Kraljevstvo snova gospodar senki

Kraljevstvo snova

Gospodar senki Prva priÄ?

Poglavlje 1 Scottish Highlands 1207 Grom je udario tako silovito, da su se zidovi Dunstaffnage Castlea skoro pa protresli, a pod je vibrirao pod nogama svih prisutnih u velikoj dvorani. Nekoliko istaknutih članova klana bilo je poređano duž obima ogromne prostorije, ne posmatrajudi ništa određeno. Pijuckali su svoj viski i izbegavali da pričaju o razlogu ovog okupljanja, iako je razlog bio jedino na pameti svakog prisutnog čoveka. „Ova kiša napolju je baš žestoka, gospodaru.“ Rekao je sluga u prolazu, sipajudi mu još jednu čašu tamnog, jakog alkoholnog pida.

Gospodar Beiste MacDougall i dalje nije mogao da se navikne da mu se obradaju sa gospodaru, titulom koja je pripadala njegovom ocu sve do tog jutra.

Zarežao je, držedi svoju čašu blizu usana i u jednom podužem gutljaju ispio sve što je bilo u čaši. Prošlo je više od sat vremena kako on nije više ni osedao svoj jezik, od količine popijenog pida. Nameravao je da nastavi da utapa svoju tugu u alkoholu dok ne zaspi tu, na stolu. Beiste je protegnuo noge, lupkajudi o dno drvene čaše sve dok mu je nisu ponovo napunili. Njegov pogled je lutao od čoveka do čoveka, koji su bili njegovi stričevi, ujaci i rođaci. Žene su se držale u grupici u blizini kuhinje, verovatno predviđajudi šta de dalje da bude sa njim. Tetkice i rođake, bio je u rodbinskim vezama sa svima njima, ili preko oca ili preko majke.

Sada, ostao je sam.

Bez roditelja.

Bez brade i sestara.

Njegova žena i dete – ostao je i bez njih.

3

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

On je bio jedini preostali pripadnik MacDougall klana. Starešine de insistirati na tome da se ponovo oženi, ali, on to nede modi, bar ne još. Možda, ustvari, nikada. Kako bi smeo ponovo da rizikuje, da razočara još ljudi, kada je ved razočarao sve one koji su se oslanjali na njega? Jeste, doduše, nije mogao biti direktno okrivljen za smrt svoje brade i sestara – svo troje su umrli samo par sati nakon dolaska na svet. Ali, on je bio prvorođeni i nije mogao a da ne misli kako je on možda nekako pokvario majčinu utrobu i uništio im pravo na život. Zašto je on preživeo, a oni nisu? To ga je činilo dodatno jakim na bojištima. Dodatno odlučnim da bude pobednik u svim stvarima – na kraju krajeva, nije postojao niko ko bi mogao da ga nasledi. Bio je i ostao jedina šansa da se produži loza njegovog oca i njegove majke.

Naravno, to se kosilo sa njegovim željama da se više nikada ne veže ni za jednu ženu i da više ne začne ni jedno dete – a ipak, to je bio jedini način na koji on može da ispuni svoju dužnost prema porodici.

Gubitak prve žene i deteta... krivio je sebe zbog njihove smrti, i to do srži.

Kada je njegova žena insistirala da krene sa njim na put, trebao je da joj kaže ne.

Trebalo je da joj kaže da ostane kudi. Ali, bio je oslabljen željom, u koju je bio siguran da predstavlja ljubav. Dopustio joj je i ona je u međuvremenu zatrudnela.

Krila je od njega tu činjenicu, jer nije želela da ga omete novostima niti da bude poslata nazad u zamak. Kada je on konačno shvatio, bilo je prekasno. Njen konj se uplašio, zbacujudi je na zemlju. Porođajni bolovi su krenuli nedugo nakon toga i nije bilo ništa što bi se moglo učiniti. Njegova sebičnost je uzrokovala smrt njegovih voljenih. Smrt njegovog jadnog prvorođenog sina koji je vrisnuo po porođaju i izdržao samo nekoliko kratkih uzdisaja pre neko što je preminuo.

Zakleo se tada da se više nede ženiti. Ne sa tom koprenom smrti koja ga je obavijala. Svi koji su mu bili bliski umirali su, i zbog toga je sve one o kojima je mario držao na distanci. Dužnost prema klanu prvo. O, da, itekako da je bio svestan suprotnosti njegovih želja i dužnosti. Žestoko udaranje je projurilo kroz njegovu lobanju, pa je on protrljao potiljak. Ali, onda je shvatio da neprekidna lupa nije dolazila od krvi koja je kružila kroz glavu, nego od glavnih vrata na kuli zamka. „Ko dođavola kuca?“ Zaurlao je, udarajudi čašom od sto. Da je na vratima bio iko ko je važan, on bi prosto sam ušao.

Peckavi osedaj mileo mu je po vratu. Da nije bila lično Smrt?

4

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Idem da proverim.“ Gunnar, glavni čuvar kapije je rekao. Naklonio se Beisteu i krenuo prema vratima. „Ne, ja du.“ Beiste se jedva odgurnuo i ustao iz stolice, osedajudi kako su mu stopala preteška.

Gunnar mu je klimnuo glavom, čekajudi.

Iako nije osedao jezik, Beisteova glava je bila iznenađujude trezna. Ipak, zakoračio je nazad. Možda i ne toliko trezna koliko bi trebala biti.

Nema veze. Sa rukom na maču koji je bio okačen o njegov bok, s mukom je zakoračio ispod nadsvođenog prolaza u glavno predvorje, svestan toga da je svako oko u velikoj dvorani gledalo u samo jedno. Njega.

Ignorisao ih je sve. Ignorisao je sva pitanja koje je čitao iz njegovih pogleda.

Udaranje se nastavilo sve dok on nije otvorio vrata.

Stojedi na kiši koja je lila kao iz kabla, na pragu zamka stajala je žena, pokrivena ogrtačem od glave do pete. Jedino je vrh njenog prdastog nosa i ružičastih usana bila vidljiva pod svetlima koja su dopirala iz predvorja. Njena figura je bila tanana, a ramena su joj se tresla. Bila je mokra do kože. Šta je ovo dođavola? Beiste se lupio po čelu, mrštedi se. Možda je njegova potraga za bezosedajnošdu uticala na zdrave oči. Sada mu se priviđaju stvari.

Možda bi bilo najbolje kada bi se Gunnar pozabavio sa ovim. Sada je bilo zasigurno da ga alkohol kojim se natopio nije toliko poneo, ili se bar činilo da nije pijan onoliko koliko bi trebao biti.

Beiste je zatvorio vrata i okrenuo se opet ka stepenicama. Bio mu je potreban san. Jedno je napiti se zbog žalosti i onesvestiti se kraj čaše na sred stola, ali potpuno druga stvar je bio razgovor sa duhovima.

Ali, lupanje se ponovo javilo.

Dođavola! Beiste se okrenuo na jednoj nozi, spreman da se obračuna sa svojim demonima i da ih pošalje niz vetar.

Kada je otvorio vrata opet, žena je gledala u njega svojim širom otvorenim zelenim očima. Bile su tako prodorne, živopisne. Steguo je pesnice da ne bi pružio ruke ka njoj, da je dodirne.

5

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Da li si ti stvarna?“ Upitao je, shvatajudi u tom trenutku koliko je njegovo pitanje čudnovato i koliko je odavalo njegovo pijano stanje.

Ali, u isto vreme, morao je biti siguran. „Stvarna koliko i ti.“ Prosiktala je. „Hodeš li me pustiti unutra ili deš pustiti da me se smrt dokopa?“ Beiste je nakrivio glavu. Da li je ovo trik pitanje? „Kako si prošla pored stražara?“ Provirio je kroz vrata, a kapi kiše su mu gađale lobanju. Njegovi stražari su se i dalje kretali uzduž zidova, kao da upravo nisu propustili ovu čudnovatu ženu da dođe do zamka.

Njena ramena su se uspravila. „Došla sam da razgovaram sa gospodarom.

Pusti me da prođem.“ Beiste je prekrstio ruke preko ogromnih grudi, pokušavajudi da tako zastraši ženu koja je nasuprot njega bila veoma sitna. „Nisi odgovorila na pitanje.“ Činilo se da ona nije primedivala koliko je on krupniji od nje. Ako ništa, njeno mrgođenje se produbilo. „Odgovoridu jedino gospodaru.“ Beiste se ugrizao za jezik. On jeste gospodar, ali ovaj švrda to još nede saznati. Oluje su bile tako snažne otkako je njegov otac tog jutra umro, pa on nije uspeo još da oglasi komšijama da se to i dogodilo. Ionako de starešine hteti da to urade, zvanično pozivajudi sve te ljude da dođu na posed i da blagosiljaju i da se zakunu na vernost novom gospodaru. „Uđi.“ Rekao je grubo i načinio aljkav naklon koji je trebao da isprovocira njen oštar jezik. Odmaknuo se, pravedi joj prostora da uđe. „Hvala.“ Provukla se kraj njega kao da je posedovala to mesto, dok je rukama podizala masivnu suknju sa poda, držedi glavu visoko podigunutom. Ali, iznenada je zastala i okrenula se kako bi se suočila s njim, dok su joj obrve i usnice odavale sumnjičavost. „Nešto nije kako treba.“ Posmatrao ju je dok je skidala ogrtač sa glave, otkrivajudi tamnu kosu sa tek naznakama crvene boje. „Poprilično se slažem.“ Bila je zaista prelepa. Čak, očaravajuda.

6

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Tamo je...“ Njegove usne su se zapečatile. Stresla se, kao da pokušava da odagna novonastalu rezervisanost zbog svog prisustva u tom zamku. „Odvedi me gospodaru. Moram da razgovaram s njim.“ Beiste je zarežao, opet skrštajudi ruke. „Ne.“ Zanimalo ga je kako de reagovati na njegovo odbijanje.

Njene oči su sevnule prezrivo. Imao je osedaj da ga procenjuje, kao da on nije dorastao veličini koju je posedovao. „To nije bilo pitanje.“ Beisteove zenice su se proširile zbog oholosti u tom glasu koji nije trpeo prepirke. Na vrh mu je jezika dolazila želja da tu curicu postavi na njeno mesto, ali umesto toga, odlučio je da joj da upravo ono što je tražila. „Dođi.“ Naredio je, kredudi ka stepenicama.

Telo njegovog oca je i dalje bilo u postelji, gde de ostati sve dok kiše ne popusti i dok ne budu u mogudnosti da ga spuste u more na velikoj lomači, kako je i tražio. Drevni i vredan pokop za čoveka koji je bio izvanredan i odlučan kao i svi drevni kraljevi, uključujudi i Beisteovog dedu.

Beiste nije poneo baklju sa sobom. Mogao je da se uspenje uz stepenice u tami i kao da je želeo da se ta ohola devojka saplete negde iza njega – koliko god to neispravno bilo. Iako, iskreno, nije želeo ni da se ona povredi. Pazio je na nju, da bi, ako bi se i saplela, kako je on to priželjkivao, mogao da je uhvati. Možda je on bio zver u srcu, ali nije mogao biti okrutan bespotrebno.

Iznenađujude, uz sva tri reda stepenica uz koje su se peli, nije se niti jednom saplela. Čak ni na šesnaestoj stepenici koja je bila na sredini podignuta, stvarajudi problem pri održavanju ravnoteže svakome ko bi zakoračio na nju. Niti na dvadeset i sedmoj gde je ogromna iverica bila odlomljena pri vrhu, jer je neko ispustio teški kamen tokom izgradnje. To je bilo dvadesetak godina pre nego štu su Nordijci zavladali u kraju. Tek nedavno, uz pomod njegovog oca, uspeli su da izdejstvuju da Škotska postane jedna jedinstvena zemlja.

Dustaffnage je bio daleko najutvrđeniji zamak u okruženju. Ocenjujudi Nordijce i njihove veštine, upotreba kamena u izgradnji tvrđave učinila ju je neprobojnom, a sama tvrđava je bila opasana zidovima koji su bili ponegde debeli i do tri metra, podižudi se visoko i modno u nebo.

7

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Na tredem spratu, klimnuo je glavom stražaru koji je stajao ispred odaja njegovog oca. Čovek je pogledao zainteresovano iza njega u ženu koju je propustio, ali nije rekao ništa. Beiste je bio i više nego svestan koliko čudno je bilo pustiti stranca da vidi telo njegovog oca. Ali, nije ga bilo briga. Želeo je da vidi šok na njenom licu. To de umiriti njenu oholu prirodu.

Otvorio je vrata, a mirisi bolesti i smrti su ga zapljusnuli u maglovitom, gustom valu. Beiste se zagrcnuo, iznenada prezirudi sopstvenu nameru. Duša njegovog oca, koja je tek napustila telo, nesumnjivo se mrštila nad njim.

Iza Beistea, devojčurak je dahtao. Okrenuo se baš na vreme da je vidi kako pokriva svoja usta dlanom, a oči su im se srele. „On je umro.“ Promrmljala je. „Nisi mi rekao.“ Beiste je jedva došao do daha, nakašljavajudi se. Osedao je kako ga steže sam pogled na njegovog modnog oca, pokošenog smrdu. „Jutros.“ Suze su joj navrle na oči. „Zakasnila sam.“ „Ako želiš da razgovaraš sa njim, slobodno izvoli.“ Pala je na pod kraj njegovih nogu, rukama pokrivajudi lice dok su joj se ramena tresla. „Da li ti to plačeš?“ Beiste je upitao, odjednom osedajudi nelagodnost.

Nikada nije bio u situaciji da teši ženu koja plače, pa je bio potpuno izgubljen. Silna želja za begom učinila je da njegove ruke i stopala utrnu.

Pogledala je u njega, dok su joj suze tekle niz bele obraze. Zelene oči su svetlucale na svetlosti. „Imaš narav poput zveri.“ Slegnuo je ramenima. „Tako sam i nazvan.“ Obrisala je suze svojim ved mokrim ogrtačem, ne uspevajudi da ih osuši, ved je još više navlažila kožu. „Izgubljena sam. Izgubljeni smo.“ „Ja nisam izgubljen.“ Rekao je. „Ne ti, budalo!“ Bes je ispunio njen glas tako jako da je on zakoračio unazad pre nego što je shvatio šta je uradio.

8

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Niko nije razgovarao s njim takvim tonom nikada pre, dobro, osim mame i tetke. „Upozoravam te da paziš na jezik.“ Njegov glas je bio oštar, ali činilo se da jedva da utiče na njenu narav.

Stegnute šake su lupile o pod. „A ko si ti da me upozoravaš?“ Beiste je zaustio da joj kaže da je on gospodarev sin. Iako to i jeste bio, bilo je vreme da se izjasni o tome ko je on tačno sada postao. „Ja sam gospodar MacDougall.“ Devojka je prebledela. Polako, stala je na svoje noge, uspravljajudi se punom visinom, sredudi se sa njegovim pogledom. „Izvinjavam se zbog svoje... naravi.“ Beiste ju je ignorisao, jer je bio zainteresovaniji da sazna ko je bila njegova gošda. „Ko si ti i šta si imala sa mojim ocem?“ „Ja sam Elle Cam'béal.”

Ime mu je zvučalo poznato dok je on mučio svoje maglovite misli pokušavajudi da se dokopa razuma. „Da li te ja poznajem?”

Namrštila se, pogledavajudi u besprekorno mirno telo koje je ležalo na krevetu. Beiste je gledao takođe. Dobro poznata vrletnost lica njegovog oca se još uvek videla, iako je njegovo telo bilo mirno i glomazno, kao da je još uvek živ.

Možda je ipak samo spavao. Razaranje koje je smrt donosila sa sobom nije još nastupila. Duboka rana na njegovim grudima je bila zavijena, prekrivena kariranim pokrivačem. Njegova smrt je bila iznenadna. Prošlo je manje od dana od njegovog povratka sa puta. Još nisu otkrili ko ga je napao, pošto su ljudi sa kojima je putovao ubijeni u okršaju. „Nadala sam se da možda znaš. Ali vidim da nikada nije pomenuo moju porodicu.“ „A oni su?“ „Cam’béals. Živimo... nedaleko odavde u Castle Gloomu.“ Beiste je zarežao. „Škotski vojni zapovednik. Znam za njega. On je vazal mog... moj vazal.“

9

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Da.“ Grizla je svoju usnicu, a on je primetio kako ona potiskuje jezu. „Bio je.“ „Oženjen Nordijkom.“ Klimnula je. „Moja majka i posedi njene porodice bili su poklonjeni mom ocu.“ Njen glas je bio tanan i mek. Još suza je naviralo iz njenih očiju. „Od strane tvog oca. On je bio naš zaštitnik.“ „Štitio je sve u svojoj oblasti.“ Odmahnula je glavom. „To nije sve... moj otac... spasio je život tvom ocu jednom, u boju. Zato se gospodar MacDougall zakleo da de biti naš zaštitnik za sva vremena.“ „Šta ti radiš ovde?“ „Došla sam jer... Ja...“ Progutala je neku težinu dok joj se grlo dodatno stezalo. „Kako je umro?“ „Napadnut je na putu.“ Zakoračila je unazad. „Nedavno?“ „Da. Juče je napustio zamak sa svojim ljudima, da bi se vratio nedugo zatim.

Njegovi ljudi su bili mrtvi. Rana na njegovim grudima je bila smrtonosna. Umro je jutros.“ „Tako mi je žao.“ „To nije tvoja krivica.“ Zatresla je glavom. „U tome je stvar... jeste moja krivica. Ja sam ga zvala da se vrati.“ Očiju širom otvorenih, sklonila je pogled sa postelje kako bi se srela sa Beisteovim očima. „Svi ste u opasnosti. Oni dolaze.“ „Porodica moje majke. Vikinzi.“ „Šta?“ Beiste se brzo pokrenuo, grabedi je za ruku i privlačedi je sebi kako bi je mogao dobro pogledati u oči.

Ustuknula je, ali je zadržala pogled na njemu u tom trenutku u kom bi svako drugi od straha zatvorio oči da bi se zaštitio od njegovog besa.

10

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Objasni.“ „Napali su pre nekoliko dana. Ubili su mi oca. Kamenovali su moju majku u podnožju zamka, nazivajudi je izdajicom. Sakrila sam brata od njih, ali je pitanje trenutka kada de ga pronadi. Ubide i mene. Ubide i tebe.“ Beiste se zamalo onesvestio. Njegovog oca su ubili Vikinzi? Pozvan je u okršaj od strane ovog devojčurka? „Njegova smrt je na tvojoj duši.“ „Nisam znala da de ga ubiti.“ „Jesi, znala si. Zar nisu poubijali tvoje?“ Njena ramena su se srozala. „Mislila sam da de povesti sa sobom legiju muškaraca. Upozorila sam ga zbog onoga što se desilo...“ „Pogrešno si mislila.“ Beiste je zaurlao.

I dalje ju je držao čvrsto za ruku, vukudi je iz te prostorije u njegove odaje.

Otvorio je vrata koja su bila povezana sa njegovom sobom i uvukao je unutrra. „Šta to radiš?“ Upitala je.

Beiste se borio da uhvati dah. Osedao je kao da je vatra zapalila njegova pluda i grlo. „Uzimam te za zatvorenika.“ Pogledao je u nju, dok je novi bes izbijao na površinu. „Nemoj ni pokušavati da pobegneš.“ „Sačekaj.“ Zvala je, ruku ispruženih ka vratima koje je on zalupio, zaključavajudi bravu.

Udarala je od vrata. „Molim te! Moraš pomodi mom narodu. Mom bratu, Eriku, on je još tamo!“ Beiste je ignorisao njeno ridanje dok je uzmicao, tražedi stepenice da siđe ponovo u glavnu dvoranu. Nije imao vremena da razmišlja o njenim molbama. Niti je mogao da razmišlja o zakletvama svog oca, njegovim obedanjima i zavetima da de ih štititi jer su mu spasili život, ne sada kad je očev život bio izgubljen u pokušaju da im pomogne. Obedanje nije bilo povezano krvnom linijom, zar ne?

Ah, ali Beiste je znao da jeste. Morao je da poštuje tu zakletvu, prosto zato što bi njegov otac tako želeo.

11

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Gunnar.“ Beiste je pozvao.

Njegov glavni sluga je stajao spreman da primi naređenje. „Vikinzi dolaze. Oni su ubili mog oca.“ „Kako?“ „Imali smo posetu. Ona mi je rekla.“ Gunnar je podigao obrve, pitajudi se da možda nije pijan. „Ženu?“ „Da.“ Zatim je muškarac ispustio pomirljivi zvuk. „Straža je rekla da Vam dam ovo.

Donela je to sa sobom. Našli su to na njenom konju.“ Gunnar je držao potežak mač, čija je drška bila ukrašena korovom i ružama, a oivičena velikim smaragdom na samom vrhu. „Mislio sam da biste ga mogli prepoznati.“ „To je mač mog oca. Nestao je kad je bio mladid.“ „Baš tako. A šta je ona radila s njim?“ „Ne znam. Ali du saznati.“ Beiste je stegnuo dršku mača kojeg je njegov otac dobio od svog oca, modnog nordijskog kralja, Somerleda, koji je došao kao osvajač na ova područja.

Pogledao je ka zasvođenom prolazu, odakle bi ga samo mali put uz stepenice odveo u sobu misteriozne lepote koja je krila tajnu mača njegovog oca i odgovore o njegovoj smrti.

U šta se to njegov otac upustio? Zašto mu nije rekao o svojoj zakletvi o štidenju klana Cam'béal? „Rasporedi ljude za opsadu. Pošalji konjanike da upozore seljane. Nordijci nisu milostivi. Oni su brutalni. Svi moraju da nađu skrovište ako ved nije kasno za to.“ Munja se ponovo prolomila nebom, tresudi i zidove. Beiste je bio siguran da je tutnjava maskirala kas jahača. „Došli su.“ Rekao je Beiste.

12

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Da.“ „Spremite se za bitku.“ Izašao je napolje taman na vreme da čuje kako se njegovi ljudi dovikuju preko visokih, masivnih zidova zamka, izgrađenih od stena sa planine koja gleda u more. „Nedemo dozvoliti da nas zarobe danas.“ Beiste zaurla. „Srpemite svoje strele. Nemojte da ste ih pustili da pređu preko ovih zidova. Utvrdite kapiju!“ Ljudi su jurili oko njega, dok im je kiša vlažila kose i lepila im je za lica, natapajudi debele, vunene ogrtače.

Beiste je ispustio borbeni krik sa jednakom dozom besa, tuge i frustracije.

Osedao se kao slep čovek uvučen u borbu, boredi se u ratu o kom nije imao pojma. Neprijatelja nije nikada ranije sreo i nije mu znao motiv. „Predajte nam ženu!“ Krik je bio jasan. Želeli su Lady Elle Cam'béal.

Ali, on nije bio darežljiv tog dana.

Beiste se uspeo uz drvene merdevine, gledajudi u grube, namočene ratnike ispod sebe. Mora da ih je bilo oko pedeset. „Nedete je dobiti danas. Niti sutra. Moradete prvo da me ubijete.“ Povikao je. „Ta žena je moja.“

13

Poglavlje 2 Ratnik se kretao kao sablazan.

Obrisi njegovog tela povremeno bi zasijali na munjama obasjanom nebu, svetlucajudi kao i dugački, istureni bodež koji je držao u jednoj ruci i čudnovati mač koji se pružao iz njegove druge ruke.

Bio je na jednom mestu u jednom trenutku, a ved u slededem na drugom.

Pogružavao se, kovitlao, izbegavao, skakao, lomio i seckao im kosti. Njegovi neprijatelji nisu imali gde. Nije bilo načina da se spasu od njegovog napada.

Isti ovi neprijatelji koji su napadali njen zamak u proteklih nekoliko dana.

Bila je sredna što se izvukla živa.

Od bilo koga od njih.

Elle Cam’béal je čula izjavu gospodara MacDougalla. Ona je bila njegova. Ali, šta je to značilo? Njegova, da je zaštiti? Da je zarobi? Maltretira? Ubije? Ili oslobodi?

Molila se da je u pitanju prvo i poslednje, i ništa između. Život za život. To je ono što je ona prvobitno rekla MacDougallu, ali nije bila potpuno iskrena. Nije mu rekla razlog zbog koga je njen otac zadobio zaštitu cele svoje porodice doveka, a ne samo svog života.

Nede mu ni redi ako ne bude morala. Ako je oslobodi, onda de biti slobodna.

Ako obeda da de je štititi, onda de njene tajne biti samo njene. Ali... ako odabere da povredi nju, njenu porodicu, ili da je drži na bilo koji način koji bi povredio zakletvu koju je položio njegov otac, redi de mu.

