Kraljevstvo snova igraj sa mnom

Kraljevstvo snova

Igraj sa mnom

2

Prolog “Gospođo McBride, Hvala za upit u vezi Willa Montgomerya i ostalog tima da se pojave u vašoj bolnici. Naša organizacija primi na hiljade sličnih zahteva svake godine, i nažalost gospodin Montgomery nije u stanju da ispuni sve zahteve. On nije dostupan u ovom trenutku.

Pozdrav, Susan Jones Odnosi sa javnošću, Seattle fudbalska organizacija.”

Lepo. Ovo je peto odbijanje od neuhvatljivog Willa Montgomerya u poslednje dve godine. Moja deca će opet biti razočarana.

Obrisala sam email sa ekrana mog telefona i ubacila ga u torbicu, izašla sam iz auta i okrenula se ka Red Mill Burgers, mom omiljenom mestu gde volim da se upustim u velikom burgeru i pomfritu.

Stojim u red i razmišljam o poslednjem iz dugačkog niza odbijanju fudbalskog tima. Ja sam medicinska sestra u dečijoj bolnici u Seattleu, i moji tinejdžeri bi bili presrećni da sretnu svoje sportske heroje. Mislila sam da poznate ličnosti odgovaraju na pozive kao što je ovaj. Sve što tražim je nekoliko sati, oni ne moraju provesti noć sa njima, zaboga.

Pogledala sam sa moje desne strane, a na sredini malog restorana je niko drugi nego moja drugarica sa koledža, Jules i njen brat, Will, jebeni, Montgomery.

Kurvin sin!

Volim Jules. Ona, Natalie i ja smo bile dobre prijateljice na koledžu, tako da ću apsolutno otići i pozdraviti je. Samo bih volela da ne moram da razgovaram sa njenim arogantnim bratom koji je takva guzica.

Rekla sam svoju porudžbinu i odšetala do svoje prijateljice. “Jules?”

Pitam je, stavljajući joj ruku na rame.

“Meg!” Odmah je skočiila i povukla me u topao zagrljaj. “O moj Bože, nisam te videla godinama! Kako si?”

Nervozno sam pogledala u Willa. “Ide mi jako dobro, hvala. Lepo je videti te.” Ona izgleda odlično, kao i uvek, ali njene oči izgledaju pomalo tužno. Pitam se šta se dešava…

“Will, ovo je Megan McBride, moja prijateljica sa koledža. Meg, ovo je moj brat, Will.”

3

Will ustaje, i nudi mi ruku. Sranje, moram da ga dodirnem? Kopala sam duboko da pronađem manire usađene u meni i rukujem se sa njim pristojno.

“Znam ko si ti.”

Samo je klimnuo glavom i seo na svoje mesto. “Šta si radila svo ovo vreme?” Pitala me je Jules.

“Radim kao glavna medicinska sestra u dečijoj klinici na odeljenju za rak.”

Nasmešila sam joj se svesna Willovog pogleda na meni, koji je prelazio gore dole po mom telu, od moje široke bele bluze, preko crnih helanki do mojih crvenih kaubojskih čizama. On me čini nervoznom.

“To je sjajno! Bravo za tebe, devojko. Da li još uvek pevaš?” Pitala je sa osmehom.

“Uh, ne.” Odmahnula sam glavom i pogledala dole u sto. “Ne još od koledža.”

“Ti pevaš?” Will je upitao sa podignutim obrvama.

“Ona ima fantastičan glas.” Jules je odgovorila ponosno. Uvek je bila tako slatka sa njenom podrškom.

“Hvala, ali znaš kako ide.” Slegla sam ramenima. “Život te preuzme i stvari postanu komplikovane.” I najbolji prijatelji te ostave da sama osnuješ bend.

Will i Jules razmenjuju poglede i odjednom me Jules udara pitanjem. “Da li si udata?”

Glasno sam se nasmejala. “Jebeno, ne.”

“Mogu li da dobijem tvoj broj?” Will je pitao otvoreno. Arogantna guzica.

Kladim se da žene padaju po njumu svuda gde god se pojavi.

Suzila sam oči, ne mogavši da sakrijem svoj prezir prema tom čoveku.

“Jebeno ne.”

Willova vilica pada, namrštio se i onda odmahnuo glavom. “Izvini?”

“Ne mislim da sam bila nejasna.” Odgovorila sam, onda sam stavila ruku na Julesinom ramenu i naterala se na osmeh mojoj prijateljici. “Bilo je lepo videti te. Čuvaj se devojko.”

“I ti, Meg.” Kako sam se okrenula da odem, čujem Willa da mrmlja. “Šta je do đavola ovo bilo?”

Kreten.

Pokupila sam svoje braon vreće sa hamburgerom i pomfritom i izašla iz restorana, krenuvši kući da uživam u svojoj jedinoj slobodnoj večeri ove nedelje. Molim se da me ne pozovu na posao.

4

Prvo poglavlje “Za Natea i Jules.” Luke Williams je podigao čašu šampanjca u vazduh a drugom rukom obuhvatio svoju prelepu ženu, Natalie. “Neka vaša ljubav nastavi da raste. Ne želimo vam ništa više sem svu sreću na svetu.”

“Za Natea i Jules!” Gosti su uzviknuli i podigli čaše sa šampanjcem, nastavljajući sa proslavom. Nate McKenna, visok i taman, i ne samo malo intezivan, savio je svoju zapanjujuću plavu verenicu u naručje i poljubio je tako žestoko ispred svih nas, usred aplauza i zvižduka čuo se Will Montgomery, Julesin brat kako uzvikuje, “Uzmite sobu!”

Uzela sam gutljaj mog slatkog, ružičastog šampanjca i pogledala oko ekstravagantne Olimpijske sale Edgewater hotela. Po stoti put, ja se pitam šta radim ovde. Bila sam šokirana kada sam primila poziv od Jules Montgomery povodom njene veridbe. Jules, Natalie i ja smo se družile dosta na koledžu i sjajno je što sam se srela sa njom ponovo pre nekoliko meseci, ali sigurno nisam očekivala poziv da dođem da se družim sa njenom porodicom i bliskim prijateljima.

Ja sam u prostoriji sa Lukeom Williamsom, jebote. Filmska zvezda.

Prostorija je dekorisana u plavoj sa malo bele boje, sa jednostvnim belim cvećem na stolu, belim presvlakama na stolicama i belim stolnjakom sa plavim salvetama i još po nekom plavom dekoracijom tu i tamo. To je izgledalo neverovatno otmeno. To je potupno Jules.

Kasno je letnje veče, ali ne sasvim tamno, tako da imamo neverovatan pogled na Puget Sound, nebo je počelo da se menja u roze i narandžastu, i odražavalo se na vodi. Staklena vrata su otvorena, tako da gosti mogu da ulaze i izlaze kada hoće, uživajući na verandi u pogledu ili ući i plesati.

“Meg, tako sam srećna što si došla.” Natalie me povuče u veliki zagrljaj.

“Nedostajala si mi, devojko.”

“I meni.” Odgovorila sam joj, i zatim se povukla da bih se divila lepoj ženi ispred mene.

“Izgledaš fantastično. Braj i majčinstvo ti prijaju, prijateljice.” I to je istina. Nateliene zelene oči sijaju od sreće i zadovoljstva, njena tamno kestenasta kosa povučena je poyadi u talasima, i nosi fantastičnu crnu haljinu bez rukava.

“Hvala ti. Volim tu haljinu. Tvoj stil se nije promenio.” Odgovorila je sa osmehom na licu. Pogledala sam dole na moju bledo sivu, bez bretela haljinu i srebrne sandale.

5

“Nisam ništa promenila.”

“Osim tvoje kose, kao i obično.” Natalie se smejala, ukazujući na moju kestenjastu kosu, protkanu slojevima plave, i nsmejala sam se sa njom.

“Moja kosa se uvek menja, i to je prilično pitomo za mene. Deci se sviđa, i dobro, znaš… nekad rok cura, uvek rok cura.”

“Znaš…” Natalie se ceri samozadovoljno. “I dalje imam one fotografije na kojima si samo sa gitarom bez ičega.”

“Oh, Bože.” Kikoćem se u znak sećanja na igranje u malom Natalienom studio na koledžu svih tih godina pre. “Možda bi trebala da ih spališ.”

“Ne, ja samo mislim da bi trebala ponovo da okinem. Nisi to uradila od onda.” Pokazala je pogledom na moju ruku i pratim njen pogled do moje tetovaže na unutrašnjoj podlaktici.

“Možda jednog dana.”

“Pa…” krenula je ali je njen muž prekinuo. “Oh, Meg, ovo je moj muž, Luke. Luke, volela bih da upoznaš moju i Julesinu staru prijateljicu, Megan McBride.”

“Zdravo, Megan, drago mi je.” Nudi mi svoju desnu ruku i osećam da mi obrazi dobijaju boju. Odgovorila sam, satvljajući ruku u njegovoj u iščekivanju da je protrese, ali umesto toga, on je podiže do usana i poljubi mi prste.

“Hm, drago mi je das mo se upoznali, Luke.” Osmehnuo mi se svojim filmskim osmehom, onim koji je koristio za svaku naslovnicu magazine u zemlji i onda se izvinio i napustio nas kada ga je Caleb, još jedan od Julesine braće pozvao.

“Hm, Nat?” “Da,” Odgovara sa zadovoljnim uzdahom.

“Ti si udata za Lukea Williamsa.”

Nacerila se i klimnula glavom. “Jesam.”

“Jebote, kako se to dogodilo?”

“Duga priča. Koju ću ti ispričati uz vino jedne noći.”

“To je dogovor.”

“Tu ste!” Jules je uzviknula i obavija ruke oko naših ramena, u grupni zagrljaj. “Meg, drago mi je da si došla!”

“Ne bih to propustila. Iako sam bila iznenađena pozivom.”

“Ti si moja prijateljica. Želela sam te ovde.” Jules se nacerila i pretražila prostoriju pogledom dok joj oči nisu naišle na njenog muškarca.

“On je veoma zgodan, Jules. I potpuno izgubljen u tebi.” Promrmljala sam dok sam pratila njen pogled.

“Da, jeste. I to je uzajamno.”

“Drago mi je zbog tebe.” Uzela sam gutljaj slatkog šampanjca.

6

“Hvala.” Njen osmeh je širok i srećan, i to je istina, ja sam tako srećna zbog nje.

“Kada ćemo da jedemo?” Will je uzviknuo sa stola nedaleko od nas. Ja se trudim da ignorišem Willa Montgomerya, zvanog fudbalski bek, zvani arogantna guzica, celu noć. Uspela sam da ostanem izvan njegovog društva, ali sam osećala njegove oči na meni cele večeri, što ne razumem. Ja svakako njisam njegov tip i nije tajna da nisam zainteresovana.

“Bife je spreman da krene, gospođice Montgomery.” Zgodna, zaobljena plavuša je prišla Jules sa širokim osmehom. “Večera je spremna kada želite.”

“Savršeno, hvala Alecia. Postaraj se da ti i tvoj asistent jedete.”

“O, hoćemo.” Alecia se nasmešila i otišla, pričajući nešto u svojim slušalicama od iPad-a.

“Bože, volim tu ženu.” Jules je uzdahnula i prošla rukom niz svoju crvenu haljinu.

“Ona je neverovatna.” Nat se složila.

“Ko je ona?” Upitala sam.

“Organizator proslava.” Jules odgovara. “Našla sam je kada sam bila domaćin za proslavu rođenja Natine bebe, pre nekoliko meseci. Ona takođe radii venčanja. Ona je genije.”

“Ona je moj jebeni heroj.” Will je gunđao. “Umirem od gladi.”

“Ti si uvek gladan!” Jules mu je uzviknula i svi su se nasmejali.

*** Kako sam završila za Willovim stolom to je misterija za mene. U stvari, ja sedim sa svom Julesinom nemoguće zgodnom braćom, slatkom ženom po imenu Brynna i Stacy suprugom Julesinog brata, koja je divna i vrlo trudna.

Svi su se smejali, šalili jedni sa drugima, i svi skupa izgledali su neverovatno.

Zašto dođavola nisam povela pratnju? Najverovatnije zato što poslednji put kada sam otišla na sastanak, cunami je pogodio Japan. Patetično.

“Dakle, Megan, šta inače radiš?” Julesin brat Matt me pita.

“Ja sam glavna sestra u dečijoj bolnici.”

“Kom odeljenju?” Pitao je i zarezao svoj odrezak.

“Radim sa tinejdžerima obolelim od raka.” Uzela sa parče pečenog krompira i gutljaj vina. Moram uzeti još toga.

7

“Koliko dugo radiš?” Matt pita i gledavši me namršteno. Šta je njegov problem?

“Medicinska sam sestra oko šest godina, na ovom položaju dve godine.”

Matt je dopunio moju čašu vina i ljubazno mi se osmehnuo, uhvatila sam sebe kako mu uzvraćam osmeh.

“Mlada si da imaš tako važan posao.” Pokušao je ljubazno da prokomentariše, ali sam prevrnula očima na njega i ignorisala ga, zaradvši još jedan ljubazan osmeh od njega.

“Dakle, ako Stacy krene da se porađa, možemo tebe obavestiti.” Caleb je predložio i svi smo se nasmejali.

“Ne, ja nisam ginekološka sestra. Ali mogu da pozovem hitnu pomoć.”

Odgovorila sam.

Stacy je protrljala svoj stomak i nasmešila se. “U redu je ljudi, imamo još oko mesec dana do porođaja.”

Isaac se naginje, ljubi obraz svoje žene i šapuće joj na uvo, na šta se ona osmehuje. Ovi ljudi su svi ozbiljno šarmantni. Jules i njena porodica su genetski impresivni. Matt mi sipa još jednu čašu vina i odmah sam uzela gutljaj, gurajući svoj tanjir u stranu. Previše sam nervoyna da bih jela.

U sred razgovora sa Stacy shvatam da osećam kapljice znoja na čelu, tako da se opravdavam i krećem u kupatilo da pritisnem hladnu tkaninu na čelo i osvežim svoj sjaj za usne.

“Meg, sačekaj.” Sranje.

Trudim se da ga izbegnem, ušavši u deo za žene, ali samo me je pratio i zaključao vrata. “Šta radiš to?” Pitam ga sa podignutom obrvom.

“Ti me ne voliš mnogo, zar ne?” Naslonio se svojim visokim telom na okvir vrata i prekrstio ruke preko grudi. Sako je skinuo odavno, tako da je ostao u roze košulji, koja je izgledala neverovatno seksi na njemu, bez kravate i crnim pantalonama. Rukave je povrnuo na gore, pokazujući svoje mišiće. Njegova tamno plava kosa je malo duža i neuredna, a njegove plave oči prelazile su niz moje telo, pre nego što su se zaustavile na mojima.

“Ne znam te dovoljno da bih te volela ili ne.”

“To je sranje.” Rekao je mirno.

“Nije važno.” Slegla sam ramenima i okrenula se da operem ruke i nanesem svoj sjaj za usne, dok me njegove oči nisu napustale. “Šta?” Pitam i okrenem se.

“Zašto mi samo ne kažeš šta sam uradio da te iznerviram, pa da možemo nastaviti dalje sa muvanjem?” Prsla sam u smeh, na šta se on namrštio pa sam se još jače smejala.

8

“Stvarno si arogantni seronja, zar ne?”

“Ne, nisam.” On je mrtav ozbiljan, bez trunke humora u ovoj situaciji.

“Da, jesi. Ne želim da me muvaš.”

On sleže ramenima, kao da je ono što ja želim nebitno. “Nisam seronja, Meg. Šta sam uradio da te tako mnogo uvredim?”

Prestala sam da se smejem i glasno progutala, i samo na trenutak zaista pogledala u njega. Izgleda iskreno. Ali ja nikada neću izbiti iz glave pogled razočarenja u očima mojih pacijenata.

“Nije važno.” Ponavljam.

Odgurnuo se od vrata i prišao mi, pribijajući me na zid kupatila, ruke je oslonio na granitu iznad moje glave. Ne dodiruje me, ali se oslanja tako da je njegov nos samo nekoliko centimetara od mog.

“To jeste važno.” Promrmljao je.

“Zašto?” Moji otkucaji srca su upravo otišli u hiljadu, oh, Bože, on miriše tako dobro. Nakrivila sam svoju glavu, opijena prekomerenim vinom zbog malog unosa hrane.

“Treba da mi kažeš šta sam uradio da te iznerviram, tako da mogu da se izvinim.” Naginje se unazad, samo nekoliko centimetara i njegove oči putuju lagano niz moje telo. Osećam toplotu iz njegovog pogleda i osećam kakvu toplotu izaziva na meni. Njegove oči putuju natrag do mog lica i vidim da njegove plave oči gore. “Izgledaš sjajno u toj maloj haljini sa štiklama i svojoj kestenjastoj kosi koja je u neredu oko tvog slatkog lica.”

“Hm…” Šta je bilo pitanje?

“Reci mi.” Insistira.

“Da ti kažem šta?” Prošaputala sam.

Nacerio se i prošaputao. “Šta sam uradio da te iznerviram, Meg.” “Ja sam u više navrata poslala poruke tvojoj PR i poslednje dve godine, tražeći od tebe i tvog tima da dođete do nas i posetite decu. Svaki zahtev je odbijen, uz odgovor da nisi zainteresovan.”

Namrštio se i odmahnuo glavom. “Nikada ništa iz PR-a nisam dobio o odlasku do bolnice.”

“Tako je.” Sarkastično sam odgovorila i pokušala da se povučem, tako da ne osetim više njegov miris. On me tera na lude stvari. Želim da mu ližem vrat.

“Ne lažem.” Zahtevao je moju punu pažnju. “To nikada nije došlo do mene.”

Oh. Pa, sranje.

“Zašto nisi pitala Jules da razgovara sa mnom o tome? Ili uzela moj broj od nje?”

9

“Dobro.” Zakrkljala sam. “Prvo, ona je moja prijateljica i neću da je koristim za takve stvari i drugo, zašto bih te zvala? J ate ne poznajem?”

Will se osmehnuo tiho i spustio ruku na moje lice, prelazeći kažiprstom preko moje brade, nateravši me da ga pogledam u oči. On je tako visok.

Njegove plave oči me gledaju dok sam polizala svoje usne i kada sam ugrizla donju usnu, oštro je udahnuo a njegove oči su potamnele.

Njegova ruka je lagano prelazila preko moje vilice a drugom rukom je sklonio kosu sa mog ramena, i ja sam se izgubila u njegovim očima. Ne mogu da se pomerim. Trebala bih ga odgurnuti daleko. Ja to ne radim. Ne dozvoljavam čudnim ljudima da me dodiruju u javnim toaletima, dok njihova porodica sedi ispred, razgovara, smeje se i jede. Ali ja ne mogu da skrenem pogled.

Spustio je svoje usne na moje i tako ih nežno okrznuo, osmehnuo mi se na nadmen način po kom je poznat i potonuo u meni, sahranjujući svoje ruke u mojoj kosi, držeći moje lice, tako da može da pokreće svoje usne protiv mojih.

Jebote, on je dobar u ovome. Njegove usne su meke, ali čvrste, i to ih nekako čini savršenim za mene. One se kreću sa preciznošću preko mojih usana ponovo. Zastenjala sam i uvila svoje ruke oko njegovog struka, naginjajući se ka njemu, dok je on uzdahnuo i odjednom ovaj poljubac se pretvorio u potrebu.

Njegov jezik je vršio invaziju u mojim ustima, preplitajući se i plešući sa mojim. Podigla sam se i ovila ruke oko njegovog vrata i gurnula prste u njegovu veličanstveno meku kosu i praktično sam se penjala po njemu, pokušavajući da mu se približim.

Na kraju je obuhvatio moje dupe svojim rukama i podigao me. Noge sam zamotala oko njegovog struka i pre nego što sam znala, moja leđa su udarila u vrata, Will je oslonjen na mene, držeći me čvrsto na mestu i još uvek me ljubeći na smrt. Jebote, ovaj čovek ubija kako ljubi.

“Bože, ti si slatka.” Mrmlja i gircka svoj put preko moje vilice do uveta iv rata. “Moglo bi nam biti mnogo zabavno zajedno, mala.”

Mala? I kao da sam polivena sa kantom hladne vode, probudila sam se.

Ja radim ovo u javnom toaletu,fuj! Sa Willom Montgomeryom. Ne! “Stani!” Zahtevala sam čvrstim glasom.

10

Drugo poglavlje “Ne želiš da se zaustavim.” Gurnuo je svoje kukove protiv mog centra i ugrizla sam usnu da zaustavim jecaj koji želi da se probije iz mog grla.

“Rekla sam stani, Will.”

Povukao se i pogledao me u oči, zadihan sa suženim očima. Odmahnuo je glavom i lagano me spustio na pod. Kolena su mi popustila i on me zadržao sa rukama na mojim ramenima. “Šta nije u redu?” Upitao je.

“Neću raditi ovo sa tobom. Ikada.”

Koraknuo je unazad, vodeći te fantastične ruke kroz kosu i duboko udahnuo dok je čvrsto stiskao zatvorene oči. “U redu.” Teško je progutao. “Žao mi je. Mislio sam da si zainteresovana.”

“Hajde da nešto razjasnimo odmah. Nisam neka glupa sportska grupi, koja umire od želje da uđe u tvoje pantalone i ja nisam tvoja mala.” Bože, mrzim kada me tako zovu.

“Ponovo se izvinjavam zbog nesporazuma u vezi sa svojim PR-om i zbog ovoga. “ Njegov glas je stabilan sada, disanje pod kontrolom i gurnuo je ruke u džepove. Vau, on je zgodan. Liznula sam svoje usne i dalje osećajući njegov ukus na njima.

Volela bih da me opet uzme u naručje i poljubi me i mrzim sebe zbog toga. Možda nije toliko loš kao što sam mislila, ali on nije za mene.

Brzo sam mu se sklonila sa puta i on otljučava vrata toaleta. Pre nego što je otvorio, osvrnuo se na mene i ponudio mi polu osmeh, namignuo i ostavio me na miru.

Moje oči su se pronašle u ogledalu. One su malo staklaste od previše vina i požude. Moja kosa je u neredu, ali sam je svakako tako namestila tako da nema frke. Pored mog sjaja za usne izgledam isto kao kada sam ušla ovde. Pa zašto onda osećam kao da će se sve promeniti?

*** “U redu, za šta pijemo u ovom trenutku?” Pitala sam i pogledala oko stola na moje prijatelje i njihove muškarce. Svi stariji su napustili zabavu pre par 11

sati, i ostali su samo Jules i Nate, Natalie i Luke, Stacy i Isaac, Brynna, Matt, Caleb i Will. Svi ostali gosti su otišli kući, ostavljajući nas da pijemo i nadoknadimo izgubljeno vreme. Nisam se tako dobro zabavila dugo vremena.

Ako popijem i ovo možda mogu zaboraviti na ono u toaletu sa Willom.

Možda. Verovatno ne. Govoreći o Willu, on je nastavio da me gleda i tiho pijucka pivo. Ali ja sam ga ignorisala i podigla još jednu dozu tekile u vazduhu.

Do sada smo nazdravili za bebe, rokenrol, tetovaže, kupovinu, kupovinu opet.

“Ovo je za orgazam, a tri ću imati večeras!” Natalie uzviuje, zarađujući podršku od nas devojaka, dok su muškarci negodovali, svi osim Lukea.

“Za orgazam!” Svi smo se složili i eksirali naše piće. Prestala sam da koristim limun i so još pre tri ture. Pogledala sam u Willa koje je bio sada u dubokom razgovoru sa svojim bratom Calebom i uprkos mom jasno pijanom držanju moje oči su videle samo njega. Isuse. On je sav u širokim ramenima i mišićima, sa njegovom plavom kosom i plavim očima samo želim da mu dam dobar orgazam. Trebalo je da to uradim u toaletu.

Prestani! To govori samo pijana i napaljena Meg. “Dakle, Meg,” Jules je promrmljala kako se nagnula prema men ii prebacila ruku oko mog ramena. “Zašto si ti još uvek sama, moja predivna prijateljice?”

“Zato što je posao moja veza, moja jednako predivna prijateljice.”

“To je sranje.”

“To je u redu.” Gurnula sam je i uzela gutljaj moje pete margarite.

Prkoletstvo, stvarno sam trebala više da jedem.

“Da li ti posao pruća orgazme?” Natalie je upitala kako je puzala Lukeu u krilo.

“Ne.” Zakikotala sam se.

“Onda to nije u redu.” Odgovorila je samozadovoljno.

Ne, to nije u redu, ali to je ono što je. Moram da promenim ovu temu.

“Trebala bi da pevaš nešto.” Jules je pljesnula rukama i odskočila sa svoje stolice.

“Sve ću vas ubiti glasom ako budem pevala.”

“Pevaj.” Jules zahteva.

“Jedva mogu da govorim. Bez pevanja. Nisam pevala dugo vremena u svakom slučaju.”

“U redu, onda hajde da igramo.” Jules je ustala ali se zaljuljala. Nate je vuče u krilo.

“Mislim da je vreme da te odvedem u sobu, dušo.” Obuhvatila je njegovo lice rukama i osmehnula mu se.

“Dobro, mogu li dobiti neke orgazme?”

12

“Mislim da mogu to da sredim.” Odgovorio je sa podsmehom.

“Nije fer!” Natalie uzvikuje. “Želim i ja orgazme!”

Dragi Bože, da li smo uvek pričale o orgazmima kada smo pile na koledžu?

“Onda i mi idemo gore u sobu, daću ti orgazme.” Luke je poljubio Natalie u obraz i ustao sa njom u rukama.

Isuse, Luke Williams je u istoj prostoriji sa mnom i govori o orgazmu. Ovo je ludo.

“Ja sam krenula.” Ustala sam i dohvatila svoju tašnu. Prostorija se malo vrtela, ali sam se uhvatila za stolicu i duboko udahnula.

“Ne voziš ti?” Nate pita.

“Ja ću pozvati taksi.”

“Ja ću te odvesti kući.” Will je odjednom ustao i držao me za lakat. “ I ti si popio previše.” Podsetila sam ga.

“Popio sam jedno pivo. Dobro sam.” Oh “Stvarno?”

“Ja sam u sred sezone, Meg, ne mogu da pijem puno.”

“Kakve sezone?” Upitala sam kako se soba vrtela oko mene. Nejasno sam svesna šta se događa oko mene, ali sam previše pijana da obraćam pažnju na to.

“Fudbalske.” Nežno je rekao i sklonio mi kosu iza uveta.

“Ti želiš da igraš fudbal?” Tako sam zbunjena. “Ja sam previše pijana da igram fudbal.”

Will se smeje i odmahuje glavom. “Ne dušo, ja ću igrati fudbal u nedelju.

Sa svojim timom. Zapamtila?”

“Oh, da. Ti si fudbalska zvezda.” Gurnula sam ga i okrenula se prema svojim prijateljima. “On je veliki fudbalski igrač. Da li ste znali za to?”

Natalie se zakikotala. “Meg, ti si smešna. Drago mi je da se opet družiš sa nama.” “Čoveče. Ti je imaš?” Caleb je upitao.

“Da, imam je.” Will potvrđuje.

“Koga imaš?” Pitam.

“Tebe, pijana devojko. Hajde.” Okrenuo se i krenuo ka izlazu, krenem da ga pratim, ali iz nekog razloga moje noge su otkazale.

“Hm, Will?”

“Da?” “Izgubila sam noge.” “Šta?” Smeje se.

“Ne mogu da pronađem svoje noge.” Zašto se svi smeju? Ovo je ozbiljno!

13

“U redu. Imam te.” Podigao me bez napora i naslonio na svoje grudi.

“Ne moraš da me nosiš.”

“Ako želim da ubacim u auto i odvezem kući, mislim da moram.”

“Mislila sam da želiš da igraš fudbal.” Zevam se i naslanjam glavu na njegovo rame. Hmm… još uvek lepo miriše.

“Ne večeras.”

“Msilim da sam pijana.”

“Odakle ti takva pomisao?” Nacerio se.

“Ne teraj me da te povredim, Montgomery.”

“Da, uplašila si me sada.”

*** “Koja je ovo vrsta automobila?” Pitam.

“To je Shelby.”

“Da li je Shelby tvoja devojka?” Pitam, prestravljena. Sranje! Bila sam sa tipom koji ima devojku.

“Ne, ovaj automobil je Shelby Mustang, Megan.”

“Oh. Onda, ko je tvoja devojka?”

“Nemam devojku.”

“Zašto?”

“Nemam vremena.” Slegao je ramenima. “Niko me nije zanimao, do nedavno.” Promrmljao je zadnji deo i pre nego što sam mogla da ga pitam šta misli pod tim, stigli smo do moje kuće.

“Hvala na vožnji.”

“Nema na čemu. Ostani tu.”

Ja ne bih mogla izaći iz auta čak i da sam želela. Veoma je nisko, ali je lepo. Sedište je udobno. Odjednom se otvore suvozačeva vrata a Will je nagnut unutra i izvlači me napolje.

“Verovatno bih mogla sada da hodam.”

“Sumnjam. Samo se nemoj ispovraćati po meni, molim te.”

Pa, nije mi se povraćalo dok to nije pomenuo. Sada mi se u stomaku kotrlja i imam odvratan osećaj u zadnjem delu grla. Sranje!

“Gde su ti ključevi?” Pita.

“Torba.”

“Da li želiš da ih pronađem?”

14

“Da.” Samo diši. Samo diši i nećeš povratiti.

“U redu, spustiću te. Samo se nasloni na zid na trenutak.”

On govori engleski? Ja ga ne razumem, sve što mogu je da se koncentrišem da ne povraćam. Otvorio je moju torbu i pronašao ključeve.

“Ovaj.” Pokazujem mu koji otvara vrata, on otključava vrata i ponovo me podiže i nosi.

“Nemaš alarmni sistem?” Pita me namršten.

“Ne.” “Zašto ne?” Pita.

“Previše skupo. Jebi ga, spusti me.”

Spustio me na pod i čim su mi noge udarile u tlo, potrčala sam u kupatilo i izbacila iz sebe oko dve boce tekile u wc šolji. Oh, dragi Bože, neka prestane.

Moj stomak je u konvulziji i osećam kako znoj izbija na mojoj koži.

Odjednom kosa mi je zahvaćena i sklonjena sa lica, a hladna tkanina pritisnuta na zadnjem delu vrata. Jebi ga, zaboravila sam da je on ovde. Kako ponižavajuće.

“Možeš ići.” Mrmljam i odmaram čelo na ruku i dalje se pridržavajući za wc šolju.

“Ja ću ostati.” Njegov glas je odlučan i malo sumoran.

“Dobro sam Will.”

“Neću te ostaviti ovakvu.” Nežno mi je podigao glavu i pritisao hladnu tkaninu na moje čelo, zastenjala sam od olakšanja.

“To je dobro.”

“Znam. Da li si završila sa povraćanjem?”

“Mislim da jesam.”

“U redu, hajde da idemo u krevet.”

“Hej!” Moja glava se trgnula na gore i pogledala sam ga. “Nećeš me dobiti u krevetu.”

“Da, hoću. Ne brini, draga, ne hanki panki.” Nacerio mi se i uzdahnuo kada je još jedan talas mučnine prošao kroz mene. Iznenada, sam umorna do kostiju.

“U redu.” Ustala sam a on je čudno obavio ruku oko mog struka. Suviše je visok za svoje dobro.

“Dobro sam, Will. Najgore je prošlo. Možeš otići.”

Bljesnuo je u mene i obrisao mi lice hladnom krpom. “Uveriću se da si zaspala pre nego što odem.”

“Zašto? Nisam baš bila dobra prema tebi?”

“Zato što ja nisam seronja, a što pre to shvatiš tim bolje.”

15

Namrštila sam se na njega, ne razumevši ga. On otvara fioke u mom ormanu, muvajući kroz moju odeću i čarape, a zatim vraća pogled na mene, namršten.

“Gde su ti pidžame?”

“Ne nosim pidžame.”

“Pa šta nosiš u krevetu?” Pita i postavlja ruke na svojim kukovima.

“Ništa.”

Zatvorio je oči i izdahnuo duboko, zatim pretražuje kroz moje fioke ponovo dok ne pronađe staru majicu i baca mi je. “Evo, obuci ovo.”

“Zašto?”

“Zato što ulazim u krevet sa tobom, a ti ne možeš biti gola ili ću biti seronja.” Izgleda skoro ljut.

“Okreni se.” Promrmljala sam. Kada se okrenuo, brzo sam otkopčala haljinu i izašla iz nje, navukavši majicu preko glave. Ne nosim gaćice, ali majica je dovoljno duga da se to ne vidi, tako da ne brinem. “Mislim da ne mogu da skinem sandale a da ne padnem.”

Will se okreće prema meni a oči su mu omekšale. “Tako si mlada sada.”

“Sigurna sam da izgledam kao govno, ali u redu. Sandale?”

“Sedi.” Kleknuo je ispred mene i skinuo mi cipele, a onda me spakovao u krevet. Skinuo je svoju košulju i spustio je na moju stolicu. Svetog mu pakla, ima telo Betmena.

“Lepa ti je kuća.” Mrmlja.

“Hm.” Zatvorila sam oči da blokiram pogled na uglavnom golog Willa. Čujem da otkopčava pantalone i šuštanje kada izlazi iz njih, a onda je krevet ulegnuo kada se spustio pored mene. Okrenuo me od njega i povukao da se leđima pribijem uz njega.

“Spavaj.”

“Zašto si još uvek ovde?” Pospano sam upitala. Trebalo bi da zahtevam da ode, ali prokletstvo, tako je dobro ležati pored njega.

“Ne znam.” Prošaputao je.

16

*** Will

Odmah je zaspala, ušuškana protiv mene, njen dah je usporen. Pa, zašto sam onda još uvek ovde? Dobro pitanje. U svom je domu i sigurna u krevetu, ona će samo da odspava i biće dobro ujutru, iako malo mamurna. Ali ležeći ovde sa njom osećam da tako treba biti, i po prvi put nakon dugo, dugo vremena osećam se zaštitnički zbog žene sa kojom nisam u vezi.

Ona je drugačija. Nije je briga o mom poslu ili mojoj porodičnoj vezi. I ona mi je rekla ne. To je novo za mene.

Osmehnuo sam se i poljubio vrh njene glave, uživajući u mirisu njene kose i načinu na koji se njena kosa oseća na mom nosu. Uzdahnula je duboko i pritisla protiv mene, gurajući dupetom protiv mojih prepona. Njena majica se podigla i mogu osetiti njeno dupe. Njeno toplo, golo dupe. Jebi me.

Ova mala žena ima kestenjaste oči i telo koje vrišti za seks, oštru duhovitost i osmeh koji ubija. Rupica na njenom desnom obrazu je jebeno slatka. Loše je za mene ako mi se i dalje bude mrštila. Pitam se šta će biti potrebno da mi se osmehuje više i veruje mi. Zato što ću je opet videti.

Meg mrmlja tiho i okreće se u mojim rukama, naslanja lice na moje grudi i obavija ruku oko mog struka, stežući me čvrsto. Sklanjam joj kosu sa obraza i ljubim je u čelo pre nego što is am zaspim.

Dođavola da, videću je opet.

17

Treće poglavlje Dve nedelje kasnije “Meg, imaš poziv na liniji četrdeset šet.”

“U redu, Jill, hvala.” Ostavila sam tabelu sa dokumentacijom o lekovima i javila se na telefon.

“Ovde Meg.” “Megan McBride?” Ljubazni ženski glas pita.

“Da li mogu da vam pomognem?”

“Nadam se. Ovde Susan Jones. Iz kancelarije za odnose sa javnošću Seattle fudbalske organizacije.”

Oh, dođavola. Moj stomak se okrenuo a moja gornja usna je počela da se znoji. “Zdravo.”

“Zovem u ime Willa Montgomerya. On želi da prihvati vaš poziv da dođe do vašeg odeljenja. Trljala sam čelo prstima i ugrizla se za usnu.

“Dobro. Prirpemiću sve.”

“Odlično. On bi voleo da se pojavi u sredu.”

“Ove nedelje?” Moj glas je mnogo viši od normalnog, ali ne mogu pomoći. On želi da dođe kod nas za dva dana?

“Tako je.”

Uzdahnula sam od olakšanja. Deca će biti tako uzbuđena, nema šanse da kažem ne. “U redu. Koje vreme?”

“Oko jedan sat?”

“U redu, očekujemo ga.”

Spustila sam i gledam u telefon. Jebi me. Will Montgomery dolazi ovde za dva dana. Prošlo je dve nedelje od trenutka u toaletu. Od mog kolosalnog sramotnog pijanog izdanja. Nakon što sam se probudila sledećeg jutra, gola u mom praznom krevetu. Stvarno moram da ga pitam kako sam dođavola završila gola. Ako me moje mutno sećanje služi popela sam se u krevetu u majici.

A onda, na kraju nevefrovatno zbunjujuće večeri, Will je naložio da se moj auto doveze do moje kuće sledećeg jutra, tako da nisam morala da uzimam taksi i sama odem po njega. Slatko? Možda.

Ipak, ni reči od njega od tada. Naravno, on je zauzet profesionalni fudbaler i u sred je fudbalske sezone, a možda jednostavno nije zainteresovan za mene nakon načina na koji sam se ponela prema njemu.

Nisam ga mogla kriviti ako je to slučaj. A da ne pominjemo, da se nisam napila nikada ne bih bila intimna sa njim. Ja sam idiot.

18

A sada želi da dođe na moj posao i obiđe moje pacijente. Verovatno je samo to trik za publicitet. On će nesumnjivo povesti fotografa sa sobom, da može da se slika sa bolesnom decom, i to će izgledati sjajno na vestima.

Arogantna guzica.

*** “On je ovde. Obezbeđenje je upravo nazvalo.” Jill se nacerila i odigrala mali srećni ples. Ona i ja radimo zajedno od prvog dana. Ona je prelepa mala plavuša, sa tamno braon očima i raskošnom figurom. Takođe je srećno udata ii ma troje dece, ali nema averziju prema flertovanju sa seksi fudbalerima. Ko može da joj zameri?

“U redu, idem do liftova da ga sačekam. Ne zaboravi, deluj iznenađeno.”

Namignu mi i krenula sam do lifta. Javila sam roditeljima da dođu danas, da bi mogli da ih slikaju sa decom, i na kraju sam odlučila da to bude iznenađenje za decu. Na kraju, lift se otvorio i mogla sam samo da gledam.

Doveo je svoja četiri saigrača, obučeni u plave farmerke i njihovim dresovima tima, guraju kolica puna poklona, korpe upakovane u celofan, pune njihove opreme, kape, dresova, pidžama, zastava… doneli su takođe i plišane životinje i igrice. Pogledala sam u Willove svelte, srećne plave oči i ne mogu zaustaviti osmeh koji mi se širi po celom licu. On će razmaziti moju decu!

“Hej, ti si najlepša medicinska sestra koju sam ikada video.” Nudi mi taj samouvereni osmeh i ostali momci iz lifta ga prate. Oni su svi tako visoki i široki, što čini da se osećam malom pored njih.

Pogledala sam u svoju jednostavnu plavu uniformu i nasmejala se.

“Naravno jer su uniforme i kike privremena moda ovih dana.”

Nagnuo se da me poljubi u obraz i prošaputao mi je na uho. “Najseksi medicinska setra koju sam ikada video.” Pa, dobro.

Glasno sam pročistila grlo i Will me upoznaje sa saigračima, Jarrel Sanders, Thomas Jones, Kip Sutherland i Trevon Wilson. Oni su neverovatno ljubazni i malo nervozni, sa rukama u džepovima premeštali su se sa noge na nogu, gledajući po bolničkom koridoru.

“Hvala puno, svima, što ste došli. Nisam rekla deci da dolazite. Želela sam da to bude iznenađenje. Ali roditelji znaju, tako da bi mogli doneti svoje kamere i ostale stvari.” Momci klimaju glavom i bacila sam pogled oko lobija. “Bez novinara?”

19

Willovo se uozbilji. “Ne, bez štampe. Ovo nije foto sesija, Meg. Ovde smo zato što želimo da budemo.”

“Kako si nagovorio PR damu u to?” Pitam, iznenađena.

“Ona radi za nas, a ne obrnuto.” Jednostavno je odgovorio i zgrabio kolica puna poklona za moju decu. “Pokaži put.”

Vodila sam momke niz hodnik, sa širokim osmehom na licu i namignula Jill koja je stajala za pultom za sestre sa prekrštenim rukama.

“Počnimo od Nicholasa. On je igrao fudbal do protekle zime kada se povredio na terenu i otkrivena mu je osteosarcoma.” Momci su se namrštili sa zabrinutošću. “Rak kostiju.” Promrmljala sam i pokucala na Nickova vrata.

“Da.” Čula sam ga kako odgovara.

Otškrinula sam vrata i zaštitila momke da se ne vide. “Da li imaš malo vremena?”

Njegove plave oči su se zapalile i nacerio mi se. Ima tako zaljubljen pogled i to je slatko. “Uvek imam vremena za najseksi sestru ovde.”

Otvorila sam vrata široko i sklonila se tako da momci mogu da uđu, Will se nagnuo prema meni i prošaputao mi na uvo. “Vidiš? Najseksi sestra.”

Nick je pobledeo, njegova vilica pada, a onda počinje da se smeje. “Oh, Bože!”

“Hej, čoveče.” Will prvi prilazi i nudi mu ruku. “Zadovoljstvo je upoznati drugog igrača.”

“Ne igram više.” Nick je promrmljao.

“Jednom igrač, uvek igrač, čoveče.” Will se nacerio i seo pored njegovog kreveta. “Na kojoj poziciji si igrao?”

“Bek.” Nick odgovara stidljivo, ne mogavši da pogleda Willa u oči.

Njegova kosa je nestala, i njegovo jednom jako telo sada izgleda slabo u velikom bolničkom krevetu.

“Da li si bio dobar?” Will pita.

“Jebiga da, to je bila moja prva godina a imao sam ponude iz USC i Floride.” Rekao je ponosno.

“Prokletstvo, žao mi je čoveče.”

Izašla sam iz sobe i pustila momke da ćaskaju sa Nickom, dali su mu poklone i učinili da pamti ovaj dan do kraja života. Prokletstvo, celog njegovog života.

Oko sat vremena kasnije, vratila sam se, igrači su se smejali i šalili međusobno sa Nickom. Will mi se slatko osmehnuo. “Moramo da razgovaramo kasnije.” Promrmljao je.

Progutala sam i nagnula glavu u stranu. Razgovarati? O čemu? Nemam vremena da ga pitam.

20

“U redu, momci, ako ste udobno proveli vreme, ima puno dece koja žele da vas upoznaju. Imam dodatno osoblje danas pri ruci da nas vodi okolo i uvede vas kod mališana i njihovih roditelja.

“Zvuči odlično.” Sanders odgovara i nudi Jill samouveren osmeh. “Vodi, dušo.”

Svako od njih zgrabi korpe pune poklona i prati moje osoblje na razne delove odeljenja, smejem se kada čujem krike uzbuđenja koji dolaze iz soba.

“Ovo je super Will. Ova deca će pamtiti ovo do kraja života. Hvala ti.”

“Moje je zadovoljstvo. Ja sam zaglavio sa tobom, ako ti ne smeta. Gde dalje?”

*** U redu, čovek je dobar sa decom. On je ljubazan i dobar slušalac. Srpljivo je pozirao za nekoliko desetina fotografija, flertovao sa mojim devojkama, a momci su osećali kao da im je prijatelj i sve je generalno super danas.

Svih pet igrača na kraju je stiglo do svake sobe i razgovaralo sa svakim pacijentom. Sada smo se svi okupili u zajedničkoj prostoriji koju smo namestili za porodice, gde mogu da dođu i odmore. To je nedavno redizajnirano i sa ponosom hvali dve hiljde kvadratnih metara. Prostorija je cela u kožnim kaučima, raspoređenim u krug, ogromnim televizijskim ekranom montiranom na jednom zidu, stolovima i stolicama u blizini izlaza sa laptopovima i dosta slobodnog prostora.

Sada su ostali najstariji pacijenti, koji su u stanju da napuste svoje sobe i našli smo se svi u ovoj prostoriji, tako da deca mogu da postavljaju pitanja i malo više vremena provedu sa timom pre nego što odu. Već su ovde pet neverovatnih sati.

“Meg, treba mi pomoć sa infuzijom u sobi dvadeset.” Dr Sanchez, šapuće mi na uvo, kako ne bi prekinula našu sesiju.

“Nema problema.” Pratim je nazad do sobe i pomažem joj, a onda kada sam se vratila u prostoriju za odmor, ostajem van vida, tako da mogu da slušam.

“Dakle, da li imaš devojku, Will?” Šesnaestogodišnjakinja po imenu Liza pita sa stidljivim osmehom.

“Ne, nemam, slatkice.”

“Zašto ne?” Neko pita.

“Pa, postoji jedna žena koja me zanima, ali mislim da joj se ne sviđam.”

21

“Pa onda je ona glupa.” Liza uzvraća i svi se smeju.

“Ne, ona je pametna.” Trevon se šali, udarajući blago Willa u rame.

“Ko je ona?” Nick ga pita.

“Zapravo, vi je poznajete.” Will počinje i ja sam se ugrizla za usnu a moje oči su se raširile. Sranje! “Voleo bih da bolje upoznam Meg.” “Pa ond je pitaj da izađete.” Neko van moje linije vida ga savetuje.

“Ne mislim da je zainteresovana za mene.”

“Mi možemo da ti pomognemo.” Liza nudi. “Mi je poznajemo stvarno dobro.”

“Hm, u redu.” Will iznenada zvuči nervozno i ja se cerim.

“Ona voli muziku” Moja pacijentkinja Bree mu kaže.

“I čokoladu.” Dodaje Mike.

“I ona voli zagrljaje.” Moj trinaestogodišnjak, Jason mu kaže.

“Ali, ako se zajebavaš sa njom, ja ću ti iščupati srce iz grudi, prokletog mi raka.” Nick kaže jasno i grubo.

“Nick!” Njegova mama uzvikuje. Moje noge su ukorenje u podu. Trebalo bi da ode mi da se pobrinem za ovo, ali ja ne mogu da se pomerim. Želim da čujem Willov odgovor. Tišina ispunjava prostoriju i ja zamišljam kako se dvojica momaka, jedan odrastao i jedan u odrastanju gledaju jedan drugog.

Konačno, Will kaže, “Znaš, Nick, već sam imao puno poštovanje prema tebi danas iz našeg današnjeg ćaskanja, ali sada mislim da si opak. Ti si dobar čovek. Ne moraš da brineš o Meg.” Hodam u sobu na vreme da vidim kako Nick trezveno klima glavom i gleda u pod. Ostala četiri igrača gledaju u Nicka sa strahopoštovanjem.

“U redu, svi.” Moj glas je svetao, ne dajući im do znanja da sam čula njihov razgovor. “Znam da verovatno imate mnogo više pitanja za naše goste, ali mislim da je vreme da ih pustimo da idu. Oni su proveli dosta vremena sa nama danas.”

Začulo se nekoliko stenjanja, ali soba je eksplodirala apaluzom.

“Hvala!” Deca su uzvikivala, a svih pet igrača je izgledalo kao da im je pomalo neprijatno, ali su ih pohvalili ogromnim, ponosnim osmehom.

Nnnnnn “Neman a čemu.” Will odgovara, kada aplauz jenjava.

“Srećno u nedelju,” Bree tata viče, “Uložio sam novac na vas!”

“Videćemo šta možemo da uradimo.” Sanders odgovara.

Pratim igrače nazad do lifta, Will i ja zaostajemo za drugima. On uzima moju ruku u njegovu, ali sam se odvojila i pogledala ga.

“Ne na mom poslu, Will.”

“Oh, znači mogu da te držim za ruku van posla?” Pita sa samouverenim osmehom.

22

“Nisam to rekla.” Proklet bio.

“Isprati me do kola.” Mrmlja do mene, tako da mogu samo ja da ga čujem.

“Nisi došao sa ostalima?” Pitam.

“Ne, Trevon se zaustavio u centru za obuku na putu ovamo da bi uzeo poklone i svi smo se sreli ovde.”

“Dobro.”

Kada smo stigli do garaže, Willovi saigrači su me naizmenično čvrsto zagrlili.

“Nemaš lak posao, mlada damo.” Kip mrmlja a njegovo lice je sumorno.

“Dani kao što je ovaj, čine moj posao fantastičnim, Kip. Ozbiljno, hvala svima što ste došli. Ne znate šta to znači onoj deci.”

“Zašto nas nisi pitala ranije da dođemo?” Jerrel pita a Will kašlje gušeći se u svom režanju.

“Zapravo, jesam. Nekoliko puta. Ali je odgovor uvek bio ne.”

“Jebena Susan.” Trevon mrmlja mračno. “Od sada, kontaktiraj nas direktno. Pretpostavljam da imaš Montgomeryev broj?”

“Uh, ne.” Vrtim glavom, stisnutih usana.

“Pa, dođavola, daću ti moj broj.” Kip se ceri. “I to ne samo zbog posla.”

“Nazad, Sutherland.” Will ga upozorava. “Imam ovo.”

“Dobro.” Kip mi namigne i svi su ušli u svoje automobile i otišli.

“Dakle,” Will mrmlja i korača ka meni. Uprkos magnetnom privlačenju koje osećam, koraknula sam unazad.

“Treba da se vratim.” “Želim da te vidim, Meg.” Pa, on je iskren, zar ne?

“Ne mislim da je to dobra ideja.” Promrmljala sam.

Njegove oči su se suzile i prekrstio je ruke preko grudi. “Što da ne?”

“Ovo je vrlo zauzeto vreme za tebe, Will, i moj posao čini mene zauzetom takođe. Pakla mu, nisam čula ni reči od tebe prošle dve nedelje, pa sam pretpostavila…”

“Broj jedan, nemoj pretpostavljati. Ikad.” Njegov glas je čvrst i odmah je zgrabio moju pažnju. “Broj dva, da, mi smo zauzeti, ali možemo naći vremena. I broj tri, ja sam zainteresovan.”

“Kako sam završila gola jutro posle zabave?” Ispalila sam, osramoćena jer ne mogu da se setim. Njegove oči treperele su vragolasto.

“Probudila si se gola?” Pitao je, sa polu kezom na njegovom lepom licu.

“Da, ali sećam se da si me naterao da obučem majicu.”

“Još uvek si bila u majici kada sam otišao tog jutra. Rekao sam ti, ne hanki panki.”

23

“Iznenađena sam da nisi ništa pokušao.”

“O, veruj mi, šećeru, imati tvoje čvrsto, golo dupe protiv mog kurca je prokleto privlačno.” Koraknuo je bliže meni i stavio mi prst na bradu, podigavši moju glavu da ga pogledam. “Ali ja te ne bih iskoristio kada nisi pri čistoj svesti.

Kada te budem jebao, znaćeš tačno šta radimo, kako se osećaš i neću prestati dok ti se noge ne protresu a komšije znaju moje ime.”

Jebeni pakao.

Lagano je okrznuo moje usne svojima jednom, a zatim dva puta pre nego što je čvrsto uhvatio moje lice svojim rukama i potonuo u meni, ljubeći me čvrsto. Bože, jednako je dobar kako ga se sećam, ako ne i bolji, a ja ne mislim da je to moguće.

Da nosim gaćice, one bi bile natopljene. Ja sam zadihana i samo želim da se popnem na njemu. Povukao se i nežno mi sklonio kosu sa lica.

“Tako si slatka, mala.”

Sranje.

Povukla sam se iz njegovog zagrljaja i protrljala ruke niz lice, pokušavajući da razbistrim glavu.

“Will, rećiću ti samo jednom. Molim te, nemoj da me zoveš mala, nikada.” Moj glas je kontrolisan i čvrst. A on se uozbiljio.

“Zašto?”

“Ne dopada mi se.”

“Zašto?” Pita ponovo.

“Moj propali otac me je nazvao tako, tokom nekoliko puta koliko sam ga videla, i to mi je fuj. Samo nemoj, u redu?”

“U redu. Nikad više.” Slegne ramenima i osmehnu mi se. “Žao mi je.”

Vrtim glavom i počinjem da se povlačim nazad u lift. “Moram da se vratim.”

“Zvaću te.” Obećava on, ali sam samo odmahnula glavom i sarkastično se osmehnula.

“Naravno da hoćeš.” Sarkastično sam odgovorila i nestala u liftu.

24

Četvrto poglavlje “Meg, ovo je upravo stiglo za tebe.”

Sedim za kompjuterom, odgovarajući na mail i pijem Starbucks, odmarajući pre nego što moram da uzmem izveštaj iz noćne smene i počnem sa radom. Jill predaje ogroman buket cveća, rozih ruža. Sahranila sam nos u njih i udahnula. Znam od koga su, ali izvlačim karticu i nacerim se.

“Zaboravila si da mi daš svoj broj. Moj je 206-555-3598. Iskoristi ga molim te.”

Dakle, on je malo šefujući.

“Zvaćeš ga?” Jill je pitala iza mene, jasno odavši da je pročitala preko mog ramena i ja se smejem.

“Poslaću mu poruku za sada.”

“Do đavola, ja bih uradila mnogo više, nego mu samo poslala poruku. Da li si ga videla?”

Prevrnula sam očima na nju i vratila karticu na svoje mesto. “Bila sam ovde juče, sećaš se?”

“Deca još uvek pričaju o tome. Bilo je stvarno lepo.” Jill hvata tabelu i počinje da beleži.

“Da, bilo je.” Promrmljala sam i izvukla svoj telefon iz džepa. Dodam Willov broj u kontakte, ali umesto upisivanja njegovog imena označila sam ga kao Fudbalska zvezda. Zakikotala sam se i otvorila poruku za pisanje.

“Hvala na lepom cveću.”

Pritisla sam pošalji i završila svoj email i kafu, i počela da uzimam izveštaj od moje saradnice. Oko sat vremena kasnije, osećam tiho zujanje mog telefona u džepu.

“Nema na čemu. Večera večeras?”

On ne gubi vreme, zar ne? Večeras mi je jedino slobodno veče. Počevši od sutra radim okret smene do ponedeljka, a da budem iskrena, želim da ga vidim.

“Naravno. Završavam sa poslom u šest.”

“Dobro za tebe, devojko.” Okrenula sam se i bljesnula u Jill.

“Da li uvek čitaš preko mog ramena?” Pitala sam.

“Ne, ali sada kad znam da će biti sočnih stvari za čitanje, hoću.”

Namignula mi je i otišla dalje.

“Doći ću po tebe u sedam.”

25

*** “Izgledaš fantastično.” Will se nasmešio kada sam otvorila ulazna vrata.

Ja sam u beloj haljini sa mekanom čipkom, koja seže do pola butina, i braon kaubojskim čizmama. Nekoliko dugih ogrlica visi oko mog vrata, velika manžetna narukvica stoji na mom levom zglobu, a kosa mi je puštena. “Šta si uradila sa kosom?” Pitao je.

Nacerila sam se i prošla prstima kroz nju. “Dodala sam nekoliko rozih pramenova. Deca na poslu misle da je zabavno, a i ja isto.”

“I ja mislim isto.” Osmehnuo mi se nežno i koraknuo unazad, da bih izašla.

“Sranje, imaš Shelby Mustang!” Zaprepastila sam se kada sam zatvorila vrata iza mene. Will je gledao u mene a zatim krenuo da se smeje.

“To je isti auto kojim sam te odvezao kući nakon zabave, Meg.” Trepnula sam na njega a onda čeznutljivo pogledala u njegov automobil.

Vozila sam se u Shelby i ne sećam se? Nema šanse!

“Molim te, reci mi da nisam povratila u njemu.”

“Srećom, nisi.” Nacerio mi se i sklonio jedan rozi pramen iza mog uveta.

“Gde idemo?” Pitam kao me je pratio do njegovog spektakularnog automobila.

“Mislio sam da odemo na jednom mestu u centru grada na večeru i možda da prošetamo pored vode.”

Umesto da uđem u auto, hodam ka zadnjem delu i zurim u grb zmije koji je hromiran, pakla mu, čak su i gume takve. Automobil je crne boje, sa zatamnjenim staklima, čineći da hrom izgleda još sjajnije. Vidim svoje oči na staklu i uzdahnem.

“Meg?” “Molim.” Okrenula sam se i pogledala u zabavljeno plave oči, odmahnula sam glavom žalosno. “Žao mi je, šta si rekao?”

“Jesi li dobro?” Pitao me sa osmehom, prilazeći mi i stavljajući ruku na donjem delu mojih leđa. Između njegovog dodira i ovog auta ne mogu da dišem.

“Ovo je Shelby.” Kažem, kao da to sve objašnjava.

“Znam.” Odgovorio je. “Da li si ti robot?”

“Ne, ja samo stvarno, stvarno volim ovaj auto.” Isuse, ja volim njegov auto. Seksi je kao pakao. Odjednom, zamišljam sebe kako se spustam na prednjem sedištu dok on vozi i steže me za butane.

26

“Šta to prolazi kroz tvoju neverovatnu glavu?” Pitao je, oči su mu sužene, uhvatio me je za ramena i naterao da ga pogledam. Progutala sam.

“Ništa.” Lažem.

“Ti si užasan lažov.”

“Recimo da je ovaj automobil zaista seksi, i radi mi neke stvari.”

Odgovorila sam ne gledajući ga u oči.

“Zaista.” Nasmejao se široko. Prišao mi malo bliže, podižući moje lice da ga pogledam. Auto me je držao sa jedne strane, i on je krenuo sa spusti lice na moje, ali sam brzo izašla iz njegovog zagrljaja.

“Ne budi neke ideje u glavi.” Upozorila sam ga i otišla do otvorenih suvozačevih vrata. Koraknuo je ispred mene, blokirajući mi put.

“Zašto ne?” Pitao je.

“Ovo je samo prvi sastanak.” Podsetila sam ga.

“Pa?” “Dakle, nema ideja, Montgomery.” Pokušavam da gledam sa strane ali ne pomaže, pogledala sam u njega i osmehnula mu se. On je previše… Will.

“Nemoj mi reći da imaš glupo pravilo devojaka, tri sastanka pravilo?”

Slegla sam ramenima, ali nisam odgovorila. Dođavola da, imam tri sastanka pravilo!

“Možemo računati veridbu kao prvi sastanak?” Pitao je i koraknuo unazad i omogućio mi da kliznem u kožno sedište. Sedim u Shelby! Jebote.

“Ne.” Odgovorila sam kada se graciozno spustio u svoje sedište.

“Ali doveo sam te kući.” Podsetio me je sa lukavim osmehom.

“Ali me nisi odveo tamo, tako da to nije bio sastanak.” “Šta je sa juče u bolnici?” Pita i spaja se u saobraćaj.

“Sve što uključuje moj posao nije sastanak.” Nasmejala sam se i pokrenula svoju ruku niz kontrolnu tablu. “Ovaj auto je svaka moja fantazija.” Šapućem.

Will okreće glavu prema meni i počinje da se smeje, velikim, glasnim smehom i ja mu se pridružujem, smejući se kao luda.

“Odlično, sada izlaziš sa mnom samo zbog mog auta.”

“Preživećeš.” Slegla sam ramenima. “Pa, kako je Jules? Nisam imala priliku da je pozovem nakon veridbe.”

“Ona je dobro. Zauzeta je svojim novim poslom i planiranjem venčanja.

Ne znam zašto su rešili da se tako brzo venčaju.” Namrštio se a ja želim da povedem prste kroz njegovu raščupanu kosu, ali sam ih držala spojene čvrsto na mom krilu.

“Da li su odredili datum?”

“Da, početkom oktobra.”

27

“Zašto tako brzo?” Pitam, iznenađena. To je samo par meseci daleko.

“Ko zna? Govorimo o mojoj sestri. Ona celog svog života priča kako nije zainteresovana za udaju, onda se zaljubi u momka i sada ne može da sačeka.”

Namrštio se i skrenuo za parking.

“Možda je samo spremna za to.”

“Pretpostavljam.”

“Zar ti se ne dopada Nate?” Pita mi okrenem se da mogu da ga pogledam u lice.

“Dopada mi se. On je dobar momak, i očigledno je da voli moju sestru.”

Parkirao se u garaži i široko sam mu se osmehnula. “Šta?” Pita.

“Dakle, ti samo voliš da budeš veliki zaštitnički brat onda?” Zezam ga.

Namrštio se a onda mi se nacerio. “Da, ne mogu da se oduprem tome.”

“Jules je dobro Will.” Stisla sam ga za butinu i on hvata moju ruku i ljubi moje prste, jedan po jedan i samo od tog kontakta moj stomak se grči, a dah zastaje, pitam sebe kako ću jebeno izdržati još dva sastanka.

“Prsti ti imaju male žuljeve po njima.” Mrmlja.

“To je od gitare.”

Negove plave oči ispunjavaju moje. “Voleo bih da te čujem kako sviraš, jednom.”

“Nekada.” Odgovorila sam mu i nacerila se.

“Volim tvoju rupicu na obrazu.” Nagnuo se i poljubio mi rupicu tiho, jednom, a zatim ponovo i udaljio se i dalje me držeći za ruku a onda me pogledao sa tim žestoko plavim očima “Da li osećaš isto?” Šapuće.

“Oh, da.” Odmah sam odgovorila. Beskorisno je da poreknem. Ja ga toliko želim da boli.

“Dobro. Hajde, gladan sam.” Izašao je iz niskog automobila i žustro obišao do mojih vrata, otvorio ih i ponudio mi ruku da izađem.

“Ja ozbiljno volim ovaj auto.”

“Daću ti da voziš kući.” Odgovara i povezuje naše prste.

“Ozbiljno?” Pogledala sam ga dok nas je vodio do ulice. “Što da ne?”

“To je Shelby.” Ponovo kažem, polako, tako da može da razume reči koje izlaze iz mojih usta.

“Dušo, to je samo auto.”

“To je Shelby.” Odmahujem glavom. “Neću ga voziti. Ako ga upropastim, ne mogu priuštiti sebi da ti ga zamenim.”

