražiti?

- Mašinu za pranje veša, ili ne znam, kuću za život?

Prošle godine prodala je prikolicu i živela kod tadašnjeg momka i prijatelja.

Stariji čovek se pojavio na izlazu iz toaleta u havajskoj košulji koja je bila otkopčana više od polovine, oštre dlake na grudima virile su mu napolje. Bio je toliko dlakav i ne bi bila iznenađena da je kao mali živeo kao majmunče u košulji sakrivajući kakajući da bi svima

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic rekao zdravo. Proćelav ali to je sakrivao prebacivši masnu kosu sa strane, išao je prema nama, očima je prelazio preko mene., malo poduže. Dugački zulufi su mu se spuštali sa obe strane lica. Moje telo oglasilo je alarm pripravnosti. Zaustavio se kod našeg stola, i svoj pogled usmerio ka mojoj mami.

- Hej, dušo, nisi mi rekla da je lepa na mamu. Izgleda da sam danas ubo džekpot. I pored koga sada da sednem? – duboko se nasmejao. Ukočila sam se.

Ali ovo je tvoja mama. Rekla sam sebi. Iskaži poštovanje. Daj joj šansu. Nasmejala se i pocrvenela.

- Prestani da flertuješ i sedi da upoznaš moju ćerku.

Skliznuo je pored nje, i pogledom šarao od nje do mene. Videla sam bezbroj muškaraca koji dolaze i odlaze iz prkolice u kojoj sam odrastala. Nekoliko njih je imalo obzira prema meni, ali ona nikad nije želela takve. Jok. Većina je bila seronje prve klase, i volela ih je najviše. U mojim tinejdžerskim godinama... i nakon posebno loše situacije gde sam našla skrivenu kameru u mojoj spavaćoj sobi... uspela sam da izbegnem dosta njih jer sam većinu noći spavala kod Shelley.

- Nisam znala da si povela momka. – rekla sam, ne mogavši to zadržati u sebi.

- Nemoj biti takva Elizabeth. Ovo je Karl. – predstavila ga je sa nestrpljenjem. – On poseduje prodavnice automobila u Rockportu, i čak mi je poklonio novu Impalu za rođendan. –pokazala je prema parkingu. – Pogledaj, tu je. Unutrašnjost je od kože.

- Hmmm. – još uvek sam bila rezervisana.

- Dođavola, jesam, jer ovo vruće parče zna kako treba sa muškarcima.

Verovatno je mislio na podršku i da je to bilo dobro, bio je iz drugog okruga, reči su mu zvučale drugačije. Nagnuo se i poljubio je tako da su im se videli jezici.

- Lepo. – promrmljala sam.

Konobarica se pojavila kako bi uzela moju narudžbu, i oni su se razdvojili, mama je popravljala majicu i Karl je brisao svoje usne gledajući u mene. Stavio je dlakave ruke na sto.

- Dakle ti si jedna od onih pametnih devojaka? Čuo sam da si sebi obezbedila školarinu za besplatnu vožnju po Whitmanu?

Klimnula sam glavom. – Da, i jedan deo plaćene stanarine, takođe i radim. – dodala sam.

- Dobro za tebe, ovo su teška ekonomska vremena. Treba napraviti dolar gde god se ukaže prilika. – uzeo je gutljaj kafe, klizeći pogledom po meni. – Možda bi i ti trebala nekog „slatkog taticu“ da nabaciš, kao i tvoja mama.

- Meni je dobro i ovako, hvala ti. – stisnula sam pesnice ispod stola. Presudio je sebi.

Karl je upao u kategoriju seronja.

Oni su naručili pre nego sam ja stigla, i gledala kako žvaće mljackajući jaja, brišući usta salvetom kada je završio.

- Pa, ako ti nekad bude nešto zatrebalo... kao npr. Novi auto ili kredit, ja se mogu postarati za to. Za tako lepu devojku kao ti koja dolazi od ljubavi mog života, uradiću samo najbolje. Možda te i usvojim kada oženim tvoju mamu. – klimnuo je glavom odlučno, kao da nisam imala drugi izbor već da se složom.

Moje oči su planule. – Ti ćeš se udati?

Snuždila se, njena mršava ramena naterala su me da se trgnem. Gledala sam samo u nju.

- Misliš da je to dobra ideja?

Karl se ukočio. – Naravno da jeste. To je ono što se radi kada se zaljubiš.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Konobarica je napokon donela kafu za mene, i uzela sam odmah da je pijem. Koliko dugo moram da ostanem ovde? Uzvrpoljila sa se.

- Pa kako ste se upoznali?

Mama se nagnula preko stola sa sjajem u očima. – Bila je to subdina, Elizbeth. Bila sam u klubu Raven, znaš onaj na autoputu 89, gde svi meštani idu? – klimnula sam. Bio je to njen omiljeni klub. – Dakle, dok je ova grdosija od čoveka prolazila pojavivši se niod kuda, neko je pustio na džuboksu Journey Faithfully i bam! Kupio mi je gomilu pića, smejali smo se i igrali bilijar čitavu noć. – uzdahnula je, dok je uplitala svoju ruku sa njegovom gledajući ga u oči.

– Bila je to ljubav na prvi pogled.

- Kakva epska romansa. Zvuči kao iz filma...možda čak i iz kantri pesme....

Nisam rekla da je dobar film, ali nisam mogla da sakrijem sarkazam u svom tonu. Karl je uzeo gutljaj kafe.

- Dakle, tvoja mama i ja razgovarali smo kako da dobijemo neki keš u gotovini, kako bi počeli naš brak kako treba, možda da kupimo veliku kuću i posle proširimo moj posao sa automobilima.

- Da? – nisam videla kakve to veze ima sa mnom. Pročistio je grlo.

- Mislili smo da bi nam mogla pomoći - Ja? – ja sam bila jadno siromašna.

- Da, rekla mi je za tebe i sina senatora Scotta u srednjoj školi. Kako je iskoristio tvoju dobrotu i sve. I dobro, jedna stvar je vodila drugoj i došli smo ovde sa planom.

Cela mi se soba okrenula i želela sam da povraćam. Duboko sam udahnula i uhvatila se za sto, boreći se protiv panike. Zašto mu je to rekla? Ućutkivala ga je stiskajući mu ramena.

- Rekla sam ti da to ne pominješ. Osetljiva je. Želela sam da se sakrijem ispod stola. – Ko ti je dao pravo da pričaš o mom privatnom životu? – moj glas bio je oštar, ožiljci su me svrbeli. Ona se uvredila.

- Dušo, to je voda ispod mosta , zar ne? To je prošlost. Ti si nad njim. Zašto se ne pogledaš. Ti si velika koledž devojka sada. Ostavila si sve iza sebe.

Ostavila iza sebe? iscepao je moje srce i posalo ga među drvene cepanice. Nikad nisam prešla preko te noći.

- Ne možeš ga pustiti da se izvuče sa tim. – mama je insistirala. – Nešto se treba poduzeti u vezi onog šta ti je uradio. Šta?

Odmahnula sam glavom. Naglašeno. Nokte sam zabila u sedište, pokušavajući da se suzdržim u javnosti kad je jedino što želim da uradim je da pobegnem vrišteći. Nisam želela da mislim, razgovaram, pogledam ili zadržavam na Colby Scottu nikada.

- Šta sve ovo ima veze sa monm?

Tihim glasom mama je rekla. – U slučaju da nisi znala, ovo je izborna godina za senatora Scotta.

Karl se primakao. – Dakle, ako odigramo ovo kako treba, svi možemo izvući korist iz ovoga. – oči su mu zasijale jače. – Treba samo da ispričamo priču matorom tati i tvrditi kako imamo dokaze protiv njegovog sina. Daće nam novac da ćutimo u vezi sa tim, i postaćemo bogati.

Hteli su da ucenjuju Scottove. Da kopaju po prošlosti i izneti na javnost da svi saznaju.

Da se svi podsete kakva sam drolja ispala. Nikad.

- Zaslužuješ osvetu. Zar ne želiš da ga nateraš da plati? – mama je rekla.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Naterati ga da plati? Umalo se nisam ugušila od napada smeha. Osveta je teška kad je osoba koju sam osramotila najviše ja. Osveta je još teža kada je osoba koju prezirete na vrhu lanca ishrene a vi ste na samom dnu.

- Ne, ne. – odbrusila sam glasnije nego što sam namervala. Nije me bilo briga.

Udarila sam planovima od sto. - Porodica Scott je ostala u Petalu i tamo su već generacijama. Oni kontrolišu policiju, sudije, sve. Ne možeš to uraditi. To je najgluplja stvar koju sam čula, i odbijam da vam pomognem.

Tišina je trajala nekoliko trenuraka. Karl je podigao ruke.

- To je bila samo ideja. To je sve. Ako ti kažeš ne, mi onda nemamo druge nego da to batalimo. Mi ne možemo tačno reći šta se dogodilo kada ti ne želiš da nam ispričaš drugu stranu priče.

- Ni za milion godina. Nemoj više nikad da si ga dovela. Jasno? – osetila sam kako stežem mišiće na vilici. Mama se krhko nasmešila.

- Hajde uzmi malo pite. Dobro? To će popraviti stvari.

Karl je samo zurio u mene. Uzvratila sam mu. U grču sam se digla od stola i pogledala mamu. – Ja sam završila. Došla sam ovde u nadajući se, ne znam, da možemo postati prave majka i ćerka bar jednom...ali izgelda da ne.- otvorila sam torbici i izvadila deset dolara i spustila na sto. - Ovo je za mene. Nadam se da za vaše imate vi?

Istiskala je usne.- Elizabeth Nicole Bennett, nećeš otići od mene. Rodila sam te i zaslužujem malo poštovanja. Kao i Karl. Doveo me je ovde da te vidim.

Odmahnula sam glavom, osećajući kako mi izmiču poslednji tragovi kontrole kako je moj glas postajao glasniji.

- Ti ne kapiraš, mama. Nisi čak ni bila tu kada sam došla kući iz hotela. Bila si u Vegasu.

Nisi videla koliko sam bila slomljena.

Pobledela je. – Došla sam tamo čim sam uspela, bebice. Pokušavala sam da nađem posao igračice, da bi napredovala i stvorila bolji život za nas dve. Znaš da sam mogla biti sjajna da nisam ostala trudna i onda je tvoj tata.... – glas joj je pukao.

Okrenula sam se da odem, ali uhvatila me je za zglob. – Sačekaj, nemoj biti ljuta na mene Elizabeth, što pokušavam da napravim bolji život za nas. Samo razmisli o onome što smo ti rekli...Važi?

Ne!!

Oslobodila sam je se i okrenula, moj nos udario je u tople grudi. Snažne ruke uhvatile su me za ranema, i podigla sam glavu gore , i gore... pravo u par ledeno sivih očiju.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

10.

Cookie’s Kitchen bila je rupa, ali stavrno. Bilo je to uglavnom mesto gde su dolazile kamiondžije kada su pravile pauzu u vožnji, ali i mesto na kom je Max uglavnom voleo da se srećemo i pričamo o poslu i podzemnim borbama.

Prošli smo kroz dupla staklena vrata. Arlen je dolepršala do nas u roze uniformni konobarice sa belom keceljim.

- Moji Britanci su se vratili. – rekla je uz osmeh. – Nedostajali ste momci. – zabacila je glavu u nazad. – Max je odmoh do prozora. Čeka vas.

- Hvala ti ljubavi. – Dax je rekao dok se obrušio na nju grlivši je medveđim zagrljajem i poljubio u obraz.

Pocrvenela je i udarila ga kuhinjskom krpom. Posmatrao je dok se vraćalja u kuhinju i njihala bokovima.

- Ne postoji živa žena koja me nije poželela. Moraću da promenim ime u Gospodar Sexa.

Frknuo sam. – Da, to će sigurno biti pun pogodak - Ljubomoran.

- Izuzetno. iskezio se.- Nemoj biti. Ne može svako biti divan kao ja. Ti imaš svoje pesnice, ja imam svoje seksi sposobnosti... koja po mom mišljenju pakleno bolja. Vodi ljubav a ne rat buraz.

- Stvarno? – nasmejao sam se.

Max je uhvatio moj pogled i mahnuo nam. Bio je u ranim četrdesetim sa proređenom kosom i doteranim stasom, i upoznao sam ga u jednoj od lokalnih teretana gde smo oboje trenirali. U nazad skoro tri godine, zbližili smo se, i angažovao ga da radi kod mene što je bio sledeći prirpdan korak.

Naručili smo i pričali o teretani i uređenju. Ako sve bude išlo kako treba sa renoviranjem, onda bi Front Street trebao da krene sa poslom u Januaru. Imali bi malo otvaranje na početku i onda veliku žurku otvaranja u Februaru. Stan koji je bio iza trebalo bi da bude završen kasnije, verovatno u Junu, pošto je moj prioritet bio da se prvo otvore vrata biznisa.

- Šta ima novo sa Nickom? Imaš li nešto? – pitao sam malo kasnije.

Nick je bio momak koji je vodio podzemne tuče u Severnoj Karolini.

- Da. Dobio sam nekoliko malih borbi u najavi tokom sledećih nedelja za tebe, ali Nick želi da zakaže jednu veliku za noć veštica. Dobio je skladište isplanirano za taj događaj sa ozbiljnim opklađivačima, a ne samo studenti. – udario je po portfoliju i uperio dva prsta u mene. – Nemoj da se plašiš da kažeš ne.

Dax se primakao bliže i gledao u slike jedne plave životinje kako pozira pored improvizovanog osmougla.

- Jebi ga.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Max je protrljao bradu.- Zovu ga Jeti. Igrao je u napadu za UNC Charlott ali je izbačen jer se iživljavao na brucoškim igračima. Treći napad.

- Lepo momče. – Dax je promrmljao.

Proučavao sam ga analitički. – Trebaće mu više od mase da bi me sredio. Potrebna mu je veština. Koji su mu rezultati?

- Tri nokauta i jednog je nalupao. –Max me je žalosno pogledao. – Nemoj da te zavara fudbal. Radio je sa trenerima koji znaju više borilačkih veština, nadajući se da će uleteti u UFC. On nije kao one mlakonje sa kojima si se borio prošli vikend. Ovaj je ozbiljan.

- Stil?- pitao sam.

Max je napravio grimasu. – Oprezni potezi davljena dok ne predaš. Ako ne uradiš tako, udara ti lice dok ne uradiš tako. Lepo.

- Šta je u torbici?

- Dve hiljade ako izgubiš.- rekao je.

- Neću izgubiti.- ne mogu.

Iskezio se na moju samouverenost. – Ako pobediš, dobijaš dvadeset i pet procenata uloga, a da ne prelazi petnaest hiljadarki. I naravno da te svuda hvale.

Jebem ti. To je bilo najviše za šta sam se do sada borio.

- Pogledaj ovo. – izvukao je telefon i potražio na YouTube video sa Jetijem i drugim momkom. – Momak se bori sa Lorenzom, Kubanac iz Miamia. Pokušao je da pređe u profesionalne boksere, ali odlučio je da prvo napravi pare na brzinu. Jeti ga je skoro ubio prošli mesec.

Gledali smo plavo čudovište kao je sredilo Kubanca za manje od pet minuta koristeći svoje ogromne pesnice da ga patosira. Dax je odmahnuo glavom.

- Nema šanse. On je veći od tebe a ti si džin. Dozvoli da ti ja dam te pare koje ti trebaju.

Imam polovinu od maminog nasledstva.

Odmahnuo sam glavom. Već smo imali ovaj razgovor.

- To je tvoje, i ako tata sazna odrekao bi te se. Ne želiš da ga više nerviraš.

To je smešno, ali Dax se uklopio u novu porodicu dok ja nisam. Obožavao je Claru i Blythi, i kada bi ponovo izgubio prodicu posle mame , ubilo bi ga. Rukama sam razmazivao mrlju od kafe na stolu i gledao u video. Nekakvo vikanje dolazilo je iz separea u zadnjem delu restorana i okrenuli smo se da vidimo.

Plava devojka je ustala iz separea, ukočenih ramena, stisnutuh ruku uza sebe.

Elizabeth.

Kog đavola? Zurio sam, gledajuću u njeno društvo.

Daxove oči su pratile moje a zatim se vratio na mene kada sam ustao od stola.

- Ideš tamo?- upitao me – Zašto?

- Zato što izgleda kao da joj je potrebna pomoć... i sreća da mi se sviđa.

Podigao je obrvu. – Tek što si je upoznao. - Ignorisao sam to. Slegnuo je ramenima. – Dobro. – Krenuo je da ustaje ali sam ga gurnuo dole.

- Ostani ovde. Ako se obojica pojavimo, izgledaće prenapadno. Dajmo joj malo prostora. Plus, verovatno je još ljuta na tebe.

Podigao je ruke u znak predaje.- U redu, mogu da podnesem udarac kada nisam poželjan.

Ja ću kulirati i gledati iz drugog kraja prostorije.

- Ko je ona? – Max je pitao - Devojka koju smo sreli na žurci bratstva. – Dax odgovori, njegove oči čudno su me ispitivale kao da je pokušavao da me isprovocira. – Declan se izgleda zaljubio u nju.

- Jebi se.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Zakikotao se. – Ne krivim te. I ja bi.

- Huh. Pa, bilo koja druga bolja je nego Nadia. Nikad mi se nije sviđala ta cura. Sve što je žela jeste da joj daš vetar u leđa.

Daxove oči prebaciše na Elizabeth. – Ti bolje požuri ako hoćes da pričas sa njom. Uskoro će otići.

Brzo sam prešao udaljenost između naših stolova. Okrenula se, njeno lice zabilo se u moje grudi, a telo pribilo o moje. Toplota je kuljala kroz mene, prepone su mi se u momentu zategle. Od noći u mom stanu, bila mi je u glavi. Uglavnom sa vizijom kako prodirem u nju. Prikovanu uza zid. Na kuhinjskom stolu. Na podu.

- Woah. – rekao sam, uzimajući je za ramena kako bi je smirio.- jesi li dobro?

Zagledala se u mene, i prsti su me svrbeli kada sam video brigu na njenom licu.

- Declane? Šta ti radiš ovde?

- Samo doručkujem. Mali svet, hah? – nasmešio sam se, suzdržavajući se da je pitam o senci u njenim plavim očima. Klimnula je glavom, još vidljivo uznemirena, kada sam pogledao preko njenih ramena na sto koji je ostavila iza sebe. Žena koja je ličila na Elizabeth zurila je u nas dok je muškarac suzio pogled ka meni. Pogledao sam dole prema njoj i tiho rekao. – Da li nekome treba da isprašim dupe?

- Ne.- rekla je, pogled očajanja prešao je preko njenog lica. –Samo me odvedi odavde pre nego kažem nešto zbog čega ću zažaliti.

Nisam ni razmišljao. Šta god da je tada trebala u tom momentu, želeo sam joj dati. Uzeo sam je za ruku i vodio kroz lavirint restorana, poslavši signale Daxu i Maxu kada smo prošli pored stola. Elizabeth ih nije čak ni videla. Prošli smo kroz vrata, zastala je i sva ošamućena gledala preko parkirališta. Ramena su joj bila pogrbljena i ispustila je neki frustrirajući zvuk, tražeći nešto po torbici.

- Bože, toliko sam sluđena da se ne mogu čak ni setiti gde sam ih ostavila. Želeo sam da se vratim u taj restoran i saznam šta se desilo.

- Šta se dešava? Ko su ti ljudi?

Dama je bila njena mama, ali nisam bio siguran u vezi muškarca. Uzdahnula je na moje pitanje i okrenula se od mene, kao da nije htela da joj vidim lice.

- Cenim to što si došao da pomogneš, ali ja... ja ne želim da pričam o tome.

- Povređena si Elizabet. Ponekad pomogne razgovor. – sranje, nisam znao šta drugo da kažem. Osećao sam se kao budala. Ali želeo sam da se oseća bolje.

- Želiš da razgovaramo?razgovarat ćemo. Reći ću ti da je ceo moj život uništen i nekim danima mogu samo da se setim devojke kakva sam nekad bila. Nikad nisam imala puno, ali u poslednje dve godine izgubila sam sve. Moju nevinost,kreativnost, onda moju baku, sve. – glas joj je drhtao, protkan bolom. – I misliš da će ona razumeti, ali ne, ja sam uvek ona koja je u drugom planu i prosjači kod nje... moje mame...samo da bi me videla. Želela je da me abortira. Ona misli da ja to ne znam, ali sam je čula kada je to rekla baki. – prekrila je lice. – Bože, ne bi trebala da ti govorim ove stvari. Za tebe to i nema nikakvog smisla.

Uzeo sam je ruku i uzeo ključeve koje je držala u šaci. – Hajde. Odvešću te kući. Ne bi trebala biti sama. Šmrknula je, i pripremio se za suze koje nisu došle, a iskreno, nisam se iznenadio. Mogla je biti ranjiva, ali osetio sam da se ispod krije sami čelik. Uzdahnula je i čudno me pogledala.

- Šta ćeš sa tvojim kolima?

- Došao sam sa Daxom. Može sam da vozi. – posalo bi mu poruku pre nego krenemo.

Opet je uzdahnula i poslala mi polu kiseli osmeh.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Hvala ti. Drago mi je da si danas bio ovde. Izgleda da si uvek tamo gde te trebam.

Klimnuo sam glavom i gledao po parkingu dok nisam našao beli Camry. Hodali smo do njega, a ja sam joj otvorio suvozačka vrata. Gledala me je pravo u lice svojim plavim očima kada sam joj vezivao pojas, ruke su nam se okrznule. Varnice. Ova devojka. Šta je to bilo u vezi nje kada mi se u glavi sve pomrsi.? Od trenutka kada je ušla na tu žurku, nisam mogao da je izbacim iz misli. Sranje. Ali ona je bila sve kontra od mene. Mislim, bila je zanimljiva.

Kako bi se dođavola ona uklopila u moj život? Neće, nešto je u meni reklo.

- Zašto si tako fin prema meni? – rekla je iznenada, kada sam joj stavio tašnu na noge. Oči su joj ispitivale moje. – mislim, napravila sam budalu od sebe na žurci, zatim sam došla u tvoj stan i napla te i gurnula te u stranu taman kada su stvari krenule... – pogutala je i zagledala se kroz prozor. – izvini. Stvarno sam kučka.

Uzdahnuo sam i spustio se na kolena pored njenog sedišta. Zurili smo jedno u drugo.

Dah oduševljenja me udari, kao da sam hteo da uronim svoje lice u dubine okeana.

- Dobar sam prema tebi zato što to zaslužuješ, Elizabeth.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

11.

Tog popodneva osećala sam se kao istrošeni i tanki stari papir, kao da sam bila odložena i ispresavijana milion puta.

Susreti sa mamom umeli su mi to učiniti, ali današnji je bio najgori od svih. Napravila sam sebi mentalnu zabelešku da je pozovem sutra nakon što se slegne prašina i da se uverim da su ona i Karl odustali od svog plana. Ustala sam i prestala sa izležavanjem iz kreveta i obukla se, navukla sam crni rupičasti šorc i topić. Pokupila sam kosu u konjski rep i našminkala se otežalim rukama nego inače. Telo mi je bilo razdražljivo i nervozno.

Morala sam izaći iz stana ali nisam znala ni jedno mesto gde bi mogla otići. Blake and Shelley otišli su zajedno na ručak, a nisam se čula ni sa kim od njih. Nakon šetnje po stanu izašla sam na prozor da vidim Declanov stan. Spomenuo je da ide na posao na putu ka kući, a potom će se videti sa Daxom, tako da sam pretpostavila da se nije još vratio.

Minuti su otkucavali. Prošla sam nekoliko puta po dnevnoj sobi ali nije me popuštalo.

Nešto mi se vrzmalo uprno po glavi pokušavajući da izađe. Napokon, stala sam na sredinu sobe i upalila svetlo. Moj pribor za slikanje stajao je na malom stolu sa bezbroj bojica pored njega.. samo me čekajući da crtam. Nisam puno razmišljala, odšetala sam prema priboru i otvorila ga, preturajući po neki starim stvarima koje sam napravila. Nakon nekoliko munuta razmišljanja, uzela sam jednu olovku i vrtela je među prstima. Liznula sam suve usne, osećajući nadolazeću inspiraciju po prvi put u proteklim godinama. Stvar je u tome, da je moja ruka tačno znala šta treba da stvori. Prelepo. Zatvorila sam oči i zamišljala sliku Declanove tetovaže na vratu. Setila sam se poštovanja u njegovom glasu kada je pričao o majci. Kako je to kada prihvataš kraj, kakve su to emocije...iz Declana?

Nervoznim prstima, nacrtala sam pola tuceta različitih vilinih konjica, i onda koristeći drvene boje kako bi ih ukrasila. Neki su bili veliki, neki mali, ali svi su imali tu energiju letnja koju sam zamišljala da imaju. Zamislila sam ugraviranog vilinog konjica na narukvici.

Ili privesku pločice za lančić. Ne, ne.

Ali što sam više razmišljala o tome, sve sam više shvatala da sam više razmišljala o Declanu nego o vilinim konjicima. Isfrustrirana, sklonila sam pribor u stranu. Nisam trebala razmišljati o njemu. Bio je tačno ono što mi nije trebalo. Ustala sam i mlatarala rukama. Bože, trebalo mi je opuštanje. Trebala sam nekoga u sebi. A ta osoba nikad neće biti Declan. Želela sam ga previše. Zato kada mi je danas u kolima rekao da sam vredna, sve što sam htela bilo je da stavim ruke na njegova snažna ramena i privučem ga sebi. Želela sam odvezati pojas i premestiti se na zadnje sedište sa njim. Htela sam da jezikom pređem preko svakog sentimetra njegovog tela, prateći ga rukama, učeći mapu njegovog tela, i to urezati u memoriju. Ali ne mogu!

Zato sam sat kasnije našla sebe kako sedim u kafiću knjižare, pijuckajući sodu dok su ljudi dolazili i odlazili. Nije bila moja smena, ali to nije ni bio razlog zašto sam ovde.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Našla sam laku metu, slatkog i nekako anonimnog momka. Proučavala sam ga, prepoznajući ga sa časova astronomije prošle jeseni. Srednje visine i mršav, prošetao je među gomilom ostavljajući naveći utisak. U jednoj ruci imao je svesku i periodično se zaustavljao kod stolica na kraju svakog reda da sedne kako bi napravio belešku.

Studiozan. Ni blizu onima top hot klase. Savršeno. Ostavila sam pare na stolu za moje piće, uzimajući torbicu, i krenula prema njemu.

Mračna strana mojih misli šapnula mi je, da je on taj za večeras, ali moje srce se umirilo osuđujući me. Ignorisala sam glupo srce i zaustavila se ispred moje mete. Naslonila sam se na police.

- Ako smem da pogađam , rekla bi da si TA i da se pripremaš za prvu nedelju naših predavanja. Profesor mora da te voli. – nasmejala sam se široko.

Podigao je pogled sa svog mesta, prikovao svoje oči na mene što je bilo pozitivno, i proučavao. Iskezio se na način ...degradirajući , kao kada nađeš nešto drago.

- Uh, da, ali profesor za kog radim jedva zna da sam živ. Sav ovaj posao radim bez priznanja.

- To je sranje. – podbočila sam se.- Elizabeth Bennett, usput. Izvini što prekidam, ali morala sam doći da te pozdravim. Imali smo zajednička predavanja prošle godine. Ti si sedeo u sredini a ja sam sedela napred. – nasmejala sam se. – Iskreno, uvek sam želela da pričam sa tobom, ali kada si napuštao učionicu uvek si imao devojku koja te je čekala u holu. – ovaj deo je bio istina. Uvek je bio na listi mojih mogućih, ali nikad nisam išla sa momcima koji su imali devojke.

Nagnuo se i kratko uzeo moju ruku, dajući jasan pogled na njegove braon oči.

- Harry Carter, sa astronomije. Sećam te se, naravno. Nosila si mnogo nakita na predavanjima, da, to je bila moja bivša. Raskinuli smo ovg leta. – napravio je pokret ramenima, kao znak sažaljenja. – Njen gubitak, predpostavljam.

I provereno. Nema smetnje.

- Moj dobitak. – nasmešila sam se.

Smejao se, a sjaj u njegovim očima i njegov pogled zadržali su se na mojim nogama a zatim preselili na moj crveni top. Bila sam visoka i mršava, ali moje grudi su bile dobra C korpa.

- Šta radiš ovde? - nagnuo se preko gomile, skrećući pažnju na lep par ruku koje je imao. Hmmm, približivši se, bio je definitivno zavodljiviji.

- Blejim. Tražim momka poput tebe.- pikirala sam ga zatreptavši sa osmehom na licu.

Ovaj deo uvek je bio lak, verovatno zato što nisam bila to ja. Pretvarala sam se da sam neko drugi. Neko ko nije nosio bol sa sobom. Napućila sam usta. – Izvini, imam problem da kažem nešto pre nego mi mozak kaže da ćuti. To je bilo suviše brzo i verovatno kako flertujem .. ali nisam. To je... ja idem sa istinom. Brzopleta sam i ljudi nekako odlepe zbog toga.

- Ne , sviđa mi se. – pročistio je grlo i rukom pokazao na ulicu. – ja sam zapravo hteo da idem na večeru preko puta. Želiš mi se pridružiti?

- Naravno.- uspela sam.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Napustili smo knjižaru i usput sam objasnila Harryu kako ne pijem i nikad ne provodim vreme sa momcima koji to rade. Izgledao je kao da se složio sa tim, i našli smo miran separe u zadnjem delu restorana i naručili hamburgere i pomfrit. Ubrzo, lokalni bend se postavio i počeo da svira, i svetla se prigušiše. Harry je pomerio stolicu bliže meni, njegova noga pritisnula se uz moju. Pomerala sam se, dodirivajući rukama njegove kad god sam imala priliku, dodirujući ga prstima koliko sam bila u mogućnosti. Pre nego je večera bila gotova, njegova ruka dotakla je moju butunu, mazeći me palcem po koži nežno. Način na koji je to uradio načinio je da osetim i način na koji me je gledao bio je fin, ali nešto nije bilo kako treba. Nije bilo vatre, goreće požude. Naterala sam se da nastavim.

Pitao me je da igramo kada je bila neka spora pesma, ali rekla sam ne. Momentalno sam zažalila. On je bio onaj za večeras. Zar ne? Zašto sam bila tako kolebljiva?

- Poljubi me. – šapnula sam Harryu na uvo nekoliko minuta kasnije dok smo sedeli za stolom. Osećajući kao da moram sebi nešto dokazati.

Nagnuo se i zarobio moje usne, jezik mu je skliznuo u moja usta baš onako kao sam očekivala. Bledo, ništa moćno i vrelo. Treperenje od Declana koje se spušalo uz moju kičmu i penjalo glavu, i kako mi se svaka dlaka naježila na rukama kao da je naelektrisan.

Gde je to bilo večera? Zašto me je bilo briga? Bio je tu da napravi da mi nestane bol bar na jednu noć. I to je sve o čemu se radilo. To ne mora biti spektakularan seks kao što sam zamišljala da bi bio sa Declanom.

Mmmm, Declan.. njegovo krupno telo, njegove senzualne usne kako miluje moje, njegove ruke kako miluju moje lice dok se ljubimo.

- ... sledeći petak je logorska vatra. Hoćeš doći?

Zapanjila sam se kako igra sa mojim prstima, pognuo je glavu niže gledajući me u oči.

Pokušala sam da sklopim delove razgovora koji mi je promakao.

- Oh, izvini. Ne mogu.

Razočarenje mu pređe licem. – Razočarala si se. Zar se toliko loše ljubim?

Odjednom sve je pošlo kako ne treba. On. Večera. Dodiri. Poljubac.

Poljubio me je opet kada nisam odgovorila, njegove usne su više insistirale ovog puta, njegov jezik prelazio je preko mog. Zastenjao je i uložila sam malo napora kako bi za zagrejala, razdvojila sam usne i pritisnula njegovu nogu rukom, pomerajući je na gore prema njegovom rastućem uzbuđenju. Ruke su nam bile skrivene, pomerila sam se do njega terajući ga da zastenje. Stavio je svoju ruku na moju, povlačeći je prema gore.

- Želim te, Elizabeth. – šapnuo je. – Odmah. Hajdemo odavde. Mmm? – rekao je u moje usne razigrano preklinjući me očima da kažem Da. Ali...

Nešto me je govorilo da ne radim to u uglovima mog mozga.

- Zapravo, morala bi ići.- povukla sam se dalje praveći distancu između nas u separeu.

On nije bio iz mojih misli, i to ne bi bilo fer. Potrebno mi je vreme da razmislim. Možda sam uletela u ovo malo brže.

- Vidi, bilo je lepo pipkati se sa tobom, ali ja...ja nisam znala da je već ovako kasno.

Predavanja počinju sutra.

- Ozbiljno? Posle svega ovog? – rekao je razočarano.

Uzela sam torbicu. – fax zove, a ja sam ozbiljna u vezi svojih studija. Možda opet naletimo jedno na drugo, opet. – pogledala sam na sat. – Plus, sutra treba da impresioniraš profesora.

Ispustio je težak udah i pridigao se iz separea, gledajući me intezivno.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Baš šteta. Nenako sam se osećao kao da nam ide dobro. – pocrveneo je – ti si divna devojka, Elizabeth.. i fina, naravno. Stvarno bih voleo da te opet vidim.

- Izvini, ne mogu. – glas mi je bio oštar - Moram da stignem do svog auta i odem kući.

Pomerio se još malo , svako je platio svoje piće i izašli smo zajedno napolje. Bio je mrak i plašila sam se dok sam išla od knjižare do auta. Išli smo u napetoj tišini. Njegov auto je bio nekoliko redova dalje od mog i nakon što sam mu rekla laku noć, vratila sam se svojim mislima.

- Šta to radiš?

- Hajde, dušo, zar ne želiš da se družimo još malo? Ne želim da se ovo veče završi.

Dušo? Ne želim da se ovo veče završi? Hmm, Harry je bio više od igrača tek sam tad shvatila.

- Moram da idem. - polako sam oslobađala ruke. Nametljivi momci čine me nervoznom.

- Čekaj. Mogu li dobiti tvoj broj telefona na kraju? Milsim, ovo se čini kao sudbina, da se sretnemo u knjižari...

Sudbina? Ha. Dobro.

- Možeš ti meni da daš svoj.

Nikada ga neću nazvati. Pisao je svoj broj na parčertu papira, uzela sam ga i odsutno zaturila u džep od šorca. Rekla sam mu ponovo zbogom, sela u auto i otišla. Veče je bilo totalni promašaj.

Deset minuta kasnije, ušla sam u svoju oklinu i parkirala se. Moje oči tražile su Declana.

Bio je kući, jedan deo mene hteo je da pokuca na njegova vrata i samo... ne znam...pričam. Pošla sam prema stepenicama uz povetarac koji je duvao ka mojim vratima. Pogledala sam po torbici i pronašla ključeve taman kada je glasni muški glas dopirao iza mene udaljen samo nekoliko metara.

- Elizabeth, sačekaj minut!

Okrenula sam se, napola očekujući da vidim Harrya. Bila sam spremna da mu kažem da odbije jer me je pratio kući gmizavac, ali istina se sručila na mene kada sam ugledala zgodnog momka kako trči prema meni.

Zaledila sam se na sekundu a zatima je sve puklo u meni. Pokušala sam da gurnem ključ i otključam ali samo su mi ispali na zemlju.

Tu je stajao on, Colby Scott, visok i zgodan, nosio je crne pantalone i crnu majicu, kosa mu je bila nisko ispod čela, ledeno plave oči sijale su gledajući me. Izgledao je isto samo tanji i snažniji, njegova brada koja mu je prekrivala lice samo je izražavala njegovu vilicu.

Naravno, viđela sam ga u prolazu u Petalu, posle hotela. Jednom na benzinskoj pumpi dok sam punila auto vraćajući se u Raleigh a drugi put u lokalnom super marketu. Gledao je u mene ali nikad nije pričao, a čuvši sada njegov glas bio je šok.

- Ne prilazi mi ni korak bliže ili ću vrištati, neko će čuti i pozvaće policiju. – izbacila sam reči napolje, ali iznutra sam se tresla.

Podigao je ruke u vis. – Sačekaj. Neću te povrediti. Samo sam navratio da ti kažem zdravo. U slučaju da nisi čula dobre vesti, od ponedeljka sam student Whitmana. Izbacili su me iz NYU, bojim sa da sam i previše partijao, tata nije bio baš oduševljen time. – kiselo mi se osmehnuo, kao da je očekivao da ću se osmehivati zajedno sa njim. - U svakom slučaju, uselio sam se u jedan stan u komšiluku. Nisam mogao biti tako bilzu a ne videti te, Elizabeth.

Viđali smo se. Imali smo dobrih trenutaka. Nije ti drago da me vidiš? – njegov južnjački akcent prolazio je kroz mene u talasima. Praveći me bolesnom.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Da li je poludeo? Zar nije znao šta mi je uradio? Stomak mi se okrenuo kao zemlja oko svoje ose, i jedini način kako sam mogla ostati na nogama je taj što sam bila naslonjena na vrata. Panika me je rasturala. Bože. Samo da se ne osvestim.

- Skloni se dalje od mene. Odmah. – dahtala sam, nemajući dovoljno vazduha. Srce mi je tuklo u grudima.

Da li me je dugo čekao na parkingu?

Iako sam htela da vrištim, nisam imala dovoljno vazduha za to. Nekako sam uspela da se sagnem i dograbim svoje ključeve. nasmejao se, gutajući me svojim očima. Prišao mi je bliže.

- Lepa si kao i uvek, Elizabeth. Nadam se da ćemo uskoro sve nadoknaditi.

Kako mi je strah rasao sve sam više stezala ključeve. Stisnula sam ih u pesnicu i uperila je u njega.

- Ne prilazi ni jedan santimera više.

Nasmejao se i podigao ruku u visini moje glave.

- Nećeš uraditi tu prokletu stvar. Suviše si poplašena. Nisam došao da ti smetam, samo da dobijem dobrodošlicu u Whitman od tebe. Da li svi ovde znaju kakvo si ti malo seksi stvorenje? Kako ti se sviđa? Hmm? Pomerila sam se od njega, odgurnuvši njegove grudi rukama. Kad bih samo mogla doći do Declanovih vrata.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

12. Ženski prodoran glas probijao mi je mozak dok sam bio u polu snu, zamišljajući Elizabet u svom krevetu, kako leži pored mene prekrivena mojom plahtom. Čuo sam opet njen glas. Sranje. To nije bio san. Ustao sam na kauču gde sam prispao posle teretane i pogledao u sat na TV-u. Ustao sam i upalio lampu. Bilo je skoro jedanaest.

Protrljao sam lice, mišići su mi vrištali. Bio sam u teretani skoro čitavo popodne, sparingovao sam sa Maxom. Dax je bio da nas gleda, i kada smo završili otišli smo zajedno na večeru. Ženski glas opet je dopreo, i sav sam se napreo. Ko je to? Masni čovek iz restorana sa stajališta pao mi je na pamet. Zgrčio sam se, ne zamarajući se da obučem majicu. Čim sam izašao na prednja vrata i izašao u predvorje, video sam razlog buke. Momak kojeg nisam znao saterao je Elizabeth u ćošak i pritisnuo svojim telom, imao je grub izraz lica.

- Skloni se od mene. – Elizabeth je vikala na njega, posivelog lica.