Oh, Erik... Samo da si dobro.

Samo što je napunio deset godina njen mlađi brat je bio u smrtnoj opasnosti.

Ostavljen da se bori sam za sebe, i nadala se, bivajudi zaštiden od onih koji su preživeli.

Priželjkivala je da nije morala da ga napusti, ali nije bilo drugog načina! Kada su njeni rođaci, Nordijci došli, kada su joj ubili oca i kamenovali majku, poslala je glas 14

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

istog trenutka. Ali kako su dani prolazili a pomodi nije bilo, znala je da mora da pođe lično, u slučaju da poruka nije dostavljena.

Njen rođak Nordijac, Bjork, odlučio je da ona mora da se uda za njega. Njen brat još nije bio otkriven i ona je bila iznenađena time da je Bjork uopšte i znao za njegovo postojanje. Sve dok oni koji su bili verni njenoj porodici budu čuvali Erika, on je mogao ostati skriven i neprimeden od majčinih rođaka. Ali... ako neko pomisli da zaradi uslugu od čoveka koji ih je porobio... Erik de biti u smrtnoj opasnosti.

Elle se stomak zgrčio a vrtoglavica je pretila da je obuzme celu još od prethodnog dana, ispunjavajudi joj glavu kao teški, mutni oblak. Njihala se na nogama, posežudi da se uhvati za nešto, bilo šta, samo da se spasi pada.

Odaja je lelujala u njenom pogledu, bivajudi potpuno strana. Kameni zidovi, spušteni prozor, širok dovoljno da možda ona može da prođe kroz njega, ali nikako neki vedi čovek. Medveđa koža je bila sklonjena sa prozora kako bi povetarac mogao da osveži prostoriju. Ognjište je bilo čisto, bez trunke pepela. Primetila je ogroman krevet sa četiri stuba, zasvođen jednostavnim smeđim baldahinima. Debelo, smeđe debe je prekrivalo krevet. Pod je bio bez ijednog tepiha, ali čist, bez prašine. Jedna jedina stolica i maleni sto su stajali u blizini ognjišta a pored vrata je bio uski ormar, od kog je ona bila viša. Nije bilo ličnog pečata u ovoj sobi, niti ikakvog nagoveštaja kom je klanu pripadala. Mogla je da bude bilo gde u Škotskoj, da nije znala gde se nalazi.

Njen mozak je radio ubrzano. Šta se dešava? Zašto?

U jednom trenutku, bila je sa svojom porodicom. Smejudi se. Bivajudi voljena.

Učedi. Živedi.

Slededeg, glasno kucanje se oglasilo na njihovim ne tako utrvđenim vratima.

Njihov posed je bio malen, smešten između dva veda, bogatija. Čak i da su napadači došli, drugi posedi bi bili njihova meta. Šta su očekivali da de dobiti od opsade ovog malog poseda?

Tako da, tog sudbonosnog dana, samo par dana ranije, kada se kucanje oglasilo, niko nije mogao da pogodi šta de se dalje dešavati. Pogotovo nisu mogli da zaključe ništa slično iz posete majčinih rođaka.

Ili su bar tako mislili.

15

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Elle se setila kako se njenoj majci ozarilo lice kada je čula maternji jezik i trenutka kada joj je isti nestao.

Onog momenta kada je Lady Cam’béal ugledala svog rođaka, znala je zbog čega je došao.

On nije bio prijatan rođak, ved čovek za koga je Elle ved čula. Čovek okovan u jad. Ljubomoru. Mrzeo je Škote. Mrzeo je svakog ko nije bio čistokrvni Nordijac.

Uvek je odbijao da prizna brak koji je njena majka sklopila kako bi proširila uticaj porodice. Mislio je da je on trebao da osvoji tu zemlju, da preuzme kontrolu nad Škotima. Mislio je da je njen otac slab jer je učinio takvu stvar, ne razumevajudi potrebu za grandioznom, više ujedinjenom Škotskom.

Njegova pojava mogla je da znači samo dve stvari: prva, njen deda, kralj Ederlad je umro i, druga, Bjork je došao da se postara da de Lady Cam’béal platiti.

Došao je da preotme njihovu zemlju i posed. Da ubije, osakati i kazni.

Ellien otac se borio. Borio se tako jako. Mogla ga je videti kako udara o pod, dok mu krv ističe, natapajudi drvene daske. Način na koji je Bjork stajao iznad njegovog tela, dišudi teško, uzbuđeno. Čovek nije ubio iz samoodbrane ili u ime borbe, nego iz čistog užitka.

Elle je posrnula ka napred, oslanjajudi se na ruke i kolena. Vid joj se zamaglio.

Duhovi prošlosti su pronalazili put da je ometaju iznova i iznova. Krevet se nazirao u njenom vidokrugu dok je pokušavala da puže napred, da ga dosegne, te da se zavuče ispod debeta. Odjednom joj je bilo tako hladno Ali što je više napredovala, cilj joj se činio sve daljim. Kada je njena haljina zakačila ekser zabijen u pod, naprosto se srušila i sklupčala se, nagnuta na jednu strarnu. Nakon nekoliko dubokih uzdaha, okrenula se na leđa, jedva videdi plafon iznad svoje glave. Možda bi bilo najbolje kada bi mogla da potone u zaborav koji joj je pretio. Možda bi bilo najbolje da se pridruži svojoj porodici.

Ali, Erik...

Njen brat, tako mlad, nije mogao sam da se odbrani. Brzo ga je zgrabila za ruku i povukla u podrum. Skinula ga je i naterala da se obuče kao seljak. Rekla mu je da ne sme da kaže ko je niti da de se ona vratiti po njega. Nadala se da ju je poslušao. Nadala se da joj je oprostio što nije bila u mogudnosti da dođe po njega.

Elline oči su sporo treptale a soba je bledela.

16

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Trgnula se kada je iznad sebe primetila figuru koja se nadvila nad njom.

Napolju, borba je još besnela.

Ko je ovo? Neko poslat da je dovrši? U ovom stanju u kom je bila, nije čak ni čula kako je ušao u prostoriju. „Ko si ti?“ Zakreštala je, žmirkajudi kako bi ga bolje osmotrila. „Gospodar MacDougall.“ Njegov glas je bio drugačiji od Beiste MacDougallovog. Dublji, škripaviji, poznatiji. Stari gospodar.

Njen vid se vratio u normalu iznenada i mogla je da vidi da je to zaista i bio on, stari gospodar, duge, sede brade i obrva koje su parirale istoj. „Ali, Vi ste mrtvi...“ Njene usne jedva das u se pomerale dok je govorila. Reči su više zvučale kao lagani izdah.

Lebdeo je u njenoj blizini. „Buda jaka, devojko. Budi jaka i ja du te zaštititi.“ Elle je odmahnula glavom, dok su joj prsti kružili iznad glave. „Ali, Vas više nema.” „Ne, ja sam tu.“ Bilo je nečeg umirujudeg u njegovom glasu sada, kao da ga je izmenio da bi je smirio, utešio. Pa, ona mu to ne sme dopustiti!

Mora da ostane pri svesti, da odagna ova đavolska priviđenja sa očiju. „Videla sam Vaše mrtvo telo. Odlazite sada!“ Priviđenje se pojačalo, dolazedi do izražaja još više. „Šta je smrt? Ona ne može da prekine zakletvu koju sam dao. Ti znaš o kojoj ja pričam.“ „Kako?“ Elle je protrljala oči, ali priviđenje je nije napuštalo. Šta je stvarnost?

Da li je ved usnula a ovo je bila nodna mora? „Vile, bogovi, oni još nisu završili sa mnom.“ Zvučao je tako realno... Elle se uštinula za butinu, jako, prizivajudi bol. Ako se pojavi, znade da je potpuno budna. Da li je ono što je on govorio o vilama i bogovima moglo biti tačno? „Da li su Vam oni udahnuli život ponovo? Mogu li oni pomodi mojoj porodici? Hode li?“

17

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Ne mogu da odgovorim na pitanje o sudbini tvojih roditelja, devojko. Ali znam da imam zadatak koji moram da obavim, a potrebna mi je tvoja pomod u tome.“ Njeni roditelji. Nije spomenuo njenog brata. To mora da znači da je Erik još uvek živ. „Hodu li umreti?“ „Ne, dok god budem mogao pomodi.“ A koliko sme da veruje obedanjima jednog duha? „Ja sam ovde, još neko vreme, da spasem dušu svoga sina. Da zaštitim tebe. A on može da spase tvoju porodicu. Ali morade da se žrtvuje.“ Dušu svog sina. Ali, koju? Elle je otvorila usta kako bi rekla nešto ali nije mogla da izgovori niti jednu reč. „Da li znaš šta je glaistig?“ Elleina glava se pomerala levo-desno. Njen jezik je otežao i shvatila je da reči nede izadi tako lako. Bila je tako pospana. Bio joj je potreban san. Da li de priviđenju smetati ako ona samo tako zaspi? „Glaistig je duh, darivan od strane vila besmrtnošdu i zadužen za čuvanje doma, za brigu o slabima i ima zadatak da osveti one kojima je učinjena šteta.“ Elle je našla način da progovori. „Da li ste Vi... Glaistig?“ „Ne, devojko. Vile... one žele da budem. Da, modi deš da živiš svoj život punim pludima u zamenu za njihovu pomod, a kada nestaneš sa ove zemlje, onda im se pridružuješ i postaješ njihova zelena dama. Štitideš budude klanove od njihovih neprijatelja. Štitideš slabije. Upozoravadeš ih od nadolazede propasti.“ Lice starog gospodara je nestalo, a zatim se ponovo pojavilo.

Elle je trepnula, bivajudi ubeđena da halucinira. Nije ona ovo dobro razumela, to je sigurno. To ju je gotovo nasmejalo. Ali, da li je bila spremnija da veruje kako je pogrešno razumela duha nego da veruje kako nije uopšte pričala sa njim? Ovo sve je bila duboka besmislica.

Nedostatak hrane, vode i sna. Preveliko mučenje, gledajudi svoje roditelje kako odlaze u smrt od strane majčinih krvih srodnika mora da je konačno doprlo do nje. Oduzelo joj je razum. Ludela je.

18

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

To je bilo to. Zašto bi onda zamišljala mrtvog gospodara kako joj dolazi i obedava joj zaštitu do groba ako pristane da i ona sama bude duh? Ali ne bilo kakav duh, nego glaistig, duh koji je progonio sve one koji su živeli na ovoj zemlji, ceo život. „Ne mogu...“ šapnula je. „Nedu.“ Želela je da zaštiti svoju porodicu, svog brata, ali šanse da je Erik ved mrtav su bile velike. Sigurno su ga njihovi nordijski rođaci ubili. A ako i nije mrtav, onda de ona odmah redi Beisteu MacDougallu o njegovoj obavezi prema njenoj porodici. Zaštitide ona svoj klan. Nadi de svog brata ako je još živ. Nije sumnjala da de on poštovati taj zavet. Pa, uglavnom nije sumnjala. Ako je častan, videde da još uvek ima obaveze prema tim ljudima i da smrt njegovog oca nije otplatila dugove, kako se to ved činilo u njegovim očima, iako ona nije bila sasvim iskrena prema njemu.

Sve to na stranu, ali ona... ona ne može biti čudovište koje proganja. Ona ne sme. Kada Gospod nađe za shodno da je skloni sa ovog sveta, onda de ona želeti večni mir, a ne da bude prokleta time da večno pohodi zemlju. Sa Beisteom koji de zaštititi Cam’béalove, ona nede imati potrebe da rizikuje sopstveni razum, niti dušu. „Treba mi tvoja reč, devojko. Krvni zavet. Daj da ti pomognem.“ Gospodarev glas je bio oštar i čist, tik kraj nje. Okrenula je glavu na stranu da vidi tu zamagljenu figuru koja je sedela u stolici, odmarajudi se kao da ima celi dan da čeka samo na nju. Celu večnost, zapravo. „Kako mogu da znam da ste Vi stvarni?“ „Ja jesam stvaran.“ „Reče sablazan koja postoji samo u mojoj mašti.“ „Pitaj me bilo šta, znadu da dam odgovor.“ „To de biti zato što sam Vas ja izmislila.“ „Možda. Možda ne.“ „Kako ste umrli?“ „Napali su me na putu, ljudi koji se sada bore vani. Baš oni koji su opkolili Castle Gloom, oni zbog kojih si me pozvala.“ 19

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Nisam verovala u duhove.“ Ovo je bila potpuna laž. Otkada je bila devojčica, često bi razgovarala sa svojim maštarijama. Sa vilama, sa ljudima koji su davno živeli. U tami, nekada bi je ta ista bida preplašila. Opet, nekada, osedala je mir i spokoj.

Iako je pokušala da odagna starog gospodara kao viziju i da mu ne pridaje vedi značaj, deo nje je znao da je on bio stvaran. „Želim da idem kudi.“ „Zakuni se i uredidu to.“ „Krv.“ Mrmljala je, sklapajudi oči, ponovo zamišljajudi roditelje koje Bjork šalje u smrt. Da je samo mogla da ga ubije pre svega toga. Da smogne dovoljno snage i da preuzme celu njegovu vojsku samo za sebe. Oh, kako bi volela da ga vidi kako krvari.

A sada ovo. Ovo obedanje, ovaj krvni zavet. Njena duša de zauvek pripadati vilama. Ne, ne, ne.

Elle je pogledala opet u plafon, odmahujudi glavom dok su joj suze navirale na oči. To nije odluka koju ona može tek tako da donese. A ko bi i mogao? Ko bi sa pravom mogao da kaže da de biti sredan večno vezan za zemlju, zauvek lišen mira? „Žao mi je, Erik.“ Šapnula je. „Izneverila sam te. Slaba sam. Ja sam kukavica.“ Elle se okrenula na stomak, oslanjajudi se na ruke i na kolena, osedajudi kako se drvo zabija u njene dlanove i u čašice kolena. Nekako je smogla snage i ustala, ali sve to uz lagani drhtaj. „Dakle, imamo dogovor.“ MacDougallov duh se uspravio, a osmeh mu je izborao oči. „Ne mogu da držim nož, tako da deš ti morati da iskoristiš svoj. Samo maleni rez na tvom prstu de biti dovoljan. Napiši svoje ime na kamenu.“ Elle je opet protresla glavom, zuredi u svoje drhtave ruke. „Da. Savez se mora obeležiti krvlju.“ „Nedu to uraditi.“ Njen glas je bio iznenađujude snažan. Njena kičma uspravna, kruta. Odlučila je. Večna propast nije cena koju ona želi da plati. Njeni roditelji de joj to oprostiti.

20

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Erik možda nede, ali on je ili ved napustio ovaj svet ili de ga Beiste MacDougall uskoro pronadi. Kako god, njegova sudbina više nije bila u njenim rukama. Žmarci su joj kružili kroz ruke i noge. Njena stopala su otupela na pokrete.

Isti onaj magloviti osedaj je i dalje ispunjavao njenu glavu sa pritiskom dovoljno jakim da ju je podsetio na lavinu snega koja de se survati niz Highland planinu.

Elle se okrenula ka prozoru, polako koračajudi. „Nož, devojko.“ Duh je rekao, sa nestrpljenjem u glasu. „Nemam nož.“ Slagala je, osedajudi hladan metal svog sgiandubha na podlaktici a drugi nož joj je bio sakriven unutar čizme, naslonjen na članak. Nije mogla da potegne oružje na Beistea ranije kada ju je uvukao u ovu sobu, jer osoba može da napadne jedino kad ima izgleda da pobedi. A sada, u ovom slabašnom stanju, bila je i više nego svesna da nede biti uspešna pri nikakvom napadu. „Onda uzmi žarač.“ Elle je prevrnula očima na pomisao da bi mogla da žaračem raseče prst ili podlakticu. Kako god da iskoristi taj predmet, njen krvni zavet bi verovatno bio i kraj njenog života, jer bi morala da se tim istim žaračem i probode, kako bi rasekla kožu. „Nedu da se zavetujem.“ Zatim je potrčala ka prozoru, nameravajudi da pobegne kroz njega, završavajudi sa svim tim ved jednom. „Oprostite mi!“ Ali tek što je dosegla do kamenja, MacDougall je skočio pred nju. Kakvu god mod da je uspeo da prizove, učinio je da ju tupi zid silovito odbaci.

Elle je pala na zadnjicu, remetedi joj celo telo koje kao da je krenulo da izlazi na usta. Bila je automatski zapanjena, nije mogla da shvati šta se desilo sve dok se MacDougall nije još jednom nadvio nad nju – kao tamna senka, tako snažna.

Svaka prethodna sumnja oko njegove stvarne prisutnosti sada je iščezla. „Zašto ste to uradili?“ Njen glas je zvučao optužujude. „Ne mogu ti dozvoliti da sebi oduzmeš život. Pogotovo ne ako želiš da izbegneš to da postaneš vilinska deva.“ „Šta?“

21

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Krvni zavet je jedino što je potrebno. Ako odabereš da okončaš svoj život sada, to de biti jednako tvom pristanku.“ To nije imalo smisla. „Dakle, moram ostati živa?“ „Pa, to je ved tvoj izbor.“ MacDougall se povukao za senku svoje duge brade. Imala je osedaj da ta strnjika od brade nije vezana za ništa sem zraka a da je ovaj potez bio iz navike. „Ali, ja nemam izbor! Upravo ste rekli da du biti prokleta svejedno bacim li se kroz prozor ili ne.“ Duh je slegao ramenima. „Pretpostavljam da je trebalo da ti kažem, nemaš izbora. Ali prokletstvo je daleko od onoga što one nude. Vile su odlučile da ti daruju večnost.“ Rukama je lupila o drvene podne daske, vičudi, „Onda, zašto ste me uopšte pitali? Ja to nisam tražila!“ „Žao mi je što sam ti davao lažnu nadu, devojko. Mislio sam, ako pristaneš, mislideš da je to samo tvoja odluka.“ „Ali, znali ste da u stvari nemam izbora.“ „Ponekad, kada pomislimo da smo imali izbor, lakše prihvatamo sudbinu.“ Elle su gorele grudi od besa. „Ali, ja ovo nisam izabrala.“ „Nisam ni ja izabrao da budem ubijen od onih gadova na sred puta.“ „A ja nisam izabrala da isti oni napadnu moju porodicu.“ „I moju porodicu. Vidiš, život je zapravo samo privid izbora i mogudnosti.

Ostatak je jednostavnonaš odgovor na njih.“ Elle je odmahnula glavom. „Ne. Odbijam. Odbijam da verujem u to da koračam kroz život čekajudi samo da mi se dese stvari. Nikada nisam tako da nedu ni sada.“ MacDougall se prigušeno nasmejao, ali umesto veselog zvuka koji osvežava, on joj je strugao po nervima. „Ti si jedno prgavo devojče.“ „Ja sam slika i prilika moje majke.“ 22

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Bila je od Vikinga.“ „Jeste.“ „Nikada nisam upoznao snažniju ženu.“ Klimnuo joj je. „Zaista, podsedaš me na nju. I dalje se sedam dana kada sam je upoznao. Izvukao sam je tada iz vode.“ „Njena lađa se smrvila.“ „Da, da.“ „A moj otac?“ „On je bio moj zatvorenik.“ Ona je ovaj deo ved znala, ali se nadala da de saznati nešto o tome kako je njen otac dospeo do zamka. „A opet ste ga pustili na slobodu?“ „I dao mu posed. Zadivio me.“ Duh je provukao ruke kroz svoju sede kosu. „Kako je moj otac dospeo do zatvoreništva?“ Duh se nasmejao, ignorišudi njeno pitanje. „Voleo sam je. Nikada nisam prestao. Tvoj otac je to znao. Možda je zato uspevao da me zadrži kao svog zaštitnika.“ Bilo je nečeg beskrajno dužnog u glasu ove prikaze. „Sada du te napustiti. Osedam da je to što sam te sprečio da skočiš sa prozora iscrpilo. Ali, vratidu se. Nismo još završili razgovor o jednoj sidušnoj temi.“ „Bežadu od Vas.“ „Očekujem da to i uradiš. Sve dok ne budeš trčala ka kakvim prozorima.“ Elle je odmahnula glavom. „Nedu.“ „Obedaj.“ Duboko je izdahnula, olakšana time što je on uspeo da prizove dovoljno magije, ili čega ved, da bi je otrgnuo od smrti. „Obedavam da nedu sebi oduzeti život.“ „Ima još toliko toga zbog čega treba da živiš, Lady Elle Cam'béal.” „Da li ste spoznali bududnost?“ Da li on možda zna zbog čega ona to treba da živi?

23

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Nasmešio se. „To je više moj osedaj.“ Elle je zaustila da odgovori, ali odjednom, soba je bila prazna. Mračna.

Njena koža se više nije ježila. Bila je potpuno sama, ostavljena da se pita da li je sve to bilo stvarno ili je bilo samo priviđenje izmučenog uma. Znala je, svejedno, da je to bila stvarnost. Iako je njeno srce tupo udaralo a njena glava bučila, snažno odjekujudi unutar lobanje, čula je kako se napolju borba i dalje odvija. „Molim te, Beiste, budi oprezan.“ Šapnula je.

Koliko god da nije podnosila to da od nekoga zavisi, shvatila je da de morati da se osloni na njega, bar još neko vreme. On je bio njena jedina šansa za beg, za spasenje njene porodice.

Pa, pored duha...

24

Poglavlje 3 Neprijatelji su navirali preko zidina kao mravi, ali koliko god da su bili brzi, Beisteovi ljudi su ipak uspevali da ih savladavaju.

Odbrana nede biti probijena.

Beiste je naredio da vatrene strele budu spremne za ispalu, usmerene prema onima koji su sipali ulje po merdevinama i ispod njih. Ogromni talasi vreline su navirali dok su se tela palila, ispuštajudi parajude zvukove. Njihova odbrana zidina je odgurnula vedinu Vikinga unazad, iako je nekoliko muškaraca uspelo da izbegne vatrene strele bežedi preko kamena.

Nekoliko kliskih prilika, obučenih u dronjavu odedu, oružja prikačenog na svako mogude mesto, odjednom je iskočilo na bedemima.

Beiste se ved uspeo merdevinama da bi se susreo sa njima, sa Gunnarom kraj sebe. Napadao je, zamišljajudi da bi svaki od tih ratnika mogao biti baš onaj koji je zadao smrtni udarac njegovom ocu, pa je to prosto bilo uzvradanje. Oko za oko. Ud za ud. Život za život.

Bez milosti.

Svaki Nordijac ratnik koji je uspeo da se prebaci bio bi brzo eliminisan a njegovo telo bi bilo bačeno nazad preko zidina.

Pa, doviđenja i zbogom.

Vođa pobunjeničkih sila se nije povukao, doduše. Činilo se kao da se smestio taman toliko da bude van domašaja MacDougallovih vatrenih strela – jer je rekao svojim ljudima da ispaljuju strele i iako su se oni približavali, nikako nisu mogli da pogode cilj. Stvorena je linija od ispaljenih strela između položaja i zamka. „Sranje!“ Beiste je zarežao.

Ovo nede prodi. Dođavola sa prokletim Vikinzima i njihovom ležedom opsadom.

25

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Imali su srede što se tiče odbrambenog zida a ambari su bili puni hrane, jer je žetva upravo bila obavljena. Ali, Beiste nije bio tip koji ume da čeka.

On je bio čovek od akcije, odlučan.

Malo sutra de da dozvoli ovim gadovima koji su mislili da imaju strategiju da ikada kroče na njegov prag.

Iako je mislio da je očevo obedanje o zaštiti Cam’béalovih bilo itekako opravdano očevom smrdu, nije mogao da misli o tome da sada odustane, ne dok je devojka koju je zarobio u zamku bila u opasnosti. Svakako, morao je da sazna sa koliko se to Nordijaca bore.

Gunnar je prišao, lica i nadlaktica okrvavljenih, podižudi se lagano. „Da li da pozovem elitu?“ Beiste zareža. Elita su bili odabrani ratnici, njih dvanaest, nečujni pri pristupanju i smrtonosni. Obično su ih slali u opasne zadatke koji su zahtevali više veština od obične borbe. Beiste je oformio tim i lično ih trenirao uz očevo dopuštenje. Bili su izrazito korisni kada su se na posedima javljali nemiri. „Čekademo dok se gadovi ne smeste, kada budu prestali očekivati bilo kakav otpor. To de ih nokautirati.“ „A šta demo sa devojkom? Da li mislite da ih je ona dovela?“ Gunnar je pokazao glavom prema ljudima koji su se nalazili van zidina.

