Kraljevstvo snova brodolom lv

Kraljevstvo snova

SVE ŠTO ON ŽELI

BRODOLOM IV

KRALJEVSTVO SNOVA

2

Kraljevstvo snova

EPILOG Nešto u njegovim rečima izazvalo je treperenje u mom telu. "Jeremiah," mrmljam, "sećaš li se šta si rekao o udaranju dve muve jednim udarcem?" Sve glave okrenule su se da me pogledaju, uključujući i Marieninu. Pogledam u njih, pa u Jeremiah. "Svi smo ovde, na istom mestu, na osnovu informacija koje su verovatno od Alexandera lično..."

Videla sam razumevanje prvo na Marieninom licu. Logika koju moj mozak nije hteo da shvati jeste mobilizirala agente. Ona je počela da uzvikuje naređenja i grupa oko nas je počela da menjati svoje raznoliko držanje.

"Skidaj im lisice!" Tamnoputi agent bacio je ključeve Lukasu koji je brzo otključao lisice svog brata, pa onda moje. Jeremiah je skočio na noge, dok je Lukas mene povukao gore.

"Moramo da izađemo odavde, odmah." Onda je moj svet eksplodirao.

3

Kraljevstvo snova

Poglavlje 16 Buđenje je bilo bolno, bila sam u fazi obamrlosti predugo, moj mozak nije u stanju da se nosi sa realnošću još uvek, pre nego što sam konačno postala lucidna.

Celo telo me boli, kao da je udaralo o zemlju više puta od strane tima linijske pozadine. Ležala sam trenutak, popisujući sve male bolove pre nego se usudim pomaći centimetar.

Odmah sam znala da sam u nevolji kada moja noga nije htela da mrdne.

Nešto teško leži na vrhu nje, ali u mraku nisam mogla da vidim šta je to. Nakašljem se, vazduh je mešavina dima i prašine. Moj mozak izgleda ne razmišja mnogo o neudobnosti, mrdanje mi šalje krhotine bola kroz lobanju.

Zaglavljena u mestu, legla sam nazad na neravan pod zatvarajući oči i jednostavno pokušavajući da dišem. Pluća su mi osetno tesna, prepuna taloga, ali dobro, disanje je sve što sam mogla da radim. Sve ostalo boli previše, a kada je počeo kašalj doneo je oštre bolove kroz nogu.

Jeremiah. Sećanje je bilo tamo, ali daleko. Videla sam poznato lice u glavi, a zelene oči su zurile u mene, ali više me boli kada previše razmišljam o tome.

Stisnula sam zatvorene oči, suze mi klize i suše se uprkos prašini na obrazima.

Naslepo pipam okruženje i osećam pomicanje u blizini. Stenjanje je odjeknulo malom prostorijom dok se neko budio.

"Jesi li dobro?" Uspela sam da zagrakćem, moj glas je promukao. Dug trenutak je usledila tišina.

"Lusy?" Glas mi je urezan u vidu bezbrižne, neozbiljne ličnosti. Zatvorila sam oči.

"Lukas. Šta se dogodilo?"

"Ne znam." Čula sam ga kako se pomera do mene, a onda je zastenjao. "Drži se." Svetlo sa mobilnog telefona osvetlilo je prostor i začkiljih kad se uperilo direkno u mene. Zaštitih oči, pogledala sam okolo mali prostor i vidim debele grede drveta koje su priklještile moje stopalo.

4

Kraljevstvo snova

"Više mi se dopadalo kada nisam znala šta je bilo na meni" šapnula sam slabo.

"Ne zezaš, zar ne?" Ćutanje je naoštrilo moj sluh i kroz bol u mojoj lobanji mislim da sam čula glasove. Lukas isto mora da ih je čuo čim je rekao "Pomoć je na putu." Stisnula sam oči čvrsto, letargija me preplavljuje.

"Tako sam umorna," mrmljam, samo želim da spavam.

"Hej!" Oštar glas je odjeknuo malom prostorijom. "Nema spavanja dok ne izađemo. Možda imaš potres mozga." Letargija je ipak nastavila da se širi i bez obzira koliko se trudila da zadržim budnim moje telo zahtevalo je drugačije.

Posegnula sam rukom ka njegovom glasu.

"Lukas." Slabo se sećam, neko vuče moju ruku i govori nešto u moje uho, ali ništa me ne može zadržati budnom.

Sledeći put kad sam se probudila bilo je jako svetlo upereno u moje oči.

Mašem slabašno rukom, zraci cepaju kroz glavu poput noktiju i svetlost je nestala.

Glasovni eho je oko mene i kad sam trepnula, svet u fokusu je počeo da ima smisla.

"Rekao sam ti, ne možemo se vratiti u tvoju kancelariju."

"To je jedina opcija koju imam u ovom trenutku." Marienin teški naglasak rekao mi je da je francuskinja bila pod velikim stresom. "Nemamo opremu da se bavimo ovakvim stanjem."

"On očekuje da to uradimo, zar ne vidiš? Ne možemo da uradimo ono što on očekuje ili ćemo upasti u još goru zamku."

"Mislila sam da je to ono što si rekao da treba da uraimo." Zakreštala sam promuklim glasom i obojica su pauzirali argumente gledajući u mene. Odmah, Jeremiah je bio na mojoj strani, klečeći je uzeo moju ruku.

"Kako se osećaš?" Tiho me pita stavljajući prste na moj zglob. Mahnuh slabo rukom kroz vazduh.

"Pih." Prokleto je bolelo-pakao, samo disanje boli-ali taj gest izgleda je opustio Jeremiah. Pomeram nogu i usisavam bolni uzdah. "Moje gležanj," stenjem, terajući sebe da se ne pomeram.

5

Kraljevstvo snova

"Bila si zaglavljena ispod glavne krovne grede od kolibe. Bilo je potrebno neko vreme da ti se makne sa stopala." "Šta je sa Lukasom? Da li je on dobro?"

"Prisutan i u jednom komadu. Pa, uglavnom." Okrećem glavu da vidim Lukasa kako prilazi slabo šepajući. Držao se za srednji deo tela i polako prilazio, njegov osmeh i dalje je sijao u mraku. Odbacio je zabrinutost i kleknuo blizu.

"Kako je noga?" Umirujući sebe, pomerala sam prste, a zatim pokušala da savijem stopalo u puki nagoveštaj. Nisam imala pojma koliko dugo sam bila tako, ali se moglo reći da je otrnula i otekla. Bol je još tamo, ali barem ovaj put nije bio takvo iznenađenje.

"Zapravo, bila sam i bolje."

Lukas je prširio osmeh. "To je moja devojka." Ruke oko mene su me stisnule, a Lukasove oči su ošinule Jeremiah. Frustrirano sam zastenjala, shvatajući napetost do koje je izjava dovela, ali Lukas je odstupio. "Znate li šta se dogodilo?" pitao je Marienu koju sam primetila oslonjenu na dve od četiri pukle grede.

"RPG ručna granata, bomba koja je već postavljena? Imam ljude koji rade na tome, ali većina naše opreme je uništena u eksploziji." Marienin glas je zvučao promiklo kao da se nagutala dima ili je uzvikivala naređenja celu noć. "Nemamo dovoljno svetlosti da bi uradili temeljnu istragu, plus imamo teško ranjene."

"Pa, ne možemo ostati ovde."

"To znam, gospodine Hamilton." Drugi čovek u prašnjavom odelu prišao je francuskom agentu i šaputao, Mariena je odšepala.

Naslonila sam glavu u stranu na Jeremiah ruku. "Šta se desilo?" Šapnula sam, zahvalna na tami. Glavobolja je nestajala, ali ne dovoljno brzo za moj ukus.

"Sećam se skinutih lisica, onda eksplozije."

"Bile su tri eksplozije u stvari," Jeremiah odgovori grubim glasom, "sve savršeno usmerene na obaranje kolibe. Ovo nije usmereno u jednu osobu, dizajnirano je da nanese što više žrtava moguće." Stisnula sam zatvorene oči gutajući.

6

Kraljevstvo snova

"Mogu li dobiti malo vode?"

"Ja ću doneti," Lukas je rekao pre nego što je Jeremiah mogao da odgovori. Čovek u ožiljcima je stao čvrsto na noge i pomešao se sa tamom. Između bola u zglobu, užasne glavobolje i stresa koji vodi u ludilo, sve što sam htela jeste da plačem.

"Kako si ti?" Pitala sam ga stiskajući mu ruku.

"Pristojno. Kauč je pao na mene zaštitivši me od većine eksplozije." Slika u glavi natera me da se nasmešim.

"Tebe je napao kauč?"

"Zadržimo tu malu tajnu između nas, hoćemo li? Definitivno je bio veliki napad, ali kada se sve smirilo nisam mogao da te nađem." Njegove poslednje reči bile su hrapave i velika knedla mi je zastala u grlu. "Želim da se ovo završi," mrmljam držeći se sa Jeremiahovu košulju. On je usisao hrapav uzdah, a zatim položio ruku na moju kosu.

"Imam te." Mrmlja, naginjući se i ljubeći vrh mog čela. Nisam mogla da se ne zapitam da li bi to bilo dovoljno za preživeti ovo.

***

"Moram kontaktirati svoje ljude."

"A ja ti govorim da, sada to može biti loša ideja." Prigušeni glasovi me bude po treći put. I dalje sam bila u tamnom prostoru, ali u blizini sam mogla da vidim svetla koja osvetljavaju malu površinu ruinirane kolibe. Moj krevet takođe, nije više na krhotinama, jakna je previjena i služi kao jastuk. Bol u mojoj lobanji je konačno smanjen, sela sam pažljivo testirajući nivo bola. Primetila sam da mi je neko uvezao zglob sa daščicom i ostavio drvene štake na zemlji pored mene.

7

Kraljevstvo snova

Spustila sam noge preko strane uskog kreveta, sedela sam trenutak da budem sigurna da je sve u redu pre nego pokušam ustati.

Prvi pokušaj je krenuo loše, bol je pucao iz mog povređenog zgloba, a ja proklinjem kroz uzdah. Drugi pokušaj sam držala bolnu nogu iznad zemlje i zavrtela kružeći, koristeći krevet kao potporu da se dignem na jednoj nozi.

Dohvatam štaku koja mi klizi u rukama i hramljam ka svetlosti.

Nisam bila jedina povređena u grupi. Nekoliko ljudi, od kojih su neki imali krvavu odeću i zavoje sedeli su na krevetima duž ivice zida kolibe. Oko oboda svetlosti mogu videti nekoliko pokrivenih figura koje leže na zemlji. Dok sam gledala, druga figura je postavljena pored ivice, videla sam bledu ruku koja se izvukla ispod prekrivača. Bili su mrtvi. Zadrhtala sam i sklopila oči.

Jedino svetlo ispred mene baca nejednake senke na zemlju. Hramljam nesigurno po zemlji prema poznatim glasovima, i dalje se raspravljaju.

"Gospodine Hamilton, dok ja poštujem vašu stručnost u nekim stvarima, moram da uzmem svoje ljude i vaše družinu smestim na sigurnu lokaciju."

"A ja vam kažem da je previše opasno verovati bilo kojoj informaciji koju ćete dobiti. Moramo smisliti nešto bez ikakvog spoljnjeg uticaja."

"Da li znamo šta se dogodilo još?" Moj glas je zvučao promuklo kao da sam spavala dugo vremena, ali moje pitanje je privuklo njihovu pažnju. Marie je odmah odbacila moje prisustvo okrećući se ka drugom agentu koji je došao do nje, ali Jeremiah je požurio do mene.

"Kako se osećaš?" Pita zaboravljajući razgovor sa Interpolo agentima.

"Umorno. Kao da imam slomljen članak. Slomljen je, zar ne?"

"Koža je bila modra dok smo je uvijali što nije dobar znak, ali nećemo znati zasigurno dok te ne odvedemo u bolnicu." Zastenjala sam. Bila sam potpuno bespomoćna, beskorisna, a opasnost je daleko od kraja. "Šta ćemo da radimo sada?"

"Ne možemo da ostanemo ovde. Niko ne može reći kako je došlo do eksplozije, što znači da ne znamo da li će se ponoviti. Trenutno smo nepokretne 8

Kraljevstvo snova

mete. Ne verujem nikakvoj vezi, ni električnoj opremi jer sve može biti praćeno. Čak i prokleti automobili koje su vozili ovde imaju GPS čipove unutra."

"Moji ljudi rade na uklanjanju istih na dva vozila. Ranjenici će biti odvezeni, dok je treći spreman." Jeremiah je odmahnuo glavom na Marienine reči.

"I dalje mogu da nas prate sa neba. Koliko sam video, ne postoje nikakvi tuneli uokolo za nas kako bi se sakriti od satelita, i moramo pretpostaviti da je nabasao na nas, kao što jeste." Starija žena je dala znak.

"Da li smo ipak sigurni da je ovo bio Rush?" Jeremiah se zagledao u nju sužavajući oči. "Šta mislite? Ko bi drugi mogao biti?" Iza nas neko je pročistio grlo.

"Možda sam sebi napravio nekoliko neprijatelja tokom poslednja dan ili dva." Nakrivila sam glavu dok je Lukas slegao ramenima, šarmantan osmeh se širio preko njegovog lica. "Nakon što smo se razišli na aerodromu, napravio sam budalu od sebe kako bi privukao pažnju ljupkom agentu ovde. Zaista draga," dodao je pogledavši u Marienino isklesano lice, "tvoja subina je da me primetiš."

"Nisi morao udariti dečka iz obezbeđenja", rekla je Marie neprobojnim glasom ignorišući Lukasovu sladunjavost i gleda u mene.

"Ali bio je grub prema meni kada sam išao kroz kontrolni punkt", rekao je Lukas trepćući očima nevino.

"Loki ovde nam je data informacija," Marie je nastavila ignorišući usiljenog čoveka pored nje. "Slike koje sam ti pokazala na aerodromu su bile deo toga. On nam pomaže da identifikujemo neke od ključnih igrača u svojoj areni."

Pogledala sam u Lukasa. "Gospodin Smith sa dokova?" Setila sam se dobro obučenog, mirnog starijeg muškarca sa dokova u Jamaica. On nije izgledao opasno, ali, sećajući se straha u Niallovim očima, nešto mi je reklo da ne prihvata olako izdaju.

"Da li mislite da on već zna?" Mišić se trznuo na Lukasovom licu iako ga osmeh nikada nije napuštao.

9

Kraljevstvo snova

"Ne sumnjam da zna, stoga nisam siguran da je ovo neophodno uradio Rush."

"Ti im pomažeš?" napomenu svog brata.

Lukas pogleda ka Jeremiah, podizanjem obrve na

"Šta je, zar tvoj veliki buraz ne može biti heroj takođe? Kladim se da si mislio da držiš monopol po tome u našoj porodici."

"Ali mi smo usmereni ovde", rekla sam frustrirano.

"Ko god nas je poslao mora biti taj koji nam je namestio."

"Ukoliko jedan nije znao za ostale i želeo je da jednim udarcem ubije dve muve." Glas je pozvao Marie.

"Ako bi me izvinuli," rekla je zamačinjući u tamu. Pored nas Lukas se pomerio.

"Mislim da bi trebao da se vratim i legnem." Nisam shvatila, dok nije rekao nešto, kako je Lukas pogrbljeno stajao.

"Jesi li dobro?" Pitala sam krećući se ka njemu, ali mi je odmahnuo.

"Biću u redu, samo mi je potreban odmor." Pogleda preko ramena u Jeremiah, ugao usana mu se izvio na gore. "Vidimo se za nekoliko sati."

Definitivno nije izgledao dobro kada je odšepao nazad do kreveta sa jednom rukom oko stomaka. Deo mene hteo je da ide za njim da se uveri da je dobro, ali pulsiranje zgloba me podseti da niko nije zaista bezbedan. Moj um je otišao do mrtvih koji su ležali na ivici svetlosti i gurnula sam sebe duboko u Jeremiah zagrljaj.

Iznad mene Jeremiah se mrštio u mraku. "Ne verujem im."

"Možda ne," mrmljam i tapšem ga po ramenu umirujućim gestom "ali koji izbor imamo?"

"Ni jedan." Položila sam glavu na njegovu pritiskujući se uz njegovu toplotu tela.

"Da li je ovo sve Interpol?" Pitala sam. Ono malo što sam čula o organizaciji nije se činilo da se uklapalo sa ovim scenarijom. Jeremiah je odmahnuo glavom.

10

Kraljevstvo snova

"Oni su došli sa teškim naoružanjem, dobri kao lokalne vlasti. Britanska agencija za kriminal ima veze, a ja sam video neke NATO značke na muškarcima i opremi. Ne bi me iznenadilo da su neki od tih ljudi bili CIA. Rush je sebi napravio međunarodnog neprijatelja, a mi smo zaglavljeni kvadrat u sredini." Ispod mene on je bio tvrd kao stena, svaki mišić čvrst. Unutra je bio kao bik u kavezu u potrazi za nečim, nekim da napuni baterije. U ovom trenutku, međutim, neprijatelj nije bio na vidiku i nepoznata opasnost vreba u tami. On praktično vibrira od napetosti koju drži u sebi. Dok sam prolazila rukom kroz njegovu kosu, osetila sam da se nešto od napetosti smanjilo. Pogledao je dole u mene držeći ruku na mom obrazu.

"Nikada te ne bih udario." Nagla promena teme me je zbunila. Izmakla sam se i pogledala ga.

"Znam to." Bilo je stvari koje sam se plašila da bi mogao uraditi, ali da digne ruku na mene nikada nije bilo u razmatranju.

"Kada smo bili u hotelu... kada sam hteo da te uhvatim i ti si se trgnula uzmičući." Prekinuo je i pogledao je u tamu. "Moj otac..." S`obzirom da sam malo znala o njegovoj porodici i svaka rečenica pregovora sa te dve reči nikada ne sluti na dobro. Najnežnije što sam mogla, zgrabila sam ga za bradu i okrenula lice ka meni. Mrk pogled je nestao, ali čak i u mraku sam mogla videti kako mu bol sija u očima.

"Ni jednom kada smo se prepirali nisam verovala da ćeš me povrediti." Moje reči izgleda nisu imale puno efekta.

"Mogu," promrmlja. "Bilo bi tako lako."

"Ali nisi." Silina u mom glasu konačno mu skreće pažnju. "Povredio si me svojim rečima, da, ali si vođen svojom boli. Čak i dok si sprovodio svoje pretnje..."

Napućila sam usne, shvatajući da su moje rane još uvek sveže. Sećanje na njegove reči i dalje boli, i moraću se baviti sa tim, vremenom. "Oboje smo pravili greške oprost neće doći preko noći".

"Verovatno."

"Jeremiah." Opet sam ga povukla po strance vodeći računa da budemo oči u oči. "Ne znam pojedinosti iz tvog porodičnog života i odrastanja, ali mislim da 11

Kraljevstvo snova

znam čoveka koji si sada." Oslonjena na štaku hramajući bliže njemu dok nismo bili licem u lice, a zatim sam mu stavila ruke oko vrata. Jeremiah me gleda u tišini, ali znala sam da sam zaokupila njegovu pažnju.

Neočekivano, suze se formiraju u mojim očima i trepnula sam terajući ih kako bih nastavila. "Ti si neverovatan i uprkos svemu što smo prošli, drago mi je što si bio uključen u moj život." Tišina se širila oko nas, ali nisam skrenula pogled sa njegovih očiju. One su sijale na slabom svetlu i nisam mogla da dokučim šta se dešava unutar njegove glave, nisam marila. Na kraju on pročisti grlo i pogleda u stranu.

"Treba da vidimo kako se ostali snalaze." Da sam očekivala sličnu izjavu od njega to bi bio razočaravajući odgovor. Kao što i jeste, samo sam frknula i preokrenula očima. Čoveče.

