Kraljevstvo snova mr x

Kraljevstvo snova

MR. X

„Kazna je pravda za nepravedne.“ - Sveti Avgustin Prolog Jay Četvrtak, 15. avgust 2013., 22:30

Život nije beskonačan. Svaki put kojim krenemo se završava ili produžava.

Milioni i miloni puteva prostiru se ispred nas, a mi biramo samo jedan. Svaki korak koji preduzmemo podrazumeva presecanje potencijalnog puta. Svi putevi nestaju jedan po jedan. Izbor ne može biti promenjen. Neophodno je prihvatanje posledica, ali je nemogude za vedinu, uključujudi mene. Život je niz događaja. Svaki događaj vodi drugom. Jedan čovek. Jedan izbor.

Jedno smrtonosno oružje. Sve se svodi do ovog trenutka. Pištolj koji čovek drži uperen je u moju glavu. Pištolj koji bi mogao okončati život u trenu.

Ovaj čovek želi da me ubije, a ja ne znam zašto.

U cilju da preživim, moram predi ovaj test. Moram da saznam koja priča se krije iza njegovog ožiljka. Verujem da je to moj jedini izlaz. Moj život može da se završi svakog trenutka, a ja to nedu dozvoliti. Boridu se do samog kraja.

Koji god put da odaberem, preživedu.

****

~3~

Kraljevstvo snova X Utorak, 13. avgust 2013., 02:00

Bio je nevin. Ili je bar tako rekao.

Ogrebotine na licu govore mi potpuno drugačiju priču. Ne samo da je đubre, on je takođe lažljivi ološ. Sredom, znam jednu stvar koju radim sa lažovima.

Okredudi nož u ruci, približio sam se za jedan korak. Znoj je curio niz njegovo lice, kosa mu se lepila za čelo. Cvileo je kroz natopljenu krpu u njegovim ustima, gušio se na sopstvene reči. Dok sam okretao oštar nož u ruci, stvarajudi kapljicu krvi na jagodici, moje oči su ga skenirale od glave ka petama. Njegova Adamova jabučica se pomerala u grlu. Očni mišidi su mu se vidljivo naprezali na moju igračku.

Da, igračku.

Imam mnogo igračaka, ni jedna nije jednako bolna, ali neke su zabavnije od ostalih. Pogotovo šrafciger. On mi je jedan od omiljenih.

Ali, avaj, ovo je posao u žurbi, a ovaj švarjcarski nož je jedina stvar koju imam na meniju.

Moja žrtva je duboko udahnula, dok su moje oči gledale u njegove. Strah se očitavao u njima. To me je ostavilo bez daha. Volim taj pogled u njihovim očima, te znojave dlanove, trzanje i grčenje mišida dok pokušavaju da se oslobode.

Uzbuđuje me da ih vidim nemodne, da znaju da mogu da radim sve što poželim.

Da znaju da mogu da vide kako dolaze sve stvari koje du im uraditi. Horor ispunjava njihove vene kada shvate da njihova smrt nede biti brza ved bolna agonija.

Zlobni osmeh na mom licu se pojavio kada sam suzio oči. Uživao sam u trenutku. Svaki korak koji napravim čini da se on sve više previja, ali i on i ja znamo da on ne ide nigde. Čvor koji sam vezao je čvrst. Krv lije sa ivice konopca dok se okrede u sedištu, dok pokušava da pobegne od sudbine. To me zasmejava. ~4~

Kraljevstvo snova Nevin. Kako da ne. Ne postoji nešto poput nevinosti. Ne u ovom svetu.

Spustio sam nož i povukao liniju od njegove šake ka ramenu. Cvileo je u tkaninu, vrteo glavom, ponovo ponavljao reči. „Sada, znaš da nede postati nimalo lakše ako nastaviš da se tako uvijaš.“ Rekao sam.

Jače sam pritisnuo nož i posekao ga po ramenu dok krv nije potekla. Vrištao je i mnogo se tresao, dok sam ja kreirao novih par linija na ramenu. Svaki slededi rez je bio malo dublji. Meso mu se kidalo i krv je samo tekla. Njegovi jauci su bili sve glasniji i glasniji, što me je teralo da nastavim. Volim taj zvuk. Zvuk jecaja agonije dok sam ih sekao. „Movim! Movim! Movim te!“ Čuo sam ga kako preklinje kroz krpu. „Znaš da ne mogu da uradim to.“ Promrmljao sam. „Patidu dug! Kunem se!“ Da plati? On želi da plati?

Podigao sam obrvu i nagnuo se kako bi ga pogledao pravo u oči. „Da platiš?

Ti misliš da je ovo zbog novca?“ „Datu ti sve što poželiš!“ Nasmejao sam se. „Pa, ti stvarno ne znaš o čemu se ovde radi? A ja sam mislio da si lagao.“ „Movim te. Reci mi, mogu sve da popravim.“ „Ne. Prekasno je za to.“ Napravio sam rez od ramena ka drugoj šaci i nasmešio se kada sam video mrlju na pantalonama. Jadan čovek, upišao se. Ne mogu da ga krivim. U stvari, mogu. Kapalo je niz stolicu i uprljao je moje omiljeno mesto za ubijanje. „Tužno. Stvarno tužno, znaš?“ Rekao sam. „Upišao si se.“ Ponovo je zacvileo.

Namrštio sam se, kružio sam nožem okolo i obrisao ga o njegove pantalone. „O, šta du da radim sa tobom?“ ~5~

Kraljevstvo snova „Pusti me, movim te! Kunem se, nedu redi.“ „Hmm...izgledaš pod utiskom da je ovo nešto što može da se reši.“ Nagnuo sam se i zgrabio ga za rame tačno tamo gde je rana. Trgnuo se u stolici od bola. „Nažalost za tebe, to nije taj slučaj.“ Zaškiljio sam u njega. „Baš šteta što ne možeš da se setiš, zato što me to tera da ti kažem. Vidiš, ne volim kada moje žrtve ne znaju šta su uradile pre nego što im isečem lice. Oni moraju da znaju šta su pogrešno uradili kako bi videli da kazna dolazi. Mora postojati neka vrsta morala, znaš? Nekakva vrsta odmazde.“ Osmehnuo sam se i zabio prst u njegovu ranu, kidajudi mu meso.

Cvileo je i ugrizao se za jezik. Krv je tekla iz njegovih usta. „Sada slušaj, ti jebeno đubre. Da li se sedaš večeri pre par meseci kada si otišao na dečje igralište? Sedaš se devojčice u plavoj haljinici? Sedaš se hloroforma u tvom džepu?“ Oči su mu se raširile. Jebote. Zapanjujude je kada shvate zašto su ovde.

Izgleda kao da je malecni deo Boga u mojim rukama. To me još više podiže, hrani moju dušu.

Kada bih samo imao dušu.

Nasmejao sam se, zavtreo glavom i pogledao dole u njegove prepone.

Kapljanje mi je privuklo pažnju. Ovaj jebeni idiot se opet upišao.

Odlučio sam da ga udarim u jaja.

Viknuo je 'aaaaaa' i postao crven poput šara na odedi.

Zaslužio je to. Makar samo zbog nereda na mom imanju.

Ne, zajebi to. Zaslužio je to što je stavio ruke na tu malu devojčicu. Seronje poput njega ne zaslužuju da postoje. „Da, znam sve što si učinio, što je nepovoljno po tebe. Znam sve. To je moj posao. Loše za tebe što je njena porodica bogata. Sredom po mene što sam dobro pladen.“ Podigao sam nož tačno ispred njegovog lica, pokazujudi mu šta je u ponudi.

Tresao se u mestu, suze su mu ispunile oči. „Avvv... sada deš da plačeš? A šta je sa tom jadnom devojčicom? Da li si čuo njene krike kada si se iživljavao na njoj?“ ~6~

Kraljevstvo snova Iako nisam poznavao devojčicu, samo pomisao da neko radi ta sranja maloj devojčici me ljuti. Možda sam ja đubre, ali nisam toliko đubre. Niko ne sme da koristi decu.

Ja iz prve ruke znam šta se radi sa decom.

Bes me je obuzeo i ja sam ga pustio. Sa vatrenom strašdu sam podigao nož i zaboo ga u drugu ruku. Vrištao je tako glasno da mi je zapušio uši. Buka je odjekivala u ovom velikom holu, ali niko ga nede čuti osim mene.

Prsti su mu se zgrčili, a ja mu nisam dao vremena za odmaranje. Izvukao sam nož i dva puta povukao rez kako bih se potpisao na njegovom oku.

Obeležen je za života.

Nije baš da de dugo živeti.

Dok se moja žrtva trzala u stolici i pokušavala da se oslobodi, koraknuo sam unazad i divio se mom radu. Zgrabio sam flašu benzina i pokvasio ga. Uzeo sam cigaretu. Ništa nije dobro poput cigarete nakon dobrog sakadenja.

Gledao sam ga kako se uvrde dok sam vadio upaljač iz džepa i upalio cigaretu.

Trenutak kasnije bacio sam upaljač i ostavio ga u plamenu.

Znak X na njegovom licu goreo je jače od prethodnih koje sam uradio.

Kako lep rad.

~7~

„Ja sam dobra, ali nisam anđeo. Grešim, ali nisam đavo.“ – Marilyn Monroe Poglavlje 1 Jay Četvrtak, 15. avgust 2013., 22:00

Pokaži mi taj novac dušo. To je sve za šta živim. Sve za šta umirem.

Ok, možda ne umirem za njim, ali sam sigurna da du uraditi sve za njega.

Moje telo se uvija uz muziku dok ližem usne kao kurva koja se pretvaram da sam. Čovek iza mene bulji u moje dupe, a ja mu dajem svaki razlog da to upravo radi. Dok sam se savijala namignula sam mu, pokazujudi mu pravi šou. Vilica koja mu je otpala govori mi da mu se sviđa ono što vidi. Kao i mnogim muškarcima.

Znam tačno kako da im dam to što žele, kako da pritisnem prave dugmide i kako da ih nateram da potroše više novca na mene.

Naravno, sve se vrti oko novca.

Mogu da me zovu kako god žele; kurva, striptizeta, drolja, kučka. Ne marim za to. Njihova mišljenja ne govore ništa o meni, a ja zarađujem novac koji mi treba da se izdržavam. Mislim da mi ide dobro za dvadeset tri godine. Zarađujem više od bilo koje druge devojke u tim godinama. Plus, obožavam pažnju. Pažnja je meni kao med pčelama. Obožavam uzbuđenje.

Crvena soba i treptava svetla dovela su me do transa dok igram zavodljivo uz muziku. Njihala sam kukovima napred i nazad, pokazujudi publici najbolje pokrete.

Mnogo sam naduvana, što mi samo povedava uživanje. Iskreno, ne marim ni za ~8~

Kraljevstvo snova šta, a droge mi to omogudavaju. Ne brinem o svetu, i mogu da nastavim da radim ono što želim.

Zagrizla sam usnu i isturila grudi. Zagrlila sam stub i jezikom prešla po njemu.

Znam da zamišljaju da je to njihov kurac; mogu to da im vidim u očima. Sve. Vreme.

Tu je i izbočina u njegovim pantalonama koja postaje sve veda i veda. Ako nastavim da radim ovo, možda du biti u stanju da ga odvedem u moju hotelsku sobu. Dve muve jednim udarcem.

On je promumlao, ustao sa stolice, zakoračio na binu i zagrlio me oko struka.

Jecaj je napustio moja usta, ali više od iznenađenja nego od straha. Menadžer je istupio, gunđao i uperio prst u čoveka. „Skidaj ruke sa nje.“ „U redu je Don, preuzedu.“ Bacio je pogled na mene. „Da li si sigurna Jay? On je ništa drugo osim nevolje.“ „Mogu da se nosim s tim.“ Čovek me je pustio i prošaputao na uvo. „Želim te.“ „Pa, možeš da me imaš bejbi sve dok nastaviš da pladaš.“ „Oh, sve du platiti.“ Zarežao je. Zagrizao je usnu i spustio ruke do mog dupeta i stisnuo ga.

Sklanjala sam jedan po jedan prst i namignula mu. „Sada, sada, prvo idemo u sobu.“ „Želeo sam te još pre nekoliko minuta.“ „Možeš da sačekaš još pet minuta,“ rekla sam i okrenula se. „Don, vradam se za 30 minuta, ok?“ „Neka bude na brzaka.“ Podigla sam palac i uzela ruku od mušterije. „Hajde kauboju.“

~9~

Kraljevstvo snova Krenuli smo ka izlazu gde sam uzela jedan od dugačkih kaputa koji stoje tu za prilike poput ove, gde mi, devojke, moramo da izađemo na ulicu još uvek nosedi kostime. „Pa, kako se zoveš?“ Pitala sam. „Billy.“ Suzila sam oči i zlobno se osmehnula. „Prokletsvo Billy! Pretpostavljam da du dobiti pravog kauboja danas.“ „Možeš da me imaš svakog dana ako želiš.“ Rekao je tihim glasom. „Kladim se bi voleo to. Hm... ti znaš šta je nudim.“ Namignuo je. „Da, znam, madam.“ „Pušenje i drkanje, to je sve što deš dobiti, ok?“ „To je u redu sa mnom.“ Osmehnuo se i pustio da ga odvučem iz kluba.

Moja motelska soba je bila udaljena par blokova što uopšte nije bila slučajnost. Znala sam da kada budem počela da radim za Dona, da de tu biti mnogo više stvari osim plesanja. Samo zato što je ilegalno ovde u Wacou, ne znači da se to uopšte ne dešava. I nije da dajem sebe različitim ljudima ili tako nešto; samo du da mu popušim, ništa više. To je jeftin način da zaradim dodatni dolar ili dva. Ako budem sredna, nabacide i dobru napojnicu. Znala sam kako da ih dobro iscedim finansijski; kao da pijem sok.

Zaustavila sam taksi na ulicu i ušli smo unutra. Billy je pokušao da me ispipa u autu, ali sam pljesnula njegovu ruku svaki put kada je pokušao. Samo zato što može da me pipka u klubu, ne znači da to može da radi svuda. Prvo hodu da vidim malo novca.

Kada smo konačno došli do Town House motela, uzela sam moju uobičajenu sobu broj 7. Pre nego što sam zatvorila vrata, uverila sam se da nas neko nije video. Vlasnik zna šta radimo, ali se pravi lud za to. Ignoriše i čudne buke. Sve dok pladamo sobu i počistimo pre nego što krenemo, sve je u redu. Pretpostavljam da je to zbog nekog korisnog sporazuma koji ima dve devojke iz kluba u kojem radim. Šta god da je to, ja samo kuliram i ne pravim dodatne sporazume kako bih zaradila još novca.

~ 10 ~

Kraljevstvo snova Ovo je jedini način da nahranim svoju zavisnost i olabavim uzde.

Zaključala sam vrata iznutra i stavila ključ između grudi. Billy mi diše za vratom, ruke su mu oko mog struka i polako se pomeraju ka mom dupetu. Frknula sam i okrenula se. Bacila sam kaput. „Nema dodirivanja.“ „Šta?“ rekao je podižudi jednu obrvu. „Prvo, isplata. 50$ za drkanje, 100$ za pušenje.“ Nasmejao se i privukao me bliže. Ruke su mu bile grube i jake, stegnuo me je za leđa. Tvrdoglavo. Zastrašujude. „Ne dušo. Hodu da te jebem.“ Rekao je sa zlobnim osmehom. Ruke su mu se spustile do dupeta. Jako me je stisnuo. Nagnuo se da me poljubi, ali sam ga odgurnula. „Ne, radim samo pušenja i drkanja, to je to. Rekla sam ti i ti se složio. Sada plati ili odlazi.“ Zagroktao je. Njegov smeh me je preplašio na smrt. To nije dobro.

Definitivno nije dobro.

Ja sam inače dobra u čitanju mušterija, tako da ne razumem zašto sam tako nespremna sa ovim. Bilo je nešto u vezi njega zbog čega sam pomislila da du modi ovo uraditi sa njim, ali sada... ne... ovo je pogrešno. „Hajde lutko.“ Trljao je kurac o moje butine, stiskao ga blizu mene, ali sam ga odgurnula. Izraz njegovog lica promenio se sa ekstremne napaljenosti do besa. „Izlazi. Napolje.“ Procedila sam kroz usta i izvukla ključ. Dok sam pokušala da otključam vrata, došao je do mene. „Jebi se. Platio sam ranije, sad mi daj ono što želim.“ Uhvatio me je za ruku i cimnuo. Ključ je ispao na pod.

Vrištala sam kada me je zgrabio za ramena i gurao me ka krevetu. Udarila sam ga otpozadi, borila sam se sa njim, ali je bio previše jak za mene. Zabacila sam glavu pozadi i udarila ga po čelu. Opsovao je i povukao se korak unazad, što mi je dalo prostora da pobegnem. Bacila sam se punom težinom na njega kako bih ga odgurnula i mogla da dođem do vrata. ~ 11 ~

Kraljevstvo snova Jebiga. Jebiga. Jebiga! Moram da odem odavde.

Uzela sam ključ sa poda. Ruke su mi se tresle dok sam pokušavala da ga ubacim. „'ajde, 'ajde, 'ajde ti malo govno!“ „Kučko!“ vikao je. Čula sam kako mi se približava. Sranje.

Uhvatio me je za struk i vukao do kreveta dok sam se ja otimala i grebala, što jače i što brže sam mogla. Njegova krv mi je bila pod noktima, a on je i dalje nastavljao. Oboje nas je okrenuo. Izvrnuo mi je zglob kad me je bacio na krevet.

Bacio se na mene i jednom rukom mi prikovao ruke za krevet, dok je drugom otkopčavao pantalone. „Skidaj se sa mene!“ Vrištala sam i pokušala da ga udarim.

Stavio mi je ruku na vrat i davio me. „Umukni, ti glupa kurvo.“ Jako me je stegnuo da sam jedva disala. Gušedi se, okrenula sam glavu i ugrizla ga koliko god sam mogla. To ga je još više uzbudilo da me uzme protiv moje volje. Rukom mi je pokidao gadice. Telom mi je raširio noge. Osetila sam njegov kurac na butinama. Ne, ne, ne, ovo se ne dešava. Nedu mu dozvoliti!

Skupila sam svu snagu koju sam imala i kolenom ga udarila u jaja. Oštro je udahnuo i zgrčio se, što mi je dalo dovoljno vremena da sklonim njegovu ruku sa grla kako bih disala. Opet sam ga udarila i on je pao na stranu. Skupio se, uhvatio rukama za jaja i valjao po krevetu. „Ti jebeno đubre!“ Skupila sam šaku u pesnicu i udarila ga u stomak. Zvuk koji je izašao iz njegovih usta je ništa u odnosu na ono šta je pokušao da mi uradi.

Brzo sam se okrenula i iz nodnog ormarida izvukla pištolj koji držim tu za situacije poput ove. Jedan klik i on je napunjen, spreman da opali. „Odjebi odavde!“ Rekla sam, skočila sa kreveta i pokazala na vrata. Sa jednim brzim pokretom navukla sam gadice, pošto nisam htela da me to jebeno kopile gleda. Pištolj je uperen u njega, ali su mi se ruke tresle. Slaba sam. Prezirem to.

Završi više s tim. Ovo malo govno zaslužuje da umre.

U trenutku kada je ugledao pištolj raširio je oči i zastao. „Izlazi!“ Vrištala sam, pomerajudi pištolj sa njega na vrata. ~ 12 ~

Kraljevstvo snova Skotrljao se sa kreveta i navukao pantalone. Udarila me je bolna činjenica da me je dodirivao. Da mi je odeda pocepana, i da je pokušao da svoj otpad ubaci u mene. Jebote, sve je sjebano. „Nedu više ponavljati. Izlazi ili du te upravo sada ubiti!“ Vikala sam. „Ok, ok, idem.“ Rekao je šetajudi oko kreveta. Pratila sam svaki njegov pokret pošto znam da se svinjama poput njega ne može verovati. Još uvek može da se predomisli i da pokuša da me napadne.

Videla sam to ranije sa jednom devojkom iz kluba. Jednom je ta devojka flertovala sa mušterijom i znala sam da ga je prevela preko ivice sa plesom u krilu.

Ivica znači da oni nisu sposobni da se pokredu. Muškarci žele više, i nede se zaustaviti dok to ne dobiju. Nismo sve spremne da im pružimo šta su želeli, kao ta devojka. Ona nije želela da daje svoju pičku. Baš kao i ja. Mi im pružamo zadovoljstvo, ali je pička izvan granica. Šteta za nju što nije nosila oružje sa sobom, kao ja. To je bio poslednji dan da sam je videla.

Moj bes se povedao dok mi se prikazala slika Billya kako pokušava da ubaci svoj kurac u mene. Skinula sam štiklu i pogodila ga u glavu. „Požuri govno jedno.“ Okrenuo se i protrljao glavu. „Koji kurac? Odlazim, zar ne?“ „Treba da te ubijem zbog toga što si uradio!“ Dok je Billy ubacivao ključ u bravu neko je pokucao i on se zaledio. Držala sam pištolj uperen u njegovu glavu, vazduh je brzo izlazio iz mojih pluda. Billy se pomerio sa vrata. Vrata su škripnula. Nikad nisam čula da su ta vrata škripala.

Iznenada, vrata su se brzo otvorila, sjajna crna cipela slomila je bravu. Ukočila sam se, drhtavica mi je prošla niz kičmu. Noge su mi se odsekle. Pištolj se pojavio niotkuda. Crna, somotska rukavica ga je držala. Prsti su se pomerili do obarača.

Bam. Nije glasno kao u filmovima. Bio je to tup pucanj, kao da je neko pucao u jastuk. Pucanj je bio mekan. Nepogrešivo, to je pucanj.

U početku nema ništa. Sekunde se čine kao minuti dok stojim ovde tresudi se sa pištoljem u ruci, gledajudi kako se sve odvija. Prsti mi se tresu i ponestaje mi daha. Krv lije iz njegove glave. Billy je pao na zemlju.

~ 13 ~

Kraljevstvo snova Vilica mi je pala, ne verujem svojim očima. Billy je mrtav, a ja nisam ta koja ga je ubila. Pištolj je opalio ponovo i ponovo. Dva pucnja. Jedan tačno između očiju, a drugi u srce. Svaki od njih me vuče dalje od ovog sveta. Čini se kao san, ali ja znam da nije. Volela bih da je tako, kako bih se probudila iz ovog košmara.

Hodu da vrištim, ali ne mogu. Vazduh mi je zastao u grlu i ne mogu da pobegnem. Ne znam ni šta bih trebalo da radim. Zamrzla sam se u mestu dok je misteriozni ubica zakoračio u moju sobu i prikazao mi se. Delavi stranac je nosio crno odelo sa belom kragnom. Linije mastila su virele ispod kragne sa obe strane vrata. Međutim najupečatljivije od svega je ožiljak u obliku X na desnom oku.

Rana, urezana na kožu od pre nekoliko godina, ostavila je haos na licu. Njegovo oko je bilo zamenjeno lažnim metalnim. Izgledalo je kao jezivo upozorenje od strašnih događaja u koje je umešan. Događaja u koje sam i sad ja upetljana.

Ko je ovaj čovek koji je ušao u moju sobu?

Zašto je ovde?

Mogu li da mu verujem?

Njegovo lice se okrenulo sa Billyja na mene. Oko crno kao nod je gledalo u mene. Uznemirila sam se do srži. U početku oba oka su se raširila, a zatim suzila kao da je iznenađen. Zadrhtala sam, pokušavajudi da održim pištolj mirnim, ali sam propala u pokušaju da ga stabilizujem. Pogled u njegovom oku podsetilo me je na priče koje mi je dadilja obično čitala, na priče o đavolu.

Njegovi koraci su bili veliki i brzi kada je krenuo ka meni, ravnodušan na pištolj u mojoj ruci. „Ne približavaj se! Pucadu.“ Upozorila sam ga, ali njegova ruka me je ved čvrsto uhvatila oko ručnog zgloba. Cimnuo me je u stranu i pištolj mi je ispao.

Zacvilela sam kada je pomerio ruku sa mog zgloba na vrat, gušedi me. Obmotala sam prste oko njegovih, očajnički pokušavajudi da se oslobodim, ali ne vredi. On je dvostruko jači od mene, a njegova volja je neprobojna.

Užas me je ispunio kada se pištolj u njegovoj ruci podigao do moje slepoočnice. Hladan metal je bio kao opekotina na mojoj koži. Pogledao me je pravo u oči, njegovo kao ugalj crno oko bilo je ispunjeno jezivom odlučnošdu.

A onda je zastao.

~ 14 ~

Kraljevstvo snova Sekunde prolaze. Tik. Tak. Tik. Tak. Sat na zidu me izluđuje. Smrt stoji na pragu, ali još ne dolazi po mene. Umesto toga, čekam u agoniji straha. Mrzim ovo. „Molim te, nemoj raditi ovo.“ Rekla sam dok su mi usne drhtale.

On ne odgovara; umesto toga, stisak na mom grlu se pojačao. Pokušala sam da gutam, ali umesto toga sam grcala. Moji prsti su i dalje pokušavali da olabave njegov stisak, ali bezuspešno. Preplašena sam, ali i dalje ne mogu da prestanem da se borim.

Zašto želi da me ubije? Šta sam uradila? Ko je on? Zašto me još nije ubio?

Pitanja i razne misli su mi prolazile kroz glavu. Moram da pobegnem. Ne znam zašto. Nikad nisam marila za moj život osim sada, kada je ugrožen. Moji instikti su se povedali.

Oči su mu se suzile, a usne su postala jedna tanka linija kada je gurao pištolj na mom čelu. Gledam u njega, suze su mi ispunile oči. Izgledalo je kao da škrgude zubima, njegovo oko je čas gledalo u moje usne, čas u oči. „Molim te... ne želim da umrem.“ Uspela sam da prošapudem.

Njegove nozdrve su se širile i skupljale. Ispustio je dug uzdah kroz nos.

Njegove oči su gledale u mene kao u jastreba. On ne preusmerava svoju pažnju.

Nešto mi govori da ovo nije normalno. Moj život nije trebalo da se ovako završi.

Trebalo je da se završi do sada.

Stisnuo je usne i prsti su mu se polako sklanjali sa mog vrata. Počela sam da kašljem kada je pritisak uklonjen. Ponovo sam u stanju da dišem. Moja pluda se brzo šire dok usisavam kiseonik, čak i reflekse smeha. Moram da ostanem mirna.

Njegov pištolj je i dalje čvrsto prislonjen na moju slepoočnicu, dok mu druga ruka opušteno visi pored tela. Oba njegova oka imaju ubilački pogled u njima, kao da je zaposednut.

Ili je možda ljut. Ljut na mene? Ne, ne može biti. Ne poznajem ga. „Nemoj me ubiti.“ Rekla sam mirno. Pogledala sam u njega, pokušavajudi da ga nateram da vidi nevinost u meni, iako sam znala da nevinost jedva postoji u meni. Međutim, čak i posle svih stvari koje sam uradila, nisam vredna umiranja.

~ 15 ~

Kraljevstvo snova Njegovo lice je nečitljivo, ali ostavlja dojam da nešto nije u redu. Ovo nije trebalo ovako da bude. Nešto nije u redu, zato što bi me do sada ved ubio. Moram da izvučem neku korist od toga.

Moja ruka, koja se još uvek tresla, počela je da traži pištolj. Pre nego što su ga prsti dotakli, otvorio je usta. „Sedi.“ Njegov glas je pun tame i neizgovorenih reči. Ne tamne poput tečne čokolade, ved tamne poput smrti.

Njegovo oko je kratko bacilo pogled na krevet pored mene dok je malo nagnuo pištolj, samo malo, ali nedovoljno kako bi ga uklonio sa mog čela.

Nedovoljno da me sačuva od smrti ako bi pritisnuo obarač.

Pomerila sam stopala samo onoliko kako bi mi noge bile pored kreveta, ali ne tako da on pomisli da du pokušati da pobegnem. Ne želim da me ubije bez razloga, tako da sam uradila kako je rekao i polako sela na krevet, pazedi da ga ne uznemirim.

Srce mi je brzo kucalo, htelo je da iskoči iz grudi, ali ne smem da mu to pokažem. Moram da budem mirna i da pratim šta radi. Moram da vidim svaki malecni detalj, da zapamtim sve što se dešava i da pronađem način da pobegnem.

Ovaj čovek nije običan čovek; on je ubica. Ne ubica koji ubija razne prolaznike, ved neko ko proučava i izračunava svake njihove pokrete. Neko ko je opasan, zato što ne mari. Mogu to da kažem po načinu na kojeg je ubio Billya, bez trunke kajanja.

Pitam se zašto je označio mene. „Zašto?“ Ne odgovara. Sve što radi je to da drži pištolj uperen u moje lice. Osim toga, malo je udaljeniji od mene nego što je bio ranije, ali ipak još se ne osedam da mogu da se izborim sa ovim. Ovo je drugačije od svega s čim sam se bavila do sada, a bavila sam se svakakvim zajebanim sranjima. „Šta že...“ „Umukni.“ Njegova komanda je kratka i otresita, kao da je ljut na mene.

Uzela sam gutljaj vazduha i zagledala se u tepih. Osedala sam se potpuno van kontrole. Moj pištolj je tačno pored njegovih stopala. Ako samo uspem da ga uzmem, mogla bih da se izborim za slobodu. Ako uspem da ga upucam bilo gde – ~ 16 ~

Kraljevstvo snova u nogu, u stopalo, u jaja što se mene tiče, mogla bih da ga ometem dovoljno dugo da pobegnem.

Kad bih samo mogla da dohvatim pištolj bez rizika da mi rasprši mozak.

U potpunoj tišini sedela sam na krevetu, čekajudi da moj napadač kaže šta želi. Ne razumem zašto je ovde. Ubio je Billya a zatim došao do mene, zašto?

Zašto je ubio Billya a mene ne? Šta je drugačije u vezi mene? Šta želi? Da li je ovde zbog mene? Što više mislim o tome, sve se nemodnije osedam. Verovala sam u život sve dok se ne razbolim od njega. Plesala sam cele nodi, pila svaku vrstu alkohola koja mi je bila dostupna, pušila koliko god sam mogla, iskorišdavala sam sebe i puštala muškarce da me iskorišdavaju, i radila sve stvari koje je Bog zabranio. Mislila sam da to nije važno, zato što je moj život samo moj, i ako moram da ga živim, živedu ga onako kako ja želim.

Sada, više nisam sigurna u to. Moj život visi o koncu, i odjednom postalo mi je jasno da je ono što sam radila upravo razlog zašto se nalazim u ovoj situaciji.

Moji loši izbori i nečasna dela su me doveli do ovog trenutka, trenutka kada unakaženi stranac želi da me ubije.

Verovatno sam to i zaslužila. Šmrcnula sam i progutala suze koje su mi ispunile oči. Patetična sam. Plačljiva vreda govana. Ne bih trebalo da plačem. Pokušavam da zadržim suze na distanci, ali bezuspešno. Koliko god ne želim to da priznam zato što de me to prikazati slabom, a ja prezirem da budem slaba...ne želim da umrem. Želim da živim.

Sve što sam ikada želela je da živim i da se osedam živom.

Sada, više nego inače, shvatila sam da nisam spremna da odustanem. Nisam spremna da dopustim nekome da odluči šta de biti sa mnom. Učinidu sve da sačuvam ono što je moje. Moj početak. Moju sredinu. Moj kraj. Boridu se za to sa svime što imam.

Misteriozni čovek je još jednom duboko udahnuo. Ruke su mu se pomerile, a ja sam postala svesna njegovih pokreta. Protrljao je svoju delavu glavu, izbegavajudi ožiljke, što me iznenađuje jer mu je glava prepuna ožiljaka. To je nešto što sam prisilila sebe da zapamtim. Možda to izgleda poput nečeg ~ 17 ~

Kraljevstvo snova nevažnog, nebitnog, ali nije. Svaki malecni detalj je deo slagalice i jednom kada se sastavi, to de mi pomodi da nađem razlog ovog ludila. Kako bih se spasila, moram da otkrijem tajne koje krije. Kako bih pobegla, moram da iskoristim sve njegove slabe tačke u moju korist. On nije tip koji pušta svoje žrtve da pobegnu kada ih uhvati. Mogu to da kažem na osnovu načina na kojeg je ubio Billya; tri čista pogotka. Hladnog srca, bez nereda, precizno kao što je i mislio. On je planer. Neko ko zna šta radi i koji ima kontrolu sve vreme. Neko ko mora da veruje da je uvek u pripravnosti. Neko kome treba da je sve pod njegovom kontrolom pre nego što se opusti.

Zbog čega me iznenađuje da je odstupio od svog plana. Njegov plan je bio da me ubije. Nije to uradio. Još uvek nije. To je moj izlaz.

Nede me pustiti svojom slobodnom voljom. Moram prvo da ga ubedim da veruje u to.

Još uvek gledam u pištolj na podu, u metal koji možda može da mi spasi život ili da ga prekine. Kucanje sata me čini nemirnom zato što znam da svake sekunde u kojoj ne preduzmem nešto gubim šansu da se spasim. Samo je nekoliko minuta prošlo, a činilo se kao da je večnost prošla. „Prestani. Znam šta radiš. Nede funkcionisati.“ Rekao je, a onda se savio i dalje držedi pištolj uperen u moje lice. Uzeo je pištolj sa poda, a zatim se uspravio.

