Klub brbljivica kraljev plaćenik

Klub Brbljivica

Colin MacGregor je rođen da bi se borio- za svoja uveranja, kralja i čast porodice. Nakon godina provedenih daleko od rodne Škotske, ţudi da se vrati svojim kršnim zelenim brdima i šumama, to će i moći kada obavi zadnji zadatak za kralja. Poslat kao špijun u neprijateljski dom, Colin je odlučan da razotkrije izdajničke namere i odnese pobedu na bojnom polju....sve dok nije upoznao nju, senzualnu devojku koja mu je pomrsila planove.

Ladi Gillian je izopštena od strane svoje porodice zbog vanbračnog deteta, nalazi se u domu neprijatelja. Njena jedina ţelja je sloboda za svog sina i sebe po svaku cenu, čak i ako to znači sklopiti pakt i sa samim đavolom. Ipak kada se pojavio misteriozni gorštak, njena hrabrost za beg i veru u budućnost izvan zidina zamka ojačava.

Da li će ljubav i strast pobediti .... to morate sami saznati!

Pribliţavamo se polako kraju i ovog serijala, uţivajte u ovoj knjizi kao i u prethodne tri.

Za prevod posebne zahvale našoj Macani , što se tiĉe slika ništa bez naših cura Slatkice i Sexy, obrada Prstić.

VOLE VAS VAŠE ZVONČICA, ŠEFICA, SEXY I PRSTIĆ KLUB BRBLJIVICA !!

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 1

Devon, Engleska proleće 1688.

- Daj mi tu torbu i neću te probosti.

Colin MacGregor se osmehnuo pod kapuljaĉom i usporio konja u lagani galop. Nije bio mnogo udaljen od svog odredišta, moţda milju ili dve. Mogao je da oseti miris mora u sveţem jutarnjem vazduhu. To ga je oraspoloţilo i umilostivilo prema trenutnom saputniku. Trebalo bi da te upozorim,- doviknuo je ĉoveku koji je peške ţurio da uhvati korak sa njim. Ti si sedmi lopov koji je danas namerio da me opljaĉka. Šestorica pre tebe su već mrtvi.- Na licu je zadrţao uobiĉajeni rezervisani osmeh kada se okrenuo u sedlu. - Daću ti trenutak da ponovo razmotriš šta ćeš uĉiniti.

Lopov se zakikotao i budalasto nastavio. - Uzeću i konja.

- Ma nije valjda?- Colin je zaustavio konja i zbacio kapuljaĉu sa glave. - Voleo bih da vidim kako ćeš to uĉiniti. Samo, poţuri. Hteo bih da stignem u Dartmouth pre doruĉka. Ţeljan sam pristojnog doruĉka.

Lopov ga nije poslušao, nego je stavio dva prsta u usta i zazviţdao. Iza drveća se pojavilo još pet muškaraca, koji su preteći gledali u Colina oruţja uperenog u njega.

- Izgleda da ti fali još jedan ortak,- Colin je istakao, osmotrivši na kratko ostale, a zatim smireno pogledao voĊu.

Lopov je bacio pogled na svoju grupicu i uvideo da je Colin u pravu – ne shvatajući šta mu je time hteo reći – i doviknuo šestom pljaĉkašu da završi s pišanjem i spremi se za borbu.

Zaista nije bilo potrebe za tim, jer je Colin ovog ubio na licu mesta kada je iskrsnuo iza drveta, sa pištoljem u jednoj ruci i uĉkurom pantalona u drugoj. Druga dva ĉoveka su nosila pištolje, ali nisu ni stigli da ih upotrebe, niti da mu priskoĉe u pomoć, jer je Colin veoma brzo upucao drugog pištoljem koga je nosio sakrivenog u ĉizmi i bacio kratak maĉ na drugog, pogodivši ga taĉno u samo središte grla. VoĊa je uţasnuto gledao kako trojica njegovih ljudi padaju u razmaku od par sekundi. Kada je Colin skoĉio iz sedla, ĉetiri preostala lopova su razmenili preplašene poglede i, svesni da će morati da napuni pištolje pre nego što ih ponovo upotrebi, izvukli su seĉiva i krenuli na njega.

Muškarci su bili uţasno nevešti, što Colina uopšte nije iznenadilo. Mogao je da se smiluje na njih, kao što je na njihovog voĊu, i pusti ih da ţive koji trenutak duţe, ali on je bio ratnik, a ne sveštenik. Znao je da ga prate od kada je kroĉio u Devon. Znao je koliko ljudi ga je sledilo i gde bi ga najverovatnije napali. Bilo je potpuno normalno znati takve stvari. Svaki dobro obuĉen vojnik bi to trebalo da zna.

A Colin se obuĉavao za bitku duţe nego što pamti. Ţelja za osvajanjem je zapalila vatru u njegovim venama još od dana kada je bio dovoljno star da drţi seĉivo u ruci. Bio je roĊen za borbu, i kako je rastao, postajao je sve spremniji i ţeljniji da se bori za ono u šta je verovao. A verovao je u Stuarte. Preciznije, u katoliĉkog kralja Jamesa Stuarta, koji se

Klub Brbljivica

venĉanjem njegove kćeri orodio sa MacGregorovima sa Skyea. Ĉoveka koji je zadobio Colinovo prijateljstvo, odanost, kao i poštovanje kada je pre tri godine došao na presto. Ali kralj se u zadnje vreme ponašao kao tiranin i Colin je poĉeo da se pita da li je njegov gospodar zaista manje kriv i nepodoban da vlada kraljevstvom od njegovog neprijatelja Williama Oranskog1.

Zbog te nedoumice se zaputio natrag kući u Camlochlin pre nego što prione na najnoviji zadatak: da jednom za svagda ukloni pretnju koju predstavlja holandski princ.

Uţivao je na putu kući više nego što je oĉekivao i verovatno je sećanje na posetu podstaklo mrvu saţaljenja koje je sada osećao, jer je brzo okonĉao ţivote svojih napadaĉa.

S druge strane, bio je prokleto gladan.

Obrisao je seĉivo o tuniku usmrćenog voĊe, vratio ga u korice i skoĉio natrag u sedlo.

Mrtvi više nisu bili njegova briga... niti bilo kog drugog poštenog ĉoveka koji putuje ovim putem.

Zaputivši se pravo napred, ponovo je stavio kapuljaĉu na glavu i usmerio misli na svoj cilj – da spreĉi princa Williama da preuzme tron.

Kao general u vojsci kralja Jamesa, Colin je oduzeo ţivote mnogima u protekle tri godine, iako je nekolicina njegovih neprijatelja nastradala na bojnom polju. O njegovim pobedama se uglavnom nije mnogo priĉalo, bile su ĉisto politiĉke prirode i zahtevale su kako oštar um, tako i oštro seĉivo. Svaku je podjednako marljivo izbrusio. Trgovao je svojom ratniĉkom krvlju i postao kraljev asasin, poslat da krivce izvede pred lice pravde.

Nije postojao veći krivac od ĉoveka koji je jednom naredio masakr u opatiji punoj sestara. Umišljeni, laţno poboţni princ koji ne samo što je planirao smrt svih katolika u kraljevstvu, nego je i kovao zaveru protiv roĊenog oca svoje supruge. Da, bez obzira na sumnje koje su se raĊale u Colinovom umu u pogledu njegovog kralja, izvršiće svoj zadatak.

Dobiće svoj rat.

Trljajući stomak koji krĉi, posmatrao je okomite zidove zamka Dartmouth kako se izdiţu iznad stenovitih vrhova litica u daljini. Ĉinilo se da kula sa grudobranom i visoka straţarnica paraju mrke oblake. Sumorni osećaj izolacije poĉeo je da se probija kroz njegov ogrtaĉ zajedno sa slanim mirisom koji je dopirao sa rukavca reke Dart na jugozapadu. Nije mu smetalo što je sam. Zapravo, to mu se više sviĊalo od dvorske pretvornosti.

Hladna kapljica mu je kliznula niz leĊa, ali odupro se potrebi da zadrhti.

On nije bio samo kraljev dţelat, bio je špijun. I to prokleto dobar. Spremao se da promeni identitet, ukljuĉujući svoju religiju, moralne principe, ĉitavu svoju prošlost, kako bi se uklopio sa neprijateljima i saznao njihove tajne. Neće dozvoliti da ga savladaju ţivci.

Nikada nije.

Ovo nije prvi put da će morati da ţivi kao Colin Campbell od Breadalbanea, roĊak Campbellovih od Glen Orchyja. Informacije koje je prikupio sa raznih strana od Francuske do Škotske o tajnoj korespondenciji izmeĊu Engleske i Williama u Holandiji su ga odvele do Geoffreya Dearlyja, lorda od Devona i lorda od Dartmoutha.

1

William Oranski je protestant, zet kralja Jamesa Stuarta (muţ njegove najstarije ćerke Mary). (prim. prev.)

Klub Brbljivica

Krećući se duţ litica, Colin je osmatrao graĊevinu pred sobom. Dartmouth je više liĉio na utvrĊenje, nego na zamak. IzgraĊen u ĉetrnaestom veku da štiti ulaz u rukavac, zalazio je duboko u protestantsku teritoriju i bio je dovoljno dobro mesto za iskrcavanje armije brodova ako bi izvesni holandski princ ţeleo da napadne Englesku.

To je bilo to, Colin je bio ubeĊen; poslednji put da mora da sedi u društvu neprijatelja i priĉa kao oni, smeje se sa njima. Ako je bio u pravu u pogledu Devonovog saveza sa princom Williamom – a bio je siguran da je u pravu – lordu će trebati svaki dostupni maĉ koji moţe da plati kada izda kralja. Na njegovu sreću, najsmrtonosniji plaćenik koji je ikada rukovao maĉem ili pucao iz pištolja je bio na korak do njegovog praga.

Osmotrio je kulu za napad i nivoe koji se nastavljaju na nju. Šteta, nije bilo strašnih straţara koji patroliraju. Ţudeo je za dobrom borbom, ali tek kada za to doĊe vreme. Do tada, sprijateljiće se sa njima, a zatim ih zaklati u bici.

Spazio je neko kretanje visoko na kuli, i dok se fokusirao na ono što vidi, misli o pobedi su se raspršile na sve strane.

Bila je to devojka, dugih uvojaka boje lana i bele suknje koja se zalepršala na sveţem vetru kada je zakoraĉila na ivicu zida grudobrana. Da li je to bila ţena koja namerava da skoĉi na strme stene ispod ili anĊeo koji se priprema da poleti? Ĉekao je, dok mu je srce divlje lupalo u grudima – jaĉe nego ikada, u ţelji da sazna odgovor. Ako je bila ţena, nije mogao da uĉini ništa da je spasi ako padne. Video je smrt, prouzrokovao ih je mnogo svojim seĉivom, ali nikada nije svedoĉio situaciji u kojoj neko sam sebi oduzima ţivot. Zašto bi to uĉinila? Šta je to doĊavola bilo toliko uţasno, da je bolja alternativa bila baciti se sa zida?

Kada je klekla, srce mu je stalo.

Prokleta budala. Ne moţe da je uhvati.

Ali nije skoĉila. Umesto toga, smestila se izmeĊu dva zupca kule. Neprimetno ju je posmatrao kako obavija ruke oko kolena i gleda prema rukavcu. Podsetila ga je na sliku koju je video na dvoru kralja Louisa, sa ţenom koja gleda prema moru i ĉeka voljenog da joj se vrati. Osetio je duboko u stomaku nešto u vezi ove devojke, što ga je uzdrmalo. Da li je ĉekala nekoga? Moţda straţara iz Devonovog garnizona? Izgledala je majušno i ĉinila se potpuno samom tako okruţena kamenom, vodom i nepreglednim nebom iza nje. Ko je ona bila?

Bolje pitanje je bilo zašto je doĊavola to njega briga? Nije ga bilo briga. Bio je najbolji u svom poslu upravo zbog jedne stvari. Ni za koga se nije vezivao. Milost bi njega, ili još gore - kralja, koštala ţivota. Nisu mu bili potrebni prijatelji, jer su ljudi sa kojima je sedeo u protekle tri godine bili izdajice trona i nikada im se ne bi moglo verovati.

U stomaku je osetio samo ţiganje zbog gladi.

Pogledao je devojku poslednji put i ponovo navukao kapuljaĉu. Spustila je glavu i spazila ga. Kada se brzo uspravila na noge, stegao je vilicu da spreĉi sebe da je dozove.

Srećom, sišla je sa zida i nestala.

Ostavljen bez iĉeg drugog do prolaznog sećanja na nju, Colin se vratio mislima o duţnosti i naterao konja na laki galop kroz dvorište crkve St. Petroc gde je desetak Devonovih ljudi dangubilo i dosaĊivalo se, sve dok ga nisu spazili.

Klub Brbljivica

Sišavši s konja, skinuo je kapuljaĉu i podigao ruke u vis kada su muškarci pojurili ka njemu.

- Stranac.- Jedan se izdvojio iz grupe. Bio je visok i širokih ramena u prljavom vojnom ogrtaĉu. Tamna, masna kosa mu je padala preko sivih, zakrvavljenih oĉiju, koje su surovo odmerile najpre Colinovo lice, a zatim maĉeve koji su mu visili na kukovima ispod ogrtaĉa. - Šta te dovodi u Dartmouth?- Traţim prijem kod lorda.Bljesak bodeţa skrivenog u naboru Colinovog otvorenog prsluka, kao i pištolj uguran u pojas, privukli su muškarĉevu paţnju. - Nosiš mnogo oruţja.- Spustio je pogled na Colinove koţne ĉizme, odakle je virilo još bodeţa, kao i drugi pištolj, i obliznuo usne, koje su oĉito postale još više suve.

- Putevi su opasni,- objasnio je Colin, malĉice se osmehnuvši, ruku još uvek podignutih u vis. Ovaj loše pripremljen vojnik ga se plašio... i to ga je ĉinilo opasnim.

- Opasno je i da zalutaš tamo gde ti nije mesto,- odgovorio je vojnik, i posegnuo za drškom svog opasanog maĉa. - Ko si ti i šta hoćeš od lorda?

- Radije bih porazgovarao o tome sa tvojim nadreĊenim.

- Pa,- rekao je vojnik, isprsivši se, - ja sam poruĉnik Gilbert de Atre, i reći ćeš mi, ili ćeš se opet popeti na tu sitnu kobilu na kojoj si dojahao i otići dok još moţeš.

Colin je znao stotine ljudi poput njega. Video je taj isti izazivaĉki zloĉesti osmeh desetine puta ranije. Nije znao šta je to na njemu što mami ljude da ga uvek testiraju. Moţda njegovo oruţje i naĉin na koji ga nosi, ili hladan, indiferentan izraz na njegovom licu. Vrlo malo se plašio i to je zastrašivalo manje opasne ljude. Obiĉno je ignorisao takvo razmetanje hrabrošću, posebno kada je njegov zadatak bio da se pokaţe finim i uklopi se. MeĊutim, ovaj put je morao da se uklopi u vojsku, a ne u plemićko društvo. Moraće da zadobije njihovo poštovanje pre nego što poĉnu da mu veruju. Colinu nije smetalo da se bori da bi se dokazao. Štaviše, radovao se tome. Ako svoje veštine podvrgne testu, upoznaće protivnika, ali će im i pokazati da bi im dobro posluţio u vojsci. Naravno, neće ţuriti sa njima. Nema razloga da prebrzo otkriva kakav protivnik njih ĉeka.

Izraz lica mu je ostao ravnodušan, osim iskre neĉeg divljeg u oĉima kada je pogledao u konja, a zatim opet u de Atrea. - PogaĊa me to što mi vreĊaš konja, poruĉniĉe.

- Onda uĉini nešto po tom pitanju,- kazao je de Atre i nasmejao se, otkrivajući niz ţutih zuba. - Ali najpre skloni sve pištolje i bodeţe koje si sakrio. Nemam poverenja u Škote.

Oslobodivši se dodatnog oruţja, Colin je obećao sebi da će de Atre biti meĊu prvima koji će osetiti njegovo seĉivo istog ĉasa kada razotkrije pravi razlog svog dolaska ovamo.

- DoĊi, zalutali, hajde da te vidimo. Ali upozoravam te, poslao sam svu tvoju braću njihovim majkama kastrirane i slomljene.

Colin je izvio usne u osmeh i izvadio seĉivo. - Moju braću vala nisi.

Metal je bljesnuo kada je podigao svoj maĉ, blokirajući naredni de Atreov udarac iznad glave. Odbio je još jedan udarac, zatim još jedan, grebući ivicom seĉiva po de Atreovom maĉu. Odgurnuo se, zakoraĉio unazad, opustio ramena i protrljao zglob. Seĉivo se kretalo fluidnom gracioznošću pod suncem, paleći iskru sumnje u de Atreovim oĉima.

Još ne.

Klub Brbljivica

Zauzeo je oštriji stav, kao da mu cela ta situacija ide na nerve. De Atre je krenuo ka njemu i široko zamahnuo. Colin je koraknuo u levo i izbegao seĉivo koje se ustremilo na njegov stomak. Sagnuo se i izbegao zamah u nivou vrata i odbio nekolicinu jako dosadnih napada u pravcu kolena. Par trenutaka kasnije, postalo je oĉito da bi i poluusnuo mogao pobediti poruĉnika. Potisnuo je ţelju za zevanjem dok se pitao kakvi su kreveti na raspolaganju vojnicima garnizona. Seno bi bilo daleko udobnije u poreĊenju sa tvrdom, hladnom zemljom na kojoj je spavao u proteklih nedelju dana.

Obris svetle vojniĉko plave i bele ĉipke mu je zapao za oko i sledio ga je istovremeno blokirajući još jedan udarac. Kapetan garnizona je uhvatio njegov pogled preko punog dvorišta i koji trenutak kasnije naredio obojici muškaraca da prekinu sa borbom.

- Ti,- pozvao ga je, - doĊi ovamo.

Colin se okrenuo ka kapetanu, posmatrajući njegove izglancane crne ĉizme, ĉiste pantalone i vojniĉki ogrtaĉ ukrašen ĉipkom. Bio je stariji od poruĉnika, moţda u ĉetrdesetim, sveţe obrijan i vitke graĊe.

- Ja sam kapetan George Gates,- rekao je kada mu je Colin prišao.

- Kapetane.- Colin ga je pogledao pravo u oĉi.

- Kako se zoveš?- pitao ga je kapetan, procenjivaĉki ga odmerivši suţenih oĉiju poput poruĉnika, ali sa interesovanjem, ne izazivaĉki.

- Colin Campbell od Breadalbanea.

- Šta traţiš ovde?

- Ţelim da ponudim svoje usluge tvom gospodaru.

Gates je upitno izvio obrvu. - Zašto?

- Zato što me je roĊak, budući grof od Argylla, uverio kako će lordu Devonu uskoro trebati više ljudi za odbranu zamka.

- Ma nije valjda?- skeptiĉno ga je upitao kapetan suzivši pogled. - I šta ti je još Argyll rekao?

Skoro sve što je Colin trebalo da zna. Holandski princ je poĉeo da okuplja ekspedicone snage protiv kralja. Ali neće napasti bez da ga najeminentniji plemić u Engleskoj pisanim putem obavesti da je sve spremno. Prema Argyllu, Dartmouth bi trebalo da primi holandsku armiju, a za ureĊenje svih pojedinosti je zaduţen lord Devon. Colinov zadatak je da otkrije ko se od vazala kralja Jamesa prikljuĉio zaveri, kada princ namerava da napadne, koliko će ljudi povesti sa sobom, a zatim da ih sve pobije. Njegov slavni rat.

Colin se jedva suzdrţao da se ne osmehne na tu pomisao. - Rekao mi je zašto.

Gatesova jedva primetna reakcija je bila upravo ono što je Colin oĉekivao.

IznenaĊenje jer je plaćenik upoznat sa prinĉevim namerama, a zatim potvrdno klimanje glavom jer je to mogao da sazna jedino od prominentnih saveznika poput Duncana Campbella od Argylla.

- U redu,- kazao je kapetan. - Odvešću te kod lorda. Ako ţeliš da se boriš na njegovoj strani, neka on odluĉi jesi li dovoljno dobar da bi te angaţovao.

- Zahvaljujem,- odgovorio je Colin. Pokupio je svoje bodeţe, ignorišući besan pogled koji mu je dobacio de Atre, a zatim pošao za kapetanom prema ulazu u ĉetvrtastu kulu.

Klub Brbljivica

Na dovratku, Gates se zaustavio i okrenuo ka njemu. - Da rašĉistimo nešto: ja nisam ni obuĉavao niti birao mog poruĉnika. Ako si ovde iz ma kog drugog razloga, liĉno ću te obezglaviti.

Saĉekao je da Colin klimne da ga je razumeo i uveo ga unutra. Prizemlje je bilo manje iznutra nego što se ĉinilo spolja. Uski prozori su puštali malo svetla i upotrebljavani su uglavnom za potrebe nišana; sa mesta gde je stajao, Colin je uspeo da ih izbroji sedam.

- Gillian!- Gromki glas se prolomio dugaĉkim hodnicima, od koga su se sluge razbeţale kud koji. - Gillian!- ponovo se zaĉuo urlik, ovoga puta praćen odjekom ĉizama koje se spuštaju niz stepenice. - Javi se kada te zovem, kuĉko! Ranulfe! Gde su moji muziĉari, moje vino?

Colin je pogledao prema visokom i mršavom plemiću koji im se krupnim korakom pribliţavao. Tamni, savršeni uvojci su mu poskakivali oko ramena na ĉistom ţistokoru.2 Bledog tena, kao da je naslikan, ali nije. Tamno sivim oĉima je brzo osmotrio dvoranu, kada mu se pogled zaustavio na Colinu.

- Ko si ti?

- Gospodaru Devone, - kapetan Gates je zakoraĉio ka njemu - ovo je Colin..

- Kapetane Gates.- Lord je nadmeno pogledao kapetana, već izgubivši interesovanje za plaćenika koji stoji u njegovoj dvorani. - Gde je moja roĊaka? Zvao sam je. Tvoj zadatak je da je ĉuvaš. Zašto nisi sa njom da mi je dovedeš?

- Spavala je kada sam je ostavio, gospodaru.

- Pa, probudi je! I ono njeno kopile! Nema razloga da to derle spava po ceo dan.

Kapetan Gates je odseĉno klimnuo glavom i zaputio se ka stepeništu.

- Nema potrebe da idete po mene, dobri moj kapetane,- neţni glas se zaĉuo sa vrha stepeništa.

Colin je posmatrao ţenu koja silazi; svetli uvojci boje ţita su joj lako padali niz belu, široku suknju. To je bila ţena sa grudobrana.

Nije gledala u njega. Njene oĉi, dva plava mora, zasijale su ledenim sjajem kada je pogledala lorda.

- Nadam se da mi gospodar oprašta što sam spavala dok me je dozivao.

Colin je bio u iskušenju da joj se osmehne. Njena sposobnost da tako ponizno slaţe i zvuĉi tako ubedljivo ga je zadivila. Ako bi bolje pogledali, mogli bi proĉitati istinu u njenim oĉima.

- Sledeći put neću biti milostiv prema tebi, Gillian,- obećao je, naslaĊujući se njenom predajom. - Sad, poţuri i donesi mi malo vina iz podruma.- Podigao je svoje izmanikirane prste i pucnuo prema kapetanu. - Idi sa njom, Gates, i pobrini se da ne traći vreme, ili će te koštati meseĉne plate.

Lord Devon ih je gledao dok odlaze svojim poslom, a zatim pogledom fiksirao sluţavku koja se spremala da ĉisti. Zgrabio ju je za ruku dok je prolazila pored njega i privukao u naruĉje.

2

franc. justaucorps – vrsta muškog kaputa; uzan je u struku i dugaĉak do kolena, rukavi su dugi i ukrašeni širokim zarukavljem. Kopĉa se dugmadima, a rupice i dţepove ukrašavaju brandenburzi (ukrasni gajtani). (prim.prev.) https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/kostim-xvii-veka/luj-xiv/

Klub Brbljivica

- Šta ti još uvek traţiš ovde?- zahtevao je, odvojivši usta od sluţavkinog vrata kada je ugledao Colina. - Ko si ti?

Tvoj najgori neprijatelj. Colin je poĉastio svog domaćina dobro uveţbanim naklonom. - Ja sam ĉovek koji će povesti Vašu vojsku u pobedu.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 2 Ledi Gillian Dearly se na putu ka vinskom podrumu osvrnula da pogleda stranca koji je stajao do njenog roĊaka Geoffreya. Prepoznala ga je po tamnom ogrtaĉu sa kapuljaĉom; on je muškarac koji ju je posmatrao sa litica. Ko je on i zašto je osmatrao zamak sa litice? I nju?

Da li je kazao kapetanu Gatesu da ju je video na kuli?

Nadala se da nije. Bilo bi mnogo gore da Geoffrey sazna da je rizikovala svoju vrlinu sama u dvoranama, nego da to isto dozna kapetan. Nije joj bilo dozvoljeno da tumara naokolo bez pratnje zbog bojazni da bi neki od plaćenika njenog roĊaka mogao da je otme. Bio je to iracionalan strah – barem u većoj meri. Iako muškarci nisu bili posebno odani Bogu, kralju, niti ćerki lorda od Essexa, previše su se plašili kapetana Gatesa da bi je napali. U tom smislu, njen konstantni pratilac je dobro vršio svoju duţnost. Nije ţelela da ga uvali u nevolju ili, ne daj Boţe, da se jednog jutra probudi i na njegovom mestu ugleda nekog drugog od ljudi njenog roĊaka, ali ponekad joj je jednostavno trebalo da oseti vetar u kosi i upija pogledom nepregledni horizont. Ĉesto je imala obiĉaj da šmugne do kule i mašta o nekom drugaĉijem ţivotu. Istini za volju, u tome nije bilo niĉeg lošeg, ali ako bi ma koji muškarac posumnjao da je daleko prepredenija nego što se predstavlja, stavili bi je pod strog nadzor.

Obojica sa potpuno razliĉitim ciljem iz potpuno razliĉitih razloga.

George Gates je bio najviši po rangu u garnizonu njenog roĊaka i, od kada je pre ĉetiri godine došla ovamo, dodeljen mu je zadatak da štiti njenu vrlinu... ili šta god je ostalo od nje.

Ali on je nije štitio od tih pseta samo zato što to mora. Sprijateljio se sa njom. Postao jedini ĉovek na svetu kome veruje.

Kada su stigli do podruma, zahvatila je staro vino iz bureta i napunila srebrni bokal. Ovo bure je skoro prazno. Moraćemo da donesemo drugo.

- Gde si bila kada te je zvao?

Pogledala ga je, oslonjenog na vrata, dok je posmatra sa saţaljenjem od koga su mu omekšale crte lica. Nije to ţelela. Nije joj ĉinilo ništa dobro, osim što ju je dovelo u iskušenje da zaplaĉe – a ona to više nikada ne bi uradila.

- Kao što rekoh, spavala sam.

Gates ju je koji trenutak posmatrao bez reĉi, svestan da joj nikada nije polazilo za rukom da sakrije ono što misli. Sve, prokleta bila... sve joj se uvek moglo jasno proĉitati na licu. - Ako Devon makar i za trenutak pomisli da si pokušavala da pobegneš...

- Znaš da mi to nikada ne bi ni palo na pamet, - rekla mu je, brišući rub bokala keceljom, izbegavajući njegov pogled na putu natrag ka vratima. Oh, ali koliko stotina puta je razmišljala o tome, maštala o tome? Ne o begu – jer gde bi mogla otići sama sa trogodišnjim detetom? Edmund: njen smisao ţivota, razlog da uĉestvuje u zaveri i rizikuje svoj ţivot šaljući pisma Williamu Oranskom. Ne, ne bi pobegla. Nadala se da će napustiti zamak visoko podignute glave i uz podršku novog kralja, koji će zahvaljujući njoj znati istinu o njenom roĊaku.

- Gde bih ga mogla odvesti? - neţno je upitala, zastavši na hodniku pri dnu stepeništa, i ĉeţnjivo pogledala gore prema odaji u kojoj je njena beba ĉvrsto spavala. - Ne mogu da se vratim ocu. Niti ţelim.

Klub Brbljivica

- Jednog dana - George joj se pribliţio i neţno spustio ruku na njeno rame - kada ti oprosti...

- Da mi oprosti? - Podigla je bradu ka njemu i dobro pogledala svog prijatelja, a zatim poniţavajuće frknula. Zar je svaki muškarac bio njen sudija, ĉak i oni koji je nisu osuĊivali?

Da, rodila je vanbraĉno dete. Zar je to bio dovoljno dobar razlog da je oteraju doĊavola? - A koliko će meni trebati da oprostim njemu što je bacio mene i mog sina u šake mog roĊaka?

Kada bi trebalo da oprostim majci što je više marila za mišljenje nadmenih plemića, nego za dobrobit njene najmlaĊe kćeri i unuka?

Kapetan je odvratio pogled pred tom surovom istinom. Gillian ga nije krivila zbog toga. Da moţe, i ona bi. Okrivljena je jer se budalasto zaljubila, i osuĊena da ţivi pod kljuĉem u utvrĊenju koje gleda na more. Ali ona i njeno dete će biti slobodni. Postaraće se da tako bude, i nikada više neće biti tako budalasta.

- Hajde da više ne priĉamo o mojim roditeljima. - Gillian je podigla ruku i otrla trun sa njegovog revera. - Ni o meni kako pokušavam da pobegnem iz Dartmoutha. Jaka sam, i nastaviću da se budim svakog novog dana zbog svog sina. Sad hajde, treba da se postaram za Geoffreyevu ţeĊ pre nego što se Edmund probudi.

Klimnuo je, izgubivši pribranost za trenutak kada mu se osmehnula.

- Što se tiĉe ĉoveka koji je maloĉas stigao. - Nakašljao se u pesnicu i poveo je niz hodnik.

Gillian je staloţeno koraĉala dok su joj se srce i dah ubrzavali. Da li mu je onda stranac rekao gde ju je video? Poslednji put kada ju je George zatekao na kuli, uverila ga je da bi mogla da izaĊe na kraj sa bilo kojim muškarcem koji bi pokušao nešto. Dovoljno dobro ju je obuĉio da koristi bodeţ. Ali znala je da je zabrinut za nju, a to nije ţelela.

- Moţda će ostati ovde, - nastavio je, poţurujući je. - Ako ostane, hoću da mi kaţeš ako pokuša da ti priĊe.

- Naravno, - tiho je obećala. To bi mu uvek obećala kad god se neki novi gardista prikljuĉi garnizonu.

- Budi oprezna kada je on u pitanju. Stvorio se praktiĉno niotkuda.

Ili je došao sa mora, Gillian ga je ispravila u sebi. - Ko je on?

- Colin Campbell, roĊak Campbellovih od Argylla. - Ućutao je za trenutak dok su prošli hodnik. Zatim je nastavio, - Ne verujem Campbellovima, a ovaj je naoruţan do zuba; siguran sam da je veoma vešt sa svim tim oruţjem, iako tvrdi suprotno.

- Zašto bi hteo da sakrije koliko je vešt?

- Nemam pojma. - Kapetan je razmenjivao mišljenja sa njom jer se u garnizonu nije sprijateljio ni sa jednim ĉovekom. Bio je usamljen ovde koliko i ona. - Ali reći ću ti nešto, nastavio je odsutno. - Nikada nisam video ĉoveka koji napada, blokira i odbija napad, a da praktiĉno ni ne gleda u neprijatelja. Ako ga Devon angaţuje, budno ću motriti na njega.

- Biću oprezna kada je on u pitanju, - obećala je Gillian. Još jedan opasni plaćenik.

Još jedan zainteresovan da pomogne Geoffreyu u naumu da dovede Williama Oranskog na tron. Bilo joj je drago zbog toga. Što pre princ William stigne, to bolje. Nije marila za religijske prevrate, niti za to ko sedi na tronu. Tri i po godine pokoravanja okrutnom ludaku je otvrdlo njeno srce za sve, osim za njenog sina. Sve bi uĉinila da zaštiti Edmunda, ĉak bi

Klub Brbljivica

izdala i kralja Jamesa i tolerisala svog roĊaka kad mora. Nauĉila je da pogne glavu, ali tako joj Boga, nikada je neće slomiti.

Potraţili su Geoffreya i najzad ga pronašli u solaru sa Colinom Campbellom.

- Ah, najzad, doĊi moja draga roĊako. - Geoffrey je podigao ruku i pokazao joj da doĊe do njegovog mesta pored ognjišta.

Gillian je oklevala. Znala je da ne bi trebalo, ali bilo joj je muka od same pomisli da mu bude blizu. Lord od Devona, njen brat od strica, je još od detinjstva ispoljavao znake neprirodnog interesovanja za nju i poslali su je da provede leto sa roĊacima. To je bilo najgore leto u njenom ţivotu, jer je konstantno morala da beţi od Geoffreyevog nabacivanja.

Godine su prolazile i mislila je da ju je zaboravio, ali kada je otkrila ocu svoje delikatno stanje, jedino je Geoffrey bio jako voljan da je uzme pod svoju zaštitu. U zamenu za neotkrivanje njene sramote, njen otac mu je ponudio svoje trupe kada princ William bude došao u Englesku. Ţivot u Dartmouthu je bio noćna mora u razliĉitim nijansama sive. Mraĉan i opresivan, bio je loše mesto za podizanje deteta. Geoffrey ju je ţeleo za sebe i mrzeo je što je dozvolila Edmundovom ocu da je upropasti. Nikada nije imao neţne reĉi za nju. Dah mu je uvek smrdeo na gorko vino, i ĉesto mu je miris seksa i znoja isparavao iz odeće. Ali nije ga zbog toga mrzela. Mrzela ga je jer mrzi njenog sina.

Još jednom ju je pozvao rukom, i ovoga puta se pomerila. Nije izgledao ljut. Bar mu je na tome bila zahvalna. Nije da se plašila njegove naravi. Mogla je da ga podnese i u najgorem izdanju. Ali kada se jednom ozlovolji, ne bi se smirio sve dok ne ode u krevet.

Uĉinila je šta je mogla kako bi izbegla još jedan uţasan dan ispunjen vikom i pretnjama.

- Sipaj nam malo vina, Gillian.

Uĉinila je kako je rekao, ne gledajući u njegov izazivaĉki kez i poţudan pogled.

- Ja ću Vas odbiti, gospo. Previše je rano.

Podigla je pogled sa pehara koji je ponudila plaćeniku i ukipila se kada su im se pogledi sreli. Ustreptala poput insekta privuĉenog plamenom... ili plamenovima, zaboravila je na sve - ĉak i da diše, dok je otvoreno zurila u njegovo prelepo lice. Njegove oĉi su bile jedini izvor svetlosti na tom mraĉnom, strogom licu. Uokvirene crnim trepavicama i obojene mnoštvom razliĉitih nijansi zelene i zlatne, u njima je blistala tolika snaga, da joj je za trenutak bilo ţao svakoga ko bi pošao protiv njega. Ĉudno, ali glas mu je bio zaista šarmantan. Obavio ju je kao debelo ćebe, topao i hrapav, sa melodiĉnim treperavim r svojstvenim Škotima. Kada je Geoffrey izrazio neslaganje sa njegovom izjavom, polako je trepnuo, razbivši ĉaroliju svog prodornog pogleda.

- Nikada nije previše rano da se popije vino iz mog podruma. Je l' tako, Gates? - Dok je to govorio, prešao je dlanom preko njenih prstiju i ona je zaškrgutala zubima, pokušavajući da ne zadrhti kao da su hladne kandţe smrti upravo došle po nju.

Odgurnuvši se od vrata, kapetan Gates je klimnuo i prišao napred da uzme bokal od Gillian i naspe sebi vino.

Završiviši zadatak, okrenula se da ode, ali ju je Geoffreyeva ruka na krstima zaustavila. - Osim ako je otrovano. Kapetane, - rekao je, ne skidajući pogled sa nje, - popićeš najpre ti.

Klub Brbljivica

Gillian je htela da mu se nasmeje u lice, iako joj je nebrojeno puta palo na pamet da ga otruje. Naţalost, u blizini je bilo veoma malo biljaka koje bi joj u tome mogle pomoći. Ćutke je posmatrao Georgea kako ispija vino. Trenutak kasnije, kada se kapetan nije sruĉio na pod, niti uhvatio za grlo, osmehnuo joj se. - Nemaš hrabrosti da me ubiješ, zar ne, Gillian?

- Prešao je vrhovima prstiju preko njenog zaobljenog kuka, zatim uz ruku do kovrdţe koja joj se spuštala preko grudi.

- Ako je to sve, - promrmljala je, odmaknuvši se od njega, i trudeći se iz petnih ţila da ne pobegne iz solara i iskoĉi iz suknje pravo u najbliţu septiĉku jamu da se oĉisti od njegovog dodira, - otići ću da se pobrinem za...

- Ostaćeš taĉno tu gde si, devojĉuro. I ćuti. - Ţelja u njegovim oĉima je potamnela od pakosti.

Stegla je vilicu, obuzdavajući se da mu ne saspe u lice svu mrţnju koju oseća prema njemu. On je upravo to i hteo: da ona izgubi kontrolu i pruţi mu izgovor da joj oduzme Edmunda. To kopile je bilo ljubomorno na njenog sina – i to s dobrim razlogom – i kako je bio u mogućnosti da njenu najgoru noćnu moru pretvori u stvarnost, uĉinila je kako je naredio. Bar za neko vreme. Osim toga, nije joj smetalo da ćuti, ionako nije imala ništa da mu kaţe, osim da trune u paklu.

- Pobrinućeš se za mene, - upozorio ju je tiho. - Tvoje derište spava, zar ne? I to u mekanom krevetu, jer sam bio milostiv. Ne nerviraj me, jer ću ga u protivnom izbaciti da spava sa konjima.

Stegla je šake u pesnice pored tela, ali bolje tu nego da ih stegne oko Geoffreyevog vrata. Pretpostavljala je da zna da bi ga ubila ako bi naudio Edmundu. Pa ipak, to ga nije spreĉavalo da preti njenom detencetu kad god mu se ukaţe prilika. Nije mu bila potrebna ovde. Imao je sluge da izvrše njegove naredbe i postaraju se za njegove liĉne potrebe.

Jednostavno je uţivao da je drţi podalje od njenog jedinog izvora radosti.

- Ne obraćaj paţnju na moju roĊaku. - Osmehnuo se plaćeniku u znak izvinjenja zbog prekida. - Ona moţda izgleda kao plemkinja, ali nije ništa više do kurva sa kopiletom koje joj samo predstavlja teret. Bio sam dovoljno ljubazan da je primim kada ju je otac najurio, ali ona mi samo prkosi.

Gillian je polako disala, boreći se da ne popusti. Ovo je već ĉula nebrojeno puta – priĉao je to svakome ko je hteo da ga sluša. Geoffrey je ĉinio sve da sroza njeno dostojanstvo, ĉak se smejao kada su to isto šaputali njegovi ljudi. Koja bi ga ţena mogla poţeleti, osim neke potpuno slomljene, od koje je ostala samo ljuštura?

Pa, bio je budala ako je mislio da će ikada postati takva.

- Gospodaru, - neţno je kazao gospodin Campbell, - radije bih da ne priĉamo o ratu u prisustvu dame.

Mora da je njegova ĉista smelost nasmejala Geoffreya. Gorštak se nije nasmejao.

Zapravo, da mu nije zaigrao mišić na stegnutoj vilici, Gillian bi mislila da je isklesan od kamena.

- Nezavisno od toga šta bi hteo, - kazao je Geoffrey, uozbiljivši se kada je video da plaćenik ne deli isti smisao za humor, - ostaće.

Klub Brbljivica

- Kako ţelite. - Campbell mu je kratko klimnuo glavom, a zatim uhvatio njen pogled intenzitetom koji je pretio da uništi i nju i sve oko nje.

Osetila je Georgeovu šaku na svojoj ruci kada je povukao da stane bliţe njemu.

Pomerila se ćutke, pognuvši pogled, ţrtvujući svoj ponos za mir i tišinu, za dobrobit svog sina.

- Kapetane, - rekao je Geoffrey, privremeno stišanog gneva, - dotiĉni gospodin Campbell namerava da preuzme moju vojsku.

- Nisam to rekao, gospodaru, - hladno ga je ispravio gospodin Campbell.

- Onda šta si rekao?

- Da mogu da vas odvedem u pobedu.

- Protiv kralja? - otvoreno ga je upitao George.

- Da, znam koliko ljudi broji njegova vojska, mornarica, i najvaţnije, njegova Kraljevska garda. Znam ko mu je od vojnika sa najvišim ĉinom odan, a ko nije.

Gillian je slušala krajiĉkom uva. Kao i mnogi drugi Geoffreyevi plaćenici, i ovaj bi joj mogao pruţiti korisne informacije koje bi mogla poslati Williamu. Zadobila je naklonost holandskog princa nakon godinu dana dopisivanja s njim. Priznao je da joj mnogo duguje i obećao da će osloboditi nju i Edmunda njenog roĊaka. Nadala se da će odrţati reĉ. Ali njena nada je bila krhka. Nije imala poverenja u muškarce i u ono što govore. Tu je lekciju dobro nauĉila do sad.

- Odakle ti te informacije, Campbell? - upitao je Geoffrey, zagledajući svoj nokat.

- Borio sam se rame uz rame sa mnogima od njih kao vojnik u Gardi.

- Zašto si je napustio? - pitao je kapetan Gates.

- Zato što je, kada je zarobio lorda od Argylla nakon neuspele pobune, kralj pogubio mog roĊaka.

Geoffrey se nasmejao i popio vino naiskap. - Vi Škoti ste lojalna grupa varvara.

Campbell je neznatno izvio usne u osmeh. - Ta kombinacija bi Vam mogla koristiti.

- Uistinu, - Geoffrey se sloţio i dao znak Gillian da mu dopuni pehar. - Poĉećeš sa obukom sutra. Moj upravnik će te plaćati krajem svakog meseca.

Muškarci su nastavili da razgovaraju o onome šta bi trebalo uĉiniti da kraljevstvo povrati slavu. Dok je Geoffreyeva paţnja bila usmerena na skorašnju, obećavajuću pobedu nad katolicima, Gillian je pobliţe osmotrila stranca.

Svidelo joj se kako mu je tamna kosa iseĉena. Izgledao je ĉistije nego ostali Geoffreyevi straţari. Nije imao bradu u koju bi se mogli upetljati komadići hrane, ali je ostala senka duţ njegove vilice, definišući grube, neumoljive crte i neznatno tamniju jamicu na bradi. Izraz lica mu je ostao gotovo nepromenjen dok je priĉao o borbi, a zatim i o porodici u Breadalbaneu.

George je bio u pravu u vezi njega. Nosio je gomilu oruţja. Imao je dva bodeţa – koje je mogla da vidi – po jedan u svakoj crnoj koţnoj ĉizmi. Dva pištolja zataknuta za pojas i još jedan bodeţ obešen o kuk pored jednog od dva maĉa. Dragi Boţe, da li se on to spremao za totalni rat u kome će se sam boriti?

Gillian je uzdahnula i pogledala prema vratima, u nadi da se Edmund još uvek nije probudio.

Klub Brbljivica

Lupanje na vratima ju je prenulo iz misli.

- Izvinite, gospodaru. - Margaret, Geoffreyeva omiljena sluţavka se naklonila nakon što joj je dopustio da uĊe. - Deĉak se probudio.

Deĉak. Ĉak ga ni sluţavke nisu zvale po imenu. Gillian je klimnula, srećna što odlazi.

Ipak, kada je krenula da izaĊe, zaustavili su je prsti njenog roĊaka oko njenog zgloba.

- Kapetane, - rekao je, ĉvrsto je drţeći. - Idi obiĊi dete. Povedi Campbella sa sobom i pokaţi mu gde će spavati. Moram da popriĉam sa roĊakom. - Kada je George oklevao, Geoffreyev izraz lica je oĉvrsnuo. - Poslaću po de Atrea da ti je dovede kada završim s njom.

- Kada se nijedan muškarac nije pomerio, ustao je. - Odlazite!

Gillian ih je gledala ispod gustih trepavica kako odlaze, i za trenutak je pomislila da će se stranac moţda okrenuti i pogledati je još jednom pre nego što izaĊe, ali nije. Gledala je kako se vrata zatvaraju i ona ostaje sama sa Geoffreyem, koji je prstom klizio preko njenog dlana.

- Znaš, draga - povraćalo joj se od njegovog smrdljivog daha pored njene jagodice ţivot ovde bi za tebe i tvoje kopile bio ugodniji kada bi se jednostavno potĉinila mojim zahtevima i ţeljama.

Kada je pritisnuo usne na njenu slepooĉnicu, odvojila se od njega. - A ako se potĉinim, šta misliš kako bi moj otac reagovao kada ĉuje da nosim tvoje dete?

Nasmejao se, od ĉega joj se krv zaledila. - Bolje nego kada je saznao da si dopustila onom iz niţe klase da te ukalja. Ali uskoro, neće ni biti vaţno šta ti i tvoj otac hoćete. Kada princ William postane kralj, daće mi te.

Ne. Ne, neće. Obećao je.

- Mi smo roĊaci, - zgaĊeno ga je podsetila.

- Zar si zaboravila da je i William oţenjen svojom roĊakom?

Gillian je sklopila oĉi kako bi sakrila suze koje su joj mutile vid. Radije bi umrla.

Bacila bi se u more zajedno sa Edmundom, pre nego legla u krevet sa svojim roĊakom.

Molim te, Boţe, molila se u sebi. Molim te, molim te spasi nas.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 3 Colin je zatvorio vrata solara, a zatim se okrenuo i pogledao u njih. Šta god da se zbivalo unutra, nije bilo njegova briga. Prvi deo zadatka je uspešno obavio, i bilo je priliĉno jednostavno. Sada je bio deo Devonovog garnizona. Gates nije direktno priznao da nameravaju da svrgnu kralja – iako je Colin već bio upoznat sa tim. Nastaviće sa sprovoĊenjem svog plana i neće gubiti vreme na premišljanja. Osim toga, ovo nije prvi put da prisustvuje maltretiranju jedne devojke. U brojnim engleskim dvorcima i pabovima se nagledao situacija koje su potvrdile da su dvorski obiĉaji iz priĉa o vitezovima koje mu je majka pripovedala odavno mrtvi. Nikada ga nije doticalo to što vidi. Pa ipak, nikada do sada nije video takav prkos u oĉima neke devojke, niti takvu veštinu da drţi jezik za zubima. Ali zar je to bilo vaţno? On nije roĊen da spasava gospe u nevolji.

- Campbell?

Okrenuo se od vrata i pogledao u kapetana. Gates je bio ljut zbog poniţenja koje je devojka pretrpela, ali se nije umešao. Ne bi ni Colin.

- Neće je ni taći.

Colin je klimnuo i odmaknuo se od vrata, setivši se kako je ĉeznutljivo gledala prema moru, kao i njene nezamislive samokontrole da ne iskopa oĉi Devonu.

- Zna da ću mu odseći ruke ako to uĉini, kao i tebi.

Colin je podigao dlanove, ne ţeleći da je ikada dodirne. Znaĉi, Gatesu je stalo do nje.

Da li se popela na kulu išĉekujući dolazak oca njenog deteta, ili je on upravo stajao pred Colinom? Nije ni bilo vaţno. Ovdašnje sloţene veze ga nisu zanimale. Što manje zna o njima, lakše će mu biti da ih obmane i izda njihovo poverenje.

Razbistrivši misli, osvrnuo se oko sebe, upoznajući se sa okruţenjem. Bili su u okrugloj kuli. Tu se nalazio kameni otvor za stepenište koji vodi do ĉetvrtaste kule, gde su se upravo bili zaputili, i još jedan otvor, obasjan dnevnom svetlošću, koji je vodio dole do otvora za izlaz na reku. Moguće staze za ulaz i beg su bile od vitalnog znaĉaja u njegovom poslu. Unutrašnjost je bila manja od Camlochlina. Loše osvetljeni hodnici su vodili u svim pravcima, istoĉno i zapadno, severno i juţno, sa mnoštvom senovitih niša idealnih da se neko sakrije i prisluškuje tajne razgovore o predstojećim bitkama. Nedostatak tapiserija, kao i vatre u ognjištu, ĉinio je da zamak izgleda još hladnije. Vazduh je bio proţet jakim mirisom piva i vina, koji je kvario njegovu ĉistotu poput zadaha uz obraz lepe gospe...

- Obedovaćeš u Velikoj dvorani zajedno sa ostatkom garnizona i lordom Devonom, kazao je Gates, prekidajući njegove nezvane misli.

- Lord obeduje sa svojim ljudima? - upitao je Colin.

- To mu pruţa osećaj sigurnosti.

- Onda, ima mnogo neprijatelja u okruţenju?

- Manje nego što misli. Jako malo katolika je ostalo u Cornwallu i Essexu.

Da, Colin je to jako dobro znao nakon borbe u Sedgemoorskoj bici sa Kraljevskom armijom, kada su pre tri godine ugušili Monmouthovu pobunu. Dakle, Devon je bio nepoverljiv i moţda preterano oprezan. Moţda ne bi bilo loše da svake veĉeri sedi u lordovom društvu.

Klub Brbljivica

- Spavaćeš u jednoj od dve barake u donjem delu ĉetvrtaste kule. Odaje ledi Gillian i njenog sina su na spratu iznad. - Kapetan se okrenuo ka njemu kada su ušli u ĉetvrtastu kulu.

- Ni ne pomišljaj da ideš tamo bez mene. Jasno? - Saĉekao je da Colin potvrdno klimne glavom. - Odvešću te do Velike dvorane kada se pobrinem za Edmunda.

Colin je pretpostavio da je Edmund sin ledi Gillian. DoĊavola, zašto niko nije ni spomenuo da ovde ţivi gospa sa detetom? Nije bio baš toliko nemilosrdan da dozvoli da nastradaju u pokolju sa ostatkom Dartmoutha. Kasnije će misliti šta i kako sa njima. Sada je morao da istraţi vaţnije stvari.

- Ti si vojnik Konjiĉke garde, - rekao je, posmatrajući Gatesov plavi kaput dok su se penjali uz stepenice. Za razliku od njega, generala u crvenoj odori Kraljevske garde ĉija je duţnost bila da sluţi kralju, Plavi su bili nezavisne trupe raštrkane po Engleskoj, Škotskoj i Irskoj, sa zadatkom da sluţe parlamentu.

- Jesi li se borio u Sedgemoorskoj bici kada je vojvoda od Monmoutha zarobljen? Colin je pobliţe osmotrio Gatesov izgled. Bili su pribliţne visine, iako je kapetan bio nešto viţljastiji, i izgledao je elegantnije u svojoj ĉistoj uniformi. Kosa mu je bila boje peska iza stenovitih litica, poput stotine drugih muškaraca Kraljevske i Konjiĉke garde, koji su se borili u Sedgemooru da zaštite kralja. Ĉak i ako su se sreli u bici, Colin ga nije prepoznao, a bio je priliĉno siguran da ni Gates nije prepoznao njega.

Gates je odmahnuo glavom dok su koraĉali dvoranom. - Nisam. Iako je tada Konjiĉka garda podrţavala kralja.

- Onda, otkud ta odluka da ostaneš ovde i komanduješ plaćenicima?

Kapetan je zastao za trenutak i kratko ga pogledao, razmišljajući o tome šta će reći.

- Mnogo godina sam bio u sluţbi lorda Algernona Dearlyja, Devonovog oca. Ostao sam uz njegovog sina iz drugih razloga.

- Da povedete Williama u pobedu? - nevino ga je podstakao Colin.

- Ne. Kao pratilac ćerke njegovog ujaka, lorda od Essexa.

Dakle, kapetan nije bio odan lordu Devonu, već ledi Gillian... ili njenom ocu.

Govorkalo se da je Essex bio pristalica Williama Oranskog, ali Colin nije insistirao sa pitanjima, uvidevši da je Gatesu priliĉno nelagodno da govori o tome.

Kapetan mu je pokazao da ga sledi do vrata na vrhu drugog stepeništa, ne rekavši ni reĉ. Kada su se popeli, povukao je rezu i ušao unutra.

Colin je provirio sa dovratka u sobu i spazio krupnog kapetana kako neţno, paţljivo podiţe malog deĉaka iz kreveta. Nije uzeo dete u naruĉje, već ga je drţao malo dalje od sebe.

Smešio se, ali je ipak delovao kao da mu je malĉice nelagodno. - Biće sa nama dok mu se majka ne vrati, a onda moţeš da napuniš stomak.

Colin je klimnuo i pomerio se od vrata kada je Gates izašao, noseći dete koje se vrpoljilo u njegovim rukama.

- Jesi li oţenjen?

- Nisam, - odgovorio je Colin, povisivši ton da nadjaĉa deĉje zavijanje.

- Ja sam moju Saru upoznao u Essexu. Ali avaj, jalova je.

Klub Brbljivica

Zato mu je bilo nelagodno sa deĉakom. Zar onda on nije njegov otac? Kapetan je oţenjen, ali Colin je znao da to većinu muškaraca ne spreĉava da idu u krevet sa nekom drugom.

- Imaš li mnogo kopiladi? - Kapetan je povukao glavu nazad taĉno na vreme da izbegne udarac malene pesnice po usni.

- Samo nećake koje sam nedavno posetio.

- Dobro. Evo. - Gates mu je tutnuo deĉaka u ruke. - Tvoj prvi zadatak je da ga nateraš da prestane sa tim bezboţnim vrištanjem.

Colinu nije smetalo da drţi deĉkića. Zapravo, uţivao je noseći decu svoje braće i sestre naokolo – kada bi ga pustili – tokom poslednje posete Camlochlinu. - Ne voliš da te nose, zar ne, Edmunde? - Spustio je deĉaka na noge i uhvatio ga za ruku. Deĉak je istog trena prestao da plaĉe.

- Ne. - Deĉak je povukao Colina za ruku, pa još jednom, dok Colin nije ĉuĉnuo ispred njega. - Ko si ti?

Suoĉen sa Edmundom oĉi u oĉi, Colin je bio iznenaĊen deĉakovom lepotom. Sa mekim ţutim kovrdţama i svetlo plavim oĉima, liĉio je na majku... i na bucmastog anĊela koga je Colin jednom video na slici u Francuskoj. - Ja sam Colin.

- Gde je mama? - Edmund je obrisao suzne oĉi malenom pesnicom sa rupicama.

- Doći će za koji trenutak. Je l' hoćeš da budeš veliki deĉko i saĉekaš je?

Edmund je klimnuo i stavio palac u usta.

- Impresioniran sam, - rekao mu je Gates kada se uspravio.

Colin je jednostavno slegnuo ramenima i nastavio dalje. - Ne vole da ih tretiraju kao bebe.

- Brzo rastu, - sloţio se Gates, uputivši deĉaku pogled pun ljubavi.

Colin je ispratio njegov pogled i zaustavio se na Edmundovoj malenoj šaci u svojoj. Sramota, - tiho je rekao, misleći na svoje roĊake kod kuće u Skyeu. Bilo mu je drago što je svratio u Camlochlin pre dolaska ovamo. Tek tada je po prvi put upoznao decu svoje braće i sestre, i malĉice ga je zabolelo srce što je i on njima bio stranac. Oni su ga podsetili da je on više od ratnika. On je i muškarac. Moţda, jednog dana, i otac. Ali ne u skorije vreme.

- Gladan sam, - promrmljao je Edmund preko palca.

Colin je spustio pogled ka njemu i protrljao svoj krĉeći stomak. - I ja. Je l' ti ne bi smetalo da mi se pridruţiš za stolom?

Edmund je odmahnuo glavom i njih trojica su se zaputili niz stepenice ka Velikoj dvorani.

Još uvek je par muškaraca tumaralo dvoranom kada je stigao Colin sa svojim društvancem. Sluţavka vatrene kose ĉiju je suknju vukao Devon nakon što je njegova roĊaka otišla da mu donese vino posluţila je svakome ĉiniju hladnog ovĉjeg paprikaša, bajat hleb, i komad tvrdog sira. Jeli su u tišini dobrih desetak minuta kada je Colin spazio da je za stolom neobiĉno tiho. Zar ne bi trebalo maleni deĉaci da larmaju? DoĊavola, od konstantne buke njegovih nećaka za stolom njegovog oca ĉovek bi mogao da izludi, ali Edmund nije ni pisnuo. Colin je odvratio pogled od kapetana prema detetu. Edmund je sedeo na stolici leĊa pravih poput strele. Jedna ruka mu je bila pristojno spuštena u krilu, dok je drugom paţljivo

Klub Brbljivica

zahvatao paprikaš i stavljao kašiku u usta bez ijedne kapi da mu se slije niz bradu. Njegovi maniri za stolom su bili besprekorni.

Colin se namrštio. To je bilo neprirodno. - Da li voliš maĉeve, Edmunde?

- Volim kuce.

Colin se još više namrštio. Kakve bi koristi momak mogao imati od štenaca ako bi se našao pritisnut uza zid od strane neprijatelja? Brzo je osmotrio dvoranu, iznenaĊen otkrićem da u njoj nije bilo druge dece. Ko se igrao sa deĉakom? Još bolje pitanje... zašto je doĊavola razmišljao o stvarima koje su bile potpuno nevaţne za njegov zadatak? Pogledao je u svoju kašiku i gurnuo je u usta. Nije voleo da mu nešto odvraća paţnju. Još manje mu se sviĊala neprirodna tišina.

Odloţivši kašiku, izvukao je bodeţ ispod prsluka i zabio vrh u drveni sto. Gates je skoĉio na noge i isukao maĉ, ali je Colin podigao dlan druge ruke da ga spreĉi u nameri da mu prereţe grkljan, dok je Edmund širom otvorenih oĉiju zurio u sjajnu dršku bodeţa. Da, bio je to lep komad metala, koji mu je poklonio francuski kralj Louis.

- Jesi li ikada igrao iks i oks, momĉe? - Prijateljski je pogledao Gatesa. - To je samo igra koju ţelim da mu pokaţem, kapetane.

Edmund je odmahnuo glavom i posmatrao ga kako urezuje ĉetiri linije u površinu stola – dve vertikalne, i dve horizontalne.

- Moji nećaci ovo ĉesto igraju, - kazao je Colin, vrativši bodeţ u korice i kidajući hleb i sir na po pet komadića. Pruţio je sir Edmundu i nacerio se kapetanu koji je seo, ali je spustio seĉivo u krilo. - Ti ćeš biti oks, a ja iks. Staviću svoj hleb ovde. - Spustio je komadić hleba u centar mreţe saĉinjene od dve horizontalne i dve vertikalne linije. - Sada ti moraš da staviš sir u neko od ovih polja. Prvi koji poreĊa tri ista ovako, ovako ili ovako - pokazao je prstom vertikalno, horizontalno i dijagonalno - pobeĊuje. Jesi li razumeo?

Edmund je klimnuo glavom.

- Dobro. Ti si na potezu.

Edmund je razmišljao koji trenutak, a zatim se nagnuo preko stola i stavio parĉence sira u gornji levi ugao improvizovane table.

- Kapetane, spomenuli ste svoju ţenu, - kazao je Colin, spuštajući hleb desno do svog prvog komadića. - Da li ona ţivi ovde?

- Ne. Više joj se sviĊa Essex. Posećujem je kad god mogu. - Pokazao je prstom ka tabli kada je Edmund spustio komadić sira sa leve strane hleba u sredini. - Šta se dogaĊa ako nijedan od vas ne uspe da poveţe tri ista?

- Onda je nerešeno. - Colin je spustio hleb u gornji desni ugao, pruţajući Edmundu šansu da pobedi ako ispravno odigra sledeći potez. - Bez sumnje će se brinuti za Vas kada se princ William konaĉno vrati na naše obale da zahteva tron.

- Zašto si tako siguran da hoće?

- Nadam se da hoće, - rekao je Colin, pogledavši ga. - Mnogi od nas se nadaju. - To nije bila laţ. Nije bio tu da ih spreĉi da pozovu Williama, već da sazna što je moguće više o predstojećoj invaziji. Kralj James je bio dovoljno mudar da zna da bi dobra priprema za bitku mogla biti njihova jedina šansa za pobedu. Ako bi Colin presreo pisma upućena Williamu, ko

Klub Brbljivica

god da mu ih je slao, holandski princ bi skovao nove planove i Colinu bi trebalo mnogo vremena da ih otkrije.

Gatesov jedini odgovor na tu izjavu je bilo neobavezno klimanje glavom. Zatim, Ona ne brine. Ako se princ vrati, mislim da neće biti previše otpora.

Colin se neznatno osmehnuo kada je Edmund spustio komadić sira na pravo mesto na improvizovanoj tabli i pobedio. Biće mnogo više otpora nego što kapetan misli. - Bravo. Namignuo je deĉaku i podigao pogled, zatekavši ledi Gillian kako ţuri ka stolu u pratnji poruĉnika de Atrea.

Da li je to bila ledi Gillian? Izgledala je potpuno drugaĉije, nasmejana i radosna što vidi sinĉića. Colin ju je posmatrao dok im se pribliţava, upijajući delikatne crte njenog lica, lepe obline njenog tela meko iscrtane grubom vunom njene suknje. Kretala se dugim, odluĉnim koracima, ne dopuštajući niĉemu da joj se naĊe na putu. DoĊavola, bila je lepa, sa koţom boje slonovaĉe, uglaĉane i izvajane rukom samog majstora rezbarije. Ali ĉak ni prkosno podignuta brada u Devonovom solaru ranije tog dana nije se mogla porediti sa ovim blistavim, iskrenim osmehom. Ova transformacija ga je zainteresovala za njenu unutrašnju borbu. Kako je i sam bio borac, nije mogao a da se ne divi njenoj snazi kada je bila predmet poruge. Ta snaga ju je uĉinila grubljom. Ali evo je sada, osloboĊena svih odbrana i neporecivo zanosna. Shvatio je da zuri u nju i zatreptao odvraćajući pogled, kada je ugledao Gatesa kako ga posmatra.

- Jesi li lepo spavao, dušo? - Glas joj je bio neţan, poput ţice na harfi.

Colin nije bio siguran da li je zbog njenog glasa, ili njenih reĉi ponovo pogledao u nju. Sela je blizu Edmunda, nasuprot Colinu, i uzela malo lice svog sina u dlanove da ga poljubi u oba obraza sa puno ljubavi. - Nisi valjda opet zadavao muke kapetanu Gatesu?

- Danas sam nauĉio, - rekao joj je Gates, - da se Edmundu ne sviĊa kada ga nosim.

Zabavljena, izvila je obrvu i pogledala ga. - Mislila sam da je to oĉigledno nakon što si ga tri godine nosao kao smrdljivu lopticu, kapetane.

- Ponekad sam zaista glup. Mislio sam da je to oĉigledno nakon gotovo ĉetiri godine provedene zajedno.

Colin je zainteresovano posmatrao njihovu interakciju. Pogledi su im bili puni naklonosti, ali ne intimni. Zbog ovog saznanja je, iako ne bi trebalo, ipak osetio olakšanje.

- Bio je gladan, - obavestio ju je Gates. - Gospodin Campbell ga je zabavljao dok smo obedovali.

Okrenula se ka Colinu sa osmehom na licu od koga bi poĉeo da zamuckuje – da je bio bilo koji drugi ĉovek. - Nadam se da Vam nije smetao.

- Ni najmanje, - velikodušno ju je uverio Colin. - Uĉio sam ga da igra iks i oks.

- Pobedio sam ga, mama! - Edmund je pogledao u Colina krupnim oĉima nalik na majĉine i podigao dva bucmasta prsta. - Dva puta!

Izgledalo je da se ledi Gillian topi od pogleda na deĉakov osmeh. - Mogu li da gledam kako ga pobeĊuješ i treći put?

- Opet! - ciknuo je Edmund i zgrabio svoj sir.

Odigrali su još jednu partiju, a de Atre im se pridruţio kao posmatraĉ. Ledi Gillian je prouĉavala svaki potez, brade spuštene na dlan, ponosna na svog inteligentnog sina kada je

Klub Brbljivica

blokirao Colinov hleb. Izgledala je blago iznervirana kada je de Atre seo na sto umesto na stolicu i posrkao svoj paprikaš. Bacajući povremeno pogled na nju, Colin je pustio Edmunda da još jednom pobedi pre nego što je kapetan Gates ustao i objavio da je vreme za Edmundove ĉasove.

- De Atre, pokaţi mu njegov smeštaj, - poruĉio mu je kapetan. - Pridruţiću vam se kasnije.

- Daj da pokušam i ja, - rekao je de Atre, smestivši se u Edmundovu stolicu kada je deĉak otišao, i poĉeo da skuplja sir.

Colin je posmatrao Gatesa kako odlazi sa ledi Gillian i njenim sinom, prateći pogledom njene sjajne plave uvojke koji su se spuštali sve do kukova.

Bila je jako lepa i tvrdoglava. Znao je gomilu devojaka poput nje. Nikada nije dozvolio da mu ijedna od njih odvrati paţnju sa zadatka. Ona nije bila izuzetak. Uskraćivao je sebi telesno zadovoljstvo duţe nego uobiĉajeno, jer je bitka bila njegova jedina ljubav, i pobeda, njegova ljubavnica. Nije ţeleo ništa više.

Ali na izlazu iz dvorane, Edmund se okrenuo i mahnuo mu u znak pozdrava.

Colin nije mogao da se suzdrţi, te mu se osmehnuo i uzvratio mahanjem.

- Objasni mi pravila, - kazao je de Atre, prouĉavajući tabelu, a zatim je podigao pogled ka Colinu. - Ali mi najpre dozvoli da ti objasnim pravila Dartmoutha.

Colin se zavalio u stolicu i slušao, ne obraćajući paţnju na sjaj u de Atreovim oĉima.

- Kapetan Gates će ti odrezati jaja ako je ikada dodirneš.

- Ne pada mi na pamet.

- Mudro.

- Onda, on je voli?

De Atre je odmahnuo glavom. - Ne. Uvalili su mu zadatak da motri na nju. Ona je ugodan prizor na oko i lord Devon ţeli da se osigura da neće roditi još neko kopile dok je ovde. - Spustio je komadić sira u donji levi ugao i razvukao usne u tipiĉno muški kez. - Nije da je ja ne bih rado napumpao. Ona je frigidna kuĉka, ali siguran sam da bih je naveo da vrišti od zadovoljstva. Ako kaţeš i reĉ o ovome Gatesu, liĉno ću ti odrezati jaja.

Namignuo je Colinu, koji se borio sa porivom da smrska tu nemoralnu poruĉnikovu glavu o sto i iskoristi njegove zube za svoj naredni potez.

Umesto toga, Colin mu se prijateljski osmehnuo. - Ĉini mi se da više obraćaš paţnju na nju, nego na vojsku sa kojom ćemo se uskoro suoĉiti u Engleskoj. Srećom, Williamova mornarica će ti priskoĉiti u pomoć ako te uhvate nespremnog.

De Atre je podigao pogled sa igre koju je upravo izgubio i podrugljivo mu se osmehnuo. - Neće mi trebati. Hajdemo napolje da ti pokaţem smeštaj.

Colin je ustao i pokazao rukom ispred sebe. - Nakon tebe, poruĉniĉe.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 4

Sunĉevi zraci su se provukli kroz grane raštrkanog drveća i spustili na malu klupu u dvorištu crkve St. Petroc, gde je Gillian sedela sa sinom u krilu. Usana priljubljenih uz Edmundovu ĉupavu glavicu, ĉitala mu je Gildasovu knjigu De Excidio et Conquestu Britanniae3 o Aureliusu Ambrosiusu, koji se borio protiv neprijateljskih Saksonaca. Glas joj se stapao sa zveketom drvenih maĉeva koji su dopirali preko dvorišta i kreštanjem galebova koje se pronosilo preko strmih litica. Podigla je pogled prema mestu gde su novi plaćenici uveţbavali maĉevanje sa poruĉnikom de Atreom dok su ih ostali posmatrali. Hladan povetarac je prostrujao starim grobljem, sklanjajući joj kosu s lica i osveţavajući je, kada je nastavila da neţnim glasom recituje Gildasov hvalospev o davno preminulom junaku.

Muškarci poput Aureliusa Ambrosiusa više nisu postojali, ali to je nije spreĉavalo da veruje kako bi Edmund jednog dana mogao biti dobar i ĉastan ĉovek, baš kao on. Naravno, mnogo bi znaĉilo kada bi pored sebe imao dobrog oca da ga posavetuje. Ali kako nije, na njoj je bilo da preuzme ulogu oba roditelja.

Ponovo je pogledala prema borilištu kada je zaĉula de Atrea kako uzvikuje još jedan izazov svom protivniku. Nije ĉula o ĉemu je reĉ, jer se zagledala u litice u pozadini. Zvuk talasa koji se odbijaju o stene izmamio je osmeh na njeno lice i inspirisao je da kasnije odsvira na leutu novu melodiju. Posle Edmunda, leut je bio njena druga velika ljubav u Dartmouthu. Njen je još od detinjstva, kada je više volela da veţba da svira na njemu, nego da uĉi šivenje ili manire. Brzo je nauĉila da svira jer je u svemu nalazila inspiraciju; svetlucanje odreĊene zvezde meĊu mnoštvom drugih, neţno šuštanje lišća neposredno pred oluju. Komponovala je u glavi melodije koje bi je uvek dirnule u srce. Za razliku od njene dve starije sestre, nije imala potrebu za pretvornim plemićkim ţivotom, sa svim velikim formalnostima i beznaĉajnim susretima na ovom ili onom balu. Više je volela suštinske, istinske vrednosti, i verovala je da je pronašla istomišljenika u Reggiju Blountu, sinu jednog od zakupaca njenog oca. Nije bio plemić, ali ga je Gillian smatrala beskrajno zanimljivijim od sinova barona i grofova.

Kada je saznala da nosi Reggijevo dete, plakala je tri dana pre nego što se zapitala postoji li išta ĉudesnije od bebe koja raste u njenom stomaku? Reggie nije delio njeno mišljenje da je to ĉudo. Nazvao je to prokletstvom i srušio joj sve snove. Oh, oporavila se, ĉak i nakon što ju je otac izbacio. Ali sve je to postalo nevaţno kada su joj spustili Edmunda u naruĉje. Imala je sina koji je istog trena njenom ţivotu dao potpuno nov smisao i ispunio joj srce radošću. Ţudela je da mu pruţi bolji, lepši ţivot od ovog, u kome je bio okruţen nadgrobnim spomenicima i zidovima, bez dostojanstvenih muškaraca da mu sluţe kao uzor.

Ali nisu joj ni bili potrebni. Nije joj trebao muţ, niti otac za njenog sina. Tih devojaĉkih snova se još davno odrekla. Biće sve što je Edmundu potrebno. Uĉiniće sve što mora da ga zaštiti, šta god treba da ga zadrţi pored sebe. Nije joj trebao heroj, ali joj je trebala pomoć... kao i da princ William što pre doĊe ovamo.

3

lat. O propasti i osvajanju Britanije, delo britanskog sveštenika Gildasa iz 6. veka. (prim.prev.)

Klub Brbljivica

- Mama, hoću da se igram sa Colinom.

Pomazila je sina po glavi i pustila da joj pogled ponovo odluta do Colina Campbella, koji se sada borio protiv još dva vojnika.

- Moţda kasnije, dušo.

Dosta je znala o umeću ratovanja, i dok joj Geoffrey nije dozvoljavao da dira oruţje, kapetan Gates joj je davao privatne ĉasove u napuštenoj crkvi. Znala je kako treba drţati maĉ za najbolji ishod. Odmerila je stranca. Ĉinilo se da sa lakoćom rukuje teškim, izrezbarenim seĉivom, iako se uglavnom branio od napada tri protivnika. Bio je zanimljiv, na granici svetlosti i senki koju je prelazio osmehom. U Geoffreyevom solaru, njegov smiren pogled ju je podsetio na vuka, gladnu vrstu koja bi se tiho prikrala u mraku i zarila zube u grkljan svoje ţrtve. MeĊutim, kada se igrao sa Edmundom, videla je nešto potpuno drugaĉije, nešto nesputano. Obe strane njegove liĉnosti su joj bile podjednako privlaĉne.

Tamno plava tkanina joj je zaklonila pogled. Trepnula je i spazila kapetana Gatesa i shvatila da je prestala sa ĉitanjem.

- Gillian, mani se svojih maštarija. Ništa dobro neće proizaći iz toga.

- Ne znam o ĉemu govoriš. Široka ramena su mu se odluĉno zategla ispod vojniĉke odore i kapetan nastavi. Govorim o gospodinu Campbellu. Vidim da ti je zapao za oko. Ne moţe ti ponuditi ništa bez saglasnosti tvog roĊaka, a on je neće dati. Ne zaboravi na svog sina i mogućnost da ponovo na sebe navuĉeš gnev svog oca.

Gillian je spustila Edmunda na klupu i ustala. Nije podigla glas, niti mu zajedljivo odbrusila. Bila je previše povreĊena i uvreĊena da bi bila ljuta. Ovde je ĉula mnoge hladne i bezosećajne reĉi, ali nikada nisu potekle od njenog kapetana. - Kapetane, svaka moja misao, reĉ i akcija su za dobrobit mog sina. - Koraknula je ka njemu i zagledala mu se u sivo-plave oĉi. - I ako pokušavaš da kaţeš da bih odbacila njegovu dobrobit zarad plaćenog pristalice, molim te ne radi to pred njim.

Spustio je pogled na ĉizme. - Izvinjavam se.

- Zar zaista imaš tako nisko mišljenje o meni? - upitala ga je, glasa ispunjenog šokom.

On je bio njen jedini prijatelj u ovoj turobnoj tamnici. Brinuo se za nju. Branio ju je kada je mogao, ali koliko dugo bi ma koji ĉovek mogao slušati podle reĉi njenog roĊaka uperene protiv nje, a da u jednom trenutku ne poveruje u njihovu istinitost? Oh, nije mogla podneti pomisao da George ima nisko mišljenje o njoj, da joj okreće leĊa, kao što su drugi muškarci u njenom ţivotu uradili. Da li je njen kapetan bio sposoban da je izda? Da li mu zato nikada nije spomenula svoju tajnu prepisku sa princom Williamom? - Zar je Geoffrey i tebe uspeo da zatruje, moj stari prijatelju?

- Ne, nikada, - poţurio je da je uveri, ţestoko se namrštivši na neprolivene suze koje su joj zamaglile vid. - Zabrinut sam za tebe i deĉaka. Mnogo mi znaĉite.

Da, bio je zabrinut za nju, i to sa dobrim razlogom, pored muškaraca poput de Atrea koji su joj dahtali za vratom – odmah iza njenog roĊaka. Ne bi trebalo da sumnja u njega. Ne u Georgea.

Klub Brbljivica

Završivši diskusiju, pruţila je ruku Edmundu i pogledala prema njemu kada je nije prihvatio. - Edmunde? - Pogledom je pretraţila crkveno dvorište, ali ga nije videla. Okrenula se prema stenovitoj obali i srce joj je stalo od uţasa. - Edmunde! - vrisnula je i potrĉala.

- Edmunde, doĊi ovamo! - Kapetanov zapovedni ton ju je naterao da se okrene, i ugledala je sina kako trĉi prema borilištu. Umalo se nije onesvestila od olakšanja, kada je uoĉila opasnost na mestu prema kome se zaputio. Ili je bio predaleko da bi ĉuo kapetana kako ga zove, ili je jednostavno odbio da ga posluša. Gillian nije imala nameru da proveri koje od ta dva je taĉno, i pojurila je za njim. Ako muškarci ne vide da im se pribliţava... a jedan od njih zamahne svojim oruţjem...