Video sam samo crveno. Prokletstvo, video sam sve moguće boje. Bez zastajanja, požurio sam i obrušio se na njega udarvši ga dlanom pravo u lice. Jako. Vrat mu odleteo u nazad i krv je prskala u vazduhu. Leteo je kroz vazduh, kada mu je telo izgubilo ravnotežu i pao na betonsku stazu predvorja , skoro se prevrnuvši na parking ispod.

Elizabeth je uzdahnula, ali nisam gledao u nju. Stezao sam čvrsto pesnice dok sam obilazio oko njega, praveći mentalnu zabelešku: plava kosa, novi slomljen nos, Rolex na ruci. Pogledao sam po njegovim džepovima, ali novčanika nije bilo, - Čoveče nemoj me povrediti. – rekao je, otvorivši oči divlje me posmatrajući. Samo sam pozdravio staru prijateljicu. Ništa se nije desilo.

Nije mi se dopao pogled na njega, prešao sam sa skupo krojene odećom preko njegovih mrzovoljnih usana. A onda su mu oči skliznule na Elizabeth provocirajući. Poludeo sam, šutnuo sam ga u rebra golim stopalom.

- Ne gledaj u nju. Gubi se odavde pre nego ti iščupam grkljan.

Propeo se na kolena i otpuzao nekoliko metara dok nije skočio i pobegao. Gledao sam kako se uputio prema parkingu a zatim prelazio ulicu prema Minnie’s Dineru gde je parkirao na zamračenom mestu. Skrenuo je u sledeću ulicu i odvezao se u crnom Poršeu sa zatamnjenim prozorima. Okrenuo sam se prema Elizabeth.

- Jesi li dobro? Da li te je povredio? – požuri sam do nje i podigao joj bradu. Duboko je uzdahnula, njene trepavice poigravale su dok se nije sabrala,a potom Ispuštala dah polako. – Napad panike? – upitao sam nežno, pažljivo držeći distancu dok je izdisala i uzdisala. Klimnula je glavom i govorila između udisaja.

- Da. Ovo mi se dešava kada osetim da su stvari van moje kontrole.

Dao sam koji minut da se sabere gledajući je kako uzdiše duboko, boja joj se polako vraćala na lice.

- Ko je taj momak? Poznaješ ga?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Ražirila je oci i brzo skrenula pogled, gledajući u daljinu. – Samo...samo neko koga sam srela večeras u knjižari. On ...on me je pratio do kuće. Pretpostavljam.

Lagala je. Ali zašto? Da li ga je štitila?

- Rekao je da te zna. – stisnuo sam pesnice. Da li je on jedan onih „za jednu noć“ sa kojim je krenulo pogrešno? Pocrvenela je i stisnula usneu liniju. Zašto mi se ne bi poverila?

Bože, nisam hteo da je uznemirim kada je već bila izbezumnjena. Uzdahnuo sam i ja pogledavši okolo po predvorju. Dobro. Pokušaću opet. – Možeš li mi reći šta se desilo?

Prešla je jezikom preko usana. Opet je klimnula glavom. – U jednom trenutku htela sam ući u svoj stan, a sledećeg je on bio ovde. Nije me dotaknuo, ali da nisi izašao....- stresla se – Hvala ti još jednom.

- Kako se zove?

- Zašto? – upitala je ukočivši se sva.

Slegnuo sam ramenima.- Imam prijatela u policiji campusa. Neće škoditi da ga proveri i vidi da li imaju neke tužbe protiv njega.

Duboko je udahnula kao da je krila od sebe dah a zatim rekla. – Colby Scott.

- Ok. – nasmejao sam se nežno, pamteći to ime dok sam joj uzimao ključeve i otvarajući joj vrata. Uradiću sam svoju istragu.

Trepnula na vrata ali se nije pomerala. Dodirnuo sam joj ramena, trudeći se da mi dodir bude nežan.

- Hej, gotovo je , dobro? Pojavio sam se na vreme, i siguran sam da se to više neće Ponoviti. – spustila je glavu na moje rame, i sranje, ponovo sam pobesneo. Trebao sam ga jače udariti. – Mislim da bi trebali pozvati policiju i prijaviti ovo. Pratio te je dovde, a to nije u redu.

Polako podiže glavu i gleda me dok su joj usne podrhtavale.

- Zapravo on nije ništa uradio.

- Ali osećala si se ugroženo, zar ne? To je dovoljno da ga prijavi. Možda bih trebao da idem da ga zamolim da poseti mene.

Razrogačila se.- Nee, - izbacila je – gotovo je, i nećemo se vraćati na ovo što se desilo. I ne radi ništa na svoju ruku, Declane. Ne želim da upadneš u nevolju zbog moje glupe greške.

Uostalom, može te povrediti nožem ili upucati ili pogoditi sa dva od četiri... samo nemoj.

Nasmešio sam joj se. – Dva od črtiri? Da li se tako ljudi bore u Petalu?

Nasmejala se... samo malo... i nek sam proklet mom srcu je bilo drago. Na trenutak pogledala je u svoja vrata, a potom joj je pogled pao na moju ruku.

- Tako si brz, i nisam ni znala da si tu dok se nisi pojavio. Volela bih da sam ja to uradila.

Gledao sam dole ka njoj, procnjujući je. – Ako želiš, mogu ti pokazati kako da udariš, ali morao bih te dodornuti. Jesi li dobro?

Emocije su prelazile preko njenog lica i otvorila je usta a zatim ih zatvorila.

- Elizabeth?

Prekrila mi je ruku svojom i pogledala me svojim plavim očima u kojima sam se mogao utopiti.

- Kada dolazi od tebe, Declane, nikada se ne plašim. Zašto ne uđeš i ne pokažeš mi?

Vrućina je prostrujala kroz mene.

- Dobro. – ušao sam za njom. Dosta sličan stan mom, imao je veliku dnevnu sobu sa malom kuhinjom sa desna i spavaću sobu iza. – Mesto ti je čistije nego moje.

Nekoliko trenutaka kasnije, kada nam je dala da popijemo vode, stajali smo u dnevnoj sobi jedno nasuprot drugog i gledali se. Uzeo sam joj desnu ruku i savijao prste dok nije napravila čvrstu pesnicu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Prvo pravilo je da proveriš da li ti je palac sa spoljne strane. Nikada ga nemoj stavljati unutar šake kada udaraš jer ćeš ga slomiti. Stisneš ga čvrsto, ali ne toliko jako da zaustaviš cirkulaciju.

Klimnula je glavom i prišla bliže. Držao sam joj ruku, prilagođavajući se , moji prsti stiskali su njenu kožu kako sam joj obuhvatio šakom. Sveži miris citrusa koji je nosila napravio je da mi se kurac trzne. Dole, momče.

Gledala me je pažljivo, električni naboj između nas samo se povećavao. Da li sam primetio sa su joj oči bile tamnije? Da. Hrapavo sam udahnuo. Čoveče , kontroliši se. Ona je možda prekrasna i slatka, ali nije bila ona koja za mene. Meni treba neko ko želi iste stvari kao i ja.

- Kada udaraš koristi linearni pokret, a ne veliki zamah. Pritivnik će teško primetiti ravan udarac. Malo iskreneš šaku kako bi zaštitila prste. Cilj je da da udariš sa prva dva zgloba.

- Dobro.- napravila je pesnicu i držala je.

Uf. Zastenjao sam, zamišljajući kako drži moj kurac, i nežno klizi svoji rukama preko moje dužine.

- Dobro. Sada koristi brzi zamh kada udaraš, a drugom pesnicom zaštiti tvoje telo. – odmakao sam se korak nazad pokazujući joj udarac dok je ona gledala, oči su joj bile velike kao tanjir.

- Prelep si. – rekla je glasa punog starhopoštovanja. – I, volim način na koji se krećeš.

Mogla bih te gledalati zauvek. Naravno, ti si polu go. – pocrvenela je i oblizala usne. – Izvini.

To je samo...moraš znati kako dobro izgledaš, a pritom si zgodan i sav mišićav, i dobro, seksulana privlačnost je iznag svega toga. Ali sve to na stranu, ti si takođe i fin momak i ...utuhula je , jezikom prelazeći preko donje usne. – Izvini. Opet nepristojno pričam. Izgleda da se tako ponašam samo kada sam u tvojoj blizini. Od sada ćutim.

Srce je počeleo brže da mi lupa, a deo mene hteo je da je poljubi, ali kakav bi ja to bio momak kada bi naparavi pokret prema njoj posle ovog što se upravo desilo? Protrljao sam usta. Grudi su joj se ubrzano dizale i oči su joj bile pune vreline koja je dugo već tinjala. Želela me je. Prošlo je nekoliko trenutaka u tišini. Čula se siren auta u daljini ali nijedno se nije obaziralo na to. Sve što sam želeo u tom trenutku je ona. Pogledao sam u njena usta polizavši svoja.

- Moraš prestati tako da me gledaš ako ne želiš da te poljubim, Elizabeth.

- Bože, molim te poljubi me. – njene trepavice su se spustile dole i to je bilo dovoljno da smanjim razmak između nas i spustim usne na njene, ugurao sam joj jezik i preuzeo kontrolu nad njenim ustima. Imala je ukus mente. Kao savršenstvo. Ruke su mi skliznule oko njenog struka i privukao je na moje grudi, moja usta pustošila su njenu mekoću. Dugo smo se ljubili, upozavajući jedno drugo, nijedno od nas nije žurilo, osećao sam to intenzivno u grudima. Slatko i još vrelije. Hteo sam produbiti poljubac, produbiti ga. Ali ne možeš se ljubiti zauvek.

Malo smo se razdvojili i gledali jedno u drugo. Naslonio sam čelo na njeno. Želeo sam je.

Ali šta je ona želela? Mekani zvuk kiše kako prska po balkonu dopirao je do naših ušiju.

Zatvorila je oči, mekano se osmehujući.

- Smešno je da smo se ljubili i počinje kiša da pada. Dve moje omiljene stvari - Da? Polako nas je spuštala dole. Krenuo sam za njom. Nisam hteo da je požurujem. Nikad i neću.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Klimnul je glavom. – Volim zvuk koji proizvodi padanje kiše, kako udara o krov, ritmički i stabilno kao otkucaji srca. Najbolje se čuje kada udra u metalni krov, tako je uspavljujuće.

Moja prikolica je imala metalni krov. Kiša me je činila srećnom u detinjstvu, i kada uhvati jaki pljusak i sve se beli okolo. Najbolje je kada te uhavti bez kišobrana ili čizama za kišu i da tako šljapkaš po barama. – mali osmeh prešao joj je licem. – Nedostaje mi taj osećaj slobode i detinjstva, kao da sam super heroj i ništa me ne može dotaći. Svi smo tako nevini kao deca a onda porastemo i pravimo glupave greške. Budemo povređeni. – iznenađujuće se nasmejala. – To je smešno... ni sa kim nisam ovako razgovarala. A danas, zapravo nacrtala sam jednu sliku... to je zapanjujuće ludo jer sam bila zaglavljenja u neki umetnički kolaps.

Znam da sam malo otišla predaleko, ali to je samo... samo nešto kao da si me pridobio, nešto na šta ne smem spustiti prste, a volela bih.

Ugrizla se za usnu. Uzeo sam je za ruku. Nisam postavljao pitanja. Nije ih trebala sad.

- Hajde onda. – poveo sam je kroz stan.

- Gde idemo?

- Videćeš.

Pratila me je iza dok sam je vodio u njenu spavaću sobu i zaustavio se kod balkonskih vrata. Kiša je udarala u staklena vrata, kapi su prskale po betonu ispred.

- Hajde da se natopimo onda. Bez kišnih čizama, bez kišobrana, samo koža i kiša.

- Goli?

Nasmešio sam se. Nisam si mogao pomoći i poljubio sam je u nos.

- Ne, ludo, zadržaćemo odeću ovog puta. Ako budem go sa tobom, ovo jebeno neće ići. – otvorio sam vrata i izveo je napolje. Pratila me je i stala na balkon dok se kiša slivala.

Malo sam se izgubio gledajući je. Gledao sam joj lice dok je upijala vlagu. Pogledala me je.

- Buljiš.

Klimnuo sam glavom. – Zato što izgledaš kao davljeni pacov. – zato što je izgledala prelepo. Nasmejala se.

- Ma daj, nemoj me terati da se ovde osećam kao idiot. To je bila tvoja ideja. Pleši sa mnom.

- Zašto uvek pokušavaš da me nateraš da plešem? Šta ako nemam ritma? Ja sam veliki momak, znaš.

Ignorisala me je i povukla me preko balkona u nekim nezgodnim plesnim pokretima , insistirajući. Smejao sam se. I ona se smejala. Pokazao sam joj kako se igra valcer onako kako me je mama učila. Posle toga, ona je uradila neke pokrete koje je izvodila u osnovnoj školi. I upravo smo bili luđak i luđakinja koji su se glasno smejali ispunjavajući noć.

Napravili smo nekoliko pokreta iz Brilijantina i Prljavog plesa. Izgledao sam prokleto smešno, ali nije me bilo briga. U tom momentu, život- mi je- bio savršen. Nikada mi nije bilo tako sa devojkom. Spontano i zabavno. Stvarno.

Kasnije smo uleteli unutra kako bi se osušili. Ugrabila je peškir za sebe iz kupatila a onda dobacila i meni jedan. Ušao sam unutra, zatvorivši vrata od kupatila i posušio se nabolje što sam mogao kada sam je čuo kao razjareno lupa fiokama u dnevnoj sobi. Došao sam trljajući kosu i gledao kako juri po sobi. Pogledao u njen krevet i prljave misli su mi prošle kroz glavu. Zamišljajući nas u njemu. Jebem ti. Dušek joj nije bio dovoljno velik za načine na koje sam hteo da je uzmem. Gledala me je nervozno kada je ugledala moj vlažni šorc, zubima je stisnula donju usnu. Pitala se istu stvar kao i ja... kojim putem sada idemo?

Presvukla se u spavaćicu sa velikim belim jednorogom sa prednje strane.

- Lepo. – rekao sam. – Ostaćeš devojka sa jednorogom u mojoj glavi, to sada i dokazuješ.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Oh? Kako to?- nasmešila se.

- Znaš, jer si redak primerak u kampusu? – iscerio sam se dok je ona frknula.

- Hvala. Samo da mi sada izraste još rog, mogla bi „ubadati“ ljude. Kao ti! – okrenula se, zgrabila jastuk i bacila ga na mene. Samo sam se sagnuo i preleteo je preko moje glave i udario u njene uramljene slike. Cerekala se.

- O ne, nisi. – požurio sam prema njoj na prepad,podigao je i golicao je svuda dok je vrištala.

- Ispovraćaću se na tebe.

- Lažeš.

Cerekala se dok sam je spuštao na noge kolebajući se i onda me uhvatila za ruke, njene oči prelazile su preko mene. Nešto se promenulo u vazduhu, trzaji između nas bili u jači.

Mazila me po ruci dok sam je upijao pogledom.

- Ostani sa mnom večeras.

Nekako sam znao da nije mislila na seks. Ne nakon momka ispred vrata.

- Da prespavam?

Klinmula je glavom, pokušavajući da se osmehne. – Možemo gledati film ako hoćeš. Čak ću te pustiti i da biraš.

Nisam želeo film, želeo sam nju ispod sebe. Protrljao sam lice, pomislivši kako je ovo suluda i užasna ideja, ali ona je povukla jorgan sa kreveta i zavukla se ispod njega. Bila je prokleto prelepa. Razmišljao sam. Ovo je bilo tako plaktonski. Bez obaveze. Samo ja i devojka u istom krevetu. Spavamo. Ali....

Bio sam spreman da krenem dalje. Mora da je osetila moju neodlučnost.

- Ne želim da ostanem sama večeras, Declane. Ja.. potrebno mi je malo ljubaznosti, a čini mi se da je ti imaš dovoljno. Ne znam kako to reći rečima, ali sa tobom se osećam sigurno kao da mi se ništa loše neće desiti. Ostaješ?

- Šorc mi je i dalje mokar.

- Onda ga skini. – rekla je tapkajući krevet.

Nasmejao sam se i prišao korak bliže, telo mi je već bilo napeto od same pomisli da ležim pored nje.

- Jel to problem.

- Da, i to veliki.

Pocrvenela je , spuštajući pogled ka očiglednoj izbočini koja je rasla iz svake sekunde u mom šorcu. Vratila je pogled na moje lice pročistivši grlo.

- Oh.... neće mi smetati ako si....mokar.

- Dobro. – nasmejao sam se i skliznuo ispod dok su moje hladne noge doirnule njene baršunasto meke i tople.

- Dobar osećaj. –promrmljala je kada je okrenula lice ka meni i prebacila vitke ruke preko mojih grudi, topila se preko mene kao med, topal i slatka. Noge su nam se upetljele, kao da su znale savršen način na koji da se dodiruju, u kurac, osećao sam da je ovo ispravno.

Nije spominjala film, i ja je nisam podsetio. Njeno telo je droga, i želeo sam da ga konzumiram. Hteo sam se utisnem duboko između tih listova i potvrdim je kao moju. Ali nisam. Nisam želeo samo jednu noć sa Elizabeth. Želeo sam više. Nežno sam je poljubio u kosu, i nekako sam zaspao.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

13.

U šest sati oglasio mi se alarm probudivši me. Ponedeljak, prvi dan nastave. Okrenula sam se, očekujući da ću videti opušteno lice kako odmara na svojoj polovini jastuka ali nije ga bilo.

Oslobađajuće. Nema jutarnjeg ćaskanja ili neprijatnog poljupca za doviđenja.

Ipak...

Bila sam takođe i razočarana. Po prvi put, želela sam da je momak još uvek pored mene. Želela sam prstima prelaziti preko njegovih tetoviranih ruku i poželim mu dobro jutro. Na žalost, jednio što me je podsećalo na njega je miris njegove kolonjske vode na mom jastuku. Uzela sam ga i uvlačila miris čitavih deset sekundi više nego što sam trebala.

Uopšte nije bilo jezivo. Jok. Istuširala sam se, našminkala, i obukla kratki crveni šorc i široku tuniku sa krem vezom, još jedna koju je Shelley izabrala za mene. Uzeli smo majice koje su bile poslate poštom,kupljene preko interneta, i iako je jedna imala predugačke rukave Shelley ju je uzela za sebe, a drugu je prekrojila po meni. Ona je imala oko za modu, i trudila sam se da je slušam, posebn imajući u vidu da sam odrastajući nosila maminu odeću koja je dobijena ko zna kako. Nikad nismo imale mnogo, i što je najsmešnije nisam to ni shvatala dok nisam došla u Oakmont Prep i videla kako druga polovia sveta živi...skupa kola, markirana odeća, rančevi Louis Vuitton. Pare i moć svuda. Htela sam da budem deo toga...očajnički.

Vrlo brzo sam hvatila da je jedini način da se uklopim bio da se pretvaram da sam kao oni, i jesam uz pomoć Shelley.

Bila sam mlada i impresionirana i željna da steknem prijatelje koji kada se okrenu nisu pravi prijatelji. Svi osim Shelley i Blakea su me odbacili posle Colbyevih izrečenih laži.

Kada sam parkirala auto i krenula preko kampusa, smestila sam se na mesto na mom prvom času, kao izborni prednet Engleska književnost a profesor je bio dr Feldmen, jedan od najstrožijih profesora na kampusu. Okrenula sam glavu kako bih videla auditorijum tražeći Colbyevu peščanu kosu. Šta ako završim sa njim na nekom času? Sada kada nisam imala Declana da me odbrani, strah mi se nagomilavao. Šta ću uraditi kada naletim na njega u kampusu?

Došao je Blake i seo pored mene. Popunjavali smo svoje rasporede zajedno na registraciji prošlog proleća tako da smo mogli uklopiti neke zajedničke časove. Potapšao me je po ruci.

- Hej, kako ide? Voleo bih da si juče išla sa nama na ručak.

- Izvini, bio je to dan pun žurbe.

Zvučno je uzdahnuo.

- Šta? – pitala sam.

Protrljao je lice žustro i pogledao me. Činilo se kao da je donosio neku odluku.

- Ja... to je samo.. stvarno moram nešto da ti kažem, a čini se kao da nikad nije dobar trenutak.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Pročistila sam grlo, osećajući se nervozno. Nisam želela ovaj razgovor. Pogledao je na sat.

- Još uvek imamo pet minuta. Idemo napolje da razgovaramo. Odmah. Izneću ti sve na sto, kako bi tačno znala šta nije bilo u redu sa mnom u poslednje vreme.

- Čas samo što nije počeo i dr Feldmen je cepidlaka i počinje na vreme. Zašto se ne nađemo posle..?

Stanjajući izbacio je svoju frustraciju, stiskao je usta dok se ljutio na mene.

- Ne može biti tako. Ponašaš se kao beba.

Zatvorio je oči ali kada ih je otvorio streljao me je pogledom.

- Dobro. Želiš li da znaš šta me jede? Zaljubljen sam u tebe, Elizabeth, još od Oakmonta. Znala si to. Znam. Dođavola, ceo Whitman to zna. Smučilo mi se da sedim od nazad i gledam kako kupiš momke a mene nikad nisi. Ovo je nova godina za oboje, i želeo bih da razmisliš možda o... meni i tebi... zajedno.

Ne. Ovo se ne dešava. Ne mogu podneti ovo. Ni sa avetinjom od Colbya koji je visio nada mnom.

- Blake, prošli smo ovo već...

Podigao je ruku prekidajući me – To je bilo pre dve godine, i nisi mi dala šansu zbog Colbya.

Zurila sam u njega, prisećajući se vremena kada je dolazio po mene posle škole, tada nisam vozila, i vremena kada je dolazio na večeru u restoran gde sam radila i sedeo praveći mi društvo. Volela sam ga na neki način, ali to nije bilo kao, mogla-bi umreti- akote ne-vidim vrsta ljubavi. Bilo je to polako i nežno, kao toplo ćebe u zimskoj noći ispred vatre.

Može li sa njim biti nešto više?

Igaro se sa sveskom, njegove oči skočile su do mog lica a onda se spustile dole.

- Stvar je u tome, da smo mi savršeni jedno za drugo, samo što ti to ne vidiš. Ja sve već znam o tebi. Tvoju omiljenu boju, kakve knjige voliš da čitaš, pesme koje voliš. Znam da želiš tetovažu, ali ne možeš si to piruštiti. Dođavola, ja čak znam da hrčeš dok spavaš...

- Blake, stani molim te. Ne mogu to sada raditi. Usred časa smo.

Pritisak, pritisak.

- Zašto ne? Zato što se bojiš da sam u pravu? Ti i ja smo trebali biti od početka zajedno i izbegla bi Colbya. – intezitet protka njegov glas, što me je zabrinulo.

Moja pravila nisu imala prostora za ozbiljnu vezu... čak ni sa Blakeom.

- Molim te samo pusti to.

Spustio se niže u svojoj stolici i besno vrteo glavom. Hvala Bogu uspavani Dax upravo se sjurio u auditorijum,skrećući mi pažnju. Nosio je uske farmerke, duboke patike, markiranu WU majicu i zarazni osmeh koji je izgledao kao nevolja sa velikim N. Pozdravio se sa Blakeom i seo u stolicu sa moje druge strane. Potpuno nesvestan napestosti. Kao ni većina momaka. Dao mi je širok osmeh i morala sam mu se osmehnuti. Njegovo lice ozari se još više.

- Zdravo. Imam li tvoj oproštaj za pijanstvo od petka uveče?

Klimnula sam glavom. – Declan je učinio i više nego da popravi tvoje mane.

Iskezio se i slegnuo ramenima, pokretom koji me je podsetio na Declana.

- Uzgled, on je onaj dobar.

Mnogo studenata je ulazilo uključujući i Declana, koji je prokleto dobar u iznošenim farkama i uskoj majici koja mu je prikazivala mišićave grudi do savršenstva. Moje oči su se

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic gostile njegovim podlakticama, prateći linije njegove glave i profila. Prošle noći, držao me je čvrsto kao da se plašio da ću pobeći...a ipak on je taj koji je otišao bez pozdrava.

Ovog jutra bilo mi je delimično lakše i razočarala sam se što je otišao, ali taj osećaj je bio pomešan sa besom. I bila sam ljuta na njega...od čega sam pocrvenela. Nisam htela da me brine što je otišao. To nije zaustavilo vrućinu koja je tinjala u meni kada su nam se pogledi sreli. Išao je prema nama, čitavim putem gledajući u mene.

- Hej. – pročistila sam grlo kako bi izbacila nervozu. – Mi smo kao šreberi seli napred. Želiš li da nam se pridružiš?

Trznuo je pogledom od Daxa do Blakea, kao da je hteo reći jednom od njih dvojice da ustane., ali to bi bilo skroz suludo.slegnuo je svojim širokim ramenima.

- Sešću iza vas, društvo.

Posmatrala sam ga dok je sedao, uzeo je stolicu i otišao u red iza nas. Namestio se da sedne tačno iza mene. I mada se nismo dodirivali, mogla sam ga tamo osetiti, toplota njegove kože reflektovala se do mene. Dax je prelazio preko plana i programa koji je ostavio profesor na svakom stolu.

- Nisam sasvim siguran, kako sam dospeo ovde. Mora da sam bio van sebe kada sam birao predmete. – odmeravao je studentkinje koje su dolazile na čas. – iako moram priznati ovde ima nekih cica.

- A ti?- okrenula sam se i pogledala Declana- Da li ti voliš književnost?

- Engleski mi je glavni predmet u drugostepenu poslovanja.- reče Declan.

- Nema šanse.

Pomerao je usne levo desno. – Da,ima. A zašto ne?

- Samo sam iznenađena. Predpostavaljala sam...

- On je neandretalac. – rekao je Dax. . Većina ljudi radi,, ali moj brat je ovde ludak za pesme i sonete., dosadne besmislice koje me treaju da se ubijem. Okupiran je otvaranjem svoje nove teretane , uskoro.

- Vas dvojica se potpune suprotnosti. – promrmljala sam.

Dax frkme.- Pa, jesam i ja naeeandretalac?

Nasmejala sam se. – Ne. Možda malo Nekakvo komešanje dolazilo je od vrata, i okrenuli smo se da vidimo mršavu brinetu u provokativnom topu i jako kratkom šorcu kako najkraćim putem dolazi do nas. Lorna iz kuće bratstva. Očaravajuća.

Došla je i zastala ispred Blakea, i kada je videla da nema slobodnog mesta pored njega, poslala mi zao pogled i preselila ga na Declana.

- Ima li pored tebe slobodno mesto? – upitala je dureći se.

Suzila sam pogled. Da li je Declan spavao sa njom? Uh. Zašto me je to briga?

- Da.- Declan klimnu prelazeći pogledom sa nje na mene.

- Odlično. – rekla je široko se osmehujući i napravila sebi mesta da prođe.

- Huh, prilično je vruća a? – šapnuo mi je Dax kada su ona Declan ušli u razgovor nakon što se smestila.

- I gipka. Svi iz bratstva je vole. Ona može da zabaci i zakači svoje noge iza vrata i ...

- Stani.

Smeteno se nasmejao. – Dosadan sam. Taj njen top nam održava pažnju. Momci samo čekaju kada će da spadne.

Pucala sam prstima. – Kreteni. Kada bi samo imala hrabrosti da nosim takav top bila bi kao Limber Lorna... moj san. – zalepršala sam trepavicama.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Glasno se nasmejao, uzrokujući da nam Declan uputi oštar pogled. koji je njegov problem?

- Ako to uradiš, izaberi plavi da se slaže sa tvojm bojom očiju. One su prelepe. – rekao je Dax. Pocrvenela sam. – To je slatko.. i verovatno najiskrenija stvar koju mi je neko rekao. Hvala ti , Dax. Milsim da je ovo vredelo više nego da si me poljubio.

- Skoro? Veruj mi , ljubavi, bilo je tu neke akcije usne na usne. Zar se ne sećaš? – nagnuo se dao mi brzinski poljubac u obraz svojim punim usnama, šaljući trnce kroz mene.

Osmeh je izbio iz mene. Bez alkohola u njegovom dahu i bez lude žurke oko nas, njegov poljubac uopšte mi nije smetao.

- Šta je tako smešno? To je bio poljubac A klase od Gospodara Seksa. – rekao je pretvarajući se da je uvređen zbog mog smeha.

Počešala sam se po usnama. – Naježila sm se , budalice.

- Danas si se naježila, orgasam kasnije, a?

Opet sam pukla od smeha. – Da li ćeš ikad prestati sa flertovanjem?

- Ne mogu. To je kao magnet da privučem što više mogu devojaka oko sebe. To je verovatno mehanizam preživljavanja jer mama mi je umrla kada sam bio mali. – žalosno me je pogledao. Rekao je to sve kroz šalu ali ispod je bilo istine.

- Izvini. Declan mi je napomenuo nešto kroz šta ste prošli kada ste došli ovde. Mora da je bilo teško ostaviti sve iza sebe i doći u US. - Da, ljudi ovde pričaju smešno i imaju čudna imena za stvari. Za nas je lift lift, biskvit je kolač, kresnuti je jebati i nisu mi dali da idem na fudbal. – podigao je obrve.

Declan je pročistio svoje grlo, i okrenula sam i videla kako gleda u nas dvoje. Ruke su mu bile čvrsto postavljene na sto, u jednoj je držao čvrsto olovku. Podigla sam obrve na njega. Nemoj ni da pokušavaš , druže. Nemaš prava da budeš ljubomoran. Ti si mene ostavio ovog jutra, i ja sam htela da vičem na sav glas. Blake se nagnuo dodirujući me po ramenu. Bio je miran dokle god su blizansvi sedeli.

- Hoćeš da idemo posle na ručak?

Rasmislila sam o tome. Sa Colbyem koji šeta tu okolo, nisam želela da budem sama.

- Hoće li ti smetati ako i njih dvojicu pitam? – klimnula sam na blizance. – A možda i Shelley? – nisam bila spremna za razgovor koji je spominjao, i potrebno mi je da imam nekoga između nas.

- Jer nešto nije u redu samo sa mnom?

- Ne, naravno da ne. Želim samo društvo i da što više ljudi upoznam. – kao svaka normalna studentkinja.

Dr Feldman je ušao unutra, spasivši me da odgovorim Blakeu. Bila je visoka, jedna od retkih dama sa dugačkom braon kosom upletenom u pletenicu koja je pala niz njena leđa, i lednog izraza lica, dovodeći te u pitanje da li se ikad nasmejala. Naočare su joj bile na vrh nosa kada je prešla pogledom preko auditorijuma.

- Nadam se da ste svi pročitali spisak za čitanje koju sam postavila kada ste se upisivali?

Tišina.

- Vidim,još jedan odličan čas. – Omlovažavanje je izlazilo iz njenih očiju. Premeštala je neke papire. – Dobro, u prvih nekoliko nedelja, radićemo Jane Austen i „ Ponos i predrasude“. Očekujem prisustvo na časovima, pa budite svesni da kada vas prozovem želim da ustanete i izložite vaše mišljenje.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Dax je podigao ruku, videla ga je i rekla mu da ustane.

- Da li ćete ocjenjivati naše izlaganje?

Podrugljivo je podigla obrvu. – Naravno.

Nabacio je samouvereni osmeh. – Odlično, jer ja sam odličan govornik. – rekvši seo je dole.

- Ima li još koje pitanje pre nego što pokrenem temu? – pitala je prelazeći pogledom preko nas.

Niko se nje pomerio.

- Dobro. – spustila je prst dole i predpostavila sam da je gledala spisak studenata i nasmejala.

- Da li ozbiljno u razredu ima Elizabeth Bennett?

Podigla sam ruku polako.

- To bi trebalo da sam ja.

- Molim te ustani kada pričaš, gospođice Bennett, da te svi mogu čuti i videti. – rekla je prelazeći očima preko mene dok sam ustajala.

- Priznajem, izuzetno sam radoznala... da li su ti roditelji dali ime posle čitanja knjige?

Ispravila sam ramena. – Moji roditelji nisu ni bili venčani, tako da je Bennett prezime moje mame. Ime Elizabeth je izabrala moja mama. Sumnjam da su moji roditelji ikada čuli za Jane Austen. – slegnula sam ramenima. – Nisam čula za „Ponos i predrasude“ sve do srednje škole.

Kucnula je olovkom o svoju nogu. – Da li tražite gospodina Darcya ovde na Whitmanu gospođice Bennett?

Lice mi se zajapurilo i trepnula sam. – Ja.. ja ne tražim ljubav dr Feldmen, samo obrazovanje.

- Hmm, vidim. Ali kao ljudi zar nismo po prirodi skloni da tražimo ljubav? Elizabeth tražiti svoju srodnu dušu. Zar ti ne želiš da nađeš svoju?

- Ne. Iznenađeno me je pogledala. – Ah,vidim. To bi mogla biti diskusija za neki drugi dan.

Možeš da sedneš.

Sela sam sa olakšanjem.

- Sranje, mogli ste mi reći kako je opasna. – Dax se nagnuo i šapnuo mi ,a ja sam samo slegnula ramenima.

- Sačekaj kad krene sa teškim pitanjima. Čula sam bar polovinu studenatata da je odustalo već posle prvog dana.

Prekinuo nas je Feldmanin glas. – Gospodin Declan Blay, molim vas ustanite ako ste prisutni danas. Šuškanje je dolazilo iza mene dok je Declan ustajao. – Prisutan. – njegov hrapavi glas poslao je vibracije preko mene.

Klimnula je glavom, prešla je pogledom preko njegovih mišićavih ruku a zatim se vratila na njegovo lice.

- Gospodine Blay, pretpostavljam da ste pročitali prvih deset poglavlja „Ponos i predrasuda“ pre današnjeg časa?

- Ne baš.

- Ne tolerišem studente koji ne prate uputstva ili ne rade domaće zadatke.

Declan nakrivi glavu. – Ne, pustite me da objasnim...

Prekinula ga je. – Molim vas sedite dole kao bi prozvala nekog drugog ko je pročitao temu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Iskoristio bih svoju šansu ako vam ne smeta dr Feldman. – prekrstio je ruke i poslao joj pogled pun iščekivanja. Odmahnula je glavom.

- Dobro. Reci nam nešto o našoj heroini. Šta ti misliš o našoj Elizabeth Bennett?

Blaga senka prešla mu je preko lica. – Ona je duhovita i puna duha i najmanje što očekuje jeste da se uda za bogataša iako to čini do kraja knjige. – njegove sive oči prelazile su preko mene. – Takođe je i lepa devojka koja voli kišu.

Srce mi je poskočilo.

- Da li bi ste rekli da je ona savršena žena, gospodine Blay?

Trepnuo je. - Ne verujem u savršene žene, samo u prave žene. Elizabeth zna da nije savršena, ali nije ni Darcy. Oboje su puni mana i suviše ponosni da bi rekli svoja iskrena osećanja... odatle titula.

Priznajem da me je njegovo razmatranje teme zagrejalo. Upravo sada i ovde, želela sam da se ga bacim na pod, puzeći se popnem na njega , i pročitam ga kao što sam pročitala Jane Austen.

- Koje su onda Elizabethine mane? – pitala ga je dr Feldmen - Na odstojanju je..zbog svoje porodice...i to utiče na njenu vezu sa Darcyem. Ona je pretpostavila da je on bogati seronja koji se zaljubio u nju.

- Izgleda da imaš pojma o čitavom romanu, iako nisi pročitao zadatak. – njene štikle lupkale su dok je prolazila kroz redove kako bi mu se približila. – Objasni.

- Pročitao sam je nekoliko puta, dr Feldman, ali ne u skorijem vremenu, i pokušao sam vam objasniti kada ste me prekinuli. – napravio je pauzu. – „Ponos i predrasude“ je jedna od mojih omiljenih knjiga. Mama mi je čitala kada sam bio mali. Bila je veliki romantik...i možda sam malo na nju.

Devojke su se onesvestile. Bukvalno. Mogla sam da ih čujem kako se tope u svojim stolicama kada je blago naglašavao samoglasnike. Nisam bila puno iza njih. Ha, već sam nas zamisšljala kako ležimo u gomili starih knjiga, sasvim goli i pušili cigaretu zadovoljsta posle potpunog rasturanja mozga.

Lorna je pljeskala, opčinjena Declanovim pitanje-odgovor snalažljivošću. Prevrnula sam očima.

- Tako dobro. – šapnula mu je. – Sada ću je sigurno pročitati.

Feldmanka ga je posmatrala, i mislim da sam videla malo zbunjenosti u njenom izrazu lica.

- Izgleda da ću morati da te ponovo prozovem. Molim te da sedneš.

Kada se završio čas, okrenula sam ka Blakeu, čija kosa je bila nakostrešena jer je prolazio stalno prstima kroz nju.

- Sranje, ovaj čas je ubistvo. Nema šanse da to mogu uraditi.

- Ispisaćeš se sa mog omiljenog časa? – spuštala sam mu kosu dole, neki od pramenova bili su svetliji. Uzdahnuo je i ustao.

- Da. Idem u registar da se pobrinem za to. Vidimo se na ručku.- vrpoljio se dok je čekao odgovor.

- Naravno. – nisam mu mogla reći ne.

Dogovorili smo se da se nađemo kasnije,i sišao niz stepenice izlazeći kroz vrata.

Pokupila sam svesku i olovku sa osmehom. Iako je Feldmanka bila teška kao Trepča, bila sam uzbuđena zbog kopanja po ovoj grupi. Plus Declan je bio ovde. Ali on je nevolja, seti se? Glas u mojoj glavi me je podsećao.

- Ti si neka čudna riba. Ponašaš se kao ti je bilo zabavno na času. – Dax je rekao dok me gledao kako kupim svoje stvari.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Istina. – rekla sam.

Nasmejao se, i sa Declanom i Lornom koji su zaostajali iza nas, krenuli smo ka izlazu. Svi smo bili malo čudni kada smo izašli iz auditorijuma. Niko nije znao šta bi sledeće rekao osim Lorne, koja je očigledno dobro poznavala oba brata i pokrenula razgovor.

- Hoćeš li se vraćati u svoje mesto i nastaviti studije kasnije?

Možda joj se sviđao Blake u jednom trenutku, ali sigurno bi lako prešla na Declana.

- Studiranje je očigledno lozinka za hajde da imamo seks kasnije.- šapnula sam Daxu koji se zlobno osmehnuo.

- Danas izgledaš očaravajuće, uzgled budu rečeno. – Lorna reče, nastavljajući da flertuje sa Declanom kada je skidala imaginarni končić sa njegove majice.

Uhhh. Dosta. Nisam želela ovo da gledam, i došla do brzog rešenja. Okrenula sam se prema Daxu.

- Ići ću malo da predahnem uz ručak u studentskom centru u podne sa Blakeom želiš li da dođeš i ti?

Oči su mu zasijale. – Naravno. – pogledao je preko ramena. – Hej, želite li nam se pridružiti na našem sastanku?

- Sastanku? – Declan je najzad obratio pažnju, i pogled mu se sa mene odbio na Daxa.

- Izgleda da mi je gospođica Bennett oprostila što sam pokušao da je poljubim i pozvala me na ručak. Želiš li nam se pridružiti ili imaš neke sjajne planove sa Lornom?

Declan kvrcne vratom gledajući nas, intezivno dok je odmeravao situaciju.

- Ma u redu je. Možda neki drugi put.- rekao je oštro i prošao pored nas dok je Lorna cupkala za njim kao štene. Pfff.

Dax je gledao njenu zadnjicu kako je njihala sa jedne na drugu stranu.