“Da li si učestvovala u mnogim saobraćajnim nesrećama?” Suzio je oči i zakikotala sam se.

28

“Ne. Ali uz moju sreću, ovo bi bio pravi trenutak.”

“Bićeš u redu. Osim toga,” Namignuo mi je. “imam osiguranje.”

On je tako samouveren. Njegov glas, način na koji hoda, način na koji se drži. Tako samouveren. I seksi kao pakao. To dupe bi trebalo zabraniti.

Ali ja stvarno volim njegova ramena i ruke. On je savršeno oblikovan, ramena su mu široka, ruke tako jake. Pakla mu, on me je podigao kao da sam ništa. I razmišljajući o tome, opet sam vlažna.

Smiri se, Meg. Ovo je tek prvi sastanak.

Vodi me u sportski klub u centru Seattlea. Prepoznajem ga. To je Upscale, pun profesionalnih sportskih suvenira, televizori na raznim sportskim emisijama i utakmicama, sa puno tamnog nameštaja.

S obzirom na doba dana, mesto je prilično puno poslovnih ljudi i ostalim meštanima koji odmaraju nakon dugog radnog dana.

Will me vodi do separea i seda nasuprot meni.

“Da li si bila ranije ovde?” Pita.

“Nekoliko puta.”

“Prave dobre hamburgere ovde.”

“Ti jedeš hamburgere?” Pitam, iznenađena. Mislila sam da je zbog rigoroznog treninga na strogoj dijeti.

“Ne baš često, ali da, jedem. Gorim mnogo kalorija svakog dana, tako da mi je potrebno puno hrane.” Nudi mi meni.

Umesto čitanja, pogledala sam u njega i pogledi su nam se sreli. Vodila sam pogled preko njegovog lica, do ramena i ruke i do dugih prstiju. On je u sivoj majici i farmerkama. Kada se moj pogled vratio na njegov, njegovo lice je ozbiljno, oči rastopljene i ne mogu reći da li je ljut ili samo stvarno zaista napaljen.

“Samo nastavi tako da me gledaš i jebeno pravilo od tri sastanka će izleteti kroz prozor, Megan.” Neka bude da je stvarno napaljen.

“Hej ljudi, šta mogu da vam donesem?” Konobarica je prišla i uzela svoju beležnicu. “Šta želiš?” Pitao me je bez gledanja u konobaricu, oči su mu još uvek gorele. “Šta god da odlučiš.” Odgovorila sam i progutala teško.

“Dva hamburgera sa pomfritom, molim.”

“Hej, ti si Will Montgomery!” Konobarica uzvikuje.

I pred mojim očima, Will se transformiše. Osmehnuo joj se svojim samouverenim osmehom, njegove oči su mirne i on odmah prelazi u režim slavnih. Videla sam ga već takvog na Tv-u ali ovo je moj prvi pogled uživo.

“Kako si šećeru?” Pitao je.

29

“Ja sam odlično. Dobro je videti te opet.” Namignula mu je i otišla, ali naš sto odmah okružuju drugi gosti koji su čuli konobaricu i sada žele da razgovaraju sa Willom i dobiju njegov autogram.

“Hej, Montgomery! Sjajno je što smo se upoznali!”

I za narednih petnaest minuta Will nije posustao. On je šarmantan i prijatan, odgovara na pitanja, pozira za slikanje, od kojih su me mnogi pitali da fotografišem i radi publiku na svoj arogantan, ja sam fudbalska zvezda, način.

I potpuno me ignoriše. To me je razbesnelo.

U svoj toj buki, izašla sam iz separea i otišla. Will čak nije ni primetio moj odlazak. Pitam se koliko će mu dugo trebati da otkrije da sam otišla?

Nakon deset minuta i oko tri kilometara vožnje, moj telefon zvoni.

“Gde si?” Zarežao je.

“Idem kući.” Mirno sam odgovorila. “Šta dođavola?”

“Vidi, Will, ne zanima me arogantni, samouvereni fudbalski heroj. Nisam sa njim pristala da izađem.” Zatvorila sam oči i pokušala da smirim svoj puls.

Zašto me čini tako nervoznom?

“Gde si?” Ponavlja, jasno ljut.

“U taksiju. Možda sve ovo i nije bila dobra ideja.”

“Meg, ne mogu da promenim svoj posao…”

“Ne tražim to od tebe.” Prekinula sam ga. “Ali morao si znati da ćeš dobiti dosta pažnje u sportskom klubu, Will. Pokazujući koliko si poznat, nije način da me impresioniraš. Nisam žena koja smatra da je smuvati slavnu ličnost seksi. Mislim da si seksi, bez fudbalskog dresa.” Jebote, zašto sam rekla to?

“Dakle, samo napred i uživaj u slikanju, ali ja imam pametnijih stvari da radim sa svojim vremenom nego biti sa nekim ko me ignoriše. Laku noć.”

Ovaj sastanak definitivno neće biti treći. I verovatno ih više neće ni biti.

Nisam trebala ni da izlazim sa arogantnom guzicom.

Prokletstvo.

30

Peto poglavlje “Žao mi je.”

Gledam dole u karticu koju je pratilo desetine kutija čokoladnih kolačića koji su dostavljeni u bolnici samo nekoliko minuta pre. Očigledno je ko ih je poslao.

Poslao je lepe, komplikovano sređene, čokoladne kolače za sve nas, ne samo za mene. Ima dovoljno za pacijente, osoblje... pakla mu, čak i za dečije roditelje. “Šta je uradio?“ Jules pita iza mene i prevrnula sam očima.

“Prestani da čitaš preko ramena!“ Nacerila se i uzela kolač, pomirisala ga i uzela veliki zalogaj. “Šta je uradio?“ Ponavlja.

“Iznervirao me je.“ “Kada?“ “Sinoć.“ Uzela sam kolač i zagrizla. Mmm... tako dobro.

“Hoćeš li ovo staviti u sobi za odmor?“ Jill pita dok liže svoje prste.

“Da. Ljudi se mogu služiti celog dana, iako ne mislim da će dugo potrajati.“ Nacerila sam se i odgurala kolica puna čokoladnih kolačića niz hodnik.

“Znaš, mogao je poslati samo tebi kolač.“ Jill je mrmljala pored mene, ispitivajući svoje nokte.

“Znam.“ Proklet bio što je tako sladak.

“Mmm hmm.“ “Prestani. Shvatam. On je dobar, ali je sjebao juče, tako da je u redu da budem frustrirana. U redu?“ “U redu.“ Jill podiže ruke. “Predajem se.“ I dohvatila je drugi kolačić.

“Tako su ukusni.“ “Da, mislim da je slušao pre neki dan kada su mu deca rekla da volim čokoladu.“ “Pretpostavljam da jeste.“ Odgovorila je sa osmehom.

“Imaš čokoladu na zubima.“ Promrmljala sam i dohvatila još jedan kolačić za sebe.

Postavila sam kolače na dugački sto u sobi za odmor, a zatim izvukla svoj telefon. „Ukusno.“ Ukucala sam i poslala. Zagrizla sam usnu, možda sam trebala da kažem nešto više, ali on mora da se potrudi.

31

„Da, jesi.“ Odmah je odgovorio i ja se smejem. Odjednom, moj telefon zvoni, fudbalska zvezda piše na ekranu.

“Hej.“ Odgovorila sam.

“Hej.“ On tiho odgovara. “Želeo sam da ti čujem glas, i brže je od pisanja poruka. Ulazimo u avion za San Francisko, zbog utakmice.“ “Oh, imate gostujuću utakmicu ove nedelje?“ Pitala sam sa razočaranjem u glasu. On će biti van grada za vikend. To je u redu, ja radim ovog vikenda.

“Da, vraćamo se u nedleju uveče. Vidi, Meg, izvini za sinoć. Trebalo je da znam da ću privući tamo pažnju, ali sam zaista samo hteo da te izvedem na dobar hamburger.“ “Da, trebalo je da znaš.“ Složila sam se tiho.

“Da li sam potpuno sjeban, ili ćeš me pustiti da se iskupim?“ Grizem usnu, zatvorenih očiju. Prokletstvo, šta je sa ovim tipom, da jednostavno ne mogu da mu kažem ne?

“Sledeći put, ja biram mesto.“ Odgovorila sam i čujem ga da uzdiše od olakšanja.

“Dogovoreno. Dakle, gde te vodim na sastanak broj dva?“ “Uh, hajde da brineš o sastanku broj jedan.“ “Već smo bili na prvom.“ Zarežao je i nacerila sam se.

“Ne, nismo. Nisi me odveo kući i iznervirao si me. To se ne računa.“ “Jebi ga.“ Mrmlja i mogu da zamislim kako vodi svoju ruku kroz kosu u frustraciji. “Ubijaš me, dušo.“ “Kako to?“ Pitam dok sam skidala papir sa drugog čokoladnog kolača.

Isuse, dobiću deset kilograma danas.

“Sačekaj,“ odaljio je telefon i dozvao nekoga. “Hej! Odmah se vraćam.“ “Šta to radiš?“ Pitala sam.

“Pronalazim privatno mesto.“ Promrmljao je i čujem kako hoda. Otvara neka vrata a zatim zatvara. “Kao što sam rekao, ti me ubijaš jer želim da te okusim, svuda.“ Prestanem sa žvakanjem, sada već kartona od kolača i progutam teško.

“Molim?“ Šapućem. “Želim da te polako skinem i osetim ukus svakog tvog centimetra. Želim da se migoljiš i da budeš sva vlažna zbog mene.“ “Misija obavljena.“ Promrmljala sam, a zatim prekrila svoja usta rukom kada sam ga čula da se smeje. “Želim da te vidim u nedelju uveče.“ “Radim u nedelju uveče. Ja sam na dežurstvu ovog vikenda. Ne završavam sa poslom do dva ujutro.“

32

“Da li često radiš tu smenu?“ Tiho pita i namrštila sam se na promenu u njegovom glasu.

“To je rotacija. Svi radimo sve smene. Ali ja radim samo tri dana od dvanaest sati u nedelji, tako da nije loše.“ “Pa, da razjasnimo. Ti ideš kući u sred noći u kuću u severnom Seattleu bez alarmnog sistema?“ Njegov glas je čelik, a moj stomak se steže.

“Nije to velika stvar, Will.“ “Instaliraću alarmni sistem u tvojoj kući u ponedeljak.“ Njegov glas je čvrst.

“Ne, nećeš.“ Šta?

“Da, hoću. Ne raspravljaj se sa mnom oko ovoga, Megan. Ja odlazim često. Moram da znam da si bezbedna.“ “Will, bili smo na jednom sastanku...“ “A-ha! Bio je to sastanak.“ Trijumfalno je uzviknuo.

“Ne menjaj temu. Ne moraš da instaliraš ništa u mojoj kući. Dobro sam.“ “Videćemo.“ “Da li je to „videćemo“ da bih ja ućutala a ti svakako to uradio?“ Sumnjivo sam upitala.

“Da. Tvoja bezbednost nije nešto sa čime ću se zajebavati. Ako moraš da ideš kući usred noći, sama, moram da znam da si na sigurnom.“ “Will, ja...“ “Moram da idem.“ Prekinuo me je, i odmah sam osetila razoačaranje ne samo zbog gubitka njegovog glasa već i zbog toga što ga neću videti celog vikenda. “Da li ćeš gledati utakmicu u nedelju?“ Pitao je omekšanim tonom.

“Da li je ujutro ili popodne?“ Pitam.

“Popodne.“ “Hoću, obično gledam utakmice sa decom. Baciću pogled između obavljanja poslova.“ “U redu, obrati pažnju na poluvreme. Uveriću se da je kamera uperena ka meni, da te pozdravim.“ “Ozbiljno?“ “Da, budi sigurna, dušo. Javiću se kada mogu.“ “U redu, zdravo.“ “Čujemo se kasnije.“ I otišao je.

33

*** “NE NE NE!!!” Nick uzvikuje sa svoje pozicije na kožnom kauču u nedelju popodne. Desetak pacijenata, roditelji i nekoliko zaposlenih koji su na pauzi, svi su zalepljeni za ogroman televizor, gledajući utakmicu.

Deca su nosila opremu tima, koju su im momci dali prošle nedelje. Will je poručio isporuku hrane ovog popodneva, sendviče, čips, kokice i sok. Šta je sa ovim čovekom i hranom?

Dakle svako je sit i uživa u igri. Umesto da izgleda kao da je bolnički dnevni boravak, izgledalo je kao da je neki sportski dnevni boravak.

Deca vole osećaj normalnosti, a ja ne mogu da dočekam da zahvalim Willu za to. Svako zastenje kada ih napadnu i zadržavaju dah dok ponovo ne povrate loptu. Dragi Bože, ne mogu da gledam kako ga ponovo napadaju. Kako se ne povredi?

Prvo poluvreme je gotovo, Willov tim pobeđuje, dvadeset jedan prema sedam. Oči su mi zalepljene za televizor, gledajući nestremice zbog moje poruke od Willa i naravno, pre nego što su počele reklame on je na ekranu.

Njegova kosa je mokra od znoja i pada mu preko čela, lice mu je prljavo, a on teško diše od napora, ali se ceri u kameru i dodiruje nos svojim kažiprstom a zatim ukazuje na kameru i dodiruje usne, “Nedostaješ mi.”

Pa, sranje, on je sladak.

Bez previše razmišljanja izvukla sam svoj telefon i poslala mu poruku.

“Nedostaješ takođe, fudbalska zvezdo.”

*** “Gospođice McBride?”

“Da.” Graknula sam i pogledala u čoveka zamućenih očiju. Stoji na mom pragu u nekoj uniformi i drži tablu. Vodim ruku kroz kosu, mršteći se. “Koliko je sati?”

“Deset ujutru, gospođo.”

Jebi ga, to je rano. “Šta vam treba?” Pitam u želji da što pre dođem do kafe.

34

“Ja sam Doug iz Home Security Systems. Imam nalog da instaliram sistem u vašoj kući.” Nasmešio mi se učtivo a ja sam se namrštila.

“Nisam vas pozvala.”

“Znam, gospodin Montgomery jeste.”

“Kako znate?” Pitam, “Zato što sam ja vlasnik kompanije, gospođo. Llično me je nazvao.”

Uzdahnula sam duboko i naslonila čelo na vrata. Pretpostavljam da mi nema izlaza iz ovoga.

“Koliko će to trajati?” Pitam, puštajući da se to desi.

“Većina dana. Ovo je pun sistem.”

“Koliki će mi mesečni račun biti?” Pitam i okrećem neke stvari u mojoj glavi. Mogla bih isključiti kabl.

“Plaćeno je u celosti za narednu godinu.” Odgovara dok je nešto beležio u svoj notes.

“Ozbiljno?”

“Da. Mogu li da počnem?”

“Samo napred. Biću pod tušem, ali onda ću biti tu ako imate pitanja.”

“To je u redu, u svakom slučaju ja ću početi napolju.”

Krenula sam nazad u svoju sobu i bacila se na krevet. Uzela sam telefon i okrenula Willov broj.

“Hej lepotice.” Šapuće.

“Zašto šapućeš?” Šapućem nazad.

“Zato što gledamo snimak sa jučerašnje utakmice. Zašto ti šapućeš?” Čula sam osmeh u njegovom glasu i nasmešila sam se.

“Zato što si ti šaputao.”

“Da li se lik za alarm pojavio.”

“Da, kontrolni ludaku, jeste.”

Nacerio se tiho. “Dobro. Verujem mu, on je radio siteme celoj mojoj porodici u kućama i firmama.”

“Dobro. Da li si morao da ga pošalješ ovako rano?”

“Deset je ujutro, dušo.”

“Nisam ušla u krevet do četiri.” Podsetila sam ga. “Žao mi je, zaboravio sam.”

“U redu je. Nisam želela da spavam dugo u svakom slučaju.” Ustajem i krećem prema tušu. “Pustiću te da se vratiš svom snimku.”

“Dobro. Da li si slobodna sutra?”

“Da.” “Moram da idem na trening ujutru do podneva, ali onda želim da provedem ostatak dana sa tobom.” Bože, njegov šaputajući glas je jebeno seksi.

35

“Naravno, šta imaš na umu.”

“Saznaćeš sutra. Pokupiću te u podne.”

Spustio je slušalicu a ja sam se dugo, dugo natapala toplom vodom. To me je probudilo i oživelo. Obukla sam crnu letnju haljinu i otišla u kuhinju.

Otvorila sam svoj laptop na pultu i skuvala kafu. Hvala Bogu za kafu. Čujem bušenje i vidim da ljudi koji postavljaju sistem tumaraju oko moje kuće, jedan ispred i jedan pozadi. Dok su oni radili odlučila sam da i ja završim svoje obaveze, otvorila sam email, facebook i račune, dok sam podesila svoju omiljenu stanicu na internet radiju.

Negde oko šest radnici su završili, a ja sam uhvaćena sa mojim virtuelnim društvenim životom, email-ovima, napravila sam par poziva i ja sam švorc. Pa, ja ću biti u svakom slučaju kada pošaljem Sylvii ček.

Pokazali su mi kako da podesim svoj alarm, iskljucim ga, stavim lozinku i pozovem pomoć. To je neverovatno zastrašujuće.

Ne bih želela da budem opljačkana, ali koliko prokleto koraka trebam da napravim oko ovog jebenog sistema da bih ušla u svoju kuću.

Kada sam konačno sama, iskoristila sam i obula japanke i krenula u šetnju kroz naselje. Ne znam zašto je Will tako odlepio zbog moje bezbednosti. Moj komšiluk nije loš. To je samo prosek srednje klase Seattlea. U stvari većina mog komšiluka su gradske kuće. Ima nekih stanova a većina njih su samci ili parovi bez dece. Okolina su porodične kuće. To nije jebeni geto. Ali ako mu to pomaže da spava noću, kako god.

Neuobičajeno je toplo za kasno leto u Seatlleu. Ne postoji ni jedan oblak koji visi na svetlom plavom nebu, a drveće jedva da je počelo da žuti. Pre nego što shvatimo ono će postati crveno, a zatim opasti, ostavljajući golo drveće.

Rekla sam zdravo mom susedu i prešla ulicu ka mojoj kući. Ugledala sam Willa da sedi na mojim prednjim stepenicama, laktove je oslonio na svoja kolena u farmerkama, nosio je crnu Nike majicu i crne Oakley naočare za sunce.

Ne mogu mu videti oči, ali usne su mu izvijene u polu osmeh i osećam da me gleda kako mu prilazim.

Kada sam mu se približila zanjihala sam malo više kukovima, uživajući u načinu na koji haljina pluta oko mojih bedara i nasmešila mu se.

“Mislila sam da si rekao da ćeš me pokupiti sutra u podne.” Stavila sam ruke na kukovima i pokušala da ga gledam ljuto ali ne mogu. Drago mi je da ga vidim, nakon njegovog puta u San Francisco.

“Jesam. Ali sam odlučio da proverim da li je alarmni sistem u redu.”

Dohvatio je moju ruku i povukao me u krilo. Zacvilela sam od iznenađenja a onda se zakikotala i zamotala svoje ruke oko njegovog vrata.

36

“Da li je to jedini razlog?” Nasmešila sam mu se i skinula mu naočare.

Njegove plave oči su srećne i tople.

“Trebalo mi je da te vidim.” Šapuće i grli me jako, sahranjuje svoj nos u moj vrat i udiše duboko. Bože, tako je dobro osetiti ga na mojoj koži.

“Nedostajala si mi.” Mrmlja i ljubi moj obraz, a zatim se povlači i gleda me u oči. “Kako si?”

“Ja sam dobro. Bio mi je zauzet vikend na poslu, između fudbalskih utakmica i isporuka i onih dosadnih stvari koje nazivamo pacijenti.” Zakikotala sam se i gurnula ruku proz njegovu tamno plavu kosu. Mekana je i oseća se tako dobro pod mojim prstima. “Ozbiljno, hvala ti za sve što si učinio za decu i za mene, prošle nedelje. To je pravazišlo očekivanja bilo koga od nas.”

“Dakle, da li si gledala utakmicu? Ili samo poluvreme?” Osmehnuo se ali mogu da mu vidim u očima da se nada da sam gledala, da bih ga podržala i da sam ponosna na njega. I jesam.

“Gledala sam većinu. Morala sam da pokrijem oči kada su te napadali.

Mrzim taj deo. I hvala ti za ono na poluvremenu. To je bilo kul.” Nacerila sam se.

“Nema na čemu.” Sklonio je kosu sa mog ramena i odjednom me pogledao ozbiljno. “Šta nije u redu?”

“Ništa.” Odmahuje glavom i ponovo mi se smeši. “Doneo sam picu.”

“Nikada neću odbiti čoveka sa picom.” Ustala sam iz njegovog krila i otključala vrata i lagano ušla unutra.

“Zašto jebeno tvoj alarm nije podešen?”

37

Šesto poglavlje Okrenula sam se i bljesnula u njega sa rukama na kukovima. “Otišla sam na petnaest minuta, Will. Dan je. Zašto jebote ludiš?”

“Hoćeš li molim te za ime Boga, postaviti prokleti alarm kada izađeš iz kuće?” Njegove reči su odmerene i očigledno je da mu je stvarno teško ostati miran.

“Mogu li ga ostaviti kada proveravam poštu?” Pitala sam sarkastično.

Skupio je usne kao da stvarno razmišlja o tome, pametna guzica. “Da.” “Bože, hvala. Sad mi daj tu picu pre nego što te izbacim zato što si tako naporan.” Nacerio se i drži picu van mog domašaja, zatvara vrata za sobom i zaključava.

“Koja ti je šifra?” “Šta ako si ti jedan od onih koje pokušavam da zadržim napolju?” Pitam sa drskim osmehom. On podiže jednu obrvu i gleda u mene, čekajući odgovor.

“Taj pogled ne deluje na mene.”

“Neću podeliti svoju picu ako mi ne kažeš.”

“Podmićuješ me sa picom?” Rugala sam mu se. Nacerio mi se i slegao ramenima, i toliko je prokleto sladak u ovom trenutku, da bih mu rekla svoju krvnu grupu, socijalno osiguranje i devojačko prezime svoje bake kada bih ga znala. “Dobro. Jedan, dva, tri, četiri.”

“Tvoja šifra je jedan, dva, tri, četiri?” Pita kroz smeh.

“Neću je zaboraviti.”

Odmahuje glavom i vodi me u kuhinju i dalje držeći picu iznad glave.

“Molim te da mi objasniš zašto si tako odlučan u vezi alarma? Nikada nisam imala nikakvih problema u ovom kraju Will. Potpuno je bezbedno ovde.”

Pratila sam ga i spustila naše tanjire za picu. Baca pogled na malu kuhinju i ceri mi se.

“Izgleda drugačije ovde pod svetlom.”

Ah da, poslednji put kada je bio ovde, bila sam pijana kao guzica i on je morao da se brine o meni. “Sviđa mi se ova kuhinja.” Nastavlja on. Gledam prostor i osmehujem se. Ova kuhinja je ono što mi je kupilo ovu kuću. Otvorena je ka dnevnoj sobi, ima svetle nijanse granita i drveta, i daje osećaj topline i svetlosti.

“Hvala. Sada se predaj Montgomery.” Will uzdiše i spusta picu na dva tanjira, pružajući mi moj.

“Pivo?” Pita on.

38

“U frižideru.”

Izvadio je dva piva, otvorio je i vodi me u dnevnu sobu. Sedim na kauču a on se spusta na pod, naslonjen na kauč. Mogu da osetim njegovu toplinu na mojoj nozi. “Znam da zvučim kontrolisano o alarmu, Meg. Ali to je veoma važno za mene, jer kako naš odnos napreduje, ljudi će pokušati da stignu do tebe.

Novinari, čudni navijači, ljudi sa morbidnom radoznalošću. I kao što sam već rekao, ja putujem mnogo i ne živim sa tobom, tako da neću biti ovde svo vreme da te štitim.” Zastao je da jede i mrštio se dok je razmišljao.

Ja sam bez teksta. Kako naša veza napreduje? Zaglavila sam kao glupača na toj jednoj rečenici. “Kakva veza?” Pitam, zbunjena. “Znamo jedno drugo skupa oko tri minuta. Mi nismo imali ni ceo izlazak.”

Willova vilica pada i pomalo se trese, zatim stiska vilicu i bljesnu u mene. “Šta tačno misliš da ja pokušavam da uradim ovde? Da sam samo hteo da te jebem i otkačim, ja bih odustao još kada si mi rekla ne na veridbi moje sestre.”

Odmahuje glavom i gura svoju picu daleko. “Ja samo…” Počela sam ali me on prekinuo a da me nije ni čuo.

“Da, rano je, ali jebi ga Megan, sve što radim je da mislim na tebe. Ti si pod mojom kožom. Želim da izučim tvoje telo. Želim da znam kakav je osećaj kada tonem u tebi.” Progutao je teško i stisla sam svoja bedra jer sam osetila da sam vlažna. “Ali isto tako želim da znam sta te čini srećnom. Šta te nervira.

Prema čemu si strastvena. Ja samo želim da naučim sve o tebi. Ti si u mojoj glavi, a ja se nisam osećao ovako dugo vremena. Isuse, ja ne posvećujem ovoliko pažnje svakoj ženi koju jebem.”

Izglda da se zaista potresao i ja sam omekšala, samo malo. Previše brzo?

Malo. Ali on želi da sam bezbedna i ja mogu da cenim to. Mi imamo vezu. Ha. “I ja želim da upoznam tebe.” Promrmljala sam i nasmešila se srećno.

“Dakle,” on nastavlja i gleda u mene sa ozbiljnim plavim očima. “Budi strpljiva sa mnom i samo uključi prokleti alarm kada odeš ili ostanep sama unutra.”

“U redu.” Slegla sam ramenima kao da to nije velika stvar i nastavila da jedem picu.

“Nećeš se raspravljati?”

“Ne, zašto bih? To je samo alarm. Ali ja ne volim da mi zapovedaju okolo, zato pričaj sa mnom o tim stvarima, u redu?”

Nacerio mi se i ostavio naše prazne tanjire sa strane. Popeo se na kauč, ruke je raširio preko nasona kauča i izgledao je tako seksi. Odjednom me vuče u svojim rukama, naslanjajući me na njega, ljubi mi vrh glave i zgrabi daljinski za tv. “Šta to radiš?” Pitam kroz smeh.

39

“Gledam televiziju.”

“Zašto?”

“Zato što mi ne dozvoljavaš da vodim ljubav sa tobom, pa moram da skrenem misli nekako.” Presveto sranje.

Zinula sam na njega. “Jedino ako nisi promenila mišljenje u vezi tri sastanka.”

“Da li ti pretvaraš picu i tv u sastanak?” Pitam puna nade.

“Primetila si.” Poljubio mi je nos i nasmejao se ponosan na mene.

“Onda ne, nisam se predomislila.” Naslonila sam se na njega i posmatrala kako lista kanale. Kada je došao do filmskih kanala i video da su zaključani, namrštio se na mene.

“Nemaš filmske kanale?”

“Ne.” “Zašto?”

“Oni traže da daš ruku i nogu za njih, a ja ih ne gledam često u svakom slučaju. Svratim na kiosku za filmove kada sam raspoložena.”

“Hm, dobro.” Njegova ruka se kretala u ritmu gore i dole po mojoj strani, lagano me milujući preko moje haljine.

Moja ruka je oko njegovog struka i stvarno, stvarno želim da osetim njegovu kožu, tako da guram ruku ispod njegove majice i dodirujem ga. Usisao je vazduh kroz zube i stegao stomak, ali kako se navikao na moj dodir, izdahnuo je i poljubio me u vrh glave.

Nasmešila sam se zadovoljno kad sam osetila da podiže rub moje haljine i zavlači ruku ispod njega, milujući kožu moje butine. Bože, to je tako dobro.

Uzdahnula sam i nastavila da ga dodirujem, uživajući u tome na način na koji njegov dah zastaje kada ga dodirnem. Osećam da se steže kada sam dodirnula rebra i namrštila sam se.

“Da li te boli?”

“Malo.” Njegovo lice je mirno i ne objašnjava dalje. Opet pomerim ruku lagano preko rebra i on napravi grimasu.

“Malo, malo sutra.” Popela sam mu se u krilo i povukla majicu na gore da vidim rebra i naravno postoji velika ljubičasta modrica. “Nedelja?” Pitam.

“Da. Ništa strašno.”

Pogledala sam u njega a onda opet u modricu. “Ne dopada mi se.”

“Ni ja nisam oduševljen njome, dušo.” Smeje se i vuče me ka njemu. “Da li se ovo događa često?”

“Meg, tri stotina kilograma pada na mene. Naravno da će biti modrica i povreda. Preživeću.”

40

Opet sam se namrštila i gledala ga u grudima, ne govoreći ništa. Mrzim pomisao na njega da bude povređen. Dodirnuo mi je bradu prstima i podigao da ga pogledam, tiho se smešeći. “Dobro sam.”

Vodim prste niz njegov obraz, oči su mu uperene u moje dok se naginje na moj dodir, onda ljubi moju šaku i gleda me tim plavim očima. “Poljubiću te.” Šapuće.

“I vreme je.” Šapućem nazad. Nacerio se i poljubio me u čelo, zatim u nos, preko rupica u obrazu, a zatim polaže usne na moje, tiho ih odmarajući tamo, samo na trenutak a onda počinje da se kreće. Te neverovatne usne su grickale moje, i na kraju njegov jezik liže moju donju usnu i lagano vodi ljubav sa mojim, nežno plesajući.

Ovo je toliko drugačije od onoga kada me poljubio na zabavi. Ovo je intimno i nežno. Volim obe njegove strane i ne mogu da dočekam da naučim više o njemu. Guram svoje prste gore u njegovoj kosi i stenjem zadovoljno dok nastavlja blagi napad na moja usta.

Povlači se malo, disajući teško a oči su mu u plamenu. “Ne bi mi smetalo ljubiti tvoje usne celi jebeni dan.”

“Ne bi ni meni smetalo.” Mrmljam i smešim se.

“Mrzim tvoje pravilo, znaš.”

“Nekako ga i ja mrzim sada.” Priznajem i cerekam se.

“Ti si vredna toga.” Vodi prste niz moj obraz. “Hej, šta se desilo sa roze bojom?” Progutala sam na promenu teme, ne shvatajući šta hoće da kaže i onda se setim, moja kosa.

“Nije bila trajna boja. To su krede kojima mogu da bojim kosu, a onda se ispiraju.”

“Oh, to je dobro.” Njegova ruka opet klizi uz moju butinu, ispod haljine i uzdahnula sam. Kada dođe do mog kuka, oči mu se šire od iznenađenja. “Ti ne nosiš donji veš?”

“Retko.” Slegla sam ramenima.

“Dakle, nema pidžama i donjeg veša.” Progutao je teško, stiskajući zatvorene oči, a dah mu je zastajao. Njegova ruka je smirena na mom kuku kao da se boji da je pomeri. Možda je moje pravilo glupo.

Možda bi bilo dobro da prekršim pravilo, samo ovaj put. On mi je već rekao da želi nešto više sa mnom, i koja je svrha pravila uopšte?

Otvorio je oči i zagledao se u mene, smešeći se nežno. Vodim prste kroz njegovu kosu i zaustavljam se na njegovom vratu, stežući ga i privlačeći sebi.

Dodirnula sam mu nos svojim i poljubila ga nežno.

“Dodirni me.” Šapućem.

41

Sklanja mi pramen kose iza uveta i uzdiše duboko. “Neću moći da se zaustavim.”

“Onda nemoj.” Nasmešila sam se a on se zagledao u mene.

“Ne možeš menjati pravila, Meg.” “Zašto da ne? To je bilo moje pravilo.”

“Zato što ćeš me mrzeti zbog toga kasnije.” Ruka mu steže moj kuk samo na trenutak, a onda klizi dole na butini. U redu, on će biti džentlmen. Proklet bio.

“Will,” Šapućem i ponovo ga ljubim.

“Da.” “Stvarno mi treba da me dodirneš.” Bože, molim te dodirni me.

U jednom, glatkom pokretu, njegova ruka klizi uz moju butinu, do mojih leđa i ponovo dole. Zastenjača sam i gurnula ruke ispod njegove košulje, vodeći ruke preko njegove tople, glatke kože.

“Mogu li ti skinuti haljinu?” Pita.

“Da, molim te.”

Mrak je u dnevnoj sobi sada, jedino svetlo dolazi od televizije. Spusta me na noge pred njim i podiže moju haljinu, izvlačeći je preko glave i bacio je na pod. Prosiktao je glasno dok su me njegove plave oči posmatrale, od moje kose, niz moj crni grudnjak, stomak, depilirani pubis i noge, zatim putujući nazad do mojih očiju.

“Skini grudanjak.”Mrmlja.

Poslušala sam ga i bacila preko haljine.

“Dragi Bože, Megan, prelepa si.”

Nasmešila sam se dole na njega i odjednom ne vuče dole u krilo i hvata moje grudi dok me je ljubio do besvesti. Jednom rukom sam ga uhvatila za ramena a drugu gurnula u njegovoj kosi, držeći ga blizu meni dok su mu ruke lutale po mom telu. Bože, njegove ruke su prokleto dobre!

Na kraju, spusta poljupce na moju vilicu, preko grla gde posvećuje posebnu pažnju, dok je njegova ruka lagano klizila na dole.

“Znao sam da ću te osećati tako dobro, i znao sam da izgledaš fantastično, ali premašila si svaku fantaziju koju sam imao o tebi, dušo.”

“Hm. Želim da te vidim.” Mrmljala sam ali je odmahnuo glavom i zakikotao se.

“Ne još. Ovo je za tebe, dušo.”

Počnem da se bunim, ali onda ti magični prsti skliznu preko mog pubisa i pronalaze moje središte i sve u vezi Willa, njegovi prsti, njegov dah, čak i njegovo srce me pogađa. “Šta je ovo?” Povlači se i gleda u mene sa strahopoštovanjem.

42

Oh, to.

“To je pirsing.” Odgovaram i naslanjam se da ga poljubim, ali on se povlači, gledajući me suženim očima.

“Tvoj klitoris je probušen?” Sa nevericom pita.

“Ne, tehnički, moja koža klitorisa je probušena.”

“Jebi ga, moram da vidim ovo.” Naglo je ustao sa mnom u rukama, i kada sam pomislila da će me konačno odvesti do moje spavaće sobe, on me lagano postavlja na kauč. Isključuje tv, ali pali prigušeno svetlo na lampi i kleči pored moje glave na podu.

“Ti si neverovatna, znaš to, zar ne?” Poljubio me tiho, lagano upletajući naše jezike, a zatim je grickao svoj put niz moju vilicu, preko vrata do grudne kosti.

“Will,” Uhvatila sam njegovu majicu i pokušala da je povučem preko glave, ali on se povlači.

“Dušo, ne mogu da se skinemo.” Progutao je i odmahuje glavom. “Ne mogu. Mi ćemo poštovati tvoje prokleto tri sastanka pravilo, ali želim da te istražujem malo. Je li to u redu?”

“U redu,” Šapućem a on se ceri.

“Samo se zavali i uživaj.” Hvata moju bradavicu u usta i sisa je nežno u početku, a onda malo jače što me je nateralo da zastenjem. Njegove ruke su svuda. Klizeći gore i dole preko mojih rebra, niz moja bedra. Konačno, nakon što je posebnu pažnju posvetio i drugoj bradavici, počinje da nežno gricka i sisa svoj put niz moj stomak, dok je njegova ruka klizila niz unutrašnju stranu mog bedra.

“Will…”

“Psst, u redu je.”

On širi moje noge i sedi tu, samo gledajući u moj centar, a ja sam odjednom postala veoma stidljiva.

“Ugasi svetlo.” Šapućem.

Njegove oči pronalaze moje. Lice mu je puno strasti, oči mu gore a njegova vilica drhti koliko je čvrsto stiska.

“Nema šanse.” Reži. “Želim da te vidim. Jebi ga, Meg, ti si tako seksi.”

Oslanja se na laktove i lagano dodiruje moj pirsing svojim prstima. To čini da se izvijam i ostajem bez daha.

“Sranje.”

“Koliko dugo imaš ovo?” Pita.

“Pet godina.”

“Zašto?” Pita i lagano ga dodiruje palcem, dok njegovi prsti klize kroz moje vlažne usne i opet ostajem bez daha. “Bože, tako si vlažna.”

43

“Bila sam u bendu, ljudi su imali pirsinge, nisam htela moj da se vidi.”

Reči su izletele super brzo zbog onoga što mi radi.

“Da li ti pojačava zadovoljstvo?” Pita i mogu da osetim kako jedva dodiruje moj pirsing ali to šalje vatru kroz mene. “Šta misliš?” Jebi ga, je na mogu da prestanem da se izvijam.

“Mali je.”

“To je mali deo mog tela.” Pokajnički ga podsetim, a zatim se opet izvijam kako ga dodiruje.

Will ljubi moj pupak, a ja sam gurnula ruke u njegovoj kosi. Kreće se dole i nežno obavija svoje neverovatne usne oko mog klitorisa i metala, i ja se izvijam, gurajući se protiv njegovih usana, podizajući svoje kukove sa kauča.

Njegove ruke su obuhvatile moje dupe, držeći me dok sam se približavala orgazmu, odjednom njegove usne kreću dalje i njegov jezik je u meni, vraćajući se na moj klitoris i ponovo uranjajući u meni. To je u potpunosti napad na Willov stil, a to je najneverovatnija jebena stvar koju sam ikada iskusila u životu.

Još jednom je potonuo jezikom u meni a jednu ruku spustio na moj klitoris i osećam kako me orgazam pritiska. “Ah, do đavola, dušo, ja ću…”

Zarežao je na meni i ja se izgubim, orgazam me je potpuno obuzeo. Kada sam se povratila, Will je grickao svoj put nazad niz moje telo, milovajući moju kožu nežno a onda me ljubi nežno, dok su njegovi prsti blago klizili niz moje lice.

“Tako slatka,” Mrmljao je protiv mojih usana.

Mogu da osetim svoj ukus na njemu. Opet posegnem za rub njegove majice i guram ruke ispod nje tako da mu mogu milovati leđa. On duboko uzdahne i odmara čelo na mom sa zatvorenim očima.

“Tvoje ruke osećam tako dobro.” Prošaputao je.

“Kao i tvoje. Skini odeću.” Ponovo uzdiše, ljubi me u čelo i seda na petama.

“Ne mislim tako.” Odmahuje glavom i onda se žalosno osmehuje dok ruke prelaze preko njegovog lica. “Ne mogu da verujem da ću ovo reći, ali mislim da je bolje da odem.” Šta???

Mora da primećuje moju paniku na licu, jer se ponovo nacerio i poljubio me brzo. “Pokupiću te sutra u podne za drugi sastanak.” Oči su mu još jednom lagano prešle po mom telu i opsovao je sebi u bradu.

“U redu,” Odgovorila sam, malo nesigurna, i sela, navlačeći haljinu preko glave i ustajući kad i on.

“Ti si neverovatna.” Hvata moje lice rukama i ljubi me lagano. Došli smo do ulaznih vrata i kucam kod da bih isključila alarmni sistem i otvorila mu vrata.

“Sutra u podne.” Podseća me, kao da bih mogla da zaboravim.

44

“Dogovoreno.” Stidljivo sam mu se osmehnula.

“Podesi alarm kada odem.” Gledao je u mene, izazivajući me da se usudim da mu prkosim i zakikotala sam se.

“Da, gospodine.”

45

Sedmo poglavlje “Koliko puta si bila ovde?” Will me pita dok smo stajali u redu, čekajući da kupimo karte za Seattle Experience Music Project Museum. To je muzički muzej i još mnogo toga. Volim ovo mesto.

“Desetinu puta.” Pogledala sam gore u njega i osmehnula mu se, zaboga on je visok, i stisnula sam mu ruku. “Prati promene vremena, sa novim eksponatima. Plus, mogla bih samo sedeti i buljiti u gitarama danima. Da li si ti ikada bio?”

“Ne, nikada nisam imao vremena.” Namignuo mi je. “Ja sam novjalija.”

“To je u redu, ja ću te zaštititi.”

Nacerio mi se i platio naše karte, a ja sam ga povela u muzej.

Lutali smo do drugog sprata gde su bili eksponati, i ja sam se izgubila u njima, Jimi Hendrix, Nirvana, The Stones, galerija gitara. Ističem zanimljive informacije za Willa i vodim ga iz prostorije u prostoriju. Sviđa mi se ovo deljenje sa njim, i volim kako zainteresovano izgleda. On nije samo pošao da bi me usrećio. Najbolji. Sastanak. Ikada.

Krećemo do trećeg sprata i stanemo da posmatramo ogromu skulpturu gitare. Najmanje je pedeset metara visoka i sastoji se od pravih gitara, svih različitih oblika, veličina i boja. Moje oči su putovale na gore, ispitujući instrumente i osetila sam Willove oči na meni. “Šta?” Pitam bez pogleda u njega.

“Izgledaš sjajno u toj odeći.”

“Ova stara stvar?” Pitam, nacerivši se i dalje ne gledajući dalje od skulpture. Ja sam u beloj košulji sa izrezanim leđima i farmerkama. Nakon nekoliko trenutaka, on me još uvek gleda.

“Imam nešto na licu?” Suvo pitam.

“Ne, ti si tako lepa, sa svojom kestenjastom kosom koja ti se rasipa po leđima i tim rozim razdvojenim usnama. Volim da te gledam. Voliš to, zar ne?”

Pitao je ukazivajući na skulpturu.

“Više od ičega.” Iskreno sam odgovorila. Muzika me je spasila kada su me odveli od Sylvie. Ceo moj život je bio na koledžu. “Čuo sam da ovde postoji mesto gde se možeš popeti na scenu.” Will je prokomentarisao ležerno i ja sam se osmehnula.

“Postoji. Ali ne, neću se popeti.” Promrmljala sam pre nego što je predložio.

“Zašto?”

46

“Trema.” Odgovorila sam i počela da ga vučem dalje od skulpture.

“Sranje.” Will se smeje i vuče me ka njemu, privlačeći moja leđa uz njega, obavio je ruke oko mog struka i ljubi me u glavu. “Ti nisi stidljiva, dušo.”

“Ja samo ne želim.”

“Voleo bih da te čujem. Molim te?”

Uzdahnula sam protiv njega. Nisam pevala ni za koga osim za moje pacijente još od koledža. Pošto se bend raspao a Leo napustio grad.

“Možda…” Promrmljala sam kada me je prekinuo.

“Idemo da ga pronađemo. Pre nego što se predomisliš.”

“Nije daleko.”

Skrenuli smo iza ugla i naravno, tu je. Postoji prostorija sa pozornicom i instrumentima, svetlima i čak aparatom koji će emitovati aplauz i publiku ako zaista želite da se osećate kao rok zvezda.

Pošto je sredina nedelje nije bilo puno ljudi koji su lutali kroz muzej danas, a ova soba je prazna, što je neobično jer većina ljudi voli atraktivne eksponate.

“Hajde. Umirem ovde.”

Pogledala sam u njega i nacerila mu se, a zatim vratila pogled nazad na pozornicu. “Zašto da ne?” Slegla sam ramenima i popela se na binu. Uzela sam akustičnu gitaru, priključila je i sela na stolici na sredini bine.

Odjednom reflektor je uperen u mene a jedan od zaposlenih u muzeju je rekao kroz mikrofon. “Spremni ste da krenete, gospođice.”

Klimnula sam i obratila se Willu kroz mikrofon. “Šta želite da čujete, gospodine?”

Will se smeje. “Šta god znaš.”

“Znam dosta.” Listala sam biblioteku u glavi i stala na jednoj. “U redu, ovu sma nazvala “Nikada ti nisam rekla.”.”

Okinula sam gitaru i pročistila grlo. “Ne mogu da verujem da ovo radim.”

Will se smeje, gledajući u mene, oči su mu srećne i intezivno uperene u mene, osmehnula sam se, odmahnula glavom i nastavila da sviram uvod, a zatim počinjem da pevam o plavom momku koga sam ispustila nakon svega što smo prošli. Pesma je slatka i pomalo tužna, podseća me malo na Lea iako nikada nisam bila zaljubljena u njega.

Pesma dolazi do kraja, otvaram oči i srećem Willove. Njegovo lice je potpuno ozbiljno, njegove oči bez treperenja i dalje uperene u mene. Naslonio je laktove na kolena i ne pomera se.

Pogledavši okolo čini mi se da su se ljudi okupili i slušali pesmu i sada su aplaudirali, slikajući me tu i tamo. Osmehnula sam se i zahvalila, ostavila gitaru i krenula ka Willu, koji sada stoji, strpljivo čekajući na mene.

47

“Dođi.” Rekao je uhvativši me za ruku, povlačeći me ka njemu. Zagrlio me je, zakopavši lice u moj vrat i držeći me čvrsto. Nemam izbora sem da obmotam ruke oko njegovog vrata.

“To je bilo divno, Meg. Zašto si ikada prestala?” Pita kako me pusta, hvata me za ruku i vodi iz prostorije. Ako je i čuo druge ljude kako mrmljaju “Will Montgomery” i fotografišu nas, nije dao ni pet para za to.

“Leo je otišao.” Slegla sam ramenima i osećam da mi je ruka ispala iz njegove, kada je ukočeno stao na stazi.

“Ko je dođavola Leo?” “On je bio moj najbolji prijatelj, od moje dvanaeste godine i član benda.

On je pet godina stariji.”

“Bili ste u bendu zajedno?” Will pita, njegov glas nije ništa mekši i ja sam uzdahnula.

“Da, na koledžu. Bili smo prilično dobri. On je odlučio da nastavi muzičku karijeru u LA a ja sam odlučila da ostanem ovde i nastavim karijeru medicinske sestre.” Naravno, izostavila sam deo o Leu da je potpisao ugovor sa bendom iza mojih leđa i da je sada pevač jednog od najboljih bendova u jebenom svetu.

“Da li ti zaista voliš medicinu? Dušo, ti si fantastičan muzičar.”

“Hvala.” Poljubila sam ga u obraz dok je držao otvorena vrata njegovog automobila. Kada je ušao u auto, nastavila sam. “Volim da budem medicinska sestra, Will. Ja sam prokleto dobra u tome.”

“Znam de jesi.” Uzima moju ruku u njegovu i ljubi moje prste pre nego što ih povezuje sa njegovim i spusta naše ruke u njegovo krilo. “Iznenađen sam.

Sa glasom kao što je tvoj, mogla si da doguraš zaista daleko.”

“Ja sam tamo gde treba da budem.” Tiho sam rekla.

“U redu.” Namignuo mi je i nacerio se. “Hvala što si pevala za mene.”

“Nema na čemu.”

“Jesi li gladna?” Pita. Proverila sam vreme i ostala bez daha.

“Celo popodne smo proveli tamo! Skoro je vreme za večeru. Pa, da, ja sam gladna.”

“Hoćeš da probamo ponovo sa hamburgerima?” Pita i osmehuje se.

“Ne, u centru Seattlea.”

“Ne, znam mesto.”

48

*** “Želim da ti pokažem nešto.” Will kaže iz vedra neba. Mi smo u njegovim kolima, pošto smo pojeli naše burgere u Red Millu, na istom mestu gde smo se prvi put sreli kada sam naletela na njega i Jules. “Šta?”

“Pa, ti si podelila veoma važan deo sebe, sa mnom danas.”

Oduševljava me što razume koliko je muzika važna za mene. Osmehnula sam mu se i čekala da nastavi.

“Dakle, želim da podelim sa tobom nešto što mi je važno.”

“Ja sam u igri.” Odgovaram srećno.

“Ironičan izbor reči.” Will se nacerio i uključio na put ka centru grada.

Sedim u kožnom sedištu i uživam u vožnji u ovom seksi automobilu.

Bože, volim ovaj auto. Čeka nas dug put. Gledam preko na Willa i oblizujem svoje usne. Bacio je pogled ka meni i pogledao me zbunjeno. “Šta?”

“Tvoj auto je seksi.”

“Vratili smo se opet na to?” Pita i smeje se dok je menjao traku.

“Izgledaš pakleno seksi u ovom automobilu.” Okrećem se u svom sedištu da se suočim sa njim. Njegove oči pronalaze moje, ponovo.

“Ovo je tek drugi sastanak.”

Kao da mi je potreban podsetnik. “Da.” “Stalno me provociraš tim tvojim očima, i ako nastaviš…” “Šta?” Prekinula sam ga. “Imao si me golu i napaljenu na mom kauču sinoć i nisi prekršio pravilo. Sumnjam da će te moje oči jebeno naterati na to.”

“Isuse, samo nastavi da pričaš tako, dušo i videćeš koliko brzo mogu da prekršim tvoje pravilo. Imaš prilično prljava usta, znaš.”

“Znam.” Slegla sma ramenima i nasmejala se. “Išla sam na koledž sa Jules i Natalie. Da li si ih čuo kako govore u poslednje vreme?”

Will se nacerio i krenuo ka izlazu sa autoputa.

“Osim toga,” Nastavila sam dalje. “Visila sam sa bendom punim momaka.

Nikada mi nije bilo suđeno da imam čista usta.” Odjednom se pitam da li ga moj jezik vređa. “Da li ti smeta?” Pitam.

“Da li mi šta smeta?” Pita i zavlači se na privatan podzemni parking fudbalskog stadiona.

“Moja usta.”

“Tvoja usta su ukusna.”

“Moj jezik, pamtenjakoviću.” Promrmljala sam ga i udarila po ruci.

49

“Jao! Ti voliš grubo, dušo?” Nudi mi ogroman osmeh i ja se smejem.

“Ponekad, da.”

Ovo ga je nateralo na pauzu. Parkirao je auto, ugasio ga i zurio u mene.

“Ozbiljno.”

“Naravno.” Slegla sam ramenima. “Nisi odgovorio na moje pitanje.”

On samo gleda u mene sa otvorenim ustima. Protrljala sam njegovu butinu, nežno prstima. “Will?”

“Da.” Izlazi iz transa i gleda me.

“Da li ti moj jezik smeta?”

“Ne.” Odmahuje glavom i mršti se. “Nisi ni približno tako loša kao Jules.”

“Malo, Will.” Smejem se i izlazim iz njegovog seksi automobila. On me čeka, uzima me za ruku i vodi nas do lifta.

“Dakle, očigledno je da smo na mestu gde se igra fudbal.” Ležerno sam prokomentarisala u liftu.

“Mestu gde se igra fudbal?” Will pita i pada u duboki smeh.

“Znaš na šta mislim.”

“Da li znaš nešto o fudbalu?” Pita, oduševljen sa mnom, a ja buljim u njega.

“Naravno da da.”

“Na kojoj poziciji igram?” Pita.

“Da li je ovo kviz?”

“Mali.”

“Ti si bek.”

“Kome bacam loptu?” Izlazimo iz lifta i naslanja se na zid sa prekrštenim rukama.

“Nekom momku u plavom i zelenom dresu.” Pouzdano odgovaram.

“Obično.” Dodajem i zarađujem kez od njega.

“Mučiću te zbog ovoga.”

“Nadam se, mali.” Nacerila sam mu se a on se uozbiljio. “Šta?”

“Zašto si me nazvala mali, a ja tebe tako ne mogu da zovem?” Pita.

Dobar zaključak. Namrštila sam se i slegla ramenima. “Pretpostavljam da mala zvuči kao mala devojčica. Mali zvuči mali više odraslo, možda? Ne znam.

Ali to mi nije čudno.”

“U redu. Hajde.”

Ponovo me uzima za ruku i vuče me niz dug hodnik i kroz ogromna dupla vrata koja se otvaraju ka tunelu koji vodi ka fudbalskom terenu. Sva svetla na stadionu su upaljena. Prazan je.

“Kako…?”

50

“Pozvao sam dok si bila u toaletu restorana i potražio nekoga da upali svetla za mene.” Nastavlja da me vuče na terenu i zaustavljamo se u samom centru.

“Vau…” Šapućem i gledam oko stadiona. “Koliko ljudi mogu da stanu ovde?” Pitam. “Šezdeset sedam hiljada.” Navodi kao da to nije velika stvar, a ja gledam u njega sa otvorenim ustima i raširenim očima.

“Sranje.”

“Mi prodajemo svaki vikend.”

Znala sam to. Ipak, kada sam ovde, u sredini terena, gledajući oko sebe u prazan stadion, veličina tog mesta me oborila na dupe. U stvari i sedim samo na terenu.

“Jesi li dobro?” Pita sa čelom nabranom od brige i pridružuje mi se na zemlji.

Ja sam bez reči dok gledam oko stadiona i čini mi se da bi tako bilo i meni. Ja u sredini terena kako pevam sa svim tim ljudima. I da Leo nije doneo odluku da ode bez mene, ja bi pevala na mestima baš kao što je ovo.

“Meg?” Willov zabrinut glas me povlači iz mog transa i slegla sam ramenima.

“Pretpostavljam da nemaš tremu.” Promrmljala sam.

“Samo tokom baraža.” Odgovara i sklanjami kosu sa ramena. Volim kadako me dodiruje.

“Ti si morao mnogo toga da uložiš, znaš?”

Osmehuje se stidljivo, i mršti na sekundu, gledajući u svoje ruke. “Možda.

Ali zapamti, ovo nije samo ono što radim. To je deo mene.”

“Ovo je važno za tebe.” Podsećam ga i klima glavom.

“Vrlo. Ja igram fudbal od kako znam za sebe.” Uzima moju ruku i povezuje naše prste. “Fudbal me je vodio kroz školu, Meg. Znao sam da moram da dobijam dobre ocene i ostanem izvan problema ako sam želeo da ostanem u timu. I jesam. Želeo sam se družiti sa momcima. Imao sam jako pametnog trenera koji me je gurao i učio. To mi je osvojilo stipendiju za koledž i padao sam na guzicu od posla tamo.”

Duboko je udahnuo i gledao okolo na stadion, semafor, oglase. “Ovo je sve što sam ikada želeo, i imao sam dovoljno sreće da stignem ovde.”

“To nije sreća.” Čvrsto sam rekla i njegov pogled se vratio na mene iznenađen. “Will, ovo je rezultat tvog teškog rada. Ja ne znam sve o fudbalu ali znam da nije lako, i znam da sam ponosna na tebe. Ne zbog tvog ugovora, ili dresa koji nosiš, u kom izgledaš prokleto seksi usput, već zato što radiš ono o čemu si uvek sanjao. Koliko nas to može reći?”

51

Njegove oči su omekšale dok je vodio ruku niz moj obraz i protrljao palcem preko moje donje usne. Nagnuo se ka meni i spustio usne na moje, a zatim potonuo u meni, gurajući me nazad da legnem na teren. Vodi ruku niz moje lice, preko mojih grudi i zaustavlja se na mom kuku dok nastavlja da vodi ljubav našim ustima. Naše disanje se ubrzava, i dragi Bože, tako ga želim.

Will se povlači i gleda u mene. “Neko nas verovatno posmatra.” Mrmlja.

Ljubi moje čelo a zatim leži na leđima pored mene. Samo smo ležali ovde, disajući teško.

“Trebalo bi da ti kažem nešto.” Šapućem. “Šta?” Osećam da gleda u mene, ali ja samo gledam gore u crno noćno nebo iznad osvetljenog praznog stadiona. “Želela sam da sisam tvoj kurac u automobilu.” “Šta?!” Podiže se na lakat i naginje preko mene, terajući me da ga pogledam u oči. “Ne mislim da sam te dobro čuo.”

“Tvoj auto me izluđuje, Will.” Oblizala sam usne i osmehula se. “Sve o čemu mislim od pre nekoliko dana je kako se spustam na tebe u tvom automobilu.”

Nikada nisam videla da neko tako brzo ustaje. On me vuče na noge i kreće putem kojim smo došli.

“Uspori! Will, tvoje noge su duže od mojih!” Praktično trčim za njim i on se zaustavlja naglo. Izgleda ljut, njegove oči su sužene i gore, usta su mu skupljena a vilica stisnuta. Uzimam korak nazad. “Žao mi je, nisam htela da zvučim kao kurva, ja samo…”

“Ako ikada ponovo nazoveš sebe kurvom,” Unosi mi se u lice, nos mu dodiruje moj. “Ja ću te prebaciti preko kolena i izudarati. Da li me razumeš? Ti me izluđuješ. Želim da te jebem sedam dana nedeljno, i želim da dugo, sporo vodim ljubav sa tobom danima. Umirem za tobom, prokletstvo i ne možeš samo reći takvo sranje kada znam kakav ti je ukus i kako izgledaš i očajnički mi je potrebno da saznam kako je osetiti te.” Trepnem na njega potpuno oborena.

Pa, dobro onda.

“Sada, koliko god da želim da te skinem golu i jebem na terenu, ne trebaju nam slike na internetu.” Sa time on se sagne i jednim brzim potezom me podigne,prebaci preko ramena i počne da me nosi van terena, isto onako brzo kao ranije.

“Mogu da hodam.” Podsetim ga.

“Ne dovoljno brzo.” Promrmljao je i udario me po dupetu.

“Hej!” “Ti zaslužuješ i više, sada umukni, Megan.”

Jebote!

52

Došli smo do kola i on me postavlja na noge, a onda mi pomaže da se spustim na mesto suvozača. Hoda žustro oko automobila i spusta se lako za volanom, pali auto i izlazi iz garaže, ubrzavajući ka autoputu.

Njegovo zgodno lice je namršteno i ne gleda u mene.

Nisam sigurna šta da mislim. Zašto je toliko ljut? Previše seksualne tenzije? Pa, dobrodošao u klub, seksi čoveče.

“Pa…” Počela sam ali me je prekinuo.

“Ne govori.” Šta?

Vratili smo se na traci nazad, prema severu ovog puta, Will vozi preko ograničene brzine, mrštila sam se na njega ali on me ne gleda. Odjednom, povlači se sa autoputa, skretajući levo i sledi put ka ekskluzivnom delu Seattlea.

Približava se kraju ulice, staje i unosi kod u kapiju.

“Kod je 051877. Da li si zapamtila?”

“Oh, pa ti mi govoriš svoj kod.” Rekla sam sarkastično.

On samo gleda u mene sa iščekivanjem i udahnula sam pre nego što sam ponovila. “051877.”

Kapija se otvara i vozi nas do predivnog doma koji ima neverovatan pogled Puget Sound. Iz onoga što vidim u polutami, kuća je u tradicionalnom stilu kamena, sa dva sprata i četiri garaže.

“Vau. Prelepo je.”

“Hvala.” Mrmlja i ulazi u garažu, parkira i gasi auto. Skida naše pojaseve i gleda u mene, samo gleda u mene jedan dugi minut. “Šta?” Šapućem. “Želim te.”

“Nekako sam to shvatila, dušo.” Ponudila sam mu osmeh ali mi nije uzvratio. Možda je ovo poziv da ispunim ono što sam rekla na stadionu.

“Da li nosiš donji veš?” Pitam.

Smeje se žalosno – konačno! I odmahuje glavom. “Naravno. Većina ljudi ih nosi, Meg.” “Nagni sedište unazad.” Ne sklanja pogled sa mene i radi kako sam mu rekla. Skinula sam cipele i povukla noge ispod mene u sedištu, sedajući na petama. Hvatajući ga za ramena poljubila sam ga duboko i zaradila njegovo režanje. Spustila sam se dole i otkopčala njegove farmerke a on mi pomaže podižući kukove i svlačeći farmerke zajedno sa boksericama, ostavljajući njegov tvrd, veliki kurac da stoji slobodno.

Isuse Hriste, čovek je ogroman! S obzirom na njegovu visinu, to ne bi trebalo da me čudi, ali ne, prestrašuje me. Grizem usnu i gledam u njegove plave oči pune neizvesnosti. “Šta nije u redu, dušo?” Pita me i vodi prste niz moj obraz.

53

“Kada smo konačno došli do seksa, ja nisam sigurna…” Ne mogu završiti rečenicu a on se osmehuje.

“Rastegnućeš se, Meg.” Oči su mu vrele i srećne, i povlači me u dug, spor poljubac. Spustam ruku lagano i dodirujem ga. Volim njegovu meku kožu, osećaj njegovih pulsirajućih vena, i glatki okrugli vrh.

“Prokletstvo, dušo.” Baca glavu unazad i usisava dah kroz zube. “Tvoje ruke trebaju da imaju nalepnicu sa upozorenjem.”

Nacerila sam se i spustila usne na njegov penis, liznula vrh, skupljujući kap koja se već formirala tamo. Njegovi kukovi su se izdigli sa sedišta i odlučila sam da sam se igrala dovoljno dugo. Želim da ga jebeno izludim.

Ližem ga od njegovih lopti do vrha i ponovo dole, a zatim hvatam njegove lopte jednom rukom i potonula na njega, sisajući ga.

“Sveca mu, jebem ti!” Potonuo je rukama u mojoj kosi i lagano počinje da me vodi gore-dole. Lizala sam i sisala još malo sa svakim pokretom i nastavila mučenje drugom rukom. Osećam da se steže i znam da neće izdržati još dugo pre nego što izgubi kontrolu. Pa sam potonula na njega koliko mogu, i dok sam ga osećala duboko u grlu, prstom sam pritisla njegove lopte i protrljala nežno, što ga je izludelo.

“Meg, svršiću.”

Predem od zadovoljstva, ali osećam da se suzdržava, tako da ponovim pokrete. “Ah, jebi ga!” Will svršava nasilno, ispaljujući svoju toplinu u zadnjem delu mojih usta i ja brzo gutam. I dalje sam lizala i zadirkivala ga kako su kapljice i dalje izlazile iz njega i osmehnula se kada se njegovo telo opustilo.

Pogledala sam u njegove duboke, plave oči i ponudila mu stidljiv osmeh.

“Da li je to bilo dobro?”

“Dušo, da je bilo malo bolje, ja bih umro.”

Smejem se kako se vraćam na svoje sedište, a onda se on naginje preko mene i ljubi me jako i brzo.