"Hoćeš li dati devojci ruku?" Malo se iskosio i ispružio svoj lakat prema meni. Predajući mu štaku omotala sam ruku oko njegove stiskajući se uz njega.

Bilo je toliko toga za reći mu, ali to će doći kasnije. Upravo sada smo imali druge probleme koje treba rešiti, sa njegovom pomoću odšepala sam ka svetlosti prema ostatku naše grupe.

12

Kraljevstvo snova

Poglavlje 17 "imamo li ikakvu ideju ge idemo?"

"Ni nagoveštaj. Ali mislim da opšta saglasnost je da ne možemo da ostanemo ovde." Namrštila sam se na Lukasa koji stoji pored mene.

"Jesi li ti dobro?" Bili smo jedno pored drugog ispred velikih crnih vozila koja su stajala ispred onoga što je ostalo od kolibe. Na slabom svetlu, mogla sam videti liniju znoja koja klizi niz Lukasovo lice. Njegova bleda koža sijala je u mraku, a on je bio naslonjen na haubu vozila.

"Aha, ja sam zdrav kao dren." Pogledao me je. "Na kraju barem se nisam pretvorio u ćopavca." Pocrvenela sam vrpoljeći se sa mojom štakom.

"Jesi li me ti izvukao?" Pitam ignorišući njegov sarkazam.

"Koliko god sam mogao." Sa rukom pokaza nejasno ka mom zglobu. " Možeš li se iole osloniti na nju?" Ispravila sam se i polako ispravila stopalo na zemlji. Bol je još bila tamo, ali nije više bilo mučno kao ranije.

"Malo," odgovaram, podižući se i naslanjajući ponovo na štaku.

"To je dobar znak, Nadam se da je uganuće ili samo modrica od udara." On ućuta, stanje na koje nisam navikla kod njega.

"Stvarno ne izgledaš dobro," rekla sam, čelo mi se naboralo od brige. Lukas je spašen, odgovora dok su Marie i Jeremiah prilazili. Naslonila sam se na Jeremiah dok je gledao svog brata. Njegov stisak oko mojih ramena bio je čvrst, iako sam bila zahvalna za njegovo prisustvo, napetost mi je govorila da ima puno toga na čemu moramo poraditi.

"Imamo dva auta spremna za polazak," Marie je rekla otvarajući vrata suvozača pored mene. Agenti su isključili sva svetla u unutrašnjosti vozila kako bi izbegli da nas otkriju, ali ona je uperila lampu u unutrašnjost kako bi uradila proveru poslednji put. "Jedan od naših je oštećen u eksploziji i moji ljudi sada rade na tome, ali moramo naše ranjene skloniti na bezbedno."

13

Kraljevstvo snova

"Biće u stanju da nas prati bez obzira ako držimo svetla ugašena ili ne."

"To je rizik koji moramo uzeti."

"Imam povređene ljude, i Lucy ovde možda ima slomljeni članak. Ona svakako ne može da trči u slučaju drugog napada." Malo se naježim, ne uvažavajući da moje stanje se koristi kako bi Jeremiah dobio saradnju, ali je klimnuo glavom.

"Ovaj kombi je za povređene, već smo izvaili zadnja sedišta." Marie je klimnula glavom i rukom pokazala ka tami. Nekoliko ljudi je izašlo, a nekoliko pridržavajući druge dok su hramali ka vozilu. Jedan po jedan ušli su u kombi, u tihom stanju, osim povremene zadisanosti i gušenja bola kroz stenjanje. Oslonila sam glavu na Jeremiah ruku, ali se izmakao i otvorio vrata suvozača.

"Evo, hajde da te ubacimo unutra." Pustila sam ga da mi pomogne smestiti se na sedište, a štake mi je polegao u krilo.

"Da li ti voziš?" Pitala sam vezujući pojas. Nije odmah odgovorio otvarajući klizna vrata sa strane.

"Pomozi mi" rekao je svom bratu osorno pokušavajući otvoriti teška vrata.

"Jeremiah", rekla sam čvrstim glasom "ti ideš sa nama, zar ne?"

"Ne izgleda tako," Lukas ispaljuje ne pomerajući se sa mesta naslonjen na haubu. Njegovi zubi sijaju u mraku. "Moja pretpostavka je da će ostati i ponovo izigravati heroja." Ne! Pogledala sam u Jeremiah, ali je bilo previše mračno da bih pročitala njegov izraz lica.

"Da li je to tačno?" Pitam oštrog glasa. Kada još nije odgovorio, posegla sam i uhvatila ga za rukav. "Da li ostaješ ovde?"

"Samo na kratko." Reči su zvučale odlučno od njega, kao da nije imao nameru ni reći mi. "Pomoćiću oko trećih kola i biću odmah iza vas."

"Koliko dugo će to trajati?"

"Ne bi trebalo biti dugo. Ali imamo više ranjenih koje treba smestiti na sigurno. Biću odmah iza vas." Želim da ostanem sa tobom. Reči su mi zastale u 14

Kraljevstvo snova

grlu dok mi je disanje postajalo hrapavo, anksioznost preti da me preplavi. Ideja preklinjanja je protiv svakog aspekta mog bića, ali upravo tada je to bila jedina opcija koju sam mogla zamisliti. Svejedno, čvrsto držim usta zatvorenim, zurim u njega u tišini dok pomaže ostalim ljudima da uđu unutra. "Šta je sa drugim kolima?" pitam.

"Previše su mala da stane više ljudi, a takođe nosimo i najveći deo preostale opreme. Oba vozila će ići različitim putevima kući u slučaju da se prate, ali trebalo bi da stignu u isto vreme." Zatvorio je vrata i nagnuo se kroz otvoren prozor.

"Osposobićemo ovaj drugi auto i vidimo se na krajnjem odredištu." Nešto mi je govorilo da neće da se predomisli i da želi da budem jaka za njega i više čvršća.

Ovde je suviše opasno, ko zna šta vreba iz senke. Ali progutala sam sumnju i suze, znajući da ne bi pomoglo, položila sam nesigurno ruku na njegov obraz.

"Budi oprezan."Zgrabio je moju ruku i poljubio dlan. Ovako blizu, mogla sam da vidim odobrenje i zahvalnost u njegovim očima, kao da je ponosan na moj odgovor. Prolazim prstima po njegovom licu, memorišem teksturu i oblik, zatim nevoljno povlačim ruku. Želela sam da plačem i da se svađam, izjasnim i molim, ali nisam htela da izgledam patetično. Gutajući strahove, uvukla sam ruku u auto i zavalila se u sedištu grizući unutrašnjost obraza da se suzdržim od plakanja.

"Hajde Lukas," Jeremiah kaže signalizirajući bratu da ga prati. Lukas se premešta preko haube.

"Ja sam..." on utihnu, okrećući glavu kako bi uhvatio moj pogled kroz vetrobran. "Mislim da ne mogu." "Šta..." Zagrcnula sam se kad je Lukas skliznuo u stranu i pao isred točka.

Odmaj, Jeremiah je bio na njegovoj strani, ja sam istegla vrat kroz prozor da vidim šta se dešava. Lukasovo disanje je plitko i zastenjao je od bola kada su bratove ruke pritisnule njegov stomak. Jeremiah je naglo podigao košulju, čak i na slabom svetlu mogla sam da vidim tamnu modricu na njegovom stomaku.

"Ti arogantna guzice," Jeremiah zareža dok Maria signalizira dvojici agenata za pomoć "zašto nikom nisi rekao da si povređen? Ovo izgleda kao unutrašnje krvarenje."

15

Kraljevstvo snova

"Tako izgleda?" Upitao je slabo Lukas dok su tri čoveka se postavljala kako bi ga podigli u kombi. Ne mogu da kažem da li je ozbiljno pitao, ali njegov slab glas me je uplašio.

Podignut je pažljivo u kombi i postavljen preko sedišta iza mene, jedino koje je ostalo u kombiju. Okrenula sam se u sedištu koliko mi je pojas dozvoljavao i uhvatila sam Lukasov pogled. Dao mi je slab osmeh uz njihanje. "Šta je ljutice?"

Marie je sela na sedište vozača i startovala kombi. Vrata su se zatvorila, a Jeremiah je odstupio od kombija. Ispred nas, videla sam drugi auto kako izlazi na put gde ga je mrak gutao. Ni jedno vozilo nije imalo upaljene farove, pitam se kako vozači upravljaju dok nisam videla Marie sa parom noćnih vizira preko njenih očiju.

"Krećemo."

Gledala sam bespomoćno kako nas kombi odvozi povlačeći se brzo iz oskudnog svetla kabine. Jeremiahovu figuru je suviše brzo progutao mrak, a ja se okrećem napred. Grudi su mi se stisnule, progutala sam da zaustavim suze.

Uspomene nižu svoju ružnu stranu na dan kada su mi roditelji umrli. Policija me je nazvala nekoliko sati posle da mi saopšti nezgodu, odvezla sam se u bolnicu da identifikujem tela. Nema šanse da to mogu opet uraditi, poludeću ako se to desi sa Jeremiah.

"Dakle, ti si prvobitno iz Canade?" Marienn glas seče tišinu vukući moju pažnju na sadašnjost. Pogledala sam u njenom pravcu, pa onda u tamu, ništavilo se širi ispred mene.

"Quebec, zapravo," mrmljam pročišćujući grlo kako bi se otarasila knedle. "doselili smo se dole kada mi je baka umrla i ostavila nam kuću u New Yorku."

"Ah, francuska kanađanka. Imam sestru u Monterealu." Znam da je pokušavala da započne mali razgovor, ali nisam bila raspoložena. Blago se okrećem u sedištu, prebacujem ruku nazad na sedište iza mene pipajući naslepo Lukasa. Kada sam našla njegov lakat, skliznula sam rukom dok mu nisam našla prste. Blago sam ga stisnula i bila sam zadovoljna kada je uzvratio.

16

Kraljevstvo snova

"Zašto nam nisi rekao da si povređen?"

"Bilo je suviše zabavno videti tvoje lice kada sam pao. Voleo bih da sam imao kameru." Frknem.

"Da nemaš unutrašnje povrede, udarila bih te."

"Samo napred, sumnjam da bi bilo neke razlike sada." Reči su mu napete i stisnem mu ruku čvršće.

"Marie," pitam drhtavim glasom "koliko traje vožnja?"

"Bićemo tamo koliko god mogu brže voziti." Vozili smo se u tišini, vožnja se otegla u nedogled. Druga dva agenta bila su pozadi sa prelomom kostiju. Mogla sam da čujem njihovo stenjanje dok smo prelazili preko neravnina na putu, ali Lukasovo hroptanje u srcu me je bolelo. Marie je na kraju skinula svoj vizir naočari i uključila svetla da potrefimo glavni autoput.

Moj pulsirajući zglob je bio udaljena misao u mojoj glavi dok sam nastavljala brojati milje dok nismo stali. Već je svanjavalo kada smo ušli u bolnicu u blizini Londona. Medicinsko osoblje u pratnji agenata gomilaju iz zgrade krećući se pravo ka našem kombiju. Izvukla sam se napolje, mišići su mi ukočeni nakon duge vožnje.

U daljini nazirem kolica, gledam dok Lukasa stavljaju na nosila. Hramljam iza dok doktori ga guraju unutra, ali mi nisu dozvolili da uđem sa njima u lift.

"On ide na operaciju." Marie govori dok ja pokušavam da prođem pored nje.

"Odavde je dozvoljeno samo doktorima." Tonula sam bespomoćno gledajući dok su se klizna vrata zatvarala.

"Da li će biti dobro?"

"Ne možemo znati, ali ovi lekari će uraditi najbolje što mogu." Pokazuje na moj zglob. "Treba neko da ti pogleda nogu." Da bih joj dokazala da je u krivu, savijam nogu i polažem stopalo ravno na pod. Bila je kruta od otoka i dok je bol još uvek bio prisutan, više nije bilo mučno.

"Dobro sam. Šta je sa Jeremiah i ostalim agentima?"

17

Kraljevstvo snova

"Njegova grupa je proverena pre trideset minuta, na putu su ka ovamo."

Ramena su mi klonula, uzdah koji nisam shvatila da zadržavam izašao je glasno iz mog tela. Ne osećam se bezbedno dok Jeremiah ne stigne, ali bilo je dobro znati da je na putu ka nama. "Nikad nismo bili u stanju da u potpunosti razgovaramo o tome šta se dogodilo nakon što ste napustili London. Možda možemo to naoknaiti?"

Agentica je bila gotovo prijateljski nastrojena i zurila sam sumnjičavo u nju.

"Imali smo lisice i bili smo pod stražom poslednji put kad smo razgovarali."

"Vi ste tada došli na zaštićenu lokaciju, u sred velike operacije. Tako da je razumljivo da smo bili malo sumnjičavi." Shvatila sam.

"Rećiću vam sve što je potrebno da znate," rekla sam i onda uzdahnula "više sam umorna od avanture u ovom trenutku, spremna sam na vraćanje dosadnom životu."

"Pazi šta želiš, možda ti neće biti dovoljno nakon onog što si preživela. Ipak, svakako razumem osećaj, upala si u društvo koje možda te nikad neće ostaviti na miru."

"Ne šalite se," promrmljam, ali jedna strana usne mi se nakrivila na gore "imate neko mesto gde mogu stati na svoje noge." Marie nije imala priliku da mi odgovori nakon što je mladi agent požurio do nje.

"Našli smo ih," rekao je sa hitnošću u glasu.

"Koga?"

"Agent Sandersovu porodicu. Njegova žena je zvala iz govornice na manje od kilometar pitajući za supruga. Dovodimo je sada." Marienine usne su se zategle u tmurnu liniju.

"Na kraju, ipak, neki ljudi su izašli iz ovoga nepovređeni," mrmlja, onda se okreće ka meni. "Moram da idem, ali i dalje želim razgovarati sa vama."

"Mogu li nekako pomoći?" Upitam prateći je na mojim štakama, "Možda bar da saslušam njihove priče? Ako mogu pomoći bilo kako recite mi." Francuskinja je stala i pogledala me, a zatim nevoljno odmahnula glavom.

18

Kraljevstvo snova

"Prvo ih moram obavestiti o smrti agenta Sandersa, onda ih ispitivati o svemu što znaju. Ako kažu sve što može da nam pomogne da ga identifikujemo, obavestiću te." Zastala je, a zatim pročistila grlo. "Shvatam da si bila na pogrešnoj zabavi, ali pre vašeg duela sa agentom Sanders, on je bio dobar porodičan čovek i oficir. Mogu li se osloniti na tvoje ćutanje o njegovom nevoljnom učešću u celoj aferi?"

"Naravno." Očaj na agentovom licu kad je izvukao pištolj na mene urezao mi se u glavu. Bio je stavljen u bezizlaznu situaciju, primoran da bira između svoje porodice i nas. Uprkos svemu, mogla sam da razumem zašto je morao da nas napadne. Ne bih prebacila teret njegovog delovanja na ničiju porodicu, posebno na nekoga ko je držao taoca za Alexander Rusha.

"Idem li sa tobom?"

"Ne, vi ostajete ovde. Čim neko potvri da ste vi i Lukas dovoljno zdravi za otpust, uzećemo vas oboje." Usne su joj se stanjile i pažljivo me posmatra. "Šta je on tebi?" Čula sam jasnu insinuaciju u njenom glasu, ali već sam znala svoj odgovor i trudim se da ne zvučim uvređeno.

"On mi je dobar prijatelj. Ništa manje, ništa više." Marie izgleda sumnjičavo, ali klima glavom.

"Znam da insistiraš da si dobro, ali neka doktor pogleda tvoju nogu." Moje usne se iskrive, ali razumela sam poentu, klimam glavom. Dok je Marie odlazila mladi lekar u pratnji drugog agenta mi je prišao.

"Ovuda gospođo," rekao je i pratila sam ga niz hodnik. Lekar je potvrdio moju sumnju za iščašenje i samo je promenio zavoje. Stopalo je još uvek otečeno, ali je objasnio da su modrice spoljne od siline udara grede na nogu, a manje od preloma. Predložio je rengen, ali je priznao da sam imala dobru mobilizaciju i ne previše jake bolove, verovatno je uganuće. Novo previjanje stegnulo je celo područje, iako je upozorio da se ne oslanjam na nju za početak.

Lukas je i dalje bio iza glavnih vrata, verovatno na hirurgiji dok završavala svoj pregled. Nisam bila sigurna koliko dugo sam sedela, ali svemu što se dešavalo dozvolilo mi je da na trenutak odmorim oči. Tu previše stvari u poslednje vreme, previše opasno, za ovaj kratak trenutak 19

sam ja uprkos je bilo sam se

Kraljevstvo snova

osećala sigurno i nisam to želela propustiti. Glavobolja koja je bila prisutna od kako je bila eksplozija u kolibi, polažem svoju glavu na zid i zatvaram oči.

"Gospođa Delacourt?" Glas u blizini me trgnuo iz sanjarenja. Pored mene je stajao drugi doktor, ovaj malo stariji, gleda okolo u iščekivanju. Nisam imala pojma koliko dugo sam spavala, ali sam videla da su isti agenti postrojeni duž hodnika.

"Da?" Pitam uspravljajući se. Doktor me je pogledao i blago se nasmešio.

"Vaš prijatelj Lukas pita za vas." To me razbudilo potpuno. Zgrabila sam svoje štake i podigla se na noge dok je doktor nastavljao. "Njegovo krvarenje nije bilo ozbiljno i mogli smo ga staviti pod kontrolu sa minimalnim zahvatom operacije. Moraće ostati ležati još neko vreme." Zadnji deo čini se da je više usmeren agentima nego meni. Jedna žena se odgurnula sa stuba kraj zida izvlačeći mobilni iz džepa.

"Hoće li on biti dobro?" Pitam privlačeći doktorovu pažnju ka meni. "Mogu li ga videti?" Doktor je klimnuo glavom.

"Možda bude malo omamljen, ali da, mogu vas odvesti njemu."

"Mogu li imati momenat pre nego što odete k`njemu?" Pogledala sam i vidim da jedna od agenatica je ostala u bolnici krećući se ka meni. "Agentica Anderson," rekla je kao kratak uvod dajući mi brzo rukovanje. Ignorisala je doktora i pokazala mi da je pratim. "Agentica Gautier htela bi da popričate." Nova zastupnica je imala američki naglasak koji sam našla interesantnim. Pratila sam je nekoliko metara niz hodnik, ulazeći prva u sobu navodi me. Moje iskustvo u poslednjih nekoliko nedelja čini da nemir zadržim iza sebe. Deo mene želi da joj verujem, ali prošla sam kroz mnogo toga da bih bila vitez moje bezbednosti. Čak i sada, analiziram sve, pokušavajući da shvatim najbrži izlaz u slučaju nužde. Pitala sam se da li je ovo kako se Jeremiah osećao sve vreme.

Zaustavile smo se nekoliko metara, dalje od eha bilo kakvih ljudi, agentica je pružila mobilni ka meni. Uzimam ga i stavljam na uho. "Da?" "Imam nekoliko pitanja pre nego odeš do Lukasa." Izgledalo je kao da me posmatra, sve što sam znala i jeste.

20

Kraljevstvo snova

"Važi."

"Razgovarala sam sa Agent Sandersovom udovicom i ona ima priličnu priču da ispriča. Međutim, ja bih želela da čujem tvoju priču, takođe."

"Pomoći ću vam koliko mogu, ali nisam baš sigurna šta se sve dešavalo.

Jeremiah nas je vozio oko sela, zamenjujući auta kada smo otišli."

"Zamenjujući automobile? Ne, nije važno to. Da li ste stali negde? Sastali se sa nekim?"

"Samo sa jednom osobom," lagala sam, rešena da držim Ethana dalje što je moguće. Jeremiah nije hteo da njegov bivši saigrač bude doveden i držim se njegovih želja.

"Zaustavili smo se u nekom pabu i sreli se sa čovekom zvanim Ronny. On je taj koji nam je rekao da Rush treba sklonište, što se ispostavilo da je vaša koliba."