Colin Campbell je prvi stigao do njega. Gillian nije znala kako mu je to pošlo za rukom, ali u jednom trenutku je odbio napad ĉetvorice napadaĉa, a već u sledećem su skupljali maĉeve sa zemlje i gledali ga kako trĉi. Zgrabivši dete u ruke, Colin ga je odveo na bezbednu udaljenost.

George ih je stigao isto kad i Gillian – oboje bledi u licu. - Deĉaĉe, znaš da nije pametno da ometaš muškarce dok veţbaju!

Gillian se kratko osmehnula plaćeniku u znak zahvalnosti i uzela mu dete iz naruĉja. Edmunde, dušo, šta sam ti rekla za neposlušnost prema kapetanu Gatesu i meni?

- Hteo sam da igram iks i hleb sa Colinom, mama.

Primetila je da se Colin krišom osmehnuo na pogrešno izgovoren naziv njegove igre.

Izgledao je priliĉno bezazleno kada se smešio.

- Igre! - George je podigao pogled prema nebu, a zatim je pogledao stroţe nego što je mislila da je nameravao. - Sada razumem zašto tvoj roĊak sa neodobravanjem gleda na njih.

Gillian se hladnokrvno okrenula prema njemu. - To nema nikakve veze sa brigom za Edmunda. Geoffrey je nesrećan jer mu je otac dao ovo malo priobalno utvrĊenje umesto zamak Powderham. Ţeli da svi oko njega ispaštaju zbog toga.

- Koji god razlog da je u pitanju, kasnije ćemo detaljnije prodiskutovati o ovim igrama. - George je uzdahnuo kao da je znao da nema smisla raspravljati sa njom na tu temu.

- Pratim Devona u zamak Kingswear da porazgovara sa kapetanom Cavenaughom.

- Nešto nije u redu? - upitao je opušteno gospodin Campbell ne gledajući je. Gillian je skrenula pogled, nesvesna da je zurila.

- Ne. - George je zastao na trenutak i mahnuo Geoffreyu kada ga je video da izlazi iz zamka i navlaĉi jahaće rukavice. - Kingswear je zamak koji štiti rukavac na suprotnoj obali.

Povremeno ga obilazimo da proverimo da su garnizon i oruţje u redu. Ne bi trebalo dugo da budemo odsutni. Nije daleko. - Doviknuo je poruĉniku de Atreu da ĉuva nju i Edmunda dok je odsutan, a zatim se pozdravio sa njom i gospodinom Campbellom i otišao zajedno sa njenim roĊakom.

- Pa, 'ajmo onda, - naredio je de Atre, pokazavši rukom napred. - Otpratiću Vas do odaja.

Ne ako se ona pita. Nije joj se sviĊao poruĉnik, kao ni naĉin na koji je gledao nju i Edmunda kada su bili sami, kao da je ona hrana koju njegov gospodar drţi dalje od njega izgladnelog – a Edmund ga je spreĉavao da je pojede ţivu. Nikada se nije usudio ni da je

Klub Brbljivica

takne jer se plašio onoga što bi mu George uĉinio, ali kada je njen zaštitnik otišao, poruĉnik se osmelio. - Radije bih ostala napolju.

- Zarumeneli ste se, - preo je de Atre. - Neko lep poput Vas bi lako mogao izgoreti na suncu.

Pruţio je ruku ka njoj, ali je zakoraĉila unazad, izbegavajući njegov dodir. - Uprkos tome šta mislite, poruĉniĉe, umem da mislim svojom glavom, i ţelela bih da ostanem napolju.

Videla je kako je krajiĉkom oka zbunjeno pogledao u pravcu gospodina Campbella i stislao zube. Oĉigledno se hvalisao pred strancem kako moţe da komanduje svima, pa ĉak i njoj. Da li bi pokušao da je odvuĉe ako bi nastavila da ga odbija? Ako bi spustio ruku na nju, zaklela se da bi mu odsekla prste. Ne bi volela da Edmund svedoĉi toj sceni.

- Uĉinićete kako ja...

- Moţda bi, - gospodin Campbell ga je uĉtivo prekinuo, na šta ga je Gillian pogledala, - dama uţivala da gleda naše nadmetanje u veštini, poruĉniĉe.

De Atre ga je namršteno pogledao i obrisao znoj sa obrve. - Već sam ti pokazao danas koliko sam vešt protiv tebe.

- Da, ali ne pred tako lepom i plemenitom publikom. - Plaćenik joj je uputio kratak i pomalo nesiguran pogled za nekog tako oĉito samopouzdanog. Nezavisno od svog porekla, imao je drţanje osvajaĉa. Ako je nosio dovoljno oruţja da sam izvojeva pobedu u bici, onda je zasigurno umeo da ga koristi. Gillian nije mogla, a da ne smatra šarmantnim da muškarac poput njega izgubi staloţenost zbog nje.

Kada se opet okrenuo ka de Atreu, vratio mu se osmeh na lice. - Moţda si previše umoran od naše preĊašnje veţbe...

- Glupost! - porekao je de Atre. Okrećući se ka njoj, izgledalo je kao da razmatra da li bi njegova pobeda bila upravo to što je potrebno da mu se ona ponudi na zlatnom tanjiru.

Osmehnuo joj se otkrivajući niz poţutelih zuba i umetniĉkim potezom isukao maĉ. - Onda, na borilište, Škote.

Pre nego što je pošao za njim, gospodin Campbell je stavio prste ispod Edmundove brade da zadrţi njegovu paţnju. Na suncu su mu oĉi sjale poput smaragda optoĉenih zlatom. Znam mnogo igara kojima te mogu nauĉiti. Ali neću da se igram sa tobom ako ne slušaš majku i kapetana Gatesa. Jasno? - Saĉekao je da mu Edmund obeća, a zatim joj uputio kratak pogled pre nego što se okrenuo.

Gillian ga je posmatrala dok odlazi, pitajući se zašto joj pomaţe i kako je moguće da muškarac izgleda tako privlaĉno s leĊa kao od napred. Stas mu je odisao samopouzdanjem... nagoveštaj arogancije se mogao nazreti u tom opuštenom koraku. Koji bi se to plaćenik tako samouvereno drţao? Nijedan koga je poznavala iz legije svog roĊaka. Prešla je pogledom preko njegovih ramena, širokih leĊa, a zatim se zadrţala na pantalonama tesno pripijenim uz njegovu...

- Mama?

Uzdahnula je i porumenela kao bulka. - Da, Edmunde? - Pogledala je dole u neţno lice svog deteta, sa palcem ispred usana, i zaboravila na sve ostalo.

- Slušaću tebe i kapetana Gatesa.

Klub Brbljivica

Srce joj se istopilo od ljubavi prema njemu, koja je isijavala iz njenog osmeha. - Onda ćeš moći da se igraš sa gospodinom Campbellom.

Entuzijastiĉno joj je klimnuo glavom i ubacio palac nazad u usta, pa su se vratili nazad i seli na klupu.

Dakle, gorštak je bio dar za oĉi. Sigurno ne bi izgubila pamet za njim. Nije joj bila potrebna dodatna zaštita od one koju joj pruţa George, i sigurno je bilo pitanje trenutka kada će Campbell saznati koje je njeno mesto ovde i obustaviti svoju pomoć. Pa ipak, nijedan od ostalih muškaraca nikada nije pokazao ni trun interesovanja za Edmunda. Kapetan Gates se starao o njemu, ali on je bio vojnik bez dece i nije znao kako sa njima. Nikada se nije ponudio da bilo ĉemu nauĉi Edmunda, a kamoli igricama. Ovde nije bilo druge dece. Ona je bila jedini drug za igru svom sinu i ĉesto joj se srce kidalo zbog toga. I upravo je zato, iako je znala da se Geoffrey i George ne bi sloţili, razmatrala kako da naĊe naĉin da Edmund provodi vreme sa gospodinom Campbellom.

- Hoćeš li me nauĉiti novoj igri, iks i oks, dušo?

Pogledao je gore ka njoj oĉima širokim poput neba i klimnuo glavom uz njene grudi.

Sve bi uĉinila za njega, rizikovala sve da ga uĉini srećnim, i ubila svakoga ko bi pokušao da mu naudi. - Je l' hoćeš da nastavim da ti ĉitam?

Odmahnuo je glavom. - Hoću da gledam.

Pustila je da joj pogled odluta do borilišta gde je gorštak odbijao de Atreove napade koji su pljuštali poput kiše. Par puta je preokrenuo situaciju, napadajući poruĉnika snaţnim, odluĉnim udarcima, praktiĉno ga oborivši na zemlju. MeĊutim, ubrzo se vratio u defanzivan poloţaj, povlaĉio se i savijao – izmiĉući poruĉniku neuhvatljivo poput vetra. Zanimljivo.

Prethodne protivnike je odbio oĉas posla kako bi stigao do Edmunda. Da nije moţda zbog nje puštao da ga poruĉnik de Atre pobedi?

Dosta s glupostima! prekorila je sebe. Ne bi dozvolila muškarcu, strancu, da joj pomuti zdrav razum. George je verovao da plaćenik prikriva svoje veštine. Slagala se s tim.

Ali zašto? Priĉao je da se borio u Kraljevskoj gardi. Pitala se šta li je znao o kralju što bi moglo koristiti Williamu. Ako ponovo popriĉa s njim, to bi moglo pomoći njoj i Edmundu da pobegnu odavde.

Trepnula je i osetila da joj se dah zadrţao u grudima kada ju je pogledao preko malog polja. Pa, zapravo je Edmund taj koji mu je privukao paţnju i smekšao crte lica. Gillian je pogledala dole u sina i zatekla ga udobno oslonjenog na njene grudi, kako još uvek sisa palac i maše drugom rukom.

Edmundu se sviĊao. Da li bi trebalo da mu dozvoli da se zbliţi sa strancem, i u kojoj meri? Više ga nikada neće videti kada William preuzme tron. Da li bi to bilo gore za Edmunda? Da li bi mogla da ne razmišlja o njemu dok ga gleda kako se igra sa njenim sinom? Nije ni bila svesna da ponovo zuri u njega dok nije uzdahnula kada ga je de Atre drvenim maĉem udario u slepooĉnicu. Naljutila se kada ga je poruĉnik proglasio mrtvim. Ĉinilo se da gospodin Campbell ne mari mnogo za to; štaviše, izgledao je priliĉno samozadovoljno kada je njegov protivnik pobedonosno viknuo i podigao oruţje.

Potisnuvši poraţavajući uzdah, Gillian se pripremila za otpor kada je de Atre šepureći se pošao ka njoj. Sada će biti još teţe da mu prkosi.

Klub Brbljivica

- Coline! - sin joj je skliznuo iz krila i potrĉao ka njemu pre nego što je Gillian uspela da ga zaustavi, ili pre nego što je de Atre stigao da otvori usta da bi se hvalisao ili zahtevao išta. - Jesi li povjeĊen?

Gillian je jasno videla da je gospodin Campbell malĉice krvario na mestu gde ga je zakaĉio de Atreov drveni maĉ.

- Nije to ništa, - uverio ga je plaćenik, a zatim protrljao svoj ravan stomak. - Gladan sam i nisam bio skoncentrisan.

- Coline, hoćeš li da me nauĉiš da se borim?

Gillian je pruţila sinu ruku kada se plaćenik ukoĉio. Isto tako su reagovali svi muškarci ovde kada bi ih Edmund pitao da ga nešto nauĉe. Pobeći. Izbeći gubljenje vremena sa deĉkićem. - DoĊi, Edmunde - uzela ga je za ruku da ublaţi udarac još jednog odbijanja. Pusti gospodina Campbella da se vrati svojim duţnostima sada. On mora..

- Da se boriš protiv ĉega? - De Atre je malo nakrivio glavu i pljunuo preko ramena. Deĉak je previše mršav da bi se izborio i sa mojim malim prstom.

Gillian je prostrelila poruĉnika pogledom koji je govorio da, kada bi imala snagu muškarca, tresnula bi ga tako da odleti preko druge strane litica. Oh Boţe, mrzela je pomisao na Edmunda koji bi bio bespomoćan da joj se išta dogodi. Uĉila ga je da svira leut i ĉita, da bude saosećajan, ali ko bi ga ikada nauĉio da rukuje maĉem?

- Nauĉiću te da se odbraniš, - kazao je stranac, kao da je svoje pitanje izgovorila naglas. Podigla je pogled i shvatila da se obraća Edmundu. Osetila je nepoznato, neţeljeno uzbuĊenje u stomaku i potisla ga pre nego što se moglo raširiti dalje.

- Nećete ga povrediti? - upitala je, ne verujući ovom muškarcu kao nijednom drugom sa oruţjem u blizini njenog sina. Ali neko ga je morao nauĉiti.

- Neću ga povrediti, - uveravao ju je mekim glasom i nepokolebljivim pogledom.

Ovoga puta je Gillian prva skrenula pogled i okrenula se prema poruĉniku de Atreu kada je poĉeo da protestuje. - Poruĉniĉe, zašto Vi i ja ne bi proćaskali malo na klupi dok Edmund i gospodin Campbell veţbaju? - Znala je da tikvan nikada ne bi odbio njen poziv, ali kada joj se iskezio, morala je sebe još jednom da podseti zašto ovo radi. Edmundu je koristilo da veţba sa muškarcem. Još lepše je bilo ĉuti ga kako se smeje.

Jedva da je ĉula i reĉ od onoga što joj je poruĉnik priĉao ostatak poslepodneva.

Paţljivi zveket štapova, niz gorštakovih beskrajno strpljivo izreĉenih instrukcija, kao i uzbuĊeni povici i veselo ciĉanje njenog sina u blizini ispunili su njeno srce radošću.

Kasnije, kada se George vratio da isprati nju i Edmunda unutra, zatekla se kako pevuši, zahvalna za tako prijatno popodne. Bilo je mnogo prijatnih dana u Dartmouthu, uprkos njenim okolnostima. Jer nije imala nameru da ikada dozvoli da turobnost ovog mesta dopre do srca njenog deteta, kao što je do njenog.

Ipak, sve do danas, nije ni bila svesna koliko je ogrubela. Sve do danas, umalo je zaboravila zašto je vaţno da takva i ostane.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 5

- Dopuzao sam iza njega i kada se okrenuo, prosuo sam mu utrobu.

Colin se zavalio u stolicu i posmatrao kako lord Devon završava priĉu i grabi sluţavku koja se motala oko stola. Oko njega, ostali su razmenjivali priĉe, psovali, i udarali jedni druge, već na pola puta da utonu u dubok san pijanca.

Razgledajući naokolo, Colin je osmotrio Veliku dvoranu, sada punu ljudi u odnosu na prošli put kada je bio ovde sa Gatesom i malenim Edmundom. Još tri dugaĉka stola su nedavno postavljena kako bi se smestio ostatak Devonovog garnizona. Kapetan Gates nije bio meĊu njima. Nije ni ledi Gillian. Sunce jedva da je zašlo, a većina prisutnih je ili već bilo pijano, ili na dobrom putu da se napiju. Ako bi njegova vojska upala istog ĉasa, ne bi bilo teško da ih poraze. DoĊavola, polovinu ih je praktiĉno sam mogao savladati.

Prineo je pehar usnama, ali nije pio. Jadno stanje u kom su se ovi muškarci nalazili je potvrdilo da je kapetan Gates bio previše samopouzdan u pogledu otpora koji će saĉekati princa Williama kada doĊe. Javio bi kralju da napadnu Dartmouth pre nego što Williamovi ljudi doĊu, tako da njegovi ljudi saĉekaju princa. Lakše će pobediti Williamove ljude ako su Devonovi već mrtvi.

- A ti, Campbell? - doviknuo je Devon preko stolica koje su ih razdvajale dok je pipkao devojku u krilu. - Koje je tvoje najbolje ubistvo?

Colin je pogledao u ĉiniju i pomirisao. Najbolje ubistvo? Pa, sto posto nije podrazumevalo da puzi. - Bilo je to pre tri godine, - rekao je, umaĉući hleb u paprikaš. Jahao sam sa bratom za grupicom ljudi koji su nameravali da ubiju nekoga koga se on zakleo da će štititi. Gledao sam ga kako ubija njih šestoricu i to mi je uzburkalo krv i dalo snagu mojoj ruci. - Uzeo je veliki zalogaj hleba i zalio ga jakim pivom. DoĊavola, zašto najbliskiji saveznik Williama Oranskog nije mogao biti plemić sa dobrom kuvaricom? - Ĉekao sam dok glavni jahaĉ nije jurnuo na mene i zario mu seĉivo kroz rame, duboko u kiĉmu. Istog ĉasa je umro.

Neko ga je pljesnuo po leĊima, umalo ga nateravši da ispljune hleb. - Svaka ĉast, zalutali! Ja sam jednom... - Colin je prepoznao Geralda Hamptona iz dvorišta – ogromnog muškarca bez dva zuba. Nastavio je da priĉa Colinu priĉu nepriliĉnu za uši dame koja je upravo stupila u dvoranu i pribliţavala se samom kraju stola sa kapetanom Gatesom.

Sve oĉi u dvorani su bile uprte u nju, ukljuĉujući i lorda Devona, iako u njegovim oĉima nije bilo divljenja. Privio je sluţavku bliţe na grudi i posmatrao ledi Gillian kroz oteţale kapke kako prilazi.

Veĉeras je nosila jednostavnu, neukrašenu suknju obojenu u plavo, izraĊenu, kako se Colinovom gorštaĉkom oku ĉinilo, od jagnjeće vune, iako nije mogao biti siguran bez da dodirne tkaninu. Kosa joj je opušteno padala preko ramena u sjajnim talasima, sklonjena sa lica vencem od neţnog belog cveća. Nije gledala u njega, niti u bilo koga drugog, već je saĉekala da joj Gates izvuĉe stolicu desno od njenog roĊaka. Sto je bio prepun i izgledala je delikatno, kao da joj nije mesto meĊu grubim, snaţnim vojnicima oko nje. Colin je posmatrao

Klub Brbljivica

kako je izbegla ispruţenu debelu ruku sa njene leve strane kada je njen sused ulepšao priĉu neadekvatnu za njene uši. Edmund nije bio sa njom.

DoĊavola. Šta da uĉini sa njom i njenim detetom kada borba poĉne? Colin nije razmišljao o tome. Nije ţeleo, ali sigurno ne bi mogao da sedi skrštenih ruku kada njegovi ljudi budu ubijali sve stanovnike Dartmoutha. Ne bi mogao da se brine za nju i deĉaka dok se bori, iako mu odvraćanje paţnje nije umanjivalo veštinu. Da li bi ih mogao izbaviti pre nego što njegovi ljudi doĊu? Prokletstvo, zašto je uopšte razmišljao o tome? Nije trebalo da provede celo popodne sa njom i njenim sinom. Nikada nije dopuštao srcu da nadvlada razum, da ga emocije sputavaju u donošenju odluka koje su neminovne. Nije ţeleo da drţi deĉaka kada mu ga je Gates uvalio jutros. Nije trebalo da se petlja u de Atreove namere sa devojkom, i sto posto nije hteo da uĉi dete kako da rukuje maĉem. To je Gates trebalo da radi, ali oĉito da kapetan ni za to nije sposoban. Najgore od svega je to što je poslepodnevne aktivnosti smatrao zabavnim.

Hampton ga je ćušnuo laktom u rebra. - Baš je dobro parĉe, slaţem se. Ali hladna je i tiha poput leša u raspadanju.

To je jedini način da se odbrani od svinja poput tebe. Colin je potopio još hleba u ĉiniju i klimnuo ţvaćući. - Dete ne veĉera sa svojom majkom?

- Deĉak je kopile, a lord ne ţeli da ga podsećaju da mu je plemenita roĊaka kurva.

Colin je najmraĉnijim pogledom odmerio svoj pehar, a zatim ponovo pogledao u ledi Gillian. Proveo je popodne u njenom društvu. Bila je tiha, da, i potpuno nezainteresovana za bilo kog muškarca u Dartmouthu, osim svog sina. Nije ona bila kurva. - Ko je deĉakov otac?

- nije mogao da se suzdrţi da ne pita.

- Nek' sam proklet ako znam, - kazao je Hampton. - Ali on nije. - Pokazao je na de Atrea preko stola.

- Tu si u pravu. - Poruĉnik je namignuo, obrisao usta podlakticom i savio se napred kako bi ga mogli ĉuti samo muškarci u njegovoj neposrednoj blizini. - Da je to bio moj kurac, imala bi blizance.

Njegovi saborci su se nasmejali. Colin im se pridruţio u veselju jer je i došao ovamo da bi pridobio njihovo poverenje.

Ućutao se i zavalio dublje u stolici, bliţe senkama, upijajući deliće vaţnih informacija koje su mu Devonovi ljudi ne znajući otkrili. Nesvesno, pogled mu je ponovo pao na ledi Gillian, koja je zurila u svoju ĉiniju. Ni sa kim nije priĉala, jela je sama meĊu armijom muškaraca, ignorišući Devonov poţudan pogled na sebi. U pozadini svetlosti vatre, njen profil, delimiĉno pokriven svetlim uvojcima, ga je hipnotisao. Borio se sa time narednih petnaestak minuta, nesiguran zašto je izgledalo kao da ne moţe da odvoji pogled od nje. Nije voleo da ne moţe u potpunosti da kontroliše svoje postupke. Nije bio ponet lepim licem, ili oblim kukovima preko kojih je voleo da prelazi dlanovima. Pa ipak, uhvatio je sebe da posmatra kako prinosi kašiku usnama i neţno duva u paprikaš. Navika koju je verovatno pokupila hraneći dete.

- Ponovo kasniš, Gillian, - najzad je pecnuo njen roĊak, nesposoban da zadrţi još koji trenutak bes usmeren na nju.

Klub Brbljivica

Smeh oko stola je utihnuo kada se Devonov oštar ton prolomio vazduhom. Ĉinilo se da je pojedinim muškarcima nelagodno, kao da su znali šta se sprema i nisu se radovali tome, dok su se drugi, poput poruĉnika de Atrea, širom kezili i slušali sa velikim interesovanjem.

Ledi Gillian nije podigla pogled sa svoje veĉere već je nastavila da jede kao da njen roĊak nije tu. Ĉinilo se da ga je to razbesnelo. Odgurnuo je sluţavku iz krila i posegnuo za peharom.

- Već sam ti rekao da mi se ne sviĊa da te ĉekam! Pruţam ti sve ovo. - Raširio je ruke kao da joj pokazuje raskoš i zlato kakvo jedna devojka samo poţeleti moţe. - A ti odbijaš da ispuniš jednostavno nareĊenje.

- Morala je da nahrani Edmunda. - Kapetan Gates je progovorio, uputivši Devonu oštar pogled. - Vaša roĊaka je savesna majka.

- Bolje bi bilo da je zahvalna. To derle jede moju hranu.

Ledi Gillian je najzad odloţila kašiku i konstatovala ga. U oĉima joj je plamtela mrţnja, ali kada je progovorila, glas joj je ostao izvanredno pribran. - A zlato mog oca odrţava tvoje ostave punim.

- Ah, vidi ĉuda! - narugao se Devon. - Ponosna, ali moralno posrnula ćerka lorda Essexa govori! - Muškarci oko nje su se nasmejali. Pomerila se u stolici, zamalo izbegavši ispljunuto parĉe hleba. - Šteta što je bezobrazna. Da nisam ovako milostiv, mogao bih pasti u iskušenje da bacim njenog sina u...

- Ja sam kriv zato što kasni, - odsekao ga je Gates. - Ostavio sam je sa de Atreom i on je nije odveo na vreme unutra da se pobrine za deĉaka.

Kada ih je ĉuo, poruĉnik je smesta poĉeo da se brani. - Odbila je da poĊe i umesto toga pustila kop...

- Oh? - oštro ga je sasekao Gates. - Pa zar je ona onda moj poruĉnik? Zar ti slušaš nareĊenja jedne ţene?

Colin je ostao potpuno miran u stolici, ali u krilu, protrljao je vrhove prstiju, ţeleći da je balĉak meĊu njima. Raspravljali su se kao da ona nije prisutna, a ipak se nije bunila. Zašto?

Nijedna od ţena u Camlochlinu ne bi tolerisala takvo ponašanje muškaraca. Zašto ona jeste?

Jedna stvar je da se kontroliše. Ali je potpuno druga stvar da pusti druge da je kontrolišu.

TakoĊe, zašto je Gates okrivio svog ĉoveka umesto stranca, kako bi trebalo? On je odvratio damu od njenih duţnosti jer se predugo igrao sa njenim sinom. Isprativši Gatesov pogled ka njoj, shvatio je da on ne brani Colina, već ledi Gillian i njeno dete.

- Radićeš ono što ti ja kaţem, - nastavio je kapetan, okrenuvši se ponovo ka poruĉniku. - Ne šta ti ona, ili bilo ko drugi kaţe. Jasno?

Colin je gledao kako de Atre steţe zube suzdrţavajući se da mu ne odbrusi. Razumem, kapetane, - promumlao je grubo umesto toga – privremeno obuzdan.

Da li je Gates bio svestan prljave poţude koju je njegov poruĉnik osećao prema ledi Gillian? Colin je sumnjao da bi kapetan dopustio de Atreu da bude nasamo s njom da zna za to. Trebalo bi da kaţe Gatesu koliko je oĉajniĉki njegov zamenik ţeleo da ostane nasamo sa damom, kao i za strah u njenim oĉima na tu pomisao. Ali neće. Ne bi to mogao bez da uništi šansu koju je imao da zadobije poverenje muškaraca. Ledi Gillian i njen sin nisu bili njegova briga. Bar ne još uvek.

Klub Brbljivica

- Poruĉniĉe de Atre, - viknuo je Devon, vrteći pehar meĊu svojim finim prstima, sada kad te je tvoj kapetan pošteno ukorio, zašto mi ne kaţeš šta je dozvolila svom kopiletu?

Gates je sklopio oĉi. Kada ih je ponovo otvorio, fiksirao je pogledom ledi Gillian dok je njegov poruĉnik govorio.

- Pustila ga je da se igra sa Campbellom celog popodneva.

- Oh? - Devon je oštrim pogledom sasekao Colina. Podigao je obrvu, posmatrajući ga popreko kao da ga prvi put vidi. - Ovog popodneva, kaţeš? Kaţi mi, gospodine Campbell, da li misliš da je moja roĊaka – koju ono reĉ vi Škoti koristite? ZgoĊušna?

Colinov pogled je odlutao do nje, mrzeći njenog roĊaka što je poniţava zarad sopstvenog zadovoljstva. On se neće pridruţiti tome. - Da, - rekao je erlu, - koristimo tu reĉ.

- Pa, - Devon je nazdravio peharom ka njemu i osmehnuo se. - Moţeš da joj se diviš, ali ako je pojebeš - leteće glave.

- Geoffrey! - Ledi Gillian je besno tresnula salvetu na sto.

- Što si tako osetljiva, roĊako? - Devon se povukao u sedištu, pretvarajući se da je zapanjen njenom reakcijom. - Svaki muškarac za ovim stolom zna da si kurva. Pa, sam dokaz da je to istina boravi na spratu iznad.

Skoĉila je na noge kao oparena i ustremila se na njega, sa neĉim mraĉnijim od mrţnje u oĉima. Kada joj je naredio da sedne, Colin se umalo nije nasmejao kada je odbila da ga posluša.

- Idem u krevet, - pecnula ga je, izazivajući ga da je zaustavi. - Kapetane Gates, nema potrebe da me pratite jer su svi ovde.

Gates je u svakom sluĉaju ustao. Pre nego što se okrenula da ode, bacila je pogled na Colina. To je bio kratak, usputan pogled koji niko nije primetio, osim njega.

Colin se okrenuo svojim saborcima kada je napustila dvoranu. Nije mario ako ga je konstatovala, pokazujući time da je svesna njegovog prisustva kao on njenog. Smejao se neĉemu što je neko rekao i odgurnuo poriv da ubije Devona pre predviĊenog termina. Nešto teţe mu je bilo da zaboravi ĉinjenicu da ga je poĉastvovala neĉim što je uskratila svom roĊaku i svakom drugom muškarcu za stolom.

Kada bi mogao, pomogao bi njoj i njenom detetu da napuste Dartmouth pre nego što pakao zakuca na njegova vrata. Ali nije ga bilo briga šta će joj se desiti pre ili posle toga. Ţudeo je za borbom i krvlju, i uskoro će biti zadovoljen.

Ostaće fokusiran na nagradu. Veţbanje mu je drţalo um britkim i telo izbrušenim za ono za šta je bilo predviĊeno. - Ko od vas će da veţba sa mnom ujutru?

- Prokletstvo, Campbell. - Hampton se okrenuo ka njemu. - Opet ćeš veţbati sutra?

- Naravno, - odgovorio je Colin. - Kako oĉekuješ da se borimo protiv neprijateljske vojske, ako bude potrebno, ako mesecima nismo drţali oruţje u ruci?

Kosmati div se nasmejao i podigao umrljani pehar da nazdravi drugima. - Mene ne brine sukob sa onim što je ostalo od Jamesove Kraljevske garde. Dvojicu ću jednim udarcem savladati.

Muškarci oko stola su pozdravili njegovo mišljenje i ispraznili pehare. Colin je osetio ubod razoĉarenja koliko nizak izazov predstavlja bilo ko od njih.

Klub Brbljivica

- Muškarac ne treba da potcenjuje svog protivnika, - Devon je rekao, utišavši ostale. Vojska koja to radi obiĉno završi poraţena. - Uhvatio je i zadrţao Colinov pogled. - Sutra će svi veţbati sa tobom.

Po prvi put te veĉeri svi za stolom su zaćutali. Muškarci se sada nisu smejali.

- Moţda ćemo, - promumlao je Hampton, pribliţivši se Colinu, - svi veţbati sa tobom u isto vreme.

Colin je prineo pehar ustima, a zatim ga odloţio, popreko pogledavši grubijana. - Ne oĉekuješ valjda da ja porazim tvoje neprijatelje umesto tebe?

De Atre je zaurlao od smeha, odvukavši Hamptonov pogled sa Colina na sebe. Rekao sam ti da je zalutali arogantno kurĉevit, zar ne?

Njegov ogromni prijatelj je klimnuo i odgurao Colina sa sve stolicom. - Videćemo koliko si arogantan kada završim sa tobom.

- Samo ne budi grub. - Colin se osmehnuo i nagnuo ka njemu da ga potapše po leĊima. - Trebaću ti ţiv i zdrav kasnije.

- Ja sam te pobedio, momĉe, - podsetio ga je de Atre uz još malo smeha. - Bićeš meĊu prvim nastradalima.

- Onda bolje da veţbam i noću.

Poruĉnik i njegovi ljudi su se brzo otreznili na te reĉi i uplašeno pogledali u Devona, u nadi da ga nije ĉuo.

- Kapetan Gates će veţbati veĉeras sa tobom, Campbell. Moţda ga moţeš ubediti da napornije trenira ljude pre nego što poverujem da ţeli da izgubimo od neprijatelja.

Colin je klimnuo. Zanimljivo. Da li je Devon govorio istinu? Da li je njegov kapetan ţeleo da oni izgube?

- Otpratiću vas obojicu u dvorište kada se vrati. - Devon je ispravio periku i osmehnuo se sluţavki koja mu je dopunila pehar. Pre nego što je otišla, pljesnuo ju je po zadnjici i ponovo vratio paţnju na Colina. - Liĉno ću se uveriti da li vrediš onoliko koliko te plaćam.

- Nadam se da Vas neću razoĉarati, gospodaru, - Colin je podigao pehar nazdravljajući mu. Uz malo sreće, Devon bi mogao pasti u iskušenje da potegne maĉ na njega i Colin će ga naterati da plati za to što je ponovo nazvao svoju roĊaku kurvom.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 6

Gillian je veći deo jutra provela u Edmundovoj sobi. Zajedno su doruĉkovali, proĉitali tri knjige, i odigrali na desetine iks i oks partija. Ali on je ţeleo da izaĊe napolje i vidi se sa Colinom Campbellom. Neprekidno je priĉao o njemu, veselo prepriĉavao majci kako je prethodnog dana pobedio prijateljskog stranca u borbi štapovima. Jadniĉak mali. Gillian je više od svega ţelela da mu pruţi ono što ţeli, ali gospodin Campbell je celo jutro proveo u dvorištu. Znala je to jer ju je Edmund bezbroj puta vukao do prozora da proveri da li je njegov novi prijatelj završio veţbe sa ostatkom garnizona. Sa Edmundom u naruĉju, posmatrala je kako plaćenik odbija šestoricu u isto vreme. Mrštili su se, jednako iznervirani što se tek nekolicina muškaraca nasmejala kada je pokleknuo jednom nogom. Ipak, nije odustao, nego se opet uspravio i spremio za nalet još ĉetvorice. Ĉinilo se da ga borba privlaĉi, da je odluĉan da nastavi dok ga ne izda snaga - za šta su bili jako mali izgledi. Ponovo se borio defanzivno, što je potvrdilo da nije dopustio de Atreu da ga porazi zbog nje. Borio se kao da nastoji da izmori muškarce, a ne da ih pobedi.

Kapetan Gates je bio dole sa njima, što je znaĉilo da mora da pošalje neku od Geoffreyevih sluškinja u dvorište da ga pozove ako namerava da napusti sobu. A da li je zaista htela da izbliza posmatra poraz gospodina Campbella? Da li je htela da Edmund to vidi?

- Rekao je da moţemo danas da veţbamo.

Gillian se osmehnula sinu. - Bojim se da njegov trening sa ostalima moţe da potraje ĉitavog dana. - Moţda bi mogla da potraţi štapove i igra se sa njim. - Moţda ćete se videti nakon što odspavaš malo.

- Ne spava mi se.

A i zašto bi mu se spavalo? Uzdahnuvši, Gillian je privukla bliţe glavicu svog sina i poljubila ga. Zaista je morala da nauĉi još igara koje bi mogla igrati sa njim. - Hoćemo li da završimo priĉu o pustolovu Columbusu?

Odmahnuo je glavom, zureći dole u dvorište.

Gillian je sledila njegov pogled i ugledala novopridošlog ĉlana Geoffreyevog garnizona kako odbija još tri napadaĉa. Campbell. Šta je ona znala o tom klanu gorštaka? Ne mnogo, osim da su bili moćan klan sa vezama u parlamentu. Kako je gospodin Campbell završio kao plaćenik? I zašto nije mogla da zaboravi njegov pogled na sebi prošle noći za vreme veĉere? Kao ţar koji peĉe – posebno nakon Geoffreyevih poganih reĉi. Oh, mogla je ubiti svog roĊaka na licu mesta pred celim garnizonom kada je onako prostaĉki priĉao o njoj. Šta bi njegovi ljudi uĉinili da je izvadila svoj skriveni bodeţ i zarila mu ga u srce?

Brzo je izbacila Geoffreya iz misli i zamenila tu neprijatnu sliku sećanjem na plaćenikov glas, naĉin na koji se smešio Edmundu dok su se igrali u dvorištu. Da li je ona luda? Plašila se i da pomisli na to šta bi Geoffrey uĉinio ako pokaţe i najmanje interesovanje za njega. A nije je zanimao ni u kom drugom smislu, osim kao izvor informacija koje bi mogla proslediti Williamu. Ĉemu sve ostalo? Više nije bila budalica koja traga za magiĉnim, divnim, dirljivim. To ne postoji. Nije trebalo da dozvoli Edmundu da se igra sa njim. Bilo je

Klub Brbljivica

nepraktiĉno gubiti vreme u potrazi za dobrotom u muškarcu samo zato što je bio dobar prema njenom sinu.

Osmehnula se s olakšanjem, kao i njen sin koji je poĉeo da aplaudira kada su Colinova poslednja dva protivnika bacila svoje maĉeve i teškom mukom objavili da je kraj za danas. Izdrţao je duţe od svih. Ostali su se sloţili u pogledu odmora, sve jedan izmoreniji od drugog. Moţda i jeste zadobio rane od kojih bi nastradao na bojnom polju, ali bez pravog smrtonosnog udarca, Colin ih je sve nadmašio. I ne samo to, nego je i izgledao kao da je u punoj formi, spreman da nastavi borbu i pobedi ih uprkos mokroj košulji koja mu se zalepila za grudi i ramena.

Kao da je osetio njen pogled, pogledao je prema prozoru. Isklesane crte su mu omekšale kada je podigao ruku u znak pozdrava.

Gillian sigurno nije nameravala da mu maše kao neka sirota deva koja ĉeka svog šampiona. Ali on nije mahao njoj, shvatila je trenutak kasnije, kada je ugledala Edmunda kako mlatara rukom iznad glave.

- Je l' moţemo sad da siĊemo? - povikao je njen sin, ali je Colin bio predaleko da bi ga ĉuo.

Nije bila sigurna da li je gledao u nju ili u Edmunda pre nego što se okrenuo i otišao.

Odmakavši se od prozora, Gillian je spustila sina i vratila se da zatvori kapke na prozoru. - Kapetan Gates će uskoro doći po nas. - Savila se tako da joj pogled bude u nivou sa Edmundovim. - Šta smo nauĉili o strpljenju?

- To je vrlina! - Edmund joj se ponosno osmehnuo. I ona je bila ponosna na njega što je upamtio.

- Vrlo dobro. - Nasmejala se i savila da poljubi te meke plave kovrdţe. - A sada, zašto još malo ne bi veţbali sviranje na leutu dok dobri kapetan ne doĊe po nas?

Bacivši još jedan ĉeţnjiv pogled na zatvoren prozor, klimnuo je glavom i stavio palac u usta. - Je l' ćeš da me nauĉiš novu pesmu, mama? - pitao je izmeĊu cuclanja.

Krenula je po instrument, ali je istog trena zastala, pretvarajući se da je iznenaĊena. Zar misliš da moţeš da nauĉiš još jednu?

- Mogu da nauĉim sve, zar ne?

- Naravno, dušo. - Osmehnula se i pruţila mu manji leut. - Sigurno da moţeš. Nikada ne dozvoli da te neko ubeĊuje u suprotno.

Dok je ĉekala da Edmund zasvira prve note, zaĉulo se kucanje na vratima. Znala je ko je kada osoba iza nije ušla sve dok mu nije dala dopuštenje.

- Kapetane, - rekla je, odloţivši leut i ustala. - Hvala što si došao po nas tako brzo.

Izgledao je kao da ga je upravo ošamarila. - Ne zasluţujem hvala što sam vas ostavio ovde celog dana. Oprosti mi.

Potapšala ga je po ruci i neţno mu se osmehnula. - Potpuno te razumem. Muškarci najzad pokazuju interesovanje za još nešto osim pića.

- Da. - Iskrivljeno se osmehnuo i pogledao prema prozoru. - ŢeĊ za krvlju kako bi ućutkali arogantan jezik.

- Šta je tu arogantno ako neko priznaje da mu treba veţba?

Klub Brbljivica

George ju je popreko pogledao sa strane, a zatim klimnuo Edmundu u znak pozdrava.

- Gde je tu pokornost u onom što radi mojim ljudima? Oni ga pobede, ali on se ne predaje.

Da, pametan je kapetan.

- Zadišu se i izmore dok ga napadaju, - nastavio je, - ali baš kada pomisle da je gotov, on izazove još njih. Liĉno sam veţbao sa njim sinoć i danas osećam svaki mišić, dok se on bez problema bori sa vojskom. To je arogantno.

Okrenuvši se, Gillian se nasmejala zbog njegovog samoomalovaţavanja i posegla za mreţicama oslonjenim o zid. - Mlad je.

- Da, - sloţio se George, okrenuvši se za njom. - On je samo par godina stariji od tebe, a i zgodan je.

Uzdahnula je i odmahnula glavom. Znala je da brine zbog posledica koje bi njeni postupci mogli imati po Edmunda. Ako bi uĉinila bilo šta nepromišljeno, na primer pokušala da pobegne iz Dartmoutha sa novim plaćenikom, Geoffrey bi je pronašao i oduzeo joj Edmunda. Nije ona bila blesava. - Dragi moj kapetane, - ubeĊivala ga je, okrenuvši se ka Edmundu da ga uzme za ruku, - stariji si od mene i takoĊe zgodan, ali nisam traţila od tebe da me odvedeš.

- Razmišljao sam o tome.

Gillian je zastala, kao i njeno srce. Osmeh upućen sinu joj je izbledeo sa lica. Nikada ranije joj George nije rekao tako nešto. Zašto bi to sada spomenuo? Okrenula se i zatekla ga istog, strogog drţanja kao i obiĉno.

- Ako ja...

Gillian je podigla ruku, spreĉivši ga da izusti i reĉ više. Ţeleo je da je oslobodi ovog bednog, poniţavajućeg ţivota, i zato ga je volela. Ali joj je previše stalo do njega da zahteva da rizikuje svoj ţivot zbog nje.

Iako im je bio kapetan, ljudi u garnizonu mu nisu bili odani. Ako bi je odveo od Geoffreya, ne bi mogao da je zaštiti i sakrije od vojske koja bi sigurno došla po nju. Ona i Edmund bi se spasili. George je bio njen jedini prijatelj, i za sada joj je to bilo dovoljno.

- Nikada ne bih dozvolila da ţrtvuješ ni svoj, ni ţivot svoje drage supruge zbog mene.

Da li si me razumeo, kapetane? Ono od maloĉas sam rekla u šali. Nikada više mi to ne spominji.

- Kako ţeliš, moja gospo. - Pogledao je u Edmunda, svestan da joj je neprijatno zbog suza koje su joj svetlucale u oĉima.

- Šta si planirala za danas? - upitao je, ispravivši ramena, i izveo nju i Edmunda iz odaja.

- Pecanje. - Osmehnula se i podigla štap sa zakaĉenom mreţicom na njegovom kraju.

Imitirajući svoju majku, Edmund je podigao svoju malenu repliku. - Mama? Pogledao je u nju kada je spustio ruku. - Je l' moţe i Colin sa nama?

Kapetan ga je namršteno odmerio, a zatim je pogledao sa neodobravanjem.

Oh, pobogu!

- Edmundu se sviĊa, George, ne meni. Šta ima loše u tome?

- Odakle ţeliš da poĉnem? - upitao je, sklopivši ruke iza leĊa. Po namrštenom izrazu lica, Gillian je zakljuĉila da je to uĉinio kako je ne bi zadavio na licu mesta.

Klub Brbljivica

- Uprkos tome što misliš, - oštro mu je odgovorila, - igre nisu opasne, i mali deĉaci treba da se igraju. - A i meni je potrebno nešto da podstaknem Williama Oranskog da odrţi obećanje koje mi je dao. - Osim ako ne nameravaš da ga povremeno nauĉiš neĉem novom i zanimljivom, ne vidim ništa loše u tome da se druţi sa gospodinom Campbellom.

- Ne znamo ništa o njemu, - raspravljao se George.

- Znamo da ume da igra iks i oks i da je raspoloţen da to igra sa Edmundom. Nisam glupa i neću dozvoliti ni njemu, ni bilo kom drugom muškarcu da me ponovo obmane. Pusti ga da ulepša Edmundove dane ovde. Nemaš razloga da se brineš za mene.

George je stisnuo zube i prećutao gomilu argumenata protiv te ideje. - U redu, - uspeo je da joj odvrati ljubazno. - Ali neću vas ostaviti nasamo.

Jedva da ih je ikada ostavljao. On je bio njen zaštitnik, i Gillian mu je bila zahvalna na tome.

- Je l' misliš da zna kako se peca riba, mama?

Pogledala je u Georga koji se mrštio i progunĊao nešto nerazumljivo, a zatim dodao Uskoro ćemo saznati.

To uskoro je bilo brţe nego što je Gillian oĉekivala. Kada su izašli iz zamka i George pozvao plaćenika da im se pridruţi, Gillian je dala sve od sebe da ne gleda u njega.

Ipak, to joj nije pošlo za rukom, jer je ĉesto bacala pogled na njega dok im je prilazio.

Odeća mu nije bila ni pribliţno ĉista kao kapetanu Gatesu, ali je izgledao beskrajno privlaĉnije u uskim pantalonama i vlaţnoj tunici nehajno uguranoj pod pojas opterećen oruţjem. Oduprela se potrebi da proĉisti grlo ili ga pogleda poput osetljive, budalaste tinejdţerke, voljne da veruje u ono dobro u ĉoveku.

Nije više ta devojka. I nikada više neće ni biti.

- Ah, najzad jedan dostojan protivnik. Njegov zvuĉan, snaţan glas je naveo Gillian da ga pogleda, i shvatila je da se obraća Edmundu. Promeškoljila se u mestu kada je namignuo njenom sinu.

- Campbell! - zareţao je George, od ĉega se trgla. - Idemo na pecanje.

Edmundov prijatelj je odmerio štap u njenoj ruci, a zatim je kratko pogledao. Istog trena je osetila naboj u njegovom pogledu od koga su joj se zapalili nervni završeci.

- Ideš sa nama.

Gospodin Campbell je trepnuo na kapetanovo nareĊenje, ali to je bio jedini znak da ga je konstatovao. Nije izgledao ni zadovoljno ni iznervirano mogućnošću da protraći popodne sa mreţicom za pecanje u ruci umesto maĉa.

- Trebaće ti mreţa, Coline, - istakao je Edmund i pruţio mu ruku.

- Izgleda da hoće, zar ne? - upitao je plaćenik, uzevši Edmundovu malenu ruku u svoju mnogo veću.

- Moţeš da koristiš moju.

Sva tri para oĉiju su se okrenula ka njoj, ali njen pogled se zadrţao na gorštakovom, od koga su joj se usne osušile. Pogled mu je omekšao, postao dublji, a zelene oĉi poprimile tamniju nijansu. Nesputano joj se osmehnuo, a zatim prihvatio mreţu koju mu je pruţila.

- Koju vrstu ribe lovite ovde? - upitao je, obraćajući se kapetanu.

- Ne znam. Nikada nisu uhvatili nijednu.

Klub Brbljivica

Na Campbellovom licu se iznenada, poput neoĉekivane prolećne kiše, raširio osmeh, otkrivajući niz ravnih, ĉistih zuba i mrvu ranjivosti koja ga je ĉinila lepšim nego pre.

Odmahnuo je glavom i ubrzao korak.

Gillian je bio potreban samo trenutak da razbistri misli i shvati kakav prizor njih troje verovatno predstavljaju dok šetaju zajedno, kao porodica koja se zaputila da uţiva u danu.

Blesavo, izgrdila je sebe, ignorišući prazninu od koje joj se stomak prevrtao zbog onoga što nije imala, zbog onoga što nije mogla pruţiti Edmundu. Porodica. Ispravila je ramena i povukla sina za ruku, odvojivši ga od plaćenika, i poţurila da sustigne Georgea.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 7 Colinu nije manjkalo strpljenja; štaviše, imao ga je na pretek. Nakon tri godine postepenog otkrivanja tajni neprijatelja, ĉekanja dan po dan, mesec po mesec, jer je ţudeo za borbom, dobro je ovladao veštinom.

Ali nije mu išlo da sedi više od sat vremena na steni i ĉeka nesrećnu ribu da se uhvati u mreţu. Ĉak je i Edmund delovao smorenije nego ikad. Pa ipak, dosta je govorilo o deĉaku to što je mogao da sedi toliko dugo bez da se buni ili vrpolji. Colin je sumnjao da je takvom temperamentu doprinelo ĉesto sisanje palca. Trudio se da ne gleda previše u deĉkića, jer kada god bi to uradio, srce bi mu neznatno omekšalo. Pogled na njegovu majku je imao isti efekat.

Zapravo, ĉak i gori. Nije bio od onih koji puštaju da ih savlada strah. Celog ţivota je vredno radio na tome da postane izvanredan ratnik, da nije imao vremena da misli na strah.

Predstojeći rat izmeĊu kralja Jamesa i princa Williama je zahtevao dostojnog ratnika. Zbog tolike posvećenosti i obuke nije imao mnogo vremena za udvaranja. Upoznao je mnogo ţena u Engleskoj, Škotskoj i Francuskoj, i sve su mu liĉile jedna na drugu. Po ĉemu se ova toliko razlikovala da bi se zainteresovao za nju? Za njeno dete? Pobogu, on je bio ratnik, a ne neki balavac koga je zaludela lepa ţena. Ovo dvoje bi ga mogli koštati uspeha ako ne bude oprezan. Ţeleo je da izbaci Gillian Dearly iz glave. Nije mu se sviĊalo što ga ometa svojim prisustvom u Dartmouthu. Nije trebalo da ode na pecanje sa njima.

Colin je namršteno pogledao prema kapetanu Gatesu, koji je stajao na sigurnoj distanci kako ga talasi ne bi poprskali. Nije mu smetalo da provodi vreme sa deĉkićem, ali Colin nije dadilja i staviće to kapetanu do znanja kasnije. Trenutno mu je paţnju privukao ĉeţnjiv uzdah sa njegove leve strane. Pogledao je ka ledi Gillian i dozvolio sebi da je krišom osmotri. Nikada do sada nije upoznao devojku koja moţe tako smireno da sedi, naizgled oduševljena pogledom na mirnu površinu reke. Njeno prisustvo, smirenost dok sedi blizu sina, rukama obgrlivši kolena, i sa dugom kosom koja joj se spuštala preko ramena – taj prizor mu je bio zanimljiv. Nije bio siguran da li je taj zemljani miris proleća, koji bi svako malo osetio pre nego što bi se pomešao sa slanim mirisom rukavca, poticao od jagorĉevina koje je sinoć nosila u kosi, ali ga je pomalo iritirao.

Kada se okrenula ka njemu, osetivši da je posmatra, umalo je ispustio svoj štap u vodu i progunĊao psovku zbog najednom slabih refleksa.

- Pa, gospodine Campbell, poznajete li kralja?

U trenutku je osetio traĉak panike i usporio disanje. Zašto ga pita tako nešto? Nema šanse da zna pravi razlog njegovog boravka ovde. To je nemoguće.

Kada joj nije odgovorio, strpljivo mu se osmehnula – moţda kao što se osmehuje sinu kada ne razume šta ga pita – i pojasnila. - Rekli ste mom roĊaku da ste se borili u Kraljevskoj gardi.

- Da. - Rekao je to Devonu. Prokleo je sebe što je dopustio da ga tako brzo zbuni.

Glavni krivac za to je njena radoznalo izvijena obrva. Iskra inteligencije u njenim oĉima kada ga je pogledala. Nije voleo da ga previše blisko zagledaju, kao da pokušavaju da prokljuve ko je. Ako bi uspeli u tome, mogao bi da nastrada. I poslednje, proklet bio, osmeh tih njenih

Klub Brbljivica

punih usana zbog kojih se zapitao kakav im je ukus. - Poznajem ga, - priznao je. - Ili sam ga barem poznavao ranije. - Istinitost izgovorenih reĉi ga je pogodila poput fiziĉkog udarca.

- Kakav je on? Da li ga njegovi ljudi vole?

Colin nije hteo da razmišlja o njemu ili o tome koliko mu je još ljudi bilo odano. - On je kralj. Svi kraljevi su isti. Arogantni i gladni moći.

Za trenutak je zaćutala i zamislila se, a zatim nastavila. - Da li svi Campbellovi dele tvoje mišljenje?

Pogledao ju je, upijajući efekte koje je njegov pogled imao na nju - naĉin na koji je udahnula vazduh, kako su joj oĉi zablistale. - Zašto se interesujete za kralja?

Osmehnula se i sklonila pramen kose sa lica, ponovo mu odvrativši paţnju. - Zar ţena ne moţe da se interesuje za kralja koga bi njena porodica radije videla mrtvog nego na tronu?

Smatrao je da ţena ima prava na to. - Dakle, Vaš otac je Williamov pristalica?

- Uskoro krećemo, - doviknuo je Gates, spasavši je odgovora.

Koji bi bio njen odgovor? Kralj James je sumnjao da je Essex izdajica, ali nije imao dokaze za to... još uvek.

- Smrkava se, - poţurivao je Gates.

- Ali nisam ulovio ribu.

Colin je pogledao u Edmunda, primetivši da su mu se ramena razoĉarano opustila. Još uvek ništa nije upecao, a i to malo vremena što provodi napolju se bliţi kraju.

DoĊavola. To dete i njegova sreća nisu bili Colinova briga. Ali to nije znaĉilo da treba da se drţi po strani i ne uĉini ništa, dok je jedino nevino biće na ovom svetu na ivici suza.

- Zar to baš mora biti riba, momĉe?

Edmund ga je pogledao i odmahnuo glavom.

- E pa onda, - rekao je Colin, skoĉivši na noge. - PoĊi sa mnom. - Okrenuo se da gleda kako ga Edmund prati u korak preko stena bez pomoći svoje majke, iako su i ona i kapetan Gates bili blizu iza njega.

Kada je deĉak stigao do njega, Colin ga je doveo do plićaka i savio se da pomeri manji kamen na stranu. Ništa. Bilo je potrebno da Edmund, njegova majka i on pomere svako po najmanje šest kamenova pre nego što je našao ono za ĉim je tragao.

- Edmunde! - pozvao ga je, i oboje su dotrĉali. Uzeo je malenog raka u šake, zajedno sa malo peska, i ispruţio ruke da ga pokaţe detetu.

- Drţi šaku širom otvorenu, da te ne bi uštinuo kleštima. - Kada je i sam bio dete, nauĉio je da hvata i drţi rakove poput ovog na obali Camas Fhionnairigh.

Edmund se postarao da isprati njegove instrukcije; izgledao je toliko oĉaran stvorenjcem koje mu je milelo po dlanu, da je Colin potpuno zaboravio zašto ne bi trebalo da mari za sve to i osmehnuo mu se, a zatim i njegovoj majci koja se sagla pored Edmunda.

- Vidi kako hoda postrance, Edmunde, - rekla je, oĉarana prizorom kao i njen sin.

Prokletstvo, ali zaista jeste zgoĊušna, pomislio je Colin gledajući je. Vetar je obojio njene blede obraze u neţno roze, tako da je pogled na nju bio praznik za oĉi.

- Mogu li da ga ponesem kući, Coline? - upitao je Edmund pun nade.

Colin je odmahnuo glavom, zahvalan što mu je odvratio paţnju da mu onaj divni osmeh njegove majke ne bi ponovo zavrteo mozak kao zacopanom tinejdţeru, zanemelom i

Klub Brbljivica

glupavom u njenom prisustvu. - Samo bi uginuo, - kazao je Edmundu. - A i previše je mali da bi ga pojeo. Ali napraviću ti adekvatan štap za pecanje kako bi ulovio neku ribu.

- Hoćeš li napraviti i jedan za sebe?

Edmund je trepnuo i Colin je pogledao dole, ugledavši raka kako pada sa ivice njegove šake.

- I jedan za mamu?

Ma koji mu je Ċavo? On nije došao ovde da naĊe prijatelje – posebno ne klince koji sisaju palac. Morao je da sazna odreĊene informacije za kralja i pripremi se za rat. Da pobedi u ratu. Kako moţe da radi na svom zadatku ako popodneva provodi u pecanju? Pogledao je prema ĉoveku koji ga je nadzirao. Kapetan Gates ih celog dana nije ostavio ni tren, kao ni juĉe – osim kada je otišao u Kingswear. Moţda bi mu ovo moglo ići u prilog. Ako bi Colin pecao sa Edmundom, Gates bi bio sa njima. Bio je siguran da bi nakon par dana mogao prisiliti kapetana da mu pruţi neke odgovore.

- Za to, momĉe, moraš da pitaš kapetana.

Gates ga je besno pogledao, a zatim bacio poged na ledi Gillian. - U redu, - popustio je. - A sada hajde, vreme je za polazak.

Pomerio se u stranu, saĉekavši da Edmund i njegova majka proĊu ispred. - Campbell podigao je ruku i zaustavio Colina - da popriĉamo.

Colin je klimnuo glavom i saĉekao kapetana da doĊe do njega.

- Ako je samo takneš, - tiho mu je rekao Gates. Osmehnuo se ledi Gillian kada je pogledala preko ramena da vidi zašto zaostaju. Namrštila se, ali je nastavila dalje. - Edmund bi mogao da nastrada. Uveravam te - pogledao je Colina pravo u oĉi - to će te sigurno koštati ţivota.

Colin nije ni zadrhtao. Nakon dva dana provedena ovde, znao je da je Dartmouthov kapetan daleko manje zainteresovan za svrgavanje aktuelnog kralja Engleske sa trona, nego za zaštitu ledi Gillian, kao da je ona poslednja ţiva devica u kraljevstvu kojim gospodare zmajevi. Ali šta je kog Ċavola time hteo da kaţe? Ovo je drugi put da preti Colinu za sluĉaj da petlja oko ledi Gillian. Da li je ovom pretnjom obuhvaćen i Edmund? Ko bi doĊavola naudio Edmundu? - Kako to mislite, Edmund bi mogao da nastrada?

Gates ga je oprezno odmerio, a zatim pogledao u par koji je išao ispred njih. - Ne pitaš za sebe, već za njega. Stalo ti je do deĉaka.

- Ne. - Colin se skoro nasmejao na taj apsurdni zakljuĉak. - Samo me zanima na koga sumnjate da bi ga povredio.

- Nisi obratio paţnju sinoć, Campbell. Nisi video kako lord Devon upravlja svojom roĊakom?

- Jesam, - rekao je Colin mrko.

- Koristi dete kao piona da je natera da mu se pokori.

Ah, to je bio lanac oko njenog vrata, ĉlanaka, zglobova, pomislio je mraĉno Colin.

Potĉinila se Devonovoj okrutnosti da bi zaštitila Edmunda. To je uistinu bilo hrabro. Ţrtvovati se zarad dobrobiti nekog ili neĉeg drugog – to je bila vrlina kojoj se izuzetno divio.

- Naudio bi Edmundu ako bi ga napustila pre nego što princ doĊe.

Princ onda sigurno dolazi. Ali kada? Kada? - Koliko joj je vremena preostalo?

Klub Brbljivica

- Zašto? - Gates ga je opet odmerio dok su koraĉali. - Misliš da moţeš da je spasiš pre toga? Ne moţeš. Ako samo pokušaš, ubiću te. Razumeš?

- Od ĉega da je spasim?

- E stvarno si glup.

Ne u potpunosti, pomislio je Colin. Gates nije sumnjao u razloge njegovog boravka ovde, niti u njegove borilaĉke veštine. Nije mario ni da li su mu ljudi spremni za borbu, zato što su sve njegove misli i duţnosti bile skoncentrisane na jednu dušu. Ledi Gillian. Nije ţeleo da Colin bude u njenoj blizini, dodiruje je, ili pokuša da je odvede. Da li ju je kapetan voleo?

- Zašto mislite da sam ja od onih koji vole da spasavaju? - ozbiljno ga je upitao Colin.

Nije ţeleo da Gates nema poverenja u njega samo zbog neosnovanog straha od viteštva. Suze me ne dotiĉu. Bitka me pokreće. Ali pitaću Vas otvoreno, ako znate da ju je potrebno spasiti, zašto se protivite tome?

Gates je zastao za trenutak i pogledao ga. - Šta misliš da ijedan od muškaraca ovde namerava da uradi sa njom, nego da je odvede u krevet i opet raspiri gnev njenog oca?

Colin je zurio u njega. Znaĉi zato je ona ovde. Zato što je Edmund vanbraĉno dete.

Dartmouth je njena kazna. Gates, koga je Colin sad video u potpuno novom svetlu, drţao je muškarce podalje od nje da bi je zaštitio od stroţe kazne.

Hodali su u tišini neko vreme. Zatim je Colin rekao - Zašto mi sve ovo govorite?

- Zato što hoću da znaš zašto ću ti proliti krv ako joj zagorĉaš ţivot.

Colin je klimnuo glavom u znak razumevanja. Kapetan je ozbiljno shvatao svoju duţnost. To je bila dobra osobina, ali za sve ovo vreme Colin je poznavao malo takvih ljudi.

- Zašto mislite da se ja mnogo razlikujem od ostalih muškaraca ovde?

- Iskren si, - odgovorio mu je Gates. - A videćeš da sam i ja takav. Iako sumnjam u tvoju iskrenost u pogledu nekih stvari, znam da si drugaĉiji od ostalih kada priĉaš sa njim.

Colin je znao na koga misli, ali je ipak pogledao u Edmundovom pravcu. Pogled mu se zadrţao na deĉkićevoj ĉupavoj glavici, bucmastoj ruĉici kojom se drţao za majku. Colinu se nešto skupilo u grudima, spreĉavajući ga da diše. Srce mu se zaledilo i zagrejalo u isto vreme. SviĊao mu se deĉaĉić. DoĊavola, ali sviĊao mu se. Iako nije smeo. Nije smeo da dozvoli sebi da mu išta odvrati paţnju sa zadatka.

Posebno ne ţena. To je bilo najopasnije. Video je šta su ţene uĉinile muškarcima iz Camlochlina. Smekšali su. Promenili se iz korena i odrekli se onog što su nekada voleli.

Njegov otac, ratnik koji je mogao ubiti tri ĉoveka kada samo jednom zamahne svojim širokim maĉem, nauĉio je kako da paţljivo ubere granĉicu vreska, tako da ne izgubi ni jedan jedini cvet. Njegov najstariji brat je bio spreman da se odrekne prava prvoroĊenog zbog ljubavi prema devojci. Nekad lopuţa i nesposobnjaković od njegovog brata, Tristan, odrekao se starog naĉina ţivota i posvetio svoj ţivot jednoj ţeni. Muţ njegove sestre, Connor Grant, napustio je Kraljevsku armiju i Englesku da bi bio sa svojom ţenom i okrenuo se ispunjenju njenih snova.

Colin nije ţeleo ni delić ovakve slabosti. Nije imao vremena za to, niti je bio sklon da se menja.

Morao je da prepusti Edmunda i njegovu majku njihovim ţivotima.

- Nisam ovde da bih bilo šta promenio, - zaĉuo je sebe kako izgovara.

Klub Brbljivica

- Dobro, - promrmljao je kapetan pored njega dok su išli.

Kako će doĊavola reći Edmundu da neće više da provodi vreme sa njim? Morao je da se drţi na distanci, radi u tajnosti i da se ne vezuje. Da provodi vreme sa Edmundom i njegovom majkom – Colin je pogledao njen neţni profil kada se okrenula da nešto kaţe sinu – to je bilo previše opasno. Oĉigledno, za sve. Nije bio ovde da misli o razlozima. Ţeleo ju je, kao i druge ţene nekada. Neke je imao. Neke nije. Ali ništa više od toga. Neće rizikovati deĉakovu bezbednost zbog toga. Nije postao toliko neosetljiv.

- Reći ću deĉaku da se ne osećam dobro i ne mogu sa njim na pecanje.

- Ne, - rekao je Gates, oštro pogledavši Colina, ali mu je pogled smekšao kada je ugledao ledi Gillian. - Biće nesrećan i ona će kriviti mene.

- Vi je volite, - smelo je rekao Colin. Ako kapetan porekne, onda zaista misli da je Colin glup.

- Priznajem da mi je draga. - Kapetan je zaćutao, posmatrajući je, a zatim odmahnuo glavom i oštro rekao, - Ne. Nećeš razoĉarati deĉaka.

- Ali ja...

- Ovo nije molba, - upozorio ga je kapetan. - Samo vodi raĉuna da se ne veţeš za nju.

Colin je hteo da mu kaţe kako nema naviku da se vezuje, ali taman kada je zaustio, Edmund se odvojio od majke i potrĉao ka njemu.

Gledajući deĉakove debeljuškaste noge i zarumenjene obraze, Colin se zapitao da li bi mu Devon zaista naudio. Na tu pomisao, gušio ga je bes koji je kljuĉao u njemu. Kako su doĊavola njegova braća mogla svakog dana da ţive sa mišlju da bi se nešto moglo dogoditi njihovoj deci? Odvratio je pogled i tiho opsovao. Deca. Ona su bila ĉak opasnija od ţena po hrabrost jednog muškarca.

- Coline, je l' hoćeš da veĉeraš sa mnom u mojoj sobi? Mami ne smeta.

Colin je pogledao u ledi Gillian koja je ţurila ka njima, nemo mu se izvinivši. Setio se kako se juĉe pokorila svom roĊaku nakon suptilnih pretnji Edmundu. Uĉinila bi sve za sina... ĉak bi rizikovala da bude u društvu plaćenika da mu udovolji.

- Ne mogu, - odbio je Colin kada im se pridruţila. - Moram da sedim za stolom mog gospodara veĉeras, kao i svake veĉeri.

Kao što se plašio, deĉakove oĉi su odraţavale utuĉenost. Ali nije ni plakao ni preklinjao. Kamo sreće da jeste, mislio je Colin, jer bi onda sebi mogao da kaţe kako je dete previše razmaţeno i da mu treba ĉvršća ruka. Umesto toga, Edmund je ponovo stavio prst u usta i okrenuo se.

- Oprostite mu. - Ledi Gillian je opet uzela sina za ruku. - Postaje mu dosadno sa mnom. Porazgovaraću sa njim o njegovim nerazumnim zahtevima.

Okrenula se i povela Edmunda sa sobom, ostavivši Colina da gleda za njima, stegnute vilice i sa ĉudnim osećajem u stomaku. Nerazumni zahtevi? Šta je tu prokleto nerazumno ako dete ţeli i drugo društvo osim majĉinog? I zašto doĊavola Edmund ne moţe da veĉera sa ostalima, kao da je šugavi pas? I kad je kod toga, Colin je ţeleo da zna zašto Gates jedva i da se obraća jadnom deĉkiću. Strah od Devona je jedno, ali da dete pravi izgnanikom u sopstvenom domu, to je sasvim drugo.

Klub Brbljivica

- Zašto bi mu Devon naudio? - Okrenuo se prema kapetanu. Nije mario ako previše insistira na odgovoru. Ţeleo je da zna, iako to nema nikakve veze sa bitkom. - I šta dolazak princa Williama ima sa tim?

Gates je stao i osmehnuo mu se, ne skrivajući svoj upitni pogled kada su mu se oĉi susrele sa Colinovim. - Zaista si radoznao.

Stvarno je preterao. I to zbog devojke i deĉaka koji nisu imali nikakve veze sa njegovim ciljem. Već su ga uĉinili neopreznim, nemarnim. - Ne. - Colin je odmahnuo glavom i nastavio da koraĉa. - Nemojte mi ništa više reći. Ne tiĉe me se.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 8 Gillian nije kasnila na veĉeru ni te, ni naredne noći. Na taĉnosti je mogla da zahvali Georgeu. Postarao se, kao i svakog dana tokom njenog dugog boravka ovde, da je isprati u odaje na vreme kako bi mogla da okupa sina i poigra se sa njim dok veĉera. Nikada nije potegla pitanje Edmundovog izostavljanja sa veĉere pred svojim roĊakom. Rekla je sebi da za Edmunda nije prosto i nevaspitano društvo muškaraca iz Geoffreyevog garnizona. Ni ona ne bi htela da sedi sa njima, ali upravo zаhvaljujući opuštenim ćaskanjima za stolom uspela je da zadobije poverenje Williama Oranskog. Putujući plaćenici su ĉesto širili traĉeve o drugim plemićima.

Ni veĉeras nije bilo drugaĉije. Prebirala je po hrani i naĉuljila uši kako bi ĉula razgovore muškaraca oko sebe. Geoffreyev smeh joj je privukao paţnju. Nikada se ne bi udala za njega. Ali šta bi on uĉinio ako posumnja da je već pitala holandskog princa da je ne prepusti njemu? Molila se da nikada ne sazna za to. Ĉak i da sazna, znala je da on zna da mu se nikada više ne bi pokorila nakon što povredi njenog sina. Pre bi ga ubila i ostavila psima.

William Oranski će je zaštititi. Mora. Šta bi moglo da spreĉi Geoffreya da pošalje Edmunda ko zna gde... ili još gore, šta bi ga spreĉilo nakon što je uzme za ţenu?

Prinela je pehar usnama drhtavom rukom i bacila pogled ka udaljenom kraju stola, gde je Colin Campbell sedeo i pio sa ostalim muškarcima.

Za trenutak je pomislila da ga mrzi više nego Geoffreya. Šta je briga ako više ne razgovara sa Edmundom? Što se ĉudi da je najpre obećao njenom sinu kako će provoditi vreme sa njim, a zatim ga lišio toga bez razmišljanja? Bio je isti kao i svi ostali muškarci koje je znala, i svaki put kada bi je Edmund upitao zašto ga Colin više ne voli, mrzela ga je još više.

Colin se smešio neĉem što mu je neko priĉao, a zatim se okrenuo i pogledi su im se susreli preko prepunog stola. Besno ga je pogledala i okrenula glavu.

- Gillian, odsviraj nam nešto na leutu.

Trepnula je i pogledala u Geoffreya, koji je sedeo zavaljen u stolici sa Margaret u krilu.

- Leut mi nije naštimovan, roĊaĉe.

- Moj dobri ĉoveĉe, Martine! - doviknuo je jednom od svojih muziĉara. - Daj joj svoj leut. Moje jadne uši su dovoljno krvarile veĉeras od tvog nedostatka talenta. Daj joj leut i slušaj muziku anĊela.

Nije ţelela da svira. Uz Edmunda, muzika je bila njeno najdragocenije blago, koje nije ţelela da deli ni sa svojim roĊakom, ni sa njegovim ljudima. Osim toga, nije bila raspoloţena da svira ništa u ĉemu bi Geoffrey uţivao. - Geoffrey, moram te odb...

Martin joj je tutnuo leut u ruke i odvukao se natrag, tiho je opsovavši.

- Sviraj, Gillian.

Gillian je zurila u svog roĊaka, prkoseći mu svakim delićem svog bića. - Kako ţeliš.

Ustala je i obišla ga, brade neznatno podignute, da ne pomisli da ju je porazio. Znala je da je tera da ga sluţi, sedi sa njim, i drţi je podalje od sina u nadi da će je slomiti. Pre bi

Klub Brbljivica

umrla. Saĉekala je nasred dvorane dok joj jedan od njegovih ljudi nije doneo stolicu.

Ispostavilo se da je taj ĉovek Colin Campbell.

Pogled je trajao dovoljno dugo da on u njenim oĉima jasno vidi bes koji je osećala prema njemu. A zatim mu se ljubazno zahvalila kada joj je namestio stolicu i udaljio se.

Sela je, uredno ispravivši suknju, i sklonila kosu sa ramena.

- Gillian! - Geoffrey je lupio šakom o sto. - Sviraj nešto, prokleta bila!

Dobacila mu je smrtonosni pogled, a zatim postavila prste na ţice i namrštila se. Leut je bio uţasno raštimovan. Brzo ga je kako-tako sredila i poĉela da svira. Zaţmurila je pred ĉangrljanjem pehara i nepristojnim dobacivanjem muškaraca oko nje i skoncentrisala se samo na melodiju koja je dopirala sa Martinovog nemarno odrţavanog instrumenta. Kao i uvek kada je svirala, dozvolila je da je melodija ponese. Prelazila je prstima preko ţica, stvarajući melodiju koja ne izlazi iz glave, od koje su joj suze pošle na oĉi. Nije ih otvorila, da niko ne vidi.

Nedugo posle, ţamor u Velikoj dvorani je utihnuo. Gillian nije ĉula ništa osim melodije koju su njeni prsti maestralno stvarali.

- Nebesa, Gillian. - smoreno se oglasio Geoffrey i prekinuo je. - Da sam hteo da ĉujem posmrtni marš, izveo bih jednog od ljudi i ubio ga. Sviraj nešto veselo da mi ne kvariš raspoloţenje.

Nauĉila je da drţi jezik za zubima, ali nikada neće uspeti da sakrije gorĉinu koju oseća prema njemu. Isijavala joj je iz oĉiju, nategnutog osmeha, stegnutih prstiju, otkrivajući njenu slabost. Geoffrey je uţivao u tome.

Zasvirala je nešto ţivlje, trzajući ţice kao da su Geoffreyeve oĉi. Kada su ostali muziĉari iza nje uhvatili ritam, povila se od zvuka propuštenih nota i ravnog tona.

Uskoro su se svi u dvorani radosno vratili opijanju. Gillian je bacila pogled na roĊaka, koji je zario glavu u Margaretin vrat. Jadna devojka, nije imala nikoga da je izbavi iz Geoffreyevih kandţi. Gillian je zatim prešla pogledom duţ stola, preko Rodriga Alvareza, plaćenika iz Španije, oĉiju tamnih poput njegove duše, i Philippea-kako-beše i još jednog iz Francuske koji je sedeo pored njega. Kada je došla do Colina Campbella, zadrţala je pogled na njemu duţe nego na ostalima.

Prešla je pogledom preko njegovih vitkih, izvajanih mišića; imao je opuštenije drţanje od ostalih ljudi. Odbljesak vatre iz ognjišta naglašavao je oštre crte njegovog lica, zlatne iskre u njegovim oĉima. Svih mu svetaca, zaista je bio zgodan, ali ne na naĉin kao George. Škotovo drţanje nije bilo elegantno i dostojanstveno, niti je ostavljao utisak da poseduje potpunu kontrolu, iako Gillian nije sumnjala da je imao samopouzdanja na pretek. Aura opasnosti ga je okruţivala poput tamnog ogrtaĉa oko njegovih ramena - moţda zbog naĉina na koji je konstatovao kretnje drugih muškaraca, nagoveštaja neĉeg surovog u njegovom ljubaznom osmehu, laganog, sraĉunatog pokreta prstiju po rubu svog pehara.

Naravno da je bio opasan; zadrhtala je i skrenula pogled. Svi muškarci ovde su bili opasni. Zašto je ikada pomislila da bi bio dobro društvo Edmundu? Dragi Boţe, zar je toliko oĉajniĉki ţelela da ĉuje svog sina da se smeje, da bi ga pustila da se veţe za takvog ĉoveka?

George je ispravno postupio što ju je upozorio na njega. I praviĉno. On nije mogao da uĉini

Klub Brbljivica

ništa da izbavi nju i Edmunda, ĉak i kada bi hteo. A oĉito nije. Ali nije morao da slomi Edmundu srce. Ĉak ni najgori muškarci iz Geoffreyevog garnizona nisu to uradili.

Okrenula se da ga pogleda još jednom i zatekla ga kako je gleda. Njegov izraz uĉtive zainteresovanosti za zbivanja oko sebe se nije promenio. Odmerio ju je, dovoljno smelo da omaši notu na instrumentu. Nije je gledao poţudno, već ju je paţljivo osmatrao, kao da procenjuje da li je vredna njegove paţnje.

Podigla je bradu trunĉicu više, kako bi mu stavila do znanja da ne ţeli i nije joj potrebna njegova paţnja.

Tek neznatno joj se osmehnuo, prelazeći oĉima u kojima se ogledao odbljesak plamena preko nje, oduzevši joj dah i pamet.

Bacila je pogled na Georgea. Srećom, njegova paţnja je bila fiksirana na Geoffreya, dok se naginjao u stolici da mu nešto kaţe. Nijedan od njih nije video da su ona i plaćenik razmenili poglede. Sva sreća, jer je njegov pogled delovao tako opipljivo, kao dodir na daljinu.

Ne. Neće dozvoliti da je ijedan muškarac dotakne. Nikada više.

Protiv svoje volje, pogled joj je opet odlutao do plaćenika, ali on se vratio razgovoru sa svojim saborcima. Oslobodila je dah koji je zadrţavala i usmerila paţnju na muziku.

Geoffrey joj je oteo leut iz ruku, prekidajući te misli.

- Dosta, Gillian, - rekao je, nadvivši se nad njom. - DoĊi. Veĉeras ću te ja ispratiti do odaja. Ţelim da popriĉam sa tobom.