- Izgleda da ima planove.

- Uh- huh.

Frknuo je. – Moraš priznati ima super telo. – prebacio je ruku preko mene i krenuli smo na sledeći čas.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

14.

U petak uveče borio sam se sa jednim momkom sa Duke univerziteta kojeg su zvali Zmija. Meč sa Duke momkom bio je zatvorenog tipa jer smo obojica imali lokalne navijače. Kada sam došao u skladište, video sam nekoliko njih u odelima u publici, i shvatio sam da su došli u izviđanje zbog već dogovorene Yeti borbe za nekoliko nedelja.

Dobio sam udarac u stomak od njega i uzdahnuo. Ljudi su se pomerali od mene dok sam se teturao po skladištu. Neke devojke su mi vikale u lice želeći da se slikaju sa mnom.

Stresao sam se i protrljao vrat. Vreme je da se ova borba završi i da ramišljam o sledećoj.

Nasrnuo sam na njega, udarajući ga šakaom u rame, a ne u grudi kao što sam mislio, udarac je bio dovoljno jak da sam ga srušio na zemlju. Skočio je gore i krenuo na mene, poskakivao je praveći udarac u okretu koji sam prepoznao kao Shotokan tehniku.

Bam! To je bio pakleni potez koji me je pogodio sa strane. Zateturao sam se.

Iskezio mi se kada se pomerio dovoljno daleko od mene.

- Treći stepen crni pojas, seronjo - Ja sam bolji, seronjo.

Naravno, zadao je nekoliko dobrih udaraca..krv je šikljala iz mog nosa od nekoliko udaraca pre. Ali bio sam motivisan i išao na pobedu, moj san o teretani terao me dalje.

Obrisao sam znoj sa čela i ušao ponovo u kocku. Telo mu je bilo mršavo i sa brzim refleksima opravdavajući njegovo ime, a ja sam ga pažljivo gledao, u potrazi za pukotinama u njegovom oklopu.

Ranije, je došao u Mercedesu i izašao sa podsmehom na licu kao da je posedovao čitavu okolinu. Sa svake strane o ruku mu je bila okačena po devojka i prelazio je ulicu kao da poseduje čitavo mesto. Samouvereno kopile. Zabio sam se u njega i udario ga sa spoljne strane butine. Zastenjao je i uzvratio sa brzim direktom. Blokirao sam ga podlakticom i povukao se, ali pratio me je, sve dok njegov lakat nije dohvatio moju ključnu kost.

Zacvileo sam i osvetnički mu zabio pesnicu u stomak. Brzo sam se odmakao, dok je on ostao bez vazduha. Kada je povratio disanje ponovo je pošao na mene, ali sam ga bokirao. Bio je usporen, za udarac mu je trebalo dosta vremena. Trebalo mu je više treniranja, i video sam kako mu frustracija prelazi preko lica dok sam se igrao sa njim. , brzo se pomerajući zadajući udarce a zatim poremetio njegov pravac. Zamahnuo je na mene i sagnuo sam se. Zamahnuo je još jednom i ostao bez daha.

Tako je lepotane, vreme je letiš napolje.

Skakutao sam oko njega zlobno se osmehujući.

- Ispraši njegovo prljavo Englesko dupe, Zmijo! – vikao je jedan od njegovih prijatelja.Uložio sam velike pare na ovo!

- Vrati se na Duke, pičko. – od nazad uzviknuo je Dax sa kojim su se složili njegovi drugovi iz bratstva.

Udario sam Zmiju u drugu nogu i zateturao ga. Pao je pored jednog od stubova koji je držao skladište. Treptao je očima. Jednom, dva puta. Sranje.

- Jesi spreman da se predaš? – predložio sam.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Promumlao je, praveći grimasu dok se teturao oko mene.

- Možemo ovo odah završiti.

- Jebi se. – rekao je, dok mu je oko lica mlatarala kosa natopljena znojem.

- Sahraniću te. – rekao sam i podigao gore pesnice.

Ali Zmiju je ometalo nešto u pozadini. Pratio sam njegov pogled preko skladišta i video da gleda u jednu devojku koja je došla sa njim. Verovatno se petljala sa nekim novim momkom, i taj je pomerio uza zid i počeo da ljubi, borba jezika je usledila. Ruke su letele ispod košulje i dole preko pantalona. Uskoro će se kresnuti. Pogledao sam ponovo u protivnika, gledajući njegovo crveno lice. Krvavi drkadžija je ometen od devojke kojoj nije ni stalo do njega. Frknuo sam. Još jedan razlog da izbegavam Elizabeth, podsećao sam sebe.

- Fokusiraj se. Završimo ovo. – odbrusio sam udarajući ga u nadlakticu, okrenuo je lice prema meni sa divljim pogledom u očima. Moje reči su ga iznenadile usred akcije.

Prišao mi je opet sa podignutim i spremnim rukama. Sa brzim pokretima koje nisam očekivao udario me u slezinu. Otišao sam dalje od njega kako bih povratio dah. Jebem ti.

Nema više trtljanja.

- Zmija! Zmija! Zmija! – navijali su njegovi - Prlja-vi Englez! Prlja-vi Englez! – vikala je moja strana publike.

Udahnuo je duboko i krenuo na mene. , ali pročitao sam njegov pokret i okrenuo se u stranu i kružnim okretom zabio mu desno stopalo u grudi. Padao je dole kao usporeni snimak. Raširenih nogu i ruku kada je udario o zemlju. Nikad neće imati šansu sa devojkom koja mu odvlači pažnju, mada bi ga svakako porazio. Ona mi je samo olakšala.

Jauknuo je, i znao sam da neće ustati u skorije vreme. Došao sam do njega, proverio mu oči i disanje - Jesi gotov? – pitao sam ga.

Mutnim očima gledao je u mene. – Da. Video sam Nicka da dolazi i poziva ga. Uglađeni momak koji je uvek nosio trodelno odelo kada bih ga video, on je nameštao ulične borbe u Severnoj Karolini u zadnje dve godine. Pogledao sam opet u Zmiju.

- Pazi na glavu, i ako budeš imao glavobolje otiđi doktoru. - Nisam morao da mu kažem da laže kako je zadobio povrede.- I jedan savet, sledeći put nemoj voditi devojku.

Zastenjao je i okrenuo se kada je jedan od njegovih drugova došao da mu pomogne da se digne na noge. Oteturali su se dalje od mene izlazeći kroz metalna vrata. Nevolja. To je ono što donose devojke, zar ne? Nema šanse da bih ikada dozvolio devojci da me ometa.

Uzeo sam pare koje su Nick i Max prebrojali. To je jedino bilo važno.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

15.

Do kraja prve nedelje škole vratila sam se u svakodnevnu rutinu odlaska na predavanja, posla u knjižari, i učenja kao da sam luda. Bio je to dobar početak osim što nisam mogla prestati razmišljati da je Colby bio na Whitmanu. Svuda sam ga tražila. U prodavnici. Na parkiralištu. Ispred mojih vrata? Onda su tu bili Karl i moja mama. Pokušala sam par puta da je nazovem i slala poruke, ali ignorisala me je, pa sam pustila to. Bila je ljuta jer sam se uznemirila zbog nje i Karla za večerom. Želela je da iskoristi moju priču kako bi se obogatila, i nije bilo šanse da se složim sa tim.

Od nedelje uveče, čokoladni sladoled i opuštanje bile su jedine dve stvari o kojima sam razmišljala kada bi došla kući sa posla.

I ...

Spremno sam sebi priznala da sam krizirala za malo Engleskog akcenta, pa sam šutnula cipele po podu i bacila se na bakin kauč spremna za drugu sezonu Downton Abbey.

Posle pojedene ogromne količine sladoleda Ben&Jerry’s i dvosatnom uživanju u televiziji, izašla sam kroz balkonska vrata i tako stajala uživajući u blagoj kiši koja je padala. Bila sam sva mokra, ali nije me bilo briga.

Obučen samo u šorc za teretanu, Declan je iskoračio kroz vrata na svoj balkon. Izgleda da nijedno od nas nije marilo za vreme. Da li je mislio na zadnji put kada je padala kiša, kao ja? Savio je ruke , odmotavajući trake oko njih, njegove oči bile su daleke kao da je bio negde drugde. Nije me primetio, i polako sam se povukla u senku dopuštajući svom pogledu da luta po njegovim golim grudima, jakim bicepsima i uzanom struku.

Zašto jedan momak mora tako dobro da izgleda?

Da li ikada nosi majicu?

Oštro sam udahnula kada sam videla masnice na njegovom telu, jednu na ramenu, drugu na rebrima.

- Znam da si tu. – rekao je.

Prokletstvo, nisam mogla da mu pobegnem. Sagnuo se preko ograde, mišići na leđima su mu se zategli, a oči dalje tamo negde. Nisam ništa rekla, bes je kuljao u meni a nisam ni znala zašto. Ali jesam... proveli smo zajedno noć..iako platonski... i imao je nedelju dana da pokuca na moja vrata, nije to učinio. Sedeo je iza mene na časovima čitave nedelje uglavnom me ignorišući i probadajućim pogledima kada sam se šalila sa Daxom.

Nisam ga razumela. I još ga ne razumem. Oboje smo se plašili da se približimo jedno drugom.

Prošao je rukom kroz mokru kosu. – Ne krivim te što si tiha. Pretpostavljam da si mudra devojka koji drži distancu. – promumlao je – Što je ironično, jer si ti opasna Elizabeth.

Ja? On je bio jedan od potencijanih koji me je mogao da me slomi na milion komada.

Okrenuo je lice ka meni, zureći u moje oči, i shvatila sam kako sam se primakla ivici balkona kako bi mu bila bliže. Pogledao je u moju mokru spavaćicu i bose noge.

Bradavice su mi iskočile ispod materijala kao da su želele da mu se približe.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Opasna? Molim te. Ti si onaj koji ima nove masnice. – rekla sam.

Pogodio me je osmehom. – Sviđa mi se kada si brzopleta.

- Znam. – moje reči bile su tihe, prisećajući se noći u njegovom stanu.

Njegov pogled koji je prelazio preko mojih grudi bio je kao dodir, pokazujući želju na njegom licu. Progutala sam, osećajući nevidljive žice koje su me privlačile njemu.

- Spavali smo zajedno a da nismo imali seks. Da li to često radiš?

Pogled mu je tinjao kao užareni metal. – Nikad.

O Bože kako sam ga želela. Očajnički. Stisnula sam pesnice i rekla - Laku noć Declane - Laku noć Elizabeth.

- Drago mi je da mogu da objavim ,gotovi su rezultati i kralj i kraljica mature su Colby Scott i Elizabeth Bennett. – gops. Brown, direktor Oakmonta saopštio je bini.

Talasi ushićene prelazili su kroz mene. Kao prvo nisam mogla da verujem da sam pobedila, ali kada je Colby uzeo moju ruku i poveo ka bini realnost je bila tu. To je bilo to.

Sve što sam ikad želela bilo je ispred mene.

- Hajde. Čekaju da nas krunišu, dušo. – Colbyevi beli zubi zasijali su.

Pustila sam da me vodi ka bini, moja roza haljina bils je pufnasta i presijavala se na prigušenom svetlu dok smo prelazili košarkašku salu, skulpture od balona i makete grada Pariza. Klizili smo stepenicama ka centru bine. Do nas su dopirale ruke iz publike koje su nam čestitale. Nešto je nedostajalo.

Uzbuđenje koje se penjalo uz mene ogrebalo me je po mozgu. Trgnula sam ruku iz njegove, ali on je zgrabio nazad i u grču stisnuo uz svoje sivo odelo.

- Prekasno, Elizabeth. Ovo je ono što si želela. Ne poriči. – poljubio me je grubo, prelazeći rukama preko mojih grudi.

Sve je usporeno. Ne mogu da se pomerim. Čekaj. Jesam li uzela nešto? Jesam li pijana? Šta nije u redu sa mnom? Reflektor nas je osvetlio. Vidim Blakea i Shelley. Vidim mamu i Karla i senatora Scotta, po pomeranju usana u nekoj su raspravi. Zatim smo u hotelu. Bila sam na krevetu sa njim između mojih nogu. Zabijao se u mene. Ne, ne, ne... ovaj teror se neće završiti. Borim se. Stani, stani, stani.

- Elizabeth, probudi se! – čvrste ruke tresle su me za ramena.

Ne! Probudila sam se vrišteći. Povukla sam se do uzglavlja kreveta prelazeći očima po sobi.

Moj krevet. Nameštaj. Moj stan. Declan. Hvala Bogu.

Duboko sam udahnula brišući oči koje su bile vlažne.

- Šta se desilo? – izvalila sam dok sam brisala lice pokušavajući da ga očistim.

Sedeo je na ivici kreveta, čak i kroz prigušeno svetlo mogla sam videti da je njegovo preplanulo lice bilo belo.

- Čuo sam da vrištiš i došao sam preko balkona jer nisam mogao na ulazna vrata. Hvala Bogu da nisu bila zatvorena. Bila si umotana u plahte... – prestao je da priča, mišići na vilici su mu poigravali.

Pomerila sam se bliže njegovoj toplini i stavila glavu na njegovo rame, uzdahnuvši.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Sigurno misliš da sam ludakinja.

Podigao je ruku i pomazio me po glavi. – Želiš li da pričaš o tome?

Stisnula sam usne na njegovu ljubaznost i priljubila se u njegove ruke u potpunosti.

- Ne. To...to je nešto što ne bi želeo da znaš. Samo mi treba malo vode.

- Okej. Doneću ti.- otišao je u kuhinju gde sam čula kako otvara radne delove u potrazi za čašom i kada je napunio. Vratio se u sobu i dodao mi je.

Bila sam nervozna, uhvatio me je stid i pokušavala sam započeti neki razgovor.

- Da li si..uh..stvarno preskočio sa tvog balkona na moj? Zar nije malo opasno?

- Da. – rekao je nežno.- Ulazna vrata su bila zaključana. Možda bi mi mogla dati ključ.

Ključ? Nasmejala sam se glasno kako bi prikrila iznenađenje.

- Ti si samo običan Supermen, nisli li?

Slegnuo je ramenima, a njegov izraz lica nije ništa odavao. Klimnula sam glavom.

Dobro. Stvari su malo zategnute između nas. Verovatno je bio spreman da krene. Mislim, probudila sam ga a i on sutra ima časove. Tišina je otkucavala između nas.

- Hvala što si došao.

- Ako si dobro, predpostavljam da bih trebao krenuti? – protrljao je bradu.

- Predpostavljam. - Ni jedno od nas dvoje nije se pomerilo. – Ne treba ti ništa više?upitao je.

Meni je bio potreban. Moje telo žudelo je za njim. Moje telo bilo je bolesno u kratkim trenucima kada bih ga videla. Želela sam više.

- Ne. - Hoće li ti smetati ako budem koristio ulazna vrata?

Nasmejala sam se. – Naravno da ne.- krenuli smo prema ulaznim vratima zajedno, iznenadivši me kada me je uhvatio za ruku na putu ka tamo. Njegovi topli prsti pomilovali su moje ožiljke na zglobovima.

- Šta se desilo?

- Zaljubila sam se u pogrešnog momka. – čekala sam da postavi još pitanja ili da se naljuti zbog moje gluposti, ali nisam bila iznenađena što nije.

To je bio Declan, i nije bio ni nalik nekome koga sam upoznala do sada.

- Primetio sam ih ono veče kada sam ti pokazivao kako da udariš, ali nisam ništa rekao. Žao mi je zbog tvog bola. – rekao je gledajući dole u roza kožu. – Ovi ožiljci su prekrasni.

Dokazujiu da si preživela. Mislim da si ovde sa mnom.- poljubio je nežno kao pero moj zglob i promenuo sve između nas.- Oni su mi omiljeni deo tebe. – rekao je.

Veliki trenutak se desio sa minimalno ulaganja, i ponekad mora proći vreme da bi se kockice složile, ali nekako u tom trenutku, sam znala, da je moje srce pripalo Declanu. U isto vreme to me je plašilo i uzbuđivalo. Prešao je prstom po mom obrazu.

- Elizabeth? Da li zaista želiš da odem? Zato...zato što ja ne želim. Ovo je bila usrana nedelja i jedva da smo razgovarali i....

- Želim da ostaneš.- rekla sam nežno.

Držeći se još za ruke vratili smo se u moju zatamnjenu sobu. Ušli smo zajedno u krevet.

Bila sam oprezna zbog modrica, spustila sam se na njegove grudi upijajući njegovu tolinu i spajajući je sa mojom, terajući svoju noćnu moru umotana u prelepo telo i tetotavže, bio je tvrdoglav pomažući mi da zaspim. Želela sam da skinem spavaćicu preko glave, popnem se na njega i uzmem ga u sebe. Želela sam da ga jašem dok sve ružne uspomene ne budu oterane... ali nisam. Još uvek sam imala odeću na sebi pritiskajući se uz njegovu toplu kožu, zadovoljna načinom kako je njegova ruka prelazila preko mojih leđa, preko dugminća spavaćice, masirajući me.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Njegov dodir bio je erotičan. Ipak možda i nije. To je jednostavno bilo više, i bila sam prestravljena staviti na to ime. Tako sa više nisam razmišljala o tome. Samo sam se prepustila.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

16.

Sledeće jutro probudio sam se oko pola šest, ostavio Elizabeth u krevetu, i otišao u teretanu pre nastave.

Došao sam ranije kako bi uhvatio izvođače koji su radila na preuređivanju. Posle teretane, nisam otišao na predavanje kako bi se našao da Daxom na našem uobičajnom mestu ispred zgrade humanističkih nauka. Nismo se često viđali u poslednje vreme, najviše zbog toga jer bih zaglavio u teretani i bio na predavanjima dok je on partijao u kući bratstva. Na kraju imali smo jedan zajednički čas, iako je bilo teško gledati ga kako sedi pored Elizabeth svaki dan i flertuje sa njom.

- Šta misliš o Elizabeth? – pitao me je dok smo se stepenicama penjali na treći sprat i izašli u hol. Spomenuo ju je dok sam ja razmišljao o njoj?

- Mojoj Elizabeth?

Zastao je u raskoraku i fokusirao pogled na meni.

- Tvojoj? Kresnuo si je?

- Ne. - Naslućujem ovde nešto.

- Ne budi glupan. – suzdržavao sam se da ga ne nabijem uza zid. Ljubomoran sam na brata. Žalosno.

- Koji je tvoj problem? Samo vodim razgovor o devojci iz grupe.- prostrelio me je pogledom ukočivši se. – I recimo samo zbog znatiželje , da sam hteo da je kresnem.. da li bi ti smetalo?

Slegnuo sam ramenima. – Ti sam odlučujš za sebe. Radi dođavola šta god hoćeš.

Protrljao je bradu suzivši pogled i pročavajući me.- Malo si van kontrole. Jesi dobro?

Upravo tada Nadia i Donatello krenuli su hodnikom prema nama prekidajući naš razgovor. Nije mi promaklo da je Nadia zadržala oči na meni, moleći da pogledam i ja u nju. Veći deo uspeo sam je ingorisati ali sudeći po njenom okrutnom licu i Donatellovom sumornom izražavanju, postojali su problemi u raju.

Zaustavili su se ispred nas, uglavnom jer se zaustavila čitava kolona i došlo je do zastoja. Bilo je neizbežno da naletimo jedno na drugo. Bilo je to samo na trenutak. Nisam razgovarao sa njom od žurke u bratstvu, i mada mi ona nije bila u mislima, njena porodica jeste.

- Kako ti je mama? – pitao sam , dok je <nindža kornjača odlutao u razgovoru sa nekim momkom iz tenisa koji je stajao blizu vrata učionice.

Gledala je u mene kao kroz maglu. – Počela je sa terapijom, koja traje dvanaest nedelja. I ... ovaj vikend idem da je vidim.

Klimnuo sam glavom. – žao mi je. Mama nikad nije primala terapiju. Nije bilo vremena za to.

Pročistila je grlo i skrenula temu. - Sa druge strane, sestrinstvo ima godišnji prijem razmene škola. Pozvan si.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Nadia mi smo završili. Neću doći.

Dax je podigao obrvu i pogledom šetao između nas, a zatim do Donatella.

- Znam, - dotakla je moju ruku a zatim je sklonila. – ali još uvek mi je stalo do tebe, Declan. Samo razmisli o tome.

Mahnula je zbogom i otišla nazad kod svog dečka.

- Suviše si blag prema njoj. Ovde se svi pitaju kako nisi isprašio guzicu Donatellu.

Slegnuo sam ramenima.- Neke stvari su vredne toga, a neke ne.

Ušli smo u auditorijum na čas književnosti kada nam je Lorna u oskudnom topiću i mini suknji mahnula, pokazujući na isto mesto gde sam sedo pored nje od kada je počela nastava pre nedelju dana.

Dax se nasmejao.- Izgleda da neko želi da bude sledeća devojka Prljavog Engleza.

Ali moje oči tražile su Elizabeth. Sedela je ispred Lorne, spuštene glave dok je prelistavala udžbenik. Nije čak ni primetila da sam tu. Dax me je ostavio kako bi seo pored nje. Spustio se pored nje, i odmah su započeli razgovor. Naravno. Dax je radio i više od pričanja dok ga je slušala. Zavist me je izjedala. Želeo sam da budem na tom mestu ja. Dr Feldmen je stala za katedru, i pokušavao sam se skoncentrisati na predavanje ne skidajući pogled sa Daxa i Elizabeth.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

17.

- Volela bih da si bogata kao ja. Nije fer što moraš stalno da radiš. A ako ne radiš onda učiš. Sramotno je što propuštaš prava studenstka iskustva. – Shelley se žalila dok sam raspakivala nove udžbenike koji su stigli u knjižaru. Zatim se nasmejala i rekla. – Ali ne voliš me valjda samo zato što ti parvim društvo?

Prevrnula sam očima na nju. – Whitman nije jeftin, i nemamo svi očeve koji plaćaju naše Amex kartice svaki mesec.

Napućila je usta.- Verovatno bih mogla smisliti način kako bi platio i tvoje račune. Nikad ne bi saznao.

Odmahnula sam glavom.- Plaćam na svoj način. Uvek i jesam. Ovde sam zbog vrhunskog obrazovanja.

- Tako da nikad nećeš morati da zavisiš od gubitnika kao tvoja jadna mama... znam, znam. Rećićeš da nije pravo vreme. Veruj mi, nikad nećeš završiti sa nekim prodavcem automobila iz Petala koji nosi havajske košulje. Ali ako hoćeš da sretneš finog, bogatog momka, onda moraš više izlaziti.

- Rad me čini zadovoljnom. Trebala bi i ti probati.

Gledala me je sa nevericom. – Ja samo kupujem cipele kako bi se dobro osećala... ili nakit.

Kad smo već kod toga, jesi videla novu liniju ogrlica James Avery? Bože, totalno su predivne sa tim malim srebrnim čarima svuda. I ti bi to mogla uraditi Elizabeth. Tvoje skice su mnogo bolje od polovine stavri koje sam videla.

- Ja. .. nacrtala sam nešto u poslednje vreme. Vilinog konjica.

Oči su joj planule. – Svetog mu pakla, to je velika stvar. Zašto mi nisi rekla? Šta ćeš da uradiš sa tim? Stavićeš na narukvicu? Ogrlicu? Napravi mi jednog...molim te?

Ona nije razumela zašto sam prestala da pravim nakit, ne baš, ali njen podsticaj mi je puno značio. Niko me više neće nagovoriti, jedino baka ali nje više nije bilo.

- Hvala što si to rekla.

Osmehnula se menjajući temu.- Pa, hajde da pričamo o tvom seksi komšiji. Imala si noćnu moru i onda je Engleski lepotan došao ovde i spasio te od baba roge?

Ostala sam bez daha, nisam joj trebala reći.- Možeš izostaviti taj bebeći glas.

- Ali zabavno je. Ne mogu da verujem da nisi ništa sa njim uradila. Zar nisi htela da vidiš da li je kao Hugh Grant u „ Ja verujem u ljubav“? ili Jude Law? Čekaj, šta misliš o Charlie Hunnam? O, da, već sam imala sve ove bebice. Pa dobro, sve njihove bebice. – podigla je obrvu.

- Moj život nije film, Shelley.

Grickala je čips koji je uzela iz kafića – Molim se za različitost. Moraš priznati da ti je život prilično dramatičan. Dođavola, verovatno bi mogla da prodaš prava na njega i zaradiš milione.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Njene reči su me otreznile, prisećajući se maminog i Karlovog plana. Gurnula sam ih u stranu.

- Da li sve što kaže zvuči zavodnički? Na primer kada bi te nazvao kučkom, ti bi rekla oh, dušo reci to opet?

- Možda. – slabašno sam se osmehnula - Oh Bože, šta ako su blizanci u krvnom srodstvu sa kraljicom? – uperila je prstom u mene glupirajući se – Mogla bi biti u engleskom plemstvu, već ti je ime Elizabeth...zar nije ona kraljica ili slično? Razmisli o tome...ti u modelu venčanice Lady D. I ovako već voliš te Šekspirove stvari i to bi bio šlag na torti. – počela je citirati jedno od Šekspirovih citata ali je na kraju pomešala Romea i Juliet sa Macbethom.

Nakon što je završila duboko sam udahnula i rekla joj: - Slušaj, ne želim da poludiš, ali možda ćeš ovog semestra viđati Cplbya. Od nedavno je počeo ovde studirati.

Ispustila je čips, a oči su joj bile velike kao tanjir.

- Šta, dođavola? Da li si dobro? Kako znaš? Zašto ti nisi odlepila? Zašto..

- Dobro sam. – mada nisam bila.- On.. došao je da me vidi, ali otišao je čim ga je Declan pojurio. Tako da, ako delujem čudno ili šta god, to je zato što sam paranoična da ću ga videti a da će on reći svima šta se desilo. – glas mi je podrhtavao. Glasno je udahnula i glas joj je bio tih.

- Nema čega da se stidiš Elizabeth, apsolutno ničeg. Ali trebalo bi da pozoveš pandure ako se opet pojavi. Molim te reci da oćeš.

Klimnula sam glavom. Ali da li ću ih zvati?

- Budući da tvoji roditelji poznaju njegove, hoćeš li ih pitati da se raspitaju zato je prebačen ovde? Vidi da li možeš skontati šta se dešava sa njim.

Klimnula je glavom, sa zabrinutošću na licu.

- Hajde, nemoj da si zabrinuta za mene. Zasmej me malo. – rekla sam nabacivši lažni osmeh na lice.

- Jesi završila sa raspakivanjem kutija? – muški glas je dobacio iz drugog ćoška.

Polako sam pogledala i videla Ricka. Visok, sa kosom boje peska i mršav, verovatno je nedavno diplomirao na Whitmanu ili je bio magacioner koji je ovde radio do diplomiranja.

Stao je pred mene i prešao preko nekoliko naslova knjiga u kutiji.

- Neke od ovih kutija su teške i trebalo bi ih odneti u sekciju naučne fantastike.

Obavesti me ako ti bude potrabna pomoć da ih podigneš gore. – nasmejao se i namestio naočare.

- Ok.- rekla sam uzvrativši osmehom.

Imali smo lift, ali nisam ništa rekla. Uvek je nudio pomoć, i nekako je bio sladak. Mogla sam osetiti Shelleyne oči na nama dok nas posmata.

- Treba njoj puno pomoći Rick. Treba njoj veliki stari...oh, nema veze.- manjački se nasmejala. Prostrelila sam je pogledom. Nije bilo ukusno od nje ali sam se nasmejala.

Njene oči govorile su ono što su već mnogo puta. To je neki dobar momak..to je „meso“. Devojko, šta čekaš? Uplašena mačko.Hajde mačko. Čula sam kako se otvaraju vrata kafea i Blakea kako ulazi u knjižaru.

- Šta se dešava? – pitao je.

- Ništa. – frknula je Shelley.- ovu bi knjižaru uz pomoć magije trebalo pretvoriti u noćni klub ili kuću bratstva.

- Bože, niko te ne zadržava da budeš ovde sa mnom. – odgovorila sam – Meni nije dosadno. Radim kako bih platila svoje račune.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Slegnula je ramenima i popila malo sode. – Ova godina će biti dugačka.

- Jel ti nemaš domaći?

Kako ta devojka nije izbačena iz škole?

- Sve sam uradila. – kucnula se po glavi. – Možda izgledam kao glupa devojka, ali ovaj mozak je pametniji nego što misliš.

- Hajde da radimo nešto. –rekao je Blake.- Možda film? Čuo sam da se novi Marvelov film daje u Malcou.- poslao mi je glupi osmeh. – Znam da Elizabeth voli Thora, zar ne?

- Vau Elizabeth? Jel to istina? – pitala je Shelley opasnog glasa.

Slegnula sam ramenima. – naravno, šta tu ima da se ne sviđa? Tu su veliki mišići i plava kosa i tetovaže i čekić...

- Daa, ona voli velike čekiće. – rekla podrugljivo Shelley - Bilo je dosta. – rekla sam.

- Šalila sam se. – poslala mi je nevini pogled.

Blake i Rick su se nasmejali, iako sam ja bila predmet zezanja bilo mi je drago da vidim Blakea kako se smeje. Nisam želela da stvari između nas budu čudne. Bila sam pod pritskom posle njegove izjave ljubavi, ali ni još uvek nisam znala šta ću povodom toga.

Začulo se zvono iznad vrata dok su se otvarala vrata kafea kroz koja su prošli Dax i Declan.

Shelley je mirno rekla. – Britanci dolaze, Britanci dolaze.

- Prekini. – prosiktala sam.

Blakevo telo se napelo dok je slušao naš razgovor. – Ne znam šta sve devojke vide u ovoj dvojici...

- ..koji su vreliji od mog figara za kosu. – Shelley je dovršila.

Devojke u kafeu iz prikrajka okupirale su Daxa, dok je Declan našao prolaz do nas noseći spuštene farmerke, Whitman majicu i par kožnih japanki. Uzdahnula sam, misleći na tamnu kosu koja se uvijala oko ušiju i na potiljku, koja se sjajila na svetlu. Njegove sive oči zurile su u mene još sa drugog kraja prodavnice, i osetila sam kako mi telom struji tako poznati elekticitet. Dok mi je prilazio imala sam utisak kao da svi gledaju u njega.

Zašto jednostavno ne mogu da ga odpišem ,kao što sam sve ostale.

- Da, moćniji od Times Square Rolexa. – poromrljala sam za sebe.

Zaustavio se sa strane i rekao. – Hej. Jesi dobro danas?

Promeškoljola sam se zbog ukazane pažnje. Da li je mislio na noćne more. Prošlo je nekoliko dana od našeg spavanja i bio je u mojoj blizni na časovima iz književnosti, svaki me put pitajući da li sam dobro.

- Da. A ti?

Klimuo je glavom. Dax je došao do nas posle priče i dogovaranja sa devojkama koje su ostale iza njega.

- Šta se dešava? Da li neko hoće da idemo u kuću i družimo se? – prošao je iza mene obgrliši me rukama. – Hej ljubavi, šta radiš posle posla?

Blake je odgovorio. – Idemo posle da gledamo film. Izvini.

Nisam se sećala da sam pristala na film. Izgleda da su moji prijatelji odlučili šta je za mene najbolje da radim posle posla dok sam ja stvarno trebala da idem kući i da učim.

- Zvuči dosano, ali sam za.- Dax je rekao pljesnuvši rukama. Sklonio se od mene kako bi obmotao ruke oko neke devojke koja je slučajno bila tu. – A ti? – ona se samo zacrvenela.

- Zapravo, Elizabeth i ja već imamo planove za večeras. – Declan je glatko izbacio.

Sve oči okrenule su ka meni a zatim vratile na Declana.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Planove? – Shelley je zacvilela.- Nisi mi ništa rekla?

- Ali , film... – Blakeov glas je utihnuo.

Dax je raširio oči. – Oh, nisam to predpostavio.

Rick se vratio do kase kako bi nešto proverio gledajući u mene, podinutih obrva. Izgleda kao da su svi imali neko prokleto mišljenje o tome.

- I dalje dolaziš?- rekao je Declan, sa više sigurnosti u glasu dok me je gledao.

Tišina se nadvila nad grupu. Spustila sam knjigu koju sam držala. Progutala sam. Da li je ovo pravi sastanak-sastanak? Onaj bez seksa na kraju ili onaj sa seksom na kraju? Bože, nisam znala jer od Colbya nisam bila ni na jednom sastanku. ili je on samo shvatio da mi se nigde ne ide i samo hteo da me spasi mojih dobronamernih prijatelja?

- Da ,naravno. – rekla sam.- Gde idemo?

Nakezio se naivno , dečački. – Iznenađenje.

Shelley se zakikotala, i naglo preinula kada sam je ljutito pogledala. Blake je nešto odbrusio i otišao do kafea. Prokletstvo. Gledala sa za njim teško uzdahnuvši a potom se okrenula prema Declanu.

- Neću završti za još sat vremena.

Gledao je u nabacane knjige oko mene.- Mogu ti pomoći. Šta treba da se radi?

- O, hvala ti, ali samo zaposleni mogu do polica. Rickova pravila. Cenim to. Jesi siguran da ti neće smetati da čekaš?

- Dobre stvari vredi čekati.

Nasmejala sam se ostajući bez daha. Poslao mi je osmeh rekavši - Dobra majica, usput. – prelazio je očima preko mene, zadržavajući ih na majici koju mi je dao neko veče. Napravljena od finog belog pamuka,sa logom Front Street teretane, koji je bio u crnom krugu sa dve pesnice i imenom teretane ispisanim oko kruga. Sa zadnje strane starim Engleskim pismom pisalo je Vlasništvo Prljavog Engleza. Bila sam iznenađena kada je pokucao na moja vrata i dao mi je, rekavši da je sam dizajnirao i hteo je da čuje moje mišljenje pre naručivanja štampanja majica za veliko otvaranje teretane.

Bila je uz moje grudi. Podigao je pogled na moje oči.

- Hvala. Neki samouvereni momak mi je dao.

Podigao je jednu obrvu. – Mora da je neki fin momak kada ti je dao majicu za džabe.

- Veoma. Mada milsim da mi je dao manju veličinu. Namerno.

Spustio je pogled na moje grudi i nasmejao se pre nego me pogledao ponovo u lice.

- Verovatno nije mogao da pretpostavi da ćeš je nositi u javnosti. Da li je zgodan?

- On misli da jeste. – mislila sam da će mi se lice podeliti na pola koliko sam se kezila. Šta je to bilo sa njim kada me sam se osećala tako vrtoglavo?

Shelley je uzela Daxove ruke u svoje. – Pa, ja i dalje želim da pođeš sa nama u bioskop.

Podigao je obrve. – Zaista. Previše si dobra da bih ti rekao ne. Reci mi da li voliš u troje?

Zakikotala se i udarila ga po ruci. – Ponašaj se.

Izvadili su telefone kako bi odredili vreme filma, a ja sam počela da obavljam svoje dužnosti kako bi ih završila do kraja smene. Sat i po kasnije, poređala sam nove knjige na police, spustila kutije dole i odnela ih u stražnji magacin. Poređala sam ih u ćošak uz kantu za otpatke,a zatim uzela metlu. Kada sam se okrenula Blake je bio iza mene.

- Oh, uplašio si me! – nasmejala sam se držeći se za grudi. – Šta radiš ovde otpozadi?

– pogledala sam preko njegovih ramena. Mislim da Ricku neće smetati ako ga ovde vidi, ali nikad se ne zna. Prošao je rukom nervozno kroz kosu, čineći je čupavom.

- Ne mogu da verujem da ideš na sastanaka posle onog što sam ti ja rekao.

- Blake...

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Od kada je ušao ovde ponaša se kao da te poseduje? – pravio je oštre i nagle pokrete kao da je nosio punu vreću besa.

- Nemoj da si posesivan. On je dobar momak. U stvari, otvoreno si lagao o njemu. Želiš li da objasniš?

Otvorio je širom oči. – Bio sam očajan. Ne želim te sa njim , dobro? To je samo... rekao sam ti šta osećam, a ti nisi rekla ni reč povodom toga. Samo nastvljaš tako danima, ne želeći da prihvatiš da se naš odnos promenuo. Jednostavno ne mogu ti više biti prijatelj i gledati te kako se zezaš sa drugim momcima.

Omahnula sam glavom.- Ti si moj prijatelj. Trebam te.- imala sam samo dva prijatelja na celom svetu.

Uzdahnuo je.- Samo nam daj šansu. Ići ćemo polako, obećavam. Bez glupiranja.- njegova ruka dotakla mi je obraz, mekano i polako kao da želi ukrotiti divlju životinju. – Nikada te neću pritiskati ni na šta što ne želiš uraditi, obećavam.

A stvar je u tome, bilo je tu malo mesto za njega u mom srcu. Jedna mala iskra koja se zdražala još od srednje škole. Ali biti sa Blakeom znači posvećenost. Ja.. ja jednostavno to nisam mogla.

- Jel ovde sve u redu? – Rickov glas prekinuo je tenziju.- Elizabet jel ti je potrebna pomoć?

Pročistila sam grlo i udaljila se od Blakea. – Ne, sve je u redu. Dolazim napolje da počistim.

Blake se trznuo i uhvatio me za ruku. – Elizabeth, sačekaj. Nisam ja ovde jedini koji gaji osećanja. Pričaj sa mnom.

Udahnula sa, menjući polako temu.- Vidi, trenutn imam toliko toga u glavi. Ima nešto što ti nisam rekla. Colby.. došao je da me vidi noć pre početka škole. On ..upisao se sada ovde.

Nisam ga od tada videla..ali hoću. Jednostavno znam to. Nije daleko.- u glasu mi se čulo podrhtavanje i strah.

Uhvatio me je uzagrljaj. – Jebi ga. Tako mi je žao. Kako mogu pomoći?

Spustila sam glavu na njegova ramena.- Tu se ništa ne može. To je nešto sa čim se moram suočiti, i stvarno si mi potreban u blizini. Ne mogu sa tim suočiti bez tebe.

Duboko je udahnuo i poljubio me u čelo. – Šta god da treba, tu sam.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

18.

Nešto kasnije napustili smo knjižaru i krenuli prema parkingu, gde je bio Declanov ogromni džip. Odlučili smo da ostavimo moj auto i da posle dođemo po njega bez obzira gde budemo išli. Sela sam na suvozačko mesto i vezala pojas.

- Želim da mi kažeš šta se to tamo izdešavalo unutra? Nismo se ništa dogovarali.

Zlobno se osmehnuo. – Šta? Od trenutka kada si me videla u kući bratstva želela si da te pozovem.

- Misliš kada nisi hteo ni da igraš sa mnom?. – odbrusila sam.

Zabacio je glavu u nazad smejući se.- Ti si mala prznica. I zar nisam plesao sa tobom na tvojoj terasi, seti se?

Dobro.

Stavio je svoje Ray Ban naočare i nasmešio se. – Ne voliš iznenađenja, predpostavljam?

- Ne, samo mi reci.- uzdahnula sam Klimnuo je glavom. – Dobro. Krenuli smo na jednu inretvenciju.

To uopšte nije zvučalo zabavno.- Za šta?

Njegove sive oči milovale su moje lice dok smo stajalai na semaforu.- Obećavam da će ti se svideti.