"Možeš li ga opisati?"

"Nizak, mršav, nervozan. Velike uši, veliki nos, plave retke kose kao u trol lutke. Bio je pun sebe dok je Jeremiah obezbedio pomoć i dobio informaciju.

Upoznali smo ga u jednom starom pabu preko puta bakalnice i perionice, ali ne znam grad. Jeremiah bi mogao da vam kaže, da li je on stigao?"

"Držimo se ove teme. Da li je imao akcenat?" Iako nije mogla da me vidi slegnula sam ramenima.

"Ja bih to opisala kao londonski, ali ne znam kako da budem konkretnija.

Definitivno mogu da ga izaberem kada bi bio postavljen u nizu osumnjičenih."

"Hvala, gđo Delacourt."

"Ali šta je sa..." Veza prekinu u sred rečenice "Jeremiah?" Frustracija je zaiskrila i ne tako mala količina straha. Gutam teško, vraćajući agentici mobilni.

"Molim vas, obavestite me što pre možete ako ima vesti od Jeremiah," kažem zadebljalog glasa. Crvenokosa žena klima, a ja izbacujem isprekidani uzdah.

Ostavim strah sa strane, podižem bradu i idem za doktorom u obližnju prostoriju.

Lukas leži na krevetu dok sam ulazila, okreće glavu u stranu.

21

Kraljevstvo snova

"Hej," kažem terajući usne na smešak "izgleaš užasno."

"Poklopac upoznaje lonac." Lukas mi daje umoran osmeh. "Drago mi je videti te, takođe. Gde smo mi?"

"U bolnici. Za sada svakako." Uzdahnem i sednem. "Kako se osećaš?"

"Spreman sam da igram poskakujući." Pomera se u krevetu gurajući sebe nazad uspravljajući se, onda se trznuo. "Pa, možda ipak valcer." Zurim u svoje ruke, prelazim preko noktiju nesigurno dok se on namešta udobno. "Želim da se ovo završi, Lukas," mrmljam stavljajući ruke na ivicu njegovog kreveta. "Želim da idem kući i zaboravim da se ovo ikad desilo."

"Svet ne funkcioniše tako, nažalost. Ne možeš pobeći prošlosti, samo se suoči sa tim i nadaj se da ćeš preživeti sastanak." Namrgodim se na Lukasa, jer njegov siguran glas mi govori da je bio već u ovoj situaciji. Naša situacija je bila toliko neizvesna, sa previše nepoznatih varijabli. Moj život je kao ratna zona čak i kada sam bila na sigurnom tlu. Svaki smisao je povišen, moje emocije preblizu površine. Nije bilo načina znati gde će čekić sledeće pasti.

Mali zvuk ispred vrata naterao me je da poskočim u stolici i bacam zabrinut pogled na ulaz. Pogledala sam prema Lukasu i vidim da me posmatra, oči sam vratila natrag na moje ruke. Pored mene Lukas uzdahne.

"Voleo bi da ti kažem da će biti sve u redu. To bi bila laka laž, naročito od mene, zar ne? Ali s`obzirom da znaš sve o situaciji, možeš li mi verovati?"

Ne. Laži, bez obzira koliko dobronamerna, bila bi besmislena. Uloge su bile previsoke i previše lične da bi dobila ikakvu utehu od praznih obećanja. Nastavila sam da zurim u prste, a tišina se protezala između nas. Crna tama je zasjala u meni preteći da uguši svako dobro sećanje koje imam.

"Lusy, pogledaj me."

Nerado dižem pogled da bih videla da me gleda glave nakrivljene na stranu.

Ožiljak preko njegovog lica bio je omekšan bledilom kože, ali njegove plavo zelene oči bile su upozorenje, kao i uvek. Tamna kosa nije više počešljana unazad, zalepljena je na od znoja ispucalo lice. Uglađenost je otišla, sufisticiran izgled se 22

Kraljevstvo snova

izjednačavao sa prethodnim krijumčarem, ovde je neko ko izgleda svakim centimetrom da treba da bude u bolnici.

Ispružio je ruku pokazujući prstima prema meni. Nevoljno, podigla sam ruku na njegovu i on je pokriva sa obe svoje.

"Lucy Delacourt," rekao je svečanim glasom koje ću ikada čuti iz njegovih usta "obećavam da ću učiniti sve da ti i moj brat budete sigurni. Da li razumeš?"

I ja, takođe. Nisam mogla da podnesem ideju da izgubi samouverenost, razdražljivost koju je imao pre mene. Dobrovoljno, nagnula sam se napred i sklonila ruku iz njegovih i gurnula zrbrkanu kosu iza uha. Lukasove reči su izbledele u tišini, njegovo grlo proizvodi bešumni gest, te brilijantne oči buše rupe u mojim. Izgledao je spreman da ga pitam, ali je neko pokucao na vrata iza mene, zapanjujući nas oboje. Gutajući, otvaram i virim napolje. Dama agent sa kojom sam pričala ranije stoji ispred vrata.

"Mislila sam da bi trebalo da znate," kaže tiho, jedva dovoljno glasno da čujem "stigao je glas od agentice Gautier. Tim je otišao pošto smo proverili kolibu više od sat vremena. Nemamo ideju gde su sada."

23

Kraljevstvo snova

Poglavlje 18 Preselili su Lukasa i mene, izašli smo iz bolnice u roku od nekoliko sati, verovatno zbog bolje sigurnosti. Lukas je izveden u kolicima i transpotovan u kombiju dok sam ja otišla autom sa drugim agentima. Niko nije govorio, pretpostavljam da nije imalo mnogo toga da se kaže. Našli su auto, bez putnika, jedan sat nakon što mi je rečeno i odluka je doneta da se svi povučemo iz državne bolnice.

Nisam govorila, samo sam pratila naređenja. Unutra, ostala sam smrznuta, moje telo kreće se kao autopilot. Neka bolna ukočenost širi se kroz mene, truje svu nadu i prlja bilo kakvu mogućnost dobrog ishoda. Po prvi put, zaista matira da ne može biti srećan kraj, da ja ili neko koga volim možda neće izaći iz ove situacije živ. Unutrašnje mrtvilo je bilo teško gvožđe u mom stomaku, vukući me dole i praveći moj hod još težim. Nova lokacija je bila više bezbednija, potpuno moderna zgrada iza debele kapije. Stražari su postavljeni svuda, oružja na gotovs dok su nas sprovodili unutra.

Agencija koja nas skriva je bila spremna na rat i pored svih prethodnih pokazatelja i da će dobiti jedan. Nisam imala mesta se brinuti više. Gegamo se kroz hodnik pored obezbeđenja i ka gore liftom. Na kraju smo završili u drugom staklenom hodniku dugoko unutar zgrade.

Agentica Anderson, koja je bila uz mene svo vreme, vodi me u drugu sobu, uprkos mom raspoloženju odahnula sam sa olakšanjem kad sam videla Lukasa. Bio je u kolicima okružen sa dva agenta i izgledao je kao kralj na prestolu. Oni se savijaju da mu pomognu da ustane i Lukas gunđa dok se pažljivo smešta na obližnji kauč. Lukasove oči me pronalaze i uprkos svom bledilu, širok osmeh mu se širi licem.

"Pa, vidi šta nam je mačka dovukla", rekao je, onda mu oči zatrepću na agenticu pored mene "ah, uvek je lepo videti lepo lice u ovakvim situacjama.

Previše ima testosterona ponekad." Crvenokosa agentica pocrveni, ali inače ga ignoriše. Signalizirala je dvojici agenata koji su je pratili iz sobe. Lukasove oči gledaju njihov odlazak, a onda je osmeh malo splasao.

24

Kraljevstvo snova

"Ima li vesti o Jeremiah?"

"Ništa." Sela sam na stolicu do njega, naslonila glavu unazad i buljim u plafon.

"Trebalo bi da je ovde još pre nekoliko sati, ali nema ni traga ni glasa od te grupe."

"Kladim se da žele da taj auto ima GPS praćenje sada." Kada sam mu dala opak pogled, Lukas je podigao ruke. "Šta hoćeš da kažem? Da bih voleo da je on ovde? On mi je brat, naravno da bih voleo."

"Znam," izbacila sam nesugaran izdah "mrzim biti bespomoćna."

"Ah, vi propovedate horu." Lukas je mahnuo rukom preko njegovog tela položenog na kauču. "Ako se loši momci probiju kroz ta vrata vani, najbolje što možemo uraditi jeste da ih poplašimo." Zamišljanje me skoro nasmejalo, ali nisam bila raspoložena za humor. "Šta će se desiti sa tobom kada se sve ovo završi?"

"Nemam pojma. Ako uspem da preživim od mog ludog polu brata, očekujem da ću se izvući uzimajući ime nekog drugog saradnika kojeg sam sredio." Trznem pogledom na Lukasa pa ga sklonim. "Mi smo bačva puna smeha, zar ne?"

Lukasove usne se protežu u tmuran osmeh. "Pravi komičati. Samo kakvu situacija zahteva."

"Ne znam šta da radim u vezi Jeremiah?" Reči su mi se otrgle iz grudi, kao da više nisu mogle da ostanu zarobljene u meni. Gotovo odmah sam htela da ih vratim nazad, ali sam držala moja usta čvrsto zatvorenim. Ironija moje situacije, traži savet od "drugog čoveka" koji nije izgubljen zbog mene. Ali mi je potreban odgovor , uprkos svemu, mislila sam o Lukasu kao prijatelju i savezniku. Dao mi je kratko sleganje ramenima očima gledajući u daljinu.

"Ne postoji ništa što možeš uraditi u ovom trenutku." Lukas promrmlja. "On ti ili oprašta ili ne."

"Ali..." progutala sam gorku žuč u mom grlu znajući da je u pravu "ali kako ću znati da mi je iskreno oprostio?"

25

Kraljevstvo snova

"Nećeš," Lukas kaže otvoreno "ako je ono što se desilo između nas tako rastavljivo, trebaće dodatno poverenje sa obe strane. Ali nije tajna da si pala u krevet sa mnom zbog gluposti od odbijanja mog brata, ne zbog ljubavi prema meni." Trgnem se na gorku napomenu osećajući kako mi se utroba steže. "Žao mi je." Mrmljam osećajući se očajno što sam ga, međutim nažalost, iskoristila.

"Nemoj da ti bude." Lukas uzdahnu. "Anja me je volela. Znao sam to i manipulisao sam njenim osećanjima za vlastite ciljeve i poslao je ravno put uništenja. Plus, ko zna koliko drugih sam povredio sa švercom. Veruj mi, zaslužujem puno gore."

"Ali..." privuče me prskavi glas ispred naših vrata. Marie se vratila, nisam mogla razumeti šta je govorila, ali sam prepoznala njen glas. Skačem iz stolice, prešla sam sobu što sam brže mogla i zamisliti, otvaram vrata trgajući kvaku gledajući panično niz hodnik. Agentica Anderson je bila odmah do mene.

"Gospođice Delacourt, nešto nije u redu?"

"Da li su ga pronašli?" Pitam dok Marie prolazi pored mene. Francuskinja se namršti.

"Gospođice Delacourt, trebalo bi da se odmarate..."

"Jebeš odmaranje. Trebalo bi da saznamo gde je grupa ostala iza nas. Da li ste našli Jeremiah ili Ronny?" Marie pući usne i deli pogled sa Andersonkom koja govori u množini.

"Lokalna vlast sprovodi saznanja, uskoro ćemo saznati koga ste opisali," rekla je konačno dok se lift na kraju hodnika otvarao. "Pomažu nam da ga nađemo, sada moramo videti šta on zna. Čim saznam nešto, javiću vam." To su bile prazne reči, beznačajne kao vazduh za mene. Moje ruke se tresu sa kombinacijom besa i straha, hvatam okvir vrata kako niko ne bi primetio. Marie već gleda niz hodnik odbacivši moje prisustvo.

"Ronny je samo zatajio," mrmljam, pokušavajući da zadržim emocije "moramo ih naći odmah."

26

Kraljevstvo snova

"Javiću vam ako su saznali nešto," Andersonka govori krećući ispred mene dok sam ja gledala ko je bio u pratnji na kraju oltara.

Ronny me brzo primetio i podsmeh koji je razdvojio njegovo lice odalo je njegovo priznanje. "Hej, ljubavi," rekao je ližući usne razvratno, "ne možeš me se zasititi, zar ne? Da li bi želela biti u ulozi sada kada je tvoj momak van igre?"

Zgrčila sam se, i dok se Ronny smejao nešto unutar mene je eksplodiralo.

Predugo bežim i bespomoćna da budem više neću. Njegove reči su odgovori na moje pitanje: muljator zna nešto o Jeremiahnovom nestanku, ali ovo je sve igra.

Nije hteo da kaže; za njega, to je bila zabava da gleda tuđi neuspeh i bitku bez cilja sve dok vreme ne istekne. Njegov smeh previre u meni, odjekuje u mojoj glavi, dok ništa nije ostalo da uradim osim da glumim.

Andersonka je stajla između nas, njena pažnja je na zmiji u lisicama.

Posmatrala sam je krišom više nego što je moj svesni um razumeo, znala sam da ima pištolj. Dok se naginjala napred, zapravo sam bacila pogled na njega po prvi put, smešten je bezbedno uz njen kuk. Bez razmišljanja o posledicama posežem za oružjem, otkovčavam fotrolu i izvlačim ga. Sve oči se okreću na mene u gužvi i znam da moram da delujem brzo.

Ignorišući bol u članku, bacila sam se pravo na Ronnya hvatajući njegovo odelo i držeći ga čvrsto u trenu bacajući nas oboje na zid. Hodnik je bio uzak i udarili smo u suprotan zid. Dva čoveka koja su držala Ronnya bila su nepripremljena i izgubili su kontrolu nad lisicama koje su ga držale. Sručili smo se na zemlju, ja na vrhu zapanjenog čoveka, sa rukama još uvek na oružju uperenom u njegovu glavu. Podsmeh je nestao sa Ronnyevog lica sada, njegove oči su iskolačene u iznenađenju, ali nisam marila.

Izbliza, mirisao je još gore nego što sam zamišljala. Njegove usne su izvučene u šoku, otkrivajući braon zube i prljav dah koji me je terao da se gušim.

Pištolj je bio spušten na njegove grudi, uspela sam da se povratim dovoljno brzo i vratila sam ga brzo na lice.

"Lucy, ne!" Ignorisala sam Marienin glas podižući pištolj gore pod Ronnyevu bradu. Oko mene sam čula viku i druge ljude kako izvlače pištolje iz njihovih fotrola, ali moje oči nisu napuštale Ronnyevo lice. Bes koji me je držao 27

Kraljevstvo snova

ovaj put nije bio održiv resurs. Strepnja od ishoda koji bi mogao biti procvetao je u mojim grudima, teralo me je na otežano disanje.

"Ona ne može ovo da uradi!"

Ispod mene, Ronny se migolji, ne može mnogo da uradi sa rukama zarobljenim ispod mene. Njegove reči izvlače sećanje u mojoj glavi i gledam dole u pištolj. Povlačim ruke pokušavajući da odvojim sebe od Ronny. Pritiskam mali crni jezičak odmah iznad okidača, uklanjam sigurnost i povičem.

"Ruke dalje ili je mrtav." Zvučala sam kao loš pandurski film, ali reči su delovale. Ruke se spuštaju, odstupaju ka sigurnosti, vraća se strah na Ronnyevo lice. Guram pištolj nagore, ruka mi drhti sa adrenalinom.

"Gde su ga odveli?"

"Kako bih ja znao?" Ronny je bio kao kruta daska ispod mene, oči širom otvorene i bulji pravo u moje ruke. Mogu li ga zaista upucati? Nisam bila sigurna.

Pištolj se trese u mojoj ruci, nadam se da će pomisliti da je to od besa, a ne straha.

Sve o čemu sam mogla da mislim jeste da je Lukas sa doktorima, a Jeremiah u opasnosti. Ali znala sam ako vidim osmeh na tom malom lisičjem licu opet, povlačenje okidača biće mnogo lakše.

"Lucy." Marienin smiren glas dolazi negde iza mene. "Pusti ga i spusti pištolj dole."

"Morate da znate nešto." Kažem ignorišući Marieninu molbu.

"Kako si dobio informaciju o toj kolibi?"

"On me nazvao na mobilni! Kunem se, nisam znao gde je on, ili bilo ko drugi!"

"Koji je bio broj?"

"Jebi ga ako znam, ali bio je američki!"

Nikad u životu nisam mislila da vidim ovu vrstu terora usmerenu na mene.

Ronny je delovao iskreno, pravi karakter informacija sada kada je njegov život bio na koncu. Ništa što je rekao, međutim, nije bilo od koristi u nalaženju Jeremiah.

28

Kraljevstvo snova

Očajanje se gušilo u crnulu, a u tom trenutku vratiti Jeremiah bilo je sve na šta sam mogla da se fokusiram bez da ne poludim.

"Brojaću do tri. Jedan."

"Lucy, pusti ga odmah!"

"Dva." "Cuchulainn!" Trepnula sam ne shvatajući reč. "Šta je to?"

"Cuchulainn. To je pab u Londonu." Ronny se tresao sada, veliko drhturenje od njega pretilo je da me zbaci sa njega. "To je jedini put da sam ga sreo lično. Ne znam ništa o tvom čoveku, samo me m-molim te, molim te nemoj ubiti."

Njegova molba konačno je dotakla nešto u meni. Zurila sam u oružje u mojim rukama, sram me uništavao. Imala sam iznenadnu i ogromnu želju za povraćanjem dok je pištolj klizio niz moje ruke, pada sa tupim udarcem na linoleum.

Odjednom ruke me grabe, kidaju me od Ronnya i guraju mi lice dole ka podu. Ronnyev podignut glas je bio deo buke, ali sam bila previše očajna da slušam. Vikanje je nastavljeno iznad mene dok su mi ruke savijene na leđima ograničene lisicama. Veliki jecaj stvorio se u mojim plućima ostavljajući me da se borim za vazduh. Zatvorila sam oči obraza naslonjenog na hladan pod, pokušavam da zaboravim strah koji sam videla u tim braon očima trenutak pre. Krivica je prošla kroz mene i samo se pitam koliko loše sam zabrljala.

"Morate me štititi." Ronny brblja, strah je i dalje u njegovom glasu. " Ako on sazna da sam ti išta rekao..."

"Vodite ga u sobu za ispitivanje, ja ću se pobrinuti za devojku." Marienin oštar glas je prošao kroz moje mračne misli. Dva ogromna muškarca podigli su me na noge, nezgodno je sa lisicama i uganutim člankom. Dok me je adrenalin brzo napuštao bol se pojačavao. Borila sam se sa balansom na jednoj nozi strepeći od momenta kada ću morati da hodam.

29

Kraljevstvo snova

"Ne mogu imati takve egzibicije, gospođice Delacourt." Napola sam očekivala da će me odvući u neki zatvor, tako da je iznenađenje kada su me upravljali ka mojoj prvobitnoj sobi. Pored mene, videla sam Marie kako uzima Andersonin pištolj. "Pokušaj da se ovo ne desi opet." Rekla je suvoparno i Andersonka je napućila njene usne crveneći.

"Izvesti svoju agenciju," francuskinja je nastavila, "mi ćemo se pobrinuti za gospođicu Delacourt."

Stražari su me spustili na stolicu. U blizini, Lukas je već bio na nogama teško naslonjen na obližnji sto. "Šta ste joj uradili?" Upitao je krećući se ka meni, ali mu je put blokiran od strane agenata.

"Smiri se Loki, ona je dobro. Lisice je drže da ne bi izvela još nešto glupo."

Sklonila sam pogled, previše posramljena da ih gledam. Ronnyevo lice ne izlazi mi iz glave, strah koji sam videla u njegovim očima nastavlja da me proganja. Patnja izlazi iz mene i borim se sa suzama.