Pogledala je u Georgea, a zatim bez pogovora ustala sa stolice kada joj je kapetan dao saglasnost klimnuvši glavom. Radije bi se bacila niz litice, nego provela par trenutaka nasamo u šetnji sa roĊakom. Neće je ni taći. Plašio se osvete njenog oca, kao i seĉiva njegovog kapetana, previše da bi se osmelio – za sada. Ali nije bila voljna da sluša nove pretnje upućene Edmundu kako bi mu pruţila to zadovoljstvo da uţiva dok je primorava da mu se povinuje.

- Šta je sad, Geoffrey? - upitala ga je uz duboki izdah dok ju je izvodio iz dvorane.

George bi bio ljut na nju što ne moţe da prikrije svoj prezir.

- Dobre vesti, draga moja, - odvratio je njen roĊak veselo, ignorišući oĉito omalovaţavanje njegovog uzvišenog prisustva. - Lord Shrewsbury i vikont Lumley su dodali svoja imena na prinĉevu pozivnicu. Još samo jedno ime i pergament moţe da se pošalje princu.

Nije dozvolila da vidi nadu u njenim oĉima. Morala je da se pretvara da strahuje od Williamovog dolaska, ali to je nije spreĉilo da ga pogleda, iskreno iznenaĊena kako je verovao da je surov i bezosećajan. - Zašto misliš da su to dobre vesti za mene?

- Pa - pogledao ju je sa sjajem u oĉima - to znaĉi da nas od prve braĉne noći deli još samo par meseci. Sigurno si zadovoljna ovim radosnim vestima, Gillian.

On je lud. Trebalo bi da ga saţaljeva. Ali nije mogla. - Neću se udati za tebe, nezavisno od toga ko to naredi. Pre bih umrla.

- Mogu da organizujem neĉije ubistvo, ali ne tvoje.

Klub Brbljivica

Gillian je sklopila oĉi u nastojanju da obuzda bes i strah koji su joj se komešali duboko u stomaku. Ĉesto je pretio da će izbaciti Edmunda iz Dartmoutha, ali nikada nije pretio da će ga ubiti. Potisla je ţuĉ koja je jurila ka površini i otvorila oĉi, pogledavši ga.

- Samo ga takni i išĉupaću ti to pokvareno srce koje beskorisno kuca u grudima.

- Zar bi mogla to da uĉiniš, Gillian? - podrugljivo joj se osmehnuo, ne verujući da je sposobna za tako nešto. Morala je da ga razuveri, i to što pre, pre nego što ispuni svoje pretnje.

- Da, mogla bih i hoću. Ne zaboravi da kad-tad moraš ići na spavanje.

Nasmejao se i obrnuo svoje ĉipkaste rukave kada se okrenuo da ode od nje. - Pa, sada znam da ću morati da te zakljuĉavam noću kada završim s tobom.

Gillian ga je gledala kako se vraća u Veliku dvoranu. Ruke su joj se tresle pored tela. Ţelela je da pobegne, ali je stopala nisu istog ĉasa poslušala. Kako da pobegne od njega ako se princ predomisli kada vidi šta je sve Geoffrey uĉinio za njega? Kako da zaštiti svoje dete od njega?

Okrenula se, najzad, i obrisala suzu iz oka, a zatim otrĉala u svoje odaje.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 9 Par stotina jardi od zamka, Colin je ĉekao u senci pećine pored obale. Iza njega, neţno šuštanje talasa koji se odbijaju o stene smirivalo je njegovo nestrpljivo išĉekivanje. Niko ga nije video kako se iskrada iz Dartmoutha da se sretne sa jednim od kraljevih glasnika. Bilo je gluvo doba noći, muškarci nisu bili na grudobranima. Pa ĉak i da jesu, ne bi ga videli. Otišao je peške, brzo i spretno se krećući pored stena, drţeći se senki.

Dogovorili su da se naĊu te veĉeri, taĉno mesec dana od kada je otišao iz Vajthola.

Uredio je sa kraljem da se sretne sa glasnikom iz Somerseta i prosledi mu informacije koje je uspeo da prikupi. Ti sastanci bi se ponavljali na svakih sedam dana, sve dok Colin ne pošalje po Kraljevsku vojsku.

Potapšao je presavijenu poruku u dţepu na butini i kratko razmislio o onome što je napisao. Do sada, nije imao mnogo informacija. Princ je zaista nameravao da se iskrca u Dartmouthu, ali Colin još uvek nije saznao kada. Nije bilo brodova koji bi mogli odneti bilo kakvo pismo u Holandiju, pa je zato napisao kralju da bude strpljiv. Devonov garnizon je bio slab i loše pripremljen za pristojnu borbu. Colin je smatrao da je u njihovom najboljem interesu da ih savladaju pre nego što William doĊe, ali brzopleto delovanje bi ih kasnije moglo dovesti u nepovoljan poloţaj. Najpre moraju saĉekati da se princu pošalje poziv. Pre toga ne bi trebalo ništa preduzimati. Završio je pismo sa lepim ţeljama upućenim kraljici i molbom da se ćerka i unuk grofa od Essexa poštede. Oni nisu uĉestvovali u zaveri i ne treba im suditi kada se rat završi.

Pogledao je prema obali traţeći svog glasnika i namrštio se kada ga nije ugledao.

Glasnik je kasnio, ostavljajući Colinu previše slobodnog vremena za razmišljanje. A k'o za vraga, celog dana je bio izgubljen u mislima. Nije mu izlazila iz glave melodija koju je svirala ledi Gillian. Prepoznao ju je u šumu talasa, neţnom huĉanju vetra kroz pukotine koje su ga okruţivale. Bila je umirujuća, tako dirljiva, da je pored nje sve ostalo bilo beznaĉajno.

Poţeleo je da je nikada nije ĉuo.

Bila je ljuta na njega, a znao je i zašto. Ali postupio je ispravno kada je odluĉio da se drţi podalje od nje i njenog deteta. Previše je vremena izgubio razmišljajući o njima. Pa ipak, njen ledeni pogled od veĉeras ga je malĉice uznemirio. Naravno, nije trebalo. Ali jeste. Nije mu se sviĊalo da ga prezire kao Devona i ostatak garnizona. MeĊutim, svidelo mu se kako je prkosno podigla bradu, smelo zadrţala njegov pogled, i oh, svirala tu nestvarno lepu pesmu.

- Generale?

Colin se odmakao od zida na koji je bio oslonjen, proklinjući misli koje su mu odvratile paţnju tako da ne primeti da mu se glasnik pribliţava.

- Ovamo,- šapnuo je, a zatim saĉekao da glasnik sjaše i pridruţi mu se u senci. Bio je to Henry Hammond, sluga od poverenja koji je radio za Colina poslednje tri godine.

- Dobri kralj Vam šalje pozdrave.

Colin je klimnuo glavom i bacio pogled preko stenovitog zaklona kako bi se uverio da su sami. - Kakve su novosti iz Engleske?

Klub Brbljivica

- Kralj je naredio sedmorici biskupa da proĉitaju Deklaraciju o oproštaju 4 u svim anglikanskim crkvama. Pošto se nisu slagali sa ukazivanjem tolerancije katolicima,- tiho je dodao Hammond, - usprotivili su mu se i uhapšeni su.

Colin je stegao vilicu. DoĊavola. James je svakog dana sticao sve više neprijatelja, ĉime je znatno umanjivao šanse da dobije ovaj rat.

- Uskoro ćemo morati da se borimo ne samo protiv Holandije, nego i protiv cele Engleske.

Hammond je poćutao koji trenutak, a zatim proĉistio grlo. - Generale MacGregor, priĉa se da kralj nije iskreni borac za versku toleranciju, nego da je ovim incidentom sa biskupima samo ţeleo da produbi jaz izmeĊu anglikanaca i katolika.

Colinu je laknulo što Hammond nije mogao da protumaĉi njegov izraz lica, jer da je mogao, sigurno bi poverovao u tu priĉu. Naravno da je to bio Jamesov plan. S jedne strane, zagovarao je versku toleranciju, a sa druge – izjavljivao da svako ko nije katolik sledi pogrešnu veru. Ljudi to neće još dugo podrţavati.

- Nije na tebi da preispituješ kraljeve postupke,- ozbiljno mu je rekao Colin. Zadnja stvar koja je potrebna tronu je pobuna. - Neka drugi priĉaju šta hoće, ali ti drţi jezik za zubima. Jasno?

- Naravno, generale. Imate li poruku za kralja?

Colin je klimnuo glavom i predao mu pismo. Hammond će predati pismo drugom glasniku u Somersetu, koji će da odjaše u Cheshire, i tako redom, sve dok pismo ne stige do Jamesa u London.

Colin je saĉekao da Hammond ode, a zatim navukao kapuljaĉu i vratio se u zamak.

Ovaj put je išao polako, pitajući se da li je njegov boravak ovde ĉisto gubljenje vremena.

Kada jednom ljudi budu zahtevali protestantskog kralja, Jamesovi ljudi neće moći mnogo da uĉine kako bi spreĉili njegovu smenu. Ali zaĉudo, Colina to nije mnogo zabrinjavalo.

Proveo je prvih devetnaest godina svog ţivota meĊu katolicima, slušao o njihovim progonima. Borio se rame uz rame sa svojom braćom gorštacima, ne znajući za progon drugih. Ali više nije bio toliko nevin. James nije masakrirao prkosne prezbiterijance na poljima kao njegov brat pre njega, ali ih je osudio i oduzeo im slobode. Na poĉetku, Colin je verovao u njega i njegove postupke, ali koji ĉovek sme drugome da oduzme njegova prava i osudi njegova ubeĊenja? Zar se nije i on borio za isti cilj?

Colin nije ţeleo da vidi ono najgore u ĉoveku kome se divio i koga se zakleo da će štititi. Ali ako jeste video, ako njegov cilj više nije bio ispravan, za šta onda da se bori?

Ušunjao se u zamak, proverivši najpre da nikoga nema u hodnicima. Razgledao je naokolo, koristeći priliku koja mu se ukazala dok je sam. Zavirio je iza svakih vrata, svake krivine koja je vodila u još jedan senoviti hodnik. Neke je istraţio, neke nije. Nije imao celu noć na raspolaganju. Rizikovati je jedna stvar, ali biti neoprezan – sasvim druga.

Privremeno zadovoljan što je pronašao još tri ulaza i izlaza iz zamka, vratio se u svoje prostorije.

4

Proklamacija kralja Jamesa kojom se dozvoljava pojedincima da se drţe svoje vere; ukida se obaveza priklanjanja anglikanskoj crkvi. (prim.prev.)

Klub Brbljivica

Zaĉuo je zvuk sa odmorišta iznad i krenuo gore. Ponovo je ĉuo zvuk i spustio kapuljaĉu, naćulivši uvo. Neko je plakao. Dete.

Edmund.

Potrĉao je uz stepenice do vrata detetove sobe, ali plaĉ je utihnuo. Ne bi trebalo da bude ovde. Ako ga pronaĊe Gates, sigurno će ga najuriti iz Dartmoutha. Okrenuo se da ode, ali zastao je kada je zaĉuo drugi zvuk.

Muzika. Preciznije, leut. Da li mu se to samo uĉinilo, ili je taj zvuk koji ga je dirnuo u srce bio stvaran? Zvuk je dopirao visoko odozgo, kao da su se nebesa otvorila da mu razgale dušu... Pogledao je prema uskom kamenom stepeništu koje vodi ka grudobranima, a zatim još više, prema kulama. Setio se trenutka kada ju je prvi put video kako sedi visoko na vetrometini, izgledala je poput usamljene princeze. Sada je tako i zvuĉala.

Nije se ni pomerio. Zašto da ide kod nje? Nije bio od onih što pruţaju utehu, a ništa drugo joj nije ni mogao ponuditi. Ništa nije ni ţeleo da joj pruţi. Ona nije bila njegov teret.

Edmund je cvileo sa druge strane vrata, što je Colina navelo da se okrene na peti.

Ušao je u slabo osvetljenu sobu, prstima steţući dršku maĉa. Istog trena je ugledao Edmunda šćućurenog u ćošku svog kreveta, brade spuštene na kolena. Nije bio povreĊen, ali je bio jako uplašen. Colin je najpre osmotrio delove u senci, da proveri da se niko ne skriva, a zatim je došao do kreveta. - Šta je bilo, momĉe? Zašto plaĉeš?

Edmund je obrisao oĉi pesnicama i pogledao ga. - Ruţno sam sanjao. Hoću mamu.

Okrenuvši se da pogleda ka otvorenim vratima, Colin je pomislio da nije loše da ode po nju, ali kada je krenuo da to uradi Edmund ga je pozvao.

- Ne idi. Plašim se.

Colin se namrštio, vraćajući se ka krevetu. Šta je on znao o tešenju dece? Isto što i o tešenju njihovih majki. Gotovo ništa. Edmund je šmrcnuo i obrisao nos i Colin je namršteno pogledao prema nebu pre nego što je seo na krevet. - I ja sam ih imao.

- Strašne snove?

- Da. - Sa ĉudovištima?

- Da, velikim, zelenim.

Edmund se pomerio iz ćoška i pribliţio Colinu, širom otvorenih oĉiju. - Jesu li te ikada uhvatili?

- Nikada.- Colin je pogledao u Edmunda, a zatim brzo skrenuo pogled da se ne bi nasmejao. Njegovo prokleto meko srce. - Pronašao sam ĉarobni bodeţ na jednoj od planina...

- Ĉarobni?- upitao je Edmund, izvukavši palac iz usta.

- Da. Napravljen je da ubije sva ĉudovišta koja se usude da priĊu njegovom vlasniku.Colin je kratko pogledao deĉaka. - Hoćeš da vidiš?

Edmund je klimnuo i prišao još bliţe Colinu kada je ovaj izvukao bodeţ koji mu je dao kralj Louis. Zaista je izgledao ĉarobno sa zlatnom izrezbarenom drškom koja se presijavala na svetlosti sveće.

- Je l' to taj ĉarobni bodeţ, Coline?

- Baš taj.- Colin je prstima okretao dršku, zureći u bodeţ kao da razmatra nešto veoma sloţeno. - Više mi nije potreban.- Duboko je izdahnuo. - Mogu da ti ga dam.

Klub Brbljivica

- Moţeš?

- Da.- Colin se najzad okrenuo i uputio detetu ozbiljan pogled. - Ako mi obećaš da ga nećeš dirati dok ne napuniš bar šest godina. Izgubiće moć ako ga takneš ma i jednom pre toga.

- Neću da ga diram,- sveĉano je obećao Edmund.

Pre nego što je uspeo da se suzdrţi, Colin se osmehnuo deĉaku. - Onda je tvoj.

Ostaviću ti ga na nekom bezbednom mestu.- Osvrnuo se po slabo osvetljenoj sobi i ustao.

Visoki drveni orman napola sakriven u senci će posluţiti. Podigao je bodeţ i stavio ga na vrh ormana, gde Edmund neće moći da ga dohvati. - Sledeći put kada ruţno sanjaš, bodeţ će te zaštititi.

- Hvala, Coline.

Trebalo je samo da klimne glavom i izaĊe iz sobe. Deĉkić više nije bio preplašen.

Nije trebalo da se zadrţava u sobi duţe nego što mora.

- Jesmo li opet drugovi?

Colin je sklopio oĉi. Prokletstvo. Upravo se odrekao omiljenog bodeţa zbog deĉkićevih košmara. Zašto se onda osećao kao bezosećajni skot? Znao je da to jeste. Ĉesto se ponosio time. Ali ne i sada.

- Edmunde.- Vratio se na mesto i pogledao deĉkića pravo u oĉi. - Ja sam vojnik i moram da se spremam za bitku da ne bih bio povreĊen.

- Kao onda kada te je poruĉnik de Atre udario?

Colin je klimnuo glavom. - Nemam mnogo vremena za igru, ali to ne znaĉi da nismo prijatelji.

- Edmunde!- Edmund je umalo pao sa kreveta, a Colin istog trena skoĉio na noge kada su zaĉuli prestrašeni glas ledi Gillian. Dojurila je do njih i šĉepala Edmunda u naruĉje.

- Šta Vi traţite ovde?- zahtevala je da zna, uputivši besan pogled Colinu.

- Edmund je plakao. On...

- Oh, najdraţi...- prekinula ga je, neţno tepajući sinu, a ne njemu, što ga je malĉice uzdrmalo. - Jesi li opet ruţno sanjao?

Kada je deĉkić u njenom naruĉju klimnuo glavom, privukla ga je bliţe sebi i umilnim glasom mu rekla uz uvo - Izvini što te nisam ĉula. Jesi li se mnogo uplašio?

- Aha.- zevnuo je Edmund. - Ali mi je Colin dao svoj ĉarobni bodeţ.

Colin je posmatrao kako joj se oĉi šire na treperavoj svetlosti. Prekorno ga je pogledala. Koji bi to ludi divljak dao detetu bodeţ? Ali vesele Edmundove reĉi su je ućutkale.

- Sada, kada ĉudovišta doĊu, oteraće ih.

- Gore je.- Colin je pokazao prstom prema vrhu visokog ormana da joj pokaţe gde je stavio bodeţ, kako ga njen sin ne bi mogao dohvatiti.

- Ne smem da ga diram dok ne napunim šest godina!- dodao je Edmund, ponovo privukavši majĉinu paţnju. - U protivnom će izgubiti svoju moć.

- Ma nije valjda?- Ponovo je pogledala u Colina. Nije bio siguran da li je video nagoveštaj osmeha na njenim usnama koji joj je omekšao crte lica, ali je uzbuna u njenom

Klub Brbljivica

glasu svakako nestala. - Volela bih da saznam više o tom ĉarobnom bodeţu sutra, Edmunde.

Ali sada je kasno i trebalo bi da spavaš. Hoćeš li da ostanem sa tobom?

- Neću, mama, sada sam bezbedan. Je l' tako, Coline?

Prokletstvo, od kakve li je ţalosne materije napravljen kada ga tako nevino pitanje moţe toliko dirnuti? - Tako je, momĉe. Bezbedan si.

- Poţeli sad laku noć gospodinu Campbellu, najdraţi. Videćemo se ujutru.- Prišla je bliţe krevetu – bliţe Colinu – i savila se da spusti deĉaka na dušek, ali on se izmigoljio na desno – pravo Colinu u naruĉje.

Za trenutak, Colin je bio zbunjen kada je deĉkić obavio ruke oko njegovog vrata. Više puta do sad je bio pogoĊen, ali nikada ovako. Kada je bio u poseti Camlochlinu, drţao je decu svoje braće i sestre u naruĉju, ali nijedno od njih nije spasao ĉudovišta. Nije osećao nekontrolisanu potrebu da ih zaštiti od izdajniĉkih erlova koji su ih mrzeli zato što nemaju oca.

Pogledao je u ledi Gillian, koja je umalo zaplakala kada je videla kako se njen sin drţi za njega. Prokletstvo, trebalo je da ode ranije. Trebalo je da ignoriše deĉje jecaje i ode pravo u krevet.

Obgrlio je Edmunda rukama i neţno ga stisnuo.

- Zapamtiću šta si mi rekao o našem drugarstvu,- obećao je Edmund, odmakavši se nazad da bi širokim osmehom obrisao ono što je ostalo od Colinove ĉeliĉne maske.

Colin je proĉistio grlo, klimnuo glavom, i bacio deĉaka na krevet – isto to je radio sa svojim nećacima kada je bio kod kuće. Malenom Adamu i Malcolmu bi se svideo Edmund.

Nije mogao, a da se ne nasmeje kada je Edmund ciknuo i nasmejao se. - Lepo sanjaj, Edmunde.

- I ti, Coline.

Colin se zaputio ka vratima, spreman da odjuri odatle pre nego što padne u iskušenje da deĉaku ispriĉa i priĉu za laku noć. Prokletstvo, kako je dozvolio da doĊe do ovoga? Nije smeo ovoliko da omekša. Ne sada kada je rat bio toliko blizu. Rat, podsetio se, morao je sebe iznova i iznova da ubeĊuje u protekle dve godine da do njega mora doći.

- Gospodine Campbell, mogu li na kratko da popriĉam sa Vama?

Zastao je, saĉekao da ledi Gillian poljubi sina za laku noć, a zatim izašao iz sobe za njom.

U hodniku je bilo tek malo više svetla nego u sobi, ali Colina to nije spreĉilo da vidi privlaĉni sjaj u njenim oĉima, savršeni oblik njenih usana kada je podigla glavu ka njemu nakon što je zatvorila vrata. Za sve godine provedene na dvoru, nikada nije imao ţelju da privije neku devojku u naruĉje i ljubi je, kao što je sada ţeleo Gillian.

- Gotovo uvek ga ĉujem,- rekla je, vidno razoĉarana što ga ovaj put nije ĉula. - Ja...

- Vi prelepo svirate.

Blago rumenilo koje joj je obojilo obraze je trenutak kasnije zamenila briga, kada je izvila obrvu. - Onda ste me ĉuli.

- Da. Skrenula je pogled. - Trebalo je da budem u krevetu, gde mi je i mesto.

- I ja,- sloţio se tiho, zadrţavši njen pogled kada se ponovo okrenula ka njemu.

Klub Brbljivica

- Zašto niste?

Neznatno je slegao ramenima, podsetivši se još jednom koliko bi moglo biti opasno po njega da spušta gard prema bilo kome ovde. - Nisam mogao da spavam. Kada sam se zaputio prema kuhinji, ĉuo sam Edmunda.

- Gospodine Campbell,- poĉela je, i u trenu je shvatio da je ovo prvi put da mu se nasamo obratila po imenu. Samo što to nije bilo njegovo ime.

- Ţelim da Vam se zahvalim što ste otišli do njega. Neprestano je pitao za Vas i ja...

- Već sam mu objasnio razlog mog odsustva.

- Oh?- upitala je usiljeno. - Pa, da li biste mogli i meni da objasnite?

Od kada mu predstavlja toliki problem da se usredsredi na svoj cilj? Svoju duţnost?

Od kada on ţali zbog ijednog od ta dva – ĉak i za trenutak?

- Zapravo, ne bih,- rekao joj je iskreno, zapazivši pramiĉak kose koji joj je kliznuo preko obraza; ţeleo je da pruţi ruku i skloni ga sa njenog lica. Što brţe okonĉa razgovor s njom, biće bolje za sve. - Nemam obiĉaj da se pravdam devojkama,- kazao joj je, oštrijim tonom nego što je hteo.

Pomerila se korak unazad, prekrstila ruke na grudima i uputila mu ledeni pogled. - A tako, znaĉi?

- Da,- rekao je, obuzdavši se da se ne osmehne zbog njenog nepokolebljivog stava.

Bila je poput surove lavice koja brani svoje mladunĉe i divio joj se zbog toga. Odupreo se potrebi da joj ponudi svoju pomoć u tome. Brzi rez duţ Devonovog vrata bi okonĉao tu pretnju.

- Meni dugujete opravdanje, gospodine Campbell.

- Zaista, gospoĊice Dearly?- odvratio je, nastojeći da ignoriše ĉisto zadovoljstvo koje je osećao posmatrajući oblik njenih usana, delikatnu liniju njene vilice kada je podigla bradu ka njemu.

- Ako nameravate da se sprijateljite sa mojim sinom, a zatim da mu slomite srce, onda da.

Nije hteo da slomi deĉkićevo srce. Nek' ide sve doĊavola. Mogao bi da zarije bodeţ u grudi bilo kog neprijatelja i da mirno spava nakon toga, ali na samu pomisao da povredi Edmundova neţna osećanja imao je potrebu da se izvini. To je prvi put u ţivotu da tako nešto oseti.

- Neću ga ponovo posećivati.

Njeno hladno drţanje je nestalo, otkrivajući njenu slabost. Naţalost, i Devon je dobro poznavao njenu slabu taĉku. - Zašto?- upitala je. - Zato što je kopile, ili zato što mu je majka kurva?

Njene reĉi su ga razbesnele. Nije bio ljut na nju, nego na ĉoveka koji joj se tim reĉima rugao. Pitao se šta bi kralj pomislio ako bi ubio Williamovog domaćina pre nego što njegova vojska stigne.

- Idite, gospodine Campbell,- tiho je naredila. - Pogrešno sam Vas procenila.

Edmundu nije potreban ĉovek poput Vas.- Uputila mu je još jedan oštar pogled, a zatim se okrenula da uĊe u sinovu sobu.

Prsti koji su se obavili oko njenog zgloba su je zaustavili.

Klub Brbljivica

- Tako sam odluĉio,- rekao joj je kada se okrenula ka njemu, - jer sam ţeleo da zaštitim Edmunda problema koji bi mogli nastati zbog paţnje koju mu posvećujem. A to šta Vaši neprijatelji govore o Vama, nezavisno od toga koliko su podli, uopšte me ne interesuje.

A ni Vas ne bi trebalo da brine.

Njen nalet besa je nestao istom brzinom kojom je i došao. Stajala je tamo, mirno poput tišine koja ih je okruţivala. - Ja... oprostite mi zbog...

Kratko joj je klimnuo glavom, svestan da ko god da se nekada pretvarao da jeste, koju god ulogu da je nekada savršeno igrao, sada će sve biti sto puta teţe.

I ovaj put, ne sme da podbaci.

- Edmund razume,- kratko je dodao. - Nadam se da razumete i Vi. Klimnula je glavom i zaustila da kaţe još nešto. Nije saĉekao da ĉuje šta, već se okrenuo na peti i otišao.

Ovaj put, nije mu se sviĊalo ko je.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 10 Gillian je sedela na steni i posmatrala Edmunda kako lovi ribu, ili, kako je to kapetan Gates tog jutra nazvao, peca na udicu. Riba se lovi mreţom, ali kada se koristi štap, onda se peca na udicu. Gillian nikada do sad nije videla ĉudnu napravu poput one koju je tog jutra kapetan Gates dao njenom sinu. Da, to je bio samo štap, ali je bio veoma tanko iseĉen i bio je savitljiv poput njene suknje. Sa jednog kraja je visila vrpca, verovatno napravljena od jedne dugaĉke trake tkanine. Priĉvršćena za sam kraj vrpce, oko inĉ dugaĉka, nalazila se udica, izraĊena od kosti i zaoštrena na oba kraja.

U prvi mah se zapitala kako će uopšte Edmund da ulovi ribu uz pomoć takve sprave?

A onda joj je sinulo nešto.

- Odakle ti ovo? - upitala je kapetana.

Duša ju je zabolela od njegovog odgovora. Gospodin Campbell ga je napravio za Edmunda. Evidentno, radio je na tome par dana, traţio odgovarajuće drvo i oblikovao ga kasno noću, posle veţbi. Napravio je i udicu, takoĊe, i napomenuo da Edmund bude oprezan kada je dodiruje.

Pecaljka. Plaćenik je Edmundu napravio pecaljku.

Gillian je zabrinuto izvila usnu, gledajući sina kako mlatara štapom gore-dole u vodi.

Već dva puta do sada, nešto je gricnulo zrnca pirinĉa priĉvršćena za udicu.

Pogrešno je procenila gospodina Campbella. Ali zaista, šta je ona znala o muškarcima, osim da su hladna i bezosećajna bića? Zašto bi oĉekivala išta drugaĉije, posebno od jednog plaćenika? Bila je jako ljuta na njega što je zanemario Edmunda. Ali nije ga zanemario. Drţao se po strani samo zarad Edmundove bezbednosti.

Pogledala je prema Georgeu koji je stajao pored Edmunda i posmatrao kretanje štapa.

Mora da je rekao gospodinu Campbellu da njegova paţnja moţe škoditi deĉaku. Ne moţe zato da se ljuti na njega. Ne kada je postupio ispravno.

Ah, ali jutro je bilo previše lepo da bi ga pokvarila razmišljanjem o svemu onom za šta je njen roĊak sposoban.

Udahnula je sveţ, slan vazduh i pogledala preko rukavca, razmišljajući o ĉoveku koji je prošle noći sedeo na krevetu njenog sina. Stvarno je bilo iznenaĊujuće da neki muškarac iz Geoffreyevog garnizona mari za Edmundove detinjaste strahove i pokušava da ga zaštiti od njih. Ĉarobni bodeţ. Gillian je rukom prikrila osmeh. To je bilo tako jednostavno... i tako lepo. Setila se kako je Edmund posegnuo za njim, kako je svojim malenim rukama obgrlio Colina oko vrata. Od same pomisli na taj prizor oĉi su joj se punile suzama. Edmund nikada ranije nije tako zagrlio nekog muškarca. IznenaĊenje i, u prvi mah, nelagoda na licu gospodina Campbella potvrdili su da nikada ranije nije doţiveo takav izliv emocija od strane jednog trogodišnjaka. Ali nije odgurnuo Edmunda, niti ga udaljio od sebe, kao što George ima obiĉaj. Ne, on je zagrlio njenog sina svojim snaţnim rukama i uzvratio mu ljubav.

Sklopila je oĉi i obgrlila kolena rukama, pitajući se – pre nego što je uspela da se zaustavi – kakav bi bio osećaj da te ruke zagrle nju.

- Mama - Edmund je pogledao prema njoj - trebalo bi da pitaš Colina da i tebi napravi pecaljku.

Klub Brbljivica

- Mogla bih. - Uputila mu je pogled pun neţnosti, ali na pomisao da ponovo porazgovara sa plaćenikom, osmeh joj je išĉezao sa usana. Nije zbog grubih crta njegovog lepog lica i izgleda gotovo cele prošle noći ostala budna, bez daha. Nije ni zbog naĉina na koji je bleda svetlost vatre odslikavala sve nijanse zlatne i zelene u njegovim ĉeliĉnim oĉima kada bi je pogledao, otkrivajući unutrašnju borbu koju je vodio sam sa sobom.

Ne, nije verovala sebi da moţe da popriĉa sa Colinom Campbellom, a da ga ne zamoli da poseti njeno usamljeno dete zbog naĉina na koji je nestašno bacio Edmunda u krevet – verovatno bi tako otac sinu poţeleo laku noć. Zbog naĉina na koji su se on i Edmund osmehnuli jedan drugom posle toga, kao da se meĊu njima razvila neka neraskidiva veza ljubavi i poverenja.

Da li Colin ima decu? Gospode, ona ništa ne zna o njemu. Samo jedan pogled na Colinovo lice dovoljan je da zaboravi na sva pitanja koja je nameravala da mu postavi kako bi pribavila dodatne informacije za Williama.

Još nešto joj je palo na pamet tog trenutka, zbog ĉega je ustala sa stene. Da li on ima ţenu? Bacila je pogled na Georga i zapitala se kako da mu postavi to pitanje, a da on ne posumnja da je razlog njenog raspitivanja išta više od obiĉne radoznalosti.

- On je moj prijatelj, mama. - Edmund je razvukao usne u kez oko palca.

- Znam, dušo. - Namignula mu je i ponovo pogledala u Georgea. - Gospodin Campbell zna puno igara. Pitam se ima li on dece.

- Koje to igre? - upitao je George, oštro je pogledavši.

Gillian je duboko udahnula. Nek' ide doĊavola njen verni prijatelj koji je uoĉio njenu grešku. Osmehnula se, u nadi da Edmund neće da se izlane za ĉarobni bodeţ i sletanje na mekani dušek nakon lebdenja u vazduhu. - Iks i oks, - podsetila je svog ĉuvara, - hvatanje rakova, maĉevanje, pecanje. Sigurno ima decu u Breadalbaneu.

- Nećake, - promrmljao je George, ponovo se okrenuvši ka vodi. - Spomenuo je da ih je posetio pre nego što je došao ovamo.

Ali da li je oţenjen? Da li je spominjao ţenu? Boţjih mu zuba, kako da ga pita, a da ne zvuĉi kao da se zaljubila? Neće više da spominje Colina. Ustvari, neće više ni da misli na njega. Šta joj znaĉi ĉak i da je oţenjen? On je samo plaćenik, verovatno bez prebijene pare u dţepu. Ništa ne moţe da uradi da joj pomogne, a i da pokuša – mogao bi ugroziti Edmundov ţivot.

- Vuci, Edmunde! - povikao je George, trgavši je iz misli. - Vuci sad!

Pogledala je u štap, koji je s jedne strane Edmund snaţno stezao pesnicama, a sa druge strane je bio duboko uronjen u vodu.

- Mama!

Gates je pojurio napred kada je Edmund ciknuo i obuhvatio rukama štap pre nego što upadne u vodu. Povukli su još jednom i umalo pali unazad kada je riba iskoĉila iz dubina i poĉela izbezumljeno da se koprca na drugom kraju štapa.

Usledilo je sveopšte uzbuĊenje – sve dok se riba nije umirila, kada im je George saopštio da je mrtva.

- Zašto je umrla?

Klub Brbljivica

- Hajde sad, - rekao je kapetan izmeĊu Edmundovog plaĉa i zevanja. - Vreme je da odremaš malo. - Pokupili su stvari i otišli kući, kada Edmundu pecanje više nije bilo tako zanimljivo.

Gillian je kratko osmotrila dvorište, a zatim nastavila ka ulazu, pokušavajući da ubedi samu sebe da nije razoĉarana zbog odsustva izvesne osobe. Bilo bi joj drago da je gospodin Campbell mogao videti njihovu ribu. To je sve. Šta ima loše u tome? Ĉovek je proveo dva dana u izradi pecaljke. Ţelela je da zna da se njegov trud isplatio.

- Coline!

Proklela je srce koje joj je poskakivalo u grudima. Stvarno je sišla s uma kada dopušta sebi da joj srce zadrhti na samu pomisao da razgovara sa njim. Ali nije mogla da se odupre tom osećaju. Bila je potpuno luda što veruje da u svakom muškarcu postoji ona dobra strana... posebno u gorstackom plaćeniku, ali nešto duboko u njoj je ţelelo da mu veruje.

Podigla je pogled i ugledala Colina kako izlazi iz Velike dvorane, ţivahan i zapanjujuće odmoran za nekoga ko veţba po ceo dan. Edmund se odvojio od nje i pretrĉao kratko rastojanje izmeĊu njih.

- Ulovio sam ribu!

- Vidim. - Gospodin Campbell ju je osmotrio trenutak pre nego što mu se pogled zadrţao na oklembešenom beţivotnom telu ribe na udici. - Priliĉno je velika.

- Kapetan Gates mi je pomogao.

Colin je uhvatio Georgeov pogled i blago se osmehnuo. - Tome sluţe prijatelji, zar ne, kapetane?

George je delovao malĉice zbunjen pre nego što se isprsio i klimnuo glavom. Naravno.

- Coline. - Edmund ga je povukao za pojas i saĉekao da gospodin Campbell ĉuĉne ispred njega. - Riba je umrla.

- Ona ne moţe dugo opstati izvan vode, momĉe.

Gillian se svidelo kako ga je oslovio - momĉe -. Svidelo joj se kako mu objašnjava, i što ga pritom gleda u oĉi.

- Ne ţelim da ih ubijem. Ţelim da ih zadrţim.

Colin se namrštio, od ĉega su mu oĉi izgledale hipnotišuće ispod tamnih obrva.

Pogledao je u ribu, a zatim u njenog sina, i ĉinilo se kao da se dvoumi. - Ponekad, ubijanje... Vilica mu se stegla dok je razmatrao šta sledeće da kaţe. - Nije uvek potrebno. Mogu da pokaţem kapetanu Gatesu kako da ukloni udicu, a da ne povredi ribu. Onda treba samo da je ponovo baciš u vodu.

Gillian se osmehnula. Nije mogla da odoli kada je ugledala olakšanje i radost na licu svog sina.

- Ali ne moţeš da ih zadrţiš, momĉe. Treba im voda da bi ţivele.

- Hajde sad. - George ih je usmerio napred. - Deĉak je umoran.

- Samo trenutak, molim te, kapetane. - Gillian ga je zaustavila i pogledala u sina. Edmunde, zahvali se gospodinu Campbellu za poklon.

- Nema na ĉemu, - rekao joj je uspravljajući se.

Klub Brbljivica

Pogledala ga je sa nagoveštajem iskrenog osmeha na usnama, odluĉna da ne izbledi pred njegovim hladnim pogledom. - Hoću da moj sin ceni ljubaznost.

Stegao je vilicu, ali se nije raspravljao sa njom i uĉtivo je prihvatio Edmundovu zahvalnost.

- Moram da idem, - rekao je i izvukao drveni maĉ iz pojasa. - Prijatan dan, Edmunde.

Moja gospo. Kapetane.

Otišao je pre nego što je Gillian stigla da mu kaţe doviĊenja.

- Sigurno bazdimo gore nego što sam mislio, - priliĉno nevino je kazao George, zaputivši se ka stepeništu.

Gillian ga je odmerila, a zatim zavrtela glavom iza njega. Da, baš je zato gospodin Campbell odjurio od njih kao da imaju kugu. To nije imalo nikakve veze sa mraĉnim upozorenjima njenog ĉuvara da će ga iseći na komade ako joj se previše pribliţi.

Ah, najdraţi George. Ţeleo joj je dobro.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 11

Colin se munjevitom brzinom okrenuo na petama i blokirao udarac u glavu momenat pre nego što bi ga onesvestio.

- Nisi skoncentrisan, prijatelju, - Philippe Lefevre se povukao u svojim izglancanim ĉizmama, spustio maĉ za veţbu i uputio mu pogled pun saţaljenja.

Colin se osmehnuo i saĉekao da Francuz doĊe do daha. - Previše vina uz doruĉak. Uzeo je tek koji gutljaj, ali Francuz je bio u pravu. Nije bio skoncentrisan, i glavni krivac za to je bila ledi Gillian Dearly.

Znao je da nije trebalo da napravi tu prokletu pecaljku za Edmunda. Ubo se na oštru udicu nebrojeno puta, razmišljajući kako postaje previše mekan. Ali da razmišlja o tome kako ga ona smatra neţnim? Da je gleda kako mu se osmehuje kao da je on jedan od šampiona iz knjiga njegove majke? Prokletstvo, zasluţio je da mu Lefevre raspori lobanju. Moţda bi se tada dozvao pameti. Koji je Ċavo on gubio vreme u izradi igraĉke za deĉaka koji se mršti i na samu pomisao da ubije ribu? Da noću ne moţe da zaspi, progonjen zvukom leuta koji svira ţena kojoj sin znaĉi više od oĉuvanja sopstvenog dostojanstva?

Zamahnuo je maĉem ispred sebe, opuštajući ruku i rasterujući neţeljene misli. - Još uvek se drţiš, zar ne?

Francuz se iscerio, zabacio pramen plave kose sa ramena i podigao oruţje. - Onda, voliš da te dokrajĉe? - Pojurio je napred i snaţno zamahnuo svojim drvenim maĉem, koji se odbio o Colinov.

Da, bitka je bila upravo ono što Colin ţeli. Ništa mu nije bilo potrebnije od ţestokog sudaranja maĉeva, napetosti dok izbegava udarce, uzbuĊenja jer zna da moţe nadmašiti bilo kog protivnika. Uskoro, pripremama će doći kraj i on će pobedonosno stajati meĊu mrtvima, kao šampion, borac za viši cilj od ljubavi.

Ali kada?

- Ovo mesto je tako turobno, - rekao je, bacivši pogled prema nadgrobnim spomenicima postavljenim duţ zidova Dartmoutha. - Zar lord nikada ne doĉekuje goste?

- Goste? - Lefevre je blokirao udarac u rebra, a zatim u noge.

- Da, moj roĊak u Glen Orchy mi je spomenuo da i drugi plemići podrţavaju princa Williama. A ĉini se da Devon jedini ulaţe napor da dovede princa na tron.

- Misliš na poziv. - Lefevre ga je odgurnuo nazad, sruĉivši kišu udaraca po Colinovom maĉu. Francuz je bio slabije graĊe, ali umeo je da zada udarac.

- Poziv? - Colin se pravio da nema pojma... i da je nevešt, dozvolivši protivniku da ga okrzne po stomaku. - Svi oni onda dolaze da potpišu isto pismo?

- Pismo im je poslato. - ispravio ga je Lefevre, izbivši vazduh iz njega. - Trebalo bi ubrzo da ga vrate ovamo, pa da se pošalje u Holandiju.

Onda znaĉi da princ stiţe pre nego što su oĉekivali. Colin je skoĉio u desno, izbegavši udarac u butinu, i jako zakaĉio Lefevrea po podlaktici.

Klub Brbljivica

Njegov protivnik je poskoĉio, protrljao ruku, a zatim ga ponovo napao. Colin je odbio napad, ali ga je iznenadio udarac po listu. Lefevre ga je uhvatio nespremnog na jednoj nozi i oborio ga na zemlju.

Pogledao je gore. - Koliko je potpisa potrebno princu?

- Sedam.

Sedam izdajnika trona. Colin je ţeleo da saopšti kralju njihova imena. Otkotrljao se kako bi izbegao udarac debelog drveta u lice i ponovo doskoĉio na noge, namestivši maĉ u poloţaj za napad.

- Ko su oni?

Lefevre je slegnuo ramenima i podigao ruku u vis, signalizirajući mu da se predaje. Ţedan sam. - Namrštio se kada je Colin samo odmahnuo glavom. - Oprosti što mi nedostaje izdrţljivosti neumornog mladog bika. Sa godinama ćeš i ti postati sporiji, prijatelju.

- Nisi u formi zato što ne veţbaš, a ne zato što si par godina stariji od mene.

- Moţda si u pravu, - sloţio se Lefevre ljubazno mu se osmehnuvši. - Ako hoćemo da pobijemo te katolike, onda bi trebalo bolje da se se pripremim, zar ne?

Colin je klimnuo glavom. - Da, trebalo bi. - U protivnom će bitka koju toliko dugo išĉekuje biti gotova pre nego što uopšte poĉne. - I ja ću ti pomoći.

Preko Lefevreovog ramena je ugledao kapetana Gatesa kako izlazi iz zamka. Iza njega je išla ledi Gillian.

- Otkud to da si ovde, Coline? Mislio sam da ste svi vi Škoti katolici.

Colin se osmehnuo i ponovo usmerio paţnju na svog izmorenog druga. - I ja sam isto to mislio za vas Francuze.

Lefevre se nasmejao i prepustio ga Gerardu Hamptonu, mnogo većem protivniku.

- Trebaće ti jedan od onih pištolja koje nosiš da bi me zaustavio. - Div mu se iscerio. A ja ti nikada neću dati vremena da ih napuniš.

- Onda ću ih uvek drţati pripremljene, - odgovorio je Colin uputivši mu prijateljski osmeh i pripremio se za narednu rundu. Klimnuo je Gatesu dok je kapetan prolazio pored njega i preleteo pogledom preko dame koja ga je pratila. Nije bio siguran zašto se osećao toliko bezbriţno kada mu je uzvratila pogled, ĉak i više nego kada je za stolom Duncana Campbella pribavio dokaze o izdaji Williama Oranskog.

Iskra uzbune u njenim oĉima ga je upozorila na Hamptonov napad. Savio se, okrenuo na peti i ušao u okršaj.

Hamptonovi udarci bi bili bolni da je uspeo da ga pogodi ijednim. Veliĉina ga je ĉinila sporim poput muve u melasi, što je naţalost Colinu ostavljalo više vremena da gleda u ledi Gillian dok neguje malenu baštu na groblju. Izgledala je krhko poput cveća koje je sadila, ali prisetio se one njene hladne samokontrole kada je njen roĊak pokušao da je ponizi, vatrenog ponosa u njenom pogledu dok je svirala na Martinovom leutu u Velikoj dvorani, lavice koja zahteva da joj objasni zašto se udaljio od njenog sina. Prokletstvo, njena snaga i inat su mu palili krv, iskušavali ga da juri i osvaja.

Isplela je kosu u dugaĉku pletenicu koja joj se spuštala preko ramena do struka.

Sunĉev zrak se probio kroz oblake i spustio pravo na nju, kao da je i Bogu nešto tako lepo zapalo za oko, pa je zastao da bolje pogleda.

Klub Brbljivica

- Ja ću preuzeti odavde. - Kapetan Gates je zamenio Hamptona i došao na njegovo mesto, isukavši maĉ desnom rukom. - Baci taj drveni maĉ i uzmi pravi, Campbelle. - Kretao se ka Colinu polako, opušteno i potpuno fokusirano na njega. - Da vidimo hoće li ti pogled odlutati i kada se boriš za ţivot.

Nije ustuknuo kada je Colin bacio drveni maĉ i uzeo svoj široki škotski maĉ, umesto onih tanjih engleskih koji su beskorisno bili prislonjeni uz zapadni zid. Umesto toga, zakoraĉio je unazad i saĉekao da Colin zauzme poloţaj.

- Zanimljiv izbor, - priznao je Gates, prešavši pogledom preko dugaĉkog seĉiva.

Colin nije odgovorio, već je kruţio oko njega, spreman za napad. Imao je osećaj kao da se ne suoĉava sa istim ĉovekom od pre par noći. Ali jeste. Gates je zaista bio pametan, moţda skoro kao Colin. Kapetan nije imao potrebu da ga nadmaši prvi put kada su ukrstili maĉeve. Izabrao je lukaviji naĉin da se domogne svog plena. Najpre ga je posmatrao, kao što Colin posmatra njih. Bio je inteligentan i opasan. Colin će morati da bude oprezniji sa njim.

- Pa, kapetane, ubićete me jer sam par puta pogledao u odreĊenom pravcu?

- Ne, nameravam da otkrijem koliko si zaista dobar kada uopšte moţeš da skrećeš pogled dok se boriš. - Kretao se munjevitom brzinom, zamahujući maĉem levo i desno, a od sudara njihovih metalnih maĉeva sevale su varnice i padale pored njihovih ĉizama. Povukao se, prebacio dršku maĉa u levu ruku i krenuo napred iz suprotnog smera.

Prokletstvo, pomislio je Colin kada se vrh Gatesovog seĉiva oĉešao o njegov vrat.

Hteo je da sazna koliko je Colin zaista vešt, a Colin je izgarao od ţelje da mu to pokaţe. Ali kako bi onda objasnio zašto se pretvarao da nije toliko spretan?

Trenutak kasnije nije mario ni za objašnjenja, ni za bilo šta drugo. Pogledao je u krv koja mu je natopila košulju kada je zadobio duboku posekotinu na ramenu. Jedva da je bio svestan ledi Gillian koja je zahtevala od Gatesa da prestane, kao i de Atreovog smeha negde iza njega.

U redu onda.

Raširivši noge, prebacio je svoj široki maĉ u levu ruku i zauzeo poloţaj. Ako baš hoće borbu, Colin će mu je dati.

Maĉevi su im se sudarili, i Colin je svom snagom odbacio Gatesa unazad. Moćnim, razarajućim udarcima Colin je napredovao bez pauze, rušeći Gatesovu odbranu. Blokirao je svaki udarac, iz svih uglova, brzo, precizno i efikasno.

Gates mu je odolevao nešto više od ĉetvrt sata, ali bilo je oĉito da je iscrpljen.

Refleksi su mu postali sporiji i tri puta Colin je mogao da zada smrtonosni udarac.

Neaktivnost je bio ţalostan razlog da se izgubi rat. Ali ovaj kapetan nije mario za ratove. Bio je voĊen sopstvenim ciljem: da zaštiti gospinu vrlinu od šakala koji je okruţuju... ukljuĉujući i njega.

Colin je spustio maĉ. Nije hteo da porazi Gatesa. - Nikada joj ne bih naneo zlo, kapetane, - zarekao se.

- Ali prouzrokovaćeš joj zlo. - Gates je zamahnuo seĉivom preko Colinove glave, primoravši Colina da blokira udarac. - Zar ne shvataš?

- Ne, ne u potpunosti. - Colin ga je odgurnuo. - Ne shvatam zašto Devon koristi svaku moguću priliku da je posrami, a ipak, samo par obiĉnih pogleda moţe da joj naudi.

Klub Brbljivica

Shvativši da je borba gotova, Gates je vratio maĉ u korice i spustio šake na kolena, teško dišući. - Ni ja ne shvatam neke stvari o tebi.

Colin je vratio seĉivo u korice i pogledao prema ledi Gillian, koja je krupnim koracima grabila ka njima. Obalski povetarac se poigravao skutima njene suknje, koja joj je lelujala oko ĉlanaka, i pramiĉcima kose koji su joj se izvukli iz pletenice i lepršali oko njenog lica. Kada je stigla do njih, ugledala je krvavu mrlju na Colinovom rukavu i uputila besan pogled Gatesu. Nije rekla ni reĉ, što je izgleda uzdrmalo kapetana više nego borba sa Colinom.

- Jesi li sredila baštu? - upitao ju je Gates, ispravivši se.

- Jesam. - Nije ni trepnula, samo je prekrstila ruke preko grudi i nastavila da zuri u njega.

- U redu, onda ćemo se videti u tvojim odajama.

- Videćemo se u Velikoj dvorani, gde ću se postarati za ranu koju si naneo gospodinu Campbellu, a onda ćemo ti i ja porazgovarati nasamo.

Bila je besna. Colin se zapitao da li je njegova rana bila uzrok tome, a zatim izbio tu misao iz glave. Nije to bilo ništa više do ogrebotina. Zadobio je i teţe povrede u Sedgemoorskoj bici i sam se postarao za njih. Nije mu trebala ţena da ga zaleĉi. Zasigurno nije hteo da se ţena brine o njemu.

- Mogu i sam da se pobrinem za ranu, - rekao je kada Gates nije istog ĉasa odbio njen zahtev.

- Glupost. - Besno ga je pogledala. - Već sam leĉila rane muškarcima. Vi niste izuzetak.

Nije znao zašto se namrštio na njene reĉi, niti zašto se upravo borio sa kapetanom umesto da mu se izvini što ju je posmatrao, niti zašto sada nije mogao da odvrati pogled od nje.

- Poslaću Margaret da se pobrine za njega, - najzad je rekao Gates, povrativši staloţenost i dah. - Popriĉaću sa gospodinom Campbellom...

- Margaret je dobra da nosi posluţavnike i vrti kukovima u muškom krilu, - tvrdila je ledi Gillian, bez namere da odustane. - Igla i konac u njenim rukama će ga onesposobiti nakon što se izbori sa infekcijom. A sad nas pusti da idemo pre nego što se okupi gomila i gospodin Campbell iskrvari u dvorištu.

Okrenula se na peti bez ijedne reĉi, ostavljajući ih obojicu da zure za njom, a zatim se bespomoćno pogledaju. Colin je krenuo prvi, a kapetan ga je sledio, mrmljajući psovke.

Nekoliko muškaraca je tumaralo dvoranom, ukljuĉujući Lefevrea. Kada je francuski plaćenik spazio Colinovu krvavu ruku, nasmejao se i nazdravio mu peharom. Colin mu je klimnuo glavom u znak odobravanja i zaputio se ka najbliţem praznom stolu.

- Kapetane. - Ledi Gillian je izvukla stolicu i pokazala Colinu da sedne. - Trebaće mi posuda s vodom i moje igle. Molim te pošalji nekog od ljudi da se pobrine za to dok ja pogledam ranu. Gospodine Campbell, skinite košulju.

Colin je tiho seo i mrko je pogledao. Bilo mu je muka i od pomisli da ga tetoše kao nekog engleskog uobraţenka kome treba dadilja. Ali njegovo opiranje se izgubilo negde

Klub Brbljivica

izmeĊu njenih punih ruţiĉastih usana i ţivahnih plavih oĉiju. Da li bi bila i dalje tako odluĉna u nameri da ga pregleda kada bi videla mnoštvo oţiljaka koji su mu kvarili izgled?

Koji ga je Ċavo bilo briga? Zar je gubio razum od brige da će osetiti odbojnost kada ugleda njegove gole grudi? Pa šta i ako ga smatra ruţnim. Moţda prestane da ga gleda, tako da on moţe da nastavi sa zadatkom bez da razmišlja o njoj svaki ĉas.

- Vaša košulja, - naredila je, stojeći nad njim.

Uputio joj je najsmrtonosniji pogled i ugrizla se za usnu ili zato što se uplašila, ili u nameri da se suzdrţi od smeha zbog njegovog jadnog pokušaja da saĉuva dostojanstvo.

Nijedno od ta dva mu se nije sviĊalo. Stegnute vilice, strgao je košulju preko glave i bacio je na pod.

Kao što je i mislio, oĉi ledi Gillian su se raširile pre nego što je brzo odvratila pogled.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 12 Gillian je ţivela u zamku sa više od sto muškaraca. Već je viĊala gole torzoe i leĉila brojne rane muškarcima koje nije volela, ili ih je jedva poznavala.

Ali ovaj je bio drugaĉiji.

Nije da joj se nije svideo Colin Campbell, ali Bog nek' joj je u pomoći, nikada ranije nije videla da neko ovako izgleda. Od ramena do stomaka, telo mu je bilo dovedeno do savršenstva, oblikovano svakodnevnom rigoroznom veţbom. Nije bio previše mišićav; pod blistavom koţom, vlaţnom od jutrošnje veţbe, zategao se vretenast mišić na mestu gde je povreĊen.

Oslobodila je dah koji joj se zadrţao u grlu i odvratila pogled.

Saberi se, Gillian, rekla je sama sebi, iznenaĊena i zgaĊena svojim nepristojnim odmeravanjem. On je samo muškarac. Kao i svi ostali.

- Mogu se sam pobrinuti za sebe.

Ponovo ga je pogledala kada je zaĉula njegov grub glas. Pogled joj je zastao na njegovoj snaţnoj ruci kojom je posegnuo za neĉim na podu. Ruci koja je nadvladala Georgea.

- Šta to radite? - upitala je kada je ustao, drţeći košulju u šaci.

- Odlazim.

- Oh, ne budite detinjasti. Biću jako neţna s Vama.

Oblikovao je usta u radoznalo privlaĉno O, pre nego što je izvio usne u nehajni zloĉesti smešak. - Ţeno, već sam vadio kugle od muskete iz sopstvenog mesa noţem. Ne plaši me ništa što bi mi mogla uĉiniti iglom.

Uzvratila mu je drzak osmeh, iako je iz nekog razloga, zbog njegove izjave i autoritativnog naĉina na koji ju je izgovorio, osetila slabost u kolenima. Naravno, uzrok tome bi mogao biti i naĉin na koji je stajao pred njom, poput statue izraĊene od hladnog granita.

Zaista je i izgledao kao ĉovek koji bi mogao iskopati metak iz sopstvenog mesa ne trepnuvši.

- U redu. - Prekrstila je ruke preko grudi u odbrani od njegove opasne privlaĉnosti. Sada kad smo konstatovali koliko ste snaţni i hrabri, hoćete li sesti i dopustiti mi da se pobrinem za Vas pre nego što potpuno iskrvarite po stolici?

Nije se bunio, ali mišići su mu ostali u stanju pripravnosti i bio je spreman da opet iskoĉi iz stolice. Gillian je tiho uzdahnula i prišla bliţe da ispita ranu. Nije volela preterano ponosne muškarce. Zapravo, uopšte nije volela muškarce. Ĉvrsto se drţala te misli kada je pruţila prste ka njegovoj koţi.

Trgnuo se, išĉekujući njen dodir. Pogledali su se u isto vreme. Gospode, ali imao je oĉaravajuće oĉi, kao dva zalaska sunca okruţena tamom i senkama. Duboki, misteriozni izvori emocija koje kljuĉaju ispod površine. Ma koliko smireno se drţao, u oĉima mu se odraţavala neobuzdana oluja strasti. Koje su to strasti? Šta ga je pokretalo, mamilo mu osmeh? Ţelela je da zna.

- Duboko je, - kazala je, trepnuvši i uputivši pogled preko njegovog ramena Georgeu.

Koji ga je Ċavo spopao da se bore pravim maĉevima? Borio se kao da ţeli da ubije Colina. Zašto? Je l' to zbog nje? Zbog Edmunda? Nadala se da nije. Colin Campbell je bio

Klub Brbljivica

daleko opasniji nego što je hteo da drugi misle, ali prema njoj je bio pun poštovanja i ljubazan prema Edmundu. Neće dozvoliti da nastrada zbog neĉeg što nije uradio, osim u Georgeovim mislima. Porazgovaraće s njim o tome kasnije. Doneli su joj posudu s vodom, zajedno sa ĉistim krpama, i ako ne prione odmah na posao, kasnije bi mogla biti previše uplašena da dotakne pacijenta.

- Ko je zatvorio prethodne rane? - upitala je, umoĉivši krpu u posudu da bi poĉela sa ĉišćenjem oko povrede.

- Ja, - praktiĉno je zareţao.

Upitno je izvila obrvu, ali on je samo ljutito gledao pravo. Zašto je bio tako ljut?

Slegla je ramenima, pretpostavljajući da je George kriv za to.

- Sve njih? - upitala je, nastavivši sa poslom. A bilo ih je mnogo. Najmanje šest posekotina na ruci koja je sada krvarila. Na drugoj je uspela da izbroji ĉetiri. Maleni zarez na kljuĉnoj kosti, dve duboke rane preko grudi i tri okrugla oţiljka, veliĉine kugle iz muskete, na izbrazdanom stomaku. Gospode, govorio je istinu.

- Imate sreće što ste ţivi, gospodine Campbell.

- Sreća nema nikakve veze s tim.

- Pa šta onda ima? - upitao je George prišavši, i stao do nje. - Moţda vešto rukovanje maĉem?

Colin ga je kratko pogledao. - Strast za mojim ţivotom kada neko pokušava da mi ga oduzme.

Gillian je slušala dok je tapkala krpom po njegovom ramenu. George je bio u pravu u pogledu svojih sumnji u vezi ovog plaćenika. Da li je ovo bio test da primora Colina da otkrije koliko je zaista vešt? Znala je da je George pametan, ali ipak je malo falilo da odseĉe Colinu ruku.

- Strasti svašta podstiĉu u ĉoveku, - sloţio se kapetan, lukavo ga gledajući. - Nadajmo se da ne podstiĉu budalaštine.

Gillian je bacila pogled na svog prijatelja, a zatim pogledala prema poruĉniku de Atreu kada se pojavio sa iglama i koncem.

- Lord Devon ţeli da popriĉa sa Vama, kapetane. Ja ću otpratiti damu u odaje kada ušije ovoga.

Gillian nije gledala u de Atrea dok je priĉao. Umesto toga, pogled joj se susreo sa Colinovim. Oboma im je smetalo poruĉnikovo prisustvo. Ovoga puta, ona je prva skrenula pogled. Klimnula je glavom Georgeu kada joj je rekao da poţuri sa zadatkom, a zatim se skoncentrisala na rad kada je napustio Veliku dvoranu.

- Ţelite li jako pivo ili vino da Vam ublaţi bol? - tiho je upitala Colina.

- Jok. - Izgleda da si ĉesto gubio u borbi, Škote. - Poruĉnik de Atre se nasmejao, zagledajući Colinovu koţu.

- Poruĉniĉe, - kazala je iznervirano Gillian, - ako već morate ostati ovde, da li biste bili ljubazni da ćutite? - Jeţim se od tvog glasa.

Pogledao ju je kao da je ĉuo ono što misli, a zatim progunĊao nešto na njen raĉun, da je kuĉka hladnog srca, i odšetao da podeli pivo sa tri svoja saborca.

Klub Brbljivica

Gillian su drhtale ruke kada je zarila iglu u koţu. Nije bila uznemirena zbog ušivanja rane. Ali jeste jer je ostala sama sa Colinom Campbellom. Zar je bila toliko jadna da spusti gard prema nekom muškarcu samo zato što je ljubazan prema njenom sinu? Ili još gore, zato što ima najprodornije, vatrene oĉi koje je ikada videla? Pribliţila mu se, oĉajniĉki nastojeći da ignoriše puls na njegovom vratu, njegovu stegnutu vilicu na samo centimetar od nje. Kada je okrenuo glavu da vidi kako ga ušiva, umalo nije zabola iglu na pogrešno mesto. Zastala je, udahnula, i nastavila sa radom.

- Ne sviĊa Vam se.

Provukla je iglu. Zaškrgutao je zubima.

- Smrdi na odvodni kanal.

- Primetio sam, - rekao je, prateći pogledom konac provuĉen kroz koţu na ruci.

Opustila se, više jer joj se sviĊao njegov bariton, nego jer po prvi put nije zvuĉao kao da bi pre radio nešto drugo. Njegov pun, melodiĉan glas joj je smirio ţivce. Ĉinilo joj se da bi ga mogla slušati celog dana.

- Borili ste se protiv kapetana Gatesa levom rukom. - Kratko ga je pogledala.

- Da. - Mnogi veruju da je to odraz opake naravi.

- Verovatno su u pravu. Mog oca su zvali Ċavo kada je bio mlad.

Gillian se osmehnula. Nije joj uzvratio osmeh. Nema veze. Zapravo, više joj se sviĊao njegov neutralan odgovor nego pohotni osmesi koje su joj drugi obiĉno upućivali. - Jeste li ostale oţiljke zadobili u borbi, ili dok ste veţbali?

- I jedno i drugo, - rekao je, i pogledao prema muškarcima koji su pili i smejali se na drugoj strani dvorane. - Ponosno ih nosim.

- I treba. - Zadrţala je pogled na njima pre nego što su im se pogledi susreli.

- Neki ih smatraju odvratnim.

- Budale. Ja... hoću reći - spetljala se kada je taj njegov nedokuĉivi pogled omekšao oni su... Vi ste... - Ponovo mu je probila koţu i osetila kako mu se mišići napinju pod njenim prstima. - Oh, molim Vas oprostite mi. - Pustila je iglu i odmakla se korak nazad. - Moţda bi bilo bolje da pošaljem po Margaret da se pobrine za Vas. - Dobro Vam ide. - Pruţio je ruku i opet je privukao ka sebi, od ĉega su joj slabašni nervi popustili. - Nastavite.

Moţe li? Sve u vezi njega joj je odvlaĉilo paţnju. Da samo nije stajala iznad njega, tako blizu da je nogom dodirivala spoljni deo njegove butine. Obišla ga je, na levo, pa na desno, ali nije našla dobar poloţaj iz koga bi ga mogla zašiti. Protrljala je obrvu i shvatila da je posmatra sa radoznalim osmehom. Gospode, imao je jako lepe usne.

- Ja... izgleda da ne mogu da naĊem..

Uzeo ju je za ruku i premestio izmeĊu butina. - Bolje?

Dragi Boţe, ne, nije bilo bolje. Osetila je blagu nesvesticu i molila se da mu se ne onesvesti u krilo. Nije htela da joj se on sviĊa. Sigurno da mu ne veruje u potpunosti. Ali Gospode, nije bila tako blizu pristojnog muškarca duţe nego što pamti. - Bolje, - uspela je da prozbori, ali nije uzela iglu koja mu je visila sa ramena.

- Kapetan Gates je veoma zaštitniĉki nastrojen prema Vama.

Klub Brbljivica

- Hmmm? Oh, da, jeste. - Uzela je iglu i nastavila sa šivenjem. - Ponekad i previše.

- Pretpostavljam da ima svoje razloge.

Gillian ga je videla kako gleda u de Atrea. - Ima, - sloţila se, isprativši njegov pogled.

- Srećom, neki od njih su previše uplašeni i da me pogledaju.

- To znam.

Prokletstvo, ali opet ga je ubola. - Da li... - primorala se da bude paţljivija pri sledećem ubodu. - Da li Vas je zato izazvao na borbu?

- Moţe biti da ima neke veze sa tim.

Onda je ipak jeste gledao. Osetila je da je i sad gleda. Nešto joj je poskoĉilo u grudima i dlanovi su joj se oznojili. Zašto ju je gledao? Igla joj je dva puta skoro ispala iz ruke. - Morate oprostiti kapetanu Gatesu. Brine se za Edmunda.

- A lord Devon, za šta se on brine?

Gillian ga je najzad pogledala, ne shvatajući šta hoće da kaţe.

- Da neće moţda izgubiti novac Vašeg oca ili njegovu vojnu podršku ako odete odavde?

Zastala je i bolje ga pogledala. Šta je priĉao... - Da odem odavde...? - Reĉi su joj doprle do mozga i odmahnula je glavom. - Ne. Izgubiće mene.

- Ţeno! - doviknuo joj je poruĉnik de Atre sa drugog kraja dvorane. - Brţe malo.

Imam druga posla.

Za trenutak se Colin toliko smrkao da se Gillian uplašila da ne potegne jedan od bodeţa koji su mu virili iz ĉizama i baci ga tako da se zarije u poruĉnikove grudi.

- Moţda je bolje da više ne priĉamo o Geoffreyu. Edmund će se ubrzo probuditi i ja ne ţelim da kvarim raspoloţenje. Umesto toga, recite mi kako ste zadobili neku od ovih rana.

Pogledao ju je kao da ne ţeli da priĉa o tome, već da je još ispituje o stvarima o kojima nije htela da razmišlja. O udaji za roĊaka i ostanku u Dartmouthu zauvek.

- Pretpostavljam, - rekla je, spreĉivši ga, - da Vaše rane kriju mnoge uzbudljive priĉe.

Nije mislila da bi joj moglo biti teško da ga neguje, ali kada joj se osmehnuo, osetila je da zaštitni zid koji je godinama gradila polako popušta... kao i njena kolena. Nije se taj osmeh ništa razlikovao od ljubaznih, uobiĉajenih osmeha koje je upućivao ostalima. Blago ju je pogledao, od ĉega ju je obuzela toplina iznutra. Oh, moţda su brojne bitke ogrubele njegovu spoljašnjost, ali iznutra se nalazio vatren muškarac. Toliko vatren da su joj se nervni završeci zapalili od njegovog glasa poput plamiĉaka.

- Ovaj - pokazao je na oţiljak na kljuĉnoj kosti - sam dobio od sestre. Ima nezgodnu narav.

Gillian mu je uzvratila osmeh, zaboravivši na ledeni štit kojim je drţala muškarce na odstojanju. Zaboravivši na sve drugo na jedan blaţeni trenutak. - A ovaj? - Prešla je prstom preko oţiljka duţ njegove ruke. - Od nje, ili nešto opasnije?

- Lopov koji je pokušao da me opljaĉka na putu.

Oh, izgleda da je vodio ţivot pun avantura. Borio se u kraljevoj vojsci, sretao pljaĉkaše na putevima koji su ga vodili kud god poţeli.

- Je li dobio mnogo?

- Da, priliku da se opravda pred Bogom za svoja dela.

Klub Brbljivica

Još jednom su razmenili osmehe. Gillian se uĉinilo da se ĉak i zakikotala.

- A ove rupe? - Posegnula je za udubljenjima duţ njegovog stomaka pre nego što je shvatila šta radi. Odgurnuo joj je ruku kada im se pridruţio poruĉnik de Atre.

- Jesi završila?

- Još samo šav-dva.

- Bolje poţuri, devojĉuro. Hoću ja sledeći da se borim protiv zalutalog.

Colin se savio inĉ bliţe ka njoj i šapnuo joj uz uvo. - Kunem Vam se, pruţiću mu to zadovoljstvo.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 13

Umesto da se vrati u dvorište, Colin je uhvatio sebe kako stoji u podnoţju stepeništa i gleda gore. Nije mu se sviĊala ĉinjenica da je de Atre sam prati u njene odaje. Ta svinja je gotovo groktala od nestrpljenja, i ledi Gillian ga je ubola iglom još tri puta pre nego što je završila sa ušivanjem.

Gledao ih je kako se penju do odmorišta i nestaju duţ slabo osvetljenog hodnika.

Znao je šta radi kada se pokrenuo. Ali nije znao zašto to radi. Nije došao ovamo sa zadatkom da izbavi Devonovu roĊaku. Nije mu ĉak ni bilo jasno od ĉega bi je zapravo trebalo spasiti, osim od smrdljive svinje koja je u ovom ĉasu brojala sekunde do momenta kada će se baciti na nju.

Colin je brzo prešao ostatak puta. Samo će posmatrati, a zatim će reći Gatesu šta je video. Zakleo se da se neće više mešati u sve to posle ovoga. Gates je odgovoran za nju, a ne on.

Prišunjao se niz hodnik, stopivši se sa senkama koje su plesale na svetlosti baklji.

Kada je prišao bliţe njenim vratima, ĉuo ih je kako govore. Glas ledi Gillian je bio odseĉan i jasan.

- Moţete ići, poruĉniĉe.

- Zar je to sve što ću dobiti nakon što sam te spasao gubljenja vremena sa onim razderanim jadnikom? Video sam gaĊenje u tvojim oĉima dok si ga ušivala, srce.

- Ono što ste videli bilo je upućeno Vama, poruĉniĉe. A sada izaĊite, molim Vas. Colin je video kako spušta ruku ka preklopu svoje suknje odakle je izvirivala drška bodeţa. Osmehnuo se u senci. Dakle, dama je nosila oruţje. To ga je obradovalo više nego što bi trebalo.

De Atre je pruţio ruku ka njoj, ali Colin nije saĉekao da vidi šta namerava da uĉini – niti šta će ona uĉiniti sa bodeţom. Izašavši iz senki, uhvatio je poruĉnika za zglob desnom rukom, a levom uperio bodeţ u de Atreov stomak.

- Gospo - uĉtivo joj je klimnuo glavom- da li biste još jednom ponovili svoj zahtev?

Izgleda da Vas poruĉnik nije dobro ĉuo prethodna dva puta.

- Naravno, - odgovorila je. - Poruĉniĉe, napustite moje odaje.

Colin se okrenuo ka njemu, oštro ga pogledavši. - Ja sam je ĉuo. A ti?

- Odseći ću ti jaja zbog ovog, Campbelle!

- Pre bih rekao da će Gates odseći tvoja. Ali ako ţeliš svoju pretnju da sprovedeš u delo, znaš gde da me naĊeš.

De Atre je istrgao ruku i odmakao se od Colinovog bodeţa, sklanjajući svoju masnu kosu sa lica, tamnih oĉiju iz kojih je isijavao bes. - Videćemo se onda u dvorištu, zalutali.

Colin je klimnuo glavom i gledao ga kako besno ide ka stepeništu. Toliko o sprijateljavanju sa muškarcima ovde. Prokletstvo, nije znao koliko bi uopšte više mogao da se suzdrţava od ţelje da izbije po koji de Atreov zub. To nije imalo veze sa njom.

- Hvala Vam.

Klub Brbljivica

Okrenuo se ka njoj, svestan da ne bi trebalo, ali je osetio da ponovo gubi kontrolu.

Bilo je alarmantno koliko ga je privlaĉilo da je gleda, rizikujući da izgubi pamet, razbesni Gatesa, i prouzrokuje ko zna šta sve još.

- Ĉini mi se da je otišao, - rekao je, jedva prepoznajući svoj glas. On nije bio damin šampion. Prokletstvo, nije posedovao ni mrvu romantike u sebi. - Sada ste... ehm... bezbedni.

- On da se spetlja. Šta je sledeće, da joj piše pesme? Boţe, ubij ga pre nego što svane taj dan.

- Idem sad da obiĊem Edmunda, - brzo je odvratila kada je krenuo da izaĊe.

Morao je da ode. Trebalo je da ode.

- Obradovaće se da Vas vidi. Bar na kratko. Molim Vas, gospodine Campbell.

Kako da odbije tako mali zahtev, a da ne zvuĉi kao bezosećajno Ċubre? Ali on je upravo to i bio. Sprijateljio se sa neprijateljima da bi izvukao informacije i zatim otišao, bez ikakvog premišljanja. Devojci nikada ne bi pruţio ništa više od par sati zadovoljstva, pa ĉak ni u tome nije uţivao. Imao je samo jedan cilj – da spreĉi Williama da preuzme vlast. Nikada neće odstupiti od toga.

- Colin.

- Molim? - Trepnula je, pogledavši ga tim krupnim, okruglim oĉima. Oĉima koje su sa divljenjem, a ne gaĊenjem gledale njegovo telo išarano oţiljcima iz bitaka.

- Zovem se Colin.

Stegla je usne pre nego što je odvratila pogled. - Ne mogu.

- Naravno. Oprostite mi. - Duboko je udahnuo u nadi da će mu to razbistriti glavu. Ne bi trebalo da budem ovde. To je...

Ali već je bila na par koraka od njega, na putu ka drugim vratima, verovatno Edmundovim. - Napravili ste neprijatelja od de Atrea, znate.

Osmehnuo se, razmišljajući o danu kada više neće biti vaţno ko ga voli, a ko ne – i posmatrajući kako joj se duga pletenica njiše oko oble zadnjice. Ţeleo je da joj se sviĊa. Nek' mu je Bog u pomoći. - E baš mi je ţao zbog toga.

Pogledala ga je preko ramena i neţno se nasmejala, gotovo ga nateravši da zastane.

Prvi put da ĉuje taj zvuk od kako je došao ovamo. Neţan i sladak, kao ona.

Oh, prokletstvo, nije mario ni kako ni šta mu je radila. Ţeleo je da je dodirne, uzme je u naruĉje, i dozvoli sebi da ponovo oseća nešto. - Trebalo bi ĉešće da se smejete, devojko, rekao joj je, svestan da se sve odbrane oko njega ruše i da ih ne moţe zaustaviti.

Zaustavila se i okrenula ka njemu, iznenaĊena njegovom smelošću, moţda, iskrenošću u njegovom osmehu. Ali samo na trenutak. - U pravu ste, - kazala je, a humor joj se vratio. - Trebalo bi. Mislite li da sam uţasni snob jer mi skoro ništa nije zabavno u Velikoj dvorani?

Traĉak nestašluka u njenim oĉima mu je dao do znanja da ga zadirkuje tim pitanjem.

Ona nije imala oholo drţanje i oboje su to znali. Ipak, našla je vrlo pametan naĉin da mu ukaţe na besmislenost njegovog saveta, a da ga ne nazove bezosećajnim nitkovom.

A od kad on uopšte mari za to što je bezosećajan?

Smatrao je da je iznenadni trenutak slabosti posledica nedavne posete domu. Kada je video svoju braću i sestru sa njihovim porodicama, osetio je ĉeţnju – u nekom delu svog srca koji je skrivao – za istim.

Klub Brbljivica

- Šta Vas onda moţe nasmejati?

- Svašta. - Osmehnula mu se, podsetivši ga kako mu je šarmantno delovala dok mu je muĉila rame. - Ali to su smešne maštarije koje nikada ne bih otkrila opasnom plaćeniku kao što ste Vi. Prokletstvo, hteo je da se nasmeje zajedno sa njom, a zatim da je ubedi da joj on ne predstavlja opasnost.

Ali predstavlja.

Hteo je da je podseti na to kada su došli do vrata. Provirila je unutra, a zatim se okrenula ka njemu drţeći prst na ustima.

- Još uvek spava. DoĊite.

Colin ju je pratio poput izgubljenog mornara, bespomoćnog pred primamljivom sirenom koja ga vodi ţalosnom kraju.

Već je bio u ovoj sobi, ali ne u vreme kada se sunĉeva svetlost probija kroz pukotine na kapcima, parajući tamu. Istini za volju, nije se bog zna šta moglo videti tu. Osim par ruĉno šivenih lutaka u obliku vitezova, malo šta je ukazivalo da je to deĉija soba. Drveni sto je bio prislonjen uz zapadni zid sa dve stolice uredno uvuĉene ispod. Na stolu su se nalazile knjige razliĉitih veliĉina, kao i pergament i pero. Maleni leut i pecaljka koju je napravio za Edmunda bili su prislonjeni uz drugi zid. Ĉetiri sanduka su bila raštrkana po sobi i Colin se nadao da se u njima nalazila neka vrsta zanimacije za deĉkića koji je ţiveo ovde. Ali osim ormana na kome je sakrio Edmundov bodeţ, visoke police za knjige i kreveta na kome je deĉak spavao, nije bilo drugog nameštaja.

Bio je to sumoran prizor.

- Trebalo bi uskoro da se probudi, - obećala je Edmundova majka sklonivši rezu sa prozorskih kapaka i otvorivši ih, kada su se sunĉevi zraci spustili na nju.

Video je devojke lepše od nje. Zapravo, neki je ne bi uopšte smatrali privlaĉnom.