Beiste nije oklevao kada je odgovorio. „To je sigurno, ali, ne zato što se želela da ih ubaci ovde. Bežala je od njih, a oni su je pratili.“ Nije rekao da je zahvalan nebesima što je devojka uspela da uđe u zamak pre nego što je neprijatelj stigao do njih.

Ljudi su se skupili oko tela izginulih Vikinga, vukudi ih u prazno vozilo.

Odgurnude ga kroz vrata, šaljudi tela nazad njihovim prijateljima. Jeste, oni su danas oduzeli te živote, ali on je imao poštovanja prema mrtvima.

Ali Bjork... kada se dočepa tog gada, smaknude mu glavu sa ramena i okačiti je na svoj zid – telo de vratiti u njegovu domovinu. „Da li demo se uputiti ka Castle Gloomu, moj gospodaru, kada se ved pozabavimo sa ovima napolju?“

26

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beiste se trgnuo iz razmišljanja o skidanju glave svom neprijatelju. „Ne znam. Moj otac bi to sigurno želeo. Ali morademo prvo da završimo sa ljudima koji su izvan zidina. Kada bi bar mogli da jednog od njih zarobimo i nasamo ispitamo, znali bi koliko je ljudi još ostalo u Gloomu i koji je njihov cilj ovde.“ „Mislim da mogu da to izdejstvujem. Dozvolite mi.“ „Ne sumnjam u tvoje veštine, čoveče, ali ne mogu pri zdravom razumu da te pošaljem samog među neprijatelje.“ „Nedu morati baš tako daleko da idem.“ Gunnar se nakezio. „Bio je taj jedan čovek izvan zidina. Pao je sa merdevina koje su npravili, slomio je nogu a oni su ga ostavili da tu i umre.“ Beiste se namrštio. Ako su ostavili čoveka da umre, zašto su se oni mučili oko vradanja mrtvaca njima? Vikinzi nisu poštovali ni svoje mrtve. „Dovedi ga ovde.“ Gunnar je odjurio a Beiste je ostao da zuri u zamak. Dok je brorba trajala, uspeo je da vidi svoju zatvorenicu kako gleda dole na njega. Njen lik je bio isuviše daleko da bi mogao da je odmeri, a shvatio je da ga je ona još više zainteresovala. Želeo je da još razgovara sa njom. Bilo je nešto u tome zašto je baš ona imala mač njenog oca, a to je govorilo više od onoga što je inače značila zakletva oko zaštite nečijih života.

Ne, devojka je tajila nešto a on je nameravao da sazna šta je to bilo.

Kapije su se otvorile a Beiste je obratio pažnju na zadatak koji se sada postavljao kao najvažniji. Gunnar je vukao čoveka kroz vrata. Uprkos slomljenim nogama, čovek je udarao i urlao kao lud. Beiste je odmarširao pravo do njega i zgrabio ga za grlo. „Umukni ved jednom. Redi deš mi zašto ste došli ovde i sve ono što te budem pitao. Onda demo da ti zalečimo noge.“ Beiste je govorio na engleskom umesto na galskom, nadajudi se da de ga čovek razumeti, jer definitivno nije znao nordijski. „Smrt je vrednija od toga da tebi kažem bilo šta.“ Čovek je govorio na lošem ali razumljivom engleskom.

27

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beiste je zagrmeo, hvatajudi čoveka za slomljenu nogu, zabadajudi prste u nju dok je čovek jecao. „Bol može da oslabi ako mi budeš rekao ono što želim da znam.“ Pljuvačka se nakupila na njegovim usnama a on je prosiktao. „Biram smrt.“ Beiste je fiksirao pogled na čoveka, veoma ozbiljan. „Ah, nedu ti to pokloniti, ti ljigavi čoveče! Mučenje ili mir.“ Viking je stisnuo zube i pljunuo, a izlučina je pala blizu Beistea, skoro ga dotičudi. Beiste je coknuo i stisnuo kosti kurvinog sina još jednom.

Nakon nekoliko momenata agonije u kojima su mu uši vibrirale od zvukova koje je čovek ispuštao, imbecil je konačno projecao pristanak. „Grof Bjork... došao je da traži ono što mu pripada.“ Napokon je bilo koristi od ovog čoveka. „A to je?“ „Posedi. Žena.“ „Castle Gloom?“ „Da. I Dunstaffnage. Boride se protiv svakoga ko mu stane na put.“ Beiste de mu rado pružiti krvav otpor. „Koga želi za ženu?“ „Gospu... njegovu rođaku.“ Viking je pogledao ka zidovima zamka nadajudi se da de nazreti bar njen obris.

Beiste je spustio pogled, trudedi se da ne gleda. Bio je siguran u to da dobro zna ko je ta gospa koju je Bjork naumio za svoju ženu a on je nede pustiti. „Lady Elle.“ „Da. Ona mora da se preda ili de Bjork zapaliti Gloom do temelja.“ Gad. Beiste је okrenuo vrat tako da su mu kosti pucketale, uzimajudi sebi trenutak da razmisli. Bilo mu je potrebno još informacija, ali bilo je jasno da de čovek ubrzo izgubiti svest. Morao je biti pažljiv u postavljanju pitanja kako bi mogao dobiti sve informacije pre nego što se to desi. „Gde je Bjork sada?“ Ratnik je prevrnuo očima a Beiste ga je potapšao po obrazu. „Probudi se.

Pitao sam te nešto.“ 28

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Gloom. Zamak...“ Nemogude. Majmun se nije udostojio da se priključi ratnicima? „Nije došao sa vama nodas?“ „Ne...“ Čovek se oblizao oko suvih, zadebljalih usana. „Naredio nam je da se vratimo sa njom. Pratili smo je kada je bežala.“ To je bilo veoma zanimljivo. Nije bilo govora o njenom bratu, Eriku. Nije dobro. To je značilo da se nisu bojali odmazde. Beisteov zadatak je postao još interesantniji. „Koliko vas je?“ „Dvadeset i četvoro.“ „Ako si me slagao, postaradu se da ti noge budu opet polomljene nakon što ih zalečiš.“ „Kunem se.“ Čovek je zadrhtao dok mu je telo prelazilo u tupo stanje, a njegov um je otputovao u tamu.

Beiste je dozvao nekoliko stražara, naređujudi im da nađu vidara i da ga dovedu, kako bi se postarao o ranjenima i o ovom zatvoreniku.

Njegovi ljudi su, sreda, zadobili nekoliko manjih posekotina i modrica. Nije bilo težih rana niti smrtnog slučaja. „Okupi elitu. Ako je napolju zaista bilo toliko ljudi, onda de naši modi da se za njih pobrinu.“ „Ubijanje ili zatvoreništvo?“ Gunnar je upitao. „Neka Nordijci sami odluče o svojim sudbinama.“ Ako se budu borili do smrti, onda de i poginuti. Ako se budu predali, ostade u životu. „U redu, moj gospodaru.“ Beiste je napustio zidine, nameravajudi da sada razgovara sa devojkom koja je ostala u njegovim odajama. Ali kada je došao do četvrtog sprata, predomislio se. Nije se libio zastrašivanja svojih neprijatelja. Ali iz nekog razloga, mislio je da de više izvudi iz nje ako je bude lepše tretirao – počevši od čišdenja sebe od krvi, prljavštine i smrada. Okupao se i naredio da mu se donese pošten obrok.

Ponudide joj podršku, čašu vina, a sam de mirisati na začine umesto na borbu.

29

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Kada su mu doneli poslužavnik, pokucao je lagano na vrata predsoblja. Nije očekivao da mu odgovori, a ona ga u tome nije izneverila. Vladala je tišina.

Beiste je otvorio vrata i video je sklupčanu u došku, na podu, kako grli svoja kolena koja je primakla do prsa. Oči su joj bile ispunjene strahom, iako su njene tanke usne odavale žestinu koja je sada bila skrivena u njoj. Svejedno, nije mogao da podnese da je vidi ovako steranu u došak, kao da je bila utamničena životinja.

Pokušavajudi da zvuči nežno, Beiste je rekao. „Doneo sam ti večeru.“ „Nisam gladna.“ Odgovorila je istim onim žustrim tonom koji je ranije koristila. Devojčine oči su preletele preko poslužavnika na kome je bilo hladne pečene piletine, sveže ispečenog smeđeg hleba i krušaka u medu. Glad koja se pojavila u njenom pogledu je odala da je njen malopređašnji odgovor bio lažan. „Ostavidu poslužavnik ovde.“ Beiste je pokazao prema stolu, spuštajudi hranu. „Ako odlučiš da jedeš, kuvarica de biti zadovoljna što si probala njenu hranu.“ Devojka se oblizala oko usana, a zatim pogledala u stranu. „Radije du umreti od gladi.“ Beiste se prigušeno nasmeja, znajudi da je sve to samo blefiranje. „I ja sam ranije izgovarao slične reči.“ Frustrirani uzdah joj se oteo sa usana, a njen pogled je bio poput napete strune. „Šta ti hodeš? Da li si jednostavno došao da me mučiš?“ „Ne.“ Beiste postavi ruke iza leđa, pokušavajudi da deluje opuštenije, u nadi da de to pomodi i njoj olakšati brige. „Došao sam da ti postavim par pitanja.“ „Onda daj da završimo sa time i onda me ostavi na miru.“ „Da li deš onda zaista biti mirna?“ Beiste slegnu ramenima. „Da sam ja zatvorenik, na primer, ne bih mogao tek tako da pronađem mir.“ Odblesak besa prolomi se njenim licem. „Da li je to ono što sam ja? Tvoj zatvorenik?“ Beiste zastade, susredudi se sa njenim pogledom, dopuštajudi sebi trenutak iskrenosti iako to u bilo kojoj drugoj situaciji to ne bih nikada uradio, bivajudi

30

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

rezervisan za takve momente. „Da li bi ti bilo draže da sam rekao da si ti moj gost?“ Devojka proguta nekoliko knedli koje su joj zastale u grlu, i napudi usne dok ga je posmatrala „Ne.“ rekla je tiho. „Onda du biti iskren sa tobom i nadam se da deš uzvratiti istom merom. Dok ne razjasnimo neke stvari, ti si moj zatvorenik.“ Bes sa kojom je stegla usnice, polako je nestajao. Posmatrala ga je odušljevljeno, a on je nastavio da korača. „Šta treba razjasniti?“ „Mač.“ Beiste je ponovo zastao da bi mogao posmatrati izraz njenog lica i iz toga dokučiti da li ona laže ili govori istinu. Smatrao je da ima njuh za to. „Kakav mač?“ Lagala je.

Beiste izusti nešto nalik smehu. „Oh, moja gospo. Zar stvarno misliš da sam imbecil? Pa, u slučaju da to misliš, moradu da ti objasnim. Mač koji se nalazio na tvom konju. Mač koji je pripadao mom ocu, a nestao je pre mnogo godina.“ Ona frknu i prekrsti ruke preko grudi, štitedi sebe od njega. „Moj je.“ Dovoljno zbunjujude, ali bar je zvučalo kao da govori istinu. „Ne.“ Rekao je otezajudi. „Pripadao je mom ocu.“ Devojka slegnu ramenima, izbegavajudi njegov pogled. „Možda je imao mač sličan mome.“ Još laži.

Beiste se uputi ka stolici koja se nalazila pored stola i sede. „Ja mogu čekati istinu, devojko. Imam nepresušan izvor strpljenja.“ Zapravo, sada je imao malo vremena da sazna istinu. Ako ovo bude trajalo previše dugo, postade zabrinut za svoje strpljenje... „Sumnjam.“ Rekla je, nacerivši se. „Više ličiš na osobu koja probleme rešava pesnicama.“ Beiste se nasmeja, prelazedi prstima preko svoje kratke brade od nekoliko dana. „Ja sam poznat po tome.“ Devojka se okrenula kako bi ga još bolje osmotrila. „Zašto je taj mač toliko bitan?“ 31

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Pripadao je mom ocu. Želim da znam odakle taj mač kod tebe.“ „A šta deš da mi daš za uzvrat ako ti kažem?“ Zašto je morala da bude toliko lepa? To ga je intrigiralo jednako koliko i njena ličnost. Želeo je da je mrzi. Da bude u mogudnosti da zaključa vrata i ode, a da ne oseda krivicu zbog toga. Ali što je više vremena provodio sa njom, sve više je bio svestan da mu to postaje problem. „Kao zatvorenik ti nemaš mogudnost da se cenkaš.“ „Naprotiv, moj gospodaru, ja imam nešto što ti žarko želiš.“ Rekla je kovitlajudi pramen svoje kose.

Najfascinantnija boja koju je ikada video. Bila je tamno-smeđa, kao da je prelazila u crnu, a opet prošarana nijansama crvene, kao da je vila prošla svojim prstima kroz njenu kosu.

Beiste ispruži svoje noge, skrštajudi ruke na grudima. Pogled koji je doskoro držao na njenoj kosi, sada je preusmerio ka udubljenju na njenom obrazu. „Pametna si. Tvrdoglava.“ Kako to zapravo nazivaju? Rupica? Svaki pogled na nju bio je greška, jer je to izazivalo želju za dodirom.

Ona slegnu svojim nežnim ramenima. „Ja sam derka svoje majke.“ Tome je usledio njen besan pogled. „Viking.“ Zašto ga je podsedala na to, nije baš razumeo. Shvatio je da sve manje ima vremena. „Šta želiš u zamenu za informaciju?“ Ispravila je ramena, osedajudi da je njegovom strpljenju polako dolazio kraj. „Želim da mi daš svoju reč.“ Beiste pogleda „Ne razumem.“ Uspravila je svoju bradu, pokazivjudi mu svoj prkos. „Moj brat, Erik.“ Beiste je mogao da iskoristi to što je čuo, kako bi se poigrao sa njom, ali blesak u njenim očima mu je govorio da je bila prestravljena i zabrinuta za sigurnost svog brata. Shvatio je da čovek koji stoji iza smrti njenih roditelja, smrti njegovog oca, sigurno drži njenog brata kao zarobljenika, ako do sada ved nije mrtav. „U redu. Obedavam ti da du da odem u Castle Gloom. Da ga izbavim.“ 32

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„I kada to budeš uradio, ja du ti redi sve što znam o maču.“ Beiste udari svojim nogama o drveni pod, protestujudi. „Ne, ne, ne. Tražila si moju reč.“ Ona udari rukom o drveni pod. „Tvoja reč o njegovom bezbednom povratku.“ „Da. Reč.“ Želeo je da podigne ruke u zrak, u neverici. „Reč koja mora biti odmah sprovedena u delo.“ Ustala je i stala pored zida, naslonivši se kako bi održala ravnotežu. „Rado du se odredi svog zivota, za sigurnost moga brata. Uzmi ga, ako moraš.“ Šta, zaboga?! Da li je stvarno verovala da on može ubiti bez razloga? „A šta ako ja ne želim da ga uzmem?“ „To je tvoj izbor, ali ja bih umrla za svog brata.“ Beiste ispusti tihi uzdah. Soba mu se od jednom učini skučena i zagušljiva. „Ti si hrabra devojka.“ Krenula je da korača prema njemu, nesigurnim nogama, a malene čizme su virile ispod ruba njene pocepane haljine. „Kada si poslednji put jela?“ Pitao je „Ne znam.“ „Hrana. Voda. Odmor.“ Ustao je sa svoje stolice i ispružio ruku prema njoj. Zurila je u tu ispruženu ruku, dok joj je polako nestajala boja u obrazila, prelazedi u belu. Izgledalo je kao da de se onesveti.

Beiste je uhvati kada je počela da posrde napred. Bila je lagana, topla, osedao je svaku njenu oblinu. Glava joj je bila položena na njegovom ramenu, osedao je njen blagi, spori dah na vratu. Očekivao je da joj srce lupa ubrzano, jer je disala teško, ali otkucaji su bili iznenađujude stabilni, iako nije mogla da stoji na nogama. Shvatio je da je samo malaksala. Ona nije bila dama u nevojli.

33

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beiste je odveo do stolice i nevoljno je pustio iz svog naručija da sedne.

Zatim joj ponovi. „Hrana. Voda. Odmor. Otidi du u Castle Gloom. Dovešdu Erika nazad, a onda deš mi ispričati sve o maču.“ Naslonila se na stolicu, dok je on za to vreme točio vino u pehar, pa ga prineo ka njenim usnama. Devojka je počela pohlepno da pije, dok nije ispila poslednju kap iz pehara.

Beiste pogleda u hranu i namršti se. Bilo je toliko očigledno da umire od gladi. „Da li je potrebno da te hranim?“ „Da li bi to učinio?“ Pitala je zadirkivajudi ga. Ugao njenih usana se poigravao, kao da je htela da se osmehne, ali nije imala snage. „Da.“ Za ime Boga, šta se događalo?! On da hrani nju? „Ako je to neophodno.“ Šta, kog đavola...? Devojka ga je dovela do toga da izgubi razum u roku od pola sata. „Mogu se snadi.“ Zgrabila je komad piletine i počela halapljivo da ga gura u usta. Jedva da je požvakala piletinu pre nego što je progutala, a onda je zgrabila još jedan komad. „Ovo je dobro.“ Promrljala je kroz zalogaje. „Molim te prenesi kompliente kuvarici.“ „Prenedu.“ Posmatrao je sa zanimanjem, jer nikada do sada nije video ženu da jede sa takvim zanosom i jačinom. Nije imao prilike ranije da sretne mnogo njih koji umiru od gladi. On se dobro brinuo o svojim ljudima, brinuo se da oni uvek jedu pre nego što on napuni svoj tanjir. „Ti nisi tolika zver, kao što sam verovala.“ Podigla je lice prema njemu i pogledala ga „Znaš?“ Beiste promrlja. „I ti nisi toliko tvrdoglavo i razmaženo derište, kako sam mislio.“ Samo je slegnula remenima, kao da je tu istu izjavu više puta čula, vrativši svoju pažnju na hranu, gomilajudi je u ustima, govoredi između zalogaja. „Moj otac je imao isto mišljenje, kao i ti.“

34

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Žao mi je što ga nisam bolje poznavao.“ Iskreno je mislio. „Ne, niste ga mogli znati kao ved formiranog muškarca, ne.“ Otpi malo vina, posegnuvši za salvetom da obriše lice i ruke. „Šta si mislila pod time? Ne kao ved formiranog muškarca?“ „Poznavali ste ga kao momka. Bio je...“ sklonila je pogled sa njega, grizudi se za usnicu pre nego što je nastavila „...bio je uhvaden u zasedi i doveden u Dunstaffnagefor, gde je ostao nekoliko godina.“ Otkinula je komad hleba. „Ti si možda imao oko deset godina kada je otišao.“ „Kako se zvao tvoj otac?“ „Pedrig.“ Beiste poče da razmišlja o ljudima koji su bili ovde dok je on bio dečak.

Postojao je jedan čovek, ali nemogude da je on njen otac. Čovek se jednostavno zvao Irish. Bio je zatočen u dvorcu, dobar ratnik, puštali su ga da izlazi napolje da pomaže oko treninga ili kada je dvorac bio napadnut. Ali nodu je bio uvek unutar zidina zamka. To je bio čudan dogovor ali izgledalo je da tom čoveku to nije smetalo.

Ali taj Irish nije mogao biti njen otac. Zatvorenik. Njen otac je bio gospodar, dobivši zemlju i zamak od njegovog oca. Njegov otac nikada ne bi uradio tako veliku stvar za zatvorenika, čak i ako mu je taj zatvorenik spasio život. On bi mu dao njegovu slobodu i ništa više. „Molim te idi.“ Molila ga je „Reci mom bratu da je on novi Irish. On de znati šta to znači, i on de podi svojom voljom.“ Biste klimnu glavom, osedajudi kako mu se sva krv iz glave spušta u noge.

35

Poglavlje 4 Elle se nasloni na drvenu stolicu. Njen stomak je bio pun, a um malo jasniji.

Ali ruke su joj se i dalje tresle.

Emocije su se smenjivale u njoj. Prvo duh, a onda Beiste MacDougall... to je bilo previše. Ultimatum, predviđanje njene bududnosti. Ne, ne njena bududnost – njen ceo život. Od kada je bila mala devojčica molila se za svoju dušu, dok je sedela između oca i majke. Molila se. Molila sa da ne bi bila prokleta. Tražila je oproštaj što je prevarila sluškinju da se ved okupala, ili, što je uverila guvernantu da je do kraja pojela ljigavu kašu. Priznala je da je tada prolazila kroz sveže očišdenu kudu i kada bi posle toga pretrčala veliku dvoranu sa blatnjavim čizmama, znala je da de joj biti oprošteno. Oslobođena od greha.

Dakle, šta je ona učinila da zasluži ovakav poklon, kako ga je duh predstavio?!

Elle pređe umornom rukom preko lica i pritisnu oči. Nije želela više da razmišlja o svom večnom životu. Nije želela da veruje da je sve što se desilo prethodnih dana bilo stvarno. Da njena bududnost, bududnost njenih ljudi, sigurnost njenog brata leži u rukama čoveka, kome nije mogla sa sigurnošdu verovati.

Beiste... Zašto je toliko dobar prema njoj? Zaključao je u ovim odajama.

Uzeo je za zatvorenika, ali ipak je hteo da je nahrani ako bi to bilo potrebno. Da je nahrani. Zatvorenici su bili sredni ako bi dobijali uopšte hranu, a kamoli da ih hrani njihov tamničar.

Poverenje. Očigledno je da joj nije verovao u potpunosti, niti je ona verovala njemu. Bez obzira njihovom oklevanju... osedala se napetost koja je ispunjavala odaju kada su se nalazili unutar nje zajedno. Osedaj koji nikada nije iskusila ranije. A ona nije znala kako da se oseda zbog toga. Elle je istovremeno i volela i mrzela taj osedaj. Želela je da on ostane, a i da ode. Zbunjivao ju je.

Neka joj Gospod pomogne, ali njene vlastite reakcije su joj bile nerazumljive. Pohvalila ga je. Nije bila u stanju da odvoji svoj pogled od njega, divila se njegovom licu, njegovoj pojavi... pitala se šta se nalazi iza te tužne, zamišljene maske. Zašto bi ona za to marila?! Ne bi trebalo da je bude briga.

36

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Ipak... priželjkivala je da upravo ona bude ta koja de otkloniti mrak sa njegovog lica. Otkloniti bol koju je osedao... jeste, njena prodica je bila ubijena. Ali i on je ostao bez oca. Oboje su osedali bol, bili su u žalosti jer su im nedostajali njihovi najmiliji.

Ipak... on nije morao da je drži u zarobljeništvu. To je bilo potpuno nepotrebno. Nije predstavljala pretnju za njega. Mada, razumela je kako je izgledao njen dolazak u nodi kada je njegov otac preminuo i to se moglo protumačiti kao čudna slučajnost.

Oh, trebala je da izvadi bodež i da zahteva da je pusti na slobodu. To bi ga dozvalo pameti! Da je prešao preko svoje tuge i video, zaista video, da je ona ovde došla jer joj je bila potrebna pomod. Elle je pokušala da se stavi u Beistovu poziciju, kao što je često radila sa drugim ljudima. Htela je da ga bolje razume. Da nađe način kako da dopre do njega.

Ali bilo je mnogo lakše, pozvati jednog od sluga i pobedi.

Na njenu nesredu, Elle je trebala pomod od mrzovoljnog gospodara.

Potrebna joj je snaga njegove vojske kako bi porazila svoje neprijatelje. Njegove neprijatelje.

Imaju istog neprijatelja. Zar on nije shvatao da ih to čini saveznicima? To je ono što su i njihovi roditelji uradili. Beiste je znao to ali se i dalje opirao tome.

A mač... ako ispuni svoje obedanje i pronađe njenog brata, ona mu mora redi istinu o maču. Istinu koja de uzdrmati njegovo poverenje još više. Istinu koju de odbiti da prihvati. Elle mora biti sprema na sve bez obzira na ishod.

Položila je svoje ruke koje su se još uvek tresle na sto, zuredi u prste koje je utisla u drvo koliko god je mogla. „Prestani da se treseš.“ Zahtevala je od sebe. „Moraš biti jaka. Zbog Erika.

Zbog svog klana.“ Prenula se iz borbe sa svojim mislima, kada je čula viku koja je dolazila sa spoljnih zidina zamka, polako koračajudi, kako bi videla šestoricu MacDougallovih ljudi kako jašu kroz kapiju. Beiste je kratko razgovarao sa njima a onda, na njeno iznenađenje, videla ga je kako u dahu daje naređenja ljudima i kako se okuplja još više jahača, te kako nedugo zatim dovode lepog, crnog, ratnog konja. Njegovog konja.