Bilo je previše toga u poslednje vreme i nisam imala pravo na samosažaljenje u ovoj situaciji. Marie se povukla dok se Lukas smestio nežno kraj mene.

Držim glavu okrenutu, ne dozvoljavajući mu da vidi moju bol. Ostao je nem mnogo duže nego što sam mogla zamisliti pre nego je počeo konačno da govori.

"Mogu te otarasiti tih lisica ako želiš." Nisam ogovorila, samo sam zurila u moja kolena. Pored mene, Lukas je duboko uzdahnuo. "Šta god da si uradila tamo nije tvoja krivica."

"Ozbiljno?" Dala sam mu zblanut pogled. "Ukrala sam Andersonki pištolj i držala ga na Ronnyu, teravši ga da govori. Kako to nije moja krivica?" Jedna braon obrva se podigla na moje priznanje.

"Perverzija." Kad nisam ništa odgovorila na njegovu doskočicu, on ponovo uzdahnu. "Razmisli o tome, Lucy. Da li bi ikad uradila nešto slično da te Rush nije stavio u tu poziciju?" Odbijajući njegov smisao rezonovanja ostala sam mirna.

Momenat je prošao onda je Lukas pitao. "Da li je rekao nešto?"

Odmahnula sam glavom i progutala, grudi mi se dižu ubrzano. "Bojim se."

Priznanje je bilo kao da sam povukla vadičep iz odvoda, plima emocija me je 30

Kraljevstvo snova

preplavila i grcala sam jecajući. Lukas mora da je video nešto na mom licu jer me je obgrlio rukama. Nisam mogla da se zaustavim, naslonjena na Lukasovu košulju dala sam emocijama i osudi olakšanje. Lukas me je držao njegovim rukama oko mene dok sam ja plakala i plakala, nemoćna da izbrišem moju nesigurnost i Ronnyevo prestravljeno lice iz mog uma.

Agentica Anderson nikada se nije vratila na vrata. Agentica Marie se vratila skoro dva sata kasnije u pratnji dvojice muškaraca koji su me doveli u sobu. "Pusti da ti skinem te lisice." Stajala sam pažljivo na jednoj zdravoj nozi, jedan od muškaraca me držao za ruku pomažući mi da ustanem.

Marie je otključala lisice iza mojih leđa omogućavajući mi da protegnem ruke, ali odmah mi ih je vratila na zglobove ispred mene. Uzdahnula sam ne rekavši ništa, pitajući koliko sam nevolje proizvela.

"Imamo nekoliko tragova koje pratimo. Ekipa je odmah poslata da pretraži pab koji je Ronny pomenuo. Slomio se nakon tvog malog incidenta, zahtevajući zaštitu od svog poslodavca, tako da sledimo sve što možemo."

"Da li ste im se pridružili?" Marie odmahnu glavom.

"Uprkos onome što si videla, obično nisam terenski agent. Ali ću saznati odmah ako se pojavi negde na mreži." Lukas je zazviždao.

"A agentica Anderson?" Marie ga je sumnjivo pogledala, ali je odgovorila.

"Ona je sa svojom agencijom u ovom trenutku."

"Nije u nekakvoj nevolji, zar ne?" Mrzim misliti da sam joj uništila karijeru.

"To nije na meni da odlučim, ali ona će biti napolju na terenu, a ti ćeš biti ovde. Nema više egzibicija kao ono gospođice Delacourt, ili vaš sledeći smeštaj neće biti ovako lep kao ovaj." Zvecnula sam lisicama oko ručnog zgloba dok je agentica napuštala sobu.

"Zakopala sam sebe dublje ovaj put, nisam li?"

"Razvedri se, ljutice. Još uvek smo živi, nismo li?"

31

Kraljevstvo snova

"A Jeremiah?" Lukas je postao tih na pomen njegovog brata. Depresija je zacrnila moje srce i pokušala sam da promenim temu. "Šta ćeš da radiš nakon ovoga kada se sve završi?"

"Pokušati da ne umrem?" Na moj iznerviran pogled samo je slegnuo ramenima. "To zavisi od toga da li će se vlastima svideti moje informacije ili ne. To može dosezati od zatvora do zaštićenog svedoka."

"A novi život? Možda ti daju drugu šansu za život." Lukas frknu.

"Zaštitićen svedok znači da moram biti veoma dosadan i da ne privlačim pažnju. To će verovatno podrazumevati kancelarijski posao u četiri zida." On se strese. "Ja bih više preferirao zatvorsko predgrađe."

"To nije tako loše. Možda ti se svidi."

"Ta pomisao me još više plaši." On nakrivi glavu u stranu. "Stvarno si ukrala Andersonki pištolj?" Zabavljenost je protkala njegove reči, a ja zveram u njega radoznalo.

"Da li se vas dvoje poznajete?"

"Oh, upoznali smo se pre mnogo godina, ali sumnjam da me se seća. Da, nema istorije bez stare istorije."

"Ma hajde, ne možeš reći tako nešto i ne..." Zastala sam kad se svetlo ugasilo. "Šta se dešava? Jel nestalo struje?" Lukas je odmahnuo glavom.

"Grejalice su još uvek upaljene. Idi proveri prozor." Hramljam preko sobe i virim ka dole.

"Ne vidim da se išta dešava dole."

"Proveri sa stražarima na vratima, možda oni..." Lukas trepnu. "Da li se osećaš iznenada umorno?" U stvari i bila sam. Moje noge su teške kao da su ispunjene olovom, kao da su ukorenjene u mestu. Naprežući se ka kauču, uzimam štake i koristim ih kao pomoć preko sobe ka vratima.

32

Kraljevstvo snova

Hodajući ovako sa lisicama je bio težak posao, ali sam uspela da otvorim vrata i virnem van. Dva čoveka su već nepokretna na podu, dok je drugi pokušavao slabo da puzi ka kraju honika. Jedan stražar je nedostajao, ali drugi je klonuo na podu zatvorenih očiju.

"Sranje." Mrmljam, moj glas je tih i piskav.

"Vrati se odatle." Pokušala sam da pregegam kroz sobu, ali štaka se zaglavila na ivicu stola skoro me bacivši na pod. Lukasova glava se zavaljuje nazad na stolici kao da nije mogao više da izdrži.

"Jebi ga," šapnuo je šireći oči i gledaju pravo u mene. Nije bilo ručke na prozoru, nema načina da pustim svež vazduh unutra. Ruke su mi otežale, ali sam ipak zgrabila obližnju stolicu na rasklapanje i zamahnula svom svojom snagom na staklo. Odbila se nazad, trznula sam se od kidanja u mojim rukama. Nisam mogla više da se držim na nogama i srušila sam se na pod, bol je pogodio moju nogu dok sam padala na uganuti gležanj.

Pokušala sam se okrenuti, ali moji udovi nisu hteli da se pomere od zemlje.

Lukas je bio slično zalepljen za stolicu, treptao je otvarajući i zatvarajući oči dok je pokušavao da se odupre otrovu. Iza mene čujem vrata se otvaraju i korake kao da neko ulazi u sobu. Ruke u rukavicama grabe moje ruke i vuku me dok nisam bila licem u lice sa gas maskom. Osetila sam nalet straha, poslednji trag mog svesnog uma pre nego što me je tama prekrila.

33

Kraljevstvo snova

Poglavlje 19 Probudila sam se sa drhtavicom na ledenom krevetu. Moje ruke više nisu vezane, ali me tama okružuje. Zora šalje tamno plave oblake iznad mene, predodređeni su da posvetle, ali bez dovoljno svetla sa kojim se kreću. Stavljajući ruke na zemlju blizu moje glave, osetila sam hrapav pločnik pod mojim prstima, hladan i vlažan na zimskom mrazu.

"Ah, konačno budna. Pitao sam se koliko dugo će droga delovati."

Taj glas je poslao jezu kroz mene i nije imalo nikakve veze sa noćnim vazduhom. Drhtim više od toga nego od hladnoće, okrenem se na rukama i kolenima da vidim kako Alekxander Rush stoji u blizini. Gledao me je mirno, to lice mi ništa ne pokazuje. Dok sam povlačila noge ispod mene osetila sam da nešto vuče moj zdrav članak, neka vrsta prepreke.

U mraku nisam mogla videti šta je to bilo i posegnem rukom i nalazim debeo lanac koji vodi do okova na nozi. Lanac zazvecka na pločniku dok sam ga povlačila očekujući, proverim izdržljivost dok se nešto kotrljalo nesigurno prema meni.

Gvozdena lopta veća od moje šake stajala je fiksirana lancom za moju nogu. Bila je dovoljno teška da me drži na mestu, ali ne dovoljno da je nisam mogla vući ako je potrebno. Ovo ne može biti dobro.

"Stara kugla i lanac. Izgleda prilično prikladno, zar ne misliš?" Opušteni glas struže po mojim nervima dajući mi prednost što mi je potrebno da sakrijem strah. "Šta hoćeš Rush?"

"Nema prigovora ili preklinjanja za tvoj život? Tako osvežavajuća promena."

Rush je išao ka meni, njegovi koraci su mokri na kaldrmi, kleknuo je pored mene. Nije izgledao ni malo zabrinut zbog naše blizine ili toga da sam mogla posegnuti i dodirnuti ga. A opet, sve u meni je vrištalo da ne reagujem na njegovo prisustvo. Bili smo na nekom putu, iako nisam mogla reći na kom. Barijere duž bočnih strana su me terale da mislim na neku vrstu mosta i negde u blizini mogla sam čuti udaljen zvuk tekuće vode.

34

Kraljevstvo snova

Tamna magla progutala je najveći deo okolnog područja osim jednog svetla koji sija sa desne strane puta. Mogla sam da vidim sjaj drugom svetlu na dnu ulice, ali blago izdignuće puta i moja niska pozicija zaklanja njen izvor sa mog gledišta.

"Hoću nešto vrlo jednostavno za tebe, dušo. Hoću da napraviš izbor, to je sve, onda si slobodna da ideš." Slobodna da idem? Zurila sam sumnjivo u Rush-a, ali nije izgledao ni malo uznemireno.

"Koju vrstu izbora?" U blizini se čulo glasno cviljenje, kao da je neko hteo da govori nakon davljenja. Dosada je kratko zatreperela preko Rushovog obrisa pre nego što ga je izgladio.

"Izvini me na trenutak," rekao je gotovo ljubazno.

Ispravljajući se, vratio se ka ivici puta. Pratim njegove pokrete i vidim nešto preko puta se kreće na slabom svetlu. Rush poseže dole i izvlači osobu sa pokrivenom glavom za noge vukući je bliže mom položaju pored puta. Prekrivena figura ima veliki kamen vezan za skočni zglob koji ga drži uspravno, ali je Rush bio nemilosrdan. Stenjanje i prigušen plač dolazi ispod prekrivene glave, primetila sam da ko god da je to, da su mu ruke i noge u lancima iza leđa.

Moje se srce bolno stisnulo u grudima dok se Rush saginjao i dizao kamen na vrh male platforme. Skinuo mu je prekrivku za glavu otkrivši Ronnya a onda se okrenuo i pogledao u mene.

"Poznato lice, zar ne?" Pokrila sam rukom usta nemoćna da progovorim. Čak i na slabom svetlu mogla sam opet videti teror na licu informatora dok je očajnički pokušavao da priča kroz grcanje. Sve što je izašlo, međutim, bio je grleni plač, nerazumljiv oko tkanine iz njegovih usta. Rush ukazuje na kamen pored njega.

"Očekivao sam tri, ali sam napravio ono što sam imao. Pa, šta ti je rekao?

Lokaciju mog tajnog skrovišta? Broj telefona koji se može pratiti?" Rush uzdahnu i pogleda drhtavog čoveka pored sebe. "Nema veze. Teško je naći dobru pomoć."

O, Bože, ne. Ronny je vrisnuo kroz krpu u njegovim ustima, očajnički želi da bude saslušan, ali nema prilike. Podižući jednu nogu, Rush šutnu veliki kamen preko ivice usmeravajući Ronnya ka istom pravcu. Uže se zategnu i Ronnyevo stopalo je poletelo ispod njega gore ka platformi. Sa vezanim rukama na leđima 35

Kraljevstvo snova

nije bilo načina da zgrabi ikakvu potporu, otkotrljao se gore i preko niskog zida, prigušeni vrisak je progutan u tami.

Bila je kratka tišina, dokaz naše udaljenosti iznad vode, a onda sam čula mali pljusak odozdo. Rush je provirio preko strane tada, očigledno zadovoljan onim što je video okrenuo se nazad.

"Ko je sledeći?"

Užas me guši i osećam histeriju kako ključa ka površini. Govoriti nisam mogla, zurila sam u prostor na kom je Ronny bio nekoliko trenutaka pre, šokirana koliko se sve brzo izdešavalo.

"Možda tvog ljubavnika onda? Srednje dete, uvek očajan za pažnjom."

Paralisana od straha, gledala sam dok se Rush preselio na nepokretnu izbočinu na jednoj strani mosta. Molba je umrla na mojim usnama kada sam primetila kvadratnu siluetu smeštenu na ivicu iznad. Izgledala je nešto veča od kugle oko mog članka i isto tako čvrsta. U izvornom svetlu, videla sam lanac koji vodi do hrpe krpa koje leže na putu.

"Da, moj brat Jeremiah." Rush je gurnuo tamnu izbočinu vrhom nožnih prstiju. "On je brzo naučio da ćuti dok ja govorim, ali je ipak naučio nekoliko lekcija."

Jeremiah znam da bi do sada polomio bratovu nogu, pa način na koji je mirovao i dalje mi je govorio da se nešto loše desilo. Ne želeći da ostanem u tako niskom položaju više, poduprela sam se dok nisam stajala uspravno. Preko ivice mosta nisam mogla ništa da vidim, gusta magla pokrivala je sve tako da nisam mogla videti ni krajeve mosta. Moje celo telo je zadrhtalo dok je Rushova pažnja opet usmerena na mene i na zagasitom svetlu se osmehuje.

"Reka je ovde plitka, čak ni deset metara ispod mosta. Više nego dovoljno da odradi posao. Trebali da dam tvog ljubavnika sledećem zagrljaju ove vode?"

Pokušala sam da govorim, ali sve što je izašlo bio je mučni jauk. Gutam teško, uzimam nesiguran uzdah i pokušavam ponovo.

"Rush, molim te..."

36

Kraljevstvo snova

"Dakle, ti si kopile o kome je moj otac pričao."

Rush je smiren na Lukasov glas. Okrećem se da vidim drugu figuru koja se otkriva na drugoj strani mosta, podiže se u sedeći položaj na platformi. "Naša majka je saznala za tebe, znaš." Lukasov glas je bio snažan, i da nisam znala bolje ne bih mislila da je povređen. "Nije marila što smo mi čuli kad je oca suočila sa tim. Rekao joj je da će se on baviti time pre nego što se povukao u sebe opet."

Lukas nakrivi glavu u stranu. "Uvek sam se pitao šta je mislio pod tim."

"Moj bože, znači već si znao za mene. Kako zanimljivo da me nikad nisi tražio."

"Sumnjam da nisi jedini brat kopile koje imamo. Ali, ako misliš da su naši "priznati" životi bili išta bolji od tvog, u krivu si. Rekao bih da si srećan što nisi bio pod istim krovom sa tim kurvinim sinom."

"O," rekao je razgovorljivo Rush, "da li si i ti gledao oca kako ubija tvoju majku, takođe?" Lakoća sa kojom izgovara reči prekinuli su Lukasovu hladnoću.

Krijumčar nije progovorio duže vreme.

"On je šta?"

"Moja majka je trebalo da obelodani moje postojanje u štampi. Bili smo siromašni i oni bi ponudili dobre pare za priču kao takvu." Rush slegnu ramenima.

"Majka me je sakrila u ormar, odlučna da vidim oca, ali da me ne može naći i moguće odvede. Kada je stigao, svađali su se i udario je što je utvrdilo njen ultimatum o štampi." Rush slegnu ramenima dok je iznosio besmislen detalj svog života. "Tako da je udavio, imao sam samo sedam godina i nisam znao ko je bio on, tek kasnije. Do tada, naravno, bilo je prekasno."

Zastao je na trenutak, kao da pušta da se slegne prašina.

"Bila je lepa, takođe, crna kosa i plave oči. Imao sam sliku kod sebe nekoliko godina sve dok jedna od mojih hraniteljskih porodica je nije spalila ispred mene."

Lakoća sa kojom je ispričao njegove životne detalje bila je jeziva. "Ubio sam svog prvog čoveka kada sam imao dvanaest. Policija me je pustila, jer sam bio silovan, moj dosije je zapečaćen jer sam bio maloletnik, ali to nije bitno. Vremenom sam

37

Kraljevstvo snova

bio van sistema i imao sam ideju za osvetom, čovek koji me je poslao na dno tim putem, već je bio mrtav."

Tišina je ponovo zavladala, a onda je Lukas pročistio grlo. "Pa, dobro," rekao je polako, "kad to tako postaviš, naši životi su bili prilično prokleto ružičasti." Kada se štetno sažaljenje nakupilo u meni, potisnula sam ga nemilorsrdno ignorišući njihov razgovor svoju pažnju usmerila sam ka Jeremiah.

On je ostao tih, nepomičan, skliznula sam se niz nizak zid mosta. Ne mogu reći da li je bio povređen, nisam čak mogla reći ni da li je bio živ, očekujem bar kratak pokret glave. Razdanjujuće nebo prosvetljuje maglu oko nas, ne dovoljno za mene da bih videla njegovo lice, ali dovoljno da bih videla njegovo telo. Bleda koža zasija u odnosu na tamnu odeću i skoro sam zaplakala od sreće kad je pogledao gore i naše oči su se srele.

"Ali nismo ovde da se prisećamo prošlosti, zar ne?" Odbacujući Lukasa, Rush se okrenuo ka meni. "Imaš izbor da napraviš, draga moja. Koji će biti?"

Zurila sam u njega pokušavajući da zadržim emocije pod kontrolom.

"Koji šta?" Pitam namerno neshvatajući. Rush je ako ništa, bar strpljiv.

"Dajem ti izbor. Dvoje od vas će otići sa ovog mosta, biće vam dozvoljeno da živite još jedan dan. Ali moraš izabrati jednog koji će umreti." Reči su me probole. Moja usta se pomeraju dok se borim da progovorim, ali nije bilo ništa što sam mogla reći da učini ovu situaciju manje odvratnom.

"Samo jedan?" Rekla sam bez daha nemoćna da zavijem svoj um oko koncepta.

"Jedan će hodati-ili u njihovom slučaju teturati-sa mosta sa tobom, a drugi će potonuti na dno Thames reke ispod ovog mosta. A hoćete li vas dvojica džentlmena pokušati i odlučiti za nju." Rush je dodao podižući glas kako bi ga braća čula. "Ako iko od vas uzme stvar u svoje ruke, svi ćete umreti. Ne, ovaj izbor je na vašoj zajedničkoj dami ovde."

"Ne." Reč je bila više stenjanje nego govor, ali to je bio prvi put da je Jeremiah progovorio. Napravila sam mali jauk od stresa dok sam ga gledala kako pokušava 38

Kraljevstvo snova

da se podigne na klizavoj i vlažnoj kaldrmi. Njegove ruke su bile crne na slabom svetlu i nešto mi je govorilo da tamna mrlja ispod njega nije bila od blata.

"Zapravo, da." Rush je rekao kao da grdi dete. "Nemoj misliti da će brat pobednik ostati slobodan zadugo, ali imaćete još jedan dan života u zavisnosti šta Lucy odluči." Rush se okrenuo ka meni. "Draga moja, tvojim muškarcima obojici je potrebna ozbiljna medicinska pomoć. Potrebno je da odabereš brzo."