“Ostani sa mnom večeras.” Da! “Ne zbog seksa,” Nastavlja on. “Iako ću nekoga da ubijem, ako te uskoro ne dobijem. Ja samo ne želim da budem bez tebe večeras. Možeš spavati u drugoj sobi ako hoćeš.”

“Mogu li spavati sa tobom?”

“Ako nosiš jednu od mojih majica, da.”

“Dogovoreno.”

54

Osmo poglavlje Budim se i sedam u krevetu, dezorijentisana. Plivam u velikom fudbalskom dresu i muškim boksericama, što me je odmah podsetilo. Nalazim se u velikoj sobi, okupanoj u mesečini i sećam se da sam u Willovoj sobi. U Willovom krevetu.

Seski muškarac spava mirno pored mene, na njegovoj strani, okrenut ka meni. Njegovo zgodno lice je opušteno dok spava, a dlačice na njegovoj bradi su počele da se pojavljuju. Njegova kosa je u neredu, kao i obično i mami da prođem prstim kroz nju. Što i jesam.

On je takođe u majici i donjem delu pidžama, a kada me je doveo ovde, bio je nežan i sladak i savršeni džentlmen. Volim i mrzim to.

Ja sam spremna da mu dam svoje telo. Pakla mu, mislim da mu već dala svoje srce, i to me prestravljuje. Ležim ovako duže vreme, nežno prolazeći kroz njegovu mekanu kosu prstima, memorišući njegovo lice dok spava. Malo se pomerio i uhvatio me za ruku, poljubio je i bez otvaranja oči, vuče me na svoje grudi, obavija ruke oko mene i drži me blizu.

“Vrati se da spavaš, dušo.” Šapuće i ljubi me u kosu.

Moje oči se zatvaraju, i padam u san dok slušam zvuk njegovog srca.

*** “Da li znaš kako se vozi ovo?” Will me pita nervozno dok sam podešavala sedište vozača u njegovom seksi Mustangu.

“Naravno da da. Ne vređaj me.” Lažno se ljutim i on se osmehuje široko, vrpoljeći se u sedištu. “Daj mi ključeve.”

“Predivna si.” Will se smeši na mene, a ja uživam u entuzijazmu. Pustio me je da vozim njegov auto za naš sastanak večeras.

“Spremna sam da vozim. Predaj ih Montgomery.” Podigla sam ruku, čekajući ključeve.

On poljubi moj dlan a zatim supsti ključeve na njega. “U redu, idemo.”

Pritisnem na kvačilo i upalim auto. Zapreo je i uzdahnula sam od sreće.

“Možda doživim orgazam, dok vozim.” Ležerno sam napomenula.

“Radije bih da se to ne desi.” Will se smeje. “Želeo bih da stignemo tamo u jednom komadu, dušo.”

55

“Svejedno, gde idemo?” Pitam i počinjem da izlazim sa prilaza, ali nisam dobro krenula i auto je pojurio mahnito.

“Sranje!” Will uzvikuje, držeći se za vrata automobila. “Žao mi je. Samo da se naviknem na kvačilo.” Ponovo sam upalila auto i krenula lagano ignorišući bljeskove koji su dolazili od suvozača.

“Ne ubijaj moju misiju.”

“Oh, smiri se. To je samo auto, zar ne?” Bacam pogled na njega i zakikotala se kada je protrljao svoje slepoočnice. “Gde idemo?”

“Na kuglanje. U Alley, nedaleko od tebe.”

“Sastanak u paru?” Sa nevericom pitam?

“Ne, porodični sastanak.” Will objašanjava.

Gledam u njegov profil na trenutak a onda vraćam pogled na put i ne mogu a da se ne nasmejem. “Da li je ovo tvoj plan da bi držao ruke dalje od mene do kraja trećeg sastanka?” Pitam.

Will se nacerio i protrljao ruke niz lice. “Jebi ga.”

“Skoro da smo imali seks, na dvadeset metara od cele tvoje porodice, Will.”

Bljesuno je u mene a onda se opet nacerio. “Napalila si me uprkos tome.”

“Kako god, ne laskaj sebi.” Ugušila sam srećan osmeh i fokusirala se na razgovor. “Zašto kuglanje?”

“Pa, nekoliko puta godišnje svi se okupimo i odemo tamo.”

Zinula sam u njega, pokušavajući da sklonim misli oko Lukea Williamsa, filmske zvezde i kuglanja.

“U redu je dušo, ja ću ti pokazati kako.”

Ovog puta ne mogu zaustaviti svoj samodopadni osmeh. Ja dobro kuglam, hvala lepo, ali biram da ga pustim da mi daje instrukcije. Hmm… Will, pritisnut protiv mojih leđa, pokazuje mi kako da otkortljam kuglu niz traku… da, to ima niz mogućnosti.

“Pa, ko će biti tamo?” Pitam i namerno prelazim u drugu traku, samo da bih ga uspaničila.

“Hej! Ostani u svojoj traci!”

“Imaš osiguranje.” Osmehnula sam se glupo u njega i zaradila još jedan bljesak. Smejem se glasno, uživajći u njemu i njegovom autu. Ovaj auto je jebeno neverovatan.

“Ko ide sa nama?” Pitam ponovo.

“Jules i Nate, Luke i Nat, Brynna, Isaac i Stacy, iako će ona samo gledati jer je očajno trudna u ovom trenutku.” Nudi mi širok osmeh. “I mislim Matt i Caleb i Lukeova sestra Sam, koja dolazi večeras, tako da ćemo biti svi na broju.”

“Biće mi potrebno nekoliko pića.” Promrmljala sam a Will je zarežao56

“Ne, nema alkohola ni za jedno od nas večeras.” Odmahuje glavom čvrsto.

“Zašto ne?”

“Jer kada se vratimo u krevet kasnije, vodiću ljubav sa tobom satima, i nećeš biti samo budna, imaćeš potpuno čistu glavu.” Uzima moju ruku u njegovoj, povezuje naše prste i ljubi moje zglobove. “Ozbiljan sam Meg, bez alkohola. Molim te.” Kako mogu da odbijem to?

“U redu, nema alkohola.” Slažem se i moj stomak se steže od nervoze.

Will se smeje tiho i ljubi mi ruku, ponovo pre nego što se uvučem na parking kuglane. Uparkirala sam se, ugasila motor i duboko, duboko udahnula.

“Hvala što si mi dopustio da vozim tvoj auto.” Promrmljala sam na njega sa velikim osmehom na licu.

“Nema na čemu. Izgledaš seksi dok voziš.”

“To je do automobila. Svako bi izgledao seksi dok ga vozi.”

“Mogu li da dobijem svoje ključeve nazad?” Pitao me.

Kada smo stigli svi se se već okupili u kuglani, obuvajući cipele i birajući kugle. Kuglana se nalazi u maloj uličici daleko od glavnog puta, i sigurna sam da je namerno izabrana kako smanjili šanse da Luke i Will budu prepoznati. Staze za kuglanje su tamne, a kugle svetle, na tamnim zidovima su se takođe nalazila svetla umetnička dela a glasna pop muzika se čula u celoj kuglani. Will i ja smo prišli pultu.

“Iznajmljivanje cipela.” Osmehnuo mi se i napravila sam grimasu.

“I iznajmljivanje gljivica.”

Nasmejao se glasno i poljubio mu u glavu. “Mislim da oni to dezinfikuju.”

“Sa čime, vodom?” Bacila sam pogled na sprej koji je stajao na pultu, a momak iza pulta mi je poslao besan pogled.

“Veličina?” Veliki momak pita.

“Osam.” Promrmljala sam. “Četrnaest.” Will odgovara i ja se kikoćem. “Šta?” Pita me.

“Znaš šta kažu za muškarce sa velikim stopalima…” Ponovo se kikoćem kako je zinuo u mene.

“Ponašaj se.” “Šta sam rekla?” Pitam nevino.

“Da, nisi ti nevina, dušo. Morala si da obučeš tu haljinu, zar ne?”

Pogledala sam u svoju crvenu, do butina dugu haljinu i namrštila se. “Šta nije u redu sa mojom haljinom?”

“Da li nosiš gaćice?” Mrmlja tiho na moje uvo, tako da samo ja mogu da ga čujem.

57

“Naravno da ne.”

“To je ono što nije u redu sa tvojom haljinom.”

“Hej, hajde da krenemo sa igrom!” Jules viče i mi im se pridružujemo.

Natalie i Jules me privlače u veliki zagrljaj. Tako sam uzbuđena što ih vidim. Stvarno su mi nedostajale poslednjih nekoliko godina.

“Hej, ljudi.” Will se rukuje sa svojom braćom, ljubi devojke u obraz i obuva svoje cipele.

“Hej, Meg, kako si?” Stacy me pita sa stolice. Will se nije šalio kada je rekao da je očajno trudna.

“Dobro sam, hvala. Kako se ti osećaš, mala mama?”

Stacy se smeje i trlja svoj stomak. “Oh! Šutnuo me je! Ovde.” Stacy me zgrabi za ruku i povuče me u čučanj pred njom i postavlja ruku na njen stomak, i naravno, beba gura protiv mog dlana.

“On je jak.” Nasmešila sam joj se i ona je uzvratila.

“Moja rebra bi se složila. On će biti pravi fudbaler.”

“Ragbi fudbaler.” Svi muškarci su je ispravili u glas i svi smo se smejali.

“Ja sam Brynna.” Lepa žena braon kose sa najmračnijim očima koje sam ikada videla mi se smeši sa stolice pored Stacy. “Upoznale smo se na zabavi, ali nisam stigla da pričam sa tobom.”

“Zdravo Brynna. Meg.” Rukujem se sa njom i ustajem.

“Stvarno? Samo što smo stigli. Bože, vi ljudi!” Jules uzvikuje. Nat i Luke su se dohvatili, opet.

“Ignoriši ih.” Nate mrmlja u njenom uhu i ona mu se ceri. Vau, ona ga voli. Jules koju znam nikada nije tako gledala muškarca. Naravno Nate je prelep primerak muškarca. Sa takvom tetovažom na desnoj ruci odaje utisak lošeg momka.

“Prestani da zevaš u mog budućeg zeta.” Will je zarežao na moje uvo.

“Nisam. Procenjivala sam umetnost na njegovoj ruci.”

“Kada je reč o umetnosti o kakvoj je pesmi reč na tvojoj ruci, Meg?” Mett pita, pozivajući me da objasnim tetovažu na mom unutrašnjem bicepsu.

“Oh, samo pesma.” Gurnula sam ga i potražila temu da skrenem razgovor. Radije ne bih razgovarala o tome i šta ona znači za mene. Ne još.

“U redu, hajde dušo, pokazaću ti kako da bacaš kuglu.”

“Oh, ne moraš da…” Jules počinje ali ja odmahujem glavom ka njoj i zaustavljam je. Ona se samo nasmeši slatko bratu. “Ne morate da čekate. Samo napred, pokaži joj.”

“Da li si kvalifikovan za taj posao?” Sarkastično sam ga upitala.

“Poznajem put oko lopte, dušo.”Namignuo mi je i svi momci su prsli u smeh. “Radim sa loptama ceo svoj život.”

58

“Oh, Bože, molim te ne govori o svojim loptama cele noći. Ja ću se razboleti.” Jules se namrštila Willu a on joj se zlobno osmehnu.

Will bira kuglu i vodi nas do trake, savijajući nas zajedno uz znalački osmeh na njegovim seksi usnama.

“Oh, hvala Bogu da si ovde da mi pokažeš kako da se nosim sa loptama.”

Sarkastično sam izjavila i zaradila smeh naših prijatelja.

“Hajde pametnice.” Koraknula sam bliže njemu, a on sklapa svoje veliko telo iza mene, obavija ruke oko mene i stavlja mi kuglu u rukama. Da bih ga mučila samo malo, zavrtim dupetom na njemu. Zarežao je duboko iz grla i opsovao sebi u bradu pre nego što sam počela da sledim njegova uputstva.

“Moraš biti blaga sa loptom. Da je poštuješ. Vizualizuj u glavi gde je želiš.”

Zakikotala sam se i osetila njegov mrki pogled. “Obrati pažnju na ono što govorim.”

Pročistila sam grlo. “Žao mi je.”

“Da li želiš da pokušaš?” Pita me.

“Naravno.”

“U redu, srećno.”

Udario me je po dupetu i pomerio se unazad, a ja moram da zagrizem usnu da ne bih prsla u smeh. Zauzimajući uobičajeni stav, namestila sam kuglu na strelici koja će je odvesti do ulaza, uzela jedan, dva, tri koraka unazad a zatim zarotirala kuglu po traci. Vrtela se brzo preko strelice i zatim pravo udarila u cilj oborivši sve kegle.

“Da.” Podigla sam ruke u vis i okrenula se zaradivši veliki aplauz dok me je Will gledao zbunjeno.

“Prešla si me.”

“Preživećeš.” Slegla sam ramenima i obmotala ruke oko njega da ga zagrlim.

“Ti kuglaš?” Pita.

“Ona je ludo dobar bacač. Išli smo stalno na kuglanje na koledžu.” Natalie mu je dobacila i osmehnula se zadovoljno.

“Zašto nisi rekla?” Upitao me.

“I da pokvarim zabavu dok mi pokazuješ kako da rukujem loptama?

Nikada.”

Willove oči su uske i gleda u mene, a ja ne mogu da zaustavim širok osmeh na mom licu. Da li sam ikada toliko uživala mučeći nekoga? Ne, ne verujem da jesam.

Will se naginje i šapuće u moje uho. “Platićeš mi kasnije za to.”

“Ne mogu da dočekam.” Odgovorim i prođem pored njega, pridružujući se devojkama.

59

Caleb je sledeći i obara sve kegle. Isuse, on je tako mišićav i dobro, malo zastrašujuć. On je Willov mornarički brat, i ogroman je kao i njegova braća, sav u mišićima, širok i visok.

Okružena sam seksi momcima. I da ja nisam ja. Bila bih ljubomorna na mene. To čini da se osmehnem sebi. “Šta se smeješ?” Luke me pita. On ima blage oči, ali nisam to primetila ranije. Luke Williams je super seksi i vrlo sladak. I potpuno zaljubljen u svoju ženu i ćerku.

“Ništa, samo se pitam kako sam dospela ovde.”

Osmehnuo mi se sa razumevanjem. “Ovaj klan može biti malo previše za snalaženje.”

“Svako je fin, ali samo…”

“Shvatam.” Ohrabrujuće mi se osmehnuo. “Nisam deo njih dugo, samo oko godinu dana. Bilo je prilično teško na početku.”

“Oh, ja nisam deo njih, ja samo visim sa Willom.”

“Tako je.” Nacerio mi se i odmahnuo glavom. “Megan, ne poznajem te, ali sam proveo dosta vremena sa Willom. Veruj mi. To za njega nije samo viseti sa tobom.” Gledam kako Will baca kuglu i psuje kako obara samo osam kegli.

Moj pogled ponovo pronalazi Lukea.

“Misliš?”

“Znam. Budi pažljiva. Zabavi se. on je dobar momak.” Uz to, potapšao me je po kolenu i otišao njegovoj supruzi. “Šta je to bilo?” Will me pita i seda na Lukeovo mesto.

“Ništa. Samo je prišao da me pozdravi. Da li vi stvarno radite ovo često?”

Pitam, pokušavajući da skrenem pažnju.

“Trudimo se. Nije slučaj da se uvek svi okupimo.”

“Zabavno je. I super je što svi volite da budete zajedno.”

“Zar ti ne voliš da se družiš sa svojom porodicom?” Will pita.

Jebi ga, zašto sam pomenula porodicu? “Ovaj…”

“Hej, Meg, da li si se čula sa Sylviom u poslednje vreme?” Jules pita i uzima gutljaj svog piva. Bože, volela bih da pijem pivo sada.

“Ne, ne od prošle godine.” Promrmljala sam i odmah krenula da vrtim prstima u mom krilu. Molim te nemoj pitati za Lea. Will me je pogledao i namrštio se. “Ko je Syvia?”

“Njena majka.” Jules polako izgovara.

“Nisi razgovarala sa majkom oko godinu dana?” Will pita. Svako se sada utišao i sluša naš razgovor a ja samo želim da umrem.

“Ne. To nije velika stvar.”

60

Jules frknu. Natali se promeškoljila neprijatno. Matt je tih, ali sedi na stolici i gleda me pažljivo.

“Još margarite?” Samantha pita vedro.

“Ja plaćam ovu rundu.” Caleb i Samantha su krenuli ka baru da uzmu naša pića i svi počinjemo da govorimo o drugim stvarima, na moje olakšanje.

“Ova tema nije zatvorena.” Will mi šapuće na uho.

“Da, jeste.”

“Volim ovu pesmu!” Jules skače gore i vuče Natalie sa njom. Koja povlači mene i Brynnu, a zatim krećemo da igramo. Carly Rae Jepson peva Call me maybe. Mrzim ovu pesmu. A ipak, ne mogu a da ne volim ovu pesmu.

Sem i Caleb su se vratili sa našim pićima, i Sem se pridružuje nama u igranju. Stacy se uhvatila za stomak kako se smejala i pevala.

Plesale smo okolo, kao glupe devojke. Pogledala sam u momke koji su gledali u nas sa osmesima na njihovim licima.

“Svi imate isti muzički ukus, kao trinaestogodišnja devojčica.” Nate nas zadirkivao.

“Svaka žena u ovoj zemlji voli ovu pesmu.” Brynna ga informiše. “Ona je zakon, mislim. Hej, Matt da li je ona zakon?”

Matt se smeje a onda skuplja usne kao da razmišlja o tome. “Ne obraćam pažnju na ženske zakone.” Rekao je a Brynna mu se nacerila.

“Izdajnik.”

Kada se završila pesma, krenula je druga i ja sam zacvilela. To je Lonely Soul od Nash-a.

Kao Leo Nash.

Kao moj Leo. On i ja smo napisali ovu pesmu zajedno, pre nego što je otipao u LA. Leo je bio kod mene, visio sa mnom i slušao me o kučkama iz škole i tom momku sa kojim sam otišla dva puta na sastanak i koji me nikada više nije nazvao kada sam spavala sa njim. Dakle, tri sastanka pravilo.

Mogla bih reći da je želeo da nađe idiota i premlati ga, ali on je slušao i pio pivo sa mnom, dok smo se smejali zajedno. Nije bilo kao da bih plakala bez prestanka, ali je bio odlična ventilacija i jedini brat koga sam ikada imala.

Pomogao mi je da vidim stvari iz drugog ugla. I dao mi je najbolji savet koji sam ikada dobila te noći.

“Meg, slatkice.” Rekao je ozbiljno. “Učimo ljude kako da nas tretiraju.

Ako ne trpiš sranja i nisi zadovoljno ničim manjim od poštovanja, to je ono što ćeš dobiti. Ali ako dozvoliš muške pičkice gaze i tretiraju kao da si za jednokratnu upotrebu, onda je to ono što ćeš uvek dobiti. Previše si dobra za to.”

61

Nedostaje mi.

“Volim ovu pesmu!” Sem uzvikuje i peva glasno.

“Ovo je sjajan bend.” Jules se slaže i namignu mi.

Samo sam slegla ramenima i pevala u mojoj glavi. To je zaista sjajna pesma.

*** “Pričaj mi o Sylvii.”

Will i ja smo u njegovim kolima, i idemo ka njegovoj kući, moji nervi su napeti. To je to. Večeras je ta noć. Stvarno, stvarno bih da nešto popijem.

“Sylia nije bitna.”

“Ona je tvoja majka.”

“Veruj mi, genetika ne znači da je neko majka.”

“Reci mi.” Pogledao je u mene, njegovo lice je nečitljivo i uzdahnula sam.

“Zašto?”

“Zato što moramo da pričamo o nečemu ili ću stati i jebati te na haubi. A sastanak nije tehnički gotov dok te ne odvedem kući. Dakle, pričaj.”

“U redu.” Pročistila sam grlo. “Ali možemo li učiniti tu stvar na haubi uskoro?”

Zinuo je u mene i čvrsto zategao ruke na volanu, ali me ne dodiruje.

“Da. Pričaj.”

“Oduzeta sam joj kada sam imala dvanaest.”

“Zašto?” Pita varljivo blago.

“Zato što je bila usran roditelj. Droga. Hiljadu muškaraca koji su prošli kroz kuću.”

“Da li je neko od njih…” On ne može da završi rečenicu.

“Ne. Ona bi me odvela u moju sobu i zaključala vrata dok su bili tu.

Uglavnom me je samo zanemarivala. Zaboravljala je da mi kupi hranu, zaboravljala da me pošalje u školu. Na kraju se jedan nastavnik zainteresovao i odveli su me.” “Šta se onda desilo?”

“Vrtela sam se okolo. Deset domova u četiri godine.”

“I onda si pronašla porodicu kod koje si bila dok nisi napunila osamnaest?”

62

“Ne, onda sam oslobođena. Sistem nije mogao više da mi priušti smeštaj.”

“Bila si sama sa šesnaest godina?” Pita me šokiran i besan.

“Imala sam Lea. On je već došao u Seattle zbog škole, pa sam ga pratila i ostala sa njim. Pazio je da dobijem posao, završim školu, upišem se na koledž.

On mi je zaista kao brat.”

“Kako si ga upoznala?” Willov glas je mekši, ali još uvek ne zvuči srećno.

“U prvoj porodici. On je bio tamo. Voleli smo muziku zajedno. On me je naučio da sviram gitaru i obezbedio posao, i kupio mobilni da mogu da ostanem u kontaktu sa njim.”

“Drago mi je da si ga imala.” Promrmljao je. “Zašto uopšte još uvek razgovaraš sa svojom majkom?” “Šaljem joj novac svakog meseca.” Prokletstvo. Nisam mislila to da kažem. “Šta?!” Sada je stvarno, stvarno ljut. “Zašto joj dođavola šalješ svoj novac?”

“Zato što se osećam krivom.” Gledam dole u svoje ruke, postiđena. “Zato što bi verovatno gladovala bez njega.”

“Ona bi dozvolila da ti gladuješ, Megan.”

“Nije mi potreban taj novac. Njoj jeste.” Slegla sam ramenima. “A ako joj šaljem novac i zadržim je u Montani, možda nikada neće doći ovde i tražiti nešto.”

Poslednji deo je šapat. Nikada nikome nisam rekla ovo ranije. Nikada.

Stigli smo ispred Willove kuće.

“Koji je kod?” Upitao me je sa osmehom.

“051877.” Odgovorila sam i srećno je klimnuo glavom, uneo kod i odvezao se do garaže.

Izašli smo iz auta i on me vodi u kuću. Iz garaže se ulazi u hodnik a zatim u kuhinju. Ona je povezana sa trpezarijom i dnevnom sobom sa prozorima od poda do plafona na celom zidu, prikazujući ostrvo.

“Zaista volim ovaj prostor.” Mrmljala sam i otišla do prozora, uživajući u pogledu. Potpuni je mrak. Svetla svetlucaju iz domova i poslovnih objekata na ostrvu preko vode.

“Zaista volim što imam tebe u ovoj prostoriji.” Willov glas je mek. Stoji nekoliko metara iza mene. Vidim njegov odraz u mraku na prozoru, njegove ruke su stisnute u pesnice spuštene sa strane, i on ubrzano diše.

Njegove oči su prelazile gore i dole po mojim leđima. Pustila sam da mi ešarpa sklizne preko ramena i padne na pod. Njegov pogled sreće moj u staklu i zatvara oči dok izdiše grubo.

63

“Will?” Zovem i okrećem se da ga pogledam. Bože, on je tako divan. Nosi sivu košulju sa povrnutim rukavima i crnim farmerkama, već je skinuo svoje cipele, tako da je samo u crnim čarapama.

Njegove plave oči gore uperene u moje.

“Da, srce?”

“Da li je ovaj satanak gotov?” Pitam.

“Verujem da jeste.”

“Hvala Bogu.”

64

Deveto poglavlje Skočila sam u Willove ruke, zamotala svoje ruke oko njegovog vrata, gurnula prste u njegovoj kosi i poljubila ga kao da umirem. On hvata moje dupe i nogama ga obmotavam oko struka dok jecam.

“Hajde da uradimo ovo ovde, u kuhinji.” Mrmljala sam dok sam mu ljubila vrat. Ceri se i nosi me uz stepenice prema svojoj sobi.

“Ne dolazi u obzir. Moj krevet prvo, kuhinja kasnije.”

“U redu.” Slažem se. Oslonila sam se unazad potpuno sigurna da me neće ispustiti dok sam otkopčavala njegovu košulju. Spusti me je na noge kraj ivice kreveta, hvata porub moje haljine i jednim brzim pokretom je izvlači preko glave.

Odmah sam posegnula za njegovom košuljom, ali se povlači van mog domašaja. “Dođi, želim te golog.”

“Dozvoli mi da te pogledam.” Mrmljao je.

“Ne, video si me. Pusti da ja tebe vidim, dušo. Ozbiljo, umreću ako te ne dobijem golog za oko trideset sekundi.” Njegove oči su buknule i brzo je skinuo farmerke i košulju, ostajući samo u njegovim uskim, belim boksericama.

Dozvoljavam sebi luksuz da stojim i zurim u njega. Dragi Bože, on je savršen, mišići na rukama, grudima, stomaku i nogama. On ima ono sportsko seksi V dole na kukovima koje nestaje u onim seksi boksericama. Njegovo telo je tako dobro definisano i to je skoro zastaršujuće. “Dakle, to je ono što dobiješ kada treniraš svakog dana.” Shvatam da sam to rekla glasno kada se Will nacerio. “Ti si samo…vau.”

Ja sam samosvesna. Nisam previše debela, ni previše mršava, samo obična devojka. Nisam zategnuta. Ja ne trčim. Radim zahtevan posao koji me održava u pokretu, tako da ne vežbam često.

Krenula sam da se pokrijem, ali me Will brzo povlači u rukama i lagano spusta na krevet, pokrivajući me svojim velikim čvrstim telom.

“Ne pokrivaj ovo neverovatno telo, srce.”

Usiljeno sam se osmehnula i pokušala da skrenem pogled, ali me je uhvatio za bradu i naterao me da ga pogledam u oči. “Ti. Si. Neverovatna. Meg, volim da žena izgleda kao žena. Ne želim da se brinem hoću li te pokidati na pola, i kada ležim na tvom stomaku ne želim da me tvoja rebra bodu u lice.“ Oslonio je glavu na lakat, zakopao prste u moju kosu i ljubio me nežno u obraz a zatim po vratu.

65

“Mirišeš tako dobro. Kao svež vazduh.“ Usne su mu putovale od vrata do moje grudne kosti. Išla sam rukama preko njegovih ruku, ramena, do njegove meke kose pa natrag na njegova ramena.

“Will...“ “Psst. Dozvoli mi da uživam u tebi.“ “Već si uživao. Moj red.“ Bunila sam se i osetila sam da se smeši na mom stomaku.

“Doćićeš na red, veruj mi, dušo. Ali prvo želim da svuda poljubim tvoje ukusno telo.“ Vrpoljila sam se ispod njega, nestrpljiva. “Čekali smo dovoljno dugo. Zar ne možemo da se jebemo brzo a kasnije da vodimo ljubav?“ Brzo se pomerio na gore, spustajući se blizu mene. Njegove oči su u plamenu i zadihan je.

“Nećemo se jebati, Meg. Čak i kada to bude brzo i jako ili pomalo grubo ili mnogo prljavo, neću te jebati. U kuhinji, u spavaćoj sobi, na mom autu, ili bilo gde da te uzmem, to neće biti jebanje. Jebanje je za strance ili ljude koji ne brinu jedno o drugom.“ Zavrteo je svojim kukovima, vodeći svoju erekciju protiv mene i ja sam se ugrizla za usnu da bih ugušila jecaj.

“U redu.“ Šapućem i zatvaram oči.

“Otvori oči.“ Poslušala sam ga. “Ti nisi jebanje na brzaka za mene. Da li razumeš šta ti govorim?“ “Mislim da razumem.“ “Nismo proveli svo ovo vreme zajedno, upoznavali jedno drugo, izluđivali jedno drugo, da bi se brzo pojebali i nastavili svako svojim putem. Moraš da razumeš, Megan, kada jednom vodim ljubav sa tobom, ti si moja.“ Osećam da mi se oči šire i vilica pada i samo mogu da gledam u njega u šoku. Da li je on to upravo rekao?

Will me gleda, čekajući moju reakciju, i odjednom, osećam se... srećno.

Ovo je ono što želim. Ovo je ono gde treba da budem.

“Reci nešto, draga, jer umirem ovde.“ Vodim prste kroz njegovu kosu i obuhvatam mu lice ruama da bih mogla da poljubim njegove usne nežno. Dodirujući ih jednom, dvaput, bez skretanja očiju od njegovih.

“Ti si tako moj.“ Šapućem i gledam sa zadovoljstvom kako širi oči i zadržava dah.

“Možeš se kladiti u to tvoje slatko dupe da jesam.“ Zarežao je i obrušio se na moje usne. Kreće se ponovo niz moje telo, obraćajući posebnu pažnju svakoj bradavici, nastavljajući ka stomaku i odjednom me okrenuo.

“Hej! Ne mogu da te vidim odavde.“

66

“Ovo je deo koji nisam istraživao ranije.“ Čujem osmeh u njegovom glasu.

“Vidim da rupice u obrazu nisu jedine koje imaš, dušo.“ “Nepristojno je spomenuti moj celulit kada prvi put imamo seks, Will.

Nisi ni bio u meni još.“ Udario me je po dupetu jako, što me je nateralo da jauknem. “Hej!“ “Ne postoji celulit ovde. Ali ti imaš najslađe rupice odmah iznad dupeta.“ Spustio se i poljubio svaku od njih, što me je nateralo da podignem dupe u vazduh. “Imaš najslađe dupe.“ Ljubi moje dupe i sledeće što znam je da mi je raširio noge i njegov jezik je u meni.

“Sranje!“ Njegove velike ruke su držale moje kukove a njegova usta u meni, sisajući, grickajući me, kada je uzeo moj klitoris i pirsing u usta ja sam svršila, gurajući se protiv njega i vrišteći u jastuk.

Na kraju on oslobađa stisak i okreće me ispod njega, sklanjam kosu sa lica i pre nego što mogu bilo šta da kažem, on drži moje kukove i ponovo stavlja usta na mene, ovog puta jače, ritmički gurajući njegovj jezik u meni dok njegov nos dodiruje moj pirsing. Previše je.

“Ne mogu,“ Mrmljala sam ali samo je nastavio da me izluđuje i ubrzava kretanje svog neverovatnog jezika.

“Will, prokletstvo, ne mogu.“ Povukao se i zamenio svoja usta prstima, gurnuo dva polako ih uvodeći, šireći moju vlažnost svuda okolo.

“Da, možeš. Moram da te dobro spremim, dušo, tako da te ne povredim.“ “Nećeš me povrediti.“ “Hoću ako nisi spremna.“ “Ja sam jebeno već spremna!“ Viknem od frustracije i on kreće da se smeje.

“Još malo. Bože, ti si tako uska, dušo.“ Gledam u njega, u njegovo telo koje je sada gorelo sa strašću i potrebom, i vidim njegovu veliku erekciju kako gura njegove bokserice. “Skini bokserice.“ Njegove oči su se suzile. “Molim te.“ Nudim mu slatki osmeh.

Njegova ruka me je napustila na trenutak dok je skinuo bokserice, a onda je klečao ispred mene potuno go.

Pakla mu, ovaj čovek je potpuno predivan! Ozbiljno predivan.

“Volim ovo.“ Šapuće dok prstom prelazi preko mog metala, što me tera da se izvijam.

“Drago mi je.“ “To je jebeno seksi.“ Naginje se i dodiruje ga jezikom, jednom, dva puta i tek tako, hvatam ga za kosu i svršavam.

67

Baš kada sam u mogućnosti da ponovo otvorim oči, Will se penje uz moje telo, vodeći svoj veliki, tvrdi penis protiv mog središta i oslanja se da me poljubi.

“Mmm,“ Prostenjala sam i zamotala svoje ruke oko njega, držeći ga blizu mene. “Osećam te tako dobro.“ “Meg, otvori oči.“ Šapuće i vrti kukovima tako da njegov penis udara u moj klitoris.

Njegove duboke plave oči zure dole u moje dok je dovodio njegov impresivni kurac protiv mojih usana.

“Da li si sigurna?“ Šapuće.

“Will, u meni. Sada.“ Will se smeje tiho i gura u meni, oh tako sporo.

Isuse, on je tako velik. Možda ovo neće ići. Nema šanse da ga mogu celog primiti. Moje oči su se raširile ali on me poljubi tiho. “U redu je. Ići ćemo polako.“ Njegovi kukovi se povlače, a onda gura ponovo, malo dalje.

“Samo se opusti. Neću te povrediti.“ Ljubio me je u obraz i vrat, a zatim ponovo ljubio moje usne kako su njegovi kukovi radili, dug, spor ritam. Nežno se povlačio, a onda gurao sve dublje i dublje dok konačno nije bio skroz u meni, a onda se zaustavio i gledao u mene.

“Tako si jebeno dobra.“ Šapuće.

“Možeš se kretati.“ Šapućem nazad. Volim kada šapućemo, kao da pišemo svoju pesmu.

“Obožavam osećaj kada si omotana oko mene. Nikada nisam osetio ništa slično tebi.“ Jedva da je pokrenuo njegove kukove, ali pritiska moj pirsing i ja uzdišem.

“Pirsing?“ Pita.

“Da, pritska moj klitoris kada pokrećeš kukove tako.“ “Dobro je znati.“ Mrmlja sa samozadovoljnim osmehom.

Zavrtela sam kukovima i stisla se oko njega, želeći očajnički da se pokrene.

“Ah, dođavola, ne radi to.“ Osmehnula sam se i opet ponovila. “Megan, ovo neće trajati dugo ako nastaviš...“ Pre nego što može da završi rečenicu opet sam zavrtela kukovima i stisnula svoje mišiće i on počinje da se kreće, klizeći nazad i nabijajući se do kraja.

“Oh, da.“ “Da li je ovo ono što želiš?“ “Da.“

68

“Reci mi dušo.“ Njegov glas je sirov a znoj mu pokriva čelo i ja sam iznenađena koliko me želi. “Želim tebe. Samo tebe.“ “Prokleto si u pravu, samo ja.“ Uz to je ubrzao tempo, nabijajući se sve jače i jače, tako da kada ga je gurnuo do kraja, gotovo boli. On je tako veliki.

“Prokletstvo.“ Njegovi zubi su stisnuti. Zgrabi moje ruke, povezujući naše prste i vuče ih iznad moje glave, obuzdavajući me. “Ti si jebeno slatka.“ Svaki pritisak na mom klitorisu me pali, dok na kraju više ne mogu da izdržim i osećam da me orgazam savladava, moje noge se tresu, a ruke sam jako stisla. “Hajde,“ Šauće mi u uho i grize me za vrat, i to me šalje preko ivice, raspadajući se u najboljem orgazmu u mom životu.

“Ah, dođavola.“ Viče i prati me u svom oslobađanju. Zakopao je lice u m oj vrat i opustio prste. Zamotala sam ruke oko njega i pritisla ga na sebe, još uvek je u meni i znam da sam se potpuno izgubila u ovom prelepom muškarcu.

Will se otkotrljana stranu i povlači me sa sobom. Uspeva da ostane u meni a ja nisam u žurbi da ga izbacim.

“Pa, pretpostavljam da možemo reći da smo kompatibilni u krevetu.“ Mrmljala sam na njegovim grudima. Will se smeje tiho i ljubi me u glavu.

“Tačno, ali ti me možeš ubiti.“ “Kako to?“ “Sada, kada sam te imao, ja neću biti u stanju da te se zasitim. Mislim da sam navučen na to kako te osećam, kako zvučiš kada sam duboko zakopan u tebi.“ To je izgleda obostrano.

Uzdahnula sam i prebacila ruku preko njegovih grudi. Will prati tekst na mojoj ruci svojim prstom.

“Koja je to pesma?“ Tiho pita.

“I dare you to move, od Switchfoot-a.“ “Koji je ovo deo pesme?“ Iznenada sam pogledala u njega. “Poznaješ me već dovoljno dobro, zar ne?“ “Ne bi trajno stavila nešto na svom telu, osim ako ima neko značenje. Šta znači ovaj tekst?“ Osmehuje se i ljubi me u čelo. Nikada to nisam podelila ni sa kim.

“Izazivam te da ustaneš sa dna.“ Prošaputala sam i Will je uzdahnuo.

“Lepo je.“ Mrmlja i menja temu.

“I meni se sviđaju tvoje.“ Nacerila sam se i približila.

“Hej! Odakle sad to?“ “Nikada mi nisi rekao da imaš tetovažu.“

69

“Nikada nisi pitala.“ Zagrlio me je jače i prebacio ruku preko mojih leđa stisnuvši me za dupe. Želim da predem kao mače.

“Ukapirala sam da je broj osam broj tvog dresa, ali šta znači ovo ostalo?“ Pitam i pratim trag osmice na njegovoj strani. Njegova tetovaža se pruža preko njegovog grudnog koša na desnoj strani. To je broj osam okružen sa puno malih linija i kukica koji izgledaju kao da nemaju nikakvog smisla.

“Pogledaj bolje.“ Promrmljao je i podigao ruku da mogu bolje da vidim.

Sranje.

“To su sve potpisi igrača?“ Pitam.

“Da. Ona predstavlja moj tim. Možda sam ja u centru, ali sam okružen celim timom velikih ljudi i stvarno dobrih igrača. Tako da sam stavio svoj broj u sredini i zamolio sve momke da se potpišu oko njega i to je to.“ “Da li dodaješ imena saigrača koji dolaze i odlaze?“ Pitam.

“Da. Počelo je od koledža, i dodavao sam imena kako su godine prolazile. “Šta ako ti promene broj?“ “To se neće desiti. Oni će verovatno povući moj broj kada se i ja povučem.“ “Velika fudbalska zvezda.“ Promrmljala sam i zaradila udarac po dupetu, na šta sam se nacerila. I dalje sam prelazila prstima po imenima i podigla sam se da ga poljubim u bradu.

“Znači ti nisi samo lepo lice.“ Napomenula sam sarkastično.

“Ne, to si ti dušo. Imaš lepo lice.“ “Ja tako nisam tvoj tip.“ Otkotrljala sam se od njega i pokrila lice rukama.

“Koji kurac to treba da znači?“ Will se dokotrljao iznad mene i besno gledao u mene.

“To samo znači da ja nisam ono što bi većina sportista izabralo. Ja nisam visoka, plavuša sa vitkim nogama. Nisam seksi bomba. Ja sam samo rokerka u pokušaju i medicinska sestra. Ja nisam niko poseban.“ Izgleda da ga je svaka moja reč nervirala još više. Zašto? To je samo istina.

“Da li si čula i jednu reč od onoga što sam rekao? Ti si baš moj tip. I fizički i emotivno. Ja volim ovo tvoje slatko telo. Volim tvoja prljava usta. Ne zanima me šta će neko reći, ti si ona koju želim.“ Uhvatio je moje lice rukama. “Ti si ono što želim. Samo ti.“ “Nisam htela da te naljutim, samo sam...“ “Nisi me naljutila, dušo. Ponizila si sebe i povredila moja osećanja. Veruj mi, da me ne interesuješ, ti ne bi bila ovde.“ Vodim prste niz njegovo lice i osmenula sam mu se nežno. “Dobro.“ “Sada sam gladan.“ 70

“Seks u kuhinji?“ Izbuđeno sam ga pitala kako me je povukao na noge i baca jedan od dresova na mene.

“Prvo hrana, onda da, ako si dobra, ja ću ti pokazati poslasticu na kuhinjskom pultu.“ “Da!“

*** “Nisam znala kako je neuredan kuhinjski seks.” Mrmljala sam i gledala kako Will podešava vodu pod tušem. Njegov tuš je ogroman. Mogli bismo lako staviti pod njega celu ofanzivnu liniju.

“Tako je bolje, hajde.” Uzima me za ruku i nežno me povlači u tuš kabini.

Oh, Bože, topla voda, osećaj je neverovatan. Pogledala sam dole i videla kako se ostaci sladoleda i čokoldnog sirupa spiraju.

“Evo, to je tvoja krivica što sam lepljiva. Operi me.” Gurnula sam mu pufnu za tuširanje u ruku i on je sipao moju kupku. “Hej, kako se moja kupka pojavila ovde?”

“Kupio sam je. Nadao sam se da ćeš provoditi dosta vremena ovde, bar kada sam kući.” Osmehuje mi se i toplina se širi kroz mene. “Naravno, dobrodošla si ovde čak i kada nisam kući.”

“Biće mi drago da ostajem kada si kući. Glupo mi je biti ovde kada nisi tu, s obzirom da je moja kuća na manje od dvadeset minuta odavde. Moramćemo prebaciti i neke tvoje stvari kod mene, za slučaj da završimo tamo.”

Naglo me je povukao i poljubio grubo. “Hej! Ja nisam čista. Hajde da se očistimo pre nego što se ponovo isprljamo.”

Nasmejao mi se i završio sa čišćenjem, a onda naizmenično ispirao sapunicu sa naših tela. Izveo me je iz tuša i obavio u veliki topli peškir. “Ti ćeš me razmaziti, Montgomery.”

“Dobro.” Ljubi me u čelo i obavija peškir oko svog struka. “Vratimo se u krevet.”

“Moja kosa je mokra.”

Namrštio se na sekundu. “Sačekaj ovde.”

Izašao je iz kupatila i čujem da se vrata jednog ormarića otvaraju a onda se fratio unutra sa fenom.

“Jules ga je ostavila ovde pre nekoliko meseci. Verovatno ih ima na desetine.” Uključuje fen i kreće da mi suši kosu.

Pa, sranje. Nijedan čovek ovo nije ranije uradio za mene.

71

Srela sam njegove oči u ogledalu i on se zadovoljno osmehuje, a zatim koncentriše ponovo na mojoj kosi. Kada je suva, isključuje fen i ostavlja da se ohladi.

“Krevet.”

72

Deseto poglavlje “Probudi se dušo.” Will odmakne kosu s mog lica i poljubi me u obraz.

“Hmm.” “Moram ići, dušo, moraš se probuditi.” Ići? Otvorim oči i upijem okolinu.

Bože, on je lep način buđenja.

“Jutro,” promrmljam i rastegnem se.

“Dobro jutro.” Uspravim se, pustim da mi čaršav padne u krilo i bacim kosu preko ramena. Willove oči su na mojim grudima i nasmešim se.

“Sviđa ti se što vidiš?”

“Nemaš ideje koliko.”

“Ostani ovde i pokaži mi.” Legnem nazad i otvorim svoje ruke za njega.

Penje se preko kreveta i poljubi me lebdeći iznad mene.

“Ne mogu ostati. Moram ići na trening. Možeš sa mnom ako hoćeš.”

Poljubi mi nos i ja se nasmešim.

“Dušo, ja ne trčim. Ako me ikada vidiš da trčim, bolje ti je da i ti kreneš jer to znači da me nešto progoni.”

Smeši se dole prema meni, poljubi me ponovo i tada sedne. “Zabavna si.

Ok lenštino, ostani ovde i budi prekrasna u mom krevetu. Ja moram ići mučiti se neko vreme.”

“Radim večeras.” Podsetim ga i on se namršti.

“Koju smenu?”

“Dežurstvo. Moram biti tamo u dva popodne i gotova sam u dva ujutro.”

“Koliko puta tu smenu imaš ove nedelje?”

“Samo večeras i tada sam tri dana za redom slobodna.” Zavučem se u udobne bele čaršave i zagrlim Willov jastuk dok mu pričam. “Jastuk miriše kao ti.”

“Dođi večeras ovde posle posla.”

“Ne znam...”

“Molim te.” Njegova ruka klizi do mog kolena, gore niz bedro i sa strane do boka. “Ne želim biti bez tebe večeras.”

“Ok. Nema utakmice ovog vikenda? Nedelja je zar ne?”

“Ponedeljak uveče je ove nedelje. Nadao sam se da ćeš biti slobodna i da možeš doći. Posedujem jednu ložu i uglavnom porodica dolazi da se zabavi i gledaju utakmicu.”

73

“Oh, tako je. Jules i Natalie su me pitale da izađemo van u malu kupovinu i na veseli sat u ponedeljak. Rekle su da momci idu na utakmicu, a mi bi trebale imati žensku stvar.”

“I to je isto dobro. Možemo se naći posle utakmice.” Poljubi me u čelo i siđe s kreveta.

“Jesi li stvarno dobro što neću doći na utakmicu?” Pitam nesigurno.

“U redu je. Tek smo na početku sezone, biće još dovoljno utakmica za tebe da vidiš. Želim ti zabavu s curama.” To uopšte nije onaj arogantan momak kao što sam mislila, i činjenica da sam ga ikad etiketirala kao seronju, posramljuje me. “Šta nije u redu?”

“Ti nisi seronja.” Obrve su mu skočile do kose i zuri dole u mene.

“To je loša stvar?”

“Ne, žao mi je što sam te pre nazivala seronjom. Ti to nisi.”

“Izvinjenje prihvaćeno.”

“Ok, idi pre nego te povučem natrag u krevet i sama ti dam vežbe.”

“Vratiću se natrag pre nego što odeš na posao.”

“Najverovatnije ću ići kući i spremiti se tamo. Nemam kozmetiku ovde.

Sranje!” Prekrijem lice rukama. “Šta?”

“Nemam auto. Ti si me pokupio sinoć.”

“Uzmi Rover. Ključevi su u predsoblju.” Okrene se i ode iz sobe pre nego se mogu svađati. “Želim ti lep dan, dragi!” Vičem za njim i čujem njegov osmjeh kako trči dole niz stepenice. Izvučem se iz Willovog velikog kreveta i trgnem na bolne mišiće. Will je pažljiv i inovativan ljubavnik. Bila sam u pozicijama i koristila mišiće prošlu noć, za koje nisam znala da su mogući. Činjenica da je tako jak i da me može pomerati kako hoće je prokleto seksi.

Navučem haljinu od sinoć, spustim se dole da pokupim torbicu i ključeve, slegnem ramenima i krenem kući. Willova kuća je jednostavno zapanjujuća.

Svuda okolo su veliki prozori, koji puštaju unutra obilje svetlosti s pogledom na prekrasnu vodu i ostrvo. Nisam još videla celu kuću, ali je definitivno kuća u kojoj se može živeti, udobna i dobrodošla. Kao i muškarac koji je poseduje.

Ključevi njegovog SUB-a su tamo gde je i rekao da će biti. Uzmem torbicu i ključeve, krenem kući i prvi put od kada sam počela raditi, već zamišljam da je moja smena gotova.

74

*** “Nije mu dobro Meg.” Jill utešno trlja rukom niz moja leđa, dok ja čitam Nickov karton. Nije me bilo samo nekoliko dana, kako se mogao razboleti tako brzo? “Šta se dogodilo?”

“Uhvatio je upalu pluća. Spava mnogo, i njegova porodica je s njim. Neće skinuti dres koji mu je Montgomery dao. Pita za tebe dušo.” Sranje.

To je deo posla koji apsolutno mrzim. Nick bi mogao biti bolje, ali njegov rak je agresivan, i uhvatiti upalu pluća sa hemoterapijom u njegovom telu nije dobro.

Uzmem njegov karton, i krenem prema njegovoj sobi, ispravljam ramena i proučavam svoje mogućnosti. Nick me ne sme videti tužnu, treba me profesionalnu i optimističnu. Uverljivu. Lagano kucam na vrata i provirim unutra. Nickova mama sedi kraj kreveta i plete. Izgleda iscrpljeno. “Hej, Meg. Uđi.” nudi mi mali osmeh.

“Hej, kako je naš dečko?” Pitam i uđem u sobu. Nick spava, i kako je Jill rekla, u svom dresu je. Disanje mu je plitko i malo je znojan. Izmerim mu temperaturu i namrštim se jer je velika, pa pogledam karton da vidim kada je poslednji put primio lekove za nju.

“Nije dobro,” prošapuće i otera suze u očima.

“Hej Meg.” Nikov glas je kao smrtni šapat.

“Hej, prijatelju,” Uzimam njegovu ruku u svoju i smešim mu se. “Čujem da si mi se razboleo kada me nije bilo.”

“Da.” “Dakle, napravićemo da budeš bolje, ok? Samo odmaraj.” Potapšam ga po ramenu i uzdahnem kada utone natrag u san.

“Donijeću mu još lekova za temperaturu i popričati s doktorom. Tek sam stigla i želela sam ga videti kada sam čula novosti.”

“Hvala Meg. Drago mi je što si ovde danas.”

Izašla sam iz njegove sobe i otišla ravno do pulta za sestre s Nickovim kartonom. “Ko je bio zadužen za Nicka jutros?”

“Elena, zašto?” Jill pita i mršti se.

“Dva sata kasni sa davanjem nekoliko lekova Jill. On gori. Završila je za danas?”

75

“Mislim da da.”

“Dakle, biće prijavljena za ovo. Ako ne može pratiti pacijentove lekove, onda ni ne treba biti ovde.” S tim, odem do kancelarije načelnice, izvadim svoj telefon i pošaljem poruku Willu.

“Ako imaš nešto slobodnog vremena, u bilo koje doba dana, možeš li doći u bolnicu?“ Will neće ništa magično izlečiti, ali će možda podići Nickovo raspoloženje kada ga vidi, a ja ću sve pokušati da njemu bude malo bolje. Znam da ne bi smele imati omiljene pacijente, ali Nick mi je poseban. On je ovde već tri meseca, i nadali smo se da mu terapija uspeva i da ćemo ga moći poslati kući do kraja septembra. Sada nisam tako sigurna. Moj telefon zazvoni s porukom od Willa. “Šta se dogodilo?“ “Ja sam dobro.“ Odgovorim. “Nick je jako bolestan.“ Verovatno mu ne bi smela ovako nametnuti. Moj posao nije njegov problem. Baš kada sam mu počela pisati da nema veze, on odgovori “Donijeću ti večeru i razgovarati na kratko s Nickom. 7h ok?“ Smešim se kada odgovaram. “Savršeno. Hvala. Dužna sam ti.“

*** “On ne izgleda dobro,” Will primećuje i uzima zalogaj kineske hrane.

“Nije dobro.” odgovorim. Sedimo u sobi glavne sestre, vrata su zatvorena i razni izbor kineske hrane je rasprostren po stolu. Will je stigao pre trideset minuta, i posle ludačkog poljupca kraj lifta, uzela sam vrećice s hranom, a on je brzo pozdravio bolesnog tinejdžera. “Žao mi je Meg. On je dobar dečko.” Njegove oči su tmurne.

“Da.” Odmaknem svoj tanjir i naslonim se natrag na stolicu, provlačeći nervozno ruke kroz kosu. “Mrzim ovaj deo svog posla.”

“Izgledaš umorno.”

“Dobro sam.” Stresem se i pogledam u njega. Oči su mu zabrinute proučavajući moje lice i obožavam ga jer je zabrinut za mene i samo zato što je ovde.

76

“Hvala što si došao. Trebala sam te.” Njegove oči bljesnu sa srećom na moje reči i nasmeši mi se.

“Samo trebaš pitati, dušo. Dođi ovamo.” Odmaknuo je stolicu od stola kada sam brzo ustala i otišla do njega. Povlači me u krilo i stiskam se uz njega.

Stavlja moju glavu ispod svoje brade i miluje me umirujuće po leđima. Bože, tako je dobar osećaj biti u njegovim rukama.

***

Bio je dug dan. Nick nije ništa bolje kada sam odlazila večeras, i osećam se krivom jer neću biti ovde sledećih nekoliko dana. Tako mnogo se može toga desiti u malo vremena. Možda bi trebala uzeti koju smenu. Nazvaću sutra dežurnu sestru da vidim da li me trebaju sledećih par dana. Želela sam ići Willu, ali sam radila do kasno. Skoro je četiri sata ujutro, a on ima utakmicu večeras, pa sam odlučila ići samo kući i ne smetati mu. Još uvek vozim Rover. Mnogo je moderniji nego moja Toyota sedan i zabavno ga je voziti. Mobilni mi iznenada počne zvoniti i namrštim se kada vidim da fudbalska zvezda svetli preko ekrana.

“Halo.”

“Gde si?” zvuči pospano.

“U tvom autu. Upravo sam izašla s posla, kasno sam završila.”

“Na putu si ka meni?” pita i čujem kako šušti kada se miče po krevetu.

“Mislim da ću samo ići kući. Imaš utakmicu danas, i trebaš se naspavati.”

“Dobro sam, dušo. Bolje spavam ako si ovde. Budim se svakih nekoliko sati ionako da proverim da li si ovde.” Ugrizem se za usnu. Koga ja zezam? Želim ga videti. Biti gola s njim. Zahvaliti mu za ranije.

“Dolazim,” promrmljam.

“Dobro.” Čujem mu u glasu da se smeši pre nego prekine. Vozim se kroz dvorište i parkiram u garaži. Ostavio je nekoliko svetla upaljena u kući za mene, pa ih ugasim kada idem prema gore. On je u krevet, spava, go od struka prema gore s belim čaršavom omotanim oko struka. Izgleda seksi i moj je.

Skinem se gola, uvučem u krevet i omotam oko njega. Glavu stavim na njegove grudi, ruke i noge omotam držeći se za njega.

Will se probudio i drži me, poljubio me u kosu, provuče te magične ruke niz moja leđa, i sledeće što znam okreće nas tako da je iznad mene.

“Nedostajala si mi,” prošapuće mi na uho.

“Nedostajao si i ti meni.” Ljubi moje rupice, i preko do mojih usana nudeći mi nježan slatki poljubac. Nežno gricka moju usnu i tada uvuče jezik u moja usta, mučeći me i igrajući se sa mnom. Vučem svoje ruke gore po leđima, 77

pa onda dole prema njegovoj guzi i nasmešim se kada otkrijem da je go. Dupe mu je stvarno savršeno. Razdvaja moje noge sa svojima i smesti se između njih, ne mičući se, samo me ljubi i prolazi ritmički prstima po mojoj kosi. Nastavljam ga milovati po leđima, sa strane, rukama, i srećni smo što se volimo ovako nežno. Što smo zajedno. Dižem noge i pritiskam bedra uz njegove bokove, nudeći mu se. Osećam svoju vlažnost i on uđe bez napora u mene.

“Tako vlažna” prošapuće.

“Trebam te.” uzvratim mu. Povukao se i pogledao me, provlačeći prstima niz moje lice i polako, tako prokleto polako utone u mene. Oči mu se zatvore kada uđe do kraja. Naslonio je svoje čelo na moje i krene se lagano micati, puštajući me da se priviknem na njega, davajući mom telu da se privikne.

“Tvoje telo se već privikava na moje.” promrmlja. “Lakše je ovaj put zar ne?”

“Mmmm...” Stenjem i kružim bokovima, puštajući ga još dublje. Stisnem se oko njega kada protrlja metal oko mog klitorisa.

“Jebem ti, taj pirsing će biti moja smrt,” promrmlja a ja mu se nasmešim.

“Imaš najlepši osmeh.” I time me razoruža. Sa samo par reči ili dodirom, taj čovek me potpuno razoruža. Kukovi mu se počnu kretati brže i malo snažnije.

Usne mu kruže oko moje bradavice i pohlepno usiše, koje se ukrute još jače.

Drugoj posveti istu količinu pažnje i ja se krećem ispod njega, dok moje telo postaje samo senzacija. Njegov prekrasan kurac se slasno giba u meni, njegovo snažno telo me prekriva, ruke i dalje provlači kroz moju kosu, usne su mu na mojima... Umotana sam u njemu , ali i dalje nije mi ga dosta.

“Volim način na koji me voliš,” Šapnem. Nasmeši se u moja usta i gurne svoj kurac do kraja u mene i ostaje tamo dok ne svršim , mišići potrošeni, ruke su čvrsto na njegovoj guzici, privlačim ga jače k sebi.

“Sranje, dušo.” Osećam kako mu se telo kruti i svrši sa mnom, prazneći se u meni. Poljubi me nežno i spusti svoju glavu na moj stomak, odmarajući se, obraz naslonjen na pupak, ruke omotane oko mog struka i zaspi. Mislim da sam se upravo zaljubila u njega.

***

78

“Dakle,” Jules mi nabaci slatki osmeh i ja se ukočim. Dođavola, ona ga koristi samo kada nešto želi. “Šta se događa s tobom i mojim bratom?”

Uzmem veliki gutljaj svoje margarite i pogledam Jules. Sedi preko puta mene u istom sportskom baru u koji me Will doveo na naš prvi sastanak koji se ne računa. Ona, Natalie i ja uživamo u kasnom veselom satu, nakon podnevne kupovine i pedikira. Ove cure se ne igraju kada je u pitanju kupovina.

“Ostavi je na miru.” Natalie promrmlja, pa me pogleda sumnjivo. “Kada bolje razmislim, i ja želim takođe znati. Šta ima? Bili ste prilično bliski one večeri na kuglanju.” Stresem se i pogledam dole.

“Spavamo zajedno.”

“Huh,“ Jules prevrnu očima. “Pokušavam da ignorišem da je moj brat u pitanju jer u suprotnom to je samo... fuj.“ “Ono što želimo da znamo je, šta se još dešava?“ Natalie pita sa osmehom na licu.

“Ne znam. Počeli smo da spavamo zajedno pre neko veče.“ “Tvoje tri sastanka pravilo?“ Jules pita.

“Da.“ Elegantno sam joj se osmehnula.

“Dobra devojka.“ Natalie dobaci i ja se smejem.

“Mi vidimo jedno drugo, pretpostavljam.“ Slegla sam ramenima i uzela još jedan gutljaj moje margarite. “On je sjajan momak. Nije seronja kao što sam mislila.“ “On je ponekad arogantan, ali definitivno nije seronja.“ Jules se slaže.

“Nisam luda za bahatim javnim ličnostima.“ Priznajem. “Ali volim kakav je sa mnom kada smo sami. Posetio je decu u bolnici i bilo mu je zabavno sa njima. Mislim da ne bih mogla da ga izdržavam sa hranom dugo.“ “Trebalo je da ga vidiš kada je bio tinejdžer. Ovo je ništa. Mislim da su mama i tata morali da uzmu hipoteku na kuću kako bi mogli da ga nahrane.“ “Nisam iznenađena.“ Smejem se.

“Dakle, sviđa ti se.“ Natalie se ceri.

“Sviđa mi se.“ Slažem se sa njom.

“Ako te povredi, ja ću ga ubiti.“ Jules kaže suženih očiju i ja se kikoćem.

“Zar ne bi trebalo to njemu da kažeš? On je tvoj brat.“ “On je muškarac.“ Sleže ramenima, kao da time sve objašnjava.

“Hej! On je na Tv-u! Pojačaj to!“ Natalie dobacuje barmenu. On pojačava ton u vreme kada intervju sa Willom počinje.

Izgleda fantastično, sav znojav i prljav, zadihan. Prokletstvo, taj dres mi radi takve stvari.

“Odlična igra, Montgomery. Još jednom čestitam na pobedi.“ Govori čovek u mikrofon dok mu se Will osmehuje ljubazno.

79

“Hvala. Odigrali smo dobru utakmicu.“ “Da li misliš da će Jennings biti do kraja sezone van igre zbog povrede kolena u trećem kvartalu?“ “Oh, čoveče, nadam se da neće. Ne znam.“ “Da li si osetio ikakav pritisak od Green Bay odbrambene linije večeras?“ Will se mršti na momka kao da je postavio najgluplje pitanje koje je ikada čuo.

“Osetim pritisak svake defanzivne linije.“ “Da li ste spremni za Miami sledeće nedelje?“ “Mislim da jesmo. Naporno treniramo i gledamo dosta snimaka utkamica. Bićemo spremni koliko možemo sledeće nedelje.“ “Viđen si u gradu sa ženom kestenjaste kose. Da li je ona tvoja devojka?“ Moje srce se zaustavlja. Bukvalno staje. Natalie je uzdahnula a Jules se namrštila. “Ovaj tip je idiot.“ Jules mrmlja.

Will nudi čoveku lenji, samouveren osmeh. “Čoveče, da li ona izgleda kao neko sa kim bih izlazio?“ Nasmejao se podrugljivo. “Ona je prijatelj porodice.

Nema mesta u mom životu za bilo koju ženu sada. Fudbal je moj prioritet.“ “Srećno sledeće nedelje, čoveče.“ Will klimne glavom, a onda se ekran vraća na četiri momaka za stolom koji su govorili o igri.

“Meg, nije mislio tako kako zvuči.” Jules reče tiho.

Da li ona izgleda kao neko sa kim bih izlazio? Osećam mučninu. “Jebote kako sam glupa.” Prošapućem.

“Ne dušo. On nije stvarno hteo da tako zvuči.”

“Mislim da je mislio tačno kako je rekao Jules.” Protresem glavu da se razbistri, uzmem novac iz torbice i bacim ga na sto i ustanem. “Idem kući. Hvala na zabavi večeras društvo.”

“Meg, nemoj ići.”

“U redu sam. Samo trebam razmisliti. Kada se nađete kasnije s momcima, reci Willu da se nisam osećala dobro i da ću ga nazvati za nekoliko dana.”

Da, kao da će to uspeti. “Ubiću ga.” Jules ispaljuje kada ja odlazim.

80

Jedanaesto poglavlje Will

Kako si mogao? Kako si se mogao početi viđati sa nekim, kada znam da mene voliš? Ta ružna kučka je ništa, i nikad te neće voleti kao ja. Zašto me nećeš primetiti? Ako je samo prestaneš viđati i vojeti mene kako znam da želiš, tada joj neću nauditi. Tvoja ljubav.

Jebote! Kakav jebeni bolesnik bi mi to ostavio u ormariću i kako je kog đavola ušla u svlačionicu? Trebam odmah razgovarati s Mikeom, našim šefom osiguranja.

“Hej! Neka neko pozove Mikea!“ Vičem, siguran da će ga netko uloviti.