37

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

On ide. Sada. Nije očekivala da de tako brzo krenuti da ispuni datu reč.

Iskreno, sumnjala je da de uopšte išta i poduzeti – bez obzira na to što je imao nameru da je nahrani. Ipak, eto ga, nauružanog do zuba, kako sedi na vrhu modne životinje.

Beiste MacDougall se okrenuo i pogledao u nju, kao da je osedao da ga gleda. Lice joj je poprimilo crvenu boju, jer je bila uhvadena. Uspravila se, terajudi čudnovati osedaj dok ga je gledala, klimajudi glavom i izgovarajudi hvala, iako je bila sigurna da to ne može da vidi kroz taj uzani prozor. Podigao je svoju ruku prema njoj, a ona mu uzvrati. Nije znala šta da misi o tome. „I tako je počelo.“ Elle se trgnu, osedajudi pre nego što je primetila kako se pojavio duh starog gospodara na prozoru pored nje. „Šta hodeš?“ Rekla je grubo, ne maredi za svoj ton. „Molim te, ostavi me na miru.“ On se naceri. „Uvek je bio dobar momak. Malo grub spolja, ali život ga nije mazio.“ Elle je vratila svoj pogled na spoljni zid, gledajudi u prašinu koju je stvarao Beisteov konj. „Kako to?“ „Nije na meni da ti kažem.“ Ona prevernu očima, znajudi da verovatno nikada nede saznati šta je izazvalo mračne senke koje su se ogledale u očima Beiste MacDougalla. „Šta radiš ovde?“ „Ne znam ni ja, draga moja. Čas sam tu, čas nisam. Ne biram kada du se pojaviti.“ Ona progunđa. „Ti si proizvod izbora koji je donesen umesto tebe.“ Nasmešio se. „Setila si se.“ Rešetka je bila spuštena, a kapija zatvorena. Elle se odmaknu od prozora i krenu ka stolu, priželjkujudi da se na njemu nalazi pehar sa vinom. „Odlazi. Sada ja pravim izbor za tebe.“ Osedala je hladnu jezu duž kičme dok ju je duh sledio. „To nije lepo od tebe. Ja želim da ostanem.“ 38

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Ko je rekao da moram da budem ljubazna prema tebi? Ja ne želim da ostaneš!“ mahnula je rukom prema njemu kao da je jednostavno želela da može da prodre u njegovu formu i da on od togpostupka nestane. „Naravno, to niko nije odlučio. Samo sam pomislio da bi možda mogla biti.

Maniri i takve stvari.“ Duh se igrao sa svojom dugom penastom bradom.

Elle je razmišljala da li da lupa na vrata i zahteva da joj donesu još vina. „Ne želim da ubijem pismonošu. Ali ti si nosilac loših vesti i ja te moram oterati.“ „Još uvek te drži neraspoloženje, koliko vidim.“ „Zar tebe ne bi?“ Ona suzi pogled. „A zašto ne ideš i ne progoniš onog koji te je ubio?“ On slegnu ramenima. „Možda i hodu.“ Njegova pojava je lagano bledela. „Ah, moram da pođem.“ „Gde ideš?“ Zar de je stvarno poslušati? Zar de sada krenuti da proganja onog kučkinog sina, Vikinga? „Osedam da me zovu. Sada moram da budem sa svojim sinom.“ A onda, jednako brzo kao što se pojavio, duh je opet nestao, ostavljajudi Elle sa više pitanja nego odgovora.

***

Držali su uzde čvrsto, jahali su oštro preko visoke trave pašnjaka i utabanih zemljanih puteva. Lako su se peli preko planinskih venaca, jašudi napred prema krivudavoj reci koja je odvajala Beisteovu zemlju od zemlje Castle Glooma. Jahali su do duboko u nod, dok konačno nisu, u neko doba, stigli do zamka koji je bio obasjan mesečinom.

Sve je bilo tiho.

Previše tiho.

39

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Čak ni baklje nisu gorele na bedemima tvrđave.

Beiste je suzio oči, dok mu je koža bridela. Šta se, za ime Boga, dešava?! Za tvrđavu koja je bila napadnuta od strane neprijatelja, izgledala je napuštena.

Prazna. Nije bilo čak ni tragova napada i pokolja. „Niko nije pobegao?“ Beiste je upitao Gunnara, vođu elitne jedninice, koji je pre nego što su napustili zamak, komandovao svojim ljudima kako da se brinu o neprijateljima koji su bili smešteni ispred zamka. „Niko, moj gospodaru. Nismo videli nijednog vojnika.“ Ako niko nije pobegao, tada nije postojao način da su Vikinzi koji su napali Dunstaffnage poslali glasnika u Castle Gloom, kako bi preneli vest o njegovom dolasku. Dakle, šta se dešava? Da li je ovo zamka? Da li su Vikinzi mogli ovo predvideti? Možda su nagađali, kada je porazio neprijatelje kod svog zamka, da de njegov slededi potez biti dolazak u Castle Gloom?

Da li je devojka poslata kao mamac? Da li se masakr ikada desio, osim onoga u kome je ubijen njegov otac? Sve to mu se nije nimalo dopadalo. Mislio je da to nije slučajnost. Nije znao zašto, ali je bio besan zbog toga, a najvedim delom zbog toga što je verovao Elle Cam'beal. „Prokletstvo.“ Beiste zareža, razmišljajudi o povlačenju. Ali on ne bi bio ono što jeste – gospodar kome teži da bude, ako ode a da barem ne istraži. On pozva svoje izviđače, koji odmah okrenuše konje prema njemu. „Ovo može biti zaseda. Želim da istražite okolinu i da obratite pažnju na znakove zamke, pa me obavestite. Ne upuštajte se u borbu ukoliko ugledate neprijatelja, osim ako vas ne napadnu prvi.“ „Da, moj gospodaru.“ Izviđači su odjahali, dok je Beiste i dalje bio u sedlu i čekao. On i njegovi ljudi su i dalje bili na konjima i ni jedan od njih nije sjahao. Nadulili su svoje uši i oči, posmatrali okolinu, u slučaju da su njegove sumnje opravdane, ali u sebi se molio da nisu.

Malo kasnije njegovi izviđači su se vratili.

40

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Moj gospodaru, mesto je napušteno.“ Calum, jedan od izviđača, izgledao je jednako zbunjeno kao i Beiste. „Nema žive duše, moj gospodaru. Niti je postavljena zamka u tvrđavi.“ Vetar je duvao zlosutno kroz šumu, a Beiste je osedao kako mu trnci prolaze niz kičmu. Osedao je kao da ih neko posmatra. Hiljadu očiju koje ih posmatraju, ili samo par, ali to je bilo dovoljno da ga stavi na ivicu. Čak je i njegov konj trzao uši, sa jednu na drugu stranu. „Nismo sami.“ Beiste je promrljao. Izgovarajudi to, osetio je nadzemaljsku prisutnost. Trnci su se kretali niz njegov vrat a njegova koža se ježila. Odmahnuo je glavom. Ne, mora da postoji ljudsko objašnjenje za ovo što oseda.

Njegovi ljudi se složiše i svi počeše oprezno da gledaju oko sebe.

Da li je to bila njegova mašta, ili je primetio maglu oko kopita njihovih konja, koja nije ranije bila tu?

Beiste je izvukao svoj mač a njegovi ljudi su ga sledili. Pomerili su se formirajudi krug, a njihovi konji su bili jedan drugom okrenuti zadnjicama, na taj način formirajudi odbranu koja je bila spremna za neprijatelja, s koje god strane da dođe. „Pokaži se.“ Beiste zareža na sve vedu senku.

Vetar je zviždao, stvarajudi šuštanje među drvedem koje ih je okruživalo.

Mesec je svojom svetlošdu stvarao senke koje su bile različito osvetljene. Bilo je teško razaznati gde se neprijatelji kriju, ako se to i dešavalo.

Ptica grabljivica je ispustila prodoran zvuk, dok je letela iznad njihovih glava, a onda se čulo šuštanje iz jednog grma sa njegove desne strane. Beiste nije čekao da se njegov neprijatelj pokaže. Udario je svog konja i poterao ga napred, gurajudi svoj mač u žbun, ali ga povuče u poslednjem trenutku, kada je ugledao lice dečaka. „Molim te...“ Dečak je molio. „Nemoj te me povrediti.“ Beiste ustuknu, ne spuštajudi svoj mač, u slučaju da je i ovo bilo deo neke zamke. „Od čega se kriješ? Koliko si dugo ovde?“

41

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Dečak zadrhta. Njegova odeda je bila pocepana. Doduše, Beiste nije mogao da vidi na tom svetlu da li je prljava, ali je osetio smrad koji mu je samo potvrdio sumnju. „Ja...“ Dečak protrlja svoje ruke i izađe iz žbuna. Na osnovu visine i nežnih crta lica, nije mogao imati više od deset do dvanaest godina. „Izgubljen sam.“ „Odakle si došao?“ On slegnu ramenima. „Nisam zapamtio put.“ „Ime klana.“ Beiste je zahtevao.

Dečakove oči se raširiše u tamne krugove, njegova usta se naglo otvoriše u strahu, ali nije ispustio ni jedan zvuk.

Beiste je stisnuo zube, pokušavajudi da bude prijatniji prema njemu, ali posao je bio hitniji. „Hajde, momče, reci mi. Nedu te povrediti.“ Dečak je odmahnuo glavom. „Nemam klan.“ „Tvoji roditelji su lutalice?“ Na to on klimnu glavu i podiže se na vrh prstiju, a zatim opet se vrati na svoja stopala, ponašao se kao neko kada ima ideju. „Oni su... Oni su trgovci.“ Beiste stisnu oči, odmah mu je bilo sumljivo. „Šta oni prodaju?“ Nestaško pogleda svoje ruke, i progovori tiho, nesigurno. „Vunu...?“ Beiste se namršti i ispitivački pogleda dečaka, njegovu poderanu odedu, prekratke pantalone i tuniku. Čak nisu bili napravljeni od pleda, ved od tanke smeđe vune, koja je izgledala kao da nije nošena samo nekoliko dana, ved kao da je nošena godinama a možda i deceniju. „Pokušaj trgovaca?“ Beiste nije mogao da ne kaže.

Dečak je još jednom klimnuo glavom. Ramena su mu se spustila. Brada mu je pala na grudi, dok je tiho govorio. „Možda su me zato ostavili.“

42

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beiste progunđa. Možda bi i mogao da poveruje ovom derištu, da ga je njegova porodica ostavila. Bar u to da su ga roditelji ostavili. Kučkini sinovi da ostave jadnog dečaka. Mogao je da umre od gladi u šumi, ili da ga rastrgnu predatori. Ili – još gore, da su ga Vikinzi uzeli za roba. „Da nisi slučajno video šta se desilo u ovoj tvrđavi?“ Dečak je grickajudi usnicu, klimnuo glavom, stežudi svoje ruke u besu. „Reci mi.“ Beiste ga ohrabri. „Oni... su došli i ubijali...“ Vilica je počela da mu se trese. „Moji roditelj su bili tamo.“ Beiste suzi oči na ubogo stvorenje. Možda ga njegovi roditelji nisu ostavili, nego su možda poginuli u pokolju. Sve je bilo mogude. „Gde su Vikinzi sada?“ Dečak odmahnu glavu, kolena su počela da mu klecaju. „Ne znam. Otišli su rano ovog jutra, možda je bilo i jutro pre.“ Brisao je suzice koje su utirale put na prljavom licu. „Ne sedam se.“ „Da nisi slučajno video kojim putem su otišli?“ Beiste je znao da je pitanje bilo isuviše zahtevno, ali vredelo je bar pokušati. „Da. Oni su krenuli prema planinama.“ Prema Dunstaffnageu, ili jednostavno traže utočište u mestu gde postoji mala verovatnoda da de ih nadi. Beiste opsova, režedi, a to je preplašilo dečaka da je gotovo iskočio iz sopstvene kože. Beiste to primeti, te mu uputi grubo izvinjenje. Ako je tvrđava napuštena, a njeni stanovnici pobijeni, proterani ili uzeti u zatvoreništvo, Beisteu je ova misija izgledala sve opasnija. Trebalo mu je pojačanje. Prvo mora udi u Castle Gloom i da potraži potencijalne tragove. „Pođi sa nama.“ Rekao je dečaku.

Dečak žestoko odmahnu glavom. „Ne mogu. Moram... Moram pronadi svoju porodicu.“ Beiste se namršti, razmišljajudi da li jednostavo da zgrabi nestaška i da mu kaže da drži jezik za zubima, ili da ga pusti da luta po pustinji i da umre od gladi pre nego što ga neko pronađe. Ne. Prethodna odluka se činila razumnom. Ljudska 43

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

pristojnost, ne dovodedi u pitanje njegov položaj u okolini, nalagala mu je da se pobrine za jadnog dečaka. Čak i ako time ometa njihovu misiju.

Dete je bilo dovoljno hrabro da se čuva i da vidi gde su neprijatelji otišli.

Zaslužio je u najmanju ruku neku zaštitu, barem nodas. „Nisam te pitao, dečko.“ Dečak glasno proguta knedlu, što je izazvalo smeh kod okupljenih ratnika.

Dečak je zakoračio napred, njegova stopala su bila bosa, bez sumnje prekrivena krvavim, inficiranim ogrebotinama koje su nastale od šetanja po šumi. „Gde su ti cipele?“ Beiste odmahnu glavom. „Nema veze. Dademo ti da obuješ nešto.“ On pruži ruku ka dečaku, pomagajudi mu da sedne iza njega na konju. Uz mesečevu svetlost koja je obasjavala dečakovo lice, delovao mu je poznato. Možda zbog prelamanja svetlosti, a možda su sva deca bila nalik jedna na drugu. „Kako se zoveš?“ „Er-John, gospodine!“ „Ja sam gospodar MacDougall.“ Dečak je još jednom zadrhtao, ali Beiste je to ignorisao. On klimnu glavom svojim ljudima i oni krenuše da jašu niz brdo ka zamku. Kapije su bile širom otvorene. Sablasti nekada veličanstvenog zamka želele su dobrodošlicu svakome ko bi se usudio da uđe. Izviđači su brzo sišli s konja i obišli zemljište, da bi se vratili Beisteu sa informacijom da je zamak zaista napušten.

Jedina naznaka da su Vikinzi bili ovde i da su zauzeli tvrđavu jeste pepeo logorskih vatri. „Jedite i odmorite se. Sa prvom zorom, vradamo se u Dunstaffnage po pojačanje. Zajedno demo isterati neprijatelje sa planina.“ Beiste se okrenu i pogleda u sablansne spoljne zidine tvrđave. „Zatvori te kapije. Vrati ovu tvrđavu u posed klana MacDougall.

Vizija njegovog oca pojavila mu se u mislima. „Za sada.“ Beiste dodade.

U ime poštovanja njegovog oca, on de zamak vratiti Eriku Cam'bealu čim ga bude našao.

44

Poglavlje 5 „Moja gospo?“ Čula je tiho kucanje na vratima.

Elle je otvorila oči, i protegnula se u krevetu. Celo telo joj je bilo ukočeno, od putovanja proteklih dana, beskrajnih sati brige i koračanja po odaji. Moledi se, nadajudi se, moledi da Beiste nađe njenog brata.

Vrata su se otvorila, a Elle je posmatrala kroz pukotinu zavese koju je razvukla oko kreveta (da se zaštiti od posete duhova tokom nodi) dok je sitna, okrugla, sredovečna žena ulazila u odaju. Duga, crvena kosa, prošarana sedim vlasima, bila je čvrsto svezana na vrhu glave i nosila je belu kecelju preko karirane haljine, koja je odavala pripadnost MacDougall klanu. „Moja gospo?“ Žena joj se obrati tiho i ljubazno. „Jesi li budna?“ Elle protegnu ruke iznad glave, priželjkujudi da nije. Zatim je povukla krajeve zavese rukom i odgovorila. „Da.“ Starija žena joj se nasmeši. „Dobro jutro. Ja sam domadica, gospođa Lach.

Donela sam ti doručak.“ Rukom je pokazala prema stolu na kojem je ostavila poslužavnik sa hranom. „Kad završiš sa doručkom, gospodar je naredio da ti bude pripremljena topla kupka.“ Elle je trepnula. Da li je dobro čula? Kupka? Vedina običnih ljudi, a kamoli zatvorenika, nisu imali taj luksuz kupanja. Pa još i toplom vodom da se operu.

Još jedna ljubaznost joj je ukazana. Kada li de prestati? Kakvoj li se protivusluzi nada Beiste MacDougall, kada je ona u pitanju?

Elle je sela, potpuno razmaknuvši zavese, momentalno osedajudi miris hrane koja se nalazila na poslužavniku. Komad svinjskog mesa, sveže pečeni hleb, a da li je ono bilo mleko? To nije bio tipičan doručak na koji je navikla. Ne. Čak se i u Castle Gloomu, a pretpostavljala je i svugde na svetu, doručak sastojao iz malo hleba i vina razblaženog vodom ili iz aljkavo pripremljene kaše (osim ako je domadinstvo imalo dovoljno srede da nađe kuvara, koji bi od kaše umeo da napravi nešto slično umetnosti). Ali ovo je bila prava gozba.

45

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Ovo izgleda fino.“ Elle je mrmljala, njišudi nogama preko ruba kreveta, dok joj je voda dolazila na usta Domadica je zasijala. „Da, gospodar je hteo biti siguran da deš biti zadovoljna i sita.“ „Zašto?“ Elle nije mogla da ne postavi to pitanje, u glavi stvarajudi sliku o svinji koju tove pred klanje. „Ti si naš gost.“ Gospođa Lach je rekla, glavu okredudi prema hrani. „Ustani da jedeš. Odmah du doneti kadu i pripremiti kupku.“ „Zahvaljujem.“ Elle je osetihla hladnodu drvenog poda pod nogama.

Požurila je preko prostirki do stolice, skrstivši noge, kako ne bi dodirivale pod.

Hleb je bio premazan puterom i džemom od jabuka. Uzela je zalogaj, uživajudi u toploti i slasti. Onda svinjetina. Onda veliki gutalj mleka. Ako Beiste MacDougll želi ovako da je hrani, ona de to rado prihvatiti. Njen stomak je krčao, tražedi još, ali primorala je sebe da jede polako, da joj ne bi pripala muka. Dok je obedovala, sluge su unele veliku drvenu kadu koju su obložili platnom. Unosili su kofe sa vodom koja je isparavala a zatim je osetila i mirisni sapun.

Mogla je da oseti slatkasti, biljni miris sapuna sa mesta na kom je doručkovala, a luksuz tog momenta ju je obasjao. U Castle Gloomu su koristili sapun koji je bio napravljen od loja i pepela. Nije lepo mirisao, ali je obavljao posao. Kada je gospođa Lach počela da posipa majčinu dušicu po vodi, Elle je morala da stegne usne da ne bi bila zaplakala od srede.

Njeno veselje zbog kupke skoro da je bilo preveliko. Primorala je sebe da sedi i završi obrok i da razmisli o tome šta Beiste MacDougll smera.

Dobra hrana. Kupanje?

Pomislila je o mogudnosti da joj se udvara, osim što to zapravo nije moglo da se desi. Može li?

Ne. Osim toga, ona nije bila zainteresovana za nečije udvaranje. Ostala je bez roditelja i njen zadatak je bio da odgoji Erika i da on izraste u čoveka kakav treba da bude. Morade da vodi Castle Gloom dok Erik ne postane punoletan.

Prisustvovade okupljanjima starešina, sarađivade sa njima kako bi klan 46

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

napredovao. Poslednja stvar o kojoj bi trebala da brine jeste zver poput Beiste MacDougalla. Jeste, sada joj je potrebna njegova pomod. Ali tu se sve veze završavaju. Ona de se vratiti sa Erikom kudi i ponovo je obnoviti. Ojačati.

A možda, za deset godina, kada Erik bude bio spreman da bude vođa bez njene pomodi, ona bi mogla da nađe...

Oh, koga to ona zavarava? Do tada de biti stara devojka. Usedelica. Starija sestra gospodara. Kada je napunila dvadeset jednu godinu, otac je počeo da joj traži muža, pre nego što je Bjork...

Elle se nasloni na stolicu, gutajudi nakupljene knedle. Suze su joj peckale krajeve očiju, a ona se treptanjem borila protiv njih, ne želedi da iko primeti njenu tugu.

Gospođa Lach je podigla poslužavnik i pehar koji su bili prazni, i na sredu, povela je ka kadi. Elle je skinula nodnu haljinu i polako ulazila u vrudu vodu, ne uspevajudi da potisne uzvik zadovoljstva.

Kupka je bila veličanstvena, otklanjajudi njenu tugu i potiskujudi je duboku pedinu njenih grudi.

Ono što je promaklo gospođi Larch i Beiste MacDougallu je to da je ovo zapravo bila njena prva kupka. U Castle Gloomu, održavala je čistodu koristedi kofu ledene vode svakog jutra. Osim ako nije bilo dovoljno toplo, te se sa ostalim ženama napornim putem prebacivala do izvora otkravljujude, uzmudkane vode.

Ali ovo... ovo je bilo rajski.

Od tople vode popustili su joj bolovi u mišidima, otklanjajudi napetost koja je samo rasla od kada se prvi put pojavio Bjork.

Koristedi mirisni sapun, Elle je prala jednom, a zatim i drugi put prala svoje telo, uživajudi u slatkom mirisu sapuna i čistoj koži. Prala je kosu, stavljajudi mokre pramenove svoje kose ispod nosa, udišudi miris bilja. Da li joj je kosa ikada ovako mirisala?

Elle ustade iz kade, osedajudi da se ježi, dok joj se noge još uvek nalazile u toploj vodi. Primetila je platno za brisanje na stolici. Baš kada je htela da iskorači iz kade, čula je brzo kucanje na vratima, a zatim guranje i otvaranje vrata, ispred je stajao Beiste MacDougall.

47

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

U nekoliko otkucaja srca, oni su jednostavno zurili jedan u drugo. Oboje su bili u šoku. Razrogačenih očiju. Otvorenih usta. Šta on traži ovde? Oh, sveci. Ona je gola!

Konačno, Elle je odreagovala vrativši se nazad u vodu. Skupila je kolena da bi sakrila grudi, obmotavajudi ruke oko njih, sredna što je na površini vode bila sapunica koja je zaklanjala pogled. „Šta to radiš?“ Vrištala je. „Izađi napolje!“ „Ja... hm... dobro!“ Beiste se povuče i uz tresak zatvori vrata za sobom.

Elle je sasvim izašla iz vode, hvatajudi se za platno koje joj je ostavila gospođa Lach kako bi se osušila. Drhtavim rukama obrisala je vodu sa kože, cededi kosu, žuredi da obuče čistu košulju i haljinu koje su bile položene na krevetu.

Uzela je četku i počela da četka svoju gustu kosu, a bol bi je trgnuo svaki put kada bi četka naišla na zamršeni pramen. Onda je odmarširala do vrata, munjevito ih otvorivši. Ljutnja se još uvek ocrtavala na njenom licu a ruka joj je bila oslonjena na bok.

Beiste je polako odmeri od glave do pete, kao da se nije obukla. Svako mesto njenog tela koje je milovao očima, palilo joj je kožu. Postajalo joj je vrude, a stomak joj se prevrnuo zaustavljajudi joj dah. Zaboga, sviđalo joj se to njegovo odmeravanje. Mogla je da oseti da se i njemu sviđa to što vidi.

Nikada je nijedan čovek je nije video golu. Nijedan. Misao koju je imala ranije, o tome da de ostati usedelica, uverila ju je da je nijedan zaista ni nede.

Sigurno nije mislila da de je neko gledati na način na koji je sada gledao Beiste MacDougall. Kao da je ukusan zalogaj, koji bi voleo da pojede. Njegove oči su postale tamnije kako su im se pogledi sreli. Dah joj je zastao. Da li de je on... poljubiti?

Oh, ali zašto je ona to želela?

Prišao joj bliže, a njeno srce je pojurilo u grlo. Njene usne se otvoriše. Čekala je.

Ne! Da li je ovo pogrešno... ali, oh, kako je samo želela da spozna osedaj njegovih usana na svojima...

48

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Ona liznu donju usnu, pripremajudi se za ono što je dolazilo. Osedala je dodir njegovih snažnih ruku koje su pritiskale njene nadlaktice, ali odjednom, kao da je došao sebi, te se povukao kao što joj je i prišao.