Lice koje zuri u mene nije bilo puno starije od mene, ali zlo koje sam videla me je smrzlo do kostiju. Rush mi je bio dovoljno blizu tako da bi mi trebalo par koraka za napad. Težina oko moje noge nebi u normalnim okolnostima bila neki problem, osim što bih preforsirala moj povređeni zglob. Povređeni zglob pulsira sa svakim otkucajem srca, otečen je, ali ne bez puno boli, ali nisam verovala da će me izdržati. Nakon trenutka tišine, Rush uzdahnu.

"Vidim da treba da ti damo dodatnu motivaciju."Pomakao se na sredinu mosta i posegnuo u svoju jaknu vadeći dugački pištolj upirući ga ka Jeremiah.

"Jedan."

Preklinjanje ne bi promenilo ništa, ali sam svejedno pala na kolena. Neravna kaldrma zabila mi se u cevanice, moj zglob gori zbog novog položaja. Međutim, ništa od toga nije važno, izgubiću sve bez obzira šta odlučila. Rush zamahnu oružjem prema Lukasu.

"Dva." "Biram sebe." Zastao je.

"To nije bila jedna od mojih opcija."

"Ozbiljna sam. Razmotri to." Odgovorila sam brzo iznenađujući se kako mi je glas bio staložen. Liznula sam suve usne. "Obojica me vole. I dalje možeš pružiti osvetu u budućnosti, ali možeš ih naterati da pate u međuvremenu."

Rush me posmatra trenutak, onda se njegove usne trznu u nešto što je možda naznaka osmeha.

"U redu, hajde onda. Baci se sa mosta."

39

Kraljevstvo snova

Sve u meni se oduzelo. Jedna stvar je reći da ćeš se žrtvovati, sasvim drugo da uradiš to.

"Obećavaš li," pitala sam drhtavog glasa "da ćeš ih pustiti obojicu, ako uradim to?"

"Ne." Njegov odgovor je presekao vazuh kao nož. "Ali," priznao je nakon nekoliko trenutaka oklevanja, "izvešćeš neodoljivu tačku."

"Ali nećeš ih ubiti ovde na mostu?" Ponovila sam kolebljivog glasa. Jeza koja me držala krutom od straha mi je zapretila da se nekonrtolisano tresem.

"Mogao bih." Rush slegnu ramenima. "Nećeš dobiti garanciju od mene, osim da ću ubiti sve vas sada, ako ne doneseš odluku."

Pogledala sam u veliku metalnu kuglu zakačenu za moju nogu, utvrđujem veličinu, a onda polako ustanem opet. Grabim lanac, hramljem do najbližeg zida, povlačim težak teret za mnom. Bilo je lakša nego što sam mislila, ali i dalje dovoljno teška da me drži ispod površine vode. Nema plivanja sa ovim što mi je zakačeno za nogu. Krajičkom oka, videla sam Jeremiah kako se pridiže i počinje da vuče sebe ka meni.

"Lucy."

Moje lice se slama na njegovu molbu sa krivnjom, ali nisam mogla da gledam u njega. Nisam želela da umrem, a ipak, nekako sam našla snage da pređem put i podignem tu težinu na platformu. Suze su tekle niz moje lice dok je Jeremiah ponavljao moje ime, mnogo žustrije ovaj put i dalje pokušavajući da mi se približi.

Lanac je zveckao iza njega, zatim se zategao zaustavljajući njegovo kretanje ka meni.

Pažljivo, povukla sam se gore na kamenu ogradu, ali nisam mogla ništa učiniti osim čučnuti. Voda ispod i dalje nije vidljiva kroz maglu, ali je puno glasnija sa ovog ugla. Negde u blizini, začuo se krik galeba signalizirajući dolazak zore. Zurim dole u crnu jamu, pokušavajući se ohrabriti da se nagnem napred tih nekoliko centimetara. Iza mene, Rush je pustio iziritiran zvuk.

"Treba li ti malo pomoć..."

40

Kraljevstvo snova

"NE MRDAJ, POLICIJA!" Svetla su sijala na nas iz dva pravca, dovoljno daleko da me ne zaslepe, ali dovoljno da osvetle situaciju. Ni deset metara od mene ležao je Jeremiah, ispružen na ulici, njegova odeća i koža obojena je sa previše krvi. Rush je pogledao u oba kraja mosta, njegove usne stvaraju čvrstu liniju.

"Mislim da neće moći."

Izvukao je nešto iz džepa i pritisnuo prekidač. Dvostruka eksplozija, svaka sa obe naše strane upalila je noćno nebo. Žuti plamen skočio je u vazduh gaseći svetla i izrada starog most drhti. Eksplozija je potresla platformu ispod mene preteći da me sruši u vodu preko ivice. Mašući rukama, klackala sam se na ivici pre nego sam pala unazad i teško se prizemnila na kaldrmi. Vazduh je izbijen iz mog tela ostavljajući me dezorijentisanu i borim se za vazduh.

Okrećući glavu, vidim Rush se kreće ka Jeremiah. Lice mlađeg čoveka je bilo uvrnuto u besu dok je gledao dole u svog brata. Okrenula sam se na stranu i dalje hvatajući dah, a Rushov pogled se prebacio na mene. Bez reči, podigao je jednu nogu u čizmi i šutnuo teški kvadrat preko ivice mosta. Promukao krik koji je došao od Jeremiah zaparao se kroz mene. Njegova noga se diže i ide za težinom vukući ga po zemlji i presavijajući ga bočno kao i Ronnya. On je slabo grebao po vazduhu tražeći nešto da zgrabi, ali ne nalazeći ništa.

Vrisnula sam, i ne brinući za bol bacila sam se na njega sa svom snagom što mi je ostala. Pala sam na vrh Jeremiahovih ruku, moj kuk bolno reaguje na ugao ograde. Jedva uspevam da ulovim Jeremiahovu košulju, mokra od krvi i rasparana u froncle, ali moj stisak je bio dovoljan da zaustavi njegov zamah i dozvoli mu da zgrabi ogradu. Povukla sam njegovo telo, hvatajući sve što sam mogla da dodirnem da ga sačuvam od pada na putu ka dole. Koža mu je bila klizava otežavajući moj posao. Jedino njegova ramena i ruke su ostali na vrhu debele kamene ograde, one su zategnute u nameri da ga zadrže od nastavka pada.

Iznad mene, čula sam odjek približavanja hilikoptera dok Rush staje blizu mene. Nisam se usudila pogledati gore, takođe, fokusirana na održavanje stiska na čoveka u mojim rukama, ali Jeremiah je zurio pored mene na svog brata.

41

Kraljevstvo snova

"Bila si u pravu, znaš." Rush kleknu pored nas, jedva centimetar, studirajući nas nepristrasno. Svetla helikoptera sijaju na nas praveći tamne senke na njegovom licu i već dajući njegovom zlokobnom osmehu manijakalni sjaj.

"Tvoja smrt će ih povrediti mnogo više." Čula sam klik pištolja i zatvaram oči, onda pogledam dole u Jeremiah. Krv i modrice pokrivaju mu lice, oštećene Rushovim rukama zaklanjaju veliki deo njegovog lepog lica. Ali njegove zelene oči isijavaju svetlo, i u njegovom bespomoćnom pogledu sam videla svoju smrt.

Lanac zvecka iza nas i Rush se poluokrene. "Šta..."

Nešto udara u Rusha, propinjući ga uza zidne barijere pored nas. Bacila sam kratak pogled na tamnu kosu i poznato lice, a onda je pucanj proparao vazduh. Oba muškarca su u grču i padaju postrance, još jedna kockasta gvožđurija se kotrlja na vrhu platforme. Reflektori helikoptera se udaljavaju, bacajući nas u iznenadnu tamu, ali sam mogla da čujem borbu pored mene. Ruke su mi bile zauzete držeći Jeremiah visoko, ali oči su mi bile prikovane na scenu pored mene.

Rush i Lukas ustali su sa zemlje, dok je hilikopter pravio još jedan zamah ka siluetama dva čoveka na svetlu. Bilo namerno ili slučajno, njihova borba je izbacila preostalu gvožđuriju sa platforme uranjajući ih dole prema vodi. Gledam u tišini horor dok se obe figure valjaju ka gore i preko, a zatim padaju dole u crnu tamu ispod.

Nem vrisak diže se unutar mene u srceparajućem gubitku. Očajnički držim Jeremiah dok se vetar podiže, uzvici dolaze iz blizine. Nisam pogledala, nevoljna da se pomerim kako ne bih ispustila čoveka u mojim rukama. Odjednom je bilo više ruku, držeći i povlačeći Jeremiah, vukući ga gore preko ograde. Nisam popuštala svoj stisak, čak ni kad sam čula metalni zveket lanca kako sleće na kamenu kaldrmu.

Opustošen isprekidan jecaj potresa moje telo, a neko me uklanja nežno daleko od Jeremiah. Puzim unazad, dovoljno da pustim ljude iz hitne da rade svoj posao i gledam kako su pohrlili preko njegovog nepokretnog tela. Neko je omotao ćebe oko mene i tek tada sam shvatila da drhtim, ali to nije bilo samo od hladnoće.

42

Kraljevstvo snova

Hilikopter je sleteo blizu na most, a poseban deo mene je prepoznao Marie kako trči prema nama. Jedva sam je primećivala dok se zaustavljala pored nas gledajući prvo u Jeremiah onda u mene.

"Moramo da te smestimo negde na toplo" rekla je konačno, uzimajući mi ruku i nežno me podižući. Neko me umotava u drugo ćebe, ali oči sam imala samo za Jeremiah. Gledala sam dok su ga prebacivali na dugi ležaj, vezujući ga pažljivo.

"Eksplozija je uništila veliki deo puta." Marie je odgovorila na moje neizgovoreno pitanje.

"Dovoljno da ne možemo da dobijemo vozila ovde, ali ne toliko da ne možemo da prođemo pešice." Pored zida, videla sam usamljeni lik kako viri preko ivice mosta. Agentica Anderson zuri dole u mesto ge su Lukas i Rush nestali i pomeram se da stanem do nje.

"Poznavala si ga pre ovoga, zar ne?" Ćutala je dug trenutak, a onda klimnula glavom.

"Loše izvedena tajna operacija tri godine unazad. On je bio tamo." Znala sam da je bilo istorije tamo, ali njene reči odale su nekoliko specifičnosti. Andersonkino lice prekriveno je tamom, ali način na koji je stajala tamo zureći dole u vodu govori puno. Stajale smo tamo deleći tišinu za trenutak pre nego što sam videla da podižu Jeremiah sa zemlje.

"Bio je dobar čovek," mrmljam, okrećem se prateći bolničare.

"Veoma dobar." Zastala sam, radi radoznalosti, želela sam da postavim još pitanja, ali sam pustila to. Ljudi su imali pravo na svoje tajne, a pretpostavljam, na kraju, nije više bitno.

Krater formiran Rushovom eksplozijom na jednoj strani mosta otežavao je mojim štakama, a na kraju me je nosio jedan veći stražar. Nikad nisam izgubila iz vida Jeremiah koji je i dalje nošen sve do ulice do ambulantnih kola, naravno ja sam ostala pored njega dok su se vrata zatvarala i prevezli su nas nazad o bolnice.

43

Kraljevstvo snova

Poglavlje 20 Mediji su otišli u nedogled sa pričom u novinama sa svim tim bombardovanjem, teorijama zavere, raspravljajući na mreži ko je zapravo učinio to delo, ali mi smo milostivo izostavljeni iz nje. Novinari nikada nisu spomenuli naše identitete, blagoslov koji sam cenila u to vreme.

Jeremiah je bilo potrebno dvestajedanaest šavova da popravi štetu sa kojom se suočio, kako spolja tako i unutra. Rush ga je zaista udesio osigurajući da ima zauvek ožiljke kako bi ga pamtio. Tri dana kasnije, još uvek se nije probudio, a ja sam se osećala kao da polako ludim. Ostajala sam sa njim svaki dan, ceneći predah od akcije, ali patim unutrašnjim bolom za njegovim rukama kaje bi me opet grlile.

Koji god problem da smo imali sa pasošima i preskakanjem zemalja sređeno je od strane advokata i međunarodnih agencija. Čovek crvenog lica kojeg sam videla na aerodromu u Londonu sleteo je u bolnicu dva puta sa kratkim poboljšanjima što mi je dalo mesto pored Jeremiah.

Oni su mi vratili moj pravi pasoš, američki ovaj put, i put ka kući je bio jasan. Ali ja pratim svaku vest ili slušam šta se dešava izvan bolnice ili moje hotelske sobe. Sada kada je opasnost prošla, sve što sam želela da uradim jeste da zaboravim. To je bilo lakše reći nego uraditi, kako god.

Odsela sam u hotelu do bolnice prvih nekoliko noći. Noćne more su se nastavile, tamni snovi koje nikada ne zapamtim. Budila bih se znojava, sa vriskom na usnama sama u tami hotelske sobe. Nedostatak sna činili su moje budne sate gotovo nepodnošljivim, do tačke u kojoj sam htela da pobegnem od svega.

Jeremiah je i dalje predstavljao sve to gorim, kao da sam izgubila oslonac. Nisam ni sa kim razgovarala, samo sam strpljivo čekala da se on probudi.

Treće jutro, Georgia Hamilton je stigla u londonsku bolnicu. Pošto je bila njegova majka, ustupila sam joj sobu kako bi bila sa svojim sinom, ali sumnjam da sam mogla ionako da je zaustavim. Ignorisala me je potpuno ispitujući sestre i bolničko osoblje, zahtevajući da zna njegov napredak. Georgianino lice činilo se

44

Kraljevstvo snova

više postojanim nego što sam pamtila, kao da je ostarila deceniju od kako sam je poslednji put videla.

Bilo je više razdražljivo nego što sam pamtila, ali pretpostavljam da je gubitak sina to učinilo. Bila je van sobe, zauzeta praveći planove za momentalni premeštaj, kada je ruka koju sam držala se trzala, a zatim stisnula moju čvrsto.

Podigla sam glavu sa kreveta i pogledala gore, a onda sam počela da plačem kada sam videla trepćuće zelene oči kako me gledaju. Nisam znala šta drugo da kažem, skoro previše oduševljena da govorim, pa sam promrmljala.

"Hej." "Hej." Glas mu je bio hrapav, lice još umorno i istrošeno, ali bio je budan. Videla sam da pomera usta i sipala sam mu malo vode i dižem se sastolice da mu dam piće. Sve što sam želela da uradim jeste da ga zagrlim, ali sam videla njegove rane i znala sam da bi mu to izazvalo bol. I jesam, međutim, stavljajući ruku na njegovo lice, preko zavoja na njegovim obrazima i slepočnicama, srećna što ga dodirujem.

Opet mi je stegao ruku i slabašan osmeh treperi na jednom uglu njegovih usana, a zatim zatvara oči dok ja pritiskam dugme koje poziva sestre.

Vožnja kući je bila na porodičnom planu, ista ona kada su me uzeli iz New Yorka za Paris pre manje od dva meseca. Ovaj put je bio mnogo više tmuran, plus imao je više putnika koji su pratili Jeremiah zdravstveno stanje. Georgia ne odobrava moj boravak pored njega, govoreći da samo putujem i da čak nisam ni porodica.

"Ona ostaje."

Dve reči, izgovorene grubim glasom obojenim bolom ugasiše Georgianine argumente. Mogla sam da osetim bes od žene usmeren ka meni, ali nije me briga, drago mi je što neću morati da odem.

Biti ponovo na Američkom tlu nije bilo olakšanje kakvo sam zamišljala.

Postavili su Jeremiah u njegovom stanu na Manhattan, smatrajući da je to bliže bolnici i medicinskom osoblju nego Hampton imanje.

45

Kraljevstvo snova

Koliko god nisam volela njegovu majku, žena je bila na vrhu svega.

Servirke, spremačice, posete bolničkog osoblja, kućna fizikalna terapija, ona je uredila sve i insistirala da ostane kako bi bila sigurna da sve funkcioniše. Georgia me je smestila gore u gostinjsku sobu, na suprotnoj strani Penthouse apartmana, ali nisam bila u stanju se raspravljati.

Dva dana nakon što smo stigli u New York, Marie nas je posetila u apartmanu. Kada je stigla gore, požurila sam da je pozdravim. Interpol agentica je izgledala mnogo više opuštenija sada kada je opasnost prošla, ona mi se zapravo nasmešila dok smo se rukovale.

"Prešli ste dug put," rekla sam iznenađena koliko mi je drago što je vidim.

"Telefon nije dovoljan za neke novosti," odgovori ona gledajući uokolo po prostranom stanu. "Jeremiah je dobro nadam se?"

"Jeste. I dalje je vezan za krevet, što mrzi, ali bolje."

"A ti?" Zastala sam, pokušavajući da odlučim šta reći, a onda slegnem ramenima.

"Dodro sam koliko se može očekivati pretpostavljam." Sišle smo u prizemlje u spavaću sobu gde je Jeremiah ležao, njegov tanki računar smešten je na malom poslužavniku za doručak u njegovom krilu. Kada je video Marie zatvorio ga je i ispružio ruku za pozdrav.

"Nisam mislio da ću te videti ponovo."

"Bila sam u Americi poslovno i pomislila sam da treba oboma da donesem nove vesti. Juče su Rushovo telo izvukli iz Thames." Naglo usisah vazduh.

"Jesu li sigurni?" Marie klimnu glavom.

"Preliminarni DNK testovi okazuju porodičnu vezu sa tobom i tvojim bratom. Pošto se tako malo znalo pre za njega, više ćemo zasigurno znati za nekoliko nedelja."

"A Lukas?" pitam. Uglom oka vidim kako Jeremiah prati dalje.

46

Kraljevstvo snova

"Nema traga još, ali obećavam da ću vas obavestiti ako pronađemo nešto."

Zastala je, a onda pitala. "Da li se sećaš da je nešto bilo... prikaćeno za Rusha kada je preleteo preko?" Pitanje je izgledalo čudno i pogledala sam ka Jeremiah za potvrdu.

"Ne, Rush je bio čist, imali su samo tegovi na Lukasu i Jeremiah. Zašto?"

"Očigledno, Rush je imao nešto oko svog zgloba kada je pronađen, iako nije bilo kugle koji si ti opisala." Ona slegnu ramenima. "U svakom slučaju, on je mrtav, a želela sam da to znate. " "Želiš li piće?" upitala sam, shvativši da sam bila loša domaćica, ali Marie je odmahnula glavom.

"Moram da se vratim u Washington večeras, tako da bi trebalo da krenem."

Mislila sam na kratko da je zagrlim, ali sam pružila ruku umesto toga.

"Hvala što si došla prelazeći toliki put." Lice joj je omekšalo malo dok me je gledala.

"Drago mi je da si uspela kroz sve ovo gospođice Delacourt."

"Jadan Lukas," mrmljala sam dok sam pokazivala francuskoj agentici izlaz.

Sela sam na ivicu kreveta pored Jeremiah uzimajući ga za ruku. "Nadam se da je preživeo." Između njegovih ranijih povreda i dva pucnja koje sam čula upravo pre nego su otišli preko, pragmatički deo mene sumnjao je da je krijumčar preživeo.

Svet izgleda tamnije bez njegovog prisustva.

"Da li ga voliš?" Uzmakla sam od pitanja oslobađajući Jeremiahovu ruku.

Nije bilo negativne gorčine u izgovoru, ali mu je lice bilo zatvoreno, njegov ton prosto ispituje. Knedla se smestila u mom grlu i omahnula sam glavom.

"Bio mi je prijatelj kada mi je trebao, a sada ga nema." Odgovor je izgleda zadovoljio Jeremiah koji je legao nazad i zatvorio oči. Tamne modrice oko njegovog lepog lica terale su me na plač. Nisam imala predstavu šta je prošao od Rushovih ruku, ali sam videla rane na Jeremiahovom telu. Prizor je povredio moju dušu i terao me da želim opet da ubijem gada.