Podigao ga je do usta, a zatim ga zubima zakočio. Bacio ga je nekoliko metara dalje.

Odjednom, njegov pištolj se pomerio sa mog čela u trenu. Kao munja. Glasno je odjeknulo. Pištolj na podu se razbio u milion komadida, delovi su leteli kroz sobu. Sada kada je ometen, nagnula sam se i pokušala da mu uzmem pištolj.

Udario me je laktom i ja sam se vratila na krevet. „Rekao sam da sedneš!“ Zarežao je. „Ili du i u tebe staviti jedan metak.“ Pištolj se automatski vratio na moje lice. Vrištala sam i pokrila lice rukama, štitedi sebe, iako sam znala da mi to nede pomodi. Prestrašena sam. „Molim te, pusti me. Nisam ništa uradila.“ Trebalo je par sekundi za njega da mi da do znanja da je još uvek u ovoj sobi, pošto su mi oči zatvorene. Ne želim da gledam smrti u oči.

Frknuo je. „To je smešno.“ ~ 18 ~

Kraljevstvo snova Spustila sam ruke i pogledala u njega. „Molim te, sve du uraditi. Samo me pusti.“ „Sumnjam da postoji nešto što bi mogla da učiniš kako bi se spasla. Ved si izgubljena.“ Ne znam šta je time mislio, ali znam da uvek postoji izlaz. „Šta želiš? Da li želiš novac? Ili mene?“ „Ne trebam tvoj novac.“ „Onda šta želiš? Mogu sve da ti dam ako me pustiš. Možeš da me imaš posle ako je to ono što želiš.“ Raširila sam ruke i spustila ih pored mene na krevet, a zatim sam isprsila grudi. „Ti misliš da ja to tražim?“ Nasmejao se. Kao manijak. „Patetična si.“ Njegove reči bole, ali im nedu dozvoliti da dopru do mene. Ne zanima me to što sam mu se dobrovoljno ponudila; hodu da živim. Učinidu sve za to.

Skupila sam se i zamotala ruke oko struka. Odjednom sam se osedala izloženom. Njegovo držanje je pristupačno, ali način na koji drži pištolj je zastašujud. Škrgutao je zubima, kao da udiše vatru. Njegovi prsti su obmotani oko metala, kao da se prisiljava da povuče obarač.

Ali to ne radi. Zašto? Šta ga zaustavlja? „Ako ne planiraš da me ubiješ, molim te... samo me pusti.“ Brujajudi osmeh došao je iz dubine njegovih grudi. „Ko kaže da te nedu ubiti?“ „Zato što bi to uradio do sada da sam tvoj zadatak.“ Procedio je. „Ili jednostavno uživam u trenutku.“ Progutala sam. Jezivo upozorenje iza njegove poruke šalje drhtavicu niz moju kičmu. „Zašto si ga ubio?“ Pitala sam. „Posao.“ „Kakva vrsta posla? Ko tako ubija ljude?“ ~ 19 ~

Kraljevstvo snova „Moj posao. Sada prestani da pričaš.“ „Ne.“ Podigao je obrvu. „Da li ti misliš da je ovo igra?“ „Ne.“ „Da li želiš da umreš?“ „Ne.“ „Onda prestani da postavljaš pitanja.“ „Nedu samo sedeti ovde sa pištoljem uperenim u moju glavu. Ako misliš da sam ja tip devojke koja de sedeti mirno i dutati dok čeka da je njen stražar ubije, pogrešio si.“ Frknuo je i zavrteo glavom. „Oh, ja tačno znam koji si ti tip devojke. Ti si kurva koja de uraditi sve za novac.“ Iako ga ne poznajem, njegove reči su doprle do mene. U pravu je, ali niko nema prava da me naziva tako. „Ja nisam kurva.“ „Ne?“ Približio se. Kapi znoja su klizile niz moju kičmu kada je stao ispred mene i nagnuo se. „Upravo si se ponudila meni kako bih te oslobodio. Ponudila si sebe strancu, ubici, kao kartu za izlazak.“ Zao osmeh se pojavio na njegovom licu. „Koliko god želeo da iskoristim tvoju ponudu, imam druge stvari sada na pameti.“ „Misliš da odlučiš da li da me ubiješ ili ne?“ „Upravo tako.“ Osmeh na njegovom licu je čudno šarmantan. Tek sada sam zaista imala priliku da ga pogledam kako treba. Ožiljak na licu je strašan, ali je star.

Koža oko desnog oka je formirana u obliku slova X, kao da je nešto sprženo na njoj.

Dlake na mom vratu su se nakostrešile.

Podigao je ruku, a ja sam se instiktivno povukla. Njeovi prstu su me uhvatili za bradu i povukli gore kako bih ga pogledala. Miris kože ubrzava otkucaje mog srca. Osedala sam se kao da mi se zapalila koža kada me je dodirnuo. ~ 20 ~

Kraljevstvo snova Prsti su mu se nežno pomerili do obraza, kao da me miluje. Njegovo oko gleda pravo u moje, kao da traži nešto što se tamo ne nalazi.

Pomerila sam glavu. „Ne dodiruj me.“ Zlobni osmeh se pojavio na njegovom licu. „To je zabavno. Mora da sam jedina osoba kojoj si to rekla.“ Htela sam da ga ujedem za prste kada je to rekao, ali znam da de me to uvudi u nevolju, tako da sam dutala i umesto toga škrgutala zubima.

Pročistio je grlo, zakoračio je unazad i dalje držedi pištolj uperen u moje lice.

Pogledao je u sat i protljao glavu. Kao da čeka nešto. Izraz lica mu je mračan.

Izgledao je frustrirano.

Sat mora da ima neke veze sa tim, jer ne može da prestane da gleda u njega, povremeno proveravajudi da li sam ja još uvek ovde. Njegov jezik je kratko ovlažio njegove usne. Nekako mi je privukao pažnju na njega. Ako želim da pobegnem, moram to da učinim pre nego što mi ponestane vremena.

Polako sam ustala sa kreveta, na najsenzualniji način na koji sam mogla, stavljudi fokus na činjenicu da nosim samo gadice i oskudan crveni top iz kluba. On je potpuno krut, ali njegovo oko budno prati svaki moj pokret dok sam išla ka njegovoj senci. Trudim se da ga zavedem očima, lizala sam usne dok sam mu dodirivala ruke i trljala grudi o njega. Lice mu je nepokretno, ne pokazuje mi ni malo interesovanja. Osim kada je jednom trepnuo.

To je moja šansa. Ne trebam da ga zavedem kako bih pobegla. Jedino što mi je potrebno je malecna distrakcija.

Odmah sam pokušala da pobegnem, vrata su mi bila na dohvat ruke.

Trenutak pre nego što sam dodirnula kvaku, zgrabio me je za ruku i odvukao od slobode. „O ne, nedeš.“ Rekao je, povlačedi me za ruke. Stavio mi ih je iza leđa dok me je vukao i bacio na krevet. Krik je pobegao iz mojih usta kada sam pala na dušek.

Raširila sam oči kada sam videla pištolj uperen u moju glavu. „Pozdravi se sa svojim jadnim životom Jay.“

~ 21 ~

„Postoji samo jedno dobro – znanje; i samo jedno zlo – neznanje“ - Socrates Poglavlje 2 X Četvrtak, 15. avgust 2013., 21:00

Proverio sam sat. Još samo 30 minuta dok ne dobijem slededi posao. Još jedno dosadno čisto ubijanje za tajnog klijenta. Mrzim takva ubistva gde nema ništa uzbudljivo, ali barem se isplati dobiti dobre pare.

U blizini je, što je sreda pošto imam malo vremena da dođem ovde i da se malo osvežim. Trebalo bi da se pripremim za posao, mada, za ovu kučku koju čekam je prekasno. Uzdahnuo sam.

Sa klupe sam gledao njen ples oko šipke. Prošlo je dosta vremena otkako sam je poslednji put video uživo, i moram da priznam da me i dalje zaustavlja na putu.

I dalje je fleksibilna kao i uvek, njene duge noge elegantno grle šipku dok visi sa nje. Njena tamno braon kosa prati liniju njenih ramena, naglašavajudi njeno prelepo telo. Način na koji gleda mušterije sa smrtonosnim zavodljivim čokoladnim očima...očaravajude. Znam, zato što sam bio na tačno toj poziciji ranije. U vremenima poput ovog teško je zaboraviti zašto je toliko prezirem.

Jedva čekam da odem odavde.

Muzika je glasna i nervira me, tako da mi je bilo drago kada je Hannah konačno stigla.

~ 22 ~

Kraljevstvo snova „Hej.“ Rekla je, zabacujudi svoju dugačku ravnu plavu kosu iza leđa. „Vau, nisam te videla ovde godinama! Mislila sam da samo želiš da koristiš telefon od sada?“ Klimnuo sam Hannah a zatim pokazao na zadnja vrata. Ne želim da ostanem ovde i da nastavim da pričam. To što sam ovde povedava mi pritisak. To što vidim nju me zbunjuje. Ja se ne zbunjujem. „U redu... obavidemo to pozadi.“ Hannah je rekla i pratila me do izlaza.

Kada smo bili izvan vidokruga mušterije i Dona, upitao sam „Da li si uradila to što sam tražio?“ „Da, trebalo mi je vremena da pronađem jednog i da ga zainteresujem za ideju, ali kada sam mu rekla koliko je zadovoljna bila prethodna mušterija, bio je totalno za plan.“ „Dobro.“ Rekao sam smešedi se. Veoma dobro. „Uveri se da bude težak i grub.“ „Bide, nema sumnje u to.“ Držala je ruke podignutim i lupkala nogom kao gladna vučica. Samo još jedna od onih kurvi.

Nagnuo sam se, uhvatio je za ruke i odveo je do zida. Dah joj je bio ispresecan i oči su joj se raširile kada sam je pribio uza zid. Sa pištoljem naslonjenim na njen stomak, ona nema gde da pobegne. To je glad za krvlju, ali ne želim da se hranim krvlju ljudi koji mi još uvek mogu biti od koristi. „Trebalo bi da si sredna što si još živa.“ Prošaputao sam joj u uvo.

Zadrhtala je, usne su joj izbacile sitne jecaje kada sam se povukao. „Izvestideš me sutra.“ Rekao sam a zatim vratio pištolj u futrolu. „Tada deš dobiti novac, ni dan ranije.“ „Ali uradila sam tačno što si tražio! Ja sam zaradila...“ „Ti nisi ništa uradila.“ Prosiktao sam, i stegnuo joj bradu sa palcem i kažiprstom. „Dao sam ti tvoju drogu. Tvoj novac. Tvoj život. Ti mi ga duguješ. Sve mi duguješ. Ja ti ne dugujem ništa.“ Suze su tekle iz njenih očiju, ali ja nisam mario za to. Patetično je, stvarno. Kao da de plakanje rešiti njen problem.

Upala je u ovaj nered, i ovo je njena krivica što me je uvukla u to. ~ 23 ~

Kraljevstvo snova Pustio sam njenu bradu i zaškiljio kada se još više pribila uza zid pravedi prostor između nas koliko god je to mogude. Protrljala je bradu i prošaputala. „Mislila sam da radim ono što si želeo.“ „Ne želim ništa drugo od tebe osim onoga što ti kažem da uradiš. Dobideš ono što ti dam. Kraj priče. A sada se vrati na posao.“ Plave oči je uperila u pod, levom rukom je trljala desnu. Takav slabid. „Ok...“ Okrenula se i pokušala da ode, ali sam je zgrabio za ruku i zaustavio u tom pokušaju. „Ne pričaj o ovome nikome. Da li si razumela?“ „Nedu gospodine. Nikada.“ Suženim očima sam gledao u njeno lice dok je izgovarala te reči. Mogu da osetim kada te kuje lažu. Sreda po nju da ne laže. Ovog puta...

Pogledao sam u nju sa polu osmehom. „Dobra devojka.“

**** Četvrtak, 15. Avgust 2013., 23:00 Gledajudi Jay kako se vezuje za krevet me jebeno uzbuđuje. Koliko god mrzeo to da priznam, njeno telo me i dalje izaziva. Toliko o tome da imam kontrolu.

Možda je imam pod rukom, ali moj kurac...on ima svoje posebno mišljenje. Moj pištolj nije jedina stvar koja je uperena u nju.

Kada je zavezala noge pogledala je u mene moledim pogledom koji ispoljava strah. To je takav preokret na njoj i istovremeno mrzim da vidim taj njen pogled u mene. Ne volim kad me tako gleda, tačka. Mrzim sve u vezi nje.

Ne postoji mnogo ljudi koje mrzim, ali nju, nju posebno prezirem. „Zaveži svoji levu ruku za nogar od kreveta.“ Zavrteo sam pistoljem, a ona je kratko udahnula kada se okrenuo ka njoj. Zasmejava me kada vidim da se tako ponašaju. Plaše se ovog malenog metala. Trebalo bi da budu više uplašeni od onoga što mogu da im uradim ako bi imao moj alat sa sobom. Nažalost, nije uvek ~ 24 ~

Kraljevstvo snova dobar dan. Uzeo sam flašu viskija sa nodnog ormarida i sipao sebi pide dok sam i dalje držao oko na nju, uveravajudi se da nede pokušati nešto glupo da uradi, kao da pokuša da pobegne. Kao da bi ikad mogla da pobegne iz mog vidokruga.

To je smešno.

Priznajem, ja sam seronja. Da li marim za to? Ni za milion godina. Radim to što radim zato što volim da vidim stah u njihovim očima pre nego što ih ubijem.

Volim uzbuđenje pripreme ubistava, misledi o svim načinima od kojih du ih naterati da vrište u agoniji. Naravno, njihova smrt nije jedina stvar u kojoj uživam.

Moja profesija dolazi sa velikom nagradom koju rado koristim. Plivanje u zlatu znači ubijanje par ljudi tu i tamo. Ne može svako živeti tako. Može se redi da imam prilično dosta srede. Ili sam samo jednostavno pametan. Verovatno je kombinacija oba pošto sam izabrao ovaj put. Nikad ne bih izabrao ovaj put da nije bilo...nje.

Zavezala je poslednji čvor oko njenog zgloba. Pogledala je u mene. Njen pogled je bio hladan i bezosedajan. Zatvorila je sve oko sebe, kao da planira da me ubije. Sviđa mi se to. Podseda me na mene.

Spustio sam viski na nodni ormarid i podigao pištolj. Došao sam do nje i pištoljom joj ukazao da legne na krevet. „Molim te...“ preklinjala je. „Šššš.“ Stavio sam prst na usne. „Ne želiš da kažeš nešto zbog čega deš požaliti.“ Nagnuo sam se i ispitao čvorove da li su dobro zavezani. To je uže lošeg kvaliteta, jedan koji stalno nosim sa sobom, ali nisam sklon njemu. To je neka vrsta hitnog užeta i rastužuje me kada moram da ga koristim zato što mi se ne sviđa. Radije bih da na njoj iskoristim nešto lepše. Ne da ona to ne zaslužuje, ali ipak, volim kada su mi radovi lepi. Kao komad umetnosti.

Usne su joj se razdvojile. „Pusti me...“ Cimnuo sam uže. Kratak jecaj je izašao iz njenih usta. Trebalo bi da pazi na jezik. Loše stvari dolaze od njega. „Kao što sam rekao...zaveži.“ „Ali zašto? Zašto ja? Kako znaš moje ime?“ Iznenadni teror u njenim očima privukao mi je pažnju. Hladna groznica u njihovim telima, isprekidani dah, ritam srca koji preskače. Volim da ih gledam nemodne.

Osim sada. ~ 25 ~

Kraljevstvo snova Sa njom je nešto drugačije.

Zaustavila me je u mojim namerama i učinila da se setim zašto je toliko prezirem. Zašto sam ja ono što sam. Zašto me se ne seda.

Mrzim taj deo.

Povukao sam čvršde uže sve dok nije više mogla da pomera zglob. Njena vilica je stisnuta i njene usne izgledaju kao u proždrljivog psa koji čeka da odgrize glavu nekome. Veličanstveno.

Nasmešio sam joj se i otišao do njenih nogu gde sam i tu učvrstio čvorove, sve vreme držedi kontakt očima. Hodu da vidi kako uživam u u njenom meškoljenju i hodu da vidi kako ne može niko da je oslobodi osim mene; nekoga koga ona prezire i koga se plaši. Baš šteta što se ne seda koliko ja prezirem nju više nego što de ona mene ikad mrzeti.

To je još vedi razlog da je držim zavezanu ovde. Trebalo bi da pati; zaslužuje to.

Iako nikad nisam zamišljao da du se ponašati ovako, sigurno du je preplašiti na smrt gledajudi je ovako. Sada ja treba da učestvujem. „Da li ti je udobno mala ptičice?“ Pitao sam i otišao do druge strane kreveta. „Jebi se.“ „Sada, pa, mislio sam da smo ved ustanovili da to nije svrha ovog upada.“ „Pa šta onda koji đavo želiš od mene? Da li si ovde da bi me gledao kako masturbiram? Da li si ovde da bi me ubio? Da li deš sesti ovde i čekati da ti priznam sve moje najmračnije tajne? Ili želiš da malo otplešem za tebe?“ Razmišljala je. „Zato što sam sigurna da nemaš pojma šta radiš ovde u mojoj sobi, pokušavajudi da mi razneseš mozak!“ Nasmejao sam se i zavrteo glavom na njen ispad. Uhvatio sam je za drugu ruku i pričvrstio za uzglavlje kreveta i time joj vezao poslednji slobodni ud. Čvrsto sam stezao sve dok nije zacvilela od bola. Rekao sam. „Ništa od toga.“ Namignuo sam. „Ili možda sve od toga.“ „O, jebi se! Ne zaslužuješ ništa od toga. Šta sam ti ja ikada učinila?“ Frknuo sam, zuredi u nju. Njene oči su govorile istinu. „Ne sedaš se, zar ne?“ ~ 26 ~

Kraljevstvo snova Oči su joj se raširile i usta rastvorila. Trebalo joj je par sekundi da odgovori. „Da se sedam čega?“ „Svega.“ Zgrabio sam je za kosu i prisilo da me pogleda. Da dobro pogleda užasne ožiljke na mom licu. Da prihvati sudbinu koja je de joj biti data baš kao što je ona meni priredila.

Vreme nije imalo nikakvog efekta na njoj. I dalje je prelepa, zavodnica, grešna plesačica, divlja devojka, a ja sam i dalje čudovište u koje me je pretvorila.

Ništa se nije promenilo. Ona je bila jedina stvar na mom umu, a i dalje je. Sve što sam želeo za nju je da bude moja; sada želim da bude mrtva. Čak i posle ovoliko godina, ove oluje, sva mržnja, sva ljubomora u meni je nestala. Samo sam postao jači.

Međutim, moja želja želi da je nauči pameti. Da joj pokaže šta je mogla da ima.

Tako da, stegnuo sam je jako sve dok je ne zaboli, a zatim sam čvrsto spustio usne na njeno čelo.

Bila je slatka kao što se sedam da je bila.

Sve dok nije pokazala očnjake. Šok od bola iskrivilo mi je usta. Metalni ukus ulazi mi u grlo. Povukao sam se.

Kučka me je ujela.

Suzio sam oči i uhvatio je za bradu. „Loša devojka.“ Pljunula mi je u lice.

Skinuo sam pljuvačku i razmazao joj po obrazima i usnama. Pobrinuo sam se da očistim ruku na njenom licu. „Ti si jedna mala prljava, da li znaš to? Da sam želeo tvoju pljuvačku stavio bih ti kurac ispred usta.“ Nasmešio sam se. Ima usne savršene za pušenje i lice koje želi da bude jebano. Na trenutak sam promislio o toj opciji. „Jebi se!“ rekla je, izvlačedi me iz mojih misli, ~ 27 ~

Kraljevstvo snova Takva vulgarna usta. To je dosadno.

Duboko sam udahnuo i pogledao u nju. Obrzazi su joj crveni i grudi ružičaste.

To je znak nevolje. Ili znak uzbuđenja. Ne mogu redi da ne osedam to. Samo jedan poljubac me je podsetio koliko mi nedostaje i koliko joj zavidim na tome što je uzela od mene.

Otcepio sam parče zavese i uvrnuo ga. Zatim sam joj ga stavio na usta i zavezao iza glave. Njeni zubi nede pocepati ovaj materijal. Uspravio sam se i otišao do stolice pored stočida. Okrenuo sam se i divio svom radu. Pa, na neki način. To je delimično njen rad, ali je dobila instrukcije od mene, tako da je to moj rad. Škrgutala je zubima, uvrtala zglobovima i vrtela se kao da de se osloboditi.

Ništa je nede osloboditi. Naročito ne sada kada sam opet ušao u njen život.

Jebote, još ne mogu da poverujem da sam naleteo na nju u ovoj sobi.

Očekivao sam neku drugu devojku, a umesto toga našao sam nju. Sudbina se na šaljiv način igra sa životima ljudi. Skoro da je jadno. Međutim, nedu dozvoliti da me to ometa. Ne ovog puta. Nedu dozvoliti ovome da bude bolji od mene.

Pištolj je opet u mojoj ruci. Njeno cviljenje mi ispunjava uši ali ja sam ozbiljan.

Njene oči se nalaze između pištolja i mene, dok su moje oči uperene u njene. Želim da vidi trenutak kada du izbrisati njeno postojanje i kada pređe iz ovog života u slededi. Podižem pištolj i upirem ga u njenu glavu. Prsti su mi na obaraču, spremni da ispale završni udarac. Ona mora da umre. To nije ono što sam želeo, ali to mora biti učinjeno. Pretpostavljam da je našem vremenu za igru došao kraj.

Znao sam da de to morati da se završi negde, ali nisam znao da de to biti ovako brzo. Gledajudi je tamo kako leži tera me da se setim svih stvari koje bih voleo da sam zaboravio, kao što je ona.

Stegnuo sam zube, duboko udahnuo i fokusirao se na njeno lice. Ona me se ne seda. Mrzim je zbog toga zato što nije trebalo to da zaboravi. Sve je njena krivica.

Međutim, kada sam pogledao u njene oči, ne vidim ono šta sam mislio da du videti. Nije nevina, ali ona zna. Njene oči su pune kajanja. Mislio sam da du videti strah, ljutnju ili bol, ali umesto toga vidim kako želi da bude brzo gotovo. Mogu da to okončam upravo sada. Mogu da povučem obarač i stavim kraj na sve ovo.

Sve. Osim mene. ~ 28 ~

Kraljevstvo snova Mogu, ali nedu.

Nekako, ovo je jedina stvar koju ne mogu da uradim. Nakon svih stvari koje je prouzrokovala ne želim da to završim ovako. Želim da produžim njenu patnju. Ne zaslužuje moju milost, ali moram da razmislim o tome.

Da li je stvarno želim mrtvu? Ili samo propisno kažnjenu?

I dalje ne verujem da je ovo moj zadatak.

Gledajudi njene suze na obrazima pročistio sam grlo i spustio pištolj. Grudi su joj porasle, vazduh je ušao u kratkim udisajima dok je treptajudi sklanjala suze. „Nedeš da me ubiješ?“ Promrmljala je kroz tkaninu. „Pretpostavljam da deš još malo morati da sačekaš.“ Rekao sam i vratio se u stolicu. Zavalio sam se, zgrabio čašu viskija i progutao sve u jednom gutljaju.

Prokletstvo, postao sam pičkica. Trebalo bi da uradim nešto u vezi toga, ali prvo moram da odlučim koji izbor da napravim.

Protrljao sam čelo i proverio sat. Ostalo je još samo šest sati dok Antonio ne dođe. Sranje. Samo šest sati da odlučim šta da uradim. Šest sati da odlučim o njenoj sudbini. Koji god izbor da napravim, ovo se nede završiti dobro. Oba naša života su ugrožena onog trenutka kada sam zakoračio u ovu sobu.

Ostalo je samo još jedno pitanje: Ko de se prvi predati?

~ 29 ~

„Prvi korak ka uspehu je kada odbijete da budete zatvorenik okoline u kojoj se nađete.“ – Mark Caine Poglavlje 3 Jay Četvrtak, 15. avgust 2013., 23:30

Nešto ga zadržava. Ne znam šta i ne znam zašto, ali du saznati.

Stalno proverava sat, vrti se u stolici dok me gleda kako ležim ovde, postajudi sva pospana i usrana. Baš je jebeno dosadno kad ne možeš da se pomeraš. Dobro me je zavezao. Pretpostavljam da ne želi da opet pokušam da pobegnem, što znači da je jednostavno ometen i da taktika za beg nede više raditi na njemu. On je prepametan. Ako želim da pobegnem moram da slušam sve i da ubacim crv sumnje u njega kako ne bi mogao da uradi ništa drugo osim da me oslobodi. On to mora sam da zaželi i mislim da se to ved događa. Nije me ubio. On me je poljubio.

To mora biti poljubac.

On zna moje ime, ali ja ne znam njegovo. Kaže da ga se ne sedam, ali zašto bi? Šta on to zna što ja ne znam?

Ako želim da preživim ovo moram da igram na kartu njegovih osedanja. Da se igram sa njegovim srcem, ako ga uopšte ima. Očigledno, tu je nešto što mi ne govori i to je jedina stvar koja ga zadržava da me ne ubije. Moram da radim sve što mi kaže; možda de me to osloboditi. Onaj poljubac mu je nešto značio. Nešto je značio i meni iako nemam pojma šta. Osedam kako sam ved trebala da znam šta je taj poljubac značio. Kao da je zakopano duboko u mom mozgu i pokušava da pobegne. Nešto nedostaje. ~ 30 ~

Kraljevstvo snova Odjednom, vid mi zamagljuje. Tu je i ogromna glavobolja koju imam poslednjih par minuta koja nimalo ne pomaže da mi se vid fokusira. Osedam se kao da du eksplodirati. Sve o čemu mogu da mislim je kada du dobiti svoju dozu.

Znam šta je uzrok tome. Povlačenje.

Sranje, zašto sam uzela moju poslednju dozu odavno?

Znoj lije niz moje grudi i noge. Postaje tako vrude, osedam se kao da vulkan eruptira odmah pored mene. Prokletstvo, mrzim ovaj osedaj. A najgora stvar je što ne mogu da uradim ništa povodom toga. Moje stvari su u kupatilu, ali ne mogu da ustanem. „Šta nije u redu?“ Pitao je.

Prestala sam da se vrpoljim. „Ništa.“ Ne želim da mu kažem, zato što može da to iskoristi protiv mene.

Gledao me iskosa tim tamnim očima. Čeka da mu kažem. Možda mogu da iskoristim ovo. „Moram da piškim.“ Rekla sam.

Obrve su mu se podigle na tako drzak način da sam poželela da ga udarim. „Da li me zajebavaš?“ „Ne. Da li želiš da pišam na krevet?“ Trepnuo je par puta, tiho me procenjujudi. Onda je uzdahnuo i ustao sa stolice i uzeo pištolj dok je hodao ka meni. Jedan po jedan, polako je odvezivao čvorove dok je neprestano gledao u mene. Njegov pogled me proganja ali istovremeno i zaustavlja moje namere za kretanje. Mislim da zna.

Pogled u njegovom pravom oku je jednostavno...zahtevan.

On me kontroliše tim okom.

Njegove kožne rukavice zadržavaju se na mojoj koži dok mi oslobađa noge.

Njegova ruka se krede uz moju nogu. Ona je mekana i nežna, kao da uvažava obline mog tela. Nekako me bocka nešto kada me dotakne. Usisala sam vazduh kada je prošao niz moje grudi. „Nemoj.“ ~ 31 ~

Kraljevstvo snova „Zašto? Znam da to voliš.“ Zagrizla sam donju usnu, osedajudi se izdano od mog sopstvenog tela. Ne želim da volim to šta god mi radi, ali moje telo reaguje na njegov dodir bez mog pristanka. Naježila sam se tamo gde me je dodirnuo i osedala sam se kao da mi koža gori.

Nagnuo se i odvezao mi ruku. „Koliko god ne želiš da priznaš, znaš da ima nečega između nas. Nešto osedaš, ali ne možeš da se setiš.“ „Nema ničega između nas.“ Odmah sam reagovala. Ne želim da mu odam utisak da sam laka. Usne su mu se izvile u osmeh, baš kao pre. Tada je podigao pištolj. „Ustaj.“ „Ali nisi mi odvezao drugu ruku.“ „Možeš sama to da uradiš.“ Zamahnuo je pištolj kao da je u žurbi.

Radila sam na tome da odvežem čvor. Bilo je teško sa jednom rukom, ali sam uspela. Zglobovi na rukama i nogama bili su crveni i boleli su. Srce mi je lupalo dok sam polako spuštala noge sa kreveta. Plašim se da de me upucati ako napravim nagli pokret. Ako ne umrem od toga, sigurna sam da de boleti kao đavo. Radije bih sprečila to.

On stoji na vratima, mirno drži pištolj dok hodam ka kupatilu. Znam da sada ne mogu da napravim neki potez. Osim toga, jebeno sam slaba sa ovim siptomima odvikavanja. Ne mogu biti slaba u prisustvu čoveka koji drži pištolj.

Polako sam otvorila vrata i ušla unutra. Okrenula sam se i pogledala u njega, čekajudi da mi kaže da je u redu da zatvorim vrata. Umesto toga, on se kretao ka meni i zastao na pragu vrata. „Mogu li sada da piškim?“ „Da, možeš.“ „Onda bih volela da zatvoriš vrata molim te.“ „Možeš da piškiš i sa otvorenim vratima.“ Frknula sam. „Ne mogu to da uradim ako me gledaš.“ „Onda uopšte nedeš pišati.“ ~ 32 ~

Kraljevstvo snova Uzdahnula sam i stegnula šake. Njegov drzak polu osmeh tera me da ga udarim. „Nemoj mi redi da se plašiš da stranci gledaju tvoju pičku. Ona se prikazuje na izvol'te tvojim plesom u klubu.“ „Šta? Ne, ne radim to. Možda sam plesačica, striptizeta i povremeno kurva, ali nikad nemam seks i ne pokazujem pičku. Pička je van granica.“ Zlobno se osmehuo. „Videdemo u vezi toga.“ Usta su mi se raširila i morala sam da se zaustavim da ga ne udarim u lice.

Bože, pesnice su mi spremne. „Hodeš li da pišaš ili nedeš?“ Rekao je.

Okrenula sam se. „U redu.“ Spustila sam gadice i brzo sela kako ne bi video sve, mada po izgledu njegovog lica, čini mi se da je prekasno. Sranje.

Okrenem glavu od njega i umesto toga pogledam u zid. Nedu da se osedam posramljeno zbog njega. Nedu dozvoliti to. Kada sam krenula da uzmem toalet papir primetila sam da je gledao unaokolo. To me je iznenadilo pošto sam očekivala da de me gledati celo vreme i biti kreten kakav jeste. Možda ima trunke dostojanstva u njemu posle svega.

Kada sam uzela rolnu, otkrila sam stvari sa kojima se fiksam. Sve je nestalo.

Um mi je potpuno prazan zato što sve o čemu mogu da mislim je da se nafiksam.

Moje telo žudi za zavisnošdu, i ja moram da mu ga pružim.

Tako da sam zgrabila drogu, napravila linijicu na nozi i ušmrknula je.

U trenutku kada je čuo, zakoračio je unutra. „Ti jebena lažljivice.“ Istrgnuo mi je sve iz ruku i uperio pištolj u mene. „Ne!“ Vrisnula sam, boredi se s njim za droge. „Patetična si.“ Rekao je.

Ne zanima me šta on govori. Bacila sam se za pištolj, ali ga je povukao iz mog domašaja. Pala sam na pod sa gadicama oko članaka.

Nasmejao se. „Želiš ovo?“ Mahnuo je paketidem ispred mene. „Stvarno šteta mala ptičice. Sada je moje.“ Uperio je pištolj u mene i rekao. „Diži se.“ ~ 33 ~

Kraljevstvo snova Nespretno sam podigla gadice i vratila ih na dupe pre nego što sam se uspuzala sa poda. U ogledalu koje se nalazilo sa strane videla sam da sam u kompletnom neredu, što je nešto na šta sam navikla. Međutim, kada on to kaže, to boli. Ne znam zašto. Možda zato što je rekao da me zna. Kao da sam postojala nekad pre svog ovog sranja kakva sam sada. Šta god da je, nije važno. Zaglavljena sam ovde sa ovim čovekom koji još razmišlja šta da radi sa mnom. Da li du biti ubijena ili ne, je potpuno van moje kontrole, ali znam da imam efekta na njega do neke granice. Ne da mi je to od koristi sada. Ved sam nafiksana i ne marim šta de se desiti sa mnom. Sve dok ostanem u ovom transu, čak i ako umrem, bidu dobro.

****

Povukao je uže i čvrsto ga vezao za uzglavlje kreveta. Moj um se ved nalazi u zemlji čuda gde je sve slatko i gde magična duga klizi niz oblake. Smešan osmeh je na mom licu. Možda zbog ovih smešnih stvari o kojima mislim ili možda zato što me ponovo dodiruje.