Oh, sranje. Udari munje pogodili su u cenatar moje srži. Izašli smo na otvoreni put i vetar je načinio moju kosu divljom. Bilo je uzbudljivo, ali vikala sam pokušavajući da obuzdam svoju kosu i zadržim je iza. Trebala mi je gumica za kosu. Nagnuo se i otvorio kasetu i pokazao na par gumica. To me je malo poplašilo kao da mi je čitao misli, ali prostrelila sam ga kiselim pogledom uzimajući jednu crnu.

- Nadia?

Slegnuo je ramenima teško priznajući. Nezainteresovano. Misteriozan kao sami pakao.

Pogledala sam u njega. Ali moj bes izazvao je samo da se na njegovom licu pojavi kez.

- Ljubomorna? – pitao je.

- Da.- izletelo je pre nego sam uspela da zaustavim.

Iznenađeno me je pogledao, a zatim pogled vratio na put, ali nastavio je da me posmatra krajičkom oka dok je vozio.

- Prelepa si. – rekao je nežno. Jednostavne reči. Nosile su težinu. – nema razloga da budeš ljubomorna na nju. Ti si sve ono što ona nije. I to mi se sviđa. Mnogo.

Kao da sam gledala romantični film, ili čitala knjigu, dolazeći do dela kada njih dvoje uočavaju da su jedno za drugo. On pogleda u nju i pogled mu je nežan. Ona pogleda u njega i svhata da je on nešto najbolje od kad su izmislili da se hleb seče na kriške. Nekako kao kada se Elizabeth priseća glupave bračne ponude od Darcya i vidi pravog muškaraca ispod uštogljenog bogataša. Ili kad Romeo prvi put ugleda Juliet na zabavi i zna da mu zivot više neće biti isti.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic To se desilo meni kada je vetar razabrušao njegovu tamnu kosu , i u toj milisekundi, taj bezbrižni osmeh, način na koji je stiskao volan jakim rukama, način na koji me je proučavao gledajući moju reakciju.. to je bilo dovoljno da sve shvatim. Ali onda sam ubedila sebe da se vratim u realnost i razbistrim glavu. On je bio borac za boga miloga. On je bio pogrešan za mene. Svako je, stvarno. Zato što je moje srce bilo čvrsto zaključano, a ključ zakopan duboko u mojoj duši. I niko, čak ni Declan Blay, neće otključati tu bravu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

19.

Išli smo niz auto put i dala mi je najčudniji pogled kada sam joj rekao da je prelepa.

- Šta? – upitao sam Zatresla je glavom kao da je htela to raščistiti.

- Znaš da ovo nije pravi sastanak-sastanak, zar ne?

Slegnuo sam ramenima.- Upravo sam izašao iz usrane veze iza sebe.

- Nisam mislila ni na prijatelje sa povlasticama.- rekla je.

- Da li sam tražio seks, Elizabeth? Da li sam napravio bilo kakav korak ka tebi? – glas mi je bio zategnut.

- Ne. – rekla je nežno gledajući me u oči.

- Tako je. Imam dosta devojaka koje bi me jebale. Ne moram čak ni da ih zamolim.

Polizala je usne, zadržao sam pogled na njima zamišljajući svoj kurac kako klizi u ...

- Hoćeš prestati da zuriš u mene, gledaj kuda voziš? – rekla je oštro.

Nisam mogao da zaustavim osmeh na mom licu. Činila me je srećnim, a nisam ni znao zašto. Možda zbog načina na koji me je gledala kada sam joj prilazio u knjižari... pocrvenevši kao klinka, ali sa bezobraznim pogledom u očima koji je udarao ravno u moje prepone. Možda zbog toga kako joj je stajala ta majica. Ali možda je to bilo nešto više.

Dublje. Osetio da smo srodne duše, usamljenik koji je tražio nekoga ko voli stvarno. Kao ja. Samo jedan pogled na nju i hteo sam da je poljubim i načinim je mojom. Ljudi se smeju kada pričaju o ljubavi na prvi pogled, nisam rekao da je to ovo, ali dođavola, nešto se ludo ovde dešavalo i to me je izluđivalo. Da li sam je želeo toliko silno jer je bila pogrešan izbor za mene.?

Da. Jebem ti. Elizabeth Bennett je zabila svoje male kandže u mene, i neka mi Bog pomogne, i želeo sam uživati u njoj.

Zaustavio sam džip na prakingu kod Front Street teretane, iako ona to nije znala jer još uvek nije stajao natpis. Radnici koji su bili tu čitavog dana su otišli, tako da je bilo tiho kao što sam se i nadao, obišao auto i pomogao joj da izađe.

Izažla je iz auta i pogledala uokolo, oprezno gledajući u dve zgrade sa prodavnicama.

- Kakvo je ovo mesto?

Nasmešio sam se. – Ovo je moja teretana.

- Kako možeš ovo sebi da priuštiš?

Slegnuo sam ramenima.- Uzeo sam svoj deo nasledstva od mame da bi kupio ovo mesto, i pare koje dobijam od borbi pomažu mi u renoviranju. Širom je otvorila oči. –Oh. - Nisi valjda mislila da se borim radi zabave?

Opet je polizala usne. – Ja...ja ne volim borbe.

Uzdahnuo sam. Kako god.

Ušli smo u hodnik, misris znoja i gumene patosnice probijali su se do mojih čula kao vetrić na vrelom danu. Oboje smo bili tihi kada sam upalio svetla i gledao kako upija veliki

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic prostor, pitajući se kako ga ona vidi svojim očima. Bio je stari i mračan prostor, većina opreme za treniranje još nije nameštena, ali ring na sredini bio je nov.

Gledala je u poster u hodniku. Pokazao sam joj da je jedan od momaka sa rukavicama Max i visoko podignutim šampionskim pojasom osvojenim na šampionatu mešovitih borilačkih veština.

- To je Max. On je moj lični trener, i biće jedan od instruktora kada se ovo mesto otvori za par meseci. Već dugo smo prijatelji.

Pogledom je tražila moj.- Ti stvarno voliš ovo mesto.

- Da. Da nije bilo ove teretane...treniranje.. ja bi, ne znam, poludeo? Besan sve vreme, sigurno. Ovo mi daje smisao.

Ugrilzla se za usnu, sa nelagodom na licu.

Ignorisao sam to. – Spremna za tvoje iznenađenje?

Nervozno me je pogledala. – Da. - Hajde onda. Daj da ti pokažem nešto. – uzeo sam je za ruku i doveo je do crvene sparing prostirke. – Ne mogu a da ne primetim kako si oprezna prema ljudima, i mislim da bi mogla imati više samopouzdanja kada bi se znala odbraniti. Treba da znaš više od toga kako napraviti pesnicu. Moraš da znaš kako da je koristiš.

Gledala je dole u debelu prostirku. – Hoćemo se rvati?

Nasmejao sam to zamišljajući.- Radićemo Krav Magu. Jesi nekad čula za to?

Odmahnula je glavom.

- To u prevodu znači kontakt borba, i bio sam instruktor u nazad par godina po teretanama u okrugu. Uglavnom se temelji na samo-odbrani razvijena od strane izraelske vojske, brzo, agresivno i veoma efikasno sa samo par pokreta.

- Da li to znači da ćeš me dodirivati?

Trepnuo sam. – Da. Mnogo.

Razmišljala je nekoliko sekundi, a onda joj se mali osmeh pojavio na usnama. Pune i mesnate, te usne su me proganjale u snovima.

- Dobro, ali samo ako mi dopustiš da te oborim nekoliko puta. Na primer da te prebacim preko ramena, da te bacim na zemlju. Možda da sednem na tebe.

Uzdahnuo sam, zamišljajući taj mali scenario, i nisam mogao da zaustavim osmeh na mom licu.- Možeš da sedneš na mene kada god hoćeš.

Frknula je.- Smešni, Englez. Bolje bi ti bilo da budeš dobar ako ne želiš da te povredim.

Zasmejao sam se. Ovo je devojka koju sam hteo da vidim. Sigurnu u sebe. Šašavu. Ne uplašenu devojku sa žurke bratstva.

Prošla je malo po prostirci i poskočila. – Dobro. Ovo će biti zabavno. Šta je prvo?

- Treba da skineš odeću.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

20.

Naravno da me je zezao.

Zakikotao se. – Da li možeš zatvoriti usta. Mislio sam ako ne želiš da uništiš ili iscepaš farmerice. – pokazao je na zadnji deo teretane gde su bili ormarići i svlačionica.- Hajde.

Imam neki šorc da se presvučeš.

Deset minuta kasnije izašla sam iz ženske svlačionice bosa u ekstra kratkom belom šorcu. Došetala sam do prostirke i uradila malu piruetu, imao je zabavljeni izraz na licu sa velikim osmehom. Bio je presvučen u isti šorc. Bos i raširenih nogu , nadmeno stojeći, i mada nisam bila od onih ljudi koje su uzbuđivali određeni delovi tela, njegova bosa stopla bila su veoma seksi. Ali njegove gole grudi činile su da mi srce užurbano kuca. Moj jezik je hteo da ih poliže, ali samo sam duboko udahnula. Prisetila sam se kako je bilo divan osećaj biti pritisnut uz njegovu kožu one noći kada smo spavali zajedno. Ali to je bilo onda, a ovo je sada, i izgleda kao da smo napredovali ka nečim više.

Drži jezik za zubima Elizabeth, rekla sam sebi. Kako bi skrenula pažnju sa sebe, očima sam pratila trag tetovaže vilinog konjica, svrbeli su me prsti želeći da pređem preko nje.

Tetovaža nije bila u skladu sa jednim tako visokim momkom, ipak stajala mu je. Davala mu je mekoću, i mislim da sam je osetila od prvog trenutka kada smo se sreli.

- Dođi ovamo.- rekao je. Blesavko Prišla sam mu bez oklevanja.- Šta ? – upitala sam.

Uzeo je krajeve moje košulje koji su visili i vezao ih u čvor visoko iznad stomaka. Male dlačice na stomaku naježile su mi se kada je prstima prešao preko moje kože.

- Sada si spremna.

- Hvala. – promrmljala sam, pogledavši u moj stomak koji je bio izložen. Odjednom sam se osetila živom. Uvrnuto.

Klimnuo je glavom kada se sagnuo da proveri prostirku, i opet sam videla ožiljke na leđima.

- Šta ti se desilo sa leđima?

Podigao se gore i pogledao me, izraza lica kao kamen. Videla sam kako se udaljava , kao da nije hteo da priča o tome.

- Ako..ako ikad budeš hteo da pričaš o tome, slušaću... – rekla sam suvog glasa.

- Neću.

Ispunila me tuga. Bilo je mnogo više u njemu osim zgodnog momka sa seksi akcentom.

- Neću te osuđivati Declane. I ja imam svoje ožiljke.

Uzdahnuo je proučavajući me. – Potukao sam se sa tatom i proleto kroz stakleni zid kada mi je bilo četrnaest. Leđa su prošla najgore.

- To zvuči užasno.

- Čitavo leto sam spavao na leđima, čekajući da konci zarastu. – pogledao je u moje zglobove.- Šta se desilo?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

Slike onoga što se desilo u hotelu prošle su mi kroz glavu, i krenula sam da mu kažem, mislim stvarno da mu kažem šta mi se desilo, ali nisam. Stare navike teško umiru.

Pogledala sam u daljinu i progutala.

- Mogu na prst jedne ruke da nabrojim ljude koji znaju šta se desilo. Ja..nisam spremna da ti kažem.

- Blake zna? – ljubomora mu se čula u glasu.

- Da. Stisnuo je usne.- Dobro onda. Bacimo se na posao.

Klimnula sam glavo, laknuvši mi jer nije navaljivao.

- Kada dođemo do toga da smo u sparingu čovek na čoveka, zamoliću te da nosiš zaštitu za nos i umotaš ruke, ali danas, ćemo samo pričati o stavu i nekim osnovnim pokretima dok se ne oslobodiš. Dobro?

Klimnula sam glavom, izgleda da sve što je bilo potrebno jeste da idem redovno na treninge. Imao je divan glas, čist i tih, ali zapovednički. Nisam primetila ni jednu žalbu na njegovo izlaganje na časovima. Kladim se da je žena grlila svaku njegovu reč.

- Nemoj pokazati svom protivniku bilo kakavu nesmotrenost. Budi svesna svog okruženja i ako budeš mogla da zatražiš pomoć. Ako ne možeš, onda budi spremna da se boriš. Najvažnije, budi agresivna i uradi bilo šta kako bi odbranila sebe. Udarci, šutanje, udarac laktom, kolenom pa čak ujedi i grebanje. Samo nemoj da se zalediš kao ono veče kada se Colby pojavio.

Zlobno sam se osmehnula. – Zvuči kao borba mačaka, videla sam jednu na kraju brucoške godine.

Nasmejao se i namestio mi ramena i stav.

- Ovo je vrsta borbe više kao s predumišljajem. Samo drži čvrsto noge ispred sebe.

Stavi ruke gore ispred lica, ispod linije oka. Kukovi, oči i rame koje ide prvo trebaju uvek da su spremni za protivnika.

Pratila sam njegove instrukcije, moje srce brže je kucalo od naše bliskosti. Prebacivao je težinu sa mojih nogu kako bi stekla osećaj. Napred-nazad. Ponovo. I onda opet. Pokazao mi je aperkat udarac laktom za mene, postavljajući svoje telo pored mog kada je rotirao svoje kukove i pomerajući noge napred prema zamišljenom neprijatelju. Pomerao se kao udar munje na nebu. Brzo. Brilijantno.

Ponavljala sam njegove pokrete i udarce opet i opet sve dok nisam osetila kako mi gore butine, ruke i zadnjica.

- Moraćeš da nabaciš mišićnu masu.- rekao mi je kada sam jadno pala posle dobrog prednjeg udarca. – Ono što moraš da zapamtiš o udarcu je da ideš na njegove prepone. Ako ne možeš ciljaj u koleno, vrat ili nos. Samo zadaj udarac i završi.

Zastenjala sam i obrisala znoj sa lica.

- Umorna? – zastao je u demonstriranju još jednog udarca.

Odmahnula sam glavom. Lažeš, lažove. Ali gledanje njega kako pomera svoje snažno telo uokolo bilo je okrepljujuće. Kome treba energetsko piće kada imam žestokog momka koji mi pokazuje svoje pokrete? Nekoliko minuta kasnije, suočili smo se na prostirki.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Priđi mi sa malo žestine. Probaj da mi uđeš u krug i da me dodirneš po ruci.

- Šta je sa zaštitnom opremom?

Nije me smatrao opasnom po sebe sa napadačke strane.

- Danas je ovako ok. I ovako nećeš uspeti.

Neću uspeti?

Ispravila sam grudi i prilazila mu onako kako mi je pokazao, podignute ruke i spremne za udarac. Skakutala sam napred nazad, tražeći mesto na njegovom telu.

- Hajde Elizabeth. Predugo ti treba.

Pomerala sam se oko njega, tražeći prolaz unutra, ali svaki put kada sam bila iza njega on je rotirao svoje telo nasuprot mog.

- Pomeraj se sporije.- odbrusila sam.

- Ne mora da bude savršeno, devojko sa rogom. Samo daj udari me.

- Ne zovi me tako.

Samo se okretao i pratio me.

- Ne mogu! - vikala sam na njega.- Peviše si velik i brz.

Uzdahnuo je i isteglio vrat.- Pretvaraj se da smo na nekoj žurci i upravo smo se sreli i ja se spremam da te bacim dole i uzmem šta god mi se hoće...

Ne sećam se da sam čak ni iskoračila ka njemu. Ne sećam se ni da sam uputila svoju pesnicu u njegovo lice, ali jesam. Glava mu je poletela u nazad, uglavnom da bi izbegao moj udarac, ali nekim delom bile su i povezanemoja pesnica i njegova glava.

Jedva sam izgovorila. – Declane! Zašto se nisi branio?

Zatreptao je nekoliko puta.- Prokletstvo. Nisam rekao da mi slomiš nos. Rekao sam dodirneš,malo.

Obletala sam ga, osećajući se užasno. Moje ruke uhvatile su njegovo lice, a grudi su nam se dodirivale.

- Bože, tako mi je žao. Jesi dobro? – prešla sam prstima preko njegove vilice, koja bila prekrivena bradicom.- Želiš da donesem malo leda? Možda flašu sa vodom? Treba li da sedneš? Bože, previše pričam, zar ne?

Zamišljeno me je gledao.- Dobro sam. Samo si me iznenadila, to je sve.

- Mogla sam da te povredim.- zavapila sam.- I onda bih se osećala grozno. Bio si samo dobar i divan i sladak prema meni i ja... – reči su samo izlazile same, uplašila sam se da mi ne izleti i ono što mi je bilo na vrh jezika. Bože. Šta nije u redu sa mnom?

- Možda mi treba vode.- glas mu je bio čudan, kao i oči, siva boja je preovladavala njima.

- Declane, oči su ti potamnele. Jesi siguran da si u redu? Da nemaš potres mozga?

Zastenjao je i zatvorio oči.

- Declane?

Napravio je korak u nazad. – To nije udarac, Elizabeth. To si ti.

Zašištala sam, nešto se pomerilo u mom srcu kada je otvorio oči i pogledao u mene. Sa čežnjom. Sa požudom.

Zamišljala sam kao da je vatromet negde u daljini. Promene se dešavaju u svima nama.

Ponekad želite novu frizuru, ponekad želite da probate plavi sir, a ponekad želite samo da ignorišete glavu i idete za onim što najviše želite. Uglavnom to ide postepeno, ali ne i sa Declanom. Želela sam seks na prostirci u neklimatizovanoj teretani u kojoj je vruće i

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic pakleni Britanac nasuprot mene, bez obzira na posledice. Jebeš moja pravila u seksu. Želela sam ga.

Pručavao me je.- Ako znaš o čemu razmišljam, beži kao đavo od krsta.

- Da li stvarno razmišljaš da me baciš na prostirku?

Spustio je dole bradu , a oči suzio na pola. – Da.

Njegove reči su me opile. Zavrtelo mi se u glavi. Zadrhtala sam od toplote koja je prošla mojom kičmom dok je stojao i gledao me sa tim rastapajućim pogledom. Želi me.

Bože bilo mi je muka da budem hodajući mrtvac koji govori kad je reč o pravim emocijama. Jednostano sam ga želela, jako i brzo.

- Poljubi me Declane. Molim te - Čekao sam večnost da bi na taj način izgovorila moje ime.- rekao je tihim glasom i privukao me sebi.

Rukom je prešao preko mog lica, prelazeći preko kose koja je pala napred. Zgrabila sam ga, prelazeći rukom preko mišićavog vrata, udišući njegov miris, miris muškarca i znoja.

Njegove usne uzele su moje žestoko, i zajecala kada su mu klizale preko mojih, dominirajući nada mnom. Njegove ruke držale su me u zatvoru u kom sam htela da budem, grebala sam mu ramena, povlačeći ga bliže. Više. Da. Imao je ukus najukusnijeg deserta, bogat i dekadentan.

- Da.- promumlala sam dok sam rukama pohlepno prelazila preko njegovih leđa, tražeći svaki mišić i udubljene, želeći mapu njegove kože da urežem u svoje sećanje.

Podigao mi je ruke gore i skinuo majicu, bacajući je u stranu ne gledajući gde je pala. Ni mene nije bilo briga.

Požuri, požuri, uzmi me. Govorila sam u sebi, ali on je išao neverovatno sporo, njegove ruke nadraživale su moje grudi kroz providni grudnjak koji sam nosila. Jednom rukom ih je milovao dok je drugom otkopčavao grudnjak koji je neopaženo pao na pod. Stiskao ih je nežno kada me je pogledao i uzeo jednu bradavicu između usana , prešao zubima preko nje i usisao je u usta. Zadovoljstvo je prostrujalo kroz mene kada je povukao i stisnuo. Zabacila sam glavu nazad i zajecala, rukama povlačeći njegovu kosu, stežući je jače. Već sam se sva zapalila a nismo ni stigli do onih dobrih stvari. Njegov dodir je bio grublji nego što sam navikla. Više majstorski. Uveravajući. Seksi.

- Ovo je tako dobro.- prošaptala sam.

- To je samo uvod za bolje. - promrmljao je i ponovo zarobio bradavicu, njegov jezik i zubi poigravali su se sad na mojoj osetljivoj koži.

Ruke su mu na pohlepan način letele svuda, i sviđao mi se način na koji me je dodirivao.

Znao je svaki nervni završetak koji će me poslati preko ivice, i bila sam blizu, čekajući više od njega, moje ruke su sada grabile njegova široka ramena samo da bi ostala na nogama.

Osetio je da sam na izmaku snage , i polako me spustio na prostirku stojeći iznad mene, gorućeg pogleda.

- Ne bi trebalo da radimo ovo.- rekao je, nadimajući grudi.- Mi smo totalno pogrešni jedno za drugo, i nisam ni siguran da li ti se sviđam većinu dana.

- Slažem se. Ali nemoj da te to zaustavlja.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Ispustio je osmeh i stegao šorc sa sebe ostajući u uskim boksericama, njegov kurac se oslikavao i bio spremna za mene. Naježila sam se i udahnula. Debeo i velik, bio je to najveći kojeg su moje oči videle. Međunožje mi se stislo.

Nakezio se. – Gledaš u moju erkciju kao da je štap dinamita koji će da eksplodira.

- Da li je?

- U potpunosti.

Spustio se na kolena sa bolnim izrazom na licu.- Nemam kondom. Ovo je poslednja svar na koju sam mislio da će se desiti.- opsovao je i protrljao žustro lice.- Jebi ga . izvini.

Razočarenje je prošlo kroz mene, telo mi je plakalo za njim. Sklonio je pramen kose sa mojih očiju.

- Mada sam čist. Nikad nisam imao seks bez zaštite. Ni jednom.

Nikad nisam dozvolila momku koji je sa mnom da nema kondom, ali došla sam do brzog rešenja.

- Na piluli sam. Ako kažeš da si dobro, verovaću ti Declane.

Poljubio me je jako i brzo.- Hvala što mi veruješ.

Gledala sam ga u oči. Nije bilo toliko u poverenju koliko u potrebi da ga zajašem.

- Odseći ću ti kurac ako mi preneseš neke venrične bolesti. Razumeš?

Zakikotao se. – Pustiću te,ljubavi. Sama pomisao tvojih ruku na meni čini me srećnim.

Spustio se dole i legao kraj mene, pritisak njegovog tela bio je kao nirvana. Jake ruke obmotale su mi ramena kada me je privukao bliže , a ja sam zastenjala. Konačno. Ruke su mu klizale niže i vrhovima prstiju svlačio je moje gaćice i šorc.

- Noge su ti tako prokleto dugačke. Stalno mislim o njima obmotanim oko mojih kukova...- zastenjao je, usnama prelazeći preko mog stomaka ljubeći njega, moje butine i krivinu mojih kolena.

Uzdahnula sam i raširila noge kada su njegovi prsti krenuli prema mom međunožju i došli do mog centra, uvlačeći ih i izvačeći napolje. Prsti su mu bili mokri vlažeći me celu, pritiskajući i iskušavajući me svojim dodirom. Grčila sam se i izvijala u luk dok je on grizao svoju donju usnu, gledajući kako se pribijam kako bi ga dobila više. Dublje. Tu. Da. Jecala sam. Bio je žestok,ali nežan, prelazeći preko svežnja mojih nerava kao preko žica gitare.

Više. Želela sam ga svuda. Pročtao mi je misli i spustio se između mojih nogu, dižući ih na ramena uzimajući moj klitoris u usta. Vrelina je prošla čitavim mojim telom, i uzdahnula sam kada je uronio duboko u mene , njegovi prsti igrali su se sa mnom. Rastvorio mi je usmine, jezkom tražeći onaj mekani deo. Jebao me ustima, trljajući i povlačeći svojim usnama. U meni je rasla sve veća potreba. Uzviknula sam njegovo ime.

Pogledao je u mene očima punim požude. – Sviđa ti se?

Klimnula sam glavom. Niko nikad nije mi ovo radio. Nikad im nisam verovala.

- Nemoj stati.- promrmljala sam.

Poslušao me je , gurnuvši dva prsta u mene, a jezikom prelazio preko mekane kože.

Ustima je zarobio moj klitoris, nežno ga povlačeći. Viknula sam njegovo ime i raspala se u milion komadića, koji su padali oko mene kao zvezde sa neba. Uhvatila sam krajeve prostirke i tresla se, dok su se moji unutrašnji mišići grčili i dalje pod njegovim ustima. Telo mi je klonulo na prostirku dok sam ga rukama uhvatila za lice , a on me gledao sa osmehom zadovoljstva.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Za ovim sam umirao svaki dan od prvog poljubca u mom stanu. Imaš bolji ukus nego što sam ikad mogao i da zamislim. – a onda me jako poljubio, dajući mi da okusim sama sebe. Uhvatila sam ga za ramena i gledala u njega.

- Ne znam šta bih rekla povodom toga, osim hvala.

Milovao mi je lice rukama i šapnuo.- Želim te kao što nikad ni jednu devojku nisam.

Oh. Srce mi je zaigralo od sreće. Jel on stvaran? Ljubili smo se ponovo kada se nameštao između mojih nogu, rukama mi milujući butine i tako slao električne imuplse kroz moje telo. Pustila sam ga da bude na meni, iako moja pravila nalažu drugačije.

Jednom rukom držao je svoju erekciju i ulazio centimetar po centimetar.

- Tako si uska Elizabet.- rekao je bez daha.- Tako je dobro, ljubavi.

Zastenjala sam na njegovu reakciju, svaki nerv moje unutrašnjosti ga je osećao. Dao mi je koji sekund ne pomerajući se, pušajući da se prilagodim na punoću i veličinu u potpunosti, a onda je krenuo da se pomera dalje, gurajući svoj kurac sve dublje u mene.

Raširila sam još više noge, svaki deo mene želeo je da ga oseti u celosti sve dok se sam nije zaustavio ušašvi skroz. Zavapila sam od njegove toplote u meni , koja me zapalila u celosti na dobar način. Spustio je glavu prema meni utapajući se sa mnom u duboki poljubac kada je počeo da se pomera, pomerao se polako, a zatim sve brže, pa opet sopro, držeći tempo pod kontrolom. On je bio muškarac koji je znao kako treba sa ženama, koji je ovo radio toliko puta da nisam htela ni da razmiljam o tome. Malo se pomerio i izdigao me kako bi imao bolji prilaz mom centru. Znoj se slivao sa oboje kada je utisnuo vreli poljubac na moje grudi zarobivši mi bradavicu, povlačeći je dok se zabijao u mene. Posedovao me je celu. Rukama je stiskao moje kukove brže ih pomerajući.

Krenuo je žešće, oči su mu bile divlje, ruke su mu bile svuda po meni, pritiskajući i kružeći po mom klitorisu, dovodeći me do kraja. Zajecala sam na primitivan način, podižući se na laktove, želeći još više trenja, više njega i njegovih prstiju. Vrtela sam kukovima trljajući se o njega, krećući se zajedno, gore i dole, polako pa brzo. Njegovi prodori bili su oštri i sigurni, dok je zadovoljstvo raslo sve više i više.

Klupko osećaja nakupilo se u podnožju moje kičme, i zabacila sam glavu u nazad gurajući se sve više na njega, pomerajući kukove zajedno sa njegovim, terajući ga da zašišti i da mu oči ispune sjaj.. bila sam blizu, tako blizu.

Udarao je u mene , nabijajući se, telo mu je bilo čvrsto i mišići, kao u dobro pomazanoj mašini koja može tako u nedogled.

- Svrši za mene opet, Elizabet.

Zadrhtala sam na zapoved njegovog glasa.

- Da. – podahtala sam.

- Dobro i ja idem za tobom.

Grnuo mi je noge prema grudima, otvarajući me još više. Navalio je nemilosrdno kao da je krenuo u osvetu. Prodirao je u mene bez milosti, bez imalo nežnosti. Jednom rukom me je razdvojio dok je drugom trljao moj klitoris, zadirući u moju mekoću.

- Tako divna.- glas mu je bio hrapav. – Ti si moja ljubavi. I naterću te da žestoko svršiš.

Zarežao je i pritisnuo moja kolena još niže. Ovo. Nikad se nisam ovako osećala. Htela sam da poletim. Htela sam da vrištim punim plućima. Želela sam da me jebe i nikada ne stane.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Još, još, daj mi, daj mi. Nije mi bilo važno što me je držao stisnutu o prostirku. Nije me bilo briga što me žestoko uzima. Želela sam ovakav seks sa njim. On je držao sve pod kontrolom , a ja sam uživala pod njim, moleći ga za više, pozivajući ga da me pošalje preko ivice. – Više.

Glasno je zarežao ulazeći u mene, povlačeći me za butune i praveći novi ugao.

Otišla sam na Mesec kada sam izgubila razum, moji mišići stiskali su se oko njega, hvatajući ga i povlačeći ga za sobom. Pustio se sa mnom uz glasno stenjane, mišići na vratu opustili su mu se kada ga je preplavio val zadovoljstva, kurac mu se ukrutio i proširio dok se držao za moje kukove, zabadajući se jako. Vrelina je preplavila moju unutrašnjost kada je svršio u meni. Naši uzdasi ispunili su vazduh dok mi je spušato noge još uvek pomerajući se u meni, teško gledajući.

- Ja mogu da nastavim. A ti? – uzdahnula sam teško i nesigurno. Smejala sam se.

- Ti se to meni smeješ, jednorože?

Obuhvatila sam njegovo lice, pomerajući ruke ka njegovoj kosi.

- Nikad. Ovo... ovo je bio najbolji seks koji sam ikad imala.

Nasmejao se na to.- Nisam iznenađen. Tu sam da zadovoljim.

Nasmejala sam se na njegovu drskost, ali zanala sam da me iskušava. Uradio je i više nego samo zadovoljio. Veliki štap dinamita upravo je izašao iz mene.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

21.

Bila je tako prolketo lepa ispod mene sa tim nežnim pogledom u očima. Od trenutka kada smo se sreli nosila je sa sobom tu ranjivu hladnoću, a iskustvo mi je govorilo da je bila povređena. Tako , gledajući je sada, opuštenu sa srećnim osmehom na licu, činila je da se osećam neuništivim.

Pao sam pored nje na prostirku i privukao je u moje ruke. Bila je topla, vlažne kože od našeg vođenja ljubavi. Pogledao sam dole na nju, mazeći je nežno rukom po stomaku.

Obuhvatio sam joj pune grudi i poljubio svaku sa još uvek štrčećim bradavicama. Izdigao sam njeno telo iznad poljubivši je u nos, moj jezik je još uvek bio bezobrazan, a kurac opet pulsirao spreman da bude opet u njoj i dovede je do orgazma.

Probudila je sva moja čula zbog načina na koji je izgledala, njena plava prirodna kosa prekrivala joj je lice, dramatično podizanje obrve koje joj je davalo egzotičan izgled..sve u vezi nje bilo je savršeno.

Seks je bio kao lavirint za mene i nju od samog početka, nivo požude koji sam osećao prema njoj bio je intenzivniji nego ikad što sam osetio. Jednostavno bi nas trebao zatvoriti u kući jedno vreme. Bukvalno.

Nasmešio sam se. – Nisam se šalio. Mogao bih opet ako si ti za to.

Frknula je a plave oči su joj bile razdragane. –Molim te. Ne. Trenutno si poludeo.

- Poludeo od želje.

Nasmešila mi se i pogledala dole u svoje noge. – Još uvek drhtim.

I ja sam , samo sam ćutao. Uradila mi je ono što nijedna cura nije.

Igrala se sa mojim rukama,prelazeći preko tetovaža.

- Uostalom, ovo je deo kada bi trebalo da mi šapućeš lepe stvari u moje uvo kao npr. da sam lepa. Maziš me i čvrsto držiš u naručju, i sve te gluposti.

Pročistio sam grlo. – Moja draga Elizabeth, tvoje oči su najlepše plave oči koje sam ikada video, boje kao plavi mesec. Dopusti da ti nabrojim na koje ih sve načine volim. Volim ih više od ribe i čipsa. Volim ih više od časova dr Feldman. Mogao bih....

Udarila me je poruci šaljivo.- Dobro, dosta sa tom ljigavom poezijom.

- Šteta jer nikad nećeš saznati kakv je dobar nastavak sledio.

Zastala je, zaustavljajući svoj smeh rukama.

- Čekaj. Ti to mene izazivaš, zar ne? Jer to je bilo sranje.

Slegao sam ramenima.

- Uh, mrzim kada to uradiš ramenima. Ne mogu da te shvatim Nasmejao sam se. – Dobro.

Okrenuo sam je na leđa i ponovo počeo da ljubim, ovog puta intenzivnije, uzimajući njeno lice u moje ruke. Ispružila se se više tražeći još, prelazeći noktima preko mojih leđa sve do zadnjice. Prevrnuo sam nas i okrenuo da ona bude gore.

- Šta to radiš? – duboko je disala na meni.

- Ovo.- raširio sam joj noge i postavio je da sedne na moju sada već čvrstu erekciju.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Zabacila je glavu u nazad i zastenjala kada sam je uhvatio za kukove i odigao je pritiskajući joj njome po pičkici. – Zajaši me. – rekao sam.

Jahala me je kao konja, podižući se i ponirući dole. Njene sise odskakale su sa svakim njenim potiskom, gurajući bradavice prema meni. Nisam mogao da ih ostavim bez pažnje.

Stisnuo sam ih,posvećujući im isto vreme obrađujući ih jezikom, kušajući njen znoj i udišući miris njene kože. Uronio sam u njenu slatkoću, puštajući je da preuzme kontrolu, njeno telo odskakalo je gore i dole. Zadovoljavali smo jedno drugo, moj kurac izlazio je skroz napolje a onda se vraćao unutra. Dahtala je, njena dugačka kosa bila je slepljena za njeno lice dok se nabijala na mene. Zaplakala je kada sam počeo jače da je povlačim, ulazeći dublje, želeći da je ispunim do poslednjeg milimetra. Sve je nestalo, i jedino šta su moje oči mogle da vide je ona. Ona, ona.

Bilo je intenzivno i ludo i divlje i mnogo dobro. Hteo sam ovaj puta da idem sporije. I jesam. Hteo sam da uživam u našoj strasti. Ali nisam mogao. Moja potreba bila je jaka, jebeno primitivna. Izgleda da se i ona tako osećala, kao da bi ovi momenti mogli biti naši poslednji.

- Osloni se na mene. – rekao sam nakon nekog vremena. – Pusti mene da ovo završim.

Oslonila se na mene , a ja sam preuzeo, moj kurac se trznuo kada je izašao napolje, s potrebom da bude jedini kojeg je želela, i jedini kojeg će ikada želeti. Pomerali smo se usklađeno kao da smo milion puta vodili ljubav. Uhvatio sam joj sise i jako sisao, slobodnom rukom pronašao sam njeno središte i trljao joj klitoris. Milovao sam je u ritmu koji je diktirao moj kurac. Vrisnula je moje ime, a mišići su joj se grčili oko mene. Srušila se na mene, ali ja nisam bio gotov, nabijao sam se u nju, koža na koži, grudi na grudi. Varnice su vrcale na sve strane i bilo je toplo kao u paklu. Zabacio sam glavu u nazad gurajući je u prostirku i vikao na sav glas svršavajući, čvrsto je držeći uza sebe. Tako čvrato.

Nikad je jebeno nemoj pustiti da ode.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

22.

Sutradan je bila subota, i telefon mi je zazvonio tačno u osam sati ujutru. Ko bi zaboga zvao ovako rano?

- Halo? – javila sam se sedeći u krevetu. Prošla noć bila je divlja, i potresi odjekuju još uvek mojim telom.

- Gospođica Bennett? – piskav ženski glas čuo se sa druge strane.

- Da? - Ja sam Sylvia Myers iz prodavnice nakita Mayers. – zastala je, čekajući da joj odgovorim.

- Zdravo?

Myers je bila jedna od najpoznatijih prodavnica nakita u području Raleigh – Durham.

Bila sam tamo par puta gledala u izlog i kupila ideje, jer su im cene bile van mojih mogućnosti.

- Zovem vas u vezi one slike sa mejla koji ste nam poslali? Voleli bi da dođete i da se sastanemo sa vama sledeće nedelje kako bi razgovarali o kupovini neke vaše kreacije.

Slika? Nisam poslala nikakvu sliku. Sela sam na krevet, razmišljajući.

- Da vidimo. Koja vas konkretno interesuje gosp. Myers? Čulo se šuškanje paprira preko telefona dok je preturala po njima.

- Vaša lična asistentkinja Shelley, poslala je nekoliko crteža, ali oni koje su zapali za moje oko su srebrni komadi, prsten sa leptirom je poseban i podešavajuća narukvica. Imamo radnju u Ashevilleu gde vi slobodni umetnici nakita možete sasvim lepo prodati nakit. Da li vam odgovara sreda u devet?

Shelley!

U trenutku kada sam pomislila da je ona puna sranja i prazne glave kao balon, ona je otišla i uradila ovako nešto neverovatno...slatko. ali zašto bi oni hteli moje kreacije? Zato što su prelepe, šapnuo mi je jedan mali deo srca. U jednom trenutku, verovala si u sebe.

Uradi to ponovo!

Zgrabila sam olovku koja je bila sa strane i svesku koju sam držala na noćnom stolčiću.

- Imam časove čitavo pre podne, i ne završavam pre jedan i onda moram na posao...ali verovatno bi mogla da ne odem. Da li bi oko tri bilo u redu?

Bože, šta to ja radim? Godinama nisam ništa novo kreirala. Sve što imam su stare stvari.

I kako je dođavola Shelley uspela da dođe do mojih stvari?

- Nisam razumela da ste vi koledžu gospođice Bennett. Mislila sam da ste vi profesionalni dizajner sa iskustvom. Logo na vašem mailu kaže da posedujete kompaniju koja se zove Darcy dizajn.

Darcy? Lepo ime. Verovatno je Shelley upamtila iz „ Ponosa i predrasuda “ - Da, to je tačno.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Koliko imate godina? Zvučite prilično mlado preko telefona i iskreno trenutno tražimo iskusne majstore, a ne mlade studente.- čula sam kako je nešto kuckala, i zamislila sam je kako sedi u velikoj kancelariji, žaleći što me je pozvala.

Uzdahnula sam. – Ja sam student sa punim radnim vremenom.

- Shvatam. – još uvek se čula nesigurnost u njenom glasu. Činilo se kao da donosi neke odluke i pročistila je grlo. – Dobro. Vidimo se u sredu posle podne u tri sata u našoj prodavnici u Raleighu.- izdiktirala mi je adresu.- Želim vam uspešan dan, gospođice Bennett.

– prekinula je vezu.

Skočila sam iz kreveta kao oparena mačka. Imam ugovoren sastanak u vezi mojih kreacija. Svetog mu sranja. Ushićenje me je ispunilo uz dobru dozu straha. Ja to mogu, zar ne? Moram pokušati. Zato što bi to bilo kao da ništa nisam radila.

I onda mi je u misli došao Colby. Nisam ga videla ni čula o njemu nešto dve nedelje, ali nekako sam znala da je tu negde. Vreba. Čeka na mene. Zadrhtala sam i gurnula te rđave misli u stranu i izašla na balkon. Htela sam da vidim Declana.

Kada smo došli kući iz teretane prošlo veče dala sam mu jedan nespretan poljubac za laku noć kod mojih vrata. Ali nije mi izlazio iz misli čitavu noć. Nagnula sam se preko ograde.