Elle pročisti grlo, zahvalna (možda i razočarana) zato što je imao snage da se odmakne od nje i da je ne poljubi. Uspravila se i sa rukama na bokovima, počela da ga grdi. „Da li ti često upadaš u odaje jedne dame bez kucanja?“ „Ne.“ Glas mu je bio dubok, peskovit, od kojeg je počela da oseda želju i trnce koji su joj kružili leđima. „Nikada.“ Želja. Ona ga želi. Osedaj je bio nov, opojan, ostavljajudi je bez reči, dok je ona samo želela da legne i da ispita ova osedanja celovitije. „Zašto si to onda sada uradio? Ah-ha!“ Spustila je pogled na njegove grudi. Zaboga, bio je sav u mišidima.

Elle je naterala sebe da ga ne posmatra kroz taj deo njega. „Nisi mi odgovorio.“ Zašto je njen glas tako hrapav? Ona pročisti svoje grlo, a to je bilo nešto što je radila često kada bi se našla u njegovom prisustvu. „Znao si da se kupam. Poslužio si se trikom.“ Beiste se polako naceri, a začikivajudi sjaj koji se pojavio u njegovim očima potvrdio je njene reči, iako je on odgovorio, „Ne, ne, ne!“ Podigao je ruke. „To mi nije bila namera. Ja jednostavno...“ Utihnuo je, još jednom očima prelazedi preko nje, pre nego što se namrštio i skrstio ruke preko grudi.

Elle je posmatrala kako se smenjuju emocije na njegovom licu, a to je oslabilo njenu sigurnost na sopstvenim nogama. Kakvu igru je igrao? Ona je uživala a i bivala uplašena istovremeno. Još nije uvek otkrila način kako da pobedi u toj igri. A koja li je nagrada? „Pa dobro, šta je u pitanju?“ rekla je. Onda, odjednom, zbunjenost u kojoj se našla, nestade. „Čekaj, ti si se vratio! A gde je Erik?“ Beiste pročisti grlo. „To sam došao da ti kažem. Mogu li da uđem?“ Sva toplota je nestala iz njenog tela prelazedi ledenu drhtavicu. „Ne. Samo reci, sada.“ Mračna senka koju je primetila prvi put kada ga je videla opet se nadvila nad njegovim licem. Znala je i bez njegovih reči da Erik nije bio u Dunstaffnageu.

49

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Elle se nasloni na vrata, odmahivajudi glavom. „Ne. Ne želim da verujem u to. Reci mi da si ga našao!“ Beiste je ušao u sobu za njom, posežudi da je dodirne, jedan kratak momenat pre nego što je spustio ruke. „Bojim se da je Castle Gloom napušten.

Nije bilo žive duše.“ Elle provuče ruke kroz svoju mokru kosu, utiskujudi ih u glavu, kao da de to zaustaviti konstantno lupanje koje je osedala u lobanji. Jadni Erik! Nije trebala da ga ostavi. Molila se iz dubine duše da nije mrtav. Da ga Bjork nije pronašao. „Ne...“ Prošaputala je. „Kako je ovo mogude?“ „Napustili su zamak. Sakrili su se u planinama, možda kako bi postavili zasedu, ili kako bi se primirili, ili se pripremili za opsadu. Ovde.“ „A Erik? Nikog nije bilo u tvrđavi? Ni traga od mog brata?“ Beisteove oči su prelazile njenim licem. „Ne.“ Elle pade na kolena, dok su jecaji razarali njeno telo. Nije bila od onih koji se mogu tako lako slomiti, ali kada je napustila svog brata, misledi da de tako biti sigurniji, nije očekivala da de on jednostvno nestati. Da bi bilo bolje da ga je sama predala neprijateljima. „Nikakvog?“ Beiste je kleknuo ispred nje i prošaputao. „Ne.“ Šokirajudi i sebe i njega, Elle se uspravi i udari ga pravo u grudi. Bieste jedva da se pomerio, jedva da je ispustio zvuk, nije čak pokušao ni da je zaustavi, dok je ona nastavljala da ga udara. Iz nje su izvirali bes i tuga. Na kraju, zgrabio ju je, stežudi je uz sebe, prikivajudi joj ruke uz telo. Zurio je u njene oči. „Dosta.“ Rekao je tiho.

Elle se vrpoljila kako bi se oslobodila, dok su joj se suze još uvek slivale niz lice. „Dosta.“ Ponovio je, jednom rukom gredi je tako da bi joj ruke ostale mirne, a drugom joj je brisao suze sa obraza. Pogledom je prelazio preko nje, možda za tren duže se koncentrišudi na njene usne. Da li de je poljubiti? Da li ona to želi?

Aha, da. Pa makar to bilo samo da odagna tu bol iz grudi. „Izneverila sam ga.“ Promrljala je, grabedi ga za njegovu lanenu košulju.

50

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beiste je milovao njeno lice, gledajudi je u oči. “Oh devojko, ja znam kako je to.“ „Kako?“ Umesto da joj odgovori, on prisloni svoje usne uz njene. Elle je uzdahnula od iznenadnog, ali nežnog dodira. Nikada pre nije poljubila muškarca i bila mu je zahvalna na odvlačenju misli. Taj osedaj je slao talase po njenoj koži, kružedi po njenim rukama, grejudi njenu unutrašnjost. Isti osedaj koji je imala kada ju je video golu sada je rastao. Tako čudno, a opet, sasvim očaravajude.

Tek što ju je poljubio, kao da je istog tog trena i prestao, a zatim se namrštio na nju.

Ona otvori usta da kaže nešto. Da mu kaže da je je završila sa plakanjem, i da treba da osuši kosu ili da mu kaže da treba da prošeta, ali on je opet počeo da je ljubi. Njegove usne su je zarobile, posednički. On joj savi glavu na jednu stranu, popuštajudi stisak svog zagrljala, kako bi ona mogla da se pomeri, da se pribije uz njegove grudi i kako bi mogla utonuti u njegov zagrljaj, moledi se da je čvrsto drži.

Bio je topao, nežan i nimalo nalik na zver kakva je bio ranije.

Ovog puta, kada su joj ruke zadrhtale, to nije bilo zbog slabosti ili straha.

Ne, bilo je to zbog potpuno novog osedaja koji ju je ispunjavao. Uzbuđenja.

Strasti. Intrige.

Elle uzdahnu, naslonivši se bliže, dok je rukama stezala njegovu košulju.

Ona nagnu glavu, želedi još njegovih uzbudljivih poljubaca. Jačina tog ludila je prekinula bol. Beiste je uzvratio sa intezitetom koji je uzdrmao sva njena čula.

Zarobio joj je jezik svojim, grickajudi joj usnice dok nije počela da ispušta uzdahe zadovoljstva, osedajudi opuštanu masu toplote i želje. „Prokletstvo!“ Zarežao je odvojivši se od nje. Ona je zurila u njega zbunjeno, dok je njegovo lice bilo puno napetosti. „Šta...?“ Upitala je udubljena u svoje misli. „Nisam ovo trebao da uradim.“ Rekao je kroz stisnute zube. Beiste ustade na noge, odnosedi sa sobom toplotu, uzbuđenje. „Nisam uspeo da nađem tvog brata, da nađem Bjorka, ali, nisam završio. Nastavidu da ih tražim.“

51

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Elle proguta knedlu, osedajudi zahvalnost što de on nastaviti potragu, ali i veliku zbunjenost zbog onoga što se upravo desilo. Da li je uživao u poljupcu?

Izgledalo je kao da uživa, ali je posle bio toliko ljut zbog toga. Ona dodirnu svoje usne, dok se povlačio iz sobe. Za prvi poljubac, mislila je da je prošlo poprilično dobro, dok on nije počeo opet da reži.

Prokleti čovek bio je tako zbunjujudi. Oh, koga ona zavarava? Ona je bila jednako zbunjena.

***

Beiste je izleteo iz zamka, do spoljnih zidina. Krv mu je gorela i jurcala venama. Hvala svecima za ovu debelu, kariranu škotsku torbicu, jer bi inače svi u zamku mogli da shvate kako mu je krv palila vene.

Jedan mali poljubac Elle Cam’beal, jedan neiskusni poljubac i on je bio spreman da strgne svoju odedu. Tamo na prokletom podu. Da vodi ljubav sa njom.

Da joj pokaže sva zadovoljstva koja nikada nije okusila. Da zakopa sebe, svoju bol, svoju prošlost, između njenih bokova u trenutku čiste, zaslepljujude strasti.

Beiste nije vodio ljubav tri godine, od kada je izgubio ženu. Dugo vremena za jednog muškarca. Bilo je očigledno da je njegovo telo bilo spremno da se vrati u igru, čak ako i njegov um nije bio spreman. „Gunnar!“ Zaurlao je. „Dovedi mi nove regrute.“ Nameravao je da istuče te ljude na mrtvo, sve u ime treninga i u ime lične pribranosti. Da istera svoje demone. Da pobegne od divlje potrebe, koja ga je uhvatila kada je otvorio vrata, i pustio pokislu svađalicu u zamak.

Nakon dva sata, znoj se slivao niz njegova leđa. Skinuo je svoju košulju, puštajudi da njegova znojava koža oseti hladan vazduh. Mišidavi muškarci su ležali svuda oko njega po zemlji, u bolovima, pomalo ranjeni i zadihani.

Ali, ipak, stalno je pogledavao u zamak, misledi samo na taj zamamni poljubac. Smenjivale su se slike svega onoga čemu je želeo da je nauči. Bio je siguran da se nikada do tada nije poljubila. Ili ako ju je neko i poljubio, mora da je

52

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

bio neiskusan koliko ona. Bilo je nečeg opijajudeg i modnog u tome. U tome da bi on mogao da bude taj koji de da je upozna sa zadovoljstvima.

Dođavola! O čemu on, zaboga, razmišlja?! Ona nije bila laka devojka. Ona je dama. Zaboga, devica. Nije devojka za igru. Nije devojka sa kojom bi mogao da bude i onda zaboravi. Ne, jedini način da da bude nešto više od poljupca, i da je odvede u postelju, jeste da Lady Elle Cam'bel postane Lady Elle MacDougll. I to se nikako nede ni dogoditi. Nije bio spreman da se ponovo oženi. A nikada ni nede biti. „Oh!“ Zareža, prolazedi pored ljudi. „Idem na plivanje. Mnogi od vas, smrdljivih kopiladi, bi mogli da mi se pridruže.“ Pratili su ga do obale, plivajudi u ledenoj vodi, zahvatajudi pesak da bi oribali znoj sa svojih tela. „Sine...“ Beiste je potopio kosu u vodu kako bi je oprao, ali je naglo izvadio glavu iz vode. „Šta...“ Pogledao je oko sebe, mogavši da se zakune da je upravo čuo svog oca kako ga doziva.

Prokletstvo. Njegov otac je mrtav. Spaljen na posmrtnoj lomači iznad vode pre nego što je Beiste otišao da traži Erika i Bjorka. „Sine.“ Glas je sada bio jači.

Beiste se okrenu u vodi, ali i dalje nije video nikoga. Njegovi ljudi su se popeli na obalu, kako bi se vratili svojim dužnostima.

Nikoga nije bilo, ipak. „Beiste, sine moj.“ „Izlazi iz moje glave.“ Beiste zareža, izlazedi brzo iz vode na obalu. Čim je izašao na obalu, senka je pala preko njega. Osedao je vetar koji ga pecka duž cele kičme. Ali, ipak, tamo nije bilo nikoga. Izukao je svoj mač, okredudi se u krug. „Ko je tamo?“ Nekako je očekivao da opet čuje glas svog oca, ali, umesto toga, dečak kojeg su doveli iz Castle Glooma izađe iza grma.

53

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Šta si radio tamo? Uvek se kriješ.“ Njegov glas je bio malo grublji nego što je hteo da zvuči, ali još uvek je bio pod utiskom javljanja glasa u svojoj glavi i želje za drskom devojkom, polu-škotkinjom, polu-vikinginjom.

John je uvrtao svoje ruke, što je bila radnja koju je ponavljao kad god b i se našao u Beisteovom prisustvu. „Žao mi je, moj gospodaru. Ja, ali... pitao sam se da li mogu na plivanje, da se okupam?“ „Oh, da. Trebao sam ranije da mislim o tome. Skoči u vodu.“ Beiste završi sa oblačenjem, dok se dečak kupao i prao kao ostali muškarci.

Kada je izašao, imao je osmeh na licu. Opet, Beiste je imao utisak da ga poznaje. Dečak mu je izgledao tako poznato, ali, znao je da ga nikada ranije nije sreo, zapravo, bio je siguran u to. Možda su njegovi roditelji, trgovci, nekada bili u zamku. „Da li si gladan, dečače?“ „Da.“ Beiste ga udari po leđima, ali ga uhvati pre nego što je počeo da pada. „Žao mi je zbog toga, zaboravio sam koliko si sitan. Dođi, da vidimo da li ima nešto za jelo u kuhinji. Možeš spavati u štali večeras sa ostalim momcima.“ John se uspravi, podižudi svoja ramena. „Volim konje.“ „Oh, zaista?“ „Da.“ „Da li znaš da jašeš?“ „Da. Moj otac me je naučio.“ „Onda deš biti od pomodi gospodinu Collinsu.“ „Želim da se zahvalim što ste me poveli.“ Dečak je prošao rukom kroz svoju mokru grivu. „Da li često uzimate strance?“ „Ne.“ Beiste izgovori namrštivši se. „Ne često.“ Osim u poslednje vreme. Ali tu de istinu sačuvati za sebe.

54

Poglavlje 6 Kada je sunce zašlo, Beiste je mogao da se zakune da je nekoliko sati ranije tama odnela pobedu nad svetlošdu. Možda je on jednostavno tako bio raspoložen.

Dan je prošao brzo, uprkos borbi koja se vodila u njemu, u njihovim pripremama za lov na Vikinge. Ljudi i konji su se odmorili, i sa prvim svetlom krenude još jednom na put ka zamku Gloom. Samo ovog puta pretražide planine u potrazi za nitkovom Bjorkom.

Beiste je ušao u veliku salu, spremajudi se da sedne i da večera, ali Elle nije bila tu. Njegov stomak zakrčao žestoko, kao što je i njegova narav bila žestoka.

Zašto se poigravala sa njime? Izričito joj je naredio da mu se pridruži za večerom u velikoj sali, tako da svi unutar klana vide da ju je on prihvatio, da nije zatvorenica. Uostalom, ceo dan je mislio o njoj više nego što je hteo, o njenim ukusnim, sočnim usnama, zamišljajudi njeno telo pritisnuto uz svoje, pomislio je da je najbolje da se vidi sa njom u licem u lice i tako izbaci sve te misli iz svog uma.

Možda je preuveličavao mekodu njene kože, duboki znalački pogled njenih prelepih očiju, ili bujne obline njenog tela i baršunasto rumenilo njenih usana.

Izgledalo je kao da ju je njegov um preko dana pretvorio u boginju i bilo mu je potrebno da dokaže sebi da nije u pravu. „Gospođo Lach, gde je dama?“ Zahtevao je, besnedi u sebi dok je postavljao pitanje.

Njegova domadica ga je pogledala zbunjeno, stisnuvši svoje usne i obrisavši svoje ruke o pregaču. „Nede silaziti dole, moj gospodaru. Rekla je da nede večerati.“ „Zašto?“ Brecnuo se, gubedi deo kontrole nad svojom naravi, koju je celog dana pokušavao da ukroti. „Ne znam. Nisam pitala.“ Beiste je zarežao, okrenuo se na svojim petama i uputio se ka stepenicama.

Gospođa Lach možda nije pitala, ali dobro zna da on hode. Kada on izda naređenje očekuje da bude izvršeno. Muškarci umiru i za manje od toga. Stigavši pred njena 55

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

vrata, zastao je, sa rukom u vazduhu. Nije govorio sa njom ceo dan. Još od njihovog poljupca. I tada je od nje otišao neraspoložen. Verovatno je i povredio njena osedanja. Nije ni čudo što je izabrala da ostane u svojoj odaji. Nije imao nameru da je povredi i ona bi to trebala da zna. Da li je trebala da zna? Žene bi trebale tobože da budu one koje se saosedaju sa drugima, koje ih shvataju na pravi način. Gospode, odakle mu samo dolaze takve misli? Trebala je da dođe dole na njegov poziv, bez obzira na način na koji su se njih dvoje rastali. U stvari, bio je uveren da je bilo neučtivo od nje da odbije njegov zahtev za njenim prisustvom.

Sa takvim mislima u svom umu podigao je ruku i udario po vratima. „Ko je?“ Viknula je unutra pevajudim glasom. Čekala ga je, bio je skoro uveren u to. Igrala se sa njime.

Beiste je zakolutao očima, želedi jednostavno da uđe unutra, ali posle onoga što se desilo tog jutra... gledajudi svo to belo, kremasto telo. Nije mogao da se kontroliše, posegne za njom pritišdudi svoje čvrsto telo uz njene meke obline... uf, njegovo telo je ponovo reagovalo na to. Kako je vrelina rasla u njemu postajao je sve tvrđi. Želeo je. Bila mu je potrebna.

Kao da nikada nije želeo ili trebao nekoga. Čak ni njegovu voljenu.

Sveci, da li da izdati sedanje na svoju ženu ako ima takve misli, osedanja, reakcije na drugu ženu? Ne! Muškarci ostaju bez žena i uzimaju druge stalno. To nije ništa novo i drugačije. Osim toga, njegova slatka žena ga je na samrti preklinjala da nastavi dalje. Da ponovo voli. Ali on nije mogao. Nikada.

Da, osedao se krivim zbog toga. Bide kriv za ono što de se dogoditi, ako dozvoli svojim osedanjima prema tom devojčurku da se učvrste i zaista se zadrže.

On bi bio njena smrt. Baš kao i za sve druge. „Dođite u veliku salu.“ Zahtevao je kroz vrata od drvenih dasaka. „Ne, hvala.“ Viknula je ne potrudivši se da otvori vrata.

Beiste je tiho zarežao od frustracije. „To nije bio predlog.“ To ju je nateralo da otvori vrata, dovoljno brzo da se povetarac zavrti oko ruba njene vunene plave haljine. Haljina njegove žene...

56

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beiste je zanemeo. Ostao je bez reči.

Rekao je gospođi Lach da da odedu njegovoj gošdi, ali nikada nije zamišljao da de tako dobro izgledati na njoj. „Ti...“ Usta su mu se osušila i on nije mogao da završi rečenicu. Izgledala je jos i lepše nego što se sedao.

Boja haljine istakla je njene oči. „Zahvaljujem vam se na ponudi, gospodine, ali ja nisam gladna. Ne mogu da se osedam kao da proslavljam kad moj brat verovatno gladuje, ili negde leži pretučen.“ Beiste je suzio svoje oči, pokušavajudi da je zastraši. „Da li nameravaš da gladuješ zajedno sa njime? Kakvu de korist imati Vaš narod ako oboje završite mrtvi?“ Namršila se, svojim nežnim rukama dodirnula usne i skupila usta u ravnu crtu. Gospode,izgledala je opasno. Poželeo je da je poljubi. Ponovo. I ponovo. I ponovo.

Da je brzo uzme u svoje naručje i zahteva da te napudene usne budu njegove.

Ne! Ne da budu njegove. Prokletstvo, ne njegove!

Beiste je provukao ruku kroz kosu, zatim protlja svoju bradu, odlučivši da je za nju možda najbolje da ostane ovde gore iza zatvorenih vrata ne bi li on tako pobegao od iskušenja. „Neka ti bude po volji.“ Zarežao je, a zatim se brzo okrenuo na svojim petama. Pre nego što je odmakao tri koraka, dobacio je preko ramena „Haljina ti odlično pristaje.“ Skoro nečujan uzdah koji je ispustila, učinio je da se njegove grudi rašire i to ga je još više razdražilo.

Sjurio se kroz hodnik dole do stepenica, preskačudi po dve istovremeno da bi se vratio u veliku salu bacivši se u svoju stolicu.

57

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Mahnuo je slugama da počnu da donose poslužavnike sa hranom. Svaki zalogaj koji je progutao, srčudi pivo, bio je bezukusan, iako je iz iskustva znao da je njegov kuvar veoma talentovan.

Njegove misli su lutale, mislio je o ženi na spratu. O neprijatelju. Misteriji o maču. Osedao je da ne može da je pita o tome pre nego što joj vrati brata. I svaki put kada je bio sa njom, njegove misli su odlučno išle drugim pravcem. Gde je dođavola nestao Erik Cam’beal? Da li je bio sa Bjorkom? Da li je sahranjen sa nekim drugim poginulima? Beži li po brdima i krije li se kao što je to radio mladi John?

Kad je završio sa jelom, Beiste je mahnuo gospođi Lach da mu priđe. „Treba mi još jedan poslužavnik.“ Klimnula je i brzo se vratila sa jednim.

Napunio ga je hranom, sipao vino u drugu čašu i ustao, uputivši se ka stepenicama. Ako devojka nede da siđe dole, onda de on idi da joj odnese hranu.

Nije mogao da dopusti da gladuje, čak iako je insistirala da nije gladna. Dok je balansirao sa poslužavnikom i čašom u jednoj ruci, drugom je pokucao.

Otvorila je vrata trenutak kasnije, napola viredi ka njemu kroz otvor širine dva centimetra. „Doneo sam Vam večeru.“ Vrata su se širom otvorila i ona je gladnim očima zurila u hranu. Znao je da je izgladnela bez obzira na to da li je htela od sebe da napravi mučenicu. Devojka je imala apetit kao nijedna žena koju je do sada video, i shvatio je da voli da je gleda dok jede. „Dopada vam se da me gledate kako jedem.“ Mrmljala je kao da čita njegove misli. „Moja je dužnost da se pobrinem da svi koji su pod mojom odgovornošdu budu dobro zbrinuti. „Da li sam ja to? Vaša odgovornost?“ Beiste je uzdahnuo, trudedi se da se odupre iskušenju. Jesnostavno nije mogao da se udalji. Gurajudi se pored nje da spusti hranu i pide na sto, rekao je. „Ti si moja gošda dok se nalaziš ovde. Imaš slobodu kretanja u dvorcu i u dvorištu. I da, sve dok si pod mojim krovom, ti si pod mojim nadzorom, moja si 58

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

odgovornost. Tako du biti siguran da si dobro. Izvan toga, moj otac je dao obedanje tvojoj porodici. Potrudidu se da se to obedanje održi.“ „Žao mi je.“ Rekla je meko, vrtedi dugački pramen svoje kose oko prsta. „Veoma sam vam zahvalna za sve što ste učinili. Ne znam zbog čega sam tako ljuta. Vi mi niste neprijatelj.“ Beiste joj se približio, ne mogavši da odoli da je ne pomiluje, da ne oseti dodir njenog obraza. Bila je meka, topla. Trgnuo je svoje prste nazad, ali želja da je i dalje dodiruje je ostala. „Nisam.“ Grlo mu je bilo stegnuto. Želeo je da je ponovo poljubi, a ako bi ona...

Pogledala je gore prema njemu, raširenih očiju, rastavljenih usana. Gospod neka mu pomogne. Zaškripao je zubima da spreči svoje ruke da se obaviju oko nje. „Priznajem, izgubila sam se, moj gospodaru.“ Rekla je.

Izgubljena. Izgubljena baš kao i on. Um mu je lebdeo u haosu sačinjenom od emocija, zbunjenosti, potrebe. „Zovi me Beiste.“ „Beiste...“ Progutala je malu knedlu i zastala. „Hvala ti.“ „Nema potrebe da mi se zahvaljuješ.“ „Ima. Samo se nadam da du jednog dana modi da uzvratim tu dobrotu. Da du vratiti nešto što ste izgubili.“ Steglo ga je u grudima, prsti su mu se savili u pesnice kada je bol zbog njegove prošlosti izbila na površinu, podsedajudi ga zašto nije mogao da je ima. „Izgubio sam sve.“ „Ne sve.“ Njene usne su se neznatno razvukle u uglovima. „Među ovim zidinama ima mnogo onih koji vas vole i koji vas poštuju.“ Sveci, shvatio je da mu je teško da govori. Niko nije bio sposoban da izmami takvu emociju iz njega, i mogao je da izusti jedva nekoliko reči. Ali te reči, su tako duboke i tamne. One su predstavljale samu suštinu njegove duše, sve čega se plašio. Zašto se oseda kao da je prisiljen da joj se ispovedi? Oh, ali nije imao 59

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

izbora. Reči su izletele pre nego što je imao šansu da ih obuzda. To je bilo zbog nje. Ona je imala sposobnost da ga natera da se otvori, a da on to nije shvatao.