Igrali smo rasturajuću utakmicu protiv Packersa večeras. Dođavola, zadnjih nekoliko nedelja igram najbolje u životu, i ne verujem da je to slučajnost od kad sam se počeo viđati s Meg. Ovaj glupi obožavatelj koji me uhodi neće je dotaknuti. Sva sreća što sam stavio alarm u kuću. Pomisao da joj se nešto loše dogodi izaziva mi mučninu.

“Hej Montgomery, mogu li ti postaviti nekoliko pitanja?“ Novi sportski izvjestitelj gurne mikrofon u moje lice, namestim svoj javni osmeeh i igram nakon igre igru.

“Naravno.“ “Odlična igra, Montgomery. Još jednom čestitam na pobedi.“ Niži čovek okrene mikrofon prema meni.

“Hvala. Odigrali smo dobru utakmicu.“ “Da li misliš da će Jennings biti do kraja sezone van igre zbog povrede kolena u trećem kvartalu?“ “Oh, čoveče, nadam se da neće. Ne znam.“ Kako ću jebote ja to znati? Izgledam li kao jebeni doktor?

“Da li si osetio ikakav pritisak od Green Bay odbrambene linije večeras?“ Namrštim se na idiota i želim ga pitati da li je ikad gledao fudbal. Hriste, gde su pronašli ovog seronju?

“Osetim pritisak svake defanzivne linije.“ “Da li ste spremni za Miami sledeće nedelje?“ “Mislim da jesmo. Naporno treniramo i gledamo dosta snimaka utkamica. Bićemo spremni koliko možemo sledeće nedelje.“ “Viđen si u gradu sa ženom kestenjaste kose. Da li je ona tvoja devojka?“

81

Jebote! Molim te, dušo, nemoj gledati ovo. Stomak mi se stisne i drago mi je što sam već znojan od utakmice pa niko ne vidi novi znoj koji je izbio na mom licu. Nudim mu opušten samouveren osmeh. “Čoveče, da li ona izgleda kao neko sa kim bih izlazio?“ Nasmejem mu se kao da je to najsmešnija stvar koju sam ikada čuo. Da ona je moja devojka! Ona je najbolje što mi se ikad dogodilo i naeravam se duboko zakopati u njeno slatko telo što je pre moguće. “Ona je prijatelj porodice. Nema mesta u mom životu za bilo koju ženu sada. Fudbal je moj prioritet.“ “Srećno sledeće nedelje, čoveče.“Klimnem i okrenuo se od mene na sledećeg za intervju. Jebote! Ako je Meg videla ovaj intervju, najebao sam. Ona već ima probleme sa mojom arogantnom javnom osobom, i ovo će biti ekser na sanduk naše veze ako vidi. A to nije moguće. Ona je moja, dođavola.

Brzo sam se istuširao i pokupio svoje stvari, spreman da idem odavde da se mogu naći s braćom gore u loži i tada naći s devojkama napolju. Moram videti Megan. “Želeo si me videti?“ Mike, bivši Army Ranger i trenutni policajac Seattlea stoji iza mene.

“Da čoveče... Neko je ostavio ovo u mom ormariću. Našao sam kada sam došao posle utakmice." Dajem mu jebenu poruku i mrštim se. “Kako je neko jebote ušao ovde?“ Mike se namršti kada čita poruku i opsuje ispod daha.

“Ne znam. Najverovatnije je pokazala nekom svoje sise. Proveriću sigurnosne kamere i pronaći ću je. Ne brini se za to.“ Suzim oči prema njemu i prekrstim ruke na grudima. Znam da je Mike dobar, oduvek je s nama i niko se ne zajebava s njim. Ali ostali momci su dolazili i odlazili. “Želim da bude otpušten onaj koji ju je pustio unutra. I ako jedna Megina nit kose bude dirnuta...“ “Neće biti. To je samo neka glupa zaljubljena devojka Montgomery.

Rešiću to.“ Klimnem i okrenem leđa i otpustim ga. Momci, Isaac, Luke, Nate, Matt i Caleb su u loži i još uvek jedu hranu i piju pivo. Uzeo sam malo čipsa i natrpao u usta. Jebote, gladan sam.

“Dobra utakmica brate.“ Isaac me pozdravi sa svojim pivom i klimnem mu.

“Da isprašili smo im guzice. Dobar osećaj. Spremni da idemo curama?“ Pitam i uzmem još jednu šaku čipsa.

“Stacy je ostala kod kuće večeras. Neudobno joj je, pa idem kući da joj izmasiram stopala i stavim Sophi u krevet.“ Isaac je izvadio ključeve, mahnuo nam i otišao.

“Ok, idemo do cura i izvedimo ih napolje na večeru.“ Nate nas sve vodi na privatnu parking garažu. “Ali samo vam svima želim sada reći, mi ćemo 82

ranije otići. Imam planove za nju večeras.“ Nasmešio nam se i svi smo se namrštili. Luke se nasmejao.

“Samo zato jer si stavio prsten na ruku ne znači da te nećemo ubiti McKenna.“ Caleb ga upozori.

Suzdržavam se od smeha. Nate je možda manji od nas, ali može srediti bilo kog. Ne sve od jednom, ali u borbi jedan na jedan kladio bih se na Natea.

“Ti ubiješ mene, Julianne ubije tebe. Znam da je se bojiš.“ “Ne bojim se svoje mlađe sestre.“ Matt promrmlja, i dobija dug pogled od Lukea. “Ok bojim se. Ona se ne bori pošteno.“ “To je moja devojka,“ Nate ponosno izjavi. Sviđa mi se. Dobar je za moju sestru. Sada trebam staviti ruke na svoju devojku i pobrinuti se da nije čula kakav sam seronja večeras bio na TV-u.

*** “Kakav si ti seronja!“ Jules projuri do mene preko parkinga od restorana gde smo se ranije dogovorili da se nađemo. Snažno me gurne u prsa, odgurajući me korak natrag. Matt je u pravu, ne igra pošteno.

“Jules...“ “Znaš,“ prekine me. “Znam da možeš biti arogantan seronja neko vreme, ali ono što si rekao na jebenoj televiziji uživo večeras nosi nagradu. Šta jebote misliš ko si ti da možeš povrediti tako nekoga?“ “Jebote!“ Uzima korak unatrag i njezine oči se malo prošire. Momci stoje okolo i posmatraju nas. Nataliene ruke su na njenim kukovima i takođe zuri u mene. Brynna stoji pored Caleba, stavi ruku u njegovu i ja se namrštim. O čemu se tu radi jebote?

“Ozbiljno Will, o čemu si razmišljao?“ Natalie pita.

“Gde je?“ “Nije ovde.“ Jules tvrdoglavo podigne bradu. Okrenem se ka Natalie.

“Gde je ona Nat?“ “Verujem da je otišla kući. Zašto bi za ime božije bila ovde Will? Objavio si pred celim svetom da ona nije neka s kojom bi bio u vezi. Ona je niko za tebe, sećaš se?“ “Jebote čoveče, šta si dođavola rekao?“ Luke pita i ja se trgnem.

“Vi momci niste videli?“ Jules pita, njene oči su još uprte u mene. Deo mene želi pokriti moj kurac rukama, ali čovek u meni ne želi se pognuti na to.

“Ne nismo videli nijedan intervju posle igre.“ Matt doda.

83

“Pa, dopusti da te uputim. Kada je upitan ko je zgodna devojka s kojom je viđen nedavno, naš jebeno glup brat je odgovorio i to citiram sad: “Da li ona izgleda kao neko s kim bih ja bio u vezi? Nema mesta u moem životu za ženu. Ja sam sebičan seronja s malim kurcem.“ “Nisam rekao zadnji deo!"

“Jebote čoveče, zašto nisi samo rekao nemam komentara?" Luke pita, gledajući me kao da sam idiot. I jesam. Zašto nisam?

“Zato jer sam našao poruku u svom ormariću od svog sjebanog obožavatelja trideset sekundi pre nego što je seronja gurnuo mikrofon u moje lice, koja je govorila ako se ne prestanem viđati s Meg, povrediće je. Nisam imao vremena razgovarati sa osiguranjem ili razmisliti o tome. Morao sam odigrati kao da nemam devojku jer ako iko ikada naudi Meg, ubit ću ih, a ne mogu ići u zatvor.“ Jules frknu na mene kao i oba moja brata. "Da li ima alarm kod kuće?"

Caleb pita, njegov glas je nizak i ljut.

“Da, instalirao sam ga prošle nedelje, hvala Bogu.“ “Jesi li dao poruku Mikeu?“ Matt pita i vadi telefon iz džepa, bira broj i razgovara.

“Da, rekao je da će to srediti.“ Koračam napred, nazad iza auta i brzo sedam za volan. “Idem kod nje. Vidimo se kasnije društvo.“ “Will, bila je prilično ljuta. Možda bi bilo bolje da joj daš nekoliko dana da se ohladi.“ Natine velike zelene oči su zabrinute, ali nudim joj mali osmeh.

“Moram se izviniti i moliti malo. Nadam se da će shvatiti kada joj objasnim.“ “Uhvatili su devojku.“ Matt izjavi dok vraća telefon u džep. “Devetnaest godina studentkinja koja je ponudila jednom od osiguranja pušenje ako je pusti unutra. Uhapšena je.“ “Hvala. Idite na večeru. Javiću vam se sutra.“ Šta sam jebote ja to učinio?

Vozim kao lud do Megine kuće. Moram je videti. Moram je držati i uveriti je da sve što sam rekao na onom prokletom intervju laž. Ne smem je izgubiti.

Zaustavljam se kod njene kuće, zatvaram vrata auta i jurim prema ulazu.

Pozvonim. Nema odgovora. Svetla su upaljena. Čujem muziku koja dolazi od unutra, ali nije tako glasna da ne bi čula zvono. Zvonim opet. Ne odgovara.

Pokušam pokucati na vrata, i na moje iznenađenje otvoreno je. Nije postavila alarm ni zaključala se kako sam joj rekao. Prokleta tvrdoglava ženo!

“Meg?“ Zovem i ulazim unutra. Nema znaka od nje u dnevnom boravku ili maloj kuhinji. Odlazim gore po stepenicama i dozivam ju. “Meg, gde si dušo?“ Mogu čuti tuš u njenom kupatilu, i ulazim unutra.

“Meg?“ 84

“Ahh!“ Uzvikne od iznenađenja i ne mogu pomoći sebi a da se ne nasmejem.

“To sam samo ja.“ “Preplašio si me užasno!“ Zatvorila je vodu i povukla zavesu od tuša a pogled na njeno meko mokro telo osuši mi usta. Jebote, prelepa je. Sva je meka, bela koža, roze bradavice, nežne obline. Ta njena kosa je neka čudna mešavina crvene, smeđe i plave, i njene smeđe oči me uništavaju. Naravno, upravo sada bacaju oštrice na mene. “Žao mi je, ali ostavila si otključana prednja vrata i nisi uključila alarm kako sam ti rekao.“ Strese se i uzme veliki peškir i omota ga oko sebe, pokrivajući svoje telo od mog pogleda. Želim ga otrgnuti s nje i uzeti je ovde uz zid kupatila, ali mislim da ne bi bio dobrodošao u ovom trenutku.

“Nije tvoja stvar Will da li ću ja uključiti alarm." Projuri kraj mene u sobu i počinje gledati po ormaru odeću.

“Naravno da jeste. Moram znati da li si sigurna.“ “Sigurna sam.“ “Sigurnija si ako uključiš alarm.“ Opet se strese kao da nije ništa važno i navuče top i joga pantalone.

Hriste, postajem tvrd od njene guze u joga pantalonama. "Gledaj, dao si mi jasno do znanja večeras da jedino o čemu brineš je fudbal. Zato prekini s ludim želim te sigurnim sranjem i odlazi. Ne želim te ovde.“ Stomak mi se preokrene i i srce mi skoči do grla.

“Meg.“ Pokušam je dohvatiti, ali ona se odmakne nazad izvan mog domašaja, i uhvati me panika. “Meg, dozvoli mi da ti objasnim.“ “Nema potrebe.“ Odmahnu glavom i prođe kraj mene dole niz stepenice u kuhinju. “Mislim da sam shvatila. Rekao si što si trebao reći da prođemo tri sastanka da me možeš pojebati, i ja sam bila dovoljno glupa da ti poverujem.

Neću učiniti istu grešku dvaputa!“ “Ne.“ Uhvatim je za ramena i okrenem je prema sebi i prisilim da me pogleda. Bože, ona je tako malo stvorenje. “Ne Megan. Rekao sam ti ranije, nikad te nisam jebao. Svaki put kada sam bio u tebi bili su prokleto najbolji trenuci mog života.“ “Izjavio si na televiziji da sam niko.“ Njene smeđe oči su povređene i tužne, i osećam se kao jebeni seronja. “Will, ja neću biti tvoja prljava mala tajna. Nisam neko s kim se družiš, vodiš okolo porodici, spavaš, ali negiraš moje postojanje javnosti. Ako me se stidiš, onda ne bi smeo biti sa mnom. Ja se prilično stidim tebe sada.“

85

Teško progutam i zatvorim čvrsto oči, i zurim dole u nju. Kako je postala moj celi svet u tako kratkom vremenu? Moj Bože, uradio bih sve za nju. Čak i izgubio.

“Megan, neko ti je pretio večeras.“ Njene oči su se raširile i vidim da sam dobio njenu pažnju. “Pronašao sam poruku u svom ormariću od obožavatelja koji me uhodi. Rekla je da nas je videla zajedno i da će te povrediti ako se ne prestanem viđati s tobom. I sledeće što znam je guranje mikrofona u moje lice i pitanja za tebe. Nisam mogao reći istinu i rizikovati tvoju sigurnost.“ Namrštila se zbunjena ali njene oči su još uvek povređene i to me ubija. “Dušo, žao mi je što sam te povredio. Ne želim te nikad povrediti. Ali uspaničio sam se, i nisam znao šta drugo učiniti.“ “Osramotio si me Will. Znam da sam niko poseban. Znam da ne bi trebao biti zainteresovan za nekog kao što sam ja. Mi smo iz dva različita sveta. Možda je najbolje ako uzmemo korak nazad i prestanemo se viđati prije nego slomiš moje srce do kraja.“ “Prestani se spustati tako dole! Ja sam i više nego zainteresovan za tebe.

Za ime Božije, ne mogu te prestati dirati. Neću ti slomiti srce Megan.“ Dođavola!

Ona slama moje srce upravo sada! “Oh, naravno da hoćeš.“ Lagano odmahnu glavom i skloni se od mene. “To je neizbežno Will. Ljudi ne ostaju, Will. Svako ode nekada, i ja mislim da je bolje sada da odeš nego posle, jer mislim da neću preživeti posle.“ Poslednji deo je šapat i krenem korak napred da je zagrlim i uverim da ću uraditi sve što je u mojoj moći da je nikada više ne povredim, ali se odmiče.

“Molim te.“ Šapuće. “Samo idi.“ Dakle, proklet bio ako ću stajati ovde i moliti. Uzmem trenutak i pogledam je. Stvarno pogledam. Bože tako je jaka, slatka, prekrasna i ona je moja.

“Ićiću Meg, ako je to ono što želiš.“ Uzimam njeno lice u ruke i poljubim je u čelo, udišem slatki miris njene mokre kose kraj mog nosa. “Ti nisi prljava tajna.“ Promrmljam joj na uvo. “Ti si sve.“ Pre nego što napravim budalu od sebe i molim je da mi oprosti, izađem iz njene kuće, lagano zatvaram vrata iza sebe, ulazim u auto i vozim se kući. Jebote!!!

86

Dvanaesto poglavlje Ti si sve.

Ceo dan mi se samo to vrti po glavi. Ti si sve.

Radim međusmenu danas na poslu. Treba mi nešto da mi zaokupi pažnju i želela sam proveriti kako je Nick. Loše je. Mnogo loše. Njegova porodica je odlučila ispoštovati želju o neekstremnim merama za spašavanje, dakle mi mu sada samo pružamo koliko je to moguće neku udobnost i molimo se da je njegovo telo snažno da izdrži infekciju. Na žalost, zbog količine hemoterapije u njegovom sistemu, nije dovoljno snažan za borbu.

Provela sam većinu večeri proveravajući vitalne znakove i bdela nad njim kao soko. Ne želim da bude dugo sam. Tako je krhk, bilo šta se može na brzinu dogoditi i moramo biti s njim skoro svake sekunde.

“Meg, imaš poziv.“ Jill proviri u Nickovu sobu i tužno se osmehne.

Nickovo pogoršanje utiče na sve nas. “Ja ću te zameniti na kratko.“ Svi ulažemo maksimum sebe u ovu decu, hteli to ili ne. Oni su svi tako dobri i kako onda da im ne pružimo sve od sebe? Tiho izađem iz sobe i odem do pulta za sestre.

“Halo?“ “Hej Meg, ovde Lyle iz osiguranja, imam dostavu za tebe.“ Namrštim se. “Ok, donesi gore.“ “Ne mogu, sada sam sam u kancelariji. Da li će ti smetati ako siđeš dole?“ “Naravno, odmah ću doći.“ Bože kako sam umorna. Umorna do srži. Sinoć kada je Will otišao nisam mnogo spavala. Celo vreme sam razmišljala o našem razgovoru, vrtela ga u svojoj glavi, opet i opet. Tražiti da ode je bilo najpametnije. Moram da ostavim malo mesta za razmišljanje. Mislila sam ono što sam rekla, s´ vremenom će doći sebi i prekinuti sa mnom ili ću ja poludeti od njegove arogancije pa raskinuti, i zašto trošiti vreme na nešto čemu će kraj doći, verovatno pre nego kasnije?

Lyle je stvarno jedini čuvar sada u delu za obezbeđenje. Ostali su verovatno u patroli. Idem do prozora od pleksiglasa i nasmešim se.

“Hej Lyle. Imaš nešto za mene?“ “Da, izneću ti ih napolje.“ Njih?

Cveće. Trebala sam znati. Lyle izlazi napolje iz kancelarije i nosi sa obe ruke prelep buket crvenog cveća. Ruže, božuri, makovi, kale, ljiljani. Svo cveće je predivne crvene boje.

87

Proklet bio.

Izvadim belu karticu iz buketa i otvorim je. Samo je jedna reč: Sve. Uzimam cveće i idem liftom nazad na svoj sprat, ostavljam cveće u svojoj kancelariji. Pročitam ponovo poruku i stavim je u džep svog mantila, potapšem to mesto. Nosiću ga sa sobom večeras.

Izvadim mobilni i pošaljem mu jednu reč: Prelepo.

Pre nego ga uspem nazad vratiti dolazi odgovor: Ne toliko kao ti. Oprosti mi.

“Meg, dođi brzo, nešto nije u redu.“ Jedna od tehničarki, Brandi, proviri u moj ured bleda lica.

“Nick?“ Pitam, dok mi se želudac prevrće od straha. Klimne i otrčimo u njegovu sobu. Monitori pište panično, njegovi roditelji plaču stisnuti u uglu sobe.

“Pluća mu otkazuju.“ Doktor Lee mlad i zgodan doktor ubrzano proverava monitore i sluša Nickov grudni koš. Gleda njegove roditelje sa zabrinutim očima. “Moramo ga intubirati.“ “Ne.“ Nickov tata progovori. “Bez aparata za oživljavanje. Obećali smo Nicku da nećemo dozvoliti da pati.“ “On pati sad. Guši se.“ Doktor Lee stavi svoj stetoskop oko vrata i duboko uzdahne. “Razumem.“ Protrlja lice svojim rukama i pogleda žalosno Nicka. Radi sa ovim dečkom od početka kada mu je dagnostikovan rak kostiju.

“Meg,“ promrmlja prema meni. “Drži mu morfijum povećan i glavu podignutu kako bi prirodno dobio vazduha u plućima što je više moguće.

Držaćemo ga u udobnom položaju i pod sedativima.“ Odlazi do Nickovih roditelja i oboje ih zagrli. “Sedite sa njim. Pričajte mu. Ne verujem da još imate puno vremena s njim.“ Pogledam dole u tog dečka, tog slatkog dečka koji ima još toliko života ispred sebe. Bio je sportista, imao je devojku, i obećanje da ide na fakultet i živi dug i srećan život. Nikad neće imati šansu da doživi toliko mnogo stvari.

Zaljubiti se, plesati na svom venčanju, držati svoju decu.

On ima samo jebenih sedamnaest godina.

Namestila sam Nicka u udoban položaj u krevetu, proverila kako ide infuzija i odmaknula se da njegova porodica može doći do njega i oprosti se.

***

88

Šest sati posle, iscrpljena sam. Nick je umro pre dva sata. Svi smo tešili njegovu porodicu i dodatno obavili posao tešeći ostalu decu koja su bila tužna i uplašena. Mrzim dane kada gubimo pacijente. Taj osećaj uništi sve okolo, kod svake osobe na spratu.

Trebala bi ostati ovde večeras. Naći prazan krevet i uhvatiti nekoliko sati sna, ustati i preuzeti novu smenu. Ali kada sam gurnula ruku u džep i prošla prstima preko poruke koja je došla s Willovim cvećem znala sam da ne želim ostati.

Treba mi.

Treba mi da budem u njegovom zagrljaju. Želim osetiti njegovu toplinu i čuti ga kako mi govori da će sve biti ok. Čak iako neće.

Ne znam da li ću biti dobrodošla. Nisam mu odgovorila na zadnju poruku.

Ali ako sam nešto naučila u poslednjih dvanaest sati, to je da život može biti prekinut jako brzo. Ne želim potrošiti ni jedan minut koji bih mogla provesti sa Willom.

Ako me ostavi i slomi moje srce, rešavaću to tada.

Vozim se prema njegovoj kući, uđem kroz ulaznu kapiju, i zato jer još uvek vozim Rovera, parkiram se u garaži i uđem u kuću. Mrak je i tišina, Will je bez sumnje u krevetu i već odavno spava.

Penjem se stepenicama i preskačem po dve istovremeno. Ne mogu doći do njega dovoljno brzo. Ubrzo ga vidim, tu je, spava mirno. Lice mu je opušteno, kosa u neredu zbog prstiju koje provlači. Izuvam cipele i ne gubim vreme na skidanje odjeće.

Treba mi odmah.

Popela sam se u krevet i omotala oko njega, uplašila sam ga i probudi se.

“Hej,“ promrmlja i uzme me u zagrljaj. “Žao mi je,“ prošapućem i smestim se dublje, gurajući glavu u njegov vrat, upijam se u njega.

“Mala, šta se desilo? Treseš se.“ Tako mi je hladno.

Pokušava se odmaknuti ali ja se čvršće prilepim. “Nemoj ići.“ Čujem očaj u svom glasu.

“Slatko moje, ja ne idem nigde. Razgovaraj sa mnom. Plašiš me. Jesi li povređena?“ Odmahnem glavom. Bože, trenutno toliko toga prolazi kroz mene. Toliko toga u mojoj glavi. Tako sam tužna zbog Nicka, i bojim se gubitka Willa a istovremeno se bojim voleti ga. I toliko sam jebeno umorna od plašenja da izgubim nešto, nekog važnog meni.

89

“Trebaš mi,“ promrmljam i odjednom osetim kako mi suze teku iz očiju.

“Megan,“ sada je već budan i zabrinut.

“Nisam povređena,“ promrmljam i naslonim čelo na njegovo rame, i dalje pripijena uz njega, upijajući osjećaj njegovih snažnih ruku oko mene. “Izgubili smo Nicka večeras. Nedostaješ mi. Želim biti samo ovde sa tobom, u redu?“ “Oh, mala.“ Ne smeta mi ni što me zove mala. Tako je umirujuće, voljeno i trebam ga sada. Treba mi on.

“Uvek si dobrodošla ovde Meg. Uvek.“ Nagnem glavu unazad i pogledam ga u njegove nežno plave oči. Tako je ljubazan. Kako sam uopšte mogla misliti da mi želi nauditi? “Žao mi je zbog Nicka. Bio je stvarno dobar dečko. Bio je skroz opčinjen tobom, ali ne mogu ga kriviti.“ Nasmeši mi se i poljubi mi nos i ponovo se opuštam. Samo me teši.

“Will, jebeno me plaši sve ovo.“ Njegove oči na kratko se rašire, tada izdahne i zatvori ih. Nasmeje se lagano kada se nagne i nasloni svoje usne na moje.

“Megan, ti me razbesniš, napališ i učiniš ludim.“ Poljubio me nežno, prolazeći usnama preko mojih i nežno prešao prstima kroz moju kosu.

“Zar ne vidiš šta osećam prema tebi? Zar ne možeš to osetiti kada vodimo ljubav? Način na koji te gledam? O bože, Megan ti si sve što ja vidim. Ti si sve što ja želim.“ Zatvorim oči i pokušavam se odmaknuti od njega, ali on me čvrsto drži.

“Ne, nećeš pobeći ponovo. Sada kada si ovde, dovraga, zadržaću te. Ti si moja Meg, isto kao što sam i ja tvoj.“ “Hvala ti,“ Šapućem.

“Zbog čega?“ “Za sve ovo. Što si ovde. Za cveće i zato što si sa mnom bio celu noć iako nisi znao da jesi.“ Odmahnula sam glavom i zatvorila oči. “Plašiš me, ali ne želim te izgubiti.“ Povukao me čvrsto ka sebi, poljubio u kosu, i utešno trljao rukom gore dole po leđima. “Spavaj mala.“ Ležeći u tišini, zatvorila sam oči i utonula u san slušajući Willovo mirno disanje i otkucaje srca na njegovom vratu.

*** 90

Probudila sam se u praznom krevetu dok se sunce probijalo kroz prozore, beli zraci se odbijaju i osvetljavaju sobu. Willova soba je zapanjujuća. Zidovi su su plave boje a sve drugo čak i posteljina je belo. Krevet je veličine moje dnevne sobe, i ima pogled prema prozoru koji gleda prema vodi.

Mogu da se naviknem na buđenje ovde.

Sranje, podne je! Ne znam kada sam zadnji put ovako dugo spavala, čak iako sam radila noćnu smenu. Gledam dole u svoj mantil i setim se dolaska kod Willa posle posla, napadajući ga u njegovom krevetu i najzastrašujući deo svega je što sam se: raspala pred njim.

Pre nego što se pomirim sa tim, izvlačim se iz kreveta, skidam i čujem da tuš u kupatilu teče. Mislila sam da će biti u teretani danas.

Uđem na prstima u kupatilo, skupim kosu u punđu na vrh glave i gledam ga kroz staklo tuš kabine. Tuš kabina sama po sebi je velika. Sva u plavo belim pločicama. Will, visok i muževan, stoji ispod najvećeg tuša od četiri njih, rukama naslonjen na zid glavom pognutom napred dok mu topla voda teče niz glavu i dole po leđima.

Dragi Bože, tako je seksi.

Nisam ga osetila u sebi danima.

Tiho sam ušla pod tuš i omotala ruke oko njegovog mokrog struka.

Prislonila sam se na njegova leđa, duboko uzdahnula i pustila vodu da teče po meni.

“Dobro jutro,“ Will promrlja i okrenu se da me pogleda.

“Ustvari podne je,“ odgovorila sam i nasmejala mu se široko. Proučava mi lice pa uzima ga u svoje velike šake. Mora biti zadovoljan onim što vidi jer se naceri prema meni i njegova se ramena vidljivo opuste.

“Vrećo lenjih kostiju,“ Promrmljao je i nežno me poljubio.

“Hej, radila sam do kasno. Iznenađena sam što si kod kuće.“ “Upravo sam se vratio. Imao sam rani sastanak jutros pa sam posle malo trenirao.“ Dohvatio je moj gel za tuširanje i natopio sunđer za tuširanje pa me okrenuo licem ka zidu. “Stavi ruke na zid.“ Oh volim kada je tako zapovednički raspoložen!

Poslušala sam ga i spustila glavu, zatvorim oči i uživam u Willovom ugađanju, kako klizi sunđerom po mojim leđima, ramenima, rukama, dupetu, dole niz nogu. To je raj. Na putu ka gore uz unutrašnju stranu noge sunđerom samo nastavi i između njih pa gurne sunđer između i pere moje usmine i ja se ne mogu suzdržati od stenjanja.

Nikad nisam bila sa nekim ko me je tu kupao.

“Okreni se,“ promrmljao je.

91

Stavila sam ruke na njegove uske mokre kukove, palcima prolazim taj spektakularan V oblik, i gledam njegovo lice kad mi pere grudi, svaku dojku, stomak. Očima prati kretanje ruke, guta moje telo i oči mu se žare od želje.

“Volim tvoju kožu,“ pogled mu nađe moj i nasmeši se. “Tako je mekana.“ “Volim ovo mesto ovde.“ Potapšem mu kukove s palcima i začikujuće mu se smeškam. “Zadržimo ovo!“ Naceri mi se. “Daću sve od sebe. Hajdemo te isprati.“ Premestio me ispod vode, i fascinantno posmatrao dok je sapunica padala niz moje telo. Prestao me dirati, i samo posmatrao reakcije mog tela na vodu i njega.

Moje oči su klizile dole niz njegovo čvrsto telo, ravan stomak, mala put crnih dlaka i najimpresivniju punu erekciju penisa koju sam videla. Uzmem ga u ruku i klizim gore dole po dužini u dva spora poteza.

“Sranje,“ Udahnuo je vazduh kroz stisnute zube i nasmešila sam se dok se spuštam na kolena, liznem mu lagano, lagano izazivajući glavić. Uzmem jaja u ruku i držim koren njegovog kurca u drugoj, pa se spustim dole usnama na njega, sisajući i ližući. Kada mi udari glavićem u grlo,odmaknem se, pa ponovim pokret i lagano ubrzam.

Prsti mu se upletu u moju kosu i ja ubrzam, drkajući ga rukom.

“Jebote, volim tvoja usta,“ promrmljao je. Stenje, lagano gura svoje kukove u mene. “Nemoj me naterati da ti svršim u usta.“ Nasmešila sam se u sebi. Dovraga da, nateraću te da mi svršiš u usta!

Pokreti su mi sve brži, snažniji. Odjednom, Will me diže na noge i ljubi duboko i snažno. Čvrsto me drži za ramena, poljubac mu je očajan.

“Nisam bio u tebi sedamdeset dva sata Megan. Neću svršiti u tvoja slatka usta.“ Okrenuo me prema zidu. “Ruke na zid.“ Povukao je moje bokove nazad i gurnuo svoje prste u moje usmine do klitorisa. Izdahnula sam kada je dodirnuo metal.

“Oh Will.“ “Tako je. To je moje Megan. Razumeš li me?“ “Da.“ Gurnuo je dva prsta u meni i uvrnuo ih, izvadio ih napolje da navlažio moje već otečene usne.

“Tako vlažna,“ promrmlja.

“Will?“ “Da ljubavi.“ Trnci su prošli po mojoj kičmi na tu reč i ja se nasmešim.

“Stvarno te trebam u sebi.“ “Doći ću tamo mala. Bože kako prijaš.“ “Prijaću više kad budeš u meni.“ 92

Čujem ga kako se smeje, i tada oboje uzdahnemo kada vrh njegovog kurca prođe po mom otvoru. Nežno je ušao unutra, sve do kraja.

“Jesi li dobro?“ “Oh Bože, da. Više nego dobro.“ “Ovo će biti grubo dušo.“ Njegov glas je zategnut kada se počinje kretati, stvarno kretati. Uhvatio me za kosu šakom a drugom me iznenada udario po dupetu. “Bože tako si jebeno dobra.“ “Oh Bože, Will!“ Naglo se izvukao i okrenuo me prema sebi, smestio ruke na moje dupe i podigao uz zid. Omotala sam ruke i noge oko njega, ali ruke mi uzima i drži obe iznad moje glave, nagne se i zakopa opet u mene.

“Tako je dobro,“ promrmlja i prikuje me svojim svetloplavim očima.

“Moja,“ ponovi i zaroni lice u moj vrat, ljubi, gricka i osećam orgazam da se probija kroz mene.

Noge mi se ukoče i guram se uz Willove ruke, ali on me čvrsto drži.

“Tako je, svrši,“ naređuje mi, i ja to uradim, snažno i brzo, grčim se oko njegovog prekrasnog kurca.

“Ah jebote!“ Vilica mu se stisne, nagne glavu u nazad i svrši samnom.

Onda osloni svoje čelo na moje dok se smirujemo. “Radiš li danas?“ “Ne.“ “Dobro. Ostaješ ovde sa mnom, ceo dan i noć.“ “Dobar plan.“

93

Trinaesto poglavlje “Ovo je stvarno ono što želiš raditi ceo dan?“ Pitam odmarajući se na kraju njegovog kauča. U njegovom starom dresu sam i boksericama, pošto nemam ništa od svoje odeće ovde, kosa mi je umotana u punđu i bez šminke sam.

Dragi Bože, sigurno izgledam kao hodajuća katastrofa.

Bacam pogled prema Willu koji je na suprotnoj strani prostranog kožnog crnog kauča. Nije pošteno to što on izgleda tako dobro u samo kratkim pantalonama i staroj majici.

“Zašto, želiš li negde ići?“ Pita dok prelazi po kanalima svog ogromnog televizora. U njegovoj mega sobi smo, punoj novog nameštaja, sa preterano velikim televizorom. Dragi Bože, da li je slep? Kome treba tako velik TV? Suveniri fudbala, bar, bilijar. Uglavnom, ovo je tipična muška soba gde se momci mogu družiti okruženi muškim igračkama.

“Ne, samo sam iznenađena.“ Nagnem se unazad, stavim noge u njegovo krilo i udobno se smestim. Odmah me uhvati oko noge i počne masirati palcem i ja uzdahnem od zadovoljstva.

“Lepo je opustiti se ponekad. Ustvari nismo se puno družili zajedno.“ Nudi mi nežan osmeh i u stomaku mi se sve uskomeša. Uh, baš ga je lepo gledati.

I u pravu je. Dobar je osećaj biti lenj. I dalje sam super umorna od posla sinoć, i opuštajuće je i sjajno samo se sa njim odmarati u ovoj izvanrednoj kući.

“Jesmo li mi dobro,“ promrmlja, privlačeći moju pažnju. Oči su mu ozbiljne i pažljivo me posmatra.

Okrenem glavu u stranu i blago mu se nasmešim. “Da, u redu smo.“ Klimne i prebaci drugi kanal na emisiju o delfinima na dokumentarnom programu.

“Gladan sam,“ izjavljuje.

“Ti si uvek gladan,“ nasmejem se i udarim ga zaigrano u nogu. “Pojeo si velik sendvič pre sat vremena.“ “Naručimo picu.“ “Idemo mi da kupimo picu i vratimo se nazad.“ Predložim.

“Volim da si ovde, u mom dresu, u mojoj kući, gde te ne moram deliti i ti ne moraš deliti mene i možemo biti samo mi.“ “Biti šta?“ Pitam.

94

“Mi.“ Povuče me u svoje krilo i poljubi me razoružavajuće, uvuče prste u moju kosu i miče te neverovatne usne preko mojih. I kako je naglo započeo tako me odgurne nazad na kauč i dohvati telefon. “Naručujem picu."

*** “Ti si jebeni prevarant!“ Will likuje nadamnom sa svoje pozicije na podu, leđima naslonjen na kauč, sa xBox komandama u rukama. Bože, neodoljiv je kada me iritira.

“Nisam!“ “Sve što treba da radiš jeste da pritiskaš sve dugmiće odednom i mašeš upravljačem,“ optužuje me. U pravu je. Nemam ideju kako se igra ovo sranje, ali praviti ga ludim je zabavno.

“To se zove strategija, gospodine Fudbalska zvezdo.“ Zatrepćem isfolirano i smešim se kada mu se pogled produbi.

“Nikada nisi igrala ovo?“ “Madden Two Thousand Thirty-Four? Ne.“ “To je Madden 2013, pametnjakovićko.“ Sada se on meni smeje. Bože, baš je zabavan.

“I dalje razbijam tvoju Sijetlovsko dupe. Usput, u igrici dečko sa tvojim imenom na dresu ne liči na tebe ni malo.“ Uzmimam sok i otpijem na slamku.

Okruženi smo nezdravom hranom. Pica kutije, vrećice čipsa, kutije keksa, samo reci i imamo to. Izgleda kao da je dečji rođendan dvanaestogodišnjaka eksplodirao ovde.

Jebeno je zabavno.

“To je video igra mala, ne muzički spot.“ Bacim čips na njega, pogodim ga u glavu, a on se okrene i zuri u mene.

“Jesi li ti to mene upravo pogodila u glavu sa jebenim Doritom?“ “Ne.“ Odmahnem nevino glavom i nagnem se unazad na kauč kada on ostavi upravljač na stoliću za kafu i okrene se prema meni.

“Lažljivica.“ “Zaslužio si to pametnjakoviću.“ “Znam šta ti zaslužuješ.“ Klekne ispred mene, uhvati me za ruke i povuče prema sebi i u jednom brzom pokretu povuče dres preko moje glave. “Mislim da ovo više nemaš pravo koristiti.“ “Dobro.“ Nagnem se na naslon kauča i prekrstim ruke preko golih grudi, pokrivajući grudi. Willove usne se trgnu, ali zadržava osmeh, daje mi izazivački

95

pogled i uhvati za rub crnih bokserica na mojim bokovima, povuče ih dole niz moje noge i baci bez osvrzanja iza ramena.

Mislim da su pale u salsa preliv.

“I one su moje, takođe,“ promrmlja, oči mu se zastakle kada prođe pogledom od mog lica dole na telo.

Pomaknem se da prekrstim noge, ali ih on čvrsto hvata, ruke su mu na mojim bedrima i diže se između njih tako da njegovi kukovi leže na mojima, a njegove usne su iznad mog lica.

“Znaš li kako si lepa?“ pita me nežno.

Slegnem ramenima, odjednom moja pametna usta su me ostavila na cedilu i samo zurim u Willove jasno plave oči.

“Tako lepa,“ promrmlja i poljubi me u čelo, nos, pa rupicu na obrazu.

“Volim ovu rupicu. Izgledaš sa njom tako nevino.“ Nasmeši se uz moj obraz a i poljubi ponovo. “Naravno, ja znam da je drugačije.“ Nasmešim se i gurnem ruke ispod njegove majice, preko mišića do njegovih leđa. “Skini se.“ “Hoću.“ Ljubi me preko vrata i klizi rukama preko mog lica pa do grudi i draži mi bradavicu. Uvučem dah i promeškoljim se ispod njega. “Želim te golog,“ ponovim ali on se samo nasmeši i nastavlja mučiti moje bradavice. Oh Bože, ovo je tako dobro.

“Koža ti je jebeno meka.“ Na kolenima je, ljubi mi stomak do usmina pa im posveti posebnu pažnju. Uhvati bokove čvrsto u ruke, drži me i gricka i ljubi i dalje po stomaku, pomazi ga lagano nosom pa još obaspe poljupcima.

Bože, od kada je mi je stomak erogena zona?

Odjednom me povuče do ruba kauča i raširi mi jače noge, sedne na pete i samo gleda.

“Tako prokleto lepa,“ ponavlja.

Podigao je ruku ka mom licu, njegove oči su na mojima, prstima prelazi niz moj obraz, dodirujući palcem donju usnu a zatim prati trag udubljenja do grla, niz grudnu kost i stomaka, preko pupka do mog pubičnog dela.

Potpuno sam u transu. Za ime Božje, od mojeg zaigranog varanja smo došli do intenzivne seksualne tenzije u samo nekoliko sekundi.

Odjednom, okrene se i uzme kockicu leda iz prazne limenke soka i gurne u usta. Oči mu se nasmeše pre nego što spusti svoju glavu i lagano poljubi moj metal. Njegove hladne usne šalju strujanje kroz moje središte i dignem kukove u odgovor.

“Sranje! To je hladno!“

96

Nasmeši se i uradi to ponovo, ali ovaj put klizi dole, uvuče obraze i usiše moje usmine u svoja usta sa hladnim ledom i ja se raspadnem. Uhvatim njegovu kosu u šaku, ali se on odmiče iz mog dohvata i odmahne glavom.

“Uhvati se rukama iza kauča, mala.“ Huh? “Zašto?“ “Ovo će biti intenzivno za tebe, i bit će još jače ako me ne možeš dotaći.“ Nežno mi miluje bedra. “Veruj mi.“ Verujem mu.

Uhvatim se iznad glave za kauč i posmatram ga. Nasmeši mi se ohrabrujući i poljubi bedro, onda uzme novu kocku leda ali umesto da stavi u usta raširi moje usmine sa jednom rukom, oči su mu na meni, i klizi ledom od mog anusa preko nabora, gore prema klitorisu.

“Oseti ovo Megan.“ Kada dođe do mog pirsinga zadrži se onde, kruži oko metala opet i opet, jebeno hladi, i tada gurne dole do moje već prestimulirane srži i moji kukovi se podignu sakauča. Gura me nazad dole i pušta klitoris da se odmori, vodeći dalje kocku leda do mojih usmina.

“Volim ovu rozu pičku,“ promrmlja, oči su mu pune čežnje i žudnje.

“I ona tebe obožava,“ odgovorim stenjući.

“Dakle, to je dobro za znati,“ odgovori sarkastično i uhvati novu kocku leda.

“Bože Wille, ne mogu više izdržati.“ okrećem glavu levo desno.

“Hej, u redu je.“ Poljubi ponovo moje bedro, dva puta pa smesti lagan poljubac na moju pičku.

Bože, jebeno je vruće gledati ga kako me ljubi dole. Stavlja led u svoja usta i poljubi snažno moje usmine, prolazeći nosom preko mog klitorisa i odjednom osećam prst kako dodiruje moj anus. Moji kukovi se trgnu uz njega i ne mogu više zadržati orgazam, svršim snažno, vičući njegovo ime.

Gurne led duboko u mene sa jezikom i tada brzo skine svoju majicu, spusti pantalone i oslobodi svoju impresivnu erekciju, i diže se uz moje telo.

Kada njegove hladne usne sretnu moje, gurne svoj kurac u mene.

“Sranje, hladno je,“ nasmeje se i poljubi me opet.

“Mogu li te dirati sad?“ Pitam ga dižući svoje bokove k njemu.

“Jebote mala, da, diraj me.“ Obmotam ruke oko njegovog vrata, i zapanjim se kada odjednom ustane sa mnom u svojim rukama, i dalje u meni i sedne na kauč. Spuštam kolena sa svake strane njegovih kukova, i stavim ruke na njegovo prekrasno lice.

97

“Volim kako se osećaš kada si u meni,“ šapnem uz njegove usne. Ruke mu miluju moja leđa, od ramena do dupeta i nazad. “Volim način na koji me dodiruješ.“ Moje oči ne napuštaju njegove kada počnem kretati kukovima,stiskanjem dole sa svakim pokretom. Vilica mu se stisne dok me gleda, oči su mu širom otvorene i vruće. Provučem ruke kroz njegovu kosu i duboko ga poljubim, obmota te snažne mišićave ruke oko mog struka, i spusti me dole jače, zaokrećući kukovima, tako da pubičnom kosti pogodi moj metal, i to je previše.

Pre nego što se mogu zaustaviti, padnem preko ivice opet, rasipajući se oko njega.

Zakopa svoju glavu u moj vrat i zareži.

“Jebote Megan.“ I odjednom pada sa mnom, prazneći se u meni.

*** Probudim se ponovo sama u Willovom krevetu. Imam osećaj da sa njegovim jutarnjim treninzima i sastancima ću se često sama buditi kada ostanemo zajedno.

Ali s´obzirom da me probudio sa prekrasnim poljupcima i dajući mi do znanja da odlazi, oprošteno mu je.

Juče je bio najbolji dan koji nisam imala već duže vreme. Doslovno smo proveli celi dan ko lenje dangube. Osim kada smo vodili ljubav, što je isto bilo često.

On je jebena životinja. Što ga više upoznajem, više mi se iskreno dopada. On je drugačiji, nije arogantan seronja kakvim sam ga u početku smatrala. On je pažljiv i ljubazan i zabavan.

I iz nekog razloga koji neću dublje razmatrati, čini mi se da je očaran sa mnom.

Kupim svoje stvari i krećem kući. Danasa je Nickova sahrana i moram ići.

Nick je bio posebno dete i moram se pozdraviti.

Prvo da se istuširam, puštajući vruću vodu da opusti moje bolne mišiće i smiri me. Nasmešim se kada se setim dva tuširanja koje smo Will i ja juče podelili, i na kraju se opet zaprljali pre nego smo napustili kupatilo. Čovek voli vodene sportove.

98

Posle trljanja, pranja i ribanja, osušim se brzo i obučem jednostavnu crnu haljinu. Dignem kosu u punđu i pričvrstim je, dodjem malo šminke i zadovoljna sam kako izgledam. Silazim niz stepenice da pojedem nešto lagano pre nego odem na sahranu.

Dok silazim stepenicama, zvono na vratima zazvoni.

Ko bi to dovraga mogao biti?

Otvorim vrata i nađem Willa u crnom odelu kako stoji na mom ulazu.

Bože, izgleda dobro u odelu. Šiveno je prema njegovom visokom i vitkom telu. Nosi plavu košulju i tamnoplavu kravatu koja mu ističe te prekrasne oči.

“Alarm ti nije namešten.“ I ljutit je. “Šta radiš ovde?“ Pitam.

“Alarm ti nije namešten,“ odgovori tvrdoglavo i prođe kraj mene u dnevni boravak.

“Will kod kuće sam manje od sat vremena. Šta radiš ovde?“ Privuče me ka sebi, omota svoje ruke oko mene i zagrli me. “Da li si stvarno mislila da ću te ostaviti samu da ideš danas?“ Naslanjam svoj obraz na njegove grudi i udišem ga. Miriše čisto i sigurno.

Miriše kao Will.

“Ne moraš ići sa mnom,“ promrmljam.

Povuče se natrag i uhvati moje lice rukama. “Da mala. Moram da idem. I posle ideš kući sa mnom.“ “Nisam ti već dosadila?“ Pitam lagano i namrštim nos.

“Da, užasno si mi dosadila. Jedeš previše, zasvinjiš krevet, varaš na video igricama. Da ne spominjem, zahtevaš previše seksa. Ali snalazim se ja kroz taj put na svoj način.“ “Znaš, mogao bi poraditi malo na svojim ljudskim veštinama.“ Nasmeši mi se. “Nisi primetila Megan? Ne mogu te se zasititi. Moram sutra otići u Miami, i želim da budeš večera sa mnom. Da li je to u redu?“ “Da, u redu je.“

99

Četrnaesto poglavlje “Kako ti protiče dan najdraža?“ Bože, tako prija čuti njegov glas. Naginjem se nazad u plišanoj stolici iza stola i široko osmehujem.

“Bio je prilično jednoličan do sada. Kako je kod tebe?“ “Uobičajeno. Gledali smo neki film jutros, posle otišli na teren vežbati.

Sada čekamo da damo intervju i da završimo dan.“ Zvuči umorno dok to govori. “Čujem da je Majami zabavan. Idete na zabavu večeras?“ Pitam sa osmehom dok metodično rastavljam na delove spajalicu.

Nasmejao se na njegov seksi način i ja stiskam noge jednu uz drugu. Čak i sa tri hiljade milja udaljenosti, njegov glas mi radi razne stvari. Otišao je tek okruglo pre trideset šest sati i mene svrbe ruke od želje da ih položim na njega.

“Ne, u karantinu smo kada smo van grada, mala. Verovatno ćemo se svi samo pokupiti u hotel, naručiti posluženje u sobu, i završiti noć. Želeo bih da si ovde.“ Zadnju rečenicu šapuće, i ja stiskam telefon još čvršće nego što sam ga već držala.

“I ja,“ mrmljam mu.

“Oh Bože. Sedi na avion večeras.“ Nasmejala sam se glasno. Da, kako da ne. “Will, to nije moguće.“ “Zašto nije? Rezervisaću ti let odmah sada.“ “Radim sutra, sećaš se?“ “Javi da si bolesna.“ “Ne.“ odmahujem glavom i smejem se ponovo. “Bićeš sutra uveče kući.“ “Želim da te vidim večeras. Jebeš daljinu. Meg, trebalo bi da si ovde. Ja te želim na utakmici sutra. U stvari, uzmi slobodnu celu nedelju. Imam slobodnu nedelju sve do vikenda, trener nas je pustio. Hajde da odemo nas dvoje negde zajedno na par dana.“ Sedim zapanjena u tišini. Da li je on ozbiljan? Samo da se pokupim i odem?

“Will, ja moram da zatražim slobodne dane mesecima unapred.“ Čujem kako uzdiše na drugom kraju i delujem sebi kao govno jer mu kvarim sve planove.

“I ja tebe želim da vidim.“ Kažem mu čvrsto. “Ali ja ne mogu samo tako otići iz grada bez neke najave.“ “Treba ti odmor Meg. Iscrpljena si. Nama treba vreme da budemo zajedno.“ 100

“Ja sam sa tobom svaki dan.“ Podsećam ga.

“Nedostaješ mi.“ Dovraga, dobro nas je uhvatilo.

“I ti meni nedostaješ dušo. Zvaću te večeras kada dođem sa posla.“ “Ok. Kasnije.“ Prekidam vezu i trljam čelo. On je u pravu, zaista mi treba odmor. Šmugnuti negde na trenutak kad zamišljam zvuči fantastično, ali ja nisam bogati super-star. Ja imam posao, imam hipoteku, i imam ludu biološku majku koja izgleda misli da treba da joj šaljem mesečno izdržavanje.

Zakopavam se nazad u svoje kartone na stolu i pokušavam da zaboravim na jednog seksi fudbalskog igrača i šta on možda baš sada radi na sunčanoj Floridi.

“Mogu da uđem?“ moja šefica, Loretta pita.

“Naravno.“ Ona seda na pomalo pohabanu stolicu prekoputa mene i stavi manilom vezanu kovertu na sto.

“Kako ide?“ pita me.

“Dobro je, hvala. Kod tebe?“ “Oh, dobro.“ Odmahne rukom na moje pitanje i zagleda se u mene na skoro čitav dugi minut. “Bila je ovo teška nedelja.“ “Većina ih je takva ovde, Loretta,“ podsećam je. Ona klima glavom zamišljeno.

“Videla sam da je tvoj fudbaler bio sa tobom na sahrani pre neki dan.“ Usputno spomenu, značajno se smešeći.

“Da, bio je.“ Potvrđujem. “On je voleo Nicka.“ “Svi smo mi voleli Nicka.“ Na to duboko uzdahnu. “To što smo ga izgubili svima je teško palo.“ Ne reagujem i posmatram je, pitam se gde sve ovo vodi.

“Znaš, tražila sam da vidim evidenciju tvojih radnih sati, i podsetili su me da nisi imala godišnji zadnje dve godine.“ Wille Montgomery, ima da ti dupe razbijem. Odmah nakon što te besomučno izljubim.

“U redu,“ odgovaram.

“Ti imaš skoro dve hiljade sati godišnjeg odmora sačuvano za svo ovo vreme, Megan.“ Klimam glavom potvrđujuće i gledam je.

Loretta odmahuje glavom i uzdiše pa se onda zakikota. “Ja tvoju posvećenost cenim. Veruj mi. Zaista cenim. Ali Meg, ovaj posao će te spržiti

101

brzo ako ne budeš vodila računa o sebi. Tvoj fudbaler me zvao ranije i pitao da ti dam ovo, zajedno sa narednih deset dana godišnjeg.“ Gurnula je kovertu ka meni i ja je otvaram, vilica mi se oklembesi dok čitam šta piše na papiru unutra. To je karta za avion, let za Majami, polazi za četiri sata. U koverti je odštampan i mail od Willa.

Loretta, Hvala ti što ćeš se pobrinuti za sve. Dugujem ti.

Will Montgomery Tresem glavom i podižem pogled ka Loretti. “Ozbiljno?“ “Ozbiljno. Ne želim da te vidim ovde narednih deset dana devojko. Idi zabavi se. Izađi malo na sunce, dobij malo boje. Dobij malo seksa. Provedi vreme sa tim svojim naj-muškarcem od svih muškaraca.“ Na to se ustane i krene prema vratima, pa se onda okrene ka meni kad je do vrata došla.

“Oh, da. Imaš i ostatak dana takođe slobodan. Uživaj u godišnjem.“ Čitav minut ostajem da sedim i zurim u plan leta, onda izvlačim telefon i pišem Willu poruku.

Da li uvek bude po tvome?

Dok sam uzela svoju tašnu i dohvatilaostale stvari, on odgovara.

Trebam te.

Pa dobro, kako žena da se prepire sa tim?

*** Kada sam stigla u Majami već je bilo kasno, ali Will je organizovao da me auto čeka na aerodromu. Očekivala sam da već spava kada dođem u hotel.

Recepcioner za pultom u velikom holu nije iznenađen kada sam mu rekla svoje ime i kod koga idem. Samo mi je predao ključeve Willove sobe i uputio me u kom pravcu je, kako da nađem sobu.

Vukući veliki kofer za sobom, odlazim prema liftu. Verovatno sam preterala sa pakovanjem, ali šta dovraga da devojka ponese na godišnji od nedelju dana kad nema pojma gde ide i kad njen čovek ima više para nego zdravog razuma? Isuse, koliko sam ga upoznala možemo ladno završiti i na Islandu.

Koristim dobijeni ključ da uđem u sobu, i skoro progutam jezik jer reč ´soba´ je zaista preblaga da opiše ovu preostoriju. Ona je veličine moje kuće u gradu, sa fensi uređenjem i ogromnim prozorima koji prikazuju grad. Sva su 102

svetla u sobi ugašena osim onog pored kreveta. Will je oslonjen na jastuke, knjiga o strategiji igre mu leži u krilu, čvrsto spava.

Ostavljam torbu blizu kupatila, kliznem iz cipela i jakne i prolazim do njegove strane kreveta. Sklanjam mu knjigu iz krila, odlažem sa strane i prolazim prstima kroz njegovu meku tamnoplavu kosu, budeći ga.

“Ovde si.“ Ruke steže snažno oko mog struka i povlači me uz sebe, zagnjuruje lice u moj vrat i samo se čvrsto drži za mene.

“Hej, da li si dobro?“ rukama obgrlim njegova ramena, milujući ga, osećajući koliko je snažan, topao i kako jedobroimati ga pod prstima.

“Dobro sam. Nedostajala si mi.“ Odmiče se, prelazi dlanom ruke preko mog obraza. “Hvala ti što si došla.“ “Hvala tebi što si poslao po mene. Diktatoru.“ Ljubim mu usne nežno pa nosom preko njegovog blago prelazim, mazuljam se. “Moraš ići da spavaš.“ Umesto odgovora pojačava poljubac, produbljuje. Uvlači mi ruke u kosu, drži mi usta uz svoja i totalno prožima, ljubi kao da me godinama video nije.

Uzme zubima jednu stranu moje usne, liže i gricka, ljubi rupicu na obrazu, a onda ponovo utone jezikom u moja usta, jezici nam vode ljubav u ustima.

Kada se konačno odmakne, zareži, “Moram da te imam golu.“ Kikoćem se i povlačim na gore laganu haljinu u kojoj sam došla, skidam preko glave i bacam na pod.

“Ti nosiš gaćice,“ promrsi, njegove oči iznenađene traže moje.

“Bila sam u avionu Wille. Naravno da nosim gaćice.“ Prstom prelazi preko pubičnog dela i ja već na to zatvaram oči i uzdahnem. Tako volim način na koji me dodiruje.

“Crna čipka izgleda sjajno na tebi.“ Gura me na leđa pa klekne između nogu, i krene da prelazi tom veštom rukom od gore lagano niz moje telo, proučava mi grudi, stomak, prelazi preko rebara, i ja se sva izvijam ka njegovom dodiru.

“Bože kako te volim tvoje ruke.“ “I ja volim dodirivati tvoje meko telo.“ I onda se nagne i krene mi ljubiti grudi kroz grudnjak, crni komplet je sav od čipke. “Mmmm... tako je ukusno.“ Povlačim njegovu majicu i pomaže mi, skidamo mu je preko glave, skidam i košarkaški šorc i bokserice, sve bacamo sa mojom haljinom na pod.

Ramena su mu glatka i vrela pod rukom, mišići se zatežu, čvrsti i živahni dok se pokreće iznad mene da ljubi i gricka mi kožu.

“Will,“ šapućem. On se odgurne i protegne iznad mene pa spusti pogled vrelih plavih očiju na mene.

“Da, mala.“ 103

Bože, želim mu reći. Tako želim da mu izgovorim da ga volim. Koliko mi znači. Ali baš ne mogu da se nateram da to uradim. Previše sam uplašena da ću ga onda izgubiti. Zatvaram oči i ugrizem se za usnu.

“Ehej.“ Naslonio se na laktove sa obe strane mog tela i prolazi mi svojim dugim prstima kroz kosu. Njegovo telo je vrelo iznad moga, koža kožu dotiče, njegovikukovi pritisnuti na moje. Potpuno me okružuje, i nikad se do sada nisam ovako sigurnom osećala sa nekim.

Tako paženom.

“Meg,“ tiho progovori i nežno mi usne poljubi. “Sve u vezi tebe tako jebeno izaziva zavisnost.“ Tek malo pomera kukove i samo tako klizne kroz vlažnost do samog središta mene, i krene da ulazi lagano, neprekidno dok ga celog nisam primila. Naslonio je čelo na moje i miruje. “Ne mogu da te se zasitim, slatko moje.“ Ponovo me ljubi, nežno, ruke kroz kosu ritmično pomera. I dušom i telom vodi ljubav samnom.

“Neverovatna si.“ Onda počne da se pomera, lagano, hipnotišući ritam postiže. Podižem kukove da ga sretnem brže, jače, odižem noge tako da može da gurne još dublje i grčevito hvatam njegove bicepse, pokazujem mu koliko mi mnogo znači na jedini način na koji mogu to da uradim.

Nabijam se na njegov tvrdi pulsirajući kurac i zastaje mi dah kad se njegova karlica uz moju trlja, kad mi se uz pirsing protrlja.

“Jebote, Will.“ “Da dušo, oseti to.“ Još jednom se zabija i trlja uz mene i kada ga samo još jednom unutrašnjim mišićima stisnem, zatvara oči i zagrmi “Jebi ga Meg, tako si uska.“ Glas mu je sirov, grub. Iznenada, grabi me, čvrsto drži za ramena i zabija još jedan zadnji put, ulazi tako jako da se odmah prosipa u mene.

“Tako jebeno slatka.“ Zareži i zaljulja kukovima uz moje, time me podiže u visine zajedno sa sobom.

*** Kako sam dovraga ja dospela ovamo?

“Da! Trči, trči, trči dušo, trči!“ Tasha, žena koja sedi pored mene vrišti, skače gore, seda dole. “To je moj čovek!“ okreće se meni i čvrsto me grli, njeno uzbuđenje je opipljivo.

104

Sedim sa malom grupom porodica klubskih igrača, u kabini blizu linije od pedeset jardi. Imamo najbolja mesta na stadionu. Will se pobrinuo da budem dobrodošla i pokazao mi je sve kada sam došla na Majami stadion jutros.

Našli smo naša sedišta, gledamo kako se momci pregrupišu za narednu igru i Tasha, divna, simpatična žena sa kafenom bojom kože i dugom crnom kosom, smeši mi se. “Da li je ovo tvoja prva igra na gostovanju?“ “Da, prilično je očigledno, hm?“ Smeje se i sleže ramenima. “Sve smo bile novajlije u nekom trenutku. Ne brini, naviknućeš se.“ “Da li ideš na svaki meč van kuće?“ Pitam je ali i intenzivno pratim kako Will baca loptu i kako odmah biva oboren. Uh, i ja se savijam i molim. Molim te Bože, ne dopusti da bude povređen.

“Ne, samo na nekoliko godišnje. Većina nas odabere jedno do dve utakmice na koje putuje. Imamo sreće sa ovim sportom, momci su kući dosta vremena, i mečevi u gostima ih odvode na put samo na nekoliko dana.“ Klimam obzirno, i vraćam pažnju na teren, na igru. Will ima loptu i traži kome da je doda, ali nema opcija pa trči sam. “Oh, sranje. Napred Will!“ ustajem i vičem, pa držim prste preko usta dok ga gledam kako trči, želudac mi se okreće u strahu da će ga neko saplesti i povrediti, ali on trči kroz njihovu odbranu i i još trideset jardi i nalazi se u zoni iza gola.

“To!“ skačem i vrištim i smejem se. “Tačdaun mali, tačdaun!“ Will baca loptu i trči duž bočne linije, saigrači mu ´bacaju pet´ i lupaju kacigu u znak čestitanja i radosti, a ja se ne mogu prestati osmehivati.

Tako sam jebeno ponosna na njega!

Tasha se osmehuje meni dok se vraćam na sedište pored nje. “Dobar je.“ “Da, jeste.“ “I zaista je sjajan momak.“ Usputno komentariše.

“On je najbolji čovek kojeg sam ikada srela.“ Odgovaram automatski. I mislim to što kažem.

Osećam da me Tasha proučava i uzvraćam joj pogled.

“Izgleda da je on je čovek koji ima sreće.“ “Ne.“ Odmahujem glavom i pratim ga kako skida kacigu i razgovara sa trenerom. “Ja sam ona koja ima sreće.“ Will klima i potvrđuju to što mu trener priča, ruke su mu na uskim kukovima, dahće još uvek od napora osvajanja zadnjeg boda. Tada diže pogled na tribine i pronalazi nas, oči su mu prikovane za mene i namigne mi i tapne prstima svoj nos, baš kao što je uradio i tog prvog vikenda, kada mi je rekao da gledam utakmicu na poluvremenu. Ja tako jebeno imam sreće.

105

Široko se osmehuje i ne mogu si pomoći nego uzdišem kada se okrenuo da priča sa nekim momkom u ekipi.

“Opasno si pala na njega devojko.“ Tasha mi gurka rame svojim. “Ali izgleda da je to obostrano.“ Samo mudro sležem ramenima i otpijam gutljaj svog dijetalnog soka.