- Probudi se ti uspavana Engleska glavo, imam velike vesti! – dovikivala sam mu.Ogromne! – izbrojala sam do deset i on se iznenada pojavio, kosa mu je bila rasčupana a oči trepkale na jutarnje Sunce. Skoro sam zapljeskala, ali sam se zaustavila na vreme.

- Šta se dešava? – protrljao se po svojoj zarasloj vilici, izgledajući kao milion dolara. Ni jedan muškarac nema pravo da izgleda tako dobro ujutru. I naravno spavao je go. Prekrasano. Fantastično.

- Declan! Videće te čitav komšiluk. – zabuljila sam se u njegovo savršeno telo.

- Mislio sam da nešto sa tobom nije u redu.- rekao je skoro vičući kada se vratio u sobu i izašao u uskim crnim boksericama.- Odgovara ovako, madam?

Prešla sam pogledom po njegovoj izbočini. Nisam dugo gledala, ali mogla sam tačno videti koliko mu je bio monstruozno velik. I moćan.

Zatvorio je oči na pola koplja. – Elizabeth tvoj pogled suviše je uspaljen. Fokusiraj se na moje lice, a ne na telo.

Pogledao me je ispitivački, shvativši da prošla noć lebdi između nas. Nisam znala kako da se nosim sa ovim osećajima. Ja sam njega otpilila sinoć.

- Zaboravi na svoj kurac. U sredu idem na sastanak sa kompanijom za nakit u vezi mojih kreacija. Ovo bi mogao biti početak nečega što sam mislila da je nemoguće.- Možda još uvek nije.

Videla sa m kako mu veliki osmeh prekriva lice. – drži se, dolazim preko.

- Šta? Ne, ne moraš to da radiš. Ja samo...samo sam htela sa nekim to da podelim.

- I meni si prvom rekla?

Klimnula sam glavom.

- Skloni se. – rekao je, i pre nego sam uspela da se pomerim, skočio je sa vrha ograde kod mene na balkon. Skočio je preavo ispred mene, njegove čvrste grudi bile su samo centimetar od mene, i pre nego što sam mogla da razmislim kako me čini nervoznom, uhvatio me je u naručje i zavrteo u krug. Ciknula sam od osećaja da sam ponovo u njegovim rukama. Spustio me je nespreto na stolicu koju sam tamo ostavila.

- I kažem ovo je razlog za slavlje.- rekao je, sedajući pored mene na drugu stolicu.Idemo napolje na doručak. Ja častim.

Obuzela me je nepoznata lakoća. Stvari su se brzo menjale, ali nisam marila za to.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Dobro.

Klimnuo je glavom.- Gde hoćeš da ideš?

- Sve jedno mi je. – i Gospod neka mi pomogne, nije me bilo briga gde sam sa njim.

Samo ovaj jedan dan, obećala sam sebi. Nagnuo se i pre nego što sam mogla da se povučem poljubio me u obraz.

- Dogovoreno. Obuci se i ja ću ti za trideset minuta pokucati na vrata.

Dok sam ja zadržavala dah, on je preskočio nazad na svoj balkon i ušao u spavaću sobu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

23.

Vratio sam se sa balkona sa osmehom na licu, okrećući se i spremajući se da izvedem Elizabeth na doručak. Nakon brzog tuša, navukao sam farmerice, majicu Front Street teretane i japanke. Gotov. Nisam jebeno mogao dočekati da budem blizu nje.

Prošla noć bila je neverovatna, ali ne samo zbog seksa. Bilo je to zbog nje. Način na koji je igrala po kiši, uzbuđenje u njenim očima kada je pričala o nakitu i sastanku, način na koji se borila kroz svoje strahove. Želeo sam sve od nje.

Da li je bilo glupo što sam hteo sve da joj ispričam o sebi?

Koliko sam voleo mamu i kako mi nedostaje?

Kako želim da završim teretanu i osvojim UFC titulu?

Kako zamišljam da je uzimam u svakoj poziciju koju može da zamisli?

Da. Najbolje da sačekam sa tim Pokucao sam na njena vrata pet minuta kasnije, i prešli smo preko ulice u Minnie’s koji je bio u našem komšiluku. Dok smo prelazili ulicu ruke su nam se dodirivale, a meni se digao.

Samo od jednostavnog dodira i bio sam spreman da je odvedem nazad kod mene i pokažem joj kako se osećam.

Minnie’s je bilo popularno svratište ovde. Bio je pun ali upeli smo da nađemo slobodan separe od nazad. Naručili smo i dobili hranu i u miru počeli sa jelom, drugarstvo između nas uopšte me nije iznenadilo. Od samog početka shvatio sam da smo sličniji nego što je ona shvatala.

Bili smo zadubljeni u razgovoru o mom putu za London sledeće godine kada se ovaj pakao završi. I tada se pojavila moja bivša.

Nadia je prišla našem stolu sa Nindža kornjačom koji je išao iza nje, oprezno me gledajući preko njenog ramena. Isteglio sam vrat i isteglio ramena. Nadia je prešla pogledom sa mene na Elizabeth i obrnuto, zadržavajući pogled duže nego što je trebalo.

Stisnuo sam usne. Zar ne mogu pobeći od nje?

- Šta hoćeš?

Elizabeth je podigla pogled uzimajući veliki zalogaj Francuskog tosta, i videla ih, uzela čašu vode pokušavajući da proguta zalogaj.

- Ko je današnja pičkica?- Nadia je podrugljivo rekla ne menjajući izraz lica.- Sinoć si izgubio borbu?

Elizabeth se ukočila, pogledom prešla preko Nadie do Donatella a onda ga vratila na mene. Spustio sam dole viljušku. Prokletstvo.

- Dobro jutro. – rekla je Elizabeth, pokušavajući da ublaži glupu situaciju , obuhvativši oboje pogledom.- Vas dvoje dolazite ili odlazite sa doručka?

Molim vas recite da odlazite.

Nadia mi se nasmejala. – Odlazimo. Ali ako vam treba društvo, rado ćemo ostati?

Nije čekala da joj odgovorim, prebacila je kosu preko ramena i pogledala u svog momka.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Da li bi to bilo u redu Donatello? – Nasemjala se ali preko volje. Nije to bio njen ubobičajni smeh.

Pogledao sam prema Brazilcu, primetivši da su mu ramena ukočena i vilica stisnuta. Da li to ona njega provocira kao što je i mene? Zarežao sam. Teško mi je da poverujem sa pedigreom koji je imao, ali neke devojke su proklete da nikad ne budu sretne, a Nadia je jedna od njih. Promrmljao je nešto o njegovom treningu, ali Nadia je već sela u separe do Elizabeth, ne ostavlajući mu izbor nego da sedne do mene.

Sedeli smo u čudu, četri osobe i samo slika tona nigde. Prešao sam pogledom preko Nadie i moje srce i glava potvrdili su mi da je više ne volim. Sumnjam da ikad i jesam.

U narednih pet minuta malo smo pričali o vremenu, časovima i šta ćemo raditi naredni vikend. Nadiin glas bio je oštar kada nam je postavljala pitanje za pitanjem. Ispipavala je.

Htela je da vidi da li sam već bio s Elizabth. Bio sam već na ivici nerava kada je konobarica donela i spustila kafu za njih dve.

Nadia je gledala u Elizabet kao da je probadala kopljima.

- Hej, zar ti ne izlaziš sa Blakeom?

Elizabeth je odmahnula glavom. – Mi smo samo prijatelji.

- Ali provodite dosta vremena zajedno, zar ne? – zajedljivo je pitala. – Svuda vas po kamupusu vidim zajedno. Nije ni čudo što ljudi misle da ste zajedno.- tapkala je prstom po stoli. – Da li on zna da niste zajedno?

- Dosta sa ispitivanjem. – odbrusio sam, ipak, čekaući njenu reakciju.

Blake je bio nešto do čeka još nismo došli, ali znao sam da gaji jaka osećanja prema njemu kao prijatelju. Mrzeo sam gada. Dobro, možda je to bilo malo naglo, ali ako je hteo Elizabeth za njega, moraće prvo da pređe preko mene.

Sranje. Protrljao sam bradu. Zvučao sam kako neandretalac..ili posesivno ljubomoran dečko.

Elizabeth je ispravila ramena i pročistila grlo.

- Pa istina je, napravila sam dogovor sama sa sobom da se ne viđam sa nikim dok sam na Whitmanu.

- Znači...ni sa kim se trenutno ne viđaš?- pitao sam, pokušavajući da obuzdam glas.

Polizala je usne, sklanjajući pogled od mene. – Ne. Ništa ozbiljno. Tako treba da bude na koledžu, zar ne?

Sve mi se odjednom povećalo u restoranu i bes je izbijala iz mene na njenu izjavu.

Stisnuo sam pesnicu ispod stola, pokušavajući da joj uhvatim pogled, ali ona se igrala sa hranom u tanjiru. Zar joj naša noć ništa ne znači? Zar nisam imao odgovor upravo ispred sebe? Jebem ti! Uzdahnuo sam i zgrabio kafu pre nego što nešto kažem jer je Nadia to očekivala i nasmejala se široko. Gledala je samozadovoljno, gledajući nas neizmenično, videvši očiglednu situaciju.

- Kako fascinantni i moderno od tebe.- dodirnula je Elizabeth po ruci kako bi joj skrenula pažnju.- I u slučaju da nisi znala..mislim ko to još ne zna?.. Declan i ja izlazili smo šest meseci, i nakon toga iako nismo zajedno, - zastala je i nervozno osmehnula – mogu da potvrdim da je ostati priajtelj najbolja stvar.

Elizabet je klimnula glavom. – Naravno.

- U stavri Declan je jedini koji me razume koliko me boli jer moja mama ima rak. Zar nije tako Declan? – Nadia je insistirala.

Slegnuo sam ramenima dok se Nindža kornjača ukočio. Nadia se fokusirala opet na Elizabeth.

- Pa odakle si Elizabeth? Umirem od želje da saznam više o tebi.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Elizabeth je promrmljala nešto sebi u bradu.

- Nisam te razumela. – Nadia je rekla.

- Rekla sam Petal, Severna Karolina.

Kliomnula je glavom, sa uzvišenim izrazom lica.

- Ja sam iz Raleigha. Moji poseduju lanac hotela Ridgley. Pretpostavljam da smo ovde u Whitmanu kao neka kraljevska porodica. Ali Petal, Severna Karolina....hmmm mali grad, pretpostavljam, ali sada ne mogu da raznišljam o tome. Koliko je udaljen odavde?

- Ostavi devojku na miru. Svima ideš na živce. – odbrusio je Donatello uzimajući svoj telefon i proveravajući ga.

Elizabeth je izdahnula. – Ne, u redu je. Petal je mali grad nekoliko sati udaljen istočno odavde, blizu obale.

Nadia je stisnula prste. – Colby Scott! On je iz Petala! On je sin senatora Scotta, i igrali smo nekad kao deca a naši roditelji se družili u Raleigh klubu. Poznaješ li ga? Ide sada ovde. Čitavo telo mi se ukočilo. Colby Scott?koji đavo? Momak koji je bio ispred njenih vrata ono veče? Posle incidenta pomenuo sam njegovo ime kampiskoj policiji čak i policiji Raleigha, ali dosije mu je bio čist. Pokušao sam doći do njegove adrese, ali ništa. Da li je to ona otvoreno lagala da ga ne zna?

- Poznajem ga. – rekla je Elizabeth posivelog lica.

Nadia je zapljeskala. – Mali svet. Šta se desilo sa njim? Da li je zgodan kao i kad je bio klinac? – zakikotala se. – Trebalo bi da ga pozovem i podsetim da mi je obećao da će me oženiti kada smo bili klinci.

Elizabeth nije odgovorila samo je gledala dole, kosa joj je padala preko lica zakrivajući ga.

- Jesi dobro? – pitao sam je nežno. Kratko me je pogledala svojim plavim očima i spustila pogled, ali ne toliko brzo jer je moje srce zastalo zbog bola koji je bio urezan u njenim očima.

- Jesi išla u srednju školu sa Colbyem? – insistirao sam. – da li je on bio ispred tvog stana?

- Da. – glas joj je bio šapat.

Tenzija je rasla u meni. Našao sam se kako sam ispružen preko stola i pručavam je izbliza. Pogledao sam u narukvice na njenim zglobocima. Na ožiljke ispod.

- Da li ti je on to uradio?

Nadia je nakrivila glavu, pokušavajući da čuje.

- Jedan šta? Jesam li propustila nešto?

Elizabeth je došla sebi, rukama prešavši preko lica i sklanjajući kosu. Uzvrpoljila se na svom mestu, uzela svoju tašnicu, a zatim popila gutljaj vode.

- Nekada sam izlazila sa Colbyem. To je bilo davno, i sigurna sam da me je do sada zaboravio. – pročistila je grlo, i rekla kroz zube. Bio sam sigurna da je lagala.

Potonuo sam niže u sedište, besan i ljut kao zgrada. Colby Scott. Ponavljao sam u glavi.

Moje disanje se ubrzalo i to je bilo jedino što sam mogao, da se pretvaram da nisam poludeo. Nadia je očigledno bila nesvesna svega oko sebe, previše upetljana u svoja pitanja. Pogledala je u mene.

- Pokušala sam da te pozovem par puta..ostavila sam ti poruke na sekretarici i slala sms.

- Bio sam zauzet . - uzeo sam gutljaj kafe pokušavajući da zavaram Nadiu ne bi li videla koliko sam napet.

- Sa Elizabeth? – pitala je zlobno se osmehujući na oboje.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Sa svime, Nadia. – ošto sam je pogledao. Šta dođavola nije u redu sa njom? Nije me ni bilo briga. Sve što sam hteo je da izvedem Elizabeth napolje i shvatim o čemu se radi. Nindža kornjača nas je oboje posmatao.

- Idem do auta Nadia. Moram obaviti neke pozive. Završi brzo sa ovim. Nemam čitav dan da te čekam. – ustao je i zašao napolje.

Fokusirao sam se na Nadiu. Izdahnula je.

- Vidi. Očogledno da su stvari zategnute između tebe i Nindž... tvog momka, ali nemoj mene petljati u to. Samo pogoršavaš stvari, proganjajući me. Pogotovo kada sam ovde sa nekim. – nisam gledao u Elizabeth, ali znao sam da nas ona pomno posmatra.

Maska joj je pala sa lica i suze su potekle. – O Bože napravila sam takvu grešku Declane.

Bila sam glupa i ljuta na tebe kada sam spavala sa njim. Nisam znala šta radim. Nadala sam se da ćeš mi oprostiti. Jenostavno.... jednostavno još uvek te volim.- lice joj je bilo mokro od suza i grizla je usnu, a moje oči otišle su pravo tamo. Refleksno, digao mi se, jebi ga i ona je to znala čim sam joj video sjaj u očima.

- Možeš pokušati da negiraš to, ali još uvek ti je stalo do mene. – nagnula se. – Hajde da razgovaramo. Mogu doći kod tebe ili ti kod mene? Molim te Declane.

Elzabeth je iznenada prokomenarisala.

- Uh. Donateloo je upravo izašao sa parkinga.

Okrenuli smo se i videli kako je njego crveni Porshe zaškripao po kamenčićima i izašao na ulicu. Nadia je zavapila - I sada sam zaglavljena u ovoj rupi od restorana. I ne mogu da hodam u ovim štiklama.

Ovo je baš savršeno. – rekla je ogorčeno.

Zabacio sam glavu u nazad i nakrivio je na ovu neprijatnu situaciju.

Elizabet je ogorčeno izdahnula i gledala u Nadiu dok je ustajala iz separe. Pogledala je u nas i rekla.

- Ne mogu da krivim Donatella. Vas dvoje imate podugačku istoriju o kojoj trebate da Pričate u svakom slučaju, i ja sam ovde...

- To bi bilo sjajno. – Nadia je promrmljala brišući oči i zahvalno gledajući Elizabeth.Hvala što si i dalje tako fina mada sam ti upropastila doručak.

Elizabeth je samo stisnula usne. – Ja nisam fina. Ti si samo ekstremno dosadna. Ti si kao mačka koja gori kada je u pitanju Declan i iskreno, muka mi je od toga.

Nadia je jauknula. Zgrabio sam Elizabeth za ruku. – Nemoj. Ostani. Samo...sačekaj jebenu minutu. Nismo imali priliku da pričamo o nama... o onome šta je bilo prošle noći.

Stvari su se odvijale prebrzo. Upravo mi je rekla na više načina da joj nisam značio ništa kao ni ime momka koji ju je povredio. Trebalo mi je vremena. Izvukla je ruku.

- Ne, stvarno, imam milion stvari da danas uradim, i ne mogu da podnesem više gluposti.

- Elizabeth, sačekaj jebenu minutu....

Podigla je ruke, nabacila opušteni izraz lica, podsećajući me na devojku koja je ušla na žurku bratstva - Zapamti gde smo stali. Dovoljno sam čula, dovoljno videla. Uživajte u priči.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

24.

Bes je goreo u meni kada sam napustila Minnie’s. Bila sam besna na Nadiu jer se predamnom nabacivala Declanu, ali takođe i na njega jer sam videla u njegovim pogledu da mu je još stalo do nje.

Besno sam prelazila ulicu vraćajući se u stan, i da sam mogla da izaberem pesmu za taj fiasko za doručkom bile bi „ Love Bites“ od Def Lepparda ili „Done“ od The Band Perry.

Obe su o ljubavi i o tome kako pustiti to sranje da ode. Ljubav... krvarim od nje. Okusila sam uništenje svog srca, i bez obzira koliko Decalan bio divan spolja i iznutra, nisam mogla opet ostati slomnjenog srca.

Ušla sam u predvorje i videla moju mamu kako stoji ispred mojih vrata. Udahnula sam duboko, našeg poslednjeg susreta za večerom. Obuzela me je briga još jednom zbog Karla i njegovog plana da ucenjuje senatora. Bile su to loše vesti za nju, kao i ostatak.

- Zdravo. Ovde sam.- pozvala sam je. Glas mi je bio pun entuzijazma, ali nisam znala koliko dugo ću se moći pretvarati. Ali ona je sve što mi je ostalo posle bake, i teško je odreći se porodice bez obzira koliko je bila usrana. Naravno, imala sam ja još neke rođake, ali oni su bili u Petalu i većina njih nije bila u kontaktu sa mamom. Ona je uvek donosila nevolje, pozajmnjivala novac koji nikada nije vraćala i generalno bila nepouzdana. Čekala me je na stepenicama, i osetila sam ustajali smrad cigareta na njenoj izgužvanoj odeći.

- Hvala Bogu da si došla.- uzviknula je. Nije mi promakla masnica iznad usne koju je pokušala da kamuflira roze karminom. Gledala je u pravcu parkinga pa tek onda premestila pogled na mene.

- Šta ima?

- Hajde da uđemo unutra pa ću ti sve reći. Treba mi malo kafe. – glas joj je bio oštar kao brijač.

Ušle smo unutra i napravila sam joj kafu. Dodala je mleko i šećer i promešala dok je sedela na malom stoliću i gledala me.

- Imaš li nešto za jelo?

- Naravno.- ustala sam i napravila joj brzi doručak od pečenih jaja i tost. Nije bilo puno ali to je sve što sam trenutno imala. – Hoćeš li mi reći zašto si ovde? – pitala sam je malo kasnije dok smo sedele.

- Zar se ne može doći u posetu kod ćerke?

- Ti nikad nisi.

Namrštla se žvaćići hranu – Nisam imala gde da odem.

- Karl te je udario.- izjavila sam.

Polako se dodirnula za usnu.- Nije njegova krivica. Izazval sam ga, i obično mu posle bude žao kada me udari, pa mi kupije cveće, ili odvede na neko putovanje, ali ovaj put... – protrljala je ruke – malo mu se više odrešila ruka.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Možemo zvati policiju. Najmanje možemo dobti zabranu prilaza, protiv njega.

Pobledela je. – Nee! Ja ...još uvek ga volim, Elizabeth, i verovatno ćemo se pomiriti kada se slegnu ove stvari sa senatorom oko nas.

Usta su mi se osušila od straha.- Šta? Nemoj mi reći da ste još zagrejani oko toga, mama?

Pročistila je grlo, gledajući me nervozno. – Karl... on stvarno želi da izvede Colbya pred pravdu....

- Ne, on samo želi senatorove pare. Postoji razlika.- istresla sam, besno. – Zašto si mu uopšte i govorila? Ti ...ti si moja mama, i znaš kako sam se osećala zbog onog što se desilo.

Ne želim da iko više sazna za to.

Gledala je u svoje izlakirane nokte. – Ljudi u Petalu znaju.

- Da , i misle da sam kurva. – spustila sam svoju šolju sa kafom.

Trgnula se. - Vidi, to je puno para. Umorna sam više od borbe a nemam ništa plus,mislim da bi senator trebao da zna to o svom sinu.

- Kao da je tebi stalo? Nisi ni bila tu kada se to desilo.- reči su izašle pre nego sam ih mogla povući.

- Da to nikad više nisi rekla ,Elizabeth. – rekla je oštro.- Bila si dobro dete, i znam da nisam bila od boljih sve to vreme. Nije moja greška što se desilo taj vikend kada nisam bila tu. A onda si se ti promenula, povukla u sebe, nikog nikad nisi zvala, nisi izlazila, ponašala si se kao da me mrziš.... – mlatarala je rukama.- Ja...ja znam da nisam visoko budžetna mama koja je trošila novac na tebe....jer ga nisam imala...ali dala sam najbolje što sam mogla.izvukla je svoj Marlboro i zapalilaDuboko sam udahnula, smirivajući sebe. – Šta se desilo sa Karlom i senatorom?

Povukla je dim cigarete.- Karl je pozvao njegov ured posle nekoliko dana pokušavajući da zaobiđe njegovog asistenta, ali ona mu nije dozvolila da priča sa njim. Napomenuo joj je da se radi o njegovom sinu. I upalilo je. Pozvao nas posle nekoliko dana i Karl mu je rekao svoju igru. Tražio je pedeset hiljada ili će prodati priču u novine.

Bože bilo mi je muka od njihove gluposti. Komešalo mi se u stomaku. Zgrčila sam se i uzela čašu vode.

- Sledećeg dana u Karlovoj prodavnici automobila pojavila se inspekcija i zatvorila ga , tvrdeći kako duguje pare za porez...što može biti istina, ne znam, i sve dok oni ne izvrše istragu ne može da otvori, a to može da traje mesecima. Pokupili su svu papirologiju i zamrzli bankovske račune. On misli da mu je to smestio senator. Njegov čitav život bila je ta prodavnica, i ako to ne povrati slomiće se. – nastavila je. – Karl je pozvao novinare Raleigh Heralda i rekao da ima priču o sinu senatora Scotta i devojci koju je silovao. Dogovorili su se da se nađu sa njim i plate mu, ali kada je stigao, imali su tim advokata sa gomilom papira i nisu slušali šta je Karl imao da kaže jer su im bili potrebni dokazi iz prve ruke...policijski izveštaji.

Sela sam dole.- Oni su ugledni list. Oni ne objavljuju rekla kazala.

Klimnula je glavom.- Zato je Karl ljut i uznemiren. Dobro, i zbog prodavnice auomobila...očigledno.

- Pa te je udario?

- Ja ću biti u redu samo ako ti kažeš prokletu priču kako si dozvolila tom dečku da te siluje.

- Nisam mu dozvolila.- glasno sam rekla.

- Želim Karla nazad. – rekla je tiho jedva primetno.

Ustala sam naglo, tako da je stolica zaškripala na pločicama.

- Bože, jednom u životu, uradi pravu stvar i zaboravi ga.- odbruslila sam. – Nemoj da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic uništavaš moj život kako bi svoj sredila!

Skupila je usta u liniju. – Nisam raspoložena za tvoje predavanje sada. – uzdahnula je gledajući icrpljeno. – Sada, ako imaš neko mesto za mene gde bi prespavala bilo bi lepo.

Očito je da me ne želiš ovde i ja samo želim da odem...

Zastala sam i zagledala se u nju. Deo mene želeo je ode, ali nisam je samo mogla izbaciti napolje. Ona mi je bila mama.

- Imam jednu malu sobu preko puta moje, nije nešto velika ali dovoljna da stane krevet u nju.

Klimnula je glavom i krenula niz hodnik, ali onda se okrenula.

- Izvini što ti pravim probleme, mala, ali...samo razmisli u vezi Karla.

- Samo idi da spavaš, mama. Posle ćemo pričati.

Ali nismo posle pričali.

Nekoliko sati kasnije otišla sam u prodavnicu kako bi kupila neke stvari koje ona voli, uglavnom čips, picu, sok i cigarete, i kada sam se vratila bio je mark. Ušla sam u prazan stan iz kog je ona otišla ostavivši mi kratku poruku na frižideru. „ Karl me je pokupio. Našao je novine u New Yorku koje će uzeti priču. Izvini.

Volim te, Candi. „ Spustila sam se na kuhinjsku stolicu, zaboravivši na namernice dok me je obuzimao strah i uvlačio se u srce. Borila sam se sa suzama očaja, stisnuvši šake u pesnice. Bez obzira koliko sam se trudila da gurnem senke te grozne noći u stranu, one su nastavile da me proganjaju.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

25.

Nedelja je prolazila, i ja sam čekla Declana da se suoči sa mnom u vezi onog razgovora u Minnie’s ali nije ga bilo.

Pokucala sam mu na vrata nekoliko puta, ali njega nije bilo. Zamislila sam ga u nekom bokserskom ringu kako prima udarce. Ona se moja mašta prebacila misleći kako negde ljubi Nadiu.

Bože. Da li je bio ljut na mene zbog načina na koji sam ostavila stvari između nas. Bez sumnje. Ali zašto nije pokucao na moja vrata? Nisam znala.

Prelistavala sam u glavi našu noć u teretani iznova i iznova. Moje telo čeznulo je sve više za njim i to me izluđivalo. U mom seksulanom životu nije bilo ponavljanja.

U ponedeljak ujutru, zakasnila sam na čas, ali na sreću Dax mi je sačuvao mesto i dr Felman takođe je kasnila. Izvadila sam i otvorila svesku, boreći sa razočarenjem jer Declan nije bio na uobičajnom mestu. Pogledala sam u Daxa.

- Gde ti je brat? - Slegnuo je ramenima. – Nije uobičajno za njega da izostaje sa predavanja. Da nije povređen? Od borbe? Kako možeš da ga pustiš to da radi? – zatvorila sam jako oči. – Zašto to radi?

Daxove usne su se stisnule u liniju, i to je prvi put da sam videla njegovo lice a da nije srećni izraz na njemu.

- Zbog para da bi mogao da otvori teretanu. To je njegovo parče doma koje nije imao ovde.- spusti je pogled dole pa ga ponovi vratio na mene.- Svi misle da sam ja šaljivčija, ali ...to je samo maska. Voleo bih da je samo uzeo polovinu mog novca, ali neće. U slučaju da nisi primetila, Declan je tvrdoglav.

- Da - Gospođice Bennett, hoćete podeliti sa nama o čemu ste diskutovali na mom času?

Sranje. Uhvatila me je. Odmahnula sam glavom.

- Ne. Izvinite dr Feldmen.

Lupkala je olovkom o sto.- Onda bi verovatno želela da odgovoriš na neka pitanja?

Ne danas. Molim te. Misli su mi bile svuda samo ne na času. Dax je ustao u stavu mirno i pola učionice je uzdahnulo.

- Ja sam bio taj koji je većinom pričao dr Feldman. Biće mi drago da odgovorim na vaša pitanja. – rekao je sa svojim naglašenim akcentom tako da se na kilometar moglo čuti da laže.

Posle časa, odveo me izvan zgrade. Sledeći čas sam imala matematiku, ali odlučila sam da je preskočim kako bi saznala nešto o Declanu. Našli smo slobodnu klupu u blizini česme gde su se uglavnom svi okupljali.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Pričali smo o onome šta se desilo na času i kako se borio da održi glavu iznad vode, i nisam mogla da kažem da iako nije bio među boljim studentima, trudio se. Nisam htela da ga pritiskam da priča o Declanu iako sam umirala da saznam više.

- Dobar si slušatelj.- rekao je posle nekog vremena, udelivši mi pogled koji me probo u rebra.

- Lako te je slušati.

- Da ne pominjem koliko sam zgodan.

Prevrnula sam očima. – Ti si vreća sranja.

Prebacio je ruku preko mene. – Bolje ti je da poveruješ u to, ljubavi.

Poigravala sam se nervozno sa rancem. – Što se tiče Declana..

Uzeo mi je telefon i kuckao nešto na njemu, davajući mi zadovoljan smešak.

- Šta to radiš?

- Pisao sam Declanu poruku i rekao mu da se nađe sa nama na ručku.

- Ručku? Šta ako već imam neke planove? I koristi svoj telefon.- pokušala sam da mu ga otmem ali ga je čvrsto držao u ruci.

- Ali on će možda doći jer si ga ti zvala. Za mene se ne bi ni maknuo.- vratio mi je telefon. – Eto, zato sam to uradio. On sada misli kako želiš da ga vidiš u studentskom centru za pola sata. Takođe misli kako želiš posle da se povataš sa njim u laboratoriji.

Usta su mi se razjapila. – Ozbiljno?

Nasmejao se u istom trenutku kada je zapištao moj telefon i stigla poruka od Declana.

- Šta je rekao? Jel uzbuđen? – rekao je rugajući se, gledajući preko mog ramena da vidi šta piše, a njegova tamna kosa golicala me je po ruci. Naravno da je Dax lagao o sadržini poruke, tako da ga nisam udarila.

- Rekao je „Dobro“. To je nejasno. – promrmljala sam.

- Hmm. – seo je dole češkajući svoju zaraslu bradu kao da je pazio šta bi trebao reći.

- Šta se dešava?

Zbunjeno me je pogledao. – Radi se o tome da se ti stvarno sviđaš Declanu, a Nadia ga je poprilično dobro izvukla za nos, a ne bi želeo da mu i ti to uradiš.

- Kako znaš da mu se sviđam?

Pogledao me je razočarano. – Od početka ti je dao sladak nadimak. I kao soko te posmatra na nastavi. On te stvarno želi, moj buraz, ali i kada voli, voli svim srcem.

- Kako to misliš?

Uzdahnuo je. – On daje sebe celog u sve što radi. Borbe. Teretana. Mene. Kada smo se doselili ovde i bili novi klinci ovde u školi, bili smo mršavi, i pričali smo smešno. Napao je kretena koji me je dirao i završio je sa slomljenim ramenom, živa istina. To se pročulo i kreteni su nas ponovo dirali. Pokušavali su da ga zezaju. Uglavnom je uspevao da se kloni nevolja, ali na kraju srednje, napala su ga četiri momka iza tribina posle fudbalske utakmice.

Trojica su ga držala dok ga je jedan udarao pesnicama. Kada se osvestio, ležao je na zemlji i svi su mu se smejali i polivali ga pivom. Podigao se i prebio đavola u njima, čak je jednog vijao do autoputa. Onda se pojavila policija. Bila je to paklena noć. Tata nije bio zadovoljan.

- Jel bio povređen?

- Proveo je noć u bolnici, ali ostali momci bili su gori.- zasmejao se. – Uvek je bio bolji momak od mene. Pametniji, brži, ljubazniji. On čak sam i plaća svoje račune. Kada odrastem, hteo bi da budem kao on.

Nasmejala sam se. Declan je bio sve te stvari i više, seksi, sladak, zgodan.

Samouvereno mi se osmehnuo. – Zaljubila si se u njega.

- Nisam

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Jesi.

- Nisam.

- O prokleto jesi. A sada jebeno prestani o tome.

- Nisam. – ustala sam i ispružila nogu prema trotoaru.

- Onda mi dozvoli da dođem u tvoj stan večeras. Pokazaću ti svoj seksi veš...sa zastavom Union Jacka i sve ostalo.

Otvorila sam pa zatvorila usta. – Ne.. To je uvrnuto. Ti si isti kao...tvoj brat.

- Dobro, da razjasnimo, ti se ne viđaš sa nikim, pa zašto ti je to sada bitno? Ja bih bio jedan od tvojih famoznih momaka na jedno veče, nije problem.

Zatvorila sam oči. – Dođavola, zar svi znaju za to?

- Ovo je mali univerzitet, ali i tvoja drugarica Shelley voli puno da priča kada popije. – frknuo je.- U poslednje vreme često je u kući bratstva. Ona i Blake su baš bliski.

Ah. Interesantno.

- Ti nešto osećaš za Declana. Znam to jer ti oči zasijaju kada on uđe u prostoriju.

- Ti si stučnjak za mene?

Zadovoljni osmeh prešao mu je preko lica.- Ja sam veliki psiholog, zar si zaboravila? I nije uopšte glupavo kao što ti misliš da je.

- Više mi se sviđaš kao veliki ludak.

Gledao je u mene ozbiljno. – više bih voleo da sam kao ti. Tebe nije briga šta drugi ljudi misle i napravila si sama sebi mesto u Whitmanu... što je dosta slično Declanu.. ali si tako i kompletno divna i nisi svesna toga. Dođavola, mogao bi se zaljubiti u tebe samo kada bi mi dala neku naznaku da imamo šanse.- nasmejao se dok sam ga u čudu gledala. – Mene si prvog srela, ali ja sam bio pijan a Declan nije. Nije da nije bilo bitno. Ali onog trenutka kada si ga prvi put ugledala već si odabrala njega. Sudbina. Karma.- frknuo je. – Daa, ja verujem u sve te luckaste stvari. U svakom slučaju, nisam ovde da ti se nabacujem, suviše je kasno za to... ali samo to kažem da mu ne slomiš srce. Već je imao toga previše puta.

To je bila porodica. Ljubav. Čiste emocije i impulsivnost, čvrsto sam ga zagrlila.

Omaknula sam se i zagledala u njega. – Da li je opet sa Nadiom?

- Ne, ali čuo sam da je Donatello raskinuo sa njom, tako da je slobodna. – uzeo mi je ruku- Hajde idemo da se vidimo sa njim.

Dok smo odlazili dobila sam poruku od Shelley i Blaka da se nađemo sa njima na ručku iako sam napisala Blkeu da će i Declan doći.

Jedino na šta sam mogla da mislim to je da vidim ponovo Declana. Moje oči pretraživale su preko gomile dok ga nisam ugledala kako stoji na kraju reda ispred zgrade. Njegova tamno braon kosa bila je neuredna dok je provlačio prste kroz nju.. kada sam ga videla, uvukao je svoju donju usnu među zube i povukao kao da je čitao „ Ponos i predrasude“.

Pregledavao je svaki ćošak kao i ja.

- Još spava.- Shelley je dobacila pored mene.

- Ne, u redu je. – odgovorila sam joj.

- Devojko, ti si luđa od moje mame kada dobije i postane ovisna o kafi.- nasmešila se i zagrlila me. Bila je kod mene zadnje dve večeri praveći mi društvo. Između Declana i svog nereda od mame i Karla, bio mi je potreban prijatelj. Takođe sam pravila večeru obe večeri kako bi joj se odužila za razgovor o nakitu. Povukla sam je u stranu.

- Jesi čula nešto o Colbyu?

Klimnula je glavom zabrinutog izraza lica. – Zvanično , sa NYU je otišao jer je želeo da bude bliže kući. – prevrnula je očima. – Kao da nekome nedostaje Petal.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Klimnula sam a ona je podigla prst.- priča se da je uhvaćen kako šmrče koku na žurci na koju su uleteli panduri. Ali izašao je zahvaljujući dragom tati, ali je izbačen iz škole...i poslat u neki dobar rehabilitacioni centar. Izgleda da naš čisti dečko nije više tako čist. – pogledala me je čvrsto. – I ako opet dođe kod tebe, ima da zoveš policiju. Nećeš imati nikakve šanse pogotov ako bude na drogama. Razmisli o tome Elizabeth. Uvek je bio na ivici u srednjoj školi, i garantujem ti da je Colby na drogama gori od bilo kakvog sranja. Onog trenutka kada ga vidiš, trči kod Declana ili zovi 911. Dobro?

- Dobo. – potvrdila sam.

Declan je pogledao u tom trenutku, njegove sive oči zurile su u moje , mahnula sam mu.

Odgurnula sam misli o Colbyu daleko. Gurnuo je knjigu u ranac i pošao prema nama.

- Samo dok ga gledaš dok hoda izgleda kao filmski glumac. – Shelley je uzdahnula.

Zaustavio se ispred nas, udario pesnicu o pesnicu sa Dax a nama klimnuo glavom. Svi smo krenuli na picu kod Zoe. Declan je usporio svoj korak sve dok nije bio pored mene.

- Hej ti. Čekao sam te da pričamo.

- Hej. – krenula sam u korak sa njim. – nisi bio danas na časovima.

Uzdahnuo je i gurnuo ruke u džepove.

- Da. Imao sam zakazano u banci. Imali smo neke dodatne troškove u teretani, pa sam išao da vidim da li mogu dobiti neki kredit. – protrljao je bradu.

Razdvojila sam usta. Trebalo mu je još para? – Volela bh da ti mogu pomoći.

Slegnuo je ramenima. – Imam plan. Uvek. Ali dosta o tome. – ozbiljno me je pogledao, prelazeći preko mog lica pohotno. – Žao mi je zbog Nadia i što se pojavila na doručku... i onda nismo mogli da završimo razgovor o svemu.

- O tome da smo imali seks i kakav je bio? – udahnula sam.

Podigao je obrvu. – Da. Hoćeš da se vidimo večeras?

- Završavam sa poslom u sedam.

- Ćao društvo. – mahnula je Nadia, sa velikim osmehom na licu izvinjavajući se ostalima došla je do nas. – Idete na ručak? Šta koji đavo. Bila je kao krpelj kojeg nisi mogao da se otarasiš. A još se i pojavljivala svugde gde smo i mi bili? Nije zanimljivo. Nasmejala se.

- Tako mi je drago da te vidim! Htela sam da ti poželi sreću na onom razgovoru za nakit.

Trepnula sam. Kako može tako da se pretvara? Rekla sam joj kako me nervira zadnji put kada sam je videla. Zabacila je svoju plavu kosu.

- Oh, nemoj izgledati tako iznenađeno. Declan mi je rekao sve o tome. Da li praviš prstenje? Volela bi da ih nekad vidim.- pokazala je ruku na kom je bio veliki dijamant. – Tata mi je ovaj poklonio za osamnaesti rođendan, ali ja volim nešto više neobično.

Pogledal sam u Declana. – Rekao si joj sve što znaš? – rekla sam sa prezirom Namrštio se. – Pričali smo u restoranu...kada si ti otišla... i verovatno sam omenuo zašto smo došli u Minnie’s na doručak i ...

- Oh, ne. Nisam li rekla nešto pogrešno? – rekla je Nadia, grizući usne i trepkajući. Molim te nemoj pogrešno shvatiti. Declan i ja imamo duboko prijateljstvo. Mi razgovaramo iako nismo zajedno. Nadam se da ti to ne smeta. Ali vas dvoje se ne viđate više, zar ne?

Ooo, nećeš me praviti budalom. Sama pomisao na nju i Declana terala me je da je počupam za kosu. Možda i neke dlakave grudi.

Podsetila sam samu sebe da je Nadia bila manipulator, i neću dozvoliti da se tako lako poigra sa mnom. Pre dve godine, dozvolila sam sebi da puknem na dva dela kada su me cure ogovarale i gazile me, ali to se neće opet dogoditi.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Feminizirane devojke sa moćnim uticajem na Declana neće uticati na moju sreću i nedostatak iste. Declan je uzeo moju ruku i provukao prste kroz moje. Palcem mi je milovao dlan. Da li je znao da se borim kako je ne bih udarila?