Njene jagodice, na primer, nisu bile izraţene, niti obojene da tako deluju. TakoĊe, koţa ispod oĉiju joj je bila malĉice naduvena, kao da ĉesto plaĉe – ili nimalo. Njene usne... Prokletstvo, imala je lepe usne. Ona je bila lepa, poput anĊela, neukaljana.

Predstavljala je opasnost.

Spustio je glavu i pogledao maleno telo sklupĉano na prevelikom krevetu. Mislio je da ne moţe osetiti veći pritisak u grudima, ali prevario se. Ţalio je što nije ostao duţe u Camlochlinu. Njegovi nećaci jedva da su ga poznavali. Pomogao je njihovim roditeljima da ih ušuškaju, poljubio ih u malene glave i tiho im obećao da će ih zaštititi od protestantskog kralja. Ali prokletstvo, nije osetio gotovo parališuću ţelju da ih zaštiti, poput one koju je osetio posmatrajući Edmunda.

I njegovu majku.

- Obiĉno ne drema toliko dugo, - prošaptala je Gillian i stala pored njega, posmatrajući dete kao da je jedino on vaţan na ovom svetu.

Colin je znao da jeste.

- Rekla bih da mirnije spava od kada ste mu dali bodeţ.

Klub Brbljivica

Osmehnuo se. Nije mogao da se suzdrţi. - Liĉi na Vas, - neţno joj je rekao, osetivši kako mu srce postaje još mekše od pogleda na malene crte deĉaka i od zvuka plitkog, ujednaĉenog disanja.

- Jeste li oţenjeni, gospodine Campbell?

Okrenuo se ka njoj, iznenaĊen pitanjem, i zatekao je kako ga posmatra rumenih obraza.

- Ne, nisam. - Prokletstvo, zašto nije mogao prestati da se smeši kao budala?

- Šteta. Bili biste odliĉan otac.

Odmahnuo je glavom i uozbiljio se, setivši se sebe. - Ne, verujte mi, ne bih. Nisam ja za to.

- Oh, ali jeste. Imate strpljenja za Edmunda, obazrivi ste i dareţljivi. Vodite raĉuna o njegovoj bezbednosti, a on ĉak i nije Vaša briga.

Colin nije bio siguran ni šta da kaţe, ni kako. Nije bio takav kakvim ga je smatrala... kakav je ţelela da bude, znao je to. Bila je sama ovde, odgajala dete meĊu plaćenicima i vojnicima obuĉenim da ubiju. Gatesu je oĉito stalo do deĉkića, ali uspeo je da odrţi distancu, što Colinu nije pošlo za rukom.

- Zašto vas Gates nije oboje odveo odavde?

- I da nas odvede kod svoje ţene?

Colin je još za trenutak zadrţao pogled na njoj, a zatim se ponovo okrenuo ka njenom sinu.

- Dobro nam je ovde, gospodine Campbell. Još uvek ne mogu da razmišljam o odlasku.

Još uvek? Šta to znaĉi? Da li je planirala da pobegne? Ako jeste, sa kim? I šta je htela da kaţe time da će njen roĊak izgubiti nju? Šta je nameravao sa njom? Colin je hteo da je pita, ali Edmund se probudio. Nije mogao, a da ne uzvrati deĉkiću osmeh kada ga je ugledao.

- Coline. - Edmund se uspravio u krevetu i protrljao sanjive oĉi. - Krvariš?

Setio se svoje krvave košulje i odmahnuo glavom. - Više ne, momĉe. Tvoja majka me je sredila.

- Je l' mogu da vidim?

- Ne, Edmunde, - rekla je njegova majka. - Ne moţeš. Uplašićeš se.

- Neću, mama.

Verovatno hoće, razmišljao je Colin, ĉuĉnuvši ispred kreveta. Ušivene rane su bile ruţan prizor, ali nije bilo neuobiĉajeno da ih deĉaci vide.

- Ako se tvoja mama slaţe, za par dana, kada malo zaraste, skloniću zavoj i pokazaću ti.

- Je l' se slaţeš, mama? - Edmund joj je uputio isti onaj pogled koji je ona uputila Colinu više puta od jutros. Pogled koji je teško odbiti, i koji je opet pronašao njegov dok je razmatrala svoj odgovor.

- Vi se niste uplašili, zar ne, gospo?

Odmahnula je glavom i okrenula se ka Edmundu. - Onda za par dana.

Edmund joj se iscerio, a zatim Colinu. - Jesi li došao da se igramo?

Klub Brbljivica

Colin se blago premestio, nesiguran kako da odgovori, a da ne razoĉara deĉaka ponovo. - Bojim se da sam došao samo da...

- Da šta? - Colin se uspravio na noge kada je zaĉuo glas kapetana Gatesa. Stajao je kraj otvorenih vrata, spreman da se baci na njega. - Baš bih voleo da ĉujem tvoj odgovor, nakon što sam te upozorio da ne dolaziš ovamo bez mene.

- Kapetane. - Ledi Gillian je koraknula napred i stala izmeĊu muškaraca. - On..

- Pusti ga da odgovori, - strogo je naredio Gates. - Hoću da ĉujem šta ima da kaţe pre nego što ga nabijem na kolac.

Colin je frustrirano pogledao gore. De Atre je jedno, ali ne bi valjalo da napravi neprijatelja od kapetana Gatesa. Razumeo je njegovu zabrinutost, ali nije hteo opet da se bori s njim. Posebno ne ovde pred Edmundom.

- Kapetane, odgovoriću Vam u hodniku.

- U redu, - sloţio se Gates, spazivši Edmunda u krevetu. - Posle tebe. - Elegantno se pomerio u stranu da Colin proĊe.

Pre nego što je otišao, Colin se još jednom savio do Edmunda i namignuo mu. Priĉaćemo neki drugi put, druţe. Bacio je pogled na Gillian dok je izlazio, a onda promrmljao nešto nerazgovetno kada je pošla za njim. Mislio je da joj kaţe da ostane ovde sa sinom, ali muškarci su joj već dovoljno nareĊivali. Nije hteo da bude još jedan od njih.

- Dakle? - zahtevao je Gates istog trena kada su se vrata zatvorila za njima. - Imaš samo minut da mi odgovoriš pre nego što te izbacim iz Dartmoutha naglavaĉke.

- Pitam se zašto to niste već uradili svom poruĉniku.

- De Atre? - Gates ga je pogledao suţenih oĉiju, a zatim se okrenuo ka ledi Gillian. Kakve on veze ima sa ovim?

- Previše smelo se ponašao kada me je otpratio u odaje.

Gates se smrkao istog ĉasa. Ĉak ga ni borba sa Colinom u dvorištu nije razbesnela toliko kao ovo što je upravo ĉuo. - Kako to misliš, previše smelo se ponašao? Šta je uĉinio?

- Oh, kapetane, - kazao je Colin u neverici, prekinuvši je upravo kada je zaustila da odgovori, - sigurno ste svesni toga da je ţeli.

Gates moţda nije bio dovoljno izdrţljiv za energiĉnu borbu, ali bio je dovoljno brz da izvuĉe Colinov bodeţ iz pojasa i uperi mu ga u grlo.

Gillian je skoĉila ka njemu, ali Colin ju je zadrţao rukom. Ostao je potpuno miran, oĉiju uprtih u Gatesa, i ĉekao, svestan da su njegovi refleksi brţi.

- Uveravam te, Campbell, svestan sam svakog nepristojnog pogleda upućenog njoj.

- Moţda bi trebalo, - smireno je rekao Colin, - da usmeriš pogled na strah u njenim oĉima kada dozvoliš de Atreu da ostane nasamo s njom.

Uţas je zamenio bes u oĉima koje su zurile u njega, polako se okrenuvši ka gospi koju se zakleo da će štititi. Colin nije znao da li da saţaljeva kapetana jer ima i tu duţnost pored svih ostalih, ili da ga se gnuša jer je loše izvršava.

- Šta je uĉinio? - upitao ju je tiho Gates, zvuĉeći duboko potreseno.

- Ništa nije uĉinio, George. Ali postaje sve smeliji.

- Zašto mi nisi rekla?

Klub Brbljivica

- Pa da Gerald Hampton doĊe umesto njega kada ti rešavaš nešto drugo? Nikada ne bih mogla da se odbranim od tog diva. Ili moţda gospodin Alvarez, koji me verovatno ne bi ni ostavio u ţivotu da ti bilo šta ispriĉam?

- Gillian...

Zaţmurila je kada je spustio Colinov bodeţ i podigao prste do njene brade.

- Trebalo je da mi kaţeš. A ti - opet je pogledao u Colina. - Ĉini mi se da ti veoma dobro vidiš ono što meni promakne.

- On me je zaštitio, George. - zaĉuli su Gillianin neţni glas. - Neću ti dopustiti da ga kazniš zbog toga.

Gates je klimnuo glavom i vratio Colinu njegov bodeţ. - Ti i ja ćemo porazgovarati o ovome nakon što se postaram za de Atrea. Moţeš ići, za sada.

Gillian je posmatrala Colina kako odlazi i okrenula se ka Georgeu. - Volela bih da me gospodin Campell prati u odaje kada ti nisi u mogućnosti.

- Ne dolazi u obzir.

- Onda ko, George? Kome veruješ?

Njen kapetan je prošao prstima kroz kosu. Gillian ne pamti da je ikada izgledao toliko ţalosno. Moţda nije trebalo da mu kaţe za de Atrea.

- Nikome. Ne njemu.

Georgeovi strahovi su joj bili poznati, ali mislila je da Colin ne bi pokušao da odvede nju i Edmunda. Praktiĉno je morala da ga moli da provede koji trenutak sa njenim sinom, i iako je imao oĉaravajući osmeh, suzdrţavao se da joj ga ne uputi.

- Moţda - spustila je ruku na vrata Edmundove sobe i okrenula se ka kapetanu pre nego što je ušla - nije on taj kome ne veruješ, nego ja.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 14 Colin je izbegao oštar udarac u glavu, a zatim ravnim delom svog maĉa za veţbu snaţno udario Gilberta de Atrea po leĊima, oborivši ga na kolena po drugi put. Nije se borio protiv te arogantne svinje onom veštinom koju je koristio u borbi sa Gatesom. Nije ni morao.

Ovog puta, saĉuvao je glavu i zaustavio više udaraca nego što je zadao. Većina ostalih muškaraca se okupila u dvorištu da gleda, i Colin je ţeleo da saĉuva sliku nekog ko nije toliko vešt.

Pa ipak, uţivao je kada je oborio de Atrea na kolena i uĉinio da izgleda nespretno i smotano u oĉima ostalih.

MeĊutim, njegovo zadovoljstvo je naglo nestalo kada ga je neko odgurnuo sa puta i ispunio dvorište zvukom maĉa koji se izvlaĉi iz korica.

- Kapetane Gates.- De Atre je podigao ruke i ispustio maĉ za veţbu. - Šta god da Vam je Campbell rekao..

- On mi nije rekao ništa.- Gates je zaparao vazduh maĉem i napravio duboku posekotinu na de Atreovom dlanu. - Ali ledi Gillian jeste, kao što joj je i reĉeno da uradi za svakog od vas.- Prešao je pogledom preko ostalih i ponovo podigao vrh svog maĉa, zakaĉivši de Atrea po obrazu i usni. Poruĉnik je najzad krenuo u napad, ali zaustavio se ugledavši vrh Gatesovog maĉa uperen u srce.

- Samo joj priĊi još jednom i odseći ću ti sve ono što sam sada tek ogrebao. Jasno?

De Atre je klimnuo glavom i paţljivo se udaljio od seĉiva.

Kada je svima pokazao da će ispuniti svoju pretnju i raseći svakoga ko takne njegovu štićenicu, kapetan Gates je vratio maĉ u korice i okrenuo se da ode.

Pošto je ostao u dvorištu nakon što mu je Gates preuzeo protivnika, Colin je video kako de Atre vadi bodeţ iz ĉizme i sprema se da ga baci kapetanu u leĊa. Namrštio se, misleći da je jedan od njih dvojice trebalo da ubije tu ozloglašenu svinju. Nije se dugo premišljao, već se bacio na ubicu u pokušaju.

Sruĉili su se na zemlju, iako je de Atre apsorbovao dobar deo udarca jer je prvi dotakao tlo. Njegov bodeţ je pao na stranu, neupotrebljiv. Dokotrljavši se na njega, Colin je zamahnuo rukom spreman da mu izbije zube, moţda i slomi koju kost. Rame ga je izdalo od bola kada su mu se šavovi pokidali. Ĉim je spustio pesnicu, poruĉnik se trgao iz obamrlosti.

De Atre je posegnuo za drškom bodeţa u Colinovoj ĉizmi i izvukao ga. MeĊutim, pre nego što je stigao da izbode Colina, pesnica koja se pojavila sa njegove leve strane ga je zviznula u vilicu i nokautirala.

Kapetan Gates je opipao šaku da proveri da nije slomio kost, a zatim podvukao ruku ispod Colinove i pomogao mu da ustane.

Stajali su gledajući se, svesni da su obojica reagovali da bi spasili jedan drugome ţivot. Nisu prozborili ni reĉ, ali izmeĊu njih se stvorila spona koja spaja muškarce na bojnom polju.

- Hajde,- kazao je Gates, okrećući se ka zamku. - Idemo da te Gillian ponovo ušije, a zatim na piće.

Klub Brbljivica

- Ne.- Colin je zastao. Nije bio siguran da moţe da izdrţi još jedno ušivanje sa gospom koja će ga proganjati u mislima narednih sedam noći. Ipak, hteo je da posedi sa Gatesom i sazna šta moţe o princu.

- Mogu sam da se pobrinem za ovo, ali videćemo se posle u Velikoj dvorani da popijemo piće.

Saĉekao je kapetanovo dopuštenje, a zatim prešao preko dvorišta na drugu stranu zamka, gde je kovaĉ bio angaţovan na izradi maĉeva. Colin nije znao koliko maĉeva dok nije ušao unutra. Duţ crvenih senovitih zidova bilo je prislonjeno mnoštvo seĉiva razliĉitih veliĉina. Još više ih je bilo nagomilano na policama i stolovima.

Drţeći svoju krvavu ruku, Colin se osvrnuo oko sebe i pogledao u kovaĉa, koji je u meĊuvremenu prestao sa radom.

- Oĉekuje se jako velika vojska, zar ne?

- Ko si doĊavola ti?- Kovaĉ ga je škiljeći pogledao i podigao crveno-usijano seĉivo na kome je radio. - Šta hoćeš?- Colin Campbell, i trebaju mi tvoje usluge, starĉe.

- Ne popravljam maĉeve za veţbu.- Kovaĉ mu je odmahnuo rukom i vratio se poslu. Potraţi drvodelju da ti pomogne.

- Mom telu je potrebna pomoć, ne drvetu.

- Onda ti je potrebna gospa.

- Ne, ne ţelim nju,- rekao je, nadglasavajući zvuk vatre i skinuo košulju, pokazujući duboku ranu. - Već me je jednom sredila, i to priliĉno loše, ako mogu dodati. Hoću da je zatvoriš svojim seĉivom.

- Mojim seĉivom?- Kovaĉ je podigao usijani metal i zadrhtao. - Jesi li poludeo, vojniĉe? To će uţasno boleti.

- Preţiveću.- Ono u šta nije bio siguran je da li bi preţiveo da je ponovo pogleda u oĉi, tako blizu da joj skoro moţe proĉitati misli. Da posmatra kako joj se usne miĉu dok govori, izazivajući ga da oseti njihov ukus. Da ĉuje njeno mišljenje o tome kakav bi on bio otac.

Bilo bi najbolje da se drţi što dalje od nje.

- Smiri ruke, onda.- Obuhvatio je oko zgloba kovaĉevu ruku koja se tresla i prineo seĉivo bliţe sebi. - Samo zatvori ranu, ok?

Kovaĉ je klimnuo glavom, ali nije izgledao previše samouvereno. Colin mu je privukao ruku bliţe i zaţmurio, pripremajući se za bol. Radio je ovo ranije, ali niko se ne moţe navići na bol i miris spaljenog mesa.

Colin je mislio o svemu ĉega je mogao da se seti da mu odvrati paţnju, ali je na kraju morao da odskoĉi od kovaĉevog dodira. Naslonio se na jedan od stolova dok nalet muĉnine nije prošao, a zatim se zahvalio kovaĉu i izašao napolje na hladan vazduh. Duboko je udahnuo da se ne onesvesti, pa se zaputio u Veliku dvoranu.

Kada je stigao, Gates je sedeo sam za stolom i zurio u pehar. Colin je ubrzao korak kada je ugledao vrĉ i drugi pehar koji su ga ĉekali na stolu.

Kliznuo je u stolicu naspram kapetana, iznenada se pojavivši, zbog ĉega se Gates malĉice prenuo. Colin se nije izvinio, već je dohvatio vrĉ, sipao sebi u pehar šta god da je u

Klub Brbljivica

njemu bilo, i popio na eks. Ponovio je isto još jednom, spustio pehar sa treskom na sto i pogledao u ĉoveka koji je sedeo preko puta njega.

- Prokletstvo, zar nemate ništa jaĉe ovde? Viski?

Gates je odmahnuo glavom i spustio pogled na njegov sprţen okovratnik. - Sprţio si ranu?

- Da, i prijalo bi mi malo prokletog viskija.

- Moţda ima malo u donjem podrumu. Pogledaću kasnije.

Dobro, pomislio je Colin, i još jednom napunio pehar slabim pivom toplim k'o pišaćka. Gates je poĉeo da ga prihvata. Uvek bude tako. Što više vremena Colin provede sa nekim, sve više informacija je taj neko spreman da mu pruţi.

- Razmišljao sam o nekim stvarima, Campbell. Mislim da bi mogli da porazgovaramo o njima.

Colin je klimnuo glavom u znak slaganja i prineo pehar usnama.

- Moraću da naĊem nekog drugog da prati ledi Gillian kada ja nisam u mogućnosti.

Colin je sasuo pivo u grlo. Nema proklete šanse.

- Ne znam koga da izaberem. Ti poznaješ ljude, Campbell. Šta misliš, kome se moţe verovati kada je ona u pitanju?

Colin ga je oprezno pogledao. Gates ga je lukavo pitao za mišljenje, a ne za uslugu.

Svaki muškarac u garnizonu koji ju je potajno ţeleo bi iskoristio priliku da bude njen pratilac, i Gates je to znao. Još jedan test.

- Mislim da bi Lefevre bio najbolji za to.

Gates je trepnuo. - Ne ti?

Colin se suzdrţao da se ne osmehne. Znaĉi bio je u pravu. Obiĉno i jeste. Jedan od razloga zašto je bio kraljev najbolji špijun je taj što je umeo vešto da proĉita ljude, da razume šta hoće da kaţu bez da izuste ijednu reĉ. - Ja hoću da veţbam, a ne da postanem ţenin ĉuvar.

Kapetan je pogledao u pehar, vrteći pivo u njemu. Ĉinilo se da odmerava šta da mu kaţe. - Da li bi tvoj odgovor bio isti ako znaš da ona hoće tebe?

Prokletstvo, to nije oĉekivao. Ona hoće njega? - Zašto bi bio drugaĉiji?- upitao ga je Colin. - I ĉemu sad navaljivanje, kada si me uverio da je opasno da se vezujem za njih?

Gates je najzad podigao pogled, krupnih i dostojanstvenih oĉiju, poput ĉoveka koji je primoran da uĉini nešto što se kosi sa svakim delićem zdravog razuma koji je ostao u njegovoj jadnoj glavi. - Zato što se uţasno plaši ostalih muškaraca, i to sa dobrim razlogom.

Muškarci su skloni ţudnji za onim što im je zabranjeno.

- Da,- sloţio se Colin, udobnije se namestivši u stolici. - Hteo sam da popriĉam sa Vama o tome.

- Jesi?

- Da. Upozorili ste me da će lord nauditi Edmundu ako ona pokuša da pobegne. Ali mi niste rekli zašto. Da li će onda on izgubiti podršku njenog oca koja mu je potrebna da se suprotstavi kralju? I kakve veze s tim ima dolazak Williama Oranskog?

Gates je zaustio da odgovori, ali je najpre popio pivo i pogledao Colina pravo u oĉi preko stola. - Zašto puštaš ljude da te pobede u dvorištu kada si oĉigledno veštiji od njih?

Klub Brbljivica

Colin je nazdravio svom prijatelju. Hteo je odgovore, ali je poštovao kapetanovu rešenost da mu ih ne pruţi tek tako. - Onda, ne verujete da sam se dobro borio samo zato što me je razbesneo prizor sopstvene krvi?

Gates mu nije odgovorio, već mu je postavio još jedno pitanje. - Zašto se boriš gorštaĉkim maĉem, a ne engleskim rapirom? Rekao si da si se borio u engleskoj vojsci.

Nije bilo teško odgovoriti na ova pitanja, jer Gates nije bio prvi ĉovek koji mu ih je postavio. Colin je zamalo popustio. Ali neće se predati. Bar ne dok ne dobije ono što ţeli. Reći ću Vam razlog tek pošto mi kaţete zašto se Devon stalno trudi da osramoti svoju štićenicu i ukalja njeno ime?

Za trenutak je Gates samo zurio u njega, suţenih oĉiju i stegnute vilice. Colin je pomislio da će ga ponovo odbiti.

- Ona ima jaku volju. Devon ţeli da je slomi.

Da li je Colin zaista hteo da ĉuje ostatak priĉe? Krv mu je već kljuĉala od pomisli na njenog roĊaka. Šta ako ga to što sazna o njemu još više isprovocira? Već je imao razlog, a to nije bila ona. Ne bi dopustio da to bude ona.

- Zašto?- zaĉuo je sebe kako uprkos svemu pita.

- Da mu se ne bi opirala kada je odvede pred sveštenika,- nastavio je Gates, ispunivši svoj deo pogodbe. - Koristi Edmunda da je natera da mu se povinuje, ali strahujemo da će, kada je bude imao, oterati Edmunda.

Colin je zaĉuo odjek grubog muškog glasa koji doziva svog prijatelja negde u zamku dok je sedeo zureći u Gatesa. Da li je dobro razumeo kapetana? Devon ţeli da se oţeni njom?

Venĉavanje roĊaka nije bilo novina. Princ William i njegova supruga su u krvnom srodstvu, ali Devon je okrutno Ċubre koje nema ništa drugo da joj ponudi do hladnog i turobnog utvrĊenja, kakav bi i bio njihov brak.

- Njen otac bi to dozvolio?

Gates je slegnuo ramenima. - Essex se nje praktiĉno već odrekao. Ali ĉak i da ne odobri takvu zajednicu, kada princ William stupi na presto, gotovo sigurno će dati Devonu šta god ovaj ţeli u znak zahvalnosti što mu je pomogao.

Naslonivši se u stolici, Colin je pustio da se ono što je upravo saznao slegne. Da, William bi dao svom engleskom lakeju šta god da mu ovaj traţi i Gillian bi ostala zatvorenik do kraja svog ţivota. A šta sa Edmundom? Devon bi zadrţao njeno vanbraĉno dete sve dok im sveštenik ne da blagoslov. Ali nije izgubljena sva nada. William ne moţe ništa da dodeli Devonu sve dok ne postane kralj – a Colin nije imao nameru da dozvoli da se to desi.

- Tvoj maĉ?- Gates je izvio tamno zlatnu obrvu i pogledao ga.

Aha, to. - To je poklon od mog oca. Dao mi ga je onog dana kada sam otišao od kuće da se pridruţim engleskoj vojsci. Hteo je da ne zaboravim svoje korene.- To je bila istina, ali je Colin nikada nikome nije rekao. Ako je ţeleo da zadobije Gatesovo poverenje, znao je da mora da mu pruţi nešto više.

- I, jesi li?

Colin je odmahnuo glavom. - To je razlog zbog koga sam ovde.

Gates ga je kratko pogledao, a zatim odgurnuo svoj pehar. - Već je kasno posle podne.

Moram da se pobrinem za Gill... ledi Gillian.

Klub Brbljivica

Colin je ustao, takoĊe odgurnuvši piće, i okrenuo se da ode.

- Jesi li se predomislio?- Kapetanovo pitanje ga je zaustavilo. - U pogledu toga da budeš njen pratilac onda kada ja nisam u mogućnosti? Ţeleo je to. Oh, kako je samo ţudeo da je zaštiti. Nju i njenog sina. Ţeleo je da provodi više vremena sa njima, sluša njihov smeh, bude deo te snaţne ljubavi koja ih je povezivala. Bila je puna strasti, a u Colinovom ţivotu toga već dugo nije bilo.

Ali on nije bio deo te priĉe. Ne bi ni mogao biti. Sada je više nego pre morao ostati posvećen svom zadatku i spreĉiti Williama da preuzme vlast. - Ne,- rekao mu je Colin. Nisam.

On je bio hladno, nemilosrdno Ċubre. I kada je izašao iz dvorane, tako se i osećao.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 15

Gillian je uvila mokro telo svog sina u debelu suvu tkaninu i izvadila ga iz jutarnje kupke. Zarila je nos u njegove vlaţne, zlatne kovrdţe i ĉvrsto ga privila uz sebe.

- Ijaooo, kako lepo mirišeš. Mislila sam da ćeš se zauvek osećati na ribu.

- Ja bih voleo da mirišem kao riba, mama!

Nasmejala se, zagledavši se u njegove bistre plave oĉi. - I muve bi to volele.

Vrata su se otvorila u trenutku kada je nosila sina ka krevetu. Bacila je pogled na Margaret, koja je ušla sa dvojicom slugu.

- Onda, jeste gotovi s pranjem?- Margaret je nije gledala dok je pitala, već je saĉekala da muškarci iznesu kadu. Najednom je Gillian osetila veliko saţaljenje prema njoj. Znala je da Geoffrey ĉesto spava s Margaret. Jadna devojka. Obe su mu bile potĉinjene. Pa zašto onda nisu prijateljice?

- Margaret,- Gillian ju je zaustavila kada se okrenula da ode. - Ostani na kratko, hoćeš li? Moţemo...

- Imam preĉa posla,- rekla je Margaret, jedva je i pogledavši. - Neki od nas nemaju to zadovoljstvo da po ceo dan ĉitaju i ne rade ništa drugo.

Izašla je iz sobe, okrznuvši Georgea dok je izlazila. Kapetan ju je gledao kako odlazi, a zatim se okrenuo prema Gillian, koja je sušila sina i trudila se da izgleda kao da je sluškinjino odbijanje nije pogodilo.

- Ja ni ne smem ništa drugo da radim,- promrmljala je.

- Tako je sigurnije,- odgovorio joj je kapetan, ušavši u sobu.

Gillian je sklopila oĉi, odbijajući da dopusti da je obuzme usamljenost. - Kako je prošao poruĉnik de Atre?- upitala je, povrativši pribranost.

- Bio sam milostiv. Još uvek je ţiv.

- Poštedi me sad detalja, hoćeš li?- Gillian je prekrila Edmundovu glavu suvom tkaninom i protrljala njegove mokre kovrdţe.

George je seo za sto i namrštio pogledao ka njoj, a zatim ka vratima. - Moţda se moţeš ponuditi da nauĉiš Margaret da ĉita.

- Da, moţda,- neţno je rekla Gillian. Prestala je sa sušenjem i poljubila Edmunda u ĉelo, a zatim posegnula za njegovom ĉistom odećom, uredno sloţenom na krevetu. Još jedan proĊe dan. Bliţi se još jedna noć pre nego što sve poĉne ispoĉetka.

- Jesi li odluĉio ko će mi biti pratnja u tvom odsustvu?- Molila se da kaţe Colin Campbell. Znala je da je to budalasto i opasno, ali Edmund je baš voleo njegovo društvo... kao i ona. Zbog njega bi joj dan prošao brţe. Zbog njegovih osmeha, ma koliko se Colinu oni ĉinili kratki i nepoţeljni, boravak ovde joj je bio podnošljiviji. Pored toga, rekla je sebi, odbijajući da prizna da je ponovo ispala budala i poĉela da mari za nekog muškarca, još uvek je morala da od njega izvuĉe informacije za Williama.

- Jesam, gospodin Lefevre. Porazgovaraću sa njim o tome posle veĉere.

Klub Brbljivica

Gillian je srce potonulo, ali uspela je da se osmehne Edmundu dok ga je oblaĉila.

- Mrštiš se,- primetio je George, iako je nastojala da to sakrije od njega. Bilo bi besmisleno da podstiĉe njegove sumnje u pogledu njenih preferencija, kao i razloga za njih. Da li ti se i on nabacivao, a da mi nisi rekla?

- A šta ako jeste? Ti opet ne bi izabrao ĉoveka koga bih ja htela.- Dobri Boţe, zašto nije mogla da obuzda svoj jezik?

- Ja ga i jesam izabrao,- tiho joj je kazao George. - On je odbio.

Gillian je prestala da ĉešlja Edmunda. Odbio je? Oh Boţe, kakva patetiĉna budala je ona bila da dozvoli sebi da se nada... ĉemu? Da će se bolje upoznati sa plaćenikom? Zašto?

On nije ništa mogao da uĉini da promeni ni njen, ni Edmundov ţivot. Nije to ni oĉekivala od njega. Ona je samo ţelela – ne, nema veze. Gospodin Campbell je ovo uĉinio za Edmundovo dobro. Nije ţeleo da Geoffrey naudi njenom detetu zato što mu posvećuje paţnju. Bila je srećna što je imao dovoljno razumevanja da se drţi po strani. Ali deo nje je strahovao da gorštak nije voleo njeno društvo. Koji bi muškarac hteo da sedi pored vrata dok ona ĉita sinu, ili da sedi na stenama, satima ĉekajući da riba zagrize? I zašto je doĊavola ona marila za to da li mu se sviĊa? Već je jednom dozvolila da joj srce prevlada razum, i evo gde ju je to dovelo.

Zaboraviće na njega i misliti iskljuĉivo na ono što je bitno – da zadrţi Edmunda uz sebe... i uvek zahvaljuje Bogu što ima Georgea. Znala je da bi gospodin Campbell odbio samo u sluĉaju da ga George pita. Neţno se osmehnula svom prijatelju. Pitao ga je zbog nje, ostavljajući po strani sopstvene sumnje, samo da bi je uĉinio srećnom. Ništa manje od toga ona ne bi uĉinila za Edmunda.

Osim jedne stvari.

- Gospodin Lefevre je dobar izbor kao i bilo ko drugi.- Podigla je Edmunda sa kreveta i spustila ga da stane na pod. - Osim ako i njemu dozvoliš da te odbije.

George se nije štrecnuo zbog njenog blagog prekora, niti se branio. Jednostavno ju je zaobišao i otvorio joj vrata. - Onda, idemo u Veliku dvoranu?

Poţelela je da ga šutne na izlazu.

****

Velika dvorana je bila prazna kada su njih troje ušli. Gillian je bila zahvalna zbog toga. Znala je kako dvorana miriše i šta se moţe ĉuti u njoj kada je puna. Naţalost, znao je i Edmund. Njen roĊak nije mario ako Edmund sedi sa njima u toku dana. Geoffrey je obedovao sa muškarcima samo noću.

Njen sin je morao šakama da pokrije uši tokom par jutarnjih i podnevnih obroka, kada su muškarci dosta pili i preglasno priĉali. Pa ipak, nije se ţalio, i mislila je da je to zato što mali deo njega uţiva u tom larmanju. Na kraju krajeva, deĉak je.

Klub Brbljivica

Pustila mu je ruku kada ju je povukao da potrĉi do jednog od stolova. Osmehnula se, gledajući ga kako se penje na tešku, drvenu stolicu, a zatim se okreće na njoj da je saĉeka.

Ma koliko njoj bilo mrsko da obeduje u dvorani, njenom detetu se to sviĊalo.

- Vidi, mama!- Pokazao je na nešto na stolu kada je sela pored njega. - Colinova igra!

Hoćeš da igramo?

Pogledala je u Georgea, koji je seo naspram nje. - Moţda će kapetan Gates da se igra sa tobom.

George ju je pogledao trepnuvši, a zatim bacio pogled na Edmunda, koji ga je posmatrao oĉiju punih nade. - Kad završimo s jelom.- Okrenuo se da pozove Margaret preko ramena.

Gillian bi trebalo da ga ţali; na kraju krajeva, Edmund bi bio srećan da igra iks i oks sa de Atreom, da ga je ovaj ikada pitao. Georgeova duţnost je bila da drţi muškarce podalje od nje. Ali Edmund nipošto nije bio kriv zbog toga, i nije ţelela da zato ispašta. Šta će im uopšte Colin kada imaju Georgea? Nekada se igrao sa njenim sinom.

- Trebaće nam hleb i sir,- podsetila ga je kada je Margaret domarširala do njih mašući keceljom.

- Hrana još uvek nije spremna. Ako hoćeš ranije da jedeš - sluţavka je pogledala besnim zelenim oĉima u Gillian - kuvarica je rekla da ti kaţem da se ţališ lordu Devonu.

- Samo nam donesi nešto hleba i sira za sada,- na Georgeov glas se Margaret opet okrenula ka njemu. - I upamti da razgovaraš sa ćerkom jednog lorda.

Gillian ju je gledala kako odlazi, a zatim se okrenula ka kapetanu. - Sigurno će nam sada doneti nešto pokvareno.

Osmehnuo se, a ona mu je uzvratila osmeh, srećna što joj je on prijatelj. - Ne treba da me braniš od nje, ili moţda misliš da su oni dugi, dosadni dani kada si me uĉio kako da se zaštitim uzalud protraćeni?

- Bili su dugi i dosadni, zar ne?- zadirkivao je. - Trebalo ti je skoro mesec dana da nauĉiš kako ispravno da drţiš bodeţ. Šutnula ga je ispod stola, ali ne jako.

- Mama, je l' moţemo sutra da traţimo ţabe?

- Oh Edmunde, moramo da idemo ĉak na drugu stranu rukavca da bi našli ţabe.

- Moţemo mi to,- uveravao ju je sin. - Ovaj put se neću umoriti, obećavam.

Gromoglasni povici su je spreĉili da mu odgovori. Duboko je uzdahnula i nije htela da se okrene i gleda kako muškarci hrle u dvoranu na popodnevni obrok. Ali Edmund jeste, i kada je ugledao onoga koga je traţio, doviknuo je.

- Coline!

Gillian je povukla sina za rukav da se okrene u stolici. - Gospodin Campbell ti je objasnio da ne moţe...

- Vidi šta sam našao, Coline!

Klub Brbljivica

Gillian je gledala kako Edmund prstima prelazi preko linija urezanih na površini stola.

Nije ni trepnula, i za trenutak je zaboravila da diše kada je ĉula njegov glas iznad sebe.

- Iks i oks.- Smešio se. Mogla je da oseti po glasu. Ţelela je da ga pogleda, ali se nije usudila. Već je znala da on ima najprivlaĉnije lice u Dartmouthu. Zašto da sebe dodatno muĉi gledajući ga? Bio je u pravu kada je rešio da ostane na distanci i rezervisan prema njoj i njenom sinu. Bila mu je zahvalna na tome i ljuta na sebe jer nije bila tako oprezna. Popraviće ponašanje poĉev od ovog trenutka.

- Jesi li veţbao?

Od njegovog promuklog glasa prošli su joj trnci niz kiĉmu. Ugrizla je donju usnu da skrene paţnju sa tog osećaja.

- Aha, sa mamom.

Trenutak je prošao u tišini, jer nije ĉula ništa drugo osim dva glasa koji su priĉali, i koji su oba zaćutali.

- Ledi Gillian,- plaćenik je najzad uzeo stvar u svoje ruke i pozdravio je.

Nije ga ni pogledala, niti mu se obratila. Plašila se da ako uĉini ijedno od ta dva, neće moći da se zaustavi.

- Hoćeš li da se igraš sa mnom, Coline?

- Edmunde.- Gillian ga je ponovo povukla za rukav. - Kapetan Gates će da se igra sa tobom. Poţeli dobar dan gospodinu Campbellu i pusti ga da ide svojim poslom.

- Lefevre, tu si.- George je ustao i mahnuo rukom Francuzu da doĊe. - Hteo sam da popriĉam sa tobom.

Prokletstvo, ne sada. Gillian se molila da Colin ode. Mrzela bi sebe ako bi upala Georgeu u reĉ dok nareĊuje gospodinu Lefevreu da je štiti i okrenula se ka Colinu da ga moli da umesto Francuza to uradi on.

- Ĉuvaćeš ledi Gillian i njenog sina umesto de Atrea.

Eto. Rekao je i uspela je da zadrţi jezik za zubima.

- U redu, kapetane.

Gillian je podigla pogled, zaklevši se da će mu, ako ugleda da joj se novi francuski pratilac ceri kao da je upravo spazio gradsku kurvu, reći da gori u paklu, a zatim napustiti dvoranu sa Edmundom. Sa ili bez Georgea.

Ali Lefevre se nije cerio. Zapravo, izgledao je veoma nesrećno. Gillian se isto tako osećala i okrenula se, pre nego što se uspela zaustaviti, ka gospodinu Campbellu, koji je još uvek stajao pored stola.

- Jeste li hteli još nešto?

Prostrelio ju je pogledom. Videla je kako mu se vilica zateţe iako je uspeo da se osmehne njenom sinu, od ĉega su joj se otopile kosti. - Jesam. Da odigram jednu igru sa Edmundom.- Okrenuo se ka Georgeu. - Ako kapetan nema ništa protiv.

- Naravno da ne,- kazao je George, trudeći se da mu se u glasu previše ne oseti olakšanje. - Bojim se da još uvek ne znam kako se igra ta igra.

Klub Brbljivica

Gillian je prostrelila kapetana besnim pogledom i pomerila se da napravi mesta za Colina. Margaret se vratila sa posluţavnikom hleba i sira, i Lefevre se izvinio, preferirajući da popije piće sa prijateljima nego da nauĉi deĉju igru.

- Video sam de Atrea da priĉa sa lordom Devonom ranije,- rekao je Colin lomeći hleb i sir na jednake delove. - Ili je barem pokušavao da priĉa sa njim.

Gillian je videla skriveni osmeh koji mu je George dobacio. Pitala se šta je kapetan uĉinio svom poruĉniku i da li mu je Colin pomogao u tome.

- Pretpostavljam da bi priĉanje bilo teško sa delom usne koji visi.

- Kapetane.- Gillian ga je ućutkala zbog Edmunda. Dragi Boţe, njegova usna!

Varvarski. - Ja neću da ga ušivam. Neka Margaret to uradi,- dodala je trenutak kasnije, setivši se poruĉnikovih vlaţnih usana i vrelog, bljutavog zadaha blizu sebe.

I otkud ovi osmesi koje su George i Colin razmenili? Mislila je da se Georgeu ne sviĊa plaćenik. Verovatno mu se sviĊao sada, mislila je, kipeći u stolici, kada zna da Colin više ne predstavlja pretnju za nju ili Edmunda. Odluĉila je da ih obojicu ignoriše i prati igru dok ne stigne hrana, a zatim se sa Edmundom povuĉe u njegovu sobu.

Dva puta se skoro osmehnula kada se Colin pretvarao da ne vidi potez koji bi mu doneo pobedu. Proklet bio, zašto joj je tako simpatiĉan?

Niko nije ni primetio Geoffreya kada je ušao u dvoranu i došetao do njih sve dok nije progovorio.

- Gates, moţeš li mi objasniti zašto si skoro prepolovio lice mog poruĉnika?

- Naravno.- George je podigao pogled ka njemu. - Nabacivao se mojoj štićenici kada su ostali nasamo.

Geoffrey mu je uputio tanak osmeh. - Ah, pravi si besan pas, zar ne?

- To mi je duţnost, ako se ne sećate, gospodaru,- George ga je podsetio, zloĉesto mu se osmehnuvši.

- Da, naravno,- promrmljao je Geoffrey, a zatim pogledao ka stolu.

- Šta je ovo? Igrice?

- Samo nešto jednostavno da nam proĊe vreme, Geoffrey,- Gillian je procedila. - Šta više, Edmundu već postaje dosadno. DoĊi, dušo.- Ustala je i pruţila Edmundu ruku. - Hajde da radimo nešto drugo.

- Ali mama, pobeĊujem.

Geoffrey mora da je uoĉio koji su komadići ĉiji, jer je zgrabio dva komadića sira, oba na pobedniĉkim pozicijama, i ubacio ih u usta. - Igra je gotova i izgubio si. Sad ustaj i radi što ti majka kaţe.

Gillian je zaškrgutala zubima i u nemom besu gledala svog roĊaka. - Edmunde, saĉekaj mamu kod izlaza, molim te.- Znala je da bi bilo mudro da ćuti, ali nije je bilo briga.

Princ će doći za par kratkih meseci i onda će moći direktno da mu se obrati po pitanju odlaska iz Dartmoutha. - Upozoravam te, roĊaĉe, obuzdaj svoj jezik. Moţda bi takoĊe hteo da opereš usta. Verujem da je tvoja sluţavka, Margaret, uprljala sir pre nego što ga je posluţila.

Klub Brbljivica

Otišla je od stola priliĉno zadovoljna sobom i zbog prestrašenog izraza na Geoffreyevom licu. Nije stala ĉak ni kada je povikao za njom da će ona i Edmund ostati zatvoreni u sobi do kraja dana. Samo neka besni. Samo neka pokuša da joj oduzme Edmunda zbog njenog bezobrazluka. Iskopaće mu oĉi i pljunuti mu na grob.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 16

Colin nije video ni ledi Gillian, ni njenog sina naredna dva dana. Devon je slao po nju dve prethodne večeri, ali se nije pojavila, niti je napuštala svoje odaje. Njeno odsustvo je Colinu odvlačilo pažnju više nego da je stajala između njega i njegovog protivnika. Udelila mu je samo jedan prezrivi pogled kada ju je poslednji put video, i od tada mu se po glavi vrzmala misao da je ljuta na njega. Je li to zato što je odbio Gatesovu ponudu da je prati po zamku? Trebalo bi da mu je zahvalna što se drži podalje od nje.

Prokleto se borio protekla dva dana da ne misli na nju i naveo sebi svaki razlog koga se mogao setiti u prilog tome. On je stvoren za borbu, rođen da osvaja. Ali nije znao kako da se izbori sam sa sobom. Istinu govoreći, bio je sam svoj najljući neprijatelj, i kasno uveče drugog dana, kada su on i kapetan Gates otišli u podrum po Devonov najbolji viski, predao se i pitao ga za nju.

- Pretvara se da joj nije dobro da ne bi Devonu zarila bodež u srce, - rekao mu je kapetan.

Obojica su sedeli na prašnjavom podu i pili, iznenađeni što su jedan u drugom našli dobrog sagovornika, nekog sa kim mogu da razgovaraju češće od jednom dnevno.

- Bodež koji krije u suknji, - prisetio se Colin neznatno se osmehnuvši. - Video sam kada je posegla za njim onog dana sa de Atreom, - brzo je dodao kada ga je kapetan odmerio.

- Ume li da ga koristi?

- Ume. Zna da se odbrani, ako ikada dođe u nezgodnu situaciju.

- Kako se snalazi Lefevre? - pitao je Colin i srknuo piće. - Nema otvorenih rana na sebi?

- Prema onome što mi je rekla, jedva da joj se i obraća. Dobra je to kombinacija.

Zahvalan sam ti što si mi ga preporučio.

Colin je klimnuo glavom, činilo mu se da ne zaslužuje tu zahvalnost. Istinu govoreći, što je više vremena provodio bez nje, više je žalio zbog svoje odluke. Osudio ju je na pratioca koji joj se ni ne obraća. Zar je to bilo gore od onoga koji je hteo da ponovo čuje njen smeh?

Mogao je da joj pomogne. Ako bi rešio da odustane od svog slavnog rata i pomogne njoj i Edmundu, Devon ga ne bi mogao zaustaviti.

Zažmurio je i ispio viski. Dragi Bože, šta nije u redu s njim? Kako može čak i da pomisli na tako nešto? Da odustane od rata? Ne. Nikad. Došao je ovamo da pribavi informacije. Zadobio je kapetanovo poverenje. Zašto je dođavola sedeo ovde i ispitivao ga o devojci umesto da napije svog novog prijatelja i upita ga za princa Williama? On je general u kraljevoj vojsci. Krajnje je vreme da počne tako i da se ponaša. Njegov glasnik će se vratiti za par dana i Colin je morao da pribavi dodatne informacije za njega.

- Još koliko dugo misliš da ćemo se spremati? - opušteno je upitao svog druga.

- Pre čega?

- Dok ne dođe naš novi kralj.

Klub Brbljivica

Gates je slegnuo ramenima, oslonjen na zid. - Ne znamo. Pretpostavljam da nećemo ni znati dok ne dobije poziv.

Gates mu nije rekao ništa novo što već nije saznao od svog rođaka Argylla. Zadatak je bio da ga navede da mu ispriča ono što ne zna, i da to učini neprimetno.

- Koliko još potpisa fali?

- Nisam siguran. Jedan, možda dva-tri. - Kapetan je zevnuo.

Colin mu je dopunio pehar. - Jesu li ti ljudi katolici?

Gates je prineo piće ustima i ponovo slegnuo ramenima. - Koliko znam, svi osim jednog su protestanti.

Iskapio je viski, a zatim žustro protresao glavu da razbistri mozak. - Vi Škoti baš volite jaka pića.

Colin je prezrivo pogledao burence. Ovaj je bio poput razblažene vodice u poređenju sa pivom koje pravi njegov rođak Brodie. Pa ipak, nakon toliko pehara koliko su on i Gates do sada ispili, počeo je da se oseća grogi. Mora biti oprezan da ne pije više.

- Ponekad, - rekao je, dopunivši Gatesov pehar i podigavši svoj, - jako pivo je sve što muškarcu treba da otera zimsku hladnoću iz kostiju. - Posmatrao je svog prijatelja kako poteže piće, a zatim spustio krčag, zajedno sa svojim punim peharom, i ispružio noge.

- Znam li ja neke od njih? - upitao je smelije, gledajući kako se Gatesu oči polako cakle.

- Već znaš jednog.

- Lord Devon, naravno, - istakao je Colin, pritiskajući ga suptilno.

- Sumnjam da znaš ostale, osim ako si upoznao lorda Edwarda Russella.

Zapravo, Colin je i više nego dobro znao Russella. On je bio jedan od prvih oficira u Kraljevskoj mornarici sve dok nije pao u nemilost kralja Jamesa pre pet godina, kada se saznalo da je učestvovao u zaveri protiv kralja Charlesa i njegovog brata Jamesa. - Ko još?

- Ne sećam se. - Gates je odmahnuo glavom, a zatim se zaustavio kada mu je vilica pozelenela. - Devon krije dobre stvari za sebe. Đubre jedno.

- Da, trebalo bi da mu se popišamo u buriće pre nego što odemo.

Gates se tako glasno nasmejao od srca, da mu se i Colin pridružio.

- Već dugo se nisam smejao na sav glas, - rekao je kapetan, otreznivši se, i sklopio oči. - Ti si dobro društvo, Campbell.

- Nisam ja, to je od viskija.

Kapetan se osmehnuo. - Takođe se već duže vreme nisam napio.

- Što dokazuje da je Devon, neopevano đubre, izabrao najboljeg čoveka da štiti njegovu rođaku.

Gates je otvorio oči i klimnuo glavom na Colinovu pohvalu. - Izbor zbog koga žali svakog dana. Više nisam njegov čovek, već njen, i on to zna. Zna da ću ga ubiti ako je takne bez ikakvog prava.

- Zašto te onda jednostavno ne razreši te dužnosti? - upitao ga je Colin.

Klub Brbljivica

- Nije to tako jednostavno. Umro bi za manje od sat vremena, kao i svako ko bi mi se usprotivio.

Colin se osmehnuo, sviđala mu se njegova samouverenost. - Znači, toliko si dobar?

- Naravno da jesam.

- Ne bih rekao, - zadirkivao ga je Colin, razmislivši o tome za trenutak.

Gates ga je gurnuo i obojica su se nasmejala i popila još jedno piće.

- Kaži mi, kapetane, - rekao je Colin nakon par trenutaka, tragajući za preko potrebnim razlogom da dovoljno omrzne svog druga, kako bi ga mogao ubiti kada za to dođe vreme. Nijedan nije uspeo naći. - Zašto ćeš se boriti na Devonovoj strani kada je očito da bi ga radije video mrtvog?

- Zato što je James nepravedan kralj.

- Zašto tako misliš?

Gates nije morao dugo da razmišlja o tome. - On propagira toleranciju za katolike, ali drži da progon prezviterijanskih kovenanta treba nastaviti. Moja žena je prezviterijanka.

Njenog oca su preklali na misi u škotskoj niziji kada je Charles bio kralj.

- Tvoja žena je Škotkinja?

- Jeste. Njena porodica još uvek teško živi u rodnom mestu. James pravi čistku tako da lete svi njegovi neistomišljenici. Bojim se da će i porodica moje žene uskoro biti proterana iz svog doma ako James ostane na tronu.

- Princ William je podjednako istrajan u želji da očisti kraljevstvo od katolika, neosetljivo je istakao Colin. - Zar je u redu da oni stradaju ako on dođe na presto?

- Naravno da nije, ali svetom upravljaju arogantni ljudi, Campbell. Mi smo tek njihovi pioni koji izvršavaju njihova naređenja, nezavisno od toga da li se slažemo sa njima.

Colin ništa nije rekao, razmišljajući o kapetanovim rečima. Da li je to istina? Zar je on bio samo pion? Ne, on je verovao u ono za šta se bori. Nije li? Jeste. Ako princ William preuzme presto, verovatno će krenuti na MacGregorove kada sazna da se Colin tako energično trudio da ga spreči u tome.

- Zar nećeš učiniti ništa da sprečiš Williama da dođe, kada znaš da će verovatno da je preda Devonu?

Gates ga je pogledao. - Zar bi hteo da njen život stavim ispred života hiljade drugih ljudi? To bi hteo?

Colin je trepnuo. Naravno da ne bi. Često su kroz istoriju za dobrobit većine stradali nevini. Kao vojnik, znao je to bolje nego iko. Pa onda, zašto nije mogao da odgovori? - Ne, najzad je ispljunuo. - Ne bih.

- Ona mi je kao ćerka, - priznao mu je Gates. - Ali ne bih ni ja. William mora da preuzme tron, ili će moja porodica nastradati.

I moja, ako uspe u toj nameri, pomislio je Colin. Obojica su hteli da zaštite svoje rođake. Ali ko će zaštititi Gillian... i Edmunda? Da li će provesti ostatak svog života u kuli, odsečena od sveta poput melanholične princeze iz jedne od dečijih bajki?

Klub Brbljivica

- Sad se osećam grozno. - Kapetan je prešao rukom preko glave. Kao i Colin, iako to nije imalo nikakve veze sa pićem koje je popio. Očito, i sa Gatesom je bio isti slučaj. Trebalo bi da je obiđemo.

Colin je odmahnuo glavom i spustio svoj pehar. - Šta? Ne. - Prokletstvo, ako je vidi raščupanu i pospanu, sutra će sigurno zadobiti povredu na treningu. - Gluvo doba noći je.

Pijani smo.

- Ponećemo viski. - Kapetan je ignorisao njegove proteste i pokušao da ustane.

- Sigurno spava, - raspravljao se Colin, gledajući kako uobičajeno pribrani kapetan ponovo pada na pod. - Preplašiće se ako joj pokucamo na vrata, - istakao je, u nadi da će probuditi Gatesovu zaštitničku prirodu.

- Imam ključ od njenih odaja. - Kapetan je pročeprkao po džepu i nacerio se, potvrdivši svoj iskaz.

Colin je odjednom postao svestan toga kako se Adam osećao kada mu je Eva ponudila jabuku. Želeo je da je vidi, da se uveri da su ona i Edmund dobro... ali da se ušunja u njenu sobu dok ona spava...

- Kapetane, mislim da nismo baš u najboljem stanju da bi ušli u odaje jedne dame.

- Nismo, - složio se Gates. - Ali oprostiće nam što tako upadamo kada vidi naša prijateljska lica. Veruj mi kad ti kažem da se ispod njene obično hladne spoljašnjosti krije srce golubice. Pomozi mi, hoćeš li? Ili ću otići bez tebe.

Da, pomislio je Colin ustavši i pružio ruku kapetanu. Jasno je video njeno srce svaki put kada bi pogledala svog sina. Što je bio samo razlog više da je ne prestravi kada ugleda svog kapetana nacvrcanog poput mornara koji nije na dužnosti. Šta ako Gates pokuša da je poljubi? Koji muškarac ne bi, pijan ili trezan, pao u iskušenje?

- Idem i ja, - rekao je, fiksirajući Gatesa pogledom, - ali seti se sutra da je ovo bila tvoja ideja.

Dok su stigli do prizemlja četvrtaste kule, Colin je sebe zamalo ubedio da se okrene i pusti Gatesa da ode sam. Kako se ovo dogodilo? Kako je dozvolio da mu se neko, ni manje ni više nego devojka, uvuče pod kožu i odvrati ga od zadatka? Jeste, sažaljevao ju je, a sažaljenje često ume da omekša srce. Ali divio se snazi u njenom miru i odvažnom prkosu u njenom glasu kada je bilo previše teško prećutati. Emocije koje su zračile od nje ka njenom sinu su ga privlačile poput vatre koja privlači moljca. Nedostajao mu je dom i rođaci, i iako su Gillian i Edmund imali samo jedno drugo, vezivale su ih jake spone ljubavi koje su mu zarobile srce i navele ga da želi nešto više. Zašto sada? Prokletstvo, zašto sada?

- Ja ću ući prvi da je probudim, - Gates je prošaputao dok su se šunjali uz stepenice, a zatim duž tihog hodnika. - Ti proveri da nema nikog. Vratiću se po tebe kada je probudim.

Ovo nije u redu, podsetio je sebe Colin po hiljaditi put, i osvrnuo se da proveri da su sami. Nije trebalo toliko da napije Gatesa. Ali, za divno čudo, kapetan je uspeo da hoda uz minimalno sapletanje, i još uvek je bio dovoljno oprezan. Šta bi Devon uradio da ih zatekne u njenim odajama?

Klub Brbljivica

Još gore, šta će se desiti sa Colinovim jadnim mozgom kada uđe? Do sada je ušao u mnoge sobe da bi pribavio informacije za kralja, ali nikada to nije uradio iz čistog zadovoljstva da vidi neku damu. Sigurno je poludeo poput Gatesa kada je pristao na ovo.

- Jesi li siguran da želiš da uradimo ovo? Šta ako nas vidi Devon? - ponovo ga je upitao Colin kada je Gates ubacio ključ u bravu.

- On spava u okrugloj kuli. Neće nas ni čuti ni videti.

Ipak, Colin je oklevao. - Mislio sam da me ne želiš u njenoj blizini.

- Ovo je drugačije. Ja sam tu da štitim njenu vrlinu. Imaš li piće?

- Imam. - Prokletstvo, Colin je hteo da Gates stekne poverenje u njega, ali to nije imalo nikakve veze sa ledi Gillian. Ovo nije bilo ni mudro, ni bezbedno, ali nije uradio ništa da spreči Gatesa kada je brava kliknula i njen kapetan otvorio vrata.

Sačekao je u hodniku kada je kapetan ušao. Pogledao je prema Edmundovim vratima i pao u iskušenje da proveri dečkića, a zatim se predomislio. Morao je da pribavi potrebne informacije i nestane iz Dartmoutha pre nego što potpuno izgubi razum. I prokletstvo, ali činilo se da neće skoro otići odavde. Gates se nije sećao imena na pozivnici. Verovatno nije ni znao kada William dolazi, niti koliko ljudi dovodi sa sobom. Colin je sumnjao da je jedini način da dođe do te informacije da se sprijatelji sa Devonom. Prokletstvo, to će biti teško, jer svaki put kada bi pogledao erla, želeo je da mu zarije nož u stomak.

Vrata su zaškripala i izvirio je Gates. - Uđi.

Ne bi trebalo. Trebalo bi da ode na drugu stranu. Ali onda ju je ugledao kako stoji sama na mekoj svetlosti sveća, i ušao da je jasnije vidi.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 17

Gillian je protrljala oči, ali kada je ponovo pogledala, gospodin Campbell je još uvek stajao sa druge strane vrata, George ga je zaista zvao da uđe, i zaista je bilo gluvo doba noći.

Nije sanjala. Jedino logično pitanje koje je sebi mogla da postavi je bilo šta je za ime Boga spopalo njenog kapetana? Gotovo da nije mogla verovati svojim očima kada ga je trenutak ranije zatekla nad svojim krevetom kako je zove da ustane.

Zaista se čudno ponašao, jer nikada ga nije videla tako veselog... tako razdraganog.

Ali kada je izašla iz spavaće sobe, navlačeći svoj ogrtač, i videla koga je doveo sa sobom, mislila je da sanja.

- Izvinjavam se što smo ovako upali, gospo.

Colinov glas je bio stvaran, nepogrešivo muški, obavijao se oko nje poput toplog vunenog ćebeta.

- Daj zatvori vrata, Campbell, - rekao je George, obišavši ga i otevši mu bokal iz ruku.

- Bije promaja. - Produžio je do malog kredenca iza divana i izvadio pehar za nju.

- Moraš da probaš ovo divno piće, Gillian. Devon ga krije...

- Jesi li sišao s uma, kapetane? - gotovo je viknula na njega. Sigurno jeste. Zašto bi se upuštao u takav rizik? On, oličenje odgovornosti i brige? - Znaš da niko ne sme ući u moje odaje noću. Čak ni ti. Ako Geoffrey sazna...

- Biću primoran da ga ubijem, - prekinuo je, a zatim pogledao u Colina koji je zatvorio vrata. - Zar ne, Campbell?

Oh, dragi Bože. Okrenula se ka plaćeniku. - Napili ste ga.

Nije se pomerio od vrata i kada mu se obratila, nije se iznenadila kada je skrenuo pogled pre nego što joj je odgovorio. - On me je odveo u podrum i sam je prineo pehar svojim ustima.

- Evo, draga. - George ju je potapšao po ruci i pružio joj pehar. Smešio se kao da nema ni jednu brigu na svetu. Zatim se neznatno zaljuljao na nogama.

- Oh, za ime Boga, sedi. - Gillian je uzela pehar i odvela ga do najbliže stolice da ne bi pao na zadnjicu. Kada ga je posadila da sedi i zelena boja oko vilice mu je malo iščezla, savila se i kratko ga poljubila u obraz. Taman toliko da se trgne iz magle u kojoj je bio zarobljen.

- Šta te je spopalo da dođeš i dovedeš još nekoga u moje odaje u ovo doba noći? I otkud sad to da ste ti i gospodin Campbell veliki prijatelji, kada si me upozorio da se pazim njega još prvog dana kada je kročio u Dartmouth?

- On je dobro društvo, - uveravao ju je stari prijatelj, kao da i sama to ne zna. - Mislio sam da bi ti prijalo.

Gillian se okrenula, zureći u Škota koji je čuvao ulaz, i zarumenela se na pomisao koliko bi joj prijao. Gospode, sam pogled na njega je bio prijatan doživljaj.

- Sad molim te, Gillian, probaj viski.

Klub Brbljivica

Okrenuvši se opet ka Georgeu, zabacila je glavu i uzdahnula prema nebu. - U redu, ako će to pomoći da što pre odete. - Prinela je pehar usnama i probala sadržinu. Nije bila ljubitelj alkohola, ali je morala da prizna da ovo piće nije bilo toliko loše.

- Lepo je, George. Sada insistiram...

- Uistinu jeste, - složio se njen kapetan. - Šteta što smo se ispišali u bure pre nego što smo otišli. - Podigao je svoj pehar i nacerio se gospodinu Campbellu, koji se najednom veoma zainteresovao za njen plafon.

Gillian je koraknula unazad i sručila se na divan, zabezeknuta, ne verujući svojim ušima šta joj je upravo priznao. Stvarno je poludeo, i ozbiljno je sumnjala da mu je Colin u tome pomogao. Razmišljala je o tome šta su uradili, zamišljajući ih kako stoje nad buretom i keze se kao budale, bez imalo poštovanja prema njenom rođaku. Osmehnula se. A zatim je prasnula u smeh. Bio je to blesav, nesmotren postupak, ali nek' ide život, sve je uvek bilo tako ozbiljno. George je uvek uspevao da zadrži samokontrolu, bio je distanciran od ostalih muškaraca ovde. Šta je to Colin Campbell uradio da zadobije toliko njegovo poverenje, da ga ovaj dovede ovde u njene odaje?

Okrenula se ka njemu kada se primirila i setila se, kada je pročistio grlo i skrenuo pogled, da on nije bio poput drugih muškaraca ovde. Osećala se bezbedno u njegovom društvu.

- Gospodine Campbell, zar ćete motriti na vrata cele noći?

Okrenuo se i bacio pogled ka vratima, kao da je zaboravio gde se nalazi, a zatim se odmakao od njih i osmotrio gde bi mogao sesti.

Gillian je shvatila da je jedino slobodno mesto pored nje. Njene odaje su bile male i skromno opremljene u poređenju sa Geoffreyevim. Nije imala ništa više od jedne stolice i divana. Više od toga joj nije ni trebalo, jer nikada nije ni imala goste.

- Nećemo Vam dugo smetati, - obećao je, došavši do nje.

- Nimalo mi ne smetate. - Nije mogla da mu se ne osmehne. Bilo je teško suzdržati se kada je sam pogled na njega bio kao da sluša virtuoza na leutu koji svira njenu omiljenu pesmu.

Učtivo se pomerila malo u stranu da mu napravi mesta da sedne i ispila piće, trudeći se iz petnih žila da se ne zagrcne kada je seo.

- George, ja... Oh, Bože. - Njen kapetan je zaspao – ili pao u nesvest. U svakom slučaju, ostavio ju je samu sa plaćenikom. - Trebalo bi da ga probudim.

- Da, trebalo bi.

Gillian je ustala sa divana, sklanjajući svoja povređena osećanja da on jedva čeka da je se otarasi. Tako je bilo najbolje. Da mu se iole sviđala, bilo bi joj duplo teže da ga ne smatra tako privlačnim. Dobro što ju je podsetio na stvaran svet u kome je živela.

- Kako je Edmund?

Podigla je ruku i krenula da protrese Georgea za rame, a zatim zastala i spustila je. Nije baš raspoložen ovih dana.

- Ni ja ne bih bio da dva dana nisam bio napolju. -

Klub Brbljivica

- Jesam li pogrešila onda, - upitala je, okrenuvši se ka njemu, - što sam htela da stavim do znanja svom rođaku...

- Jeste, ako Edmund ispašta zbog toga, onda jeste.

Pogled joj se zamutio, zadržavajući iznenadni nalet suza koje nije pustila da poteku, koje je trebalo da pusti, uprkos svom ponosu. Colin, ovaj stranac, bio je u pravu, i umalo nije pala na kolena kada je čula njegove reči.

- Nisam hteo da Vas rastužim, - rekao joj je kada se opet sručila pored njega. - Nije moje da se mešam u to kako vaspitavate svoje dete.

- Pobrinuću se da sutra izađe iz zamka. Cenim Vašu iskrenost, gospodine Campbell.

Laknulo mu je što nije zaplakala. Naslonio se i spustio članak na drugu butinu. Kapetana zovete po imenu.

Onda i nije toliko žurio da ode, na kraju krajeva. Srce joj je tako snažno udaralo u grudima da je bila sigurna da ga on može čuti. Gospode, ali zaista je bila jadna. Zar već nije jednom sebi dozvolila da pođe ovim putem? Zar se nije zaklela da neće ponoviti istu grešku?

Zašto joj je bilo toliko teško da se seti toga kada je sa njim? - Jedino kada smo sami.

- Ovde nema nikoga drugog osim nas, - kazao je, podigavši pogled sa njenih usana. Istinu govoreći, - rekao joj je, smešeći se kao da ne može da se suzdrži. - Ne smeta mi mnogo što me zovete gospodin Campbell.

- Zašto ne?

- Čini da se osećam veoma pristojno.

Pogledala ga je krajičkom oka prinoseći pehar usnama. - A Vi to niste?

- Ne sve vreme.

Ali uvek je bio pristojan prema njoj. Zato ga je više volela. Bilo joj je dosta muškaraca koji je gledaju kao da je poslednje sočno parče jagnjetine na stolu. Međutim, nije imala ništa protiv da je on smatra privlačnom. Štaviše, želela je to.

George je glasno zahrkao, na šta su ga oboje pogledali.

- Kako ste zadobili njegovo poverenje? - nežno je upitala Gillian, gledajući svog najdražeg prijatelja kako spava. - On nema prijatelje ovde.

- Spasao sam ga kada je de Atre pokušao da ga ubije.

Trepnula je, pogledavši ga. De Atre! To smutljivo đubre! Trebalo bi da zahvali gospodinu Campbellu za to što je učinio. Taman kada je zaustila, nastavio je.

- Odmah potom mi je uzvratio uslugu.

- Zahvalna sam Vam za to... obojici... hoću reći da on... - Nervozno se osmehnula, spustivši svoj pehar na niski sto ispred njih, i sklonila svoju tešku kosu sa ramena. Vazduh oko nje je bio zagušljiv. - Alkoholna pića su žestoka. Ja uglavnom pijem vodu za vreme večere i nisam naviknuta na dejstvo Geoffreyevog pića.

- To je dobro, jer Geoffreyevo piće više nije bezbedno za upotrebu.

Nasmejala se. - Imaću to na umu.

Gledao ju je koji trenutak, a zatim lako izdahnuo, kao da se pomirio sa nekim teškim zadatkom. - Kada sam Vas prvi put video, onog dana na kuli ... - nastavio je uprkos tome što

Klub Brbljivica

se nelagodno promeškoljila - ..izgledali ste... kao da čeznete za nečim. Za domom? Možda Edmundovim ocem?

- Ni dom, ni Edmundov otac mi nisu bili ni na kraj pameti u poslednje četiri godine.

- Za slobodom, onda? - insistirao je kada nije ništa više rekla.

- Samo detinjaste maštarije. - Slegla je ramenima i zurila u pehar na stolu. - Ne bih Vas zamarala time.

- Ah, znači želite da ostanete tajanstveni. - Usne su mu se izvile u nestašni osmeh kada ga je pogledala.

Dobri Bože, kako neko može da deluje tako opasno i nepristupačno u jednom, a opet potpuno srdačno i otvoreno u drugom trenutku?

- Bojim se da je ovaj zamak previše mali za misterije, gospodine Cam... Coline. Porumenela je zbog svoje smelosti. Prešao je pogledom preko njenih obraza, užarenog nosa.

Još jednom se osmehnula i pokrila lice šakom. - Oprostite mi, nisam naviknuta na to da...

- Da Vas izvuku iz kreveta i ispituju gotovo nepoznati ljudi? - završio je umesto nje, skrenuvši pogled.

Nije htela da prestane da je gleda. Nije htela da ode i znala je da će to učiniti ako nastavi da ćuti i ponaša se kao da joj je nelagodno u njegovom društvu. - Recite mi nešto o sebi, - brzo je rekla, - i onda ćemo bolje upoznati jedno drugo.

Sada se on promeškoljio, bilo mu je nelagodno kao i njoj da otkriva bilo šta lično.

- Šta želite da znate?

Iznenađena njegovim odgovorom, radoznalo je izvila obrvu i pogledala ga. Praktično joj se nudio na poslužavniku i mogla je uzeti šta god je htela. Mogla ga je pitati za novosti iz Engleske, ili nešto da zadovolji čežnju da sazna sve o Colinu Campbellu, kao muškarcu? Koliko Vam je godina?

- Dvadeset dve. Vama?

- Devetnaest.

- Živite u Glen Orchy kada se ne prijavljujete za borbu?

- Ne, moji rođaci žive dalje severno.

- Nikada nisam bila u Hajlendu, - rekla mu je. - Da li je opasno kao što se priča?

- Jeste, ali je i lepo. - Nešto u načinu na koji je izgovorio reč - lepo -, meki uzdah, toplina u njegovom pogledu dok upija njene crte lica, učinili su da oseti leptiriće u stomaku.

Možda mu je ipak bila privlačna.

- Da li Vas čeka voljena u Hajlendu? - Prokletstvo, nije htela da bude toliko smela.

Posegnula je za peharom, ali zaustavio ju je.

- Boleće Vas glava ujutru.

Njegove šake su pokrile njene, velike, tople, grube od višečasovnog rukovanja mačem.

- Ne čeka me niko. - Obavio ju je njegov dah prožet viskijem, i osmehnuo joj se tako nežno i prisno, da se gotovo izgubila. Molila se za snagu – nešto što joj nije trebalo sa Reggiejem.

Klub Brbljivica

Spustivši pehar ponovo na sto, odvojila je ruke od njegovih. - Zar ste toliko posvećeni borbi da nemate vremena za ljubav?

Pomerio se i oslonio laktovima na kolena. Zurio je u drške bodeža koje su izvirivale iz njegovih čizama i razmišljao o svom odgovoru. Najzad ju je pogledao. - Da, - rekao joj je, Mač je moja ljubav. Praktično sam odrastao sa mačem u ruci.

Pogledala ga je ispod trepavica i izvila usne u osmeh. Zaista je imao tajne. Da li bi bio toliko otvoren ako bi mu postavila drugu vrstu pitanja? - Logično bi bilo da čovek praktično rođen sa mačem u ruci zna njime veoma vešto i da rukuje. Zar ne?

Oči boje topaza koje su gorele poput plamena su je pogledale. Za trenutak se uplašila da je preterala. Koji god da je bio razlog njegovog pretvaranja da ne ume baš dobro da rukuje mačem, nije htela da napravi neprijatelja od njega. Volela je njegovo društvo. Zar je to bilo tako strašno? Toliko opasno? Ali nije bio ljut. Štaviše, činilo se da ga njena odvažna procena zabavlja. To nije prvi put da ga izaziva, a da se on ne ljuti. Zbog toga se još više opustila pored njega.

- Potrebne su godine da neko usavrši veštinu mačevanja, - rekao joj je, složivši se sa njenom suptilnom optužbom, ali je nije lagao po tom pitanju. - Kada dođe trenutak za borbu, pobediću upravo zahvaljujući svojoj posvećenosti treninzima.

Osmehnula se. George je bio u pravu. Ovaj gorštak je arogantan, pametan... i očito veoma odan Williamu. - Princ William ima sreće što ste na njegovoj strani.

Dosuo je sebi još viskija, ispio ga u jednom dahu, a zatim se okrenuo ka njoj. Kapetan Gates mi je rekao šta Devon planira sa Vama kada princ dođe.

Gospode, zašto je morao da pokrene tu temu? To je bio mračan oblak koji ju je svuda pratio, svakog dana, šta god da je radila. - Moj rođak smatra da me je sudbina dodelila njemu.

Oduvek me je želeo. Ne znam zašto.

- Mogu navesti par razloga.

Pogledi su im se sreli i razmenili su kratke, pomalo nelagodne osmehe, od čega su joj se palčevi savili u papučama.

- Ako želite da napustite Dartmouth...

Podigla je ruku. Gospode, ne. Ne daj mu da izgovori to. Neće dozvoliti da on, ili ne daj bože Edmund, nastradaju kada Geoffrey pošalje vojnike po njih.

- Neće biti kako moj rođak želi, - nežno je rekla.

Spustio se bliže njoj. - Nisam Vas čuo, devojko.

Umalo da ponovi šta je rekla. Niko nije znao za pisma koja je slala Williamu. To što je radila bilo je preopasno. Ako Geoffrey sazna da njemu iza leđa kuje zaveru sa princom, bez sumnje bi realizovao svoje pretnje i oduzeo joj Edmunda, a verovatno bi je i što brže oženio.

Pogledala je prema Georgeu. Njen dragi kapetan je nikada ne bi odao, ali bi pokušao da je zaustavi. Možda bi čak insistirao da lično dostavi njena pisma glasniku.

Nije znala zašto je htela Colinu da otkrije tu tajnu. Zaista nije verovala da bi hteo da joj pomogne. Ne bi mu ni dozvolila, a možda joj njegova pomoć ne bi ni trebala. Ne ako

Klub Brbljivica

William drži do svoje reči. Želela je da Colin zna da ima nade da napusti ovo užasno mesto.

Da konačno prozbori da ne sedi samo skrštenih ruku i povija glavu pred rođakom.

- Rekla sam, neće biti kako moj rođak želi. Čutao je koji trenutak, dajući joj vremena da razmisli o onome što je upravo nameravala da mu prizna. Zatim je rekao, - Šta nameravate da učinite po tom pitanju?

Pogledala ga je krajičkom oka i zapitala se, da li bi se i on samo nasmejao na njene pokušaje da spase sebe i sina kao što bi se de Atre, Hammond, ili čak i gospodin Lefevre nasmejali ako bi im ih otkrila. Ali on je bio drugačiji. Video ju je na kuli i nikome nije rekao za to. Rizikovao je da se Geoffrey naljuti na njega kada ju je pratio i spasao od poručnika de Atrea. Ni jednom se nije rugao njenoj očito ograničenoj snazi kada ga je izazivala. Ne bi se smejao ni sada.

- Nameravam da zadobijem Williamovu naklonost.

Maska smirenosti koju je toliko vešto održavao pala je pred njenim očima.

- William?

- Da, princ.

Zurio je u nju kao da joj je upravo izrasla još jedna glava, a zatim se ispravio i povratio svoj izraz blage zainteresovanosti. - Verujete da će Vam pomoći?

Klimnula je glavom. - Obećao je da hoće.

- Zaista? Kada?

Bacila je pogled na Georgea, pa nastavila. - U pismima... više puta. On mi je jedina nada. Ni Geoffrey ni George ne znaju za to. Zamolila bih Vas da...

Podigao je dlan i zaustavio svaku dalju priču. - Da raščistimo. Vi se tajno dopisujete sa Williamom Oranskim? Kako? Šta ste mu rekli?

- Prosledila sam mu novosti koje sam saznala od pojedinih ljudi ovde. Rekla sam mu da ideja da ga formalno pozovu u Englesku kako bi izbegao rat nije potekla od Geoffreya, već od mog oca.

- Zaista? - tiho je upitao, zvučeći malčice zaprepašćeno, što je i bilo za očekivati, mislila je.

- Da. Rekla sam mu da su, iako Geoffrey tvrdi suprotno, zbog bogatstva i uticajnog položaja mog oca, njih sedmorica pristali da potpišu poziv. Moj rođak nema ni mozga ni sredstava za tako nešto. Pa ipak, namerava da preuzme sve zasluge i zadobije Williamovu naklonost kada ovaj dođe. Moram to da sprečim.

Colin je ćutao dovoljno dugo da joj srce zastane od straha da mu je previše otkrila.

Premestio se još dva puta na mestu i prešao šakama preko lica. Najzad, nakon što je duboko udahnuo, progovorio je. - Znači da znate ko su ta sedmorica.

- Znam imena njih šestorice do sada, - rekla mu je. - Princ i ja nikada nismo pričali o ljudima koje je moj otac izabrao. Bilo ih je puno, ali trebalo im je samo sedam. Znam ko su jer Geoffrey uživa da mi se ruga kako će William brzo doći nakon što svaki od njih stavi potpis na poziv.

Klub Brbljivica

- Erl od Shrewsburyja i vikont Lumley su se poslednji potpisali. Henry Sydney, erl od Romneya, i Edward Russell su to učinili pre njih.

- Znači, čeka se na još dvojicu?

Odmahnula je glavom. - Samo na jednog. Erl od Danbyja se prvi potpisao.

- A poslednji je bez sumnje Vaš otac.

- Ne. Moj otac je prevelika kukavica da ustane protiv kralja ako William izgubi. Zato će dozvoliti Geoffreyu da preuzme sve zasluge. Barem za sada.

- Grubo govorite o njemu. - Colinov glas je ogrubeo kada ju je konačno pogledao.