Niko pre nje to nije uspeo da ostvari. Zašto je ona bila tako drugačija? Kako je uspela da uđe u njegovu glavu?

Beiste je progutao knedlu koja mu je zastala u grlu, i kada je progovorio, njegove reči zvučale su grubo i skoro prigušeno. „Da, u pravu si.“ „Ali, to nije ono što si želeo, zar ne?“ Pitala je. Njene oči su preklinjale, tražedi u njegovim neko značenje, koje nije mogao da shvati. „Ne.“ „Tvoji otac i majka te gledaju odozgo, sada. Kao što se nadam da i moji mene gledaju.“ „Da.“ Sveci, bilo mu je potrebno da živi. Postalo mu je vrude. Steglo ga je u grudima. Osedao je kao da je sateran nazad u došak, i sada se čini da samo uz njenu pomod može da pobegne od svog bola, svojih demona. „Koga ste još izgubili?“ Odmahnula je glavom i odmah prstima dodirnula njegovu ruku. „Ne morate da odgovorite na to. To me se ne tiče.“ Ali još jednom njegove usne su se pomerile pre nego što je njegov razum mogao da ih zaustavi. „Moja brada i sestre. Moja žena i... dete.“ „Oh...“ Elle je izdahnula, oči su joj se zacaklile od neizrečenih osedanja. „Tako mi je žao što to čujem.“ Prišla je malo bliže, prstima je dodirnula njegovu ruku. „Gubitak voljenih, tako dragih, to je bol koji ne bledi. To niko ne može daočekuje.To je konstantni bol sa kojim se živi.

Beistevo srce se bolno steglo. Nije želeo da govori o njima. O gubitku. Bol zbog gubitka koju je osedao svakog prokletog dana. Umesto toga, uradio je ono što je najbolje mogao. Svojim rukama je klizio uz njene ruke, povukao je prema sebi, spuštajudi svoje lice ka njenom. Zurio je u njene oči. Tražedi. Želedi. Žudedi.

Bila mu je potrebna da mu otkloni bol. „Gospode, ali ti si savršena. Tako lepa. Potrebno mi je da te poljubim, Elle.

Potrebno mi je da napustim ovo mesto, ove misli i da te povedem sa sobom.

Hodeš li mi dopustiti?“ 60

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Klimnula je i uzbuđeno zatvorila oči. Obavio je svoje ruke oko nje i pritisnuo svoje usne na njene, udahnuvši njen cvetni miris, kušajudi slatkodu njenih usana, uživajudi u načinu na koji se njeno telo savršeno pripajalo uz njegovo. Način na koji su njen poljubac, njen dodir, sve njeno, delovali kao čini koje mu smanjuju bol.

Ali, po kojoj ceni? Šta on to radi ljubedi je ponovo? Prokletstvo, osedao se tako dobro... delovalo je da se oseda ponovo živim. Ved dugo vreme je bio izgubljen. Mrtav. Čovek koji se krio iza senki, tame koji su ga obavijali.

Tako lako se otvorio prema njoj i dopustio da uđe svetlost...

Prokleta cena! Prokleti bol! Želeo je da bude živ. Želeo je da živi ponovo.

Elle je učinila da se to desi za samo nekoliko kratkih trenutaka. Da li postoji možda nešto što bi trajalo duže? Da li može sebi dopustiti da voli?

Ne,prokletstvo! Ne može! Ne može da dozvoli sebi da zaboravi na one koje je izgubio. Nije mogao da dozvoli sebi da je dovede u opasnost. Svako koga je ikad voleo, bio mu je oduzet. Nije mogao da dopusti da to bude njena sudbina, jednostavno zato što je voli. Jednostavno zbog...

Voli je?

Ne. To nije ljubav. Nije mogude da je to što je sada osedao, tako mnogo nalik na ono što je mogao imati sa svojom ženom. Možda čak i više. Priznao joj je mnogo toga, ali nikad nije priznao da je osedao da je bila svetlost u njegovoj tami. „Dođavola!“ Zarežao je pored njenih usana, otrgnuvši se od nje. „Moram da idem. Odlazimo sa prvim svetlom.“ „Budi dobro, Beiste.“ Njene reči na rastanku bile su propradene glasom punim emocija. I nije želeo da da se baci i uroni u te vode. Ne još. Nije mogao.

***

61

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beiste je zarežao i zabio svoj mač u stenovito zemljište na vrhu planine. Stao je u centar onoga što je ličilo na kamp. Očišden je prostor gde su tela ležala. Kosti životinja koje su pekli, bile su razbacane po zemlji. Bilo je nekoliko vatri u kampu koje su bile sveže, ali nisu gorele. Nisu mogli da se vide nijedan jedini Viking, zločinac, ili životinja koja se mrda. Kučkini sinovi su pojeli sve do poslednjeg zeca.

Pre nego što su u žurbi otišli, pogasili su sve vatre.

Izustio je kletvu i ponovo zabio mač u zemlju.

Beiste je kleknuo, položio ruke na pepeo, hvatajudi poluspaljenu cepanicu, dlanom je osetio njenu smanjenu toplotu – možda najviše dva sata. Za malo su im izmakli.

Verovatno su imali izvidnike koji su otkrili Beisteja i njegove ljude, uprkos tome što su se trudili da budu neprimetni. Planina je pružala brojna mesta pogodna za zasedu. Zašto se ne bore? Zašto beže? Svako iskustvo koje je ikad imao sa Nordijcima bilo je nasilno. Oni nisu bežali, oni su napadali. Oni se nisu sakrivali od neprijatelja, ved su izlazili pred njih. Bitange se nisu ponašale onako kako je od njih očekivao. Bili su nepredvidljivi i Beisteu se to nije dopadalo. „Imamo posla sa prokletim senkama.“ Beiste je zarežao. „Tako izgleda.“ Gunnar je držao visoko deo pleda. „Cam’bealove boje. „Beiste je uzeo tkaninu u ruku. Bila je mala i pocepana.

Ili je namerno ostavljena iza njih, ili je iscepana sa nečega. „Može da bude od bilo kog zatvorenika, ali može takođe biti i gospodar Erik-ova.“ „Da.“ Beiste se popeo nazad na svog konja i kružio oko kampa. „Ostavili su trgove konja u svim pravcima, pokušavajudi da nas zbune.

Morademo da se podelimo.“ Kučkini sinovi mogu da pokušaju i da mu umaknu, ali de na kraju biti uhvadeni. Uprkos teškodama koje se mogu pojaviti, Beiste de vratiti nazad Erik-a.

***

62

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Elle je mučila nesanica. Zbunjenost je vladala u svakom delu njene zatamnjene odaje. Sa radosnom dobrodošlicom očekivala je posetu starog gospodara, samo kako bi pitala za objašnjenje ponašanja njegovog sina. A možda čak i za njena sopstvena osedanja.

Svaki poljubac bio je pravo blaženstvo. Svako milovanje navelo je da žudi još više. Ali, čak i van te fizičke strane postojale su emocije.

Otvorio joj je svoje srce, i pustio je unutra da vidi njegove najcrnje strahove.

A zatim ju je odgurnuo.

Deo nje se pitao da li se vradao u prošlost ljubedi je. Sedajudi se svoje žene.

Ali, onda, drugi deo nje, deo kada je pogledala u njegove oči, način na koji je zadržao njen pogled, njegov intenzitet, znala je da ljubi nju.

Beiste je spolja bio grub i osoran, ali ispod površine, mogla je da vidi unutra, pravo, istinsko srce.

I šta je bilo još strašnije, htela je da istraži to srce. Da vidi koliko bi joj duboko dopustio da ide.

Elle je zadrhtala, prevlačedi rukama duž svojih nogu. Da li postoji neka magična reč za to? Vilinski trik? Njihov način da je ubede da zaštiti zemlju obe njihove porodice.

Pa, nede se zaljubiti zbog toga. Ne! Ako je osuđena da hoda zemljom do večnosti, onda de dođavola ona da izabere koga de da voli.

Problem je bio u tome... što nije mogla prestati da misli na Beisteja, njegove poljupce, njegove hipnotišude oči i slatke poklone koje je nastavio da joj daje.

Kada je konačno zaspala, sanjala je, naravno njega...

63

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Poglavlje 7 Gromovito tutnjanje kopita konja koji su se približavali kapiji trgnulo je Elle iz trenutnog sanjarenja. Podigla je glavu sa mesta gde se sagnula ne bi li nabrala malo ruzmarina iz baste sa začinskim biljem.

Beiste. Erik.

Muškarci su bili odsutni čitavih osam dana. Tokom tog vremena, napokon je izašla iz svoje sobe ne bi li malo istraživala po zamku i okolnom zemljištu, konačno nalazedi svoj mir u bašti sa mirisnim biljem, cvedem i povrdem. Jedina stvar koju je očajnički želela, a nije uspela da ostvari jeste odlazak na jahanje. Čeznula je da oseti vetar u svojoj kosi. Da oseti glatke i snažne mišide konja pod sobom dok kao jedno jure dolinom. Ali svaki put, pre nego što bi i prišla konjušnici, neko od stražara bi joj preprečio put, govoredi joj da je zabrana jahanja zarad njene bezbednosti. Gospodareva naređenja.

Pa verovatno je bio u pravu, s obzirom da su neprijatelji i dalje bili tamo negde, ali ipak… To je nije sprečavalo da manje želi.

Elle je bila prinuđena da nađe drugu zanimaciju da okupira svoje vreme.

Bilo šta što de je sprečiti da razmišlja Beisteju ili strahu pri pomisli na svog brata.

Ali zvuk konjanika je bio nepogrešiv. Čak i ako bi gurnula svoju glavu pod zemlju, ne bi uspela da pobegne. Zemlja je podrhtavala od snage udaraca konjskih kopita.

Podigavši rub još jedne haljine koju je dobila, potrčala je spoljašnjim dvorištem zamka.

Kad je stigla muškarci su ved otvarali vrata i ona je pocupkivala u mestu, grickajudi donju usnu u nestrpljenju. Erik mora biti sa njim ovog puta.

Kako su ratnici ulazili, pogledom je pretraživala njihova lica tražedi među njima lik svog brata. Kako su jedan za drugim prolazili kraj nje, čvor u njenom 64

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

stomaku postajao je sve čvršdi, a vilica je sve više bolela od stiskanja. Lice joj je postajalo sve više ružičasto kao što je bila i haljina koju je nosila.

Kada je Beiste poslednji ujahao, njen strah ju je u potpunosti preplavio.

Bez Erika.

Bez zatvorenika.

Bez znakova krvi na njihovoj odedi – znači nije bilo ni borbe.

Izraz na Beistenom licu joj je sve rekao. Njihova misija je bila propast. Bjork je i dalje bio tamo negde. Njen brat je i dalje bio tamo negde. Sa svakom sekundom šansa da de ga nadi živog bila je sve manja.

Elle se osedala kao da de da eksplodira. Bes je bubnjao unutar nje. Činio je da njena krv ključa vrelija od bilo kog plamena. Nije smela nikada da ga ostavi.

Ovo je sve bilo njena krivica. Kako je mogla da pokloni poverenje potpunom strancu da de joj vratiti brata, da de se pobrinuti da bude živ I zdrav. Beiste nije čak ni znao kako njen brat izgleda, a kamoli mesta na kojima bi mogao da se krije. „Nisi ga našao.“ Rekla je ne uspevajudi da sakrije koliko je uznemirena.

Nije ni sačekala njegov odgovor, odmah se okrenuvši i potrčavši ka zamku i uz stepenice. Prošlo je skoro dve nedelje od kada je pobegla iz zamka Gloom. A vreme je bilo luksuz koji nije imala. Bila je potrebna svom bratu i bila mu je potrebna odmah.

Elle gurnu vrata od svojih odaja i okrenu se u krug. Šta je uopšte i radila ovde? Nije ništa posedovala, čak ni haljinu koju je nosila. Bar su čizme i ogrtač bili njeni. Otvarajudi vrata ormara, preturala je po svojim stvarima dok nije našla svoju haljinu koju je ljubazna gospođa Lach oprala, a Elle je sama popravila i zašila pocepane delove. Brzo je svukla meku vunenu haljinu koja joj je bila data I navukla je svoju.

Postojao je samo jedan način da vrati svog brata, a to je bilo da žrtvuje sebe.

65

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Zarežala je nalazedi ironiju u tome. Žrtva u krvi. Ali za razliku od one koju su joj vile nudile, ona de sada dati sebe Vikinzima, ne bi li sačuvala život svoga brata. Stade na vrh brda koje je gledalo na zamak Gloom i vikati Bjorkovo ime dok ne izađe iz senki. „Gde si krenula?“ Bio je to glas duha starog gospodara zamka.

Toliko navikla na njegovo prisustvo Elle se nije ni trudila da ga potraži pogledom. „Da se žrtvujem. Zar nije to ono što si želeo?“ Osetila je dašak hladnog vazduha duž svog ramena i podigla je pogled ka njegovom licu, izboranom i providnom, zabrinutom. Klimnuo je. „Trebade ti mač.“ „Da li znaš gde je?“ Upitala je, jer ga nije videla od trenutka kada je stigla, dve nedelje ranije. „Da.“ „Vodi me.“ Pratila je duha kroz vrata u svojoj odaji koja su vodila ka Beistevoj sobi. Mač je bio pažljivo postavljen na metalnim držaačima zakucanim u zid iznad zaglavlja kreveta. „On nema predstavu šta u stvari ovaj mač predstavlja.“ Elle je promrmljala. „Ti deš mu redi, na kraju.“ „Ne, ne verujem da du ikada imati prilike.“ Elle je podigla ruku, prelazedi prstima preko drške ukrašene draguljima. Koliko su samo puta njen otac i njen brat uradili isto ovo. Nekako uz mač osedala se povezanom sa njima, makar i kroz sedanja.

Kada odgovor nije došao od starog gospodara, ona pogleda ka mestu gde je stajao i vide da je ponovo sama. Elle posegnu za mačem sa obe ruke, skidajudi ga sa metalnih držača i podiže u vis. Prokleta stvar je težila tonu. Mač za modnog 66

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

ratnika. Koliko god da je smatrala sebe snažnom, mač je ipak bio maltene njene visine. Otežade joj bekstvo. Kada je odlazila iz zamka Gloom, imala je konja koji ju je spremno čekao, sada nede imati takvu prednost.

Elle je pretraživala kovčeg u dnu Beistevog kreveta, dok joj je srce lupalo, a hladan znoj se slivao niz kičmu. Previše vremena je izgubila ovde. On de uskoro krenuti da je traži. Ili ako ništa drugo dodi de u svoje odaje da se okupa.

Na dnu kovčega našla je ono što je tražila. Korice za mač koje može da priveže na svoja leđa. Prilagodila je kaiševe sebi, ubacila mač i pričvrstila ga. Bio je veoma težak, ali na ovaj način de ga lakše nositi. Sa drškom koja joj se uzdizala iznad glave i vrhom mača koji je dopirao do njenih kolena, morade da bude pažljiva da se ne povredi dok beži. A morade odmah da krene.

Elle je izašla u hodnik, bojedi se da ne naleti na Beistea, jednog od njegovih stražara ili slugu. Na sredu sve je bilo tiho, samo je duh starog gospodara ponovo bio tu. „Ovim putem.“ Mahnuo je svojom providnom rukom pokazujudi joj. Elle ga je pratila niz stepenice, kroz vetrovit hodnik koji je bivao sve mračniji I mračniji dok joj nije pokazao skrivena vrata, za koja nikad ne bi ni znala da postoje, a koja su vodila u šumu. „Budi bezbedna, moja draga.“ Rekao je.

Ona mu se nasmešila. „Hvala za ljubaznost i sada i u prošlosti.” „Da li je sudbina ljubazna?” Njegova figura je izbledela pre nego što je uspela da mu odgovori, ali su njegove reči ostale urezane u njenoj glavi, ostavljajudi je da se pita koji je odgovor na to pitanje.

Elle se čvršde umotala u ogrtač, prebacila ga preko glave i otrčala dublje u šumu.

*** 67

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beiste je predao uzde Johnu koji je dotrčao iz konjušnice trenutak pošto je Elle pobegla. „Ko je bila ta dama?” Upitao je, spuštena pogleda, ali sa gorudom znatiželjom u svom glasu, dok su mu obrazi poprimali crvenu boju.

Beiste je sjahao sa konja i potapšao mladog Johna po glavi. „Moj gost.“ Krenuo je ka zamku teška koraka, znajudi da mora pod hitno da popriča sa svojom gošdom.

Ali je dečak potrčao za njim. „Kako je njeno ime?“ Beiste se zaustavi i okrenu ka neposlušku sa rukama na kukovima. „Nemoj se brinuti oko žene, mladidu. Imaš još godina ispred sebe dok ne bude vreme da počneš da se brineš o njima.“ „I ne brinem,moj gospodaru.“ John je nervozno kršio ruke. „Ja, pa, učinilo mi se da sam joj prepoznao glas.“ Dečak je zvučao kao da je izgubio svaku nadu.

Beiste je skupio oči, gledajudi u dečaka. Način na koji su mu se ramena razočarano spustila. Pretpostavljao je da je mogao da joj prepozna glas ako je bio u zamku Gloom. Možda je žudeo da vidi bar nekog poznatog. Ali onda, dečak ga je ponovo pogledao pravo u oči. Iako su mu ramena bila spuštena, usta stegnuta u ravnu crtu, pogled mu je bio snažan, prodoran. Iza tog pogleda se krila odlučnost koju Beiste ranije nije primetio. Iznenada, misao ga pogodi. Da li je mogude? Zar je mogude da je sve vreme toliko grešio? „Prokletstvo!“ Beiste zareža. Postojao je samo jedan način da sazna. „Erik?“ Dečakove oči se raširiše i on se okrenu u pokušaju da pobegne, ali Beiste ga zgrabi za košulju oko vrata i povuče nazad. „Odgovori mi momče! Da li si ti Erik Cam’béal?“ „Da!“ Zapištao je.

68

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beisteu se zacrvenelo pred očima. Gnev je prožeo celo njegovo telo. „Zar ne znaš da lutamo po celoj prokletoj zemlji tražedi tebe?“ Proklinjao je pitajudi se zašto mu niko nije rekao da je mladi gospodar u stvari dečak. Beiste je bio toliko besan da je bio u stanju da sravni nekoga sa zemljom. Ali nekako uspeo je da povrati svoju kontrolu. „Rekli su da tragate za Vikinzima!“ Dečakov glas je postao snažniji mada se i dalje u njemu osedali drhtaji. „I za tobom! Tvoja sestra je došla ovde moledi me za pomod!“ „Znači dama jeste Elle!” Johnova ili bolje redi Erikova glava se okrenula ka zamku, potpuno ignorišudi činjenicu da su ljudi rizikovali svoje živote tražedi ga. „Da li me čuješ momče?“ Beiste je procedio kroz stisnute zube. „Da! Pusti me hodu da je vidim!“ Nije bilo molbe u njegovim rečima ved čista naredba, i to od dečaka!

Beiste se nasmejao. „Možda si na svojoj zemlji gospodar, zeleno momče, ali sada si na mom imanju. I jedini razlog što imaš zamak uz svoje ime je zahvaljudi mojoj porodici!“ Erikov pogled je goreo. „Moj zamak, sam si to rekao, sad mi ga vrati!” „Hodu, ali tek kada budeš spreman.“ Zbog toga je mala protuva pocrvenela u licu i iskezila zube, odajudi utisak da kada bude odrastao čovek da de biti modan i neustrašiv ratnik. „Kakva prava imaš da to uradiš?“ „Ja sam tvoj gospodar, imam sva prava!“ „Želim da vidim svoju sestru. Odmah!“ Radije nego da napravi scenu, Beiste prevrnu očima i reče. „U redu. I pretpostavljam da više ne želiš da spavaš u stajama?“ 69

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Erik se ispravi, ruku stegnutih u pesnice. „Ne.“ „Zašto si me lagao?“ Beiste je spustio svoj pogled ne bi li gledao dečaka pravo u oči izazivajudi ga da mu slaže. „Zbog moje zaštite, i zbog Ellene.“ „Ali nije ti bila potrebna zaštita od mene. Ja sam onaj ko ti je pomagao.“ Erik slegnu ramenima. „Kako sam ja mogao da znam da si vredan mog poverenja.“ Beiste uzdahnu. „U pravu si i ja bih uradio istu stvar. Hajdemo. Vreme je da te spojimo ponovo sa tvojom sestrom.“ I da prekinemo hladne poglede koje mu je Elle upudivala.

Ne, ne hladne, ubistvene je bolje redi.

Kada je prošao kroz kapiju i ugledao je sa tim ranjenim pogledom, gledajudi ga kao da je izdao, to mu je iskidalo srce. Ona je bila jedina stvar koja ga je terala da ide dalje i da izdrži proteklu sedmicu, dok su tragali po planini. Nodima bi je sanjao, a danju je maštao o njoj. Želeo je da je usredi, da otera bol koji je osedala zadnjih nekoliko nedelja. A ne da joj donese više bola.

Beiste je poveo Erika do zamka i uz stepenice do Ellenih odaja. Vrata su bila odškrinuta, ali ipak je pokucao, ne želedi da joj upadne u sobu kao što je to ved jednom uradio – kada se kupala. Prokletstvo… Još uvek je mogao da je vidi u svojoj glavi, nagu, u toj kadi… ali ovo nije bilo ni mesto ni odgovarajude društvo da misli o slatkoj Elle sa vodom koja se sliva niz njeno nago telo.

Kada nije odgovorila, ponovo je pokucao. „Moja damo? Imaš posetioca.“ Još uvek ništa. I dok je Beiste oklevao, Erik nije. Dečak se progurao do njega i širom otvorio vrata. „Elle! Zar ne želiš da me vidiš?” Erikov glas se prekide na prizor prazne sobe.

Beiste se namršti. „Nije ovde.“ Progunđa iznenađeno.

Kako je zadnjih osam dana bio van zamka nije imao ideju gde bi mogla biti, ali znao je ko bi mogao znati.

70

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Domadica de znati gde ona može biti.“ Obojica su strčali niz stepenište do kuhinje, upadajudi u gužvu usled pripremanja popodnevnog ručka. „Gospođo Lach?“ Pozvao je. „Da, moj gospodaru?“ Javi se domadica izlazedi iz ostave. „Da li si videla lady Elle?“ „Ona je u svojim odajama.“ Reče domadica stavljajudi kofu svinjske masti na sto. „Ne, nije.“ Domadica se namršti izdajudi naređanje svojim pomodnicima. „Videla sam je lično u gore u sobi. Nisam je videla da silazi posle toga.“ „Nije gore, siguran sam u to.“ „Proverite baštu.“ I otišli su. Proverili su baštu, staje, svaku odaju u ogromnom zamku, čak i bunar, magacin i kolibu. Nije bilo ni glasa od nje. „Nestala je.“ Erik je rekao optužujudim tonom. „Šta si joj rekao da je nateraš da ode?“ „Ništa joj nisam rekao!“ Beiste je imao osedaj da nije u pitanju ono što joj je rekao ved to što nije imao ništa dobro da joj kaže kad je došao. Njegov neuspeh u vradanju njenog brata, ali dovraga on je ved to uradio! I to pre osam dana!!! „Možda je to ono što je oterao. Ništa joj nisi rekao!“ Beiste stisnu zube, pokušavajudi da se odupre porivu da se svađa sa dečkom, dok je bes rastao u njemu. „Kako je mogude da to što ništa nisam rekao može da je otera?“ „Stvarno ništa ne znaš o ženama!“ Erik zavrte glavom nesvestan da je Beiste na ivici da izgubi kontrolu nad svojim besom, a da nije u tom stanju nasmejao bi se kako su se uloge u davanju saveta zamenile.

71

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Ali bio je na ivici ludila i besa. Ruku stisnutih u pesnice ispustio je ratni poklič i udario pesnicom u zid kolibe načinjen od pruda, ostavljajudi veliko udubljenje. Nastavio je da besni ispuštajudi niz najgorih psovki.

Ko je mogao da zna da de prosta činjenica da je ona pobegla da ga ostavi tako usamljenim, tako besnim, tako izgubljenim….

Beiste je zgrabio kofu i zavitlao je preko dvorišta, šutnuo kamen na koji je naišao spreman da zgromi prvu osobu koja mu stane na put. „Moj gospodaru…“ Gunnarov čvrst glas ga je trgnuo iz stanja besa i Beiste je podigao pogled ka svom prijatelju i zameniku. „Nadi demo je.“ Beiste klimnu, izvini se majstoru čiju je kudu oštetio i uveri ga da de se pobrinuti da se oštedenje otkloni. Jedino je Gunnar shvatao dubinu njegovog bola.