Uže nije čvrsto zavezano kao ranije. Seo je pored mene i uhvatio me za obraze kako bih ga pogledala. „Bila si nevaljala.“ Zakikotala sam se. „Znam da ti ovo izgleda smešno, ali nisi u pravu. Trebala si da ideš da piškiš i to je to. Uzimanje droge nije bilo deo dogovora.“ „Kog dogovora?“ Rekla sam frkdudi. „Da deš me slušati, a ja du ti zauzvrat dati ono što je potrebno.“ Opet sam prasnula u smeh. „Ne trebam ništa od tebe.“ Njegov stisak je odjednom očvrsnuo i usne su mu se skupile u tanku liniju. „Tvoj život. Želiš ga. On je moj. Mogu da ti ga oduzmem svakog trenutka ako to poželim.“ Otpustio je stisak. „I nemoj da zaboraviš na to.“ „A opet nisi ga oduzeo.“ Rekla sam. ~ 34 ~

Kraljevstvo snova Umesto da ustane, zastao je. Oči su mu se vratile na moje u pokušaju da vidi kroz veo iza koga sam se sakrila. Rukom je skliznuo uz moju nogu. Dah mi je oklevao. Podigao je obrvu. „Samo zato što ga još uvek nisam uzeo, ne znači da nedu.“ Ruka mu se pomerila do mojih gadica, tačno pored pičke. Pokušala sam da stisnem noge, ali drugom rukom je uhvatio drugu nogu i raširio ih. „Mislio sam da se prvo zabavim. Zaslužio sam to.“ Oči su mi se raširile. „Ne bi to uradio.“ Usne su mu se izvile u osmeh. „Oh, ved sam počeo.“ Oštar bol je prošao kroz moju kožu pre nego što sam registrovala šta se desilo. Njegova ruka udarila me je sa unutrašnje strane bedra, brzo i jako.

Zacvilela sam, ali je stavio ruku preko mojih usta, sprečavajudi zvuke da izlaze. „Ovo je tvoja kazna zbog tvog pokušaja da mi prkosiš.“ Uhvatio me je za bedra i raširio ih. Opet me je pljesnuo. To boli i donosi mi suze na oči, ali ono što najviše mrzim je što taj udarac odjekuje u osetljivim delovima. To da mi se koža oseda kao da gori i da divni trnci prolaze kroz nju, i da moje telo reaguje na to.

Mrzim to.

Suzio je oči i počeo da masira to što je upravo udario. Nagnuo se napred, njegova glava je bila tačno ispred moje. „Mislim da ti se sviđa ovo.“ „Jebi se!“ Počela sam da se vrpoljim, ali me je umirio silovitim rukama. „Možeš da kažeš to, ali tvoje telo misli drugačije, Jay.“ Njegova ruka je skliznula uz moju butinu, samo malo više dok nije dotakao ono mesto koje sam smatrala nedostupnim svima osim meni. Uzdahnula sam kada je stavio palac na moje gadice, tačno na klitoris. „Tako.“ Oblizao je usne. „Nema veze da li se sedaš ili ne. Nije bitno ako te ubijem ili ne. Nije važno da li ti se sviđa ovo ili ne. Tvoje telo to želi. Nemaš izbora osim da to poštuješ, zato što ja imam sada kontrolu. Ja sam jedini koji može da te spasi.“ „Da me spasiš? Nisi uradio ništa osim što si pretio da deš da me ubiješ!“ Zavrtela sam kukovima u pokušaju da umaknem njegovim prstima, ali bezuspešno. ~ 35 ~

Kraljevstvo snova „Tačno. Još nisam odlučio šta du da uradim sa tobom.“ Šta? Znala sam. Nesiguran je oko odlučivanja, ali nemam pojma zašto.

Njegovi prsti su se sklonili sa mog tela. Uzdahnula sam. Nisam sigurna da li je to zbog olakšanja ili zato što mi je telo uzbuđeno. Ne želim to da priznam, ali to je istina. Njegove ruke...osedaj je tako poznat.

Ili to možda kokain govori.

Zatvorila sam oči i duboko udahnula, pokušavajudi da se smirim. Podsetila sam sebe da sam zavezana za ovaj krevet, ostavljena na milost svakom njegovom hiru, i to je ono što moram da uradim, ako želim da preživim. Znam da je ovaj čovek sposoban da me ubije svakog trenutka ako to poželi. Moram da budem oprezna. Moram da mu dam to što želi, kako bih se oslobodila.

Ali šta on to želi? Čujem zveket pištolja pored kreveta, i to me je bolno podsetilo na činjenicu da sam ranjiva i uplašena. Smrt progoni moj um, moje sedanje, a ubrzo sam se vratila u moje detinjstvo. Kratak pogled na nešto nedodirljivo, nešto nestvarno. Žena u crnoj haljini. Njena kestenjasta kosa je talasasta i duga, njene čokoladne oči ispunjene su strahom. Stepenište.

Prisilila sam sebe da otvorim oči.

Srce mi lupa ubrzano, iako nemam ideju zašto je to tako. Trepnula sam nekoliko puta da se uverim da sam još uvek u ovoj sobi, zarobljena, a da je ta slika koju sam videla plod moje mašte. Čovek sa ožiljkom sedi pored mene. Milovao je pištolj, njegov izraz lica činio se praznim dok je gledao napred. Izgleda da nisam jedina koja razmišlja o drugim stvarima. Stvarnost je sranje i oboje je izbegavamo. Pitam se da li ima savest? Da li njegova duša i dalje može da se spasi? Da li mogu da se spasim pre nego mi oduzme život? Pitam se koliko daleko du idi da bih dobila slobodu nazad?

Ako želim da uspem, trebalo bi da znam njegovo ime. Makar samo da znam ime osobe koja želi da me ubije. Kao uspomenu na slededi život. Zaslužujem to da znam. „Kako se zoveš?“ Pitala sam.

~ 36 ~

Kraljevstvo snova Njegove oči su se vratile na moje kao da je povučen iz svojih misli. Pogledao je u mene kao da sam duh koji ga progoni. Njegovo šuplje, lažno oko gleda u mene. Izraz lica mu je bljutav i bez emocija. Zatim su se njegove usne polako rastvorile na neobično senzualnan način. „Možeš da me zoveš Mister X.“ „X?“ „Mister.“ „Mister X...“ Ponovila sam.

Klimnuo je. Namrštila sam se. Pogledala sam u njegovo deformisano oko, ono lažno, i na ogrebotine i ožiljke kojim je prekriveno. To je jedini razlog zašto sebe naziva X. Naravno. Brzo sam skrenula pogled, plašedi se da ako zurim previše da de me kazniti za to.

Pročistio je grlo i počeo da skida rukavice, prst po prst, kao da se sprema za neki dosadan zadatak koji on retko koristi. Gledala sam ga kako to radi pošto nisam imala šta drugo da radim. Kada je crna koža uklonjena, tetovaže su postale vidljive. Crnilo koje pokriva njegovu kožu šalje drhtavicu niz moju kicmu. Lobanje i plemenske tetovaže. Ali najstrašnije od svega su slova na njegovim zglobovima. U tišini sam gledala u njegove prste, pokušavajudi da vidim šta piše. Međutim, njegova ruka je delimično pokrila tekst.

Okrenuo se ka meni i pokušao da se udalji, ali nije. Zgrabio je debe na kraju kreveta i pokrio me preko nogu. „Mislio sam da ti je možda hladno.“ Razmišljao je naglas, a zatim se nasmejao kao da je to smešno.

Ne marim za to. Samo sam gledala u njegove zglobove na kojima su pisale reči 'IDI DO' i na drugoj ruci 'ĐAVOLA'.

Progutala sam knedlu u grlu. Kada me je uhvatio kako gledam u njegove tetovaže, htela sam da pobegnem. Ali naravno, zavezana sam, i ne mogu da mrdam. „To je poruka.“ Rekao je ukazujudi na zglobove. „Poruka za koga?“ Pitala sam.

Zao osmeh se pojavio na njegovom licu. „Za koga god planiram da ubijem.“

~ 37 ~

Kraljevstvo snova Oči su mi se raširile kada je to rekao, i navala adrenalina je prošla kroz moje telo. Bila sam u pravu. On je navikao da ubija ljude. Znala sam da u ovom trenutku imam samo jednu šansu da mu postavim ovo pitanje. Da povežem tačke koje de mi možda pomodi da razumem situaciju i da pronađem izlaz. Njegov ožiljak. Mora da je sve povezano. „Gde si to dobio?“ Pitala sam gledajudi u njegovo oko.

Suzio je oči i opsovao. Glas mu je bio nizak i grub i činio se nestrpljivim, jer sam znala da de me kazniti. Voljna sam da rizikujem. Koliko god me to koštalo, saznadu njegove tajne i iskoristiti ih protiv njega.

~ 38 ~

„Smrt počinje sa prvim udisajem života, a život počinje sa dodirom smrti.“ – John Oxenham Poglavlje 4 X Podigao sam ruku i pogledao u nju. Mišidi su mi skučeni, prsti su poput oštrica zato što sam mogao da je posečem upravo sada. Da želim to. Još nisam siguran, ali ovo njeno pitanje mi je uzburkalo krv. Usuđuje se da me to pita?

Usuđuje se da me pogleda tako? Da istakne jednu moju vidljivu manu nije nešto što vedina ljudi može da priušti sebi a da ne izgubi par prstiju ili oči u tom procesu.

Međutim, ona je drugačija. Znam ko je ona i šta je postala. Znam šta je uradila za mene i svega se sedam. Ona se ne seda. Želim da se seti. Želim da vidim pogled na njenom licu u trenutku kada se sve vrati. Nedu da je ubijem pre nego što je nateram da vidi našu prošlost, našu sadašnjost i našu bududnost. Želim da vidim užas u njenim očima kada shvati da nema ništa. Samo smrt. To nas prati kao parazit, koji se zakačio za naša tela i drži nas bolesnim sve dok se otrgnemo ili umremo. Život je bezvredan. Bolje ga je provesti u slavi, a zatim odbaciti, nego žaliti sve vreme. Ja sam slava, a ona je otpad. Zaslepljena od amnezije. Kako je ironično da ona, devojka koja je uzrok svih mojih muka, pita u vezi ožiljka koji je ona prouzrokovala.

Slegnuo sam ramenima i protresao ih, malo se smejudi. „Nedeš da mi kažeš?“ Pitala je nakon nekog vremena. „Ne.“

~ 39 ~

Kraljevstvo snova Samo razmišljanje u vezi toga vrada mi strašne uspomene koje bih radije zaboravio. Ovaj moj mozak ima iskrivljen smisao za humor. Bez obzira koliko se trudim, izgleda da ne mogu da uklonim ovih poslednjih nekoliko delida duše. Onaj delid koji me drži statičnim, koji me stalno čini besnim. Kontrola je iluzija.

Nemamo nikakav utivaj na našu prošlost, niti na našu bududnost. Samo na našu sadašnjost koja je katastrofalno mala. Trebalo mi je par godina da to shvatim.

Nikad nisam imao priliku da manipulišem mojom sadašnošdu.

Kao sada.

****

Progone me nodne more. Nije važno da li su mi oči zatvorene ili otvorene.

Mržnja me prati gde god da odem. Ova soba...uvek ova soba. Vatra pucketa u daljini. Koža mi se naježila kada ih gledam da idu ka meni. Znam bol koji de ih pratiti. Moram da pobegnem ali ne mogu. Zavezan sam za stolicu, ne mogu nikuda da odem. Moji otmičari su ljudi koje znam, ljudi kojima sam verovao.

Ne više.

Oni pričaju ali ih ne slušam. Oni su otelotvorenje zla, a ja sam učestvovao u svakom njihovom grehu. Sada su me izdali. Ne verujem da sam im dopustio da pobede.

Večna praznina me okružuje kao da me kažnjava na najteži mogudi način.

Nisam mrtav, iako se svakog dana koji prođe osedam manje živim. Lice mi je uništeno. Moj pogled je nestao.

I dalje osedam kako gori.

Petak, 16. avgust 2013., 05:00

Zvuk kucanja na vratima izvlači me iz nodne more. Skočio sam sa stolice i shvatio da sam zaspao. Prokletstvo. ~ 40 ~

Kraljevstvo snova Jay i dalje leži na krevetu, pažljivo me posmatrajudi sa distance. Verovatno je razmišljala o svom planu bega, što me uopšte ne bi iznenadilo. To je ona, na kraju krajeva. Mi zapravo nikad nismo bili toliko različiti.

Kucanje na vratima nije prestalo tako da sam ustao sa stolice i otišao do vrata sa pištoljem u ruci. Prepoznajem kucanje. To je poznat ritam. Mrštedi sam otvorio vrata ali ispred nije bilo nikoga. Provirio sam glavom kroz vrata. „Da li te je neko naučio da ne proviruješ glavom?“ Rekao je Antonio. „Koji kurac ti radiš ovde?“ Rekao sam čim sam ga spazio kako stoji naslonjen uza zid sa rukama u džepovima. „Zdravo i tebi takođe.“ Proverio sam sat. „Prerano je. Pretpostavljao sam da deš dodi u 6.“ Slegnuo je ramenima. „Poranio sam.“ „Kako god.“ „Da li si je ubio?“ „Ne.“ Podignuo je obrve i prevrnuo očima. Sranje. „Ima li nekog razloga za to?“ Nasmešio sam se. „Hteo sam malo 'ličnog' vremena sa njom.“ „Ličnog...“ Antonio je ispravio glavu.

To što ponavlja ono što sam rekao znači da mi ne veruje. I u pravu je, pošto ja nikad nisam imao specijalno vreme sa mojim žrtvama. Nisam mario za njih, i obično sam ih ubijao što je pre mogude.

Međutim, to nije slučaj sa njom. Moram nešto brzo da uradim kako ne bi postao sumnjičav. „Znaš ved. Zabavu. Čuo si za to?“ Naravno da zna. Mučimo ljude svaki dan.

Otvorio je usta ali ništa nije rekao. Samo je klimnuo glavom. „Sada, ako bi me izvinuo, imam taoca na čekanju.“ „Sačekaj.“ ~ 41 ~

Kraljevstvo snova Čuo sam ga kako se pomera od zida i kako mi se približava. Ovo nede prodi dobro. Ako samo posumnja da se dešava nešto, morade da preduzme neke mere, nema sumnje u to. Voleo bih da izbegnem to.

Pošto sam mu okrenut leđima, usporio sam. „Ubideš je,“ rekao je mirno. Previše mirno. „Da.“ „Sada.“ Duboko sam udahnuo i izdahnuo. „Koliko znam, ti mi nisi nadređeni.“ „Nisam, ali ovo je samo prijateljsko upozorenje. Poznaješ naš kod.“ „O, ne brini se. Znam ga.“ Okrenuo sam se i suočio sa njim. Prošao je prstima kroz kosu poput nestrpljivog govnara kakav jeste. „Vrati se za trideset minuta.

Možeš da mi pomogneš da očistim.“ Zlobno sam mu se osmehnuo. Njegovo lice je zasvetlelo kao Božidna jelka. To kopile obožava nered koji ja ostavljam. On ima tu neku žeđ za krvlju. „Vidimo se tada.“ Rekao je Antonio. Namignuo sam i ponovo ušao u sobu, tiho zatvarajudi vrata iza mene. Sa leđima naslonjenim uz vrata, duboko sam udahnuo i zaškrgutao zubima. Jebote. Pretpostavljam da nemam izbora osim da je ubijem.

Otišao sam do kreveta i pokušao da ne obradam pažnju na nju. Pokušao sam da ne primetim njene uplašene oči i ruke koje se tresu kada sam skidao debe sa nje. Podigao sam pištolj i uperio ga u nju. „Da li deš me sad ubiti?“ „Da.“ Progutala je knedlu, oči su joj se napunile suzama. Odbijam da njena tuga dopre do mene. „Razumem...“ Promrmljala je. „Molim te, pusti me da gledam izlazak sunca.“ „Šta?“ „Izlazak sunca. Želim da ga vidim poslednji put.“ ~ 42 ~

Kraljevstvo snova Um mi je prestao da radi. Zbunjen sam. To je ono što sam. Ova jedna stvar koju pita odlepljuje slojeve zaštite koje sam odavno izgradio. Ovaj zahtev nisam očekivao od nje, iako sam mislio da je dobro poznajem. Nisam mogao da zamislim da i dalje želi da ga gleda kako izlazi. Uspomene su odavno zaboravljene, ali želja da se ponove prošla iskustva još postoji. Ona je još uvek ista osoba. Samo u mnogo sjebanom načinu.

Protresao sam glavom i opet uzdahnuo. Odvezao sam brzo konopce jer nisam želeo više da gubim vreme. Odbijam da ovo dopre do mene. Imam posao da završim. Ovo treba da se okonča. Kraj priče. Ona treba da umre.

Ja du biti taj koji de povudi obarač.

~ 43 ~

„Vreme ne postoji, samo ideja koja čini da verujemo da imamo kontrolu nad njim.“ – Clarissa Wild Poglavlje 5 Jay Hladna jeza krede se niz moju kičmu dok mi odvezuje konopce sa zglobova.

Njegov pištolj je uperen u moju glavu, prsti su mu spremni da povuku obarač.

Znam šta dolazi. Odlučnost u njegovom glasu dovoljno mi je rekla. Konačno je odlučio. Ubide me. Ne postoji ništa što mogu da uradim. Ne mogu da pobegnem.

Znam da de me ubiti dok trepnem. Ne mogu da bežim, ne mogu da se sakrijem.

Sve što mogu je da se nadam. Nada je jedina stvar koja mi je preostala.

Sunce me doziva. Svetla narandžasta svetlost probija u sobu zavesama, prizor koji me istovremeno čini i nervoznom i mirnom. ovde sve završava je zastrašujude, ali mirno. Nisam znala kako umireš, ali sada sam saznala da je neobično prijatno. Da znam odbrojavam sekunde i čekam dok ne povuče obarač.

kroz rupe na Znajudi da se izgleda kada da mogu da

Nedu mu dozvoliti da sa ovim prođe lagano. Gledadu ga pravo u oko i prisiliti ga da gleda. Videde odraz zla u mojim očima. „Diži dupe sa tog kreveta.“ Rekao je, mašudi pištoljem.

Odigla sam se sa kreveta, ruke me bole od užadi koje su mi zapalili kožu.

Noge mi se tresu dok hodam ka prozoru. X stavlja stolicu iza mene. Njegove ruke su mi na ramenima, gura me dole. Čudan je osedaj njegovih ruku na meni, čudan zato što me podsedaju na nešto... ili nekoga... ali nemam pojma zašto. On je grozno nežan sa mnom, njegove ruke se zadržavaju u kutku mog vrata. Nemam ideju zašto se zadržao toliko dugo sa mnom, ali jeste. Osedaj se čini poznatim i bezbednim. Nešto što nisam osetila ved duže vreme. Drugom rukom je pokidao zavesu i u trenutku sam zaslepljena svetlošdu. ~ 44 ~

Kraljevstvo snova „Imaš srede.“ Rekao je. „Obično nikad ne ispunjavam poslednje želje, ali du napraviti izuzetak za tebe.“ „I zašto je to tako?“ Pitala sam, zagledana u daljinu. Ne mogu da vidim ceo horizont odavde, ali makar mogu da vidim boje na nebu kao da ih sunce boji na platnu.

Ne odgovara mi. Umesto toga, njegov pištolj pravi neki zvuk, a zatim sam osetila hladan metal na potiljku. „Mogu li da te pitam nešto?“ Rekla sam, gutajudi strah i suze. „Samo napred, ali ti ne obedavam da du odgovoriti.“ „Znam. Samo hodu da znam... Zašto?“ Trebalo mu je vremena da odgovori. „Zato što si ti ti.“ „To ništa ne objašnjava.“ „Ti si ovde zato što ti je suđeno da budeš ovde. Izbori koje si napravila su te doveli do ove tačke u vremenu. Takođe, nema sumnje da je ovo tvoja krivica.“ „Takođe? Znači priznaješ da nije sve na meni?“ Opet ne odgovara, što mi dovoljno govori. „Imaš petnaest minuta.“ Promrmljao je.

Ovaj put, ja sam ona koja ništa ne govori. Umesto toga, gledala sam kako sunce izlazi na nebo i kupa svet svetlošdu. To je neverovatna predstava, na neki morbidan način. Ipak, drago mi je što mogu da gledam ovo još jedan put pre nego što nestanem. Sunce mi je oduvek mnogo značilo. „Znaš, kada sam bila mala, svaki dan sam gledala kako sunce izlazi.“ „Hm...“ „Tu je bio taj jedan dečak koji je dolazio i gledao izlazak sa mnom.“ X-ovi prsti su se stegli i na sekund sam pomislila da me stvarno sluša.

~ 45 ~

Kraljevstvo snova Nije kao da je to važno. Sve što želim je da se vratim u te dane kada je sve bilo lakše i manje sjebanije. Samo mišljenje o tome vrada me u to vreme kada sam bila nesvesna svog zla na ovom svetu.

****

Petak, 22. jun 2005.

Ljudi se toliko jako zabavljaju da se cela kuda trese. Kada sam zatvorila vrata, muzika je odjednom postala mnogo manje zaglušujuda. Iskreno, ne mogu da verujem koji sam kurac došla uopšte ovde. Ovo mesto je preplavljeno glupim ljudima.

Proverila sam sobu i primetila prozor u pozadini. Savršeno. Uvek se trudim da nađem najskrivenija mesta u kudi pošto volim da budem sama sa svojim mislima.

Volim da lutam okolo i da istražujem stvari. Osim toga, ova zabava je neverovatno dosadna, čak niko nije ni primetio da sam odsutna. To očigledno nije u redu, pošto sam ja obično začetnik zabave. Barem, za ime Gospoda, na strani zabave gde se zapravo pušta dobra muzika i donosi alkohol.

Otvorila sam prozor i uverila se da ima dovoljno mesta za moje noge pre nego što sam se popela. Nije mi dugo trebalo da smestim dupe na krov. Kuda je imala savršen pogled na nebo koje je bilo ispunjeno zvezdama. Divim se njihovom svetlu, očekivala sam njihov sjaj. Skoro da sam zaboravila na strašnu muziku i razmirice ljudi ispod mene.

Skoro da sam zaboravila na sopstveni život.

Svet je jedan veliki pakao, a zvezde su bajke kojih se držim.

Sededi ovde i gledajudi u zvezde me podeda na vremena kada sam gledala u nebo. U vreme kada je moj otac bio odsutan zbog posla i ostavljao me sa bebisiterkom koja je više brinula o seksi momku u glavnoj spavadoj sobi nego što je pazila na mene. Ili nakon vremena kada je otac vikao na mene zbog izbora moje odede ili muzike koje slušam, ili kada sam ga sramotila, kako je govorio. Da, dešavalo se dosta toga. Kada nikad nisi bio zagrljen, zaboraviš kakav je osedaj biti ~ 46 ~

Kraljevstvo snova voljen. Kada se ne sedaš kako ljubav izgleda, težiš tome da pobegneš. Beg je postao moj način življenja. Žurke. Droga. Alkohol. Ne marim za to. Niko ne mari za to, pa žašto bih ja?

Gledala sam zvezde u vremenima kada bih se osedala usamljeno i kada sam trebala da utešim sebe mislima da neko ipak pazi, brine o meni. Negde tamo je neko ko gleda u zvezda kada i ja, neko ko ih voli koliko i ja. Neko poput moje majke. Volela bih da znam šta se desilo sa njom.

Sve što sam znala da je bila ovde... a zatim nije. Bila sam premala da zapamtim išta od toga, ali znala sam da sam imala majku kada sam imala šest godina... negde posle toga je jednostavno nestala.

Uzdahnula sam. Gledala sam u nebo i pitala se gde je ona. Pitam se kako izgleda i da li bi bila na mojoj strani. Da li bi me volela, pošto me moj otac ne voli.

Trgnula sam se od buke koja je dopirala sa prozora. Stopala su provirila, i odjednom neki tip korača po krovu. Malo sam se povukla.

Okrenuo se i pogledao u mene. Bila sam zbunjena njegovom pažnjom, njegovim zahtevnim očima. Ne na loš način, ved nekako iznenađujude. Prošao je prstima kroz svoju crnu razbarušenu kosu dok mi je prilazio. Nekako mi je izgledao poznato. „Ima li mesta za još jednog?“ Pitao je. „Samo napred.“ Malo sam se odmakla kako bih mu napravila prostora da sedne. Nosio je par konzervi piva sa sobom i spustio ih ispred sebe. Kada je video kako gledam u konzerve pitao me je: „Hodeš jednu?“ Pitala sam „Gde si ih pronašao?“ „Pronašao sam ih u frižideru kada niko nije gledao.“ Njegov odgovor je jednostavan, iskren. Ne zajebava se. Sladak osmeh se pojavio na njegovom licu i kada sam rastvorila usta, nacerio se.

Ved mi se sviđa ovaj dečko. „Nisam osoba koja voli da deli, ali napravidu izuzetak za tebe.“ Rekao je bacajudi jednu konzervu u moje ruke. ~ 47 ~

Kraljevstvo snova Frknula sam. „A zašto?“ „O, samo sam hteo neko mirno mesto na krovu, a pronašao sam tebe kako radiš istu stvar. Sretanje slučajnog prolaznika je zabavan način da ispuniš vreme.“ Zavrtela sam glavom i nasmejala se dok sam otvarala konzervu. „Radije nego da poludiš na nekoj prolaznoj žurci?“ „Ja nikada nisam bio neka osoba za žurke.“ Uzela sam gutljaj. „Ista stvar.“ Pogledala sam u njega. Nasmešio se. Ne mogu da prestanem da razmišljam da poznajem odnekud taj osmeh. „Da li te poznajem odnekud?“ Upitala sam.

Nasmejao se. „Ne znam. Ti mi reci.“ Slegnula sam ramenima i uzela još jedan gutljaj. „Zaboravi.“ „Pa, zašto si ovde?“ Pitao je. „Nema nekakvog posebnog razloga. Samo gledam u zvezde.“ „Stvarno? I ja takođe. Podsedaju me da je svet tako bedan u odnosu na ono što je tamo.“ „Hmm...“ Uzela sam još jedan gutljaj i nagnula se. „U pravu si. To stavlja sve u perspektivu.“ „Da.“ Namignuo je i podigao konzervu. „Za zvezde.“ Nazdravili smo i još malo popili, gledajudi nebo u tišini. „Pa, zašto nisi dole sa ostalima?“ Pitala sam nakon nekog vremena. „Rekao sam ti, nisam osoba za žurke.“ „Da, ali zašto si onda ovde?“ „O...zbog nekog drugog razloga. Više volim da uživam u pogledu ovde.“ „Drugi razlog?“ Pitala sam.

Podigao je obrve i ispravio glavu. „Da li stalno zapitkuješ nepoznate osobe?“

~ 48 ~

Kraljevstvo snova Crvenilo mi je preplavilo obraze. „Hej, samo pokušavam da upoznam ovu nepoznatu osobu.“ Nasmešio se. „Nema potrebe. Verovatno me više nikad nedeš videti.“ Namrštila sam se.

Odjednom, neki vrisak mi je uznemirio sva čula. Uspravila sam se dok su krici ispunili hodnike kude. Raširila sam oči i odmah ustala. Dečko pored mene je izgledao zbunjeno, ali ja sam previše znatiželjna da saznam šta se dogodilo. Stavila sam stopala na okvir prozora i pogledala. „O Bože...“ Promucala sam.

Krevet u sobi je bio crven, jastuk je pokidan, pera su letela na sve strane. Na podu su se nalazili tragovi krvi.

Oči su mi se raširile. Osetila sam nagon za povradanjem, ali sam uspela da ga zaustavim tako što sam zatvorila oči. Okrenula sam se ka prozoru i uzela veliki gutljaj vazduha. Izgledalo je kao da su mi pluda ograničena. Krajičkom oka sam ugledala ljude koji trče iz kude i viču „Tamo je mrtvo telo!“ Kada sam pogledala u levo, na krov, stranac je nestao.

****

Petak, 16. avgust 2013., 05:30

„Da li si završila?“ X je upitao stavljajudi rukavice natrag.

Klimnula sam i duboko udahnula. Suze su mi u očima zato što ne mogu da verujem da je ovo gotovo. Prerano je. Žao mi je što nisam uradila dosta stvari koje sam želela pre nego što du da umrem. Putovanja po svetu, penjanje po planinama, neki humanitarni rad, jedrenje okeanom. Htela sam to sve da uradim.

A sada je prekasno.

Bila sam slabid. Godine potrošene na droge i seks. Bezumno jebanje sa strancima nikuda me nije odvelo. Umesto toga, završila sam ovde, bila sam jebena ~ 49 ~

Kraljevstvo snova striptizeta, kurva, neko ko živi za novac da bi ga proderdao na sitna zadovoljstva.

Kakav neuspeh.

Spustila sam glavu i razmišljala o mojim grehovima. X je stavio pištolj na moj potiljak, hladan metal je učinio da mi srce zastane u grlu. To se dešava. Stvarno dešava. Za koji trenutak du biti mrtva. Da li de boleti? Ili de biti brzo i milostivo?

Gde du otidi?

Gledala sam ga kako plitko udiše, kako su mu ruke mirne na mojim ramenima. „Ako se pomeriš, povredidu te. Ako budeš mirna, ovo de biti brzo i bezbolno.“ Klimnula sam i zatvorila oči. Jedna suza klizila mi je niz obraz. To je to. Ovo je kraj. Tik. Tak. Tik. Tak. Sat me podseda da sam još ovde, na zemlji. Svaka sekunda koja prođe je zabeležena.

Ako bih mogla opet ispočetka, stvarno ispočetka, sve bih drugačije uradila.

Naučila sam dosta iz mojih grešaka. Poštovala bi ovaj kratkoročni život koji sam dobila. Čula sam zveckanje pištolja i osetila kako se metal pomera po mojoj lobanji, prsti su mu se stegli, pritiskajudi mi rame. Rekla sam zbogom životu koji sam imala.

Ali, odjednom, pištolj se udaljio sa potiljka i čovek koji je stajao iza mene je nestao.

~ 50 ~

„Dobrota je subjektivna.“ – Beleške od X. Poglavlje 6 X Kontrola je iluzija. Čak i u najstašnijim situacijama mi nismo u stanju da utičemo na ono na šta se ne može uticati. Moja savest je jedna od tih stvari.

Pogledao sam u sat i proverio vreme. Prošlo je pet minuta od isteka roka.

Izbor je napravljen. Izbor koji nede prodi nekažnjenim. Međutim, bio bih proklet da sam uradio ono što su tražili od mene. Ubistvo nje nije bio deo plana, nikada nije ni bio. Ona je trebala da pati, ali ne do tačke uništenja. Želeo sam da živi sa bolom, sa kajanjem, u jadu, ali ono što sam ja zatekao bilo je gore. Zatekao sam nekoga ko je izgubio želju za životom. Nekoga poput mene.

Osim, kada sam upao u njenu sobu, odjednom je pokazala snagu za borbu.

Ne mogu da izgubim to. To je najbolja stvar koju sam ikada video. Ta opakost u njenim očima kada sam uzeo ono što ona smatra njenim: njenu slobodu. Ne želim to da izgubim. Hodu da to posedujem. Hodu da ga zadržim i proglasim svojim.

Uzedu je i učinidu mojom. Njena agonija bi trebalo da traje duže od ovih nekoliko godina. Ako je žele mrtvom, mogu da je odvoje jedino iz mojih hladnih ruku. Nedu dozvoliti da uzmu ono što je moje. Njen život je moj da ga oduzmem i da ga dobijem. Ja du odlučiti kada je gotovo.

Otvorio sam vrata i provirio. Zapazio sam dva crna automobila na parkingu.

Još jedan automobil se nalazi dole niz put. Tri čoveka. Jedan je unutra, ostali nedostaju. Iz prethodnog iskustva, jedan de biti na recepciji, a drugi de biti smešten tik uz zgradu, čekajudi da dođem.

~ 51 ~

Kraljevstvo snova Okrenuo sam se okolo i zatvorio vrata. Jay je ustala sa stolice. Lice joj je bilo bledo kao da je videla duha. Očima je prešla preko zatvorenog prozora do vrata ispred kojih stojim, a zatim je pogledala u moj pištolj. Znam šta misli. „Nedeš pobedi. Prozor je zaključan.“ „Zašto me nisi ubio?“ Pitala je. Lice joj se opustilo. Raspada se. Uništilo ju je to što je bila na ivici smrti. Ja sam čudovište, jer sam uživao u njenom pogledu. Živim da bi video bol na njenom licu.

Sa odlučnošdu sam joj prišao i uhvatio je za ramena. Odjednom je povratila volju da se odbrani i pokušala je da se oslobodi. uperio sam joj pištolj u stomak. „Prestani da se opireš.“ „Šta radiš? Pusti me!“ Ignorisao sam je i krenuo pravo ka vratima vukudi je za sobom. Ako de se to desiti, deside se sada. Imam prednost. Oni još ne očekuju da izađem. Lopta se nalazi na mojoj strani, i ja odlučujem koji du korak napraviti.