“Iznenađena sam koliko fanova putuje ovako daleko.“ Tasha prati moj pogled prema masi ljudi. Tu je preko hiljadu fanova u plavoj i zelenoj opravi, glasno navijaju.

“O da, umri-teško prati svoj tim cele sezone. I grupi devojke, naravno.“ Šmrkne prezrivo i uzima svoj sok.

“Grupi devojke? Kao kod rok zvezda?“ iznenađeno pitam.

“O, medena, još se nisi imala prilike nositi sa grupi curama, m?“ Samo se namrštim i nemo odmahnem.

“Devojke su aktivne,“ ona kroz zube objašnjava i frknu, “To je vredno gađenja koliko daleko su spremne ići da postignu sa članom tima svoj cilj.“ “Da li neki od momaka... ovaj....“ “Naravno, neki da, najverovatnije. Pogotovo novajlije.“ Tasha prevrće očima. “Mada većina momaka je dovoljno pametna da ostanu van domašaja tih žena. One su baš loš izbor.“ “Nisam imala pojma.“ “Pa, medena, oni su poznati. Da ne spominjem, seksi, atlete i bogati.

Naravno da će ih žene hteti, i da će se nadati da uhvate od nekog i prsten na ruci.“ “Odvratno.“ “I glupo.“ Klima glavom da se samnom slaže. “Što na sreću naši momci nisu. Will nikada nije pripadao toj priči, Meg.“ Iznenađeno je gledam. “Nisam ni mislila da jeste.“ “Samo govorim.“ Tapše kada postignemo još jedan tačdaun. “Hoćete vas dvoje veceras sa nama?“ “Ne znam, tek sam sinoć stigla. Nisam sigurna kakav je plan.“ “Pa, momci obično treba da putuju nazad sa timom, ali budući da nam sledi slobodna nedelja, onda mogu da rade šta žele. Nekoliko nas planira večeru i možda ako ne budu suviše ugruvani i na ples odemo.“ “To zvuči zabavno.“

106

*** Osvojili smo, 21 prema 7.

Ja se ne mogu prestati osmehivati. Bože, kakav haos, biti ovde na stadionu, gledati Willa kako vodi svoj tim. On je tako autoritativan i snažan.

Baš kakav je i sa mnom. Čekamo u predvorju hotela naše momke. Treba da se vrate do svlačionice na kupanje, da odrade deo sa novinarima, i zbog narednog perioda kada su slobodni, treba da imaju kratak sastanak pre raspuštanja.

Dopisujem se sa Jules kada čujem uzvik, “Eno, tamo su!“ Na žalost, novinari su nas pratili do hotela, tako da sad fotografi slikaju momke dok ulaze u veliki hol. Tu su i obožavatelji, stoje okolo nadajući se autogramu i slikanju sa svojim omiljenim igračem.

Will prolazi kroz vrata, izgleda fenomenalno, siva košulja dugih rukava zakopčana, i crne pantalone, kosa mu je još uvek mokra od kupanja. Blicevi sevaju oko njega, fanovi se guraju kroz masu prema njemu, i na moje iznenađenje, on ima četiri telohranitelja oko sebe, oni zdržavaju ljude.

Dva svetloplava oka pretražuju masu tražeći me. Kada me ugleda, kako stojim van te mase, njegova ramena se vidljivo opuste i osmehnu mi se bezobrazno pa slegne u nemoći. Samo mu klimnem i čekam dok on ne potpiše još autograma i ispozira za par slika. Kad je svima udovoljio, zaputi se ka meni, umem me za struk tu pred svima i odigne od poda u jaki zagrljaj.

“Ti si odmor za umorne oči mala.“ “Čestitam!“ naslanjam glavu u udubljenje na njegovom vratu i udišem njegov miris. “Bio si tako dobar! Jako sam ponosna na tebe!“ “Najbolji deo utakmice je bio što si ti bila na njoj.“ Pušta me na noge i nežno mi namešta košulju.

“Lepa je.“ “Hvala.“ Stidljivo primam kompliment. “Kupila sam je prošle nedelje, za ovako neku priliku.“ Will se ozareno osmehuje i sagne da mi šapne. “Ja posebno volim to što nosiš moje ime na leđima.“ “Hej, Montgomery, ko je dama?“ Razdvajamo se i pogledamo ko pita, fotograf nas slika. Saginjem se tu uz Willa i pokušavam da se sakrijem, ali on me čvrsto drži uz sebe i samouvereno osmehuje.

“Ovo je moja devojka, Megan.“ 107

“Koje ti je prezime slatkišu?“ pita fotograf, ali ja mu odmahujem.

“Samo Megan.“ “Hvala čoveče.“ Momak klimne glavom Willu i ode da slika ostale igrače. “Žao mi je.“ Promrmljam Willu. Pogleda me blago namršteno, i potom kažiprstom ispod brade podiže mi lice ka sebi.

“Zbog čega?“ “Zato što su te prisilili da me nazoveš devojkom.“ “Ti jesi moja devojka Meg.“ Smeje se i sklanja mi pramen kose iza uha.

“Ali prošle nedelje, rekao si...“ “Stani.“ Sada mi sa obe ruke obuhvata lice, ja ga automatski uhvatim za zglobove ruku. Ovo daje osećaj da smo sami u celom prostoru. Willove oči su trezvene dok me intenzivno gleda. “Napravio sam glupavu procenu prošle nedelje. Nije me briga ko zna da si moja. U stvari, želim da svi znaju da si moja.“ “Ali....“ Naginje se, nežno me ljubi prekidajući svaki dalji razgovor, pa onda šapuće u uho da niko ne čuje. “Ti si moja, slatkice. Navikni se na to.“ “Jasno.“ Odgovaram šapatom. Osećam mu osmeh dok mu je lice uz moje pre nego mi poljubi rupicu na obrazu i odmakne, uzima za ruku i povlači do lifta.

“Gladan sam. Idemo naručiti hranu u sobu.“

108

Petanesto poglavlje „Mini krofnice!“ uzviknuh kad smo prolazili kafe Du Monde, poznato mesto u kome ima kafe i beinetsa (čuveni slatkiš Nju Orleansa, kockaste punjene krofne posute mlevenim šećerom prim.prev.). U stvari, to je i jedino šta oni poslužuju.

Will i ja istražujemo Nju Orleans. On je odlučio da me ovamo želi dovesti na naš kratki odmor. Zadnja dva dana istražujemo grad, njegovu bogatu istoriju muzike i hrane i kulture.

Sve je jebeno neverovatno. „Ma nek´ ide dovraga sve, da, hajde da uzmemo malo.“ Will me vodi unutra, hodamo isprepletanih prstiju. „I kafu?“ Gleda na mene iza sa osmehom. „Da molim.“ Klimam i čekam dok naruči. „Tri porudžbine?“ pitam sa blagom ironijom. „One su jako ukusne,“ jednostavno mi odgovara i vodi do stola napolju, jednog od onihu hladovini. Čak i u jesen ovde je toplo. I vlažno. Ali nije me briga. „Dakle,“ sedam naspram njega za maleni sto, sunčane naočare povlačim na vrh glave. „Šta želiš da radiš danas?“ „Mislio sam da možemo samo bazati okolo, malo kupovati, slušati ulične muzičare.“ Sleže ramenima dok nam konobarica tri porcije francuske poslastice, četvrtasto pečeno testo sa mlevenim šećerom posutim od gore,donosi na sto zajedno sa našom čikori kafom (tradicionalna Nju Orleanska kafa prim.prev.) „Samo želim da se šetam okolo sa tobom, sve ostalo je bonus.“ Zlobno se smeškam. „Seks si već dobio Will. Ne moraš više da budeš dilber.“ „Dilber?“ „Dilber,“ značajno mu izgovaram. „Ja ne znam nikoga ko govori dilber.“ „Ja govorim.“ Ponovo se nacerim i uzmem toplu, mirišljavu poslasticu, malo šećera otresem i zagrizem. „Sveta majko božija.“ On se smeje na nered koji sam napravila sa belim prahom i grize svoj komad. „Dobro?“ „Dragi Bože, mislim da posle ovoga treba da promenim gaćice.“ „Ti ne nosiš gaćice.“ Njegove se oči pune žarom dok ih blago sužava gledajući me željan malo igre.

109

„Pa dobro, da ih imam, morala bih da ih promenim jer mislim da sam upravo doživela orgazam.“ Starija žena za stolom pored našeg na te moje reči se zagrcne ali je ignorišem, uzimam naredni zalogaj i zabacujem glavu nazad dok žvaćem zatvorenih očiju upijajući sve sjajne ukuse ove hrane.Čikorikafa se fenomenalno uklapa sa ukusom kolača. „Možda budem morala da se preselim ovamo.“ „Zašto?“ Willov glas je tih i napet, pogledom tražim njegove oči. „Šta nije u redu?“ zabrinuta sam.

On gleda okolo, uverava se da niko ne sluša, mada jedna od stvari koje smo zavoleli u Nju Orleansu je upravo ta da nikog nije briga ko je ko. „Gledanje tebe kako uživaš u hrani napalilo me,“ šapuće mi.

Polako se opuštam i osmeh mi se širi na licu, ispod stola krenem nogom preko njegovog lista gore pa dole i uzimam naredni zalogaj, dok žvaćem ližem šećer sa usana, jako sam temeljna u tome, izazivam. „Mmmmm.“ On podiže obrvu i drsko se nasmeje. „Hoćeš da igraš ovakvu igru?“ „Zašto Will? Ti ne želiš da se igraš sa mnom?“ slatko se osmehujem i otpijam gutljaj kafe, a onda grizem još jedan zalogaj. „O bože, ovo je mnogo dobro. Možda će nam trebati još. Nadam se da ti nije bitno to što ću ja da sedim ovde i da se jako ugojim od ove pržene bogovske hrane.“ On se smeje i uzima još jedan zalogaj. „Imam nekih fizičkih aktivnosti planiranih za kasnije, ili možda i za nešto ranije, koje bi trebale da sagore poprilično ovih kalorija.“ „Hvalim te bože da ih imaš.“ I iznenađujem nas oboje, pojedem više od pola poručenog. Ne mogu da se zaustavim. Ovo je kao zavisnost. „Ozbiljno, ovo je ludački dobro.“ „Drago mi je da ti se sviđaju.“ Naginje se nazad na naslon i otpija svoju kafu, pomno me gleda, odjednom ozbiljan. „Šta?“ „Ništa, samo razmišljam.“ Odmahuje glavom i gleda kako u slast jedem zadnja dva uštipka. „Izgledaš prelepo danas.“ Pogledam moju narandžastu haljinu sa V-izrezom koju sam danas obukla i braon kaubojske čizme. To je samo tipični letnji stil, koji mi se činio prikladnim za jesen na jugu. „Hvala ti.“ „Volim kada kosu tako podigneš pa ti se vidi vrat.“ Nagnem glavu nakon toga i proučavam ga. Gleda me kao da bi me mogao živu odmah ovde pojesti. Kao da me vidi po prvi put.

Kao da me voli.

O sranje!

110

Odmahuje glavom, kao da se vraća iz transa i nežno mi se osmehnu. „Jesi li spremna, ili želiš još?“ „Gotova sam.“ „Idemo.“ Pruža mi ruku i povlači ne noge, idemo napolje na trotoar, naočare za sunce vraćam na oči. On nosi svoje Okley naočare, uzanu običnu majicu i kaki šorts. I on je tako sav.... velik. I visok i mišićav i snažan.

Kada ga pogledam u mojoj utrobi sve kuva.

Kako šetamo ulicom čujem saksofon, drske note ispunjavaju vazduh.

Pesma je spora i slatka. Čim smo zašli za ćošak muzičar je tu, mladić od oko 22 godine, svira sax, sedi na stolici a pored je otvoren kofer od saksa za pare.

Mali je dobar. Neverovatno dobar. Stajem i povlačim Willa da se zaustavi i sluša. Saksofonista je sa ofarbanom kosom u crno, čak i noktisu mu nalakirani crnom bojom. Obučen je u svakom detalju kao rok zvezda.

Ali note bluza koje dolaze iz njegovog instrumenta čine da zvuči kao legenda. Ako se bude držao muzike ima da postane poznat.

Iznenada, Will me povlači sebi, obuhvata mi struk rukom, stavlja je na donji deo mojih, naše spojene ruke privuče do grudi i drži me tako stisnutu pa kreće da se njiše u ritmu, polako kreće napred, nazad, lagano plešemo na zvuke romantične muzike.

Nasmešim se gledajući u te lepe plave oči, iznenađena. Ove nedelje vidim romantičnu, meni totalno novu stranu Willa. Široko se osmehuje i vodi me kroz ples širim koracima, celu širinu trotoara prođemo. Ljudi staju da posmatraju, starija žena što se sablažnjavala u kafeu sada nam se smeši, ali sve ignorišemo i samo smo mi bitni u ovom našem malom svetu.

Dovraga, on baš ume da pleše.

Bukvalno.

Mladić ponavlja istu pesmu, ne želi prekinuti naš ples i u sebi mu zahvaljujem. Nisam spremna da me Will pusti, nisam spremna da izraz u njegovim plavim očima nestane.

Isto je kao u kafeu. Oči su mu tako intenzivno svesne mene, pune radosti.

Usne izvijene u topao osmeh, i ne mogu si pomoći nego se izdižem na prste i svoje odmaram na njegovim usnama, udišem ga u sebe.

Miriše na kafu i slatkiše.

Ruka oko struka se steže, bliže me privlači, praktično diže sa zemlje i dalje se njišući u ritmu muzike, ljubi nežno i lagano usnama moje istražuje, od jednog ugla usana do drugog. Pa prelazi na obraz, uživam, i dolazi do uha „Megan, volim te,“ šapuće nežno.

111

Zaledi me, i zahvaljujem bogu što me ne gleda jer znam da su moje oči izbečene i tanak sloj znoja kožu mi prekriva, i to nema nikakve veze sa vrućinom. Svaki mišić u mom telu se grči. Ali Will ne staje, samo obe ruke obmotava oko mog struka, steže me jače uz sebe, i odmaram čelo na njegovim grudima dok pokušavam da svarim ono šta mi je rekao.

On me voli.

Tako silno želim da mu uzvratim, ali ne mogu. Voleti znači otići.

Konačno pokušavam da promrmljam, „Will...“ „Ššššš...“ odiže mi bradu prstom i njegove su oči samo nežne, grizem usnu da se ne bih pred svi ovim ljudima rasplakala. „U redu je, slatko moje.

Znam.“ „Znaš?“ On klima glavom i ljubi mi čelo. „Da, znam.“ „Dobro.“ Povuče se nazad i osmehne mi se, izvuče novčanik da da dvadeseticu momku u kofer, ponovo ispreplete svoje prste sa mojima i mi mahnemo ljudima koji su nas gledali u znak pozdrava i odemo lagano dalje. Moje srce još uvek ludački udara. Osećam se... čudno, ali Will je totalno opušten i srećan, gledam okolo ljude koje mimoilazimo, gledam izloge uz koje prolazimo, i počinjem i ja da se opuštam.

Na jednom izlogu stoji znak da organizuju obilazak duhova i pokazujem mu. „Trebali bismo da idemo na ovu turu!“ „Zašto?“ pita me mrko. „Nju Orleans bi navodno trebao biti jedan od najpoznatijih gradova po duhovima u zemlji.“ Ne verujem nešto u te stvari ali verovatno je zabavno. „Ne verujem u ta sranja,“ ruga se i vodi me dalje prekoputa do narednog muzičara, ovaj je sa gitarom, tada osetim vibracije telefona u torbi, na kuku mi je oslonjena. „Pa, onda, ne bi trebalo da ti smeta da kreneš u obilazak sa mnom.

Možeš da me držiš za ruku kada se uplašim.“ Smejem se i odgovaram na poziv bez gledanja u ekran. „Halo?“ „Ulovila si bogatuna.“ Stajem kao gromom pogođena i stomak mi se zaveže u čvor istog trena.

Jebi ga, jebi ga, jebi ga! „Šta želiš?“ tiho govorim. „Ko je?“ Will se mršti prema meni kad odjednom čujemo sirenu iza nas, znak da se sklonimo sa ulice. Hvata me za lakat i povlači na trotoar, usput mi posmatra lice. Ne mogu da skrenem pogled sa njegovog. „Šta želiš?“ pitam mnogo jasnije nego malopre.

112

„Pa medena, šta misliš da želim? Imaš novog bogatog dečka. Želim pare.“ Sylvijin glas je hrapav od previše cigareta i težak od gorčine i protkan čistom zlobom. „Poslala sam ti pare nedavno.“ Mrmljam joj i Willovo mrštenje se pojačava. „Da, ali, ti sad možeš da priuštiš da mi šalješ više para. To što si poslala jedva da je bilo dosta za račune.“ Zatvaram oči i umorno prelazim rukom preko lica. „Neću ti poslati više para Sylvia.“ „Kurac moj nećeš, ti nezahvalna mala kuč-“ Prekidam vezu, isključujem ton i ubacujem telefon u tašnu.... „Tvoja mama?“ Will pita, ruke borbeno drži na kukovima, i dalje pomno gleda u mene. „Da.“ „Želi pare?“ „To je sve što ona ikada i želi.“ krećem da hodam, odlazim od njega, ali grabi mi ruku i zadržava na mestu, želi da nastavi ovu temu. „Onda, poslaćemo joj pare.“ „Čekaj malo.“ Suočavam se sa njim, uspravna stava, i odbijam da se povučem po ovom pitanju. „Mi nećemo ništa da joj damo. Ikada. Saznala je da se viđamo i misli da može da izmuze nešto iz ove situacije, ali ja jebeno odbijam da dozvolim da ikada uzme išta od tebe, da li ti je jasno?“ Tvrdoglavo je suzio oči i ja ga grabim za nadlaktice, pokušavam da istaknem svoju poentu. „Will, ozbiljno, ne želim da joj daš pare.“ On izdahnu i usne skupi u natmurenu liniju. „Okej.“ „Obećaj mi.“ „Ne, ne mogu ti obećati tako nešto. Ali čujem te Meg“ „Will...“ „Čujem te, jebeno te čujem! Veruj mi da ću poštovati tebe i dati sve od sebe da te zaštitim.“ Izraz lica mu je svirep i shvatam da se neće dalje od ovoga prilagoditi onome što želim. „U redu.“ „Dakle, o čemu je reč?“ pita dok mi uzima ruku i ponovo vraća na pravac pre sve ove gungule. „Ona je narkoman, i misli da joj dugujem.“ „Zašto bi za ime boga mislila to?“

113

„Jer me rodila.“ Slegnula sam ramenima i pokušala da na brzinu smislim drugu temu. „Znaš, sada ne nosim nikakav veš.“ Očajna vremena zahtevaju radikalne poteze. „Da, doći ćemo i do toga. Zašto joj duguješ Meg?“ „Jer nakon što sam odvedena od nje rekla sam policiji da koristi droge i prodala sam je za pare, ona je uhapšena i otišla je u zatvor na neko vreme, nikada mi naravno to nije dozvolila da zaboravim, da je sve to moja krivica.

Uvek je bila u stanju da me pronađe. Uvek. Tako da joj dajem pare svaki mesec i to je drži u Montani i daleko od mene.“ „Jebote.“ Will promrsi sebi u bradu. „Vidi, nije to ništa ogromno. Nije mnogo novca. Ja ga ne trebam.“ „To nije suština. Ona je prokleti napasnik mala. Reci joj nek se jebe.“ „Ovako je lakše.“ Nehajeno ponovo slegnem ramenima i zaustavljam ga u daljoj raspravi. „Ne želim da se svađamo zbog nje. Nije vredna našeg vremena.“ Duboko uzdahne i frustrirano provlači prste kroz kosu. „Dobro.“ „Idemo proveriti one nadzemne grobnice.“ Skakućem uzbuđena i on ne odoljeva pa se počinje smejati. „Ma šta je to sa tobom i mrtvima? I zašto ja to tek sada saznajem o tebi?“ „Ma to je Nju Orleans Will. A sad ti nemoj biti onaj što uvek kvari zabavu.“

*** „Uhhhh, što ti možeš pojesti. Gde ti sve to stane?“ Pitam na ulasku u naš apartman. Mada, to je više penthaus, i to u jednom starom, prelepom hotelu.

Nameštaj je masivan i čvrst a tapete su one stare, reljefne.

Osećam se kao da sam kročila nazad u vreme svaki put kada uđemo u ovu prostranu sobu. Predivno je, i daleko prostranije nego što bi to meni i Willu trebalo, ali znam da je Will želeo da ova nedelja bude baš specijalna.

I jeste. „Meg, kao fudbalski igrač moram da unosim skoro četiri hiljade kalorija dok traje sezona da bih podneo treninge kakve mi imamo.“ „Svo vreme?“ zapanjena sam. „Tokom sezone. Van sezone to je skoro tri hiljate kalorija.“ „Uh, jebote.“ Mrmljam i osećam se pomalo krivom što ga stalno maltretiram zbog količine hrane koju unosi.

114

Ali onda ga pogledam i setim se kako se smeje kada ga začikavam, i ne osećam se više loše. Zafrkavati ga, to je mnogo zabavno. „Ima nešto što ti želim pokazati,“ tiho mi saopštava i vuče sa sobom. „Videla sam to i ranije, pastuvu.“ Osmehujem se vrlo jasno ka njemu dok mu rukom mazim grudi gore-dole i on na to zabaci glavu i počne da se od srca smeje. „Ne to. Dobro, ne još u svakom slučaju. Hajde ovamo.“ Vodi me napolje iz sobe, idemo liftom, ali umesto da idemo dole- mi se penjemo gore na krov. Iznenađena gledam, ali on se samo smeši mudro i ćuti. „Šta radimo?“ pitam. „Videćeš.“ Vrata se otvaraju i otkrivaju mali raj, prelep krovni vrt, pun plišanog komada nameštaja, velike, zlatno ukrašene saksije u kojoj se razmeće rododendron sečenih listova, vrt pun španskih mahovina koje se spuštaju niz postolja za njih napravljena i obogaćen pogledom na vrh drveta banana koje dopire iz zadnjeg dvorišta hotela. Možemo da vidimo da i na krovovima drugih hotela postoje slična mesta, iako je ovo ovde zaista malo i ušuškano pa se stiče osećaj totalne privatnosti.

Bele lampice se nižu iznad nas, fenjeri se pale na ćoškovima zgrade i na stolu dajući celom prostoru mistični izgled male svetle tačke u mračnoj noći.

I tu stoji i znak zatvoreno zbog privatne zabave. „Oh, mi ne treba da budemo ovde.“ Vučem ga za ruku, treba da idemo do lifta i dole, ali prigušen smeh me zaustavlja, Will me povlači nazad uz sebe. „Mi smo privatna zabava slatko moje.“ „Oh.“ Smešim se posramljeno dok me vodi do ćoška bašte u kom je smešten šampanjac da se hladi u svojoj srebrnoj kanti sa ledomi dva srebrna tanjira pokrivena kupolastim poklopcima, na malom stoliću ispred savršenog crveno-zlatnog kauča. „Šta predstavlja sve ovo?“ osvrćem se širom otvorenih očiju upijajući sve što vidim. „Samo dezert na krovu,“ Will stidljivo sleže ramenima kao da to nije ništa.

Ali, ovo je velika stvar! „Hvala ti.“ Izdižem se na vrhove prstiju i ljubim ga. „Zaista je divno.“ „Ti si divna. Evo, sedi ovde.“ Vodi me do kauča i sipa nam oboma šampanjac. „Nazdravimo. Za spontane godišnje odmore.“ „U to ime pijem.“ Kucnemo se i otpijemo gutljaj. Willove oči me intenzivno gledaju preko oboda čaše. „Da li ti je bilo zabavno danas kod grobnica?“ sa širokim osmehom pitam.

115

„Bilo je zanimljivo. Definitivno novo iskustvo.“ „I ja mislim da je interesantno. Mada i dalje mislim da si trebao da mi dopustiš da te nagovorim na turu o duhovima.“ „Ja mogu smisliti bolje stvari koje mogu da radim po mraku,“ odgovara uz šeretski osmeh. „Stvarno?! Kao šta na primer?“ „Da li nosiš donji veš ispod te haljine?“ umesto odgovora pita me. „Znaš da ne.“ Krivim glavu i proučavam ga. „Zašto pitaš?“ „Samo da budem siguran.“ Sipa nam još slatkog šampanjca u visoke čaše i naginje se na kauč posmatrajući me. „Da li bi volela nešto slatko?“ „Naravno. Šta imamo?“ Podiže poklopce sa tanjira i otkriva božanstveno servirane krem brulee. „Izgleda da je krem brule.“ „Preukusno,“ osmehujem se dok ga gledam kako uzima kašikicu i pruža mi zalogaj. „Mmmm.“ „Dobro?“ „Mmmmmhmmmm,“ krenem ponovo po zalogaj ali mi ga on skloni van domašaja i oliže kašikicu. „Mmmmm.“ Klima glavom odobravajuće. „Dobro je.“ Pa onda uzima još jedan zalogaj sebi i ja ga već sad mrko gledam, pružam ruku za dezertom ali me blokira. „Ja imam ovo.“ „Pa daj i meni!“ „Kako si ti jedno nestrpljivo stvorenjce, zar ne?“ smeje mi se i dodaje zalogaj, pa naizmenično uzme sebi. Dižem se na sve četiri na svom delu kauča, dopuzim do njega pa se mazno smestim u krilo, i zinem, sada nas oboje hrani, i uzima naredni kolač kad smo prvi pojeli. „Da li ti je dovoljno?“pita dok sklanja tanjire sa strane i zagrli me. „Više nego dovoljno. Hvala ti.“ Nasmejao se lica zagnjurenog u kosu, ljubi me i miluje po leđima. „Nema na čemu mala.“ Rukom mi klizi preko kuka do butina pa ispod haljine i lagano se vraća nazad. Osmehnuh se naslonjena na njegove grudi, puls mi se ubrzava i uzimam mu lice u ruke. „Znaš, neko bi nas mogao videti ovde.“ „Mogli bi.“ Ljubi mi čelo i mrmlja u kožu, i te talentovane ruke i dalje me istražuju ispod haljine. „Trebao bi da se pristojno ponašaš,“ prošapćem i nežno ga ljubim. „To nije zabavno,“ odgovara u pola glasa nasmejavši me time. „Šta želiš?“ grickam mu vrat dok pitam.

116

„Tebe,“ osmehujem se na njegov šapat, lagano širim noge i vodim mu ruku između njih. „Oseti kako me činiš vlažnom kada pričaš takve stvari.“ Šapućem mu uz usne. Oči mu gore, prsti pronalaze klitoris i nežno ga trljaju, tada klizne pored i lako uđe u moju vlažnost. „Oh bože, o dušo.“ Izgaram i konačno, uzima mi usne svojima, ljubi posesivno, strasno, dok prstima pravi haos u mojoj unutrašnjosti. Dragi bože, izluđuje me samo sa dva prsta.

Ma koga ja zavaravam, izluđuje me samo sa jednim pogledom. „Želim te,“ zadihano govorim između poljubaca i on stenje iz dubine grla, podiže me da ga mogu opkoračiti i da mogu dohvatiti između nas da mu otkopčam kaiš, šorc i da oslobodim čvrsti kurac koji se svo vreme gurao uz moj kuk. „Bože kako volim te tvoje ruke,“ mrmlja mi dok posmatra kako mu drkam, pumpajući kurac celom dužinom. Ne mogu više da izdržim, podižem se i polako uvodim u sebe. „O grom i pakao mala.“ Oči mu se zatvaraju, vilica zateže, šakama mi kukove bolno steže i nisam se nikad osećala više seksi nego sad i ovako.

Haljina pokriva naše kukove, i ako nas neko vidi deluje kao da mu sedim u krilu, i počinjem da se ljuljam. Ne brzo, i ako neko stvarno pogleda neće videti te pokrete, ma ni ne podseća na seks moji pokreti, a njega izluđuju. Samo polako se ljuljam i povremeno ga stisnem svojim unutrašnjim mišićima. „Meg, nateraćeš me da svršim ovako slatka moja.“ „To je poenta dušo,“ naginjem se i ljubim ga, grabim mu kosu rukama i nastavljam napad na njegov kurac, stiskam i ljuljam, i kako sve to radim raste pritisak na moj metal, pirsing uz klitoris me pali i ja sam vrlo blizu, jeza me obuzima, uvijam se „I ja ću sa tobom.“ Oči su mu otvorene i gleda me zamagljenog pogleda, usta otvorenih hvata vazduh. Uzima mi rukama lice i povlači da poljubi nežno „Volim te,“ izgovara tiho dok svršava i prazni se do zadnje kapi u mene. Reči, pritisak njegovog orgazma u meni, sve što radi mom telu šalje me preko zajedno sa njim. I pre nego što kriknem zatvara mi usta poljupcem i guši zvuk sobom dok ja u hiljade delova se raspadam i potpuno predajem.

I ja tebe volim.

Zašto sam tolika jebena kukavica pa ne mogu to da kažem?

117

Šesnaesto poglavlje Will

Mogao bih ovde ležati ceo dan i gledati je kako spava. Bože, ona je tako jebeno lepa. Cela mi je izložena, koža boje zlata i kestenjasta kosa naspram beline posteljine. Njeno profinjeno lice je meko u snu, a ružičaste usne blago razmaknute dok spava.

Ovo je bila najbolja nedelja u mom životu. Ma vraga, ovaj mesec ili tako nekako koliko smo zajedno su najbolji u mom životu.I to govori mnogo toga, i znam da sam srećni pasiji skot.

A Meg, Meg čini sve neverovatnim. Ona je zabavna i pametna i prokleto mnogo talentovana.

I sada spava, u ovom krevetu, samnom. Naše zadnje jutro u Nju Orleansu i moram priznati sebi da žalim što je boravak tako brzo prošao. Obavezno moramo ponovo otići negde, što pre, kad se sezona završi. Otićemo na Havaje, u Evropu.

Ma jebeš ga, otićemo gde god ona poželi.

Bilo je tako zabavno gledati je kako uživa u novim iskustvima: sjajnoj muzici ovog grada, zvukovima i mirisima, jedinstvenošću kojim Nju Orleans zrači.

I bilo mi je tako jebeno neodoljivo gledati je kako uživa u beinjetima.

Govoreći već o njima, proveravam sat, očekujem dostavu za desetak minuta.

Meg se strese u snu, podigne jednu ruku iznad glave a pokrivač klizne niže niz telo i prelepa dojka mi osvane pred očima. Bradavica postaje čvrsta od hladnog vazduha. Predivna kestenjasto-plava kosa je rasuta kao zraci oko nje po jastuka, jedno koleno savijeno u odnosu na krevet.

A to znači da bih mogao da joj kliznem rukom između nogu, i da je probudim sa prstima duboko zabijenim u pičkicu, ali čekam. Želim još da je upijam očima, još koji minut.

Znao sam da ću se jednom zaljubiti. Da ću završiti upoznajući neku finu devojku i da ćemo se uzeti, imati decu i imati dobar život zajedno.

Ali nisam imao pojma da će me ljubav prema nekome toliko jako obuzeti.

Da će mi odvojenost od nje, pa bukvalno i na nekoliko sati, činiti željnim da nekom razbijem lice a pomisao da je neko ikada povredi u bilo kom smislu čini me poptpuno ludim.

Ubio bih za ovu ženu.

118

Ili umro.

Nisam se šalio kada sam rekao da mi je ona sve. Zaista jeste.

Na lagano kucanje na vratima silazim sa kreveta, na brzinu navučem šorts od juče i otvaram. Dajem napojnicu dostavljaču iz kafea Du Monde i unosim veliku kesi beinjeta i kafe do natkasne uz krevet, smeštam ih, skidam šorts i ponovo se uvlačim uz nju.

Nije pomerila niti jedan mišić.

Sada je to moja mala lenja vreća kostiju. Smešno je, ali budnaona je najmanje lenja osoba koju znam. Radi kao da se ne umara, stalno je u pokretu.

Volim kada se pomera ispod mene.

Sa tim u mislima, oslanjam se na lakat blizu njene glave i ljubim je u obraz. „Megan, probudi se.“ Zapevušim nežno i sklonim pramen kose što je pao preko lica. „Hmmmpfm,“ odgovara nejasnim zvucima i okreće se od mene. „Hajde lenjivice, probudi se.“ Spuštam bezbroj malih poljubaca na njeno rame, niz ruku, i kliznem prstima preko njenog stomaka do grudi, obuhvatim dojku u šaku pa već čvrstu bradavicu malo stisnem i zavrtim između prstiju.

Ne mogu da se zasitim te mekane kože. „Ja sam pospana,“ mrmlja uspavano i okreće se meni, skriva glavu na mojim grudima i sa čelom prislonjenim uz mene samo nastavi dalje da spava.

Jebote, baš je neodoljiva. „Imam iznenađenje za tebe.“ „Imaš?“ ne pomera se ali pita. „O da, ali moraš se probuditi da bi ga dobila.“ „Ne želim ga.“ O tvrdoglave žene. „U redu.“ Odmičem se i otvaram vrećicu punu svežih, toplih krofni, jednu uzimam i okrećem se ka njoj. Oči su joj i dalje zatvorene.

Tresem krofnicu iznad njenog ramena, beli prah pada po glatkoj koži i naginjem se da oližem taj slatki sloj. „Mmmmm,“ zarežim. „Delikates.“ Nema odgovora.

Pa onda tresem još šećera preko vrata i lickam ga zdušno.

Sada otvara jedno oko, kratko, pa trepne i brzo ga zatvori. Širok osmeh mi se licem razliva i povlačim prekrivač nižedo struka joj, otkrivam savršeno minijaturno telo, i još šećera otresam sad preko dojki.

Ližem šećer, skupljam preko bradavice, pa onda uzmem zalogaj beinjeta. „Otvori usta,“ dajem instrukcije, isluša me spremno. Cerekam se i hranim je

119

ostatkom krofne, pa zaronim rukom u kesu pa narednu i šećer ponovo na njenoj koži završava, pa delimo beinjet. „Čini mi se da treba da mi budeš tanjir češće mala. Ovako je sve mnogo ukusnije.“ „Zadirkujuće djubre,“ pospano izgovara i to me od srca nasmeje.

Grabim narednu krofnu, i pomeram se između nogu, ramenima sebi pravim mesta i smeštam se sa idejom zabave za sebe.

Jebote, već je vlažna. Spava malo sutra. Igra se samnom.

Bože, kako je volim.

Tresem malo šećera preko pičkice i pratim kako pada kao sneg preko ružičastog mesa. Klitoris joj je već napet, srebrni pirsing prosto moli jezik da mu priđe. Tako da moram, naginjem se i liznem je, od mekane kože do toplog metala i skroz okolo, sve do poslednje mrve šećera čistim, onda uzmem pola krofne. Bacim pogled gore i sad ima otvorene oči, gleda me, te prelepe oči boje lešnika sijaju od želje, stisnula je ruke u pesnice i čvrsto drži posteljinu. Nudim joj krofnu, i uzima je iz moje ruke, baca preko kreveta, oliže svoje prste od šećera pa ih zarije meni u kosu sa vedrim osmehom na svom divnom licu. „Nisi želela više?“ sarkastično pitam. „Dosta mi je toga.“ „I meni. Ali nisam jeo dovoljno od ovoga.“ Širim je palčevima, otvaram celu ka meni i ljubim. Guram jezik u njeno središte pa ližem svuda okolo.

Kukove odiže uz moje lice, ali je čvrsto držim gde želim, ne puštam da se slobodno vrti.

Postaje luda kada je ližem ovako i ne dam da se pomeri. To je najseksi jebena stvar koju sam doživeo ikada.

Sada prstima zamenjujem usta, zadirkujem joj klitoris, ne lupkam ga prstima nego spuštam jezik, ližem ga, guram, povlačim, nežno uzimam ustima srebrni pirsing. „Will!“ uzvikne i izvije se ponovo. Guram prste u nju i kad ih izvučem ližem taj slatki nektar. „Da ljubavi?“ „Potreban si mi u meni.“ „Bio sam upravo sad u tebi slatko moje.“ Guram prste nazad u pičku da dokažem poentu, teram je da stenje. „Dođi ovamo gore,“ dahće. „Šta ti treba?“ nosom prelazim preko klitorisa dok je to pitam, od toga zaskviči a ja se nasmejem zadovoljno. „Ti. Uvek ti.“

120

„Jebote da, ja.“ Podižem se gore uz njeno telo i preklopim je svojim. Mazi se uz mene, snažne noge ovije mi oko struka, ruke oko ramena i zabije prste u kosu i ja oslonjen na laktove se zagledam u nju. „Tako si jebeno neverovatna Megan.“ Spušta trepavice i rumeni se baš kao kad je srećna. Pređem usnama preko njenih i skliznem kurcem kroz njenu vlažnost, glavićem guram pirsing i reaguje na to pa me grize za donju usnu. „Sviđa ti se to?“ „Mmmmhmmm.“ Klima glavom blago i hvata mi dupe rukama, vuče me bliže ka sebi. Bože, kako želim da sam u njoj.

Odignem se neznatno i polako nađem otvor kroz otečene usmine i uronim sve do kraja.

Tako je prokleto uzana. „Ovo mi je omiljeno mesto na kojem volim biti.“ Šapćem joj u uho i osetim uz vrat kako usne razvlači u osmeh. „I na mojoj listi je broj jedan.“ Odgovara tiho.

I polako, pokrećem se. Sve u meni vrišti da je izjebem brzo i jako sad odmah, da je nateramda svrši, da je označim dok ja ne budem jedini kojeg će videti i jedino što će znati. Jedino čega će se setiti.

Ali u ovo lepljivo, oznojano jutro, sve što želim jeste da idem polako. Da budem nežan sa njom. Da zapamtim svaki pokret, zvuk, uzdisaj, svako i maleno stezanje njenih mišića dok me drži u sebi.

Samo želim da vodim ljubav sa svojom devojkom.

I to činim, sve dok se ne počne vrpoljiti, ježiti i stresati, sve dok se ti slatki mišići oko mog kurca ne počnu stiskati kao uzana rukavica. „Prepusti se mala,“ govorim joj i pažljivo posmatram dok svršava, svaki mišić u njenom telu se grči, pulsira oko mene, i uz vrisak izgovara moje ime.

Ne mogu više da izdržim, praznim se u nju dok ona nastavlja da se kreće, jeca, lice sam zario u njen vrat i samo joj ponavljam koliko je volim.

Vređa me, ali samo malo, to što ona ne može da mi uzvrati te reči. Ali hoće.

121

Sedamnaesto poglavlje „Bilo mi je jako lepo ove nedelje.“ Priljubim se do Willa na njegovoj strani u taksiju, na putu smo od aerodroma do moje kuće. Veče u Sietlu je kišovito i tamno. „Hvala ti.“ „Nema potrebe da mi se zahvaljuješ mala.“ Ljubi me u kosu i čvršće zagrli oko ramena. „I ja sam se zabavio. Moramo to ponoviti uskoro.“ „Dogovoreno.“ „Zašto ne bi jednostavno došla do mene kući?“ pita me po treći put i izaziva kikot. „Zato što moram da se raspakujem, operem veš i spremim za posao. A i ti to sve moraš.“ „Mogao bih ostati ja kod tebe, sa tobom. Ako ti ne smeta da se moj prljav veš pere sa tvojim.“ Čujem mu humor u glasu i oodmičem se tako da vidim to zgodno lice. „Ti si uvek dobrodošao u mojoj kući.“ Ljubim ga u obraz i oslanjam glavu na rame ponovo. „Treba da ti izradim ključ.“ Smeje se lica uronjenog u moju kosu i ljubi glavu ponovo dok mi se u vidokrugu pojavljuje kuća.

I žena koja sedi na stepenicama.

Ma jebi me sad! „Sranje.“ „Ko je to?“ pita me Will kod se ja izvlačim iz njegovog zagrljaja. „Sylvia.“ „Jebi ga.“ Prošapuće. „Baš tako.“ Iskačem iz taksija dok Will baca novčanicu vozaču i gnevno kroči do oronule, skrnave žene što mi se zlobno smeška sa stepenica. „Šta dovraga ti radiš ovde?“ „Prekinula si mi vezu, pa sam pomislila da se pojavim ovde lično. Šta, nisi srećna što vidiš mamicu, najdraža?“ „Odjebi sa mog poseda!“ „To nije način da se priča sa svojom majkom.“ Njene oči zasvetlucaju dok ustaje i pogled na nju mi izaziva mučninu. Tako je mršava, otprilike moje visine.

Njena kestenjasta kosa je puna sedih, oči boje lešnika su upale a koža je pepeljasta. Iznošena odeća visi kao na čiviluku. Jednom, nekada, ona je bila prava lepotica.

122

Sada izgleda staro i istrošeno. A još nema pedeset. Stomak mi se od muke okreće. „Znaš da nisi dobrodošla ovde.“ Govorim joj čvrstim glasom, ruke su mi skrštene na grudima, ignorišem kišu što pada. „Dakle ovo je tvoj novi mladić.“ Usne joj se šire u osmeh koji ona smatra flertujući, ali zubi su joj žuti, i onda samo izgleda... patetično. „Zdravo tebi.“ Will sada stoji iza mene, ruke na mojim ramenima kao znak podrške i nikada u životu nisam bila zahvalnija što ga imam. „Verujem da je Megan tražila da ideš.“ Glas mu je snažan i odlučan.

Njen osmeh nestaje i zamenjuje ga hladno podrugivanje. „Ne odlazim dok ne dobijem još novca od ove nezahvalne male kučke.“ „Rekla sam ti....“ „Jebe mi se šta si mi rekla. Duguješ mi! Hoću ono što je moje!“ maršira niz stepenice i unosi mi se u lice, ali Will me povlači sa strane i kroči na moje mesto gledajući dole u Sylviu sa gnevom u očima. „Ona ne duguje tebi ništa. Ona je tražila da odeš. Ne teraj me da zovem policiju.“ Glas mu je dubok, besan, i Sylvia odstupi jedan korak, oči su joj razrogačene od iznenađenja.

Da li stvarno misli da može da se samo pojavi ovde i da ode sa džepovima punim para?

Da. Zato što sam joj uvek davala. Bez obzira koliki sam stid osećala kasnije, uvek sam joj davala pare.

Ali, ne više. „Vrati se u Montanu Sylvia. Samo si izgubila vreme na dolazak ovamo.“ Ljutito mrmljam i hvatam Willovu ruku. On mi stiska šaku ohrabrujući me. „Nemam novca više!“ prenemaže se. „To nije moj problem, poslala sam ti.“ „Nedovoljno,“ ispljune glatko. „Bilo je to zadnje što si od mene dobila.“ Moj glas je sada dubok, i odlučan. U očima joj ponovo vidim iznenađenje i onda ih skuplja u proreze pa me gleda sa takvom mržnjom da se ja odmičem unazad. Will se namršti dok me gleda i stisne ruku ponovo. „Poslaćeš. Znaš šta će se desiti ako ne pošalješ. Ići ću kod novinara i reći ću im sve o novoj devojci fudbalske zvezde. Kakav je komad smeća. Odakle dolazi.“ A onda podrugljivo dodaje. „Zar to neće biti sjajno za njegov publicitet?“ „Zovi policiju.“ Will hladno izjavljuje i Sylvia zine od iznenađenja. „Ići ću kod novinara....“ 123

„Idi kod novinara. Idi gde god hoćeš sve dok to nije ovde. Zabole me šta ćeš reći. Megan nije smeće, ona je samo došla od smeća.“ Zurim u njega dok se Sylvia zgrcnula od uvrede. „Ne možeš je povrediti. Rekla ti je da ideš, zato sada idi.“ Pogledala me sa usnama stisnutim u liniju od besa. „U redu.“ Odmarširala je do svoje prastare Honde parkirane uz ivicu puta i bacila pogled na mene. „Uvek si bila bezvredno govno.“ „Odjebi više odavde!“ Will je prekida vičući. Ona uskače u auto i daje gas do kraja dok odlazi.

Ne mogu da se pomerim. Samo stojim tako, na kiši, grlim sama sebe i gledam kako kola nestaju niz ulicu. „Pogledaj me.“ Previše sam posramljena. Gospode Bože, šta on mora da misli o meni sada? Sakrivam lice u šake i suze snagom volje zaustavljem.

Plakanje ništa ne rešava. „Samo idi Will.“ „Pogledaj me,“ ponavlja, ruke su mu sad na mojim ramenima. „Megan, prestani. Pogledaj me.“ Dižem pogled do njegovih očiju, i dalje puna stida. „Tako mi je žao...“ „Šššš...“ odmahuje glavom i privlači u zagrljaj, obuhvata ramena i zadržava jako uz svoje grudi, osećam se neverovatno sigurno. „Žao mi je, ona je strašna.“ „Mislim to što sam rekla,“ mrmljam mu u grudi. „Ne šaljem joj više nikakve pare.“ „Ne, ne šalješ.“ „Ni ti joj nećeš slati pare. Tražiće ih od tebe.“ „Hmm-mm,“ nešto je izmumlao sebi u bradu. „Ozbiljna sam.“ „U redu. Idemo unutra.“ Kupi naše stvari i vodi me u kuću, isključuje alarm. „Čudi me da nije pokušala da provali unutra i tu me sačeka,“ usput komentarišem. To joj je uobičajeni način ponašanja. „Mora da je videla alarm. Vidiš? Rekao sam ti da ti je alarm potreban.“ Mudro mi se osmehne i stisak u grudima mi malo popusti. Ne želim da mislim na Sylviu više. Ne može me povrediti.

Zakikoćem se kad se okrenuo leđima da bi naše stvari pokupio i odneo gore. „Da, bio si u pravu.“ „Šta si rekla?“ sarkastično upita.

124

„Zgodan si,“ uz osmeh odgovaram. „Ne, to nije ono što si rekla.“ „Sviđa mi se tvoja košulja?“ „Jok.“ Spušta torbe i polako kreće da me lovi, oči su mu skupljene a osmeh se nazire na usnama. „Reci mi.“ „Ummmm... mislim da bismo trebali naručiti večeru?“ Sada se već smeje, gromoglasno, i čvor u stomaku zbog Sylviine posete nestaje. „Mislim da si rekla nešto o tome da sam bio u pravu.“ „Ne, nisam,“ podsmehujem se. „Da jesi.“ „Ne bih ja uradila tako nešto,“ odmahujem glavom. „Mora da si mislio na nekog drugog.“ „Ne, ti si jedina prelepa, prepametna žena u mojim mislima ovih dana.“ „Jooooj, to je tako lepo čuti,“ sarkastično odgovaram i on se saginje i očas posla me prebaci preko ramena i ponese uz stepenice. „Hej. Naše torbe.“ „Doći ćemo do toga kasnije. Mislim da sada treba da naučiš lekciju.“ „Kakav tip lekcije?“ gledam dole u njegovo čvrsto dupe i lupim ga, samo zato što mogu.

On lupi moje, bogami dovoljno da jeknem. „Zaigrano dete.“ Smešim se i oslanjam na njegove kukove dok se lako penje uz stepenice.

Bože, volim ga.

*** „Dakle, igraš Arizonu u nedelju?“ sa svog mesta na kauču komentarišem.

Will me naučio lekciju, mada, mislim da će mi u budućnosti trebati još lekcija kao što je ta. Sporo učim. Posle smo poručili večeru i sada siti na kauču gledamo fudbal.

Ipak, Will gleda fudbal. Ja lakiram nokte. „Da.“ „Kod kuće?“ nehajeno pitam.

125

„Da,“ smeška mi se „I posle utakmice cela porodica ide kod mame i tate na večeru. To će verovatno biti zadnji vikend ove godine da se može uživati na dvorištu.“ „Da.“ „Želim da budeš tamo.“ To nije neka zapoved, smeškam se. Želim da budem tamo. „Da.“ Ponovo odgovaram. Will klima glavom i vraća se gledanju utakmice, to je sređeno.

Tresem crveni lak za nokte i povlačim desnu nogu na kauč, peta je uz dupe i malo poliram nokte, onda otvaram lak. Pre nego pređem četkicom preko nokta, Will me prekida. „Mogu li ja to da uradim?“ Začuđeno okrećem glavu da ga pogledam. „Šta?“ „Ja želim da to uradim.“ „Zašto?“ Samo sleže ramenima i nasmeje se dok klizi preko kauča, uzima mi nogu u krilo prisiljavajući me tim pokretom da se naslonim na rukohvat kauča, i drži ruku ispruženu da mu dam lak. „Da li si siguran?“ Samo podiže jednu obrvu značajno na mene, nabaci onaj bezobrazni osmeh i ja mu predajem lak. „Nije tako lako kao što izgleda, znaš.“ „Prilično sam siguran da to mogu uraditi.“ „Mislila sam da gledaš fudbal.“ „Sada slušam.“ Odmahujem glavom i smeštam se na jastuke, ruke prekrstila na stomaku i posmatram njegovu tamnoplavu glavu nagnutu nad mojom nogom, drži tim velikim rukama četkicu za lakiranje i metodično maže svaki nokat.

Nekim čudom, nije mi obojio kožu. „Ne bi trebala da sama sebi lakiraš nokte,“ skroz tiho govori. „Molim?“ „Ne bi trebala da sama sebi lakiraš nokte.“ Ponavlja dok podiže glavu da me pogleda u oči. „Zašto da ne?“ „Jer, treba da ugađaš sebi i ideš kod pedikira.“ „O molim te,“ odmahujem rukom. „Ko ima vremena za to?“ „Radiš samo tri dana nedeljno mala.“ „Pa, sada kad ne šaljem do poslednjeg dinara Sylviji, razmetaću se,“ komentarišem sa osmehom ali pogled kojim me je pogledao je ozbiljan.

126

„Zbog toga sama sebi održavaš noge? Zbog toga jedva da imaš i najosnovniju kablovsku? Koliko si joj slala mesečno?“ „Nije tvoja stvar.“ Pokušavam da izvučem nogu od njega, ali mi grabi članak i zaustavlja. „Jeste moja stvar.“ „Ne, nije.“ „Megan, ne svađaj se sa mnom oko ovoga. Zaljubljen sam u tebe majku mu, i ti šalješ novac koji ti trebaš tom govnetu od ljudskog bića. Sad mi reci, koliko si joj slala?“ „Sve što ostane.“ „Šta to znači?“ „To što ti kažem. Platila bih račune, kupila namirnice i zadržala za nedajbože a sve ostalo joj poslala.“ „Jebi ga Meg.“ „Već sam ti rekla da sam završila. I mislim tako.“ „Prokleto tačno da misliš.“ „Zašto te ovo toliko pogađa? Nije tvoj novac u pitanju.“ „Nije zbog novca. Reč je o ženi koja te iskorištava i ti joj to dozvoljavaš, i mene ubija da si bila bez novca a nisi morala.“ „Nisam bila bez novca.“ Tresem glavom i prolazim rukama kroz kosu frustrirano. „Veruj mi Will, znam kako je biti bez novca. Ovo nije bilo to. Imala sam sve što mi treba. Dobro sam.“ „Ti si dobro.“ „Ja sam dobro,“ ponavljam, „Ne moram da budem bogata. Srećna sam sa ovim što imam. Ti znaš da ja nisam sa tobom zbog tvog unosnog ugovora, zar ne?“ On se smeje kao lud, kao da sam rekla najapsurdniju stvar na svetu. „Veruj mi mala, ti definitivno nisi sponzoruša.“ „Pa, onda dobro.“ Sležem ramenima.

Vraća se mojim noktima, i sedimo u tišini, utakmica protiče u pozadini dok on pažljivo boji svaki od mojih malih noktića. Kada je završio drugi sloj, vraća četkicu, zateže zatvarač boce i lagano duva u nokte da se brže osuše.

Golica me. „Tvoji nokti su tako mali,“ nežno komantariše.

Uzdahnem od pogleda na njega kako udovoljava mojim nogama. Taj veliki, snažni muškarac nežno boji moje male nokte. Neodoljivo.

I slatko.

On me voli. „Hvala ti što si ih obojio,“ tiho zahvaljujem.

127

„Nema na čemu,“ odgovara uz osmeh. „Nije bilo teško.“ „Možda ti dopustim da mi od sada ti lakiraš nokte,“ namignem mu i on se zakikoće i odmah kroz mene prođu trnci. Volim njegov glas. Volim da ga nateram da se smeje. „Mislim da ću da te pošaljem u spa centar sa Jules i Nat.“ „Nećeš ti mene nigde slati....“ „Ćuti Megan.“ Povlači me u krilo, pažljivo da ne pokvari lak i ljubi me strasno sve dok oboje ne budemo bez daha. „Samo me pusti da te malo razmazim, može?“ „Ti si me već razmazio.“ Sklanja mi pramen sa obraza i ljubi ga, pa me smešta uz sebe tako da možemo završiti utakmicu. „Navikni se,“ šapuće mi.

*** „Kako je prošao godišnji?“ Jill pita dok ja unosim podatke u tabelu i naginje se na pult do mene, dodaje mi starbuks kafu. „Fantastično,“ sa mudrim osmehom odgovaram. „Mrzim te. To znaš, zar ne?“ „Voliš ti mene,“ smejem joj se i grlim. „Dobro je vratiti se nazad. Hvala na ovom.“ Utorak je i mi radimo jutarnju smenu. „Kako je tvoj čovek?“ „Dobro. Radno.“ Sležem ramenima i ponovo uranjam u svoje tabele. „Koliko on uopšte dnevno i radi? Ne znam ništa o tome šta ti momci rade tokom nedelje.“ „Pa, sve zavisi. Juče su trenirali ujutro, onda gledali film, imali sastanke ostatak dana. On je došao kući tek nakon osam uveče.“ „Vau, dugačak dan.“ „Da, i danas će biti isto. Rade više nego obično jer su imali prošlu nedelju slobodnu.“ „Kul.“ Ohrabrujuće se smeška.

Telefon pored mog lakta zazvoni i ja se javljam. „Pedijatrija, onkologija, ovde Megan.“

128

„Hej Meg, ovde Lyle iz obezbeđenja. Samo hoću da ti javim da je gospodin Montgomery na putu do tebe.“ Namrštim se i okrenem prema liftu kad čujem zvuk da je na ovom spratu i vidim Willa kako izlazi, smeje se od uha do uha i ide pravo ka meni. „Hvala Lyle.“ Spuštam slušalicu i krenem ka Willu. „Šta ima?

On me samo zagrli, podigne od poda i zavrti u krug, i onda kao lud poljubi ispred svih.

Baš. Svih. „Uh, Will, ja radim.“ Smejem se i odmičem, zbunjena ali zadovoljna kako uzbuđeno on izgleda. „Šta se sa tobom dešava?“ „Stacy je rodila jutros. Upravo dolazim odande.“ Tako je ponosan. „To je divno! Kako su oni?“ „Savršeno. Stacy je umorna ali je odlično. Beba je malena ali već neodoljiva, i Isaac ne može da prestane da bulji u njega. Nazvao bih ga pičkicom ali ne mogu da ga krivim. Taj maleni dečko je sjajan.“ „Srećna sam zbog svih vas,“ prođem rukama niz njegove grudi dole, ali uočim kratko mrštenje na čelu koje zameni odmah njegov neodoljivi osmeh. „Hvala ti. Dakle, bio sam u komšiluku i želeo sam da svratim da te vidim.“ „Drago mi je da jesi, ne mogu dočekati da im čestitam.“ „Svi će biti kod mame i tate u nedelju, ali dobrodošla si da svratiš i vidiš ih kasnije danas. Mislim da ostaju u bolnici do četvrtka.“ „U redu, hoću. Zasigurno. Imam za njih neke darove. Ne mogu dočekati da im dam.“ „Imaš?“ ponovo se osmehuje, oduševljen time. „Naravno,“ blago slegnem ramenima. „Nove bebe trebaju novu odeću.

Plus, ti ćeš sigurno odobriti šta sam kupila.“ „Šta?“ „Fudbalski dres za bebe. On će biti sav ušminkan u nedelju da navija za svog ujka Willa.“ Willove oči postaju nežne i povuče me sebi i poljubi ponovo, nežno prelaazeći usnama preko mojih, i mene stvarno nije briga ko to vidi. Zariva ruke u moju kosu i čvrsto drži dok me proždire usnama.

Divno miriše. Muški, čisto.

Miriše na Willa. „Volim te,“ šapuće mi na usne. „Znam,“ odgovaram i ponovo se smeši. „Moram da se vratim nazad do tima zbog sastanaka do kraja dana.

Videću te večeras?“ podiže obrvu da naglasi pitanje. „Biću tamo.“ 129

„Sjajno.“ Ljubi me, još jednom, jako, i onda se okreće ka liftu. „Kasnije.“ „Kasnije.“ Mašem i gledam kako nestaje u liftu. „O daaa,“ Jill mrmlja u šali iza mene, „On je dobro. Dovraga devojko.“ Samo uzdahnem i klimnem u znak slaganja. „O da... on je dobro.“

130

Osamnaesto poglavlje Očigledno, izgubljena utakmica čini Willa pomalo mrzovoljnim.

Ili malo više mrzovoljnim.

Vozimo se do kuće njegovih roditelja nakon utakmice i on je neuobičajeno tih.

Bila sam jutros na utakmici, u njegovoj privatnoj loži sa Nat i Jules i momcima. Bilo je zabavno. Sve do kraja četvrte četvrtine. Bili smo u vođstvu tri poena protiv Arizone ali u poslednja dva minuta Will je promašio jedno presretanje i momak je istrčao za tačdaun.

Izgubili smo.

Will je bio odsutan tokom većeg dela utakmice danas. To sam jasno videla. Nije bio sav svoj.

Ostali su otišli pre nas do Montgomeryeve kuće, ja čekam da Will da intervjue i da se istušira. Kad mi je prišao grli me ali ništa ne kaže.

Dovraga, šta bih ja kao trebala da uradim?

Nemam pojma.

U kolima samo mu hvatam ruku svojompa povlačim sebi u krilo i ćutim isprepletanih prstiju.

To mi je donelo neki poluosmeh od njega.

Parkiramo se ispred kuće Willovih roditelja, otvara mi vrata. Napolju je neverovatno topao dan za ovo doba godine. „Mirišem kišu.“ Komentarišem nehajeno. „Nadam se da ne. Roštiljanje po kiši je bezveze.“ „Živiš u Sietlu. Roštiljanje po kiši je normativ.“ Blesavo se osmehne i vodi me oko kuće u zadnje dvorište i ja prosto ostajem bez teksta. O sranje, njegov tata mora da ulaže sate i sate svake sedmice u održavanje ovog dvorišta. Čak i u jesen, kada je većina biljaka što cvetaju pred krajem, i kad je lišće skoro izgubilo boju, i dalje je to okolina koja oduzima dah sa svojim puteljcima i klupama i voćem. „Ovo je predivno.“ Okreće se i dobacuje mi osmeh. Evo ga, vratio se. „O da. Tata vredno radi na ovome.“ „Vidi se.“ „Evo ih!“ malena devojčica oko pet godina stara skače i viče. Ona je u Sietl fudbalskom dresu i farmericama, njena duga vrana kosa upletena je niz leđa. I odjednom njena slika u ogledalu stoji pored nje.

131

„O, pa, zdravo,“ osmehujem se slatkišima od dece. „Ćao,“ odgovaraju uglas sa širokim osmehom. „Meg, ovo su Josie i Maddie. One su Brynnine ćerke.“ Svi nas gledaju sa mesta gde se nalaze po dvorištu i mašu, i ja samo stojim tamo i osvrćem se zadivljeno.

Ovo izgleda kao neki samit samo lepih ljudi.

Ozbiljno. „Sine, dođi ovamo da mi pomogneš u roštiljanju! Zgrabi pivo.“ Willov tata radi za roštiljom, nosi kecelju Roštiljaj i kuliraj i maše dugačkom metalnom hvataljkom. Većina momaka je tu negde oko roštilja, ili stoje sa Stivenom ili sede blizu stola. Šta je to sa muškarcima i roštiljanjem pa su tako čvrsto povezani? Žene su se raštrkale po dvorištu, u malim grupama časkaju i smeju se, drže bebe, pijuckaju pića.

Jebeš mi sve, nisam znala da okupljanja poput ovoga postoje. „Naravno tata, samo da predstavim Meg okolo.“ Osmehnuo mi se i stisnuo moje prste ohrabrujuće. „Mislim da ne bih trebala biti ovde,“ šapućem mu. Čučne malo i nagne se ka meni da mi poljubi rupicu na obrazu. „Ti definitivno treba da budeš ovde,“ šapuće sad on meni na uho. Onda se ispravi i povede me kroz dvorište. „Znaš pretežno svakog. Moja ružna braća su onamo,“ upire prstom u njih, uključujući i Lukea i Natea, i svi se osmehuju i mašu. Jebote svi su tako seksi. „Mamu i tatu znaš, i devojke,“ ponovo dobijam mnogo mahanja i osmeha. „I to su Lukeovi mama i tata, Neil i Lucy. Onaj par što luta kroz drveće su Stacyni roditelji, a Brynnani roditelji sede tamo sa mamom. Taj veliki momak koji liči na Natea sa mojim tatom pored roštilja je Nateov tata, Rich.“ Totalno sam zatrpana podacima. „Ćao svima,“ smešim se i mašem ka grupi kao celini i svi mi odgovaraju smeškom i mahanjem. Svi su kao more zelene i plave, jasno obučeni da podrže Willa i njegov tim.

Osim Natea, koji nosi crnu majicu, svetle farke, puštenu kosu, a tetovirane ruke su obmotane oko Jules i šapuće joj nešto u uho što je zasmejava. „Mislim da bi Meg prijalo da nešto popije,“ Caleb kroči i doda mi pivo.

Ima drage plave oči i sjajno ubitačno telo.

Naravno, on je SEAL. „Da, Meg bi mogla,“ potvrđujem i uzimam pivo. „Hvala.“

132

„Dođi kod nas,“ Natalie me zove, svoju ćerku Oliviu drži preko ramena.