- Jesi spremna za ručak, ljubavi? – pitao me nežno.

Uputila sam poslednji pogled ka Nadinom licu, njene oči gledale su u naše spojene ruke.

Pećinska žena iz mene htela je da skoči na nju i rve se ovde nasred kantine. Ali bila sam bolja od toga. Klimnula sam Declanu.

- Umirem od gladi.

- Oh, i još nešto Elizabeth i ja smo zajedno Nadia.- Declan je rekao.- Tako da ako bih nas izvinula mi bi krenuli na ručak. Šta? Razrogačila sam oči pokušavajući da ostanem smirena. Šta je sada naumio? Da li on to samo pokušava da se otarasi nje?

Otvarala je i zatvarala usta brzo trepćući, a zatim se okrenula i otišla. Čim je bila dovoljno daleko da ne može da čuje, okrenuo se ka meni.

- Znaš da je to što sam joj rekoa za nakit, bilo potpuno bezazleno, zar ne? Napravila je od toga kao da je bilo nešto više.- posmatrao me je. – Ja ne želim Nadiu. Milsim da ti znaš tačno šta ja želim.

Dobro.

Preskočila sam da iskometarišem to kako smo zajedno kada smo stigli na red, uzeli picu, i pronašli veliki sto gde su naši prijatelji već sedeli. Zato što mi se svidela ta zamisao.

- Sedi tu. – rekao mi je Declan, pokazujući na mesto pred njega kada mi je Blake pokazao mesto pored sebe.

Poslala sam Blakeu osmeh izvinjenja kada sam sela pored Declana. Upravo tada stigla mi je poruka na telefon, i izvadila sam ga iz ranca. Pročitala sam poruku i vazduh oko mene počeo je da nestaje. „ Znači počela si da ucenjuješ mog tatu? Nije ti to pametno Elizabeth. Pozovi što je pre moguće. Vidimo se veoma ubrzo, dušo... “ Nedvosmisleno. Siguran u sebe. Colby Scott. Želela sam da bacim telefon preko prostorije ali samo sam se čvrsto uhvatila za ivicu stola. Skočila sam sa stolice i uzela ranac.

- Gde si pošla? – Dax i Declan upitali su u isti glas, sa sličnim tonom glasa.

- Kući.

- Ali još uvek traju časovi.- rekla je Shelley upitno me gledajući. – Nikad nisi propuštala nastavu u životu, čak i kada si bila prehlađena..Sranje, izgledaš kao da si ugledala smrt.- namrštila se. – Jel ti je to mama slala poruke?

Poreci, poreci, poreci.

Jako sam stisnula telefon na svoje grudi.- samo se ne osećam dobro. Vidimo se posle, društvo.

Blake je ustao.- Čekaj. Otpratiću te do parkinga.

- Neka, ja ću.- Declan je stajao.

Svi su se međusobno pogledali, zbog tenzije između Blakea i Declana.

- Ne treba mi bebi siterka.- okrenula sam na peti i taman kada sam prišla vratima osetila sam Declana iza sebe. Povukao me je u stranu i okrenuo prema sebi.

- Zašto si tako uznemirena? Jednog trenutka bilo ti je drago da me vidiš, a već sledećg se trudiš da pobegneš što brže možeš. Šta se dešava sa tobom? Da li zbog Nadie?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Odmahnula sam glavom.

Suzio je pogled ka meni. – Da li je Colby htio da te vidi?

- Ne. Ja.. ja samo moram da idem kući. Ne osećam se dobro. - okrenula sam se ali me je njegov glas zaustavio.

- Bežiš, Elizabeth, ali to ništa neće doneti dobro. Ne možeš sa boriti sa ovim što imamo.

Njegove reči udarile su me pravo u stomak, i okrenula se se prema njemu. Samo je zurio u mene.

- Zar ne vidiš šta se dešava između nas? Guramo jedno drugo od sebe jer smo poplašeni. Ali one noći u teretani... nije bio samo seks za mene Elizabeth. Stvarno sam te želeo, sa svim dobrim i lošim delovima tebe.

Zavrtela sam glavom. – Ne znam na šta misliš.

Stegnuo je mišiće na bradi. – Prestani da nas poričeš.

Nas? Kolonija leptirića podivljala je u mom stomaku. On je samo nastavio.

- Imaš rane. Duboke. Vidim to. Živiš u prošlosti bez nade za budućnost, ali ti imaš nadu. Video sam kada si pričala o nakitu. Video sam dok sam vodio ljubav sa tobom. Samo... otvori svoje srce. Pusti me unutra. – njegove reči bile su uporne, pogled nežan.

Ozbiljno. Duboko sam udahnula. Bože bio je predivan. Bio je i Colby. Za ne vidi da se ne mogu promenuti za njega? Da li stvarno misli da bi mu dala nož i secka moje srce komad po komad? To nije bio samo papir koji posle možeš zalepiti selotep trakom.

- Moje srce nije lako popraviti. – šapnula sam. – I ti... imaš potencijal da ga polomiš na komade više nego što je Colby uradio.

Izdahnuo je. – Nikada te neću povrediti.

- I Colby je to rekao. – rekla sam ogorčeno.

- Slušaj me Elizabeth.- sklopio je moje ruke, a njegove sive oči zurile su umene.- Još od žurke bratstva znao sam da smo povezani. Kao da imam magnet u grudima koji me privlači tebi. Možda je to bila požuda na prvi pogled. Možda neverovatan način na koji si me gledala, ali uglavnom, to ...to je bio vilin konjic. Ovaj osećaj... to je ludo i ne mogu ga definisati, ali mislim...mislim da sam se zaljubio u tebe.

Ljubav?

Ljubav seče tvoje srce parče po parče, hraneći momka kog voliš.

Ali ovo je Declan. On je drugačiji, šapnuo mi je mali glas.

Ali....

- Šta hoćeš o d mene? – glas mi je pukao, a emocije su ovladale sa mnom.

Uzeo je moj obraz u svoj dlan, mazeći me palcem po njemu.

- Istinu. Kako se ti osećaš? Da li me mrziš? Da li želiš da te poljubim? – njegove pune usne razvukle su se u mali smešak, kao da je već znao odgovor. Verovatno da jeste.

Nakrivio je glavu i spustio svoje vrele usne na moje. Pritisak je bio blag i sladak na početku, ali kao i sve između nas, brzo je postao požudan. Njegova ruka bila je u mojoj kosi pomerajući mi glavu kako su se naši jezici preplitali, naša strast rasla je sa svakim novim pokretom. Bože, da. Želela sam ovo. Njega. Zauvek. Ali jedino na šta sam mogla da mislim je Colby. Odvojila sa se od njega, naslonivši svoje čelo na njegove grudi. Bojeći se da ga pogledam. Bojeći se da se suočim sa istinom sa onim što sam morala da uradim.

Podigao mi je bradu, u očima mu je bila samo teška želja.

- Ne povlači se, Elizabeth. Ne od mene.

Ali jesam.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Teško sam izdahnula pokušavajući da se distanciram od ovog opojnog muškarca koji me je terao da se ušuškam uz njega i nikada ne pustim - Pođi sa mnom i odvešću te odavde.- rekao je tiho.- Samo...nemoj mi reći šta mislim da vidim na tvom licu.

Zatvorila sam oči. Ne, ovo mora da prestane. Ako je želeo istinu, daću mu je.

- Sačekaj. – rekla sam, praveći još jedan korak u nazad. – Nisi sve čuo. Colby... stalno me je jurio, i nisam mogla da shvatim zašto bi mene hteo momak poput njega. Nisam imala bogate roditelje, skupu garderobu ili auto. Nisam bila popularna, ali to se promenulo kada se on zainteresovao za mene. Odjednom sam bila deo ekipe. Devojke su htele da mi budu najbolje drugarice. Momci su pričali sa mnom. Gledajući u nazad, sada vidim da sam mu bila samo trofej, devojka koju nije mogao da ima. Devicu. – jako sam stisnula usne.

Declanovo lice bilo je zategnuto.

Stomak mi se stisnuo od uspomena,ali nisam mogla da stanem. Morala sam ovo da izbacim iz sebe poslednji put.

- On... on mi je kupovao cveće, slao mi pedeset poruka dnevno, i bila sam totalno naivna da ne vidim kako je to bilo loše iza svega. On je bio igrač koji je ostavljao slomljena srca iza sebe...ali rekao mi je da sam ja drugačija i da bi se zbog mene promenuo. - duboko sam udahnula, terajući reči da izlaze napolje.- Matursko veče bilo je obezbeđeno od strane njega sa alkoholom i drogom. Stavri su bile maglovite. Jednog trenutka sam igrala a drugog sam bila u hotelskoj sobi sa istrganom haljinom. To nije bilo ono što sam htela. – glas mi je pukao, i bezuspešno sam pokušavala da ga vratim pod kontroli.- Te noći, tama je skliznula u moje srce, i zarekla sam se da se nikad neću zaljubiti. Dva dana kasnije moja mama došla je iz Vegasa, i ja sam prerezala vene kako bi okončala crnilo u meni. Ja... nikad neću želeti ljubav da me ponovo gurne na ivicu na kojoj sam bila.

Declan je sve vreme šetao slušajući moju priču, ali sada došao je do mene i gledao me, stiskajuči pesnice uz telo.

- Ubiću kopile.

Glas mi je drhtao.- On je nedodirljiv ....čak i za tebe.

- Jesi li ga prijavila?

- I upropastim sebi život. Stavim sebe u sudsku bitku i javn cenzuru? Ja sam niko!

- Nikada da to nisi rekla.- napetost oko njegovih usta je popuštala dok me je tražio pogledom.

Povukla sam se nazad od njega još malo, gledala sam svuda samo ne u njega. Previše je video. Uhvatio je moje ukočeno telo u zagrljaj i držao me. Ali nisam mogla da se opustim. Želela sam da se sakrijem za uvek. Želela sam da nestanem.

- Imam te Elizabeth. Dozvoli mi da se brinem o tebi. Dozvoli mi budem onaj koji te pokreće. Možemo sve zajedno da preguramo.

Prestala sam da dišem. Razmišljala sam da li da mu kažem još o Colbyu, o poruci koju mi je posalo i pretnjama, ali nisam mogla da ga uvlačim u to. Nisam mogla da mu to uradim.

Zato što je kraj, nikad neću moći ponovo da volim .

- Elizabeth?

Podigla sam pogled ka njemu.- Declane...- moj glas je utihnuo, nesposobna da izgovorim reči koje su mi bile na usnama.

- Šta nije u redu?- pitao je, gledajući u mene, sa nadom na licu.

- Ja... ne mogu. – rekla sam prigušeno.

- Reci mi zašto .

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Emocije su ratovale u meni, deo mene je hteo sa se baci u njegovo naručje ali druga strana....

- Zašto nećeš da me pustiš unutra?- insistirao je.

- Znaš zašto. – rekla sam, zatvorivši na kratko oči, povlačeći se.

- Reci. Skupi hrabrost i samo jebeno reci. Ti znaš šta osećaš prema meni. – njegove ruke hvatale su moja ramena.

- Zato što, ja...

- Da? Odmahnula sam glavom i progutala reči iz mog srca i izbacila samo one iz glave.

- Ja... ja ne mogu da budem sa tobom. Ti si skroz pogrešan za mene. Ti si borac, lep si i slomićeš mi srce. Ti samo još jedan momak za jednu noć..dobro? to je sve. Ništa više.

Samo...samo me ostavi na miru. Završili smo. - u grču sam se sklonila od njega, duboko dišući.

Momentalno sam htela da povučem sve reči nazad, ali pravila devojke u mojoj glavi rekli su mi da uništim i završim ovo poniženje. Tako da i jesam - Sačekaj. – vikao je, ali sam se besno probijala kroz masu izbegavajući sve oko sebe i zbrisala na parking.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

26.

Lavina emocija udarala je kroz mene dok sam je gledao kako se probija kroz gužvu.

Bežeći od nas. Odbacila me je, taman kad je dospela u moje grudi istisnula se iz mog srca.

Toliko toga bilo je izneto na videlo i tražilo šansu. I ona je bila zaljubljena u mene, ali buntovnik u njoj to nije htela. Znao sam to. Ona je to znala isto. Gledao sam je dok je prelazila ulicu, njena usamljena pogrbljena figura pogledala je levo desno a zatim prešla na brzinu, odlazeći na parking.

Pomerala se kao da je đavo iza nje, i dođavola, nisam hteo da budem taj koji je odgovoran za takav izraz na njenom licu. Samo sam hteo da vidim u kom pravcu bi mogli krenuti odavde. Želeo sam je u svom krevetu svaku noć i savko jutro. Želeo sam je u svojoj koži. Želeo sam je u mojoj duši.

I želeo sam u njoj.

Ipak...

Bila je uplašena zbog Colbya Scotta. Jebeni silovatelj. Moj bes je porastao, krv mi je prolazila kroz vene kada sam pomislio na njega. Idem da ga ubijem. Polako i golim rukama.

Jebem ti. Protrljao sam kosu, rukama vukući krajeve. Ali nije nas samo Colby držao razdvojene, zar ne? Bila je tu i borba, i nema šanse da ću propustiti svoj san. Živeo sam i disao svojim pesnicama. Teretana mi znači sve, i možda bih odustao od UFC kada se sredim.

Sa težinom u grudima, krenuo sam prema kantini gurajući ljude oko sebe na trotoaru.

S’obzirom na mešavinu osećanja koje sam imao, nije mi se moglo pročitati na licu šta se desilo. Dax je izašao napolje i krenuo prema meni. Provukao se do mene, sa zabrinutim izrazom lica.

- Gde je otišla? Jesi li joj dao korpu?

Izdahnuo sam pokušavajući da izbacim ostatak frustracije.

- Otišla je kući, i ne, nisam joj dao korpu za tvoju informaciju. Rekao sam joj da želim više, a ona je rekla da je se klonim. Oh, i rekla je da sam za nju ništa više nego jebač. Lep mali razgovor.

Otvorio je usta ali digao sam ruku prekinuvši ga. – Ne sada. Ne želim ni jedno prokleto pitanje. Rekla mi je kako se oseća, i ja sam zvanično završio.

Stisnuo je usne. – Ja samo želim da pomognem. Sviđa mi se i mislim da je dobra za tebe.

- Kako da ne? Ona me ne želi, brate.

Ali ona je bila uplašena, podsetio me je unutrašnji glas. Pa? Imam i ja svoj krvavi ponos.

- To je samo...ima nešto imeđu vas dvoje...način na koji je gledaš...sranje, ne znam.

Trebalo bi da ideš za njom. Ne odustaj tako lako.- uzdahnuo je.

Bes koji je bio u meni opet se rasplamsao.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Divno. Romantični saveti od momka koji nikad nije imao ozbiljnu vezu. Hvala ali ne hvala.

- Ne budi seronja.

- Ne budi njuškalo.- odbrusio sam. - Nemaš prokleto pojma o čemu se ovde radi.

- Ti si moj blizanac. Mogu da te čitam kao knjigu. Već si napola zaljubljen u nju.

Glasno sam se nasmejao.- Možda kada bi čitao pravu knjigu, prošao bi razred.

- Gluperdo. Ne znaš kada treba da ućutiš, jel da?

- Vratimo se na imena. Veoma zrelo. – rekao sam kroz zube.- Bolje odstupi korak nazad, brate, i razmisli o tome šta radiš.

Suočili smo jedan sa drugim, iz očiju nam je sevalo nekoliko trenutaka. Odjednom je otpustio svoj stav, opuštajući ramena,praveći korak u nazad i kritički me gledajući.

Mahnuo je rukama ka meni.

- Ovo. Ovako ja znam da si u nevolji kada je u pitanju Elizabeth. Pesnice su ti stisnute, imaš taj ludački pogled u očisa, a kosa ti liči kao da su se u njoj borile veverice. U dubokim si govnima, i ne znaš kako da izađeš na kraj sa tim.

Pritrljao sam telo, i bes je počela da jenjava. Ne treba da budem ljut na njega. Ovde se nije radilo o Daxu. Ovo je bilo u vezi nje. Njegove oči gledale su nešto iza mene.

- Sranje. Evo dolazi još nevolja.

Okrenuo sam se i video Nadiu kako se približava brzim tempom, njišući bokovima dok je prelazila trotoar i došla do nas. Pričala je skoro bez daha.

- Hej, videla sam Elizabeth kako beži od vas iz kantine. Jel sve u redu?

- Njuškalo. – Dax je promrmljao.

Presekla ga je svojim zelenim očima. Oni se nikada nisu stvarno dobro slagali, uglavnom jer je bila ljubomorna na bliskost koju smo imali. Slegnuo sam ramenima nezainteresovano i krenuo od njih dvoje kada me je uhvatila za ruku.

- Čekaj. Ja.. treba da ti kažem nešto u vezi Elizabeth. Sećaš se da smo pričale o našem zajedničkom prijatelju Colbyu? Pričala sam sa njim juče, i reko mi je istinu. Imala je apsolutno lošu reputaciju u Petalu...

Otrgnuo sam se od nje kao ošuren.

- Zaveži Nadia, nemaš ti pojma.- zarežao sam. – Da nikad više nisi spomenula njegovo ime. On je...- uhvatio sam sebe kada su joj se oči raširile. Nisam mogao da izdam, Elizabeth - On je šta?

- Ništa. Samo ga se kloni...i mene takođe.

Uzdahnula je ali se brzo pribrala.

- Zašto? Ne možeš samo to reći i neobjasniti.- prebacila je torbicu reko ramena. – Da li on nije ono što ja mislim?

Dax je frknuo i prešao pogledom preko nje.- Da li je neko? Ponekad imaš devojku koja ti kaže da te voli a onda se jebe sa Nindža kornjačom.

Zacrvenela se , raširivši oči. – Ne mešaj se u ovo Dax. Pričam sa Declanom. Ne sa tobom.

Nakrivio je glavu prema meni.- Pogledaj ga Nadia. On ne razmišlja oo tebi i tvojim sranjima. Završio je sa tim onog dana kada si ga prevarila. On želi Elizabeth. Produži dalje mala rospijo.

Stisnula je usne.- Znam šta te reči znače.

- Stvarno.- frknuo je.- To mi je i bila namera.

Povukla je i prebacila kosu i ljutivši se, ali on nije bio još gotov, i pitao sam se da li je to zato što me nikad nije video da se ovoliko zalažem za neku devojku.

- Uzgled, nisam imao još priliku da kažem Declanu, ali naleteo sam na jednu devojku iz

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic sestrinstva na Žurci u Tau kući prošle nedelje. Malo sam flertovao...kao i obično što radim...i odjednom zapali smo u duboki razgovor o tebi. Upravo se tako desilo da je spomenula kako ti mama nije kući ovih dana, ali u stvari trenuto je na dvo mesečnom krstarenju po svetu.

Zanimljivo. Mora da je teško primati hemo terapiju na okeanu.

Pobledela je, a oči samo što joj nisu ispale. – Št... Šta? Ko ti je to rekao? Ona...ona je kući.

Nasmejao se samo. – Pa zašto onda mucaš? Stavr je u tome, pretpostavljam da si izmislila tu priču kako bi Declan ponovo sa tobom razgovarao i ti ga možeš naterati da te sažaljeva i eventualno da ti se vrati. To mora prestati, Nadia.

Nekoliko sekundi je prošlo dok joj ramena nisu klonula u porazu. Suze su joj lile niz obraze. Okrenula se prema meni, molećivo me gledajući, i tu sam video istinu. Mislio sam da će me njena laž puno više pogoditi nego što jeste, ali istina je bila da je nisam voleo dovoljno, i jedini osećaj koji je ostao bio je sažaljenje.

Sve moje emocije bile su usmerene na Elizabeth. Ona je bila sve o čemu sam razmišljao.

Samo sam uzdahnuo i otišao. Nisam imao nikakvo sranje da kažem njima dvoma. Samo sam želeo da budem sam.

A kasnije? Želeo sam da se borim.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

27.

Mrzela sam roze boju, bilo koju njenu nijansu.

Mekano roza koju vidite kao ćebence za bebe, provokativni rozi ruž za usne koji je mama ponekad nosila, čak me pogodi i bordo nijansa. Za dve godine sada, sama pomisao da obučem nešto roze grčila mi je stomak.

Moja haljina za maturu bila je blistava, ukusno roza, nijansa sladoleda od jagode koji se sjaji.

Ali kada smo Shelley i ja išle kroz Freemont ulicu vraćajući se sa mog sastanka sa Sylviom Myers u vezi nakita, potpuno sam zastala ispred izloga jedne prodavnice.

Bila je to prodavnica starih knjiga i kvalitetne garderobe. Umetnik u meni voli unikatnost jer to odražava samog vlasnika. Danas videši ovo moj mozak je eksplodirao.

Sve je bilo roze.

Shelley je stala pored mene, njene dizajnerske oči vršljale su po izlogu i onom šta je bilo unutra.

- Sviđa ti se haljina? Nekako kao da je za tebe, zar ne?

- Prelepa je. – rekla sam prelazeći pogledom preko prozora. Na plafonu su visile roza mašne sa kristalnim suzama koje su visile u sredini. Ispod toga bio je jedan model, visoka plavuša nosila je visoko sečenu haljinu, sa rukavima od čipke i dužine nešto ispod kolena.

Bila je romantična i roza i nešto što ja nikad više ne bih nosila...još nešto što bi me podsećalo. Pred toga bio je mali belo rozi stočić sa mašinom za kucanje i naslaganim knjigama na njemu, bile su okrenute prema napolju, tako da sam mogla pročitati naslove. „ Ponos i predrasude“ bile su na vrhu. U misli mi je došao Darcy ... a potom i Declan.

Uzdahnula sam gledajući u haljinu, nije bila ni jako ravna a ni jako nacigovana , nešto između, i verovatno van moga budžeta, podesetila sam sebe.

- Izgleda kao da se neko ispovraćao po ovom finom pamuku.- rekla je. – Osim toga mislim da je suviše bajkovito roza za tebe?

Istina.

- Baš me interesuje koliko košta?

- Ovde su cene razumne. Plus sada imaš i nešto para.

Osmehnula mi se još jednom, nagnula se i uzbuđeno me stisnula. Čitavo vreme je poskakivala oko mene posle intervjua, i njen entuzijazam je bio zarazan.

Sylvia mi je upravo ponudila hiljadu dolara za moja tri crteža, koja će ona posle odneti svojim umetnicim u Ashville na doradu. Puštajući te crteže od mene, osećala sam se kao da sam ponovo pronašla umetnika u meni., kao da sam se ponovo popela na brdo i došla do vrha. Znam da nije bila planina, ali ako budem išla korak po korac doći ću do vrha.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic A zatim sam pomislila na Declana. Ponovo. Šta ako je on bio ono što sam nesvesno tražila zadnje dve godine.? Šta ako je on bio onaj koga treba da volim...tu u mojim rukama... a ja sam ga pustila da ode? Emocije su se slile u moje grudi. Govoreći mu da ode od mene i ostavi me na miru bila je jedna od najtežih stvari za mene, i nisam bila u stanju ništa da radim čak ni da spavam osim da mislim na njega u poslednja dva dana. Njegovo lice. Njegove oči. Njegov samouvereni osmeh. Bože, njegova dobrota.

Pre nego što sam i shvatila ušla sam u prodavnicu i stajala ispred podavačica.

- Mogu li vam pomoći, drage moje? – upitala je starija gospođa.

- Volela bih da pogledam haljinu iz izloga. – rekla sam.

Pokazala nam je kako da se popnemo u izlog i pogledamo je.

- Popnite se gore i pogledajte, tako rade svi. Mali je prostor, ali možete se pomerati.

Samo budite oprezne.

Klimnule smo glavom i krenule.

- Najbolje što možemo ponuditi, haljina proizvedena u US. To je stopostotna svila preko koje ide čipka.- doviknula nam je iza nas kada smo ušle u prostor izloga.

Pogledale smo etiketu sa cenom. Sto pedeset. Skupo. Pipala sam prstima mekanu čipku na rukavima. Zašto je uopšte želim? Gde ću je nositi?

- Probaj je. – Shelley je rekla skoro nemo, bio je čudan, kao da smo obe znale na kakvoj se trenutno litici nalazim. Bez imalo razmišljanja našla sam se u svlačionici kako probavam haljinu i kako mi Shelley pomaže oko nje. Materijal je skliznuo preko mog vrata i ruku, i kada sam se okrenula i pogledala u ogledalo, devojka koju sam videla nije bila ona ista od ponedeljka, ona koja je rekla najlepšem momku da je bio tip za jednu noć. Ova devojka....ona je skoro blistala. Sreća.

- Šta misliš? – pitala sam, a u mom glasu čula se neizvesnost.

Shellyno lice bilo je prekriveno velikim osmehom.- Prelepa si u njoj, naravno, ali morala bi je dati meni da je doradim. Možda da je malo skratim...ali da ostavim čipku.. i malo da je zategnem u struku da nije tako široka. – teško je uzdahnula.

- Šta?

- Roza je uvek bila tvoja boja.. – vidim da se prisećala dana kada smo išle da kupujemo haljinu za maturu i bez obzira u koju god sam radnju ušla tražila sam roze.- Kupi je Elizabeth. I onda je jebeno nosi..dođavola, makar i na samo jedan čas. Dokaži sebi da ti Colby više nije bitan, da je možda uzeo nešto tvoje dragoceno, ali da ti nije uništio budućnost.

Magla mi se navukla na oči, i spustila sam ruku na njeno rame.

- Oh, Shelley. Obožavam te. Hvala što si mi bila prijateljica kroz sve to.

Odmahnula je glavom i obrisala oči, a žalosni osmeh bio joj je na licu.

- Bože, tako sam glupa. Izvini. Samo... gledajući te kako danas ideš uzdignute glave na tom intervju i koliko se trudiš oko ove haljine...osetila sam se kao da sam zauvek čekala da vidim ovaj trenutak.

Preplavile su me emocije i jako sam je zagrlila. Shvatila sam da je vreme da prestanem biti kukavica.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Znati i uraditi nije ista stvar. Provodila sam usamljene noći u kevetu, želeći da ponovo imam noćnu moru kako bi Declan došao da me probudi. Drži me. Bila sam patetična, i mada nisam bila devojka koja pije, uzela bih alkohol kako bi se osećala bolje.

Declan je radio upravo ono što sam tražila od njega: otavio me na miru.

Noć nakon što sam kupila haljinu, pozvala sam Blakea, većinom jer sam bila nervozna zbog Colbya. Izašli smo na balkon i tamo sedeli neko vreme, i Declan je bio na svojoj.

Naslonjen laktovima na ogradu, golih grudi koje su se presijavale na mesečini. Rekla sam mu Ćao. Klimnuo je glavom kao odgovor i ušao unutra. Kasnije kada je Blake otišao, čula sam ženski glas iz njegovog stana, a kasnije kada sam izašla da bacim smeće u kontejner, videla sam Lornu sa časova književnosti kako napušta njegov stan. Prošla kao munja pored mene, sa glupim izrazom na licu i karminom razmazanim po njenom licu. Oštar bol me je presekao na pomisao da je nju ljubio na isti način kao i mene. Da li je već našao novu devojku? Da li sam mu tako malo značila? Sama si sebi ovo uradila, podesetila sam se.

U petak, ušla sam na čas književnosti rešena da stanem ispred njega i nateram ga priča sa mnom, ali on je već sedeo sa Lornom, povijenih glava u nekom razgovoru.

Danas, rekla sam sebi, pričaj sa njim. Reci mu kako se osećap. I , Bože, htela sam da mu kažem... ali moja nesigurnost i strah hteli su da prvo on pokaže kako mu je još stalo do mene.

Dax je seo pored mene i potapšao me po ruci.

- Zdravo , curo. Jesi dobro? Izgledaš čudno...pa dobro, uvek tako izgledaš... ali izgledaš danas nekako čudnija.

Duboko sam udahnula. – Samo mrzim što Declan sedi sa njom. – šapnula sam nagnuvši glavu pokazujući par iza mene.

Okrenuo se da vidi par i vratio pogled na mene.

- Stvarno? Ako te to nervirira, učini nešto povodom toga. Trebao je sada biti tvoj. – proučavao me je – Razumeš li me?

Klimnula sam glavom i tada je dr Feldman ušla na čas. Gurnula sam Declana iz svojih misli i fokusirala se na Darcya. Izmišljeni lik koji je mogao u stvarnosti da me povredi.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

28.

U subotu ujutru, psihički sam se pripremila da priđem Declanu, ali on nije bio kući.

Znala sam jer sam sve vreme gledala na parking ne bi li videla njegov džip. Bila sam nervozna do ručka, pa sam sela u auto i odvezla se do njegove teretane. auto mu je bio tu, ali tada nisam mogla da se nateram da krenem tamo.

Dok sam se vozila kući, sinula mi je ideja. Krupnim koracima zaputila sam se u veliku spavaću sobu. Raspakovala sam svoj alat za nakit iz kutije i raširila ga po stolu, prelazeći prstima preko hladnog metala.

Nešto se prelomilo u meni, malo ali značajno, nešto je građeno u prošlih nekoliko nedelja. Pustila sam se ne dozvoljavajući samokotroli da me ovlada, prsti su me počeli svrbeti. Za stvaranjem.

Pogledala sam duboko u sebe i postavila nekoliko pitanja.

Gde ti je snaga?

Gde ti je vera u sebe?

Bilo je tu sve vreme, rekao je mali glas u meni.

Koristeći metalni lim debljine 18mm dovoljne dužine za njgov prst koju sam sama procenila da će mu odgovarati. Bez puno razmišljana šta ću raditi na njemu, izgravirala sam vilinog konjica kojeg sam još ranije nacrtala i koji će biti u unutrašnjosti prstena.

Nakon toga uzela sam testericu i odsekla višak, a zatim koristila plamen butana kako bi načinila metal jačim. Potopila sam ga potom u malo sirćeta i saprala toplom vodom, kako bi se oslobodila oksidirajućih delova na njemu. Uzela sam klešta kako bi ga formirala u krug, i sa malom lemilicom povezala ivice. Nakon ponovnog stavljana u sirće i brušenja spoja, stavila sam ga na čekić za oblikovanje čije je udaranje odzvanjalo stanom. Poslednji korak je bio poliranje u marloj mašinici koja je vrtela prsten u krug. Izvadila sam ga napolje i stavila na sto da se osuši. Gledala sam ga sa dobokim zadovoljstvom.

Imaće mali deo mene iako više nije hteo moje srce.

Oglasio mi se telefon, podsećajući me da na večeru sa Blakeom i Shelley.

Shelley mi je rekla da će večeras svirati bend, pa sam se više posvetila spremanju, oblačeći prepravljenu roza haljinu i obuvajući srebrne sandale sa kaišićima. Bilo je možda previše za restoran, ali nije me bilo briga.

Ta haljina bila je moj oklop, dokaz da sam se menjala svakim danom po malo. U poslednjem trenutku, vratila sam se do sobe i pogledala u nakit, uzela sam lančić i okačila Declanov prsten na njega, stavljajući ih oko vrata. Verovatno mu ga nikada neću dati, ali želela sam da ga osetim na svojoj koži.

Kada sam izašla, videla sam njegov džip na parkingu. Pre nego sam uspela da se predomislim, pokucala sam na njegova vrata. Emocije su mi stiskale grudi, i kao da sam bila na ivici za....šta? Šta ću mu reći?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Da li ću ga moliti da mi da još jednu šansu?

Možda.

Ali nije otvorio vrata.

- Wou, ljubavi.- rekao je muški glas.- Bolje uspori ili ćeš pasti.

Jake istetovirane ruke uhvatile su me da bi umirile moj nespretni korak kada sam ulazila u Cadillac. Prepoznala bi taj hrapavi glas svugde. Declan.

Ne bi trebala da budem iznenađena što ga vidim ovde. Bila je subota veče, i ako nije bilo žurke u bratstvu, ovo je bilo to mesto. Nosio je farmerice i majicu lepšu nego obično, i zatekla sam se kako sam ga zamišljam u njegovom šorcu za teretanu, golih grudi i ožiljcima na leđima. Vrućina je prošla kroz mene. Ovo je prvi put da me je dodirnuo od onog dana na trotoaru. Usmerio je oči na mene, prelazeći pogledom polako, polazeći od mojih sandala, preko hajine.

- Izgledaš lepo.- promrmljao je.

Klimnla sam glavom.- Šta radiš ovde? – pitala sam, gledajući ga u lice, gutajući pogledom njegovu stisnutu vilicu i pune usne. Promigoljila sam se , prisećajući se tih usana na mom telu. Pogledala sam preko njegovog ramena. Da li je bio sam?

Ah. Dax i nekoliko njih iz bratstva i sestrinstva sedeli su za velikim okruglim stolom u blizini gde je svirao bend. I Lorna je bila tamo, naravno. Duboko sam izdahnula.

- Ovde sam sa prijateljima. A šta je sa tobom? Ti si sa Blakeom?- zarežao je od čega sam se malo ukočila.

Blake se u poslednje vreme malo ohladio i nisam bila sigurna zašto, ali deo mene se pitao da li se boji Declana.

- Ništa nisi rekla.- naslonio se na zid zaštitniči, a samim tim približavajući nas jedno drugom. Posegnuo prstima i pratio liniju mog obraza.- Znam taj pogled. Zabrinuta si. – podigao je obrvu, praveći pauzu. – Colby?

I onda sam čula, malu opasku u njegovo glasu, miris alkohola u njegovom dahu. Srce je počelo da mi preskače. Povukla sam se korak nazad.

- Pijan si?

- Imam dvadeset i jednu godinu. Želiš li i ti jedno? – dohvatio je flašu crnog piva, i osećala sam se glupo jer nisam odmah primetila. Bila sam prezauzeta gledajući ostatak njega.

- Ne volim to. – odbrusila sam.

- Dobro je da nisam sa tobom onda. – rekao je uzimajući gutljaj.

Gledali smo jedno u drugo dok su prolazile, i taj poznati osećaj koji je bio između nas prošao je kroz moje srce. Zatvorila sam oči, kako ga ne bih toliko želela. Čak i ako sam znala da je pijan... nije me bilo briga!

- Bila sam kod tebe večeras, ali nisi bio kući. Imam nešto što treba da ti dam.

Skupio je obrve. – Spremna si za drugu rundu? Nisam znao da radiš i to, mislio sam da si isključivo devojka za momka na jednu noć.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Udahnula sam duboko.- Ne budi kreten. Zar ne misliš da i mene boli? Poludela sam misleći o tebi...

Blake i Shelley ušli su kroz vrata i smejeći se došli do nas. Blake me je nežno zagrlio i poslao Declanu ledeni pogled. Declan me je značajno pogledao kao da je imao još nešto da kaže, a onda se upravio uza zid, opuštajući i stežući svoje mišiće.

- Drago mi je što sam te video. Moram se vratiti svom društvu.

Kakva ljubaznost.

A onda se okrenuo i pošao da se pridruži grupi koja je bila pozadi. Dok sam gledala, Lorna je odmah došla do njega jer je sa druge strane bila još jedna devojka i obe su se borile za njegovu pažnju. Eto, ljudi nisu uvek onakvi kakvi mislimo da jesu., rekla je devojka sa pravilima u mojoj glavi.

- Jesi dobro?- Shelley je rekla, brižnim glasom.

Odmahnula sam glavom. Grudi su me stiskale kao da sam u nekoj pećini, a nema izlaza.

Nismo više čak ni prijatelji.

- Ne mogu ostati ovde i gledati ga.

Blake je klimnuo glavom. – Slažem se. Idemo u tvoj stan i naručimo picu. Ja častim.

Potvrdila sam i pogledala u moju roza haljinu. Htela sam da je skinem što je pre moguće.

- Samo me odvedi odavde.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

29.

Nisam bio pičkica. Ako me ne želi, jednostavno ću je zaboraviti, rekao sam sam sebi dok sam sedao nazad sa tekilom ispred mene na stolu. Dax me je zabrunuto pogledao.

- Bilo ti je dosta.

- Biće dosta kada je izbacim iz glave.- pokazao sam glavom na Elizabeth, koja je stajala na vratima, sa ranjenim izrazom na licu.

Po pravilu, piće je bilo nešto što sam retko upražnjavao, ali u poslednjih nekoliko dana pomoglo mi je da uzbacim Elizabeth iz glave. Ili sam bar pokušavao. Alkohol je kratko zaglupljivao bol, ali to nije bilo dovoljno. Pustio sam je na jedini način na koji momak zna.

Fokusirao sam se na devojke koje su me želele. Nema smisla juriti san , ako te on ne želi nazad. I nisam mogao a da ne pomislim da je ona stvarno zaljubljena u Blakea ali da to poriče sebi. Možda sam skroz pogrešio u vezi njenih osećanja prema meni.

Od trenutka kada mi je rekla da je se klonim, svuda sam ih viđao zajedno. U studentskom centru. U našoj četvri. Kod nje. Mrzeo sam ga bez razloga, osim što je imao njenu pažnju, a ja ne. Podigao sam pivo i uzeo gutljaj.

Jedan posebno loš dan, nakon što sam shvatio da je pozvala Blakea kod sebe, a ja Lornu u moj stan. Glava mi je bila u haosu, nije mi bilo bitno ni ko sa ni sa kim, moje telo je bilo u krizi želeći da zaboravi Elizabet. Poljubio sam Lornu, i završili smo u krevetu, ali moje srce nije bilo u tome, i nije prošlo puno stao sam. Biti sa Lornom, bilo je pogrešno. A nisam ni znao zašto. Ne dugujem Elizabeth ništa. Ali...

Stvarnost me je udarila. Nisam bio samo zaljubljen u Elizabet, bio sam kompletno gurnut preko ivice kao da me je neko gurnuo sa nebodera i padam u slobodnom padu na beton. Ona je bila moja kraljica, a ja sam želeo da budem njen kralj. Hteo sam da sedim na prestolu sa njenim telom i volim je zauvek., ali nije bio u pitanju samo seks, iako sam bio na jebenom mesecu sa njom.

Ne, mi smo bili dvoje slomljenih ljudi koji su videli duboko jedno u drugo i samo...isprepletali se.. Nazovimo to sudbinom ili nekom običnom starom karmom, ali šta god da je , trenutak kada sam je video, moje srce je znalo, samo je ono moglo dopreti do moje glave kao bi shvatio.

- Odlazi. – Dax se nagnuo i rekao mi.

- Nije me briga. Ko je jebe.

- Da..Upravo tako. – potvrdio je zabrinuto me gledajući. – Treba ti čista glava pre borbe sa Yetiem.

Okrenuo sam glavu i gledao kako odlazi, jebiga , jedan deo mene hteo je da potrči za njom. I kažem joj šta?

Jesam li bio spreman da postavim sebe ispred nekog ko ne vidi izlaz za sebe?

Lorna je prešla pogledom preko mene sugestivno.- Želiš li da odemo odavde, dušo?

Uzeo sam pivo i povukao dobar gutljaj. – Šta imaš u planu?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Oblizala je svoje crvene usne, gledala me je zavodnički i gurnula svoje sise prema meni.

Gledao sam dole u dve krem lopte, mogaob bih obe imati u rukama večeras.

- Šta god je potrebno da te učinim srećnim, Declane.

Napavi srećnim?

Ništa.

Trebao bi opet da razmislim o Elizabeth, rekao sam sebi.