47

Kraljevstvo snova

Piskav glas dolazio je iz dnevnog boravka i potisnula sam stenjanje dok je Georgia ulazila u apartman. Za nekoliko sekundi bila je u spavaćoj sobi, u pratnji dve dame u medicinskim kombinezonima.

"Ah, dragi," rekla je saginjući se da poljubi sinov obraz kao da je još uvek dete. "Sestre su tu da provere tvoj napredak i dovela sam pomoć da počisti ovaj svinjac. Stvarno dušo, užasna si sobarica." Poslednji deo je usmeren na mene, a optužba me brzo probode. Sklonim pogled pod ujedajućom optužbom, znala sam da nije u pravu, ali nisam imala snage da se borim. Kada se nisam pomerila sa mesta na krevetu, Georgia se konačno udostojila da me pogleda, distanca u njenom pogledu.

"Pa, hajde. Briši i pusti da profesionalci rade."

"Majko, prestani," rekao je Jeremiah sa upozorenjem u glasu, ali sam ja ustala.

"Ne, neka te pregledaju."

Progutala sam očajno reči koje sam htela da kažem Gerogia Hamilton, podigla sam glavu i izmarširala kroz vrata. Mislim da sam čula dozivanje mog imena, ali nisam mogla da ostanem tamo još koji minut. Suze su bile preblizu površine, a neka sam prokleta ako i jednom od njih pustim da ih vide.

Nekoliko sobarica tumara po apartmanu čišćući i uređujući stvari. Moja osećanja bespomoćnosti rastu dok ih gledam kako sređuju sve što me drži zauzetom. Stan nije bio prljav, pre nego što smo mi stigli bio je kompletno pripremljen za naš dolazak, verovatno od ove vojske istih sobarica. Stvari sam držala urednim koliko sam mogla, a ove dame, ipak su imale dovoljno posla što se mene tiče da vidim da nisam bila temeljna.

Ja nikad nisam bila ta koja se ponosi veštinama čišćenja - iskreno, nisam bila "domaćica" u najboljem slučaju - ali ovo je bio još jedan udarac mom ponosu.

Sedela sam na kauču, pokušavajući da se sklonim sa puta kada je Gerogia izašla iz sobe. Odmah dame koje su čistile završile su šta su radile i prošle pored nje, već spremne da odu. Georgia je pogledala niz njen nos u mene i prevrnula očima.

48

Kraljevstvo snova

"Sigurno da imaš nešto korisnije da radiš nego sedeći u kući mog sina ne radeći ništa." Šmrknula je hodajući prema vratima. "Mrzim da mislim da će vezati sebe za prilepka kao što si ti."

Besne reči dižu se i umiru na mojim usnama. Želim da se branim, da je nateram da se oseća nedostojnom kao što ona mene čini, ali bila sam van koloseka.

Da sam imala sve doskočice na njene bačene uvrede, možda bi se spustila na njen nivo, ali bodlje su me previše zapanjile da bih govorila. To ne može biti kako ja gledam na njenu kuću, zar ne?

Moje disanje se ubrzava, krv juri u moju glavu dok mi se grudi stežu. Ustala sam, iznenada imajući potrebu da se krećem, da uradim nešto, ali očajanje me ruši na pod. Pokrivam usta jednom rukom, pala sam pored barske stolice držeći se za jednu kao da sam pokušavala da ponovo preuzmem kontrolu nad svojim emocijama. Morala sam da se podsetim da dišem dok sam se osećala nemoćno, progutala sam nekoliko zapanjivih udisaja.

Kao devojka, kada sam otišla na koledž imala sam napade panike skoro redovno, a prepoznala sam neke od simptoma. Moje srce se stisnulo čvrsto, skoro bolno i borim se da me ne preplavi. Svetlo se mešalo iz blizine, a onda sam čula Jeremiah kako doziva moje ime. Čuvši njegov glas dalo mi je nešto zašta ću da se držim, odvlačeći pažnju od moje iznendnane tuge. Uspela sam da udahnem duboko u svoja ograničena pluća, što je pomoglo.

"Ovde sam," rekoh, iznervirana kada je moj glas zacvrkutao. Ustala sam videvši da se mršti na mene. "Šta si radila na podu?"

"Istezanje." Mrzela sam kako mi je laž lako iskliznula niz jezik, ali nisam mogla da objasnim moje probleme njemu. Moje telo je nastavljao da se trka, nagovarajući me da učinim nešto, pa sam se pomerila u kuhinju. "Da li hoćeš da napravim ručak?"

"Dobro sam, ali napravi sebi nešto ako si gladna." Bio je moj red da se mrštim proučavajući ga.

"Trebaš li da budeš na nogama?"

49

Kraljevstvo snova

"Umoran sam zarobljen bespomoćno u tom prokletom krevetu." Trgnula sam se na ujed u njegovim rečima i pokušavam da čitam između redova, ali bilo je teško obziromna stanje moga uma.

"Samo pokušavam da pomognem," rekla sam, nemoćna da zadržim krhki ton mojih reči. Barem su moja leđa okrenuta ka njemu pa nije mogao da vidi moje lice, sa kojim sam imala poteškoća da se sastavim. Iza mene, čula sam uzdah.

"Znam to."

Dala bih skoro sve da sam tad osetila njegov dodir, čuti da priča je u redu, ali nastavio je da ćuti dok je hramao po kuhinji. Izvukla sam kutiju kolačića i počela sam da tražim po ostavi neophodne stavke. Ulje, jaja i neki orasi su bili laki za naći, ali nisam mogla da nađem tiganj. Čučnuvši dole, preturam po nižim ormarićima dok nisam našla neke umetnute staklene sudove koji bi poslužili svrsi.

Jeremiah je došao do mene. "Dopusti da ti pomognem sa tim."

"Ne. Ja ću."

"Lucy, mogu ti pomoći..."

"Rekla sam da ću ja!" Reči su izašle oštrije nego što sam nameravala.

Posramljena ispadom, iznervirana brzo spuštam staklenu posudu na radnu ploču.

Ona se istrgnu iz mojih ruku i ja gledam dok pada na pod i lomi se u komade.

"Sranje!" Počinjem da se tresem kao da me anksioznost ponovo hvata.

Bacam se okolo za metlom ili nečim dostupnim, ali ne nalazim ništa, pa grabim rolnu papira sa pulta. "Žao mi je," mrmljam, kidam nekoliko papira i klečim da pokupim komadiće.

"Lucy, stani, bosa si."

"Ne, moram da počistim ovo..."

"Lucy, stani." Čak i sada njegov glas ima moć da mi komanduje. Ali kada sam zaustavila pokret, moje emocije su me konačno sustigle i jedan jecaj pobeže sa mojih usana.

50

Kraljevstvo snova

"Ne mogu više ovako." Tišina je pala na stan sa mojim rečima. Nije imalo šanse da pogledam u Jeramiah u tom trenutku, jedino što sam želela da uradim jeste da se uvijem u loptu i plačem. Drhtanje nije prestalo, ali sam sakrila ruke iza leđa.

Savila sam prste oko papirnog ubrusa koristeći ih da me oslobode stresa.

"Ne možeš šta?" Jeremiah pita nakon duže pauze.

"Ovo. Sve." Mahnula sam okolo rukom nejasno. "Ti me čak ni ne trebaš.

Volim te tako jako, a ipak..."

Nisam mogla reći čak ni šta sam mislila, sve je bilo previše zbrkano u mojoj glavi. Jeremiah je nastavio svoju ćutnju i uzeo je dubok udah, pokušala sam ponovo.

"Potrebno mi je da znam gde smo mi, kako stojimo. Sa našom vezom." Bože, bilo je teško izgovoriti reči, progutala sam i nastavila kad nije odgovorio. "Sada kada je opasnost prošla, nećeš čak ni da me dodirneš. Beskorisna sam ovde i to ubija..." Zastala sam, shvatajući da plačem i mrzim sebe zbog te slabosti. "Ubija me da budem pored tebe, a ne znam da li..." Dali čak imamo šanse. Grlo mi je zatvoreno u nemogućnosti da završim rečenicu. Udarila sam u srce problema i tek shvatila sada kada sam izgovorila reči.

"Ovo nije lako ni meni, znaš." Jeremiah je pokazao na svoje telo jednom rukom. "Nisi jedina koja se oseća bespomoćno i zarobljena tom situacijom.

Ostavićeš me ovakvog?" Trgnula sam se na gorčinu i osetila momenat stida, ali rastući bes me je držao.

"Ako ne sada, onda kada? Kada će biti pravo vreme za mene da odem?

Nedelju, godinu dana? Ili treba da sedim ovde prilepak čekajući da me konačno izbaciš?"

"Lucy, ti nisi prilepak."

"Tako se već osećam. Već imaš toliko pomoći, nemam šta da radim, ni jedan deo u tvom oporavku. Sve što radim u ovom stanu je sedim uokolo jedva pričajući sa tobom, a čak ne mogu reći ni da me želiš ovde." Kada ništa nije odvratio, poslednja moja nada je isparila. "Jesi mi oprostio zbog Lukasa?" Konačno sam pitala, moj glas je malo iznad šapata. Tišina je odjeknula kroz Penthouse predugo.

51

Kraljevstvo snova

Nisam spustila pogled sa njegovog, ali sam već znala odgovor pre nego što je Jeremih konačno progovorio.

"Ne znam." Reči su istrgnute iz njega kao da nije hteo da ih prizna naglas.

"Pusti me da počistim ovo i otićiću," rekla sam klimnuvši glavom. Čvor u mojim grudima bio je živa rana, dovoljno da se moje emocije izliju napolje.

Pažljivo kupim komade stakla i brišem pod od malih krhotina. Jeremiah se sklonio iz vidokruga, ali dok sam izlazila iz kuhinje videla sam ga kako stoji pored vrata.

Ako bi neko od nas rekao nešto više, ako bi me pitao da ostanem, moja odlučnost bi se slomila, ali oboje smo održavali tišinu. Znam kako bi ovo izgledalo nekome, ostavljala sam ga bespomoćnog, kao da nisam mogla da podnesem njegove povrede ili kako je oslabljen bio.

Uistinu, kad bi mi rekao da mi oprašta, ostala bih zauvek. Ali on nije bio čovek za laži, njegova tišina mi je rekla sve što sam trebala da znam o njegovoj nesigurnosti. Okrenuo se od mene, pokreti su mu trzavi.

"Pozvaću ti limuzinu."

"Jeremiah." Položila sam ruku na njegovu i zaustavila ga. "Nisam tvoja odgovornost više." Dala sam mu kolebljiv osmeh, iako me nije ni pogledao. "Ovo je Manhattan. Odrasla sam devojka, mogu taksijem."

"Gde ćeš otići."

"Ne znam." Uistinu, nisam imala plan i neke opcije, ali sam imala pun bankovni račun zahvaljujući čoveku pre mene. Izvlačeći mobilni telefon koji mi je dao, krenula sam da ga stavim na obližnji stolić kada je rekao.

"Zadrži ga. Molim te." Zastala sam, a onda sam ga vratila u džep. Deo mene mi je govorio da samo izađem i ne osvrćem se, ali nisam mogla da uradim to.

Previše se toga desilo za mene da bih otišla tako hladno. Stala sam blizu, dižući se na prste, nagnula sam se napred da poljubim njegov obraz, osim što je u poslednjem trenutku okrenuo glavu ka meni. Naše usne su se srele u mekom, skoro čednom poljubcu. Suze se stiskaju između mojih trepavica dok on pritiska moje lice, njegovi dlanovi greju moje obraze.

52

Kraljevstvo snova

Nisam htela da ga pustim, nisam želela da budem ta koja će da prekine najslađi poljubac koji sam ikad imala, ali kao zajednička odluka, konačno smo se odmakli.

"Zbogom," šapućem, nemogavši da se nosim sa pustoši u njegovim očima ni trenutka duže, pravim korak iz stana. Bila sam u krivu da pozovem taksi, portir zgrade je uradio to za mene, što je bilo neka vrsta olakšanja. Moji udovi su bili kruti i teški sa svakim korakom koji sam pravila, ali sam ipak uspela da uđem u taksi i usmerim ga ka bilo kojem hotelu izvan Manhattan.

Promet je bio gust kao i uvek, ali taksista je brzo shvatio da nisam raspoložena za ćaskanje i tišina je vladala u kolima. Bolna ukočenost se širila kroz mene, ali bilo je bolje nego bol. Gledala sam odlučno napred, gledajući grad oko mene dok nismo stigli u New Jersey. Taksista je bio dobar, on mi je našao pristojan hotel sa lepim smeštajem u Cliftonu. Otišla sam stepenicama u moju sobu, položila lice na krevet i jecala tiho u jastuk dok me san nije savladao.

53

Kraljevstvo snova

Poglavlje 21 Prvi buket je došao do mog stola tri meseca kasnije.

"Izgleda da neko ima tajnog obožavaoca," Amanda me zadirkuje dok sam zurila u aranžman u iznenađenju.

"Ovo je za mene?"

"Tako piše na kartici. Ispljuni, sa kim izlaziš?" Dosegla sam i izvukla malu kovertu. Zaista je pisalo moje ime na njoj, napisano na maloj kartici, unutra je bila poruka od tri reči od koje je moje srce zalepršalo "Nisam te zaboravio."

"Lucy? Izgleda kao da si spremna da zaplačeš. Šta piše, da li je toliko dobro?

Mogu li da vidim?" Izmakla sam poruku daleko da je ne zgrabi, dajući joj zadirkujući izraz.

"Zar ne treba da se ulizuješ kanađanima?"

"Pa, zato sam i došla ovde da razgovaram sa tobom o tome. Oni su iz Quebeca i govore više francuski nego engleski, pa sam pomislila da bi voleli više da neko drugi uradi većinu konverzacije." Munula me je laktom kako bi dodatno naglasila.

"Kako si znala da pričam francuski?"

"Videla sam te sa tim Haitian parom prošli mesec, plus sam pročitala tvoj dosije. Ti si čak iz Quebeca, tako da možeš skroz da se posvetiš ovim ljudima. Ili se možeš pretvarati da jesi-možda neka njihova izgubljena sestra ili tako nešto!"

"Zar to nije tvoj posao?" Pitala sam, mašući glavom sa osmehom.

Amanda Reed pomagala je u skupljanju sredstava za The Hope Doctors Network, koju je odrađivala u mojoj maloj satelitskoj kancelariji u Brooklynu. To su bile male dobrotvorne svrhe, ali finansirala ih je od moja prijateljica Cherise, čiji suprug radi kao doktor u Borneo. Kada sam joj poslala mejl pitajući je za poslovne opcije, uspela je da mi pronađe kancelarijski posao iz humanitarne oblasti.

54

Kraljevstvo snova

Očigledno, već sam upoznata sa radom za dobrotvorne svrhe na prethodnoj večeri gde sam pomogla u prikupljanju novca za Cherise, koja mi je pomogla da stanem na noge i našla mi posao. Prvi dan kada sam došla, znala sam da je to moj poziv. Bila sam u papirima do ušiju većinu dana, ali nikada pre nisam bila toliko ponosna na svoj posao.

"Hajde, Lucy. Molim te, lepo te molim, zaista bih cenila tvoju pomoć!"

Amanda me podsetila mnogo na Cherise, stalno brblja živahno da ne zna kada da stane. Bila je mlada, jedva izašla sa koledža, sa kratkom crvenom kosom i pegama po celom licu. Njeno lice uvek ima osmeh, to sam brzo shvatila, veoma teško odustaje kada nešto hoće. Savršena za nekog čiji posao je traženje donacija za dobrotvorne svrhe.

"U redu, dobro," rekla sam konačno, "imaš me u šaci. Ićiću sa tobom, Isuse."

"Ti si spasilac, hvala ti , hvala ti, hvala ti!" Ona proviri preko mog ramena opet. "Pa, šta piše? Hajde, nije to državna tajna?" Upravo sam joj namignula i ubacila karticu u moj džep. Njeno lice je odmah dramatično palo. "Grrrr, `ajde, molim te, molim te, molim te?"

"Koliko imaš, deset?"Ozarila se.

"Samo petkom." Prevrnula sam očima, ali sam zgrabila moju jaknu i pratila je napolje.

Buketi su nastavili da pristižu redovno nakon toga, ponekad veliki buketi, ponekad pojedinačne ruže. Amanda je nastavljala da me uznemirava od koga su, ali nisam joj rekla, uglavnom zato što nisam želela da se moje nade probude. Rad nas je zaokupio dok je proleće počelo da odmrzava u poslednji čas sneg, a pitanja su se smanjila jer je bila više van kancelarije. Nisam videla ni traga o Jeremiah, ali cveće je nastavilo da dolazi sve bujnije i lepše kako se leto približavalo. Čak i kada mi je sto bio pun boja i divnih mirisa, nisam mogla da ga bacim dok nije skroz uvelo.

Onda, jednog dana, mali paket sa mojim imenom na njemu je stiglo sa cvećem.

"Oooh, tajni obožavalac se prebacio!" Amanda se nagne nad moju stolicu.

"Huh, naslov kompanije? Kako je to seksi?" Mršteći se, otvaram koverat izvlačeći ono što je bilo unutra. To je bila debela papirologija, prikačena zajedno sa

55

Kraljevstvo snova

obojenim notama vidljivim oko margina. Poznata adresa na vrhu strane odmah mi je zapala za oko.

Prostorija oko mene počela je da mi se okreće i drago mi je da već sedim.

Amanda se nagnula bliže. Podigla je lice dok čita preko mog ramena. "Koji je to grad?" Pokrila sam usta rukom u šoku.

"Dobijam svoju kuću nazad." "Šta! Tvoj tajni obožavalac ti je kupio kuću?" Prelistala sam papire i videla svoje ime na skoro svakoj stranici. Mali samolepljivi stikeri su pokazivali mesta gde je trebalo da se potpišem, a spajalicom je zakačena poslovna kartica naslova lokalne kompanije. Listajući, došla sam do stranice koja je imala sliku procene i morala sam da pokrijem rukom usta da ne bih zaplakala.

"Lepa kuća," Amanda govori naginjući se. "Sveta majko. Da li je to sada stvarno tvoje?"

"Kako je ovo stiglo?" Nikada mi se nije desilo da pitam ko dostavlja moje pakete svaki dan. Amanda izgleda iznenađena mojim pitanjem.

"Kurir, pretpostavljam. Hej, gde si pošla?"

Napustila sam malu kancelariju gotovo trčim zaobilazeći lift i idem pravo ka stepenicama. Prošli su meseci o incidenta na mostu, ali moj zglob i dalje bolucka dok sam jurila niz tri sprata. Nisam sigurna šta tražim, ali kad sam izašla dole na ulicu razočarala sam ne nalazeći ništa neobično.

Gledala sam na obe strane trotoara pokušavajući da izaberem nekog poput Jeremiahove visine i građe. Malo ljudi se kretelo ovim delom grada, a niko od tih vidljivih nije izgledao kao milijarder. Teška knedla smestila mi se u grlu. Izvlačim svoj mobilni telefon i zurim u njega trenutak. Unutra, smešten u kontaktima, bio je broj telefona čoveka koji može da odgovori na sva moja pitanja. Bila sam gotovo sigurna u to ko je ovo uradio za mene-koga bi drugog znala ko bi mi kupio kuću?

Ali iz nekog razloga on je izabrao da se ne predstavi.

Razmišljala sam da nađem broj i pozovem pre nego što sam vratila telefon na mesto. I dalje sam imala svoj ponos. Uzet mi je nedavno, ali sam polako sklapala deliće svog života nazad. Znala sam da sam pravila greške i deo mene je žalio 56

Kraljevstvo snova

način na koji sam ostavila Jeremiah u svom Manhattan potkrovlju. Nije bilo načina da poništim svoje odluke u ovom trenutku, samo da živim sa njima. Omotavam jaknu oko svojih grudi, bacila sam zadnji pogled na okruženje pre polaska natrag u kancelariju.