Sedi sa Brynna, Samantha i Stacy u plišanim kaučima za baštu na najdaljem delu dvorišta. „Biću tamo,“ namignem Willu i okrenem se da odem, ali me Will zaustavi, okrene sebi i savije naše spojene ruke iza mojih leđa i poljubi me, polako i dugo, ispred svih tih ljudi. „Uzmi jebenu sobu!“ Caleb proziva. „Pazi sa svoja prokleta usta!“ Willova mama Gail odmah vikne na njega a mi svi se na to zasmejemo. „Zašto to?“ pitam ga. „Zato što mogu.“ Namigne mi i ode do tate. „Tako se ne peče roštilj matori.“ „Evo ti,“ Brynna se hitro pomeri na kauču da ja imam mesta i pruža mi najnovijeg Montgomerya, Liama. „Nosi tvoju garderobu, ti ga drži.“ Pogledam u Stacy koja se baškari odmah do Natalie. „Mogu?“ „Naravno da možeš. Bebe se u ovoj porodici međusobno predaju ceo dan. Navikni se.“ Osmehuje se svom sinu sa ljubavlju dok ga ja preuzimam od Brynne i ušuškavam ga u svom naručju. Ima na sebi kapu sietlovog fudbalskog tima, usklađenu sa preslatkom benkicom što podseća na dres sa brojem osam na sebi, i najmanje farmerice koje sam ikada videla, naravno sav umotan u plavo-zeleno ćebence. „To je najslađa moguća odevna kombinacija Meg. Hvala ti.“ „Oh, nema na čenu. Prosto nisam mogla da odolim. Ali i devojčice su prelepe sa svojim stilom.“ Sophie, Isaacova i Stacyna starija ćerka i Olivia su usklađene u zelenim i belim tu-tu suknjicama od tila i zelenim i plavim mašnama za koseskoro velikim kao njihove glave. „Stacy je napravila tu-tu suknjice,“ Natalie se osmehuje i blago lupka ćerku po leđima. „Nema mnogo toga što možeš da radiš kada si hiljadu meseci trudna,“ Stacy napravi opasku uz mrštenje. „Bilo mi je dosadno do ludila.“ „To mora da je bio izazov uz jedno dete od godinu,“ povlačim Liama na grudi, i on se gnjezdi ispod moje brade, uzdahne i skoro odmah i zaspi. „Bilo je, ali Isaac je sjajan. Bio je u mogućnosti da radi od kuće a imala sam i mamu i Brynnu i Nat i Jules tako da nisam bila nikada dugo sama.“ Luke nam se pridružio, poljubi ćerku u obraz i ženu u usne. „Da je uzmem?“ „Može,“ Nat predade uspavano tamnokoso dete Lukeu i nasmeje mu se jer on mrmlja bebi dokodlazi nazad kod momaka. „On je baš komad sa bebom u naručju,“ Brynna primeti sa uzdahom.

133

„On je komad i to je to,“ Stacy se ubacuje. „Izvini Nat.“ „Bljaaak,“ Samantha iskomentariše i počne da pravi zvukove povraćanja. „To mi je brat devojke. I zašto on uvek dođe po bebu? Stavio je monopol na nju.“ „Zato što je ona plod mojih slabina,“ Luke dobacuje kad je čuo Sam. „O bože, nemoj da govoriš o svojim slabinama. Stvarno ću povratiti.“ „Nemoj da se izvinjavaš Stacy. U pravu si,“ Natalie se smeje. „Iako ja mislim da su svi momci ovde baš vrućeg izgleda.“ Klimam i osvrćem se na Willa. On se mršti i pomalo odvaja od drugih, duboko zamišljen. Sam sebe nervira zbog onog danas. Kako da ga trgnem iz tih misli? Stiskam usne i mazim Liama po leđima, a onda mi sine.

Sa osmehom balansiram bebu na grudima i prekopavam torbu za mobilnim pa mu šaljem poruku.

Da li bi te pomisao na mene kako ti pušim kurac u kolima na putu kući razveselila?

Stisnem pošalji i ljubim bebu u glavu, napola slušajući razgovor oko sebe.

Oči su mi na Willu, gledam kako vadi telefon da proveri što je vibrirao. Usne mu se iskrenu u osmeh i oči sreću moje preko celog dvorišta, pa mi tipka odgovor.

Telefon zavibrira i tu je poruka. Da li nosiš gaćice?

Nasmeje me. Obožavam kako ga pali to što ne nosim veš.

Ne. Podiže obrvu i prikuje me vrelim pogledom pa se usresredi na telefon. „Meg, kako je bilo u Nju Orleansu?“ pita me Jules kad nam se pridružila, Sophie joj smeštena u krilu. Beba se igra sa Julesinim telefonom. „Bilo je baš dobro,“ odgovaram i hvatam telefon jer ponovo vibrira.

Mogu li ja da zabijem dva prsta duboko u vrelu pičkicu dok me sisaš ustima? „Šta ste radili tamo?“ Brynna pita dok joj se jedna od bliznakinja, pojma nemam koja, uvaljuje u krilo. Okružene smo decom a ja šaljem opasno seksi poruke svom dečku.

Da molim. „Pojeli smo tonu hrane, slušali mnogo muzike, lutali gradom. Htela sam da idem na turu obilaska duhova ali Will je bio kukavica.“ „Čuo sam to,“ javlja se sa druge strane bašte. „Nisam se ni trudila da sakrijem,“ odgovaram preko ramena i svi se smeju. „Uvek sam želela da odem tamo,“ Stacy napomene. „Isaac i ja ćemo otići jednom.“

134

„Trebali biste,“ klimam glavom. „Baš je zabavno. I toplo je, ali to je meni super.“ Samo zbog zadnje opsake, ima da ti ispljuskam guzu dok budem u tebi večeras. „Dobila si lepu boju,“ Jules smešta Sophie na noge i ona došeta do mene pre nego sam uspela Willu odgovoriti. Pogledam ga i klimnem. Dovraga, da!

Samo se nasmejao i otpio svog piva. „Beba!“ Sophie uperi svoj maleni prst na svog brata. „Da li je to tvoj brat mila devojčice?“pitam je i dobijam veliki balavi osmeh sa svim prikazom četiri prednja zuba. „Beba.“ Pruža mi ruke, prepuna poverenja da ću je ja uzeti, pa dok ljuljam Liama u levoj ruci uzimam je i posadim na desnu nogu. „Beba.“ Ponovo pokazuje na njega pa strpa palac u usta. „Da to je beba Liam. Zar nije sladak?“ ljubim je u meki obraz pa je nasmejem kad dunem dah da se čuje u njen vrat. „Meg, pogledaj me i nasmeši se.“ Podižem glavu na Natin glas i nasmešim se za fotografisanje. Ta žena ne ide nigde bez svog aparata. Mala Sophie je toliko naučila na oko kamere da već pozira kad ga vidi. „Hajte svi, večera je spremna,“ Gail nas poziva. Momci pomažu da se razdele zdele sa salatom i voćem duž dugačkog stola postavljenog uz kuću, dok Stiven gomila po stejk i piletinu na tanjire.

Hrana je obilna i ukusna. „Ovo je zadnje ovogodišnje roštiljanje. Do narednog leta, za porodična okupljanja imamo ketering. Ima mnogo posla dok se svi nahranimo,“ Natalie mi govori dok ustoje i uzima Sophie pa je smešta sebi na kuk. „Vidim,“ ljubim Liama i odgovaram joj. „Meg, izgledaš tako dobro sa bebom,“ Luke usput komentariše kad se pridruži ženi, Olivia čvrsto spava u njegovom naručju. „Kao i ti,“ namignem mu i on se smeje. „Prestani da flertuješ sa mojim zetom,“ Will me mrko pogleda kad nam se pridružio. Ustajem odmah i predajem mu bebu. „Ne flertujem. Samo obraćam nešto više pažnje na nekog ko je ekstra privlačan.“ Ozbiljnim glasom objašnjavam, pogled mi je iskren, oči široko otvorene, trudim se da osmeh ne pokažem. Luke se isceri i poljubi svoju ženu dok se mrštenje na Willovom licu produbilo. „On nije privlačan. On je deo porodice.“ Nasmejala sam se, jako, skoro presavila i hvatam se za stomak. „Wille,“ jedva izgovarama. „Da li si ti video tvoju porodicu? Vi ste svi kao zgodni manekeni izašli iz reklame za zdrav život i sportsku opremu.“ 135

„Ne nismo,“ on nešto promrmlja i ljubi Liamovu malenu glavicu. „O da jeste,“ Natalie klima. „To je dobra porodica da se bude deo nje.“ „Vidiš?“ „Tako ću te ispljuskati po guzi kasnije,“ šapuće samo za moje uši dok se proključujemo ostalima za stolom. „Brate, daj mi moje dete.“ Isaac drži pružene ruke da ga preuzme. „Ja znam da je on veličine fudbalske lopte, ali nemoj ga predati pogrešnom čoveku.

Izgleda da imaš danas neki problem sa tim.“ „Jebi se Isaac,“ Will zagrmi dok oprezno predaje dete starijem bratu. „Rečnik!“ Gail odmah reaguje. „Ti si šupak,“ Will mrmlja Isaacu tako da ga mama ne može čuti. „Samo te malo zafrkavam. Jel´ još je prerano?“ „Prerano je.“ „Šta je bio problem danas čoveče?“ Mat pita, sada kada je tema započeta, i Will uzdahne, prođe rukama preko lica i kad se teško spustio na stolicu ostane tako da zuri u tanjir pun hrane. „Bio je to samo jedan od onih dana,“ teško progovara. „Mislim da je preduga bila ova pauza od nedelju dana.“ Grizem usnu. Mi smo bili na odmoru prošle nedelje. „Prekini,“ uhvatio je moj pokret i shvatio, oči su mu odmah se zasjajile. „To nije tvoja krivica. Trebao sam iskoristiti prednost teretane u hotelu kad smo bili tamo.“ „U redu je brate. Sledeće nedelje će biti bolje,“ Caleb ga lupa po ramenima i seda do njega sa punim tanjirom.

I samo tako, tema je ostavljena. Razgovor se nastavio oko nas, blizanci se vijaju i igraju u dvorištu, bebe se zamajavaju da budu dobre.

Sve je jedan emotivan, neverovatan, prelep haos.

I ja ne mogu verovati da sam ovde. „Hej,“ Jules mi gura nogu ispod stola i nagne da je samo ja mogu čuti. „Da li imaš vesti od Lea?“ „Ne,“ šapatom odgovaram. „Uopšte?“ Odmahujem i držim pogled na hrani. „Koliko dugo?“ „Tri godine,“ šapućemo i dalje. „Sigurna sam da mu se broj nije promenio.“ Moj pogled sretne njene zabrinute oči. „Kao što nije ni moj.“ Klima glavom i uzima malo salate od krompira. „Dobro rečeno.“ 136

Pogledam preko stola taman na vreme da ulovim pogled između Brynna i Caleba, mada brzo se oni okreću jedno od drugog. Šta se tu dešava? Očigledno su privlačni jedno drugom, ali nemaju onu stvarnu vezu među sobom. Samo se gledaju.

Moraću da pitam Willa kasnije. „Dakle, hajde da pričamo o venčanju,“ Jules pljesne dlanovima i malko poskoči u svojoj stolici dok su svi ostali krenuli da stenju i uzdišu. „Zar ne možete ti i devojke da pričate o venčanju kasnije kada mi pobegnemo da gledamo fudbal ili nešto?“ Caleb pita i zasluži onaj pogled od Jules. „Ne. Manje od mesec dana je ostalo. Uostalom, nemam puno toga, Alecia je ionako sredila pretežno sve.“ Uzima gutljaj vina i vadi listu što je kod momaka izazvalo novi napad stenjanja i kukanja i je ne mogu da se zaustavim nego se zakikoćem. „Datum je, kao što svi znate, 12.oktobar. šest uveče. Imate pozivnice sa adresom i ostalim sranjima.“ Uzima još jedno piće i svi je slušamo, momci se vrpolje. „Kako su samo Luke i Nat u obavezi oko venčanja, ovo će za sve ostale biti lako. Obucite se lepo, nemojte nam donositi poklone, i dođite spremni za proslavu.“ Zatim vrati papirić nazad u svoj džep od farmerica i nastavi jesti. „To je sve?“ Matt pita. „O da,“ sa smeškom odgovara. „Nisi nam rekla ništa što nismo znali.“ „Znam, samo sam želela da malo pričam o svom venčanju.“ Ona je zadovoljna sobom i uzima naredni zalogaj i briše usta dok žvaće. „O da!

Devojačko veče će biti u iduću nedelju.“ „Zašto u nedelju?“ Pita Sam sa mrštenjem. „Zato što imamo nekog glupog posla u subotu.“ Jules koluta očima i Nate se smejulji. „Dakle, to je u nedelju. Svaki drugi vikend je pun ili venčanja ili fudbala“ „Volim i ja tebe sestrice,“ Will baca rolnicu prema njoj i ona mu duva poljubac u vazduhu. „Dakle svi uzimate ponedeljak slobodan da biste se oporavili.“ Kikoćem se, Jules nije sebična žena, ona smo misli da su stvari jednostavne. Kao na primer, svako na svetu ne bi trebao imati problem da uzme slobodan dan da bi se oporavio od mamurluka. „Ti dolaziš,“ zagleda se u mene, izazivajući me da joj se suprotstavim.

Kratko pretrčim kroz raspored smena u glavi svesna Willovog pogleda na sebi.

137

„Verujem da mi je sledeće nedelje slobodna noć. Staviću im do znanja da nisam dostupna za hitne pozive.“ „Dobro,“ Natalie se osmehuje. „Biće baš zabavno.“ Stiven ustane držeći pivo za zdravicu. „Želim da predložim zdravicu. Za moju porodicu, koja se širi i pomera granice, pogotovo je to činila prethodne godine. Ja sam srećan čovek, okružen dobrim ljudima, prelepim ženama i najneverovatnijim bebama ikada rođenim.“ „Za porodicu!“ Lukeov tata potvrđuje i svi piju u to ime pa nastave razgovor ponovo.

U momentu kako smo završili dezert nebo se otvorilo. Znala sam da sam osetila miris kišekad smo izlazili iz kola danas. Mi smo, srećom, ispod pokrivenog dela bašte a i većina hrane je pojedena. Četvorica braće rade zajedno da pokriju roštilj koji je sad već hladan, i mi odnosimo bebice unutra, dalje od vlage. Ostatak popodneva fudbal se gledao na TV-u, igrale su se karte sa bliznakinjama. Bebice su nahranjene, ljuljane, i u čistim pelenama pa ih lako zabavljamo.

Lukeovi, Stacyni i Brynnini roditelji svi odlaze.

Will i ja smo u jednom kraju dela sobe za sedenje, gledamo fudbal glava mi je u njegovom krilu. Zevam i osećam da mi se oči sklapaju. „Hej lenjivice, jesi spremna da idemo kući?“ „Kada si i ti spreman. Ne žurim.“ Nežno mi se smeši, pogled mu je raznežen. „Volim te,“ izgovara tiho.

Osmehujem mu se, srećna, prelazim dlanom preko glatkog obraza. „Tako si zgodan.“ Grabi mi ruku i ljubi dlan. „Gubimo se odavde.“ Pomaže mi da ustanem sa kauča i opraštamo se sa svima što traje još nekih pola sata. Willova mama, Gail, grli me jako. „Dođi nam ponovo Meg, molim te. Uživali smo.“ „Hvala vam,“ stidljivo odgovaram. „Doći će ona ponovo,“ Will komantariše i ljubi majku u obraz.

Podižem lice ka nebu čim smo kročili iz kuće jer kiša i dalje padaa ja uživam u kapima kiše. Smračilo se, kiša se pojačala u odnosu na pre ali nije hladna. Topla, zadnja letnja kiša koja daje osećaj toplog tuša. „Obožavam kišu u ovo doba godine.“ „Sjajno. Sad uđi u auto mala.“ Smejem mu se. „Ti ne voliš kišu?“ „U redu je, ali ti ćeš se razboleti ako se ne skloniš sa kiše.“ „Ne, neću. To je mit.“ Odmahujem rukom i ostajem još malo na kiši da uživam pa mu se pridružim u kolima.

138

„Da li si uvek ovako tvrdoglava?“ pita me. „Koliko smo dugo zajedno?“ odgovaram sa pitanjem. „Neko vreme, više od mesec dana.“ Kaže dok startuje auto, izlazimo sa parkinga. „Pa, onda bi trebao znati da sam ja uvek ovako tvrdoglava.“ Osmehujem se medeno dok se on zagrcne od smeha. „Znači, one poruke koje si mi slala...“ okreće svoje plave oči sa puta u mene i nudi mi šeretski osmeh. „Da?“ „Napravićeš nezaboravnim ovo putovanje kući?“ „Ne znam, raspoloženje ti se izgleda popravilo i bez moje intervencije i bez pružanja oralnog seksa.“ Osećam vibracije u džepu od telefona i smejem se dok ga vadim jer se Will na moje reči mršti.

Reci svom dečku hvala za 250000$ „Stani odmah.“ „Šta?“ „Stani jebeno odmah ovde.“

139

Devetnaesto poglavlje „Šta nije u redu?“ glas mu je u panici ali ne mogu da ga pogledam, moram odmah da izađem iz kola.

Odmah. „Samo sad odmah zaustavi auto Will.“ „Da li ti je loše?“ „Da! Stani!“ Nalazimo se u zabačenom delu Sietla, napuštenom i mračnom. Nebo se baš otvorilo, kiša pada jače nego pre, kao da je neko odvrnuo česmu.

On skreće na proširenje za zaustavljanje kraj puta i pre nego je zaustavio auto ja posrćući izlećem napolje, zalupim snažno vrata i krenem da brzo hodam, pravo prema svetlima grada. „Meg!“ viče iza mene. „Megan, stani!“ „Ostavi me na miru Will.“ „Jebote šta je to ušlo u tebe?“ čujem kako me pristiže, njegove noge šljapkaju po šljunku sa strane puta i okrećem se da se sukobim. „Ma kako se usuđuješ?“ On stane u trenutku, oči su mu pune straha i brige i drži ruke podignute kao da se predaje. „Šta?“ „Rekla sam ti da joj ne daješ novac.“ „Jebi ga.“ Saginje glavu i spušta ruke na kukove, oboje ignorišemo kišu koja pada po nama. „Meg...“ Okrećem se na peti i krećem besno što dalje od njega, ali me grabi za ruku i zavrti ka sebi. „Nećeš peške kući.“ „Odjebi Will.“ „Megan, prekini da se tako ponašaš.“ Uzima mi šake u svoje ruke i drži me ispred sebe, sve što mogu jeste da samo zurim u njega i dahćem. Bes isijava iz mene. „Rekla sam ti Will. Video si kako je bilo prošle nedelje. Zašto si dovraga morao da uradiš ovo? Ona će sad samo dolaziti po još. Ovako bi otišla da si samo sve to pustio na miru.“ Ne mogu da podnesem pucanje glasa koje čujem dok osećam da mi se suze mešaju sa kišom. „Nikada ona ne bi samo tako otišla slatko moje.“ Glas mu je sada miran, ali čvrst, ja odmahujem glavom i sakrivam lice u šake.

140

„Ne trebam ja tebe da mi rasčišćavaš život!“ odmaknem se korak iz njegovog dohvata i pogledam mu lice obasjano farovima, kiša se sliva, kosa slepljena u pramenovima po čelu. „Mogu sama to da sredim.“ „Megan, ta žena je otrovna. Ispijala te, emotivno i finansijski. Ne treba ti ona.“ „Znam to! Zar misliš da ne znam to?“ rukama mlataram po vazduhu i marširam u krug. „Pokušavam da ti pomognem.“ Stajem, leđima mu okrenuta, ruke na kukovima i odmahujem glavom. „Tražila sam od tebe da mi ne pomažeš ovako.“ „Pogledaj me.“ Stojim i dalje na istom mestu. „Pogledaj me Megan.“ „Will, izdao si me.“ „Nisam te jebeno izdao!“ viče i ja se okrećem da ga pogledam. Oči su mu u vatri, ruke stisnute u pesnice su uz telo, svaki mišić je zategnut od gneva i frustracije. „Isplatio sam ženu koja te mrzi jer postojiš tako da ti više nikada ne smeta. Potpisala je ugovor Megan. Nikada više ne može jednu paru da ti traži.“ „Molim?“ „Pusti me da završim. Ta žena je razlog što ne možeš da mi izgovoriš da me voliš. Ta. Jebena. Žena.“ Trese glavom sav frustriran i okrenu mi leđa, pa se ponovo okreće. „Ako imam šansu da je odvojim od tebe, zašto onda to i da ne uradim? Novac meni ništa ne pretstavlja. Ona je uzrok tvog problema sa poverenjem. Ona je razlog što je tebi tako teško da pokažeš da nekog voliš.“ „Šta si ti sada, psihijatar?“ pitam sa podsmehom a kad mu vidim u pogledu kako sam ga povredila mrzim sebe. „Znam te,“ tiho mi govori. Teško diše. „Volim te Megan.“ I ja tebe volim.

Ne mogu da prevalim te reči preko jezika. „Volim te Megan.“ Reči su sada jače, glasnije i on je željan ih ja njemu uzvratim.

Okrećem se i krećem naslepo ponovo da hodam, koraci su mi hitri, želim da odem od njega, od njegovih kola, od svih ovih sjebanih osećanja kojima ne znam kako da verujem.

Odjednom sam u njegovom naručju, nosi me do kola. Spusti me, dupe na haubu smesti i pritisne me, ruke su mu na haubi uz moje kukove, lice u nivou sa mojim, nosevi milimetrima udaljeni, oči gore. Gleda u mene sa ljubavlju ali sav povređen. „Ja. Tebe. Volim. Megan.“ 141

„Will.“ To je jecaj. Uzimam u ruke njegovo lice i sa palčevima prelazim preko obraza. „Will.“ „Volim te,“ šapuće mi, usne su mu tako blizu da me skoro dodiruju, osećam kako se pomeraju. Zatvaram oči i osećam suze kako mi klize. Osećam vrele suze i na njegovim obrazima, preko ruku mi se slivaju, mešaju se sa toplom kišom.

Povređujem ga. I to me ubija. „Ne možeš to reći.“ Nije pitanje. „Mogu ti pokazati,“ odgovaram tiho.

Na trenutak zatvara oči i naslanja čelo na moje a onda me naglo grabi za kukove i povlači me na ivicu haube kola pa grubo skida farmerice preko kukova, nogu, baca ih na mokru zemlju. Razrogačenim očima ga gledam, usta zaboravljam da zatvorim. „Neko bi mogao da prođe kolima.“ „Zabole me,“ zareži i spusti se na kolena, rukama mi širi noge i zariva lice u moje središte. Liže i ljubi i sisa usmine, klitoris, gura mi metalni pirsing uz srž klitorisa, i sve to mene tera da noge stavim na njegova ramena, da zgrabim mu mokru kosu u šake i podižem kukove od haubeodjednom raspadajući se po šavovima, vrisak ispuštam ne brinući ko će nas čuti.

On ustane i odmah dva prsta gurne grubo u mene, hitro ih izvlači i vraća, klitoris mi palcem začikava i ljubi me, ljubi me frustrirano, ljubi me besno i držim se za njegova ramena kao da se držim za svoj život. „Will.“ „Moja si, jebem mu sve. Zaštitiću te od svakoga i svega, da li si me razumela?“ oči su mu kao prorezi dok me fiksira. „Ne treba meni tvoja dozvola da te učinim sigurnom.“ Pre nego odgovorim ponovo me ljubi, i gura me na rub novog orgazma.

Obeležava me, polaže pravo na mene na način kako to do sada nikada nije.

Sve ovo je pakleno seksi, i želim ga još jače. Želim da budem njegova.

Volim ga više nego što sam ikada mislila da je moguće, i to me plaši do same srži mog bića.

Gura rub mog dresa ispod pazuha, vuče mi zajedno sa njim i grudnjak, oslobađa dojke i gosti se njima, vuče ih, grubo grize osetljive bradavice. Glava mi pada unazad i zaurlam i od bola i od užitka, želeći još više njegova usta i ruke kako me napadaju bezobzirno.

Nije nikada bio ovako grub.

Iznenada spušta cipzar svojih pantalona i oslobađa ogromnu erekciju i ja se instinktivno spustim bliže ivici kola nudeći se drsko.

142

„Ne mogu da čekam,“ govori kroz zube i zabija se u mene, jako. Grabi mi kukove i navuče dole na sebe, ponovo i ponovo i ponovo, jebe me sa svim što ima, pogleda prikovanog za moje oči. „Ti si toliko lepa. Ti si mi sve Megan. Kada ćeš početi da veruješ u to?“ Kreće se brže i jače sve dok ne osetim kako je eksplodirao u meni, zategnutih mišića i režeći iz dubine grla u moj vrat.

Ostaje tu, na meni, u meni, teško dišući, čini mi se ostaje celu večnost pre nego se izvuče i odmakne. „Ostani tu.“ Zakopča cipzar, namesti mi košulju i pokupi moje gaćice i farmerice sa zemlje krećući se brzo ka zadnjem delu auta. Nešto pretura po gepeku i vraća se meni sa ćebetom u rukama. „Spusti se sa kola.“ Odmah sam ga poslušla, i on obmota oko mene ćebe, udeli mi nežan, sladak poljubac u čelo i odjednom suze mi ponovo krenu.

Volim ga tako puno. „Nemoj plakati, molim te.“ Podiže me u ruke i nosi do suvozačkog sedišta, nežno spušta u nisko sedište.

Umesto da me odveze nazad mojoj kući, vozi nas kod njega, parkira u garažu i uzima me ponovo iz kola u naručje pravo stepenicama kroz njegovu spavaću, odnosi u kupatulo. Smešta me obzirno na ws šolju i odvrće toplu vodu, tada klekne kraj mene i pažljivo mi uzme lice u ruke i palčevima briše suze sa obraza. „Da li sam te povredio?“ šapuće mi sav zabrinut.

Odmahujem glavom i grizem usnu gledajući u te nežne plave oči. Sav je mio sada, bes se izgubio iz njega. „Žao mi je.“ Odgovaram u pola glasa. „Zbog čega medena?“ Sležem ramenima i gledam u pod, ali podiže mi kažiprstom ispod brade lice ka sebi. „Zbog čega?“ „Zbog toga što te povređujem. Ne želim to da radim. Ti si meni ceo svet Will.“ Uzdahnuo je duboko od olakšanja ispisanog preko celog lica, i ljubi me lagano pa čučne ponovo sedajući na pete i nasmeši se sa razumevanjem. „Znam.“ Klimam glavom i dalje se osećajući usrano. Želim da mu izgovorim reči. Jako želim.

Sklanja mi ćebe i skida ostatak vlažne odeće, a potom i svoju skine, uzima za ruku i vodi pod vreo tuš. Visina tuša je i dalje prilagođena meni.

Kreće da me pere, ne žuri, detaljan je, sapunja mi telo i kosu pa pažljivo ispira pre nego sve to ponovi na sebi.

143

„Volim tvoje telo,“ mrmlja i nudim mu neki poluosmeh dok me izvodi ispod tuša i počinje da suši velikim toplim peškirom. „A sad ti, velika fudbalska zvezdo,“ komantarišem uz novi nazovi osmeh.

Suši mi kosu fenom, vodi u krevet. „Malo je rano za spavanje, zar ne?“ pitam sarkastično. „Moram da budem u centru za trening u šest,“ mršti se i sklanja prekrivač sa kreveta, uzima daljinski zamali TV okačen na zidu, i penjemo se u mekani krevet, ušuškamo jedno pored drugog i počnemo gledati loš akcioni film iz 90tih. „Hvala ti,“ bez gledanja u njega izgovaram tiho. „Zbog čega?“ „Znaš.“ Čvršće stiskam ruke oko njegovog struka i spuštam poljubac na grudi. „Samo ti hvala.“ On uzdahne i poljubi me u teme.

144

Dvadeseto poglavlje Prošla su dva dana od svađe na kiši. Od jebeno najboljeg seksa u životu.

Od kada je Will praktično molio da izgovorim reči koje njemu trebaju da ih čuje kako ih izgovaram, a ja nisam mogla.

Pitam se koliko će dugo čekati pre nego što zaključi da nisam vredna njegovog vremena, i onda me ostavi. Nadam se da ću uspeti da mu kažem željene reči pre toga.

Sedimo za stolom u malom lokaluu severnom Sietlu, poznatom po svojim omletima od dvanaest jaja. Ali čak ni Will ne može toliko pojesti odjednom već može da smlati verziju od šest jaja, što me čini malko uzemirenom dok gledam.

Ovaj čovek baš može da jede. „Izgledaš prelepo danas.“ Osmehuje mi se nežno i ja mu smeškom odgovaram. Ja sam u svojoj uobičajenoj garderobi: šira majica i farmerice, kose spuštene preko lica. „Hvala ti.“ Moje oči prelaze preko njega, preko tamnoplave kose, živahno plavih očiju, plave majice i snažnih ruku. „Kao i ti.“ Uzimam zalogaj vafla i uzdahnem. „Obožavam njihovu hranu.“ „Znam, fantastična je. E, moraš nacrtati sliku za zid.“ Upire viljušškom na umetnički zid i cereka se dok ja razgledam. Tu je na stotine crteža napravljenih što grafitnom što kredom po zidu, neki su zaista dobri, neki su samo jednostavni i zabavni. „Zašto ti ne nacrtaš nešto?“ pitam ga. „Jesam. Tu je negde gore.“ „Izvinite, jeste li vi Will Montgomery?“ dve mlade devojke stoje na kraju našeg stola, osmehuju se, vrte kose. Mlade su i slatke i flertuju, i ja ne mogu sebi pomoći nego prevrćem očima. „Jesam,“ odgovara uz uzdah i pogleda me preklinjući očima da se ne naljutim. Ja samo slegnem ramenima i nasmešim se.

On ne može da promeni to što je super-zgodna fudbalska zvezda. „Vau, možemo li dobiti autogram?“ „Joj da, i možda i da se slikamo? Mi smo vaši veliki fanovi,“ druga dodaje i obe se kikoću. „Žao mi je. Upravo večeram sa svojom devojkom. Zaista bih cenio ako biste imali obzira prema našoj privatnosti.“ One stanu i namršte se na njega ali on ostaje miran i uzvraća im pogled.

U jebote! Ovo je nešto novo.

145

Obe gledaju u mene po prvi put pa ponovo u Willa. „Videli smo u novinama da imaš novu devojku, ali smo mislile da su lagali jer nisi nikada imao devojku.“ Will se osmehuje hladno, i mogu čuti njegov unutrašnji dijalog. Vi ne znate ništa o meni. „Imam devojku i upravo uživam u njenom društvu. Želim Vam devojke prijatan dan.“ Okreće se ka meni, efektivno ih ignorišući iako su još nešto htele da kažu kada nam konobarica priđe sa bokalom kafe. „Čule ste čoveka. Ili sedite i poručite ili napustite lokal.“ Namršteno ih gleda i one odlaze. „Izvinite zbog toga. Prošle su a da ih nisam videla.“ „Ne brinite.“ Will joj se osmehne dok nam je dopunjavala kafu. „Ovo me iznenadilo.“ „Zašto?“ pita i otpija malo kafe. „Obično voliš da si u centru pažnje.“ Sležem i odmičem skoro prazan tanjir. „Ne uvek,“ odmahuje glavom. „Sve dok sam tvoj centar pažnje, ja sam dobro.“ „Mnogo ugrožen?“ pitam sarkastično i smejem se kad me probode pogledom. „Nisam ugrožen.“ „U redu.“ Naslanjam se nazad i cerekam se. „Nisam.“ „Upravo sam se složila sa tobom.“ „Aham.“ Uzima još jedan gutljaj kafe i hvata moju ruku, prelazi palcem preko zglobova na prstima. „Šta ćeš raditi danas?“ „Radim drugu smenu danas,“ odgovaram i proveravam koliko je sati. „Ti?“ „Treba da idem do centra za trening da odgledam neke snimke danas popodne.“ „Jesi trenirao jutros?“ „O da, rano jutros.“ „Prespavala sam to.“ Smešim se i on klima glavom, oči su mu srećne. „Lenjivica.“ „Kako ti uspevaš ustati tako rano?“ „Navikao sam. Radim to već godinama.“ Slegne nehajeno i nastavi proučavati moju ruku. „Imaš malene ruke.“ „Ja sam žensko. Mi treba da smo manje.“ Nežno mi ljubi zglavke na prstima pa vadi nešto iz zadnjeg džepa. „Moram sa tobom pričati o ovom.“ 146

„Čemu?“ „Pozvan sam na humanitarni bal. Formalni događaj, i obično ne idem na takve stvari, ali mislio sam da bi ti volela da odemo na ovaj.“ Nije mu prijatno i vrpolji se, izgleda skoro pa nervozno što me čini radoznalom. „O kom udruženju je reč?“ „Deca Sietla,“ odgovara prateći pomno moju reakciju.

Spor iskren osmeh širi mi se licem. On želi da mene povede na svečani bal u čast nečega što je moja strast. I sve to zato što zna šta to meni znači.

I sve to zato jer me voli. „Will, to bi bilo savršeno.“ Nasmejao se i pogledao u srebrno upakovanu pozivnicu i predao mi je. „To je narednog vikenda?“ panično pitam. Sranje! Nemam šta da obučem!

I nemam para da kupim nešto. „Da, da li je to problem?“ Gleda me pa se trudim osmehnuti kao da je sve u redu. „Ne.“ „Loše lažeš. Šta je?“ Pita i ponovo me hvata za ruku. „Ništa, stvarno.“ „Zbog čega si zabrinuta?“ Dovraga, već me zna previše dobro.

“Samo treba da vidim šta ću obući.“ Slegnem ramenom, kao da to nije ništa specijalno. „Sve je u redu.“ Will me gleda suženim očima zamišljen ali onda se samo osmehne. „Jesi li spremna?“ „Da, uskoro treba da sam na poslu.“ „Onda idemo da te odvezemo kući.“

*** Will

Uskačem u šelbija i iz džepa izvlačim telefon još pre nego sam krenuo od Megine kuće. Upravo sam je ostavio kod vrata da može da se spremi za smenu večeras. Mrzim to što radi po noći.

Radi i previše.

147

Ali, pretpostavljam da većina sestara radi previše. Nije mi nikada palo na pamet, pre nego sam je upoznao, da pacijentima treba pomoć stalno. Naravno, ima smisla, ali to nije nešto o čemu većina ljudi razmišlja.

Ona radi jebeno previše. I još to što se vozi sama noću u tom sranju od auta me izluđuje.

Rekao sam joj da zadrži rovera, ali je odbila.

Prokleta tvrdoglava žena.

Okrećem Jules na telefon o nestrpljivo čekam da se javi. „Jules ovde.“ „Hej, Will je. Da li imaš vremena da se nađemo kod mene večeras?“ „Uh....“ čujem kako prelistava papire i kuca na tastaturi. „Da. Trebala bih ovde završiti oko sedam. Zašto?“ „Samo sam hteo da tebe i Nat da počastim večerom,“ nevino odgovaram. „Gde je Meg?“ odmah me pita. „Radi večeras.“ „Jesi li pričao sa Nat?“ „Ne još, prvo sam tebe nazvao.“ Prelazim rukom preko lica i uzdišem. „Samo treba da popričam sa vas dve, a i nismo se puno viđali prethodnih meseci.“ „Hej, ne žalim se. Naravno, pokupiću Nat i nađemo se. Gde idemo?“ „Dođite do mene, mislio sam da poručim nešto da nam donesu.“

*** „Dakle,“ Natalie počne, usput grizući zalogaj punjenog jaja. Zaista je neodoljiva, deluje srećno, a to je ono što je svako od nas hteo za nju. Ona mi je sestra, kao i Jules što je. „Šta se dešava sa tobom i Meg?“ Obe su prokleto radoznale. Ali zbog toga su ovde. „Ja sam totalo zaljubljen u nju,“ odgovaram hladno i punim tanjir mesom, piletinom i punjenim jajima. Zastanem da bih pogledao devojke. One su zamrznute, ne dišu. Obe me gledaju razrogačenih očiju, Jules je čak zastala na pola puta sa zalogajem do usta i tako otvorenih usta zija u mene. „Šta je?“ pitam ih. „Da li si ti upravo rekao da si zaljubljen u nju?“ Jules me pita i vraća nedirnut zalogaj u tanjir. „Da.“ 148

„Doooobro.“ Pogledaju se međusobno pa onda ponovo u mene. „Da li si joj to rekao?“ Natali pita. „O da.“ „Šta je ona rekla?“ Jules dalje istražuje.

Vrpoljim se. Zaista ne želim im priznati da Meg nije rekla ništa na to.

Neće me pustiti živog posle toga. „Da li ti je ona rekla isto?“ Natalie nežno pita, oči su joj pune razumevanja i ja na tojedino mogu da odmahnem glavom. „Ne.“ „Jebi ga.“ Jules prošapće. „Meg ima problem sa poverenjem...“ „Svestan sam toga,“ prekidam je. Da li one stvarno misle da ja ne znam za to sranje? Naravno da znam. „Nisam vas zbog toga zvao.“ „Pa mi mislimo da bi trebalo da pričamo o tome,“ tvrdoglavo će Jules. „Meg je sjajna, i jako mi je drago što vama dvoma ide dobro.“ Natalie klima u znak podrške. „Definitivno. Meg je fantastična i meni je drago da se vratila u naše živote. Nedostajala mi je.“ „Vidite devojke. Znam da je volite. To meni samo olakšava našu vezu.

Ona je divna.“ Slegnem ramenima i osmehnem se svojim sestrama. „Nemoj je povrediti,“ tiho me moli Jules, njeno lepo lice je skroz ozbiljno. „Iskreno Will. Meg je snažna, ali je već previše sranja prošlo kroz njen život.“ „Znam Jules. Ozbiljno. Upoznao sa Sylviu lično i personalno, ipotrudio sam se da je maknem iz Meganinog života.“ Oči im ponovo ispadaju iz očnih šupljina od iznenađenja. „Kako si to uspeo?“ pita me Natalie. „Isplatio sam je.“ Odmahujem glavom i sećam se izraza lica na kučkinom licu kada je potpisala ugovor prekidajući svaku vezu sa svojim jedinim detetom. „Dobila je pun kofer para da nestane. Potpisala je ugovor. Neće više gnjaviti Megan. Ako bude, goniću je sudski.“ „Vau.“ Natalie proguta i nasmeje se žalosno. „Volela bih da smo se mi setile toga.“ „Ne biste bile u stanju da to priuštite tada,“ nežno odgovaram. „Koliko si joj platio?“ pita me Jules.

Samo odmahnem ponovo glavom. „Više nego što je očekivala. Vidi, nisam vas zato zvao ovamo. Treba mi usluga od vas.“ „U redu, ajde pljuni,“ Jules strpa pola punjenog jaja u usta pa otvorenih usta žvaće. „Ti si tako jebeno otmena,“ prigovaram. „Hvala.“ Smeje se i trpa drugu polovinu u usta.

149

„Vodim Meg na humanitarni bal koji organizuje Dečija bolnica u narednu subotu i njoj treba haljina. Želim da joj vas dve kupite haljinu. Daću vam moju karticu a vi treba da kažete da joj to pozajmljujete.“ „Zašto?“ Nat se mršti dok pita. „Pa samo je odvedi u kupovinu.“ „Neće mi dozvoliti,“ odmahujem glavom frustrirano i uzdiđem. „Znam je.

Nema šanse da mi dozvoli da je odvedem u kupovinu i potrošim gomilu novca na nju.“ „U pravu si. U svakom slučaju nisi završio sa sponzorušom,“ Jules slegne ramenom i nastavi jesti, ignorišući moje mrštenje. „U redu, možemo joj kupiti nešto. Šta da joj uzmemo?“ „Oh!“ Nat skoči sa stolice, uzme čašu vode. „Videla sam jednog lokalnog dizajnera koji pravi božanstvene haljine totalno u Meginom stilu. Rokerske ali elegantne. Evo vidi.“ Vadi svoj iPhone i kreće tipkati a kad je našla šta je htela okreće se Jules i meni da vidimo. „Vidiš? Pogledaj ovu.“ Savršena je. Haljina je boje mesa sa crvenim i narandžastim cvetovima smeštenim u male oblike. Lagano je uhvaćena u predelu stomaka dajući lepu definiciju figure. Ima sečene rukave i nizak V-izrez koji će prikazati njen prelep dekolte.

To je Meg. „Savršena je. Želim tu haljinu.“ „Will, ne znam da li je baš ta haljina dostupna.“ „Ne zanima me kolio košta, želim baš tu haljinu.“ Fiksiram ih pogledom.

Koliko to teško može biti? „Samo je zovi i reci joj da je želim.“ Samo su se pogledale pa onda u mene zagledale i počele dase smeju kao lude. „O Will ti si tako zabavan.“ Jules briše suze iz uglova očiju. „Videću šta mogu učiniti.“ „Dobro.“ Naslanjam se u stolici zadovoljan što će Meg imati savršenu haljinu za bal. „Hvala društvo.“ „Nema na čemu,“ Natali se osmehuje Jules. „Znaš, trebaće joj i cipele.“ „I donji veš.“ „Donji veš?“ pitam zainteresovano. „Kakav?“ O bože, ovo bi me moglo ubiti. „Ne brini ti za to,“ Jules odmahuje rukom i ja tačno vidim kako joj se točkići pokreću u glavi. Nešto je smislila. „Ovo će biti zabavno.“ Nat se osmehuje.

150

*** Megan

Iscrpljena sam. Bio je ovo dug, dug dan. Tri ujutro je i idem sa posla, samo je sat duže prošao mog zvaničnog kraja smene.

Srećom, sada sam slobodna do idućeg ponedeljka. Moći ću da odem na Julesinu zabavu u nedelju uveče, ali neću moći da uzmem slobodno u ponedeljak noć jer su neke druge devojke na odmoru. Moraću da stisnem zube i izdržim.

Ova cela priča sa imanjem socijalnog života zaista počinje da se meša sa mojim radnim rasporedom. Smejem se na tu pomisao, pokrećem svoj stari auto i idem kući.

Da, imati Willa, i njegovu ogromnu porodicu u životu, to komplikuje stvari ali ne bih ovo menjala ni za šta. Sve je to donelo zabavu u moj život.

On me podsetio da u životu ima i nešto drugo osim posla.

Leo bi bio ponosan.

Stomak mi se okreće na poznati način kad pomislim na Lea. Nedostaje mi. On je bio moj brat u svakom smislu te reči, i to što ga više nemam u životu ostavilo je veliku rupu. Jules je u pravu, verovatno nije promenio broj, ali šta bih rekla? Već su prošle godine od kako je otišao. Sada je velika rok zvezda sa bendom, turnejama u rasporedu, obožavateljima i odgovornošću. Bio je jasan kada je otišao koji su mu prioriteti u životu.

Otresam pomisao na Lea i stajem na semaforu na crveno u pustom delu Sietla. Dovraga, svaki deo Sietla u ovo doba je prilično napušten. Kad se upalilo zeleno dodajem gas, ali se moj auto ugasi. Šta je ovo jebote?

Okrećem ključ, ali apsolutno nema rekacije. Čak ni zvuk klika.

Prokleti auto!

Udarim volan frustrirana i onda naslonim čelo na njega. Jebi ga.

Dobro, ne mogu sedeti ovde u sred raskrsnice celu noć. Proverim da li je menjač u leru i otvorim vozačeva vrata pa izađem i krenem guratikola u stranu, parkiram ih i uđem nazad pa se zaključam.

Ovo je Sietl u sred noći.

Zovem Willov broj i skvrčim se na sedištu. On treba da ustane za nekoliko sati i ide na trening. „Halo?“ odgovara pospano. „Hej dušo. Izvini štio te budim,“ mrmljam u telefon. „Šta nije u redu?“ čujem da se uspravlja u krevetu. „Zašto nisi ovde?“ 151

„Pa, bila sam na putu kući ali mi se auto pokvario.“ „Gde si sada?“ čujem kako se kreće, verovatno uzima odeću i uzdahnem. „Pozvaću vučnu službu Will. Samo nisam htela da se brineš ako se probudiš i nisam tu.“ „Doći ću da te pokupim. Gde si?“ ponovo me pita. „Dole u centru.“ „Šta?“ „U centru sam. U stvari, trebala sam zvati Jules. Njihov stan je u blizini.“ „Dovraga ne, biću tu za deset minuta. Zovi vučnu službu. Ja sam na putu do tebe.“ Prekida vezu i ja ponovo odmaram čelo na volanu. Zvuči ljutito. Pa, jebeš njega! Nije morao da dolazi po mene. Rekla sam mu da ću zvati službu.“ Govoreći o njima, zovem lokalce i dajem im svoju sdresu i informacije o osiguranju pa čekam.

Manje od deset minuta, Will staje iza mene u roveru. Izlazim iz kola i sedam na suvozačko mesto u njegov SUV. „Hvala. Nisi morao da dolaziš po mene.“ „Kao da bih te pustio da sediš ovde sama Meg. Šta su rekli iz servisa, koliko im treba da dođu?“ „Oko pola sata. Treba da budu ovde ubrzo.“ Samo je klimnuo i gleda ispred sebe, stisnuo vilicu čvrsto. „Will, izvini, znam da treba da ustaneš rano ujutro...“ „Ti misliš da sam ja zbog toga uznemiren?“ glavu u sekundi okrene ka meni i pogleda me. „Zbog nekoliko sati izgubljenog sna?“ „Znam da imaš gust raspored danas....“ „Prekini da govoriš.“ Prelazi rukom preko lica pokretom odaje frustraciju, i ja ostajem otvorenih usta. Da li mi je stvarno naredio da prestanem da pričam? „Megan nisam ljut na tebe jer si me probudila ili što treba da dođem po trebe. Ti si moja. Ovo je deo mog posla. Ja bih rado dolazio svake noći nakon tvoje smene i vozio te kući, samo da bih bio siguran da si bezbedna.“ „Ne moraš...“ „Ono što me ljuti,“ nastavlja on, ignorišući me. „to je da sam ti rekao da ti je auto nesiguran, pogotovu ako ga voziš noću sama, i ponudio sam ti ovaj auto da zadržiš.“ „Will, ne mogu samo uzeti auto od tebe.“ „Dovraga, zašto da ne?“ „Zato što je to jebeni auto!“ sada već vičem na njega, „Nije to par cipela ili kao kad me izvedeš na večeru Will. To je skup auto.“ 152

„Auto koji jedva da i koristim.“ Glas mu je sada nešto smireniji. „Megan, retko kada vozim ovaj auto. Ozbiljno, samo ga uzmi. Ako će ti biti lakše, recimo pozajmi ga na beskonačno.“ Mrštim se na njega. „Nemaš baš mnogo izbora. Imam utisak da je ona stvar prošla tačku bez povratka.“ I pokazuje prstom na moj mali crveni auto i uzdahne. „Znam.“ Uzima me za ruku. „Izvini što sam vikao na tebe, ali mala, ovo je baš blesavo. Samo uzmi auto, u redu?“ „Zašto uvek dobiješ ono što si zamislio?“ „Zato što sam šarmantan i zgodan i bogat.“ „I ekstremno skroman.“ Klimam glavom i krećem da se pentram preko konzole u njegovo krilo. „Hvala ti što si došao da me pokupiš i što mi dozvoljavaš da pozajmim tvoj auto.“ „Nema na čemu.“ „Kako ti se mogu nekako odužiti?“ pitam i prođem rukama kroz njegovu mekanu gustu plavu kosu. „Hmmm... mislim da možemo poraditi na plaćanju kada dođemo kući.“ Njegove oči su srećne su sada, osmeh igra na usnama i ja prislanjam svoje uz njih. „Mirišeš lepo“ šapućem nežno.

Obmotava ruke oko mene i ljubi me nežno, gricka mi usne zaigrano, pa preko linije vilice dođe do uha do mesta za koje zna da sam golicljiva. „Ukus ti je tako dobar,“ mrmlja mi.

Tek tada kamion vučne službe staje ispred mojih kola i okreće se svojim zadnjim delom ka prednjem delu mojih kola. „Ostani ovde,“ dok izlazi iz kola Will mi daje instrukcije. „I zaključaj kad izađem.“ „Da gospodine,“ odgovaram razigrano. „Stvarno ćeš dobiti po guzi kasnije.“ „Oh, dobro,“ smešim mu se a on odmahuje glavom dok se sastaje sa vozačem pored mog auta, daje mu uputstva šta da radi.

153

Dvadeset prvo poglavlje „Ko je njih zvao?“ Natalie pita i upire prstom onako pitana u vrata. Mi pratimo njen manikirani prst i vidimo Caleba i Matta kako se lenjo gegaju ka nama, pokušavajući da se ne smeju.

O bože, Montgomery su lepi. „Mi ne želimo još da idemo kući.“ Jules se duri. „Pokušavaju da zatvore lokal Jules,“ Matt joj objašnjava. „Društvo, mi treba da vas odvezemo kućama.“ „Zvaću Natea i rećiću mu da im plati da ostanu duže otvoreni,“ Jules krene da traži telefon, ali Matt joj se počne smejati. „Uh, Jules, ali protiv zakona je za njih da ostanu duže otvoreni.“ „Kakvo sranje,“ Sam mrmlja. „O da, sranje,“ slažem se i ja. „U redu, onda idemo.“ Svi iskapimo zadnje piće, zgrabimo torbe i krenemo prema vratima.

Hvala bogu moje noge su još uvek upotrebljive. „Ja ću da idem kući i da dobijem nekoliko orgazama!“Natali nam svima najavi dok smo stajali na trotoaru i čekali Caleba da dotera auto.

Osmehnem se i podignem pesnicu da lupim njenu. „Hej! Ovog puta i ja mogu dobiti neke! Čekaj.“ Okrećem mutan pogled ka Mattu. „Da li je Will došao kući?“ Will je morao u Njujork ovaj vikend, igrali su u gostima. Mrzim kada nije tu. „Da, čeka te kući.“ Matt odgovara sa šeretskim osmehom. „Dobrooo! I za mene svršavanjeeeee!“ Sve se smejemo i dajemo petaka jedna drugoj, a pola nas promašuje jedna drugu u pijanom pokušaju.

Caleb staje uz ivičnjak u mini-kombiju koji mora da je negde pozajmio da bi nas sve ukrcao odjednom. Iskače napolje da pomogne Mattu da nas sve potrpa i Matt seda za vozačko mesto a Caleb na suvozačko. „Trebaju mi orgazmi,“ Brynna se duri. Ona je urnebesno pijana. Ova tamnokosa žena je mudra, zavodljiva lisica kad ulije malo tečne hrabrosti. „Taj momak koji je plesao sa tobom bi ti dao malo uživanja,“ primećujem, uz blentav osmeh dok Caleb trza glavu ka nama i zuri. „Kakav momak?“ pita a glas mu dubok i oštar. „Ma samo neki lik koji joj se upucavao,“ Natalie odgovara. „A kad kažem upucavao, pod tim mislimda je ovaj hteo da da Brynni nekoliko orgazma.“ 154

jeste.

Sve se cerekamo, kao da je to najsmešnija stvar na svetu koju smo čule. I

„Hej, jeste li vi momci dobri u davanju orgazma?“ pitam braću i zlobno se smejem kada Matt počne odmahivati glavom žalosno a Caleb stavi ruku preko očiju trudeći se da bude strpljiv. „Kladim se da jeste. Kladim se da je to g´netski, ´el Will može da da neke jebeno dobre orgazme.“ „Ja želim grub seks,“ Sam priča svoje. „Volim da me neko istuče po guzi.“ „Stvarno?“ Brynna joj se razrogačenih očiju unosi u facu. „Zar ti nisi nikad bila po guzi ispljeskana?“ Sam je pita i Brynna sva ozbiljna odmahuje da ne.

Hmmm... mislim da ću hteti da me Will istuče po guzi večeras. „To je totalno vruće, napališ se,“ Sam joj priča i mi sve klimamo glavom potvrdno. Matt odmahuje ponovo dok skrećemo na ćošku. „Šta ne valja Matt?“ „Morate li pričati o seksu?“ pita nas. „Ja sam porodično povezan sa većinom vas.“ „Šta je bilo, ne voliš grubosti?“ Brynna sva bitna pita.

Samo zato što sedim odmah iza njega čujem kako brunda, „Nemaš ti pojma kako grubo ja volim.“ „Druže,“ Caleb ga preseca. „Ućuti.“ „Šta? One su počele.“ „O da! Treba mi da se kresnem,“ Brynna mrmlja ponovo. „Ozbiljno da se krešem danima. Kao, mi se kresnemo pa opet i opet i opet....“ „Dosta!“ Caleb se prodere i sve nas štrecne.

Matt se na to njemu nasmeje a mi sve razmenimo značajne poglede. „Mislim da i Caleb treba da povali nešto,“ Jules primeti sa mudrim smeškom. „Nat, kako se piše orgazam?“ pita a nos joj praktično dodiruje ekran telefona. „Ne piše se, on se oseti.“ „Ne bre, pišem Nateu i ´oću da mu kažem da mi treba koji.“ „Mislim da on to zna,“ saopštavam joj. Pa, saopštavam onoj Jules koja se nalazi skroz desno. Ispred mene su tri Jules. „Nate deluje kao da ti daje jaaaaako dobre orgazme.“ „O da, zaista da. Nisam ni shvatala šta sve apa može da uradi dok ga nisam srela.“ Klima glavom a ja ostajem zapanjena. „Ima pirsing?“ skičim. „O da.“ „O jebote!“ „Ne seri!“ 155

„Zašto?!“ Sve devojke su zapanjene i pričaju u glas, ali ja sam bez teksta. U jebote.

Ima pirsing.

Jules srećnica. „Pitam se da li bi Will pristao na pirsing?“ izgovaram zaneseno za sebe ali obojica, I Matt i Caleb odgovaraju u glas, „Ne!“ Calebov telefon krene da zvoni. „Hej čoveče.“ „Ko je to?“ Jules pita. „Da, da imamo ih sve i na putu smo prvo do tebe.“ Caleb kaže i pogleda iza u Nat, koja se skupila u malu loptu sa osmehom na lepom licu. „Jel´ razmišljaš o orgazmima?“ znatiželjna sam. „Aham.“ Potvrđuje. „Luke je taaako dobar sa njima.“ Srećna kučka.

Ma mi smo sve srećne kučke.

Pa, bar one koje će dobiti orgazme. „Luke te čeka, Nat.“ Caleb joj govori dok prekida vezu. „Znam,“ osmehuje se. „Kod mene kući nema nikog ko bi me istukao po guzi.“ Sam rastuženo i razpekmeženo govori, a lepo lice joj namršteno. „Trebala si pokupiti nekoga u tom baru,“ Jules odgovara. „Nat, kako se piše pičkica?“ Matt se zagrcne u gutljaju soka koji pije. „Ma ozbiljno Jules, umukni! Pa ti si mi sestra!“ “Ti ćuti. Odrasla sam. Imam seks više od decenije.“ Odmahuje mu. „Meg, kako se piše kurac?“ „Ne znam,“ namreškam čelo u pokušaju da se koncentrišem. Ali reči mi beže. „Sranje, imam am´eziju!“ „Sranje,“ Brynna ponavlja. „Mislim da se piše k-u-r-a-c. Ali Julles, ne treba da ga pišeš, treba da ga sisaš.“ „Sunce ti žarko jebem,“ Caleb mrmlja i javlja se na telefon. „Ćao Will. Ma zvučim ovako jer ove pijane žene pričaju samo o seksu...“ Grabim mu telefon iz ruke. „Hej sekkkkkkkksi fudbaleru.“ „Ćao medena. Da li se zabavljaš?“ O bože, glas mu je tako muževan. „Da. Hoću da svršim. Hoću i ja ovog puta imati svoje orgazme?“ On se smeje sa druge strane i ja se osmehnem. „Sve dok ne povratiš, da imaćeš.“

156

„Neću povratiti,“ mrštim se. „I hoću da me izlupaš po dupetu. Sam me podsetila da to volim. Ali imam amneziju jer se ne mogu setiti kako se piše pičkica.“ „Uh Meg, moja braća su tamo sa tobom.“ „Znam da su tvoja braća ovde sa mnom!“ prevrćem očima i kikoćem se. „Oni su i moja braća takođe!“ Jules viče na njega. „Bože, vi ste baš pijane.“ Will se cereka. „Pa, da, bila je to d´vojačka zabava Will.“ Skvrčim se u sedištu, smestim i krenem. „E pa sad, kao što sam rekla. Ti znaš gde ja imam klito...“ pre nego sam reč završila Caleb mi otima telefon nazad mrko me gledajući. „Druže, šta je to sa tim napaljenim ženama?“ pita Willa. „Hej! Nisam završila!“ „Meg,“ Jules se naginje meni. „Moja braća ne žele da znaju da ti je klitoris sa pirsingom.“ Čujem kako Will urla na telefon, čak i pored ženskog isčuđavanja, i kako Caleb se hvata za koren nosa i uzdiše. „Da, rekla je.“ Matt me pogleda u retrovizoru i ja slegnem ramenima. „Šta je?“ On se smeje i odmahuje. „Ništa.“ „Pa, on čini stvari zanimljivijim.“ Stajemo ispred Natine kuće, Luke prilazi kolima da pokupi svoju devojku.

Smeje se slatko dok je diže u naručje i odnosi iz kombija. „Dobrodošla kući draga.“ „Ćao lepi.“ Uzima mu lice u ruke i ljubi intenzivno dok je on odnosi u kuću i samo nama mahne ne okrećući se. „Orgazmi,“ Brynna uzdahne i uvali se nazad u svoje sedište.

Sledeće je stajanje kod Natine i Julesine stare kuće gde Brynna i devojčice žive poslednjih nekoliko meseci. Brynna izlazi iz auta, splete se i Caleb je diže u naručje i smeši se dok ona obmotava ruke oko njegovog vrata. „Ne moraš da me nosiš,“ objašnjava mu dok on hoda ka ulaznim vratima. „U redu je slatkice,“ odgovara joj tiho i ja uzdišem. Baš je sladak. Svi su ovi momci tako slatki. „Volim slatke momke,“ objavljujem svečano. „Zašto?“ Jules pita. „Ne znam.“ Namrštim se i mislim o tome. „Ukusni su.“ Sam klima u znak slaganja. „Jesu. Ali su ukusni i kad su nevaljali.“ „O da,“ setim se. „U redu. Volim slatke nevaljale momke.“ Caleb se penje i mi vozimo Sam kući. „Jesi dobro?“ Matt je pita dok izlazi napolje iz kombija. „O da, dobro sam. Idem da zovem Brandona.“ 157

„Ko je Brandon?“ Jules zanima. „Drug sa povlasticama. Treba mi da me neko istuče po guzi. Noć svima!“ I sa pozdravom nestane u njenu zgradu. „Tako je devojko!“ Vičem joj. „Uzmi šta želiš.“ Jules se kao mudro osmehuje i gleda me. „Tako mi je drago da smo izašli večeras.“ „Baš je zabavno,“ slažem se sa njom. „Napravićemo ovo ponovo kad se ti budeš udavala.“ Mrštim se na nju i odmahijem. „Nema budem udavala.“ „Zašto?“ „Will će me ostaviti pre toga.“ Slegnem ramenom kao da je to normalno i uzdahnem. „Ali, za sada uživam sa njim.“ Pogledm okolo i vidim da me Jules i Caleb mrko gledaju, Matt baca pogled u retrovizor. „Šta je?“ „Zašto bi te ostavio?“ Caleb tiho pita. „Oni me uvek ostave.“ „Ko?“ sad Matt pita. „Ljudi koje volim.“ Teško uzdahnem ponovo i pogledam u Jules koja mi uzvraća pogled sa razumevanjem. Ona i Nat su jedine koje zaista znaju. „Ne mogu mu reći Jules. Ako mu kažem da ga volim, on će otići.“ „Ne, neće milo moje.“ Stiska mi ruku i osmehne se. „Verovatno će te izjebati do besvesti.“ „Ne, neće.“ Odmahujem ubeđena. „Kaže da me ne jebe, uvek to kaže. Čak i kad me jebe.“ „Šta to znači?“ upita me namršteno dok momci napred razmenjuju pogled. „Ne znam.“ Stajemo kod Julesine zgrade. „Idi po svoje orgazme.“ „Okej.“ Osmehne se široko visokom, razorno zgodnom muškarcu koji dolazi da je preuzme. „Vidimo se u subotu.“ Nate je podiže u naručje i mahne nam pre no što se okrene i ode u unutrašnjost kuće što dalje sa hladnoće. Oni su baš lep par. Njihove bebe će biti prelepe.

Zarokćem.

Nokdoun. Nate ga koristi u borbi. Zašto mi je ova reč tako smešna nisam sigurna, osim ako to i dalje ne govori alkohol iz mene.

Mora da sam zaspala jer izenenada se otvaraju vrata i Will se naginje prema meni, nežno mi se osmehuje. „Hej lenjivice. Idemo unutra.“

158

Podiže me lako u naručje, iznosi i ja se obmotavam oko njega, tako srećna što mogu da se mazim u snažnim rukama. „Hvala momci. Laku noć.“ „Nije to ništa druže. Srećno sa njom.“ Oči su mi zatvorene ali čujem Calebov osmeh u glasu. „Laku noć momci. Idite i nađite sebi malo orgazama,“ dajem im savet i osmehnem se na njihovu provalu smeha.

Volim ove momke.