Primakao sam joj se bliže, miris njenog parfema ispunio mi je nos. Prvo sam se poigravao sa njenom kosom, osmehujući joj se. Nagnula se preko moje ruke ruke i poljubila me u vrat, usta su joj bila vruća dok je nizala poljubce do mog grla. Stavila je ruku na sredinu mojih grudi i počela da je spušta na niže do mojih bedara kada me je uhvatila za kurac preko farmerica. Nije se čak ni trznuo.

Dax me je potapšao po ramenu. – idemo, brate.

Trepnuo sam ka njemu, i soba se okrenula. Čekao sam prijatan osećaj da se proširi mojim delom usled dejstva piva, ali sve što sam dobio bio je prazan osećaj u stomaku.

Uzdahnuo je.

- Hajde, vodimo te odavde pre nego što uradiš nešto pa posle zažališ.

Lorna se nadurila. – Ali veče je tek počelo...

Ustao sam uz pomoć Daxa.- Izvini, ljubavi. Večeras to ne stoji u kartama.- rekao joj je.

Nagnuo me je na sebe i pravili sebi prolaz do vrata. Teturali smo se tako, kakva sramota, jedan veliki momak držao je drugog.

- Volim te, znaš to zar ne? – promumlao sam.

Huhtao je vukući me za sobom. – Da, čoveče. I ja tebe. Sad ulazi u prokleti auto.

- Sačekaj. – očima sam prelazio preko parkinga, nadajući se da je još tu.

- Otišla je. – rekao je. Uzdahnuo je i otvorio mi vrata. – Ideš pravac u krevet, brate. Žao mi je ne radi se to tako.

- Daa. – prva žena koju sam voleo, a ona me nije želela.

Seo sam na suvožačko mesto, teško izdahnuo, a zatim povratio po njegovim kolima.

Nekoliko sati kasnije, osećao sam se treznije. Uglavnom. Možda mi je povraćanje pomoglo. Pokušao sam da odem u krevet, ali nisam mogao da spavam, pa sam ustao i otišao pod vreli tuš. Voda se slivala niz mene dok sam se samo zadovoljavao , ramišljajući o Elizabeth ispod mene, njenu mekanu kožu uz moju.

Izašao sam i obukao srebrni šorc za teretanu i izašao na balkom. Oči su mi otišle na njen mračan stan. Naravno ona spava. Zar ne? Bilo je tri ujutru. Nije me bilo briga. Zaleto sam se i preskočio dočekavši se mekim tupim udarcem nogama o balko. Vrata su joj bila otključana...moraću da je upozorim na to. Ali za sada, gurnuo sam ih polako i otvorio ulazeći unutra, začkiljio sam dok mi se oči nisu privikle na mrak. Zastao sam kada su svetla sa parkinga udarila u moje lice. Šta ja to dođavola radim? Samo sam ušao nepozvan. Ako se probudi i vidi me ovde naljutiće se. Zar ne? Šta ako je neko sa njom?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Jebem ti! Bes je protutnjao kroz mene i prošao sam rukama kroz kosu, gledao sam je kako leži pod pokrivačem. Samo jedno telo. Prevrnula se, nežno izdahnula dok se nameštala u jastuku. Stari... život.. bilo je teško za mene od kako je mama umrla, ali radio sam najbolje što sam mogao, trudeći se da budem onakav kakvim bi ona želela da budem. Život sa mojim tatom napravio me je ovakvim kakav jesam. Čvrst. Jak. Ali ispod, ispod sam čeznuo za dubokom ljubavlju između dvoje ljudi za koju mi je mama uvek pričala da postoji. Ali Elizabeth nije želela te stvari, pa zašto sam se onda ušunjao u njenu sobu, kao da sam pao sa drveta? Da se oprostim? Možda. Uzdahnuo sam.

Morao sam kako bi sačuvao zdrav razum. Imao sam borbu na koju sam morao da mislim, a ona me je ometala u tome.

Ali...

Mogu li je pustiti zauvek?

Mogu li doći na čas i gledati je kako se smeje sa Blakeom?

Mogu li ih gledati da se zaljubljuju jednog dana .

Mogu li naleteti na nju za nekoliko godina u nekom parku kako se igra sa detetom koje nije moje?

Bio sam suviše ponosan da molim i previše ljut da mislim. Dođavola, možda sam još uvek pijan.

Bože, morao sam da dišem. Izdahnuo sam. Morao sam da joj kažem zbogom. Da. Posle svega, koji drugi izbor imam?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

30.

Nedelja je i probudila sam se depresivna jer sam videla Declana kako pije. Da li je bio kao i svi ostali?

Našla sam Pink na mom telefonu i pustila na zvučnike, i provela ostatak dana razmišljajući i petljajući oko aluminuijuma.

Kasnije te večeri, pokušala sam ponovo da dobijem mamu. Pokušavala sam da je nađem još od prošle subote kada je bila ovde. Danas je napokon podigla slušalicu, i posle kraćeg razgovora, priznala mi je da nisu prodali priču i da se vraćaju u Petal. Hvala Bogu. I izdahnula sam sa velikim olakšanjem.

Nazvao me je Dax da mu dam moje beleške iz književnosti kako bi se spremio za predstojeći test, tako da sam otišla do studentskog centra.

Stigla sam i našla ga kako sedi u separeu od pozadi, izgledajući seksi više nego ikad u crnoj majici sa natpisom grupe Beastie Boys. Sela sam preko puta njega i dala mu svoju svesku. Videvši ga tako podsetio me je na Decana i srce me zabolelo.

- Mogao si da tražiš beleške od Declana, zato mi otvoreno reci zašto si me zvao.

Pročostio je grlo, ispravio se i prekrstio ruke na grudima, ozbiljnog izraza lica. Duboko je udahnuo.

- Ne znam kakvu vrstu zajebancije ti i moj brat radite jedno drugom, ali on je prokleto razbijen... i ima tešku borbu u Halloweenu sa nekom golemom nakazom. Nije dobro. Ako ga još želiš...a znam da želiš...onda ti je bolje da se sabereš i daš mu do znanja. Ako ovo uprskaš i uništiš mu borbu, sve je na tebi, ljubavi.

- Reci mi šta zaista osećaš i misliš. – promrmljala sam.

Frknuo je. – To je sve jebena istina.

Naslonila sam se nazad u separe, zabrinutost i strah protisklale su mi grudi. Halloween je udaljen dva dana puta. Polizala sam usne.

- Stvarno misliš da bi sa ovom mogao da ima problema? Zbog mene?

Pogledao je oštro. – Ne znam. Muka mi je od vas oboje. Možda ako sredite ovo sranje između vas, on bude dobro.

- Nemoj da manipulišeš sa mnom, Dax. Imamo probelama na tom putu. Plus, ne volim nasilje i ne mogu to da oprostim..- odbrusila sam. Ali iako su reči samo izletele iz mene žudela sam da vidim Declana kako koristi svoje telo. Setila sam se one večeri kada je nasrnuo na Colbya. U početku sam bila prestrašena, nakon toga, bila sam u čudi njegovoj moći i okretnosti. A njegovi alfa instikti su me zapalili kao sam pakao. Uzdahnula sam.

Dax je slegnuo ramenima. Dobro. Menjamo temu.

- Šta je u vezi Lorne? Bio je sa njom prošlo veče, a on nije izgledao da čezne za mnom dok ga je ona grlila i visila po njemu.

- Nije sa njom, ali on je budala, ja bih to pojebao u tren oka. Ne bih čekao na tebe, on čeka.

Moje lice mora da je pokazalo šta osećam povodom toga, jer je digao ruke gore.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Nemoj da si ljuta. Jednog dana pokupiće neku drugu. Nakon svega on je moj brat. – izdahnuo je. – Zato pređi preko svoje prošlosti i prestani da se boriš, već idi po svog prokletog čoveka.

Poigravala sam se sa ožiljcima na zglobovima, izbegavajući njegov pogled. Zastoj između mene i Declana nije bio u stvari zbog borbe. Možda je bio jedan od razloga na početku, ali uglavnom, bilo je jer se još uvek bojim da načinim zadnji korak i priznam šta osećam. Da se otvorim ponovo za moguće slamanje srca. Ali zar nisam rekla sebi da treba da budem hrabra? Podsetio me je mali glas. Da, i krenula sam malim koracima da pregazim tu planinu. Ali zar nije vreme da napravim skok?

Ustala sam kako bi krenula. Otkopčala sam ogrlicu, onu sa Declanovim prstenom i dala mu ga.

- Hoćeš li mu dati ovo? Ovo je prvo što sam napravila u zadnje dve godine, i ...ima izgraviranog vilinog konjica sa unutrašnje strane. Rekao mi je značenje, i nisam mogla da mislim ni na šta osim na njega, pa sam ga napravila. – rekla sam drhtavog glasa.

On ga je osmatrao, a zatim pogledao u mene. Klimnuo je glavom sa izrazom oduševljenosti na licu.

- Hoću.

Ustao je i privukao me u veliki zagrljaj.

- Dva dana.- šapnuo mi je na uvo. – Nemoj zaboraviti.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

31.

U ponedeljak ujutru otišala sam na čas književnosti, ali Declana opet nije bilo, a ni Daxa.

Pretpostavljla sam da je imao zadnje treninge i odmarao se.

Nakon posla u knjižari, došla sam kući i očistila frižider, a zatim obrisala podove dok je na TV-u išla epizoda Downton Abbey. Zposlila sam se sebe i svoje misli kako ne bih mislila ni na šta drugo.

Te večeri, neko je pokucao na moja vrata.

Otvorila sam ih i Declan je stajao ispred njih, naslonjen na dovratak, napeto, kao da se pokušava kontrolisati.

- Zdravo. – rekla sam. – Kako si? – jedva sam uspevala disati dok sam pričala sa njim, moje oči gutale su njegova široka ramena i mišićave bicepse.

Klimnuo je glavom, više formalno.- Dobro. Nisam hteo da ti smetam...

- Ne smetaš. Ja sam tu...sama. pokušavam da gledam Downton Abbey i čistim. Trebalo bi još kuhinju i kupatilo, možda i ormane sa garderobom. – zaustavila sam se. – Izvini.

Trtljam. – naterala sam se na osmeh. Njegovo lice ostalo je isto.- Hoćeš da uđeš? – glas mi je podrhtavao, iako sam se trudila da ga smirim.

Pročisti je grlo. – Ne, došao sam samo da ti kažem da sam pitao prijatelja policajaca da istraži Colbya. Rekao mi je da je u jednom od stanova na severnom delu Whitmana. – uzdahnuo je. – Proveravao sam parking i tvoj stan sa balkona svako veče, i kada nisam bio tu, pozivao bih policiju kampusa da pošalje neke momke da obiđu ovde. Znam da su se stvari promenule između nas, ali ovde sam ako ti zatrebam.

Oh. - Hvala. Puno mi znači.- molim te uđi unutra. Vrpoljila sam se sa ručkom od vrata.

Začuo mu se telefon, on ga je izvadio iz džepa i proverio i ono što sam zaključila bila je sms poruka.

- Neko bitan? – pitala sam. Pokušala sam da umirim bes iz svog glasa. Stvarno jesam.

Nemam razloga da budem ljubomorna. Imala sam svoju šansu.

Trznuo je pogledom na mene. – Sastanak.

Steglo mi se srce. –Da li je lepa?

Slegnuo je ramenima. Bol je prošla kroz mene. Stani, samo jebeno se zaustavi. Pokupi svoje slomljeno srce, skini prašinu sa njega i vrati ga u svoje grudi.

Uhvatila sam bljesak srebra na njegovoj ruci i zamrzla sam se. Zastao mi je dah u grlu.

- Nosiš prsten koji sam ti napravila?

Ispravio se i palcem prešao preko srebra koje je stajalo na domalom prstu desne ruke.

- Izgleda sjajno. – promrmljala sam. – Ja.. morala sam odokativno da pogađam veličinu, izgleda da sam pogodila. – pokušala sam da ostanem pribrana. Ne dozvolivši mu da vidi koliko me emocionalno pogodilo što sam videla da nosi moj prsten. Da li mu se sviđao isto koliko i meni? Da li misli na mene, bar malo?

- Hvala za poklon.- vrpoljio se. – Ja...ja mislim na mamu kada ga nosim.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Ja.. nisam očekivala da ćeš ga nositi na sastanak - Ljubomorna?

Ukočila sam se. – Ne. - Lažeš. – slegnuo je ramenima sa osmehom na licu. – Kako god. Nemam baš pravi sastanak, jedino ako se ne računa ponekad teretana. Može da bude prava kuja ponekad.

Da. - Declan, ja.. volela bih da uđeš. Molim te. Moram da ti kažem..- zaustavila sam se, bojeći se da završim misao. Progutala sam.

Protrljao se po obrazu, tamne senke na njemu pokazivale su njegovu zrelost, njegovu muževnost. Oči su mu bile tamno sive dok me je gledao, kao da je hiljadu burnih emocija tutnjalo kroz njega.

- Kasno je Elizabeth. Treba da se pripremim za sutra, i nisam došao ovde da se svađam sa tobom. Samo da ti kažem u vezi Colbya.

Ali ja nisam htela da se svađam.

Udaljio se od mojih vrata i dao mi jedan konačan pogled, njegov pogled bio je kao da gleda kroz mene. Završio je sa mnom. Čekala sam previše dugo. Osetila sam u dubini svoje duše, da je tanka nit koja nas je povezivala toliko zategnuta da samo što nije pukla.

Htela sam da se sagnem i plačem. A onda on je otišao.

Halloween je stigao.

Otišla sam ošamućena sa časova u tri sata i bila u knjižari da odradim smenu. Rick je predložio da bi mogli nositi kostime na poslu, pa smo Shelley i ja obavile brzu kupnju u prodavnici, kada me je pokupila. Uzela sam mali svetlucavi kostim Zvončice sa kratkom baletskom suknjicom i baletankama. Sve me je svrbelo i bilo mi je nepriajtno, otišla sam odmah u tome. Nije me bilo briga.

Sa težinom sam razmišljala o brobi, ali stvar je bila u tome što niko nije znao tačno mesto i vreme osim onih koji su bili usko povezani sa njom. Shelley i Blake nisu bili deo toga, pa smo čekali da dobijemo nezvanične informacije.

Shelley i Blake su svartili u knjižaru i pokupili kostime iz kuće bratstva , ona je uzela zombi navijačicu a Blake je bio zombi fudbaler. Pomogli su prilikom zabavljanja posetioca dok sam ja završavala smenu.

Tri sata nakon što su otišli, oglasio mi se telefon.

Shelley. „ Nazivi me čim stigneš .“ - Izvini me, moram da sredim nešto. –rekla sam Ricku i otišla u zadnje skladište.

Nakucala sam joj prouku. „ Šta nije u redu? Još sam na poslu. Ne mogu te nazvati. Napiši mi.“ „ Decalna se bori za sat vremena.“ – bio je njen odgovor.

Brzo sam je nazvala, glas mi je bio tih. Rick je imao stroga pravila o pozivima telefonom na poslu.

- Šta se dešava?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Bori se u skladištu u Water Streetu, onom pored starog magacina pamuka.- rekla je adresu. Glas joj se utišao. – Mesto će biti ludo od muzike i pića i svih tih sranja. Ne znam kako ćeš to podneti.

Grudi su mi se dizale i spuštale. Već sam zaboravila adresu.

- Nakucaj mi adresu, naćemo se tamo.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

32.

Zagrevao sam ramena i trčako uokolo u malom prostoru iza paravana koje je Nick, organizator borbi, postavio ranije u skladištu, pokušavajući da smanji jačinu muzike i svetlećih lasera iza mene. Max je nešto ranije izbrojao nešto više od pet stotina glava ispred vrata...najveća izlasnost nego ikad.

Proverio sam svoje umotane pesnice i zaštitnik. Sve je bilo kako treba. I spustio uzdah koji sam zadržavao kako bi smirio nadolazeći adrenalin. Bio sam već spreman da zakucam ovog.

Dax je došao iz mase.

- Ovo mesto je prokleto bolesno. Studenti su ovde u kostimima sa žurke bratstva.

Nakaze su svuda. Jebiga, gužva je velika. – napravio je grimasu, kao da ga je nešto mučilo.

Zaustavio sam se na trenutak. – Šta se dešava?

Uzvrpoljio se i počešao po glavi. – Nisam hteo da ti kažem, ali mislim da je bolje da čuješ od mene nego da je odjednom vidiš u pozadini...Elizabeth je ovde.

Izvirio sam van paravana, preletajući pogledom po masi.

- Gde? Odmahnuo je glavom. – Video sam je kada je ulazila, ali onda sam je izgubio. Ovo mesto je ludnica.

Izdahnuo sam. Prokletstvo. Sada sam morao i za nju da se brinem.

- Postaraj se da ode odavde, dobro?

Klimnuo je glavom, i pogledao u Yetia. – Jebeno je ogroman, čoveče. Izgleda kao albino pacov na steroidima...to je baš gadno.

Udario sam ga po leđima. – Opusti se, neće daleko dogurati.

Opet je klimnuo glavom, nesigurnog izraza lica, ali dao mi pesnicu.

- Razbi mu guzicu, brate. Dao sam pare na tebe.

- Dogovoreno.

Izašao je napolje i zadržao se nekoliko trenutak kao bi osmotrio bokserski ring ...gledajuči u označene linije na zemlji..neki od studenata su se popeli kako bi imali bolji pogled. Nikad nije bio daleko od mene dok sam bio u borbi. Max je došao i zauzeo naš ćošak u ringu. Nick je tupnuo u mikrofon, dajući znak da će borba početi, a muzika je postala glasnija kada sam izašao i krenuo prema okruglom ringu. Jebena šala. Ova borba je bila isto bez pravila.

Yeti je došao kao čudovište i počeo svojim ogromnim telom da kruži oko mene. Počeli smo sporo. Testirajući jedan drugog, nekih šezdeset sekundi nakon kojih je pošao na mene. Jakim pesnicama udario me je u stomak, a onda jednom u rame dok sam se pomerao od njega. Isprekidano sam uzdisao, ublažavajući bol.

Znači to je bilo to.

Stisnuo sam pesnice i krenuo na njega, udario sam ga četiri puta u grudi i izbegao jaki udarac koji je dolazio sa desne strane u moje telo. Promašio me je. Napao sam opet.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Udarao sam ga po ramenima i stomaku, boreći se da mu udarcima izbijem dah iz pluća.

Udarac. Udarac. Udarac. Zarežao je. Krv je letela na sve strane. Masa je vrištala. Da. Padni dole, jebivetru.

Pomerio se od mene i hodao, liče mu je bilo vrištuće crveno, ali onda se nasmejao, pokazujući zube. Očigledno, Yeti nije nosio štitnik za njih. Bljesak plave kose u masi odvukao mi je pažnju, a njegova šaka zalepila na moje uvo dva puta, bam, bam, a onda me laktom nabio u stomak i kada sam se nagnuo napred njegova druga pesnica završila je na mojoj slepoočnici. Snop svetlosti bljesnuo mi je pred očima. Soba je izbledela. Jebeno se osvesti. Grudi su mi brzo radile udišući isprekidano dok sam se pomerao od njega.

Zabacio je glavu u nazad uz ispuštanje urlika. Publika ga je podivljala, pozivajući njegovo ime.

Telo mi se streslo, ali sam ustao i krenuo na njega, ovog puta koristeći udarce laktom i nogama. Primio je oba udarca i pao na kolena. Uspeh. Skočio sam na njega i rvali smo se po podu, grubi beton derao mi je ramena dok smo se borili za kontrolu. Koristio sam podlaktice kako bi mu smanjio kretanje. Gurnuo sam ga dole i zadao jedan...dva...tri brza udarca.

Prlja-vi Englez! Prlja-vi Englez! Vikala je masa.

Bio je gotov sa glavom u guzici dok sam ga udarao,skrenuo sam pogled. Zbacio me je ponovo, ovaj put jače. Poluga je oslabila. Dođavola. Ne još. Zastenjao je kada je krv šiknula po njegovom licu kada sam mu nos nabio na beton.

- Borba je gorova, Yeti. – promumlao sam, i u milisekundi dok sam uzimao dah za te reči, okrenuo, oslabivši moj pritisak i kolenom me je udario u gornji deo mog grla. Ostao sam bez vazduha i pao u nazad. Devojke su vrištale. Muškarci vikali. Max je vikao sa klupe.

Nemam pojma šta je govorio. Sranje!

Izgubio sam pare. Brzo. Nisam mogao da dišem. Manjački se nasmešio i krenuo ka meni, udarivši me u lice. Udario me je u desno oko. Nastavio sam da se pomeram.

Izbegavajući ga. Pokušavajući da dišem. Koristio sam svu snagu koju imam, zarotirao sam se u kukovima i napravio udarac laktom u poluokretu. Udarac levim laktom otišao je pravo u njegovu jetru malo ispod srca. Urlik je izašao iz mene. Pao je u nazad u masu, koja ga je gurnula nazad. Nasrnuo sam na njega lomeći ga, mešajući udarce rukam i nogama, ni jedan od nas nije bio spreman na predaju. Skrenuo sam pogled opet na publiku tražeći plavu kosu. Našao sam Elizabet. I Blake je bio sa njom?

Tresak!

Njegovo koleno zabilo se sada u predo moje jetre. Savio sam se kada je bol prošao kroz donji deo mog stomaka. Boreći se za vazduh, uspeo sam se pomeriti kako bi izbegao koleno kojim je krenuo da me udari. Zateturao sam se po ringu.

Sranje...jebeni...pakao.

- Englezu, borba je gotova. – rekao je dok je zadavao još jedan udarac u stomak.

Opet. Opet. Nestalo mi je vazduha i sve mi se okrenulo. Bosim nogama tumarao sam po ringu, sapleo se i pao na kolena. Vazduh. Potreban mi je vazduh.

Zvuk sirene je došao do mojih ušiju. Tada i krici publike koja je bežala kroz zadnja vrata.

- Dolaze panduri. – čulo se kroz masu koja je prolazila pored mene i krenula da se penje ka desnom prozoru visoko na skladištu. Nastala je opšta ludnica. Yeti se uhvatio za jaja i uperio prst u mene.

- Ovo nije gotovo. Imao si sreće ovaj put. Sledeći put, ću te ubiti a zatim jebati. – pomerao je svojim kukovima i smejao se.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Dok sam ga gledao, otrčao je do svog menadžera, a zatim otišao kroz vrata koja su bila otpozadi. Nije bilo sumnje da je bio još jedan izlaz od nazad.

- Idemo iz ovg pakla. – Max me je uhvatio za ruku i vodio na zadnji izlaz skladišta.

- Čekaj. – zašištao sam i oslobodio ga se. – Gde je Dax? – gledajući po prostoriji tražeći ga. – I Elizabeth? Ona je ovde negde - Nemoj da si idiot. Bićeš jedini kojeg će uhapsiti. – vikao je na mene.

Sirene su je čule sada jače, a plava rotirajuća svetla dolazila su kroz prozor. Okrenuo sam ka njemu.

- Nastavi. Dolazim za tobom.

Zarežao je i odustao od mene bežeći kroz vrata. Stajao sam usred haosa. Većina prostora bila je ispražnjena, osim onih koji su bili na višim nivoima i pokušavali bezbedno da se spuste niz stepenice. Nema plave kose. Nema ni Daxa.

- Ovuda. – pozvao me je glas sa druge strane skladišta, udaljen nekoliko metara.

Dax je stojao kod polomljenog prozora. Elizabeth je bila pored njega, oči su joj bile velike kao tanjiri. Divlje je mahala rukama da im se približim. Škripa guma čula se ispred skladišta. Otvarala su se vrata. Glasovi su vikali. Trčao sam prema njima. Prokletstvo, bio sam predaleko.

- Izguraj prvo nju napolje.- vikao sam. – Panduri su tačno iza mene.

Shvatio je šta sam mislio i podigao je gore pazeći da se ne izgrebe na krhotine od stakla.

Noge su joj nestale preko ivice.

- Idi Dax. Zavreteo je glavom, nije skidao pogled sa mene dok sam trčao kroz masu devojaka koje su bile pijane i pokušavale da nađu izlaz. Poslao mi je zadnji pogled i iskočio kroz prozor.

Kroz panelni prozor video sam njegovu siluetu kako grabi Elizabet i trči ka susednoj zgradi. Zatrčao sam se jako i iskočio kroz prozor. Udario sam na zemlju, napravio sam kolut i dočekao na nogama nastavljajući da se krećem. Uzvici su dolazili iz unutrašnjosti skladišta. Sranje. Panduri su već ušli. Ajde. Ajde. Idemo. Govorio sam sam sebi. Skrenuo sam iza ugla zgrade i skrenuo prema mačnom delu gde sam se nadao da je Dax otišao.

Nisu bili tu, pa sam nastavio da trčim između zgrada uzvikujući njihova imena. Bio me je strah da ih nije uhvatila policija, ali pet stotina ljudi trčalo je na sve strane, nadao sam se da imaju pune ruke posla. Gde li su?

Okrenuo sam ka maloj susednoj ulici udaljenoj skoro blok i video kako mi mašu čekajući me kod kontejnera u uličici. Dotrčao sam do njih. Dax me je divlje gledao.

- Policija? Koji đavo? To se nikad nije desilo...i moja kola su tamo parkirana.- žalio se dok je bio pognut pokušavajući da diše. – Zanimljivo , brate.

Usmerio sam svoju pažnju na Elizabeth, koja je stjala zaleđena dok me gledala, grudi su joj se bzano dizale. Oči su joj se iznenada proširile.

- Ruke ti krvare.

Pgledao sam dole, shvativši da sam ih verovatno rasekao kada sam pao na zemlju iskačući. Podigla ih je gore da ih vidi i obrisala krajevima njenog kostima.

- Ovo je ludo. Treba da te odvedemo u hitnu pomoć.

Moj prvi nagon bio je da se povučem od njenog dodira, pogotovo jer su mi ruke bile otečene od borbe, ali nisam, vrelina njenog tela bila opojna. Mirisala je na limun ili neko voće i hteo sam da je povučem bliže i udahnem jače.

- Dobro sam.- grubo sam rekao.

- Nisi dobro. – zarežala je ljutito. Bože voleo sam tu vatru u njenim očima.

- Zašto je to tebe briga uopšte?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Nadimala se još više, plave oči su joj sevale kada je ispustila moju ruku i napravila korak u nazad. Gledao sam u nežne obline njenih grudi kada je prekrstila ruke, način na koji joj se grlo pomeralo dok je gutala. Telo mi se zateglo, kurac ukrutio. Govorio sam sam sebi kako je to od zaostalog adrenalina, kada sam se osećao kao da mogu da jebem bez prestanka, ali to je sve bilo zbog nje. Želeo sam je, prokleti ponos. Sve nesuglasice od prethodnih dana su nestale, i jedino je ona bila važna. Okrenuo sam se prema Daxu.

- Idi po moj auto. To je tri bloka istočno odavde na otvoreno delu Chester ulice. Ključ ti je od gore na gumi sa strane vozača. – napravio sam puzu.- I daj nam par minuta pre nego što dođeš.

Ispravio se, gledajući nesumično mene pa Elizabeth.- Dobro. Budite dobri ovde u uličici?

Elizabeth?

Prostrelio sam ga pogledom, puštajući je da vidi vrelinu iz mog pogleda koji je govorio Ti si moja.

- Jel u redu da budeš sama sa mnom? – pitao sam, stiskajući usne, samo neka se usudi da kaže ne.

Klimla je glavom i Dax je nestao u mraku, ali ni jedno od nas nije gledalo kako on odlazi, oboje smo gledali jedno u drugo. Ona je i dalje bila ljuta, a ja i dalje napaljen.

- Declan... – počela je.

- Dođi vamo.

Polizala je usne. – Zašto?

- Borio sam se, moja krv praktično još ključa, i trebam te...odmah.

Raširila je nozdrve, a puls na vratu joj se ubrzao. Nisam bio sam u ovome, a ja sam se bio okrenuo i odustao od nje. Ako ona ne bude krenula prema meni, ja ću prema njoj. Obrisao sam krv sa ruku o svoj šorc i većina se skinula, video sam da posekotine nisu bile tako strašne kao što sam mislio. Modrice su verovatno bile gore. Pogledao sam je da vidim da li me gleda. Približio sam joj se dok je nisam naslonio na metalnu zgradu iza nje, ali sam se zadržao na udaljenosti od nekoliko centimetara stavljajući ruke sa obe strane njene glave.

- Sada me pitaj da te pljubim.- rekao sam, zureći dole u nju.

Isprekidano je disala, dok su joj se oči punile tamom, njene zenice odavale su mi istinu.

Vrhove zuba zabijala je u donju usnu, a moje oči otišle su pravo tamo. Hteo sam jako da usisam te usne večeras, i da me moli za više.

- Jesi li vlažna za mene, Elizabeth? Da li te je gledanje mene kako se borim uzbudilo? – zatvorila je oči i zadrhtala kada je njome prošao moj glas. – Jesi li? – ponovo sam je pitao.

– Jer tako te želim da ne mogu normalno ni da razmišljam. Vidim te kao prelaziš preko kampusa ili na tvom balkonu i poželim da ti dotrčim. Vidim te na času, i sranje, želim da te zgrabim i ljubim dok ne ostaneš bez daha. Mislim na tebe u tvom krevetu uveče dok si sama i želim da spavam unutra, prepleten sa tvojim nogama i držim te. Jebi se. – prešao sam prstima preko njenih usana. Zastenjala je , izbacivši jezik kako bi osetila ukus moje kože. – Da li bi htela to?

Klimnula je glavom, oči su joj bile i dalje zatvorene, a vrat je istegnula ka meni.

- Molim te poljubi me Decalne.

- Ne. Ti poljubi mene. Moram da znam da i ti ovo želiš.

Dok je pomerala usne iz grla joj se otelo tiho cviljenje. Krv je proključala mojim telom kada mi je rukama uhvatila vrat i izdigla se pritiskajući mi usne svojima. Kao da je isprobavala, kao da nam je ovo prvi poljubac, nisam imao ništa od toga. Ali zastenjao sam od zadovoljstva i privukao sam je bliže svojim rukama, moja glad za njom rasla je svakim potezom jezika koji je pravila. Pritisak njenih sisa na moje grudi terao je moj kurac da

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic pulsira od potrebe. Uzdahnula je znajući koliko je duboko želim, njen jezik se zadovoljno trljao o moj, njene grudi i bokovi bili su pristisnuti uz mene dok sam se ja pritisako uz nju.

- Želim te celu Elizabeth.

Uhvatila me je za ramena zabijajući mi nokte u kožu. – I ja tebe.

Gutali smo jedno drugo, naše usne tražile su skrivena ne istražena mesta. Naši jezici preplitali su se sa otvorenim ustima. Brzo i vruće. Požuri, požuri. Sisao sam njenu ključnu kost.

- Skini košulju. Ruke su mi trenutno u sranju i ne bih da te isprljam krvlju.

- Nije me briga. Dodirni me.- podigla je košulju gore otkrivajući beli čipkani grudnjak.

Usta su mi se odmah spustila na njene grudi, ližući i dražeći bradavice kroz materijal, vlažeći ga, kako bi se pokazale. Privukla se i naslonila na zgradu, a rukama prolazila kroz moju kosu.

- Tako je dobro osetiti te. – promrmljala je, prelazeći rukama preko mojih grudi.Mogu li da te dodirnem? Jesi li povređen negde?

- Ne za sada.

Ruke su joj prelzile preko mojih grudi do pupka, mekoća njenog dodira terala me ja da poludim. Stala je kod mog pojasa i ja sam zabacio glavu u nazad. Da, dušo, da.

- Sačekaj. – rekao sam i gurnuo ruku unutra kako bi izvadio štitnik, bacajući ga na zemlju.

Uvukla je ruku u moj šorc, snažno me uhvatila za kurac povlačeći ga gore dole prelazeći palcem preko vrha glavića, terajući me da zašištim.

- Volim ovo... zvuk koji proizvodiš, način na koji me gledaš, kao da sam jedina devojka na svetu. – rekla je.

- Sve za tebe.- povukao sam je i pokidao dugme sa suknje koja je pala, spustio sam teški pogled gledajući je u čipkastom belom komletu. Prebacila je nogu preko mog kuka i privukla me bliže, i želeo sam da je pristisnem opet uza zid, moji kukovi držali su je stisnutu kao taoca.

- Prokleto je nezgodno, ali opet nemam kondom.- rekao sam kod njenih grudi, spuštajući usne prvo na jednu pa na drugu duboko ih uvačeći u usta.

- Trudiš se da ostanem trudna? – rekla je kroz smeh.

Zaledio sam se, a ona je šapnula. – Šalim se. Verujem ti.

Verujem ti...

Mnogo me je stvari od jednom pogodilo. Kometar o njenoj trdnoći, i kako me sama pomisao na to kako ostavljam svoje seme u njoj i pravim bebu nije uopšte zaplašila. Način na koji njeno telo odgovara mom. Kako sam ovaj trenutak oduvek čekao. Spustio sam čelo na njeno lice.

- Pogledaj me. Mislim stvarno pogledaj ko sam ja.

Njeno lice bilo je mekao. – Ja. - Ja sam momak koji ćete uzeti uz ovaj zid. Ali te neću povrediti. Nikad.

Nasmejala se. – Znam.

Napravio sam grimasu. – Ubija me to što ne mogu da stavim svoje prste u tebe. Jesu mi usta u redu?

Oči su joj caklele od topline.- Šališ li se ti to sa mnom? Da. Molim te koristi usta.

Pao sam na kolena prbacujući jednu njenu nogu preko ramena dok se ona izvijala nazad. Bila je natopljena, i usmerio sam se na njen klitoris, jezikom sam je izazivao i dražio igrajući se sa njim, imitirajući pokrete koje ću raditi kada budem duboko u njoj. Ruke su me svrbele da uđem u nju, da ostim na njima njenu slast, ali umesto toga uhvatio sam je

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic za grudi i stisnuo. Jauknula je moje ime gledajući me. Još. Povukla mi je glavu i zurila u mene, bio je to divlji pogled u njenim očima.

- Declane , molim te ne mogu više.

Ustao sam , podigao je gore obmotavajući njene noge oko mene. Ušao sam u nju, moje telo je pevalo, intezivno zadovoljstvo slivalo se kroz mene terajući me da viknem.

- Ne želim da te povredim. – šapnuo sam joj u vrat dok sam se polako pomerao, sve dublje i dublje ulazeći u nju.

- Nećeš.- šapnula je.

Krenuo sam polako zatim jako, gurajući se skroz do kraja. Njeni prsti bili su zabodeni u moja ramena i podsticala me, njeni uski kukovi pomerali su se tražeći još, njeno telo me je pritiskao usisavajući me. Urlao sam. Bila je moja, i znao sam da ni jednu drugu devojku nisam ovako želeo u životu. Koristeći svoje grudi pritisno sam je jače uza zid i uranjao u nju u nepokolebljivom ritmu, bio sam skoro na samom kraju. Bila je tako dobra u ovoj pozi, njeno vrelo, užreno središte bilo je mokro od potrebe. Ulazio sam i izlazio, zabadajući se moćnim potezima. Zamumlala je kada sam je uhvatio obema rukama, kako bi je čvrsto držao dok sam pritiskao svoju karlicu o njenu osetljivu kožu. Zavukao sam ruku ka njenom klitorisu , a drugom je držao za zadnjicu, nameštajući je tako da je dovedem do ludila. Povukla me je za kosu dovlačeći moje lice do njenog.

- Šta god da radiš, nemoj da staneš.

- Nikad.

Zgrabio sam njene usne u grubi poljubac dok me je vukla za kosu. Moje usne su je gutale. Naši zvuci, njeno dahtanje, moje stenjenje, udari naših tela....

- Ti, sve za tebe.

Vrištala je dok je svršavala, stisnuvši noge oko mojih kukova. I ja sam ispustio neku vrstu vriska kada sam svršavao u nju, najintezivniji orgazam i zadovoljstvo koje sam doživeo do sada. Telo mi je podrhtavalo i grčilo se od zadovoljstva, a ja sam dahtao u nju, kao da sam pretčao maraton.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

33.

Dodao mi je suknju i košulju, sa malim osmehom na njegovim punim usnama gledao je kako se oblačim. Iskoristila sam vreme, posmatrajući kako me gleda sa vrelinom, moje ruke i noge koje su još uvek bile slabe od našeg ludog seksa.

- Na stranu orgazam, ali stvarno sam ljuta na tebe.

Podigao je obrvu gledajući me dok je nameštao svoj šorc.

- Ta borba. – pozvala sam ga, usmeravajući pažnju na mene dok se on još nameštao.

– Puno rizikuješ zbog novca, kapiram, ali ako te uhavte možeš ići u zatvor. Teško je voditi posao iz ćelije, Declane.

- Prekrasna si kada skineš gaćice, znaš li to?

Prekrstila sam ruke. Zašto mi je bilo tako teško da budem ljuta na njega? Prešao je pogledom preko mene i protrljao bradu, takav intezivan pogled na njegovom licu bio je kao da će me pojede. Opet.

Iskezio se. – Zamalo da dobijem po guzici, a i nije me briga jer se vraćamo u moj stan na drugu rundu. Želim te golu u mom krevetu, i vodiću ljubav sa tobom dokle god se ne odljutiš na mene. – posegnuo je i polako dodirnuo moje lice svojim otečenim rukama. Dobro.

Nisam mogla da mu kažem ne.

Odvezli smo Daxa do kuće bratstva i otišli u Declanov stan. Odmah je otišao u kupatilo da očisti ostatke krvi i posekotine.

Dax i ja pokušavali smo da ga uz put ubedimo da svrati u hitnu, ali odbio je, rekavši da je bio i gore, što je značilo da ga više ne gnjavimo i ne postavljamo pitanja. Što se tiče pitanja, iako smo imali seks pomirenja u uličici, još uvek nisam znala kako stoje stavri između nas. Preturala sam po frižideru kada sam čula kako viče iz kupatila.

Otvorila sam vrata i zatekla Declana kako poliva punu bocu antiseptika po svojim rukama.

Modrice koje nisam ranije videla u uličici, ružne, purpurno ljubičaste, po rebrima i leđima.

Bes me ovladala. Prokletstvo, htela sam da ubijem Yetia. Declan čak i neće biti plaćen za ovu borbu. Ruke su mi lebdele oko njega.

- Ovo ne smeš više raditi. Molim te reci da nećeš.

- Idemo pod tuš zajedno, i tamo neće biti puno priče.

Oh, frustrirao me je. Stavila sam ruke na kukove.

- Ne.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Nije rekao ništa dok je skupljao gazu i stavljao je ormarić, istog izraza lica. Bio mi je okrenut leđima, kada je svukao šorc, na leđima su mu se ocrtavali mišići kada se nagnuo da uključi tuš. Voda je tuka dole, prskajući po pločicama.

- Šta? Samo ćeš me ignorisati sad? – frknula sam, jednim delom gutala sam njegovo telo, a drugi deo mene hteo je da ga zadavi svom svojom snagom. – Ukoliko ćemo raditi ovo... – moj glas je utihnuo kada se okrenuo da uzme peškir i podlakticom me dodirnuo po ramenu. Uvukla sam vazduh kroz zube. Bože, bio je predivan. – I znam da pokušavaš da me ometaš, samo prestani da budeš sav tako seksi i saslušaj me...