- Odbacio je i mene i mog sina kao što vojnik odrubi glavu svom najljućem neprijatelju.

- A Vaša majka?

- Ona je to dozvolila, - rekla mu je bez ikakvih emocija. Jer nijedna nije ostala. Samo me smrt može odvojiti od mog deteta. Princ mi je jedina nada.

George je hrknuo i otvorio oči na kratko, obešenjački im se osmehnuvši, i nastavio da spava.

- Trebalo bi da završimo ovaj razgovor, - tiho ga je upozorila.

- Da, - složio se, sa olakšanjem. - Pričajte mi onda o Edmundu.

Trepnula je, izmešanih osećanja začuđene neverice, zahvalnosti, i nečeg od čega ju je srce zabolelo i oči zapekle. Nijedan muškarac se nikada nije interesovao za Edmunda.

Počela je sa osnovnim činjenicama, koliko ima godina, koje su mu omiljene priče, omiljene igre. Colin se osmehnuo kada mu je rekla da je iks i oks jedna od njih. Kada je upitao za Edmundovog oca, rekla mu je istinu. Bila je luda i mlada, ali pre bi izabrala da zadrži svog sina, nego da živi životom razmažene plemkinje.

- Zar Vam ne nedostaje dvorski život?

Odmahnula je glavom. - Da li mi nedostaju balovi i lažni osmesi potencijalnih udvarača koji me užasno smaraju? Ne, nimalo. Osim toga, nakon godina odbijanja takvih pojedinaca, otac bi sigurno pokušao da me uvali nekom starom, dosadnom engleskom lordu.

Osmehnuo se, oduzevši joj dah sjajem u očima, koje su blistale poput retkih dragulja.

- Nešto mi se čini da Vi ne biste dozvolili da dođe do toga.

- Zato i jesam rekla da bi pokušao.

Zaključila je da je njegov otvoreni kez podjednako opasan kao suptilno izvijanje njegovih usana. Pričali su satima, razmenjujući osmehe u tišini, pa čak i smeh sve dok sunce nije počelo da se izdiže iza uzanih prozora.

Kasnije, kada je prodrmao Georga da ga probudi, uz napomenu da bi trebalo da odu, shvatila je da je to bila najlepša noć u njenom životu.

Da ju je još i poljubio, bila bi savršena.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 18

Colin je za dlaku izbegao udarac u stomak i savio se kada ga je drugi zamah umalo obezglavio. Podigao je ruku da zaustavi Gatesove napade. Prokletstvo, znao je da ne treba da vežba kada celog jutra ne može da izbaci ledi Gillian iz glave. William Oranski je njena jedina nada. Kada mu je otkrila svoje planove – mere koje je preduzela sa ciljem da unizi svog rođaka i spase sebe i sina – ostao je bez teksta. Dopisivala se u tajnosti sa holandskim princom! Prokletstvo, još uvek nije mogao da poveruje. Bila je Williamov špijun, i to prokleto dobar ako čak ni Gates nije znao za pisma. Izdala je kralja Jamesa. Šta da učini po tom pitanju? Ništa. Razumeo je njene motive. Šta joj je William obećao? Kako će princ da je spase od njenog rođaka? Hoće li održati reč? Colin nije bio ubeđen u to, pa čak i da joj je William obećao da će je izbaviti iz Dartmoutha, Colin ne može da mu dozvoli da dođe na tron.

- Nisi skoncentrisan,- kazao mu je protivnik, vrativši mač u korice.

Zaista nije bio. Uprkos svemu što mu je mozak govorio da se ne vezuje za nju, Colin je znao da gubi tu bitku. Jer nije mogao da dočeka da je ponovo vidi. I to ne zato što je ona posedovala informacije o njegovim neprijateljima koje su mu bile potrebne, iako, tako mu svega, nikada nije ni pomišljao da bi ona mogla znati sve što mu treba! Šta je još znala? Kada je William nameravao da dođe? Mogao je da je pita i prošle noći, ali nakon sveg njenog zapomaganja da joj je princ jedina nada, nije se mogao naterati da je dodatno pritiska. Ne, samo je hteo da čuje njen glas, da je vidi kako se osmehuje. Nije bila uobražena, već osvežavajuće otvorena i iskrena. Nije želela ništa više od života osim da bude srećna, kao i njen sin. Njena lepota ga je privukla, ali njen karakter, obojen ljubaznošću, hrabrošću i integritetom, iskušavao ga je preko granica izdržljivosti.

Odustao je od pokušaja da zaboravi kako je svetlost plamena u njenim odajama bacala odsjaj na njene raspuštene, guste talase ili kako su joj oči treperile kada je pričala o Edmundu.

Nije se od srca smejao sa nekim od kada je napustio Camlochlin prošlog meseca. Tri godine pre toga. Prokletstvo, prijalo mu je da malo spusti gard – da se podseti ko je.

Muškarac. Jedan od MacGregorovih, koji vole svoju zemlju, svoje rođake, svoje žene. Ali Gillian Dearly nije njegova žena i to što je želi ga je uplašilo. Učinilo ga je ranjivim, poput broda koji besciljno plovi bez sidra. Prošle noći, upotrebio je i poslednji atom snage da se obuzda i ne odvuče je do kule, a zatim je ljubi sve do zore uz obećanja da će joj ispuniti svaku želju.

- Trebalo je da napustiš njene odaje sinoć kada sam zaspao.

Colin je odložio svoj mač i umorno uzdahnuo. Hteo je da ode, ali su ga um, usta i noge izdali. - Vi ste me odveli kod nje. Glupo je da se sad ljutite na mene zbog toga.

- Zaista? Vidim kako je gledaš – ili kako pokušavaš da je ne gledaš,- nastavio je njen kapetan. - Kako smekšaš kada gledaš Edmunda. Upozoravam te, ništa dobro ne može proizaći

Klub Brbljivica

iz toga. Možeš vešto rukovati mačem, uprkos tvom jadnom izgovoru da nije tako, ali nećeš moći da je zaštitiš od Devona ako nameravaš da joj pomogneš da napusti Dartmouth.

- Ne nameravam. Jednostavno...

- Zato što će je naći gde god se sakrila. I znaš li šta će da joj uradi? Edmundu?

Ne, Devon je ne bi pronašao u Camlochlinu.

Surova je istina da je teško sakriti kada neko u jednom momentu izgubi pamet, i ne zna kako da dođe sebi. Colin je trepnuo i skrenuo pogled, da Gatesovo oštro oko ne bi u njima našlo dokaz u prilog tome.

Nije mogao da je odvede u Camlochlin. Nije imao dovoljno vremena da je odvede tamo i vrati se za bitku. Šta bi radila tamo sa njegovim rođacima? Ne bi joj se svidelo hladno vreme i izolacija. Nije znala da je on MacGregor i kada sazna, verovatno da više nikada neće hteti da priča s njim.

Ali najednom nije mogao da se zaustavi, zamišljajući Edmunda kako slobodno trči ogromnom zelenom dolinom u Camlochlinu sa decom svog uzrasta, i Gillian kako se smeje za stolom sa njegovim rođacima, osmehuje mu se u krevetu.

U šta se to pretvorio? Uvek je znao šta hoće u životu. Tu nije bilo mesta za ženu – a još manje za suprugu. Bio je besan što uopšte i razmatra takvu mogućnost.

- Predložiću Vam nešto, kapetane.

- O čemu se radi?

- Neće Vam se svideti.

- Onda možda ni ne treba da mi govoriš.

Možda ne bi trebalo. Možda bi trebalo da ga zamoli da ga tresne po glavi jednim od teških drvenih mačeva za vežbu koji stoje beskorisno oslonjeni uza zid.

- Zamolio bih Vas da mi verujete,- nastavio je. Trebala mu je kapetanova pomoć da sprovede svoj naum, i pošto Gates nije znao da je William Oranski već obećao da će pomoći njegovoj štićenici, biće lakše sprovesti zadatak ako se Colin ne meša.

- Tražiš da ti verujem,- kazao je kapetan, - ali teško da to mogu da učinim kada izbegavaš da mi odgovoriš na pitanja. Imao sam strpljenja jer mislim da nisi tako loš kao ostali ovde, a i pametan si. Ali ti samo glumiš ovde, u zamku, za stolom. Pretvaraš se, zar ne, Campbell?

Colin je poželeo da mu je stolica pri ruci. Nemoguće da ga je Gates tako brzo provalio. Na šta li sumnja? Sigurno je loše pretpostavio. Bolje da sada otkrije, iako... Glumim?- mirno je upitao, gledajući Gatesa pravo u oči.

- Mrski su ti i Devon i ostali ljudi ovde.- Podigao je ruku kada je Colin zaustio da odgovori. - Ne poriči, nisam budala. Lažno im se smeškaš, ali svako ko te iole pažljivo pogleda može da vidi razliku kada se obraćaš Edmundu... i njegovoj majci. Dobro nosiš masku, Campbell, jer ne mogu da odredim da li si isti i prema meni.

Colin je mrzeo što mora to da prizna, ali sviđao mu se Gates. Barem dovoljno da ga ne ubije sa ostalima. Ne, više od toga. - Izuzetno Vas poštujem, kapetane.

- Hvala. Ali još uvek mi nisi rekao šta si naumio.

Klub Brbljivica

Colin to nije ni hteo da mu kaže. Barem ne celu istinu. - Reći ću Vam, ali kao što sam spomenuo, neće Vas biti briga za moj predlog.

- Slušam te.

- Ne smemo dozvoliti da se uda za Devona.

- Mi? - Nemojte mi reći da ćete sedeti skrštenih ruku kada je ta protuva odvuče u svoj krevet.

Gates se ramenom oslonio na zid i dobacio mu zgađen pogled. - Ali nema načina da to sprečimo. Ako se princ složi...

- Postoji način,- ubacio se Colin. - Ali treba mi Vaša pomoć, kao i potpuno poverenje.

- Nastavi.

- Da li biste išta učinili da vidite ledi Gillian i njenog sina bezbedne van Dartmoutha?

Kapetan se nasmejao i odmakao se od zida. Kada je došao do Colina, njegov smeh se pretvorio u hladno režanje. - Znao sam da ćeš hteti da joj pomogneš. Rekao sam ti koliko je opasno čak i pokušati. Zar treba da te oteram u bolesničku postelju na narednih par meseci da te sprečim?

- Možete da pokušate,- tiho ga je upozorio Colin. - Ali u međuvremenu, uradiću ono što moram, sa ili bez Vaše pomoći. Ipak, radije bih da mogu da računam na Vas. Onog trena kada se Devon oženi njom izbaciće Edmunda.- Prokletstvo, to je istina. Lud ili ne, mora da preduzme nešto.

- Previše je opasno. Neću da ti pomažem.

- Nećete me ni sprečiti.

Gates ga je tako besno pogledao, sa ubilačkom namerom, da je za trenutak Colin poverovao da će probati da ga ubije.

- Uz Vašu pomoć, mogu ovo da uradim tako da niko od njih ne nastrada.

Gates je delovao kao da mu se slošilo. - Ubiće vas sve troje pre nego što napustite Englesku.

- Ne ako nas ostane dvoje. Najpre moramo izbaviti Edmunda.

- Zar ne shvataš da ona nikada neće pristati da se odvoji od dečaka?

- Hoće ako mi veruje. A uz Vašu pomoć, hoće.

Gates se ponovo oslonio na zid. - Razmisliću o tome.

Barem nije isukao svoj mač. Colin je klimnuo. I to je dobro za početak. *** Kasnije te noći, Colin je tiho sedeo u Velikoj dvorani, jedva svestan muškaraca oko sebe koji su raspravljali o tome šta je kapetan Gates učinio svom poručniku.

Imao je vremena da bolje razmisli o svojim ranijim odlukama u pogledu ledi Gillian.

Nije mogao da joj pomogne i nije mogao da dozvoli da William ostane u Engleskoj dovoljno

Klub Brbljivica

dugo da to uradi. Već je imao jasan zadatak koji je morao da izvrši i nije mogao da odstupa.

Ne sada. Predugo je čekao na ovo. Prokletstvo, čitavog života se pripremao za predstojeću, slavnu bitku. U njegovim rukama bila je sudbina prestola i tri kraljevstva. Morao je da sazna šta još ona zna o pobuni. Da uradi ono zbog čega je i došao ovamo, a zatim nestane iz Dartmoutha.

Pogled na nju kako ulazi u dvoranu sa Gatesom trenutak kasnije naveo ga je da posumnja u svoj cilj. Kako je moguće da svaki put kada je vidi, ona izgleda sve lepše i lepše?

Očima je upijao svaku njenu nijansu: laki korak kojim mu je prišla... njihanje njenih kukova pod suknjom boje svetlog korala... njen tanak struk i pune, oble grudi... Prsti su mu se zarili u dlanove od potrebe da je miluje, ljubi, poseduje. Čak i da uspe da je izbavi iz Dartmoutha pre nego što nastane haos, šta bi sa njom posle toga?

Bilo je opasno da dozvoli da mu ona odvuče pažnju, ali da je želi – to je smrtonosno.

Skrenuo je pogled, boreći se svim silama da joj se odupre. Bilo je glupo i nesmotreno što je ušao u njene odaje, pričao i smejao se s njom, nezavisno od toga šta je znala. Znao je da je ona nevolja, sa tim krupnim, plavim očima i svetlo ružičastim tenom. Ponovo ju je pogledao, uživajući u dugoj pletenici boje lana koja joj je prekrivala rame, pramičcima koji su slobodno štrčali oko njenih slepoočnica. Prokletstvo, znao je da je ona nevolja, ali nije mario... i nije mogao da skine pogled s nje.

Dok ona nije podigla glavu i uzvratila mu pogled.

Umirivši svoje disanje, uputio je svoj najuvežbaniji osmeh Geraldu Hamptonu kada je div seo blizu njega. - Izvini, nisam čuo šta si rekao.

Div je lupio svojom još većom pesnicom o sto, pozivajući jednog od slugu. - Rekoh, londonski biskup dolazi u Kingswear za dve nedelje.- Hampton mu je uputio mračan pogled, zakrvavljenih očiju, dok su mu posluživali piće. - Pitao si za posetioce.Colin je trepnuo. - Biskup?- Prokletstvo, kralju se crno pisalo ako je prokleti londonski biskup zvao holandskog princa da ukrade tron. James je gubio saveznike i bez crkve na svojoj strani verovatno će izgubiti rat. Colin se namrštio kada mu je još jedna mračna misao pala na um. Lefevre mu je rekao da su poslali poziv sedmorici. Zašto biskup dolazi ovamo? Je l' njegov dolazak ima neke veze sa njom?

Još jednom ju je pogledao kada je sela preko puta Gatesa. Nije podigla pogled, već je spustila ruke u krilo. Labud na jezeru tame i blata. Da nije Devon odlučio da ne čeka dolazak Williama Oranskog i uzme je za ženu?

- Ona nije moja briga.

- Šta reče, klinac?- Hampton je ispio sadržinu svog pehara i snažno udario prstima po hlebu.

- Velika je to briga,- ispravio se Colin bez problema, ali se u sebi opsovao. Nije ni bio svestan da je izgovorio naglas. Kada mu se dođavola tako nešto desilo?

- Šta to?

- Čekanje hoće li svi potpisati da bi pravi kralj mogao da dođe.

Hampton se nasmejao. - Baš si žedan katoličke krvi, a, zalutali?

Klub Brbljivica

- Došao sam da se borim. Ne da vežbam.

Hampton ga je pljesnuo po leđima, a zatim podigao svoj pehar da ponovo sipa piće.

Pogledao je prema Gatesu, a zatim se savio bliže ka Colinu. - Šta misliš o onome što je učinio de Atreu?

- Postupio je po dužnosti,- rekao je Colin. - Kao što se svima nama i zakleo da će učiniti.

- Gotovo mu je odsekao usne. De Atre će imati ožiljak do kraja života od tog opasnog napada. Gates je stavio ženu ispred jednog od svojih ljudi.

- Onog koji je pokušao da mu zabije nož u leđa.

Hamptonov osmeh nije bio nimalo prijateljski kada se okrenuo ka Colinu. - Kapetan je imao sreće što si ti bio tamo da to sprečiš.

- Da znaš da jeste sreća,- složio se Colin. - Da ga je de Atre ubio, onda bi, kao poručnik, on postao čovek koji će nas voditi u borbu protiv neprijatelja.- Zurio je u Hamptona, čekajući da njegove reči dopru do diva. De Atre bi ih održao u životu najduže jedan dan, i Hampton je to znao.

Div je slegnuo svojim ogromnim ramenima i vratio se ispijanju pića i smejanju sa ostalima. Colin je uhvatio Gatesov pogled i neprimetno mu klimnuo glavom. Kapetan mu je uzvratio nemi pozdrav i okrenuo se kada je Devon ušao u dvoranu.

Istog trena, sluge koje su čekale duž zida naglo su se trgle i odjurile u kuhinju.

- Šta to imamo ovde?- Devon je namestio periku i odgurnuo Margaret od sebe kada je došao do Gillian. - Moja rođaka se udostojila da sedi sa nama večeras. Čemu dugujem ovo zadovoljstvo?

Kada mu nije odgovorila, seo je na svoje mesto i osmehnuo se ostalim muškarcima. Mora da smo joj nedostajali. Ne zaboravimo da je kurvi mesto među muškarcima.

Colin je sedeo mirno poput kamena, prsti su ga svrbeli da izvuče bodež iz čizme i zarije ga Devonu u grlo. Pogledao je ka Gatesu, besan jer ni ovaj put Gillianin kapetan nije rekao ni reč u njenu odbranu. Pitaće ga posle zašto, i dođavola sa tim šta Gates misli o njemu.

Počeo je da poštuje čoveka koji je uspeo da, duže od tri godine, drži čopor vukova podalje od svoje štićenice da je ne rastrgnu na komadiće. Ali prokletstvo, kako je mogao da sedi tu iz noći u noć i sluša kako joj se rođak odvratno obraća?

Odgovor je došao sa njegovim sledećim udahom – kada je kapetan Gates ustao i pogledao Devona. Njegovo upozorenje je bilo toliko tiho, da ga Colin nije čuo. Ali znao je da je upozorenje po strahu u erlovim nadmenim očima.

Nažalost, strah nije dugo trajao.

Ustavši, Devon je uputio ledeni pogled Gatesu i glasno naredio, - Hoću da mi sada dovedete dečaka. Vreme je da sazna detalje svog dolaska na ovaj svet.

Ledi Gillian je skočila sa stolice i pobunila se. - On spava i neću dozvoliti da ga bilo ko ometa.

Njen rođak se polako okrenuo ka njoj, njegov ton je prerastao u dreku. - Neće spavati u ovom zamku sutra ako mi ga smesta ne dovedu!

Klub Brbljivica

I evo ga, njen rat. Videvši poraz na kapetanovom licu, Colin je shvatio da sama bije svoju bitku. Gates je branio njenu čast, što je vredno divljenja, ali radio je to oprezno, uvek pažljivo da ne razgnevi Devona. Branio je Edmunda pasivno, ali ona je ta koja se konstantno borila da zaštiti svoje dete.

Lefevre je odmakao stolicu od stola, očito zaključivši da, pošto se niko drugi ne prihvata zadatka da isprati damu do sobe njenog sina, on to mora da uradi.

Colin je odmahnuo glavom kao da pokušava da odbaci ludu ideju da se meša u stvari koje nemaju nikakve veze sa njegovim ratom. - Ja ću Vam dovesti dečaka,- rekao je ustajući, i dao znak rukom Lefevreu da ostane gde je.

Udaljivši se od stola, zadržao je miran pogled na Gatesu. Tokom godina, Colin je naučio da pridobije neprijateljevo poverenje. Ali Gates mu nije bio neprijatelj i on je želeo da tako i ostane. U svakom slučaju, nije imao nameru da sedi skrštenih ruku dok Devon priča svakakve prljavštine Edmundu.

- Prošle noći, naš dobri kapetan je postavio mene za daminog pratioca umesto Lefevrea. Pošto on odbija da Vas posluša, ja ću izvršiti zadatak.

Devon je zabacio glavu i nasmejao se, dajući Colinu trenutak da neprimetno klimne glavom kapetanu. Verujte mi. Molio se da kapetan čuje njegovu nemu molbu.

- Pravo je osveženje videti takvu lojalnost za mojim stolom.- Erl se iscerio Gatesu, zavalio se natrag u stolicu, i dobacio Colinu žalostan pogled. - Kapetan bi ti mogao otfikariti usne zbog ovog ujutru, ali sad idi, i brzo se vrati. Gillian, ti ćeš ostati ovde sa mnom.

- Idem sa njim. Edmund će se prepasti...

- Sedi i ćuti, devojčuro,- upozorio ju je rođak, uputivši joj strog i nemilosrdan pogled, kao što je i Colinov bio pre nego što je rasporio čoveka.

Umesto da se povuče, nastavila je. - Geoffrey, bolje pazi,- upozorila ga je tihim, blagim tonom. - Ako odbiješ da mi dopustiš da se pobrinem za sina, on neće biti jedini koji napušta ovaj zamak.

- Ti nećeš otići iz Dartmoutha.- Nasmejao joj se.

- Nisam mislila na sebe.

Devon je shvatio šta mu govori i njegov smeh je utihnuo. Dakle, nije sumnjao da bi mu devojka prosula utrobu. Svaka čast, devojko! Colin se nije osmehnuo, ali je želeo.

- Kako nezgodna narav.- Manje odlučan da pobedi, ali bez namere da se preda, Devon se ponovo nasmejao i pogledao ka muškarcima. - Zbog tebe svaki muškarac za ovim stolom želi da gurne svoj..

Srećom, nije čula ostatak rečenice, već se okrenula na peti i odjurila do Colina.

- Hoću da porazgovaram sa Vama, gospodine Campbell.

Brzim korakom je produžila ispred njega, ostavljajući ga u oblaku mirisa divljeg cveća, sa ledenom jezom koja mu je prošla niz kičmu.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 19

- Zašto ste uradili ovo? - Gillian se okrenula ka njemu istog časa kada su napustili dvoranu.

Zaustavio se zamalo se sudarivši sa njom. - Molim?

- Zašto ste dobrovoljno pristali da dovedete Edmunda Geoffreyu?

- Mislite li da bi ga Vaše pretnje sprečile da ga izvuče iz kreveta?

- Ne, - tiho je priznala, pogledavši ga u oči. - Ali opet, Geoffrey okom, a Vi skokom.

- Verujte mi.

Nebesa, kako bi iko mogao odbiti njegov dubok glas čarobnjaka, iskrenost u samopouzdanom izvijanju njegovih usana? Odmahnula je glavom. - Ne znate šta tražite od mene.

- Da, devojko, znam, i zato Vas neću razočarati.

Oh, kako ju je samo dovodio u iskušenje! Zar je toliko jadna da poveruje u njegovo obećanje i sve svoje nade polaže u njega? To ju je plašilo, ali toplina njegovog daha u blizini njenog lica navela ju je da zaboravi zašto.

- Neću da moje dete sluša kako me nazivaju kurvom.

- Neće.

Sklopila je oči, osećajući blizinu njegovih usana, istovremeno iščekujući i strahujući od njegovog poljupca. Želela je da zna kako bi bilo da je uzme u naručje, privije uz srce.

Okrenula se, u strahu da bi u suprotnom to bio njen kraj.

Tiho su ušli u Edmundovu sobu, ali njen sin je još uvek bio budan. Kada ju je ugledao na svetlosti sveće, kao i čoveka iza nje, uspravio se i osmehnuo.

Nije mogla to da učini. Nije imala nameru da mu dozvoli da čuje ono što Geoffrey hoće da mu kaže. Samo neka proba da joj zato oduzme Edmunda, izbola bi ga za stolom, gurnula niz stepenice, našla način da ga otruje. Nikada ne bi uspeo. Trepnula je da otera suze koje su je pekle u očima, odgurnula svoj konstantan strah da će izgubiti dete, sela pored njega na krevet i osmehnula se.

- Edmunde, - kazao je Colin, prišavši i uputivši njenom sinu široki osmeh. - Da li bi hteo da pođeš večeras u Veliku dvoranu?

- Sa tobom?

- Da. Imam još jednu igru da te naučim. - Savio je kolena i pozvao prstom Edmunda da priđe bliže. - Međutim, to je tajna igra. Samo nas troje će je znati. Je l' hoćeš da se igraš?

Edmund je entuzijastično klimnuo glavom.

- U redu, obuj se i ja ću ti reći pravila.

- Gospodine Campbell..., - počela je Gillian. Podigao je ruku da je utiša, a zatim ustao i otišao po jednu od sveća. Gledala je kako naginje voštanicu i pušta da mu vosak kaplje u dlan. Uhvatila je njegov osmeh na mekoj svetlosti vatre i osetila kako joj se steže stomak. Šta li je smerao?

Klub Brbljivica

- Je l' George zaista razrešio gospodina Lefevrea dužnosti?

- Nije, - odgovorio je, posegnuvši za drugom svećom i uradio isto sa voskom. - Ali Francuz Vam više neće biti na teretu.

- Znači bićete Vi? Podigao je pogled i tiho se nasmejao, rušeći sve Gillianine odbrane. - Da, hoću.

- Ovo će biti toplo, - rekao je, savivši se ka Edmundu, i slomio grudvu voska na dva mala dela. - Ali te neće boleti. - Oblikovao je komadiće i sklonio Edmundu kovrdže sa ušiju.

- Čemu to služi?

- Pomoći će ti da jasnije čuješ svoje misli. U dvorani je previše bučno, a ova igra zahteva da mislimo bez smetnji. Svi ćemo se igrati i kada se završi večera, izvadićemo vosak i reći jedno drugom o čemu smo razmišljali.

Edmund je izvadio palac iz usta i gledao kako Colin prstima oblikuje vosak. - Na šta ja treba da mislim?

Colin je slegnuo ramenima, - Na nešto što voliš da radiš sa svojom mamom...

- Ili sa tobom?

- Da. - Plaćenikov glas je postao mekši i osmehnuo se. - Misli na ono što te čini srećnim.

- Na male kuce?

Gillian se najzad osmehnula na bledoj svetlosti, kada je shvatila šta snažni gorštak radi. Bio je pametan i pažljiv, i štitio njenog sina od Geoffreyevih priča. Bila je toliko zahvalna, toliko očarana njegovom nežnošću, da joj je došlo da skoči sa kreveta i zagrli ga.

- Da, možeš i na male kuce, - odgovorio je Colin, rezignirano uzdahnuvši, i stavio Edmundu vosak u uvo. - Trik je da zaboraviš na sve ostalo što bi mogao čuti i skoncentrišeš se na te dobre misli. Meni je majka govorila da, ako mislimo na nešto dovoljno jako i želimo ga dovoljno snažno, onda ćemo to i dobiti. Međutim, jedno od pravila je da nikome ne otkriješ da imaš vosak u ušima. Ako ti se neko obrati i ti ne čuješ šta ti govori, jednostavno klimni glavom kao da si ga čuo. Razumeš?

Edmund je klimnuo glavom, srećan zbog igre. - Na šta ćeš ti da misliš, Coline?

Gillian je osetila kako joj obrazi gore kada je bacio pogled ka njoj.

- Najverovatnije na mačeve i borbu.

Stavio je komad voska Edmundu i u drugo uvo, a zatim probao da vidi kako funkcioniše. Kada mu Edmund nije odgovorio, iscerio se.

- Vi ste sledeći, - kazao je, ustajući, i okrenuo se ka njoj.

- Sve sam to već čula ranije.

- Ne bih voleo da to ponovo slušate večeras. - Prišao joj je i pre nego što je uspela da ga zaustavi, stavio dva prsta pod njenu bradu i okrenuo joj glavu, tako da je njeno uvo bilo izloženo. - Neće u potpunosti blokirati Devonov glas, ali će prigušiti ono što čujete.

Klub Brbljivica

Glas mu je bio dubok i prisan, širio se oko nje poput dima dok joj je prstima prelazio preko uva. Bilo joj je teško da diše sa njim toliko blizu, nadvijenog nad njom. Mirisao je na spoljašnjost, poput slanog vetra, i tako muški da je osetila vrtoglavicu. Pogledala ga je u oči, osmehnula mu se, i videla da i on popušta po šavovima. Očajnički je pokušavao da sakrije kakav efekat ona ima na njega, držeći vilicu stegnutu, prste smirene, ali u pogledu mu se jasno videlo da mu se ona sviđa. Od toga joj je srce radosno zaigralo i zadrhtalo od brige u isto vreme. On nije mogao spasiti ni nju ni Edmunda njihove sudbine i nije bilo u redu od nje da se nada tome. Šta ako učini nešto budalasto, na primer, izbije Geoffreyu koji zub? Njen sin bi ispaštao zbog toga.

- Gospodine Campbell, ja...

- Mislite na svoj leut. - Utišao ju je, nagnuvši se bliže do njenog uveta. - Ili na slobodu o kojoj maštate visoko na kuli.

Klimnula je glavom, osmehnuvši se. Verovala mu je. Nek' im je Bog svima u pomoći.

Verovala mu je.

Kada je završio s njom, oslobodila je još kose, prekrivajući dokaz njihovog plana da ignoriše svog rođaka.

Taman je htela da mu se zahvali kada je George uleteo u sobu, zahtevajući objašnjenje. Colin mu je sve strpljivo objasnio, pokazavši mu kao dokaz vosak u Edmundovim ušima. Idući ka vratima, muškarci su na kratko tiho popričali. Posmatrala ih je, primetivši da George odbija da učestvuje u njihovoj igri, ali barem se nije činio ljut. Štaviše, muškarci su razmenili nešto nalik na osmeh.

Pre nego što su napustili sobu, Colin je preostali vosak stavio u uši i namignuo Edmundu. Ovo je zasigurno bolja opcija, nego da otruje svog rođaka, mislila je Gillian dok su u tišini išli prema Velikoj dvorani.

Geoffrey se činio prilično zadovoljan sobom kada ih je ugledao, zluradog pogleda i željan da krene sa pljuvačinom bez ikoga da ga spreči u tome. Gillian je zurila u njega, mada joj je bilo teško da se suzdrži da mu se ne nasmeje. Kada su seli, videla je kako Colin vadi komadić voska iz jednog uveta i stavlja ga pod kaiš. Nije gledao ni u nju, ni u Edmunda dok je sedao za sto.

Naredni sat je bio čudna mešavina zabave, napetosti i čistog zadovoljstva za Gillian.

Bilo je zabavno čuti njenog rođaka kako brblja, ali njegove reči ni najmanje nisu pogodile Edmunda. Njen sin je savršeno odigrao svoju ulogu, povremeno se osmehujući Geoffreyu, kao da ga čuje ali ne razume šta mu ovaj govori. Učinilo joj se da je čula svog rođaka da naziva Edmunda debilom, posebno kada je njen sin glasno lanuo, na šta su ga svi muškarci za stolom pogledali kao da je sišao s uma. Ali nije se uvredila. Neka misle šta hoće. Njen sin je mislio na male kuce i bila je srećna zbog toga. Isti efekat su imale i njene misli. Nije joj bilo teško da zamisli sebe i Colina kako se smeju, šetaju i gledaju Edmunda kako trči po polju prekrivenom cvećem i leptirima... i kucu. Sve je to bilo lepo i slatko, ali su uskoro te misli

Klub Brbljivica

pošle u drugom smeru. Onom od koga joj je zastao dah. Kakav bi bio osećaj da ga poljubi?

Da mu pripada? Da gleda kako se svlači i dolazi joj u krevet na kraju svakog dana?

Ne. Bila je luda što dozvoljava sebi i da razmišlja o tome sa njim. Bilo je dovoljno loše što ima poverenja u njega za neke stvari. Ali da se zaljubi u njega bilo je nešto potpuno drugo, podjednako opasno. Pa šta ako je on ratnik, snabdeven sa dovoljno oružja da sam pobije kraljevu vojsku? Ili što mu se Edmund sviđa... ili ona? To ništa ne znači. Pa ipak, bilo je lepo razmišljati o drugačijem životu sa njim, makar i na sat vremena.

Nije htela da obraća pažnju na Geoffreya, čak ni kada se Colinov izraz lica smrkao na drugom kraju stola. George je izgledao podjednako ubitačno preko puta nje. Zašto nije zapušio uši? Obojica su izgledali kao da žele da se bace na Geoffreya i zauvek ga ućutkaju.

Bez sumnje ju je rođak opet nazivao kurvom, a njenog sina kopiletom. Mrko ga je pogledala radi reda, da ga uveri da je čula svaku njegovu reč. Deo nje je bio povređen što Colin stalno sluša užasne stvari o njoj, ali trenutno ju je više plašilo da njen sin vidi kako njegov prijatelj ubija čoveka za večerom.

Kada se Geoffrey okrenuo, umoran od svojih pokušaja, i privukao Margaret u krilo, Gillian je izvadila vosak iz jednog uveta pre nego što mu se obratila i odmakla stolicu. Kasno je, - kazala je. - Ne želim da zaspi u svom paprikašu.

Rođak joj je odmahnuo rukom da ode, zadovoljan što ju je omalovažio. I George i Colin su ustali sa njom, ali Geoffrey je sklonio usne sa Margaretinog grla dovoljno da promrmlja nešto zbog čega je njen kapetan seo. Dobro je čula kada je naredio Colinu da je isprati sam.

- Dokaži svoju odanost meni i kapetanu Gatesu, Campbell, - rekao je. - Ne dodiruj je ako želiš da sačuvaš ruke. Obećana je drugom. - Pogledao ju je i namignuo joj. - Mada je ona nemoralna zavodnica i verovatno se neće mnogo opirati ako joj priđeš. - Nasmejao se kada su joj se zarumeneli obrazi. - Budimo iskreni, draga moja. Na kraju krajeva, on nije de Atre.

Gillian je uhvatila njegov ledeni pogled. - A nije ni ti, rođače.

Vredelo je potpaliti njegovu gadnu narav samo da bi na trenutak videla kako mu nestaje samopouzdanja. Ali ne sada, kada je Edmund tu. Zato je samo oborila pogled i povijene glave izašla iz dvorane sa sinom... i Colinovim sigurnim koracima iza nje.

- Je l' možemo sada da izvadimo vosak, Coline?

Gillian je ostala bez daha kada je pitanje njenog sina odjeknulo hodnikom i okrenula se, izdahnuvši od olakšanja jer su vrata dvorane bila zatvorena. Nervozno se nasmejala trenutak kasnije, shvativši da Edmund sebe nije mogao da čuje, niti koliko glasno je govorio.

Bila je zahvalna bogu što za stolom nije prozborio ni reč.

- Čini mi se da si pobedio u igri, momče, - kazao mu je Colin, savivši se da izvadi vosak iz ušiju njenog sina. - Onda, nameravaš da me pobediš u svemu?

Edmundov smeh joj je ispunio uši kada je izvadila vosak iz drugog. Kako se tako mučna noć pretvorila u zabavu za Edmunda? Gledala je kako se Colin uspravlja i pruža ruku Edmundu kada su došli do stepeništa. Ko je on? Da li ga je Bog poslao u Dartmouth da se bori za holandskog princa, ili da pomogne njoj i njenom sinu?

Klub Brbljivica

- Jesi li mislio na male kuce? - upitao ga je Colin na putu ka njegovoj sobi.

Kada je Edmund klimnuo glavom i stavio palac u usta, Colin i ona su se nežno osmehnuli jedno drugom preko Edmundove glave.

- I znaš na šta još?

- Na šta?

- Na hvatanje žaba. - Edmund je skočio na krevet, a zatim stao i okrenuo se ka njima.

- Je l' misliš da će one postati stvarne jer sam baš jako mislio na njih?

Gillian je skupila hrabrost da ne zaplače. Ne bi valjalo da Edmund žali zbog svog života. Saznanje da ne može da ima sve što želi učiniće ga boljim čovekom. Pa ipak, srce joj se kidalo na komade jer je htela da mu pruži sve.

- Zašto ih ne uhvatiš? Lako je.

Gillian je trepnula da otera suze koje su pretile da joj zamute vid kada se Colin savio da uzme Edmunda u naručje. Ovo je postajalo opasno. Da bude nasamo sa ovim čovekom, gleda ga kako sa velikom nežnošću brine o njenom sinu... Dragi Bože, to ju je navelo da žudi za snovima od kojih je odavno odustala. O ocu za Edmunda. O muškarcu koji bi ih voleo i nikada ih ne bi napustio.

- Žabe žive na drugom kraju rukavca, - objasnila je, došavši do njih. - Previše je daleko. Geoffrey nas neće pustiti da uzmemo konje, - dodala je, shvativši po njegovom zbunjenom izrazu lica da će je to sledeće pitati.

Nije izgledao zadovoljan njenim odgovorom. - Zašto Gates ne može da nosi... Oh, da, - dodao je trenutak kasnije. - Video sam već kako ga nosi.

- Je l' ćeš poći sa nama sledeći put kada idemo, Coline?

U nivou pogleda punog nade njenog sina, Colin Campbell, čudni stranac, snažni gorštački plaćenik, progutao je knedlu i klimnuo glavom kao da nema drugog izbora, i predao se sili izvan svoje kontrole.

- Hoću, poći ću sa vama.

Njen sin je poskakivao gore-dole po dušeku kada ga je Colin spustio.

- Prilično je daleko, - snašla se Gillian, ali se nije usudila da ga pogleda kada se savila da ušuška Edmunda.

- Neću se protiviti dugoj šetnji sa vas dvoje.

Njegove reči, i lagan, hrapavi glas kojim ih je izgovorio, ostavili su je bez daha.

Uplašena da već podleže njegovim čarima, borila se da misli jasno. - A šta ako moj rođak pokuša nešto jer nam posvećujete previše pažnje? Pre par dana Vas je to brinulo.

- To je bilo pre nego što sam odlučio da svojim životom čuvam Vašeg sina.

Gillian ga je pogledala, nemoćna da se obuzda, niti je htela. Da li ga je upravo dobro čula? Izgledao je gotovo jednako iznenađeno kao ona zbog maločas izgovorenog.

- Treba mu zaštitnik, - rekao je, kao da je on taj koga je potrebno ubediti.

- Ima mene, - kazala je Gillian, previše uplašena za njihove živote da prihvati njegovu pomoć.

Klub Brbljivica

- A sada ima i mene, takođe.

- Je l' misliš da ćemo uhvatiti žabu? - upitao je Edmund, pogledavši sa jastuka, i poštedeo je odgovora kojim bi morala odbiti njegovu ponudu.

- Znam da hoćemo. - Colin se nagao nad njim, osmehnuo i razbarušio mu kovrdže. Sad na spavanje i lepo sanjaj.

Gillian je poljubila Edmunda za laku noć i pošla za Colinom iz sobe. Kada su ostali sami u hodniku, dala je sve od sebe da se pribere i osmehnula mu se, zahvalila i poželela laku noć.

- Gde bi sada trebalo da Vas ispratim?

Od njegovog glasa su joj se zapalili nervni završeci. - U krevet. Ja... Hoću reći... u moje odaje. Mogu i sama do tamo. To je odmah pored. - Zaobišla ga je. Okrenuo se i pošao za njom. - Laku noć. - Okrenula se, videvši ga da je gleda.

- Ljuti ste na mene.

Osmehnula se i odmahnula glavom. - Iskreno sam Vam zahvalna za sve što ste uradili večeras. Nikada to neću zaboraviti. Ali ne mogu da zaboravim da predstavljate opasnost za mene, gospodine Campbell, i za Edmunda... na više načina nego što uviđate.

- I Vi ste opasni za mene, ledi Gillian. - Zakoračio je bliže napred. - Toliko da padam u iskušenje da pobegnem. Ali nikada ranije nisam bežao od opasnosti, pa neću ni sada.

Htela je da pobegne kada je podigao prste ka njenoj slepoočnici, ali nije mogla ni da se pomeri. Nije mogla ni da diše, ni da misli, ni da govori. Od njegovog dodira pošli su joj trnci niz telo. Vrhovima prstiju je prešao preko linije njene brade, njene vilice – nežno, intimno milovanje od koga joj se utroba istopila. Klizio je pogledom preko njenih crta, upijao je kao da ga od samog prizora obuzima strast koju ne može da kontroliše. Ispustio je dugačak uzdah, kao da ga je zadržavao nedeljama, možda godinama, a zatim kliznuo niz njene ruke do njenih šaka.

Dlanovi su mu bili poput kamena, hrapavi i očvrsli od beskrajnog rukovanja mačem.

U uzbuđujućem kontrastu sa njegovim nežnim dodirom kada je prineo njene prste svojim usnama. Gledala je kako sklapa oči dok udiše njen miris, osetila kako joj srce ubrzava do tačke u kojoj je hvata nesvestica kada joj je usnama očešao zglobove prstiju. Kada je otvorio oči, učinio je to samo da uživa u pogledu na nju koji trenutak, a zatim ju je obgrlio oko potiljka i privukao u naručje.

Gillian je do sada ljubio samo jedan muškarac, i nikada nije bilo ovako. Colin je kliznuo jezikom preko njenih usana, a zatim joj ustima zarobio dah. Telo joj je zadrhtalo kao da je naelektrisan. Stegao je ruke oko njenog struka, privijajući je bliže uz svoje snažne mišiće, dok je gladio jezikom najmekše delove njenih usta. Malaksala je u njegovom naručju, ophrvana snagom koju nije upotrebio protiv nje, već joj je bacio pod noge.

Klub Brbljivica

Zbog čega je bio daleko smrtonosniji.

Po prvi put za više od četiri godine poverovala je da ponovo može voleti nekoga. Ne! Odgurnula ga je i oslobodila se njegovog zagrljaja. - Ubiće Vas. Možda će stvarno nauditi Edmundu. Morate ići. - Brzo je pričala, izbegavajući njegov pogled i njegovu ruku kada je opet posegnuo za njom. - Idite, i zaboravite da sam Vam ovo dopustila. Nikada više neću.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 20

Ništa u životu ga nije pripremilo za bitku koju je vodio sam sa sobom naredna tri dana. Bio je nenadmašan ratnik, koga nijedan neprijatelj do sad nije porazio. Nije se prepuštao telesnim i umnim slabostima. Živeo je životom ispunjenim opasnošću i rizikom i nikada nije dozvolio da bude mekog srca prema nekom.

Ali njegov trenutni protivnik nije sazdan od krvi i mesa, već od kamena i svetlih uvojaka. Usne su joj meke kao što je zamišljao. Dah sladak, baš kao što je sanjao da će biti.

Nek' sve ide dođavola, ali nije trebalo da je poljubi.

Da bude još gore, želeo je ponovo to da učini istog trena kada je prestao i svakog trenutka od tad.

Nadao se da će uspeti da popriča s njom i kaže joj zašto je bio tako smeo. Istini za volju, nije imao ni blagu predstavu o tome šta da joj kaže. Kako su muškarci od davnina izjavljivali ljubav devojkama? Zašto su dođavola morali da objašnjavaju svoja osećanja? Kao da nije dovoljno što nema pojma kako da pokaže devojci da mu se sviđa. Da mu je stalo do njene dobrobiti.

Sigurno će nastradati zbog nje. Umesto da blokira Lefevreov udarac posle podne na treningu, umalo je ostao bez oka dok ju je gledao kako prostire ćebe među nadgrobnim spomenicima St. Petroc's. Dvaput ga je uhvatila da zuri u nju i dobacila mu nezainteresovan pogled zbog čega je tek smotano mlatarao oružjem kojim je vešto rukovao praktično od rođenja. Podjednako opasno je bilo i Edmundovo veselo mahanje.

Barem mu Gates nije zabio mač u stomak kada mu je Colin objasnio kako namerava da izbavi nju i Edmunda iz Dartmoutha. Čak mu je ukazao čast saslušavši njegov plan od početka do kraja – uz male izmene u pogledu Gillianinog i Edmundovog krajnjeg odredišta.

Colinu se sviđao kapetan, ali mu nije verovao toliko da mu otkrije svoj identitet ili Camlochlinovu lokaciju.

Ništa od toga, međutim, nije bilo važno, jer se ona držala podalje od njega i to ga je izjedalo. Svaki deo njega, dok nije zatekao sebe kako stoji na stepeništu kasno noću i ne može da ode, a ona svira leut na kuli. Još gore, znajući da su se muškarci iz garnizona obeznanili od pića, uspeo je da ubedi sebe da je tu samo da je zaštiti od neželjenih nametljivaca.

Psovao je samog sebe dok je išao ka okrugloj kuli. Morao je da izbaci iz glave sećanje na nju i poljubac. U ovom trenutku, na pameti treba da mu je samo kako da ubedi nju, Gatesa i Devona da mu veruju i stave svoj, kao i živote drugih, u njegove ruke. Nadao se da će zadobiti Gillianino poverenje pre nego što otpočne sa sprovođenjem plana, ali nije više mogao da čeka. Što pre ona i Edmund napuste Dartmouth, bolje će se skoncentrisati na uništenje neprijatelja.

Ne bi trebalo da bude teško zadobiti erlovo poverenje. Colin je znao par stvari koje su Devonu bile nepoznate – između ostalog, čija je zapravo bila ideja da William dođe u Englesku. Devon je želeo moć i želeo je Gillian. Da bi dobio i jedno i drugo, trebali su mu

Klub Brbljivica

saveznici. I to moćni. Dok je ime koje mu je otac dao uterivalo strah u srca Colinovih neprijatelja, majka mu je podarila izgled koji izaziva strahopoštovanje kod Engleza. A Colin se nije libio da iskoristi oba da bi stekao prednost.

Uvežbavajući osmeh, pokucao je na vrata solara erla od Devona. Nabacio je najsrdačniji osmeh kada je začuo Devonov poziv da uđe.

- Campbell. - Erl je na kratko podigao pogled sa gomile pergamenata koji su bili raštrkani po stolu za kojim je sedeo. - Šta mogu da učinim za tebe? Budi kratak. Imam stvari koje moram da završim.

Colin se osvrnuo po solaru. Bili su sami. Ne čekajući poziv, seo je na drugu tapaciranu stolicu. - Došao sam da Vam pomognem u svrgavanju katoličkog kralja sa prestola, ali sa svakim danom koji prolazi bez jasnih naznaka kako ćemo to sprovesti u delo, postajem nestrpljiv, gospodaru.

Devon je zurio u njega, naizgled iznenađen smelošću svog gosta. - Plaćen si da se spremaš za taj dan. Detalje prepusti meni.

Colin se učtivo osmehnuo. Bio je pravi trenutak da povuče potez. - Moj rođak, budući erl od Argylla, veruje da je erl od Essexa – a ne Vi – zaslužan za to što će William ubrzo odneti pobedu. Nadao sam se da ću moći da mu kažem da greši.

Devon je ispustio pero i zurio u njega preko stola. - Šta zapravo hoćeš?

Ne mnogo, zaista, mislio je Colin. Već je imao ideju kada bi William mogao doći.

Ako je nedostajao još samo jedan potpis, verovatno će ga poslati u narednih par nedelja.

Princ bi mogao stići već na leto. Ali sa koliko brodova? Colin je te večeri trebalo da se sastane sa svojim glasnikom i nadao se da će prikupiti još koju informaciju za kralja.

- Mnogo toga, gospodaru, - priznao je Colin. - Između ostalog, da se skine ljaga sa imena mog rođaka.

- Siguran sam da hoće, - uveravao ga je Devon i posegnuo za srebrnim bokalom pored lakta.

- I ja. Campbellovi su uvek bili izuzetno cenjeni kako u Parlamentu, tako i kod kralja. Želim da opet bude tako.

Devon ga je odmeravao sa potpuno novim interesovanjem. Colin je gotovo mogao da vidi misli koje se pletu u erlovom umu. - Naravno, učiniću sve što je u mojoj moći da pomognem tvojoj porodici. Viski? Čuo sam da ga vi Škoti neizmerno volite.

- Hvala, ali ne.

- To su moje privatne zalihe.

Colin je zadržao opušten osmeh. - Cenim Vašu velikodušnost, ali moj odgovor ostaje isti. Još uvek nisam završio sa treningom.

Devon ga je osmotrio iza pehara, a zatim otpio gutljaj. - Kažeš, Argyll te sluša?

- Da. Erl se zavalio u naslon stolice držeći pehar u ruci. - U tom slučaju, možemo jedan drugome pomoći u nastojanjima. Bio bih ti dužnik ako bi stavio tačku na glasine da nisam ja osmislio ovu briljantnu strategiju da William dospe na tron.

Klub Brbljivica

Mamac je bačen. Sad još samo da Devon zagrize.

- Svakako, gospodaru. Ja ne obraćam pažnju na govorkanja.

Cereći se, Devon je nazdravio i ispio sadržaj pehara. - Sviđaš mi se, Campbell. Nisi kao ostali.

- Razlikujemo se k'o noć i dan.

- Znao sam da me je sreća pogledala onog dana kada si kročio u Dartmouth.

- Zaista? - Colin je izvio crnu obrvu.

Devon je odgurnuo stolicu da ustane i obišao oko stola. - Bez sumnje. Campbell u mojoj službi je zaista srećna okolnost. Popričao bih sa tobom o ovome ranije, ali nikako da pustiš mač iz ruku. - Osmehnuo se Colinu, koji mu je uzvratio osmeh. - Svedok si moje pomoći našem novom kralju. Bez obzira da li su sada u milosti ili ne, jednog dana će tvoja porodica povratiti moć i biće moji saveznici.

Bar je erl bio jasan. To će ga poštedeti gubljenja vremena. - Kao i ja, - kazao je Colin, željan da zadrži svoj pobednički osmeh za sebe. Prokletstvo, ali ljudi sa željama poput Devonovih su bili lak plen. - Sa velikim zadovoljstvom ću ispričati rođaku o Vašim brojnim vrlinama. On ceni odanost i posvećenost i saveznika kao što ste Vi će držati blizu. Ali...

- Da? - Malo toga znam što bih mu mogao reći.

- Možda bi ovo moglo biti od pomoći. - Devon je dohvatio urolani pergament sa stola i rastvorio ga pred Colinovim licem – dovoljno blizu da ga Colin uzme, kao i erlov život. Ali nije zato došao u Dartmouth. - Zahvaljujući meni, cela Engleska nas podržava, uključujući i Crkvu.

- Znači biskup je došao ovamo da se potpiše, zar ne? - upitao je Colin neutralnim tonom.

Devon je klimnuo glavom i pružio mu pergament lako kao da mu pruža piće. Pročitaj da bi mogao preneti svom rođaku da sam ja taj koji najvrednije radi na povratku protestantskog kralja.

Colin je uzeo pergament i kratko bacio pogled na njega, ugledavši šest poznatih imena na kraju. Gillian mu je sve tačno navela. Prokletstvo, ali ovo je bilo gotovo prelako.

- Izgleda da sam našao svoj dokaz, - kazao je, osmehnuvši se Devonu dok mu je pružao pozivnicu. - Kada planirate da ga pošaljete? - Tokom narednog meseca. Nadamo se da će princ stići u julu.

- I to sa dovoljno ljudi da uništi ono što je ostalo od Jamesove vojske.

- Bez sumnje. - Devon se nasmejao, ali mu nije precizirao brojno stanje. Nije ni bilo važno. Colin je imao dovoljno informacija da okupi svoju vojsku.

- Kralj će Vam biti dužnik.

- Baš tako, ako ne bude drugih da preotmu moje zasluge. - Devonov osmeh je izbledeo i pretvorio se u nemilosrdno režanje. - Nameravam da ućutkam ta usta što je pre moguće.

Klub Brbljivica

Ne zbog toga šta je rekao, već zbog načina na koji je to rekao, čežnjivo pogledavši prema vratima, Colinu se sledila krv u venama. Nemoguće da je mislio na Gillian. Nije imao razloga da sumnja da je ikome otkrila ono što zna. Osim toga, jedino je ona znala istinu. Dobro je poznato da lord Essex posećuje Argylla..

- Mislim na njegovu ćerku, - ispljunuo je Devon, okrenuvši se da uzme pehar. - Moju rođaku.

Colin se svim silama trudio da sačuva samokontrolu i ne promeni izraz lica. - Ledi Gillian? - Morao je da zna. Šta to znači? - Šta je ona kazala protiv Vas? - Ništa, - rekao je Devon, prišavši ormanu preko puta Colina. - Sve što je imala da kaže, napisala je. - Otvorio je usku fioku, zavukao ruku unutra, i vratio se sa presavijenim pergamentom. - Ovo je najnovije.

Colin ga je pogledao, nadajući se da to nije njeno pismo Williamu. Ali ipak je bilo, i osetio je ubod žaljenja jer će morati da joj saopšti da njen šampion ne dolazi da je spase.

Princ verovatno nije ni znao da ona postoji.

- Pisma koja je napisala princu. - Devon je mahnuo njima u vazduhu. - Širila je laži da me osramoti, provodila noći sa muškarcima da pokupi novosti iz koje god zemlje da su došli.

- Bacio je pismo u vatru i nasmejao se, okrenuvši se opet ka Colinu. - Pitala ga je da ne dozvoli naš brak. Ona je prepredena kučka. To priznajem. Pametna gotovo koliko je tvrdoglava i lepa. Uživaću u tome kada bude pokušavala da ne vrišti poda mnom.

Colin je želeo da ga ubije. Veoma polako. - Kako ste ih presreli? - tiho je upitao umesto toga.

- Nisam, - iscerio se Devon. - Glasnik za koga je mislila da je iz Holandije zapravo je bio iz Kingsweara. Ona ne poznaje baš najbolje muškarce odande, a pod okriljem noći svi izgledaju isto.

- Pametno, gospodaru.

- Zaista. A hoćeš li da čuješ najbolji deo?

Colin je klimnuo.

- Odgovorio sam joj koristeći Williamov pečat. Imam ga za potrebe prepiske, znaš.

Ona misli da me princ mrzi i da će je izbaviti iz mojih kandži.

- Zašto joj jednostavno ne kažete da sve znate?

Devonov kez se raširio, prožet radošću i zadovoljstvom. - To joj daje nadu. Biće mi lakše da je slomim kada joj se ta nada sruši.

Colin je stisnuo zube. To je bilo surovo. Surovije nego išta što je on ikada smislio za neprijatelje. - Zašto?

- Šta zašto? - upitao ga je erl, vrativši se na mesto.

- Zašto želite da je slomite?

- Pa vidiš valjda, Campbell? - Devon je sebi dosuo još pića. - Ona misli da je iznad svih nas. Iznad mene! - Nasmejao se, ispio svoje vino, a zatim tresnuo pehar na sto. - Uvek me je gledala sa visine i to samo zato što njen otac poseduje više zemlje nego ja i ima koju titulu više. Smejala mi se kad smo bili deca i ja sam joj rekao da je volim. Posle, rekla je da

Klub Brbljivica

joj se gadi pomisao da delimo postelju... a onda je, kao da mi se ruga, legla sa seljakom. Ispio je još jedan pehar i dobacio Colinu jadni kez. - Ali imaću je.

Oh, da, upravo je zato došao večeras ovamo. Njegov zadatak je bio lakši nego što je očekivao. Trebalo bi da je zahvalan, ali nije. Bio je besan, i mrzeo je sebe zbog onog što je upravo nameravao da kaže. - I mislite da će je više slomiti ako joj oduzmete nadu da će napustiti ovo mesto, nego da joj oduzmete sina?

Erl je odmahnuo glavom, zureći u svoj prazan pehar. - Mislim da neću živeti dovoljno dugo da uživam u njoj ako sprovedem svoje pretnje.

Ni Colin nije verovao u to. - Možda Vam ja mogu pomoći.

Devon je podigao pogled, a sumoran izraz lica zamenila je nada. - Znaš, Campbell, već neko vreme želim da se otarasim tog derišta.

Colinov osmeh nije ni zatitrao ni izbledeo. Srce mu je malo brže zakucalo u grudima, pumpajući krv u vene. Ujednačio je disanje i pobliže osmotrio Devona tražeći znak da sumnja na bilo šta – na primer, na Colinovo srce. Nikada ranije nije imao problem da prikrije svoj pravi cilj. Ali nikada ranije njegovo srce nije bilo umešano. Da li je erl video čežnju u njegovim očima dok je gleda? Kada govori o njoj?

- Imate li neku porodicu na umu koja bi ga uzela?

- Niko koga bi lord Essex prihvatio ako sazna.

- Mislio sam da Essex ne mari za dečaka.

- U svakom slučaju, to kopile mu je unuk.

- Jeste. - Colin je za trenutak razmotrio dilemu. - A šta misli o Campbellovima? Moji rođaci bi ga odveli.

- U Glen Orchy? - Devon ga je odmerio kada je Colin klimnuo glavom, razmišljao je o tome. - Zašto bi to uradili?

- Da steknu prevlast u budućnosti nad Essexom...- slegnuo je ramenima Colin-.. ako zatreba.

Devon se okrenuo ka plamenu, kez mu se raširio u punom sjaju. - Nemilosrdan si, baš kao ostatak tvoje porodice. Ali opet, oni se nisu uzdigli na visoke položaje bez da su ostavili par žrtava za sobom.

- Više nego par, - složio se Colin.

- Postoji samo jedan problem u vezi sa našim planom. - Devon je ispio sadržinu svog pehara i okrenuo se ka njemu. - Gillian nikada neće stati pred sveštenika sa mnom ako joj oduzmem sina. Pre će zariti bodež u jednog od nas dvojice.

- Ne ako nemate ništa sa tim. - Colin se zavalio u stolici i osmehnuo, ne široko kao Devon, ali sa istim stepenom satisfakcije. - Trebaće mi malo vremena, ali pre nego što završim, zahvaljivaće Vam za ono što je, prilično sam siguran, jedina ljubaznost koju ste mu ikada ukazali.

Devon je praktično balavio. - Nastavi.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 21 Gillian je prebirala po ţicama svog leuta, puneći stepenište kule neţnom muzikom.

Obiĉno bi joj veţba pomogla da zaboravi na sumornost svog ţivota, ali protekle tri noći ništa nije moglo da joj otera Colina Campbella iz misli. A kako je samo pokušavala da ga zaboravi.

Njegovo zgodno lice. Njegovo snaţno, vitko telo dok veţba u dvorištu... koje se nadvija nad njom, drţi je blizu sebe, bezbednu u njegovom naruĉju dok zaboravlja na sve ostalo osim ukusa njegove strasti. Njegov osmeh, i naĉin na koji ju je obasjao topao kao sunĉeva svetlost, transformišući ga od ĉeliĉnog plaćenika u ĉoveka naizgled izgubljenog i zbunjenog neţeljenom reakcijom.

Oh, kako joj je nedostajao! Kako je samo ţelela da se prepusti tim nestašnim, nesmotrenim emocijama od kojih su joj se znojili dlanovi i srce brţe kucalo. Da li je mario za nju? Dodirivao ju je i ljubio kao da jeste. Ţeleo je da zaštiti Edmunda, i Gillian je htela da joj srce jedri tom mišlju. Ali nije mogla. Šta ako poţeli da odvede nju? Šta ako se njeno budalasto srce sloţi sa tim predlogom? Taĉno je znala šta bi se dogodilo. Colin je mislio da poznaje Geoffreya, ali grešio je. Njen roĊak bi ih progonio bez prekida. A kada bi ih našao...

Colin nije mogao sam da se bori protiv celog Geoffreyevog garnizona ništa bolje nego George. A šta ako pokuša, a Edmund nastrada u meĊuvremenu?

Nesposobna da svira obuzeta tako uznemirujućim mislima, stavila je leut pod mišku i popela se ostatak stepenica do vrha kule. Bio joj je potreban hladan noćni vazduh da razbistri misli.

Oslonivši se na zid sa zupĉastim otvorima, pogledala je preko kamenitog terena obasjanog svetlošću punog meseca. Već je davno prošla ponoć i ni šum nije ometao njeno sanjarenje osim šuštanja talasa u podnoţju. Znala je šta mora da uradi: da se drţi podalje od gospodina Campbella i spase ih sve.

Moţda nakon što William doĊe i spase je venĉanja sa Geoffreyem dozvoli gospodinu Campbellu da joj se udvara. Ali do tada, ne sme da rizikuje nikakvu vezu sa njim.

Gospode, nije se osećala ovoliko bedno u protekle tri godine. Jadni Edmund je bio podjednako nesrećno stvorenje u ĉetiri zida. Ali zaštitila bi ga ĉak i da ga to košta smeha na par dana. Jedino George se nije ĉinio potpuno bedno. Njen kapetan je bio nasmejaniji, ĉinilo se da je opušteniji, i ĉak je poĉeo da veţba sve dok mu uniforma ne postane mokra od napora.

Kada ga je pitala da li je prijateljstvo sa gospodinom Campbellom razlog njegovog prijatnog raspoloţenja, zapanjio ju je nazvavši gorštaka - osveţavajućom promenom u odnosu na budale kojima je već predugo bio okruţen.

Gillian se sloţila. Colin Campbell se razlikovao od drugih muškaraca u Dartmouthu.

Setila se jednog od prvih utisaka o njemu. Podsetio ju je na vuka koji vreba plen iz tame. Onu vrstu koju ne vidiš kako se pribliţava sve dok ne bude prekasno. Ĉini se da ga je garnizon veoma dobro prihvatio. A kako i ne bi, kada ih je konstantno puštao da ga pobede na treninzima? Zadobio je simpatije njenog deteta, pa shodno tome i njene. A sada je ĉak i njen stoiĉki, oprezni kapetan postao ţrtva njegove srdaĉne harizme.

Klub Brbljivica

Naravno, nije rekla Georgeu da ju je Colin poljubio. Nema potrebe da jadan ĉovek nastrada, iako nije bila potpuno ubeĊena da bi ga njen kapetan pobedio.

Zvuk iza nje naveo ju je da se okrene na peti. Umalo joj srce nije stalo kada je ugledala figuru sa kapuljaĉom kako stoji na ulazu. Instinktivno, zakoraĉila je unazad dok zadnjicom nije udarila u zid. Okliznula se trenutak pre nego što je uspostavila ravnoteţu, ali on je poţurio ka njoj, ispruţenih ruku, prelepog lica bledog od straha pod meseĉinom.

- Devojko, molim Vas pazite.

- Uplašili ste me, gospodine Campbell. - Ostala je na mestu, odbivši da ga uzme za ruku. - Ne bi trebalo da ste ovde.

- Zašto me izbegavate?

Oh, dragi Boţe, zašto ga je bilo briga? Zašto je zvuĉao kao da je njen odgovor jedino što mu znaĉi? Nije ţelela da mari za nju. To bi samo dovelo do patnje. Geoffrey je nikada ne bi pustio da ide.

- Plašite me, - rekla mu je, poţelevši da vetar odnese njene reĉi istog ĉasa kad ih je izgovorila. Mrzela je da bude uplašena. Još gore, mrzela je da to prizna.

- Oprostite mi, - tiho je rekao, skinuvši kapuljaĉu. - Nije mi namera da Vas uplašim.

Hteo sam da popriĉam sa Vama. Prethodne noći... nisam mislio... nije trebalo...

Odmahnula je glavom sloţivši se s njim, osećajući se podjednako jadno kao što je on zvuĉao. - Niste smeli.

- Biću oprezniji u budućnosti, - zakleo se.

- Kao što ja sada pokušavam da budem. - Spustila je pogled, postiĊena istinom.

Nikada nije dobro krila osećanja iza neke uverljive maske. Ni sada nije bilo izuzetak. Nije ţelela da joj u oĉima vidi koliku je moć imao da ponovo uskrsne njene davno umrle snove.

Ako bude verovao da se moli za njega, ĉezne za njim, moţda nikada ne odustane od svog zahteva da ĉuva Edmunda.

- Ostaviću Vas onda Vašim mislima.

Krenuo je da ode, ali je Gillian brzo pruţila ruku da ga zaustavi. Ĉak ni u mladosti nije bila ovoliko neoprezna, ali sam pogled na ovog gorštaĉkog plaćenika ju je bacao u iskušenje da odbaci logiku i strahove i ponovo ţivi. Ništa nije rekla, iako ga je spreĉila da ode. Šta je imalo da se kaţe? Da je slaba? Da je bolje da bude sa njim nego sa svojim mislima... ili njenim leutom? Da ona...

Zadrţala je dah kada je obavio ruku oko njenog struka i privukao je sebi. Nije mogla ništa drugo osim da ga gleda, dok se njegove neţne, ali beskompromisne usne spuštaju na nju. Znala je bez dileme da je njeno srce pripalo njemu. Moţda je već prekasno. U datom trenutku, nije je bilo briga. Samo je htela da mu uzvrati poljubac. I jeste, uprkos svim upozorenjima koja joj je um slao. Smelo je prešla dlanovima preko linija njegovih snaţnih ruku i kliznula jezikom preko njegovog u senzualnom plesu koji je izvukao jecaj duboko iz njegovog grla. Ĉinilo se da je svesniji od nje efekta koji su imali jedno na drugo i prvi se povukao. Nećete me valjda ovaj put izbegavati narednih nedelju dana, devojko? - Osmehnuvši joj se, ĉvrsto ju je drţao u naruĉju, štiteći je od vetra.

Klub Brbljivica

- Moţda ĉetiri dana. - Uzvratila mu je osmeh. - Ali ako nastavite da me tako ljubite, ne mogu da obećam da neće proći mesec dana pre nego što me ponovo vidite.

- Onda ću se suzdrţati, gospo. Tri dana su bila dovoljno teška.

Gillian je sklopila oĉi i spustila glavu na njegove grudi. Oh, bila je izgubljena. Nije mogla da se izbori sa ovim. Nije ni ţelela. - Je li Vam nedostajalo moje društvo, gospodine Campbell? - Podigla je glavu ka njemu i nestašno mu se osmehnula.

Uozbiljio se, kao da ga je njeno pitanje uznemirilo, što je Gillian potvrdilo da se i on plaši da izgubi glavu za njom kao i ona. Zašto? Šta on moţe da izgubi? Već je znala: svoj ţivot, ako Geoffrey sazna.

- Trebalo bi da obiĊem Edmunda. - Izvukla se iz njegovog zagrljaja, osetivši mrţnju prema svom roĊaku veću nego ikada.

- Otpratiću Vas do Vaših odaja. Ţelim da porazgovaram sa Vama o neĉemu, - kazao je Colin, sledeći je kada se okrenula da ode.

Trebalo bi da ga zaustavi, ali nije. Šta je bilo loše u tome da siĊe sa njim niz stepenice, pa ĉak i da ga pusti da obiĊe njenog sina ako to ţeli? Sigurno se neće usuditi da je ponovo poljubi u sobi njenog sina.

To što se ubeĊivala nije spreĉilo njene ruke da se tresu kada je trenutak kasnije otvorila vrata Edmundove sobe. Bilo je tiho i slabo osvetljeno dok su sveće dogorevale, ali mogla je jasno da vidi Colinov izraz lica kada je došao do ivice kreveta pored nje. Znaĉi, nije mu nedostajala samo ona u protekla tri dana.

- Razumem zašto sumnjate u moju sposobnost da ga zaštitim, - prošaputao je, okrenuvši se ka njoj, zarobivši joj srce neţnošću koja je ostala u njegovim oĉima od pogleda na njenog sina. - Ali ako biste znali...

- Ne sumnjam da verujete da moţete, - neţno ga je prekinula. - Iako se s vremena na vreme spotaknete u dvorištu tokom treinga, krećete se sa samopouzdanjem kralja. Priĉate o rasterivanju ĉudovišta ĉarobnim bodeţom i vosku od sveća. Ali Geoffrey je više od ruţnog sna. Ne moţete zaštititi Edmunda od njega.

- Mogu, Gillian.

- Kako? Kako kada niste sa Edmundom celog dana, svakog dana? Geoffrey je ovde glavni. Samo jedna njegova reĉ je dovoljna da moj sin nastrada.

- Odvešću ga.

Dah joj se umirio, a trenutak kasnije i njeno srce.

- Već sam priĉao sa kapetanom Gatesom, i on...

- Šta? O ĉemu govorite? - Kada se njen sin promeškoljio u krevetu, dohvatila je Colina za zglob i povukla ga ka vratima. - Hoćete da odvedete Edmunda?

- Da. Nameravam najpre njega da izbavim, a da Vaš roĊak ne posumnja da nešto nije u redu. Vas ću izbaviti posle.

Zavrtela je glavom u neverici. Šta je to upravo ĉula? George se nikada ne bi sloţio sa tim. A i da jeste, rekao bi joj.

- Morate da mi verujete, Gillian.

Kada je ţivot njenog sina u pitanju? Ne. Nikad.

Klub Brbljivica

- Biće na bezbednom, devojko. Kunem se. Ne smete da zavisite od pomoći Williama Oranskog.

- Zašto ne?

Izgledao je izmuĉeno i ljutito, ali joj nije rekao zašto je upozorava.

- Molim Vas, samo mi verujte.

- Kasno je, Coline. Trebalo bi da odete.

Oklevao je, privlaĉeći je pogledom sve dok nije pala u iskušenje da mu priĊe bliţe.

Ali nije. Nije ga poljubila. Strahovala je za njegov ţivot i razum. Nije ţelela da misli na to kako joj oduzima Edmunda... ĉak ni na jedan dan. Da mu veruje? Dragi Boţe, naravno da bi mu verovala bilo šta da joj traţi, samo ne to.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 22 Gillian je sledećeg jutra pozvao njen roĊak i George ju je ispratio do solara. Kada je ugledala Colina kako stoji pored prozora, osetila je ţaoku negde duboko u grudima. Šta će on ovde? Ima li to neke veze sa Edmundom?

- Gillian. - osvestio ju je Geoffreyev odseĉan glas. - Tvoj otac sutra dolazi u Kingswear sa biskupom i zahtevao je da te vidi.

Njen otac? Srce nije poĉelo brţe da joj kuca od nade. Znala je još od prošle posete da nije došao da je vrati kući, već samo da uveri njenu majku da je ona ţiva i zdrava. Gillian se pitala zašto Evelyn Dearly brine. Ĉesto je sebi govorila da moţda njena majka potajno ţeli da su joj ćerka i unuk mrtvi. Onda ne bi morala da se opterećuje brigom da će se Gillian jednog dana pojaviti na nekom raskošnom balu sa svojim kopiletom.

- Odlazimo sutra rano ujutru, - nastavio je njen roĊak, nesvestan suza koje su se skupljale u njenim oĉima. Nije znala zašto je telo baš sada rešilo da je izda, i to zbog ravnodušnosti njenog roditelja.

- Da li je traţio da vidi i Edmunda? - upitala je, sabravši se.

Geoffrey je ustao sa stolice i nadvio se nad njom. - Zašto bi?

Znaĉi nije. To je nije šokiralo, niti je navelo da promeni mišljenje o onome što namerava da uĉini. - Došlo je vreme da najzad upozna svog unuka.

Geoffrey se nasmejao, kao da ga je njen bezobrazluk potpuno iznenadio i oduševio. Tvoje napušteno dete će ostati ovde. Neću da ĉujem ni reĉ protesta. Krajnje je vreme da poĉneš da me slušaš, Gillian. Kada se mi...

Oh, bilo joj je dosta da je zlostavlja. Da je muškarac, razbila bi mu vilicu. TakoĊe je bila umorna od toga da se njeni roditelji pretvaraju da Edmund ne postoji. Njima je bilo lako kada je ona zakljuĉana ovde. Ali ne ovaj put. - Ne idem bez svog sina, - rekla je, prekidajući ga šta god da je brbljao. - Kaţi erlu da odbijam da ga vidim. Kaţi mu da nikakva tvoja pretnja upućena meni ili njegovom unuku neće da me natera da ga pogledam u oĉi. Ne bi trebalo dugo da se ljuti na tebe, dragi roĊaĉe. - Neţno ga je potapšala po ramenu. - Na kraju krajeva, ti mu samo prenosiš poruku.

Vatra je jurnula iz Geoffreyevih obraza i zasijala mu u oĉima. U strahu da je preterala, Gillian je spustila pogled i progutala ostatak svojih reĉi dok je vilica nije zabolela.

Ali bilo je prekasno.

- Ti si jeziĉava kuĉka, roĊako. Jednostavno ne znaš kad je dosta.

Podigla je pogled na vreme da vidi Colina kako se pribliţava Geoffreyu, drške njegovih brojnih bodeţa su sijale na svetlosti vatre, a George ga je pogledom upozorio da stane.

- Ali kad si već spomenula glasnike, - ispljunuo je Geoffrey, oĉiju hladnih i mraĉnih poput nedokuĉivih morskih dubina, - smatraš li da mišljenje neke bedne kurve moţe da poljulja um velikog ĉoveka? Ĉoveka kao što je princ William, na primer?

Princ William? Zašto bi rekao tako nešto? Gillian se izborila sa snaţnom potrebom da pobegne i ostala da stoji u mestu... drţeći ruke koje su joj se tresle pored tela. Šta je on znao?

Klub Brbljivica

Da li mu je neko rekao za njenu prepisku sa princom? Soba se okrenula za delić kada je pogledala prema Colinu – on je jedini koji je znao za to osim nje.

Izdao ju je njenom roĊaku.

- Srećom po nas oboje, - Geoffrey je praktiĉno pevao, i ĉinilo se da joj je oprostio.

Znala je bolje. - Ni kap tvog otrova ga nije dotakla.

Trepnula je i skrenula pogled sa Colina, u nadi da je loše ĉula svog roĊaka. - Ja ne... O ĉemu govoriš?

Geoffreyeve stisnute usne su se izvile u trijumfalni osmeh. - Pa o pismima koja si slala princu Williamu. O ĉemu misliš da govorim? Sva sam ih presreo. - Zakikotao se, gledajući je kako pada u najbliţu stolicu, bledog lica kao znak potvrde njene krivice. - Princ te neće spasiti, draga Gillian. Neće niko.

- Kakva pisma? O ĉemu doĊavola govoriš? - prozborio je George, dok je ona pokušavala da se seti da diše i misli.

Geoffrey se okrenuo ka njemu, radosni osmeh mu je izbledeo sa lica. - S tobom sam hteo kasnije da se razraĉunam, George, ali uĉiniću to sad. Govorim o pismima koja je tvoja štićenica pisala holandskom princu dok si ti bio zauzet objašnjavanjem njenom detetu kako da piša stojećki.

- Nemoguće. - George mu se gotovo nasmejao u lice. - Ne postoje nikakva pisma...

- Više ne, - sloţio se njen roĊak. - Sinoć sam spalio poslednje. Zar ne, Campbell?

Gillian je, oĉiju punih suza, videla Colina kako potvrdno klima glavom. Spaljena.

Nijedno od njenih pisama nikada nije dospelo do princa. Kako je to moguće? Kako je moguće da je sve ĉemu se nadala, sve zarad ĉega je rizikovala, tako brzo gotovo? Niko joj nije pristizao u pomoć. Pogled joj se zaledio na Colinu. Moţda i nije odao njenu tajnu njenom roĊaku, ali je znao šta se desilo sa pismima i nije joj rekao. Poljubila ga je. Dopustila mu da joj probudi snove. Još jednom je ispala budala.

- Poĉev od danas, - nastavio je njen roĊak, - više nisi Gillianin ĉuvar, kapetane Gates.

- Podigao je dlan i spreĉio Gatesa kada se usprotivio. - Postavio sam te da je nadgledaš. Ako zaista nisi znao za njenu izdaju, onda nisi izvršio svoju duţnost. S druge strane, ako si znao za pisma, to znaĉi da si me i ti izdao. U svakom sluĉaju, meni treba ĉovek u koga mogu imati poverenja da će uraditi ono šta mu kaţem. Poĉev od danas, ona će biti pod nadzorom gospodina Campbella.