Pre nego što sam otvorio vrata okrenuo sam je ka sebi i naterao je da me pogleda u oko. „Nemoj da napraviš ni jedan zvuk. Ne pomeraj se dok ti ja ne kažem. Ideš sa mnom i radideš ono što ti ja kažem, razumela?“ Klimnula je brzo, isprekidano je udisala. Nije me ubedila. „Reci!“ Jače sam pritisnuo pištolj na njenom stomaku. „Nedu oklevati da ionako okončam tvoj život.“ „Znam. Nedu.“ „Dobra devojka. Počinješ da učiš.“ Otvorio sam vrata i poveo je sa sobom, pištolj mi je bio na njenom struku kako bih je upucao ako bi pokušala nešto ludo da uradi. Prvo, treba da pronađem ova kopilad i da ih ubijem. Idem protiv svega što sam naučio ali nemam izbora. Oni su krenuli na nešto što je moje, a ja nedu dozvoliti to. Iako su me stavili na ovaj posao, ja ga nedu završiti. I neka sam proklet ako im dozvolim da ga završe za mene. Jebeno du je zadržati za sebe ako to poželim. Jebeš organizaciju. Jebeš kod. Sve du ih pobiti ako budem to morao. Ne dajem više ni pet para u vezi njih ili nekoga drugog. Nabavidu novac negde drugde.

~ 52 ~

Kraljevstvo snova Dok smo hodali uz zid, jedan od momaka se pojavio iza ugla. Zvuk pištolja je toliko iznenadio Jay da je vrisnula. „Tišina!“ Brecnuo sam se, kretajudi se napred.

Jedan mrtav, još dvoje ostalo.

Ne mogu da pronađem nigde Antonia, i nešto mi govori da se umorio od čekanja i ostavio svojim kompanjonima da reše ovaj problem. Kreten. Kasnije du se obračunati sa njim. Prvo, moram da pronađem izlaz odavde.

Onaj u autu je slededi na redu. Hamburger u njegovim rukama je ispao na pod kada sam uperio pištolj u njega. Krv je izlazila ispod njegove majice kako kada se vino prolije. Jay se ukočila od straha. Ne mogu da zamislim kako se sad oseda.

Ozbiljno, ne. Ne mogu. Ništa ne osedam. Da li je to pogrešno? Možda. Da li marim za to? Ne. Živim za sebe, i jebi me, živedu.

Imam problema sa držanjem Jay, pošto se ona stalno zadržava na tim leševima, stalno se osvrde. Stisnuo sam je za rame. „Prestani da mi trošiš vreme!“ Rekao sam i pogurao je napred. Moramo biti brzi ili demo umreti.

Budi brz ili budi ubijen. To je jedino pravilo u životu.

Odjednom je raširila oči. „Iza t...“ Pre nego što je izgovorila reči, metak je napustio moj pištolj. Ne moram čak ni da pogledam gde je otišao; njene oči mi dovoljno govore. Pljesak koji se čuo kada je njegovo telo palo na zemlju donosi mi osmeh na lice. Nacerio bih se da nije postojala činjenica da ne osedam zadovoljstvo u nasumičnom ubijanju ljudi bez prilike da ih malo mučim. Volim kada moje žrtve vrište i preklinju za smrt.

Pa dobro, pretpostavljam da bi se to desilo kada se suprotavljaš naredbama koje si dobio.

Jay je buljila u mene, oči su joj velike, lice belo, a usne lagano rastvorene na način koji je veoma privlačan. Moram da kažem, ne volim da me gleda sve zbunjenije. Jedva čekam da vidim kako de izgledati kada konačno stavim ruke na nju. Oh, kaznu de ona izdržati... ved sam napaljen kad samo pomislim o tome. „Ko su bili oni?“ Pitala je. „Poslovni ljudi.“ ~ 53 ~

Kraljevstvo snova „Kakve vrste posla?“ Užasnuto je zacvilela.

Prevrnuo sam okom. „Ne opet. 'ajde.“ Dovukao sam je do mog crnog Bentleya, otvorio vrata i ubacio je unutra. Zatvorio sam vrata i brzo krenuo do vozačkog mesta. Lupala je na prozor i pokušavala da otvori vrata. Dečački sam se osmehnuo na njeno vrištanje i frustraciju, lupanje prozora u besu. „Pusti me odavde! Ne možeš ovo da mi uradiš!“ „Ali mogu mala ptičice.“ „Da li deš me večno držati kao taoca?“ Vikala je. „Pusti me!“ Opet je udarala u vrata, malo ih ulubljujudi. U besu sam uperio pištolj u njenu glavu i procedio. „Sedi mirno ili du ti staviti metak u glavu!“ Odmah se zaustavila, opet je raširila oči kada je videla pištolj uperen u njeno čelo. Rastvorila je usne i duboko udahnula. „Da si želeo da me ubiješ, obavio bi to do sada. Ne verujem ti.“ Pomerio sam pištolj i upucao sedište ispod nje. Iznenadila se od tog pucnja. „Bože!“ Kakva šteta za moj auto, ali morao sam da je udutkam. „Samo zato što te nisam još ubio, ne znači da ne mogu i nedu. Pištolj je napunjen i ja du ga iskoristiti ako budem morao. Ti deš me slušati. Ne smatraj me za idiota. Ubio sam više ljudi nego što si se ti jebala, a to govori dosta. Moje prvo ubistvo je bilo kada sam imao devet godina. Nemoj da misliš da du oklevati da pošaljem metak kroz tebe. Ja nisam neko s kim deš se zajebavati.“ Zavrtela je glavom, obrazi su joj se zacrveneli i oči su joj postale vlažne. Taj mali govor ju je lepo udutkao. „Tvoj život je sada u mojim rukama i radideš ono što ti kažem.“ Uhvatio sam je za bradu. Zajecala je. „Da li si razumela?“ „Da.“ Promucala je. „Da šta?“ „Da gospodine.“ ~ 54 ~

Kraljevstvo snova Zvuči dobro kada je čujem da to kaže. Godinama sam čekao na njeno poštovanje. Nije da mi je to dobrovoljno rekla, ali ipak, uživao sam. Treba da zna ko ovde komanduje i kome duguje svoj život. Nedu je pustiti da umre a da pre toga sve ne uzmem od nje. Nedu je osloboditi sve dok ne budem zadovoljen.

Trebam svoju doze osvete.

I planiram da je uzmem uskoro.

Trenutak pre nego što sam se isparkirao ugledao sam Antonia u daljini, koji se vrada sa kafom iz Starbucksa. Kada je video mene i mog suvozača kada smo prošli pored njega, ispustio je kafu.

****

Petak, 16. Avgust 2013., 07:30

Kada smo stigli u moju privatnu hotelsku sobu u Austinu prvo što je uradila je otišla do prozora i uzdahnula. Divila se pogledu sa rukama na staklu, dok sam ja spuštao torbe sa opremom na pod i zatvorio vrata. Prvo sam se osigurao da ih zaključam pre nego što sam obratio pažnju na nju. Pitam se da li da je vežem ponovo ili de ovaj put biti mirna i poslušna. Bilo bi tako lakše. A opet, volim pogled na zavezanu ženu. O, stvari koje sam mogao da joj uradim...

Ali prvo, moram da shvatim šta želim da uradim sa njom. Šta planiram da uradim sa poslom koji sam upropastio. Oboje smo u opasnosti. Ubrzo de krenuti na mene. Ako dobro poznajem organizaciju, oni ved znaju o mom bekstvu.

Antonio mora da im je rekao – to je njegov posao. Ne krivim ga; ja bih uradio isto da sam na njegovom mestu. Međutim, moradu brzo da raskinem njihovu vezu sa Jay. Pretpostavljam da je moja najbolja opcija da platim organizaciji iz sopstvenog džepa da ih udutkam za ovaj izgubljeni posao. I pretpostavljam da du morati da ubijem klijenta kako bih sprečio njegovu želju da je ubije. Ko god da je on, želi je mrtvu.

~ 55 ~

Kraljevstvo snova Pročistio sam grlo i ona se okrenula. Zagrizla je usnu i obavila ruke oko struka kao da je to njena zaštita od mene. Kako glupo. Ona se nalazi u kavezu sa zveri. Ne može da mi pobegne. Nikada nije ni mogla da pobegne. „Ostadeš ovde.“ „Koliko dugo?“ „Onoliko koliko budem to želeo.“ „Zašto?“ Zbog njenog mrštenja se osedam nelagodno. Ne zato što mi je stalo, nego zato što pokazuje svoje namere da se opet bori sa mnom.

Poigrao sam se sa pištoljem u pantalonama. Njene oči su se usmerile ka pištolju, što mi je upravo to bio razlog da to uradim. Hodu da zna moje namere.

Hodu da joj uđem u misli kako nikad ne bi zaboravila ko je sada poseduje. „Odlučio sam da ti poštedim život za sada.“ Rukama sam joj ukazao da nema izlaza odavde. „A zašto si to učinio?“ „Zato što si sada moja.“ Frknula je. „Besmisleno.“ „Videdemo.“ „Imam posao kojem moram da se vratim.“ Rekla je uzdišudi.

Zakikotao sam se. „Možeš da zaboraviš na to.“ Prevrnula je očima. „A šta misliš da uradim? Da provodim dane valjajudi se ovde u tvojoj sobi? Da te preklinjem za slobodu? Da budem tvoj rob?“ Nisam mogao da odolim a da se đavolski ne osmehnem. Ne sviđa mi se reč 'rob' ali mi se sviđa ideja koja stoji iza te reči. I oh... i veličanstvene ideje koje mi uskaču u glavu kada je rekla reč 'preklinjati'... i svi načini na koje mogu da je nateram da preklinje. „Možda.“ Zaškrgutala je zubima. „Ne možeš da me držiš ovde...“ „Samo me gledaj.“ Naslonio sam se na zid i izvukao upaljač i paklu cigareta.

Umirao sam za jedan dim otkako sam je video u toj sobi. ~ 56 ~

Kraljevstvo snova „I šta onda? Da li bi to trebalo da me uplaši?“ Rekla je. Njena ruka je agresivno htela nešto da uradi kao da se opire, iako zna da nema izlaza odavde.

Nasmešio sam se i sklonio upaljač. „Ako misliš da radim sve ovo samo kako bih te uplašio, grešiš.“ „Onda koji je razlog, a? Zašto me držiš ovde kao zatvorenuka?“ Borila se sa suzama u očima. Ne mogu da se oduprem potrebi da je zgrabim i poljubim i da joj odnesem svu bol.

Međutim, ne mogu. Prošlost ne može biti izbrisana. Ono što smo mi je isklesano u kamenu i ništa ne može to da izbriše. Bio bih lažov ako bih rekao da me ne boli da je vidim povređenu iako volim bol. Živim za bol. Ja sam ponovo rođen u boli.

Ne plašim se boli. Naprotiv, preživljavam zbog boli. Bol je sredstvo za postizanje cilja i njen bol je moj kraj. Ako ona prestane da oseda bol, onda du i ja, a to znači kraj.

Prerano je.

Trebam njenu bol kako bih se osedao živim. I tako, nastavidu da joj odgovaram na njene grehe. „Čovek mora da uradi ono što čovek mora da radi.“ Rekao sam. „Čovek? Nazivaš sebe čovekom? Ti si čudovište.“ Pogled u njenim očima je takvo strahopoštovanje prema mojoj pakosti. Oduševljen sam, to je tako stimulativno.

Nasmešio sam se. „Hvala ti.“ Raširila je usta, podigla obrve i zarežala. Zanimljivo je videti mešovita osedanja na njenom licu. „Da li si ti lud? Za šta mi zahvaljuješ?“ „Zato što bih više voleo da sam čudovište nego čovek u tvojim očima. Biti čudovište pobeđuje očajno ljudsko bide. Oslobodila si me tereta da moram da delujem normalno. Tako da da, možeš redi da sam lud.“ Samo je gledala u mene raširenih usta, u potpunoj tišini, kao da je ostala bez reči. ~ 57 ~

Kraljevstvo snova „Veruj mi kad ti kažem da ti je bolje ovde sa mnom nego tamo.“ Rekao sam. „Ti si lud! Hteo si da me ubiješ a sad kažeš da du biti sigurna s tobom?“ Izrugivala mi se. „Nikada nisam rekao da deš biti sigurna sa mnom. Mogu biti veoma opasan...“ Osmeh mi se pojavio na licu.

Zadrhtala je. Ispravila se i stala ispred mene. „Pusti me.“ Uhvatio sam je za ramena, stisnuo i pogledao u nju. „Ne želiš to da uradiš.“ „Hodu sve da uradim osim da ostanem ovde sa tobom.“ Pokušala je da se oslobodi mog stiska, ali sam je još više približio, prisiljavajudi je da sluša. Ne može da me napusti, zato što nedu to dozvoliti, i dadu joj dobar razlog za to. „Misliš da sam ja najgora stvar koja ti se dogodila?“ Nagnuo sam se i prošaputao joj u uvo. „Ima više zla tamo negde nego što ti misliš.“ Isprekidano je udisala, grudi su joj se nadimale. Hrabro je opet napravila prostora za strah, mogu to da osetim na njenoj koži. Nakostrešila se. Bori se sa mnom, njena ramena su zaglavila u mojima dok je pokušavala da se oslobodi mog stiska. Uhvatio sam joj ruke i zavrnuo joj ih iza leđa.

Njeno dupe je bilo naslonjeno na moj kurac, koji je bio ispravljen do maksimuma. Bože, obožavam kad se opire. Nikad nedu to prestati da volim. „Da li misliš da sam jedini koji je krenuo na tebe, a?“ Šaputao sam joj u uvo. „Da sam jedini koji te želi mrtvu?“ Vrtela je glavom, mogao sam da osetim kako joj srce lupa. „Da li si videla one ljude koji su nas pratili? Možeš li da pretpostaviš šta su hteli?“ „Mene?“ Zlobno sam se osmehnuo. „Odlično zapažanje. Sada, postoji razlika između njih i mene; možeš li da mi kažeš koja je?“ Tišina je trajala par sekundi. Pretpostavljam da još nije shvatila. „Oni žele tvoju glavu. Ja želim tvoje telo.“ ~ 58 ~

Kraljevstvo snova Progutala je knedlu. To me je toliko napalilo da sam poželeo da joj pokidam odedu i pojebem je na vratima. Ali nisam. Ako je tako lako uzmem oduzede mi svu zabavu. Hodu da mi se dobovoljno ponudi. Posle toga, hodu da vidim kajanje u njenim očima kada shvati da je ponudila svoje telo đavolu. „Ali... ne razumem. Mislila sam da me želiš mrtvu?“ „Želeo sam. Sada želim više.“ Prodahtala je. „Zašto? Šta se promenilo?“ „Ja sam se promenio.“ Pogurao sam je napred. Zastala je i pogledala pozadi, bojedi se šta de se desiti. Pozvao sam je da sedne na krevet, ali je izgledala nevoljno. Još uvek je na ivici. Sviđa mi se. „Postoji nagrada za tvoju glavu.“ Rekao sam. „Šta? Zašto? Šta sam uradila?“ Šokirano je rekla. „Pa, znam da koristim... droge... i... pa, nisam dobra devojka.“ Frknula je, a zatim se opet uozbiljila. „Ali to su male stvari; nije da zbog toga treba da budem ubijena. Nisam uradila ništa nečuveno, i nemam dugove.“ „Postoje modni ljudi napolju koji žele tvoje srce na tanjiru. Nemoj shvatiti ovo olako. Ne možeš se vratiti tamo gde si bila.“ Obgrlila je sebe na krevetu. „A ti? Ti si unajmljen od njih?“ Klimnuo sam. „Bila sam u pravu, ti si ubica.“ „I još uvek mogu da te lako ubijem i prisvojim nagradu.“ Ispravila je glavu i zacvilela, izgledala je kao da je videla nešto u toj izjavi. Kao da kuje plan. „Zašto mi sada to govoriš?“ „Zato što sam umoran od toga da te stalno sprečavam od bega. Vezivanje je dosadan posao, iako je veoma koristan.“ Video sam nagoveštaj gađenja u njenim očima, a u isto vreme izgledala je spremno da odgovori. Kao da joj unutrašnji đavo govori da prihvati sve što joj dolazi. Fascinantno. Osmehnuo joj sam se i potapšao po bradi. „Odlučio sam da te zadržim kao moje vlasništvo.“ ~ 59 ~

Kraljevstvo snova Frknula je. „U redu. Kao da du ti to dozvoliti. Ne poseduješ me.“ „O, ali posedujem te. Vidiš, ja držim pištolj.“ Uhvatio sam metal u mojim pantalonama. „Ovo odlučuje da li deš živeti ili umreti. Ja odlučujem da li deš živeti ili umreti. Ako pokušaš da izađeš odavde...“ Ukazao sam na vrata. „... upucadu te bez razmišljanja. I znaš koji je najgori deo?“ Nagnuo sam se napred i palcom joj razdvojio usne. „Oni te takođe žele videti mrtvu. Nemaš nikakve šanse tamo napolju. Sa mnom, možda postoji nešto. Sada izaberi. Izvesnost ili neizvesnost. Šta biraš?“ Ubacio sam palac u njena usta i podigao obrve kada je htela da zatvori usta. „Naljuti me i umredeš. Zadrži te zube za sebe mala ptičice. Volim da nanosim bol, ne da ga primam.“ Izvadio sam palac i obrisao ga o njen obraz. Onda sam prošetao kroz sobu.

Zurila je u sliku koja je stajala na crvenom zidu. Oči su joj izgledale prazne i dosadne, kao da proživljava iskustvo koje je imala. Nije ni prošao dan otkako je visila na šipci, a sada je ovde, sa mnom, kao zatvorenik koji je primoran da izvršava moje naredbe.

Izgledala je veličanstveno kada je shvatila da je izložena mojoj volji.

Pročistio sam grlo. „Sada, ostadeš ovde. Ponašaj se. Imaš hrane i pida u malom frižideru. Možeš da koristiš kupatilo ako to želiš. Nadi deš čistu odedu u ormaru. Očisti se i reši se tog neprijatnog zadaha koji je taj seronja Daryl ostavio.“ „Billy...“ Uzdahnula je. „Tako je.“ Slegnuo sam ramenima. „Inače, postoji brava na svim prozorima, a i vrata su takođe zaključana; kod mene su svi ključevi. Nema telefona i nema izlaza odavde. Ne možeš da pobegneš.

Vrišti ako hodeš, niko nede mariti za to. Rekao sam im da du se ludo jebati sa prostitutkom. Znaju da mi se sviđaju teške igre i igračke.“ Pogled u njenim očima se promenio nekoliko puta kada sam to izgovorio, od panike do znatiželjnosti, i na kraju čudne sramote. „Plus, podmitio sam ih. Tako nemoj ni da razmišljaš o bekstvu. Bekstvo ti nede funkcionisati, a ja du saznati ako se budeš nedolično ponašala. Ostani ovde i čekaj dok se ne vratim.“ „Gde si krenuo?“ Pitala je dok je ustajala s kreveta. „Da se pobrinem za nedovršen posao.“ Rekao sam i krenuo ka vratima. Pre nego što sam ih otvorio pogledao sam preko ramena i video kako prekriva svoje ~ 60 ~

Kraljevstvo snova telo. „Bolje budi propisno odevena pre nego što se vratim ili bih mogao da uzmem ono što je moje ranije nego što to budeš očekivala.“ Zatim sam izašao kroz vrata i zaključao iza mene.

~ 61 ~

„Sva pakost proizilazi iz slabosti.“ – Seneca Poglavlje 7 Jay Petak, 16. Avgust 2013., 11:07

Crno i crveno. Njegove oči su blede posle rata, krv na rukama obojila mu je dušu. Sedanja blede i izlaze iz moje glave. Šaraju mi um. On me uvek gleda. U mraku stoji ispred mene. Uvek opasan. Uvek me okružuje. Uvek je tu, pretvara me u sve što poželi; bedno bide, sposobno da uništi sve što voli. Želi me. Jednako. Neko ko sa mnom prezire ovaj svet.

Uništava me. On je moja zavisnost. Moja droga.

Onaj koji me spasava od večne agonije. Onaj koji sada gori zbog mojih grešaka.

Ja sam grešnica.

Ne poznajem ga, a opet on veruje da ga poznajem. Sa svakim trenutkom koji prolazi ubeđujem sebe u njegovu istinu.

Uspomene od davno zaboravljene prošlosti prolaze mi kroz glavu, remete moj sud. Dani provedeni sa đavolom. Dečak kose crne kao gavran i odgovarajudim očima. Smejanje. Pide. Ples.

I više...

Nesredni događaji. Otkride i neizbežna sramota. Bol kao kazna. Kajanje zbog pogrešnog izbora. Bol zbog razočarenja i napuštanja. Izdaja. Odlazak od svega. ~ 62 ~

Kraljevstvo snova Te oči... progone me. Poznajem ih. Znam ih odavno. A sada su došle da me pronađu i odvedu u pakao.

****

Naglo sam otvorila oči. Zaslepljena sam svetlošdu lampe. Bolele su me oči od slanih suza. Protrljala sam ih i trepnula par puta. Još je jutro, ali sam iznenađena što sam se zatekla u ovoj hotelskoj sobi. Ovom krevetu. Nisam se čak ni pokrila, ali izgleda da sam zaspala ovde. Jastuk je mokar od suza. Mora da sam plakala sve dok nisam zaspala. Bila sam toliko umorna. Čak se ni ne sedam šta sam uradila. Ne znam čak ni koje je vreme, ni kako sam dospela ovde. Dođavola, čak sam zaboravila i san koji sam upravo imala.

Dok sam se uspravljala pogledala sam čudne uramljene slike koje sam ranije primetila. Seoce sa par konja i damom koja sedi između njih. Dama je nešto sekla, iako nisam mogla da opazim šta je to. Međutim, crvene mrlje su mi privukle pogled. Teraju me da se približim i da ih opet pogledam. Ne mogu da se setim šta je to i zašto sam ranije pogledala ovu sliku.

Sišla sam s kreveta i spustila noge na mek, topao tepih. Ovo nije velika soba, ali je skupa – to mogu redi. Sa velikim prozorima i sofisticiranim drvenim nameštajem, mogu samo da zamišljam koliko košta ovde ostajanje svake nodi.

Prostorija miriše na sandolovinu i amonijak, čudnu kombinaciju, zbog čega mi je malo muka. Što sam bliža slici, to sam više znatiželjnija da saznam šta sam videla.

Ne znam zašto. Samo moram da je vidim.

Crveno se pretvorilo u male tačkice i tada sam videla da su to živa bida. Ljudi.

Tela. Iseckanih udova. Žena ih secka sa mesarskim nožem.

Mali krik mi se omakao iz usta kada sam potražila vazduh. Ruka mi se podigla do lica dok sam zadržavala krik u sebi. Užas koji prikazuje ova slika nije ono što me plaši. Sve mi se vratilo u sekundi. Billy. Njegova smrt. Čovek sa ožiljkom koji me drži kao zarobljenika. Ubistva. Krv. Smrt.

Okružena sam time.

~ 63 ~

Kraljevstvo snova U panici sam se okrenula i pogledala u krevet, u prozor, u vrata. Sve je zaključano, i odjednom sam se osetila kao da du da poludim. Sve je istina. Ovo se stvarno dešava.

Energično sam se tresla dok sam se pridržavala uza zid. Ja sam ptica zatvorena u kavezu od strane zveri, i ne postoji izlaz iz toga. On me sada poseduje. Šta da radim? Osedam se bespomodno. Osetila sam iznenadnu želju da povradam.

Otrčala sam u kupatilo i sve izbacila iz sebe. Moje telo je odustalo od borbe. Toliko dugo sam bila jaka, a sada me je stvarnost pogodila ciglom u lice. Ja sam zatvorenik i izgubila sam kontrolu nad svojim životom. Koliko gore još može biti?

Obrisala sam lice i usta parčetom papira, a zatim sam ga bacila u wc šolju i pustila vodu. Ustala sam. Mogla bih da popijem nešto kako bih se rešila gorčine u grlu. Kada sam se okrenula, zastala sam. Ogledalo je zalepljeno crnom trakom.

Nema ni malo slobodnog mesta za ogledanje. Koji kurac?

Približila sam se i skinula jednu traku. Moja smeđa kosa je štrčala kad sam opazila sebe u ogledalu. Imam potrebu da oslobodim ovo ogledalo. Moram da se pogledam. Treba da znam da li sam povređena. Moram sebe da pogledam u oči i da kažem sebi da de sve biti u redu. Skidala sam trake redom i bacala ih u kantu.

Ogledalo je postalo vidljivo i mogla sam da se pogledam. Proverila sam lice, telo, kosu, sve što sam mogla da vidim, sve što mi je bilo vidljivo. Ništa se nije činilo čudnim, ništa nije van svog mesta. Na trenutak sam pomislila da de mi napraviti ožiljke kakve on ima.

To je smešna pomisao, zato što bih to osetila da mi je to uradio. To samo strah preuzima kontrolu nad mojim razumom. Sredom, izgledam dobro. Dobro, koliko mogu da budem. Izgledam kao govno. Imam crne podočnjake, fleke na obrazima i modrice po celom telu, a nemam šminku sve to da pokrijem.

Gledajudi sebe ovakvu u ogledalu stvarno ostavlja tragove na mom samopouzdanju. Stavila sam ruke na lavabo i pogledala sebe u oči. Osetila sam da de mi suze opet krenuti. Plaši me što sam ovde u ovoj sobi, sama, a nema ništa gore nego kad se osedam usamljenom. Ne usamljenom u fizičkom smislu, ved u njegovom značenju. Zato što nemam nikoga ko bi brinuo za mene što sam ovde.

Nikoga ko misli o meni ko bi se pitao gde sam. Nikoga ko bi primetio da li sam nestala. Nikoga ko bi me pazio. Nikoga ko bi me spasio.

Ovde sam samo ja. Ja i on. ~ 64 ~

Kraljevstvo snova Okrenula sam glavu i pogledala u sat na zidu. Prošlo je par sati otkako je otišao, što znači da de se verovatno vratiti uskoro. Ne mogu da priuštim sebi da izgledam kao slabid kada se on vrati. To de biti moja propast. Sklonila sam suze sa obraza i umila lice hladnom vodom. Šteta što mi to nije nimalo pomoglo. Moram da preuzmem kontrolu nad mojim osedanjima, nad okruženjem, nad situacijom i da učinim sve što je u mojoj modi da izađem odavde. Čak iako niko ne mari za mene, marim ja. Trebam da se spasim. Hodu da preživim ovo, da izađem odavde i da budem opet slobodna.

I jebi ga, kada izađem odavde kupidu sebi stan na Hawaiima i živeti svoj život u miru. Bez muškaraca. Bez droge. Bez plesa. Možda samo alkohola. Da, otvoridu bar pored plaže i provodidu dane sunčajudi se. To je ono što du da uradim.

Iznenada, neko je pokucao na vrata.

Hladna jeza prošla mi je niz kičmu dok sam izlazila iz kupatila i gledala u vrata. Još jednom se čulo kucanje. „Sobarica.“ Oprezno sam se približavala vratima. Zašto je ovde sobarica? I zašto jednostavno ne uđe? Čulo se škljocanje brave. Ključ ulazi u bravu. Još malo škljocanja i onda je buka prestala.

Otključala ju je.

U tom trenutku jedna misao mi je proletela kroz glavu.

Da li da pokušam da pobegnem?

Drhtavim prstima sam otvorila vrata nekoliko centimetra. Provirila sam u senku. Žena sa tamnom kosom se okrenula sa poslužavnikom u rukama. „Ah, izvinite. Ovde sam da očistim sobu.“ Na trenutak, beg mi je proleteo kroz glavu. Mogla bih da je gurnem u stranu, prođem preko nje i pobegnem. Mogla bih. Ali iz nekog razloga, upozorenja od X su mi došla na pamet. Ako odem, umredu. Ne znam da li mogu da mu verujem; verovatno ne, ali koji drugi izbor imam? Ti ljudi koji su bili napolju kada smo napustili motel su hteli da nas oboje ubiju. Nisam sigurna koliko ih još ima. Šta ako budem upucana onog trenutka kada napustim ovu sobu? Onda je sve ovo bilo uzalud. Ne želim da umrem. ~ 65 ~

Kraljevstvo snova Čak iako je on ubica, čudovište, mogu da mu verujem.

Otvorila sam usta ali ništa nije izašlo. Ne znam šta da kažem. Iz nekog razloga prva stvar koja mi je pala na pamet da sam još u kurvinskoj odedi, a njene oči to potvrđuju. Kada sam pogledala dole, obrazi su mi se zacrveneli.

Ona se nasmešila i trepnula par puta. Onda je širom otvorila vrata, prošla pored mene, ušla unutra i odmah zatvorila vrata. Ponovo ih je zaključala. „Ovaj...“ Mucala sam dok sam se okrenula da vidim nju kako juri kroz sobu. „O, nema potrebe da mi nešto govoriš gospođice. Ved sve znam.“ Glas joj je jeziv. Mračan. Koža mi se naježila. „Znate...?“ „Da.“ Rekla je pogledavši u mene a zatim otišla ka krevetu sa kolicima za održavanje. Počela je da skida posteljinu, a zatim da stavlja novu, dok sam ja gledala u nju, nesigurna šta treba da radim. Nisam sigurna da li da pokušam da ukradem ključ iz njenih ruku i zatim da pobegnem ili da uzmem nešto čvrsto i da je udarim.

Ne znam ni zašto odjednom imam poriv da napadnem ženu iako je ne poznajem. Možda zato što je u ovoj sobi. Možda zato što joj ne verujem. Ili možda zato što je X rekao da svi znaju a da niko ne mari za to. Možda joj je platio da duti.

Možda je ona u svemu tome. Ona sve zna.

Posegnula sam za krevetom kada sam se osetila nestabilno na nogama. Život mi se pretvorio u tanku nit koja svakog trenutka može biti prekinuta. Svako mi je neprijatelj. Niko nije bezbedan. X je uvek korak ispred mene.

Osim, kada je sobarica otišla u kupatilo zaboravila je jednu stvar. Telefon.

Nalazi se na kolicima sa ostalim stvarima, a ona je otišla u kupatilo sa čistim peškirima. Odjednom, u glavi mi se motala jedna ideja. Shvatila sam da je to možda moja jedina šansa za slobodu. Ako doprem do nekoga iz spoljašnosti, daleko od X-ovog domašaja, to mi je možda jedino rešenje.

Tiho sam sišla sa kreveta i približila se kupatilu. Čula sam kako nešto riba, i kako sam okrenula glavu, videla sam da čisti wc šolju. Njeno lice je bilo okrenuto od kolica. Savršena prilika. Jedina šansa koju ne smem da uprskam.

~ 66 ~

Kraljevstvo snova Dohvatila sam telefon i sklonila ga što pre sam moga, stavljajudi ga između guzova. Nažalost, da, to je jedino mesto za skrivanje koje imam.

Ustala je, a ja sam se okrenula, pretvarajudi se da gledam u sliku. Zaškiljeno je gledala u mene, čekajudi. Znoj je izbijao sa mene. Izgledalo je kao da zna.

Onda je uzela kolica i prošla pored mene, idudi pravo ka vratima. Nije čak ni primetila da joj telefon nedostaje. Sve što je radila je uzela ključ, otključala vrata, izašla i zatvorila ih pošto je još jednom bacila pogled na mene.

Kada je opet postalo tiho, osetila sam nagon da du da poludim.

Ali nisam. Moram da se smirim. Da ostanem prisebna. Da duboko udahnem.

Telefon je u mom posedu i to je moj jedini izlaz odavde.

Izvukla sam ga iz gadica i očistila peškirom pre nego što sam pokušala da okrenem brojeve. Prsti su mi se tresli dok sam pritiskala brojeve. Od stresa sam ukucala pogrešan broj. Konačno sam ukucala pravi broj. To je prvi i jedini broj koji sam zapamtila pošto mi je to jedina stvar koja mi je bila važna pre svega... ovoga.

Kada sam završila, prislonila sam telefon na uvo. Suze su mi krenule kada sam čula njen glas. „Halo?“ „Hanna?“ Glas mi je bio promukao i slomljen. „Jay? O Bože, Jay! Gde si? Zašto nisi nazvala? Umrli smo od brige za tobom!

Pa... ja sam se brinula. Znaš kakav je Don.“ „Ja... ja....“ Otišla sam ka prozoru.

Duboko sam udahnula i počela rečenicu. „Trebam tvoju pomod. Ja sam u hotelu. Nalazi se pored ulice koja se zove... um... ne znam! Ne mogu da ti kažem, ali prepoznajem broj 35. Tu se nalazi Shell bezninska pumpa odmah pored hotela. Po izgledu bi rekla da sam u Austinu... možda Sheratonu.“ Pre nego što sam mogla da izdahnem, vrata su tresnula. Zvuk njegovih cipela bio je dovoljan da mi srce udara kao grom na nebu.