Ne da mu je on nešto rekao, ved je jednostavno bio dovoljno dugo sa njim da razume.

Još jedna osoba za koju je mario je nestala. Beiste nije mogao da natera sebe da prizna kako se stvarno oseda, tek ga je ovaj duboki bol koji mu uvrde srce naterao da shvati. Bio je nepopravljivo, ludo i duboko zaljubljen u Elle Cam’béal, a ona ga je napustila. Nije mu verovala. „Tvrdoglave li žene!“ Beiste je zarežao. „Sada počinješ da razumeš o čemu ti pričam.“ Erik ga podbode.

Gunner čvrsto uhvati Beistea za ramena u pokušaju da ga spreči da zadavi dečaka. „Bolje bi bilo da držiš jezik za zubima i svoje mišljenje za sebe, momče!“ Upozorio ga je.

Erik je odlučno prekrstio svoje tanušne ruke. Dečkid koji ispred sebe ima još dosta godina pre nego što se može nazvati muškarcem. „Idem sa vama!“ „Nema proklete šanse!“ Beiste je zarežao. „Prošao sam pola planine tražedi te i zato deš ostati upravo ovde, na sigurnom, makar morao da te stavim pod ključ!“

72

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Erik je suzio oči gledajudi ga kao da je na ivici da mu protivureči ali se ipak suzdržao. „U redu! Ali ako je ne vratiš nazad moradeš da odgovaraš meni!“ Beiste je podigao obrve i dečak se ispravio pred njim. „Možda sam sada dečak, ali jednog dana du biti čovek Beiste MacDougall, I u sebi imam krv osvajača.“ Beiste mu besno odgovori. „Ako tako nastaviš postadeš slededi Irish!“ Erik je znao šta to znači, znao je da je Padrig Cam’béal bio u milosti starog gospodara MacDougalla. U delidu sekunde njegove oči su se raširile, a zatim se nasmešio. „Počašden sam. Ali jednog dana deš me videti kao nekog ko je mnogo više od toga. To ti se zaklinjem.“ A zatim se okrenuo i pošao nazad ka zamku sigurnim korakom, kao da ga on poseduje.

Na njegovo iznenađenje, Beistev gnev je nestao. Gledajudi u malu priliku kako nestaje u daljini, glave dignute visoko, jedino što je osetio bio je ponos.

73

Poglavlje 8 Elle je trčala sve dok nije osetila da de joj se pluda rasprsnuti. Presavila se u tamnoj šumi, sa rukama na kolenima, gutajudi panično vazduh. Prošlo je više od sata od kada je počela da trči šumom kao da su joj besni psi za petama.

Najstrašnija stvar je bila to što je znala da je Bjork živ i da je upravo sada lovi.

I nede se zaustaviti dok je ne nađe. To je postalo kristalno jasno kada je napao zamak Gloom i ponovo onda kada su njegovi ljudi došli za njom do Dunstaffnaga i zazivali njeno ime ispod zidina zamka.

Da bude isplata za uslugu koju je prošlost davno izbrisala.

Osveta za ono što je smatrao da su mu nepravedno oduzeli.

Sve same besmislice.

Elle mu ništa nije dugovala. Dok nije silom ušao u njen život pre par godina, o njemu je čula samo priče. Strašne priče, ali ipak samo priče. Bjork je verovao da je gospodar njihovih porodičnih poseda u Norveškoj. Onaj koga treba pratiti i poštovati, ali je rođak njene majke preuzeo to zvanje od njega u jednoj jedinoj bitci.Kao nadoknadu za gubitak Bjork je zahtevao da se njena majka uda za njega, ali ona je odbila, krišom je krenula sa ratnicima koji su pošli u pohod, završivši na kraju u Irskoj gde je srela Padriga Cam’béala, zaljubila se i udala za njega osnažujudi njihov savez sa Irskom. Od tada je Bjork na sve mogude načine pokušavao da povrati njenu majku, konstantno paledi i pljačkajudi duž njihovih zemalja, sve dok nije video nju kada je bila devojčica od petnaest leta. Tada je odlučio da je ona njegova nagrada, a ne njena majka.

Tokom godina njena majka je uvek uveravala da je on predaleko da bi joj mogao nauditi. O, kako je samo pogrešila. Tog čoveka ništa ne može zaustaviti.

Decenije gubitaka ga nisu zaustavile. I sada je mogao da oseti ukus pobede, bila je sigurna u to.

Elle je na trenutak zastvorila oči, osluškujudi zvuke šume nadajudi se da de uhvatiti šum reke. Usta su joj bila suva, a telo prekriveno tankim slojem znoja bez obzira na hladnjikavo jesenje vreme. Blago joj se vrtelo u glavi. Otvorila je šake, shvativši da je držala pesnice jako stisnute sve vreme dok je bežala. Rukama su joj 74

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

prolazili trnci, jedva ih je osedala koliko su utrnule. I onda je čula. Jedva čujan zvuk vode koja kaplje. Duboko udahnuvši potrčala je u pravcu zvuka. Kada je stigla, skinula je mač sa ramena, kleknula kraj žuborede vode i potopila ruke u njenu osvežavajudu hladnodu. Pohlepno je pila, a zatim skupila vodu rukama i isprskala svoje lice i vrat.

Elle je bila umorna. Ali znala je da mora da nastavi. Da mora da nađe to kopile. Da mora da spasi svog brata.

I da je niko u međuvremenu ne uhvati. To je bilo najvažnije. Ako je uhvate, sve de propasti! „Vidi, vidi, da verujem u duhove, pomislio bih da si jedan!“ Preplašena, Elle skoči na noge. Stojedi iza nje bio je Bjork, sa svojim ljudima poređanim u šumi iza njega. Izgledao je kao i uvek. Divlje. Njegova kosa boje peska bila je išarana sedim pramenovima. Ožiljci su nagrđivali njegove obraze spajajudi se sa borama oko njegovih očiju. Odeda mu je bila od debele kože, vune i krzna i isprskana krvlju. Zraci sunca su se odbijali od njegovog oružja koje ga je prekrivalo od glave do pete. Čovek je bio hodajuda nodna mora. Žestok i zao u svom izgledu kao što je bio i u svom ponašanju. Ne bi je iznenadilo da vidi kako niz njegove usne, dok se smeši, kaplje krv njegovih poslednjih žrtava.

Elle ispravi ramene, pokušavajudi sopstvenom voljom da spreči drhtanje ruku i klecanje kolena. Podigla je ponosno glavu. „Pa, našao si me.“ „Kako te ne bih našao. Trčala si kroz šumu kao hromi bik.“ Njegov osmeh se povedao dok ješiroko raskrilio ruke. „Bik koji de biti žrtvovan, a ja sam oltar!“ Elle se borila da ostane smirena, da se nasmeši kao da je se ne tiču njegove reči ni pretnja koja je u njima skrivena. „Veoma si velikodušan.“ „Nikada nisam bio velikodušan.“ Zarežao je.

Kao da ona to nije znala. „Pusti mog brata da ode. Predadu ti se samo pod tim uslovom.“ Na delid sekunde zbunjenost je prešla Bjorkovim licem.

75

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Tvog brata?“ „Erik. Oslobodi ga. Ne pravi se lud. Znam da ga imaš.“ Na ovo Bjork podiže jednu obrvu. „Nisam ni znao da imaš brata. Izgleda da u ovom slučaju vesti vezane za porodicu ne putuju brzo.“ Prišao joj je korak bliže. „Pričaj mi o bratu.“ Elle oseti kako joj se srce steže u grudima. Vid joj se zamagli. Bila je u iskušenju da ga optuži da laže, ali hladnoda u njegovim očima, sigurnost u njegovim rečima, znala je u srcu da govori istinu. Ipak, ona podiže mač i usmeri vrh ka njemu.

Bjork opet podiže obrvu i zasmeja se. „Kako ja to vidim, ja imam ljude iza sebe, a ti nemaš nikog. Čak i da postigneš nešto sa tim mačem, opet deš izgubiti.

Nisi u poziciji da pregovaraš.“ Elle teško proguta. Bio je u pravu ali je ona odbijala da dozvoli da vidi koliko je uplašena i koliko je svesna da nema nade. „Nisi me uplašio, Bjork.“ Na to, on se jezivo nasmeja, zvuk koji se spustio niz njenu kičmu kao ledena oštrica noža. Polako je krenuo ka njoj i koliko god da je želela da odstupi znala je da nema gde nazad osim u reku. Jedino što je mogla da uradi da pobegne, bilo je da pliva. I to je i učinila.

***

Beiste je besneo po svojoj sobi, uništavajudi sve pred sobom, znajudi da je to uzalud. Devojka je odnela mač, bio je siguran u to. Nadi de se sa tim prokletim Vikingom i on nede uspeti da je spase. „Sine.“ Ponovo je čuo taj tihi glas, kao i onda kada se kupao u moru.

Naglo se okrenuo oko sebe, gledajudi u neverici. Njegov otac, pa nešto što je ličilo na prikaz njegovog oca, bilo je pred njim. „Ti nisi stvaran.“ 76

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Pojurio je ka vratima, žuredi da izađe iz zamka pre nego što tama prekrije njene tragove. „Sine. Moraš je nadi.“ „Šta misliš da radim??“ Beiste viknu na prikazu. „Praviš nered.“ Duh je nonšalantno rekao i slegnuo ramenima posmatrajudi uništenu odaju.

Beisteu se nešto stegnu u grudima. Otac mu je nedostajao tako jako, da se sada njegov um igrao sa njim. „Zašto si ovde? Da mi kažeš nešto što ved znam? Da mi natrljaš so na ranu, da osetim još jaču krivicu?“ „Krivicu?“ „Da.“ „Zašto krivicu?“ Njegov ga je otac pogledao istim pogledom kojim bi ga gledao kada nije bio zadovoljan nekim odgovorom. „Krivicu što sam preživeo? Što sam živ kada su svi ostali mrtvi!“ Duh je nehajno odmahnuo rukom. „Da, ali takav je prirodni poredak stvari.

Ali devojka, ona je živa. Još uvek.“ Beiste je suzio oči. Ako ova prikaza ved toliko zna, onda de on zahtevati potpune odgovore. „Zašto joj taj mač toliko znači?“ „Ja sam ga dao Irishu.“ Njegov otac slegnu ramenima kao da je to opšte poznato. „Mač pripada Eriku.“ „Eriku? Zašto?“ Duh je izgledao kao da je izdahnuo, kada bi postojala mogudnost da duhovi dišu… „Erik.. pa… nije ni važno. Otišla je da bi ga spasila.“ „Ali on je ovde!“ Beiste je pobesneo. „Hmm. Sudbina se opasno poigrala sa vama.“ 77

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Kakve to veze ima? Trošiš moje dragoceno vreme!“ Beistev stomak se stegnu. Imao je još jednu šansu da priča sa svojim ocem i ovako je troši! Bože, morao je da mu kaže kako mu je žao što nije bio sa njim da ga zaštiti. „Izvini oče. Trebao sam biti sa tobom. Trebao sam te spasiti. I sada sve ovo.

Frustriran sam. Ja sam…“ „Uplašen.“ „Ne!“ Dođavola ratnici se nikada ne plaše! „U redu je biti ponekad uplašen, momče. Ali ti si modan gospodar. Dobar vođa. Jak borac. Imaš srce, iako si se trudio da ga sakriješ duboko svih ovih godina.

Idi, spasi je. Donesi nazad mač i predaj ga Eriku, kako i treba da bude.“ Ništa od toga mu nije imalo smisla. „Reci mi istinu ili du ih oboje ostaviti sa Vikinzima!“ Duh se suvo nasmeja. „Nikada ne bi uradio tako nešto! Ali du ti ipak redi istinu, iako nije na meni da kažem. Zakleo sam se da nedu. Time što du ti redi du svakako navudi kaznu na sebe. Erik je…“ Soba se zatrese malo, pod ispod njegovih čizama je drhtao, a prikaza njegovog oca je podignuta, uvrnuta i usisana u tunel koji sigurno nije bio sa ovog sveta, sve dok od njega više ništa nije ostalo. Istog trenutka se soba umirila. „Šta je dođavola to bilo?“ Beiste je prošao rukom kroz kosu, nesiguran da li je ono što je video bilo stvarno ili je konačno pukao. Potpuno poludeo.

Nek su svi prokleti. Izjurio je iz sobe nazad u dvorište gde su ga njegovi ljudi čekali. Erik ga je posmatrao sa stepeništa zamka, ne mrdajudi kako mu je Beiste i naredio.

Beiste je uskočio u sedlo i bez ijednog pogleda unazad, naredio galop svojim ljudima kroz vrata spoljašnjeg dvorišta. Lako su našli Elleine tragove ka šumi.

Trčala je ne vodedi računa koliko tragova ostavlja, što je samo pojačala teskobu u njemu. Devojka mora da je poludela.

Bilo ko je mogao pratiti. Životinja, razbojnik, Viking… Sve su ga crnje misli obuzimale.

78

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Nakon kradeg vremena došli su do reke gde su naišli na tragove borbe u mulju. Tu su se svi tragovi završavali. „Ušli su u reku.“ Beiste je suzio oči posmatrajudi suprotnu obalu. Nije bilo znaka da je neko tamo ali to nije značilo da ih ne čeka zamka. „Predidemo reku.“ Ušli su u vodu, kako su se približavali sredini bila je sve dublja dok nije došla do njihovih čizama. Imali su srede što reka nije nadošla kao što obično zna posle obilnih kiša koje su padale protekle nedelje. Sa druge strane, uspeo je da nađe nekoliko tragova, ali izgledalo je da je onaj ko ju je uhvatio, a on je bio siguran da je to Bjork, pokušavao da zametne svoje tragove.

Pa to što je pokušavao da se sakrije, ne znači da de u tome i uspeti.

79

Poglavlje 9 Elle je disala plitko kroz nos pokušavajudi da ne povrati. Prljava krpa joj je bila nagurana u usta. Zglobovi su joj bili vezani iza leđa do bola, ali bar su joj noge bile slobodne. Bila je iza Bjorkovih leđa, jahali su užasno velikog ratnog konja.

Pošto su joj ruke bile vezane, da ne bi pala, vezali su je konopcem oko struka za odvratnog vikinga ispred nje, isuviše blizu za njen ukus. Jahao je bez milosti i njene butine su gorele od napora da se zadrži u sedlu i u isto vreme odmakne što dalje od njega. Koliko puta je samo udarila o njegova leđa, lice je počelo da je boli. Nije imala snage da se više bori protiv grubog i brzog jahanja.

I sve vreme je razmišljala o Beisteu. O tome kako de reagovati kada vidi da je nestala. Da li de biti besan? Ili de mu laknuti? Tužan? Ili oduševljen?

Srce ju je bolelo na pomisao da mu njen odlazak nede ništa značiti. Da de možda redi, dobro je što sam je se otarasio, i onda više nikad ni pomisliti o njoj.

Bojala se da je sve što je počelo da se razvija među njima u stvari jednostrano, da znači nešto samo njoj ili još gore da je sve umislila u svojoj glavi.

Da, kad samo pomisli koliko ga je grdila, kako je na njega gledala sa visine, tvrdila da je izneverio, a evo nje, vezane na konju, a njenog brata nigde na vidiku.

Pripala je Bjorku bez ikakvog razloga. I patide zbog toga do kraja svog života, što nede biti tako daleko ako se ona nešto pita.

Ovaj čovek, koji je ubio njenu porodicu, naudio njenom narodu, sada de oduzeti i njen život. Čak i ako joj dozvoli da živi bide njegova robinja. Da, želeo je da je uzme za ženu, to joj je kristalno jasno dao do znanja kada ju je podigao na konja i vezao za sebe tako čvrsto da su joj grudi bile prilepljene za njegovu kičmu, ali biti njegova žena je smrtna presuda sama po sebi. Da bi se oženio sa njom, on de ubiti svoju sadašnju ženu, ako ta jadnica nije bila dovoljno pametna da pobegne do sada.

Ne, Elle nije želela takav život, bilo od svoje ruke ili od njegove, nede još dugo vremena provesti na ovoj zemlji. Na taj način ispunide se krvni zavet vilama.

Kao što su i želele. A možda kao što su i planirale sve vreme. Možda su ved tada znale njenu sudbinu tako da ništa što bi ona učinila nije bilo važno.

80

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Njen večni život de uskoro početi. Bila je odlučna da omogudi da se to desi uskoro. Nije mogla da živi na ovaj način. Ne sa ovim mučiteljem koji kao da je došao pravo iz pakla. „Treba... mi... pauza…“ Pokušavala je da izgovori oko prljave krpe u ustima ali su reči koje su izašle pre zvučale kao „Treee…baa…puuuzaa..“ Bez obzira na to, disala je duboko kroz nos i iznova i iznova ponavljala te reči, dok se Bjork konačno, nije zaustavio. Ali pogled koji joj je uputio bio je nemilosrdan, zloban. Odvezao je i gurnuo sa konja, Elle je sletela na zemlju dočekavši se na zadnjici, dok joj se oštar bol penjao uz kičmu. Muškarci su se smejali, dok se ispravljala na kolena, a zatim na noge, bojedi se da de se unerediti ako uskoro ne učini nešto. „Hajde!“ Reče Bjork. „Ovde ispred mene.“ „Ne!“ Povikala je panično koz zapušena usta. Nije imala nameru da se tako ponižava. U ostalom na taj način bi video da je i dalje naoružana jer je imala skriven bodež privezan za butinu. Možda je bila potpuno bespomodna i planirala da okonča svoj život, ali joj je taj komad čelika privezan za nogu davao bar trunku nade.

Bjork je klimnuo jednom od svojih ljudi, ne trudedi se da sam odvede svoju bududu ženu do mesta gde može biti skrivena od pogleda. Ali šta je drugo i očekivala. Ne bi je čudilo da je podeli sa svim svojim ljudima u svadbenoj nodi, ako ne i ranije. Zašto bi se i trudio da sačeka. Morade da nađe način da okonča svoj život pre toga. Čak i ako je obedala starom Gospodaru MacDougallu da nede didi ruku na sebe. Bila je sigurna, da bi se s obzirom na okolnosti, složio sa njom.

Na njenu sredu čovek koji ju je odveo iza drveda da se olakša, isekao je pre toga konopac oko njenih zglobova. Okrenuo joj je leđa gunđajudi da požuri.

Iznenadila ju je njegova pristojnost pa je požurila pre nego što se predomisli i počne da oponaša okrutnost svog gospodara. Samo što je završila njen pratilac je promrmljao kletvu i zgrabio je za rame i vezao za drvo. „Ostani ovde.“ „Šta? Gde deš?“ Povikala je, koprcajudi se oko kanapa.

Uperio je prst ka njoj, oči su mu izgledale kao crne bezdušne rupe. „Uduti ako želiš da živiš!“ 81

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Elle je odmah udutala ne sumnjajudi ni na trenutak da ako se ne povinuje da de je ubiti.

Viking je potrčao nazad ka ostalim ljudima. I tada je čula, udaljen zvuk jahača koji se približavaju.

A ona je bila vezana za drvo!

Svi sveci sačuvajte je! Nije želela da upadne u ruke još jednoj grupi bezčasnih razbojnika.

Elle je počela da vuče konopac. Nije ga vezao čvrsto kao što je mogao, u žurbi da stigne do bitke. Koprcala se, okretela, vukla, dok se konopac nije dovoljno olabavio da može da provuče jednu ruku. Zatim je odvezala i drugu i bacila konopac na zemlju. Podigla je suknju, zgrabila bodež i pripremila se da beži i odbrani sebe ako mora.

Ali… šta ako je Beiste taj koji je došao?

Neodlučnost je lomila. Odlučila je da se došunja do mesta gde su se nalazili konji da baci pogled pre nego što pobegne, ali zatim se razum vratio. Nije odmakla ni dva metra pre nego što je samoočuvanje zaustavilo. Beiste se može pobrinuti za sebe ako naiđe na Bjorka. Nije mu potrebna njena pomod. U ostalom samo bi sebe dovela u situaciju da je ubiju.

Sa tom mišlju Elle je otrčala u suprotnom smeru. Pravo u Beistevo naručje. „Beiste!“ Povikala je bacajudi bodež i grledi ga oko vrata. „Kako si me našao?“ On je zario svoje lice u njenu kosu, grledi je čvrsto. „Pratio sam tragove. Kada mi je izviđač rekao da te je Bjork pustio da odeš sama u šumu, odvojio sam se od svojih ljudi i krenuo ka tebi.“ „Hvala Bogu da si došao po mene!“ Oči su je pekle od neprolivenih suza. Bio je tako topao. Tako pouzdan. Tako snažan. Elle je uronila lice u njegove grudi, udišudi njegov poznati miris, pokušavajudi da stiša buru emocija koja je bila u njoj iubedi sebe da je on stvarno tu. „Zakleo sam se da du te štititi.“ „Zakletva koju nisi morao ispuniti.“ 82

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Beiste je prstom podigao njenu bradu ne bi li je gledao pravo u oči. „Da. Morao sam. Želeo sam.“ Gledao ju je u oči i ona nije želela ništa više nego da ga moli da je poljubi, da se utopi u njegovom zagrljaju, u njegovim usnama. Ali zbog zvukova bitke koja je besnela u blizini njeno srce je još uvek treperilo od straha i strepnje. „Moram da pomognem svojim ljudima. Dođi, moj konj je ovde.“ Spustio je ruku na donji deo njenih leđa, vodedi je u levo. „Želim da me sačekaš, da se sakriješ. Ako me nema jaši ka zamku.“ „Ne!“ Zaustavila se. „Želim da ti pomognem.“ „Molim te Elle, učini to za mene. Ostani skrivena. Imam vesti za tebe.“ „Vesti?“ „Idi, moj konj je u tom pravcu.“ Zazviždao je I začulo se trzanje konja kao odgovor.

Pre nego što je mogla da ga preklinje da joj kaže kakve vesti su u pitanju, on je ved trčao kroz šumu, ka Bjorku i njegovim ljudima.

Podižudi bodež, Elle je krenula ka Beistevom konju koji je kaskao ka njoj.

Konj se zaustavio i umirio dok se pela na njegova široka leđa, a zatim sedela par minuta shvatajudi na kraju da ne može prosto da čeka. Ako de biti borba između Bjorka i Beistea koji je zbog nje tu, ona mora biti deo nje. Ne može samo da sedi i čeka u sigurnosti. Mora da pomogne na koji god način može. Da dokaže da je hrabra, da mu pokaže koliko ga voli i koliko mu je zahvalna.

Kad bi bar imala mač. Nek je proklet Bjork što joj je oduzeo njen.

Prešla je rukom ispod sedla i nasmešila se. Baš kao i svaki ratnik Beiste je imao rezervi mač ispod sedla. Izvukla je mač i poterala konja ka mestu gde se bitka vodila. Zvuci bitke su postajali sve jači kako se približavala. Povici, zveket oružja i krici bola.

Do trenutka kada se probila kroz drvede mnogi Vikinzi su ležali mrtvi po zemlji ali i nekoliko Škota, ostali su se i dalje borili. Ubadali, blokirali, napadali.

Povici besa i bolni uzdasi. Ostala je nema, ispunjena strepnjom i strahom. Zurila je kroz mnoštvo ljudi koji su se borili tražedi pogledom Beistea i Bjorka. Nije joj bilo 83

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

jasno zašto ih odmah nije spazila. Njih dvojica su stajali jedan naspram drugog, prekriveni krvlju i ogoljenih zuba. Bitka između ovo dvoje ogromnih ljudi bila je najžešda, najbešnja.

Stisak kojim je držala mač je popustio. Kako je samo mislila da de modi da se umeša u borbu i da mu pomogne, njen dolazak je bila greška. Zašto se nije držala prvobitnog plana i pobegla. Zašto nije dopustila Beisteu da se pobrine za Bjorka?

Zašto je morala biti tako glupa?

Da, vežbala je mačevanje u zamku Gloom, ali do trenutka kada je izgubila roditelje nije nikad videla pravu bitku. Ako se približi Beisteu mogla bi da prouzrukuje da ga neko povredi. Konj je osetio njenu uznemirenost i umesto da se povuče kako mu je naredila, on je jurnuo pravo u srce borbe.