Malo sutra hoće! Gillian nije saĉekala da ĉuje šta George ima da kaţe, već je ustala i obrisala suzu sa oka. Bilo joj je dosta toga da sedi i povinuje se svim Geoffreyevim nareĊenjima. Dosta toga da strahuje šta on bi ili ne bi mogao da uradi. Nije bio kraj. Nije mogao biti kraj. Sada više nego ikada pre nije mogla da odustane ili da se preda. Njen put se promenio, ali još uvek je morala da se bori... za Edmunda. Moţda će se veĉeras ušunjati u sobu svog roĊaka i ubiti ga dok spava.

- Geoffrey, kapetan Gates nije znao šta ja radim, i nemoj da mu pretiš. - Pustila je da ĉuje oštrinu u njenom glasu, ne mareći za posledice. Samo neka neko od njih takne Edmunda... - A što se tiĉe gospodina Campbella, ne znam koliko oštar vid ima, ali ako samo proba da uĉini nešto meni ili Edmundu... - kratko je pogledala u gorštaka -... zariću mu bodeţ u srce. U vezi moje posete Kingswearu, moraćeš da me veţeš za konja da bi me odveo tamo

Klub Brbljivica

bez sina. Ali upozoravam te, Geoffrey, bolje spremi dobro objašnjenje zašto si erlu doveo ćerku izubijanu i u modricama, jer kunem ti se da ću se boriti do smrti ako moram sa bilo kim ko pokuša da me veţe. Biće lakše za sve ako povedem i Edmunda.

Za trenutak, Geoffrey je izgledao kao da ţeli da je udavi zbog tih besmislica. Gillian je znala da je ţeleo. Došlo joj je da zasuĉe rukave i izazove ga da pokuša. Zahvaljujući Georgeu, umela je da koristi bodeţ, kao i svoje pesnice. Ali kako je bila dama, suzdrţala se.

Osim toga, znala je kako da ga porazi. Samo je trebalo da svede svaku svoju reakciju na njegove reĉi i postupke na minimum.

Uţivao je da je omalovaţava, i verovao da iz svakog njihovog sukoba izlazi kao pobednik. Bila je ubeĊena da je sa nestrpljenjem išĉekivao dan kada će joj saopštiti kako je pametno presreo njena pisma Williamu. Ţeleo je da se naslaĊuje njenom bespomoćnošću.

Neće mu pruţiti to zadovoljstvo.

Ne saĉekavši da joj odgovori, okrenula se ka Georgeu na putu ka vratima solara. Kapetane Gates, ispratite me do sobe mog sina, molim Vas. - To je bilo baš smelo, - rekao je George kada su bili sami u hodniku.

- Znam. Prevršila sam svaku meru. Ali ne mogu da ostavim Edmunda samog ni na tren.

- Tvoj plaćenik će ga odvesti mojoj kući u Essex.

Zaustavila se i okrenula ka njemu. - Zašto mi nisi rekao da si razgovarao sa njim o ovome?

- Nisam bio siguran da li je plan dobar.

Gillian je zurila u njega. - A sada jesi? George, tvoja kuća je prvo mesto gde bi nas Geoffrey potraţio.

- Ne ako on reši da pošalje Edmunda tamo.

Odmahnula je glavom. - O ĉemu pobogu govoriš? Stvarno si lud ako misliš da bih...ućutala je kada je ĉula vrata solara kako se otvaraju i videla Colina kako izlazi. Zastao je kada ju je video, a zatim nastavio do nje.

- Dobro je što ste oboje tu. - Najpre se okrenuo ka Georgeu. - Kapetane, nisam imao pojma šta namerava da uradi. Ali sada kada je to uĉinio, olakšao je realizaciju mog plana.

- Gospodine Campbell. - Gillian je zakoraĉila ka njemu i podigla bradu. - Nemam pojma kakav je Vaš plan, niti me je briga. Nemam nameru da uĉestvujem u njemu. Ne znam kakvi su Vaši motivi, ali ako moj roĊak moţe da Vam veruje, onda ja ne mogu. Nećete odvesti mog sina nikuda bez mene i ako to ikada opet spomenete, neću više razgovarati sa Vama. Jasno?

Drznuo se da joj se osmehne. - Naravno, ali da li ćete mi protivreĉiti ako kaţem da ste se poneli kao ratnik tamo? Hteo je da se slomite, ali niste.

Izvila je obrvu, zaĉuĊena što pokušava da joj udeli kompliment, moţda da bi pridobio njeno poverenje nakon onog što je uradio. Više neće ispasti budala i bilo je krajnje vreme da mu to stavi do znanja. - Rizikovali ste sa mojim srcem, zar ne? Niste imali pojma kako ću reagovati, a ipak mi niste rekli da su moja pisma uništena pre nego što su dospela do princa Williama. - Nije imao ništa da kaţe na to, zar ne? Klimnula je za sebe, dovoljno besna da ga ošamari. - Sada, kad malo bolje razmislim, bolje da od danas više ne razgovaramo.

Klub Brbljivica

- Kapetane, - viknula je, zaputivši se ka stepeništu. - Molim Vas da se postarate da me gospodin Campbell ne prati. Bojim se da bi mogao da pokuša da me opet poljubi.

Povila se na zvuk pesnice koja udara u kost, a zatim se osmehnula kada je ĉula Georgea kako viĉe, - U dvorište, Campbell, i bolje bi ti bilo da se spremiš za najgore. *** - Nisam joj se nabacivao, - objasnio je Colin, okrenuvši se ka kapetanu kada su izašli.

- Verovao sam ti. - Gates je ponovo zamahnuo pesnicom. Ovog puta Colin se pomerio, izbegavši udarac.

- To je bio trenutak slabosti.

Kapetan se još jaĉe namrštio i izvukao maĉ iz korica. - Onda ti ona ne znaĉi ništa.

Slobodno se ponašaš prema njoj samo da bi zadovoljio svoju ţelju.

- Nisam to rekao. - Colin se sagnuo, za trunku izbegavši da ga seĉivo pogodi u vrat.

Umalo nije pao unazad kada se seĉivo ustremilo na njegov stomak. Prokletstvo, sve te noći zajedniĉkog veţbanja su se isplatile... kapetanu. Šteta. Najzad, imao je pred sobom ĉoveka koji je obećavao dobru borbu, a Colin nije ţeleo da se bori sa njim. Morao bi da povredi kapetana da bi ga zaustavio.

- Ne znam šta osećam prema njoj..., - priznao je, svestan da je istina jedini naĉin da razoruţa ovog protivnika. Colin nikada nije odavao mnogo o sebi. Ali sada kad je poĉeo, nije mogao da se zaustavi. - To je poput ludila koje me muĉi, i iz dana u dan mi je sve teţe da se obuzdam.

Gatesov maĉ je usporio, ostavljajući Colinu dovoljno vremena da se izmakne i izbegne još jedan udarac.

- Njena i Edmundova bezbednost su mi brzo postali vaţniji od bilo ĉega drugog.

Znam da ste ljuti na mene jer se plašite za nju, ali ja ću ih zaštititi. Ne bih bio spreman da rizikujem njihove ţivote da nisam siguran u to.

Gates je zaustavio napad i ostao da zuri u njega. Šta god da je video u Colinovim oĉima, uverilo ga je da je iskren. - Ona će uvek biti moja štićenica, Campbell. Bez obzira na to šta Devon naredi.

- Ništa manje ni ne oĉekujem, kapetane Gates.

Gillianin šampion je najzad spustio svoj maĉ. - Kako ćeš da ih zaštitiš?

- Uz pomoć vojske strašnije od bilo ĉega u Engleskoj ili Holandiji, i svoje veštine.

Gates se udaljio jedan korak i podigao maĉ, spreman za drugi napad. - Pokaţi mi, onda.

- Drvenim maĉem, ne pravim. - Colin je posegnuo za maĉem za veţbu, koji je stajao prislonjen uza zid, i ugledao grupu ljudi koji su izašli iz utvrĊenja da gledaju. Samo neka gledaju. Sa petoricom svojih najboljih ljudi, Colin bi mogao da porazi ceo ovaj garnizon, nezavisno od toga da li znaju ili ne znaju koliko je vešt. Dobacio je Gatesu tupo oruţje i, bez ikakvog izbora osim da otkrije još nešto o sebi, zauzeo poloţaj.

Razmenjivali su udarce više od sat vremena, Gates je snaţno napadao, a Colin odbijao svaki udarac. Dva puta ga je kapetan oborio sa nogu, ali on bi se samo otkotrljao na drugu

Klub Brbljivica

stranu i skoĉio na noge, snaţno zamahujući maĉem. Colin je bio impresioniran sposobnošću svog protivnika da odrţi ravnoteţu pod njegovim snaţnim udarcima. Gatesova izdrţljivost se takoĊe poboljšala, ali se na kraju predao pod naletom moćnih udara i podigao dlan da zaustavi borbu.

- Onda, jesam li Vas ubedio? - upitao je Colin, bacivši maĉ na stranu.

- Da su ti prirasli za srce? Da, - odgovorio je kapetan dovoljno tiho kako bi ga samo on mogao ĉuti. - Da ih moţeš zaštititi ako pošalje stotinu ljudi da je vrate? Ne. - Samo zato što sam bio blag prema Vama. - Osmehnuo se kada se Gates nasmejao, povevši ga natrag u zamak. - I moje srce nema nikakve veze sa tim. Moja glava je ta koju ne mogu da kontrolišem.

- Brate moj. - Philippe Lefevre ga je potapšao po leĊima kada je Colin prošao pored njega. - Bio si veliĉanstven. Kada si?

- Veţba, Lefevre. To bi svi trebalo ĉešće da praktikujete, zar ne?

Colin nije saĉekao da ĉuje šta Lefevre ili ostali imaju da dodaju po pitanju njegovog briljiranja sa maĉem, već je sustigao Gatesa, koji je ulazio u zamak bez njega.

- Da li još uvek hoćete da mi pomognete da izbavim nju i Edmunda? Razgovarao sam sa Devonom i otvoren je za moje predloge.

- Nikada nisam rekao da hoću da ti pomognem, - podsetio ga je kapetan. - Kako da ti verujem kada je u pitanju njena dobrobit, kada ĉak nisi u stanju da priznaš da se zaljubljuješ u nju?

Prokletstvo. Da li je to istina? Ponovo je zastao, gotovo paralisan mišlju da je toliko izgubljen. Kada je Gates zastao i okrenuo se da ga saĉeka, Colin je poţeleo da mu ispriĉa celu istinu, o svemu... o svemu, samo da bi se podsetio ko je i sa kojim zadatkom je došao ovamo. Ali nikome ne sme da kaţe. Mora ostati Colin Campbell i izvršiti svoju duţnost.

- Znao si za pisma koja je pisala Williamu?

Colin je klimnuo glavom, srećan zbog promene teme, i poţurio da se pridruţi svom sagovorniku. - Nedavno mi je rekla za njih. Nadala se da će ubediti princa da joj pomogne kada doĊe. Nisam imao pojma da su kod Devona sve do prošle noći.

- Meni nije rekla, - kazao je tiho za sebe Gates.

- Moţda je mislila da ćete probati da je spreĉite da ih pošalje.

- I spreĉio bih je. - Kapetanove usne su se izvile u nagoveštaj osmeha. - Moţda ne izgleda tako, ali ta mala poseduje snagu na koju ne smemo zaboraviti.

Colin se sloţio. Kada joj je Devon saopštio za njena pisma Williamu, Colin je ţeleo da joj priĊe... ili da Devonu razbije glavu o najbliţi zid. Znao je da joj je teško palo saznanje da od njenih nada nema ništa. Ali nije se skrhala pred Devonom, kao što se ovaj nadao.

Ispravila se, podigla bradu i odbila da se preda. Nek' mu je bog u pomoći, ali taj prizor ga je oduševio.

- Devon je kazao da bi princ trebalo da stigne do leta. - U poslednje vreme to je bila zabrinjavajuća navika, ali Colinove misli su se ponovo okrenule njoj. - To je za samo par meseci.

- Pa?

Klub Brbljivica

- Nameravam da izbavim nju i Edmunda odavde pre toga. Već sam pisao roĊacima i obavestio ih o njihovom dolasku. Oni će brinuti o Edmundu dok ne izbavim i Gillian.

Gates ga je pogledao suţenih oĉiju dok su išli ka Velikoj dvorani. - Uĉinio si to bez mog odobrenja.

- Rekao sam Vam da hoću.

- Jesi. - Kapetan je razmislio o tome za trenutak, a zatim naizgled rezignirano uzdahnuo. Colin se nadao da jeste. - Rekao si mi da hoćeš. U redu onda, koliko nam treba vremena da pošaljemo deĉaka u Essex?

- Tri nedelje. Moţda mesec dana.

- Zašto to ne uĉinimo ranije? Campbellovima ne treba mesec dana da doĊu iz Glen Orchya u Essex.

Kapetan je bio u pravu... da su zaista Campbellovi dolazili po Edmunda, a ne MacGregorovi – i to iz Skya. Kada će mu Colin reći – ili Edmundovoj majci – gde je zaista hteo da pošalje Edmunda? Pretpostavljao je da će i sami zakljuĉiti kada ugledaju njegovog brata i oca na Gatesovim vratima.

- Još uvek mi nije jasno kako ćeš ubediti Devona da me pusti da odvedem deĉaka svojoj kući, - kazao je Gates. - Štaviše, ne razumem ni zašto ti uopšte verujem.

- Imate li drugog izbora? - Colin ga je pitao dok su išli ka stolu. - Ja sam joj jedina nada.

- Priliĉno si siguran da moţeš to da izvedeš.

- Jesam.

- A šta ako pošalje Edmunda sa nekim drugim? Kako moţeš biti siguran da će taj uĉiniti ono što mu kaţeš?

- On ţeli podršku mog roĊaka, - rekao mu je Colin i seo za sto da saĉeka piće. - Da bi je dobio, mora zadrţati moju.

Gates se osmehnuo posluţitelju koji mu je doneo piće, a zatim se okrenuo ka Colinu. Tvoja arogantnost moţe skupo da te košta, Campbell.

- Samopouzdanje će me izbaviti.

Kapetan ga je posmatrao dovoljno dugo da se Colin osetio gotovo nelagodno u stolici.

- Dakle, više me nećeš ubeĊivati kako nisi najopasniji ĉovek koji je ikada kroĉio u Dartmouth?

Colin mu je krišom namignuo i posegnuo za pivom kada mu je posluţitelj prineo pehar. - Da, rešio sam da se drţim istine ako hoću da zadobijem Vaše poverenje.

- Arogantno kopile, - promrmljao je kapetan iza pehara. - Nek' nam je bog svima u pomoći ako nisi onaj za koga se izdaješ.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 23 Gillian je stajala pred uvaţenim erlom od Essexa u Velikoj dvorani Kingswear zamka, suvih oĉiju i tvrda srca, kao što ju je on liĉnim primerom nauĉio. Ostario je. Posedeli pramenovi kose su mu izvirivali pod perikom i više nije izgledao onako visoko kao ranije, kada je nadmeno gledao u nju i Edmunda. Umesto da nasamo porazgovara sa njom, poĉastvovao ju je publikom tokom popodnevnog obroka, koji je svojom ţivahnošću nalikovao na jedan od onih u Dartmouthu. Vodili su uobiĉajen kurtoazan razgovor, pri ĉemu je njen otac radije hteo od njenog roĊaka da ĉuje kako stoje stvari u Dartmouthu. George i Colin su sedeli zajedno, razmenili koju reĉ i zgaĊeno se pogledali kada je erl odmakao svoju stolicu dalje od Edmunda.

Gillian nije ni pogledala Colina preko stola. Digla je ruke od toga da veruje muškarcima. Nezavisno od toga o kome je muškarcu konkretno reĉ.

- Ţelim da popriĉam sa Vama nasamo, gospodaru. - Gillian je ustala sa ocem kada je ovaj završio sa jelom. Htela je da mu kaţe šta je pisala holandskom princu. Šta bi rekla Williamu kada doĊe.

- Naţalost, nemam vremena, kćeri. Piši mi. Tvoja majka će mi proĉitati.

- Kao što je proĉitala da me Geoffrey bludno ţeli?

Otac ju je oštro pogledao i zapitala se kako je pobogu njena majka ostala udata za njega sve ove godine. - Razgovarao sam sa njim o tvojim optuţbama i kazao je da te nije ni dotakao. Poriĉeš to?

- Ne. - Odmahnula je glavom, zureći u Geoffreya, koji je još uvek sedeo za stolom. Ali ja...

- Onda mu budi zahvalna, Gillian. On je jedini ĉovek koji je spreman da te prihvati sa kop... detetom koje imaš. - Prošaputao je te reĉi, ali svaka ju je zabolela kao da ju je ošamario. - Dok mi ne daš pristanak da pronaĊem dom za deĉaka, ostaćeš ovde.

Gillian se osmehnula, iako ju je to koštalo ĉak i više od onog što joj je ostalo. Njen otac neće zaštititi Edmunda, šta god da mu Geoffrey uradi. Hteo je da to dete nestane iz njenog ţivota gotovo isto kao i njen roĊak. - Onda pozdravi moje sestre, jer se više nikada nećemo ponovo videti.

- Ne budi budala, Gillian, - upozorio ju je erl, gledajući je kako uzima sina za ruku i sprema se da ode. - Zar hoćeš da ostariš i umreš sama, bez iĉega?

- Da se ne prezivam Dearly, bilo bi mi drago da umrem sutra. Ali namerila sam da se udam za nekoga ko ne nosi isto prezime. Zbogom, gospodaru.

Prošla je pored njega, vukući Edmunda za sobom. Nek' ide vragu lord Essex. Ako je hteo ovo, onda ona više nema oca. Neće provesti ni minut duţe moleći ga za pomoć, niti će ikada misliti na njega. Uţivaće u ostatku dana i u prilici da vidi drugaĉiji prizor ovde u Kingswearu, koja joj se pruţala par puta godišnje.

Edmund je istrgao ruku iz njenog stiska i praktiĉno ciĉeći otrĉao za neĉim.

- Gillian.

Neko joj je dotakao rame i kada se okrenula ugledala je Colina, oĉiju punih saţaljenja.

Klub Brbljivica

- Dobro sam. - Okrenula se.

- Hoću da popriĉam sa Vama.

- Kasnije, ja..

- Campbell? - kazao je jedan od ĉuvara iz Kingsweara, koji im se pridruţio i, srećom, odvukao paţnju Colinu. - Odakle si mi poznat?

Gillian nije saĉekala da ĉuje odgovor, već je pošla za Edmundom. Videla je prasence, taĉnije ĉula ga je, kako beţi od njenog sina pravo u jarugu. Edmund ga je pojurio i Gillian je pošla za njim oko drveća i natrag. U stvari, mislila je da su se zaputili natrag.

- Edmunde! - pozvala ga je da ga spreĉi da zalazi dublje u šumu. Prase je nastavilo dalje, ali Gillian je uhvatila sina i osvrnula se oko sebe. Drveće koje ju je okruţivalo joj nije bilo poznato. Koliko daleko su odmakli? Nema razloga za paniku, rekla je sebi. Colin bi trebalo da je u blizini. Pozvala ga je, ali se zaĉula samo ševa na grani.

Zatim je krcnula granĉica levo od nje.

- Coline?

Muškarac koji je izašao iza drveta, pomalo zadihan, nije bio Colin. Nije bio iz Kingsweara, kao ni ostala ĉetvorica koji su istupili za njim.

Gillian je uzela Edmunda u naruĉje i izvadila bodeţ. - Ne prilazi. Ljudi iz mog garnizona su nedaleko od tog drveća.

- Znamo mi gde su. Pratimo vas od Dartmoutha, - kazao je prvi ĉovek, izvukavši bodeţ iz pantalona, i osmehnuo se Edmundu. - Sladak mali. DoĊi kod ĉike. - Ispruţio je ruke i Gillian je zamahnula bodeţom ka njemu.

Jedan od ostale ĉetvorice ju je dohvatio s leĊa. Vrisnula je pre nego što joj je pokrio usta. Divljaĉki se otimala kada joj je drugi ĉovek istrgao dete iz naruĉja i predao ga prvom sa noţem.

- Biću brz, obećavam.

Ugrizla je šaku koja joj je pokrivala usta i zarila petu u stopalo svog zarobljivaĉa.

Pustio ju je, ali prekasno. S uţasom je posmatrala kako oštrica kreće ka Edmundovom grlu.

Nešto veliko je projurilo pored nje, a zatim kliznulo pored ĉoveka koji je drţao Edmunda. Zloĉinac je ispustio bodeţ, a trenutak kasnije i Edmunda. Muškarac je umalo pao na njega kada se skljokao na kolena, dok mu je krv liptela niz noge.

Gillian se bacila ka sinu, zgrabila ga i pobegla iza drveta. Nakon što se uverila da mališan plaĉe od straha, a ne zato što je povreĊen, okrenula se da gleda Colina, koji je opet bio na nogama, kako ubija i drugog ĉoveka. Okrenula je glavu Edmundu da ne gleda taj pokolj, ali ma koliko uţasavajuć taj prizor bio, nije se mogla naterati da skrene pogled.

Colin je zamahivao maĉem brutalnom snagom, presecajući kosti i meso, i ostavio svoju treću ţrtvu da vrišti na zemlji. Još dvojica su ga okruţila, jedan sa njegove leve, drugi sa desne strane. Gledao ih je obojicu, odluĉan, moćni ratnik ledenog pogleda. Pomerio se u levo, izbio noţ iz ruke svog protivnika, uhvatio ga, a zatim ga bacio na njega – pravo u grlo.

Bez pauze da razoruţa poslednjeg protivnika, Colin ga je šĉepao za vrat, udario ga drškom svog maĉa, a zatim još jednom, i nije stao dok nije ĉuo kako se nos njegove ţrtve lomi pod silinom udarca.

Klub Brbljivica

Muškarac je otvorio usta i prozborio nešto Colinu što Gillian nije ĉula. Šta god da je rekao, razbesneo je Colina još više, i pre nego što je stigla da zaţmuri, Colin mu je prerezao vrat.

Nije mogla da se pomeri. Nije mogla ni da diše, posmatrajući ga. Nikada nije videla tako smrtonosno lepog muškarca, mnogo opasnijeg nego kada se borio sa Georgeom. Gde je nauĉio tako da se bori? To ju je istovremeno i plašilo i uzbuĊivalo.

Udahnula je, a zatim se ponovo zaustavila kada je Colin bacio maĉ i potrĉao ka njoj.

- Jeste li povreĊeni? - upitao ju je, posegnuvši za Edmundom. Kakvu god zver da je njegov bes oslobodio, sada je nestala, i pred njom je stajao ĉovek ĉiji su prsti drhtali dok je mazio Edmunda po glavi. - Jesi li povreĊen, momĉe? Daj da te vidim. - Odmakao je Edmunda od sebe i odmerio ga od glave do pete.

- Jesu li otišli, Coline? - Edmund je obrisao oĉi pesnicama i saĉekao da Colin klimne glavom, zadrţavši talas emocija koje ratnik njegovog kalibra nije navikao da ispoljava.

Kretanje meĊu drvećem navelo ju je da priĊe bliţe Colinu; Colin je privio Edmunda na grudi i izvadio pištolj koji je bio napunjen i spreman za paljbu.

George je polako išao ka njima, ruku podignutih uvis. Mora da je svedoĉio brzom masakru jer je sva boja išĉezla sa njegovog lica.

- Ko su doĊavola oni? - upitao je, pogledavši prema raštrkanim telima.

- Lopovi, - odgovorio mu je Colin, prebacivši Edmunda na leĊa, umesto da ga vrati Gillian. - Idemo. - Vratio je maĉ u korice ne rekavši više ni reĉ i odveo ih natrag u Kingswear.

- Hvala, Coline, - tiho je kazala Gillian dok su išli. Nije ni bila svesna da joj zubi cvokoću, niti da joj se ruke tresu dok je nije pogledao i prebacio ruku preko njenih ramena, privukavši je bliţe.

- Gotovo je, devojko, - neţno ju je tešio, iako mu je glas zvuĉao podjednako drhtavo.

- Ali sada se nećeš više odvajati od nas, u redu?

Klimnula je glavom, zagnjurivši lice dublje u njegovo rame. Spasao je Edmunda sigurne smrti. Oh, dragi Boţe, kakav bi to monstrum ubio dete? Kolena su joj zaklecala na pomisao šta se moglo desiti da Colin nije naišao.

- Dobro sam, - brzo ih je odvratila kada su se George i Colin ponudili da je ponesu.

Morala je da ide i istera tu histeriju koja se skrivala iza smirene spoljašnjosti. Pogledala je u Edmunda i osetila nalet suza kada je videla kako se drţi za Colina, malene ruke je ĉvrsto obavio oko vrata svog prijatelja.

Colin je zaklao one koji su hteli da ga povrede. Sećanje na taj prizor će je proganjati godinama. Nikada neće zaboraviti strah u njegovim oĉima, bes, a zatim ĉisto olakšanje kada se uverio da je njen sin dobro.

- Pogrešila sam što sam bila ljuta na Vas, - kazala mu je, trudeći se iz sve snage da ne obavije ruke oko njegovog vrata kao Edmund. - Oprostite mi. Pogledao ju je, i za trenutak kao da ništa drugo na svetu nije postojalo osim njih.

Svaka crta na njegovom licu je najednom omekšala, što ju je dirnulo. Neznatno se osmehnuo, a zatim je pomilovao po potiljku. Utešan, intiman dodir od koga su oboje zadrţali dah, ţudeći za neĉim više.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 24

Colin je sedeo pored Gillianinog kreveta i gledao Edmunda kako spava. Detetova majka je insistirala da mali spava tamo gde ga moţe videti i ĉuti ako mu zatreba. Colin je smatrao da je to dobra ideja. I sam bi bio srećan da više ne izgubi Edmunda iz vida.

Slušao je prigušene glasove koji su dopirali iz dnevne sobe, ali nije se odmah pridruţio Gillian i Gatesu. Nikada nije osetio strah kao danas. Nikada više nije hteo da ga oseti. Kada nije mogao da ih naĊe... kada ju je ĉuo kako vrišti... Oh, boţe, gotovo je poludeo pokušavajući da ih naĊe. A kada ih je našao... Protrljao je lice dlanom, boreći se sa besom koji je podstaklo samo sećanje na ono što je video. Bodeţ prislonjen uz Edmundovo grlo.

Uţas na Gillianinom licu koji više nikada nije ţeleo da vidi.

Pa ipak, to sećanje je bilo bolje od alternativnog. Odmahnuo je glavom da rastera misli o tome na šta je mogao naići da je stigao samo trenutak kasnije. Ubili bi Edmunda, a odmah zatim i njegovu majku, i Colin je znao zašto. Iako još uvek nije mogao da poveruje.

Kao ni da kaţe to njima dvoma u susednoj sobi.

- Generale MacGregor. - Poslednji napadaĉ ga je poznavao. Znao je Colinovo pravo ime. - To je kraljevo naređenje. Poslao je poruku...

Colin nije saĉekao da ĉuje poruku i ubrzo je okonĉao njegov bedni ţivot. Prokleto prebrzo.

Kralj, njegov kralj, naredio je smrt majke i njenog deteta. Zašto? Dugo je mozgao o odgovoru od kada su se vratili u Dartmouth. Ne bi poverovao da je tako da nije nedavno ubio dokaz koji govori u prilog toj ĉinjenici. Sklopio je oĉi i stegao zube dok ga vilice nisu zabolele. Hteo je da iste veĉeri odjaše u palatu Whitehall, razvali vrata kraljevog solara i baci ga kroz prozor. Iz kog god da je razloga James hteo da ih ubije, ne bi ni znao da su tu da Colin nije prvom glasniku rekao da ţeli bezbedan izlaz za njih.

On ih je doveo u opasnost. On je odgovoran za ovo što se danas desilo.

Tiho je opsovao u slabo osvetljenoj sobi i poĉeo da koraĉa ispred kreveta. Sve u šta je verovao i za šta se borio se promenilo u trenutku. Bio je razoruţan, bez cilja, ostavljen na bojnom polju zbunjen i sam. Kako da sluţi kralju koji je spreman na tako nešto? James nije bio ništa bolji od ĉoveka koji je izmasakrirao sve opatice u samostanu i odredio Colinov put pre tri godine. Šta sada da radi? Da nastavi da se bori za ĉoveka koji je dozvolio da ga moć pretvori u nemilosrdno ĉudovište?

- Coline?

Otvorio je oĉi i sagnuo se ka Edmundu. - Kaţi, momĉe?

- Ruţno sam sanjao.

- I ja. Ali sada je gotovo. Uz tebe sam.

- Je l' ćeš ostati sa mamom i sa mnom i nikada nećeš otići?

- Nikada.

- Coline?

- Da, Edmunde?

- Volim te.

Klub Brbljivica

- I ja volim tebe, momĉe.

Oh, prokletstvo, zar je ljubav ovo ĉinila ĉoveku? Da li se zbog nje srce uvrtalo, a u grudima ga stezalo? Bio je bespomoćan, beznadeţan sluĉaj, kao i kada bi mislio na detetovu majku. Pogledao je u nju, sada je stajala pored njega. Kada li je samo ušla? Koliko je ĉula?

- Mama, ruţno sam sanjao, ali sada je sve dobro.

Osmehnula se sinu i nagnula da ga poljubi u mekanu kosu. - Spavaj sad, dušo. Colin i ja ćemo biti u susednoj sobi.

Uspravila se i okrenula ka Colinu, krupnih i blistavih oĉiju.

Ustao je i stao pred nju, obrisavši palcem suzu koja joj je kliznula iz oka. - Nemaš razloga za strah, devojko, - neţno joj je rekao. - Od sad će sve biti dobro.

Obavila je ruke oko njegovog vrata i spustila glavu na njegovo rame. - Dobar si ĉovek, Coline. Drago mi je što si ovde sa nama.

Drţao ju je tako neko vreme, ne znajući šta da joj odgovori. Imala je ona veće neprijatelje od Geoffreya Dearlyja, erla od Devona. Iz nekog razloga ju je kralj James hteo mrtvu. Morao je da je izbavi odavde, i to brzo.

- Ĉula sam šta si mu rekao.

Colin je duboko u kostima osetio zahvalnost u njenom glasu. Stegao je ruke oko nje, udišući njen delikatni miris, mazeći obrazom njene svilenkaste talase.

- Verujem ti. Ja... - Podigla je lice ka njemu, nosom meko okrznuvši njegovu bradu. Izgleda da...

Savivši glavu ka njoj, poljubio je njene tople, vlaţne usne. - Ne mogu ni ja. Ţeleo je da je ljubi zauvek. Spori, znaĉajni poljupci bi joj kazali sve ono što on ne zna kako. Ono što nikada nije mislio da će reći. Pomisao na one ljude kako je povreĊuju dovela ga je u iskušenje da ubija u besu za koji se plašio da ne moţe da obuzda.

- Mama, je l' ti to ljubiš Colina?

Odvojili su se i osmehnuli jedno drugom. Gillian je blago porumenela i ţeleo je da je ljubi iznova i iznova.

- Idi da spavaš, ljubavi, - kazala je Edmundu, a zatim uzela Colina za ruku. - DoĊi, George hoće da popriĉa sa tobom.

- Ĉekaj. - Colin ju je povukao nazad. - Ima nešto što hoću da znaš. Saznao sam šta je Devon uradio sa tvojim pismima one veĉeri kada sam te zatekao na kuli. Znao sam koliko ti znaĉi ta prepiska, i nisam znao kako da ti saopštim istinu. To je bilo kukaviĉki s moje strane.

- Nije...

- Jeste, - ispravio je, prinevši njene prste usnama. - Bolje da si to saznala u udobnosti mog naruĉja, nego uz Devonov uţasan humor.

Zurila je u njega, mirna i tiha. I na treperavoj svetlosti, iz njenih sjajnih oĉiju najzad je kanula suza. - U pravu si. Radije bih saznala istinu u tvom naruĉju. Sve što sam pokušala da uradim za Edmunda je propalo. Izneverila sam ga.

Povukao ju je bliţe sebi. Mnogo je rizikovala, i to sa dobrim razlogom. To ga je navelo da se bori za nju, ubija za nju – pogledao je prema krevetu – za njega. Da li se mogao odreći kralja i odustati od svog rata? Osetio je kako mu njene suze kvase košulju i odmakao je od sebe da je pogleda u oĉi.

Klub Brbljivica

- Gillian, - prošaputao je, i neţno je pomilovao zglobovima po obrazu. - Rekla si mi da ja pobeĊujem ĉudovišta ĉarobnim bodeţom, ali ti, devojko, ti ih uništavaš perom. Seti se toga kada proĊe ova bol. TakoĊe, ne zaboravi da ne moţemo dobiti ovaj rat bez vojske... u tvom sluĉaju, bez mene.

Osmehnula mu se i obrisala obraz. Prokletstvo, njena snaga je bila njegov pokretaĉ.

Pomoći će joj. Biće njen šampion. Samo on joj je preostao. Srce mu neće dozvoliti da postupi drugaĉije.

- Mogu da te izbavim odavde, devojko. I nikome neću dozvoliti da me spreĉi.

Prešla je prstima preko njegovih usana i zagledala mu se u oĉi. - Biću ti zauvek zahvalna, gospodine Campbell. - Uzevši ga za ruku, povukla ga je napred. - DoĊi, George ĉeka. Hajde da zajedno porazgovaramo o ovome.

Colin je izašao za njom iz spavaće sobe, zahvalan što mu je priĉa o spasavanju nje i njenog sina odvratila paţnju od teških misli: o izdaji kralja koji mu je nekada bio prijatelj.

Danas je ubio zbog Gillian i Edmunda i ubio bi ih još više ako bi ih neprijatelji proganjali.

Ali šta da uĉini ako James ponovo pokuša da je ubije?

Nije mogao da razmišlja o tome sada. Imao je preĉa posla.

Kada je Gillian sela pored Gatesa na divan, kapetan je spazio njene nadute oĉi i ruţiĉast nos i potapšao je po ruci. Danas je umalo izgubila dete. Gates ga je zahvalno pogledao po ko zna koji put danas.

- Rekao si da ćeš odvesti Edmunda u Glen Orchy kod tvojih.

Koliko bi smeo da im kaţe? Da li bi mu i dalje verovali ako saznaju da je on MacGregor? Špijun kralja koji je naredio da je ubiju? I šta sa Skyem? To je priliĉno daleko u odnosu na Glen Orchy. Šta ako Gillian odbije da joj sina odvedu neki varvarski gorštaci koji su se skrivali u maglovitim planinama na severu?

- Biće bezbedan. Kunem se.

- Ali kako ćeš ubediti Geoffreya da ga pusti da ide? - upitala ga je Gillian.

Na to je bilo lako odgovoriti, ali Colin je sumnjao da će joj se svideti odgovor. Moraš da mi veruješ u vezi ovog.

- Verujem ti.

Duboko je udahnuo. - Ti misliš da iza današnjeg napada stoji tvoj roĊak jer su pokušali da ubiju Edmunda. Devon nema ništa s tim. Istina, on bi se radovao da smo mu kazali koliko je Edmund bio blizu... - nije mogao naglas da dovrši misao. - Tvoj roĊak te ţeli, ali neće da svake noći pre spavanja smišljaš kako da ga ubiješ. Obećao sam mu sve što ţeli.

- Mene?

- Da, devojko, - iskreno joj je odgovorio. - Tebe u njegovom krevetu. I to zahvalnu što si tamo.

Sklopila je oĉi, i za trenutak se ĉinilo da će joj pozliti. - Jedini naĉin da zahvalno leţim u njegovom krevetu je da budem mrtva.

Colin se osmehnuo, uţivajući u odbljesku vatre u njenim oĉima. - On hoće tvoju potpunu odanost i jedini naĉin da to dobije je da skloni Edmunda. Ja sam samo predloţio naĉin kako to da izvede, a da ne ispadne kriv. Odmah se sloţio.

Klub Brbljivica

- To ipak ne predstavlja garanciju da će poslati deĉaka kod tvojih, - istakao je kapetan.

- Hoće, ako se ledi Gillian ne protivi da njen sin ode tamo.

- Nikada neće poverovati u to, - kazala mu je. - Nikada ne bih poslala Edmunda sa strancima.

- I nećeš. Poslaćeš ga sa kapetanom Gatesom u posetu njegovoj ţeni u Essex.

Obmanućemo te tako da poveruješ da je to samo privremeno. I da je tako sigurnije za Edmunda. Ti ćeš se sloţiti, ali ne bez opiranja koje i oĉekuje od tebe. Nećeš posumnjati da smo se on i ja dogovorili da moj roĊak Argyll doĊe i odvede ga. Srce će ti biti slomljeno kada se vrati bez Edmunda, ali nećeš kriviti Devona za to.

- Na to će pristati, Campbell, ti pametno kopile, - najzad je priznao Gates, a zatim se okrenuo ka Gillian. - Sloţiće se. Edmund bi bezbedno mogao napustiti ovo mesto.

Klimnula je glavom i pogledala u Colina. - Zašto ne mogu i ja sa njim da odem kod tvojih?

Colin je znao da joj je i sama pomisao da joj oduzmu Edmunda teška. Moralo je biti ovako, a on je ţeleo da razume zašto.

- Moj roĊak ne moţe da povede ĉitav garnizon sa sobom, a da ne izazove sumnju.

Biće to omanja grupa, koja će doći neprimetno i isto tako i otići. Ako i ti poĊeš sa njima, tvoj roĊak će poslati i dartmouthski i kingswearski garnizon, a verovatno i garnizon tvog oca za tobom. Niko od vas verovatno neće preţiveti. - Pustio je da upije znaĉenje njegovih reĉi... taĉnije, šta je to znaĉilo Edmundu. - Bezbednije je ovako. Ali ponovo ću vas spojiti. Kunem ti se.

Hteo je da je odvede kući. Hteo je da vidi njen izraz lica kada ugleda Camlochlin po prvi put, oĉarana njegovim sjajem. Kada shvati da ništa ne moţe da naudi ni njoj ni njenom sinu unutar neprobojnih zidina oĉevog utvrĊenja. Ali kako da je odvede tamo i vrati se u Dartmouth pre nego što se princ iskrca na obale Engleske? Morao je da se vrati za borbu.

Nije li tako? Nezavisno od toga u šta se kralj James pretvorio, William Oranski bi bio veće zlo za gorštake.

- Geoffrey me neće pustiti kada Edmunda ne bude bilo.

Bila je u pravu, a on nije mogao rizikovati da ga vojska prati do Camlochlina. Moraće da saĉeka da Devon umre ili padne u zarobljeništvo pre nego što je izbavi. - Neće imati izbora, - obećao je Colin. Nije ţeleo da ona ostaje ovde duţe nego što mora, ali smisliće već nešto. Barem kad Edmund ne bude tu neće morati da se povinuje pred svojim roĊakom.

- Oboje imate vaţnu ulogu. Moţete li to da uĉinite?

Gillian je klimnula glavom. Gates nije.

- Šta će biti s njima kod Argylla? - upitao je, pazeći da se svi detalji plana dobro razmotre pre nego što se sloţi sa njim. Proklet bio. - Zašto bi Campbellovi nastavili da je štite kada William postane kralj? Jesi li zaista dobro razmotrio ovo, Coline? Znam da brineš za njih kao i ja, i zahvalan sam ti na tome, ali ja ne mogu...

- Kapetane, - prekinuo ga je Colin odluĉnim glasom, - moji roĊaci će je štititi bez obzira na to ko je na tronu.

- Oni su Campbellovi, - istrajao je Gates. - Izuzev tebe, nikome od njih ne verujem.

Klub Brbljivica

Colin ga je pogledao na trenutak. Njegovom ocu bi se svideo ovaj ĉovek.

- Moraš mi razjasniti još nešto, - nastavio je kapetan. - Boriš se kao prokleti varvarin, i to ekstremno dobar, moram priznati. Ono što sam danas video nije veština jednog plaćenika, nego mnogo više. Zašto bi kralj James dozvolio da takav ratnik ikada ode iz njegove sluţbe?

Ko te je nauĉio da se tako boriš? Hoću odgovore. Hoću istinu.

Colin se zavalio u naslon stolice, poţelevši da mu je pri ruci pehar najjaĉeg hajlendskog viskija koji postoji – da bi ga mogao dati Gatesu i otupeti mu um. Ali doĊavola, ĉovek je vršio svoju duţnost, i to veoma dobro. Colin ga nije mogao kriviti zbog toga.

Posebno ne kada se radilo o Gillian.

Pogled mu je pao na nju, koja je izgledala uţasno napeto išĉekujući njegov odgovor.

Nije hteo da je laţe u lice. Ali ovo nikada nikome nije rekao. Već tri godine je ţiveo kao neko drugi... kao nekadašnji kraljev sluga koji ga već odavno ne poštuje. Ali danas se sve promenilo. Da nije otišao sa njima u Kingswear...

Nije mogao da razmišlja o tome, ali da li je zaista bio voljan da otkrije svoj pravi identitet i rizikuje sve u zamenu za Gillianinu i Edmundovu bezbednost?

- Otac me je nauĉio da se borim. Ja sam... - Zastao je i promeškoljio se na stolici, drţeći se prevare kojom se sluţio da preţivi i postane jedan od najbolje pritajenih engleskih špijuna. Bilo mu je teško da oda jednu od svojih tajni. Najteţa stvar koju je ikada uĉinio. Moja majka je od Campbellovih. Moj otac nije.

U sobi je zavladao muk. Colin je mogao da ih ĉuje kako dišu. Gotovo da je mogao ĉuti kako im se pitanja formiraju u glavi.

- Onda, ko je on? - najzad je upitao Gates.

Colin ga je pogledao i izdahnuo, osećajući kao da se oslobaĊa viševekovnog tereta. On je MacGregor.

Kapetan je zinuo u ĉudu. Gillian ih je obojicu zbunjeno gledala, namrštivši se. - Ne razumem, - rekla je. - Zašto bi lagao o...

- MacGregor, - prekinuo je kapetan, a na licu mu se ocrtavao uţas i briga. - Šta kog Ċavola ti radiš ovde, MacGregor?

Colin se plašio da će se i sam isto zapitati u danima koji predstoje. Nije mogao da im kaţe istinu, da je zapravo general u kraljevoj vojsci. Jedno je biti plaćenik MacGregor, ali biti voĊa vojske katoliĉkog kralja – sasvim drugo. Gates je moţda tu samo da bi zaštitio Gillian, ali da li bi prešao i preko saznanja zašto je Colin zaista došao u Dartmouth? Da li bi mu Gillian oprostila da je još jednom obmane?

Colin neće rizikovati da sazna odgovor.

- Ja sam plaćenik, kapetane. Treba mi novac. Da li biste me primili da sam Vam rekao svoje pravo ime?

- Hoću da popriĉamo nasamo.

- A ja hoću da ono što kaţem ostane meĊu nama. Moje roĊake još uvek ne uvaţavaju dovoljno i ako Devon sazna da ja nisam Campbell...

- Dragi boţe, - uzdahnuo je kapetan, oĉito mu ne verujući ni reĉ.

Klub Brbljivica

Nije bilo teško povezati delove i zakljuĉiti otkud on ovde kada se zna da su MacGregorovi katolici. On im je bio neprijatelj. Bacio je pogled na Gillian, moleći se Bogu da ona ne zna kojoj veri pripadaju gorštaci.

- Reci mi o ĉemu se radi, - zahtevala je, što je potvrdilo da ne zna mnogo.

Colin je umalo glasno izdahnuo od olakšanja. Još uvek nije hteo da sazna celu istinu.

On je bio Jamesova zmija, poslata da ih sve obmane i ubije ĉoveka koga ona ĉeka već tri godine... ĉoveka koji bi rešio sve probleme engleskih protestanata. Nikada mu više neće verovati. Moţda bi i odbila njegovu pomoć.

- Ko su MacGregorovi?

Colin je pogledao u kapetana, verovatno nervoznije nego ikada pre. Prokletstvo, nikada nije imao ovako mnogo da izgubi.

- Oni su ozloglašeni divljaĉki klan gorštaka, - kazao joj je kapetan.

Colin nije znao zašto je kapetan to uradio, ali i on je kratko klimnuo glavom Gatesu u znak zahvalnosti.

- Koliko divljaĉki? - upitala je Gillian, uvrćući suknju u krilu u ĉvorove.

- Dovoljno da ih kralj zakonom zabrani.

Colin se isprsio, ponosan što je deo klana koji je opstao uprkos onom što ih je zadesilo.

- I ti bi poverio Edmunda tim ljudima? - Gillian ga je izazvala, okrenuvši se ka njemu.

- Oni nisu...

- Rekao si mi, - prekinuo ga je Gates, koji oĉito nije završio sa ispitivanjem, - da bi je mogao zaštititi uz pomoć vojske moćnije od ikoga u Engleskoj ili Holandiji. Nije još mnogo MacGregorovih ostalo u Glen Orchy, a oni koji su ostali raštrkani su od istoka do zapada. Na koju vojsku si mislio?

Colinu nije došlo da ga ubije. Na kraju krajeva, Gates se suzdrţao i nije joj rekao istinu. Ali prokletstvo, evo šta se desi kada neko nije pripremljen za priznanja. Stalno su iskrsavala nova pitanja. - Moji roĊaci su dalje na severu.

- Koliko daleko?

Colin se namrštio na Gillian kada je progovorila, a zatim proĉistio grlo. - Priliĉno daleko. - Prokletstvo, sad nikada neće pristati na ovo. Ali nije mogao da odustane. Nikada ranije nije. Kada bi naumio nešto, uvek bi to i sproveo u delo. A on je naumio da izbavi nju i Edmunda odavde. Ali najpre mora da je ubedi da on to moţe. - Zato sam poslao pismo roĊacima pre tri dana, i ne mogu da uĉinim ništa pre narednih sedam dana. Potrebno nam je vreme.

- Koliko daleko? - ponovio je Gates.

- Skye, - priznao je, u nadi da će to biti dovoljno da uveri kapetana da ih niko neće naći tamo.

- Gde je...

- Hoćeš da kaţeš da ti je Vrag MacGregor roĊak? - kapetan je zurio u njega.

Klub Brbljivica

- Tako su ga nazvali pre mnogo godina, - Colin je pokušao da ubedi Gillian jer je izgledala kao da će svakog ĉasa odjuriti da zaštiti sina od njega. - Niko tako ne zove mog oca već dvadeset godina.

- Tvog oca???

Prokletstvo. Colin je zaţmurio kada je Gates skoĉio sa stolice.

- Taj ĉovek ti je otac?

- Previše brzamo. - Colin je podigao dlanove i osmehnuo se, dajući sve od sebe da ih oboje smiri. - Molim vas, hajde da razmotrimo plan.

- Koja još šokantna otkrića ĉuvaš za nas, MacGregor? Šta ti traţiš ovde? Reći ćeš mi istinu.

- Campbell, - ispravio ga je Colin, uputivši mu ĉeliĉni pogled. - Ne zaboravite da me tako zovete. Što se tiĉe otkrića, imam još samo jedno. Smatram Vas prijateljem – a nisam osoba koja mnoge ljude tako naziva.

Izgleda da je to smirilo kapetana. Po prvi put te noći, Colinu je bilo drago što kapetan ima dobru moć opaţanja. Znao je da je Colin iskren, i bilo mu je jasno zašto.

- Ni ja ih nemam mnogo. Ali ipak ćemo popriĉati nasamo.

- Ne mnogo, - sloţio se Colin i osmehnuo mu se kada je ovaj opet seo. - I rado ću odgovoriti na sva Vaša pitanja kada se ovo završi. Za sada, samo Vas molim da mi verujete.

Kada je Gates klimnuo glavom, okrenuo se ka Gillian, ţeleći da ublaţi njen strah.

Shvatio je da ono što namerava da joj kaţe, nije kazao nikome u protekle tri godine od kada je razgovarao sa kraljem. - Ono što kapetan Gates kaţe za moje roĊake je istina. Naša prošlost je dugaĉka i brutalna, ali nismo uvek bili krivi mi. - Osećao se bolje kada joj je to rekao, uglavnom jer dok su njegovi roĊaci provodili sate slušajući priĉe njegove majke, on je gledao i uĉio od svog oca. - Moj otac je pobegao iz tamnice mog pradede na Skye i izgradio Camlochlin u planinama, obavijen maglom. Bezbedno utoĉište za svakog ĉoveka, ţenu ili dete koji su ponosno nosili svoje ime. Ratovao je sa mnogima, ali sada više nema zabrane i ţivimo mirno, a deĉiji smeh bruji brdima. Ĉeţnjiv osmeh na Gillianinom licu mu je govorio da nema potrebe da je više ubeĊuje, te se okrenuo ka Gatesu. - Šta god još budete hteli da saznate o meni, budite sigurni u jedno: gospa i njen sin mi mnogo znaĉe. Ţelim da im pomognem. Kunem Vam se da će biti bezbedni. Moj otac je po prirodi nepoverljiv. Postoje samo dva naĉina da se stigne u Camlochlin: peške ili preko vode. Ĉuvari su neprekidno na oprezu, sa topovima okrenutim ka istoku, zapadu i jugu.

- Nemate neprijatelje na severu?

- Ne, iza nas je planina, Sgurr na Stri.

Gillian je ponovila gelski naziv, i po osmehu bi se moglo reći da joj se sviĊa kako zvuĉi.

I Colinu se sviĊalo. Opisao je kako se magla širi sa Cullinsa i kako ljubiĉasti vresak blista i igra na vresištima.

Nedostajao mu je dom. Nedostajao mu je sveţ vazduh i oštri planinski venci, zvuci maĉeva dok njegov otac i brat veţbaju.

- Edmund će morati da nauĉi da pliva. Deca se obiĉno igraju u zalivu izvan zamka.

Klub Brbljivica

- To će mu se svideti, - rekla je Gillian zatvorenih oĉiju, kako bi što bolje zamislila svet koji joj je opisao.

- Hoće, - sloţio se, gledajući je i zamišljajući je kako šije i kikoće se sa njegovom majkom i ostalim ţenama iz zamka. - Oboma će se svideti.

Otvorila je oĉi i osmehnula mu se na naĉin od koga se uplašio da će jednom poţeleti da nauĉi da bere cveće.

- Onda mi kaţi još jednom šta moram da uĉinim da bih obmanula Geoffreya i da završimo s ovim, Coline Campbell.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 25 Gillian je priljubila leĊa uz stenoviti zid pored obale i prigrlila Edmunda uz sebe. Bila je ponosna na svog sina što je ostao tih. To joj je takoĊe dalo vremena da razmisli o ĉoveku od koga su se krili.

Bila je priliĉno sigurna da se zaljubila u Colina MacGregora tokom protekle nedelje.

To ju je prestrašilo. Znala je kakve to sve posledice moţe imati. Doţivela je i preţivela izdaju. Nije ponovo ţelela da prolazi kroz isti jad. Ali to nije mogla spreĉiti. Colin nije bio samo njen anĊeo, njen šampion, njen prijatelj. Voleo je Edmunda. Boţe, to se jasno videlo u njegovim oĉima u proteklih osam dana, kada je odustao od treninga zbog pecanja, lova na ţabe, kao i da nauĉi Edmunda kako da napravi krpenu loptu da bi mogli da se dobacuju.

Uĉinio je da se ponovo oseti punom ţivota, ĉak i iza debelih kamenih zidova njene tamnice. Uĉinio je da zaboravi na Williama Oranskog i reĉi njenog roĊaka da će se venĉati.

Geoffrey nije sumnjao da se meĊu njima razvija simpatija, uprkos vremenu koje je provodila sa Colinom. Na kraju krajeva, on je postavio Colina da je ĉuva. Colinova duţnost je bila da prati nju i Edmunda naokolo, baš kao i Georgeova ranije.

To nije uĉinilo njihovu meĊusobnu privlaĉnost manje opasnom. Nikada ranije nije morala da se pretvara da joj se ne sviĊa George, a potajno priţeljkivala da je poljubi.

Rad srca joj se ubrzao na zvuk škripanja peska pod ĉizmom i osmehnula se Edmundu, prislonivši prst na usne.

- Gde li bi mogli biti? - glasno se zapitao Colin.

Edmund joj se zakikotao u suknju.

Prošao je trenutak u potpunoj tišini, a zatim još jedan. Taman je htela da proviri iza stene i proveri da Colin nije odustao od potrage za njima, kada se on pojavio sa druge strane.

- Aha! Edmund je radosno ciknuo i Colin ga je podigao i bacio u vazduh. - Našao sam vas, rekao je on, nadjaĉavši smeh njenog sina, i udobno ga smestio u svoje naruĉje.

- Molila sam se za to.

Nagnuo se bliţe njoj i ona se osmehnula Edmundu kako bi sklonila pogled sa kratke brade koja mu je oiviĉavala široku vilicu, kao i izvanrednog oblika njegovih usana.

- A sada?

Njegov dah u blizini njene ušne školjke naveo ju je da ga pogleda. - Da, - kazala mu je iskreno. Ţelela je da zna koliko joj znaĉi. Htela je da joj obeća da je nikada neće napustiti. Jesam, jako dugo.

Izvio je usne u osmeh i ovlaš je poljubio – kratak, golicavi dodir koji joj je zavrteo um.

- Je l' sad red na nas da brojimo?

Colin nije skidao pogled sa nje dovoljno dugo da joj stavi do znanja da nije završio sa tim. Zatim se okrenuo ka Edmundu i upitno ga pogledao.

- Pa ti umeš da brojiš?

- Jedan, dva, tri! - veselo je pokazao Edmund.

Klub Brbljivica

- Onda, šta ĉekamo? - Colin ga je spustio na zemlju i zamolio da polako broji, a Gillian se okrenula sa Edmundom i poĉela. Ĉula je kako Colin skreće iza stene gde su brojali. To je najdalje gde je mogao stići za tako kratko vreme. Osmehnula se i dozvolila sebi da se ludo, nesmotreno zaljubi u njega kao neka ludica, kada je odjurila sa Edmundom u suprotnom smeru da ga traţe.

**** Vratili su se ĉitav sat kasnije, pa je imala malo vremena da spremi Edmunda pre veĉere. Colinovo obećanje da će uzeti njenog roĊaka pod svoje nije ublaţilo Georgeovu narav, ali Gillian je smatrala da se izjeda jer je smenjen sa mesta njenog pratioca. Jadni George. Geoffrey ga je zaduţio da obavlja poslove jednog sluge, na šta kapetan nikada ne bi pristao da to nije deo Colinovog plana. Ali obavljao ih je... zbog nje, i zato ga je volela.

Kada su krenuli, zatvorila je vrata Edmundove sobe i oslonila se na njih uz ĉeţnjiv uzdah. Gospode, ko bi ikada pomislio da veĉera sa Geoffreyem i njegovim ljudima u Velikoj dvorani više neće biti njen najneomiljeniji deo dana? Colin ju je uĉinio podnošljivom. Jedva da bi razmenili koju reĉ tokom obroka, ali tajni osmesi koje su razmenjivali kada je Geoffrey bio zauzet pipkanjem svojih sluţavki udahnuli su nov ţivot njenim snovima.

Da li je i ovo san? Da li je zaista moguće da ona i Edmund napuste Dartmouth? Da li će ipak moći da ima ţivot o kome je maštala? U kome će moći sama da donosi odluke? Da doĊe i ode kada poţeli? Gde niko neće Edmunda nazivati kopiletom i pretiti da će joj ga oduzeti? Kako bi bilo ţiveti u planinama sa ozloglašenim klanom gorštaka? Da li bi htela da ostane tamo? Da li bi Colin ostao sa njom? Nakon veĉeras, koliko će još proći pre nego što joj odvedu Edmunda?

Razmišljala je o svemu tome dok je kupala svog sina i ljubila mu mokre kovrdţe.

Morala je to da uradi. Morala je da veruje Colinu. Nije bilo drugog izbora. Edmundu će se svideti ţivot na Skyeu ako su MacGregorovi iole nalik Colinu. MacGregor. SviĊalo joj se kako zvuĉi, iako Colin kaţe da je mnogima mrsko. Zato je došao ovamo predstavljajući se kao Campbell. Objasnio joj je sve dan nakon napada, dok su sedeli na steni i ĉekali da riba zagrize. Gillian je bilo teško da poveruje u detalje zabrane koje joj je opisao. Ţene su ţigosane na licu, potpuno obespravljene, ime im je stavljeno van zakona.

A Englezi misle kako su Škoti varvari?

Nije se plašila MacGregorovih iz Skya. Ipak, jedino oko ĉega se dvoumila su hladne, strme planine.

- Da li bi voleo da se igraš sa drugom decom, Edmunde? - upitala ga je, noseći ga do kreveta, i spustila ga da stane na dušek.

- Kojom drugom decom?

Je l' bi im se svideo? Da li bi ga smatrali ĉudnim jer ne zna mnogo igara?

- Ništa, dušo. - Osmehnula se i pomogla mu da navuĉe pidţamu.

- Je l' imaju oni kuće?

- Imaju kuće, ovce, pa ĉak i piliće.

Klub Brbljivica

Gillian se okrenula, iznenaĊena kada je ugledala Colina pored vrata kako drţi posluţavnik sa hranom. Nije ĉula kada je ušao.

- Oni imaju jedan stari ambar pun pataka, svinja i maĉaka. Mnogo maĉaka, - kazao je Edmundu, prilazeći krevetu.

- I te maĉke neće da naude patkama? - Gillian je pogledala u njegov profil i osetila kako joj udovi malaksaju kada se okrenuo i namignuo joj.

- Ne bi se usudili jer se plaše gneva svog vlasnika.

- Svideće mi se ta deca! - Edmund je zapljeskao rukama, privukavši njihovu paţnju.

- Priĉaćemo više o njima sutra, momĉe, - kazao je Colin, povukavši Edmunda za ruku da siĊe sa kreveta. - Sada je vreme za veĉeru, a onda će mama da ti ĉita dok ne utoneš u san.

Gillian se namrštila, prateći ih do stola. - Neće biti vremena za ĉitanje.

- Kratka priĉa nije na odmet. - Colin je podigao Edmunda na stolicu i okrenuo se ka njoj, osmehnuvši se. - Ja ću se postarati za to.

I hoće. Gillian je zamišljala da on moţe da se pobrine praktiĉno za sve. Neće brinuti.

Bar jednom u ţivotu, verovala je da nema potrebe za tim. - U redu, onda jedna kratka posle veĉere.

Zaobišla ga je i otišla do police sa knjigama da mu se ne bi bacila u naruĉje. Nebesa – došlo joj je da se hladi rukom dok je pretraţivala policu koja joj je bila u nivou pogleda – pretvorila se u budalicu koju je mrzela i koje se plašila. Samo što se ovaj put nije plašila.

Kako da ne preda svoje srce ĉoveku koji je strpljivo odgovarao na hiljadu Edmundovih pitanja za vreme jela? Ratniku koji je stajao i ćutao dok je ĉitala Ĉoserovu knjigu, koji joj je oduzimao dah svojim najneţnijim osmehom svaki put kada bi, s vremena na vreme, pogledala u njega. Saĉekao je da ušuška svoje dete i poljubi ga za laku noć, a zatim joj pruţio ruku da je povede u dvoranu.

- Ne zaboravi da me opsuješ u Devonovom prisustvu veĉeras.

Zaţmurila je i duboko uzdahnula. - Biće mi teško.

Kada je ponovo otvorila oĉi, njegov osmeh je rasterao sve njene strahove.

- Stvarno, Coline, moraš da prestaneš sa tim.

- Sa ĉim?

- Sa osmehivanjem. Kako da se pretvaram da te ne volim kada me tako gledaš?

- Kako te to gledam? - Meko se nasmejao i stegao slobodnu ruku iza leĊa dok su išli.

Pribliţila mu se. - Kao da ti se sviĊam.

Kez mu je postao mekši, ali nije odustao. - Prestaću kad moram.

- A šta ako ja ne mogu? - Zastala je, nesigurna moţe li da kontroliše svoje emocije lako kao što to on moţe. Jedva da ih je mogla prikriti kada je bila ljuta na Geoffreya. Šta ako joj se Colin osmehne usred dobacivanja hlebom ili mlataranja laktovima i ona mu uzvrati osmeh kao zaljubljena budala? Upropastila bi sve.

- Moći ćeš, devojko, - umirio je, ispreplevši prste sa njenima. - Sve je ovo samo igra, i nezavisno od toga kako je igraš, neću ti dozvoliti da izgubiš.

Je l' se on šalio? Kako da ne padne u nesvest pred takvim vitezom? I taj nedokuĉivi pogled koji ju je prţio, nosio do šume okupane popodnevnim suncem gde je postojalo samo njih troje.

Klub Brbljivica

Ţelela je da ponovo ima slobodu izbora. Ţelela je da provodi više vremena sa Colinom, bez straha da će biti otkrivena, i ţelela je da Edmund odrasta uz njega. Nije sumnjala u Colinovo obećanje, ali ne bi se samo na njega oslonila. - Ni ja neću dopustiti sebi da izgubim. *** Gillian nije bila potpuno sigurna da ona to moţe, ali kada su ušli u Veliku dvoranu, njene crte su oĉvrsle kao i Colinove kada je ugledala de Atrea kako sedi blizu njenog roĊaka za stolom.

- Ah, - viknuo je Geoffrey kada ih je ugledao, - kurva koja umišlja da je kraljica je odluĉila da nas poĉastvuje svojim prisustvom.

De Atre se osmehnuo, a zatim se trgao setivši se da mu usne još uvek zarastaju.

- Ako ovu ledenu devu nazivate kurvom, - rekao je Colin i pošao da sedne, - onda je jasno da nikada niste uţivali u ĉarima jedne.

Gillian nije podigla pogled kada je sela, već je tiho uţivala u naĉinu na koji je Colin brani i vreĊa Geoffreya u isto vreme.

Njen roĊak je loše podneo udarac, posebno kada mu se nekolicina njegovih ljudi nasmejala. Ali kada je zaustio da se odbrani, Colin je iskapio svoj pehar i iskreno mu se osmehnuo.

- Znam neke koje bi rado legle sa uvaţenim erlom kao što ste Vi. Dragi boţe, Colin jako dobro zna kako da povrati naklonost svog neprijatelja, pomislila je Gillian kada je Geoffrey zaboravio na uvredu i izvio usne u razvratni kez.

- Misliš da bi htele da nauĉe moju buduću nevestu kako da me zadovolji?

Gillian je došlo da baci tanjir na svog roĊaka, a zatim pehar na Colina kada se nasmejao, jer tako dobro glumi da druguje s njim.

- Za odgovarajuću sumu one će usmeravati Vašu braĉnu noć pored kreveta, ili u njemu. Šta god Vam se više sviĊa.

Ispod stola, Gillian je uvezala svoju salvetu u ĉvrst ĉvor. Nije znala šta je gore, da zamišlja sebe u Geoffreyevom krevetu, ili kurvu u Colinovom. Od obe se pomisli osećala loše i besno. Plaćenik nije bio njen. Nikada nije rekao da će ostati sa njom u svom domu u Visoravnima. Šta ako je tamo postojala ţena kojoj je pripadalo njegovo srce... ili više od jedne? Pogledala ga je – priliĉno smelo, ne razmišljajući šta bi o tome mogao njen roĊak da pomisli.

- Gospodine Campbell, - kazala je, ućutkavši muškarce oko sebe i privukavši Colinov opušten pogled, - dovoljno mi je teško što moram da provodim vreme u Vašem društvu.

Moţete li bar da raspravljate o ovoj nepristojnoj temi nasamo sa Vašim gospodarom?

Samo zato što je provodila gotovo svaki trenutak u njegovom društvu, oĉarana svakom nijansom njegovog izgleda – suptilnog kao što obiĉno jeste – uspela je da prepozna nestašno izvijanje njegovih usana i zlatne taĉkice u njegovim oĉima koje su gorele kada ju je pogledao.

- Mogao bih kada biste se pretvarali da uţivate u mom društvu.

Klub Brbljivica

Igra je poĉela. Umalo da se osmehne, ali nije. Neće izneveriti ni Edmunda, ni njega.

Hteo je da ga ona izgrdi, zar ne?

- Onda Vas molim, nastavite, - rekla je to sa dovoljno ledenog prezira da svim muškarcima za stolom poĊu trnci niz kiĉmu.

- Zajebi njene osetljive uši, - promumlao je de Atre, pokušavajući da namesti pehar izmeĊu ušivenih usana.

- Osetljivije su nego tvoja usta, de Atre, - zareţao je George na njega. - Ali to se da srediti.

- Nemoj da se muĉiš i oko njegovog nosa. - Colin je skrenuo temu sa kurvi prinevši pehar usnama i ubilaĉki se osmehnuvši. - Ionako ne moţe da namiriše sebe ĉak ni kad mu je na mestu.

Brutalni gospodin Hampton je potapšao Colina po leĊima i zaurlao od smeha, i razgovor se nastavio, kako to obiĉno biva, o borbi i kurvanju.

Srećom, njenom roĊaku nije trebalo dugo da se zasiti njenog prisustva. Štaviše, izgledao je kao da ga svi oko njega uţasno smaraju. Zevnuo je i izazvao lanĉanu reakciju svih muškaraca za stolom. Skoro svih muškaraca.

Colin, primetila je, boreći se svim silama da mu se ne osmehne, blistao je od ţivahnosti kada je podigao pogled prema slugi koji je hteo da mu dopuni pehar, i odbio tu ponudu.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 26

- Kuda idemo? - smejala se Gillian dok ju je Colin vukao za ruku preko stenovitih litica i duţ klizavih pukotina.

- Videćeš.

Istini za volju, bila je vrlo malo zainteresovana za njihovo odredište. Radovala se što je izvan zamka, uzbuĊena zbog vetra koji joj je mrsio kosu i mirisa mora, oštrog i slanog, koji je dopirao sa rukavca. Znala je da bi trebalo da bude nervozna kada je Colin rekao da je dodao nešto u vino, pa će se Geoffrey sledećeg jutra probuditi u krevetu ni ne znajući kako je dospeo tamo. Jadni George. Naljutiće se. Na svu sreću, većina muškaraca će osećati samo bubnjanje u glavi kada se probude.

- Ţeleo sam te za sebe večeras, - kazao joj je Colin kada ga je pitala zašto je onesposobio ĉitav dartmouthski garnizon. Sutra će misliti o tome kako je on efektivan i proraĉunat ratnik. Veĉeras, uţivaće u zajedniĉkim trenucima bez straha da će je otkriti.

Trĉali su duţ stenovite obale, pod srebrnom meseĉevom svetlošću, i za to kratko vreme, Gillian je maštala da beţe u Camlochlin, ka Edmundu, slobodi i sreći.

Kada su najzad usporili, obala se promenila i naišli su na stenu koja se izdizala pred njima.

- Moţeš li da se popneš?

Klimnula je glavom, bez daha od puta i sirove snage koja je isijavala iz Colina. Taj ĉovek je posedovao izdrţljivost od koje su joj klecala kolena i zbog koje je sumnjala u svoje stavove.

Sigurno je izgledala kao da će se srušiti pred njim, jer ju je podigao u naruĉje i poneo ostatak puta. Trebalo bi da zahteva da je spusti, da je vrati u zamak, i ostavi je samu u krevetu. I Geoffrey i George bi ga ubili kad bi znali da ju je odveo usred noći da... Kratko je uzdahnula kada je zastao na ulazu u pećinu koja je gledala na rukavac. Svetlost i senke, koje je stvarala slaba vatra nedaleko od ulaza, treperile su po ispupĉenim zidovima. Lice joj se zaţarilo kada je ugledala gomilu ćebadi koje se grejalo pored vatre. Kada je našao vremena da pripremi sve ovo?

- Mislio sam da će ti se svideti ovde. - Glas mu je bio pun neţnosti kada ju je spustio.

- I sviĊa mi se, ali kako si znao da ću pristati da doĊem?

Okrenuo ju je da pogleda kako se talasi stapaju sa zvezdanim nebom. - Zato što si sanjalica, devojko, i pogled je odavde bolji.

Nek' joj nebesa pomognu, ali da, sanjala je. Nikada ne bi prestala. Pored svega, nikada neće prestati da ĉuje muziku u talasima i vetru. Nikada nije prestala da mašta o suštinskim vrednostima. I evo je sad. Da nije već zaljubljena u Colina MacGregora, sad bi se zaljubila u njega jer vidi onaj deo nje koji se toliko trudila da sakrije. I jer je paţljivo odabrao ovo divno mesto na koje ju je doveo.

- Da li i sada sanjam? - upitala je, okrenuvši se ka njemu.

Klub Brbljivica

Bio je dovoljno blizu da je obgrli rukom oko struka i privuĉe je bliţe, tako da joj usne budu tik uz njegove. - Moţda oboje sanjamo. - Pomilovavši joj obraz, spustio je usne na njene.

Uzdahnula je, uţivajući u gipkim pokretima njegovih usana i u snazi njegovih ruku da je tako neţno potĉine. Imao je privlaĉan ukus ţelje, prepustila se senzualnim potezima njegovog jezika, uţivala u njegovom mirisu, osećaju da je drţi u naruĉju bez ikakvih barijera.

Ljubio ju je polako, zastajući da joj se osmehne, kao da ni sam ne veruje da imaju ĉitavu noć samo za sebe.

Sve je isplanirao, pećinu, vatru, ćebad... mislio je na sve da bi bio sa njom. Ali ovo je imalo posledice. Ma koliko da voli Edmunda, ako mu sada podari roĊaka, to bi moglo da uništi sve što je planirala za njega. - Coline, šta ako...? - Odmakla se dlanovima od njega i prekinula poljubac.

- Devojko, - disao joj je uz slepooĉnicu kada je okrenula glavu. - Neću biti neoprezan sa tobom. - Kada ga je pogledala, usne su mu se izvile u samopouzdan osmeh. - Veruj mi.

Koja budala ne bi? Svaki zanosni deo njegovog tela je zraĉio muţevnošću u sirovoj formi. Moţda je luda kao pustinjak, ali u potpunosti mu je verovala, ĉak ga je pustila da je odnese i poloţi na ćebad.

- Nasmejana si, devojko.

Pogledala ga je kada joj se pridruţio na ćebetu. - Izgleda da sam ĉesto takva kada sam u tvom društvu.

Osmehnuo joj se neţno i iskreno, paleći joj sve nerve, od ĉega je vazduh postao vreo i gust. - Drago mi je da to ĉujem. - Prešao je pogledom preko njenog lica, upijajući svaku liniju, svaku nijansu, i memorišući ono što vidi. - Ţelim da ĉujem vaš smeh kako odzvanja brdima. Tvoj i Edmundov.

Htela je da ga poljubi, pokrene, zarobi mu srce i pobegne sa njim. Za sada će se zadovoljiti samo time da je ljubi. Nije sklopila oĉi kada se savio da to uĉini, već ga je gledala kako se pribliţava, oĉiju tamnih od išĉekivanja.

Gillian nije znala šta ju je više uzbuĊivalo, intenzitet njegovog poljupca ili neţnost sa kojom ju je milovao po licu. Kada je spustio usne na njen vrat, njegova oštra, kratka brada ju je ogrebala i raspalila vatru u njoj. Nijedna od dve noći koje je provela sa Reggiejem nije bila ovakva. Colin je bio potpuno drugaĉija zverka, koja stenje poput snaţnog, vitkog leoparda dok se kreće nad njom, smeštajući se meĊu njene butine. Poljupcima je utisnuo uţareni trag niz udolinu njenih grudi, dok mu je u pantalonama postajao sve ĉvršći, krut i vreo poput tek iskovanog ĉelika uz nju.

Kada su njegova gladna usta pronašla njenu bradavicu, posisao ju je kroz tkaninu njene haljine. Zastenjala je i izdigla se ka njegovoj erekciji. Grickao ju je oko bradavice i poĉela je teško da diše, sve vlaţnija. Instinktivno, noge su joj se raširile, pozivajući ga dublje, iskušavajući ga poput pohotne sirene da je uzme bez obzira na posledice. Protrljao je svoju zatvorenu erekciju o njeno središte dugaĉkim, sporim pokretima od ĉega mu je još porastao, a njeno telo poĉelo da drhti i mišići da joj se grĉe.

Osetila je kako prstima povlaĉi rub njene suknje iznad njenih kolena i butina, i za trenutak se uplašila da će je uzeti. A dopustila bi mu to. Oh, doĊavola sve, ali bi mu

Klub Brbljivica

dopustila. Ali umesto da oslobodi tu veliĉanstvenu zver kada ju je razodenuo na treperavoj svetlosti, liznuo je svoja dva prsta i protrljao njima njeno nadraţeno središte. Vrisnula je, izvivši kiĉmu, i susrela se sa njegovom teţinom. Gladio ju je i zario prste u nju sve dok nisu glatko klizili od teĉnosti koja ih je vlaţila. Ĉinilo se da ga je njena spremnost dovela do ludila i podigao se na kolena, podigavši i njen ĉlanak. Gledala je, suzdrţavajući dah, dok joj je srce ludo udaralo, kako mu pogled tumara njenim golim butinama i zastaje na blistavom središtu.

Istog ĉasa je shvatila šta namerava kada je savio glavu da je proba dole. - Coline, zastenjala je hrapavim glasom, dok ju je iznova i iznova zadirkivao jezikom, steţući je dok nije postalo gotovo bolno. Ĉista, sirova ekstaza joj je zapalila krv, i odigla se ka njegovim gladnim ustima. Odgovorio je na njenu molbu još sklopivši usne oko nje i neţno sišući.

Nemoralna, poroĉna ţelja je jurila kroz Gillian kao nikada do tad. Besramno se drţala za njega, prolazila mu prstima kroz kosu, privlaĉila ga bliţe da je potpunije okusi. Vodila ga je dugim, iznemoglim uzdasima, podiţući kukove i kruţeći njima kako bi uzela njegov jezik dublje kada ga je gurnuo u nju.

Njeni krici su odjekivali unutar stenovitih zidova dok je svršavala, dahćući od zadovoljstva, odbijajući se o njega kada ju je talas za talasom nosio do neslućenih visina.

Kada je sve prošlo, Gillian jedva da je mogla da se pomeri. Istrošena, bez daha, gledala ga je kako ustaje i odlazi do ulaza. LeĊima okrenut ka njoj, odvezao je uĉkur svojih pantalona i najzad se oslobodio u pravcu okeana. Znala je šta radi, ali kada se neznatno okrenuo ka njoj da je vidi kako iznemoglo leţi, priuštio joj je pogled na njegov ravan stomak i ruku kojom se zadovoljavao. Veliĉina njegovog penisa, koja se jasno ocrtavala na bledoj meseĉevoj svetlosti, kao i naĉin na koji ju je gledao dok je to radio, izazvao je nalet vreline u njoj. Kako je moguće da neki muškarac izgleda tako zgodno i snaţno ĉak i dok svršava na kolenu, prolivajući svoje seme po pećinskom podu?

Kada se vratio kod nje, ponovo navukavši pantalone, morala je da se ugrize za usnu i odvrati pogled da ga ne bi izazvala da joj pokida suknju i vodi ljubav sa njom sve do jutra.

Nije ni najmanje sumnjala da je sposoban za tako nešto. Ali on to ne bi uĉinio. Odrţao je svoje obećanje, ma koliko ogroman napor to za njega predstavljalo. Nije bio nepaţljiv sa njom. Zbog toga ga je ţelela još više.

Ali morali su da se vrate u zamak. Jer bez obzira na to šta je Colin uĉinio sa vinom i muškarcima, Edmund je još uvek bio sam u Dartmouthu. Nikada nije bila ovako daleko od njega, ovoliko dugo. Gospode, kako će uopšte smoći snage da ga pošalje u Skye?

Iznela je Colinu svoju zabrinutost dok su se vraćali duţ obale i on je uĉinio sve što moţe da je uteši, obećavši joj da neće dugo biti razdvojena od sina. Klimnula je glavom, moleći se Bogu da postupa ispravno. Kakav izbor je imala? Bar bi joj bekstvo u Skye dalo vremena da napiše pisma Williamu. Moţda joj, kada se uveri koliko je Colin posvećen tome da ga dovede na presto, holandski princ ipak dozvoli da se uda za Colina i ostane sa njim u Skyeu.