~ 67 ~

„Njegova krila su siva i polegla, Azrael, anđeo smrti, Pa ipak,, duše koje Arzael donosi Iz tame i hladnode, Dižu pogled ispod tih savijenih krila, I vide ih optočene zlatom.“ - Robert Gilbert Welsh Poglavlje 8 X Petak, 16. avgust 2013., 09:30

Telefon mi je zavibrirao. Video sam poruku od Antonia.

Ti jebeni idiote, koji kurac misliš da radiš? Gde si?

Nisam odgovorio, umesto toga sam se fokusirao na vožnju. Taj retard ima dosta toga da mi objasni. Briga me ako de mi za to trebati ceo dan, ali du saznati ko je dao to naređenje. Možda se Antonio ne nalazi sada na sceni, ali znam gde je odseo. Njegovo skrovište ove nedelje nije toliko daleko od mog, što je nesreda za njega, a sreda za mene. Pogotovo pošto mu nisam rekao gde sam odseo. Nede biti u mogudnosti da me prati, a ja idem za njegovim dupetom. Tom kurvinom sinu bilo bi bolje da ima dobro objašnjenje za ovo ili du i njegovu glavu rasprštiti.

Kada sam konačno stigao do njegove drvene kolibe, parkirao sam auto pored njegovog mesta i izvukao pištolj pre nego što sam izašao. Proverio sam prostor za ~ 68 ~

Kraljevstvo snova skrivene pozicije, ali ništa ne odudara. Izgleda da misli da može da se sam izbori sa mnom.

O, da, znam da čeka na mene.

Obojica smo znali da de ovo dodi.

Pažljivo sam se kretao ka njegovoj kolibi, sa prstom na obaraču. Znoj mi je izbijao na čelo kad sam pokucao na vrata i odmah se pomerio u stranu. Otvoreno je, ali niko ne izlazi. To me iznenađuje. Ne činjenica da niko nije izašao, ved to što je otvoreno. Obično se nalazimo u pozadini ili iza vatrenog domašaja, tako da je ovo neobično ponašanje, čak i za njega.

Duboko sam udahnuo kada sam ušao unutra. Pištolj mi je bio uperen u svaki ugao sobe, pokušavajudi da ga pronađe. Kada je iskočio iza vrata, pogodio sam drvo u zidu. „Isuse, da li si ti normalan?“ Antonio je spustio pištolj i smestio ga na pod.

Oponašajudi njegove pokrete, spustio sam pištolj i pokazao mu ka zidu. „Da li si ti organizovao ovo?“ „Šta? O čemu pričaš?“ „O njoj! Devojci!“ Zgrabio sam ga za ramena. „Da li si mi ili nisi smestio?“ „Ne, nemam pojma o čemu misliš. Ta devojka je običan zadatak. Ništa više.

Uprskao si ovo, znaš to? Jebeno si uprskao.“ Rugao se. „Kao da to nisam znao.“ Uhvatio sam ga za vrat i počeo da ga stežem dok nije počeo da se guši. „Koji si kurac mislio, a?“ Rekao je pošto je došao do daha. „Čekao dok si imao posao da obaviš? Uzeo si devojku? Ubio si naše jebene agente?“ Glas mu je bio sve glasniji i glasniji. „U velikim si govnima.“ „Baš me briga za to; ona nije bila deo plana.“ „Kojeg plana? Trebao si da je ubiješ a ti si to upropastio!“ „Mog plana!“ Zarežao sam, opet mu se približavajudi. „Ona je moja. Nemoj da si se usudio da podigneš ruku na nju.“

~ 69 ~

Kraljevstvo snova „I naše agente? Usudio si se da ih ubiješ.“ Procedio je. „Znaš mnogo bolje od toga. Ne znaš u šta si se uvalio. Sada de ti biti za petama. Prekršio si pravila i ubio neke od naših.“ „Briga me za njih ili bilo koga drugog!“ Opet sam uperio pištolj u njega.

Ukočio se. „Ko ti je dao naređenje?“ „Šta se dešava sa tobom čoveče? Šta te briga? Ti si samo trebao da je ubiješ.

Sve svoje zadatke si obavljao veličanstveno do sada. Šta je pošlo naopako?“ „Ono što je pogrešno je to što si pošao na nju.“ „Ja. Nisam.“ Stavio je ruku na pištolj. „Nisam ja dao naređenje.“ „Onda ko je?“ Ispljunuo sam. „Neko sa više pozicije.“ „I?“ „Ja... ne znamo ko je klijent. Ovo je posao iz klase devet. Niko ne sme da sazna detalje. Samo smo trebali da je ubijemo i to je to.“ „Ne laži me!“ Rekao sam kroz zube. „Znaš ko je to bio.“ Mogu to redi po znoju koji mu lije po čelu i po pomeranju njegovih očiju dok mi laže u lice. „Zašto ti je to toliko važno? Ona je samo devojka. Kakve to veze ime? Da si samo obavio posao, ne bi bio u ovom neredu. Ne razumem zašto si se upetljao u ovo i zašto prolaziš kroz sav ovaj nered da saznaš ko je to naredio.“ „Nije važno. Rekao sam ti, ona je moja. Ona nije samo devojka.“ „U redu, ali sve si upropastio... zbog nje.“ „Briga me za to. Hodu da saznam ko je klijent. Reci mi ko je!“ „Ne mogu.“ „RECI MI!“ Utisnuo sam pištolj toliko jako na njegovu kožu da je počela da pucketa. „Ili du, kunem ti se, staviti metak u glavu.“ Jedva sam se obuzdao da ne povučem obarač. Ovaj jebač me laže. Zna ko stoji iza ovoga i krije to od mene. Bio mi je prijatelj. Sada znam bolje.

~ 70 ~

Kraljevstvo snova „Ok, ok... redi du ti... samo... smiri se, ok?“ Raširio je ruke, pokušavajudi da olakša situaciju, pokušavajudi da mi da iluziju da imam kontrolu. Ne postoji takva stvar poput kontrole. Samo oni koji su ubijeni i oni koji ubijaju.

Pošto sam sklonio pištolj sa njegovog čela, pustio sam ga da se pomeri.

Pomera se polako i oprezno dok ga gledam kao jastreb. Otišao je ka sefu koji se nalazi u pozadini njegove spavade sobe. Otključavanje je dosadno i polako gubim strpljenje. „Požuri!“ „Pokušavam...“ Promrmljao je. Kada je brava otključana, gurnuo sam ga u stranu, i dalje držedi pištolj na njegovom grlu. Oko mi se pomera između njega i mobilnog telefona koji leži na hladnom čeliku sefa. „Da li je to to?“ „Da, bojim se da jeste.“ Uzdahnuo je. „Da li siguran? Ako uradiš ovo, nema povratka nazad.“ „Ved je prekasno.“ Ispljunuo sam.

Dutao je dok sam uzimao telefon i počeo da prolazim kroz imenik. Negde na dnu se nalazi ime koje podseda na organizaciju. Kliknuo sam na ime i gomila poruka je iskočila. Jedna od poslednjih je od srede, 14. avgusta 2013., 00:00. Par minuta kasnije je primljena poruka da se ubije ona. To je to.

Dok je moje oko gledalo u poruku, pluda su mi prestala da rade. Stisnuo sam zube. Stisnuo sam toliko jako telefon, da se slomio.

Udaljio sam se od Antonia, spreman da započnem rat, ali me je uhvatio za rame. „Čekaj. Stani i razmisli o ovome na sekundu.“ „Da razmislim o čemu? Znam ko je iza ovoga.“ „Pa? Da li je to važno? To ne rešava tvoje probleme.“ „Ubijanje njih ga rešava.“ „I onda deš šta?“ Namrštio se. „Da li deš ubiti svakoga ko ti stane na put?“ „Ako to budem morao.“ Rekao sam vradajudi pištolj u futrolu.

Antonio mi je stisnuo rame, pokušavajudi da me zaustavi. „Da li si siguran?

Ako uradiš to... to bi mogao značiti kraj. Za sve nas. Za tebe.“ ~ 71 ~

Kraljevstvo snova Pogledao sam preko ramena. „Krenuli su na nju. To im je prva greška.

Ubacivanje mene im je druga greška. Nedu dozvoliti da ovo prođe nekažnjeno.“ Otrgnuo sam se od njega. „Nadam se da znaš da ne možemo to da ti dozvolimo da uradiš.“ Rekao je Antonio. „O, znam.“ Promrmljao sam odlazedi. „Ja sam ti prijatelj... ne želim da te ubijem.“ „Šta je urađeno, urađeno je Antonio. Sada pratim svoj put.“ Tišina je trajala neko vreme, ali kada sam otvorio vrata rekao je. „To de te koštati života.“ „Neka bude tako.“

****

Petak, 16. avgust 2013., 11:17

Um mi je preplavljen mislima o ubijanju ljudi. O hladnokrvnom ubijanju. O rasprštavanju njihove krvi po zidovima i podu. Hodu da ljudi znaju da sam to uradio, i hodu da znaju zašto. Znam tačno koga du da ubijem i ved razmišljam kako du to da uradim i koje alate da iskoristim.

Međutim, kada sam pronašao Jay u sobi sa telefonom u rukama, stopirao sam sve misli. Telefon je ispao na pod kada se okrenula i pogledala me u šoku. Bez razmišljanja izvadio sam pištolj, naciljao u telefon i opalio.

Zadrhtala je kada se telefon rasparčao po celoj sobi. Odaljavala se od mene kada sam krenuo ka njoj, otrčala je u kupatilo i zatvorila vrata. Kao da de me to zaustaviti. Ona je nekog jebeno zvala.

~ 72 ~

Kraljevstvo snova Pucao sam u bravu, slomio je i nogom otvorio vrata. Stajala je u pozadini, ispod tuša. Uzela je glavu od tuša i pokušala da ga upotrebi kao oružje. „Ne približavaj mi se!“ Nasmejao sam se i krenuo ka njoj. Istrgao sam joj tuš iz ruke i bacio ga.

Uhvatio sam je za ruku i odvlačio iz kupatila. Bacio sam je na krevet. Opirala se ali sam je smirio sa svojim telom. Metalne lisice su bile zakačene za krevet što sam lično namestio, i bile su tu zbog veoma specifičnog razloga i sada nameravam da ih iskoristim.

Ubacio sam joj zglobove u lisice i zaključao ih. Uzeo sam ključ, a zatim sam joj obrnuo telo. „Šta radiš?“ „Nisi me poslušala.“ Zarežao sam.

Cvilela je kada sam se pomerio do njenih nogu, raširio ih a zatim zakačio i člankove. „Zvala si nekoga. Da li sam ti dao dozvolu za to?“ Pocepao sam joj šorc i još više je zacvilela. „Odgovori mi!“ „Ne.“ „Onda zašto si to uradila? Da li ti se sviđa da prkosiš mojim naređenjima?“ Udario sam je po jednom guzu sa golom rukom. Njen krik je bio sirov. To je bilo kao med za mene. „Rekao sam ti da me ne ljutiš.“ „Žao mi je.“ Zajecala je. „Nedu to više raditi.“ „Prokleto si u pravu da nedeš.“ Udario sam je u drugi guz. Njen krik je bio malo manji ovaj put, ali i dalje vrlo osvežavajudi za čuti. „Takođe sam ti rekao da promeniš odedu. Nisi to uradila. Moraš biti kažnjena.“ „Šta?“ Prodahtala je dižudi glavu. ~ 73 ~

Kraljevstvo snova Pomerio sam se do uzglavlja kreveta i pritisnuo joj glavu u jastuk. „Ne... gledaj u mene.“ Bes mi ključa u venama, ali nisam samo ljut u vezi nje. Nije me poslušala, da, ali ono što sam pronašao u toj kolibi je daleko, daleko gore nego što sam mogao da zamislim. Ona je ta koja sada plada za to.

Znam samo put. Ne nameravam da uzmem njeno telo osim ako mi ga dobrovoljno ne ponudi. Inače to nije pobeda. Ne, učinidu da vidi ono što je napravila. Učinidu da vidi greške u njenim putevima.

Skliznuo sam s kreveta i skinuo jaknu. Okačio sam je na stolicu pored vrata.

Okrenula je glavu i pogledala u mene. „Šta radiš?“ „Čekam.“ „Šta?“ „Onog koga si upravo nazvala.“ Raširila je oči, što me je nasmejalo. O, volim da vidim strah u njenim očima.

Zna šta dolazi.

Skinuo sam futrolu i stavio je na stolicu. Onda sam polako otkopčao kaiš i skinuo ga dok je ona treptala. Ovo de biti zabavno.

****

Jay Petak, 16. Avgust 2013., 11:25

„Dvadeset.“

~ 74 ~

Kraljevstvo snova Naterao me je da brojim svaki put kada me je njegova ruka udarila. Kada nisam mogla da ispravno brojim, morala sam da počem ispočetka. Rekao je da nede prestati sve dok ne dostignem njegov broj. Koji god to broj bio. Izgubila sam se u brojanju mnogo puta. Ponekad sam pomislila da je to zbog činjenice da sam zarobljena na ovom krevetu. Ponekad sam pomislila da je to zato što mi se udaranje stvarno počelo sviđati.

Gubim se. Gubim sebe. Slobodu. Telo.

Sve je prisvojio.

Iako sebi kažem da nije, znam da jeste. Lažem sebe kada kažem da mrzim ovo. Telo mi je počelo da se prilagođava njegovom dodiru. Kada me njegova ruka udari, više ne osedam bol. Sve što osedam je oslobađanje. Oslobađanje od straha, aniksioznosti, kajanje. Mogu sa se pustim i da uživam u trenutku. Ne znam zašto ovo utiče na mene.

Uzeo je kaiš koji je bio prebačen preko stolice i savijao ga. Srce mi je ubrzavalo kada se približavao. Ved mogu da osetim kožu kako udara u moje dupe.

Peče i boli, ali istovremeno sve moje nerve postavlja na mesto. Žmarci prolaze mojim telom poput munje, vibriraju po mojoj koži. Izgleda da čak i moja pičkica oživljava zbog toga.

Ne želim to, ali nemam kontrolu. Više ne.

Njegovi udarci su brzi i nevaljali na način kao da se ceri. Uzela sam vremena da ga pogledam u oko dok me je udarao, pokazujudi mu da nemam nameru da odustanem, čak iako je moje telo odustalo. Znam da me je telo izdalo, zato što mogu da osetim kako mi klitoris reaguje na žmarce. Ovo nije prebijanje, ved kazna. Shvatila sam da je ovo ono što je on želeo. On želi da se osedam ovako.

Ovo je njegov način da me natera da se loše osedam, zato što zna da se stidim svog tela. On nede oštetiti svoje vlasništvo; samo želi da me natera da osedam.

I u tom trenutku sam shvatila da on želi da me natera da osedam pošto on nema osedaje. On beži od svojih emocija tako što mene forsira da ih preživljavam.

Nedu mu to dozvoliti. Odbijam da budem njegov ljubimac. Ne može da ima moje telo. Odbacila sam ideju da du ga ikad dobiti natrag. Međutim, nede posedovati moje srce i moj um. Nedu dozvoliti to.

~ 75 ~

Kraljevstvo snova „Hmmm...“ Zastenjao je kada je rukom klizio niz moje dupe. „Crveno... tako lepa boja... dobro ti pristaje.“ Ruka mu se pomerila na leđa, klizila je uzbrdo do mojih ramena dok je stajao pored mene. „Možeš li da vidiš koliko volim da te gledam ovakvu?“ Zavrteo je kukovima, pokazujudi mi oteklinu u njegovim pantalonama.

Pokušala sam da okrenem glavu, ali me je uhvatio za bradu i prisilio da pogledam u njega. „Nema potrebe da skredeš pogled.“ Nagnuo se i pritisnuo svoje vlažne usne na moje. Nisam mogla da odolim.

Nisam imala snage i znam koliko je to beskorisno. Ja sam pod njegovom komandom i jedina stvar koju sam mogla da uradim je ono što on kaže. Ako ga pustim da misli da me ima pod njegovom voljom, bide mi lakše, i možda du imati prliku da mu izmaknem. Treba da prvo steknem njegovo poverenje pre nego što ga izdam. Ali da bi to uradila, prvo moram da mu dam ono što želi, a ono što on želi sam ja.

Tako da sam mu dozvolila da me poljubi. U početku sam bila uplašena, odbijena, ali kako su sekunde prolazile primetila sam promenu. Postao je mekši i nežniji, njegove usne su me polako nagovarale da otvorim usta. Mnogo je bolji prema meni sada kada sam više poslušnija, a to mi je donelo olakšanje. Tada, prepoznala sam nešto.

Ovaj poljubac je tako poznat, a opet ne znam zašto.

Kako mogu da prepoznam nešto što ranije nisam osetila? Da li je govorio istinu kada je rekao da me poznaje? Da li sam stvarno sve zaboravila?

Ali ovaj poljubac je tako... umirujudi... a to je tako pogrešno. Zašto se osedam ovako? Kako to da osedam olakšanje od njegovog poljupca? Ništa mi nema smisla i to me izluđuje.

Povukao se i oblizao usne dok mu je u očima vrištalo 'želim da te jebem'. A onda se nasmešio i palcom prešao preko mojih usana. „Ljuta, mala ptičice?“ „Teško.“ Rekla sam opušteno koliko sam mogla. Bes je ono što on traži. Nedu mu dati to zadovoljstvo. „To kažeš, ali ne misliš tako. U stvari, mrziš to što ti se telu dopada.“ ~ 76 ~

Kraljevstvo snova „Nije tako.“ „Ne slažem se.“ Prešao je rukom preko mojih leđa, pratedi obline tela sve dok nije došao do dupeta. Stavio je ruku između mojih nogu i osetio toplinu. Đavolski osmeh se pojavio na njegovom licu. „Mogu da kažem kada se ženi sviđa bol.“ Stisnula sam zube, zato što sam htela da mu kažem 'jebi se', ali znala sam da de mu to dati još snage. Ako prestanem da se borim sa njim, mogu da mu dam iluziju da pobeđuje.

Počeo je opet da me pljeska. Cičala sam od bola. Kada je prešao trideset, stao je. Izgledalo je kao da mi je telo u šoku, ukočeno od bola. Ukočeno od delirijuma.

Dušek se udubio pod njegovom težinom kad se popeo na krevet. Kaiš je ponovo bio na mom dupetu, ali ovaj put nežnije. X me je milovao njim, klizio je kaišem preko mojih leđa. Ali onda ga je zamotao oko mog vrata.

Gušila sam se kada mi je povlačio glavu unazad dok je klečio iznad mene, skoro mi je sedeo na leđima. „Da li si naučila lekciju, mala ptičice?“ „Da...“ Promuklo sam rekla. „Ne čujem te.“ „Da!“ Krkljala sam. „Dobro.“ Njegov glas mi je odzvanjao u uvetu. „Nemoj da zaboraviš ko te sada poseduje. Svaki centimetar tebe je moj. Posedujem tvoje telo, tvoj um i tvoju dušu.“ Skinuo mi je kaiš oko vrata, oslobađajudi me. Zakašljala sam se i počela da srčem vazduh kao drogu. Zavisnik sam. Ne samo od kokaina, ved i od mog života takođe. A on je sada u njegovim rukama.

X je otključao lisice dok je i dalje sedeo na meni. Ne mogu da se pomeram, čak i da pokušam. Ruke su mu klizile niz moje ruke do tela, tako nežno da me je iznenadio. Podvukao je prste ispod mog stomaka i okrenuo me. Prvo što sam ugledala je njegov ožiljak. Spaljena koža oko lažnog oka. Zloglasnu oznaku na njegovom licu.

~ 77 ~

Kraljevstvo snova Mrzim ovaj način na koji me gleda, tako prazno, bezosedajno. Lice mu je lebdelo iznad mog, tako blizu da sam mogla da osetim njegov dah.

Tada mi je opet stavio lisice. Adrenalin je prošao kroz moje telo, zagrevajudi me i pripremajudi za bol. Sa njegovim rukama na mojim zglobovima, bio mi je sve bliže i bliže, usne su mu bile tačno ispred mojih. Zatvorila sam oči, čekajudi da uradim ono što mi kaže. „Otvori oči Jay. Pogledaj u mene onako kako sam ja gledao u tebe svih ovih godina.“ Otvorila sam oči. „Da Jay... mrzi me. Neka ti se ogadim. Preziri me.“ Ujeo se za usnu. „Možeš li da osetiš vatru od moje ruke i kaiša na tvom dupetu? Možeš li?“ Njegova komanda je oštra i glasna.

Brzo sam klimnula, treptanjem sam terala suze koje su pretile da izađu. „Živi u bolu baš kao što sam i ja. Nauči da ga voliš, kao što sam i ja morao.“ Jezikom je prešao preko moje gornje usne poput zmije koja liže vazduh. „Hmmm...“ Prevrnuo je okom. „Mirišeš na strah.“ Kada me je opet pogledao, zadrhtala sam. „Sviđa mi se.“ Odjednom je telefon zazvonio. Uzdramala sam se od straha. Na X-ovom licu se pojavio zlobni osmeh kao da mu je upravo neko doneo slatkiš.

Sišao je sa mene i otišao do sakoa koji je visio na stolici. Izvadio je telefon i uzvratio na poziv. „Da? O, devojka je ovde?“ X je pogledao u mene, smešedi se dok sam ja raširila oči. „Dobro. Reci joj da se popne. Čekao sam na nju.“ Vratio je telefon nazad u džep sakoa i dalje držedi oko na mene. „Šta deš joj uraditi?“ Pitala sam.

Ispravio je glavu i zastao. „Ne znam. Nisam još odlučio.“ Izvio je usne u đavoljski osmeh. „Znaš, imam jednu novu neverovatnu igračku, zovem je mini testera.“ Gorčina mi se pojavila u grlu, ali sam uspela da je progutam. „Da li si ti lud?“ „Da, zar nismo to ved ustanovili?“ Razmišljao je dok je išao ka prozoru. „Ne možeš to da uradiš! Ona mi je prijatelj.“ Rekla sam. ~ 78 ~

Kraljevstvo snova Izvadio je ključ iz džepa i otključao rezu od prozora. Otvorio je prozor. Od hladnog povetarca sam se protresla. Širom je otvorio prozor. „Šta to radiš?“ „Izgledaš malo bolesno Jay. Prijalo bi ti malo vazduha.“ Kada je neko pokucao na vrata, lice mu se smračilo. U oku mu se videla đavoljska vatra. Marširao je ka vratima dok sam ja pokušala da se oslobodim.

Kada je otvorio vrata, užas se pojavio u mojim očima, takođe i njenim. „Ti?“ Promucala je Hanna. „Da, ja.“ X je uhvatio za ramena i povukao unutra, zatvarajudi vrata za njom. „Molim te X, nemoj!“ Vrištala sam kad ju je vukao po sobi. „Pusti me!“ Vrištala je Hanna. „Šta to radiš? Nisam ništa pogrešno uradila!

Imali smo dogovor!“ X je podigao obrve. „Dogovor je otkazan.“ Dogovor? Kakav dogovor? „Šta? Ne možeš to da uradiš!“ Ispljunula je Hanna. „Ali mogu.“ Gurnuo ju je na drugi kraj sobe. Nije toliko jaka da bi mu uzvratila. Baš poput mene, ostavljena je njegovoj milosti. „Ne! Molim te, nemoj to da radiš. Nemoj da je povrediš.“ Preklinjala sam, pokušavajudi da ga omekšam, Međutim, ništa, ništa me nije moglo pripremiti za ovaj šok.

Gurnuo ju je kroz prozor i pomerio se u stranu. Čula sam kako se njeno telo spljoštilo na zemlju pre nego što je zatvorio prozor.

~ 79 ~

„Zavedi moj um tako da dobiješ moje telo, nađi moju dušu i bidu tvoj zauvek.“ – Autor nepoznat Poglavlje 9 X Ta glupa kučka dobila je šta je zaslužila.

Jay je u isto vreme i vrištala i plakala. Cimala je lance koji su je držali tamo gde pripada. Ona je izvan svega ovoga. Ne znam zašto se toliko potresla za ovu devojku. Ona joj nije bila prijatelj. Kada bi samo znala. „Zašto? Zašto?“ Jecala je. „Zato što tako mogu.“ „Ubio si je!“ „Da.“ Zaključao sam prozor i okrenuo se. „Morala je da umre.“ „Sranje!“ Ponovo je cimnula lance u napadu besa, opsovala je. „Razumedeš.“ „Jebi se! Đavola du razumeti.“ Stisnuo sam zube. „Razumedeš.“ „Zašto bih razumela? Ona mi je bila prijatelj! A ti... gurnuo si je kroz prozor.“ „Budi sredna što sam samo to uradio.“ Rugao sam joj se. „Zaslužila je da bude iseckana, poput ostalih kretena.“ Vilica joj je otpala i namrštila se. „Koji kurac ti pričaš?“

~ 80 ~

Kraljevstvo snova Ne mogu da verujem šta čujem. Bože, mislio sam da je čula o čemu smo pričali, ali izgleda da sporo shvata. Izluđuje me što to ne vidi, „Zar nisi jebeno ukapirala?“ Rekao sam vrtedi glavom. „Bio sam jebeno milosrdan u odnosu na ono što bih uradio bilo kojoj drugoj kučki koja je uradila stvari koje je tvoja prijateljica uradila!“ „Milosrdan? Da li tako nazivaš ubijanje ljudi?“ Ispljunula je.

Moja samokontrola isparava u njenom neznanju. „Dao sam joj brzu smrt.

Izlaz. Ti čak ni ne znaš šta je jebeno uradila. Misliš da možeš da je zoveš prijateljem? Pogrešno!“ „Šta?“ Rekla je. „O čemu pričaš?“ „Ona. Je. Bila. Špijun.“ Naglasio sam svaku reč. „Za mene.“ Rastvorila je usne i raširila oči, ali ništa nije odgovorila. Sve što je radila je gledala u mene. Oči su joj bile vodnjikave. Vreme se privremeno zaustavilo za nju.

Stvarnost ju je udarila ciglom u lice. Skoro da mogu da vidim kako se točkidi u njenoj glavi okredu na ovo otkride. Bilo je veličanstveno za gledanje. „Ona je bila ta koja te je uvela u stiptiz bar. Ona je bila ta koja te je učinila zavisnicom. Ona je bila ta koja ti je konstantno nabacivala teške klijente. Ona ti je smestila Billya.“ Jedva da mogu da spomenem njegovo ime a da nekom ne pokidam vrat.

Hanna me nije slušala kada sam joj rekao šta želim i kako to želim. Svaki put je zajebala. I sada ovo. Naravno da sam se umorio od nje.

Usna joj je zadrhtala i suze su tekle niz obraze. „Svet nije lep Jay. Ne postoji takva stvar poput nevinog čoveka. Samo oni zli i oni koji kažnjavaju zle.“ „I u koju kategoriju ja spadam?“ Njeno pitanje je zadivljujude. Nacerio sam se. „Obe.“ Suze su sad slobodno tekle, oči su joj sijali poput čeličnih oštrica. Po njenom velikom udahu mogu redi da se sigurno oseda kao da joj je nož zaboden u srce.

Mogu saosedati s tim. ~ 81 ~

Kraljevstvo snova „Ali... ona mi je bila prijatelj.“ „I lažov.“ Dodao sam.

Prevrnula je očima. „Šta je htela od tebe? Zašto bi posegnula ka takvim stvarima?“ „Recimo samo da mogu biti veoma... ubedljiv...“ Podigao sam futrolu koja je ležala na stolici i pokazao je Jay. „Njen život je bio moj, baš kao tvoj sada. Bila mi je dužna. Sada je platila za to.“ „Tako što je umrla?“ „Da, pa, to se dešava kada ne ispoštuje naređenja koja su joj data.“ Nasmešio sam se. „Baš me briga. Ona mi je bila prijatelj...“ „Nemoj to više jebeno govoriti.“ Rekao sam. „Ona ti nije bila prijatelj.“ „A ti jesi?“ Ispljunula je. „Sve što si uradio si me zavezao i povredio!“ „Nemaš pojma kroz koliko bola sam prošao samo zbog tebe.“ Glasno sam rekao i duboko udahnuo kako bih se smirio. „Sve zbog tebe.“ Ne mogu više da gledam u nju. Ne mogu da svedočim gađenju na njenom licu. Ne želim da vidim nepravednost u njenim očima. Ja nisam nepravedan.

Radim ono što mora biti urađeno. Nervira me način na koji me gleda. Kako je mogla da zaboravi sve što me je upropastilo. Mrzim je. Jebeno je mrzim.

I želim da bude moja zauvek. Čak iako bi me to svega koštalo.

Bezosedajno du je jebati sve dok se ne zadovoljim, i nateradu je da plati za sve što je prouzrokovala. Nede se izvudi iz ovoga a da joj ne uništim dušu. Sve du prisvojiti. Njeno telo. Njen um. Njeno srce. Njenu dušu. Ona je moja.

Mislio sam da de biti dovoljno da sa distance gledam kako pati.

Pogrešio sam.

****

~ 82 ~

Kraljevstvo snova Subota, 12. jul 2008., 15:00

Sunce je vrelo i nezapamdeno. Pečem se kao kolač u rerni, ali pretpostavljam da je to cena koja mora biti pladena što sam prihvatio posao kod bogate porodice.

Barem ne moram da mislim o tome da li du biti pladen, ali jebi ga, ovi političari su gadni. Nisam očekivao od nje da du postati meta njihovih prljavih igrica. Nešto mi je blokiralo sunce, tako da sam podigao pogled i skinuo kapu. „Šta radiš ovde?“ Pitao sam uzdišudi. „Vrati se u vodu.“ „Zar nisi mrzovoljan.“ Rekla je dok se sela na moj drveni krevet. „Gde ti je telohranitelj?“ Slegnula je ramenima, ubacila noge u pesak i zagledala se u nebo, ističudi grudi. Naravno da nisam mogao da odolim a da ne pogledam. Porasle su. Znači, desilo se nešto drugo. „Idi i radi šta hodeš, a mene ostavi samog.“ Rekao sam, pokušavajudi da ignorišem labav crveni bikini koji je nosila. „Zašto? Hodu da ostanem ovde kod tebe.“ Rekla je to sa tako zavodljivim osmehom da sam poželeo da je zgrabim i da joj pokažem zašto bi to bila greška. „Htela si da ideš na plažu. Sada idi. Ja ostajem ovde.“ „Hmmm... znaš da to nedu uraditi. I ti bi trebao da uživaš u vodi takođe.“ „Ne, znaš pravila. Imaš telohranitelja.“ „Jebeš pravila! Zaboravi na telohranitelja. Hajde da se zabavimo. Dođi da plivaš sa mnom.“ Uzela me je za ruke i pokušala da me vuče. Naravno da to nede funkcionisati. Ne može da se meri sa mojom snagom. Umesto toga, povukao sam je toliko jako da je pala preko mene. Grudi su joj bile tačno iznad mog lica.

Na trenutak sam hteo da protrljam lice o njih, da ih ljubim, ali tada sam se setio. Ovo nede prodi dobro.

Oslonila se na laktove, obrazi su joj se zacrveneli. „Sranje.“

~ 83 ~

Kraljevstvo snova „Moja greška.“ Pročistio sam grlo. „Bolje se skloni od mene sada.“ I sada, mislim jebeno sada, zato što mi kurac pulsira, i mrzim kada moram nešto da uradim po tom pitanju kada je ona u blizini. „Zašto?“ Rekla je mrštedi se. „Zar ti se ne sviđam?“ Čuvši te reči, zatvorio sam oči i zadržao dah. Nije stvar u tome da li mi se dopada. Ne smem da joj je sviđam. Rođen sam od strane čudovišta, tako da du čudovište i postati. Osim toga, ved sam duboko zagazio tim putem.

Odjednom, osetio sam nešto kako lebdi iznad mojih usana, a zatim se srušilo na mene. Toplo je i slatko i tako jebeno dobro. Usta su mi se razdvojila kada nisu trebala, grešne misli su preuzele kontrolu nad situacijom. Uvek sam žudeo za ovim. Želim više. Više. Nije dovoljno. Moram da okusim ovo, ali kada mi je jezik prodro dublje i kada su mi se oči otvorile, video sam da je to ona.

Ne mogu. To de nas oboje uništiti.