Nekoliko dana nakon primanja te koverte, dobila sam pozivnicu u sandučetu mog stana na komemorativni skup Lukasa James Hamilton. Zurila sam u sivi list papira nekoliko minuta, zatim ga vratila u kovertu i položila ga pažljivo na pult.

Gledam po stanu, treptajem terajući suze. Moj posao jedva je plaćao kiriju ovde, ali bio je u mirnoj zgradi i pristojnim komšilukom. Čak i da nisam uzela ovaj posao, mogla sam ostati ovde godinu dana sa onim što sam čuvala u banci. Nakon grabenja i grabenja toliko dugo da zadržim glavu iznad površine bilo je prijatno imati fondove za hitne intervencije za svaki slučaj.

Skup će biti za četiri dana i znala sam da neću to da propustim. Nisam dobila ni reč otkako sam napustila slučaj i nemam pojma šta je bilo. Nisam čula ništa od Marie ili nekog drugog iz vladine kancelarije, tako da nisam sigurna da li su našli Lukasovo telo ili su prosto odustali od potrage. Pretpostavljam da ću za četiri dana saznati.

Vedro vreme na dan službe bilo je lažni, mračni događaj. Lukas, da je bio, verovatno bi imao duhovitu dosetku o proleću u New York City. Verovatno bi više cenio ovo nego kišu svakako, ali osećaj je čudan žaliti na tako neobičnom, sunčanom, prolećnom vremenu.

Kao i što sam očekivala, bilo je obezbeđenje na ulazu i pokazala sam im moju pozivnicu. Proveli su neko vreme gledajući u tablet, pretpostavljam u listu gostiju i onda je čuvar konačno odmahnuo glavom.

"Ne vidim vaše ime ovde, Gospođice Delacourt."

"Ona je sa mnom." Jeremiah ide iz unutrašnjosti paviljona i ja uzimam dubog udah upijajući ga očima. Njegova kosa je bila duža, ne oštro podrezana kao pre, koliri njegove košulje su podignuti. Izgledao je dobro, ali sam i dalje mogla videti roze linije na njegovom licu, preostali ožiljci od Rushovih ruku delo. Produženi štap iz jedne ruke, još jedan dokaz nastavka puta ka ozdravljenju.

"Gospodine, ona nije na listi."

57

Kraljevstvo snova

"Možete srediti to sa mojom majkom." Prošao je dva čoveka na ulazu, krećući se pored mene i nudeći mi ruku. Oklevala sam samo trenutak pre nego sam je uzela i dozvolila sebi da budem u pratnji unutra.

"Pretpostavljam da je tvoja majka uklonila moje ime?" Moj glas nije drhtao, što sam računala kao malu pobedu.

"Uprkos onome šta ona misli ili ne misli, ti si moj gost i dobroošla si ovde."Polako smo prošli kroz mali hodnik iza ulaza pred ulazak u pravi raj.

"Oh," rekla sam bez daha dok sam posmatrala preko velike površine. Cveće i veliko drveće su bili umetnički raspoređeni, a uske popločane staze vodile su kroz područje do travnatne površine savršene za piknik.

"To je privatni deo, koristi se samo za venčanja i žurke. Izlazili smo ovde kada sam bio mlad. Uprkos naporima mog oca za suprotstavljanjem, i dalje imam lepe uspomene na ovom mestu."

"Prelepo je." Drveče ovde je bilo u punom cvatu, mesec dana ispred većine drugih koje sam videla u gradu. Zima je bila duga i bilo je dobro videti znake njenog kraja. Ugrizla sam usnu, a onda položila ruku na njegovu.

"Kako si ti?"

"Biće bolje, bez obzira kako izgleda." Pokazao je ka štapu. "Moja majka misli da ovako izgledam više ljubazno i sofisticirano." Namestio je štap na zemlju i podigao bradu pozirajući. "Zar se ne slažeš?" Nisam mogla da verujem da vodim ovakav razgovor sa Jeremiah i nasmejela sam se na njega. Izgledao je mnogo smirenije nego što pamtim, kao da više nije opterećen nekim nevidljivim stresom.

"Ti si uvek bio sofisticiran," rekla sam udarajući ga ramenom. "Ali više kao slon u prodavnici porculana nego ljubazan."

"Primljeno na znanje." Dok je baštensko područje ovde veliko, samo je mali deo pozadi korišćen za posluženje i prijem. Gosti, niko koga sam znala, pomešani među sobom, bilo mi je drago kada nas je Jeremiah postavio oko grupe ljudi.

Videla sam mršavu ženu svu u crnom kako se kreće, šešir na vrhu njene glave sa delikatnim velom pokrivao joj je lice. Čak i sa dvadeset metara, mogla sam da osetim neodobravajući pogled Georgia Hamilton, ali nije prišla i ja nisam marila.

58

Kraljevstvo snova

Pozvana sam, bila sam ovde, a ona će morati da se nosi sa tim. Služba je bila kratka sa par ljudi koji su izašli i rekli nekoliko reči. Jeremiah je govorio, govorio je o opštim temama kada je njegov brat bio mlađi. Mislila sam nakratko da izađem na podijum i kažem nešto, ali sam shvatila da ga nisam dovoljno poznavala da bih hvalila i uzvisivala njegove vrline.

Nešto mi je govorilo da sam ga verovatno poznavala bolje nego nekolicina ljudi u okruženju. Odmah posle toga, nekoliko ljudi je prišlo Jeremiah jasno želeći da popričaju sa njim. On ih je sve učtivo odbio i probio se do mene kroz masu.

Setila sam se kada sam poslednji put videla Georgia Hamislton, imala je optužujući izraz kao zaštitnik njenog sina milijardera. Ona sigurno ne bi uradila takvu stvar na sahrani njegnog dragog sina. Onda opet, ne bih stavljala u prošlost tu užasnu ženu.

"Prošetaj sa mnom?" Ruku pod ruku, distancirali smo se od grupe krećući se dublje u park. Staza sa cvećem vodila je kroz centar, lenjo vijugajući kroz travnati brežuljak. Dok smo se pomerali dalje čula sam smeh dece u blizini.

"Ceo ovaj vrt je deo velikog parka," Jeremiah je rekao odgovarajući na moje nepostavljeno pitanje, "ali onaj ulaz tamo unutra nije jedini ulaz." Čovek koji džogira nas je prošao sa psom na kratkoj uzici koji drži korak sa trkačem. Na kraju malog puta bilo je igralište odakle je dopirao smeh. Bilo je nekoliko ljudi oko nas dajući nam osećaj privatnosti na velikom prostranstvu.

"Jesam li ti rekao koja si ti neverovatna žena?" Progutala sam i pogleda gore u njega. Proorne zelene oči gledale su kroz mene, a ja sam pročistila grlo.

"Ne," rekla sam pokušavajući da uravnotežim glas, "ali možeš da nastaviš pričati." Njegovo cerekanje zagrejalo mi je srce i stisnula sam mu ruku nakratko. "Šta si radila?" Pitao je dok smo nastavljali hodati.

"Radila uglavnom. Mislim da znaš gde."

"Ah, znači stigli su ti moji paketi."

"Ako pod paketima misliš na cveće, onda da. Divni su." Ponovo sam pročistila grlo. "I ne znam kako da ti zahvalim za... veći poklon."

"Samo mi reci da ga nećeš odbiti." To je izbacilo iznenađujući smeh iz mene.

59

Kraljevstvo snova

"Nemam baš toliko ponosna, prihvatiću ga na bilo koji način." položila sam glavu na njegovo rame. "Hvala ti."

"Viđaš li se sa nekim?" Hrabro pitanje, direktno kao i uvek. Napola sam ga i očekivala, svakako, i odmahnula sam glavom.

"Ne na način na koji ti misliš, samo terapeuta svake nedelje. Ona mi je puno pomogla."

"Pomogla, kako?"

"Dogovor sa PTSD." Ako ga je saznanje iznenadilo, nije to pokazivao.

Nisam mu rekla za napade panike ili noćne more, sada nije bilo vreme, a ionako, postale su manje česte u poslednjih nekoliko nedelja.

Hodali smo u tišini neko vreme ka dnu kamenog mosta. Tu smo stali blizu starca koji hrani golubove sa klupe i porodice koja se igra sa tek prohodalom bebom na ćebencetu. Jeremiah je pustio moju ruku naslonivši se na obližnju ogradu.

"Nedostaje mi moj brat." Grlo mi se zatvorilo od naklonosti.

"I meni, takođe."

"Znao je da bude pravi kreten ponekad, ali... Da li si znala da me je spašavao sve vreme od očevog besa? Bio je dobar u odvlačenju pažnje Rufusu, pričajući pogrešne stvari u pravo vreme i usmeravajući svaku kaznu ka njemu." Pomerila sam se ka njemu i obmotala ruke oko njega utiskujući poljubac na njegovo rame.

"Voleo te je."

"Znam. Ali, ne znam da li je shvatao da osećam isto ili koliko puno."

"Mislim da je znao." Uzela sam jednu Jeremiahovu ruku i povukla je dok nije okrenuo lice ka meni. Posežem gore, ušuškavam tamni pramen kose nazad sa njegovog obraza, pratim palcem preko roze ožiljka. Doseže do gore i drži me za ručni zglob pritiskajući mojoj nadlanicom njegov obraz.

"Da li znaš koliko te volim?"

60

Kraljevstvo snova

Izbacila sam mali izdisaj osećajući suze kako iznenada jure u moje oči.

Uvlačim drhtav uzdah od emocija koje prete da me uguše, odmahujem glavom.

Njegova druga ruka pokriva moje lice, prsti prate obris slepočnice.

"Znaš, zar ne," mrmlja. "Znao sam kada sam te video da si stala na platformu za skok, čak i pre toga." Ugao usana mu se podigao. "Mislim da sam čak znao i kada si bila devojka u liftu čiji stidljivi pogledi su me terali da podivljam."

Obrisao je suzu koja je procurela kroz moje trepavice približavajući mi se. Štap, sada već zaboravljen pao je na zemlju. Nagnuo se blizu i položio poljubac na moje čelo. "Uvek sam mislio da su reči bile nepotrebne, banalne čak, ako osećaj postoji, zašto je potrebno da mu daš ime? Ali gubeći Lukasa naučilo me je nešto, a to je da trebam reći reči da budem siguran da ti znaš. Dakle, gospođice Lucy Delacourt, neka se zna da sam potpuno i krajnje zaljubljen u tebe."

"Zašto?" Mogla sam udariti sebe zbog tako glupog pitanja, ali Jeremiah je podigao glavu unazad i smejao se. Ja sam zurila, shvatajući da ga nikad nisam videla tako srećnog pre. Pomerio se bliže, milujući moje lice ponovo, dodirujući, ali ne držeći me.

"Zato što si jaka, što si hrabra i stavljaš druge na prvo mesto. Zato što si prelepa i spolja i izvan, i neko koga smatram jednakim, i to što sam bio glup da te pustim da odeš kroz ta vrata pre dva meseca."

"A Lukas?" Moj glas je izašao kroz šapat, ali Jeremiah je samo odmahnuo glavom.

"Ja nisam neko ko raspoređuje kamenje na greškama. Kao što je moj brat dokazao, kako sam se igrao sa Anya i sa njim, onda je to više nego fer." Zagladio je moju obrvu sa palcem i nagnula sam se ka njegovoj ruci. "Ti si vredna borbe i žao mi je što sam te ikad pustio kroz ta vrata."

Suze su napale moje lice dok sam dotačinjala njegovo lice, svesna novih i dalje zaceljujućih ožiljaka, onda sam rekla gušeći se.

"Onda, nije bilo tako teško, zar ne?" Jeremiah se nasmejao opet, a onda me povukao bliže. Omotala sam ruke oko njega sahranjujući lice u njegovu jaknu.

61

Kraljevstvo snova

"Volim te," promrmljala sam osećajući njegove ruke kako se stežu oko mene. Osetila sam nešto mokro kao kap na mom obrazu i za trenutak pomislila da je to suza. Kad sam osetila još jednu, pa još jednu na mojoj ruci, povukla sam se i pogledala gore. Kad sam došla u park nebo iznad je postalo oblačno, opet sam osetila kapljice kiše kako udaraju moj obraz.

"Hoćeš da se vratiš na službu?" Jeremiah pita dok sam ja pružala dlan testirajući brzinu kapi kiše.

"Volela bih da ostanem ovde, zapravo." Oblaci nisu još blokirali sunce, iako su išli u tom smeru. "Volela bih da smo poneli kišobran, u slučaju da počne da pljušti."

"Onda, odmah se vraćam." "Šta? Ne, možemo se vratiti, tvoja noga..."

"Lucy. Ostani ovde." Podigao mi je bradu da se suočim sa njim. "Odmah se vraćam, neće me biti minut ili dva." Gledala sam mu usne dok se pomeraju, slušala sam, ali zapravo nisam čula njegove reči. Poznata glad me preplavila i nagnula sam se napred tih nekoliko poslednjih centimetara pritiskajući njegove usne na moje.

Odmah me pritisnuo uz sebe, njegova usta uzimaju kontrolu nad poljubcem, a ja se topim u njegovim rukama. Zaboravila sam kako se čovek dobro ljubi, on čini da moje telo gori, naizmenično gricka moju donju usnu, onda me zadirkuje svojim jezikom.

Kada smo se konačno razdvojili, teško sam disala, ali ne samo od nedostatka kiseonika. Kucnuo je vrh mog nosa prstom.

"Odmah se vraćam." Ispuštajući vazduh požurila sam na obližnju klupu u parku i sela. Pored mene, stariji čovek je rasuo neko semenje za ptice pred njega.

Golubovi su ga uglavnom okruživali, ali tu su bili i nekoliko detlića i vrabaca među njima. "Želite li da probate?" Starac je imao gust engleski akcenat, ali dovoljno pristojan. Zurila sam u papirnu kesu sumnjičavo, onda slegnula ramenima i klimnula glavom.

62

Kraljevstvo snova

"Naravno." Sipao mi je malo semenki u ruku i naizmenično smo bacali između ptica na zemlju.

"Izgleda kao fin mladić onaj sa kojim ste stajali tamo," rekao je nakon trenutka. "Mislim da vas čuva." Gledam oko parka, osmeh se naselio na moje usne.

"Put do ovog mesta nije bio lak. Najbolje stvari u životu su retke. Iz tog poljupca, izgleda da je vaš dečko prilično zaljubljen u vas takođe." On je dizao svoje debele obrve sugestivno čineći da se zacrvenim, a onda je pogledao u svoj sat. "Evo," rekao je dajući mi kesu sa semenkama, "mislim da će ti koristiti ovo više nego meni. Ptice su još uvek gladne, a ja moram da završim svoju šetnju."

"Hvala vam..." uzimala sam dok sam susretala oči starijeg čoveka. Plavo zelene oči zasvetlucale su na mene i za trenutak sam zaboravila da dišem. "Čuo sam šta ti je rekao," starac je nastavio gledajući uokolo po parku dok sam se ja borila za rečima "kladim se da bi njegov brat voleo da čuje te reči sam."

Liznuo je jedan prst i držao ga kao da testira vreme.

Kao na znak, kiša počinje da pada jače. Prvo sam osetila kapi na temenu onda na licu, ali nije mogla da slomi moju zapanjenu tišinu. On se naceri na mene sa pravilnim, belim zubima. "Sada je više vreme za sahranu. Previše sunčano, a mrtvi su podložni ustajanju samo da bi uživali u danu."

Gledala sam otvorenih usta kada je starac ustao i protegao se. "Drago mi je upoznati te, gospođice" rekao mi je namigujući. "Možda ćemo videti jedni druge opet jednog dana?" Ni jedna reč mi ne dolazi, ali dok odlazi skočila sam na noge. "Čekaj! Jeremiah bi želeo..."

"On je dobar čovek i obožava te." Čovek je gledao dole u pravcu u kom je Jeremiah nestao samo minutu pre. "Brini se o mom bratu. I reci mu..." Zastao je, a onda se iscerio. "Reci mu da prestane da bude tako ukočen ko štap u blatu."

"Ide ka boljem što se toga tiče." Osmeh koji mi je zasjao lice nije mogao da se ugasi, moji obrazi su praktično boleli od zategnutosti. "Bio bi ponosan na njega."

"Prekasno, već jesam. Vodi računa o sebi, Lucy." On se protegnu odakle je stajao i protrese ruke, a zatim ramena iznenada povi u skladu sa godinama.

Izgledao je za sve na svetu kao svaki stariji čovek koji hoda u vunenom kaputiću i 63

Kraljevstvo snova

golf pantalonama. Počeo je da zvižduće šarmantnu melodiju dok je nestajao preko mosta u gustu krošnju drveća.

Sela sam opet nesposobna da izbrišem osmeh sa lica. Bacila sam malo semenke pticama dok je Jeremiah obilazio ugao već otvorenog kišobrana iznad njega.

"Izgledaš srećno," rekao je proširujući kišobran da bi me zaštitio. Njegove ruke su putovale do papirne kese u mojim rukama i posmatrao je dok sam bacala sadržaj na zemlju. "Semenke za ptice?" pitao je.

"Ne bi mi verovao kad bi ti rekla."Zabola sam ruku u kesu za još semenki i osetila nešto veliko i teško ispod zrnevlja. Mršteći se, izvukla sam ga i podigla na svetlo. To je bio muški prsten sa crnim kamenom i debelom obodom. Bio je natpis sa unutrašnje strane koji je izlizan od godina nošenja. "Šta... Daj da vidim to." Predala sam ga Jeremiah i gledala dok ga on pregleda pažljivo. "Audentes fortuna iuvat." Pogledao je od mene ka pticama.

"Starac?" Kad sam klimnula glavom Jeremiah je pogledao oko parka, ali kad je počeo da ustaje uhvatila sam ga za ruku.

"Nećeš ga naći." Jeremiah je stao sa rukama savijenim u pesnice.

"Zašto mi nije rekao?"

"Upravo jeste." Povukla sam ga za rukav dok me konačno nije pogledao.

"On je, takođe, čuo sve što si mi rekao." Za trenutak mislila sam da će u svakom slučaju početi juriti za svojim bratom. Na kraju, međutim, Jeremiah je seo dole do mene okrećući prsten iznova i iznova u svojim rukama. Zagledala sam se u njega radoznalo. "Čije je to?"

"Pripadao je našem dedi, ali je nestao otprilike u isto vreme kad i Lukas.

Natpis glasi-sreća prati hrabre." Zurio je u prsten neko vreme, a onda pogledao u mene. "Čuo je sve što sam rekao?" Kada sam klimnula zbunjeni osmeh se raširio Jeremiahovim licem. "Dobro." Skliznuo je prsten na njegov prst, onda ustao i ispružio ruku.

64

Kraljevstvo snova

"Idemo u šetnju."

Provukla sam ruku u njegov topao dlan ustajući i naginjući se bliže njemu.

Moja glava se nagnula i položila na njegovo rame, gledala sam dok je prepleo prste sa mojim. Kiša je dobovala po mekom materijalu kišobrana dok su ljudi oko nas trčali u zaklon, ali mi smo samo nastavili niz stazu zadovoljni u ovom trenutku bez obzira šta nebesa bacaju ja nas.

65

Kraljevstvo snova

Epilog "Pa, hoću li konačno upoznati tu misteriju od tvog momka? I, oh moj bože, mogu li opet reći kako divno izgledaš u toj haljini?

"Hvala ti još jednom na komplimentu." Odmahnula sam glavom na crvenokosinu veselost. "I ne, rekla sam ti da je to iznenađenje."

"Ah, tako si zla. Ali da li sam ti rekla ko će doći večeras? U redu, zamisli: zgodan, bogat, moćan, i ukusan. Zamisli njegovo prisustvo na deo mog odbijanja."

"Jeremiah Hamilton?"