Sa tom mišlju koja joj je ulila novu nadu, okrenula se i priljubila uz Colina poslednji put pre nego što im Dartmouth bude na vidiku.

- Kada, Coline? Kada će se sve ovo završiti?

Klub Brbljivica

Poljubio ju je u teme i pustio kada su ušli u tvrĊavu. - Za sedam dana idemo u Essex, devojko. Izdrţi.

Obećala je da hoće i pustila ga da je otprati do njenih odaja. Nije ostala unutra nakon što je otišao, već je dohvatila leut i otrĉala na kulu. Nova pesma je ispunila njeno srce i dok su svi oko nje spavali, ona je obojila noć njenim zvukom.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 27

Narednih nekoliko dana bili su najbolji koje je Gillian ikad provela u Dartmouthu.

Noći su bile još bolje. Nalazila se sa Colinom na stepeništu kule svake noći u ponoć. Nikada je nije uznemiravao dok je svirala svoj leut, jer, kako joj je rekao, više je voleo da na miru sluša.

- Smiruje moju mraĉnu stranu, - prošaputao joj je uz obraz pre par noći.

- Ne bojim se te tvoje strane, Coline.

- Niti ćeš se ikada bojati.

- Ali ponekad... - smelo ga je poljubila u usta - ...bih moţda i volela da vidim tu tvoju stranu.

Nakon toga je svirala nekoliko manje umirujućih melodija, kada ju je zgrabio i privio uz svoje ĉvrsto telo.

Sada se osmehivala na putu za Essex... na konju. Jako dugo nije jahala i zadnjica ju je bolela. Ali šta je bolna zadnjica u poreĊenju sa odlaskom iz Dartmoutha? Colin je uspeo.

Izmanipulisao je Geoffreya kao što lutkar pokreće marionete, taktiĉno ga nadmudrio kao general nekog elitnog odreda. Ona je takoĊe dobro odigrala svoj deo, odbivši da pusti Edmunda da ode iz Dartmoutha bez nje – iako se radilo samo o kratkoj poseti kapetanu Gatesu i njegovoj ţeni. Nije joj bilo teško da ispolji svoj bes veoma ubedljivo, posebno jer je znala da Geoffrey oĉekuje da njenog sina kidnapuju tokom posete. Najzad je popustila, sloţivši se da on ode pod uslovom da ga ona otprati do Essexa. Razumela je da, ako i ona poĊe, gospodin Campbell mora sam da je otprati natrag, ali on bi se svakako sloţio sa tim, tako da nikome nije stvarala problem.

Geoffrey se isprva nije sloţio, ali nakon par reĉi sa Colinom, u potpunosti je promenio mišljenje.

Kako je Colinu sve to pošlo za rukom? Još vaţnije, pitanje koje ju je izjedalo kada bi legla da spava, bilo je zašto? Setila se dana kada ga je upoznala, kada je pokušao da joj pomogne da izaĊe iz Geoffreyevog solara. I kasnije, kada je drţao poruĉnika de Atrea u dvorištu podalje od nje. Koliko joj se puta posle toga još našao? Bilo lukavstvom ili veštinom svoje ruke, štitio ju je od poĉetka. Ko je pa ona da bi takav muškarac uopšte brinuo o njoj?

Mislila je da će joj biti teško da ponovo veruje nekom, ali Colin joj je uvek iznova i iznova dokazivao svoju vernost. Bilo je lepo nadati se opet, voleti opet.

Edmund ga je bez sumnje voleo. Ali slali su ga sa strancima. Kakav li će biti ţivot njenog sina sa ljudima koje ne poznaje, bez nje da mu se naĊe? Gospode, nedostajaće joj. Šta bi ona radila da nema njega? Colin je obećao da će ih ponovo spojiti, ali koliko će vremena proći pre nego što opet vidi Edmunda? Kratko je popriĉala sa Colinom o svom bekstvu. Nije imala pojma kako on namerava da je izbavi od Geoffreya, a da njen roĊak ne pošalje i dartmouthski i kingswearski garnizon za njom. Ponovo ju je zamolio da mu veruje, i ona je pristala.

- Šta te muĉi, devojko?

Klub Brbljivica

SviĊalo joj se kada joj kaţe devojko. Volela je kako je gleda, kao da je uvek vidi po prvi put. Kao da ne mari ni za šta drugo na svetu, osim za nju. I on je to znao, i prihvatao.

- Gluposti, - uveravala ga je, odvrativši pogled da joj ne bi video u oĉima koliko je oĉajniĉki ţelela da ona i Edmund zauvek ostanu sa njim.

- Uklopiće se on tamo, - strpljivo joj je obećao, iako joj to govori po stoti put.

- Znam.

- Misliš da će i tvoj otac doći sa ostalima? - George je upitao Colina, jašući s njene druge strane.

- Verovatno. Kada zna da nekome treba zaštita, liĉno se postara za to.

- Onda mnogo liĉiš na njega, - rekla je Gillian, uhvativši Colinov pogled, i otvoreno mu se osmehnula. Nije to htela, ali jednostavno nije mogla da odoli.

- Po mnogo ĉemu smo sliĉni, to da.

- Voleo bih da ga upoznam. - George je zevnuo, uţasno nezainteresovan za njihovu nesposobnost da odvoje pogled jedno od drugog.

- Kao što se i ja radujem što ću upoznati tvoju ţenu, - odgovorio je Colin, najzad ga pogledavši preko Gillian.

Gillian ih je slušala kako ćaskaju i smeju se. Zamisli, George da se prepusti smehu!

Neverovatno. Kako je moguće da je jedan plaćenik iz izopštenog klana toliko brzo promenio njihove ţivote? Postojalo je nešto u vezi njega... kontradiktorno... što joj se kosilo sa razumom... kao ĉinjenica da on tvrdi da se bori zarad Campbellovih, iako mu porodica na Skyeu oĉito znaĉi više nego iko u Glen Orchyju. Naĉin na koji je trenirao u odnosu na to kako se borio. Kako se ljubazno osmehivao Geoffreyu dok su mu oĉi ostajale hladne i nepromenjene šta god da ĉuje zauzvrat. Njegove šake pune oţiljaka iz borbi neţno spuštene preko Edmundovih ruĉica, kako drţe uzde, kao i njeno srce.

Ko je mario za logiku kada je njen sin po prvi put u ţivotu bio bezbedan?

Napravili su kamp duboko u šumi te prve noći Edmundove slobode. Slaba vatra nije mnogo osvetlila njihovo okruţenje, niti je pruţila Edmundu osećaj sigurnosti dok su mala stvorenja jurila naokolo po tami ili huĉala u krošnjama.

Kada su, nakon dve priĉe, njegove oĉi i dalje bile širom otvorene, Colin ga je uzeo iz Gillianinog krila i oslonio na drvo pod kojim je sedeo.

Gillian je slušala kako mu priĉa legendu o junaku koji je nekada davno postojao.

Gledala ga je, dirnuta raskošnim, pevljivim tonom njegovog glasa, kao i priĉom koju je odabrao da ispriĉa.

- Onda kralj Artur izađe iz svoje kule, odeven u dvostruko ojačan oklop pod ogrtačem, i za njim pođoše kanterberijski nadbiskup, i ser Baudwin od Britanije, i ser Kay, i ser Brastias: to bejahu najuvaţeniji ljudi u njegovom društvu. A oni kad se sretnu nema krotkosti, već krupnih reči; no uvek im kralj Artur odgovaraše, i govoraše da će ih naterati da mu se pokore.

- Nije li Maloryjev kralj Artur isti ĉovek o kome govori Gildas, Aurelius Ambrosius?

- Gillian ga je upitala nešto kasnije. Nekako je nije ĉudilo što Colin zna za ratnog voĊu koji je predvideo pobedu nad Anglosaksoncima. Kao ni to što je iz Maloryjeve Smrti Arturove izabrao da citira deo kada se kralj Artur priprema za rat. Ono što ju je potpuno hipnotisalo

Klub Brbljivica

jeste naĉin na koji je prebacio ruku preko Edmundovog ramena i isprepleo prste sa njegovim u krilu. Taj prizor je Gillian odavno odbacila. Sada su joj oĉi zasuzile od pogleda na njega.

Porumenela je, postiĊena kada joj se Colin osmehnuo. - Znaĉi znaš za Artura?

- Naravno, - rekla mu je. - On je Edmundov omiljeni junak.

- I moje majke, takoĊe.

- Onda te je dobro nauĉila, gospodine MacGregor.

Nasmejao se dubokim, privlaĉno promuklim glasom. - Bojim se da nisam pazio na njenim ĉasovima o viteštvu.

- Ne slaţem se, - rekla je. - Podsećaš me na njega.

Okrenuo je glavu dok ga je gledala oĉima punim oboţavanja, pruţivši joj pogled na svoj oĉaravajući profil oiviĉen svetlošću vatre. - Nisam ja heroj, devojko.

- Ali upravo tako..., - meko je prošaputala, pazeći da ne probudi Georgea kada se okrenuo na drugu stranu pored nje, - ...bi odgovorio jedan heroj. **** Ušli su u ruralno mesto Thurrock nekoliko dana kasnije, tik pred zoru. Gillian je odrasla nekoliko milja dalje i prepoznala je obris stare tvrĊavice, koju je izgradio Henry VIII, i koja je obnovljena dve godine pre nego što je napustila Essex. Stajala je ĉvrsto i postojano meĊu farmama i moĉvarnom tlu pored Temze.

Ali osim laveţa nekog psa u daljini, svet je spavao i Gillian je pala u iskušenje da mu se pridruţi na konju. Zevnula je i utešila se da će ubrzo stići na Georgeovo imanje, gde će moći lepo da spusti glavu na jastuk, a ne da drema naĉuljenih ušiju, osluškujući svaki nepoznat zvuk.

Nije ĉula kada je kliknuo pištolj ispred nje, ali Colin jeste. Zlatni odsjaj jutra se odbio od njega kada je posegnuo za bodeţom u ĉizmi. Okrenuo ga je u vazduhu, uhvatio za vrh i pripremio se da ga baci.

Georgeovo nareĊenje ga je zaustavilo. - Harry Thompson, - kazao je njen kapetan, okrenuvši se ka njihovom napadaĉu, - šta si kog Ċavola uperio taj pištolj u mene?

- A ko si pa ti da to ne uradim? - Stariji ĉovek je zaškiljio, veća svetlost mu nimalo nije pomogla da bolje vidi.

- Ja sam George Gates, Harry. A sad spusti taj pištolj pre nego što ti ga moj prijatelj liĉno oduzme.

- Kapetane Gates! - Harry je gurnuo pištolj za pojas i pomogao mu da siĊe sa konja. Nismo Vas oĉekivali još narednih par meseci.

- Znam, - kazao je Gates sišavši i uzeo uzde. - Mislio sam da će se moja ţena radovati da me vidi malo ranije.

- Uistinu hoće, - sloţio se stari Harry Thompson. - Ali moţda joj neće smetati da saĉeka još malo dok Vi i Vaši pratioci popijete malo medovine sa mnom. Usamljen sam od kada je moja Liz preminula prošlog leta. George je zaustio da ga odbije, ali ga je Gillian zaustavila. Naravno da će provesti malo vremena sa jadniĉkom. Znala je da će se George ljutiti, ali moţda neće mnogo ako misli

Klub Brbljivica

da ona to radi za Edmundovo dobro. Njen kapetan moţda ne pokazuje otvoreno da voli njenog sina, kao što to radi Colin, ali ipak mu je drag. - Gospodine Thompson, ako imate kozu, bila bih Vam jako zahvalna za šolju mleka za mog sina. Pošli su za farmerom u njegovu kuću, sa Georgeom koji je nešto nerazgovetno mumlao sebi u bradu, i Colinom koji se osmehivao. Gillian je sela za mali, izrezbareni sto tik uz kuhinju i podigla sina u krilo. Slušala je domaćinovu priĉu o njegovoj pokojnoj supruzi, i ponudio joj je pomoć ako im bilo šta treba dok su ovde. Znala je da je ispravno postupila odluĉivši da poseti starog Harryja kada je Edmund probao sadrţinu svoje ĉaše, a zatim ispio ostatak i ljubazno zamolio za još. Osim ţbunja oko spomenika, nije bilo niĉega drugog što bi koze mogle brstiti, i nijedna nije preţivela u Dartmouthu. George je probao da gaji jednu kada je Edmund navršio dve godine, kada je prestala da ga doji, ali ţivotinja je uginula, a ona više nije imala mleka.

Nasmejana, pogledala je kapetana i on je klimnuo glavom, sloţivši se da se poseta isplatila.

Samo jedno je moglo da natera Edmunda da ostavi ĉašu i iskoĉi iz njenog krila.

Negde napolju se zaĉuo pseći laveţ.

- To kuja Mary Tanner doziva mog Brutusa, - rekao je Harry kada je Colin ustao. Nije ga puštala da joj priĊe sve dok se nije oštenila. Liĉi to na ţene, eh? - A ta Mary Tanner, - upitao je Colin kod vrata, - ona Vam je komšinica? - Jeste, ţivi dole niz put. Colin je bacio pogled ka Edmundu, a zatim se okrenuo ka Gillian. - Brzo se vraćam. Otišao je pre nego što je iko uspeo da kaţe išta. Edmund je odjurio do prozora, a Harry Thompson je nastavio priĉu gde je stao.

Taman kad je Gillian pomislila da nema šanse da odu od svog usamljenog domaćina pre mraka, Edmund je povikao Colinovo ime i odjurio do vrata. Gillian je pošla za njim i pomogla mu da ih otvori. Ono što su ugledali ih je iznenadilo.

Colin je pruţio Edmundu štene. Neodoljivu malu krznenu lopticu smeĊe-braon boje i pufnastih ušiju. IzmeĊu njegovih zadnjih šapa mlatarao je repić toliko brzo, da se umalo izmigoljio iz Colinovih ruku. Edmund je koraknuo napred.

- Ovog moţeš da zadrţiš, momĉe.

Otišli su sa Harryjeve farme uz obećanje da će ga uskoro ponovo posetiti.

- Svideo mu se Edmund, - istakla je Gillian, mašući starcu dok su odlazili na konjima.

- Jeste, - sloţio se Colin, pogledavši dole u ĉupavu kosu njenog sina i krznenu lopticu u Edmundovim rukama. - A kome ne bi? - Osmehnuo joj se kada su im se pogledi susreli. Ali sigurno si ti ta zbog koje je ĉovek ţivnuo. Gillian je povukla svog konja bliţe njemu, privuĉena ţeljom da ga poljubi. Moţda bi se i osmelila na to da George nije projahao pored nje.

- Dosta više sa tom vašom ĉeţnjom i brţe malo. Blizu smo. - A ko je ĉeznuo za svojom ţenom poslednjih šest meseci? - povikala je Gillian za njim, smejući se, zahvalna za ovaj dan više nego za bilo koji. Zamahnula je uzdama da ga stigne, ali zaustavila ju je Colinova ruka. Privukao je njenog konja bliţe i, ne mareći ako se kojim sluĉajem George okrene i zatekne ih, nagnuo se i kratko je poljubio. Povukao se, u

Klub Brbljivica

vrelim oĉima mu se videlo obećanje da sledi još, i odjahao, ostavljajući Edmundovo pitanje da visi u vazduhu.

- Da li voliš mamu? Na njeno veliko razoĉarenje, nije ĉula Colinov odgovor. Šta je taj gorštak osećao prema njoj? Šta je nameravao sa njom kada je odvede u Camlochlin? Nikada nije pitala, niti se on ikada ponudio da joj kaţe. Da li će ostati sa njom, ili će se vratiti nomadskom ţivotu plaćenika? Mario je za Edmunda, pa šta. To ne znaĉi da je hteo sina. On je mlad i zgodan i ţivi riskantno, izbegava opasnost i šalje lopove u pokušaju njihovom Tvorcu.

Primorala se da se osmehne kada je projahala izmeĊu njih, a George je sišao sa konja i otrĉao do ulaza.

Colin je takoĊe sišao s konja, uzevši Edmunda u naruĉje. Kada ga je spustio, došao je da joj pomogne da siĊe.

- Zaista ovo radimo, - rekla je, kada ju je kratko zadrţao u rukama pre nego što ju je spustio.

- Da, zaista. Osmehnuo joj se samopouzdano, bez straha, da je dozvolila da joj srce zatreperi od snova koje joj je vratio. Neće je primorati da se uda za Geoffreyja. Nikada više neće morati da brine da će joj oduzeti Edmunda. Bili su slobodni!

Obuhvatila mu je lice šakama kada ju je spustio i povukla ga niţe, bliţe sebi. - Hvala ti. Šta god da je hteo da joj odgovori, ĉini se da su mu reĉi zastale u grlu. Progutao je pljuvaĉku i zaustio da joj kaţe nešto, ali ona ga je prekinula, zapeĉativši mu usne ukradenim poljupcem. Kada je osetila da mu se ruka obavija oko njenog struka, odvojila se, smešeći mu se.

- Nemoj da misliš da ti George neće odseći ruke ako me takneš. Usne blago izvijene u osmeh i zlatkasti sjaj u oĉima ju je uzdrmao u korenu. - Onda ću morati da te odvedem od njega pre nego što proĊe veĉe. - Sigurna sam da ćeš smisliti kako to da izvedeš, - rekla je tiho preko ramena kada je poţurio za njom.

Ušli su u kuću zajedno u trenutku kada je Sarah Gates pojurila niz stepenice, ostavljajući za sobom muţa koji se cerio. Bila je lepa i mladolika kao što je Gillian pamti, tamno mahagoni kose uvezane u debelu pletenicu koja joj se spuštala preko ramena, i krupnih, bistrih tamnih oĉiju.

- Ledi Gillian, kakvo divno iznenaĊenje mi je doneo ovaj dan. Ne samo da mi se vratio moj George, već mi je doveo i tebe. - Sarah je bila sitna ţenica, ali njen zagrljaj je okruţio Gillian toplotom. Koliko je prošlo od kada je mogla sa nekom ţenom da ćaska, deli tajne?

- A ovo je sigurno Edmund! Gillian je gledala kako podiţe njenog sina sa poda. Povila se, moleći se da on ne poĉne da galami. Nije voleo da ga neko nosi, osim Colina.

Srećom, Edmund je drţao palac u ustima tokom celog upoznavanja, posle koga je usledilo još više tepanja.

Klub Brbljivica

Taĉnije, dok Sarah nije podigla pogled i odmerila Colina. Koraknula je unazad, steţući Edmunda uz sebe, ne sklanjajući pogled sa gomile oruţja koje mu je bilo priĉvršćeno uz telo. - A ko je ovo? Gillian ga je videla kako stoji pored nje, ruku sklopljenih iza leĊa, crta ĉvrstih poput kamena. Izgledao je kao onog dana kada ga je upoznala. Nebesa, ako ovako izgleda kada se pozdravlja sa nekom damom, onda nije ni ĉudo što je još uvek neoţenjen.

- To je Colin Campbell, - kazao je George svojoj ţeni. - On je- - MacGregor. Colin MacGregor. Gillian je došlo da ga mune laktom u rebra da se osmehne malo jadnoj ţeni.

- -moj prijatelj, - nastavio je George. - On će da odvede ledi Gillian i njenog sina iz Dartmoutha. Sarah Gates je zinula u ĉudu i okrenula se ka muţu. - I ti ćeš mu to dozvoliti? Duboko je uzdahnuo i uzeo je za ruku. - DoĊi, hajde da pokaţemo sobe našim gostima. Sve ću ti objasniti kasnije. - Jesi li siguran da mu se moţe verovati? - Sarah je šapnula kapetanu dok su se peli uz stepenice. - Izgleda priliĉno opasno. - I jeste. Ali ne za nju i njeno dete. Prateći ih uz uglaĉane drvene stepenice, sa Colinom iza sebe, Gillian se osmehnula na njihove prošaputane reĉi i po stoti put zahvalila Bogu što joj je poslao jednog od svojih anĊela ratnika.

Molim te, preklinjala je, nemoj nikada da ga opozoveš.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 28 Colin se nagnuo nad lavorić u svojoj sobi – koja se nalazila niz hodnik pored Gillianine, u Gatesovoj raskošnoj plemićkoj kući – i isprao sveţe obrijano lice hladnom vodom. Uspeo je. Izveo je Gillian i Edmunda iz Dartmoutha.

Bilo mu je teško kada su otišli. Trenuci provedeni nasamo sa Gillian bili su kratki.

Nedostajali su mu poljupci u stepeništu kule, i svaki put kada bi mu se osmehnula dok su jahali, ţudeo je da je ponovo drţi u naruĉju. Na putu za Essex je ĉesto razmišljao o tome da kaţe Gatesu da su njegova osećanja dublja nego što su se plašili.

Nije hteo da je vrati u Dartmouth, ali morao je. Morao je da se drţi plana, jer bi u protivnom Devon pošao za njima.

Njegov put. Kada je postao tako nejasan? Kada je njena i Edmundova bezbednost postala njegova duţnost i ţelja iznad svega? Sada je shvatao zašto su njegova braća bila spremna da odbace svoj ponos, kao i sve što uz to ide, zarad svojih ţena. Nije ţeleo ni delić takve slabosti i proveo je godine što na treninzima, što na bojnom polju, kako bi je izbegao.

Ali zadesila ga je, i sad kad jeste, bio je iznenaĊen što se zbog nje oseća nepobedivo.

Bio je siguran da voli Edmunda. Nikada nije video tako ĉistu radost na neĉijem licu kao na Edmundovom kada mu je pruţio štene. Nikada nije osetio da mu se srce, mišići i kosti tope u isto vreme. Ţeleo je da ga zaštiti, odgaja kao svog sina, i nauĉi ga da izraste u snaţnog muškarca.

Bio je osuĊen na propast i znao je to, ali ga je najviše plašilo ono što oseća prema Gillian. Noću ga je drţala budnim pomisao na to šta bi uĉinio kralju, svom starom prijatelju, ako bi James ponovo pokušao da joj naudi. Opasnost da je spreman da izloţi sebe i svoje roĊake riziku prkoseći bilo kome ko bude na tronu uverila ga je da njegovo srce više ne pripada njemu.

Prešao je mokrim dlanom preko glave, a zatim kratko zavrteo glavom da se osuši... i moţda mu skrene misli sa nje. Šta ako ona ne oseća isto prema njemu? Šta ako se prepustila njegovim poljupcima samo zato što mu je zahvalna, i ništa više? Šta onda, doĊavola?

Meko kucanje na vratima ga je trglo iz teških misli.

- Coline? - Njen slatki glas sa druge strane vrata mu je vratio osmeh na lice.

Prokletstvo, bio je odvratan. Zaista.

Kada je otvorio vrata osetio se još gore. Nemoguće da je srce poĉelo tako snaţno da mu udara meĊu rebrima poput klinca koji se prvi put zagledao. Nemoguće da je zaustio da joj kaţe nešto što nikome do sada nije rekao.

- Prokletstvo, devojko, ali tvoja lepota zasenjuje sva mora i sjaj zvezda.

Gledao je kako se rumenilo širi njenim obrazima i ostao zateĉen ţeljom da joj deklamuje sve one galantne reĉi koje mu je majka usaĊivala u glavu, samo ako nastavi tako da ga gleda.

- Hvala. - Blago mu se naklonila, a zatim podigla svoje lepo lice ka njemu. - Oprosti mi na smelosti, ali Edmund je već dole sa štenetom i nadala sam se da ćeš me otpratiti na doruĉak. George kaţe da je Sarah izvrsna kuvarica.

Klub Brbljivica

Došlo mu je da je uvuĉe u sobu, zatvori vrata rezom i uţiva u njoj. Hteo je polako da je razodene, ponese do svog kreveta i vodi ljubav sa njom. Telo mu se grĉilo od ţelje za njom. Ali bio bi Ċubre kao Edmundov otac ako bi to uradio... osim ako se oţeni njom. Šta će mu kog Ċavola supruga? Kakav bi joj ţivot mogao pruţiti ako bi stalno odsustvovao u borbi za jednog ili drugog kralja? Šta ako nastrada u borbi i ostavi je samu sa još dece na teretu?

- Sa zadovoljstvom ću te ispratiti, - kazao je i izašao iz sobe, zatvorivši vrata. - Ali ovde ti ne treba pratnja. Slobodna si da ideš gde god hoćeš.

- I došla sam po tebe.

Zapanjujuće je koliko brzo je osmeh na njenom licu i sjaj u njenim oĉima uĉinio da zaboravi na sve ostalo. Ponudio joj je ruku i saĉekao da ga obuhvati ispod lakta. Ovde, daleko od svojih neprijatelja, nije morao da se pretvara da je neko drugi. Ali toliko dugo se pretvarao, da je gotovo i zaboravio kako je biti Colin MacGregor.

- Danas si baš zamišljen, - primetila je dok su zajedno išli niz hodnik. - O ĉemu razmišljaš?

Uspeo je da se osmehne i iskreno joj odgovorio. - O tome kako si me bacila u nepoznato.

- Oh? - vragolasto ga je pogledala. - Hoćeš da kaţeš da nikada nisi upoznao neku kao što sam ja?

- Da, - priznao je. Uistinu dobro opaţa. Dodao je to spisku stvari koje ceni kod nje, dok su ga njene blago razdvojene usne, tik ispod njegovih, dovodile u iskušenje da zaboravi na sramotu koju bi joj mogao naneti. - I o tome koliko je opasno to što te ţelim.

Zagledala se duboko u njegove oĉi, ogolivši ga do srţi. Šta god da je videla, toplo mu se osmehnula. - U pravu si, - neţno je rekla, malĉice se udaljivši, ali i dalje se drţala za njega.

- I brineš za moj ugled više nego ja sama. Jesi li siguran da se iza tog blistavog oklopa ne kriju krila?

Odmahnuo je glavom. - Veruj mi, devojko, sve i da ih imam, ne bi bila bela.

Prešao je pogledom niz glatku liniju njenog vrata kada je zabacila glavu i nasmejala se.

- Ne verujem ti.

Nagnuo se bliţe, moţda da bi osetio njen puls pod jezikom. - Ţudim da ti to dokaţem.

Uozbiljili su se kada je spustio usne na njen vrat. Umalo se otrgao kontroli kada je poţudno uzdahnula.

- Campbell!

Gillian se odvojila od njega na zvuk Gatesovog glasa. Ali kapetan nije bio ljut. Dao je sve od sebe da prikrije svoju strepnju kada se mirno okrenuo ka Colinu i rekao, - Mislim da su ti stigli roĊaci. **** Na Gatesovo veliko razoĉarenje, poglavar MacGregor nije bio meĊu ĉetiri jahaĉa koja su stigla pred njegov ulaz. Pa ipak, Colin je bio zadovoljan kada je video ko je došao, znajući

Klub Brbljivica

da će Edmund biti u sigurnim, veštim rukama na putu kući. Niko zaštitu nije shvatao ozbiljnije od njegovog najstarijeg brata.

- Robe, - Colin je pozdravio najvišeg od njih kada je prebacio svoj maĉ na drugu stranu i sišao sa konja. - Drago mi je što te vidim.

Colin je potapšao brata po leĊima, a zatim se okrenuo ka Connoru Grantu, svom zetu i nekadašnjem kapetanu Kraljevske vojske.

- Kako mi je sestra?

- Ima kratak fitilj, - kazao mu je Connor, osmehnuvši mu se tako da su mu se produbile jamice na obrazima. - Pretila je da će mi izvaditi srce bodeţom ako joj opet napravim dete.

- Znaĉi nije se promenila od kad je po treći put postala majka, - primetio je Colin, a zatim nastavio.

Kada je ugledao svog roĊaka Willa MacGregora, kratko je uzdahnuo. - Pa, bolje ti nego Tristan, pretpostavljam.

- Zašto? - Will je doĉekao njegov laţno prezriv pogled sa iskrom u oĉima koja nije obećavala milost. - Misliš da nisam dovoljno dovitljiv kao tvoj brat da bih te iritirao?

Colin je odmahnuo glavom. - Nisi prirodno nadaren kao on. Retko kad mi doĊe da te ubijem. I bolje da ostane tako, ok?

Will se nasmejao i odgurnuo ga u stranu da preda uzde Gatesovom konjušaru.

- Vi mora da ste ledi Gillian Dearly.

Finlay Grant. Prokletstvo. Colin se okrenuo ka Connorovom mlaĊem bratu – koji je bio smrt za svaku mladu damu u Camlochlinu – kada ga je zaobišao i dotakao vrh svoje kape u znak pozdrava Gillian, koja je stajala pokraj vrata. Prema reĉima Colinove braće, Finn nije neko ko iskorišćava one kojima se sviĊa. On nije bitanga. On je pesnik. I to veoma zanosan.

- Colin Vas je krajnje šturo opisao u pismima, gospo, - melodiĉno je saopštio Finn, a svetlo plava kosa mu se zanjihala oko oĉiju zelenih poput Irske nakon kišnog proleća. Budite sigurni da ću to ispraviti.

- Pesniĉe. - Colinov miran glas je naveo Finna da se zaustavi kada je krenuo da joj poljubi ruku. - Tvoj zadatak je da pesmom veliĉaš dela svog poglavara, a ne da zavodiš devojke lepim reĉima.

- On slama srca svojim izgledom, - nacereno ga je upozorio Will. - Bolje bi ti bilo da ga drţiš podalje od nje ako ţeliš da je zadrţiš.

- Ja ne...- Colin nije dovršio misao, već se okrenuo ka njoj i predomislio oko toga šta će reći. - Finn. - Pogledao je svog dugogodišnjeg prijatelja. - Odbij.

Finn je postupio po nareĊenju pogleda obojenog nevericom, a zatim humorom kada se okrenuo ka ostalima.

- Pa šta to imamo ovde? - Prirodno, Will se prvi nasmejao. Colin će mu vratiti za to kasnije. - Neko je najzad osvojio to tvoje lavlje srce?

- Rado ću ti dozvoliti da prosudiš koliko je hrabro moje srce, Will.

- Veţbao si? - upitao ga je kapetan Grant, i stao ispred Gatesa.

- Svakog dana, - odgovorio je Colin.

Klub Brbljivica

- Proveriću ja koliko si marljivo radio, - rekao je Rob, okrznuvši ga kada je prošao pored njega. Naklonio se Gillian i osmehnuo u isto vreme, uoĉivši krajiĉkom oka Edmunda kako uzbuĊeno trĉkara oko njih sa štenetom. - Oprostite mom bratu na nedostatku manira. Predstavio je sebe i ostale i produţio do Gatesa.

- Ovo je kapetan George Gates, - zbrzao je Colin, nepristojan ili ne. - Iz Kraljevske konjiĉke garde, - dodao je, u nadi da će njegov brat primetiti da mu signalizira da ne spominje da je Colin general u kraljevoj vojsci. - On je prijatelj od poverenja.

Rob je odmerio kapetana od glave do pete, pa ga potapšao po ramenu. - Prijatelji od poverenja su uvek dobrodošli.

Sarah Gates je izgledala kao da će pasti u nesvest istog ĉasa kada je Rob krenuo ka njoj. MeĊutim, za razliku od Colina, Rob joj je ublaţio napetost uputivši joj osmeh topao poput debelog vunenog pleda obavijenog oko njegovih ramena.

Gates ih je pozvao unutra i saĉekao Colina da uĊu zajedno. Edmund je projurio pored svih njih praćen neĉim što je sada zvao Aurelius, i što je grebalo po podu da bi ga stiglo.

- Moja Sarah se zarumenela poput mlekarice. Kako se beše zove onaj što se smeje sa njom?

- Connor.

- Priliĉno je zgodan.

Colin je tuţno pogledao Gillianinog kapetana. Taj ĉovek skoro ĉetiri godine izlazi na kraj sa ĉitavim garnizonom k’o od šale, ali strahuje za svoju ţenu.

- Njeno srce pripada tebi, - istakao je Colin sa izvesnom dozom fascinacije koja ga je podstakla na razmišljanje. Hoće li i on ovako da završi?

- Onda, - kazao je Gates, odmerivši Roba kada je skinuo ogrtaĉ sa ramena, - ne brine te pomisao da će Gillian biti bez tebe u Camlochlinu?

Da, sada jeste, kada je izgledalo da se Finnu sviĊa.

- Prespavaćemo ovde veĉeras, - objavio je Rob, ušavši u dnevnu sobu.

Kapetan i njegova ţena su pošli za njima. - Moje sluge će vam rado ustupiti svoje krevete za veĉeras.

Rob se osmehnuo i skinuo opasaĉ. - Ova soba nam odgovara. Spavaćemo na podu.

Nismo došli da bi izbacili nekog. Ubili smo nekoliko zeĉeva usput, tako da vam nećemo biti na teretu što se tiĉe hrane.

Gates je izgledao pomalo uplašeno i uzdrmano, kao da je mislio kako je budalasto postupio što petlja sa ovim ljudima.

S druge strane, ĉinilo se da njegovoj ţeni ni najmanje ne smeta što je okruţena tolikim muškarcima. - Svašta, - obećala mu je. - Niste uopšte na teretu. Je l’ tako George?

Colin se osmehnuo kada je ugledao namrštenog Gatesa... a onda je video kako se Gillian osmehuje Finnu.

- Još nešto pored tople vode bi nam mnogo znaĉilo, - prekinuo je Will crne misli oba muškarca.

- Imam viski, - kazao je Gates i dozvao jednog od svojih slugu. - Poneo sam jedno od Devonovih ispravnih pića pre nego što smo otišli. - Namignuo je Colinu kada je sluga otišao.

Klub Brbljivica

- Svaka ĉast, - dobacio mu je Colin, i opet vratio paţnju na Finna, koji je rukom pokazivao Gillian da sedne pored njega.

- Brate. - Rob mu je skrenuo paţnju sa Gillian koja je prihvatila Finnov poziv. Imamo o mnogo ĉemu da priĉamo. Sedi i uzmi malog Edmunda kod sebe.

- Zašto otac nije došao? - Colin je prešao preko sobe i seo pored brata. Pogledom je fiksirao Finna.

- On je u poseti Connoru Stuartu u Francuskoj, zajedno sa majkom, Grahamom i Claire, - kazao mu je Rob. - Sad je Rob glavni, - rekao je Will, izvadio jabuku iz torbe i zagrizao je.

- Pa i bilo je krajnje vreme, - kazao je Colin, nimalo potresen tom vešću. Kao prvoroĊeni sin, Rob se celog ţivota pripremao da preuzme na sebe duţnost da štiti klan.

Colin nije sumnjao da će MacGregorovi sa Skyeja biti bezbedni u sposobnim rukama njegovog brata.

Nazdravili su kada je stigao viski, a zatim se smestili da ĉuju šta Colin ima da im kaţe u vezi Gillianine dileme.

- Ostaćeš u Camlochlinu koliko god budeš htela, - kazao je Rob Gillian, a zatim namignuo Edmundu, koji je sedeo pokraj Colinovih nogu uz Aureliusa koji je leţao pored njega.

- Ne bojiš se da poĊeš sa nama, zar ne, momĉe? - upitao je Will Edmunda i dodao mu još jednu jabuku kada je Edmund odmahnuo glavom.

- Colin nam je rekao da u Camlochlinu ima još dece.

Svi su pogledali u Gillian kada je konaĉno prozborila. Blago rumenilo joj je obojilo obraze jer je iznenada bila u centru paţnje, i Colin se zapitao kako bi se tako neţan vrapĉić snašao meĊu ţenama u Skyeju. No, ta misao je nestala trenutak kasnije, kada je rumenilo išĉezlo sa njenog lica i ona se sa neustrašivom odluĉnošću da nastavi okrenula svoj ĉetvorici gorštaka. - Kako će mom sinu tamo biti?

- Obavljaće kućne poslove, - kazao joj je Rob, posmatrajući Edmunda kako grize voćku, na šta je Aurelius naĉuljio uši, - kao i ostala deca, sa kojom će se igrati u meĊuvremenu.

- Moj sin Malcolm ..- osmehnuo joj se Connor, na šta je ponovo pocrvenela - kao i Adam i Lucan, Robov i Tristanov mali, su otprilike istog uzrasta. Lepo će se uklopiti.

Klimnula je glavom i okrenula se ka Colinu, ostavljajući ga bez daha kada mu se zahvalno osmehnula.

Naţalost, Will je uoĉio taj trenutak njegove slabosti i šutnuo ga ĉizmom. - Engleska te je smekšala.

Colin ga je iskosa pogledao. Moţda jeste pustio devojku tamo gde nijednu drugu nije, ali to ne znaĉi da više ne moţe da ispraši tur Willu MacGregoru. - Hajde da proverimo koliko, hoćeš?

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 29

Gillian je sedela na klupi sa Edmundom i Aureliusom koji joj se sklupĉao kod nogu i posmatrala, dok joj je srce ludaĉki udaralo u grudima, kako se Colin i Will bore maĉevima u Georgeovom dvorištu. Nije bilo dosta to što je Colin nekoliko puta umalo otfikario ruku svom protivniku, kao ni to što su ostala tri gorštaka veselo uzvikivala svaki put kada bi došlo do potencijalnog krvoprolića. Skoro da je mogla da zanemari Georgeove teške uzdahe dok se šetkao nedaleko od njih, uz poneku psovku na raĉun Colinove superiorne veštine i smrtonosne preciznosti. Prećutno je priznala da bi mogao pobiti pola garnizona u Dartmouthu sasvim sam, i nejasno se zapitala zašto to do sada nije uĉinio.

Ali sve to je sada bilo nevaţno, sve osim njega. Presvukao je pantalone i obukao vuneni pled nalik na one koji su gorštaci oko nje nosili, priĉvršćen oko pojasa, koji se njihao oko njegovih golih mišićavih listova dok se prevrtao i kotrljao da izbegne udarce u ramena i glavu. Bilo je zastrašujuće i hipnotišuće gledati ga. Okretan kao leopard i nemilosrdan kao lav. Napadao je Willa iznova i iznova, vitlajući, sekući, i uz napor se kontrolisao da mu ne zada ozbiljan udarac. Raširenih i blago povijenih nogu, sa obe noge ĉvrsto na zemlji, zaustavio je Willov napad poput zida, i uzvratio mu brutalnim udarcem metala o metal.

Kada se krupniji gorštak predao i sve se završilo, pobednik ju je pogledao rastopljenim pogledom. Gotovo da je zadrhtala kada se ţar bitke pretvorio u nešto manje pitomo. Raspalio je plamen negde u središtu njene utrobe od koga joj je celo telo gorelo. Pa ipak, nije dozvolila sebi da porumeni. DoĊavola sa pristojnošću. Već ĉetiri godine se pristojno ponašala. Ţelela je da bude ono što jeste, osloboĊena stida i kazne. Ţelela je Colina MacGregora. Ţelela ga je u svom naruĉju, u svom krevetu, tvrdog i nagog, da joj radi šta god hoće.

Osmehnula mu se sa druge strane dvorišta i malo je falilo da izgubi uvo kada je pored njega prošišala oštrica ogromnog maĉa njegovog brata.

- Nisi u formi, Robbie. - Colin je skoĉio unazad, srećan što je saĉuvao ušnu školjku.

- Ja nisam Englez, - kazao je poglavar i zabacio maĉ preko glave. - Nisi ni ti, zato nemoj da se boriš kao da jesi i razoĉaraš me. - Snaţno je zamahnuo maĉem i naterao Colina da se spusti na kolena.

Ali Colin nije ostao dole. Odgurnuvši svojim Robov maĉ, izvukao se, oslobaĊajući pritisak na teţi maĉ koji je zato završio duboko u prašini. Ne ĉekajući ni tren, vrlo brzo je doskoĉio na noge i okrenuo svoj maĉ, snaţno udarivši drugi da je umalo odsekao Robu ruku.

Zbog brutalnosti njihove veţbe Gillian je prislonila Edmundovo lice na grudi i došla u iskušenje da i sama skrene pogled. Jer oni se nisu suzdrţavali, udarali su i napadali sa namerom da povrede, a prašina i varnice su letele svuda oko njih.

Bilo je oĉaravajuće gledati Colinovo umeće. Snaga kojom je on brzinom munje odbijao napade, pokretljivost njegovog zgloba dok se ostatak tela drţi u pripravnosti da skoĉi u kom god pravcu hoće.

Klub Brbljivica

Ali oĉito, Roberta MacGregora nisu za dţabe prozvali Poglavar MacGregor. Povratio bi se nakon svakog udarca i pripremio maĉ za naredni napad. - Dobro se sećaš svojih treninga.

- Rekoh ti da veţbam svakog dana.

- Ni sa jednim od nas ne veţba tako, - promrmljao je George pošavši pored nje.

Colin se snaţno borio, ali je Rob nekoliko puta uspeo da ga zakaĉi vrhom maĉa preko grudi i ramena. Kada od Colinove košulje – kao i od Gillianinog srca - nije ostalo skoro ništa osim froncli, strgao je sa sebe i odbacio.

- Oh, njegova koţa je dokaz da ga ĉak ni smrt ne ţeli.

Gillian je trepnula i okrenula se ka anĊeoskom kezu Finlaya Granta. Dragi Boţe, on je nestvarno lepo stvorenje, potpuna suprotnost tamnom, smrtonosnom ratniku koji ju je spasao.

- Srećom po nju, - uzvratila mu je osmeh, ubeĊena da bi svaka druga ţena isto postupila, a zatim se okrenula ka Colinu. - U protivnom bi morala da izaĊe na kraj sa mnom.

- Znaĉi, voliš ga? - upitao je Finn melodiĉnim glasom, na šta je ona porumenela i potvrdno mu klimnula glavom.

- Da li ti je ljubav uzvraćena?

- Zar je to neuobiĉajeno za njega? - upitala je, ugledavši iznenaĊenje na Finnovom licu od koga su mu oĉi zasvetlucale poput smaragda.

- Jeste. Da ga poznaješ..

- Znam ga.

Nasmejao se i upro prstom u Colina. - Mislim ovako kao što ga mi znamo.

Gillian se okrenula na vreme da ugleda Colina kako se okreće od nje i toliko jako udara o Robov maĉ da ga je gotovo odbacio. Bez zaustavljanja, sruĉio je ĉitavu seriju brzih i snaţnih udaraca na njega. Svaki Robov pokušaj da mu uzvrati zaustavio je agresivnim napadom.

A onda ju je Colin pogledao i izgubio.

- Dobro. - Finn je skoĉio na noge i stresao prašinu sa svog pleda kada se Colin zaputio ka njima. - Ostavljam te tvom voljenom. - Otišao je pre nego što je Gillian stigla da mu odgovori.

Opet je usmerila paţnju na muškarca koji joj se pribliţavao, upijajući svaki inĉ njegovog zategnutog tela, i ustala da ga doĉeka. Nikada u ţivotu je neki muškarac nije toliko privlaĉio, omaĊijao, kao ovaj od koga je osećala slabost u nogama od samog pogleda na znoj koji mu blista na širokim grudima.

- Svaka ĉast, - neţno je rekla kada joj je prišao. - Jesi li povreĊen?

- Nisam, - odgovorio je, a zatim namršteno pogledao Finna koji je poţurio prema kući.

Da li je ljubomoran? Ĉinio se ljut i pomalo... zabrinut. Gospode, pomislila je Gillian, nije imao razloga za strah. Colin je taj koga voli. Kada je vratio pogled na nju, ostala je bez daha. Jer je u njegovim oĉima videla ostatke ratnika i ţudnju muškarca.

- Jesam li ti se zahvalila, gospodine MacGregor? - Osmehnula mu se, u nadi da u njenim oĉima vidi svu ljubav koju oseća prema njemu.

Uzvratio joj je osmeh, zaboravljajući na ono što ga je brinulo. - Za šta?

Klub Brbljivica

- Za sve. Jer si postao moj prijatelj, i za svu ljubav kojom obasipaš mog sina. Za budućnost kojoj mogu da se nadam. Za štene.

- Ne moraš da mi se zahvaljuješ za sve to, devojko. - Prišao joj je bliţe, zaţarivši je vrelinom svog tela.

O ĉemu su beše priĉali? Gillian nije mogla da se seti, a nije ni marila. - SviĊa mi se boja tvog glasa. - Gospode, je l’ to ona upravo prela uz njegove vrele usne poput zadovoljne maĉkice? Je l’ to njeno telo drhtalo od ţelje za njim? Nije obraćala paţnju ni na Georgea, ni na Colinove roĊake, pa ĉak ni na Edmunda. Ţelela je da ga poljubi, da oseti kako je njegove snaţne ruke miluju.

Ali to će morati da saĉeka.

Njegov brat ga je bukvalno odvojio od nje odvukavši ga za ruku. Gillian se pribrala i bacila pogled ka Georgeu pre nego što je pošla unutra za njih dvojicom. Edmund se okrenuo i mahnuo joj sa poglavarovog ramena. Poslala mu je poljubac i mahnula. **** Kakva zanimljiva i jedinstvena sorta ljudi, ti grubi i snaţni gorštaci, pomislila je Gillian dok su veĉerali svi zajedno sa Georgeom. Smejali su se od srca, bez zlobe. Nisu se izraţavali glupo ili uvredljivo, iako su buĉno i s entuzijazmom priĉali o borbi. Edmund se ukljuĉio u razgovor kada su ga pitali o interesovanjima. Saslušali su ga i strpljivo mu odgovorili na pitanja.

- Je l’ i ti znaš da igraš iks i oks? - upitao je Edmund poglavara.

- Nema boljeg od mene u toj igri, - hvalisao se Colinov najstariji brat. - Izazivaš me na duel?

Edmund se nasmejao i klimnuo glavom.

- Samo malo. - George je podigao ruke. - Neću dodatne rezbarije na stolu.

- Rezbarije ĉuvaju uspomene kada te sećanje izda, - promrmljao je Will i sa neodobravanjem pogledao glatku površinu stola.

- Onda šah? - ustao je Rob, zbog ĉega je Gillian morala da istegne vrat dok ga je pratila pogledom kako se penje. Osmeh koji bi svako malo uputio Georgeu bio je podjednako oĉaravajuć kao Colinov. - Video sam set u tvojoj dnevnoj sobi. Umeš li da igraš šah, Edmunde?

- Ne. - DoĊi onda. - Mahnuo je rukom i okrenuo se da ode. - Vreme je da nauĉiš.

Ostali su pošli za njima, noseći piće i dobro raspoloţenje. Finn joj je ponudio ruku, oĉito zakljuĉivši da ima jednu viška. Colin nije isukao maĉ, već samo glatko odgurnuo Finna s puta. Finn joj je namignuo, ignorišući Colinov smrtonosni pogled, i otišao u dnevnu sobu.

Colin je zastao pre nego što su ušli i okrenuo se kapetanu zlatno-plave kose iza njih. Connore, hoćeš li da smestiš Edmunda u krevet kada se završi igra? Hoću da popriĉam sa njegovom majkom.

- Idi. - Connor im je odmahnuo rukom. - Pre nego što ostanem bez brata.

Klub Brbljivica

Pre nego što je Gillian stigla da se pobuni što ostavlja Edmunda na brigu strancima, zatekla se kako je vuku u suprotnom smeru. I zaista, zašto uopšte da se buni? Edmund će ţiveti sa njima i drţaće se njih sve dok je Colin ne odvede u Camlochlin. Fini su prema njemu, a i Colinovi su roĊaci. Edmundu će biti dobro.

Nije ga ništa pitala kada ju je poveo ka stepeništu. Nedostajali su joj njihovi zabranjeni poljupci u noći na kuli.

- MacGregor.

Oboje su zastali i ugledali Georgea i Saru u podnoţju stepeništa.

- Hoću nasamo da popriĉam sa njom, kapetane, - kazao je Colin, uveravajući njenog zaštitnika da je to sve što namerava. Gillian se nadala da namerava više od toga. - Posle ću popriĉati sa tobom.

Gillian je pomislila da će se George pobuniti. Nema veze ako se i pobuni. Ona ţeli ovo. Šta god to bilo... šta god znaĉilo... ona to ţeli i niko je neće spreĉiti. Ali njen kapetan nije rekao ni reĉ, već se pridruţio gostima.

Sami, skrenuli su i nestali niz hodnik. Gillian se nadala da će je Colin uzeti u naruĉje i ludo ljubiti. Kada je usporio, zaustavila ga je i saĉekala da se okrene i pogleda je.

- Šta je to što imaš da mi kaţeš, pa si se tako zabrinuo?

Neţno se nasmejao, ali uz bolan izraz na njegovom licu, to je zvuĉalo neuverljivo. Za poĉetak, brine me saznanje da sam postao toliko providan.

Prišla mu je bliţe i dlanom ga pomilovala po licu. - Da li bi i od mene skrivao nešto kao što kriješ od drugih?

Pogledao ju je u oĉi, duboko, znaĉajno. - Uĉinio bih sve za tebe... i to me uţasno plaši, Gillian.

Nije ga to pitala, ali i ovaj njegov odgovor je ugrejao najdublje delove njenog srca.

Već je uĉinio sve za nju i zauzvrat mu je dala svoje srce. Ţelela je da ga on uzme. Molila se da i on njoj pruţi svoje.

- Coline, - prošaputala je kada je krenuo da je poljubi. - Volim te.

Bila je gotovo sigurna da ga je videla da se osmehuje malo pre nego što ju je poljubio.

Oh, ali nije je samo poljubio. Da jeste, moţda bi mogla da ga zaboravi ako bi je jednog dana, moţda, i on ostavio. Njegove meke usne su je obeleţile, njegova gladna usta su je probala, otvarajući se da je potpunije okuse. Zapalio joj je krv u venama glatkim pokretima jezikom.

Odgovorila mu je pripivši se uz njega i uzdahnuvši kada ju je snaţno zagrlio.

Opirao joj se, prizivajući onu veštinu samokontrole koju je pokazao danas u dvorištu.

Mogla je da oseti kako obuzdava nešto u šta nije imao poverenja blizu nje. Nije to njegovo srce. Iako je mlada, ona je ţena. A ţena ume da prepozna kada muškarac izgubi srce. Mario je za nju i Edmunda. Nije to ono što ga plaši i sputava. Da li je to ona mraĉna zver koja je ubila petoricu da spase Edmunda? Deo njega koji je umirivao zvuk njenog leuta. Zar je njegova strast toliko opasna kada se oslobodi? Ţelela je sama da sazna odgovor.

Jednom rukom ga je obgrlila oko vrata, a drugom prešla preko njegovih snaţnih grudi i ĉvrstog stomaka. Prsti su joj goreli od vreline njegove koţe. Otvorila je usta i prihvatila njegov spor, vijugav jezik. Zastenjao je, telo mu je postajalo sve ĉvršće i napetije pod njenim

Klub Brbljivica

prstima. Zabacila je glavu i odvojila se od njega da uzme vazduh. Kada je zubima prešao preko njene brade, pa niz vrat, zadrhtala je od ţelje.

- Gillian, - hrapavim glasom je izgovorio njeno ime stenjući, - ono što ţelim da radim sa tobom...

- Radi šta god ţeliš.

- Ne. - Uspravio se i pogledao je u oĉi. - Tvoj ţivot je u mojim rukama. Neću da te dovodim u još veću opasnost.

Znaĉi to je u pitanju. Kao i one noći koju su proveli u pećini, suzdrţavao se jer je strahovao da bude neoprezan sa njom. Pomisao da ima takvu moć nad ĉovekom koji je sam sebi vadio kugle od muskete naterala ju je da zadrhti od emocija. - Coline...-obgrlila mu je lice dlanovima- ..moj ţivot je samo moj. Ti si mi ga vratio.

- I sada kada ga imaš, predala bi ga meni?

- Da. - Osmehnula se, izdigavši glavu da ga poljubi. - I moj, i ţivot mog sina. A sada, molim te...

Podigao ju je sa poda i poneo niz hodnik.

- ...vodi me u svoju sobu.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 30 Odsjaj vatre iz kamina mu je bljesnuo u očima kada je nogom odgurnuo vrata svoje sobe i zatvorio ih rezom. Gillianini mišići su se zgrčili od uzbuđenja što će ostati zaključana sa njim u sobi. Nije se ni plašila ni stidela. Opirao joj se za njeno dobro, ali sada mu je telo pulsiralo od gladi za njom.

Nateraće ga da se strpi još malo. Kada je ponovo posegnuo za njom, koraknula je nazad i povukla čipku svoje haljine.

Pogled mu je postao mračniji, paleći joj krv, raspirujući njenu žudnju. Nije jurnuo ka njoj, već je ostao da stoji pored vrata, pesnica stisnutih pored tela. Prošlost joj je bledela iz sećanja, i gledajući ga tako pred sobom, na blagoj svetlosti vatre koja naglašava njegove napete mišiće, osetila je da ju je svaki trenutak u životu vodio ka ovome. Ka ovom muškarcu koji je rizikovao svoj život zbog nje, koji je ubio zbog nje. Želela je da mu pripada, kao i on njoj. Želela je da nosi njegovu decu i posmatra ga kako ih voli.

Skinuvši haljinu, teško je uzdahnula kada je skliznula oko njenih stopala i njegov pled se odigao sa kolena.

Stala je ispred njega u tankoj beloj tunici, zadržavajući dah. - Coline... ja...

Sklopio je oči, kao da ulaže poslednji napor da joj se odupre. Sada je znala zašto, i zato ga je volela još više.

- Gillian, - prozborio je njeno ime hrapavim glasom, otvorivši oči da je pogleda. Najpre ti nešto moram reći. Umesto toga mu se bacila u naručje. - Reci mi posle. - Vrhovima prstiju je klizila duž mišića na njegovim grudima, milovala ga usnama. - Za sada, sve što želim si ti.

Izmakla mu se kada je pokušao da je privuče bliže. Učinio je da zaboravi na sve svoje brige i strahove, odbaci svoj štit i veruje mu. Želela je da i on uradi isto. Želela je da ga vidi.

Pravog, nesputanog muškarca ili zver koju je obuzdavao. Po vatri koja mu je tinjala u očima, znala je da neće još dugo morati da čeka.

- I ja znam nešto o mačevanju, znaš. - Kružila je oko njega, podvukavši prste pod vunenu tkaninu oko njegovog struka.

- Zaista? - upitao je, prateći je pogledom.

Klimnula je glavom i izdigla usne do njegovog uva. - Bilo je divno gledati te. A sada..

- stala je iza njega i prela mu uz potiljak- ...želim da vidim još tebe.

Oštro mu je strgla pled i gledala kako pada na pod. Procenjivački ga je odmerila, od prašnjavih kožnih čizama do zategnutih butina. Ima jako lepe butine. I zadnjica mu je dobra, takođe. Rumeneći, obišla ga je i osmotrila od glave do pete.

Dragi. Bože.

- Au. - Spustila je dlan na grudi i odmerila njegov veliki kurac koji je štrčao naviše, krut i spreman da je uzme. Osmehnula se, želeći da to i učini, da se popne na njega i preda se svom ratniku.

Klub Brbljivica

Pošto je nastavio da se opire onome što je njegovo telo očito želelo, savila se da pokupi haljinu. - Ako bi radije hteo da odem... - Sklopila je oči u čistoj ekstazi kada ju je zgrabio sa poda.

Konačno se oteo kontroli uz grubi jecaj i strgao njenu tuniku. Usne su im se posesivno sudarile sa zadovoljstvom koje su oboje podjednako osetili. Obavila je noge oko njega u vazduhu kada su zastali, obrglila ga rukama oko vrata i stegla butine oko njegovog struka.

Lako ju je držao u vazduhu, milujući joj kukove, klizeći preko njene zadnjice. Zubima joj je prešao preko vrata, a od njenih jecaja zadovoljstva mu je postao još tvrđi među njenim nogama.

Izvila je leđa, nadvivši se nad krevetom da mu ponudi više. Uzdahnula je kada ju je snažnom rukom zadržao u vazduhu. Kada je uzeo njenu čvrstu bradavicu u usta i povukao, zadrhtala mu je u naručju. Podjednako snažno joj je povukao i drugu. Kada je pomislila da više ne može da izdrži, pucnuo je jezikom i prešao na senzualniji napad, lickanjem, grickanjem, sladeći se njenim grudima i usnama.

Osetila je njegovo vrelo koplje, tvrdo i dugačko, prislonjeno uz njeno središte, i promeškoljila se na njemu. Telo mu je pulsiralo pod njenim dlanovima kada je obuhvatio njenu zadnjicu i protrljao je o celu njegovu dužinu još jednom. A zatim, pridržavajući je jednom rukom i privlačeći je drugom svojim gladnim ustima, zario se u nju, iznova i iznova.

Telo mu se kretalo sa njenim, svaki ubod je bio smeliji, duži, dublji, i nosio je do nebesa. Gillian je vrisnula od bola jer nije bila sa muškarcem četiri godine, ali ubrzo je ritam njegovih kukova i snaga uzlaznih prodora zagrejala njene mišiće i svaki deo nje. Opustila se i otvorila oči, zatekavši ga kako je gleda. Nemilosrdno je stegao njenu zadnjicu i vodio je goredole, rastežući njene uske korice oko njega da ga prihvati dublje, sve dok ga nije primila celog. Naterao ju je da uzdiše, ječi i gotovo se uplaši onoga što je nesmotreno oslobodila. Ali njegove oči, koje se nisu odvajale od njenih, otkrile su zver koje se zaista plašio. To je bilo njegovo srce, i saznanje da ga je izgubio.

- Voliš li me, Coline MacGregor?

Njegove glatke usne su se izvile u osmeh uz njene zube. - Zar ti nisam već stotinu puta danas rekao da te volim?

Kada je odmahnula glavom, poljubio ju je i položio ispod sebe na krevet. - Da, volim te, Gillian Dearly. Nema ničeg smešnog u tome, - upozorio ju je, zaranjajući opet duboko u nju. - Ja sam bezosećajno kopile.

- Ne prema meni. - Posegla je rukama ka njegovom licu u neverici da je uspela da osvoji takvog muškarca. - Ne prema Edmundu.

- Ti si me smekšala, devojko. - Spustio je pogled na njene usne i sklopio oči da je poljubi, paleći joj srce i slabine.

Podigavši kukove, obavila je noge oko njegovog struka i dočekala nasrtaje sa podjednakim žarom. Prekinuli su poljubac, zureći jedno u drugo dok su im se tela ljuljala i sudarala poput talasa u burnoj oluji. Ako on ovo smatra nežnim...

Klub Brbljivica

Držala ga je blizu, prelazeći prstima preko njegovih ramena, čvrstih i izbrazdanih pod njenim dodirom. Zatim niz njegova leđa, zastajući da pomiluje ožiljke iz borbi, pa se osmehnula kada mu je uzbuđeno obuhvatila zadnjicu dok ju je pribijao uz krevet.

Njeni meki jecaji su izmamili njegovo duboko, grleno stenjanje. Prozborio je, usana gladnih nje. - Maštam o tebi, i sada si ovde sa mnom.

Maštao je o njoj. Gospode, htela je da se nikada ne rastave. Želela je ovakve noći do kraja života. Povezana sa njim, telom i dušom, osećajući njegovu težinu, njegovu snagu dok ju je nosio preko mora i iznad oblaka. Do mesta gde je ljubav iskrena i nema razočarenja.

Kada je nežno prešao prstom preko njene slepoočnice i niz obraz, spremajući se da je poljubi, poludela je od ljubavi i želje. Ili je to možda bilo zbog načina na koji joj je milovao usta, polako upijajući njen ukus dok joj je drugom rukom približio kukove svojim. Gospode, velik je i tvrd poput sveže iskovanog čelika. Kada je stisnuo zube i okrenuo se od nje da odloži ishod konstantnog guranja i povlačenja, zadrhtala mu je u naručju.

Dakle, pomislila je, milujući mu zadnji deo butina dok se kretao sporijim, intenzivnijim ritmom, čak i u zanosu strasti, ta zverka je bila strpljiva.

I bez milosti.

Sa zavodničkim osmehom i sjajem u očima, pribio je kukove uz njene, gladeći središte njene strasti svojim vrelim mesom.

- Ah, devojko, sanjam li sad? - Snažno je prodro u nju, a zatim ponovo. - Ili se to zaista tvoja vlažna unutrašnjost čvrsto steže oko mene?

Izvila je leđa, primajući ga od vrha do korena kada je svet koji poznaje buknuo u blistavu svetlost. Povukla ga je ka sebi i zarila prste u njegova ramena dok su joj se mišići grčili oko njega. Boreći se sa potrebom da mu noktima zagrebe niz leđa, opirala se njegovim nasrtajima, nesigurna zbog poplave koja je pretila da je potopi. Kriknula je njegovo ime i čula ga kako psuje u pokušaju da se kontroliše.

To ju je dokrajčilo.

Zabacivši glavu, odgovorila je na njegov spor, poslednji pohotni ubod i jako zadrhtala pod njim.

Podigla je pogled i videla ga kako je gleda, krajnje bolnog izraza lica. Kada se osmehnula, zadovoljena, odvojio se od nje, držeći glavić u ruci. Okrenut na leđa, oslobodio se i izbacio svoje seme u vazduh. Iako istrošena, Gillian je došla u iskušenje da ga kompletno sagleda kada je začula njegovo duboko, grleno stenjanje dok je to radio. Podupirući se rukama, izvio se prema plafonu još tri puta i zadrhtao od napora.

Sačuvao je svoje seme od nje. Razumela je zašto je to učinio. Nešto ranije, volela ga je zbog toga. Ali sada, kada je plamen strasti utihnuo i ostao je samo žar, uvidela je da njena trudnoća ne bi bila problem ako bi se oženio njom. Očito, nije imao nameru da to učini.

Rekao je da je voli, ali ljudi svašta kažu u trenutku žara.

Gillian ga je gledala kako ustaje i odlazi po krpu na njegovom stolu, blizu lavora za umivanje. Ćutala je dok ju je brisao, i zažmurila kada je potom obrisao sebe i legao u krevet pored nje.

Klub Brbljivica

Neće zaplakati. Nije trebalo toliko da očekuje od njega. Mislila je da je naučila lekciju. U svakom slučaju je već učinio mnogo za nju... Ako ima pravo na samo jednu noć sa njim, iskoristiće je najbolje što može i ujutru otići podignute glave.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 31 - Pričaj mi o svojoj porodici.

Dok su ležali u krevetu okrenuti jedno ka drugom, Colin je sklonio zlatni uvojak sa njenog obraza i osmehnuo joj se. - Mojim rođacima.

Zbog načina na koji je upitno izvila obrvu kada ju je ispravio, poželeo je da je snažno zagrli i privuče je bliže. Ali već je bio previše grub, previše zahtevan prema njoj za jednu noć.

Nikada ranije nije totalno izgubio kontrolu – ni u jednom poduhvatu. Niko nije poznavao istinsku snagu vatre od koje je sačinjen. No to kako ga je samopouzdano zavela mu je uzburkalo krv kao nikad pre. Njena predaja mu je pričinjavala veće zadovoljstvo nego bilo koja pobeda u borbi. Uzeo ju je prebrzo, previše željan osvajanja da bi uživao u svakom trenutku, svakom pokretu. Želeo ju je opet.

- Je l’ imate mnogo drugačijih izraza koje treba da naučim?

- Ponavljaću ti ih svakog dana, - obećao je. - Do trenutka kad odeš u Camlochlin, već ćeš ih sve znati. Ali pre svega, oprosti mi ako sam te povredio ili preplašio večeras.

Osmeh joj se raširio licem koje je bilo tik uz njegovo, da je mogao da oseti kako diše.

- Nisi. - Spustila je ruku preko njegove kada joj je dodirnuo usne i poljubila ga. - Bilo je savršeno. Nikada to neću zaboraviti.

Nije imao nameru da je pusti. Nešto u njemu se uskomešalo na tu pomisao, ali uzdržao se, potpuno zadovoljan samo da je gleda, priča sa njom.

- Sad mi pričaj o tvojim rođacima. Ima li mnogo žena u Camlochlinu?

- Ima, - tiho joj je rekao, klizeći vrhovima prstiju duž fine linije njenih usana. - Moja majka će te bez sumnje uzeti pod svoju zaštitu čim kročiš tamo. Ako ne ona, onda sigurno tetka Maggie. Moli se da to ipak bude moja majka.

Smejali su se na svetlosti vatre iz kamina dok joj je pričao o svojim rođacima, od svadljivog rođaka Brodieja MacGregora, do najmlađeg člana klana MacGregorovih, njegove rođake Caitrine. Od čiste sreće i čežnje u njenim očima dok joj je pričao, Colin je poželeo da joj se potpuno preda. Morao je da obuzda srce i razmišlja logično. Nije trebalo da je uzme, ali bar ju je zaštitio od svog semena, tako da u slučaju njegove smrti neće imati još vanbračne dece. Naravno da je nameravao da se bori. Morao je, naročito ako rat proguta i Visoravni.

- Edmundu se neće svideti što mora da ode.

Nije bio siguran da ju je dobro čuo. - Zašto da odete?

Skrenula je pogled, pokušavajući da sakrije tugu iza gustih trepavica. - Nema razloga da ostanem tamo ako uspem da ubedim Williama da ja...

William? Kakve više on veze ima s njom? Colin bi trebalo da joj kaže prokletu istinu.

Da je William nemilosrdno đubre odgovorno za uništenje opatije u kojoj su nastradale sve monahinje, i da on namerava da spreči prinčev dolazak na tron i potencijalno uništenje svih katolika u kraljevstvu. Hteo je da joj to kaže ranije, kada je mislio da će se radovati životu sa njim u Camlochlinu. Kada je mislio da je prestala da se nada pomoći čoveka koga je došao da uništi. - Gillian. - Obuhvatio joj je lice dlanovima i molio se da mu u očima može videti

Klub Brbljivica

koliko mu znači. Nije umeo sa rečima kao Finn. Kako da joj kaže da od momenta kada je kročio u Dartmouth zna da je svaka njena nada koju polaže u princa izgubljena?

Uplašeno mu se istrgla iz ruku kada se začulo kucanje na vratima i uspravila se u krevetu.

- Idemo na spavanje, MacGregor, - viknuo je Gates sa druge strane. - Došao sam da otpratim Gillian u njenu sobu.

- Lično ću se pobrinuti za to, kapetane, - uzvratio je Colin kada se ona nije pobunila. I sutra ćemo popričati nasamo.

U sobi je zavladao muk dok je Gates razmatrao mogućnosti. Zatim je rekao, - U redu.

Onda do sutra. Laku noć, Gillian.

- Laku noć, George, - odgovorila je Gillian, obraza rumenih na treperavoj svetlosti.

Videla je da je Colin posmatra i osmehnuli su se jedno drugom.

- Dakle.. - glas mu je postao niži i nagnuo se da je poljubi, zaboravljajući na Williama i ratove - ..želiš da provedeš noć sa mnom?

- Koliko god noći je to moguće, - odgovorila je šapatom.

Beskrajne, beskonačne noći, ako se on pita.

- Osvojiću te, devojko, - rekao joj je, dok mu je postajao tvrđi uz njenu butinu.

- Već jesi, gorštače. - Liznula mu je udubljenje na bradi i poljubila mu donju usnu.

Kretala se senzualno pod njim, paleći mu krv, pržeći mu vene. Uzeo ju je polako ovaj put, namerno je ljubeći polako i opušteno, od čega joj je dah postao ubrzan, a telo drhtavo tražilo još. Naslađivao se toplotom njenih grudi čvrstih bradavica. Kurac između njenih nogu ga je boleo od želje, ali nije žurno ušao u nju.

Nije očekivao da će ga dohvatiti za ramena i okrenuti na leđa, ali svidelo mu se. Kada ga je opkoračila, prislonivši vrh njegovog kurca uz njeno vrelo središte, pao je u iskušenje da je dohvati za zglobove i nabije na sebe do korena.

- Tako moćan ratnik, - prela je, milujući mu grudi dlanovima, i njihala kukove, nemoćan poda mnom.

Colin je savio kolena i prešao dlanovima preko njene zadnjice. Usne su mu se izvile u osmeh od čiste muške požude kada je malčice pomerio i zabio ceo svoj vlažni kurac duboko u nju.

- Oh! - Uzdahnula je i uhvatila ga za ramena, a duga kosa joj se spustila oko lica. Ipak nisi toliko nemoćan.

Colin nije mario za moć, hteo je da je uzme više, dublje, da zadovolji glad za njom koja ga je izjedala. Obavio je ruku oko njenog struka i držao je blizu sebe, usmeravajući njenu zadnjicu uz i niz svoju tvrdu, vrelu erekciju dok nije skoro eksplodirao u njoj.

Privukao je njena usta ka sebi i gurnuo jezik unutra, uskladivši njegove pokrete sa njenim kretanjem naviše. Kada ga je ugrizla za usnu, okrenuo ju je na leđa, ne povlačeći se iz nje, i raširio joj noge pod sobom. Gledao je kako ga prima, uživa u njemu, i divio se njenoj izvrsnoj lepoti. Kada su joj se mišići stegli i zgrčili oko njega i kada je vrisnula u ekstazi, zabacio je glavu i posegnuo niže da odloži sopstvenu erupciju.

Klub Brbljivica

- Voliš me - rekla je nešto kasnije, u njegovom naručju, - ali ne želiš da ti pripadam.

Već ju je posedovao. Prema zakonu Visoravni, ako je hoće pripada mu. A on je hoće.

Da, hteo je da bude njegova žena, samo njegova i ničija druga, zauvek. Ali je najpre morao da joj kaže istinu. Oh, prokletstvo, kada je postao takva kukavica?

- Gillian, sprema se rat. Ja..

- Ne govori to! - Oslonila se na lakat i prekrila mu usta prstima. - Kaži da ćeš otići iz Geoffreyeve službe. Čak i da me ne želiš posle ovog, pomisao da umreš u bici...

- Želim te.

- Ne bih mogla dalje ako pogineš, - nastavila je, ne slušajući ga. - Geoffrey kaže da je princ do sada prikupio više od trista brodova. Jedan plaćenik manje mu neće značiti.

Colinov izraz lica je ostao nepromenjen uprkos srcu koje je snažno udaralo u grudima.

Više od trista brodova do sad? Oh, biće to velika bitka. - Šta još ti je Geoffrey rekao?

Slegla je ramenima, očito nezainteresovana za politička pitanja. - Princu treba novac za napad i u tajnosti pregovara sa gradonačelnicima u Amsterdamu. Takođe je poslao izaslanika u Beč da obezbedi podršku Svetog rimskog cara, Leopolda Prvog. Colin se zgadio na pomisao da će ga i crkva podržati. No nije bio iznenađen. James je zaista postao tiranin prema ljudima... i prema njemu.

- Vidiš? - nastavila je. - Nisi mu potreban.

Odmahnuo je glavom, boreći se sa glasom u glavi koji ga je nemilosrdno podsećao da je celog života čekao na ovo. - Kralj Louis će poslati brodove iz Francuske da pomogne Engleskoj. Williamu će trebati više od trista brodova da osigura pobedu.

Okrenula se da ne vidi svetlucanje njenih plavih očiju. - Oprosti mi. Nemam prava da tražim to od tebe. Znam da si odan Williamu, kao i ja.

On nije bio odan Williamu, i želeo je da nije ni ona. Mogao joj je hladnokrvno reći sve što zna o princu. Mogao ju je uveriti da William gleda samo sebe i da joj verovatno nikada neće pomoći šta god da mu traži. Ali nije. Nije se mogao naterati da je još više razočara. - Šta želiš od mene? - tiho je rekao umesto toga.

Pogledala ga je uplašeno i tren kasnije zažmurila. - Nemoj da učestvuješ u ratu.

Može li on to? Šta bi to donelo njegovim rođacima ako napusti kralja? Kakva je on osoba ako leži tu i razmatra tako nešto? Ali zbog nje, on razmatra tu opciju. Žalosno, ali kralj James je poprimio sve ono što Colin prezire kod ljudi na vlasti. Želju da bude iznad svih, čak i po cenu stradanja onih koje su se zakleli pred Bogom da će štititi. Ali kralj je otac Robove žene, Davine – i samim tim njegov rođak. Prema tome, pošto bi svojim odlukama mogao ugroziti svoju ćerku, manje je verovatno da će dozvoliti da se rat proširi i na severne klanove, nezavisno od verskih ili političkih zakona. Colin je morao da učestvuje u ovom ratu da osigura bezbednost svojih rođaka... a sada su i ona i Edmund bili deo njegove rodbine.

- Moj neprijatelj ugrožava ono što mi je srcu najdraže, - rekao joj je iskreno. - Ako imam moć da ga zaustavim, zašto da ne pokušam?

Klub Brbljivica

Klimnula je glavom i još jednom se privila uz njega. - Da, pretpostavljam da bi trebalo da pokušaš. Reci mi, - kazala je, udobno smestivši nogu između njegovih, i privukla ga bliže, - šta je to tvom srcu najdraže?

- Moja sloboda.

Klimnula je glavom i poljubila ga u grudi. - Sloboda da radiš šta?

- Da izaberem svoj način života, verujem u šta hoću bez straha od posledica.

- I ja bih se za to borila.

- Jesi, - nežno joj je rekao. - I pobedila si.

Posle toga su spavali sa prekidima. Prvo se Gillian probudila od straha da je izgubila Edmunda. Colin ju je privio uz sebe i obećao da nikada neće dozvoliti da dođe do toga.

Gledao je kako tone u lepše snove, slušao kako ritmično diše, proučavao oblik njenih usana, liniju njenog nosa. Nadao se da joj žene kod kuće neće zavideti na lepoti, ali mislio je da se ipak uzalud nada. Oduzela mu je dah i smekšala srce.

Drugi put ju je on probudio, ne mogavši da se obuzda koliko je želeo da je dodiruje.

Ona se nije bunila, niti ga je optužila da je zver, što se videlo po njegovoj snazi. Primila ga je celog, duboko, sa podjednakim žarom koji je osetila na svojim leđima, kolenima, oslonjena na njegove grudi dok ju je uzimao otpozadi, i posle, leđima pritisnutu uz zid.

Dva puta se skoro povukao, skoro se predao iskušenju da digne ruke od svoje slavne borbe i provede ostatak života čuvajući ovce i podižući decu sa Gillian.

Dva puta je skoro odustao od svega jednim značajnim ubodom.

Skoro.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 32 Gillian se probudila iz sna o Colinu i zatekla ga kako vezuje učkur svojih pantalona.

Osmehnuo joj se s drugog kraja sobe dok se teglila i pocrvenela, setivši se noći koju su proveli zajedno. Bilo je magično. Bilo je... jutro! Edmund je napušta danas! Ustala je, ciknula njegovo ime i navukla tuniku.

Colin se istog časa našao pored nje. - Nećete dugo biti razdvojeni, devojko. Biće bezbedan. Oboje ćete biti.

- Znam, - rekla je, prislonjena na njegove grudi. - Ali šta da radim bez njega dok ponovo ne budemo zajedno?

Povukao se i ugrejao joj utrobu provokativnim osmehom. Blago je porumenela, voleći ga jer joj je tako lako skrenuo misli sa predstojećeg dana. Gospode, on je neverovatan, nezasit ljubavnik. Naravno, mogla je da ga uporedi samo sa Reginaldom Blountom, ali nema veze.

Zadovoljstvo koje je iskusila sa Colinom nije se moglo meriti ni sa čim što je do tada doživela. Oživeo ju je i vratio joj radost svojim telom i osvojio joj srce u strastvenom zagrljaju. Želela je da se nikada ne rastave. Sama pomisao na tako nešto bila je podjednako zastrašujuća kao i da izgubi Edmunda.

- Kada završiš sa borbom...

- Da? - nežno ju je podstakao kada je zastala.

- Čekaću te. To jest, ako želiš da te čekam.

- A šta sa Williamom?