Pomerio sam je u stranu i ustao sa kreveta. Kurac mi je u potpunoj erekciji i potpuno je izložen svima koji pogledaju u mene. Nije da me je briga za to, nego ne smem nikome da dozvolim da nas vidi ovakve. „Šta nije u redu? Mislila sam da želiš ovo.“ „Nemaš pojma šta ja želim.“ „Ako je ovo u vezi...“ U ljutnji sam se okrenuo da suočim sa njom. „Prestani da ovo jebeno otežavaš. Život mi je na granici, i nedu ga rizikovati.“ Samo me je gledala praznim pogledom, oči su joj postajale vlažne. „Ovo se ne dešava.“ Rekao sam stisnutih zuba. „Zar ne razumeš? Ja nisam tvoj telohranitelj. Telohranitelji štite ljude. Ja sam unajmljen da ih ubijam.“ Progutala je kendlu. „Znam.“ „Onda prestani da me pritiskaš.“ Suze su joj lile niz obraz. Njene suze su poslednja stvar koju sam želeo, tako da sam je uhvatio za lice i prisilio da pogleda u mene. „Nije važno šta ti želiš ili šta ja želim. Nismo u pripravnosti. Oni su.“ ~ 84 ~

Kraljevstvo snova „I zato deš ih pustiti da preuzmu kontrolu nad tvojim životom? Želiš da ja nekom dopustim da odluči šta ja želim sa svojim životom?“ Rekla je. „Nemaš izbora.“ „Zajebi to, uvek ima izbora!“ „Nema izbora kada oboje znamo šta je na kocki.“ „Ali zašto?“ Rekla je. „Ne razumem. Zašto te svi toliko mrze?“ „Zato što sam čudovište.“ Odmahnula je glavom. „To nije istina.“ „Ali jeste. Ne znaš čak ni pola od svega.“ Iskrivila je usne. „Volela bih da znam.“ „Ne želiš zlo. Kajadeš se celog života.“ Nagnuo sam se i poljubio je u vrh čela i prošaputao. „Zaboravi. Zaboravi na mene. Sve zaboravi. Živi svoj život. Gledadu te iz senke i paziti na tebe.“

****

Petak, 16. Avgust 2013., 13:00

Nikad nisam mislio da de bukvalno zaboraviti. Uvek sam je gledao, ali ne kako bih pazio na nju. Više ne. Izdaja je ono što vidim kada pogledam u nju. Ali, u isto vreme i dalje osedam poriv da je zaštitim. Da uradim sve ono što je moj prljavi um mislio kada je bila ispred mog lica. Sve ove godine. Platide za sve ono kroz šta me je provela. Uzedu je na sve načine za koje nije znala da su moguda. Bol je samo prvi korak, zadovoljstvo je slededi. Uzedu sve što želim, a i više. Učinidu da me preklinje. Da prekljinje za oslobađanje. Odvešdu je do pakla i nazad. I možda tada... možda... du je zadržati kao podsetnik da ne padnem opet.

Izvadio sam telefon iz džepa i pozvao recepciju. „Specijalna porudžbina broj 56. Da. Da. Hodu da se pobrinete za to. Novac nije problem, samo završite to. ~ 85 ~

Kraljevstvo snova Odlično.“ Kada su prekinuli vezu, opet sam osetio kiseo ukus u ustima. Ne volim što sam ostavio hotelu da počisti nered sa Hannom, ali sam prezauzet sa svojim zatvorenikom kako bih se sam pobrinuo za to.

Vratio sam telefon u džep i pogledao u Jay. Grudi su joj se brzo podizale i spuštale. To što je zavezana za krevet ju je preplašilo. Mogu da radim šta god hodu i ona to zna. Strah oko nje je tako izazovan. Imam neverovatnu želju da isprobam nešto više. Priznajem, možda postajem zavisnik.

Ne brinem se više. Moj život se vrteo oko posledica, ali sada kažem 'jebi se' tim posledicama. Uzedu ono što želim i posedovadu to. Ne želim još da je ubijem.

Ne, to bi bio brz izlaz. Ona de biti moja zavodnica, moja mala ptičica, a ja du biti čudovište iz mraka koje je poseduje.

Pošto sam zaključao vrata, krenuo sam ka njoj. Drhtala je i pokušavala da se odalji od mene kako sam se približavao. Seo sam na krevet pored nje i uhvatio je za obraze. Ostala je mirna. Odlično. Konačno se prilagođava. „Ako uradiš ono što ti kažem, nedu te povrediti.“ Opet sam joj palcem prešao preko mekanih usana. Nisam mogao da odolim. Moram da je dodirnem. Moram da je iskvarim. Moram da kontrolišem svaki njen pokret. To je jedini način.

Naterao sam je da otvori usta i rekao. „Reci mi Jay. Šta deš uraditi? Da li deš se lepo ponašati?“ „Nedu se boriti. Obedavam.“ Prošaputala je dok sam joj pomazio jezik. Đavoljski sam se osmehnuo. „Odlično.“ Otključao sam lisice oko zglobova, ali je ona zadržala ruke tamo, verovatno zato što se bojala da ih pomeri. Sviđa mi se što ništa nije pokušala da uradi. Kao da je konačno shvatila da je to uzaludno. Iako ja moram da ostanem nasilan.

Njeno ponašanje može svakog trenutka da se promeni.

Takođe sam otključao lisice i oko njenih članaka. Uspravila se i sela, trljajudi nadraženu kožu. Ispružio sam ruku. „Pođi sa mnom.“ Pogledala je u moju ruku, a zatim u mene, sa užasnim pogledom na licu. „Da li želiš da živiš?“ Namrštila se, zbunjena, a zatim je klimnula.

~ 86 ~

Kraljevstvo snova „Onda radi ono što ti kažem.“ Uzela me je za ruku i podigao sam je sa kreveta. Njena odeda je prljava i pocepana. Treba da se presvuče. Mada, moram da kažem, volim taj grub, prljav izgled te crvene čipke i iscepane odede za ples.

Veoma je intrigantan, i ved sam se napalio posle onoga što sam uradio sa njenim dupetom. Hmm... ne mogu da dočekam da se skroz skine pod tušem. Pitam se da li izgleda isto kao što je se sedam; kao zrelo vode, spremno za branje.

Odveo sam je do kupatila, ali kada sam video ogledalo, zaledio sam se. Traka je nestala. U početku sam bio zgađen. Zatim sam osetio bes. A onda ništa.

Zaslepljen sam.

Moja prva reakcija je da sam podigao šaku, i pre nego što sam to shvatio, razbio sam ogledalo. Krv mi je išla niz šaku, ali nisam mario za to. Dimio sam se. „Ti...“ Okrenuo sam se ka njoj, vrvedi od besa. „Samo sam htela da se pogledam.“ Mucala je. „Nemoj to više da si uradila.“ Zarežao sam. „Žao mi je.“ Zaškiljio sam oči kada sam je pogledao, a zatim sam otvorio slavinu i stavio ruku ispod nje. Ispirao sam ruku i razmišljao o načinima na koje mogu da je kaznim zbog njenih postupaka. Mislim da mi je dosta čekanja sa njom. Uzimam ono što je moje.

Upalio sam tuš dok je ona stajala u uglu, skupljenih ruku, kao da procenjuje situaciju. Kada sam zakoračio unazad upitno je pogledala u mene? „Skidaj se.“ „Šta?“ Podigla je obrve. „Imaš li problema sa sluhom?“ „Ne.“ „Onda se skidaj.“ Stisnula je zube i mogao sam da vidim kako besni. Konačno, odustala je i počela da se skida. Skinula je neku labavu majčicu, a zatim počela da otkopčava grudnjak. Klizio je niz nju poput svile, zadirkujudi me dok se spuštao sve niže i niže, ~ 87 ~

Kraljevstvo snova a kada ga je skinula, bio sam gotov. Ved sam zaboravio na ogledalo. Njene pune, okrugle sise i čvrste bradavice su neverovatan prizor. Uvek su i bile. „I gadice takođe.“ „Zašto?“ „Videdeš.“ „Šta deš da uradiš sa mnom?“ Pitala je, lice joj je bilo bezosedajno kao da je ovo test na kom nede pasti. Kako šarmantno.

Iskrivio sam usne u neki polu osmeh i podigao obrvu. „Ništa. Ti deš.“ Duboko je udahnula, a zatim zakačila prste ispod gadica. Skidala ih je toliko sporo, toliko senzualno, da sam pomislio da pokušava da me zavede. Možda pokušava, možda ne. Funkcioniše, u redu. Možda se poigrava sa mnom, ali nije važno. Njeno zavođenje je tačno ono što želim, i ono što sada trebam.

Kada je iskoračila iz gadica, konačno se videla njena obrijana pičkica. Ona je jebeni dijamant. To njeno telo može da napali svakog čoveka, bez obzira šta nosi. I sada, kada je potpuno gola, spremna da se uzme, ja sam se suzdržavao. Teško je, ali znam da de nagrada biti mnogo, mnogo bolja. Ponudide mi svoje telo kao njen poslednji izbor, zato što niko ne može da odoli da se oseda voljenim, čak iako je ta voljenost uvrnuta. I, o da, koliko volim njeno telo. Nikad nisam prestao da ga volim. Ipak, želeo sam da mi ga ona ponudi dobrovoljno. Sopstvenom voljom.

Videdu je kako se klanja i spušta niže, stavljajudi sve na raspolaganju za mene i samo mene... bide to vredno čekanja.

~ 88 ~

„Jednom kada krv bude prolivena, žetva može da počne.“ – Beleške od X Poglavlje 10 Jay Ušla sam u tuš kabinu i stala ispod tuša. Topla voda prija mojoj hladnoj koži.

Kapljice vode klize preko moje kože dok sam obmotala ruke oko tela, pokušavajudi da se bar malo sakrijem od njegovog pogleda. Ne da mi je to od neke koristi. On i dalje stoji tamo, gleda me. Njegovo tamno oko gleda u moje telo poput torte, jezikom oblizuje gornju usnu. Mogu da vidim izbočinu u njegovim pantalonama kako brzo raste. Odlično. Ovo znači da je u dobrom raspoloženju.

Tišina mi je bila brilijantna ideja. On mora da i dalje misli da sam u šoku zbog Hannine izdaje. Dođavola, ne. Sama bih je izbacila kroz prozor da sam prvo saznala da me je špijunirala. Iako, moram da priznam da me plaši to što sam tako ravnodušna. Stalno sam u režimu preživljavanja, i odbijam da budem žrtva.

Odbijam da se prepuštam traumama. Izadi du iz ovog nepovređena i prisebna.

Moram. X-u možda sada izgledam kao slabo jagnje, ali iznutra ključam od besa.

Međutim, znam da bes nede izadi iz mene. Prvo, kaiš visi na lavabou kao nežan podsetnik. Zatim, tu je i činjenica da bi me upucao čim bi imala šansu da dođem do vrata.

Ne, put kojim treba da izađem odavde mora biti smiren, uporan, i iznad svega poslušan. Nije u mojoj prirodi da budem poslušna, ali ako je to ono što on želi, to de i dobiti. Ne zato što on to zaslužuje, ved zato što je to moja jedina šansa za slobodu. Ako mu dam sve ono što poželi počede da misli da sam laka. Učinidu da izgleda da me je osvojio. Bide mnogo lakše da ga izdam kada spusti svoj štit dole. ~ 89 ~

Kraljevstvo snova Nisam jebeni moron. Znam kako da igram ovu igru. Pretvaranje je ono u čemu sam dobra. Muškarci su uvek hteli moje telo, tako da sam im ga davala i pretvarala se da mi se to sviđa. Sada du to isto učiniti za X-a. Uradidu sve što traži sve dok ne bude otišao daleko u svojoj fantaziji kontrolisanja mene. Onda du iskoristiti trenutak. Čekadu kao tihi zarobljenik... nikada nede videti da to dolazi.

Okrenula sam se i pogledala u njega. „Šta sada?“ „Operi se.“ Pokazao mi je na sapun koji je stajao na polici pored mene.

Uzela sam ga i opet se okrenula, suočavajudi se sa zidom dok sam počela da se sapunjam. Dupe me je peklo i bolelo ispod tople vode, ali ne želim da propustim da ga očistim. Osedam se prljavo od glave do pete. Kao da moram da se dobro ošmirglam. Ne želim da se gadim sama sebi tako da sam zabila glavu pod tuš i osvežila se. Kada sam otvorila oči, opazila sam kako bulji u mene. Nisam mislila da de još uvek biti ovde, iako mi to ima smisla. Stalno zaboravljam. Osedam se povređenim kako njegovom pravom oku, tako i onom lažnom. Naslonio se na zid i budno me gledao. Kada sam se sagnula da nasapunjam noge, zagrizao je usne. Pojavio se plejbojski osmeh na njegovom licu koji sam poželela da udarim.

Iz nekog razloga htela sam da mu natrljam u lice da me nikad nede imati. Da sam ovde samo za korišdenje i to što on drži ruke podalje od mene govori mi da on želi da mu sama priđem. Pa, imam malo novosti za njega. Nisam toliko laka. On de morati da dođe i uzme to što želi, ali da bi se to desilo, jedan od nas mora prvo da popusti. Osedam se kao igračka, ali korišdenjem mog tela pokazadu mu šta propušta. Želi me, a onda me ne želi. Pokušava da se odupre. To znači da ga mučim kada se šepurim sa telom.

Zločest osmeh se raširio na mom licu. Mod. Imam mod nad njim. Moram da iskoristim to.

Sa senzualnim pokretima počela sam da utrljavam sapunicu na telu. Pokreti su mi spori kad sam se sagnula da izmasiram noge i isturila dupe ispred njega.

Kada sam se uspravila okrenula sam se kako bi video moje uspravne grudi.

Zadržala sam oči na njegovim i raširila sapunicu preko grudi, trljajudi ih, a zatim sam srednjim prstom kružila oko bradavica. Kada sam spuštala ruke niz telo, zajecala sam kada sam dotakla pičkicu. X je to primetio. Razdvojio je usne i

~ 90 ~

Kraljevstvo snova prevrnuo okom. Ispravio je glavu i počešao vrat. Svaki put kada se počešao, pokreti su mu bili sporiji. „Voliš da se dodiruješ, zar ne?“ Pitao je.

Uvukla sam usne i podigla obrvu, sležudi ramenima. Šta da kažem?

Zafrkavam se. Pogotovo sa muškarcima koje želim da prevarim.

Polu osmeh se pojavio na njegovom licu. „Idi niže.“ Ruka mi se spustila do procepa ali sam je zadržala tamo bez pomeranja. Voda se slivala niz moje telo, zagrevala me dok mi se ruka odmarala na najosetljivijem delu. Ispirala je sapun, dok sam ja i dalje izazivala njegove oči. „Nastavi.“ „Sa čime?“ Pitala sam. „Pitaj to opet i dobideš još jedno pljeskanje.“ „Hmm...“ Promrmljala sam. „A ko kaže da to ne želim?“ Nasmejao se. „Možemo da igramo ovo na teži način, pošto izgledaš kao da nameravaš da me jako napališ.“ Ukazao je na svoje pantalone, koje su bile potpuno zategnute. Zlobno sam se osmehnula i opet slegnula ramenima. „Igraj se sa sobom.“ Zahtevao je. „Ili?“ „Ne izazivaj me da te presavijem Jay. Zato što hodu, a kada se to dogodi, pobrinudu se da preklinješ za milost.“ Otkopčao je dugme na pantalonama i spustio rajfešlus. Pantalone su mu pale na pod. Zadivljena sam njegovim mišidavim nogama, njihovom debljinom, a kada sam pogledala u bokserice, osetila sam strahopoštovanje. On je jebeno obešen.

Skoro sam zaboravila da me je ovaj čovek oteo. Iz nekog razloga, njegov kurac je više ukusan nego zastrašujudi, podrazumevajudi da je jedan od jebenih razloga zbog kojih me želi – kako bi to ubacio u mene.

Progutala sam knedlu i prisilila sebe da skrenem pogled, samo kako bih opazila da me gleda kao njegovu drogu.

~ 91 ~

Kraljevstvo snova „Sve de biti tvoje uskoro.“ Rekao je kurčevitim glasom. „Ali prvo treba da naučiš da slušaš.“ Zaškiljila sam dok sam čekala naredbu. Ruka mi je i dalje bila na pičkici, mogla sam da osetim kako postaje vruda od njegovog pogleda. Telo mi je željno njega.

Mrzim to. Zašto neki muškarci imaju takav efekat na mene? Nikad nisam to razumela. Možda zato što su mi ponudili nešto drugo nego samo seks na brzaka.

Nešto trajno.

Slobodu. „Mazi se ili du te kazniti.“ Zarežao je, savijajudi prste u pesnicu.

Progutala sam nerve i počela da pomeram prste napred i nazad. U početku sam spora i neodlučna, ali vrudina i vlažnost mi pomažu da se pomeram brže. Ne mogu da odolim a da ne pomilujem klitoris, natečen je i pulsira. Njegova ruka je na kurcu i trlja ga kroz bokserice. Gledajudi ga kako se dodiruje čini mi se da sve više i više zaboravljam ko smo mi i gde se nalazimo. U ovom trenutku osedam se živom, voljenom i zaboravljam sve i svakoga. Slobodna ruka mi se instiktivno pomerila do bradavica zato što uvek volim da ih diram kad god se samozadovoljavam. Jebi ga, volim kada se bilo koji od mojih ljubavnika igra sa njima grubo.

Zatvorila sam oči i duboko udahnula kada sam ubacila u sebe jedan prst i pokušavala sam da uživam dok sam to radila. Znala sam da je on očekivao da se to dogodi, a ja ne mogu to da uradim ako u tome ne uživam. Tako da sam zatvorila oči i pretvarala se da on nije ovde. „Otvori oči.“ Glas mu je zahtevajudi. Grub.

Otvorila sam oči kao da sam bila odvučena iz svoje tajne fantazije. Osedala sam se kao da sam uhvadena, što je smešno pošto me je gledao sve vreme.

Mrštedi se, zastala sam na sekundu. Prst mi je i dalje bio vlažan i postala sam svesna šta sam radila. Ne želim da mislim o tome. Želim samo da uradim to a da se ne sedam toga. Ali naravno, to nije ono što demo raditi, pošto on ne voli kad je tako lako. On voli grubo. „Nemoj opet da ih zatvaraš.“ Rekao je. „Hodu da me gledaš u oči dok se jebeš.“ „Onda to ne mogu da uradim.“ Rekla sam. ~ 92 ~

Kraljevstvo snova „Uradideš to.“ „Ne mogu.“ Odmaknuo se od zida i posegnuo za kaišem. Počela sam isprekidano da dišem. Presavio je kaiš na pola i približio se. Bio je brz i nemilosrdan kada me je ošinuo sa unutrašnje strane butine. Trgnula sam se i pokušala da ne igram kao da mi je vrude kamenje ispod nogu. Crveni ožiljak koji je kaiš ostavio na butini budi mi sva čula. Zatim je došao još jedan na drugoj butini, jednako bolan, ako ne gori.

Cvrčalo je i gorelo unutra kada me je opet udario. „Slušaj me dobro.“ Prosiktao je. „Iskoristi prste kako bi se jebala. Znam da si to ranije radila. Sada mi pokaži koliko vlažna možeš da postaneš za mene.“ Ovaj put me je udario sa spoljašnje strane butine, i to je toliko peklo da sam dobila nagon da spojim noge. Šteta što on nede dozvoliti da se to desi. Još jednom me je udario i otišla sam u zemlju čuda. Moj um ne može da podnese ovo sranje.

Nikad nisam bila udarena. Barem ne ovako. Naravno, dobila sam par šamara ali to je bilo drugačije. Ovo je značilo da me promeni. Da me uvežba. Da me učini poslušnom. Da me učini njegovom.

Nekako, mislila sam da de ovo biti erotično. I jebi me, mojoj pičkici se i ovo sviđa. Klitoris mi pulsira nakon svakog udarca i počela sam da se pitam da li du poludeti. „Drži ih raširenim.“ Rekao je. „Pokušavam.“ Rekla sam. „Ne. Dovoljno. Dobro.“ Udario me nakon svake reči, činedi da se trzam i da se borim sa suzama. Kaiš je ostavio crvene štrafte svuda po mojim butinama. Gledao je u njih i smešio se kao da se osedao ponosnim što mi je koža izgledala poput krvi.

Uvrnutost ne opisuje ovo dovoljno. „Molim te...“ Promrmljala sam nakon desetog udarca. „Reci mi da deš raširiti noge.“ „Hodu.“ Opet me je udario, ovog puta puštajudi kaiš da se razdvoji i obmota oko mog dupeta. „Šta si rekla?“ ~ 93 ~

Kraljevstvo snova „Hodu gospodine.“ „Dobra devojka.“ Iscerio se. „Od sada deš me propisno oslovljavati.“ „Jebi se.“ Još jedan udarac pao je na moje dupe. Vrisnula sam i jezikom uhvatila suzu, pokušavajudi da je sakrijem od njega. Istog trenutka sam raširila noge, zato što znam da moram da uradim kako on kaže. Međutim, deo mene ne želi da se zaustavi. Uvek želim da se pobunim, čak i kada to nije dobro za moje zdravlje. „Sada se zadovolji i pusti me da gledam.“ Rekao je, opet savijajudi kaiš. Čekao je nekoliko trenutaka i zagrizao usne, gledajudi me sa jednom podignutom obrvom. Kao da je očekivao da du se opet pobuniti. Dobro me poznaje.

Tako da sam odlučila da se samozadovoljavam i da radim ono što kaže.

Ponovo sam počela da trljam pičkicu, bolno svesna činjenice da mi je ceo predeo pulsirao i da mi je još više nadražio ved otečen klitoris. Nije važno koliko du se boriti, koliko puta du redi sebi da mi se ne sviđa ništa od ovoga, ja obožavam senzacije. To je pogrešno. Tako jebeno pogrešno. Ali je tačno.

Duboko sam udahnula i nastavila da se trljam pokušavajudi da održim noge raširenim u isto vreme. Jebeno je teško, zato što dobijam nagone da ih spojim kada mi postane vrelo, ali ne mogu.

Svaki put kada padnem, on me opet ošine, podedajudi me da nastavim. Ne mogu da odustanem. To bi bilo popuštanje njegovim željama li popuštanje njegovom nezadovoljstvu. Znam bolje nego da razbesnim ovog čoveka. Ne želim da budem bačena kroz prozor. Ne, u odnosu na to, imati prst u sebi je glupo jednostavnije.

Koncetrisala sam se na sebe i blokirala ga u mislima, ali tada je opet otvorio usta. „Dva prsta, ne jedan. Jebi tu pičku jače.“ Uzdahnula sam. „Da gospodine.“ Sa jakom, čvrstom rukom ponovo me je ošinuo kaišem. Ovog puta to je bilo na mojoj bradavici. Zacvilela sam, boredi se da održim noge raširenim. „Nemoj mi jebeno pametovati mala ptičice. Reci to kao da misliš.“ ~ 94 ~

Kraljevstvo snova „Da, gospodine.“ Promucala sam. „Sada budi dobra devojčica i pokaži mi koliko jebanja ta mačkica može da podnese. Hodu da vidim za šta si sposopna, pre nego te uzmem, zato što kada se to desi bide jebeno sporo i nepojmljivo ukusno da deš me preklinjati da se ubrzam.“ Nacerio se. „Nisam sprinter. Ja sam maratonac.“ Zvučalo je kao da sam predmet, nešto što kupuješ na aukciji i možeš to da isprobaš da vidiš da li stvarno vredi tog novca. To je podlo, ali istovremeno to je neobično primamljivo da imaš nekoga da šefuje ovako oko tebe. Muškarci nisu obično tako jasni oko toga što žele. I Bože, X priča tako prljavo.

Ne znam zašto mi se to sviđa, ali da, sviđa mi se.

Sada sam stvarno poludela. „Neka bude lepa i klizava.“ Zarežao je kad me je opet udario po bradavici.

Pucketale su od njegovog šibanja, bolno su se zatezale. Ubacila sam dva prsta u pičkicu i zavrtela. Onda sam ih izvukla i stavila na klitoris i štipnula ga. I dalje sam se pretvarala kao da on nije ovde. Ako moram da uradim ovo, moram sve da zaboravim. „Drži. Svoje. Oči. Na. Mojima.“ Glas mu je dubok i zvučao je besno, tako da sam ga pogledala pre nego što sam nastavila da se jebem. Ne želim da izazovem njegov bes više nego što moram, iako mi se ne sviđa da gledam u njega, znajudi šta radim. Ne mogu da izbacim pištolj iz misli, kao ni kaiš, ali jebi ga, gubim se.

Telo mi se trese, sve se više približava eksploziji, a ja ne želim da se približava.

Znam da on to želi. „Pusti me da te gledam kako svršavaš.“ Rekao je trljajudi kurac preko bokserica. Pojavila se vlažna mrlja na njima. Gledajudi u nju olakšava mi ovu situaciju. Dođavola, olakšava mi da se dodirujem i svršim, zato što je njegov kurac prokleto lep, ne mogu to da poreknem. „Sviđa ti se ovo?“ Rekao je samozadovoljnim glasom.

Pokušala sam da ignorišem to što je rekao, ali on je odmah posegnuo za kaišem tako da sam požurila da nešto izgovorim. „Sve osim tvog lica.“ O Bože.

Prestao je da se pomera. Samo jedno režanje je pobeglo iz usta. ~ 95 ~

Kraljevstvo snova Sada sam gotova. O ne.

Približio mi se i zgrabio za kosu tako da sam ga gledala u oko. „Da li nisam dovoljno dobar Jay? Da li sam ružan jebač? Da li si to pokušavala da kažeš?“ „Ne, ne, nisam to mislila.“ Brujajudi zvuk izlazio je iz njegovih grudi. „Đavola nisi mislila. Pogledaj u mene Jay. Pogledaj!“ Vikao je. Stavio je svoje čelo na moje dok je slobodnom rukom uzeo moju ruku kojom sam se samozadovoljavala. „Pogledaj ovaj jebeni ožiljak na mom licu? Da li znaš kakav jebeni drkadžija moraš biti da bi dobio ovakvu vrstu tretmana? Ovo je moje ime mala ptičice. Zapamti to, zato što de to biti urezano na tvom dupetu jednom kada završim sa tobom. I tada deš biti poput mene.“ Toliko jako je gurnuo moje prste u pičku da me je zabolelo. „Sve osim mog lica, zar ne?“ „To nije tvoj ožiljak!“ Ispalila sam. „Samo ne želim da budem uplašena.“ Mrštedi se, zacvileo je i povukao me jače za kosu. „Uplašena od čega?

Mene?“ Nasmejao se kratko. „Moje lice te plaši?“ Nisam odgovorila a on se zakikotao. „Odlično.“ Nacerio se i počeo da pomera moje prste za mene. „Da li sam ti rekao da možeš da prestaneš?“ Pokušala sam da odmahnem glavom, ali mi je jače stegnuo kosu, pa je to bilo nemogude. „Da, drži te lepe oči na meni. Uživaj u peckanju tvog dupeta i misli o tome odakle je to došlo. Gledaj u mene dok se jebeš i učini da svršiš.“ Pustio mi je ruku, ali me je i dalje držao za kosu, tako da ju je sada stegnuo u konjski rep na potiljku kako bi me držao na oku. „'Ajde Jay, nemam nameru da čekam ceo dan.“ Trljala sam klitoris brzo koliko sam mogla i pokušavala da pobegnem u zemlju čuda, iako su mi oči otvorene. Ali nije bilo koristi. Nemogude je. I dok sam se približavala vrhuncu, shvatila sam da nemam kuda da se sakrijem. Moradu da gledam u njegovo uvrnuto crno oko i u ono mehaničko koje isisava dušu.

~ 96 ~

Kraljevstvo snova „Svrši. Sada.“ Zahtevao je, držedi oko zaključano na mojem i prstima upetljanim u moju kosu. Povlačio ju je kad sam prešla granicu ekstaze. U poslednjem trenutku blaženstva, na ivici ludila, pronašla sam mir. Čak i u njegovom oku videla sam čistinu, nešto više od mržnje. Bol. Nezamislivu mržnju koja je rođena iz ljubavi.

Erupcija je prolazila kroz moje telo, proizilazila je iz moje pičkice dok sam se potresala od orgazma. Udarac! Oštar, grub šamar po dupetu me je povukao iz privremene euforije. Bol mi je prolazila kroz telo, odnosno pojačavala intezitet euforuje. „Tako prelepa... i tako zlobna...“ Promrmljao je grubim glasom. „Svršila si jako, zar ne?“ Oprezno sam klimnula.

Kratak, skoro nevidljiv osmeh se pojavio na njegovom licu. „Hmmm...“ Sviđa mu se. Bože, stvarno mu se dopada. Ved sam videla ovaj pogled na drugim muškarcima i nema sumnje; ovo je ono što on želi. Ovo je njegova slabost.

Ja. Imam ga. Što me više gura, što me više povlači, što me više povređuje, što više želi, lakše de mi biti da zavirim u njegovu srž kao otrov i uništim ga. I tada du biti slobodna poput ptice.

Kada je sklonio ruku sa mog dupeta nisam uopšte shvatila da je bila tu.

Ispravio je glavu, podigao ruku do mojih obraza i nežno ih potapšao. Ne verujem mu. „Tako dobra devojčica.“ Rekao je. „Ako budeš slušala, nagradidu te.“ „Kako?“ Glas mi je i dalje bio promukao. „Videdeš...“ X je ispružio ruku i čekao da je uzmem. Pomogao mi je da izađem iz tuš kabine, ali uspela sam sama da se pokredem na pločicama. Uhvatio me je slobodnom rukom i približio me njegovim grudima.

Ostala sam bez daha. Iznenađena sam što se stvarno brine za mene da ne padnem. To, i zbog činjenice da me njegov kurac bode. Ruka mu je čvrsto ~ 97 ~

Kraljevstvo snova obmotano oko mog tela, i zakopao je glavu u udubini mog vrata. Pomirisao me je i tada je zarežao. „Sedam se ovoga...“ Prestrašile su me te reči.

Odjednom, usne su mu na mom vratu. Meke su i tople, i nisu ono na šta sam navikla. Poljubio me je svuda po koži a zatim se podigao do ušne školjke.

Nakostrešila sam se. Tada je zastao i prošaputao. „Tako željna. Tako živahna. Tako žudi za bolom... Ti si mazohista Jay.“ „Šta?“ „Uživaš kada ti moja ruka daje kraljevski tretman pljeskanja po dupetu.“ „Šta?“ Progunđala sam i zaledila se pošto sam osetila njegove ruke na mojoj koži kako me napaljuju. „Možeš to da porideš, ali to ništa nede promeniti. Oboje znamo kakva si.“ Njegovo šaputanje mi je podiglo sve dlake na vratu. „Kažnjavaš sebe kada nema nikoga da to uradi umesto tebe.“ Šokirana sam. Ne znam šta da kažem. Ne mogu čak ni da kažem dve reči.

Potpuno sam zapanjena.

I takođe malo posramljena.

Opet je zarežao ujedajudi me za uvo. „Bidu tvoj snabdevač. Nanosidu ti bol sve dok mi budeš davala suze. Budi zlobna sa mnom Jay. Nauči da voliš čudovište koje vreba u tebi. Znam da si ga videla. Mogu to da kažem po tvojim drhtedim usnama i očima koji preklinju. Trebaš muškarca koji de kontrolisati tebe, koji de ublažiti tvoj plamen i koji de učiniti da se osedaš živom.“ Usisao je usne, zvučalo je kao šištanje, a od toga mi se koža još više naježila. Začudo, i dalje mi klitoris pulsira. „Krv Jay. Želim tvoju krv. Udaradu te onoliko dugo i onoliko jako koliko je potrebno da ti koža bude poput rubina i bideš toliko vlažna da deš dobrovoljno raširiti noge.

Moj kaiš nas oboje zadovoljava. Ti deš dobiti vatrene osedaje kože, ja du dobiti krv. Ali znaj ovo, mala ptičice: nikada me se nedeš osloboditi. Nemoj nikada pomisliti da deš me se osloboditi. Ja du uvek biti tu, u senci, vrebati, čekajudi da postignem svoj pogodak. Pusti da te još jednom podsetim: žudim za tvojom krvlju, tvojim suzama i tvojim strahom. Hodu sve to. Možeš da izabereš kako. Dadu ti taj izbor. Moj kaiš ili tvoja glava. Tako da odluči, šta želiš?“ ~ 98 ~

Kraljevstvo snova Telo mi je odustalo od borbe dok sam se tresla u njegovom naručju. Previše je. Ne želim da umrem, ali ako je to jedini izbor koji imam... da li du izabrati život u boli?

A onda sam shvatila da sam odavno napravila taj izbor. Sama sam otkako sam napustila bolnicu tog dana. Prvi dan kojeg se sedam je zamuden. Lutala sam ulicama kao izgubljeno jagnje. Odabrala sam da verujem ljudima, Hanni i Donu, koji su me na kraju izdali. Uvek su puštali da me ljudi koriste. Uvek su me zlostavljali. Bol mi je urezan u dušu. On je u pravu: nikada nisam bila slobodna. Ni od njega kao ni od sebe. Ja sam sebi sopstveno čudovište, a sada sam pronašla sebi jednakoga. „Želim da živim.“ Prošaputala sam u prazninu.

Mogla sam da osetim kako se smeje na mojoj koži. „Bideš savršen ljubimac.“

~ 99 ~

„Zla zavist i mržnja; to je njihov način divljenja.“ – Victor Hugo Poglavlje 11 Jay Toplota koja mi je strujala telom nije trajala dugo. Kada je isključio tuš, X me je odveo pravo do kreveta i opet zavezao zglobove i članke. Gola sam, raširena za njegov užitak. Divio se mom telu sa distance, i češkao se za bradu dok je posmatrao moju reakciju. Isključila sam emocije, zato što sam znala da de me pojesti ako im dozvolim da me obuzmu.

Zbog kaiša sam poskakivala svaki put kada ga je prebacivao iz ruke u ruku. „Je l' ti udobno mala ptičice?“ „Da.“ Promrmljala sam.

Kaiš se spustio iznad moje pičke i osedala sam se kao da me je neko zapalio.