"Ma, htela sam da bude iznenađenje! Mora da sam ti rekla, jesam li?Ali ne sećam se da sam ti rekla, ipak... jesi li zaista pogodila to? Jer je to jedan pakleno dobar pogodak."

"Amanda, koliko si kafa popila danas?"

"Samo nekoliko šoljica, zašto?" Gosti su počeli da pristižu, a ja sam se protegla da pogledam. Amanda i pojačano osoblje su uradili sjajan posao sa ovih, nekoliko A-lista poznatih ličnosti koji udaraju po crvenom tepihu.

Novinara je bilo svuda, pokrivajući dobrotvorni događaj iz svakog ugla. Bili smo sigurni da ćemo biti zaslepljeni na svim slavnim blogovima i kioscima ujutru, povećavajući svest o našem malom dobročinstvu. Nisam mogla biti ponosnija što ću biti deo organizirajućeg događaja.

"Oh moj bože, to je Cher! A ono je Joan Rivers tamo razgovara sa ljudima i... sveto sranje, to je on, to je on! Visok, crn i seksi, dvanaest sati, dvanaest sati!"

Pratila sam njen upirući prst i ispustila dah. Seksi, zaista!

Jeremiah je iskočio iz limuzine ignorišući kamere dok se uzdizao stepenicama na događaj. Pored mene, Amanda je praktično vibrirala dok se on približavao, ali jedino što sam mogla videti je kako čovek kojeg volim kreće ka meni. Između čoveka koga sam upoznala i sada, on je konačno odbacio taj vojnički izgled.

66

Kraljevstvo snova

Nema više začešljane kose ukočenog stila, zamenjena je talasima, neukroćenim loknama i đavolji zaštitnički stav. Nosi sve crno večeras, drugačiji stil od odela koji nas okružuju.

"Oh, on gleda u ovom pravcu. Umreću ako nam se obrati!" Kada se zaustavio blizu nas, mislim da sam čula malo "skvik" iz Amande, ali Jeremiah je imao moju punu pažnju. Pogledao me je odozgo na dole i njegove usne su se iskrivile skoro u grabežljiv osmeh.

"Izgledaš dovoljno ukosno za pojesti." Morala sam da držim ruke u pesnice kako bi ih sprečila da prođu kroz njegovu kosu.

"Izgledaš upravo da oduzimaš dah," udahnula sam misleći svaki slog.

Ponudio mi je njegovu ruku i, bez gledanja u Amandu, uzela sam je i iskoraknula da stanem pored njega. Kamere u blizini su otišle, ali sam pokušala da ih ignorišem držeći glavu visoko i izgledajući apsolutno sigurno da neću pasti u ovim štiklama.

"O moj bože, ljubomorna!" Gušeći smeh iz Amande kao poslednji krik odjeknu kroz ulaz. Nije bilo šanse da ikad čujem ovo od ikoga drugog iz kancelarije. Velika dvorana hotela bila je prepuna, svi su se pomešali kako je i planirano. Konobari u smokingu prolazili su kroz gužvu držeći vino i šampanjske čaše napunjene za goste.

U neposrednoj blizini centra bio je podijum sa nekoliko parova već tamo, dok se većina smestila za stolove oko bine. Jeremiah je držao posesivno ruku na dnu mojih leđa dok me je usmeravao kroz masu. Nisam znala koju je destinaciju imao na umu, ali je bio prilično zadovoljan kada me je okrenuo u svojim rukama na podijumu za igru. Okrenula sam se u krug dvaput, a onda se prislonila na njega naginjući se napred da udahnem njegov miris. Bože, miriše dobro.

"Vidim da si izabrala drugu haljinu od one koju sam ti poslao," Jeremiah mi je rekao na uvo, njegov topli dah je prešao preko moje kože čineći da zadrhtim.

"Od srca odobravam."

"Nisam trebala tvoju dozvolu u odabiru šta ću nositi," rekla sam oholog glasa, pokušavajući da ne dozvolim sebi zadovoljstvo od njegove pohvale. "Osim toga, ova je bila deset posto na popustu i izgleda dobro kao i bilo koja iz visoke mode."

67

Kraljevstvo snova

"Ali, odobravam je ipak." Muzika se promenila u nešto sporiju i Jeremiah me je privukao bliže. Nešto bocnu moj stomak i podignuvši obrve dala sam Jeremiah zabavljeni izraz.

"Stvarno? Sada?" Jeremiah me je okrenuo oko podijuma za igru izgledajući veoma zadovoljan sobom, dok sam se ja borila između ogorčenja i sirove potrebe. Želja je pulsira unutar mog stomaka dajući svetlo njegovom posesivnom sjaju u oku, a ja sam se borila da se držim pod kontrolom.

Napravili smo zajedničku odluku da idemo polako, sastajući se za kafu ili večeru, samo da bi se razdvojili posle sa malo više od poljupca. Pa, dobro, malo dodirivanja i kratkog ostajanja u zadnjem delu njegove limuzine za jednu noć, ali to je bilo sve. Očigledno, Jeremiah je večeras voljan da baci sve naše pažljivo postavljene planove kroz prozor. Bio je moj red za odobravanjem.

Nisam gledala kuda smo se kretali, previše zadovoljna što sam blizu njega, dok se muzika završavala. Jeremiah je nastavio da me drži za ruku i odveo me iza bine gde su se krili liftovi. Potisnula sam kikot dok je pritiskao dugme grizući usnu u iščekivanju.

"Ti i liftovi," rekla sam, a onda sam ciknula kad me je pritisnuo uz čelična vrata. "Šta mogu da kažem? Ja sam stvorenje sa navikom..." Pao je napred hvatajući moje usne, a ja sam nagnula glavu u ispunjenju njegovog napada. Uzdah mi je pobegao dok sam obavijala svoje ruke oko njegovog vrata pritiskajući svoje telo o njegovo. "Ti mala bezobraznice," mrmljao je na mojim usnama dok su mu se ruke pomerale dole pokrivajući moju zadnjicu. "Ne nosiš donji veš." Opet sam se zakikotala.

"Slatki poeni zato što sam pripremljena?" Vrata iza mene su se oglasila i prilepila sam se za Jeremiah dok smo prelazili u lift. Njegove grudi su se stisle od smeha dok me je dizao u vazduh pritiskajući mi leđa o zid lifta. Ispustila sam mali uzdah osetivši njegovu tvrdoću pritisnutu na moje jezgro i nagnula sam glavu unazad da mu dam pristup. "Šta ćeš mi dati?" rekao je zaokruživši kukovima. Njegove usne padaju na moj vrat sisajući osetljivu kožu. "Tvoje telo? Tvoju dušu?"

68

Kraljevstvo snova

"Sve," dahtala sam, moji nokti se zabadaju u njegova ramena. Osetila sam njegovu glavu kako se pomera dole između naših tela i glasno sam zajecala dok je on zadirkivao osetljivu srž između mojih bedara.

"Hoćeš li mi dati svoju ljubav?"

"Uvek." Opkolila sam mu lice rukama pomerajući ga napred za mekan poljubac. Potreba i želja koju sam videla da se reflektuje u njemu zapalila je vatru koja se širila mojom utrobom, ali to je nežnost koja čini da mi se srce topi.

"Volim te," promrmljao je krećući rukama ka gore stiskajući moje grudi kroz tanak materijal haljine. Obmotala sam svoje noge oko njegovog struka dajući mu dovoljno prostora da oslobodi sebe iz pantalona pre nego se smestim na njegovo tvrdo koplje.

Pritisnuo je dugme najvišeg sprata dok sam savijala butne mišiće podižući se gore na vrh njega. Imajući u vidu kako mokra sam već bila, još uvek mi uzdah pobegne kad klizne u mene, moji zidovi se šire da prime njegov obim.

"Volim te," ponavlja pulsirajući u meni terajući me da stenjem. Zurila sam dole u prelepe zelene oči, blago se osmehivala dok sam mešala kukovima ostavljajući ga zadihanog. Zurio je gore u mene širom otvorenih očiju i pun želje.

"A šta ćeš ti meni dati?" Mrmljam stiskajući se oko njega.

"Sve," rekao je glasa teškog od potrebe. Nagnula sam se okrznuvši usnama njegove.

"Sve što hoću je tvoja ljubav."

"Imaš je," uzdiše jezikom jureći ka mom. "Uvek ćeš je imati."

VOLJENA KRAJ 69

Kraljevstvo snova

BONUS PRIČA Pa. Sjeban sam. Lukas je položio glavu nazad na kaldrmu, jednom rukom položenom na bolan stomak. Preko puta njega stajao je Rush izdavajući svoje pretnje i ultimatume, ali upravo tada reči su bile beznačajne bez zvuka.

Iznemoglost se proširila kroz Lukasa ostavljajući ga jedva u stanju da drži oči otvorene. Zadirkivanje drugog čoveka je bilo jednostavno, ali imajući Rushovu pažnju ispostavilo se teškim.

U nekom drugom slučaju možda, Lukas ga je mogao zadržavati pričom dok sunce ne izađe. Sada, međutim, bio je u takvoj agoniji da mu je bilo teško da gleda pravo, a kamoli da nastavi dobru diskusiju.

U blizini, Jeremiah leži zgrčen, jedva se pomera. Lukas se jedva sećao kad ga je poslednji put video ovako slabog. Bivši brat rendžer nikad ne bi dozvolio pretnji da ga pokori ovako bez da uradi nešto, pa je njegova tišina značila nešto veoma loše.

Rush je opet govorio, a Lukas je pokušavao da vrati svoj um u sadašnjost.

Ali to su bile Lucyine reči koje su mu momentalno zaokupile pažnju.

"Biram sebe." Izabrala šta? Lukas je shvatio da nije obraćao pažnju i primorao je sebe da sedne uspravno škrgućući zubima od bolova. Rush je slegnuo ramenima.

"U redu, hajde onda. Baci se sa mosta." Reči su ošamarile Lukasa iz njegove letargije. Ne! Pogledao je ka Lucy koja je virila preko ivice.

"Da li obećavaš da ćeš ih obojicu pustiti ako uradim ovo?" Lucy pita, njen glas podrhtava.

"Ne." Rush je skoro zvučao samozadovoljno za Lukasove uši. "Ali, napravićeš neodoljivu tačku." Lukas je pokušao da se osovi na noge, ali je skliznuo na mokru kaldrmu propuštajući Lucyin odgovor. Lisice oko njegovog ručnog zgloba su zazveckale reflektujući slabo svetlo zore i skrećući njegovu pažnju.

70

Kraljevstvo snova

Izgledalo je tako davno kada je ponudio da pomogne osloboditi Lucy njenih lisica, a on je i dalje imao iglu unutar njegove čarape. Imajući u vidu da ne pravi buku izvaido je tanki deo metala i radio na oslobađanju od lisica, ali je držao fokus na scenu koja se odigravala ispred njega.

"Nećeš dobiti nikakve garancije od mene," Rush je nastavljao dok je Lukas radio, "osim da ću ubiti sve vas sada ako ne doneseš odluku." Dok se Lucy pomerala, vukući sebe polako prema ivici, Jeremiah se konačno pomerio valjajući se i tako pomerajući ka njoj.

"Lucy." Tužan, bolan ton u bratovljevoj krivici zateknu Lukasa. To je bio glas mlađeg brata kome se Lukas zakleo da će ga uvek štititi, a to ga je zateklo sada kao što je i uvek kada su bili deca. Svrha i očajanje ojačala je Lukasa i adrenalin prolazi kroz njegovo telo dok oseća mek zvuk klika oko njegove ruke. Rush je napravio iritirajući zvuk.

"Da li ti je potrebno malo pomoć..."

"NE MRDAJ, POLICIJA!" Blještavo svetlo na kratko je dezorijentisalo Lukasa i podigao je ruku kako bi ga blokirao pokušavajući da vidi. Preko mosta, Rush se nagnuo da pogleda u novu gužvu. "Mislim da neće moći." Zemlja se zatresla ispod Lukasa dok je dvostruka eksplozija odjeknula u vazduhu sa oba kraja mosta. Lukas se oslonio na stub mosta za potporu i gledao kako se Lucy nestabilno njiše na vrhu niske ograde pre nego što je bolno udarila na kaldrmu. Rushov pogled se okrenuo na plavokosu devojku i, bez reči, podigao je jednu nogu u čizmi i šutnuo teški kvarat koji je povezan sa Jeremiah.

"Jebi ga!" Lukas kriknu usklađujući se sa hrapavim uzvikom iz Jeremiah dok je povučen preko ivice. Lucy je vrisnula, zvuka punog užasnog prkosa i baca se na Jeremiah. Lukas se napreže da vidi šta će se desiti, ali shvata da ima veći problem kada Rush kreće ka njima. Bol je bila daleka uspomena dok je Lukas grabio kamenu ogradu i povukao sebe u uspravni položaj. Preko puta mosta Rush je kleknuo pored Lusy.

"Bila si u pravu, znaš." Reči su plivale do Lukasovih ušiju dok je Rush okretao pištolj u njegovoj ruci na Lucy. "Tvoja smrt će ih mnogo više povrediti."

71

Kraljevstvo snova

Njegov hod nije bio tih, lanac i težina u njegovim rukama odjekivali su kaldrmom.

Ili je Rush zaboravio na njega ili je smatrao da je suviše daleko da bi mario, ali Lukas prelazi most sa samo nekoliko koraka. Rush ga je čuo na vreme da se uspravi na noge u poluokret, ali nije bilo vremena da reaguje , i više od toga, Lukas se sudario sa njim.

Nije bio planiran napad, bez strategije ` Lukasa glavnog`, samo iskonska potreba za napad. Njegov impuls ga je pogurao ka Rushu, njih dvojica su teturali na uskom grebenu. Bol je prožela ponovo Lukasov stomak kad je pucanj odjeknuo, ali je iščezao stapajući se sa pozadinskom agonijom i nije mu slomio fokus. On je uspeo da se zaljulja i prebaci svoju težinu na kamenu ogradu, a zatim se njegovo telo trznulo dok je odjeknuo drugi pucanj.

Klonulost se proširila Lukasom zakrivljujući njegove udove u sputanosti. To je sve što je mogao da uradi, da nastavi da zadržava boreći se sa Rushom, ali sa svakim udarcem osetio je da postaje slabiji. Kao da se vreme usporilo, oči su mu paldale od težine, teturajući se na ivici, spreman da ide preko ograde sa najmanjim gurkanjem.

Na kraju, to je bio Rushov napor koji je izazvao gubitak kontrole u mračnost ispod. Lanac se trznuo u Lukasovoj ruci dajući mu samo trzaj koji mu je dao prednost ruci. Njegova ruka je i dalje ostala oko Rusha, rukom grabeći zadnji deo njegovih pantalona dok je padao preko.

Onda nije bilo ničega, samo razbesneli krik Rusha u jednom uhu, a u drugom vetar. Lukas je zatvorio svoje oči, obmotavajući ruke oko svog brata i čekajući dno.

U njegovoj ruci, lanac ih je je vukao neumitno dole ispod u tamu. Bio je to beztežinski trenutak, osećaj lebdenja. Onda se voda Thames razbila oko njih izbijajući vazduh iz Lukasovih grudi.

Rush je iščupan iz njegovih ruku, ali Lukas je čvrsto držao njegov pojas pantalona. Gvozdena kugla ih je vukla dole u mutne dubine reke. Bosa noga udarila je Lukasa dva puta u rame, ali je jedva osetio udarce. Voda je bila ledena, ali blagoslovena ukočenost je već zahvatila Lukasa. Bilo bi tako lako pustiti gravitaciji da pobedi nastavljajući svoj dosadaašnji kurs. Gledao je slabo svetlo kako se povlači iznad njega, mrkli mrak guta njegovu viziju i pita se da li je ovo njegova smrt.

72

Kraljevstvo snova

Ruka je udarila Lukasov obraz kao da ga priziva pameti. Prvobitni deo njegovog mozga, deo koji nije želeo da umre shvatio je šta se dešava i reagovao je.

Kada je druga ruka zamahnula blizu njega Lukas je zgrabio i zakačio jednu lisicu oko ruke pre nego što je odgurnuo dalje od tela.

On nikada nije video Rusha, voda je bila previše tamna za to, ali je osetio da je čovek povučen u tajanstvene dubine. Rukama mlatarajući, Lukas grabi za nečim, ali nenalazeći ništa. Prsti pokušavaju upravljati nogom, ali samo se oslobađaju cipele koja je iskliznula. Onda je bio sam. Nije bilo načina da zna koji je put ka gore, pa je Lukas odustao pokušavajući. Pluća su mu gorela, ali je zadržao jedan mali deo vazduha u svom telu dok nije osetio da se leđima probija na površinu reke. Okrenuo se u vodi na leđa udahnuvši hladan vazduh.

Pa, dobro. Sada sam se stvarno sjebao. Lukas je držao oči otvorene, zureći gore u englesku maglu dok svetlost ne probije tamu sa izlazećim suncem. Slabašan osmeh mu je iskrivio jedan ugao usana, pa drugi. Da li je ovo kako ću umreti?

Nešto ga je udarilo u glavu. Udarac ga je iznenadio vraćajući ga u sadašnjost.

Očekujući da je neki plutajući komad u vodi, pogledao je iza sebe da bi video rampu za ukrcavanje kako izvire iz reke. Trepnuo je, pokušavajući da izoštri vid, a zatim odustao od toga okrećući se na stranu dok nije osetio klizavu kaldrmu ispod kolena i ruku.

Rampa nije bila strma, ali, iz ove perspektive, izgledala je dugačko. Bože.

Ovo će boleti u vražiju mater. To se podrazumevalo. Bez potiska vode, gravitacija je povukla njegovo telo i podsetila ga da, oh da, umirao je. Prilično bolno umiranje, takođe, što je naravno, činilo stvari gorim. Ležanje bi bilo puno lakše, ali je ipak našao sebe puzeći uz rampu na rukama i kolenima dok nije stigao do trotoara iznad.

"Dođavola, jesi li dobro?" Devojka koja je džogirala je kleknula pored njega, oči su joj bile širom otvorene u šoku. Lukas je pokušao da govori, ali puzeći napor mu je oduzeo sve rezerve. Sve što je mogao da uradi jeste dahtavo gunđanje.

Izostajuće reči, gestikulirao je palcom i malim prstom na telefon, a druga dama mu je dala mobilni telefon.

Tri godine je dug period da bi imao isti broj telefona, posebno u poslu u kome je on bio. Postojala je samo jedna osoba za koju je Lukas verovao da je u 73

Kraljevstvo snova

blizini. Da li je mogao još uvek da im veruje, to je bilo pitanje od milion dolara, ali pošto mu je smrt bila druga opcija, Lukas nije imao izbora. Đavolski se iznenadio kada je broj zazvonio i poznati glas odgovorio samo sekun kasnije.

"Agentica Anderson."

"Hej, lepotice," Lukas je uspeo zadihan u naporu disanja. Njegovi udisaji su bili kao da je pričao kroz vodu. "umoran sam od teških igrica, šta kažeš da nadoknadimo to?" Sa druge strane bila je pauza.

"Lukas?"

"Oh, gotovo umirem da te vidim opet." Srušio se unazad gledajući u nebo.

Crnokosa džogerka zurila je u njega, sa njegove perspektive naopačke što ga je zabavljalo. Zakašljao se. "Ili možda samo umirem."

"Gde si ?" Hrapavo se osmehnuo.

"Kakav tajni agent bi ti bila ako moram sve da ti kažem? Shvatićeš."

Povlačeći telefon sa uha prekinuo je poziv i vratio mobilni džogerki koja je zurila u njega sumnjičavo.

"Hhhm, da zovem hitnu ili nešto, gospodine?"

"Jok." Pomerajući se polako, smestio je ruke ispod glave izgledajući kao čovek koji upravo drema na hladnoj zemlji. "Pomoć stiže."

Pa, da vidimo da li će stići ovde na vreme.

74