Pogledala ga je, pitajući se kako je uspeo da pobedi sve njene strahove i sumnje u pogledu muškaraca, ljubavi, i učini je voljnom da odbaci svoj ponos da bi ga zadržala. - Šta će mi princ kad imam tebe?

Osmehnuo se. Umirujući joj srce i topeći ga u isto vreme. - Želim tebe, devojko. Podigao joj je bradu i poljubio je tako da je gotovo poletela. - Potrudiću se da te uverim u to tako da nikada više ne posumnjaš.

Znači ipak je hteo da ostane sa njom. Možda i da se oženi njom. Sa olakšanjem se oslonila na njega, njegova i samo njegova. - Rodiću ti sinove, Coline. Ići ću sa tobom na kraj sveta.

- Baš tamo i ideš, devojko, - rekao joj je i poljubio je. - Što se tiče moje dece..-utisnuo joj je kratke, zadirkujuće poljupce na usne - ..bio bih srećan da dobijem ćerke. Već imam sina.

Oh, kako je samo volela... Edmund! - Moramo da požurimo! - Istrgla mu se iz naručja i iskočila iz kreveta da se obuče.

Na vratima je još jednom zastala i pogledala ga. - Obećaj mi još nešto.

- Šta god tražiš.

- Da ćeš me voleti do smrti.

Povukao ju je bliže i prineo njenu ruku usnama. - Bojim se da ću te voleti i dugo posle toga.

Klub Brbljivica

Povukla se sa osmehom, zadirkujući ga. - Mnogo si plašljiv... za jednog gorštaka.

Požurio je za njom niz hodnik ka vratima Edmundove sobe. - Uveravam te da se plašim manje nego većina ostalih muškaraca.

Zakikotala se ispred njega. Kako je samo arogantan. - Ali mnogo više nego većina kada se radi o tvom srcu.

Stigao ju je i nagnuo se do njenog uva. - Moje srce se tek probudilo. Možda će mi trebati ceo život da se naviknem na to, ali način na koji kuca za tebe obećava brzu pobedu.

Pored njega, sklopila je oči i uštinula se za ruku. Kada ih je ponovo otvorila, George je stajao pred njom. Ili tačnije, pred Colinom. Bez ijedne reči, zamahnuo je pesnicom pored nje i oborio Colina na zemlju.

Taman je htela da ga prekori za nasilničko ponašanje kada je krajičkom oka spazila kretanje sa jedne, pa sa druge strane. Rob i Will MacGregor su prišli bliže, spremni i prilično sposobni da obore Georgea ako još jednom digne ruku.

Colin se osovio na noge i obrisao mlaz krvi koji mu je curio iz nosa. - Pustite ga. Ima pravo, za sada.

- Hoćeš reći, nećeš da mu uzvratiš udarac? - Will je složio zgađen izraz lica.

- Ne ovaj put, - kazao je Colin, dobacivši pogled Georgeu.

- Bolje bi ti bilo da si joj obećao nešto, - upozorio ga je George, uspravno se držeći, - i bolje da održiš obećanje.

- Jesam, - dobacio je Colin preko ramena kada ga je zaobišao i došao do vrata Edmundove sobe. - I to i nameravam.

- Mali doručkuje sa kapetanovom ženom u dnevnoj sobi, - kazao mu je Rob kada su on i Gillian zatekli Edmundovu sobu praznu.

- Šta nameravaš? - upitao je Will, sledeći ih kada su se svi zaputili niz stepenice.

- Pričaćemo o tome kada se vratim kući.

Rob i Will su se radoznalo pogledali preko Colinove glave kada se sagnuo da uzme Edmunda u naručje.

- Vraćaš se kući? - upitao ga je Connor Grant, oslonjen na dovratak.

- Jednog dana, - odgovorio je Colin, a zatim posvetio pažnju Gillianinom sinu.

Jednog dana. To može da znači svašta, mislila je Gillian, uzvrativši osmeh Finnu, i zaputila se sa ostalima u dnevnu sobu. Jednog dana, kada je izbavi iz Dartmoutha? Jednog dana, nakon godinu ili dve provedene u ratu? Gledala ga je kako spušta Edmunda, a zatim se savio da mu kaže nešto na šta je Edmund brzo klimnuo glavom gore-dole. Bio je potreban Edmundu. Potreban njoj.

- Želimo da krenemo rano, - kazao je Rob, prebacivši svoj debeli pled preko ramena.

Gospode, zar ne može bar sat da provede sa sinom pre toga?

Zgrabila ga je u naručje kada je potrčao ka njoj i poljubila ga u čupavu glavicu sve dok joj se nije izmigoljio. Ovo radi zbog njega, ponavljala je u sebi sve vreme dok mu je govorila kako da se lepo ponaša. - Slušaj šta ti kažu poglavar i njegova žena, - rekla mu je,

Klub Brbljivica

poljubivši ga još jednom, i najzad ga spustila, - i pristojno se ponašaj. Ne juri sa Aureliusom na opasna mesta, i jedi zeleniš. Spakovala sam ti i čarobni bodež, tako da ako se uplašiš..

- Biće mu dobro. - Will je uzeo Edmunda za ručicu. - Ako se uplaši, mi smo tu.

Ne bi valjalo da je Edmund vidi da plače, ali zadatak je postao pretežak kada je Colin čučnuo ispred njenog sina.

- Brini o Aureliusu. Zavisiće od tebe.

- Hoću, - obećao je, zvučeći podjednako odlučno da ispuni svoj zadatak kao Colin.

- Tvoja mama će ti se uskoro pridružiti.

- I ti?

- Da, - rekao mu je Colin. - Imam mnogo toga da te naučim.

Gillian se pribrala kada je njen sin obavio svoje bucmaste ručice oko Colinovog vrata i držao se dok ga je Colin poljubio u glavu.

- Kreći sad. - Colin se ispravio i gledao kako ga Will odvodi.

Rob je poslednji izašao i zastao je da je još jednom uveri da se ništa loše neće desiti Edmundu.

Colin je pošao za njima, okrenuvši se ka njoj, svestan da će se upravo rasplakati. Kada je zatvorio vrata, i jeste. George je bio tamo, držao je ćutke u naručju dok je plakala. Nisu joj trebala dodatna uveravanja. Jednostavno je morala da se isplače, i njen najdraži prijatelj ju je pustio.

- Robe. - Colin je zaustavio svog brata pre nego što je uskočio u sedlo iza Edmunda. Moram da ti kažem nešto.

Rob ga je mračno, znalački pogledao, i prekrstio ruke na grudima. - Tako sam i mislio. Sumnjam da je to nešto što mi se neće svideti i zato si čekao zadnji čas da mi kažeš.

- Više nisam kraljev pristalica. - Kratko i jasno, pa da se suoči sa posledicama.

Rob je izgledao kao da ne veruje svojim ušima, a zatim je pogledao ka ostalima koji su delovali podjednako zbunjeno kada su čuli šta mu je rekao.

- Zašto?

- Zato što ga je otrovala njegova žeđ za moći. Zato što je spreman da ubije majku i njeno dete da izazove strah u drugima.

Nije morao da kaže bratu o kojoj majci i o kom detetu je reč. Rob je pogledao prema Edmundu, koji ga je čekao na konju, držeći Aureliusa u naručju.

- Siguran si u to?

Colin mu je sve ispričao, a Rob je to dobro razmotrio pre nego što mu je odgovorio.

Upravo se spremao da donese jednu od najvažnijih odluka kao poglavar klana.

- Kralj neće poslati ljude po mene u Camlochlin da me traži ako se povučem, - rekao mu je Colin ubeđeno. Znao je da postoji nešto što Jamesu znači više od moći. Njegova ćerka.

- U krvnom smo srodstvu.

- Da, - složio se Rob i potapšao ga po leđima. - Ali daj sve od sebe da ne napraviš neprijatelja od njega. I nemoj da kažeš Davini zašto ga napuštaš.

Rođaci će ga podržati. Colin nije sumnjao u to.

Klub Brbljivica

- A William Oranski i tvoj rat? - brat ga je podsetio na nešto za šta se spremao tri godine. - Hoćeš li ostati u Camlochlinu kada je dovedeš kući?

Colin je pogledao prema kući i stegao vilicu. - Princ je nešto drugo. Mislim da neće tako lako zaboraviti da sam bio u Jamesovoj službi.

- U redu, onda, - kazao je Rob, uskočivši u sedlo i smestivši Edmunda i Aureliusa u krilo. - Uradi šta moraš. Samo ostani živ.

Colin ga je uverio da hoće, a zatim uzeo Edmunda za ručicu. Prokletstvo, nije hteo da se oprašta sa njim. Od svih stvari za koje se spremao u životu, tolika briga za dete nije bila jedna od njih. - Nemoj da juriš životinje tetke Maggie.

- Neću, - obećao je Edmund, brišući suze iz očiju.

Colin nikada u životu suzu nije prolio i prokleto sigurno to neće učiniti ni sad. Ali srce ga je bolelo kao nikada pre. Osmehnuo se – da ne bi, ne daj Bože, uradio nešto drugo – potapšao Aureliusa po glavi, i pomerio se u stranu kada je Robov konj frknuo i pojurio napred.

Prolazeći pored njega, Finn je zaustavio konja i dobacio mu blistavi kez. - Ne brini za gospu dok se boriš. Ja ću brinuti o njoj.

Colin ga je opsovao kada je Finn pojurio za ostalima, a njegov smeh se razlegao prostorom.

Hoće malo sutra.

Okrećući se ka kući, Colin je ugledao Gillian pokraj vrata, ruku sklopljenih oko grudi.

Mogao je i odatle da vidi kako joj je crven nos i znao je koliko je ovo teško za nju, koliko će joj biti teški predstojeći dani. Pomoći će joj da ih pregura i slomiti svakog ko proba da mu je oduzme, pa čak i slatkorečivog, plavokosog pesnika.

Kada je on postao gospin šampion? Prokletstvo. Baš jadno. Pošao je ka njoj, sagnuvši se usput da ubere mak iz trave.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 33 Put natrag u Dartmouth je bio mučenje za Gillian. Ništa nije moglo da nadomesti Edmundovo odsustvo, i prvih par dana je sve vreme ćutala. Rado je slušala Colina i Georgea kako pričaju o svojim porodicama, i uglavnom je noću uspevala da zaspi bez suza. Čudno je to s plakanjem. Godinama možeš da ne pustiš suzu za nekim ko to ne zaslužuje. Ali ako ostaneš bez nekog ko ti je drag, brana popušta i suze padaju kao lišće u jesen.

Nedostajao joj je Edmundov glas, njegov slatki osmeh, onaj osećaj dok ga drži u naručju. George je bio divan, kao i obično, čak nije rekao ni reč kada je, nakon prve noći, Colin legao pored nje i privio je u naručje. Isto je radio svake naredne noći, ispunjavajući joj misli i naručje nečim drugim, a da to nije njen sin.

- Jesam li ti pričao o mojoj sestri Mairi i Connoru Grantu? - Njegov duboki glas joj je smirivao živce poput boce dobrog vina. - Zavoleli su se kao deca i...

Sprečavao ju je da misli o onome što je izgubila i učinio da čezne za budućnošću u Camlochlinu. Do kraja njihovog putovanja, znala je sve što se moglo znati o MacGregorovima sa Skyja. Kako su živeli i voleli, i šta Edmund verovatno radi u određeno doba dana.

To je pomoglo. Poljupci razmenjeni krišom dok George hrče pored vatre su pomogli.

Nisu radili ništa intimnije od toga, iako ih je nekoliko puta želja umalo savladala. Ali odupreli su se – zarad njene časti, Colin joj je šaputao dok je nežno ljubio njene kapke, njen nos, njena usta.

Za sada joj je bilo dovoljno da je drži u naručju.

Znala je da mora biti jaka u predstojećim danima, ali nije želela u potpunosti da se odrekne tuge. Trebaće joj kada se suoči sa Geoffreyem ako želi da se sve odvija po planu.

Gerald Hampton i Philippe Lefevre su ih sačekali na kapiji. Prvi je sa podsmehom gledao Gillianine crvene, uplakane oči, toliko da je poželela da izvadi bodež iz suknje i zavrljači ga na njega.

U pratnji su smesta otišli do Geoffreyevog solara da mu saopšte tragične vesti.

Edmunda je kidnapovala banda lopova-pljačkaša. Ništa nisu mogli da učine. Gillian je plakala i molila svog rođaka da pošalje vojsku u Essex kako bi pomogli u hvatanju bande.

Naravno, Geoffrey je odbio.

- Moji ljudi su mi potrebni ovde, - kazao joj je, glumeći žaljenje. - No obavestićemo tvog oca. Siguran sam da će rado pomoći da se dečak izbavi.

Gillian ga je odmerila kroz nadute kapke, mrzeći ga više nego što je mislila da može.

Oh, dojadio joj je i on i njegova mržnja prema Edmundu. Ova odvratna pojava je mislila da su Campbellovi od Argylla odveli njenog sina. On je to udesio! A sada misli da je pobedio.

Ratosiljao se njenog deteta da napravi mesta za svoje i njegov zluradi osmeh kada ju je pogledao preko pehara je dokaz da likuje zbog toga.

Klub Brbljivica

- Naravno da hoće, - rekla je tihim, oštrim tonom, pokoravajući se. - Zato što voli Edmunda koliko i ti.

Njegov sujetni osmeh je bio poput otrova za njenu dušu. Izjedao ju je četiri godine, preteći da je proguta. Edmund ju je spasao da ne postane ono što Geoffrey hoće. Colin ju je spasao da ne postane ono čega se najviše plašila.

- Što se ljutiš na mene, Gillian? - Oštro je pogledao Colina. - Nisam ti ja oteo sina. Zar ne, Campbell?

U tom trenutku Gillian je shvatila da nešto nije u redu. Šta je uradila? Zašto ga je naljutila, umesto da se drži Colinovog plana?

- Došli su po noći, gospodaru, - Colin je rekao pored nje, mirnim glasom, nepromenjenog izraza lica. - Ne znamo ko su.

- Tačno tako. - Geoffrey se okrenuo ka njoj i ustao sa stolice. - Ma koliko cela situacija bila užasna, moramo naći način da zaboravimo i nastavimo dalje.

Dragi Bože, složiće joj se. Zažmurila je i okrenula glavu, boreći se svim silama da ga ne izbode bodežom dok je koračao ka njoj.

- U pravu si, Geoffrey, - meko je odgovorila i zakoračila nazad. - Nisam ljuta na tebe.

Samo sam neraspoložena. Sigurno me razumeš. Povući ću se u svoje odaje i..

- Gillian, - preo je on na korak od nje. - Ostaćeš ovde sa mnom. Moramo da porazgovaramo. Strpljivo sam čekao tvoj povratak i više ne mogu da čekam.

Krajičkom oka je videla kako Colinovi prsti klize prema dršci njegovog mača kada ju je Geoffrey obišao i stao iza nje da udahne miris njene kose.

- Mislio sam da je presretanje tvojih pisama Williamu vrhunac mog uspeha u nastojanju da te nateram da poviješ tu svoju krutu kičmu preda mnom. Ali zapravo, sada sam nadmašio samog sebe.

- O čemu pričaš, Geoffrey? - upitala je, povukavši ruku kada je posegnuo za njom.

Besno ju je pogledao malo pre nego što joj se opet osmehnuo, a zatim počeo da se smeje. - Nikada me nećeš nadmudriti, Gillian. Ni sa princom, ni sa šakalom koga je kralj poslao da me obmane.

Zvuk Colinovog mača koji se izvlači iz korica je privukao Gillianinu pažnju. Videla je kako se sečivo spušta, a zatim njegov glatki odsjaj na svetlosti vatre kada je udario o drugu oštricu koja mu je uperena u leđa.

Ruka gospodina Lefevrea je zadrhtala od udara. Prebledeo je, kao da već stotinu puta do sada nije osetio Colinovu snagu tokom treninga. Gillian je shvatila da nije.

- Ja nisam budala, prijatelju. - Francuski plaćenik je namerno bacio svoj mač i povukao se.

- Gillian! - povikao je George i jurnuo napred kada je Geoffrey izvadio bodež i stavio joj ga pod grlo. Gerald Hampton je snažnim udarcem drškom mača zaustavio njenog zaštitnika.

Klub Brbljivica

Gillian je vrisnula kada se George bez svesti stropoštao na pod. Colin je odmerio visokog čoveka koji se nadvio nad njegovim telom sa ubilačkim sjajem u očima od koga bi se cela regimenta uplašila.

Hampton mu je na to namignuo.

Strah je obuzeo Gillian, ali morala je da ostane pribrana pre nego što još neko nastrada. Nije mislila da će je Geoffrey ubiti. Želeo ju je u svom krevetu, ne u grobu. Više ju je plašila Colinova reakcija. Bacio je svoj mač i spustio ruke pored tela.

Iza nje, Geoffrey je opsovao Lefevrea, a zatim joj povukao glavu nazad cimnuvši je za kosu. Prislonio je usne na njeno uvo, od čega joj se stomak prevrnuo kada je osetila njegov topao dah. - Sprečio sam još jednu tvoju nepoštenu zaveru, moja draga verenice.

Umalo se onesvestila koliko joj je srce snažno udaralo. Je l’ on to misli na Edmunda i Skye? Nemoguće. Ne može biti da zna. - Geoffrey, molim te, objasni mi.

- Da objasnim? - Geoffrey je pritisnuo oštricu bodeža na njeno grlo. - Radije bih da te uverim. - Srećom, nije bio toliko prilježan kao Colin kada je reč o oštrenju oružja. - Napravi još jedan korak, - upozorio je kada je Colin krenuo napred, - i zapljusnuće te njena krv.

Colinu nije trebalo oružje u rukama da bi izgledao smrtonosno. Telo mu je bilo napeto poput tetive na luku, pogled oštar, a čula izbrušena do savršenstva. Ali poslušao je, nije se ni pomakao, ni reč nije rekao, čak se činilo kao da ne diše.

- A sad, da vidimo, - zacvrkutao je Geoffrey pobedničkim glasom, - odakle da počnem? Recimo od Johna Smithsona? Gillian, draga, ti ga ne znaš, ali tvoj gorštak ga možda zna.

- Ne poznajem ga, - zarežao je Colin.

- Sreli ste se u Kingswearu. On je jedan od mojih vojnika. On tebe sigurno poznaje.

Kaže da se borio kod Sedgemoora, na Monmouthovoj strani. Većina njegovog bataljona je zbrisana pod komandom nemilosrdnog katoličkog generala, MacGregora, kraljevog ličnog favorita – kako se šuškalo u to vreme.

Gillian je trepnula ka Colinu. Prokletstvo, ali ispali su budale jer su potcenili njenog rođaka. Znao je Colinov pravi identitet. Znao je... je l’ on to rekao kraljev lični favorit?

- Jako si pametan, generale, - nastavio je Geoffrey, držeći je blizu.

General?

- Umalo da me uveriš kako sve ovo radiš za mene i u moju korist. Pretpostavljam da moja draga rođaka misli isto. Reci mi, Gillian... - prislonio je usta uz njeno uvo- ... jesi li znala da je on kraljev špijun? Pretpostavljam, na osnovu pitanja koja je postavljao drugim muškarcima i meni, poslat ovamo da prikupi informacije o prinčevom dolasku? Jesi li ga namamila u krevet informacijama o princu? Imenima na pozivnici, možda? Ili ih je jebanjem izvukao iz tebe? Čuo sam da mu veoma dobro ide pribavljanje potrebnih informacija. Rekli su mi da mu je specijalnost pridobijanje neprijateljevog poverenja.

Gillian je nepomično zurila u Colina. Kolena su joj zamalo klecnula kada se ratnik povukao i muškarac skrenuo pogled. Znači istina je? On je kraljev špijun? Šta mu je kazala?

Klub Brbljivica

Pogled joj je zamaglio poznat osećaj neverice i razočarenja na koji je navikla. Ispričala mu je sve što zna. Zar je to sve što je hteo od nje?

Coline, pogledaj me! Želela je da viče na njega. Nemoguće da je samo hteo da izvuče informacije iz nje. Gledala ga je u oči dok je vodio ljubav s njom. Iza hladne spoljašnjosti videla je strast koja ga pokreće duboko iznutra. Očajnički je morala sada to da vidi.

- Kako si samo mogao, MacGregore? - jadikovao je Geoffrey, iako je Gillian osetila samozadovoljno uživanje u njegovom glasu. - Kako si mogao da je iskoristiš zarad informacija? Da je navedeš da misli da ti znači? Šta si joj obećao?

Obećao joj je sve. Sve. - Ništa mi nije rekla. - Colin ju je kratko pogledao, a zatim se opet, ledenog pogleda, okrenuo ka Geoffreyju. - Ništa joj nisam ponudio zauzvrat, osim da izbavim nju i njenog sina iz Dartmoutha pre nego što ga sravnim sa zemljom.

U sobi je zavladao muk, čak se ni gospodin Hampton nije zakikotao kada su se Colinove reči sručile na njih poput kamenja, uzdrmavši ih. Geoffreyju je ruka zadrhtala pod njenim grlom, ali je nije povredio, jer je sav njegov bes istog trena preusmeren na arogantnog gorštaka.

- Hvala na upozorenju, generale MacGregor, - prigušeno se nasmejao, ne dozvoljavajući da bude nadmudren. - Pripremiću se za borbu.

Da li je to ona ugledala nagoveštaj osmeha na Colinovom licu? Eto ga tu, razotkriven pred neprijateljem. Izložen srcu žene kojoj je kazao da je voli, pa ipak, smelo stoji tu pun sebe, svestan da su svi osetili težinu njegovih reči.

- Bojim se da nemaš vremena za to.

- Pa, - odgovorio je njen rođak, odjednom zvučeći manje samouvereno i više očajno, bar u jednom ću te poraziti. Poslao sam dvanaestoricu mojih ljudi u Essex dva dana nakon vašeg odlaska.

Gillian se ukočila uz njega. Ne! - Zbog čega? - čula je Colina kako pita niskim tonom.

- Da se ratosiljam njenog kopileta i ljudi koji su pobegli sa njim.

Gillian nije sačekala da čuje šta će Colin da kaže ili učini. Razum je nestao pred besom i užasom koji su se probudili u njoj. Da se ratosilja njenog sina? E pa onda, nema čega da se plaši. Igra se upravo promenila.

- Geoffrey, slušaj me, ti odvratni kučkin sine. - Stisnula je zube i podigla dlanove da zaustavi Colina koji je krenuo ka njoj kada ju je Geoffrey ogrebao oštricom. - Ako nameravaš da me ubiješ, bolje ti je da to sad uradiš. Jer u protivnom, - mirno je nastavila, na ivici ludila, - ako Edmund nastrada, nateraću te da patiš i umrećeš užasnom smrću. Bilo da upotrebim bodež, otrujem ti vino, ako treba čak ću i ja da patim i umrem sa tobom. Budi siguran, otrovaću te.

- Onda bi trebalo da priznam poraz, a? - Geoffrey joj je nakrenuo glavu tako da može da joj se osmehne. - Ako te ne mogu imati u krevetu, koj’ ćeš mi moj?

Klub Brbljivica

- Nizašta, - uverila ga je, gledajući ga pravo u oči. - Ili ja, ili ti, ili oboje. Ako je Edmund mrtav, nemam više razloga da živim. Zato biraj.

Spustio je usta do njenog uva i tiho joj rekao, - Pa da ostanem bez štita od ovog divljaka koji hoće da mi pokida grkljan? Ne. Umesto toga, pustiću te da gledaš svog lažnog heroja kako umire.

- Dosta s pretnjama, Geoffrey. - Gurnula je ruku u nabor suknje, izvukla svoj bodež, i istog časa ga zabila u njega sa strane. - Samo kukavice prete, - promrmljala je, sklonivši se od njega kada je pao na kolena. - A ja više nisam jedna od njih.

Kratko je pogledala Colina da mu stavi do znanja da mu je put slobodan i pomerila se.

Nadala se da će brzo završiti sa onim što namerava kako bi mogli da požure u Skye. Možda još uvek nije kasno da spase Edmunda.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 34 Colin nije imao vremena ni da se zahvali svojoj Gillian na hrabrosti. Hampton je krenuo na njega, držeći težak mač iznad glave, spreman da napadne. Colin se savio i izbegao udarac, pa se ponovo uspravio, napetih mišića nogu, ruku raširenih u suprotnim smerovima, držeći po pištolj u obe. Jedan je uperio pravo u Hamptonovo lice, a drugi u Devona.

- Baci oružje, Hamptone. Danas sam milostiv i možda ću ti dozvoliti da sačuvaš glavu.

- Ubij ga! - povikao je Devon, zgrabivši držač bodeža zarivenog u njega. - Pištolji mu nisu puni!

Kada je Colin povukao oba oroza, Hampton je razrogačio oči, verovatno se setivši Colinovog upozorenja da uvek drži pištolje u pripravnosti. Divov mač je zveknuo na pod.

- Pored njega. - Colin je pokazao Hamptonu da dođe do svog skutrenog gospodara.

Oh, kako je samo hteo da ubije arogantnog erla od Devona. Telo mu se treslo od želje da mu prereže grkljan. To kopile je poslalo tuce vojnika da ubiju Edmunda. Dvanaestorica protiv četiri ratnika sa Skyja. To je gotovo ponižavajuće. Colin je znao da je Edmund bezbedan, ali to ne menja činjenicu da je Devon nameravao da ga ubije.

- Samo napred, pucaj, - izazivao ga je Devon sa poda. Kako da ne, mislio je Colin, pa da ostatak garnizona dojuri u solar. Noć je i verovatno su mnogi previše pijani da išta učine, ali dok je Gillian ovde neće rizikovati.

- Vratiću se i ubiti te kasnije. - Okrenuo je pištolj u ruci i udario Devona u slepoočnicu fino izrađenom drškom. - Kreći, - upozorio je Hamptona kada se pomerio u stranu, - ili ću tebe ubiti odmah.

Rekao je Gillian da stane iza njega i prodrmao Gatesa vrhom čizme ne skidajući pogled sa Hamptona, a zatim bacio pogled ka vratima. - Hajde, prijatelju. Diži se, - kazao je kada je Gates otvorio oči i podigao se na kolena. - Vreme je da pođemo.

Taman je krenuo da ih izvede iz solara kada je začuo dobro poznati zvuk od spolja.

Topot konja praćen povicima naredbi i pucnjavom musketa.

Njegova vojska je stigla.

Prokletstvo.

Ne sada. Ne dok je ona ovde. Nije verovao kralju da je neće ubiti. Morao je da je izbavi odatle. Zgrabio ju je za ruku i povukao ka vratima.

- Šta je bilo? - upitao je Gates, držeći se za glavu dok ih je sledio niz hodnik brzim korakom sa Lefevreom.

Kako im je mogao reći? Jureći za svojim slavnim ratom, morao je da zadobije poverenje mnogih. A kada bi u tome uspeo, nije mario za ožiljke koje bi njegova izdaja ostavila. Ali Gillian i Gates mu nisu neprijatelji, i srce mu se kidalo što mora da prizna da ih je obmanuo.

- Ja sam... - Ućutao je i počeo iznova. - Moja vojska stiže. Malo ranije nego što sam očekivao, ali evo ih. - Ovo nije bio trenutak za izvinjenja. Morali su da idu.

Klub Brbljivica

- Šta će oni ovde? - upitao ga je Gates, držeći korak sa njim dok je Colin trčao, vukući Gillian za sobom, niz još jedan vijugavi hodnik.

- Došli su da zauzmu Dartmouth, - rekao mu je Colin iskreno, zaputivši se ka tajnom stepeništu. Tokom noćnih obilazaka, otkrio je sve izlaze iz zamka. Stepenice iza narednog prolaza će ih odvesti do zadnjeg dela zamka, blizu kovača.

- Znači istina je.

Colin je sklopio oči za trenutak na zvuk Gillianinog glasa, drhtavog i nesigurnog.

Znao je šta misli o njemu i mrzeo je to. Ali biće vremena posle da je uveri da greši.

- Da, istina je. - Povukao ju je niz stepenice, dobro osmotrivši senke koje su pokrivale donje odmorište. - Ali sada morate ići što dalje odavde. Sigurno će ubiti Gatesa i neće se zaustaviti kad dođu do tebe.

Zaustavila ga je kada su stigli do zadnjeg stepenika, vlažnih i širom otvorenih očiju na bledoj svetlosti baklje. - Šta je sa Edmundom? Rekao je..

- Edmund je bezbedan, - obećao joj je, prešavši palcem preko njenog obraza. - Moj brat je verovatno sam ubio svu dvanaestoricu koje je Devon poslao na njih. U svakom slučaju, Edmund jaše sa MacGregorovima i Grantovima. Ništa mu se neće desiti.

Kada je klimnula glavom, naizgled smirenija, požurio ju je do izlaza.

- Znači sve ovo je bilo samo da zaustaviš Williama? - Gates je otvorio vrata, pustivši mesečinu da obasja hodnik. - Trebalo je da shvatim da nisi plaćenik, - rekao mu je kapetan kada je Colin prošao pored njega na izlazu. - Ali ubedio si me u suprotno.

Zastavši, Colin se okrenuo ka njemu. Bili su prijatelji. Colin je mislio... nadao se da će biti i još mnogo godina. - Da li bi mi verovao da hoću da izbavim Gillian i Edmunda odavde da si znao istinu?

Gates je zurio u njega trenutak, zatim odmahnuo glavom i zatvorio vrata iza sebe. Ali u svakom slučaju je trebalo da mi kažeš.

- Kuda idemo?

Svi su se okrenuli ka Lefevreu koji je čekao smernice.

Prokletstvo, još jedan čovek koga je Colin smatrao podnošljivim i koga nije hteo da vidi mrtvog. No ipak, nije mu dovoljno verovao da mu dozvoli da pođe sa njima u Essex, a zatim u Skye.

- Ovde se rastajemo, brate moj, - rekao mu je Colin, potapšavši ga po ruci. Predlažem ti da uzmeš konja i nestaneš u onom pravcu ako hoćeš da izvučeš živu glavu. Pokazao je jugoistočno. - Ja sam obučavao ljude koji će sravniti ovaj zamak.

- Kako da dođemo do naših konja? - prošaputao je Gates kada su muški glasovi postali bliži. Uskoro će vojska okružiti utvrđenje. - Štala je prilično izložena.

- Moramo da otrčimo jedan po jedan. - Colin je osmotrio okolinu. - Držaćemo se senki i izvesti konje. Ljudi će biti zauzeti borbom. Neće nas videti. Ja idem prvi.

Otrčao je držeći se zidina zamka, izbegavajući mesečevu svetlost koja je obasjavala usku stazu do štale. Unutra, okrenuo se da gleda Gillian kako ga sledi. Zvuk borbe iza njega mu je skrenula pažnju dovoljno dugo da ne primeti kretanje sa svoje desne strane.

Klub Brbljivica

- Šta je ovo? - Poručnik de Atre je skrenuo sa svog puta po konja i zaustavio Gillian. Tvoji šampioni su te napustili?

- Kao što ti nameravaš da napustiš svoje prijatelje, poručniče, - tiho ga je optužila Gillian.

Kada je de Atre posegnuo za njom, Colin je zaboravio na vojsku i sve ostalo i krupnim koracima se zaputio iz štale ka njima.

- Uz svu tu galamu, niko nas neće čuti, - zarežao je poručnik.

- De Atre! - povikao je Colin, isukavši mač iz korica. - Šta sam ti rekao ako je takneš?

Poručnik se pomalo uplašeno okrenuo oko sebe, dok nije video ko mu se obraća. Bežiš sa kurvom dok se kapetan bori sa kraljevim ljudima? Pametno. - Osmehnuo se. - Ali odavde je preuzimam ja.

- Vadi oružje, - upozorio ga je Colin i koraknuo unazad čekajući.

De Atre se nasmejao i sa zadovoljstvom isukao mač. - Ovaj put neću biti milostiv prema tebi.

- Neću ni ja, - obećao je Colin mračno se osmehnuvši, a zatim zakoračio u stranu da izbegne udarac u rebra. Oh, kako je samo želeo da bez žurbe pokaže de Atreu da je bio u pravu što ne veruje Škotima. Ali nije bilo vremena za gubljenje.

Tri puta je snažno udario mačem, dvaput na sečivo protivnika, osvetlivši im varnicama lica, pa duboko u de Atreov stomak.

Colin je gledao poručnikov zapanjen izraz lica kad mu se telo sručilo na zemlju.

Izvukao je svoj mač i zatekao Gillianin užasnut pogled.

- Kreći.

Zaobišla ga je i pošao je za njom. Trenutak kasnije, pridružio im se i Gates, psujući de Atrea usput. Lefevre je poslednji izašao iz mraka i Colin je posmatrao da se uveri da ga niko nije video.

Sudar mačeva se prolomio kroz noć, praćen povicima i vriskom dok je njegova vojska kasapila dartmouthski garnizon. I on bi trebalo da bude sa njima.

- Coline?

Okrenuo se ka Gillian, koja ga je gledala stojeći pored svog konja. - Uzmi konja i idemo.

Klimnuo je glavom, još jednom se okrenuvši ka okršaju. Krenuo je ka njoj, a zatim zastao kada je ugledao jahača u daljini. Colin ga je prepoznao po držanju i širokim ramenima i sedoj kosi, svetloj na mesečini.

Kralj je došao da posmatra borbu sa litica na periferiji zamka. Ovde je, i možda traži Colina.

- Vodi je u Essex. - Zaokrenuo je ka Gatesu. - Do sada je moj brat saznao da su otkrili moj identitet. Poslaće nekog natrag u tvoj dom da me upozori.

- Onda ne ideš sa nama?

Pogledao je u Gillian, ali okrenula se pre nego što je stigao da joj odgovori.

- Razumem, - tiho je rekla. - Ti se boriš za kralja.

Klub Brbljivica

- Borim se za moje rođake, - rekao je, pošavši ka njoj.

- Pa, dobio si ono što si hteo. Dužnik sam ti za sve što si učinio za Edmunda i mene.

Zbogom, Coline. - Povukla je uzde, spremna da ode. Tek tako.

Znao je šta misli o njemu. Iskoristio je, i sad mu više ne treba. Ne, neće joj dozvoliti da ode sa takvim mišljenjem. Zaustavio je spustivši joj dlan na ruku. - Da, dobio sam ono što sam hteo, i sada znam šta je to. To si ti, devojko. Trebalo je da ti kažem ko sam, zašto sam došao ovde, ali plašio sam se.

Izgledala je kao da će zaplakati. Sačekao bi dok se ne isplače. - Ti? - nasmejala se umesto toga, prazno i neuverljivo. - Uplašen? Oh, hajde Coline, umeš ti i bolje od toga.

- Plašio sam se da ću te izgubiti. - Povukao ju je nazad kada je ponovo krenula. Zar će ga naterati da puzi pred njom? Prokletstvo, i to bi uradio. - Zaboravi zašto sam došao ovde, Gillian. Promenila si moje srce i učinila ga boljim.

Podigla je pogled ka njemu. - Lagao si me.

- To je nešto najteže što sam ikada učinio. Ali to ti nije naškodilo.

Još jednom je pokušala da se oslobodi njegovog stiska. - Ne spolja.

Oh, prokletstvo. Znao je da ju je povredio. Gillian je bilo potrebno da mu veruje, a on joj je to oduzeo. Nadoknadiće joj to makar mu trebao ceo život. - Slušaj me, ljubavi. - Uzeo joj je lice u šake kada je sklonila pogled od njega. - Nikada te više neću obmanuti. Znam da je teško za tebe to što ti tražim, da budem muškarac koji te nikada više neće izneveriti. Otac koga Edmund nikada nije imao.

Srce mu je zaiskrilo nadom kada su suze krenule niz njeno lice i savio se da je poljubi.

Usne su joj imale ukus soli i nesigurnosti i slomilo mu je srce što joj je to učinio.

- Trebaće mi još ubeđivanja kada nam se vratiš, - prošaputala je kada se povukao.

Osmehnuo se, sa željom da provede ceo svoj život sa njom. Ali najpre je nešto morao da uradi.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 35 James, kralj tri kraljevstva, sedeo je u sedlu i detaljno osmatrao utvrđenje pred sobom i seosko okruženje. Znači ovde je William namerio da se iskrca. Rukavac je bio dovoljno širok da primi celu flotu. Koliko će ljudi njegov zet povesti sa sobom? Hoće li povesti i svoju ženu, Jamesovu ćerku Mary? Ili će se ona vratiti u Englesku kad joj oca ubiju ili svrgnu sa trona?

Protresao je glavu dok se šum talasa stapao sa zvucima bitke koji su dopirali iz zamka. Ako doživi šezdesetu, nikada neće zaboraviti bol zbog Maryne izdaje. Znao je da nije trebalo da je uda za protestanta, bio on rođak ili ne. Mislio je da će moći da joj oprosti kada je pribavio dokaze o Williamovoj nameri da preuzme presto. Ali nikada mu nije odgovarala na pisma, a nedavno je saznao da je okrenula i njegovu najmlađu kćer, Anu, protiv njega.

Zahvaljivao je svecima, kao i uvek, što Davina živi sa MacGregorovima, daleko od politike i dvorskog života. Iako je Davina njegova prvorođena kći, nikada neće moći da vlada, posebno sad kada je udata za gorštaka. Možeš misliti, MacGregorovi da vladaju Engleskom!

Srećom, Jamesu više nije potrebna Davina, jer će uskoro dobiti sina koji će ga naslediti. Sina koga će morati da zaštiti od Williama, i od neprijatelja u crkvi. Colinovo poslednje pismo u kome navodi biskupa kao izdajnika ga je prilično uznemirilo. Moraće da izgladi odnose sa anglikancima kada se sve ovo okonča. Hvala svecima da su Francuzi na njegovoj strani. Francuzi, i Colin MacGregor.

James se smešio na mesečini, zamišljajući da krici koji dopiru iz zamka pripadaju Williamovim, a ne ljudima lorda Devona. Uskoro i hoće, zahvaljujući njegovom pametnom generalu. Kralj je hteo da bude prisutan kada William dođe i suoči se sa Kraljevskom vojskom. Pohvaliće Colina posle što je mislio na to i ponudiće mu grofoviju Essex kada lično smakne Williama. Ta titula će mu odgovarati, a biće ih još dosta na raspolaganju kada James opet učvrsti položaj na tronu.

- Jamesone, - uzdahnuo je, umoran od čekanja i željan pobede večeras, - uđi i vidi šta sprečava generala MacGregora da mi donese novosti i neke glave.

Gledao je svog pratioca kako odlazi na konju u metež, pa se trgao na zvuk sa svoje desne strane.

- Zar stvarno mislite da bi borba još uvek trajala da sam ja tamo? Moji ljudi me brukaju.

James se iscerio Colinu kada je izašao iz senke. Nije se uvredio kada mu se gorštak nije propisno naklonio. Kada je pre tri godine upoznao Colina, taj arogantni mladi ratnik je jedini tvrdoglavo stajao uspravno. To je jedan od razloga zašto se Jamesu svideo. Sećanje na taj dan i sve ostale koje je Colin proveo pored njega ispunilo ga je izvesnom dozom žaljenja.

Kada William više ne bude predstavljao pretnju, Colinove posete Whitehall palati će biti sve ređe.

- Da li znaš, - rekao je kralj, srećan što ga vidi, - da si ti jedini čovek kome verujem od smrti mog brata Charlesa?

Klub Brbljivica

- Jedino mi je Vaše poverenje istinski važno, gospodaru, od kada sam otišao iz očevog doma.

Kralj je klimnuo glavom, ljubazno prihvativši kompliment, i pažljivo ga osmotrio. Kaži mi zašto onda nisi pokriven krvlju, a Dartmouth još nije obezbeđen?

- Dobro je obezbeđen. Devon leži ranjen i verovatno bez svesti u svom solaru, a većina njegovih ljudi nije vešto s mačem.

- To ne govori u prilog našim vojnicima, - frknuo je kralj.

- Ubijanje je vremenski zahtevno. - Colin je slegnuo ramenima, zagledavši se u zamak, očiju čija se boja slagala sa svetlošću baklje koja ga je sa svih strana osvetljavala u tami.

- Kako si znao da ćemo doći večeras? - upitao ga je James, iznenađen Colinovim hladnim odbacivanjem ljudi sa kojima je jeo i pio proteklih mesec i po dana.

- Nisam.

- Zašto je onda Devon ranjen i onesvešćen u solaru? To nisi ti uradio?

- Ja i njegova rođaka.

Kralj je izvio obrve. - Žena?

- Da, - rekao je Colin, pogledavši ga svojim vučjim očima. - Žena na koju si poslao plaćenike da je ubiju.

Jamesov dah se ubrzao sa momentalnim naletom besa jer njegovo naređenje nije izvršeno. Ali ubrzo ga je smenio osećaj nelagodnosti koji neko može da oseti kada mrtvac prođe kroz njega. Nimalo mu se nije svideo taj osećaj, kao ni način na koji ga je gledao čovek koji mu je bio kao sin. Kao da gleda u neprijatelja. Spreman da stane, suoči se i pobedi šta god ga napadne.

Kralj ga je odmerio, zapitavši se da nije pogrešio što ga se nije plašio svih ovih godina. Da li je to moguće? Da se njegov odlučni general zaljubio u ćerku lorda Dearlyja, kao što je James i sumnjao? Nek’ sve ide vragu ako jeste. - Otkud znaš da sam ih ja poslao?

- Jedan od njih mi je kazao pre nego što sam mu skoro odrubio glavu.

- Tako znači. - Jamesovi prsti su se stegli oko jabuke na sedlu. Da je pred njim bilo koji drugi čovek, a ne Colin MacGregor, glava bi mu se skotrljala niz liticu što je uznemirio kralja. - Je l’ znaš da je njen otac, erl od Essexa, isplanirao ovaj ustanak?

- Jeste li zato naredili da ubiju ženu i njeno dete?

- Ne. - James nije voleo da objašnjava svoje postupke nikome, ponajmanje vojniku.

Ali Colin je uvek bio iskren prema njemu. Zaslužio je da zna istinu. Takođe je zaslužio da ga bičuju zbog smelosti. Srećom, James ga je mnogo voleo. - Ti si mi skoro kao sin, čak si mi i previše odan. Kao otac – i sa svojom dragom suprugom kao provodadžijkom – očekivao sam da će se naći dobra prilika za tebe, i nadao se, naravno, da ćeš izabrati neku katoličku plemkinju za suprugu. Ali tvoje interesovanje za žene na dvoru nije trajalo duže od jedne noći. Ni u inostranstvu nisi naišao ni na jednu vrednu pomena. Sve dok nisi došao ovde. Popustljivo se osmehnuo Colinu. - Odvukla ti je pažnju, generale. Ona je protestantkinja, i kad-tad bi te okrenula protiv mene. Vidim da si ljut zbog toga i ja...

Klub Brbljivica

Colinov izraz lica je ostao isti kada je odmahnuo glavom. - Razočaran sam.

- Ne zaboravi s kim pričaš, - tiho ga je upozorio kralj.

Njegov general je pogledao prema zamku, zureći u njegove zidine koji trenutak, a zatim nežno rekao, - Voleo bih da mogu.

James se narogušio u sedlu. Prevršio je meru. - Stojiš ovde i vređaš me, a ti si jedini čovek kome bih to ikada dozvolio. Ali upozoravam te, ne iskušavaj me. Tvoj kapetan Drummond se bori unutra bez tebe. Hoću da znam zašto.

- U redu onda, reći ću Vam, - kazao je Colin, polako se okrenuvši ka njemu. - Vraćam se kući.

James je za trenutak samo zurio u njega, ne verujući svojim ušima. Sigurno se šali.

Kući u Camlochlin? Sada? Kada William stiže za par meseci. - Ne možeš.

- Uz dužno poštovanje, Vaše veličanstvo, hoću. Više nisam tako siguran u svoj cilj.

Znam da mi je cilj da zaštitim, ali više ne Vas. James je zinuo u čudu. - Obesiću te zbog dezerterstva.

Colinove usne su se izvile u osmeh, veoma nalik na onaj koji bi uputio svojim ljudima na whitehallskom megdaništu pre nego što bi ih porazio. - Stvarno? Šta mislite, kako bi moji rođaci reagovali na to? Rob je sad poglavar. Razgovarao sam sa njim o svojoj odluci i on me podržava. Uz celu Englesku i crkvu koje su protiv Vas, zar zaista hoćete i od MacGregorovih da napravite neprijatelje?

- Ti mi to pretiš? - James se umalo zagrcnuo od reči koje je izustio. - Je l’ ovo zbog ćerke lorda Dearlyja? Pretiš mi da ćeš otići iz moje službe, zaboraviti na moju dobrobit, pa čak mi i uskratiti pravo da vidim rođenu kćer? - Glas mu je prerastao u režanje. - Zbog jedne žene?

- Nemam nameru da Vam pretim, - rekao je Colin razbešnjujuće mirnim glasom. - U srodstvu smo preko žene mog brata i niko neće da Vam naudi. Samo hoću da napustim Englesku.

- Ali dolazi William! Zar ćeš dopustiti da protestant sedne na presto?

- Radije bih da bude brzo poražen, - priznao je Colin, na šta je James malo odahnuo. Ali ne iz razloga zbog kojih Vi mislite. Dopustili ste da Vas pohlepna sirena apsolutne moći preobrati u tiranina.

- Možda posle svega ostaneš bez glave iste noći.

Colin je imao drskosti da odvažno priđe kraljevom konju i nastavi izlaganje. - Ako Vam ne kažem ja, prijatelju, bojim se da niko i neće sve dok ne potražite utočište na dvoru kralja Louisa.

Uprkos svom besu, James mu se osmehnuo. - Uvek si imao muda, zar ne, Coline? To mi je uvek delovalo osvežavajuće u poređenju sa pokornim ulizicama na mom dvoru. - Da, ovaj mladi petao se nikome nije pokoravao. Radio je kako želi i sukobio bi se bez oklevanja sa bilo kim ko pokuša da ga spreči. Jamesu nije trebao takav sukob. Mogao je mnogo da izgubi. Konkretno, svoj tron. - Radim ono što moram zarad naše vere, sine, - kazao je, uozbiljivši se. - Kao što uvek i jesam. Ako želiš, sumnjaj u razloge mojih dela, ali mi pomozi

Klub Brbljivica

da porazim protestantskog uzurpatora pre nego što napustiš službu. Pomozi mi da zaustavim Williama i učiniću šta god tražiš.

- Gospodaru!

Obojica su se okrenuli ka kapetanu Richardu Drummondu koji je jahao prema njima iz zamka.

- Generale, - pozdravio je Drummond i sjahao, zureći u Colinovu tuniku koja nije bila prekrivena krvlju, a zatim se okrenuo ka kralju. - Dartmouth je naš. Poštedeli smo lorda Devona kako ste i tražili i čeka Vas u Velikoj dvorani.

- Ima li vesti o našoj pobedi u Kingswearu od poručnika Willinghama? - upitao je James.

- Ubeđen sam da će svakog časa stići, gospodaru, - uverio ga je Drummond.

- Koliko ljudi ste poslali u Kingswear? - upitao je Colin svog zamenika, a zatim mu postavio još nekolicinu pitanja, pokazavši Jamesu da mu još uvek pali krv u venama da predvodi vojsku.

- Nedostajali ste nam unutra, generale.

- Dobro ste se snašli i bez mene, kapetane. - Colinov kameni izraz je tek neznatno omekšao, ali je James to primetio.

- Tvoj general želi da ode iz moje službe, - kazao je kralj i otkasao, ignorišući Colinov ubilački pogled. - Pođi sa mnom unutra, Coline. Bar saslušaj šta tvoji ljudi misle o odluci koja bi ih mogla koštati života. **** Zaustavivši se na liticama sa Georgeom i konjem pored sebe, Gillian je posmatrala Colina kako razgovara sa kraljem i još jednim čovekom. Nije mogla da čuje o čemu pričaju, jedino vetar i udare talasa o stene... ili joj je to srce bubnjalo u ušima? Znala je zašto ne ide sa njom po Edmunda. Morao je da dobije rat. Vetar joj je terao suze, ali je ipak obrisala obraze prstima. Trudila se da ne misli o tome kako gine u njemu. Rekao je da će biti muškarac koji je neće ponovo izneveriti. Otac Edmundu. Želela je to više nego išta drugo u životu. Da li je bio iskren? Lagao ju je. Da li će ikada moći opet da mu veruje? Da, hoće. Njegove oči je nikada nisu slagale. Ali kakve to ima veze? On je general Kraljevske vojske. Morao je da se bori na Jamesovoj strani protiv Williama, hteo on to ili ne. Pokušao je da joj to kaže, one noći u Georgeovoj gostinjskoj sobi, kada su završili jedno drugom u naručju. Pitao ju je da li treba samo mirno da stoji po strani i ne čini ništa kada mu je ugrožena sloboda. Sada je jasnije razumela šta je hteo da kaže. MacGregorovi su katolici, i već su jednom bili izopšteni. Ko zna kakve bi nove zakone protestantski kralj doneo protiv njih? Colin se borio za svoje rođake i njihovu slobodu, i dobrovoljno bi stupio u rat da ih zaštiti.

Kada je videla kako odlazi sa kraljem u Dartmouth, probala je da potisne ponovni osećaj napuštenosti. Možda je njegov cilj plemenit, ali šta ako pogine? Svakog dana bi ga oplakivala i nikada se ne bi udala. Jer koji bi čovek njega mogao da zameni, ili da voli njenog

Klub Brbljivica

sina kao on? Šta bi radila bez njega u Camlochlinu, sa ljudima koje ne poznaje? Gde bi otišla ako bi joj zatražili da ode? Naljutila se što je ostao. Bes, razmišljala je kada je uzjahala konja i poterala ga severno, bio je bolji nego da podnosi težinu svog osvojenog srca. Dozvolila je to. Nikoga nije mogla da krivi što je spustila gard i dozvolila da joj drugi muškarac ispuni srce nerealnim snovima.

- Misliš da će preživeti rat sa Holanđanima? - upitala je Georgea kada više nije mogla da se suzdrži.

- Ne sumnjam da će mu mač biti dovoljan da donese pobedu Jamesu, - kazao joj je kapetan dok su oprezno krivudali liticama.

- Da, u pravu si, - odahnula je, osetivši olakšanje. - Preživeće.

- I William će biti poražen.

Mogla je da oseti Georgeov pogled na sebi, koji ju je nemo pitao da li shvata šta bi njegova pobeda značila. Znala je. Engleskom bi i dalje vladao katolički kralj. Kazne koje je već naredio za protestante bi se pooštrile zbog njihove nelojalnosti, počevši od manjih sekti poput kameronianaca... i prezbiterijanskih kovenantera.

- Porodica tvoje žene će nastradati ako kralj James ostane na tronu, - odgovorila je na pitanje koje joj nije postavio. - A Colinova će nastradati ako ne ostane. Sve ovo ubijanje zbog vere. Misliš li da Bog to odobrava?

- Ne, - tiho je rekao njen pratilac.

- Ni ja. - Rasterala je misli o svemu onome što ne mogu da promene i pucnula uzdama, zaputivši se duž peščane obale. - Sad hajde da nađemo mog sina i molimo se da neću morati da se vratim i lično ubijem Geoffreyja.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 36 Kao što je Colin i predvideo, njegov brat je poslao pesnika Finlayja Granta nazad Georgeovoj kući da ga upozori da je njegov identitet otkriven – i da im saopšti da je mali Edmund ostao neozleđen van Essexa, pod zaštitom poglavara.

Gillian se nije iznenadila kada je George insistirao da je Finn odvede ostalima bez njega. Nije očekivala da kapetan i njegova žena pođu sa njom u Camlochlin. Takođe nije očekivala da će dan rastanka od njenog najdražeg prijatelja tako brzo doći. Kako je moguće pripremiti se za taj dan?

- Pamti me po dobru, dragi moj kapetane. - Obavila je ruke oko njegovog vrata, ne suzdržavajući suze koje su navirale. - Kao što ću i ja tebe. Njihov rastanak je bio kratak, jer je bila željna da ode kod Edmunda, a kapetan je upozorio Finna da je čuva svojim životom.

Osam dana i sedam noći kasnije znala je da bi George bio zadovoljan kako su Colinovi rođaci čuvali nju i Edmunda, nikada ih ne gubeći iz vida. Gillian nije smetala toliko revnosna pažnja. Nisu bili nimalo nalik ljudima iz Dartmoutha. Iako su voleli da popiju noću uz vatru, prema njoj su se odnosili sa ljubaznošću i poštovanjem. Edmund ih je takođe zavoleo, čak je radije jahao sa nekim od njih, nego sa njom.

I Gospode, bili su zgodna ekipa. Ne zgodni kao Colin, naravno, ali jedva da je mogla da pogleda u Connora kada bi se iscerio, sa jamicama na obrazima, a da joj se ne zavrti u glavi. Rob je izgledao beskrajno opasnije, jako širokih ramena i kose crne kao gavranova krila. Willove oči su svetlucale poput dijamanata na suncu kada se smejao, što je bilo često, i obično na tuđ račun. I Finn. Nebesa, šta je mogla da kaže za Finna, osim da je sigurno slamao mnoga srca u Skyu?

- Brzo jašemo, znam, - kazao joj je Finn jedne noći kada ju je video kako trlja zadnjicu pre nego što je sela pokraj vatre. - Do jutra stižemo u Glenelg i do sumraka smo u Camlochlinu.

Ako je to trebalo da je razvedri, nije uspelo. Pomisao da će započeti novi život na nepoznatom mestu sa ljudima koji je verovatno neće voleti jer je protestantkinja nije razlog suzama koje je svake noći lila kada bi se sklupčala uz Edmunda na tvrdoj zemlji. Molila se da se Colin predomislio u pogledu ratovanja i zaputio za njima. Ali da jeste, već bi ih sustigao do sad. Ne vraća se, i pomisao da ga više nikada neće videti činila ju je očajnom.

Nije pričala o njemu. Drugi su to činili umesto nje. Mnogo je saznala o Colinu od ratnika koji su jahali sa njom, i sve što su joj rekli još više ju je uverilo da su mu bitke važnije od svega.

- Taj ti se ne boji ničega, - rekao joj je Will kada su prešli moreuz čamcem sledećeg jutra i pristali u Kylerhea. - Ne brini za njega. Vratiće se živ i zdrav za godinu-dve, kada se završi rat.

Prošavši pored njih na putu do svog konja, Connor je tresnuo Willa u potiljak i besno ga pogledao. - Ti si bezosećajni glupan, Wille. Treba ti žena.

Klub Brbljivica

- Imam ih kol’ko ’oćeš, - doviknuo je Will, pa otišao za njim.

Finn je pošao za njom, pevušeći pesmicu o poglavaru i njegovoj sposobnosti da sačuva doručak u stomaku gde mu je i mesto, dok su plovili čamcem. Namignuo joj je dok je nameštao sedlo i počeo sledeću strofu, ovaj put se obraćajući Willu: - Druže stari, ponori pakla su u blizini...

Zato oprezno hodaj po svakoj krivini.

Litice Elgola smrt su svima...

Ali baš niko ne prebledi toliko Kao što Will zna jer se plaši pada.

Gillian nije mogla, a da se ne nasmeje na Finnovo i Willovo šegačenje dok je nameštala nogu u uzengiju. Dve krupne šake su je obuhvatile oko struka i podigle je.

Okrenula se i zahvalila Robu, kome se boja vratila na lice kada su opet bili na čvrstom tlu.

Gledala je kako podiže Edmunda i Aureliusa i namešta ih u sedlu pre nego što je pošao.

- Colin je imao samo reči hvale o tvojoj ženi, - rekla je, u nastojanju da rastera mučne misli... i pomisao da treba da pređe preko smrtonosnih litica.

Kada joj se Rob osmehnuo, toliko ju je podsetio na Colina da je umalo zaplakala.

Opet. Prokletstvo, ali činilo se da, kada jednom krene, više ne može da se zaustavi.

- Iznenađen sam da ti je pričao o nama, - rekao je poglavar. - Iznenađuju me brojne njegove odluke u poslednje vreme.

Nesigurno ga je odmerila. - Iznenađen si što je ostao da se bori? U poslednje dve nedelje stalno slušam kako je živeo i spremao se za njegov slavni rat.

- Ne mislim da je ostao da se bori za kralja.

- Nego zbog čega?

Umesto da joj odgovori, Rob je pogledao svojim bistrim plavim očima u čupavu kosicu njenog sina. - Ljubav nema milosti prema muškarcima. Kada je iskrena, njihovi snovi i želje postaju beznačajni ako ona nije njihov sastavni deo. Colin odustaje od svog rata zbog tebe, i moram ti reći, ledi Gillian...-osmehnuo joj se -..gajim veliko poštovanje prema devojci koja je osvojila srce mog brata.

Zadržala je suze koje su joj se nakupile u očima, tu veštinu je dobro savladala pre par godina. Neće dozvoliti sebi da se rasplače pred poglavarom klana MacGregorovih. On je odraz čiste, sirove snage, rođen i odgajan u surovim, izolovanim planinama, kao što su i žene.

Neće dozvoliti sebi da izgleda krhko i slabašno pred njima.

- To znači da će dezertirati. - Gospode, sama pomisao na Colina na vešalima ju je uzdrmala. Pogledala je u Edmunda koji je mazio svog psa.

- Kralj će ga pustiti, - meko je rekao Rob. Samopouzdanje u njegovom glasu joj je privuklo pažnju.

- Otkud znaš?

- Zato što sam ja muž njegove ćerke i on ne želi sukobe sa rođacima na severu.

Muž njegove ćerke? Zar nije Colin kazao da se Robova žena zove Davina? - Kako...

- Saznaćeš celu istinu kad stignemo u Camlochlin.

Klub Brbljivica

To joj je savršeno odgovaralo, pošto je već bila totalno zbunjena. Morala je da ostane fokusirana na ono što je važno. - Ako ga nisu sprečili da napusti vojsku, gde je sad?

- Ne znam, - priznao je Rob, preletevši pogledom preko ogromnih brda oko njih. - Ali ako namerava da ti se vrati, vratiće se. Ništa ga neće zaustaviti. Veruj mi.

Htela je to. Autoritativnost u njegovom glasu ju je ubedila da može. Sve dok nije ugledal litice Elgola kada su skrenuli iza Loch Slapina. Podigla je glavu i umalo okrenula konja nazad. Dragi Gospode, ona nije jahala skoro četiri godine. Ne može da povede konja tim nesigurnim putem.

Srećom, njeni pratioci to nisu ni očekivali. Nakon što joj je Connor pomogao da pređe kod njega u sedlo, privezao je njenog konja za svog, premestio se ispred nje i kazao joj da se drži.

I jeste. Za svoj život. Držala je oči čvrsto zatvorene i skoro četrnaest puta zadržala dah kada se Connorov konj ritao i njištao, ne želeći da ide dalje. Napredovali su preko uske litice, Rob i Edmund na čelu kolone, zatim Will, pa ona i Connor. Na samom kraju, Finnov glas je odjekivao među stenovitim zidinama, pevajući odu svom poglavaru.

- Čini se da se tvoj brat seća svakog mogućeg herojskog dela koje je Rob ikada izveo, - primetila je Gillian, lica pritisnutog uz Connorova leđa, jednim uvom okrenuta prema brdu.

Njegov glas, anđeoski kao i njegovo lice, odvlačio joj je pažnju i smirivao je.

- Da, i dolazim u iskušenje da ga lupim po glavi svojim sečivom. Užasno me nervira.

- Finne, - dobacio je Will preko ramena, - pevaj nešto o Connoru. Duri se.

Na Gillianin užas, Connor se okrenuo u sedlu, sklanjajući pogled sa šljunkovite staze.

- Ne pevaj ni o meni ni o bilo kom od nas. Znam sve te proklete priče, i nakon stotog slušanja, poželim da smo nastradali u njima.

- Dobro onda, - našalio se njegov brat. - Ali ne sećam se šta sam pevao o tebi. Jesi li siguran da sam te ovekovečio u stihu? Ako nisam, mogu da smislim nešto.

Dragi Gospode, Connor se nasmejao. Gillian je bila previše uplašena da otvori oči i vidi koliko su se primakli ivici.

Kada se napokon ispravio, Gillianine molitve zahvalnosti je prekinuo Edmund, ciknuvši da su u oblacima. Nije se usuđivala da otvori oči i proveri govori li istinu. Činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što je Connor zaustavio konja i okrenuo se ka njoj. - Stigli smo kući.

Kada je otvorila oči, Gillian nije videla ništa osim neba i šiljatih planinskih vrhova.

Zatim je pogledala dole. Pred njom se prostirala dolina puna vreska i divljeg žutog narcisa.

Seoski pejzaž bio je istačkan kućama različitih veličina, sa muškarcima i ženama koji su radili oko njih, istresali ćebad ili kačili veš da se suši. Jedni su udarali kožu, dok su drugi vukli svoje čamce iz blistavog zaliva zapadno. Ovce i stoka su slobodno pasle u maglovitim brdima, i gde god da je pogledala, Gillian je videla decu.

Gillian je zaključila da nikada nije videla mesto lepše od ovog. Više od bezbednog utočišta smeštenog među planinama, utvrđeni zamak se visoko izdizao sa Sgurr na Stri, sa

Klub Brbljivica

tamnim, šiljatim kulama koje su parale maglu koja se spuštala sa Cuillinsa. Stražari su patrolirali na grudobranima i povikali kada su ugledali poglavara kako se vraća sa litica.

- Ovde je zimi ledeno, - kazao joj je Connor, vodeći ih u dolinu. - Ti i tvoje dete ste dobrodošli da ostanete kod mene i moje supruge Mairi u Ravengladeu. Ili, ako vam više odgovara, siguran sam da ima dovoljno mesta kod Tristana i Isobel u Campbell Keepu.

- Volela bih da ostanem ovde, - zadovoljno je uzdahnula Gillian. Oh, koliko je želela da je Colin ovde, da može da mu zahvali, poljubi ga...

- Eno moje žene, - čula je kako joj Connor govori, dok mu je glas zastao u grlu.

Pokazao je na lepoticu tamne kose koja mu je mahala sa ulaza u zamak. - Svidećeš joj se.

Ako voliš Camlochlin, onda će ti biti dobra prijateljica.

Sat vremena kasnije, Gillian je stekla više prijatelja nego za ceo svoj život do tada. Žene iz Camlochlina nisu ni najmanje kakvim ih je zamišljala. Nezainteresovane za njenu religijsku pripadnost, dočekale su je kao sestru koju godinama nisu videle. Colinova tetka, Maggie MacGregor, nije mnogo zalazila u razloge njenog dolaska – zbog čega se u pogledima ostalih žena moglo videti nešto nalik na divljenje dok su je posmatrale.

- Colin može biti hladan poput kamenog zida, - istakla je njegova sestra, Mairi, mazeći ispupčeni stomak dok su ona i Robova tanušna supruga, Davina, išle sa njom ka jednoj od stotinu prostorija u zamku. - Užasno mi nedostaje. Molim se da je... - Šmrcnula je, opsovala, a zatim obrisala suze iz očiju.

- De, de, sad. - Davina, za koju je Gillian saznala da je Jamesova prvorođena kći, potapšala je svoju jetrvu po ruci. - Svi se slažemo da Colin ume da se stara o sebi. Uvredio bi se da zna da brineš za njega.

Gillian se osmehnula, svesna da je u pravu, i kročila u ogromnu dvoranu da upozna Tristana i njegovu suprugu u poodmakloj trudnoći, Isobel.

- Tetka Maggie je otišla da se pobrine za decu, ali doći će svakog časa, - kazala je Mairi bratu i prišla krevetu na kome je ležala Isobel, držeći se za ogromni stomak. - Kako je ona?

- Bolovi su učestali. Poslao sam po babice. - Tristan je podigao izmoreni pogled i trepnuo kada je ugledao Gillian. - Ko je ovo?

Gillian umalo nisu popustila kolena. Osim njegove kose do ramena i zabrinuto izvijene tamne obrve, toliko je podsetio na Colina, da je mislila da sanja da se vratio.

- Colinova, - rekao je kada mu je Mairi objasnila, zvučeći zapanjenije nego da mu je žena upravo rodila blizance. - Ovo je zaista dan za čuda.

- Biće čudo, - zajaukala je njegova žena, previjajući se u krevetu, - ako neko izvuče ovo dete iz mene što pre!

- Zato smo mi ovde, dušo. - Maggie je ušla u sobu u pratnji još dve babice. Poslala je Tristana da izađe, koji je odbio da ode dok ne poljubi svoju ženu i došapne joj ohrabrujuće reči.

Gillian je pošla za Tristanom. Ovaj sveti trenutak pripadao je porodici. Snaći će se ona već, željna da istražuje zamak bez da je prate u stopu.

Klub Brbljivica

Davina ju je zaustavila. - Ostani, molim te, i pomozi nam da dočekamo prinovu.

Gospode, Gillian je bilo jasno zašto je Colin sa toliko nežnosti pričao o ovoj ženi.

Kose svetle poput perli oko vrata, koja joj je uokvirivala lice, svojom eteričnom lepotom je podsetila Gillian na vilu. Iako je poglavarova žena i kraljeva ćerka, stidljiva je i blaga, nežnog i privlačnog tona. Ljubazna je i zato se svidela Gillian. Ali ipak neće biti na smetnji.

- Trebalo bi da obiđem sina.

- Edmund je otišao da se igra sa decom, - obavestila ju je Maggie dok je polako sklanjala Isobelino ćebe. - Bezbedan je. Ne moraš da brineš.

Zastavši kraj vrata, Gillian je pročistila bolno grlo i treptanjem oterala nalet suza. Igra se. Njen sin se igra sa drugom decom. Ne mora da brine. Osmehnula se kada ju je talas sreće preplavio iznutra. Želela je da zauvek ostane ovde. Sa Colinom ili bez njega, izgradiće svoj život ovde sa Edmundom. I da, pomislila je, zavrćući rukave kad se pridružila ostalima oko kreveta, dobar je osećaj raditi ženske poslove sa ostalim ženama.

- I, kako ti se čini Camlochlin, za sad? - upitala ju je jedna od njih dok je Maggie davala Isobel da popije čaj, poduprevši je jastucima.

Sve su pogledale u nju, očekujući njen odgovor.

- Znam da možda zvuči blesavo, ali osećam se kao kod kuće.

- Ne zvuči nimalo blesavo. - S druge strane kreveta, Mairi joj se osmehnula. Kao i ostale.

Da, bila je kod kuće. Najzad.

Klub Brbljivica

POGLAVLJE 37

- Sigurno ne misliš da treba da putujemo preko tih litica.

Colin je pogledao Gatesa preko vatre. - Naravno da ne. Ići ćemo preko brda. Ispričao sam ti sve o liticama Elgola da bolje razumeš prirodu zemlje koju ćeš zvati domom.

- Je l’ mnogo hladno? - upitala ga je Sarah Gates, priljubivši se uz muža, i pružila ruku sestri.

- Ume da bude, da, - iskreno joj je rekao. - I tiho.

Svi članovi Sarine rodbine, koju su činili njena majka, Helen Harrison, njena dva brata i njihove porodice, i njena mlađa sestra, Leslie, imali su zabrinut izraz lica.

- Pa, - kazao je njen najstariji brat, prekidajući tišinu u logorištu, - bolje to nego da nas uhapse ili ubiju zbog naših uverenja kao oca.

Svi su se slagali u tom pogledu. Porodica Gatesove žene je već mnogo izgubila.

- Ali i tvoji su katolici, zar ne? - upitala je Sarina majka. - Zašto bi nas primili?

Da, njegovi rođaci neće baš dobro prihvatiti činjenicu da su ovi ljudi kovenanteri. On i Mairi su imali običaj da noću love pripadnike ove male anti-katoličke sekte, a evo ga sad, namerava da ih dovede skoro dvadeset kući.

Kakav je imao izbor? Bilo je ili da im pruži sigurnost – što nije mogao drugačije nego da ih odvede u Camlochlin – ili da gleda Gatesa kako odlazi u borbu protiv kraljevih ljudi.

To prokleto sigurno nije hteo. On i Gates su prijatelji, a osim toga, Gillian će biti jako srećna da zauvek ostane sa svojim kapetanom.

- Prihvatiće vas jer ću ih podsetiti da vi stradate, isto kao što su oni.

Podelili su oskudnu večeru od namirnica koje su Harrisonovi poneli sa sobom kada su napustili domove. Trebalo im je dosta vremena da se odluče, ali prihvatili su Georgeovo upozorenje. Kralj je obećao u Colinovom prisustvu, čim je naredio da pogube lorda Devona, da će pobiti sve protestante. Ako žele krvavi rat, on će im ga i pružiti.

- Morate krenuti sad, - podsetio ih je Colin, spuštajući se na travu. - Ne vraćam se opet ovamo. Mirno ćete živeti, a ako William preuzme tron, možete se vratiti svojim domovima.

Iz još jednog razloga nije hteo da ih vodi preko litica u Camlochlin, iako bi tako stigli dan ranije. Niko nije znao za taj prolaz; samo rođaci. MacGregorovi nisu morali da brinu da će im neko zariti strelu u grudi kada prolaze preko litica. Brda su, međutim, rezervisana za strance. Neželjene, uglavnom. Moraće da jaše ispred i mahne im svojim pledom da signalizira da dolazi u miru dok ga ne prepoznaju.

- Idemo i mi, - rekla je Sarah u ime ostalih koji su se složili.

- Naspavajte se onda. Ujutru krećemo za Glenelg. - Colin je sklopio oči, zatim ih otvorio trenutak kasnije i zaškrgutao zubima ka zvezdama.

Klub Brbljivica

Bilo mu je teško i da pomisli koliko mu srce željno iščekuje ponovni susret sa Gillian.

Ili koliko mu se utroba steže na pomisao da je opet drži u naručju. On je ratnik, pobogu, a ne zaljubljeni balavac.

Ali mu užasno nedostaje.

- Coline?

- Da? - Zahvalan sam ti za ovo, - kazao je Gates. - Što sve nas vodiš iz Engleske. Colin je zažmurio i setio se svega što se desilo od kada je ostavio Gillian u Dartmouthu. Nemajući mnogo izbora, James ga je oslobodio dužnosti. Colin se vraćao kući, bilo kao dezerter, bilo kao čovek koji je vratio kralju njegovu kćer i koji je imao moć da mu je oduzme. Sreo je Gatesa na putu u Essex i obavestio ga o kraljevim namerama. Trebalo mu je skoro dve nedelje da okupi kapetanovu ženu i njene rođake u Norfolk, i još dve nedelje da dođe u Visoravni. Bio je užasno iscrpljen, ali pomisao da ga Gillian i Edmund čekaju mu je davala snagu.

Potapšao je rukom po zemlji i ponovo otvorio oči. - George, misliš da mi je oprostila?

Beskrajno dugačak trenutak nije čuo ništa osim pucketanja grančica u vatri.

Nemoguće da je kapetan već zaspao. Možda nije hteo da mu odgovori na nešto u šta nije siguran. Šta ako mu nije oprostila? Ako neće?

- Znam da sam mnogo krio od nje, ali..

- Od nas oboje, - najzad je progovorio Gates. - Kako si uspeo da ostaneš tako oprezan i posvećen svom cilju? Ja to ne bih mogao, - rekao je skromno. - Ne da sam je zavoleo.

Slomio bih se i rekao sve što želi da zna. Divim se tvojoj snazi volje.

Colin je odigao glavu sa zemlje i nasmejao se svom prijatelju. - Šališ se? Moja snaga volje se poljuljala onog dana kada sam je upoznao. A što se tiče doslednosti cilju, - rekao je, otreznivši se istinitošću svega toga, - zar misliš da sam došao u Dartmouth da se zaljubim u rođaku mog neprijatelja i da mu je otmem iz ruku? Ništa više nema svrhu, osim nje... nje i Edmunda. - Spustio se natrag na zemlju, ka zvezdama koje su svetlucale. - Nemaš zašto da mi se diviš.

Ovaj put mu nije odgovorio Gates, već njegova žena. - Ne slažem se.

****

Colin je zaustavio konja na vrhu grebena kada je sunce počelo polako da zalazi nad Camlochlinom. Srce mu je zastalo za trenutak od prizora sirove lepote neba koje gori u bronzanim i žutim plamenovima. Izmaglica koja se spuštala sa visokih planina uhvatila je

Klub Brbljivica

svetlost i obojila dolinu nijansama smeđe i ljubičaste. Kako je ikada mogao poželeti da napusti ovo mesto?

Još uvek je mnogo ljudi bilo napolju, neki su završavali dnevne poslove, a neki se jednostavno divili predstojećoj večeri. Još uvek je bio predaleko da odredi je li i Gillian među njima.

Odvezavši pled, zavitlao ga je preko glave i zario čizme u konjske slabine. Začuo se zvuk trube i vatrena strela je zaparala nebo iznad belih penušavih talasa zaliva. Usporio je malo kako bi pružio vremena čuvaru da ga prepozna i osmotrio dolinu od linije obale do padina Bla Bheinn sa svoje desne strane.

Tada ju je ugledao, kako izlazi iz nedovršene kuće njegove sestre sa Aureliusom koji je lajao pokraj skuta njene haljine, i Edmundom i Malcolmom kako trče ispred nje. Još uvek ga nisu videli i iskočio je iz sedla da uživa još malo u tom prizoru dok ga ne ugledaju.

Bilo mu je drago što Gates još uvek nije stigao da posvedoči kako mu se iz ko zna kog razloga oči pune suzama. Stisnuo je zube i rezignirano uzdahnuo. Upravo to je ljubav činila muškarcu. Činila je da se oseća življim nego ikada pre. Pretvorila ga je u oca koji je učinio sve u svojoj moći da sinu pruži srećno detinjstvo. Preobratila je ratnika u nešto bolje i jače – u supruga.

Podigao je ruku i dočekao nalet topline od koga mu se srce gotovo otopilo kada ga je Edmund spazio i pojurio uzvikujući njegovo ime. Gledao je kako ga Gillian prepoznaje i zastaje kao da je videla duha.

Prokletstvo, nedostajala mu je. Krenuo je ka njoj, vođen snagom koju je znao da niko ne može poraziti. Najpre je stigao do Edmunda, podigao ga visoko u vazduh i poljubio njegovu čupavu glavicu dok ga je spuštao na zemlju.

- Vratio si se kući.

- Jesam, - odgovorio je, spustivši Edmunda, kada je Gillian prišla. Prokletstvo, nedostajao mu je njen lik, njen oprezan osmeh, način na koji su njene oči pretraživale njegove, pronalazeći sve što je ikada hteo da bude. - Tebi, ako me prihvataš.

Osmehnula se, praštajući mu sve i paleći njegovo srce. - Da, Coline MacGregor.

Prihvatam te. Ali šta je s tvojim ratom? Šta sa kraljem?

Uzeo ju je u naručje i, gledajući je u oči, po stoti put se zaljubio u nju. Svaki dan bez nje je bio dosadan i beskrajno dug. - Neka se kraljevstva bore za svog kralja ako to žele.

Boriće se bez mene. - Pa da, šta je inače borba? Šta je rat u poređenju sa uzbuđenjem zbog započinjanja novog života sa njom, u poređenju sa tim da postane otac Edmundu? - Volim te, devojko, - rekao joj je, sagnuvši glavu da je poljubi. Dve nedelje je maštao o tome da je poljubi. Želeo je da je ljubi celog života. Zadovoljno je uzdahnuo kada su im se usne srele i ona se opustila i postala željna u njegovim rukama.

Klub Brbljivica

Živeće ovde, pod sigurnom zaštitom planina i magle i najsmrtonosnijih od svih, MacGregorovih. Nek’ Engleska padne u ruke protestantima.

On mora da pravi decu.

KRAJ Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Klub Brbljivica