Will me unosi i smešta na granitni pult u kuhinji. Hvatam se rukama za ivicu pa mlataram nogama, posmatram šta radi, sipa vodu i uzima pilule iz fioke. „Evo, uzmi ovo i popij celu čašu i sutra nećeš biti mamurna.“ „Jesi li pobedio večeras?“ pitam i radim kako mi je rečeno. „Da.“ Vidim mu u očima da je srećan što sve slušam i radim kako mi je rekao. Kada je čaša ispražnjena, obrišem usta rukom i oližem usne. „Hvala.“ „Nema na čemu.“ Ostavlja čašu u sudoperu pa se smešta između mojih nogu, šakama mi obuhvata dupe, nos mu je u visini moga. „Da li su te obarali mnogo puta na utakmici?“ pitam zabrinuto. „Ne, nisu mnogo.“ Nežno odgovara. „Ja ne volim kada te udaraju.“ „Ne brini slatko moje,“ cereka se. „Dobro sam.“ „Tako si visok.“ Samo se osmehne. „Ti si prelepa.“ „Ma ne, samo sam normalna devojka. Tvoje obožavateljke su prelepe.“ „One nisu moje obožavateljke. I nisu prelepe. Ti si. Volim tvoje oči boje lešnika i kestenjastu kosu. Volim tvoju mekanu kožu.“ Jače me rukama steže i mazi svojim nosem moj. „Volim te Megan.“ Uzdišem i obmotavam sebe oko njega, noge oko kukova, ruke oko vrata, lice sakrijem u vrat. Tako me podiže i nosi uz stepenice, u sobi pomaže da se oslobodim odeće, pa ušuška u krevet.

Stoji iznad kreveta gleda dole prema meni sa ljubavlju i tračkom humora.

Držim ruke ispružene ka njemu. „Dođi u krevet.“ Skida se a ja se iznenada prisećam te prve noći u mojoj kući kada me odvezao sa vereničke zabave, kako smo daleko stigli od tada. Klizne u krevet iza mene i privuče me sebi, zagrli me od nazad preko struka. Oči su mi teške od alkohola i igranja. „Spavaj,“ šapuće mi Will.

159

„Ali ja želim svoje orgazme,“ odgovaram mu šapatom. Wil se nežno zacereka i skloni mi kosu sa lice. „Daću ti sutra mnogo orgazama.“ „U redu.“ Izdahnem i ispreplećem prste sa njegovima. „I ja tebe volim,“ prošapćem nežno baš pre nego utonem u san, i ne čujem Willa kako se iznenađeno zagrcne, i ne vidim široki osmeh na njegovom licu.

*** Budi me sunce i osetim miris slanine.

O bože, slanina. Ležim u krevetu, ravno na leđima, i proveravam. Stomak se ne prevrće. Soba se ne vrti. Glava me ne boli.

Ustajem i kontrolišem istu listu. Svi sistemi su u funkciji. A miris slanine mi izaziva vodu na usta.

Obožavam ponedeljke ujutro. Will obično tad ima slobodan dan, što znači da jutro provodimo zajedno. Žurim pod tuš da operem prošlu noć sa sebe. Lice, kosa i telo sve šamponiram i ispiram i tako sve dok mi koža ne škripi i ja se ne počnem osećati jedno deset puta bolje. Trljam jako zube, ispletem vlažnu kosu, obučem neki stari Willov dres i njegove bokserice pa krenem da ga tražim po kući.

U kuhinji je, dodaje voće u dve male činijice. Napravio je palačinke i slaninu a i on izgleda za pojesti u izbledelim iscepanim farmericama i staroj crnoj majici na kratke rukave. Rukavi mu se zatežu preko bicepsa i ja ne mogu da se suzdržim nego prelazim razdaljinu do njega i baš ga u biceps i ljubim, baš ispod poruba rukava. „Dobro jutro,“ mrmljam. „Dobro jutro.“ Smeši mi se i ljubi me nevino u usne. „Kako se osećaš?“ „Bolje nego što sa očekivala.“ „Nema mamurluka?“ „Ne. Osećam se dobro. I tuširanje je pomoglo.“ „Dobro je.“ Predaje mi činiju sa voćem, uzima tanjire i vodi me do stola za ručavanje gde je već stavio kafu i đus. „Ovo je fantastično, hvala ti.“ „Nema na čemu, dušo.“ Navalimo odmah i o-moj-bože, ukus je nebeski. „Nisam imala pojma da umeš kuvati.“ 160

Smeje se i pravi pokret kao zanemari. „Zapravo ne umem. Doručak je sve što ćeš zaista od mene dobiti.“ „Mmmm.“ Uzimam još zalogaj palačinke. „Baš je dobro.“ „Bila si gladna,“ primećuje vedro. „Da. Nismo mnogo jele sinoć.“ „Shvatio sam to. Da li se sećaš svega od sinoć?“ Naberem čelo pokušavajući da razvrstam memoriju. „Sećam se plesa i smejanja i mnogo alkohola.“ „Da li se sećaš vožnje kući?“ oči mu igraju od suzdržanog smejanja. „Mislim da smo pričali telefonom.“ „Da, jesi.“ „I pričali smo o orgazmima. Nisam dobila ni jedan, zar ne?“ Odmahuje glavom i smeje se sad već glasno. „Uh, ne. Onesvestila si se na meni.“ „Klasika.“ Mirim se sa tim. „Ali bilo je baš zabavno sinoć.“ „Drago mi je. Zaslužuješ to.“ „Pretpostavljam da mi posao danas neće teško pasti.“ „Radiš danas?“ pita sa uzdignutim obrvama. Završavam jelo i naslonim se nazad u stolicu sa sokom u rukama. „Da. Neke od koleginica su na godišnjem i nisam mogla da menjam smenu.“ Ponovo sležem ramenima. „U redu je. Radim večeras do četvrtka i onda sam slobodna do narednog utorka.“ „Četiri noći ove nedelje?“ Will pita dok sklanja sto. Ustajem da mu pomognem ali on odmahuje da ne treba. „Sve je pod kontrolom. Samo se opusti.“ „Da, uzela sam jednu smenu više.“ Ne govorim mu da je to jer mi treba više novca da zamenim auto. „Dakle, pre nego smo krenule u pijančenje sinoć, Jules mi je ponudila pomoć za bal u subotu. Ima haljinu za mene koju mogu pozajmiti i sve što ide uz to tako da će biti zabavno. Mislim da će se Nate i Sam pridružiti.“ „To će biti zabavno. Siguran sam da ćeš biti divna.“ Osmehuje mi se iako deluje da nešto nije kako treba. „Šta je?“ „Šta?“ „Nešto nije u redu.“ Ustanem i priđem mu. On osloni dupe na pult i ja se oslonim na njega, ruke mu oko struka savijem, gledam ga direktno u to lepo lice. On se mršti i usne mu se u crtu stanje. „Nadao sam se da ću danas provesti dan sa tobom. Nije me bilo tri dana, nedostajala si mi.“ 161

Odižem se na vrhove prstiju i blago mu usne dotičem, nežno ljubim, hvatam donju usnu zubima. „I ti si meni nedostajao moja fudbalska zvezdo.“ Rukama mi prelazi od nogu preko bokserica i dupeta, ispod dresa po koži pa duž leđa. „Tako prijaš pod prstima.“ Podižem ruke i on povlači dres preko moje glave i baca ga na pod.

Podižem ivicu njegove majice gore pa mi pomaže da je svučemo preko njegove glave i ja ne mogu da izdržim nego se odmičem korak da mi oči upiju to savršenstvo od tela isprepletanog mišićima. Bože, to teško treniranje se baš isplatilo. „Ti si tako jebeno poželjan,“ šapatom izgovaram, oči prelaze preko svakog milimetra njegovog torza. Spuštam se na kolena, otkopčavam mu drugmad na farmericama i skidam ih, i noktom krećem lagano duž noge, preko kuka do dela ispod strukagde mišići savršeno V tvore. „Izluđuješ me,“ govori mi dok uzimam njegovu erekciju u ruku i nevino se smešim ka njemu gore. „Zaista?“ „Znaš da da.“ „Ja znam da mene ti izluđuješ.“ Klizim i prelazim greben njegovog kurca jezikom pa se smešim kad uvuče vazduh kroz zube. „Znam da volim tvoje čvrsto telo.“ Sagnem se pa usisam ga u usta čvrsto, usnama stisnem kurac i povlačim se, sve do vrha koji obližem i gledam kako se kapljica vlažna formira tamo.

Oližem je i ponovo ga na isti način čvrsto obuhvatim. Grabi mi prstima kosu, zaroni šaku ali ne kontroliše moje pokrete. Samo mu treba još dodira. „Obožavam da gledam tvoja ružičasta usta na svom kurcu mala.“ Stenjem i povlačim ga sada rukom, zatežem, začikavam ga i onda grabim jaja drugom rukom. Pre nego što uradim išta dalje hvata me za ramena i povlači gore na noge, duboko ljubi. Njegov jezik pleše sa mojim, skida mi bokserice i podiže na pult. „Sećam se da sam sinoć bila ovde.“ Široko mi se osmehuje i obasipa poljupcima vrat, niže se spušta, dojku ljubi intenzivnoa svo vreme se drži šakama za moje dupe. Svakoj bradavici posvećuje ekstra pažnju, liže ih, povlači zubima, pajednu ruku povlači i smešta između nogu. „Bože Will.“ Stenjem. Zadovoljno se osmehuje uz moje grudi a prstima ruke pronalazi moj centar. „Jebote, vlažna se.“

162

„Ti si seksi kao vrag Wille.“ Naginjem se nazad na laktove i gladam kako me ljubi sve niže niz ravan stomak, prsti mu svo vreme masiraju moje vlažne usmine. „Gledaj Meg.“ Gleda me, prikuje me vrelinom koju isijava iz plavih očiju, a onda se razmaše prstima između nogu kao da svira najfiniji instrument.

Uzdišem, stenjem. „Bože, kako je ovo dobro.“ Uranja dva prsta u mene i pomera ih tamo, oh, tako sporo, izluđujuće, unutra, napolje, razvlačeći me svaki put malo više. „Will.“ „Da, dušo.“ Saginje se i usisa mi klitoris vukući ga usnama i ja se zagrcnem. „Potreban si mi dušo.“ „Gde?“ „U meni.“ Gleda me zadovoljno pa onda još jednom pogledomisprati prste kako nestaju u meni i palcem pritisne metal, gurajući me preko ivice. „Oh, sranje!“ „Hajde medena, pusti se.“ I ja se prepuštam. O bože, orgazam proleće kroz mene i ja pulsiram cela, tresem se uz Willovu ruku.

Odjednom, spušta me sa granitnog pulta, zavrti da se naslonim rukama na vreo granit, ugrejan od mog tela, i povlači mi kukove nazad pa se ulazi u mene od nazad. „O bože,“ zareži uz dubine grla. „Tako si jebeno uska.“ Nabija se do kraja, pušta me da se naviknem na njega u sebi i onda kreće sa pravim pokretima, počinje da se zabija u ritmu unutra-napolje, grabi mi kukove i dupe u svoje velike ruke toliko jako da mi sigurno stvara modrice.

Osećam se je-be-no-fantastično. „Udari me.“ Govorim mu, gledam ga preko ramena da vidim reakciju. Oči mu se rašire pa ih skupi u proreze. „Želiš grubo?“ „Zašto da ne?“ pitam ga.

Daje mi bezobrazan osmeh i pljesne mi dupe, lako spočetka, a onda uhvati za kosu gurajući mi lice uz pult. „Sve u redu?“ nežno pita. „Jebeno da.“ Pljeska me ponovo, jače ovog puta i ja stenjem glasno. „Ponovo.“

163

Posluša me, samo još malo jače i osećam kako mi krv juri u kožu dupeta u ptisak koji je od ruke nastao. Steže čvršće kosu u šaci i povlači glavu nazad, dovuče me tako da može u vrat da poljubi, grize ga i sisa jako se zabijajući u mene, opet i opet, sve jače i jače.

Hvatam ivicu pulta i guram mu se u susret, osećam kako se uzbuđenje gradi ponovo u meni. „Svršiću.“ „Ne dok ti ja ne dozvolim.“ Reži i moje obrve se upitno dižu. Jebote!

Ovo me jebeno pali. „Molim te?“ pitam. „Ne još.“ Još jednom me pljeska po dupetu i izvuče se iz mene, okrene me, podigne i lako klizne nazad u mene pribijajući me uz frižider. Tanak film znoja mu svetluca na čelu, oči su mu koncentrisane i skupljene u proreze i dahće kao da je istrčao za tačdaun. „Volim ovo,“ stenje i ljubi me duboko, strasno, jače gura, sve je jači osećaj u meni. „Will, moram svršiti.““ „Uskoro.“ „Will.“ „Još malo, dovraga.“ Ruka na dupetu me jače steže i ja se oko njega stežem kao rukavica, šakama ga čupam za kosu. „Sada!“ Oboje eksplodiramo, naša tela se grče, tresu od snage klimaksa. Will naslanja čelo na moje rame, celo telo mu je uzdrmano. „Hej,“ mrmljam mu i nežno ga mazim po leđima. „Will.“ Povuče se nazad, oči širom otvorene. „Da li si dobro?“ „O mili moj,“ osmehujem se široko. „“Ja sam više nego dobro.“ Celo telo mu se opušta od olakšanja. „Hvalim te bože.“ Podiže me i postavlja na noge. „Želim da te odnesem gore ali nemam dovoljno snage. Skroz si me istrošila.“ „Stvarno?“ ovo me čini tako ponosnom, ne znam zašto, ali tako je. „Da, jesi. Hajdemo gore, idemo se oprati.“ Pre nego me poveo iz sobe i uz stepenice nagnuo se ka meni, nežno poljubio, čežnjivo. Prelepo. „Ti si moja Megan McBride. Nemoj to nikada zaboraviti.“

164

Dvadeset drugo poglavlje „Ozbiljno devojke, ovo je stvarno previše.“ Gledam dole u crvene Louboutin stileto cipele sa očima punim čežnje. „Iskreno, želele smo da ovo uradimo danas za tebe.“ Pogled sa cipela jedva odvojim do moje tri prijateljice i zakikoćem se. Pa ne sećam se kada sam se zadnji put kikotala zbog cipela.

Možda je to i problem.

Jer, ma sranje, one su za umreti i perfektno se slažu sa haljinom koju mi Jules pozajmljuje. Sa haljinom za koju ću da molim da mi je u oporuci posle smrti ostavi jer mi pristaje kao salivena i želim da je nosim svaki svakcijati dan.

A sad želim i ove cipele da nosim svaki svakcijati dan. „Ali, već ste mi kupile božanstveni veš, odvele me u spa centar, i zaista, devojke, ovo je ludo. Ko ovako još živi?“ Samantha se nasmeši kao neka zloća dok maže sjaj na svoja čulna usta, plave oči su vesele. „Mi živimo.“ „Meg, ti si rođena za ove cipele.“ Nat uzdahne. „One su savršene za ovu haljinu.“ Nalazimo se u mojoj spavaćoj, pomažu mi da se obučem. Jules je provela preko sat vremena uređujući, kovrdžajući, nameštajući mi kosu da ona deluje, pa, seksi. Sva sam skockana, ali ne izgledam nakinđureno ili uštogljeno.

Zabavno je. „Ne znam kako da vam se ikada odužim za sve devojke.“ „Daj molim te,“ Nat odmahuje rukom i cereka se. „Nema potrebe da nam se odužuješ. Mi te volimo.“ „Pa, ima jedna stvar koju možeš uraditi,“ Jules mrmlja i grize se za usnu, plave oči razrogačene. „Šta?“ pitam je. „Pevaj na mom venčanju.“ „Jules...“ odmahujem glavom i oslanjam se rukama na kukove. „Samo me saslušaj,“ moli me i čvrsto mi grabi ruke. „Meg, volim tvoj glas.

Uvek sam ga volela, i ti to znaš. Uvek sam bila tvoj najveći fan.“ „Hej!“ Nat se buni i ja joj se nasmejem. „Jules, nisam pevala pred publikom godinama.“ „Ali to nije kao da si zaboravila kako slatkice. Ti ionako nemaš tremu.

Bićeš sjajna. Samo jednu pesmu, molim te?“ Grizem usnu i gledam u Natalie i Samanthu koje se obe blaženo smeše.

165

„Ko je unajmljen da svira na venčanju?“ pitam je. „Ne znam, Luke je preuzeo brigu o tome.“ „Luke?“ iznenađena sam. „Luke zna mnogo ljudi,“ Nat zakoluta očima. „Nisam sigurna ko će biti, ali on želi da to bude naš poklon Jules i Nate.“ „Dakle verovatno će to biti neko poznat. Ne neki lokalni bend.“ Jules nehajeno sleže ramenima. „Verovatno samo neki kežual bend. Ali Luke zna kakvu muziku mi volimo, tako da sam sigurna da su sjajni. Ali ti ne moraš da pevaš sa njima. Možeš da pozajmiš akustičnu gitaru i da otpevaš samo jednu pesmu. Volela bih da to bude za naš prvi ples. Molim te, neka to bude tvoj poklon nama.“ Očima me moli. Kako da joj kažem ne? „Koju pesmu?“ pitam sa uzdahom a ona se široko nasmeje, njeno lepo lice sija i ne mogu da odolim nego se smejem dok me čvrsto grli. „I Won´t Give Up od Jasona Mraza.“ „Super, baš tu i znam,“ kezim se svakoj ponaosob. „Pretpostavljam da je onda bolje da krenem sa vežbanjem.“ „Ovo je fantastično,“ Nat grli Jules. „Ne mogu dočekati da te ponovo čujem.“ „A je ne mogu dočekati da te čujem po prvi put,“ Sam kaže uz osmeh. „Zvuči da će to biti jedan sjajna predstava.“ „Daću sve od sebe.“ Okrećem se i bacam još jedan pogled u ogledalo. „Da li ste sigurne za ovaj tamni ruž?“ boja je trule višnje, daje snažan kontrast mojoj svetloj puti. „Definitivno. Seksi je. I ne skida se, tako sa te Will može ljubiti celu noć i neće se razmazati ili skinuti.“ Sam mi namiguje. „U redu. Vauuuu,lepo sam se skockala, ako smem reći.“ Zvono na ulazu se oglašava i iznenada meni se stomak grči od nervoze. „To je Will.“ Devojke skaču i izleću iz moje sobe. „Ostani ovde nekoliko trenutaka.“ Nat me ljubi u obraz. „Duboko udahni. Ostavi ga neka te čeka malo.

Prelepa si. Lepo se zabavi.“ I sa osmehom i mahanjem odlazi za druge dve dole da pusti Willa. Čujem njegov glas i odmah mi je milo. Taj duboki bariton me pokreće na toliko nivoa.

Kladim se da i on može pevati. „Gde je ona?“ čujem kako pita. „Upravo završava spremanje gore. Sići će za sekund.“ Sam mu objašnjava. „Idem gore.“ Čujem kako se kreće prema stepenicama.

166

„O ne, nećeš,“ Jules se smeje. „Budi strpljiv. Sići će brzo dole. Lepo se zabavite večeras.“ „Budi dobar,“ Nat kaže i onda čujem kako se ulazna vrata otvaraju i zatvaraju i Will namešta alarm. Šta je to sa njim i alarmima?

Odjednom, čujem kako dolazi preskakući po dve stepenice i brzo je na mojim vratima, zuri u mene. I ja samo zurim u njega. On je u smokingu, izgleda kao 007, sav seksi i... moj. „Šta bi sa onim da ti čekaš dole?“ sva bitna pitam. „Jebeš to, želeo sam da te vidim.“ Proguta glasno. „Vau.“ „Da?“ pogledam dole na haljinu i onda napravim piruetu da može videti sa svih strana. „Da li ti se sviđa?“ „Hmmmm,“ kao neodlučno mrmlja. „Apsolutno ostavljaš bez daha, ali ti nedostaje nešto.“ „Nedostaje?“ pogledam se ponovo, pa onda i na ogledalu proveravam, kosa je i dalje na svom mestu. „Mislim da je Jules sve pokrila.“ On mi priđe sa leđa i stojeći iza uhvati mi pogled u ogledalu. Naginje se i ljubi mi vrat, baš tu iza uha, i jednu ruku pruža napred, dlan ispružen a na njemu plava Tiffany kutijica, ukrašena belom mašnom. „Mislim da će ovo upotpuniti tvoj izgled,“ izgovara u uho a dah mi kožu miluje. „Već si mi toliko toga dao,“ šapatom komentarišem, oči su mi prikovane za plavu kutijicu. „Dao bih ti ceo svet da mogu, dušo.“ Oči mi pronađu njegove u ogledalu i tamo samo nežnost vidim. „Ti si moj svet,“ šapućem mu. Oči mu se šire i baš kad sam mislila da će se skroz raspekmeziti, on se naceri šeretski. „Ko se dilberiše sada?“ pita me, podsećajući me na kafe u Nju Orleansu. „Dilberiše?“ „Dilberiše,“ napući mi se, lice mu srećom zrači. „Otvori kutiju.“ Uzimam kutijicu sa njegovog dlana i on ruke stavlja meni na ramena i čeka dok je otvaram. Unutra su se ugnezdile najdivne svetlucave dijamantske minđuše koje sam ja ikada videla. Izvlačim jednu i držim je u ruci, posmatram na svetlu, omamljuje odsjaj svetla što se odbija od dijamanata. Mali okružuju sa strane veliki dijamant koji je u sredini smešten, sečen prelepim princeza stilom.

Totalno su u mom fazonu.

I totalno su najskuplja stvar koju sam ikada držala u rukama. „Will...“ pokušavam da se pobunim, ali uzima minđuše od mene i okreće me nežno.

167

„Kada sam ih video,“ počinje priču i kači mi desnu minđušu. „Znao sam da pripadaju malim perfektnim ušima.“ Kači mi i levu minđušu pa me okreće nazad ka ogledalu da ih mogu videti. „Vidiš? Sada je tvoj izgled kompletan.“ Guram jednu od minđuša sa palcem, gledam kako se njiše u visini vilice, pa se okrećem u Willovim rukama, zagrlim ga oko vrata i poljubim, nežno, obzirno. On drži ruke na mojim kukovima i strpljivo me pušta da mu istražujem usne sa svojima sve dok se ne odmaknem sama stidljivo ga gledajući. „Hvala ti.“

*** Bal je upravo onakav kakav sam i očekivala. U fensi smo hotelu u centru Sietla, okruženi prelepim ljudima, rekom šampanjca, malim zalogajčićima hrane koje pronose okolo na srebrnim tacnama i previše novca.

Izgleda baš onako kao na filmovima.

Iznenađenje, nisam nervozna. Jules je bila u pravu, retko imam tremu pred nastup, a totalno sam opuštena sa Willom kraj sebe, ruka mu leži na mom donjem delu leđa. On je šarmantan sa svima, priča lako sa svakim ko ga zaustavi, ali obavezno pazi da stalno zna gde sam, sa kim sam ili da me uvuče u razgovor.

Will i ja šetkamo kroz tihu salu za aukcije, posmatramo šta je u ponudi za licitiranje. Svega ima, od spa preko umetničkih dela do vikenda u Italiji. Will kada je video vikend u Italiji, pogledo me sa širokim osmehom. „Ikada bila u Italiji?“ „Hmmm... ne.“ „Želiš ići?“ gleda me šeretskim osmehom, onim što me tera da šaljivo kolutam očima i smejem se. „Da Will, želim ići u Italiju.“ Smešim se i dalje pa otpijem malo šampanjca. „U redu,“ sleže i hvata olovku, zapisuje svoje ime i veoma veoma veliku cifru kao iznos za nadmetanje. „Sranje!“ prošapćem okrenuta njemu. „Šta je?“ oči su mu začuđujuće raširene, obrve podignute, sav je u znaku pitanja. „Rekla si da želiš da ideš.“ „Pa, naravno da želim da idem Will, ali nisam mislila da ćeš zaista da upišeš iznos za nadmetanje.“ „Zbunjuješ me sad,“ mršti se. „Ako želiš da ideš u Italiju, odvešću te.“ 168

„Samo tako?“ pitam u šoku. „Samo tako.“ Daje mi nevin poljubac u usta i vodi dalje do narednog artikla za aukciju. Dolazimo do potpisanog Willovog dresa i ja ostajem šokirana. „Kada si ovo donirao?“ Sleže i pogleda ponude, pa se ironično osmehne. „Ne znam, ne dugo nakon su mi poslali pozivnicu za bal. Neki idiot je već ponudio deset hiljada za ovo.“ „Pitam se koliko bih mogla dobiti za dres u kome spavam na eBay?“ premišljam se, pijuckajući šampanjac, terajući svojim stavom i razmišljanjem Willa na smeh. „Krećeš prodavati sva moja sranja?“ upita dok izlazimo iz ode sobe. Dao je ponudu za put u Italiju, vikend u Meksiku i još jednu nedelju na Havajima.

Očigledno planira da putuje dosta ove godine. „Možda,“ sležem. „Možda se pokaže kao dobar usputni posao.“ „O, sada sam samo usputan posao? Ranila si me mala.“ Vodi me dalje do sale za ples smejući se svo vreme, bend svira klasični hit, kao što je It Had To Be You ti i Fly Away pa me Will uzima u naručje i plešemo preko podijuma, u čvrstom zagrljaju, gledajući se u oči.

Vau, odlično pleše. „Krećeš se veoma dobro,“ primećujem. On samo skromno slegnu i nasmeši se pa me jače zagrli. „Ti je dobro uklapaš, baš ovde.“ „Hmmm,“ potvrđujem uz osmeh pa se izgubim u tim plavim očima. To je kao ona misao da smo sami u sobi. „Ovo je zabavno.“ „Da li ikog odavde znaš iz bolnice?“ pita me. „Ne.“ Odmahujem i ponovo pogledam okolo. „Znam neka lica, ali su ti ljudi daleko viši finansijski soj od mog.“ „Izgledaš prelepo večeras,“ Will mrmlja. „Hvala. Kao i ti.“ „Mrzim da se ovako oblačim,“ smeje se dečački. „Ali ako tako dobijam tebe pored sebe koja izgledaš koa večeras, vredno je muke.“ „Šarmersko đubre,“ jedva čujno kažem i ljubim mu grudi kroz košulju. „Dame i gospodo,“ stariji čovek izlazi na binu, veoma otmen u svom smokingu, sede kose zalizane nazad. „Pre nego što otkrijemo ko je osvojio šta na aukciji, prvo da oglasim pobednika tihe aukcije.“ Svi stajemo tu gde smo bili, mi na plesnom podijumu, rukama spojeni i slušamo gospodina Richardsa, predsednika dečijeg kako čita najviše ponude.

Pobednici uzvikuju od sreće i aplaudiraju uzbuđeni. Kada je došlo do puta u Italiju izgovara Willovo ime.

169

„Sranje!“ gledam ga uzbuđeno a on mi namiguje. „Izgleda da idemo u Italiju na proleće,“ kaže sa osmehom.

Mi idemo u Italiju narednog proleća!

Will je osvojio i vikend u Meksiku, ali nedelja na Havajima odlazi jednom od njegovih saigrača. „Hvala svima na učešću u aukciji,“ gospodin Richards nastavlja. „I meni pripada čast da objavim da ste skupili više od tri miliona dolara večeras za našu bolnicu.“ Soba proključa od uzbuđenja, aplauza i uzvika i ja ne mogu odoleti euforiji, široki osmeh mi se na licu javlja. Ovo je sjajno! Oh, koliko toga ćemo moći sa ovim parama.

Will me gleda sa osmehom, uživa u mojoj rekaciji. „Mislim da je ovo veče postalo naša godišnjica,“ govori mi u pola glasa.

Pogledam ga iznenađeno. On planira da bude sa mnom i naredne godine! „Jesi spremna da idemo odavde?“ predlaže mi. „Da.“ Njegove oči isijavaju vrelinu ka meni. Uzima mi ruku u svoju, preplete naše prste i vodi me ka vratima. „Ne treba da se javiš nekim ljudima na odlasku?“ „Ne.“ „Zašto si iznenada u takvoj žurbi?“ pitam ga u bezglasno se smejući.

Staje, okreće me, čvrsto pribija uz svoje telo, naginje kaa meni toliko da mi može šaptati u uho, „U žurbi sam da dođem kući, da te izvučem iz te jebeno seksi haljine i da se zabijem u tebe i ostanem tako veći deo večeri. Da li je to u redu što se tebe tiče?“ „Uh, da. To može.“ Vodi me napolje do dečka što je auto parkirao, preda mu ključeve i tiho čekamo dok ne doveze auto. „Šta to pevušiš?“ pita me Will. „Pevušim?“ „Da, šta je to?“ „Nisam shvatala da to radim.“ Odmahujem glavom i veselo gledam u njega. „Verovano pevušim pesmu koju me Jules zamolila da otpevam na njenom venčanju.“ „Pevaćeš na njenom venčanju?“ iznenađeno me pogleda uzdignutih obrva. „Da, molila me. Joj, bila je to skroz neprijatna situacija. Rešila sam je bede, pristala sam.“ odmahnuh rukom kroz smeh. „Teško je reći ne kad ti neko da cipele kao što su ove.“ Povlačim suknju da može videti moje fenomenalne Louboutinke.

170

„Dragi bože, one su bile tu ispod haljine celo veče?“ „O da,“ mudrijaški se osmehnem. „Šta još imaš tu ispod?“ Napućim usne napadno razmišljajući pa nakrivim glavu glumeći još jače. „Teško mi je da se setim. Nemam pojma zašto ali sklona sam amneziji ovih dana.“ Momak nam doteruje auto, Will mi pridržava vrata da uđem pa uskače na svoje sedište i krećemo kući.

Bože, kako ja jebeno volim ovaj auto.

Naginjem se i odvezujem mu leptir mašnu, ostavljam da mu visi preko grudi, otkopčavam gornja dva dugmeta košulje. „Hvala ti,“ uzdahne od olakšanja. „Prokleto majmunsko odelo.“ „Izgledaš seksi u tom majmunskom odelu,“ podsećam ga.

Osmehuje mi se zadovoljno, pa dozvoljava očima da lutaju niz moju haljinu. „Ta haljina savršeno stoji na tebi.“ „Iznenađena sam da Jules ima nešto što meni tako savršeno stoji. Nas dve smo građene različito.“ „Verovatno nije stigla da je prekroji,“ nehajeno mi govori. Pa, verovatno i ima pravo.

A ja odlučujem da se igram sa njim. „Bože kako je ovde vruće,“ nevino govorim, glumim devojački izraz sa raširenim očima, i krećem prstima preko suknje, zakačim je jednim prstom i povlačim uz nogu gore sve ne naberena bedrima, baš tu gde su mi ružičasti rubovi čarapa zakačeni za podvezice iste boje. „Sranje,“ prošapće fasciniran. „Drži oči na putu,“ dajem sugestiju i grizem za usnu da se ne nasmejem zadovoljno. „Povuci haljinu dole slatko moje.“ „Zašto?“ „Jer ne mogu voziti dok mi ti sediš tako,“ zareži, terajući me na kikot.

Ostavljam suknju gde jeste, naginjem se nazad na sedište, širim noge i prelazim kažiprstom ravno prema središtu između nogu. „Mmmmm.“ „Da li pokušavaš da nas ubiješ?“ „Ne, samo mi ovo baš prija. Ove podvezice su svilene.“ Okrećem glavu da ga pogledam. „Možeš li zamisliti kakav će ti osećaj dati obmotane oko tvog struka?“ „Jebem mu sve da mu jebem,“ šapuće kao da je u bolovima, nagazi na gas i pojurimo brže autoputem.

171

Pomeram prst ka gore preko butine prema pičkici sve dok je ne dotaknem i skvrčim se. Iznenada Will poseže prema meni, zgrabi me za ruku i dovlači do svojih usta da poljubi pa je zadrži kod sebe u krilu, a sve to ne skidajući pogled sa puta. „Ako ne budeš stala sa tim,“ nežno mi govori, „slupaću ovaj auto. Ne šalim se.“ Izvlačim ruku i smejem se zadirkujuće. „Onda nemoj gledati.“ Nastavim da se igram sama sa sobom, kružim prstom oko klitorisa jednom rukom a drugom guram dva prsta u svoju vlažnost. Grizem usnu zaneseno i stenjem. „Jebote, to me pali.“ Willov glas je kao od čelika. Pogledam ga a vilica mu stisnuta, šakama steže volan. Krajičkom oka gleda kako se zadovoljavam, pa me pogleda u oči. „Oliži prste.“ Uradim kako mi je rekao i svoje sokove ližem sa prstiju, pa ih vratim nazad u sebe, gledam ga kako me gleda. „Jebiga dušo, ja ću svršiti.“ „Zabranjujem ti da svršiš.“ „Molim?“ „Ja želim da to uradim.“ „Onda evo ti,“ grabim njegovu ruku i guram je sebi između nogu, prstom mi pogladi klitoris, preko metala prođe gurajući ga uz srž klitorisa. „Uh jeboteee.“ Raspadam se, guram uz njegovu ruku, izgovaram njegovo ime dok me orgazam trese.

A on se zadovoljno osmehuje, vučiji osmeh ima dok prolazimo kolima kroz kapiju i ulazimo u garažu. Izlazim ne čekajući da mi otvori vrata, ali odmah je uz mene, povlači me u kuću, kroz kuhinju pa u dnevnu sobu okrenutu ka obali.

Mrak je u kući, jedino svetlo dolazi prozore što se prozežu od poda do plafona i gledaju na vodu. Svetlost trepće sa ostrva preko puta.

Stojimo ovde, zamrznuti na mesečini gledamo jedno u drugo. U njegovim plavim očima svetlost se ogleda odajući ljubav i požudu i ja znam da moje izgledaju isto. „Tako lepa.“ Stavlja prst u okovratnik moje haljine i povlači ga uz kožu, prateći rub. „Bila si predivna večeras.“ Glas mu je zavodnički nežan i hipnotišući. Ne znam šta da kažem pa samo ćutim i gledam kako me zavodi. Korakne mi bliže, samo par centimetara udaljen i rukama me obuhvata tražeći cipzar sa zadnje strane, povlači ga lagano, pa

172

nežno sklanja sa ramena trake i materijal haljine klizi sa ramena, preko dojki i lepršavo pada na pod kraj mojih nogu. „Dragi bože,“šapuće razrogačenih očiju dok posmatra moj ružičsti korset, podvezice i čarape što idu uz njih.

Naravno, kao i obično ne nosim gaćice.

Proguta teško. „Dobra stvar je to što nisam znao da je ovo ispod haljine.“ „Zašto,“ šapatom pitam. „Jer bih te zaključao u kupatilo, svukao golu i držao za sebe celu noć. O moj bože Megan, ti si zapanjujuća.“ Stidljivo se smešim i svlačim mu sako sa ramena niz ruke i položim ga uredno na ivicu kauča. Počinje dublje da diše, ruke u pesnice skuplja sa svake strane i vidim po njemu koliko ga ubija to što me ne zgrabi odmah.

Ali noćas nije noć za takvo ponašanje. Oboje to osećamo.

Pažljivo otkopčavam košulju, oslobađam mu zglobove od manžetni, puštam košulju da padne na pod, pa na brzinu otkopčavam mu i pantalone, nastavljam sve dok ne ostane predmnom kompletno nag, tvrd i spreman. „Volim tvoje telo,“ mrmljam mu. „Megan,“ ne može više da izdrži, povlači me čvrsto uz sebe, ruke mu utonu u kovdže moje kose i ljubi me iz dubine duše, jezici nam se prepliću, grize mi usnu, proždire me svakim pokretom.

Kad smo totalno oboje ostali bez daha, prelazi mi usnama vilicom ostavljajući vlažni trag sve do uha gde se nosem igra sa minđušom. „Minđuše i čarape zadrži mala, molim te.“ „U redu.“ Okreće me i korset raskopčava, lagano, izvlači vezicu kroz rupice sve do poslednje kad mi korset pada napred u ruke. Poseže rukom napred i obuhvati dojku rukom, masira je i osećam kako se bradavica ukrućuje dok ja ne mogu da suzbijem stenjanje. „Dobar osećaj?“ pita me. „Mmmmm.“ „Oh mala, stvari koje želim da osetiš večeras.“ Dah mi zastaje od njegovih reči, bedra se zatežu i okrećem se da ga ponovo poljubim, zarivam prste u kosu i samo se držim za njega tako.

Diže me do niskog kauča, seda u sredinu u mazi me u svom krilu, ljubi duboko, rukama klizi po celom telu ostavljajući trag vatre iza sebe. Uzimam mu lice rukama i svoje usne prislanjam njegovim, i pokušavam da mu pokažem koliko ga volim.

Konačno, ispužem iz njegovog krila, namerila sam da kleknem i da ga usisam u usta ali me sprečava. „Sačekaj.“ 173

„Što?“ „Ne želim da to radiš večeras.“ „Zašto da ne?“ mrštim se. Mislila sam da voli kada to uradim? „Jer večeras je sve u vezi tebe ljubavi.“ „Molim?“ na kolenima sam pored njega koji sedi, naginjem glavu i pogledam ga tako obasjanog mesečinom pa ga onda opkoračim. On dlan spušta u predelu grudi između dojki i onda me mazi prema stomaku. „Pusti me da vodim ljubav sa tobom.“ „Ti uvek vodiš ljubav sa mnom,“ šapućem mu usana naslonjenih uz muževni obraz. „Sećaš se?“ „Znam, ali,“ pa se zaustavi u pola rečenice, a rat se odvijao na njegovom licu. „Šta mili?“ „Ti toliko mnogo zaslužuješ. Ti nikada ne bi trebala biti na kolenima.“ Podiže me u naručje i nežno spušta na leđa na kauču, klekne između mojih bedara i pokrije me svojim telom. Obmotavam svilom pokrivene noge oko njegovih kukova, i on se smešta uz mene, njegov dugački, tvrdi kurac se gnjezdi u među mojim vlažnim usminama. Začikava glavićem metal na klitorisu i ja glasno uzdišem. „Jebeno volim taj pirsing,“ osmehuje se i prstima kroz kosu prolazi, sklanja zalutale pramenove sa mog lica. „Drago mi je.“ Uzdišem kada mi pređe vrhovima prstiju preko lica. „Will?“ „Da ljubavi moja.“ Nosom mazulja moj nos. „Kada ti budem mogla izgovoriti reči, kada ti konačno budem mogla reći kako se osećam, molim te, nemoj me ostaviti.“ Reči gotovo šapatom izgovaram, toliko tiho da nisam sigurna da me je uopšte čuo. Prelazim rukom preko njegovih leđa dole niz kičmu do dupeta pa se vraćam gore posmatrajući njegovo lice. Gledam njegove oči. Nisu se promenile, ali mogu videti da se u njegovoj glavi brdo točkića pokrenulo. „Megan, pomisao da budem bez tebe me uništava,“ prošapuće sad on, jednako tiho kao i ja, i klizne u mene, polako, sve dok nije ceo zagnjuren u meni. Drži mi glavu dlanovima, laktovi su mu na kauču ispod mojih ramena, lice na centimetar od mene. „Sama pomisao da nisi u mom životu je za mene nemoguća. Kada se budeš osetila dovoljno sigurnom da kažeš kako se osećaš, to će biti trenutak mog života.“ Grabim mu lice rukama kad se krene kretati u meni, nežno, dugim laganim pokretima. Čvrsto mi glavu drži, spušta usne do mojih i vodi ljubav samnom, totalno povezan samnom, njegovo telo sa mojim, sve do polako 174

građenog vrhunca, oboje se prepuštamo uzivanju orgazma i raspadamo jedno drugom u rukama.

Kad smo se povratili, čujem kako šapuće, „Sve, Megan.“

175

Dvadeset treće poglavlje „Upravo sm osvojila stotinu dolara!“ Uzvikujem sa radošću Samanthi koja sedi dve mašine dalje od mene. „Upravo sam izgubila dvesta. Isuse, zašto smo ponovo ovde?“ mršti se i otpija dug gutljaj svog dijetalnog soka. „I zašto ne mogu da pijem?“ „Zato što smo mi vozači večeras. Prošli vikend su momci bili, sada je naš red.“ „To je sranje.“ Mrmlja nešto i hrani još jednu mašinu novčanicom od sto dolara. „Verovatno je i njima bilo sranje,“ smejem se. Ponedeljak veče, mi smo u kazinu u severnom Siettlu, čekamo momke kojima treba vožnja kući. Will ima sutra slobodan dan, nema treninga, pa su zaključili da je večeras najbolja noć za momačko veče. Već su par sati u sobi za one sa većim ulozima, najverovatnije pušeći ciragere, pijući viski i igrajući poker. Sve je to vrlo holivudski u mojoj glavi dok zamišljam.

Ali do vraga, nema šanse da ću ja otići tamo gore. Samo se molim bogu da niko od njih ne treba da bude nošen do kombija jer su sve to baš veliki momci, i nema šanse da Sem i ja bilo koga podupremo do kola.

Moraće da spavaju na podu kazina ako su u tom stanju. „Ti si kučkin sine loš gubitnik!“ okrećem se na zvuk naše grupe, i naravno evo njih, dolaze, sapliću se jedni preko drugih, smeju se kao ludi, pijani kao klade. „Nisam loš gubitnik,“ Nate se duri. „Ali ti si uzeo deset jebenih hiljada dolara. Da li znaš šta ja sve mogu uraditi za tvoju sestru sa tim parama?“ „Da, verovatno joj možeš kupiti još jedan par cipela koje joj ne trebaju,“ Matt odgovara srećno, totalno trezan. „Zašto si ti trezan?“ začuđena sam. „Jer je on pičkica,“ Will objašnjava umesto Matta i dobija udarac u rame. „Pazi! To mi je rame za bacanje, seratoru.“ „Šarmatno,“ mrmljam gledajući u Sem. „Da li smo se mi ovako ponašale?“ „Da,“ Matt odgovara nasmejano. „Osim što ovi momci ne pričaju o seksu.“ „Još uvek,“ Isaac dodaje sa pijanim osmehom pa se onda mršteći intenzivno. „Osim što ja nemam seks još jedan mesec. Proklete bebe.“ „Druže, to je tvoje dete.“ 176

„O da, on je sjajan.“ Isaac se iskrivljeno osmehuje i ja krenem prema vratima kao da predvodim stado. „Hajdemo momci, idemo kući vašim damama.“ „Kakvim damama,“ Caleb pita. „Ja nemam damu.“ „Ja ću biti tvoja dama zgodnice,“ Sam se osmehuje začikujući i Caleb joj širokim osmehom odgovara, oslanjajući se oko struka na nju. „E pa sad, to je jedna fina ponuda,“ pijano mrmlja. „Skini te ružne ruke sa moje sestre druže,“ Lukeov glas je čvrst i ne toliko pijan kao kod drugih. „O da. Vi ste porodica,“ Caleb se duri i grli je pre nego je odloži sa strane. „Zašto sve vrele žene na svetu moraju da su zauzete?“ Will se dogega do mene sa srećnim izrazom na svom zgodnom licu. „Ćao.“ „Ćao.“ „Idemo kući i budimo goli.“ „O moj bože, o sranje, ti si Will Montgomery!“ Svi se okrećemo prema ženskom glasu i vidimo visoku, vitku, dugonogu plavušu kako se široko osmehuje. Sva je tonirana u čokoladnu boju, sa previše šminke i premalo odeće. „Taj sam,“ Will nerazgovetno reče i odšeta do nje pa namerno je odmeri od glave do pete i uzvrati joj osmeh. „Kako se zoveš slatko moje?“ On ju je jebeno nazvao slatko moje! „Amanda,“ Barbi odgovara i pruža ruku da se rukuju. Pogledam u ostalu braću, svi se premeštaju sa noge na nogu jer im je neprijatno. „Mogu li te zagrliti?“ „Hej, zagrljaji su uvek dobrodošli.“ On širi ruke široko i ona kroči ka njemu, svoje telo priljubi uz njegovo i zagrli ga oko vrata. „Ozbiljno?“ ja pitam glasno sobu. „Mogu li ti dati broj?“ Amanda pita kad se izvukla iz njegovih ruku. „Jebem mu, ne, ne možeš.“ Stuštim se prema svom previše pijanom momku i kliznem rukom oko njegovog struka. On sav srećan mi se osmehne. „Hej mala. Ovo je Amanda.“ „Sjajno,“ frknem. „Amanda, ovo je Megan, moja prelepa devojka.“ Amanda trepne prema meni pa onda pogleda u Willa. „Uh, izvinite.“ „Srećan sam kada sretnem obožavatelje,“ Will frflja i maše za doviđenja njoj dok ga ja okrećem prema vratima. „Jebeni moron,“ Caleb u bradu promrmlja.

177

Kad smo izašli, Sam je već doterala kombi, i svi ulaze unutra, Will poslednji. „Ja sam idiot kada sam pijan,“ Will i dalje frfljajući priča ali sad ozbiljan. „Ti znaš da ja ne bih uzeo taj broj telefona, jel tako?“ „Tako,“ uzdišem i guram ga u kombi. „Jer te volim mala.“ „Da znam. Ulazi u auto pa da možemo sve razvesti kući.“ Ova vožnja je mnogo mirnija nego ona prošle nedelje. Većina momaka se onesvestila, hrču. Matt sedi tih iza mene malo levo i tipka na telefon. Na svakom stajanju devojke izađu napolje da preuzmu svog čoveka a kad smo stigli do Caleba Matt izlazi da mu pomogne, uvede unutra, pa onda uzima svoj auto sa njegovog parkinga.

Sam nas dvoje zadnje ostavlja. „Vidimo se na venčanju u subotu.“ Osmehnem joj se i pomognem Willu da uđe unutra, povedem ga stepenicama, skinem i ubacim u krevet. „Moram da ti nađem nešto za tu glavobolju koju ćeš sutra sigurno imati.“ On me povlači u krevet sa sobom i obavija tešku ruku oko mog struka. „Tako si lepa.“ Osmehnem se i obuhvatim mu lice rukama. „I ti si.“ „Nisam zaista flertovao sa tom devojkom Meg.“ Oči mu se sklapaju, padaju kapci dole, ali onda se ponovo bori da ih otvori. „Da li si zabrinut da sam ljuta zbog toga?“ „Da,“ uzdiše, dah mu grozno smrdi na cigare i pivo. „Nisam ljuta.“ Naginjem se nazad. Začuđujuće, zaista nisam ljuta. Čak i da nisam bila tamo verujem mu da bi joj rekao ne. „´redu.“ I zaspi u trenutku.

Izvučem se ispod njega i odem pod tuš, operem i osušim kosu, obučem jedan od njegovih dresova koji sam prisvojila kada sam ovde. Obučem njegov veš i odem dole, ostavljajući svetlo upaljeno.

Sedam u plišanu fotelju okrenutu vodi i povlačim noge da su mi kolena na grudima, obmotavajući ruke oko njih i duboko uzdahnem.

Nisam lagala kad sam rekla da nisam ljuta na Willa zbog flertovanja večeras. Nisam ljuta. Ali me podsetilo da Will može imati bukvalno bilo koju ženu poželi. Sve što treba da uradi jeste da savije kažiprst za nemo „dodji“ i one dolaze trčeći.

Znam da me voli, ali šta će se desiti kad me se zasiti, postane umoran od mene, pa tada ta visoka, prelepa plavuša počne da deluje mnogo privlačnije njemu?

178

Želim da mu verujem kad kaže da me voli. Verujem da on to misli. I ja njega volim toliko mnogo da boli.

Trebala bih da idem gore u krevet i da spavam ali ne spava mi se. Savijam se da dohvatim gitaru. Ostavila sam je ovde prošle noći sa namerom da vežbam za Julesino venčanje i nema boljeg trenutka od sadašnjeg.

Ne verujem da bi Willa sada bilo šta probudilo.

Tako da drndam gitaru i pevam, svirajući pesmu ponovo, i ponovo i ponovo, isprobavajući različit aranžman malo ovde i malo onde da se uklopi sa mojim glasom. Ovo je prelepa pesma. Pitam se kako je došlo dotle da je to Nate i Julesina omiljena pesma?

I pade mi na pamet da Will i ja nemamo specijalnu pesmu još uvek. Pa, ima ta pesma koju je svirao mali sa saksom dok smo plesali na ulici Nju Orleansa, kada mi je Will prvi put rekao da me voli, ali ne znam koja je to pesma.

Smešim se i krenem svirati pesmu koju sam nedavno čula i ne mogu da je izbacim iz glave. Christina Perri je peva, zove se A Thousand Years, i pristaje mom glasu savršeno.

Umirala sam svakodnevno Čekajući na tebe Dragi nemoj se bojati, Volela sam te već Hiljadu godina I voleću te Hiljadu još Kada sam završila, stavila sam gitaru sa strane, konačno pospana ustajem da idem gore ali kad se okrenem prepadnem se na smrt jer Will sedi na kauču. „Uhh majku mu!“ „Izvini, nisam želeo da te prekidam. Ovo je bilo predivno.“ „Hvala. Koliko dugo si dole?“ „Tek nešto malo. Probudio sam se i nisi bila tamo, pa sam popio malo vode i popio nešto pa sišao da slušam. Nadam se da ti ne smeta.“ Deluje nesigurno i ja mrzim što se oseća tako. „Naravno da je u redu.“ Prilazim mu i penjem mu se u krilo. „Da li ti je bilo lepo večeras?“ „Da, bilo je lepo. Izgubio sam malo novca, zafrkavao momke.“ Nestašno sleže ramenom i priljubljena uz ta široka prsa srećno se osmehujem.

179

„Idemo u krevet.“ Silazim iz krila i pružam ruku pomaući mu da ustane. „Kako se osećaš?! „I dalje pomalo pijano,“ odgovara uz poluosmeh.

***

Mamuran Will nije zabavan Will. Duri se, mrzovoljan je ceo dan, pa sam ga na kraju kad je legao da odspava ostavila i rešila da vratim Jules haljinu.

Mrzim što je vraćam nazad. Prokleto je lepa haljina.

Ulazim u Nateovu i Julesinu kancelariju u centru zviždućući tiho. Vau. Lep kvart. Visoka klasa.

Dočekuje me ljubazna starija žena za recepcijom. Čitam ime, Jenny Glover. „Ćao, ja sam Meg. Volela bih da vidim Jules ako je slobodna.“ „Da li imate zakazano?“ pita me profesionalno. „Uh, ne. Žao mi je, ja sam prijateljica. Nisam shvatila da treba da zakažem.“ „Molim Vas, sedite proveriću da li je slobodna.“ Jenny zove Julesinu kancelariju, i za manje od petnaest sekundi Jules otvara vrata kancelarije sa širokim osmehom na svom lepom licu. „Ćao! Ulazi.“ Pratim je unutra i ostajem zapanjena zbog pogleda prema tornju Space Needle i prema obali. „Vau, e to je pogled.“ „Da, znam. Imali smo sreće sa ovim prostorom.“ Osmehuje se i vodi me do kauča. „Šta ima?“ „Samo sam želela da ti vratim haljinu, i iskreno, da se nosim iz Willove kuće na neko vreme. Taj čovek je mrzovoljan kao đavo kada je mamuran.“ Jules se smeje i klima. „O da, nije dobar pacijent. Ako se ikada razboli samo se drži dalje.“ „To upozorenje mi je moglo biti korisno juče.“ Pokušavam da predam Jules haljinu sveže uzetu sa hemijskog ali se ona na mene mršti. „Zbog čega mi vraćaš haljinu?“ „Zato što je tvoja.“ Šta se ovde dešava? „Ne, nije.“ „O čemu pričaš?“ Jules uzdahne i uhvati se za koren nosa. „Will ti nije rekao?“ „Rekao šta?“

180

„Meg, Will ti je kupio haljinu. Tražio je da Nat i ja zovemo dizajnera i napravimo dogovor. To nije nikada bila moja haljina.“ Nežno me gleda.

Zapanjena sam. Usta mi ostaju otvorena, i ja gledam u haljinu u svojim rukama. „Koliko košta haljina?“ pitam je. „Nije bitno, to je poklon Meg.“ Bože, zvuči kao njen brat. „Šta je sa spa? Cipelama? Vešom?“ „To je sve bilo od Nat i mene. Will je samo haljinu kupio.“ „i dijamantske minđuše,“ mrmljam. „Kupio ti je dijamantske minđuše?“ pita vedro sa širokim osmehom. „Da, i one su prelepe.“ Uzdahnem zadovoljno kad ih se setim. „Trebala bih biti ljuta, ali iskreno, obožavam jebenu haljinu. Želim da je nosim svaki dan.“ Jules se smeje. „Tako je savršena za tebe. Will ju je sam odabrao, znaš.“ „Da savršena. Zaista jeste?“ „Da, jeste,“ potvrđuje mi. „Čula sam šta je uradio sinoć kad su odlazili. Želiš razgovarati o tome?“ Neprijatno mi je pa se malo meškoljim. „Nisam ljuta zbog toga.“ „Ali nisi ni sretna.“ Sležem, „Bio je pijan.“ „Ispljuni McBride.“ Njen glas postaje čvrst, i znam da neću izaći odavde bez razgovora sa njom. I iskreno, potreban mi je taj razgovor.

Potreban mi je razgovor sa bilo kim. „Jules, šta dovraga on vidi u meni?“ Mrštim se i pogledam u ruke. „Verovato je to u stvari srž. On može imati koju hoće.“ „Zašto ti je tako teško da veruješ da on tebe želi? Meg, ti si fantastična.“ „Ali....“ odmahujem glavom, no ona me prekida. „Bez ali. Will te obožava Megan. Nikada ga nisam ovakvog videla.“ „Umoriće se od mene.“ „Prestani. Sada si samo kukavica, i ja nemam vremena za ovakva sranja.“ Oči razrogačim i podignem obrve. „Kako se zaista osećaš?“ pita me suvo. „Will je poznat Meg. Niko od nas ne može tu činjenicu promeniti, i mislim da on to ne želi promeniti. Dobar je u tome šta radi.“ „Da, jeste dobar,“ odobravam. „Uvek će biti obožavateljki oko njega. On će uvek biti prepoznat, pogotovo u ovom gradu. Will nikada u stvari nije mario za ta sranja.“ Ona nastavi. „To ide sa poslom. Ali Meg, ako svaki put kad neka žena pokuša da 181

privuče njegovu pažnju to tebe navede da počenš da preispituješ njegova osećanja za tebe, ili da li ti zaslužuješ njega, nikada nećeš dati vašoj vezi šansu.“ „Šta mi to govoriš?“ „Ako nisi u igri na duge staze, voljna da zauzmeš stav odrasle žene i da se nosiš sa sranjima koja dolaze zajedno sa slavom, onda preseci sve sada bolje nego kasnije.“ Nemam reči, samo sedim i buljim u nju, pa u haljinu, pa u nju. „Pomisao da budem bez njega me kida,“ šapućem. „Onda mu veruj kad kaže da te voli. On to i misli. Uživaj u njemu. Voli i ti njega.“ Sada deluje tako prokleto ponosna na sebe.

Ali i u pravu je. Nije mi nikada dao razlog da mu ne verujem. „U redu. Hvala ti. Na svemu.“ „Nema na čemu.“ Povlači me u topao zagrljaj i isprati me do vrata. „Vidimo se u subotu.“

*** Baš kada sam prešla prag svoje kuće telefon mi zvoni. Fudbalska zvezda piše na ekranu. „Hej ti,“ javljam se. „Gde si?“ o bože, i dalje je mrgud. „Kod kuće. Samo što sam stigla.“ „Zašto?“ „Jer sam baš izašla od tvoje sestre, iz kancelarije i treba mi da budem kući neko vreme. Vidim da si i dalje šarmantan kao i jutros.“ Uzdahne. „Izvini. Previše sam spavao.“ „Jules mi je rekla za haljinu Will.“ On opsuje sebi u bradu. „Super, sada verujem da ćeš da me kinjiš da sam potrošio previše para na nju?“ „U stvari, htela sam....“ „Jer, sit sam od pokušaja da ti dam nešto lepo a da mi ti stalno govoriš kako nisam trebao,“ prekida me. „Da li ti imaš ideju koliko ja novca zarađujem?“ „Ne, nije mi važno....“ „Upravo sam potpisao ugovor na sto miliona dolara Megan.“ 182

Sranje. „Mogu sebi da priuštim da ti kupim haljinu i minđuše i da te odvedem da putovanja.“ „U redu.“ „U redu?“ „Da. Htela sam da ti zahvalim na haljini jer je jako volim i volim činjenicu da si je ti odabrao. Ali pošto si i dalje u seratorskom modu ponašanja, prepustiću te sebi samom da preboliš taj mamurluk koji te tera da režiš na mene kao ranjeni medeved i uradiću neke stvari po svojoj kući. Vidimo se kasnije.“ Prekinula sam vezu pre nego što mi je odgovorio i bacila telefon na pult u kuhinji.

Oprala sam tonu veša, sredila spavaću, očistila frižider, psujući mrzovoljnog fudbalera koji ne zna kako da pije.

Serator.

I tada mi pade na pamet: mislim da nije jeo danas. Osim ako je jeo dok sam ja bila napolju, ali Will ima potrebu za mnogo hrane, i sa tim mamurlukom na koji nije navikao, sigurna sam da nije jeo.

Tako da sam na brzinu pregledala zalihe u frižideru i poslala mu poruku.

Budi kod mene za jedan sat.

*** Lazanja odmara na stolu, upravo vadim hleb sa belim lukom iz rerne kad Will zazvoni na vratima.

Otvaram i nalazim ga kako stoji sveže okupan, sa buketom rozih ruža, i rastopim se samo malo. „Izvini što sam serator.“ „Uđi unutra seratoru.“ Puštam ga unutra i tipkam šifru na alarmu kakobih i trebala kada otvorim vrata i dobijam osmeh odobrenja od gospodina Previšezaštitnički-raspoloženog. „Namestila si alarm.“ „Da, jesam.“ Ponašam se kao da to nije velika stvar. „Ti izgleda voliš kada ja to radim.“ „Da.“ Pruža mi cveće. „Ovo je za tebe.“ „Hvala ti.“ Zagnjurim nos i duboko udahnem. „Predivno mirišu.“ 183

„Kao i ti,“ prošapuće. „Nemoj misliti ako si šarmantan da će te to izvući iz tvog seratorstvenog ponašanja.“ „Seratorstvenog?“ pita kroz smeh. „Odakle je ispala ta reč?“ prati me u kuhinju gde stavljam cveće u vodu. „Gde si nabavila lazanju?“ pita širokih očiju zakovanih za tepsiju masu mehuraste božanstvenosti na stolu. „Napravila sam je.“ „Molim?“ oči mu traže moje i prikuje me pogledom. „TI si napravila?“ „Da.“ Ubacujem hleb u korpu i stavljam na sto, zajedno sa tanjirima i escajgom. „Umeš da kuvaš?“ „Naravno.“ „To si krila od mene?“ prekršta ruke na grudima i ljutito me gleda što me tera na smeh. „Will, nikad me nisi pitao da li umem da kuvam. Uvek si samo pretpostavio da ne umem.“ Nežno ga gledam. „Jesi li gladan dušo?“ „Bože, jebeno umirem.“ Seda za sto, i umesto da me pusti na moju stolicu vuče me u krilo i ljubi snažno. „Tako mi je prokleto žao zbog danas i sinoć. Da li sam stvarno flertovao sa drugom ženom dok si ti stajala pored ili je to deo noćne more?“ „Jesi.“ Rukom mu obraz grlim. „Ja sam u redu.“ „Nikad više neću piti, kunem se.“ „U redu sam Will. Verujem ti.“ Povlačim prst preko tog seksi lica i osmehujem se. „Mislila sam da si gladan?“ „Bože, da.“ Gura me iz krila i koncentriše se na lazanju. „A kad budem jeo, gladan sam i tebe.“ Njegove plave oči me prate dok sedam u stolicu i uzimam zalogaj hleba sa lukom. „Zvuči kao plan.“

184

Dvadeset četvrto poglavlje Bilo je to možda najlepše venčanje u životu kome sam prisustvovala.

Upravo smo otišli sa Julesinog i Nateovog venčanja i vozimo se u limuzini na prijem, u divan seoski klub u Bellevue. Julesa je odabrala sigurniju opciju pa iako ne pada kiša ceo događaj održati u zatvorenom.

Naslonim se na Willovu ruku, ukrstim naše prste i uzdahnem srećno. „To je bilo prelepo.“ „Jules je izgledala stvarno srećno,“ Stacy se složi. Vozimo se sa Stacy i Isaacom, njihovom decom, Calebom i Mattom. „Bliznakinje su bile prekrasne sa cvećem,“ primetim. Josie and Maddie imaju lepršave nežno roze haljine a nihova je kosa dignuta u lepu frizuru u moderne punđe. „Mislim da je bilo lepo od Jules što su Livie i Soph imale slične haljine,“ Stacy kaže sa nežnim osmehom. „Hoćemo li govoriti o haljinama ceo dan?“ Caleb upita i namršti se. „Uh Caleb, svadba je“ odgovorim suho. „Razgovaraćemo o haljinama, cipelama i cveću ceo dan.“ „Sranje,“ promrmlja i povuče okovratnik svoje bele košulje. „Izgledaš jako lepo,“ kažem mu sa osmehom. I istina je. Izgleda prokleto dobro u odelu, širokih ramena i preplanula koža. Namršti se. „Hvala.“ „Flertuješ sa mojom braćom opet?“ Will me pita sa osmehom. „Da, navikni se na to.“ Poljubim ga u obraz. „Ali ti si mi omiljeni.“ „Ma daaaa... drago mi je čuti to mala.“ „Ovde smo.“ Isaac stavi malog Liama na svoja ramena i svi ga pratimo iz limuzine. Ostali automobili parkiraju se oko nas, dakle cela porodica dolazi u isto vreme. Ostatak gostiju bi trebali već biti unutra.

Mogu čuti bend kako svira unutra. Zvuče dobro. Pitam se koga je Luke uzeo za svirane? „Spremna?“ Will pita i ispruži mi svoju ruku. „Da, kreće zabava!“ Uzmem negovu ruku i otprati me unutra zajedno sa svima ostalima.

Jednom kada smo svi unutra, Julesin tata uzima mikrofon i najavi novopečeni par.

185

„Velika mi je čast predstaviti svima vama gospodina i gospođu McKenna!“ Ovacije i tapšanje eksplodiraju i srećan par uđe u salu, smeškajući se široko, apsolutno blistaju. Da nije tako fantastično, bilo bi odvratno.