Zarežao je na moje cviljenje. „Pogrešan odgovor.“ „Molim te...“ Zajecala sam, suze su mi se pojavile u očima. „Molim te šta?“ „Molim te, gospodine...“ Polu osmeh se pojavio na njegovom licu. „Pa reci mi Jay. Šta želiš?“ „Bilo šta. Samo učini da ovo prestane.“ „Hmmm... znaš da ovo nikad nede prestati. Ti si sada moja, i nameravam da te iskoristim kad god poželim.“

~ 100 ~

Kraljevstvo snova Suze su mi pale na obraze. Oblizao je usne kada ih je primetio. „Još suza mala ptičice. Daj mi još suza i možda du te osloboditi.“ „Šta?“ Ostala sam bez daha. Raširila sam oči.

Zakikotao se. „Naravno, pod oslobađanjem mislim da te oslobodim tog tereta praznine koji osedaš. Ta tvoja pičkica preklinje da bude ispunjena.“ Ujeo se za usnu. „Znam da želiš moj kurac. Uskoro deš ga dovoljno dobiti.“ Srce mi je sišlo u pete kada mi je osedanje slobode ponovo oduzeto. Moja sloboda je visila kako komad mesa ispred kaveza lava. Jebi ga. Mrzim ga što se zajebava sa mojim umom. Nateradu ga da plati za to jednog dana. „Sada, ostani tako mirna.“ „Gde ideš?“ Rekla sam kada je ostavio kaiš preko kreveta a zatim se okrenuo. „Ubio sam više od pet ljudi u proteklih par sati. Nisi jedina koja je malo prljava.“ Promrmljao je. Otišao je u kupatilo, okačio kravatu o kvaku i ostavio vrata otvorenim, pružajudi mi pogled na ono što radi. Podigla sam glavu, pazila na svaki njegov pokret, zato što sam tražila bilo koji način da ga prevarim kako bi se oslobodila. Bilo šta što moje oko uhvati, moram da vidim sve, moram sve da zapamtim. Nastavila sam sebi da govorim da gledam.

Međutim nije to tako bilo teško kada je počeo da skida preostalu odedu.

Svako dugme je pažljivo otkopčano bez skidanja pogleda sa mene. Njegov pirsing je gledao pravo u mene i bilo je nemogude da skrenem pogled sa njega dok je skidao košulju. Grubo, mišidavo telo sa šest pločica na stomaku se pojavilo dok je kačio košulju na kuku. Na njegovoj desnoj bradavici je metalni krug koji mi je privlačio pogled. Telo mu je išarano tetovažama; lobanja na stomaku sa opakom kosom iznad nje. Na ramenima i rukama su istetovirane plemenske tetovaže.

Zajedno je sve to poput slike, upozorenje na opasnost koja vreba ispod njegove kože.

A opet, izgleda tako seksi. To je tako pogrešno, ali ne mogu da skinem pogled sa njega. Zrači muškošdu. Dominacijom. Seksom. Stvarima koje ranije nisam iskusila. Ili možda jesam.

Nervira me ova konfuzija tako da sam okrenula glavu i gledala u zid, pokušavajuči da smirim svoju nervozu. „Gledaj u mene Jay. Da li sam ti rekao da možeš da gledaš okolo?“ ~ 101 ~

Kraljevstvo snova Vratila sam pogled na njega pošto nisam htela da izazovem još jedno šibanje.

Ne znam zašto sam i pomislila da mi je ovo izbor, kao da mogu da izbegnem da budem povređena ako nastavim da radim ono što on kaže. Kao da de me zadovoljavanje njega spasti.

Glava mi je okružena tamom od koje ne mogu da pobegnem. Negovom tamom.

Uključio je tuš a zatim nastavio da skida bokserice, pružajudi mi potpun pogled na njegovo dupe. Čak i sa distance mogu redi da su svi njegovi delovi dobro istrenirani, čvrsti i bez nedostataka. Njegovo dupe je pravi primer onoga kojeg bi rado stisnula. Moram stalno da se podsedam da iako ima slasno telo, njegov um i duša su gadni. Ne mogu da o njemu mislim tako.

Naravno, nema koristi. Kada je stao ispod tuša i okrenuo se ka meni, razgoračila sam oči na njegovu erekciju. Ima pirsing 'princ Albert': alkicu na vrhu glavida. Sa strane je drugi pirsing koji prolazi tačno kroz vrh: Dydoe. Prokletstvo.

X je izgleda uživao u činjenici da mi se oči navikavaju na tu pojavu tako da je počeo da se trlja rukama, polako pomerajudi ruku celom dužinom penisa. Sa drugom rukom je nasapunjao telo i delavu glavu, puštajudi da voda ispira sapunicu sa njegovog mišidavog tela. Zamislila sam sebe kako sam malopre tu stajala i iz nekog razloga sam se neverovatno napalila samo ga gledajudi ovako. Osetila sam se tako perverznom, tako gadljivo sama sebi što mi se to dešava, ali ne mogu da prestanem.

Zbog načina na koji se smeši, kako mu tamne oči sijaju poput mermera, i zbog načina na koji pomera ruke po telu moji sokovi su počeli da cure.

Prokletstvo. Ima me tačno kako je i želeo. „Uživaš?“ Pitao je i još malo raširio noge i povedavao brzinu.

Ispustila sam vazduh iz pluda kroz nos koji se očigledno sputavao negde u meni. Klitoris mi je lupao na njegov pogled, ali sam pokušala to da ignorišem. „Ako ta pičkica ne bude vlažna kad dođem tamo, bideš u velikoj nevolji mala ptičice.“ Rekao je gunđavim glasom zbog kojeg sam se naježila. „Dakle, napoji oči.“ Iznervirana, povukla sam lisice koje su me sputavale, ali su i dalje bile čvrsto oko mojih zglobova da nisam mogla sa se oslobodim. Kada bih imala samo malo ~ 102 ~

Kraljevstvo snova vremena da provalim kako da izvučem prste jedan po jedan iz jednih lisica kako bi uzela ključ i pobegla. Znam tačno gde ih drži; u fioci pored kreveta.

Problem je taj što me konstantno gleda, uvek opasno, što znači da nedu imati šansu. On mora da ode negde kako bih imala vremena da se oslobodim. Bidu strpljiva i istrpedu ovo.

Pošto se isprao, još jednom je nasapunjao kurac i pobrinuo se da ga dobro istrlja pre nego što ga je isprao. Svaki put kada sam pomerila zglobove, njegov kurac je skakao sve više ka gore. On je stvarno uživao u tome da me gleda zarobljenu. Tačno je tako rekao; voli moju vatru i želi da je ukroti. Ono što nije uračunao u te reči je da mi njegove reči i dodir dodaju još benzina na tu vatru.

Isključio je tuš i izašao iz tuš kabine. Obrisao se peškirom i prebacio ga preko ramena. Sa samopozdanjem mi je prilazio, potpuno go. Stao je tačno ispred mene.

Spojila sam kolena kako bi mu uskratila pristup, ali me je brzim pokretom udario peškirom tačno iznad pičke. Zarežala sam na njega dok je on zaigrano podigao jednu obrvu.

Jebeni kreten.

Prešao je peškirom preko moje pičkice do pupka a zatim po grudima kada se pomerao ka levoj strani kreveta. Kada je došao do moje glave, nagnuo se i stisnuo mi bradavicu. Polu jecaj, polu cviljenje je izašlo iz mog grla kada ju je jako povukao. Tada se odjednom peškir našao u mojim ustima. Pokušala sam da ječim ali to je bilo nemogude od ovog peškira. X mi je podigao glavu i napravio čvor.

Tada je uzeo delid peškira i prekrio mi i nos sa njime. „Hmmm...“ Mrmljao je kad je čuo moj prigušen glas. „Samo napred. Napravi neki zvuk. Volim da čujem tvoje prigušeno vrištanje.“ Opet je povlačio moje bradavice, jednu za drugom, dok nisu bile zategnute i otečene. Zatim se savio i počeo da ih sisa. Kada su njegovi zubi dotakli moju kožu, euforija je prošla kroz moje telo, dosezajudi sve do dole do vlažnih nabora. Kada ih je ujeo zavrištala sam, ali je zvuk bio blokiran od peškira. Zubi su mu povlačili bradavice a zatim ih je puštao, ostavljajudi trag na mojoj koži dok se povlačio.

Pogledala sam dole i opazila crvene tragove oko grudi. Mala kapljica krvi je provirila. „Hmmm... ukusno.“ X je prošaputao i oblizao usne. Opet se nagnuo, prešao usnama preko bradavice i zatim posisao krv. Zastenjao je i kurac mu je porastao. ~ 103 ~

Kraljevstvo snova Njegov čvrst kurac je bio tako blizu mog lica da sam mogla da vidim kako mu vene pulsiraju. Progutala sam bol i suze koje su opet počele da naviru. „Želiš moj kurac, zar ne?“ Rekao je.

Zavrtela sam glavom. Nasmejao se. „Tvoja pičkica misli drugačije Jay. Ali odlučio sam da ti nedu dati moj kurac sve dok ne budeš preklinjala za njega.“ Odstupio je i otišao do podnožja kreveta. Jeza mi je prošla niz kičmu kada je obmotao svoje velike ruke oko mojih nogu, tačno iznad okova. „Tvoja pičkica kaplje Jay. Prljaš mi krevet.“ Namrštila sam se, osedajudi se uvređeno tim komentarom. Kao da sam imala izbora. Kao da on nije hteo ovo. „Ti si tako prljava devojčica Jay.“ Rekao je hrapavo, a zatim je opet protrljao kurac. „Čak i posle kupanja, i dalje si prljava.“ „Jebi se...“ Promrmljala sam u peškir. „Hmm? Šta je to? Ne čujem te.“ X se zakikotao, što me je još više razbesnelo.

Podigao je kaiš koji je visio na krevetu i pokazivao mi rupice. „Ovi mali kružidi de biti utisnuti u tvoje meso kada završim sa tobom.“ „Ne...“ Tiho sam promrmljala. Dah mi je posrtao. Peškir mi je zaglavio jezik i blokirao mi nos što mi je otežavalo disanje.

I tada me je udario po stidnim kostima. „Ovo ti je što si pokušala sa skretanjem pogleda.“ Suze su mi navrle u oči kada me je drugi put ošinuo. Telo mi gori, noge mi se tresu dok me ponovo i ponovo šiba po butinama i stidnoj kosti. Zarežao je. „Vrišti mala ptičice, vrišti.“ Koža me je ujedala za butine. „Drži svoje oči otvorenim mala ptičice. Gledaj u mene.“ Prisilila sam se da otvorim oči kada me je opet ošinuo. „Ako budeš slušala, bidu nežniji.“ Rekao je.

To je obedanje za koje znam da nede održati, ali ipak sam poslušala. Ipak držim oči na njega, na njegovu ruku dok on miluje njegov glavid. Vrh glavida je prekriven prejakularnom tečnošdu. Trljao se toliko jako da mu je koža postala crvena poput moje.

~ 104 ~

Kraljevstvo snova Odjednom je udarilo preopteredenje senzacije kada je prestao da me bičuje.

Koža mi je vibrirala. Telo mi je postalo neosetljivo kako sam se pomicala iz ovog sveta. Kiseonik mi je ograničen i svaki put kada sam trebala više vazduha osetila sam njega. Trgnula sam se. „Da Jay. Ja sam tu, u svakoj tvojoj pori. Okusi me. Oseti me. Pomiriši me.

Prepusti se, zato što nedeš modi da se odupreš onda kada shvatiš da si moja potpuno.“ Ne mogu da dišem... Ne mogu da dišem...

Misli su mi se odaljavale kada me je odjednom ošinuo kaišem. To je delikatan balans između blagog milovanja i ožiljaka na mojoj crvenoj koži. Brzo sam udahnula očekujudi najgore. Ne mogu da ne znam da li de me opet udariti. Mrzim kada sam u stanju da ne mogu da uradim ništa i kada sam ostavljena na milost. A najgore od svega, to je tačno ono što on želi.

Niotkuda se zaustavio i ostavio kaiš na meni. Ostala sam zbunjena. Praznina.

Povlačenje. Dušek se ulegao kada je zakoračio na krevet i stao iznad mene.

Stopala su mu pored mene a kurac u centru pažnje. Sa zlobnim osmehom počeo je da ga opet drka. Podigao je kaiš i zatvorila sam oči očekujudi još jedan udarac.

Umesto toga, spustio je vrh na moju bradavicu i počeo da kruži okolo, golicajudi me. „Drži oči na meni Jay.“ Rekao je grubo.

Ruka mu se pomerala sve brže i brže, klizila je niz njegov kurac sa nestrpljenjem svaki put kada je kaiš dotakao moje grudi. Bradavice su mi bile nepodnošljivo zategnute i osetljive na njegovo milovanje. To me zbunjuje, zato što je osedaj tako dobar a opet znam da je to pogrešno. Možda zato to i radi. Ne licu mu je veliki kez što mi govori da može da vidi moju konfuziju. Izgleda da mu se dopada. U ovom trenutku sam shvatila da on želi ovo. Želi da ja osetim agoniju zbog činjenice da nemam kontrolu. Da nemam pojma kada de me opet povrediti.

Da sam ostavljena na milost svakom njegovom hiru. Još uvek nije zasiden, nije zadovoljen.

Disanje mi je isprekidano i nekontrolisano kada me je zadirkivao kaišem.

Stalno očekujem da me udari. Stres me tera da kašljem preko peškira dok sam pokušavala da dođem do daha a nisam mogla. ~ 105 ~

Kraljevstvo snova Nacerio se. „Problemi sa disanjem?“ „Ne, ne mogu...“ Prošaputala sam. „Odlično.“ Nasmejao se.

Raširila sam oči. „Ne.“ „Da Jay. Ostani bez daha. Shvati da nema bega od mene. Oseti kako vazduh napušta tvoje telo. Ja du biti ovde i gledati kako ti oči odlaze u daljinu.“ „Ne...“ Ponovo sam promrmljala, gušedi se na sve manji dotok kiseonika.

Trgnuo se i kap prejakulacione tečnosti je pala na mene. To je bila nepoželjna toplina. On je stenjao dok sam se ja borila da održim oči otvorenima. Moram da ih držim otvorenim, zato što hodu da znam šta radi. Ne želim da se zanosim. Moram da budem ovde. Ne mogu da izgubim svest. Ali suviše je kasno; osedam kako se gubim. Čak ni kaiš i njegov kurac ne mogu da me zadrže. „Ne.“ Tiho sam ponovila. „Preklinji me droljo.“ Režao je, drkajudi kurac kao lud. „Preklinji me da nastavim i možda du biti milosrdan.“ „Molim te...“ Promrmljala sam. Jedva da mogu da izbacim te reči iz grla.

Zakikotao se i nastavio da drka kurac. „Molim te šta?“ „Molim te... nastavi... gospodine...“ Skupila sam svu snagu koju sam imala i uspela da izgovorim te reči. „Da nastavim šta?“ U bolu, otvorila sam oči, i videla ugrize na grudima. Suza mi je pala na obraz kada sam pogledala u njega koji drka iznad mene. Metal na njegovom kurcu mi je privukao pažnju, zato što me podseda na zvezde i na to koliko mi se spava. Čak i ne znam šta hode više od mene. Ne mogu to da uradim. Ne mogu da ostanem budna. Osedam se užasno. Kao da polako umirem. „Preklinji me da svršim na tebe.“ Rekao je. „Preklinji me da svršim zato što si ti jedna prljava devojčica. Ti si kurva i tako očajno želiš moju spermu... zar ne?“ Prezirem reč kurva, ali ne mogu da kažem nešto u vezi toga. Nemam snage za to. „Da... gospodine...“ Zakašljala sam se, gubedi se i vradajudi u ovaj svet. ~ 106 ~

Kraljevstvo snova „Izgovori!“ „Želim tvoju spermu gospodine.“ Rekla sam sa poslednjim udahom. „Molim te, svrši na mene.“ X je stenjao sve glasnije i glasnije a zatim je ogromna rika pobegla iz njegovih grudi. Ispalio je spermu na moj stomak i grudi. Svršavao je i svršavao sve dok nisam bila pokrivena njome. Ali moje telo više ništa nije osedalo. Ni spermu koja se slivala sa mene. Ni peckanje od udaraca. Ni suze koje su mi prekrile obraze.

Utrnula sam i umorna sam. Mogu sad da spavam. Gotovo je. Slobodna sam.

U daljini sam čula njegovo tešku zadihanost i njegovo stenjanje kada se smestio na krevetu i nagnuo da me poljubi u obraz. Kada je skinuo peškir sa mene pohitala sam za vazuh. Pluda su mi se brzo raširila i zakašljala sam se. „Da li ti je bio lep put u potprostor?“ Pitao je.

Gušila sam se na sopstvene udahe. Zastenjala sam od frustracije. Namrštila sam se i rekla. „Jebi... se...“ To su bile poslednje dve reči koje sam uspela da izgovorim pre nego što sam vratila glavu nazad na jastuk, ali one su bile toliko važne i proklela bih sebe da ih nisam izgovorila.

Nasmešio se. „Ne još mala ptičice. Ne još.“ On nas je oboje mučio i zadovoljavao. Zbunjena sam od svega ovoga.

Zbunjena zbog reakcije mog tela na njegovo nemilosrdno napadanje. Na to što sam iscrpljena. Na olakšanje koje sam osetila od toga što me sve boli. Dupe me boli a bradavice mi pulsiraju od bola i zadovoljstva. On je uzeo i iskoristio moje telo, ali još nedu odustati od borbe. Jebi ga, on sigurno voli nastrana sranja. „Ti si neka vrsta BDSM mastera ili tako nesto?“ Pitala sam.

Nasmejao se. „Ja, master? Ne. Samo se dogodilo da volim crvene guzice i vriske uživanja. Ne pratim pravila. Sigurne reči ne postoje. Rekao sam ti ko sam.

Razumnost nije deo paketa. Nastranost mi je u krvi.“ Kao ludo sredna osoba ustao je i otišao u kupatilo, go. Izvadio je telefon iz džepa pantalona koje su ležale na podu i zatim okrenuo neki broj. „Donesite palačinke i jagode. Odvojeno. Da. Ne, bez šlaga. Neka bude ovde za 10 minuta.“ ~ 107 ~

Kraljevstvo snova Spustio je telefon na komodu u kupatilu i okrenuo glavu samo malo kako bi me gledao preko ramena. „Ne pomeraj se mala ptičice.“ „Zašto?“ Rekla sam, i dalje teško dišudi. „Ne želim da se sprema prelije.“ Ostala sam bez daha. Sranje. Ovo je još jedna pretnja. Ne želim bol. Učinidu sve kako bih ga opet izbegla. „Drži to telo klizavo i vlažno dok ne kažem drugačije. Nemoj da dozvoliš da mi se sperma prelije na krevet ili du te kazniti zbog toga.“ Sranje. Naterade me opet to da uradim? Jebi ga! Jebeno ga mrzim. Ne želim još jedne batine. Sranje. Radije bih čuvala ovu spermu na sebi nego da opet dobijem šibanje. Njegova lepljiva tečnost mi je preko grudi, preko stomaka, ispunio mi je pupak. Osedaj je gadan, ali to je najmanja od svih briga. Sa svojim neprekidnim igrama, X se igra sa mojim razumom. Uskoro, ništa mi nede ostati od razuma.

Nakon 10 minuta neko je pokucao na vrata, a X ih je ponosno otvorio.

Potpuno go.

Ostala sam u šoku kada se ista žena od ranije pojavila u sobi sa poslužavnikom ispunjenim palačinkama i jagodama. „Možeš da ga spustiš na sto tamo.“ Rekao je X. Žena jednostavno ignoriše mene kako ležim ovde u okovima, gola. Kao da je nesvesna svega oko sebe. Pitam se koliko joj je X platio da drži usta zatvorenim.

Pitam se koliko ga je koštalo da se reši Hanninog tela.

Sa krutim izrazom lica X je gledao ženu kako spušta poslužavnik na sto, nagoveštaj uznemiravanja prošao mu je kroz lice. Prevrnuo je očima kada je uhvatio njene oči kako se okredu okolo. Na trenutak sam pomislila da de i nju da ubije takođe. Sa X-om, život je uvek nesiguran.

Trenutak kasnije X ju je ispratio. Međutim, pesnice su mu stisnute. „Zašto i nju nisi ubio?“ Pitala sam sa hrabrošdu koja se pojavila iz vedra neba.

~ 108 ~

Kraljevstvo snova „Ona je korisna, do neke tačke.“ Pročistio je grlo. „Naravno, ipak du je jednog dana kazniti što ti je dopustila da ukradeš njen mobilni.“ Napravio je neko mljeckanje jezikom. „Bila si jako nevaljala devojka.“ „Nemoj više da me kažnjavaš, molim te.“ Prošaputala sam. Jecaj mi je pobegao iz usta. Tako sam jebeno umorna, jedva ostajem budna. Ne mogu da podnesem još jedno šibanje.

Nasmešio se i podigao poslužavnik sa stola, donosedi ga na krevet. Pokušala sam da se pomerim, ali tada sam shvatila da moram da zadržim spermu na telu, tako da sam se odmah zaustavila. Pojavio se opaki osmeh na njegovom licu kada je seo na krevet pored mene i spustio poslužavnik na krilo. „Nemoj dozvoliti da iscuri...“ Promrljao je kada je uzeo jednu jagodu. Sam pogled na nju i stomak mi je zarežio. Nisam jela od juče, i iako sam zgoržena idejom da me on hrani, i to je bolje nego ništa. Nije kao da de me pustiti iz ovih okova pošto sam zvala Hannu. „Sigurno si gladna.“ X je promrmljao dok je gledao u moje gladno lice. „Izvoli jednu jagodu.“ Iznenađena sam kada mi je nije prineo ustima, iako ništa manje nisam mogla da očekujem od njega. Umesto toga, nadneo je jagodu na moj stomak. Tada ju je ispustio. Uvukla sam stomak kada mi je jagoda upala u pupak. U lokvu njegove sperme.

Podigao je jagodu i uvaljao je u sopstvenu spermu, valjajudi je po stomaku i grudima. Tada ju je uzeo i prineo je ispred mojih usta. Dobila sam nagon za povradanjem. „Otvori usta mala ptičice.“ „Ne!“ „Pazi na jezik. Ne želiš da opet budeš kažnjena.“ Palcem je prešao preko moje usne, nagovarao ju je da se otvori. „Da li stvarno misliš da du pojesti to? Da li si ti lud?“ „Da, i da.“ Podigao je obrvu. „Mogu sam sve da ih pojedem, ako tako više preferiraš.“

~ 109 ~

Kraljevstvo snova „O, jebi se...“ „Tako nevaljala usta.“ Vrteo je jagodom iznad mene, pritiskao mi usne. „Želiš da jedeš? Možeš jesti moju spermu ili ništa. Tvoj izbor.“ Razmišljala sam par sekundi. Isprobavanje njegove sperme je poslednja stvar na zemlji koju sam želela, ali tako sam gladna a te jagode me preklinju da ih pojedem. Ne mogu da odolim. „Dobro.“ „Hmm...“ Uzdisao je dok je stavljao jagodu na moj jezik i zatvorio mi je usta sa vrhom njegovog prsta na usni. Izgleda da uživa da me izluđuje. Samo malo sam žvakala pre nego što sam progutala jagodu, prisilila sam se da mislim na nešto drugo osim njegove sperme koja mi klizi niz grlo. X je oblizao usne kada sam progutala. „Tako dobra devojčica, jede moju spermu.“ Potapšao mi je obraze kao da sam neki ljubimac. „Nastavi tako i možda du ti dozvoliti da probaš i neku od palačinki. Ali prvo, još jedna jagoda sa mojom spermom. Ješdeš sve dok se ne očistiš.“ Nakon deset jagoda skupila sam snage da započnem neki razgovor. Svaki put kada je pogledao u mene, više pitanja mi se pojavilo u glavi. Zašto me zna? Ko je on? I zašto sam ja meta? Ne razumem ništa od ovoga, a moje srce treba odgovore kako bi se suočilo sa svim ovim. Tako da sam pitala. „Zašto?“ Prestao je da seče palačinke i pogledao u mene. „Zašto šta?“ „Zašto ja?“ Namrštio se. „Mislio sam da smo ovo ved prošli? Ljudi su želeli tvoju glavu. Ja odsecam ljudima glave za život. To je to.“ „Ko me želi mrtvu i zašto?“ Spustio je nož na poslužavnik i uzdahnuo. „Da li misliš, posle svog sranja koje si uradila u životu, da sam ja jedini sa otporom prema tebi?“ Namrštila sam se i pogledala dole u posteljinu, odjednom se osedajudi krivom, iako nemam pojma zašto. Nije ovo moja greška u ovom neredu. Ne može ~ 110 ~

Kraljevstvo snova da me natera da pomislim to. Nedu dozvoliti to. „Ti si onaj koji je došao da me ubije. Ti si onaj koji me najviše želi mrtvu.“ „Tačno. Mogu još uvek da te ubijem ako to poželim, da li sto htela da čuješ.“ „Onda zašto me još nisi ubio? Zašto sam još živa?” Rekla sam škrgutajudi zubima.

Osmeh se polako pojavio na njegovom licu. „Zato što još nisam gotov s time da te gledam kako patiš.“

~ 111 ~

„Nevinost ne postoji sve dok smo rođeni u svetu nepravde.“ – Beleške od X Poglavlje 12 X Četvrtak, 17. maj 2007., 13:00

„Guvreneru, kako se osedate u umešanosti vaše derke u nedavnom skandalu sa drogom?“ Naravno da de to pitati. Ona ništa nije radila osim što je partijala i upetljala se sa ljudima sa kojima nije trebala u ovim godinama. Pobuna protiv ugnjetavanja.

Mora da je teško odrastati sa ovim kretenom od oca. Uzdahnuo sam i zavrteo glavom. Ova devojka...

Iz daljine gledam kako guvernerovo lice postaje čvršde i praznije kada je otvorio usta. Pre nego što je išta izašlo, njegov asistent ga je presekao. „To bi bilo sve. Dodatna pitanja možete poslati na našu PR agenciju. Molim vas, nema više pitanja.“ Podigao je mikrofon dok su novinari odjekivali u masi. Želeli su sočne tračeve kako bi svoje patetične časopise ispunili njima. Moji roditelji su na njegovoj strani kada je guverner u pratnji otišao sa bine na parking.

Bili su okruženi i pradeni fotografima i novinarima koji su stalno postavljali pitanja.

Držedi usta zatvorenim, guverner je proleteo kroz njih. To me malo zasmejava, pošto znam da je besan na sve te ljude. Smešno je, zato što ih je on tražio. On je guverner; guverneri nemaju nezgode. Guverneri ne prave greške. Svakako njihove derke bi trebalo da budu dobre, lepo obučene i uvek zauzete humanitarnim ~ 112 ~

Kraljevstvo snova organizacijama i pomaganjem drugima. Naravno, to nije realnost. Guverner samo želi da to bude tako.

On je takav licemer. Kao da je on tako veliki čovek. Mislim, naša porodica se brine o njegovim 'najboljim interesima' za ime Boga. Ne može biti više pogrešno od toga.

Ugasim cigaretu i bacim je na asfalt. Iznenada, vrisak se provukao kroz gomilu i odmah mi privuklo pažnju. Rukom sam posegnuo za pištolj kada sam potrčao ka masi.

Dok sam se približavao, video sam kako guverner žuri da ode, pod teškim čuvanjem. Njegovo lice je prekriveno žutim muljem iz jajeta; na glavi mu se nalazi ljuska.

Rukom zadržavam smeh dok moja porodica okružuje područje. Guverner viče nešto na moju majku, lice mu je crveno od besa. Ona je klimala glavom dok je guverner ulazio u kola. Njegova derka zaostaje iza njega. Stao sam blizu kola i posmatrao. Moje uši nisu mogle a da ne uhvate razgovor koji se odvijao unutra.

Vrata od kola još nisu bila zatvorena, stopalo njegove derke je i dalje visilo izvan automobila. „Izlazi.“ Guverner je vikao. „Šta?“ Rekla je. „Čula si me. Gubi se iz mog auta.“ „Ali...“ „Nema ali. Ti si sramota! Kako se usuđuješ da me ovako ponižavaš!“ „Mogu da objasnim...“ Rekla je. „Ti si beskorisni izgovor za derku! Samo mi stojiš na putu. Dosta mi je svega.

Ispravi svoje ponašanje ili se gubi odavde.“ Sporo je ispuzala iz auta i zalupila vratima. Mogao sam da čujem komande koje je guverner izdao vozaču. Zatim je auto otišao, ostavljajudi je samu na parkingu. Okrenula je glavu i videla kako masa nestaje. Samo su došli da fotografišu i intervjuišu njenog oca, i sada kada je on otišao, ni za koga više ne mare. Počešala je obraz i uzdahnula. Zatim se okrenula ka meni. ~ 113 ~

Kraljevstvo snova Crvenilo mi je oblilo obraze kada me je pogledala. Stvarno me pogledala.

Njene oči su i dalje iste kao što se sedam, i dalje imaju privlačan efekat na mene.

Ranije, sve je bila samo zabava i igrice. Sada je mrtvo ozbiljno. Ne mogu da dopustim da ovo stigne do mene.

Zatvorio sam oči i okrenuo se da pozovem oca. „Gde si?“ „Imamo ga. Nalazimo se u uličici, odmah posle ugla.“ „Dolazim.“ Rekao sam i vratio telefon u džep.

Iznenada, ruka se spustila na moje rame. Zastao sam i okrenuo se da vidim kako gleda u mene. „Molim te ne idi.“ „Moram.“ „Ali zašto? Zabavljali smo se ranije? Zašto me ingorišeš?“ Kao da mi je nož zaboden u srce kada je to rekla. Ne ignorišem je. Naprotiv, prisiljen sam da budem blizu nje i njenog oca protiv moje volje, sve zbog moje porodice. Ne želim da je gledam više kako tradi svoj život.

Ne želim više da gledam kako se povređuje očevim komentarima. Ne želim da je gledam kako ljubi druge momke. „Nije tako.“ Zarežao sam. „Da, bilo nam je zabavno ranije.“ Zabava... šta god to značilo. Blejanje sa njom je bilo zabavno neko vreme, sve dok mi to više nije bilo dovoljno. Nikad nije bilo dovoljno. Trebao sam to da znam od početka. Naše zajedničko vreme nije bilo ništa drugo do pretnje nama oboma. „Onda dođi da kuliraš sa mnom. Prijala bi mi distrakcija.“ Rekla je, malo se osmehujudi. Daje sve od sebe da me ubedi, ali nisam ubeđen da ona stvarno želi to. Ona ne želi da se zabavi. Ona hode da zaboravi. To je ono što je uvek želela i zato radi sve ove stvari. A ja sam onaj koji bi trebao da je uhvati kada padne.

Odbio sam. Ne mogu to da uradim. Više ne. Ovo je ved otišlo predaleko.

Trebao sam da prekinem ovo kada sam imao priliku. „Ne. Ne mogu.“ Rekao sam.

~ 114 ~

Kraljevstvo snova Namrštila se, tako da sam se okrenuo i nastavio da hodam. Umesto da prihvati poraz, krenula je za mnom i stala ispred mene. „Ne odlazi. Ti radiš za nas.

Ako ti kažem da ostaneš i visiš sa mnom, to deš tačno i da uradiš.“ Nasmejao sam se i zavrteo glavom. „Ne shvataš, zar ne?“ Nagnuo sam se i zgrabio je za rame. „Ja. Nedu. Da. Visim. Sa. Tobom.“ Dodirnuo sam je po grudima. „Ti me ne pladaš. To radi tvoj otac, i to ne zbog razloga koje ti misliš. Tako da možeš zahtevati koliko god hodeš, ali to se nikad nede dogoditi.“ „Zašto ne? Šta se promenilo? Prestani da budes takav idiot! Znaš da trebam nekoga da razgovaram upravo sada.“ „Znam, ali ja nisam onaj na koga se treba oslanjati. Nikada, nikada, ne bi trebala da se oslanjaš na mene. Ja nisam takav tip osobe.“ Uhvatio sam je za oba ramena i prodrmao je. „Onda, kakva si ti vrsta osobe?“ Sklopila je ruke. „Moja porodica i ja... mi nismo tvoji čuvari. Ja nisam dobar čovek.“ Podigla je jednu obrvu i spustila drugu dok mi se približavala. Previše blizu.

Stavila je ruke na moje kukove i zbog načina na koji se napudila kada je pogledala u mene poželeo sam da joj uhvatim lice i poljubim je.

Ali ne mogu. Radije bih povredio nju nego što bih povredio sebe. Život je okrutan. Ja sam još okrutniji. Mogu svojoj porodici da zahvalim za to. „Ali jesi. Nekada smo se družili sve vreme... ne sedam te se drugačijim osim dobrog i zabavnog.“ „Prestani da živiš u prošlosti!“ Ispljunuo sam. „Ne mogu to više. Jebeno me ne poznaješ, uopšte.“ Suze su se nakupile u njenim očima. „Nemoj tako da govoriš...“ „Misliš da sam ovde da te zaštitim? Da budem tvoj prijatelj? Pogrešno. Čak ni ne znaš šta moja porodica radi za život. Ni ne znaš zašto smo uopšte ovde.“ „Onda zašto si ovde?“ Nagnuo sam joj se još bliže. „Da li videla čoveka koji je bacio jaje?“

~ 115 ~

Kraljevstvo snova Klimnula je, zadržavajudi dah kada sam se približio njenom uhu. „Moji roditelji su sa njim. Da li znaš šta to znači?“ Odmahnula je glavom. „Verovatno je do sada izgubio sve svoje prste.“ Njeno gutanje mi je govorilo da je konačno shvatila poentu.