Elle je ispustila krik koji probija bubne opne, grabedi uzde, pokušavajudi da ih povuče ne bi li ga zaustavila, a to je bilo teško sa jednom rukom jer je u drugoj držala mač. A nije želela da ga ispusti. Kada su je videli, ratnici su jurnuli na nju, pokušavajudi da je obore sa konja. Zamahnula je na jednog, a drugog je Gunnar sredio. Čak se i konj bacio u akciju, propinjudi se na zadnje noge i udarajudi svojim prednjim nogama i tvrdom glavom okolne muškarce. Čim je ugledao Beisteu je pažnja popustila. Vrisnula je gledajudi kako Bjork podiže mač u nameri da zada smrtni udarac njenom voljenom. Da, shvatila je, volela ga je. Sa snagom koje se plašila. „Beiste! Pazi!“ Na vreme se okrenuo i podigao mač da blokira udarac. To što je video kao da mu je dalo novu snagu i ubrzalo njegove reflekse. Pojačao je svoj napad i oborio Bjorka na zemlju uz bojni poklič. Svuda oko nje ljudi su se borili do smrti.

Jedan po jedan, Vikinzi su padali, ili mrtvi, ili previše povređeni da bi nastavili.

Beistevi ljudi su bili časni, ostavljajudi na miru one koji su se predali a ubijajudi one koji su nastavljali da se bore.

Nije micala svoj pogled sa Beistea, strah je kolao njenim venama. Beiste je nastavio da udara Bjorka, odbacujudi mač, koristedi samo svoje pesnice, sve dok od čoveka koji joj je ubio roditelje, koji je ubio Beistevog oca nije ostala samo krvava masa.

84

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Čim je Beiste ustao, njegove oči su se odmah okrenule ka njoj. Osedala je nesvesticu od osedanja olakšanja, naklonosti i nečeg tako jakog da nije mogla ni da ga imenuje.

Jurnuo je ka njoj, skoro je srušivši sa konja i priljubivši žestoko svoja usta na njena, pokazujudi svima da je ona njegova.

Elle se priljubila uz njega, okačivši svoje ruke oko njegovog vrata i pribivši svoje telo uz njegovo, želedi da su jedno. Nije želela da se ikada više odvoji od njega, želela je da zauvek ostanu zajedno. „Nisam razmišljala…“ Ljubila je svaki delid njegovog lica dok je on provlačio ruke kroz njenu kosu i udisao njen miris. „Bože, bila sam prestrašena, da te je…“ Nije ni mogla da izgovori reč ubio, bilo joj je previše bolno da razmišlja o tome. „Trebala si da ostaneš skrivena!“ Režao je, prsti su mu se zabijali u njena leđa dok je ponovo uzimao njene usne. „Trebala si da me slušaš. Mogli su te ubiti.“ Govorio je između poljubaca ostavljajudi je u isto vreme bez daha i bez reči. „Nisam mogla! Morala sam da ti pomognem! Morala sam da vidim da deš preživeti! Volim te! Zar me ne čuješ? Volim te!!!“ Ljubav. Priznala mu je svoja osedanja i otvorila srce potpuno!

Na te reči Beiste je odgurnu od sebe držedi je udaljenu dok su mu tamni oblaci zamaglili pogled. Odmahnuo je glavom, ništa ne govoredi. Čekala je, otvorena srca, dok su je suze pekle u očima jer je on tim odmahivanjem odbijao da prihvati njena osedanja. „Ne možeš.“ Rekao je, okrenuo joj leđa i otišao.

85

Poglavlje 10 Jahanje natrag do zamka Dunstaffnage je najblaže rečeno bilo bolno. Beiste je bar uspeo da se opere u reci. Jedina krv koja je trenutno bila na njegovim rukama je nevidljiva krv iz njenog slomljenog srca kao i krv iz njegove izmučene duše.

Elle je sedela ukočeno na konju iza njega, njene ruke su bile oko njegovog struka, grudi pritisnute uz njegova leđa, a lice skriveno u njegovoj košulji. Držala se čvrsto za njega i iako se nadao da je to zato što joj je bio potreban, znao je da je to u stvari zbog žestokog tempa jahanja ka zamku.

Ali ne! Zašto bi želeo tako nešto! Naročito posle njenog priznanja, koje je tako okrutno odbio, tako ružno odbacio njen dar kao da je najgora vrsta monstruma. Prava zver. (beast-eng zver) Ona ga je volela?

Beiste je pokušao da prihvati to priznanje. Ljubav. Ljubav. Ljubav. Šta je to ljubav? Šta ona znači?

Da li je on zaslužuje?

Da li je može uzvratiti?

Bože, pomozi mu, ali ved je znao da je voli. Svakim delom svoga bida.

Njegovo srce je zapevalo kad je čuo njene reči, njegovo telo je zaigralo. A onda je prevladao njegov razum, zamahnuo bičem na srce i telo i ostavio ih u ranama da krvare.

Sve što je ikada voleo je nestalo. Umrlo. Zar je to želeo i njoj? Da li je ved bilo kasno za nju jer je on ved toliko jako voleo? Zar je ved bila osuđena na strašnu sudbinu? Ili je uspela da pobegne takvoj sudbini upravo sada pred njegovim očima? Dođavola, on se upravo borio sa đavolom lično koji ju je oteo, a ona je još uvek bila živa i zdrava. Pobedili su, nije bila mrtva, disala je, topla i meka tu pred njim.

86

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Da li je bilo mogude, da je to užasno prokletsvo kojim je bio kažnjen, da je nestalo.

Beiste je bacio pogled dole na njene male šake koje su ležale preko njegovog stomaka, a koje je držao na mestu, čvrsto, svojim rukama. Ona je verovatno mislila da je on drži iz praktičnih razloga, ali to nije bilo tačno. Voleo je da je dodiruje. Želeo je da je dodiruje. I proklet bio ako je znao šta da uradi po tom pitanju.

Da li je to ono što je njegov otac pokušavao da mu kaže kada ga je poslao da je vrati. Šta je otac želeo da mu kaže pre nego što su ga usisali nazad u Čistilište? Ili gde god da je završio….

U njemu je besnela oluja pitanja prožeta sve vedom zabrinošdu. Planiranje i izvođenje bitke bilo je mnogo lakše nego donošenje odluke šta da radi sa ženom koju voli.

Jahanje nazad do zamka trajalo je manje od sat vremena. Čim su prošli kapiju, pomogao je Elle da siđe sa konja. Njen struk je bio topao i tako tanušan u njegovim rukama. Bilo mu je tako teško da odoli da ne zakopa svoje lice u njenu kosu i samo je udiše. Zadovoljio se laganim poljupcem u njeno čelo dok je udisao duboko njen omamljujudi cvetan miris. Izbegla je da ga pogleda u oči, njen pogled je ostao spušten ka zemlji.

Beiste ovlaži usne spremajudi se da progovori. Reči su mu bile na vrhu jezika. I ja tebe volim. Ali nije mogao da rizikuje da ih izgovori naglas. Kako je mogao da zna da to što je nepovređena nije slučajnost? Kako je mogao da rizikuje njen život zbog svojih sebičnih razloga? Nek je sve prokleto, nije mogao da živi sa njom, ali nije mogao ni da živi bez nje! „Elle…“ Počeo je ali u isto vreme je mladi Erik počeo da doziva sestrino ime.

Njene oči su se raširile, usta otvorila u šoku, a lice prebledelo. „Erik?“ Prošaputala je, zatim čvrsto zatvorila oči, mrmljajudi nešto o duhovima.

Zar je njegov otac dolazio i njoj?

Erik se bacio na svoju sestru, obarajudi je sa nogu. Beiste ih je uhvatio da ne padnu, osedajudi kako mu u grudima bujaju osedanja zbog njihovog susreta.

87

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Iznenađenje!“ Reče Beiste. „Tvoj brat.“ Elle čvrsto zagrli Erika. „Zašto mi nisi rekao?“ Reče, zatim odmahnu glavom. „Nije ni važno. Samo sam sredna što je bezbedan.“ Poljubila je dečaka nežno u glavu. „Nisi povređen?

Bjork ti nije naudio?“ „Nije me ni našao.“ Erik je blistao sav ponostan. „Prišao sam sam gospodaru MacDougallu i sa njim se vratio za zamak Dunstaffnage. Da sam znao da si ovde…“ „Nije važno…“ Ona reče. „Nedemo pričati o žaljenju kada ima toliko mnogo toga čemu možemo da se radujemo.“ „Da, sestrice, preživeli smo.“ „Da, uprkos svemu.“ Elle baci pogled na Beistea, žaljenje se ocrtavalo na svakoj crti njenog lica. „Uskoro demo otidi, moj gospodaru. Zahvaljujem ti se od svog srca na svemu što si učinio za nas. Nadam se da du, jednog dana, modi da ti se odužim.“ Beiste odmahnu glavom, odlučivši tada da je nede pitati ništa u vezi mača.

Neka to ostane misterija koju nikada nede rešiti. Povratio je mač, uzevši ga sa Bjorkovog mrtvog tela, koji ga je sigurno uzeo od Elle. Vratide ga Eriku. Njegov otac je poklonio mač njemu I on de tu želju ispoštovati. „Nema potrebe da mi se odužuješ. Prema meni nemaš duga. Ništa mi ne duguješ. Ovo je moja dužnost.“ Promrmljao je zvučedi i sam sebi hladno i udaljeno, naročito u odnosu na njenu pređašnju izjavu ljubavi.

Elle ga je gledala dok su joj oči gorele i mogao je samo da zamisli šta mu sve govori u svojoj glavi. Kukavice, je sigurno bila jedna od reči kojim ga je nazivala.

Nije mogao skrenuti svoj pogled sa nje. Jer on to i jeste bio. Ali zar njen život nije bio vredan toga? Ne bi se usudio da na nju prenese kletvu koja vlada njime od trenutka njegovog rođenja. Beiste pognu glavu i po drugi put u istom danu joj okrenu leđa.

Dok je odlazio, koraci su mu bili teški. Telo ukočeno. Činilo mu se da svako vlakno njegovog bida želi da ostane kraj nje dok se on čistom snagom volje 88

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

udaljavao. Kao da odvaja telo od duše koja je ostajala pored nje. Znao je da nikada više nede biti isti. Od sada bide izgubljen, hladan, bez duše.

Prokletstvo, nije ni shvatao koliko je voli. Koliko mu je potrebna. Koliko je želi.

Dvadesetak koraka koji su ga delili od stepeništa zamka su bili najduži u njegovom životu. Ovo nije bilo kako treba. Nije trebalo tako da se završi.

Zaustavio se, sa nogom na prvoj stepenici. Prošao je rukom kroz kosu i tada je osetio njenu malu ruku na ramenu. „Beiste, pre nego što odeš.“ Reče. „Ima nešto što bi trebao da znaš.“ Uvlačedi duboko vazduh, okrenuo se i pogledao je. „Reci.“ Elle je bila prelepa, očaravajuda. Ruku je zaštitnički prebacila preko ramena svog brata. „Erik, on nije moj brat po krvi.“ Beiste je pogledao između njih dvoje, shvatajudi da ima vrlo malo sličnosti među njima, ali i dalje nije razumeo šta je želela da kaže. „Erik je tvoj brat.“ Beisteu se grlo steglo. Prvi put kada je pogledao u dečaka bio mu je poznat, sada je znao zašto. Njegove oči su bile iste plave boje i oblika kao i oči njegovog oca. A tvrdoglava brada je bila ista kao i njegova. „Kako?“ Elle povuče Erika ka stepeništu. „Možemo li pričati unutra?“ Beiste pogleda ljude po dvorištu, timarili su konje, sređivali svoje oružje, pili vodu kraj bunara. Nije izgledalo da je iko od njih primetio da mu je saopštena novost koja može promeniti njegov život. „Erik.“ Reče Elle. „Idi i uzmi da pojedeš nešto u kuhinji. Bog zna da ti treba jela koliko si mršav.“ Poslušno, dečak klimnu i ode.

89

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Elle kliznu svojom malom rukom u njegovu veliku, nežna koža njenog dlana naspram njegove grube, pune žuljeva. „Hodemo li?“ *** Iako je i dalje bila očajna jer je Beiste odbacio njenu ljubav, bilo joj je drago što de mu za kraj pokloniti nešto. Brata. Nešto za čime je znala da žudi od prvog trenutka kada ga je ugledala. Da ne bude sam. Da ne bude poslednji od svoje porodice.

Izgledao je tako izgubljeno sada, njegova maska koju je stalno nosio je bila tako nategnuta kao da de svakog časa pudi. Provukao je prste kroz njene i stegnuo ih. Ona je stegla zauzvrat nadajudi se da mu pruža podršku, snagu i ljubav čak i ako on to ne želi od nje. A onda de otidi.

Vratide se u zamak Gloom i pokušati da sredi stvari dok Beiste ne pošalje Erika nazad da vodi svoj klan. Predpostavljala je da želi da brat ostane sa njim, da nadoknade propušteno vreme i da se upoznaju. Da može da ga trenira, da ga štiti.

Bože kako de joj nedostajati Erik. Bila je devojčica kada je rođen i provela je sve ove godine pomažudi u njegovom odgajanju.

Beiste se polako oporavljao od šoka, uveo ju je u radnu sobu i zatvorio vrata za njima. Prišao je do bara i natočio sebi dobru dozu viskija, nudedi i njoj čašu. Elle je odmahnula glavom. Bilo joj je potrebno da ostane bistre pameti.

Polako je pijuckao umesto da sruči sve od jednom kao što je i očekivala. U stvari s obzirom na to koliko je bio pijan prve nodi kada ga je srela, očekivala je da jednostavno podigne bocu i pije direktno iz nje.

Elle je duboko uzdahnula. Morala je da završi sa tim. I ode. Jer sve čemu je mogla da razmišlja bilo je koliko je on zgodan. Koliko ga voli i koliko želi da ga ljubi.

Kako bi bilo da živi sa njim do kraja svog života. Da ga ubedi da su stvoreni jedno za drugo. Elle pročisti grlo. „Kada je moj otac Padrig bio ovde, on i tvoj otac su postali bliski prijatelji.

To se desilo bez obzira na činjenicu da je moj otac bio zatvorenik koga je tvoj otac zarobio dok mu je pljačkao zemlje. Od zarobljenika je posle nekog vremena postao sluga po ugovoru. Živedi sa njima gledao je kako tvoja majka gubi bebu za 90

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

bebom. Onda jedne nodi dok je tvoja majka šetala baštom ne bi li ublažila bolove koje je krila da ima, pala je usled prevelikih bolova koji su joj onemogudavali da se pokrene. To su bili porođajni bolovi. Moj otac se našao tu popravljajudi deo zida i prišao da vidi da li je dobro. Ona mu je zgrabila ruku, preklinjudi ga da joj pomogne jer je beba bila ved na pola puta. Nervozan ali bez ikakve mogudnosti osim da bude pored nje moj otac je uvideo i sam da je Erik bio maltene na putu.

Uskoro se pojavila glava, ramena i celo telo bebe je izašlo na zemlju u bašti.“ Elle se zaustavila, posmatrajudi Beistea, pokušavajudi da vidi šta misli.

On je bio zapanjen, ukočen, stisnutih usana. „Moj otac ga je podigao i umotao u svoj pled, Erik ga je pogledao pravo u oči i počeo glasno da plače. Nešto što prethodne bebe nisu ni imale snage da urade. Tvoja majka ga je preklinjala da odnese bebu daleko, što dalje od kletve koja je visila nad zamkom.“ „Moje kletve.“ Beisti je procedio kroz stisnute usne.

Elle odmahnu glavom. „Ne, ti nisi bio njihova prvorođena beba. Tvoji roditelji su mislili kada si ti preživeo da je kletva prekinuta. Pokušavali su da imaju još dece, ali izgleda da si ti bio dar, a zatim su dobili još jedan u vidu Erika.“ „I on je podizan sve ovo vreme bez mog znanja.“ „Da.“ Ona obliza svoje suve usne. „Tvoj otac se složio sa željom tvoje majke i darovao Padrigu zamak Gloom. Moja majka i ja smo pozvane da dođemo iz Irske da živimo sa mojim ocem.“ „Niste pre toga bile ovde?“ Elle odmahnu glavom. „Moj otac je došao u Škotsku da pljačka i nikad se više nije vratio. Majka je dugo mislila da je mrtav. Rodila me je neposredno pre nego što je otišao. Prošlo je deset dugih godina pre nego što je dobila glas od njega. Za sve te godine ona se borila da preživi u očevoj otadzbini. Bjork je verovao da je izdajica, da je trebala da bude njegova, a kako nije da onda trebam biti ja.“ Beiste joj nežno dotaknu lice, emocije koje nije uspevala da prepozna igrale su u njegovim očima.

91

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Hvala Bogu da je to kopile nestalo iz tvog života.“ Duboko uzdahnu i ruka mu pade. „Svi sveci, ja imam brata!“ Elle se meko nasmeja. „Da!“ „I zato je moj otac dao svoj mač Eriku.“ „Mmmm… Tako da i on zna istinu.“ Beiste protrlja lice rukom. „Dala si mi veliki dar.“ Elle se grlo steglo toliko da ne nije mogla da progovori. Ali je našla snage da prošapude. „Dala sam ti mnogo više.“ Beisteu se lice blago iskrivilo, zgrčilo kao da pokušava da zadrži reku emocija. „Bio sam budala. Užasna zver.“ Elle nervozno zagladi suknju, želedi da se udalji, da pobegne. „Odbacio sam dragocen dar koji si mi dala. Iako sam ga želeo. Mislio sam da ga ne zaslužujem. Mislio sam da ako prihvatim da nedu uspeti da te zaštitim.“ „Kakav dar?“ Upita dok su joj se oči punile suzama. Nije mogao da misli na ono čemu se nadala. „Ljubav!“ Oh, njeno srce je počelo da lupa tako jako da je mislila da de eksplodirati. „Nikada ne možeš da odbaciš osedanja jedne osobe, ona su uvek tu, na otvorenom. Treba samo da ih prihvatiš.“ Krenuo je ka njoj u par sekundi prelazedi razdaljinu između njih. „Želim to i prihvatidu.“ Beiste je podigao u naručje i čvsto zagrlio. „Volim te, devojko. Sa svim svojim srcem i dušom i svojim bidem. Bojao sam se za tebe. Bojao da ako te volim, ako prihvatim tvoju ljubav da de ti se nešto loše desiti.“ „Moja sudbina je ved rešena. Kao i tvoja.“ 92

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„A kakva je to sudbina?“ Elle ga je gledala pravo u oči ne usuđujudi se da mu kaže da de posle svoje smrti postati duh zaštitnik zamka, glaistig. Umesto toga je rekla. „Da nas dvoje treba da budemo zajedno, to nam je suđeno.“ „Da.“ Nežno je prelazio palcem preko njenog obraza. „Volim te. Želim da mi budeš žena. Hodeš li mi učiniti čast i udati se za ovu budalu? Ovu zver?“ „Ne, nedu se udati ni za budalu ni za zver.“ Nasmejala se i zagolicala ga po rebrima. „Ali du se udati za tebe, Beiste MacDougall najbrižnijeg, najljubaznijeg, najotpornijeg čoveka koga znam.“ Zatim se se poljubili, jako, ulivajudi u taj sudar usana sve emocije koje su se prelivale iz njih. Tela su Im se pribila jedno uz drugo i kada ju je podigao u naručje i poneo kroz radnu sobu do spavadih odaja ona ga nije zaustavila. On je bio njena ljubav. On je bio čovek sa kojim de provesti ostatak svog života. Kome de roditi decu.

I tada je shvatila, njena sudbina da postane glaistig nije bila kletva, ved blagoslov, zato što de biti u stanju da pazi na svoju decu, svoje unuke i svaku slededu generaciju koja dođe. Njeni ljudi. Njena krv. Beisteva krv. Njihova krv.

Beiste ju je pažljivo svukao, ljubedi svaki delid njene kože, pamtedi svaku oblinu i zatim se vradajudi da pije sa njenih usana. Ona je uklonila njegovu odedu, proučavajudi oštre obline i tvrde mišide, rukama milujudi ožiljke koje je zadobio u bitkama. „Svi sveci, ljubavi moja, kako si lepa.“ Mrmljao je prelazedi rukama duž oblina njenog golog tela. „I ti si.“ „Niko me nikada nije nazvao lepim.“ „Bili su budale kad to nisu videli!“ Posegnula je za njim uživajudi u težini i osedaju njegovog tela naspram njenog, dok ju je pritiskao čvrsto u dušeke, njegove tvrde obline naspram njenih mekih. „Možda bi trebali da sačekamo.“ Beiste je teško progovorio spuštajudi poljupce duž njenog ramena ka dolini između grudi.

93

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

Elle je ubrzano disala, telo joj je gorelo, u glavi joj se vrtelo od strasti. „Možda, ali zašto da čekamo na svoju bududnost kada je možemo odmah zgrabiti?“ Čovek koga voli je pogledao duboko u oči. „Ljubavi, ukrala si moje srce.“ Nasmešila se i podigla ruku, prelazedi vrhovima prstiju duž njegove izrasle brade. „I ti si moje.“ Beiste je poljubio, činedi da joj srce poleti, a krv juri od uzbuđenja kroz vene. Svakim delom sebe je posezala za njim i privlačila ga bliže sebi. Držala se za njegova leđa dok su mu se jaki mišidi pokretali pod njenim prstima. Podigla je noge i uvila ih oko njegovih kukova, osedajudi tvrdodu njegovog uzbuđenja naspram spoja svojih butina. Drhtaji zadovoljstva jurili su kroz nju od mesta njihovog dodira. Ljubav tako duboka i obuhvatna ju je preplavila. Dodatno zapalila njenu strast.

Elle je želela više. Želela je sve od njega. Beiste je prešao rukama duž njenog stomaka do njenog središta, prolazedi prstima kroz klizave nabore. „Spremna si za mene, ljubavi.“ „Da, molim te, nemoj me terati da čekam.“ „Ali ja nisam spreman za tebe!“ Zadirkivao je.

Ona se namrštila, nepogrešivo osedajudi njegovu tvrdu palicu. „Kako?“ „Želim da te prvo zadovoljim. Želim da probam svaki deo tvoga tela.“ „Šta?“ Upitala je zbunjeno.

Krenuo je poljupcima da putuje duž njenog tela, ramenima širedi još više njene butine, izlažudi je u potpunosti svom pogledu. „Beiste…“ Progovorila je nesigurno. „Ovo, moja ljubavi, ovo.“ Prešao je jezikom preko njenog središta i njena glava je pala unazad a iz grla joj se otelo stenjanje. „Ovo je ono što želim.“ 94

Kraljevstvo snova

Gospodar senki

„Da, to…“ Vodio je ljubav sa njom svojim ustima, šaljudi njen um i telo u vrtoglave visine uzbuđenja. Ona je uzdisala, uzdižudi se sve više i više sa svakim poljupcem, svakim dodirom i svakim pokretom njegovog jezika. Sve dok nije osetila kako se raspada od uzbuđenja, vičudi usled intenziteta osedanja koja su kolala kroz njeno telo.

Beiste se nasmejao, uzdižudi se iznad nje i ponovo pritiskajudi svoju dužinu uz njen ulaz. U jednom snažnom pokretu je ušao, probijajudi kroz barijeru njene nevinosti. Osetila je ubod bola, ali jedva primetan jer joj se um još uvek oporavljao od onoga što joj je učinio svojim jezikom.

Pre nego što je uspela da uzdahne usled čistog zadovoljstva njihovog spajanja, on je počeo da se krede. Ljubedi joj vrat, usne, obraze, milujudi je po kosi. Govoredi joj kako je lepa i kako ne može da živi bez nje. Da ga je promenila.

Da ga je spasila. Da je oterala tamu iz njega.

Elle ga je čvrsto držala i govorila mu koliko je dar on njoj. Da je mislila da ljubav nije moguda, a onda je našla njega. Da je upotpunjava. Da čini da sa radošdu očekuje svaki novi dan i svaku novu avanturu.

I mislila je to. Čuvade svaki trenutak, svaki dan koji provede sa njim. Svaki momenat ovog života. Jer de joj njena sedanja na vreme provedeno sa njim pomodi u večnosti koju de provesti hodajudi zemljom. „Volim te Beiste.“ Šaputala mu je na uvo, smelo ga grickajudi po vratu.

Zarežao je na to, prelazedi zubima duž njenog vrata izazivajudi drhtvicu kroz nju. „I ja tebe volim devojko.“ „Sada i zauvek.“ „Uvek.“ Vreme za razgovor je prošlo, uronili su jedno u drugo, a zadovoljstvo njihovih tela, njihove ljubavi ih je vodilo iz ovog trenutka ka narednom. Život daleko od tamnih senki. Snaga da pobede neprijatelje. Volja da žive ispunjenim životom. I ljubav koja de trajati čitavu večnost.

KRAJ

95