Julesina haljina je jednostavno prelepa, što me ne iznenađuje. Bela je, gotovo grčki stil, na jedno rame i skupljena sa kamenčićima. Kamenčići padaju dole prema gotovo otvorenim leđima, držeći haljinu zajedno. Duga je do poda, i kada hoda Tiffany plave cipele vire ispod. Njeno nešto plavo.

Razgledam elegantnu prostoriju, upajući sve. Gosti su lepo obučeni, lutaju okolo, razgovaraju ili nalaze svoja određena mestaza jednim od mnoštva okruglih stolova, na kojima su nežno roze trake i veliki rozi redovi buketa cveća i nežno svetle sveće.

Cela prostorija blista. Bend svira izvan mog vidokruga u susednoj prostoriji, gde je pretpostavljam plesni podijum. Vidim francuska vrata koja se otvaraju između ovih prostora, pa ostali koji sjede za stolom mogu gledati bend i plesače. Ljudi se već pitaju i slušaju i mislim da prepoznaju bend. „Dođi, idemo se umešati sa ostalima,“ Will mi se smeši. „Želim te pokazati.“ „Dobro.“ Šmrknem ne baš ženstveno. „Divna si danas. Mislim, svaki dan si prelepa, ali mi se ova haljina baš sviđa. “Prođe svojom rukom niz moja gola leđa i smesti je tačno iznad mog dupeta. „Vidim ti rupice.“ Nasmešim mu se, uživajući u požudnom pogledu u negovim očima. „Namerno sam to napravila.“ Moja haljina je jednostavna, ali lepa. Boje patlidžana je i duga do poda. Izrez je u obliku V, završava tačno između mojih grudi sa malim brošem na kom su kamenčići. Bez rukava je, na ramenima samo tanke trakice i bez leđa. „Da i mislio sam tako,“ nasmeje se. Izgleda odlično u svom crnom odelu.

Kao i sva njegova braća imaširoka ramena, baš je kao dobar komad. Želim ga pojesti.

Uzme svakome čašu šampanca i počnemo kružiti po prostoriji, razgovaramo i smejemo se sa ostalim gostima. Upoznaje me sa Nateovim prijateljima iz njegovih dana borbe, svi su dragi i zabavni, i jasno kao dan da im je svima neprijatno u svečanim odelima. Na kraju, došli smo ponovo do Nate i Lukea. „Tko je čovek sa Lukeom?“ Pitam Willa. „Oh nisi još upoznala Marka. To je negov brat. On inače radi na Aljaski.“ Vodi me do trojke i upoznaje me sa Lukeovim zgodnim bratom.

Sranje, nisam mislila da je moguće biti zgodniji od Lukea Williamsa.

Pogrešila sam.

186

Šta je bilo u vodi koju su te žene pile kada su bile trudne? Ozbiljno, to je nesvakidašnje. „Ej Meg, drago mi je upoznati te.“ Mark mi nudi samouveren osmeh kada se rukuje. „Šteta što te Will već ulovio.“ „Pazi se druže. Vratio si se tek pre dva dana. Nemoj da te moram ubiti.“ Will reži dobronamerno.

Mark mu se samo smeši. „Nedostajao bi ti.“ Odjednom vidim Jules kako žurno hoda prema meni, očiju širom otvorenih i sva zabrinuta. „Uh Meg, treba da razgovarmo.“ „Zašto?“ Ali pre nego uspe išta reći, čujem. Usamljena duša počine svirati, pesma koju sam napisala sa Leom.

I Leo je peva. „Luke, koga si angažirao za ovo?“ Pitam, moje oči su prikovane prema Jules. Ali već znam. „Nash,“ odgovori zbunjenog glasa. „Zašto, ne voliš ih?“ Zatvorim oči i duboko udahnem. Jebeno sranje.

Natali uzdahne i Will omota prste oko moje ruke, okreće me da ga pogledam. „Šta je?“ „Meg, žao mi je. Nisam znala.“ Jules prolazi rukom dole niz moja leđa. „Stvarno nisam.“ Ovo je Julesino venčanje. Ona je jedna od mojih starih i dražih prijatelja.

Biću ja dobro. Učiniću ono što trebada izdržim ovo veče, biću ja u redu.

Namestim osmeh na lice i čvrsto je zagrlim. „Sve je u redu dušo.“ „Šta sam učinio loše?“ Luke pita. „Ništa.“ Stresem glavom i nasmešim mu se. „Nash je fantastičan bend.“ „Šta propuštam?“ Will mrmlja. Uzdahnem. „Leo Nash je moj Leo, Will.“ „Šta?“ pita mršteći se. Natalie psuje ispod daha. Jules je i dalje zabrinuta pa grize usnu. „Dobro sam.“ Pogledam okolo u skupinu ludi koji su mi postali jako važni.

Postali su mi bitni kao porodica. „Iskreno, ovo je super. Gosti će ih voleti.“ Will me gleda pozorno pitanjima u njegovim očima i osjećam se kao govno jer mu nisam pre rekla celu priču. Ali je bilo previše bolno priznati mu da me Leo ostavio ovde pre nego je otišao i postao velika rok zvezda.

Da je samo zaboravio na mene. „Luke, kako si uspio dobiti Nash?“ Jules ga pita.

Luke se slegne ramenima.„Oni rade muzičku podlogu za novi film koji ja radim produkciju. Upravo su završili turneju i uzimaju malo slobodnog 187

vremena, pa sam ih pitao da li žele odraditi ovu proslavu pre odmora i oni su se složili.“ „Tako si drag.“ Nat promrmla i poljubi ga. „Možda sam trebao proveriti sa vama društvo. Nisam mislio da poznajete koju rock zvezdu.“ Odmahnem nehajeno. „Poznavali smo.“ Svi me promatraju. „Dosta. Dobro sam. Šta je sledeće? Večera? Kada ćemo dobiti tortu?“ „Da, kada ćemo dobiti tortu?“ Will pita, sve nas nasmeje ali negove oči su i dalje ozbiljne i prikovane za mene. „Posle večere,“ Julesa suho odgovori. „Koju mislim da će upravo poslužiti.“ Bend prestane svirati i DJ preuzima dok mi večeramo i vodi nas preko ceremonije rezanja torte i zdravice.

Natalie ustaje, uzima ponuđen mikrofon i nasmeje se sramežljivo prema celoj prostoriji. „Moj muž je taj koji inače govori na velikim proslavama, ali ja sam srećna što vam mogu govoriti o svom najboljem pratelju.“ Pogleda prema Julesi široko se nasmeši. „Hoćeš li me osramotiti?“ Julesa pita. „Možda,“ Nat namigne. „Vidite, ona nikad neće moći prekinuti sa mnom jer znam previše toga.“ Svi se nasmejemo i Nat se uozbilji. „Ne sećam se vremena kada Julesa i njena porodica nisu bili u mom životu. Podelila si sve što mi je ikada bilo bitno sa mnom, čak i rođenje mog deteta. Kada su Jules i Nate počeli da se zabavljaju,“ Natalie se okrene prema publici i nasmeje se. Will uzme moju ruku u svoju i poljubi mi zglobove. „Bila sam začuđena promenom kod nje. Jules je devojka koja udara ravno u srž. Ona nije osoba koja javno pokazuje emocije, i na to me podsećala skoro svakodnevno.“ „Najozbiljnije si grozna,“ Julesa preokrene očima, ali vidim suze koje prete da poteknu. „Ali Nate je izvukao na površinu njenu nežnu stranu. On je čini boljom. I mislim da ona isto to radi za njega. Jednostavno ne bi mogla naći nekog bolje prilagođenog tebi, moja prateljice, ni da se bog zna kako potrudim.“ Nate podiše nenu čašu, i svi sledimo primer. „Dakle, za mog novog zeta Natea, i moju sestru po srcu, negovu Julianne.

Neka vaša ljubav raste svaki dan.“ „Za Jules i Nate!“

188

Čak i ja obrišem malu suzu u uglu oka i nasmejem se kada se Will smrkne prema meni. Bože, volim ove cure. Razumem kako je to imati brata po srcu.

Moj je u prostoriji pored.

Sranje. „Nervozna si?“ Pita me, osjećajući moju tenziju. „Zbog pevanja?“ „Da, jesi li dobro?“ Omota svoju ruku oko mene, odmarajući ju na ivici moje stolice. Nasmešim se njegovom zgodnom licu. „Dobro sam. Nemam inače nervozu zbog nastupa. I vežbala sam mnogo.“ „Sviđa mi se što si napravila sa pesmom,“ promrmlja i poljubi me u obraz. „Srušićeš ih na dupe.“ Nasmejem se i nagnem kanjemu. „Hvala. Nadam se.“ „Da li si dobro jer je Leo prisutan?“ prošapće dole prema meni.

Na spomen Lea moje srce stane. Bože, moraću razgovarati sa njim.

Mislim da on ni ne zna da sam ja ovde. Šta će reći? Kako će reagovati? „Ne znam,“ prošapućem kao odgovor. „Hej,“ podigne moje lice gore sa prstima tako da može gledati u moje oči. „Sve će biti u redu. Prebiću ga ako želiš.“ Nasmejem se i uzmem mu lice u svoje ruke. „To je u redu. Vreme za to je bilo pre tri godine.“ Bože, volim ovog čoveka. Uvek je tako spreman da me zaštiti. „Volim te dušo.“ Nasmejem se nežno i poljubim ga u usta. „Znam.“ „A sad, dame i gospodo,“ Julesin tata Steven najavljuje, „ponosan sam i zadovoljan što vam mogu predstavitijako dobru Julesinu prateljicu i ženu koja čini mi se je otela srce mom sinu Willu. Megan McBride će otpevati pesmu za prvi ples. Meg? Gde si dušo?“ „Sad ili nikad,“ promrmljam Willu, nasmeši mi se i prati me takođe sa svima u sali.

A tamo kraj pozornice je Leo, usta su mu širom otvorena, gleda me kako prolazim plesnim podijumom i idem ka njemu. „Mogu li molim te pozajmiti tvoju gitaru?“ pitam prelazeći na stvar. „Meg-pie,“ promrmlja, šokiran što me vidi. Stari nadimak me skoro baci na kolena.

Udrvenim node da ne klicnu. „Leo, samo trebam tvoju gitaru, molim te.“ Ne može se micati. Samo zuri u mene. Bože, izgleda dobro.Visok je oko 182 cm. Njegova lagano smeđa kosa je ošišana kratko sa strane, i malo duža na 189

vrhu,stilizovana kao mohikanac. Ima mali teg u uhu. Usna i obrva su takođe sa piercingom. Prekriven je tetovažama. I negove slatke, nežne tamno sive oči su prikovane na meni. „Leo,“ kažem opet, malo glasnije i on trepne. „Meg,“ pročisti grlo. „Nisam znao da ćeš biti ovde.“ „Takođe ni ja,“ odgovorim sa osmehom. „Trebala bih pozajmiti tvoju gitaru, molim te.“ „Oh, naravno.“ Dodaje mi ju i nudi mi poluosmeh. „Svirala si je često godinama.“ Naučila sam svirati na ovoj gitari.

Grizem usnu dok stavljam traku preko ramena i pogledam ga. „Hvala.“ Popnem se na pozornicu i pomaknem stolicu koja je bila postavljena za mene ispred mikrofona.„Mislim da ne mogu sedeti dostojanstveno na ovome u ovoj haljini,“ Kažem publici sa osmehom, zaradivši početni smeh i pljesak. „Dakle,“ počnem, „Jules, Natalie i ja smo prateljice od fakulteta, dakle poznaju me od onda kada sam znala svirati sa lokalnim bendom ovde u Seattle.“ Nasmejem im se. Svi gosti su se skupili u polukrug oko pozornice, Jules, Nat, i ostala porodica su napred. Will me posmatra sa toplim plavim očima.

Pogledam na svoje levo i vidim Leo stoji kraj pozornice sa rukama prekrštenim na grudima, pomno me gleda.Progutam teško i fokusiram se na zadatak koji me čeka.

Samo prođi kroz ovu jednu pesmu Meg. „Bila sam iznenađena kada me pitala za pevanje večeras, jer nisam već neko vreme pevala ispred publike, ali sam počastvovana time što pevam za Julesin i Nateov prvi ples nakon venčanja.“ Nasmešim se ponovo i dodirnem gitaru, proveravajući da je u naštimana.

Naravno da jeste. „Pesma koju su izabrali zove se I Won´t Give Up.“ Počinem svirati uvod i Jules i Nate kroče na plesni podijum. Nate povuče Jules u svoj čvrsti zagrljaj i okreće je u plesu bez napora preko podijuma. Čak i zvezde, one mogu izgoreti Neke čak i pasti na Zemlju Mi imamo toliko toga naučiti Bog zna da smo vredni toga Ne, neću odustati...

190

Povučena sam daleko sa pesmom i gledam svoje prijatelje kako graciozno plešu, gledajući u oči jedno drugo. Nate peva sa mnom usput, svojoj devojci, i romantičar u meni se na taj pogled rastopi. Nagne se dole i prošaputa joj nešto na uho, tada je poljubi u njen obnaženi vrat, ispod uha i okrene je okolo po podijumu, na zadovoljstvo svih gostu.

Neću odustati od nas Čak iako nebo postane grubo Dajem ti sam svu svoju ljubav I dalje tražim.

Pronađem Willove oči preko plesnog podija. Smeši mi se i gleda netremice. Bože, volim ga.

Moram mu reći.

Pesma završava, i prostorija eksplodira od pljeska i zvižduka. Nasmejem se i odmaknem od mikrofona da ponudim mali naklon, i tada krenem prema rubu pozornice i spremna da predam natrag Leo gitaru. „Moramo jednu pesmu zajedno odraditi,“ kaže, lica ozbiljnog. „Ne hvala.“ Uzme gitaru i doda ju nekom drugom, tada ugrabi moju ruku i povuče me k sebi i prošapuće na moje uho. „Megan, molim te. Nedostajala si mi. Hajde da uradimo pesmu koju smo znali na venčanjima pevati u starim danima.“ Uzdahnem i suze mi se počinju nakupljati. „Leo...“ „Molim te. Zvučiš odlično. Razvalićemo.“ „Ne trebaš ti mene da bi to učinio, sećaš se?“ Pitam, moj je glas hladan.

On se namršti. „Nikada to nisam rekao.“ Uzdahne. „Hajde, ljudi gledaju.“ Nemam izbora. Ne želim napraviti scenu na Julesinom venčanju. Pa, sledim Lea gore po stepenicama i stojim kraj njega kad se on obrati publici. „Hej svi, zabavljate li se večeras?“ Pita i publika aplaudira i zviždi. „Dobro!

Imam čast biti ovde večerasa sa svojim bendom da zabavljamo sve vas i proslavimo venčanje Jules i Natea. Poznajem Jules, iz nezinih fakultetskih dana i srećan sam što vidim da je našla čoveka koji je nje vredan.“ Namigne dole ka Jules. „Upravo smo došli sa velike turneje, pa je biti ovde sa vama lepa i dobrodošla promena.“

191

Daje publici taj ubitačan osmeh, i kunem se da pola žena u publici, uklučujući i Samanthu izgledaju kao spremne da mu bace svoje gaćice. Ne mogu odoleti i prevrnem očima. „Zadržao sam Meg ovde jer Nash je taj mali bend koji vam je ranije spomenula. Ona i ja se znamo od ranije.“ Nasmeši mi se. „I pristala je pevati još jednu pesmu sa mnom pre nego se pridruži vama da se napije i bude blesava, dok se ja ubijam ovde gore radeći.“ Publika se nasmeje i ja im se pridružim. Pronađem Willa u publici i on me posmatra i stoji mirno. Ne mogu mu pročitati lice.

Neko mi dodaje mikrofon, a Leo uzme svoj mikrofon sa stalka i pomakne držač ga sa strane. „Zar ne trebamo gitaru?“ Pitam u mikrofon. „Ne, imamo pratnju.“ Namigne mi i kimne jednom od dečku da nam se pridruži na pozornici sa svojom gitarom. Nagne se i šapne pesmu u negovo uho.

Ne poznajem ga, sigurno se pridružio bendu posle kada su stigli u L. A. „Ova pesma,“ Leo kaže u mikrofon i pogleda me, oči su mu sretne, tamno sive. „zove se Marry Me i u orginalu ju je uradio bend koji je također iz Seattlea, Train.“ Publika aplaudira ponovno i ne mogu skrenuti pogled sa Lea. Uvek smo oduševljavali sa ovom pesmom. Nije u originalu napisana za duet, ali smo naizmenično pevali stihove i pridružili se u refrenu.

Počnem, dok me Leo posmatra, pevajući usnama bez glasa uz mene, oči su mu svetle i vesele i ohrabrujuće, i nudim mu začikavajući osmeh kada počnem pesmu.

Zauvek ne može nikad biti dovoljno dugačko za mene Osećam kao da sam imala dovoljno dugo vremenasa tobom Zaboravi svet sada im nećemo dati da vide Ali ostaje jedna stvar koju treba učiniti Sada kada je teret podignut Ljubav sigurno putuje ka meni.

Pridruži mi se na refrenu. Ova visoka, tetovirana rok zvezda, peva nežnu ljubavnu pesmu. Izgleda sve pogrešno, ali Bože njegov glasje neverovatan. Kada se negov glaspridruži mome u savršenoj harmoni, koža mi se naježi i nasmešim mu se široko.

Udaj se za mene Danas i svaki naredni dan 192

Udaj se za mene Ako ikad skupim hrabrosti reći Zdravo u ovom kafiću Reci da hoćeš Mm-hmm Reci da hoćeš Mm-hmm.

Spustim mikrofon sa strane i gledam Leo kako preuzima sledeći stih.

Uvek sam volela ga gledati kako peva, i kada sam bila jako mlada u sirotištu sa njim. Pevao mi je celo vreme, dopustio mi je svirati njegovu gitaru, pokazujući strpljivo gde treba staviti prste i kako praviti savršene zvukove. Naučio me kako kontrolisati glas.

Naučio me sve što znam o muzici.

Kada peva ove reči, ne mogu da se ne zapitam da li ima sada u svom životu neku specijalnu devojku. Nadam se. Zaslužuje neku, mada znam da njegovi problemi sa poverenem su još dublji nego moji.

Zajedno nikad ne može bitidovoljno blizu za mene Osećam se kao da sam dovoljno blizu tebi Ti nosi belo a ja ću izreći reči volim te I prelepa si Sada kada je čekanje gotovo I ljubav joj je konačno pokazala put k meni.

Sledeću polovinu pesme pevamo u harmoniji. Čujem Jacka, našeg originalnog klavijaturistu kako se pridružuje gitari i kompletno sam obuzeta u momentu.Približimo se jedno drugom, strastveno pevajući o ovoj slatkoj ljubavi, samo malo odmaknuti.

Udaj se za mene Danasi svaki naredni dan Udaj se za mene Ako ikad skupim hrabrosti reći Zdravo u ovom kafiću Reci da hoćeš Mm-hmm Reci da hoćeš Mm-hmm.

193

Obećaj mi Uvek ćeš biti Srećna kraj mene Obećavam ti Pevat ću ti Kada sva muzika umre.

Nasmejemo se jedno drugome posle zadneg stiha i završimo pesmu.

Udaj se za mene Danas i svaki naredni dan Udaj se za mene Ako ikad skupim hrabrosti reći Zdravo u ovom kafiću Reci da hoćeš Mm-hmm Reci da hoćeš Mm-hmm.

194

Muzika se utišava i Leo mi se nasmeši, nudi mi taj tajni osmeh koji mi je znao dati kada smo bili deca i kada smo znali da možemo pasti u nevolje za nešto što smo planirali.

Ali nikad me nije uvalio u nevolje. Uvek me štitio.

Povukao me u nežni zagrljaj, pa me odmakne i pogleda u mene prema dole. Ne čujem pljesak oko nas, niti publiku koja traži za još. Leo se nagne i šapne mi u uho, „Stvarno si mi nedostajala Meg – pie. Volim te.“ Poljubi me u obraz, tačno pored mojih usana, i odmakne se nazad i ja mu se osmehnem. „I ja tebe volim.“

Dvadeset peto poglavlje Will

Stojim hipnotisan i gledam kako žena koju obožavam peva moju omiljenu ljubavnu pesmu sa drugim čovekom. I iako znam da ona voli Lea kao brata, želim da ga udarim pesnicom.

Jako.

Njen mio glas ispunjava vazduh, i ja sam još više zaljubljen u nju ovog momenta nego što sam bio do sada pre nego je odšetala na pozornicu, nisam imao pojma da je moguće voleti je više.

Tako je jebeno talentovana.

I seksi kao đavo u toj haljini, sa kosom podignutom gore izlažući svoj nežan vrat i leđa pogledima, kao i dijamanstske minđuše koje sam joj kupio pre nekoliko nedelja.

Ne mogu da dočekam da je odveden odavde i vodim ljubav sa njom.

Nikad mi nije dosta nje.

Zauvek, ne može za mene biti dovoljno dugo.

Dovraga, to je zaista tako.

Pesma dolazi do kraja, i Leo privlači Meg u zagrljaj, šapuće joj nešto na uvo, i pošto stojim blizu njih baš ispred, ne mogu da procenim da li je poljubio u obraz ili ugao usne. Šake mi se stežu u pesnice.

Potom je pušta, odvaja se od nje i ona prozbori reči, „I ja tebe volim.“ Jebeš sve.

196

Dvadeset šesto poglavlje Mahnem prema publici i pažljivo silazim niz stepenice u štiklama. Ovo je fantastičan osećaj. Nisam shvatala koliko mi nedostaje pevanje pred publikom, pogotovo sa Leom. Nadam se da ću ga videti ponovo dok je u gradu.

Prelazim plesni podijum, Jules i Nate me sreću u sredini i grle me. „Hvala ti mnogo. To je bilo prelepo,“ Jules mrmlja u uvo dok me grli. „Nema na čemu.“ „Hvala ti lepa devojko,“ Nate me grli takođe. Vau, sveti mišići su kod ovog čoveka. Nasmešim mu se stidljivo. „Moje zadovoljstvo. Čestitam vam oboma.“ Porodica me cela grli i govore kako im se pesma dopada, ali moje oči traže Willa. „Nisi rekla da znaš Leo Nash devojko,“ Samantha dobacuje sa osmehom. „Tu priču ću želeti da čujem.“ Smejem se. „Uskoro ćemo sesti zajedno pa ću ti ispričati.“ Konačno, nalazim Willa, stoji iza cele mase. Lice mu je ozbiljno, ruke u džepovima, oči su mu kao ugasle, i moj stomak tone, želudac se grči.

Nešto nije u redi, ali jako. „Hej,“ govorim dok mu prilazim. „Hej,“ odgovara. „Šta nije u redu?“ pitam ga ali on odmahuje glavom. „Meg, ovo je bilo fenomenalno. Znam ljude,“ Luke se smeje, ali glas mu je poslovan. „Mogao bih okrenuti par brojeva u ponedeljak. Trebala bi da pevaš i time se baviš prijateljice moja.“ Odmahujem glavom i podižem ruke da ga zaustavim u njegovom govoru. „Ne, hvala ti.“ Will skuplja oči gledajući me, ali i dalje ćuti. „Ali zašto? Meg, muzika je bila tvoj život od kako znam za tebe,“ Natalie odgovara. „To nije moj život sada.“ Ponovo odmahujem glavom i uzdahnem. „Volim muziku. Uvek ću je voleti, ali volim svoju decu u bolnici.“ Slegnem nehajeno. „Srećna sam tamo. Ne moram da budem u centru pažnje.“ „Ako promeniš mišljenje samo reci.“ Luke se naginje i poljubi me u obraz. „Mogao bih ti pomoći da budeš veoma bogata žena.“ „Ja sam već bogata žena,“ odgovaram sa osmehom. „Ne treba mi novac.“ 197

Luke nakrivi glavu i spor širok osmeh se raširi tim neverovatno lepim licem. „To je zaista fer.“ Nat mi namigne i oni odšetaju dalje da se druže sa ljudima. „Pričaj sa mnom,“ šapućem Willu kada on i dalje ne govori ništa, samo me gleda sa uzdržanim pogledom. „Odmahuje glavom. „Ne ovde. Uživaćemo u prijemu. Ali kasnije ćemo razgovarati.“ Usta mi ostaju otvorena i samo buljim u njega. Šta sam dovraga uradila? „U redu.“ Nevoljno pristajem. On klimne glavom, oštro, pa me povede nazad u gužvu da se družimo i ćaskamo. Smeje se, igra ulogu savršenog brata za sve celo veče, ali mene ne dodirne niti jednom. Ne pogleda me. Ako položim ruku na njega on se odmakne korak dalje.

Jebeno me sve ovo ubija. „Will...“ počinjam kada smo trenutak ostali sami, ali vidim krajičkom oka da nam prilazi Leo i uzdahnem kada se Will kraj mene sav zgrčio.

To je problem. „Hej Meg, napravili smo pauzu. Da li je to Will?“ pita me i podiže upitno obrve. „Julesin tata je spomenuo da si ukrala Willovo srce,“ Leo odgovara na svoje pitanje sa osmehom. „Da, ovo je Will. Will, ovo je Leo.“ Will nudi ruku da se rukuju, ali njegovo lice je sve samo ne prijateljsko. „Zdravo.“ „Ćao, ja sam veliki obožavatelj Seattle fudbalskog tima,“ Leo kaže sa osmehom. „Super,“ to je sve što Will izgovara, i Leo se udalji korak, skupi oči pa pogleda između mene i Willa. Konačno njegov tamni pogled nađe moj. „Problemi?“ Odmahujem i teram se na osmeh. „Nema problema.“ Pogledom tražim po prostoriji ko bi me spasao. Koliko god želela da ćaskam sa Leom, moram porazgovarati sa Willom. Njegovo ćutanje me ubija.

Samantha ulovi moj pogled par metara dalje i odmah stupi u akciju, bog je blagoslovio. „Leo, da li si upoznao Samanthu?“pitam kad nam se Sam pridružila. „Uh, ne.“ ni ne pogleda u nju baš nešto, ni ne vodeći računa ko je ona. „Ona je Lukeova sestra,“ objašnjavam dalje i on se osmehne prepoznavajući je. Sam je lepotica da padneš na dupe, i Leo se široko osmehuje sad i klima glavom, ali onda me pogleda sa kompletno bratski zaštitiničkim ponašanjem, osećajući tenziju između Willa i mene. Ne trebam ga da sada nešto započinje.

198

„Sam,“ vedro je pogledam, „Leo nije video Jules dugo vremena. Da li bi ga odvela da je vidi i upozna Natea?“ Lep nastavlja da se mršti na mene, pa onda uzdahne i nasmeši se Sam. „Ćao, Samantha.“ „Samo Sam,“ ona odgovara i hvata ga pod ruku. „Idemo neobavezno se udaljiti kao da ne osećamo tenziju ovde i naći negde drugde da budemo.“ Na Sam se mogu osloniti da neće okolišati. „Will, ovo je ludo. Pričaj sa mnom. Šta sam uradila?“ Ali on trvdoglavo se mršti i odmahuje glavom. „Ne ovde.“ „Plašiš me.“ prošapućem nervozno. „Sada nije vreme ni mesto,“ tiho odgovara, i dalje me ne gledajući u oči. „Vreme da se baca buket!“ Jules najavljuje. „Meg, dovlači svoje seksi dupe ovamo!“ Posmatram Willovo lice, preklinjući ga da priča sa mnom. „Idi, Jules te zove,“ ponovo promrmlja i okrene mi leđa pa ode.

Jebi ga.

Sve neudate devojke su u grupi u pokukrugu ispred bine. U ovoj gužvi nema mnogo neudatih, možda petnaestak. Sam nema nigde, ne mogu je naći, verovatno i dalje ćaska sa Leom.

Izdajica.

Smeštam osmeh za Julesine oči i strpljivo čekam da napravi spektakl od bacanja buketa. Pokušavam da se izmaknem da bi ga Brynna uhvatila, ali ko bi rekao, pade pravo u moje ruke.

Kučkin sin.

Samo se smejem i držim ga iznad glave. Jules me grli i poziramo za fotografisanje. Fotograf traži za još par poziranja porodično, i kad je zadnja fotografija napravljena Will se pojavljuje kraj mene. „Da li su ove gluposti oko venčanja gotove?“ pita. „Da, ostao je ples i da se gosti napiju,“ odgovaram. „Odlično, idemo odavde.“ Proveli smo naredi sat vremena probijajući se kroz dvoranu, pozdravljajući se, pozirajući za slikanje i opraštajući se sa Jules i Nateom. „Tako sam ponosan na tebe devojčice,“ čujem kako Will mrmlja Jules. „Hvala,“ ona mu se osmehuje radosno. „I nemoj me tako zvati.“ On se nasmeje, onako do srca kako ume i moj želudac se zgrči. Bože kako volim taj njegov smeh.

Volim ga toliko a on se upravo sprema da raskine sa mnom, jednostavno to znam.

199

Prati me do ivičnjaka i traži od vozača limuzine da nas odveze do crkve gde je parkirao auto. Kad smo ušli u auto Will seda na jednu stranu a ja odabirem drugu znajući da nisam dobrodošla do njega da sednem.

A to što ne mogu da ga dodirnem me ubija.

Tako, pustila sam ga da odluči kada ćemo pričati o tome što ga izjeda.

Sedimo u tišini ceo put do crkve. Pomaže mi da se smestim u njegov seksi auto i tišina se nastavlja sve do moje kuće.

Primećujem da ne idemo ko njega.

Kada se parkirao na parking, gasi motor i sedimo i dalje u tišini, ne gledajući jedno u drugo, samo gledamo napred.

Konačno, nakon za mene previše vremena ja prekidam tišinu. „Will,“ prošapućem, „molim te pričaj sa mnom. Ne mogu ti se izviniti ako ne znam šta sam uradila pogrešno.“ Protrlja ruku iznad usana grubo, pa naglo izađe iz kola, prođe na moju stranu, otvori vrata široko i pokaže mi rukom da izađem.

Tako sam i uradila.

Prati me do vrata, gleda kako alarm deaktiviram i onda se okrene i ode. „Molim te, ne idi. Will, dođi unutra, pričaj sa mnom.“ „Ne mogu razgovarati sa tobom,“ govori ali me ne gleda uopšte. „Prokleto mnogo me boli da pričam sa tobom sada Megan. Ubija me da te pogledam.“ „Šta se dovraga dešava?“ zahtevam odgovor sa rukama na kukovima. „Ne budi kukavica Will, samo reci šta to jebote nije u redu.“ „Ti!“ u trenu se okreće, oči mu pobesnele. „Govorim ti svakog jebenog dana koliko te volim Megan.“ prilazi mi bliže, lice mu centrimetrima udaljeno od moga. „Svaki dan, ja govorim svaki dan. Pokazujem ti. Postaram se da ti pokažem kako sam kompletno zaljubljen u tebe.“ Progutam teško, oči su mi razrogačene, i samo gledam kako se zaukava dok mi se srce slama. Osećam suze da se skupljaju u očima. „Ali ti ne možeš da mi to uzvratiš rečima, ne možeš da izgovoriš," nastavlja. Diže ruke u vazduh i odaljuje se da nervozno korača, ali se vraća do mene, usana stisnutih u tanku liniju. „Ti ne možeš izgvoriti da me voliš, a ipak onda na bini, pred dvestotine ljudi mojim najmilijih i najdražih govoriš drugom čoveku da ga voliš." moja vilica pada od šoka i suza krene niz obraz. „Video sam te,“ ispljune. „Video sam te kako mu govoriš da ga voliš nakon što je on šaputao ti u uho i ljubio te, što mu je skoro osvojilo udarac šakom u vilicu.“ ponovo trlja usta pa onda stavlja ruke na kukove ameni još jedna suza niz obraz klizi. „Tako sam zaljubljen u tebe da ne vidim jasno. Značiš mi više nego bilo šta na svetu. Više od moje porodice, više od fudbala. Više od svega.“ Stao je sa 200

rukama uz telo raširenih šaka kao da pokazuje celim telom da mi pruža sve što ima. „Ali ti ne možeš reći isto za mene, iako znam da me voliš. Samo ne mislim da me voliš na način na koji te ja volim.“ Zatvara oči ponovo i uzdahne, pa pogleda u stopala. Stoji ispred mene, u svom odelu, i ja očajnički želim da ga obuhvatim rukama i da mu kažem koliko ga mnogo trebam.

Koliko ga mnogo volim.

Polako podiže glavu i prikuje me svojim tužnim plavim očima. „Ako me ne možeš voleti na način kako ja tebe volim, možda mi samo gubimo vreme.“ Njegova ramena se opuste i on pređe svojim člancima prstiju preko mog obraza. „Srećno ti bilo, Megan.“ Okrene se na peti i ode niz stepenice do kola i ja stojim kao zaglavljena. Šta se to jebote upravo desilo?

Stigao je do kola, otvorio vrata i ja brzinski krenem u akciju. „Stani!“

201

Dvadeset sedmo poglavlje Will

Otvaram vrata, srce mi je u grlu, moram da se snagom volje sprečim da bukvalno ne poletim nazad do nje i preklinjem je da zaboravi sve što sam upravo rekao.

Prihvatiću šta god mi je voljna da pruži, do kraja svog života, samo ako mogu imati nju.

Ali, nikada ne čuti reči iz tih milih usta nateraće me na kraju da poludim i ostavim je i to je nešto što ne želim da doživim.

Ikada.

Volim je previše za takvo sranje, tako da je najbolje da sada prekinemo sve veze. „Stani!“ Čujem joj paniku u glasu. Zažmurim čvrsto i zgrabim vrata od kola najjače što mogu. Samo se vrati nazad u kuću mala. „Will sačekaj.“ Sada je kraj mene. Pogledam dole u njene oči boje lešnika suzama napunjene i treba mi sva snaga da je ne uzmem u naručje i da joj kažem da će sve biti u redu, da će se srediti.

Jer, ne mislim da će biti. „Meg, vidi...“ „Ne, ti vidi,“ prekine me, ruke u pesnicama skupljene oslonila na zavodljive male kukove, vatru riga iz očiju.

Razbesneo sam je. „Nećeš samo tako da baciš ovakvu bombu i da odjašeš u sumrak, i da se nikad da se ne čuje išta od tebe Will Montgomery. I ako misliš da raskidaš sa mnom, onda imaš još jednu stvar koju dobijaš.“ Volim kad je ljutita. Ali čvor u stomaku mi ne popušta još uvek. „Will,“ izgovara i uzimam dubok dah, „volim te više nego što ćeš ikada shvatiti.“ I ja izgubim dah u trenutku, samo mogu da gledam nemo u nju, vilica mi pada do kolena. „Šta?“ „Pa naravno da sam zaljubljena u tebe Will.“ Ona proguta i zatvori oči.

Pre nego što može reći i jednu reč, uzimam joj lice u ruke, dodir njene kože je melem za moje čežnjom ispunjene nerve, i nateram je da me pogleda.

202

„Ne želim da izgovoriš te reči samo zato jer si uplašena da ću bez toga raskinuti sa tobom.“ Oči joj se smeše na mene po prvi put u zadnjih par sati, mir me napokon preplavio. „Ti si pametniji od toga,“ mrmlja slatkim glasom. „I ti me znaš bolje od toga.“ Privlačim je u svoje ruke, guram vrata od kola nogom i nosim je unutra u malu kuću. Planiram da prodam ovu kuću i da je preselim kod sebe što pre je moguće. A to znači naredne godine jer je ona tako prokleto nezavisna. Bože, tako je volim. Nosim je u njenu dnevnu i sedam na kauč, mazim je u krilu.

Obrve joj se podižu na vrh čela. „Mislila sam da me nosiš gore.“ „Kasnije,“ odgovaram i prstom pratim liniju njenih usana. „Prvo, pričaj sa mnom.“ Uzdiše i grize svoju donju usnu. „Nisam ti mogla reći da te volim jer u mom životu to je uvek značilo da će me ljudi napustiti.“ Slegne i trepne pokušavajući da zadrži suze i osećam kao da mi je gvozdena stega stegla srce.

Mrzim kada ona plače, jer ona tako retko plače. „Hajde nastavi,“ prošapćem i nasmešim na nju. Volim način na koji se njeno malo telo osećam u svojim rukama, svo mekano i maleno kao da je pravljena baš za mene. „Mislila sam da sam volela svoju majku kada sam bila mala. Ne sećam se tačno,“ obrve su joj se približile dok je razmišljala o tome. „Ali bila sam joj oduzeta i iskreno, zahvalna sam im jer je to bilo najbolje. Ali nakon toga sam bila bacana iz doma u dom. Upoznala sam Lea u prvom domu i pratila sam ga kao da je bio spas mog života, jer za mene je to i bio.“ Gleda me preklinjućim očima boje lešnjaka, moleći me nemo da je razumem, i mislim da konačno počinjem. „On je prva osoba koju sam ikada imala u životu a da mi je prava porodica. Vodio je računa o meni, bio je ljubazan prema meni, i nije želeo ništa od mene.“ Ponovo proguta teško i obriše suze sa obraza. „Ali, onda sam bila odvedena iz tog prvog doma, i Leo je bio odveden od mene. Hvala Bogu, nisam izgubila dodir sa njim.“ Mazim je i tešim i puštam da priča svojim tempom. „Bilo mi je uvek jasno u svim tim domovima koje je mesto moje, a nije bilo kao da sam deo porodice kod koje ostajem. Bila sam presrećna kad me država oslobodila sa šesnaest da mogu da idem i živim sa Leom.“ Odmiče se i pogleda u mene. „Ali tada, nakon što sam bila sa njim godinama, a nakon što smo imali bend koji je bio dobar, on je odlučio da uzme bend i ode u L.A. da pokuša da napravi neki dobar posao sa njima.“ 203

„Zašto nisi otišla sa njim?“ upitam je. „Insistirao je da ostanem ovde i ubedio me da nastavim karijeru medicinske sestre. Znao je da sam dobra u tome, i da sam tako teško radila za sve. Verovatno je primećivao da nezgodno radno vreme i potom svirke vikendom uzimaju danak fizički kod mene. Nije želeo da prekinem.“ Namrštio sam se gledajući je. „Mrzim to reći, ali ima smisla u tome slatko moje.“ „Da, sada ima,“ slažem se i klimam. „Ali tada je samo izgledalo kao da je još jedna osoba koju volim i koja mi je najvažnija u životu otišla.“ „Ja te neću ostaviti mala.“ Ne interesuje me ako ne može podneti taj nadimak, „Volim te toliko mnogo Megan.“ Uzima mi lice u dlanove na način na koji to uvek čini i povlači kažiprst po obrazu, oči joj srećno sijaju. „I ja tebe volim.“ Naivno razvaljivanje u stomak. „Reci ponovo,“ šapućem čežnjivo. „I ja tebe volim Will,“ šapuće mi.

Ustajem sa njom i dalje u mojim rukama i nosim je stepenicama do spavaće pa je stavim na noge. Kažiprstom guram jednu pa drugu bretelu haljinice sa ramena i posmatram kako pada dole, gomila se na zemlji kraj nogu i otkriva to poželjno telo. „Jebeni pakao i sve drugo, pa ti si gola ispod toga bila.“ Stoji ispred mene samo u crnim sileto cipelama i dijamantskim minđušama, i samo gledam opčinjen trudeći se da ne svršim u pantalone kao neki jebeni tinejdžer.

Stidljivo me gleda. „Totalno si previše obučen.“ „Skini me,“ zahtevam, dižem ruke ka njoj ali ona odlučno odmahne i sedne na krevet, onda se povuče na sredinu kreveta ostavjajući cipele na sebi. „Želim da gledam,“ odgovara sa vragolastim osmehom pokazujući tu zavodljivu rupicu na obrazu. „Tako si prokleto lenja,“ komentarišem zaigrano i ne mogu dovoljno brzo da se rešim prokletog odela. Oči joj potamne dok prelazi preko mene golog i ja frknem na nju.

Treniraću žustro svaki dan do kraja života samo da zadrži ovaj izraz u očima kad me pogleda.

Konačno go, penjem se u krevet i pokrivam to malo telo sobom, kukovi joj se naslanjaju uz moje, laktovi su mi sa obe strane njene glave, palcem sklanjam mali pramen zalutao joj na lice. „Volim te,“ srećno mi izgovara. „Bože, nikad se neću umoriti od slušanja tih reči iz tvojih seksi usta mala.“ 204

Kikoće se i hvata mi dupe čvrsto sa obe ruke. Saginjem glavu i ljubim je, nežno ispočetka pa sve jače i intenzivnije i okrenem nas tako da uzjaše moje kukove.

Sedi uspravna i njiše kukovima, mazi već vlažnu pičkicu uz moj kurac.

Duboko i naglo kroz zube uzdahnem. „Polako mala, ili ću svršiti pre nego i počnemo.“ „Stvarno?“ srećno me pogleda izgleda zadovoljna sobom i nastavlja da me muči, mala lisica. „Megan,“ upozoravam je, iznenada se sklanja i klizne dole pa u usta uvuče kurac, kao nož da me je probo tako se izvijam u krevetu. „Sranje!“ Smeje se i lapće po glaviću kao da je vrh slasnog sladoleda, onda ga uzme duboko u grlo ponovo praveći vakum dok se podiže. Grabim joj kosu i ječim. „Meg, vrati se ovamo.“ Odmahuje glavom i tvrdoglavo nastavlja da pravi haos sa mojim kurcem. „Kunem ti se Megan, ako ne dođeš ovamo....“ „Šta?“ pita me pa napravi glasan zvuk kao čep kad izbaciš, „Ti ćeš šta?“ Naglo je hvata za ramena i povlačim sebi, ljubim duboko, pa spustim ruku da se igram sa njenim pirsingom što sam vremenom zaista jebeno mnogo zavoleo.

To je izluđuje. „O bože, Will,“ stenje mi u usta i ja se smešim. „Tako je slatko moje, svrši za mene.“ Kukovi joj se pomeraju sve brže uz moj prst, i znam da je jako blizu, i kad osetim prva jeza da je obuzim uđem u nju i uživam u snažnom grču njenih mišića dok mi muzu kurac ritmički kako sve dublje ulazim.

Stiskam zube i držim je za kukove da ne bih svršio sa njom.

Kad su joj se untrašnji mišići opustili, počeo sam da je pomeram, i ona je svršila, jašući me jako u najslađem ritmu. Sedi uspravna ruke je podigla i odmara nadlaktice na vrhu glave dok me jaše, i ja grabim dojke štipajući bradavice jako palcem i kažiprstom, čineći je tako još luđom.

Zabacuje glavu nazad, i spušta ruke na moje grudi, ponovo rukama posežem između nas, pa joj prelazim palcem preko klitorisa i osećam kako je orgazam nov stiže. „Pogledaj dole mala,“ usmeravam joj pogled i sluša me, gledajući niže u mene kako sam u nju zabijen, u mene kako joj mazim klitoris i ona se raspadne ponovo u mojim rukama, glasnan krik ispušta.

Pada na mene, grći se i trese, nemam izbor nego da svršim sa njom.

Hvatam joj kosu u šaku i povlačim da je mogu poljubiti snažno i dalje se zabijajući u nju jako, najdublje što mogu.

205

Sva bez snage leži na meni, prevrćem nas na stranu i dalje u njoj gledajući rumeno lice, zatvorene oči, usne razmaknute dok dahće umorno.

Ovo, sad ovde, to je sav moj svet. „Volim te Will,“ šapće i ne mogu da sprečim osmeh na licu, a ni grčenje kurca u njoj kad izgovori te slatke reči. „I ja tebe volim dušo.“

*** Meg je zaspala pre oko sat vremena, ali ja nisam umoran. Ne mogu da prestanem da gledam njeno slatko lice, ne mogu da prestanem da dodirujem njenu meku kosu.

Voli me.

Smešim se, prisećam kako su reči zvučale izlazeći iz tig grešnih usta, i ne mogu dočekati da ih ponovo čujem.

Ubija me što ona misli da voleti znači otići, da ako mi prizna da me voli ja ću to uzeti zdravo za gotovo.

Nikad ja neću jebeno otići. Zaglavila je sa mnom, zauvek ako me želi.

Voleo bih da znam malo više o Leu, da imam malo vremena da se upoznam sa njim. Ali više od svega mislim da ona treba vreme sa njim. Večeras nije izgledao kao neko ko ju je napustio. Bio je zaštitnički raspoložen i očito je voli.

Polako se izvučem od Meg, lagano da je ne probudim, uzimam telefon iz pantalona i silazim dole dok zovem Lukea. Kasno je, ali oni su verovatno i dalje na prijemu. „Williams,“ Luke odgovara. Čujem bend u pozadini, ljude kako pričaju i smeju se. „Hej, treba mi usluga.“ „Samo reci,“ spremno odgovara, i to me obraduje. Natalie je izabrala dobrog čoveka. „Treba mi Leov broj“ „On je i dalje na bini Will,“ Luke suvo odgovara. „Ne budi pametnjaković.“

206

Dvadeset osmo poglavlje Budim se sa teškom muškom rukom čvrsto obmotanom oko struka, njegov nos uz moj obraz, i velika mišićava noga preko moje noge prebačena.

Uzdišem i meškoljim se, pokušavam da se istegnem a da se ne odvojim od Willa. Tako mi prija, posle prošle noći mi je potrebna njegova blizina.

Skoro me napustio.

I ne mogu da ga krivim. „Dobro jutro,“ promuklo se javlja.

Okrećem glavu i nosom mazim se uz njegov nos i osmehujem. „Jutro.“ „Spavala si dobro?“ pita i čvrsto me grli. „O da. Ti?“ „Jesam. „Volim da se budim sa tobom.“ Naslanja se nazad i zbunjeno me gleda. „Budiš se sa mnom stalno.“ „Ne, ne budim,“ odmahujem. „Ti se uvek probudiš pre mene.“ „Hmmm.“ Ljubi me u teme i povezuje naše prste u isprepletanu masu baš kao što smo ležali pre buđenja. „Da li si dobro?“ pita oprezno. „Da, dobro sam.“ „Dakle,“ počinje sa uzdahom. „Pričaj mi o Leu.“ Mrštim se dok ga gledam, zbunjena odakle sad to. „Već sam ti sve rekla o njemu sinoć.“ „Ne, rekla si mi kako si ga upoznala. Želim da mi pričaš o Leu.“ „Zašto?“ Slegne kao da to nije ništa. „Zovimo to radoznalošću.“ „Will, on mi je kao brat...“ „Stani,“ stavlja mi prst na usne i smeje se razuveravajući me. „Ovo nije takmičenje u pišanju. Zaista sam radoznao da saznam više o njemu.“ Istražujem mu lice, pa pređem rukom preko svog lica i pogledam ga. „U redu, daću ti kratku verziju.“ Will se cereka. „U redu.“ „Ušao je u program socijalnog staranja oko dvanaeste godine, kada su mu oboje roditelja umrli u automobilskoj nesreći. Nije bilo nikoga od porodice ko bi ga preuzeo.“ Uzdahnem kad se Will namršti. „mogao je krenuti stramputicom. Ali on je sebe pronašao u muzici, i onda je dobio mene da se brine, i hvala bogu pa je on toliko tvrdoglav ili naježim se kad pomislim u suprotnom kakav bi haos od života napravio.“ 207

Pročistim grlo, prstom prelazim preko Willovog ramena. „Preselio se u Seatlle kada je napunio osamnaest, naoružan gitarom i i fondom koji je osnovan od novaca od osiguranja koje je dobio posle smrti roditelja. Tako je bio u mogućnosti da mi pomogne i da mi plaća školovanje i u osnovi vodi računa o meni tako dugo. On je pametan momak. I veoma talentovan.“ Nasmešim se sa setom Willu. „Bilo je zabavno pevati sa njim sinoć.“ „Vas dvoje ste sjajni zajedno.“ Klimnem. „Kao da nije prošlo toliko vremena,“ prošapućem. „Nedostajao mi je.“ „Zašto ste izgubili kontakt kada je otišao u L.A.?“ „Jer sam ja derište.“ Kiselo se nasmejem na Willovo mrštenje. „Ne, nisi.“ „O da jesam. Malo sam poludela kad mi je Leo rekao da odlazi za L.A.“ odmahujem. „Ponašala sam se kao dete kad nije po njegovom. Jednostavno nisam želela da ide. I jako me povredilo što nije mi dao mogućnost da idem sa njim.“ „Iz onog što si mi rekla, zvuči kao da je u stvari vodio računa o tebi.“ „Jeste,“ klimam jer se slažem sa njim. „Ali i dalje boli. Volela sam ga a on je otišao. A ja sam bila previše tvrdoglava da ostanem u kontaktu kad je otišao.

A onda kad je bes ishlapio, i ja sam želela da čujem njegov glas, mislila sam da je previše vremena prošlo, i nisam mislila da želi da me više ikad čuje.“ Poslednja rečenica je rečena šapatom i dovela me do suza. „Prilično sam siguran da to nije slučaj,“ Will mrmlja i briše mi suze sa obraza palcem. „Bez obzira koliko glupavo bi se Jules ponela, ja sam uvek želeo da je čujem.“ „Da,“ govorim ne znajući šta drugo da kažem. „Mislim da bismo trebali ustati.“ Will se odmiče od mene i skače sa kreveta, nag i još nerazbuđen. „Mislim da bi trebao dovući svoje seksi dupe nazad u krevet.“ Sa vučijim osmehom povlači pokrivač sa mene. „Jok, ustaj.“ „Hej! Hladno je.“ „Vuci svoje privlačno dupe iz kreveta pod tuš. Imam iznenađenje za tebe.“ Smota ćebe u loptu i baca ga na pod, pa se stušti u kupatilo i čujem da pali tuš. „A šta je sa jutarnjim seksom?“ vičem vesela za njim. „U prokletoj tuš kabini!“ odgovara iz sveg glasa. „Misliš, možemo imati jutarnji seks u tuš kabini?“ vičem nazad.

Will se pojavljuje na vratima i naslanja na dovratak, prekrštenih ruku na grudima, golišav kao od majke rođen. „Volim kada si nag,“ srećno izjavljujem sa svoje pozicije u krevetu.

208

„Zadovoljan sam što to čujem,“ premešta se u udobniju poziciju kad prebaci jednu nogo ispred druge. „Da li ćeš otići pod tuš svojom voljom ili da te nosim tamo?“ „Zašto si sav pun naredbi ovog jutra?“ smejem se tom stavu. „Ja sam zahtevan svakog juta mala. Sada,“ odgurne se od vrata i lovačkim hodom krene prema krevetu, hvata me za članak, povlači do ivice kreveta, podiže preko jednog ramena i nosi. „Mogu da hodam,“ sva bitna mu kažem i lupim šamar njegovom guzu. „Ali ne dovoljno brzo.“ „Reci mi o tom iznenađenju,“ ponovo mu šljapnem čvrstu guzu pre nego me osovi na noge. „Ne. Pričala si nešto o seksu pod tušem.“ Uzima gel za tuširanje i pravi penu. „Imaću seks pod tušem sa tobom ako mi kažeš nešto o iznenađenju,“ nudim i moram da se pridržim za tvrde bicepse kad on spusti nasapunjane ruke na moje grudi, preko stomaka niže, završavajući između nogu. „Jesi li sigurna?“ „A šta je bilo pitanje?“

*** „Gde idemo?“ raspitujem se sa suvozačkog mesta Willovog auta. „Videćeš, skoro smo tamo.“ „Ne volim iznenađenja.“ „I sam to počinjem shvatati. Ti si baš loša u tome da zaćutiš i pustiš me sa radim šta sam zamislio slatko moje.“ „Nisi mi uopšte trebao reći da imaš iznenađenje za mene.“ „Lekcija naučena,“ parkira se ispred restorana koji ima omlet od dvanaest jaja. „Iznenađenje je doručak?“ radoznala sam sa sve izdignutim obrvama. „Ućuti Megan.“ Izlazi iz kola i otvara mi vrata, izvlaći me za ruku, oko struka grli i jako poljubi, baš tu na trotoaru. „Na ovaj način me možeš ućutati kad god želiš moja fudbalska zvezdo.“ Namigne i povede me u restoran, kroz ušuškan lobi, u zadnji deo gde sedi neki momak leđima okrenut ostatku prostorije, kapa na glavi, jakna obučena, tetovirane ruke drže šoljicu kafe.

Leo. 209

Moj šokiran pogled traži Willov i on se samo znalački smeši.

Leo se osvrne ka nama i obraduje, ustane i pruži Willu ruku. „Hej čoveče.“ „Hej. Ostaviću vas da nadoknadite neke priče. Da li možeš da Meg odvezeš kući kad završite druženje?“ „Ti odlaziš?“ leptirići luduju u mom stomaku dok ga to pitam. „Ja sam ovde peti točak, a i onako neću razumeti neke interne šale.“ Pomazi me rukom po obrazu i nagne se da mi šapne u uvo, „Bićeš dobro. Volim te. Zovi me ako ti trebam.“ „I ja tebe volim.“ Odgovaram i gledam kako odlazi iz restorana. „Sedi,“ Leo pokazuje rukom na drugu stranu stola, i ja automatski se skljokam pa samo zurim u njega. Kapa mu je povučena nisko na čelo, pokriva pirsing na obrvi. Sive oči su srećne, ali sa rezervom me gleda kao da nije siguran kako ću ja reagovati na njega.

Hvata šoljicu kafe sa obe ruke. „Imaš nove tetovaže na prstima,“ primećujem nerazgovetno. „Ti imaš novu tetovažu na ramenu,“ uzvraća.

Smešim se sad već. „Imam je već neko vreme.“ „Koja je pesma?“ „Usudi se da kreneš“ Klima sa razumevanjem. „Najniža linija?“ „Da.“ Ponovo klima. „Koliko si dugo u gradu?“ pitam očajnički pokušavajući da započnem neku konverzaciju. Nikad nije bilo ovako teško pričati sa njim. Mrzim što je to sada. „Neko vreme. Turneja je gotova i uzeli smo pauzu.“ „Mislila sam da živiš u L.A. sada“ mrštim se. „Imam tamo stan ali mi je nedostajao dom.“ Govori kroz neki poluosmeh i ja ne mogu nego da fiksiram srebrnu alku na usni. Na njemu baš deluje veoma privlačno. „Nedostajala si mi Megi-paj.“ „I ti si meni nedostajao,“ uzdahnem i klimnem konobarici kad mi je ponudila kafu i postavila meni ispred nas. „Izvini.“ „Nije tvoja greška.“ „Da, jeste.“ „Ne, nije. Imao sam tvoj broj. Ni ja tebe nisam nikada nazvao.“ „Zašto?“ pitam ga. „Mislio sam da me ne želiš čuti.“ „Izgleda da oboje nismo bili u pravu,“ pokajnički govorim i osmehijem se. „Znači bićeš ovde neko vreme, jel tako?“ 210

očiju.

„Da. Radiću na novom albumu i pregrupisati se.“ „Dobro.“ „Dakle, Will Montgomery?“ naslanja se na stolicu i gleda me skupljenih

„Da.“ Stidljivo odgvaram pa gledam u kafu. „Voliš ga?“ odmah prelazi na stvar. „Više nego išta.“ PotvrđujemLeo klima, posmatra me. „On te čini srećnom.“ Ovo nije pitanje. „Veoma.“ „Da li je Sylvia još u okolini?“ Oči mi se šire od znenađenja. „Kako si ti...?“ „Nisam glup Megan. Znao sam da joj daješ novac. Da li je još uvek tu negde?“ „Ne, Will je isplatio.“ „Izgleda da on i mene čini srećnim.“ Leo otpija gutljaj kafe i ja se smejem, konačno su mi se leptirići smirili i opuštam se. „Šta je sa tobom? Smirio si se sa nekom obožavateljkom?“ slatko pitam i on me gađa paketićem šećera. „Nema smirivanja. Seks može. Veza, ne.“ „Leo....“ „Ne.“ Lice mu je kao od kamena, i znam da je tema zatvorena. „Tvrdoglavi magarac.“ „Kao i sve ostale žene u zemlji i ti me obožavaš,“ zapilji se u mene i uzme gutljaj kafe, cokne od miline i šeretski se nasmeje. „Drago mi je da vidim da si i dalje skorman.“ Zafrkanski odmahujem glavom srećna što smo ponovo zajedno. „Dakle, reci mi o Willu, i zašto da mu ne prebijem ruku kojom baca jer je takao moju sestru...“

211

Epilog Will Dva meseca kasnije... „Ponovi, zašto nismo unajmili kompaniju za selidbe?“ pitam dok nosim četirihiljaditu kutiju iz kamiona za selidbu u sporednu spavaću sobu. „Jer oni nisu pažljivi. Nemam mnogo stvari, ali to što imam nije mi potrebno da bude razbijeno ili uništeno.“ Meg sedi na podu gostinjske spavaće i pretražuje kutije. „Možeš li nam pomoći da iznesemo sve iz kamiona pre nego što počneš da raspakuješ kutije?“ sa rukama na kukovima pitam. „Hej! Gde ste društvo?“ Caleb i Leo obojica dolaze u gostinjsku sobu namrštenih lica. „A vas dvoje nećete smeti da imate seks dok se kamion ne istovari,“ Caleb pokazuje na nas dvoje. „Druže, pa to je moja sestra,“ Leo prekršta ruke preko grudi ratoborno i Meg se smeje. „Dođi,“ pružam ruku ka njoj i povlačim je na noge. „Krećemo lenja vrećo kostiju.“ Sva braća su na istovaru kamiona, devojke nas usmeravaju gde da spustimo kutije, kao da smo svi nepismeni pa ne vidimo da piše npr. kupatilo na nekoj od kutija. Žele uvek žele da nam naređuju okolo naokolo.

Volim ih.

Megan se pridružuje Nat u kuhinji spajajući svoje stvari sa mojima, i moje grudi se nadimaju od sreće. Trebalo mi je šest dugih nedelja ali napokon sam je nagovorio da se preseli kod mene. „Znaš,“ Meg se obraća svima i nikome u sobi. „Niste svi morali da dolazite da pomažete. Nemam tako mnogo stvari. Leo i Will su mogli da prebace te velike stvari.“ „Hvala mnogo što si me izdvojila kao volontera,“ Leo u pola glasa se buni. „I ponovo, zašti nismo unajmili momke za seldbu?“ 212

„To sam i ja rekao,“ podržim ga i obojica dobijemo po „onaj“ pogled od Meg. Izgleda tako poželjno kada je iritiram. „Pa, Sam,“ Leo se šarmerski smeje. „Pitao sam se da li bi volela da te odvedem negde da ti izvade taj štap iz dupeta?“ Devojka se zagrcne a Lukeove oči očvrsnu poput kamena, ali baš sekund pre nego je krenuo da Lea istrese iz gaća, Sam se smeje i odmahuje glavom. „Ne, volim moj štap baš tamo gde je sada.“ „Javi mi ako se predomisliš.“ „Ti ćeš prvi saznati.“ I na to ona zabije ekser u moj zid i okači sliku što joj je bila kraj nogu. „Ali samo da se zna, ja ne izlazim sa poznatima.“ „Ni ja,“ Leo namigne i odgega se u kuhinju, izvadi pivo iz frižidera i otpije gutljaj. Sve mu se devojke osmehuju od uva do uva, i samo da se zna, ja želim da mu bacim petaka, pohvalim ga.

Nema šanse da se pakao zaledi pa da bi ona izašla sa njim. Konačno, svi odlaze nakon čini mi se dana i dana što su bili ovde. Zahvaljujem se svakome na pomoći i pratim ih do kola pa svako u svoja ulazi i odlazi, zatvaram ulazna vrata i potražim svoju devojku.

Ponovo je u gostinjskoj sobi, na podu, čeprka po istoj kutiji od malopre. „Šta to tražiš?“ naslanjam se na dovratak i pitam. Deluje mi tako mlado dok sedi na podu u mom starom dresu i crnim joga pantalonama, kose vezane u konjski rep i bez šminke. „Našla sam ove svoje slike koje je Nat napravila kada smo bili na koledžu.“ Lista kroz fotografije, i mršti se zbunjeno i onda me lupi spoznaja.

Natalie pravi samo aktove.

Slike nage Megan. „Pokaži mi.“ Odgurnem se od vrata i spustim na pod iza nje, noge raširim sa svake tako da sedi između njih i povučem je bliže sebi.

I onda se moj svet zamrzao.

Fotografije su crno-bele. Meg drži svoju gitaru i ne nosi ni komadić odeće. „Jebote,“ lagano ih lista a ja mrmljam sebi u bradu. Tamo mora da je preko dvadeset fotografija, Meg u raznim pozama sa gitarom. Kosa joj spuštena, uokvirava lice. Tada je bila mršavija, na onaj način na koji žene budu

213

kada im se telo menja iz tinejdžerke u ženu. Draži mi je njen izgled sada sa okruglim grudima i oblim kukovima, ali dovraga, čak i tada je oduzimala dah. „Koliko si imala godina?“ pitam je. „Devetnaest,“ stidljivo odgovara gledajući slike.

Dolazi do zadnje. Sedi skrštenih nogu na krevetu prekrivenom belim čaršavom koji je sav zgužvan. Ruke su joj obmotane oko gitare, i ona je kompletno polriva, ali ova fotografija je od svih za mene najviše seksi. Lice joj je ozbiljno, oči široko raširene i gledaju u kameru, a ona grize donju usnu. „Da li mogu ovo da zadržim?“ „Naravno, možeš ih sve zadržati.“ „Zaista?“ gladim joj rukom nadlakticu i ljubim u vat, baš ispod uha.

Siguran sam da može osetiti koliko su me te fotografije napalile. „Ne trebaju mi.“ Oslanja se na mene i milo lice meni okreće. Prelazim prstom preko obraza i ljubim joj nos, rupicu pa onda usne. „Prelepa si Megan. I tada ali sada još više.“ „Drago mi je da tako misliš.“ „Drago mi je da si ti ovde, u našem domu sa mnom.“ Osmehuje se široko, oči joj zrače srećom, i ja ću uraditi sve što je potrebno da ta sreća tu i ostane do kraja njenog života. „I meni je drago. Da li možemo da se skinemo i budemo goli?“ „Mislio sam da nećeš nikad pitati, dušo.“

214