Ušao je pod tuš i zatvorio staklena vrata, efikasno me distancirajući. Zastenjala sam, krećući okolo naokolo i razmišljajući. Zašto je bio tako tvrdoglav? Zastala sam. Nije ni čudo da smo se zaljubili jedno u drugo, isti smo, ni jedno nije spremno da popusti. Srce mi je brzo lupalo. Ljubav? Da li sam ja to upravo mislila na ljubav. Od jednom sam shvatila hiljadu stvari, kao da su tu bile čitavo vreme čekajući samo da ih vidim. Naravno da je to bila ljubav. Voleti Declana bilo je kao kišna oluja na kojoj sam volela da plešem. Ludo i nepredvidljivo, nekad turbulentno, nekad nežno. Nikad nisam znala da li će me udariti grom, ali jedno sam bila sigurna, želela sam ga svakako. Sa borbama i sve. Nekako ćemo sve uskladiti. Ako je mogao prihvatiti moju prošlost i voleti me, onda sam sigurna da se i ja mogu izboriti sa onim što nam nosi budućnost. Previše sam vremena protraćila sa svojim momcima na jedno veče i svojim pravilima. To nikako nije dokazivalo da mogu biti normalna i imam seks ne dozvlivši da Colby pobedi. Dve godine sebe sam kažnjavala.

Potonula sam u svom bolu i pokušala sve da okončam. Zašto bih puštala momke da me još više uništavaju? Predugo sam bila preplašena, ne dozvoljavajući sebi da osećam, da pustim da lete oni leptirići koji se komešaju u stomaku. Ja sam ih potiskivala i terala da se smire.

Ne više. Skinula sam košulju, a zatim suknju, uhvatila sam nazad grudnjak i skinula njega i gaćice. Telo mi je već tutnjalo od uzbuđenja, ali više od svega...morali smo da pričamo.

Povukla sam i otvorila staklena vrata.

- Da me nisi ućutkavao. Imam nešto da ti kažem...

Zastala sam i progutala. Bio je mokar, kosa mu je bila slepljena dok mu je voda padala i slivala se dole na njegovo telo do njegovih grudi, prateći slovo V između njegovih kukova i pravo na njegovu nabreklu erekciju. Ušla sam unutra i zatvorila vrata. Osetila sam nešto veliko... nešto što nije imalo veze sa njegovim preponama.

- Jesi li spremna da prepustiš svoje srce riziku, Elizabeth? – rekao je nežno, gledajući me.

- Št...šta?

Pogledao me je teško, pogledom koji je bio pun topline. – Upravo sada, pod ovim tušem, reći ćeš mi tačno šta osećaš prema meni?

Zadrhtala sam od njegovog glasa. – Da li je to ultimatum?

Prešao je rukom po svoj svojoj dužini, očima uprtim u mene. – Želiš li ovo?

Da. Ali prvo....

- Ovo ... ovo će da zvuči veoma čudno, ali....- progutala sam, postajući nervozna.

Milsim. Mislila sam da je zaljubljen u mene, nije li? Oštro sam udahnula i prikupila snagu.

Budi hrabra.- Ja...ja imam planinu na koju treba da se popnem u životu, i želim te pored sebe. Želim da ideš gore sa mnom... iza mene kako bi me pogurao ili pored mene kada bi trebala da te uzmem za ruku. I ako tamo ima džungla, da se boriš sa mnom. Imaćemo mačete, i biće teško nekoliko dana dok ne shvatim ko sam ja i šta mi treba, ali sa tobom

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic pored mene, jel to okej. Želim da me nosiš kada sam umorna, isto kao i ja tebe kada ti budeš. Želim da mi protrljaš prste kada budem imala težan dan praveći lepe stvari, i da ti ja izmasiran mišiće kada se budeš preforsirao. Želim da budem ćebe koje će nas pokriti kada je hladno. Ili obrnuto. Želim sve to...svu krv, znoj, i suze...bez obzira koji san odlučiš da pratiš.

Ja sam tu. Zauvek. Volim te.

- Jednorože, Bože, i ja tebe volim.

Suze su se nakupile u njegovim očima i on je trepnuo kako bi ih oterao dok sam ja morala dva puta. On nije bio tip momka koji je ikada plakao. Povukao me je u svoje ruke i poljubio me duboko, mekim i zahtevnim ustima.

Posle nekog vremena povukli smo se.

- I žao mi je što sam te poslednjih nekoliko dana ignorisala i nisam videla ono što mi je ispred nosa. Bila...bila sam preplašena.

Poljubio me je u nos. – Znao sam da me voliš...ili sam se nadao da voliš. Nisi mogla da podneseš kada si me videla u Cadillacu sa Lornom. Dođavola, nisi mogla da podneseš ni kada sam namerno flertovao sa njom na časovima samo da bi otišla. Ali odbacila si me, i sranje, bilo je kao da si mi zabila nož u stomak. Ne želim više nikad da imam takav osećaj. Ne želim da budem bez tebe na mojoj starni. I mrzim što sam upleo Nadiu, ali morao sam da se uverim da je nikad nisam voleo, ne stvarno. Ne kao što imam ovu potebu za tobom, da zaronim u tebe ne izlazeći po vazduh.

Emocije su mi ispunile srce, i borila sam se sa sopstvenim suzama. Uzdahnuo je, omekšavajući izraz lica.

- Onog trenutka kada je vilin konjic sleteo na tebe, znao sam da ćeš prevrnuti moj svet.

Bila je to moja mama, govorila mi je da te vidim.

Prešla sam prstima preko njegove tetovaže na vratu. Ovaj prelepi Britanac bio je njen.

- Ništa nije važno bez tebe. Moja prošlost, moja pravila. Sve je tako nevažno sada.

Privukao me je i ljubio dok se nisam počela smejati u njegove usne.

- Ovaj tuš je nekako mali. Idemo napolje i lezimo u krevet.

Njegovi prsti skliznuli su dole i uhavtili jednu moju dojku. Kružio je njima sve bliže i bliže ka mojoj bradavici.

- Uvek u žurbi. – zadirkivao me je, dok su njegovi prsti napokon našli moje očvrsnule bradavice. Zastenjala sam, zvučalo je jednim delom kao mučenje, jednim delo zadovoljstvo. Uhvatila sam ga rukama oko vrata i naslonila se davajući mu više prostora za igru, više kože da vidi. Rukom je kliznuo niz moj struk i poigravao se sa pupkom.

- Nikad mi te neće biti dosta. O ovome stalno razmišljam.- rekao je, opušajući ruku dole milujući me dlanom.- Dok sam se borio, dok sam radio, kada sam jeo, kada sam bio na nastavi. Sve što sam hteo je bilo da si ispod mene i šapućeš kako ne možeš da živiš bez mene.- prstom je skliznuo u mene. – Ovo. Ti. Ja. Želim to zauvek.

Nisam mu dala da stane. Znala sam šta će ga pokrenuti dalje, prešla sam rukama preko njegovih grudi i noktima okrznula njegove bradavice, uzdahnuo je. Zastenjala sam kada je gurnuo prst duboko u mene, klizeći koliko sam bila vlažna. Radio me je polako a ona žešće, prsti su mu bili magični.

- Declan. – promrmljala sam, osluškujući kako je njegovo ime zvučalo sada kada znam da ga volim , a i on voli mene.

- Elizabeth.- rekao je u dah.

Strast je udarila u mene kao cunami. Bockanje mi je spuštalo niz kičmu, vrućina se nakupljala dok je voda prštala oko nas, a on me jebao prstima. Mučio me. Ubrzavao tempo. Svaki njegov dodir izazivao je rakciju mog tela, bila sam u njegovom vlasništvu.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic - Blizu sam. – zavapila sam.

Izvadio je prste iz mene i okrenuo me tako da sam gledala u zid. Usne su mu bile na mom vratu i jako je zasisao. Jauknula sam, a on je samo pojačao. Omakla sam se dahćući.

- Šta to radi?

- Pravim te mojom i neka svi jebeno to znaju.

Ponovo me pomerio, gurajući me pod tuš. Blagim pritiskom svojih ruku savio je moje.

- Drži ruke na zidu.- rekao je nežno.

Spustio je ruke niz moja leđa, i osetila sam kako dahće kada je skliznuo u mene, prvo nežno, ali onda divlje, ulazeći sve dublje i dublje, i zategla sam mišiće primajući ga celom dužinom, trljajući se o njega. Njegovo telo bilo je u skladu sa mojim i ulazio je i izlazio podmazano kako kakva mašina.

- Tako je dobro. Ne želim nikada da stanem.

Zapleo je prste u moju kosu i povukao je. Spustio je glavu ipred jedne dojke, uvlačeći bradavicu. Nameštala sam bolji ugao kukova kako bi ga što više primila, da bi ga osetila do poslednjeg milimetra. Udarao je u mene, zarivajući prste u moje kukove, čas nežno čas grubo. Izgubila sam se u zvukovima našeg seksa. Otišla sam duboko, moje misli i telo bili su sjedinjenji sa njim, kao da smo bili jedno. Uhvatio me je za bradu i okrenuo ka svojim očima dok je zabijao svoj kurac u mene.

- Imamo čitavu noć pred nama da ovo ponavljamo.

Zatvorila sam oči u ekstazi.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

34.

Sledećeg dana ni jedno od nas nije htelo da napušta toplinu kreveta, ali oko sedam otišla sam u svoj stan kako bi se okupala. Declan nije išao na nastavu, morao je razgovarati sa tatom. Bio je pod tenzijom čitavo jutro i nisam htela da ga pitam zašto, ako nije hteo sam da pričao o tome.

Posle prvog časa imala sam malu puzu pa sam otišla do kuće bratstva kako bi videla Blakea. Bilo je skoro deset i većina momaka iz bratstva je ustalo i razvlačilo se po kući kao da su prethodnu noć bili na noć veštica. Pitala sam gde je Blakeova soba i popela se stepenicama. Tiho sam pokucala i kada nije bilo odgovora, ušla sam u mračnu sobu.

Navukao je roletne i debele draperije. Pomirisala sam. Pripremi se za još jedan mamuran dan?

Začulo se hrkanje, i pogledala sam u pravcu njegovog kreveta. Tek tada sam primetila da nije sam. Dugačka, kovrdžava crvena kosa bila je pola na jastuku pola pod pokrivačem.

Zaledila sam se i zatvorila oči kako bi sebe uverila da ovo nisam videla. Devojčina ruka ispala je ispod pokrivača i videla sam prsten koji sam ja napravila. Shelleyy i Blake?

Izgledalo je ludo, ali onda sam se setila da su sve vreme bili zajedno. Ovde u kući...na žurkama. Nijedno me još nije videlo, i nisam mogla da zaustavim osmeh na licu. Na vrhovim prstiju napustila sam sobu, kako ih ne bi probudila i dovela ih u neprijatnu situaciju, ali takođe sam trljala dlan o dlan od radosti kada ih budem iznenadila sa onim što sam saznala. Zatvorila sam vrata i otišla.

Tog popodneva završila sam smenu u knjižari i vratila se u stan. Moj um i misli žudele su za Decalnom, ali baš kada sam pogledala u parking, on je sedao u Lexusa sa starijim gospodinom koji je bio slika i prilika Declana i Daxa.

Tata?

Gde su krenuli?

Taman kada sam krenula da ga pozovem stigla mi je poruka.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic „ Volim te tako jebeno mnogo. Trebam te u krevetu, ali moj tata je zahtevao da idemo na večeru i pričamo o parama. Biću uskoro kući. “ Ali nije. Čekala sam ga, i čekala. Oko ponoći, odustala sam i legla u krevet, zavlačeći se ispod hladnog pokrivača. Gde li je do sada?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

35.

Zvuk metala dopirao mi je do ušiju. Pogledala sam okolo po mračnoj sobi, proveravajući balkonska vrata, bila su zatvorena. To nije dolazilo sa te strane, odlučno sam okrenula glavu, moja pažnja bila je usmerena na vrata spavaće sobe koja su vodila prema ulazu u stan. Opet se čulo, buka blagog struganja. Pokušavala sam da tome dam ime i shvatila da je to bio zvuk kao kada oštim predmetom prelziš preko metala. Declan?

Srce mi se zagrejalo, i nisam mogla zaustaviti osmeh koji mi se širio licem.

Zvuk se opet ponovio, ovaj put oštar i jasan kao zvono, i mojom kičmom prošli su trnci.

Nešto nije bilo u redu, veoma loše. Okrenula sam se prema noćnom stoliću tražeći telefon kada je zaslepljujuće svetlo zacijalo na moju glavu. Podigla sam ruke kako bi zaštitila lice od toga i zatreptala. Jauknula sam. Oluja panike prošla mi je kroz grudi.

Colby.

U rukama je stiskao izolir traku i mali metalni nož. Nos mu je bio malo kriv, svedok one noći kada mu ga je Declan slomio. Poržurio je ka meni i samo sam se izdigla u sedeći položaj, ali moji refleksi bili su spori. Nasmejao se da se meni nešto stislo u stomaku, pokušavala sam da se pomerem na sam kraj kreveta, ali uhvatio me je za članak i povukao nazad. Prevrnuo me je na leđa i rukom prekrio usta i jedan deo nosa.

- Uvek ti je trebalo malo prekriti usta.

Borila sam se ali njegov stisak samo se pojačao, pritisak na moja usta i zube bio je toliko jak da sam osetila ukus metala. Smejao se, sav se tresao, ne ispuštajući zvuk.

- I nemoj da glumiš iznenađenost što me vidiš. Uostalom, poslala si mamu i njenog dečka da ucenjuju mog tatu. Jesi li stvarno pomislila da ću pustiti da to tek tako prođe?nabrao je nos, bes je prštala iz njegovog pogleda kada je primakao svoj nos do moga.Trebala si me pozvati i pričati sa mnom. Možda bi mogli da sredimo ovu stvar, ali nisi, i sada sam došao lično sa tobom da popričam.

Neka mi je Bog u pomoći, ne mogu da dišem. Ne sasvim. Male količine vazduha koje sam uspevala da uvučem brzo sam izbacivala napolje kroz nozdrve. Tamne mrlje igrale su pred mojim očima, grebala sam ga po rukama, zabijajući nokte u njegove mišiće, ali on se samo nasmejao i udario me laktom u rebra.

Sranje.

Soba se počela okretati.

Ubiće me. Ovde u mom krevetu. Završiće ono što je počeo pre dve godine. Pluća su mi gorela, spremna da eksplodiraju. Telo se borilo za vazduh. Bože, pomozi mi. Bilo ko, moli te.

Cvilela sam, hvatajući ga za ramena , pokušavajući da ga se oslobodim, gurajući ih, gurajući njegove noge. Nije uspevalo, pa sam pokušala da ga zbacim sa sebe, moji kukovi još su bili u stanju da se pokrenu. Uzdigao se i pritisnuo me svojim nogama na grudima.

- Skloniću ruku sa tvojih usta kako bi mogla da dišeš, ali ako počneš da vrištiš, imam ovde nož, jesi razumela?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Klimnula sam glavom, bleda kao krpa, adrenalin je jedino što me držalo u svesnom stanju. Pomerio je ruku u poslednjme trenutku, nisam više mogla bez vazduha. Otvorila sam usta, duboko udušići, puneći pluća vazduhom. Da, vazduh, vazduh, vazduh!

Gurnuo mi je bradu jednom rukom i zatvorio usta i zalepio preko njih parče trake, a drugom je gledao moje vene na rukama. Zastenjala sam, nesposobna da se pomerim. Oči su mi zasuzile. Smrt se nadvila nad mene. Ne odustaj! Vikala je devojka u meni. Jednom jesi. Nemoj ponovo.

Mlatarala sam okolo, koristeći laktove onako kako me je Declan učio da ga udarim u nos. Zajaukao je od bolova i stegnuo me jače, koristeći kolena kako bi me više stisnuo o krevet. Vrpoljio se dok iz džepa nije izvadio kravatu i vezao mi zglobove. Znoj mu je kapala sa lica u moje oči, a ja sam se uvijala. Uvukla sam vazduh kroz nos, zamišljajući sliku u mojoj glavi,, vezani zglobovi, parče trake zalepoljeno preko mog lica dok ležim popreko na krevetu. Sećanja iz drugog kreveta su me preplavila, stvari kojih nisam htela da se prisećam. Vrteo je ramenima i istezao vrat hodajući po mojoj sobi. Drhtavom rukom obrisao se preko usta.

- Imao sam planove, Elizabeth. Dođavola, imao sam planove za dobar život i onda si ti pozvala tatu i njegovog asistenta, govoreći im laži o nama. Ti mala droljo i želiš svima da kažeš kako sam te silovao. – prolomio se smeh iz njegovog grla. Bilo je to jako čudno.

Zenice su mu bile široke, zakrvavljene. Bio je još strašniji.

- Tata me je pozvao i sa visoka i autoritetom pitao me svakakva glupa pitanja u vezi tebe. Već je bio besan na mene jer su me izbacili iz škole, znaš već, i sve što mi je rekao bilo je „pobrini se za to “. Možda je to značilo da ti platiš za to, vidiš, stvarno mislim da je podrazumevao pod to da uradim sve neophodno kako ta priča ne bi ugledala svetlo javnosti!

Ne! Brzo sam odmahivala glavom levo desno. Preklinjala sam ga pogledom. Molim te.

Mama i Karl su odustali, htela sam da mu viknem. To je bilo gotovo. Gotovo!

Polizao je usne, prelazeći pohotnim pogledom preko mene.

- Znaš, sećam se te noći u hotelu. A ti? – prešao je pogledom preko mojih ožiljaka. – Čuo sam o ovome. Stavrno sam ostavio traga na tebi, zar ne? – vratio je pogled na mene. – To je tako moćno sranje, kada možeš nekoga da nateraš da digne ruku sam na sebe..

Zaledila sam se.

Zakolutao je očima kao da je prizivao sećanje. – Pio sam votku kao vodu, i kada sam ti je primakao usnama primila si je sa oduševljenjen kao mače kada dobije šolju mleka. – seo je na moj krevet, prstima se igrao sa bakinim jorganom. – Morao sam da te imam, pretpostavljam. Odbijala si me nedeljama, govorći mi da si devojka koja traži više, a ja sam bio bolestan da ti ljubim guzicu. Želo sam tebe, do kraja, i dobio sam te, zar ne?

Ovog puta ćeme ubiti. Bio je na nečemu. Znala sam jer mu je pljuvačka izlazila iz usta.

Zatvorila sam oči, boreći se da zadržim histeriju. Boreći se da zaustavim dvoje lude fantazije.

Zacvilela sam, zamišljajući Declana u mojoj glavi, njegova široka ramena, njegove tople sive oči, njegova senzualna usta koja nikad više neću okusiti. Videla sam budućnost, kako imamo bebe...blizance..mene kako radim u svojoj prodavnici nakita dok on naporno radi u teretani spremajući se za UFC. Dax dolazi na večeru...smeh. jednostavno i lako. Samo ljubav. Istinska ljubav. Epska vrsta ljubavi.

Colby me je rezao svojim pogledom, vraćajući me u stvarnost.

- Istina jeste, da su stvari izmakle kontroli za maturu, nisam mislio da te povredim...ali

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic to se desilo u žaru trenutka. Bila si tako bespomoćna...sviđalo mi se. Kapiraš? – grubim rukama stisnuo mi je oba obraza. Izbaci je jezik napolje i polizao usne.- Bila si dobra Elizabeth. Sviđa mi se da te povređujem.

Zatvorila sam oči.

- Ne radi to. - rekao je odsečno. – Imam još toga da ti kažem.

Otvorila sam oči. Kleknuo je na krevet, očiju punih besa.

- Došao sam ovde kako bi pričao sa tobom, ali prvo, sva ta priča oko mature..- gorko se nasmejao. – Pa, malo me je uzbudila, dušo.- uzeo mi je ruku i pritisnuo na njegove prepone. – Vidiš? Digao mi se.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

36.

Nešto nakon ponoći, tata me je dovezao do stana. Pozdravili smo se, i nešto novo bilo je između nas. Poštovanje? Nisam znao, ali poslednjih nekoliko sati prelazili smo preko sitnih detalja oko uzimanja kredita od njega.

Morao sam malo progutati svog ponosa da ga pitam, ali na kraju bilo je vredno budućnosti sa Elizabeth. Možda se ona pomirila sa mojim ilegalnim borbama , ali nisam želo da dovodim više našu vezu u neprijatnu situaciju.

Realnost me je pogodila pravo u grudi dok sam je držao u naručju prošle noći. Yeti ne bi bio moja poslednja ilegalna borba, i nikada ne bi bilo dovoljno novca za teretanu.

Naravno dao sam mu izbor: ili da mi pare na kredit ili da nastavim sa borbama.

Na početku je bio besan, pogotvo jer nije znao za borbe, ali na kraju, na kraju se složio sa kreditom.

Zakoračio sam na stepenište i izvadio telefon kako bi video poruke od Elizabeth. Poslala mi je dosta poruka, poslednja je bila oko jedanaest. Trebam li je pustiti da spava i sa njom sutra pričati?

Zaustavio sam se ispred njenih vrata i pokucao, nije bilo odgovora. Kola su joj bila ispred. Da li nije htela da priča sa mnom? Da li je umorna od sinoć? Krenuo sam prema mojim vratima i otključao vrata. Taman kada sam otvorio vrata da uđem unutra, nešto me je probolo. Iskoračio sam na hol, i osećaj nelagodnosti prošao je kroz mene. Pogledao sam na praking. Sve je izgledalo dobro. Ali onda...

Pogledao sam prema Minniesu preko puta ulice. Parkiran sa zadnje strane bio je sportski auto, njegove linije bile su elegantne i moćne čak i u mraku. Porše? Koji kurac?

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

37.

BAM! Ramenom sam udario u vrata i jeftino drvo se raspalo. Udario sam rukom unutra i stisnuo prekidač. Ne znam zašto nisam otišao kroz moj stan i preskočio preko balkona, ali ovo se činilo brže. Svetlo je gorelo ispod vrata njene spavaće sobe i krenuo sam u tom pravcu. Bila su zaključana. Jebem ti!

Udario sam nogom u vrata i ušao unutra, spreman da ubijem ko god bio unutra. Ali ono što sam video nateralo me je da stanem, najgora noćna mora odigravala se ispred mene.

Colby je stajao iza u pokretu i pomerajući Elizabet na kolenima i držeći nož na njenom grlu.

- Ne prilazi bliže. – upozorio je, gurajući nož dovoljno da joj je potekla krv i kapala dole. Zastao sam u grču i podigao ruke.

- Sve je u redu. Samo nemoj da je povrediš, i sve ćemo srediti.

Oštro je udahnuo, njegove ledene oči spustile su na mene.

- Oh? Kao što si ti mene povredio? – stisnuo je jače oko ramena, i video sam kako su oči iskočile. Hteo sam da mu golim rukama iščupam grkljan. Moje grudi su se podizale i taj zvuk se čuo u tihoj prostoriji dok smo se gledali.

- Ne vidim izlaz iz ovog, a da ide u tvoju korist.- smireno sam rekao, povlačeći se prema njenom ormanu.

Frknuo je. – Imam. Misliš da me možeš pipnuti? Da li ti znaš ko sam ja?

Klimnuo sam glavom. Oh, znam ja tačno ko je on. On je povredio moju Elizabeth.

Pogledao sam je.

- Sve će biti u redu, ljubavi. Imam sve pod kontrolom. Nikad neću dopustiti da ti se ovde nešto loše desi, razumeš?

Klimnula je glavom.

- Zaveži! Prestani da pričaš! – vikao je na mene, zglobovi su mu pobeleli još uvek držeći nož pritisnut na njen vrat kada je prisilio da ustane i ide do kupatila. Ugurao je unutra i pala je na pod. - Ulazi unutra dok ne skapiram šta ću raditi sa vama oboma.zalupio je vratima i krenuo oko mene, lice mu je bilo zgrčeno od režanja. Oprezno me je gledao, pazeći na moje telo. Skupio sam se kako bi izgledao manji, zabijen u ćošak. Čekao.

On je bio primoran da napravi potez sa nožem, a ja moram biti spreman. Zvuk sirene prekinule su tišinu.

Prelazio je očima po sobi, pokušavajući da se fokusira odakle dolazi zvuk, pa je vratio pogled na mene.

- Pozvao si pandure. – pojačao je stisak na nožu.

Odmahnuo sam glavom. – Ovo je strudenski grad. Policija je svuda okolo. Još uvek možeš da odeš i ništa ti se loše neće desiti. Ne želim da te povredim.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic Bože, želeo sam da ga ubijem. Idem da ga ubijem. Sirene su bile glasnije i glasnije, i zastao je, pogledao je preko baklona. Odsjaj plavog svetla došla je kroz prozor i ponovo je pogledao u mene, oči su mu vrištale od besa.

Nasrnuo sam na njega izbegavajući ruku sa nožem. Pali smo na zemlju isprepletanih udova i nož mu je ispao iz ruke skliznuvši dalje od nas. Letele su pesnice, uglavnom moje, ali neki od njegovih udaraca završili su na mojim modricama i ja sam se trgnuo, bolovi su u talasima išli kroz moje telo. Pao sam na njega obasipajući ga udarcima. Možda je bio dobar borac pun adrenalila, ali ja sam bio jebeni talenat. I ubiću ga.

Udario sam ga u slepoočnicu. Par udaraca bilo je u njegovo lice, jedan u rebra, a jedan u gornji deo stomaka. Glavu mu je klonula, nešto mrmljajući kao slomljena lutka. Oči su mu bile zatvorene. Bio je u nesvesti.

Uzdahnuo sam, zvuk Elizabeth kako udara u vrata povratila mi je čula. Obrisao sam lice, osećajući kapljice krvi. Nisam želeo da je poplašim više nego što je bila. Uspavio sam se i pogledao okolo kako bi vezao Clobya pre nego što pustim Elizabeth napolje. Usijana bol prošla mi je kroz nogu. Colby je došao sebi.. da li je uopšte bio van svesti?..i zgabio nož i zabio ga u moju butinu. Zaurlao sam, bes je u meni vrtoglavo rasla. Soba se okrenula oko mene kada sam uhvatio Colbya i pridigao ga. Jednom pesnicom sam ga udario u lice, a drugom u prepone. Oh, da. Voleo sam zvuk koji je ispustio kada sam spojio ta dva udarca.

Vrata kupatila su pala a Elizabeth je bila na njima gledajući u mene. Nasmejao sam se prilično čudno. Pretpostavljam da bi ga tukla dok ne bi došla do mene. Ona, ona.to je jedino bilo važno. Sranje, ne želim da bude poplašena. Ništa joj se više neće desiti. Voleo sam je. Želeo sam zauvek da ostanem sa njom. Želeo sam sa njom da pravim bebe. Hteo sam je omotati u čauru ljubavi...

I upravo tada, stavri su postale mutne. Osećao sam se slabo. Svuda je bilo moje krvi, koja padala po njenim pločicama. Sranje. Čekaj. Moram da je spasim. Propadam. Sve je postalo crno.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

38.

Dodirnula sam mu lice. Dobro. Bio je bled. Zabrinuto sam zagrizla donju usnu zubima i povukla bolničku listu kako bi je bolje namestila. Umalo da je umro isprd mene. Suze su mi pekle oči, ali sam ih oterala kada mi je stisnuo ruku. Vreme je da budem jaka. Oči su mu treperale. Dugačke crne trepavice...Bože, kako do sada nisam primetila kako su lepe?... podigao ih je i pogledao u mene, prvo dezorjentisano, a onda se polako počeo privikavati na svetlost.

- Živ sam?- glas mu je bio hrapav kao da u grlu ima šljunka.

- Aleluja! On priča. – Dax je uzbuđeno povikao sa zelenog naslonjača na kom je spavao u poslednjih nekoliko sati.

Prilično lepa medicinska sestra nagnula se nad njim, i pogledala Declana. Nasmejala se.

- Probudio si se. Odlično. Obavestiću doktora.

- U svako doba može proveriti Gospodara seksa.- Dax se nakezio. Tada se nagnuo i proučavao Declana. – živ si, predpostavljam. Sreća moja.

- Seronjo.- Daclan je promrmljao. – Uvek misliš samo na sebe.

Nasmejala sam se. Da je umro...Bože, pošla bi za njim. Ponovo se fokusirao na mene.

- Šta se desilo? Onesvestio sam se... – geldala sam ga u lice dok je slagao delove. Blago sam klimnula glavom.

- Ovde si oko dvanaest sati. Policija je stigla taman kada si pao. Uhapsili su Colbya i pozvali hitnu.- polizala sam usne. – On...pogodio je u arteriju. Da nije bilo brze reakcije policajca koji ti je vezao nogu bio bi mrtav.- duboko sam udahnula.- Četiri sata bio si na hitnoj operaciji kako bi povezali sve. Verovatno jedno vreme nećeš moći da ideš bez štaka.

- Bitno je da sam živ.- njegove oči su me gutale, prelazeći preko mog lica i usana. – Kako si ti? Da li te je povredio?

Odmahnula sam glavom.- Samo ono što si video. Rekla sam policiji šta se desilo.

- Sve? Uzela sam njegovu ruku i stisnula.- Da. Uhapsili su ga, ali njegov tata je već dao izjavu na televiziji. Rekao je kako zna da je Colby nevin, tako da možemo imati mi problema.

- Dođavola hoćemo.- Winston Blay je ušao u sobu, odelo mu je bilo pogužvano jer je u njemu proveo čitavu noć sa Daxom i sa mnom. Poslednjih nekoliko sati proveli smo dota pričajući, i potpuno sam mu se otvorila u vezi svega što se desilo sa Colbyem i šta se desilo meni. Iznenađujuće bio je pun razumevanja i nekako smo se povezali dok smo čekali da se završi Declanova operacija. Rekao mi je kako mu je bilo drago jer je Declan došao da traži od njega zjam kako bi prestao sa ilegalnim tučama. Na kraju krajeva, mislim da sve što je želeo jeste da Declan pronađe sreću. – On je možda senator, ali ja sam ambasador, i ni jedan kreten sa juga neće pokušati da mi ubije sina i da se izvuče sa tim.

Dax je pljesnuo rukama. – O tome ti pričam.

Nagnula sam se prema Declanu.- Tata ti je čitavo jutro proveo na telefonu, u razgovoru sa advokatima i nadređenima. Takođe je bio dobar i prema meni. Pronašao je Karla i moju

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic mamu u Petalu, oni su sada u lokalnoj policijskoj stanici, daju izjavu o tome kako su pokušali da ucenjuju senatora Scotta.

To je izgelda zadovoljilo Declana. Pogledao me je. – Bože, bio sam tako uplašen da ću te zauvek izgubiti. Ja...ja mislim da tada ne bih preživeo.

Poljubila sam ga, ne mareći što nas ljudi posmatraju, ali gospodin Blay i Dax diskretno su napustili sobu. Primakla sam mu se i spustila glavu na njegovo rame.

- Ne. Ja sam se poplašila da si umro. Ne smem o tome čak ni razmišljati.

Declan je potapšao po pokrivaču.- Dođi kod mene u krevet.

Oprezno sam ga pogledala. – Imaš po sebi isuviše žica, bojim se da nešto ne pomerimo.

- Neću da te jebem, hoću samo da te volim. – pridigao se u krevetu i izdigao malo gore. Jedva da je bilo mesta za mene, bio je tako velik, ali povukao me je dole dok sam legala pored njega, njegovo toplo telo pored mog. Provukao je prste kroz moju kosu i okrenuo mi glavu.- Kada izađem iz ovog bolničkog kreveta, vodim te daleko iz ovog grada i bićemo sami, bez teretane ili porodice, bez ikoga. Imam neke stvari da ti pokažem.

- Dobre stvari? – zadirkivala sam ga.

- Želim da te odvedem u London i pokažem ti gde sam odrastao. Želim sa tobom da posetim mamin grob i kažem joj kako sam našao savršeno slomljenu devojku i zaljubio se. Želi da te gledam kako jedeš pastirsku pitu...možda ti i pokažem kako se pravi.

- Ja ne znam da kuvam. Sve što znam da napravim to su makorone .

Nasmejao se. – Onda ću da jedem makarone.

Jadničak.

Nasmejala sam se. Zavrtelo mi se u glavi.- Ti mene stvarno voliš.- zadirkivala sam ga.tvoja sam Declane, i daću sve od sebe da te načinim srećnim i da nikada ne živimo po nekim glupim pravilima. Obećavam ti da ću uvek gledati u budućnost.- pritisnula sam usne na njegove- Neću se osuđivati zbog prošlosti. Ne živim više u njoj.

Proučavao me je dok sam pričala, i kad sam završila njegova usta zarobila su moja, izbacio je jezik gurajući ga duboko. Potonula sam u njemu, potopila sam sebe u njegovom mirisu, njegovoj toploti, njegovoj masi. Ljubio me je nežno i lepo, a onda jako i željno, baš kao što sam volela. Kada sam došla do vazduha rekla sam.

- To si ti, uvek ti , moj gospodine Darcy.

- Volim i ja tebe, Elizabeth Bennett.

Ležali smo isprepletanih nogu kada je Sunce izranjalo na horizontu. Pre dve godine, gledala sam drugi izlazak Sunca i obećala sebi da nikad neću više voleti, ali ovo, ovo je bilo drugačije.

Ovo je bio početak mog života. Osetila sam ga od prvog trenutka kada sam ga videla na toj žurci, kao neka scena iz filam, kada se oseti nešto vazduhu i znaš da će se nešto dogoditi. I jeste. Pronašla sam ga uprkos mojim pravilima. I imali smo probleme kao i svi mladi što imaju. Ljubav nikad nije savršena, ali to je okej, jer to ti daje prostora da rastete i istražujete. Bilo je vreme kada smo se prepirali svađali ali smo to rešili savršenim seksom.

I bez obzira šta nas čeka, u ovom sam bila cela. Ako je želeo da koristi svoje pesnice, stajaću u njegovom uglu i poljubiti pre nego navuče rukavice. I on bi uradio isto za mene.

- O čemu razmišljaš? - pitao me je posle nekog vremena dok smo bili priljubljeni.

Okrenula sam glavu na jastuku prema njemu. Malo mu se vratila boja i bilo mi je drago.

- Vrzmaju mi se svakakave misli, razmišljajući o mogućnostima. Našoj budućnosti. Šta sve mogu sa svojim nakitom. Šta ti možeš sa svojom teretanom. Jednostavno nisam osetila ovakvu sreću već dugo u životu. I ti si u bolnici, što čini to još više čudnijim. – izvukla sam se iz pokrivača.- Osećam da sam prolazila kroz ove još male promene u poslednjih

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic nekoliko nedelja zahvaljujući tebi. Voleti tebe je najbolja stvar koja mi se desila.- stisnula sam usne kako bi zadržala suze da ne krenu.

Gledao je u mene neko vreme, pogleda punog razumevanja.

- Ti i ja, mi imamo ovo. Provešću ostatak svog života voleći te. Pružiću ti sve što budeš htela. Devojko jednorože. Ima da te ljubim svake noći. Ima da te jebem i vodim ljubav sa tobom. Da ti napravim decu. Dom. Sreću. Dam svoje srce.

Radost je ispunila moju dušu.- Da li bi mi čitao Jane Austin go?

Nasmejao se slabo.- Uradiću nešto bolje. Vodiću ljubav sa tobom i recitovati čitavu vražju knjigu u isto vreme.

- Mmm, mogla bi da se naviknem na to.

- Samo se postaraj da dobiješ šta hoćeš , ljubavi.

Smejali smo se i držali čvrsto jedno uz drugo kao Sunce za nebo.

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic

EPILOG

GODINU DANA KASNIJE Sedela sam na klupi u parku i gledala u fontanu Hyde parka. Gledala sam okolo za Declanom, ali otišao je da nam uzme vode u prodavnici nedaleko.

Bilo je prohladno Oktobarko jutro i bili smo u Londonu za vikend kako bi se okupio sa starim školskim drugarima i rodbinom njegove mame. Uzdahnula sam. Bila je to prelepa godina bez obzira na pakao koji smo prošli.

Bila sam na zadnjoj godini faksa, ali odustala sam od posla u knjižari i počela da radim na svom nakitu.

Meyers mi je dao još jednu ponudu, i kada nisam učila radila sam na novim kreacijama.

Blake i Shelley su bili zajedno. Većinu vremena. Mnogo su se svađali, i nisam znala kako će to da funkcioniše, ali držala sam im šipkove.

Dax je bio kao i obično, žurke u kući bratstva i spavanje unaokolo. Znala sam da se unutar njega čeka pravi čovek. Ispod tog blistavog momka, krio se čovek u potrazi za ljubavlju.

Moja mama napustila je Karla, i poslednji put kada sam je videla, već je našla novog momka, nekog bubnjara kog je srela na koncertu.

Declanov tata, dao je njemu i Daxu kao poklon za maturu par stotina hiljada dolara, tako da je odmah odplatio kredit. Gospodin Blay je rekao da mu je uvek u planu bilo da momcima da poklon za maturu, a momci su to poricali. On i Declan ostvarili su neku vrstu primirja, i mada to nije bilo totalno pomirenje, bili su u napredtku. Večere kod Bllayevih još uvek su bile pod tenzijom i malo čudne, ali bila sam zadovoljna. Još jedna planina na koju treba da se popnemo, i bili smo naoružani i spremni. Bila je to najbolja porodica koju sam imala. Što se tiče Colbya, bio je u zatvoru i čekao suđenje za pokušaj prvostepenog ubistva na mene i drugostepeni pokušaj ubistva na Declana. Sa lepljivom trakom i nožem, biće jako teško da dokaže da je nevin. Lični asistent senatora Scotta imao je ispad, iznoseći kako su mama i Karl ucenjivali senatora, što je Colbya još više podstaklo. Njegova kazna može biti doživotna, bez mogućnosti pomilovanja. Njegov tata i on dosta su toga uradili kako bi izašao uz kauciju, ali pošto je postojao rizik njegovog bekstva, nije bilo dozvoljeno. Bio je optužen za silovanje, što u državi Severna Karolina zastareva ako se odmah ne prijavi, ali ja sam nosila teret istine i advokati će imati dosta posla da bi to dokazali. Postoji moja slika sa mature na kojoj sam pijana i čuvari koji su nas pijane izbacili napolje. Ali ja sam odlučila da kažem celu priču na sudu, i Shelley i Blake će svedočiti. Nisamo znali da li će to

Obrada i prevod Klub Brbljivica

Vilin konjic biti dovoljno da ga osude, ali bila sam spremna na borbu na duge staze. Ja sam vredna toga. Declan mi je to jednom davno rekao na stajalištu za kamione i verujem u to.

Declan je došao sa osveženjem stojeći sa dve flaše vode, njegove duge noge prelazile su park dok ga je grupa žena oko fontane posmatralo gladnim očima...ali on je to ignorisao, njegov pogled bio je na meni.

Teretana je bila službeno otvorena u Februaru, i imali smo veliku žurku otvaranja u Maju. Živeli smo u stanu koji je renovirao od nazad, i bio je mali , ali za sada bili smo samo mi, i bilo je dosta.

Nasmejao se kada je sedao pored mene i uhvatio me za ruku. Dolazili smo ovde svako popodne da uživamo u lepom cveću i posmatramo ljude.

Samo odjednom, treperava svetlost prešla je preko klupe i spustila se ispred nas. Vilin konjic. Ispustila sam mali uzdah i krenula da cimnem Declana, ali on je već video.

- Ona zna da sam te našao. - promrmljao je i uhvatio u zagrljaj. Gledali smo kako je plavi insekt lebdeo oko nas, leteći od njega do mene i tako par puta dok na kraju nije odletela....

KRAJ