Malo sam se odaljio i pogledao je pravo u oči. „Beži. Idi kod tvojih prijatelja.

Idi u klub. Radi šta god hodeš. Živi svoj život. Ali nemoj nikada da se mi se obradaš za udobnost.“ Zadrhtala je, okrenula se od mene i otrčala.

Kada bi samo mogla da ostane daleko... ****

Petak, 16. avgust 2013., 17:00

Glasno sam prodahtao i trgnuo se u krevetu, očiju širom raširenih. Sigurno sam zaspao nakon naše male pauze za ručak. U poslednjih par dana samo sam trčao negde. Nije ni čudo što mi je telo odlučilo da je vreme za spavanje. Nisam mislio da de kratka dremka štetiti, ali se preokrenulo u sate.

Kada sam okrenuo glavu u stranu, moj zatvorenik nije više bio tamo.

Na sekundu prestao sam da dišem.

Krevet je prazan. Jay je nestala. Svaki trag nje nedostaje. Čak ni njen miris više nije ovde.

Jebiga. Jebiga!

Pogledao sam u lisice i primetio da su one još uvek ovde, zakačene za krevet.

Sigurno je nekako skliznula iz njih. Nije toliko mršava, zar ne? Da li je radila na ovome dok sam spavao? Pretresao sam džep i naravno, ključ od vrata je nestao.

Nema šanse. Skočio sam s kreveta, navukao nešto odede o otrčao kroz vrata sa pištoljem na svom mestu. Moja čistačica se nalazi ispred drugih vrata, traži ključ od njih. Prišao sam joj. ~ 116 ~

Kraljevstvo snova „Da li si videla da li je moja devojka prošla ovuda? Dugačka, tamno braon kosa, čokoladne oči, znaš ved kako izgleda.“ Klimnula je. „Videla sam kako devojka trči niz hodnik pre jedan minut, ali ne mogu redi ko je to bio. Da li je tvoja devojka pobegla?“ Nisam odgovorio nego sam prošao pored nje u žurbi , preskakao stepenice dok sam silazio niz njih. Uhvatidu tu malu ptičicu. Nije mogla da ode daleko.

Kada sam otvorio zadnja vrata od hotela, pogledao sam okolo. Parking je prazan, ali samo jedna stvar je odudarala od uobičajene. Devojka obučena u bademantil, koja mahnito pokusava da otvori svaki auto pored kojeg prođe. Moja mala ptičica. „Tu si.“ Rekao sam.

U šoku se okrenula i zavrištala. „Skloni se od mene!“ Trčala je od jednog auta do drugog, krijudi se iza njih dok sam se ja približavao. „Leti koliko hodeš mala ptičice. Ne možeš da pobegneš iz ovog kaveza.“ „Jebi se.“ Vikala je iza auta, a zatim je bacila nešto na mene. Izbegao sam to.

Pogledao sam pozadi i video da je to hotelska papuča koju je verovatno pronašla negde i obula. Uhvatio sam drugu koju je bacila. „Kloni me se ti kurvin sine!“ Vikala je.

Sredan sam što je parking prazan u ovom trenutku, inače bi ovo bila scena.

Možda bih morao da ubijem svakog svedoka. Čak i nju, ako ne začepi. „Sada, kako si se oslobodila, mala ptičice?“ „Kao da bih ti rekla.“ Rekla je podrugljivo.

Nasmešio sam se. „Izgleda da lisice nisu bile toliko čvrste posle svega.“ Gledao sam u njene zglobove i ruke. Na njima se nalaze modrice. Pretpostavljam da je uspela da se izmigolji a zatim je uzela ključ iz mog džepa dok sam spavao.

Pametna devojka. Mora da mnogo boli. „Ne možeš da me držiš ovde.“ Rekla je.

~ 117 ~

Kraljevstvo snova Izvadio sam pištolj iz futrole i protresao ruku, a zatim sam stavio prste na obarač. „Naravno da mogu. Možeš da bežiš, ali ne možeš da mi pobegneš.“ Rekao sam tihim glasom. Pokušavam da budem smiren, ali je teško, a opet ne mogu da nepotrebno oštetim moje vlasništvo ili auto. „Odmah da si došla ili du pucati.“ Rekao sam. „Nedeš!“ Vikala je i potrčala od auta, Upucao sam asfalt tačno ispred njenih nogu. Vrištala je i skakutala gore i dole, a zatim se okrenula u drugom smeru. Onda sam opet pucao. Svaki put kada se okrenula u drugom smeru, opalio sam, kako bi se osedala dezorjentisano. Iz daljine sam mogao da vidim kako je obuhvata panika, kako joj je znoj oblio čelo i kako su joj noge plesale u ritmu mojih pucnjeva. „To je to mala ptičice. Dođi do mene i to de prestati.“ Svaki korak koji sam napravio još više ju je uzbudio, još više je imala želju da pobegne. Zarobljena je i to zna. Nema veze gde če pobedi, ja du je pronadi. „Dođi do mene i bideš sigurna.“ Vrtela je glavom, suze su joj se nagomilale u očima. „Sigurna? S tobom nikad nedu biti sigurna.“ „Nedu te povrediti sve dok me budeš slušala.“ Promrmljao sam pokazivajudi joj pištoljem da mi priđe. Međutim, ostala je u mestu. „Želiš da me boli.“ Rekla je, glas joj je slomljen. „Bol. Tako čudna reč. Ja to vidim kao kaznu. A drugi deo pljeskanja je požuda.“ Napravio sam još jedan korak. Povukla se. Uperio sam pištolj u njen stomak i gledao kako se njene oči pomeraju ka metalu. Pomerila se unazad.

Počeo sam da gubim strpljenje. „Vratideš se u sobu sa mnom. Sada.“ „Ne. Ti si čudovište.“ Nemam vremena za ove gluposti. Stisnuo sam zube i kao munja joj prišao.

Krenula je da me udari ali sam to izbegao i uboo je u stomak sa pistoljem. „Nemaš izbora.“ Zadrhtala je. „Prestani! Šta to radiš?“ Uhvatio sam je slobodnom rukom. „Pusti me!“ ~ 118 ~

Kraljevstvo snova Vukao sam je nazad ka hotelu i pažljivo pregledao okruženje, uvek sam na oprezu. Mogao bi neko da bude bilo gde, u svako vreme, da nas posmatra, spreman da puca. Oni ne mare za njen život ili moj. Bidemo mrtvi u sekundi ako nas vide. Prokletstvo, zašto sam joj dozvolio da pobegne? Ovo je jebena opasnost! „Skidaj svoje jebene ruke sa mene!“ Vikala je.

Odvukao sam je do nekog ugla u senci o pritisnuo je uza zid zgrade. „Da li si ti normalna?“ Rekao sam joj. „Rekao sam ti, umredeš ako izađeš odavde.“ „Izašla sam. Nisam umrla.“ „Ne rugaj mi se.“ Progunđao sam. „Da li si ved zaboravila šta sam ti rekao? To da nisam jedini koji je krenuo na tvoju glavu?“ „Da, pa možda bih više volela da budem oteta od njih nego da provedem još jednu sekundu sa tobom!“ Pljunula me je u lice tako da sam još jače nabio pištolj u njen stomak dok sam rukavom brisao lice. „Jebeno deš platiti za to.“ Rekao sam kroz zube. „Nemaš jebenog pojma koliko sam ti potreban.“ „Sigurno se šališ.“ Rugala mi se. „Postoje ljudi koji su ti za petama. Muškarci koju su potpuno kao ja; jebene ubice. Ništa im nede stajati na putu na tvom ubijanju. Da li si me čula? Ništa. Ni ti, ni ja. Ubide nas oboje dok trepneš.“ Podigao sam prste do njenog čela i oponašao zvuk pucnja. Ubrzano je treptala i razdvojila usne, ali ništa nije izašlo. „Ja sam jedini koji te može spasiti od njih. Jedini koji zna kako da te zaštiti.“ „Ne želim tvoju zaštitu...“ Promrmljala je.

Prošao sam prstom niz njen nos, preko usana, povlačedi donju usnu ka dole dok nisam došao do brade i podigao je kako bi me konačno pogledala. Stvarno pogledala. Tako da bi videla da sam jedina stvar koja je može održati na životu. „Tvoj život je u mojim rukama. Nije važno ako pobegneš; oni de te svejedno pronadi i ubiti. To im je posao i oni de sve uraditi kako bi ga završili. Da li si shvatila? Nema povratka nazad. Ti si im na listi za ubijanje. To nede prestati. Ne ako budeš bežala. Ne ako ja umrem. Nikad se nede završiti.“

~ 119 ~

Kraljevstvo snova Oči su joj postale vede i vodnjave kada je konačno ukapirala da je izgubila slobodu. Ne od mene, nego od sveta. „Ali ne mogu...“ Prošaputala je. „Ne želim više bola.“ „Bol je ono što dobijaš kada ne slušaš. Možeš izbedi bol ako budeš slušala. Šta god želela ili ne, ti si moja sada. Čuvam tvoj život. Održadu te sigurnom sve dok radiš šta ti kažem.“ Uzdahnuo sam. „Bilo šta. Sve.“ Pištolj je i dalje na njenom stomaku i kada sam malo pomerio ruku, prodisala je. Vazduh je isprekidano izlazio iz njenih usta. Mogu da okusim njenu paniku.

Njen strah. Njen pad.

Uzdah mi je pobegao iz usta. Ramena su joj se opustila i njen odbrambeni stav je nestao. Opustila je mišide i opet otvorila oči. Poražena je. „Ne želim da umrem. Učinidu sve.“ Duboko sam udahnuo. „Ja sam onaj koji te održava na životu. Nema nikoga drugog. Živiš zbog mene. Mogu da ti oduzmem život u sekundi.“ „Znam.“ „Mogu da te ubijem upravo sada da to poželim. Niko ne bi mario. Niko čak ni ne bi znao. Nestala bi.“ Zašmrkala je. „Nemoj, molim te.“ Ruka mi je skliznula na njeno lice, na obraz, milujudi ga. „Šta deš uraditi?

Bežati i umreti ili deš ostati sa mnom i živeti?“ „Ne želim da umrem. Sve du uraditi. Molim te... uradidu sve.“ Mali osmeh se pojavio na mom licu. „Odlično.“ Suza joj je tekla niz obraz kada sam se nagnuo, uslovno čekajudi na njenu reakciju. Moj pristup je spor, ali ona se ne protivi. Njene usne su spremne da se uzmu, tako da sam ih uzeo sa pohlepom. Konačno se otvorila ka meni, dopuštajudi mi da uzmem šta je moje. Njena usta, njen jezik, sve. Isprobavao sam njena usta sa takvom gladi zato što sam je želeo više od svega. Uvek du je želeti.

Ali takođe želim i da plati. Ovako du imati svoju osvetu.

~ 120 ~

„Patnja zbog griže savesti je pakao za živu dušu.“ – John Calvin Poglavlje 13 X Petak, 16 avgust 2013., 17:30

Sela je na krevet sa prekrštenim nogama i rukama u krilu, čekajudi na mene. Čekajudi na moju naredbu.

Konačno poslušna. To sam oduvek želeo. Ono što sam zaslužio.

Osim, sada kada to imam, još nije dovoljno. Želim nju, i fizički i psihički.

Uradidu bilo šta kako bih je imao kompletno.

Seo sam pored nje na krevet. Ukočila se, oči su joj odavale strah. Podigao sam ruku i podigao nekoliko pramenova kose koje su joj zaklanjale lice. Prstom sam je pomilovao po obrazu kada sam pramenove zakačio iza uha. Nagnuo sam se u stranu i prošaputao. „Da li si gladna?“ Zagrizla je donju usnu. „N-ne.“ Možda je imala dovoljno jagoda za danas. Dok sam joj milovao obraz, moja druga ruka je proklizala ispod bademantila i spustila se na nogu. Trgnula se. „Molim te, nemoj.“ „Zašto mi još uvek odolevaš?“ Promrmljao sam i malo je ugrizao za uvo.

Ciknula je kada sam malo jače zagrizao. Krv je curela iz te rane. Polizao sam je i progutao njen ukus. Imala je ukus kurve. Moje kurve.

~ 121 ~

Kraljevstvo snova Ta mala ptičica koja pleše i zavodi muškarce kao da su joj oni hranitelji sada pripada meni i samo meni. Ja du biti taj koji de je hraniti od sada. „Bilo šta Jay.“ Naježila se. „Bilo šta.“ „Ali dobrovoljno si mi se ponudila.“ Zatvorila je usta kada je njeno telo počelo da se trese. Uzeo sam debe sa stolice i ogrnuo je. „Ja nisam samo čudovište, ja sam tvoje čudovište. Dobro se brinem o onome što je moje; možeš da mi veruješ za to.“ Trgnula je debe, obmotala se i malo se odmakla od mene. Pretpostavljam da mi se još nede dobrovoljno predati. Ali hode, na kraju. U svakom slučaju nisam raspoložen za jebanje. Sada kada sam oslobodio svoje seme na nju, jasnije mi je šta treba dalje da radim. Napravidu od nje mog ljubimca i imadu svoju osvetu. Oni nisu međusobno isključivi. Naprotiv, to što je imam u svom vlasništvu de biti danak za nju. Mogu da uzmem zadovoljstvo i bol od nje, a to je uništiti, baš kao što sam planirao.

Nisam mogao da odolim a da se malo ne nasmejem. „Zašto se smeješ?“ Pitala je. „Smešno je, zato što sam uvek planirao da budeš moja, ali samo pod mojim uslovima. I sada te konačno imam.“ Uzeo sam je za bradu, nagnuo se i pritisnuo usne o njene. „Ne nameravam da ti dozvolim da se ikad izvučeš, znaš to?“ Namrštila se, ali ipak me je pustila da je poljubim. Njene meke, sočne usne su učinile da mi se kurac opet ukruti. Volim kako prezire moj ukus, a ipak mi dozvoljava da je poljubim. Jezikom sam šetao linijom njenih usana, a zatim prodro unutra kako bi je uzeo, činedi da duboko udahne za vazduh.

Njena ruka je iznenada iskočila ispod bademantila i debeta, i bacila se na mene. Bačen sam leđima na krevet dok se ona borila za vlast. Njena ruka je skoro bila na pištolju, a onda je zavrištala od besa. Sa jednom rukom zadržao sam je na grudima, a drugom sam je uhvatio za zglob. Pokušala je da se oslobodi udarajudi me u grudi pesnicom.

~ 122 ~

Kraljevstvo snova „Pusti me seronjo!“ Nasmejao sam se na njen vid borbe. „Jay, koliko deš puta pokušavati da uradiš ovo?“ Besnela je kao luda žena dok sam joj odlepio prste sa pištolja i sklonio ih.

Sada je ležala na meni, sa rukama iza leđa. Gledala me je kao soko. „Zašto stalno insistiraš da se boriš sa mnom?“ „Zato što mogu.“ Procedila je. „I onda šta? Ako bi uspela da mi uzmeš pištolj, što nikad ne bi uspela, onda šta? Moje ubistvo ti nede pomodi, ved sam ti to rekao i prokleto znaš da sam u pravu. Videla si druge. Oni de podi za tobom.“ „Briga me.“ „Čak iako znaš da nedeš preživeti?“ Stisnula je usne i jako se namrštila, skoro sam se nasmejao. „Rekao sam ti, tvoja jedina šansa za preživljavanje je sa mnom.“ „Da, pa ako bi ja držala pištolj, mogla bih sasvim dobro da se zaštitim.“ Zavrteo sam glavom. „Ti čak ne možeš da se zaštitiš od svojih promašaja, a kamoli mene.“ „Šta bi to trebalo da znači?“ Počela je da se opet migolji na mojim grudima. „Pusti me!“ „Samo ako mi kažeš da to više nedeš ponoviti.“ „Dobro. Nedu. Da li si sredan sada?“ „Ne. Naprotiv, ja sam retko sredan.“ „O, a zašto je to tako?“ Našalila se. „Uvek izgledaš tako jebeno sredno.“ I dalje je ponekad kao dete. Podseda me na davna vremena kada sam još mogao da budem malo sredan, a i ona je bila takođe. Kada nisam bio tako sjeban kao sada. Naravno, uvek sam bio prilično sjeban, ali to je bilo normalno uzimajudi

~ 123 ~

Kraljevstvo snova u obzir moju porodicu. Ali sada... nakon onoga što mi se desilo... da, moglo bi se redi da sam sjeban kao niko drugi.

Sklonio sam je sa mene i pomogao joj da sedne. Držao sam oko na nju dok sam je oslobađao mog stiska. Protrljala je zglobove, gledajudi me kao da me upozorava. Slatko. „Šta god da planiraš, nadam se da si shvatila da nede raditi.“ Rekao sam.

Stisnula je šake u pesnice i okrenula glavu od mene. „Nikada nedeš uspeti da uzmeš ovaj pištolj od mene. Dođavola, čak i ako bi uspela, nikada ne bi bila sposobna da me upucaš.“ Frknula je. „Da, kako da ne.“ „Istina je. Ne zato što ne znaš da pucaš. O, nema sumnje u to.“ Vratila je oči na mene, znatiželjna za ono što imam da kažem. „Znam da možeš da naciljaš u ljude. Samo ne možeš da me upucaš. Još uvek si početnik.“ „Početnik?“ Rugala se. „Jay, nemaš ideju šta je potrebno da bi koristila pištolj.“ „O, jebi se... koristila sam pištolj mnogo puta.“ Da, video sam njeno korišdenje pištolja u tom motelu. Drhtala je kao mala devojčica. „Da, kao sredstvo za pretnju nekome, ali da li si ikada ubila nekoga?“ Njena tišina mi dovoljno govori. „Nisi, zbog čega ti govorim da nemaš pojma. Držanje pištolja je jedna stvar.

Korišdenje je druga. Osim ako nisi to iskusila, nedeš znati da se zaštitiš ili ga koristiti protiv drugih.“ „Šta god... ne verujem ti.“ „Veruj mi, znam. Ubio sam masu ljudi u životu.“ „Koliko?“ „Previše da bih nastavio da brojim, ali ako bi morao da pogađam, rekao bih preko hiljadu, tu negde.“

~ 124 ~

Kraljevstvo snova Raširila je oči kada je plitko udahnula i brzo trepnula nekoliko puta. „Ubijao sam ljude ceo svoj život mala ptičice. To je ono što radim.“ „Ne možeš biti ozbiljan. Ubijao si ljude ceo život? To je sranje. Naravno, odrasli ubijaju, deca ne. Svi počinju kao nevina bida.“ „To što si dete, ne znači da si nevin. Ne postoji takva stvar. Ne u ovom svetu.

Ne kada si rođen u mojoj porodici.“ Porodica. Šta god to značilo. Mrzim da pričam o njima. U stvari, ne znam ni zašto pričam njoj o ovome. Pročistio sam grlo.

Sela je uspravno, obmotala ruke oko nogu i naslonila bradu na kolena. „Pa, imaš porodicu? Kakvi su ono? Da li su monstruozni kao ti?“ „Gori.“ Rekao sam dok sam i ja seo. Pokušao sam da skratim razgovor, ali iz nekog razloga, ona ne može da pusti ovo. „Hmm... mogu da se poistovetim s tim.“ Zakikotao sam se u tom trenutku. Nema jebenog pojma o čemu govori. „Ne, ne baš.“ Okrenula je glavu ka meni i čekala. Tišina je govorila tamo gde su reči nedostajale. Posle nekog vremena njene usne su se opet razdvojile. „Postoji mnogo više od jedne vrste zla na svetu.“ Uzdahnula je. „Moj otac je jedan od njih.“ „Sada mogu da se poistovetim s tim.“ Našalio sam se.

Ipak, to je pomalo smešno. Ona misli da je bezbedna. Misli da može govoriti o njemu meni. Misli da ako de redi samo jednu malecnu stvar, ali ne i celu priču, da de njene tajne ostati skrivene. Misli pogrešno. Ved sve znam. „Hmm... pretpostavljam.“ Opet je uzdahnila. „Barem si imao porodicu.“ Da, kako da ne. „Ako to nazovemo porodicom.“ „Da li si imao majku?“ „Da, i koja je to kučka bila.“ Slegnula je ramenima. „Ali bar je bila tu.“ Opet je okrenula glavu od mene. „Ja nikada nisam imala majku. Trebala bi biti ovde da me zaštiti.“ ~ 125 ~

Kraljevstvo snova Ove reči su me ubole kao nož.

Nikada nije imala majku. To je rekla. To je sve čega se seda.

Ja se sedam drugačije.

****

Utorak, 17 oktobar 1995.

Kao da ima super brzinu. Trčala je tako brzo, da sam jedva održavao korak sa njom. Leti kao ptica na nebu, skače gore i dole i širi ruke da bude kao avion dok juri po kudi. Čak iako sam ja stariji, ona je brža od mene.

Ponekad je mrzim zbog toga.

Nikad ne pobeđujem u ovoj igri šugice. Nekako uvek uspe da me izbegne.

Zato ne volim kada sam ja šuga. Ne kao da sam imao izbora. Prisiljava me da se igram sa njom, a ko sam ja da kažem ne? Osim toga, moj otac bi mi rekao isto. Šta god da žele to se i dogodi. U sobi koja se nalazi pored stepenica se nalaze ljudi koji pričaju glasno. Ne mogu da čujem reči, iako mi je posebno naglašeno da se klonim njih. Nije za dečje ušu, ili su tako nešto rekli. Pa, šta god. Nije mi dozvoljeno.

Imao sam oči samo na njoj zato što sam sebi obedao da du je uhvatiti danas.

Ja du pobediti u ovoj igri, a kada to uradim, preklinjade me za milost, zato što de biti moj red da budem gazda.

Dok sam leteo po sobi, zaboravio sam da pogledam okolo, pa sam natrčao pravo na noge neke žene. Vrisnula je. Posegnuo sam ka dole, pokušavajudi da je zgrabim za noge. Prekasno je; njena stopala ved klize niz stepenice. I onda je počela da pada.

Sa svakim tupim udarcem je jedna kost slomljena. Bup. Bup. Bup. Bup. Odlazi niz stepenice.

Vreme i dalje stoji. Raširio sam oči u šoku, suze mi se nakupljaju u očima dok sam ustajao sa poda. Stajao sam na ivici stepenica. Telo je ležalo dole na podu, ~ 126 ~

Kraljevstvo snova njena tamno braon kosa se raširila po drvenom podu. Njene oči gledaju u mene, ali su prazne. Bara krvi je bio ispod nje.

Devojčica je došla i stala pored mene, raširila je usta, a u očima su se nakupljale suze. A onda je vrištanje počelo.

****

Jay Petak, 16. avgust 2013., 18:00

Zakašljala sam se i telo mi je oblivala vrudina. Dobro poznajem ovaj osedaj.

Moje telo žudi za drogom, a ja prezirem činjenicu da su moje stvarčice nestale.

Osetila sam jak nagon da pronađem neku drogu, bilo šta. „Nemoj.“ X je rekao kada me je pogledao sa druge strane sobe. „Šta?“ „Znam šta želiš.“ „A šta to tačno?“ Rekla sam mrštedi se. „Droge.“ Sranje. Da li je to tako očigledno? Ova nestašica mora da je baš vidljiva ovog puta. Prokletstvo. „Nedu ti dozvoliti da ih više konzumiraš.“ Ostala sam bez daha. „Šta? Ne možeš to da uradiš. Trebaju mi!“ Viknula sam, kredudi se kao stampedo ka njemu.

Ustao je i ponosno stao ispred mene sa tim jebenim osmehom na licu. „Prodi deš kroz ovo odvikavanje i onda ti više nede biti potrebne.“ ~ 127 ~

Kraljevstvo snova U besu sam pokušala da ga odgurnem, ali me je uhvatio za ručni zglob. „Pogledaj šta ti to radi.“ Nagnuo se napred. „Postala si besna žena samo zato što ti je potreban jedan šmrk. Nemaš kontrolu. Droge je imaju. Vreme je da promeniš to.“ „Jebi se...“ Prosiktala sam. Ne želim to da priznam, ali on je u pravu. Prezirem to što mi trebaju droge. Ali ovo odvikavanje je gore nego bilo šta drugo što mogu da zamislim. „Prvih par dana su najgori, ali deš se navidi.“ „Ne mogu.“ Rekla sam u očaju. „Ššššš...“ X je stavio prst na moje usne. „Naučideš da se nosiš s tim. Idem uskoro, a ti se malo odmori. Odspavaj malo za promenu. Mogu redi da si umorna i da odvikavanje uzima svoj danak.“ „Ne mogu...“ Rekla sam, potiskivajudi zevanje. Jebeš to.

Zakikotao se. „Tvrdoglavost te nede nikud odvesti Jay. Nedeš dobiti droge od mene i nedeš napustiti ovu hotelsku sobu. Sada, možeš da izabereš... ponašaj se i možeš slobodno da šetaš po ovoj sobu ili deš trpeti posledice svojih nestašluka. To je tvoj izbor, ali kao što si i videla, moja disciplina se ne treba olako shvatiti.“ Spustio je glavu niže. „Spavaj. Jedi. Okupaj se i obuci lepo. Možda du te nagraditi ako to uradiš.“ Pustio mi je zglob, i odmah sam se povukla. Mrzim to što hode da me kontroliše, a opet spavanje i jelo mi zvuče veoma primamljivo. U pravu je kada je u pitanju moje telo... bolje je da lagano prođem kroz ovo i izbacim droge iz sistema. Opet, um mi govori da pronađem droge. Tako je sve zbunjujude.

Okrenula sam se i otišla ka prozoru, grizedi se za obraz. Pitam se da li je ono što je on rekao istinito. Da li de mi biti lakše ako uradim ono što on kaže. Upašdu u opasnu teritoriju ako budem poslušna. To znači mogudnost da izgubim svoj glas.

Da izgubim snagu i želju da se borim sa njim. Da li sam dovoljno jaka da preživim ovu stvar? Ako moje preživljavanje zavisi od njega i njegovih želja, treba da pronađem način da to preokrenem u moju korist. Provirila sam kroz prozor, tražedi Hannino telo, ali ga nigde nije bilo. Nema tela. Nema krvi. Nema ni jednog ostatka od nje. To me plaši, jer to znači da X može lako da me otpiše.

Zatvorila sam zavese. Nedu dozvoliti da se to dogodi. Nateradu ga da se zaljubi u mene, tako da čak i ako ne budem poslušna, nede biti sposoban da me ubije. I tada du ja pobediti. ~ 128 ~

Kraljevstvo snova X je zavezivao cipele i zakopčavao košulju. Na podu pored njega je kofer pun ko zna čega. Ne želim ni da znam. Sve što me interesuje je koliko de se zadržati van, tako da znam koliko vremena imam da se pripremim za njegov povratak. „Koliko dugo deš se zadržati?“ Pitala sam. „Onoliko koliko je potrebno.“ „A koliko je potrebno?“ Nasmejao se. „Zvučiš kao žena.“ Pogledao me je preko ramena. „Ne moram da ti se pravdam.“ „Znam. Samo sam znatiželjna.“ Pročistila sam grlo i stala ispred njega. Ako ikada mislim da započnem ovu igru, to de biti sada. „Pitam se šta radiš sa tim pištoljem svaki put kada odeš.“ Tišina. Okrenuo se ka meni i pogledao u mene dok sam ja podigla prst.

Gledao me je pažljivo dok je zavezivao kravatu. Gledao me je kao da mi još ne veruje. Naravno, to ne bi bila najpametnija stvar da uradim, ali išlo bi mi u korist da steknem njegovo poverenje. „Pištolj ima samo jednu svrhu, Jay.“ „Ima dve. Jedna je da ubija ljude. Druga je da stekneš mod nad njima. Koju od njih dve obavljaš večeras?“ Stavio je ruku na moju. „Koja god je potrebna da bi se došlo do poente.“ „A poenta je?“ Nasmešio se. „Lep pokušaj. Sada, čekaj me ovde kao dobra devojčica dok se ne vratim.“ „A zašto bih to tačno uradila?“ Rugala sam se podižudi obrvu. „Ubedi me zašto je u mom interesu da ostanem s tobom.“ Prevrnuo je očima. „Da li misliš da imaš izbora?“ „Da kada je u pitanju borba sa tobom.“ Ošinuo me je pogledom. „Veoma smešno mala ptičice.“

~ 129 ~

Kraljevstvo snova „Ne, stvarno mislim to. Hodu da znam zašto me jure. Zašto si krenuo na mene ali me nisi ubio.“ „Još.“ Prevrnula sam očima. „Još.“ „Ako nastaviš tako, nateradeš me da te svejedno ubijem.“ Ignorisala sam ga. „Što su tako drugačiji? Zašto me ne bi pustili da živim, ako si ti to uradio?“ Hodao je ka meni, pa sam krenula unazad. Svaki put kad koraknem unazad, on mi se opet približavao. „Neko te želi mrtvu Jay. Nisam samo ja, ved osoba koja nas je poslala.“ „Da li to radiš svaki put kada prođeš kroz ova vrata? Nisi me ubio, pa su sada za tvojim petama? To je to, zar ne?“ Duboko režanje je došlo iz njegovih grudi. „Nemaš jebenog pojma. Idem na one koji su stavili metu na tvoju glavu.“ Trepnula sam nekoliko puta. Nisam očekivala od njega da to kaže. Da li je to stvarno istina? „Zašto?“ „Zato što si moja, a oni pokušavaju da uzmu nešto što je moje. Nedu dozvoliti to.“ Progutala sam kada mi je prišao bliže. „Ko su oni onda? Moram da ih znam, zar ne? Mislim, šta sam uradila da bi neko poželeo da me ubije?“ Pitala sam, i dalje se povlačedi nazad.

Kada sam došla do zida, upala sam u zamku. X je stavio pesnice na zid i nagnuo se nada mnom. Nozdrve su mu bile raširene. Jasno sam ga iznervirala svim ovim pitanjima, ali nedu prestati. Moram da znam. Saznadu zašto se ovo dešava i pobrinudu se da prestane. „Ne želiš da znaš mala ptičice. Veruj mi na reč.“ „Želim da znam.“ Tiho sam rekla.

Frktaj je pobegao iz njegovih usta. Zavrteo je glavom i pogledao u pod. ~ 130 ~

Kraljevstvo snova „Šta? Ko je to onda? Da li je to jedan od dilera? Neko iz kluba? Šta ne vidim ovde?“ „Sve.“ Promrmljao je. „Sve?“ Pogled u njegovom oku kada je podigao glavu je tako prodoran, prodire mi u dušu. „Reci mi, čega se tačno sedaš Jay?“ Namrštila sam se. „Kako to misliš?“ „Mislim baš kao što sam rekao. Čega se sedaš?“ Podigla sam obrvu, i dalje zbunjena. „Misliš u vezi kluba?“ „Pre toga.“ Zarežao je nestrpljivo. „Pre kluba? Pa... mislim, bila sam na ulicama... bila sam konstantno nadrogirana, tako da se ne sedam puno u vezi toga.“ „Da li se sedaš nečega pre tog vremena?“ Njegovo pitanje me je zbunilo. Ne zato što ga ne razumem, ved zato što se stvarno ne sedam. Osedala sam se izgubljenom na sekundu. Mozak mi je prekovremeno radio, pokušavajudi da shvati šta se događa, ali ništa se nije pojavilo. Sve što znam je da sam bila na ulicama, nadrogirana i prodavala svoje telo, a onda su me odveli u klub zahvaljujudi Hanni. Fokusirajudi se na njegov ožiljak otišla sam u sedanja i pronašla nešto malo ni od čega. Osim kreveta... otkucavanja... zaslepljujudih svetala... nekoga u doktorskom odelu. „Bila sam u bolnici.“ „I?“ „I šta?“ Nisam znala šta drugo tu da dodam.

Zakikotao se. „Vidiš, to je ono što ne razumem. Ponašaš se kao da ti je život počeo pre sedam godina.“ „Ne, ne ponašam se tako! Znam da sam imala detinjstvo... negde.“ Pročistila sam grlo, zaustavljajudi nadolazede suze. Ne želim da mislim o tome. Ne želim da osedam to. Ne želim da znam to čega se ne sedam. Čini se kao da sam bila prevarant. ~ 131 ~

Kraljevstvo snova „Čega se sedaš?“ Pitao je. Ustuknula sam kada me je njegova ruka dotakla, ali kada je iznenada počeo da me miluje, još više sam se zbunila. Ne razumem zašto.

Ništa od ovoga nema smisla. „Sedam se velike kude... automobila, mnogo automobila... ljudi koji postavljaju pitanja... i mog oca, da, on je bio ljut sve vreme.“ „Sedaš se delida. Ne cele priče.“ Pogledala sam u njegove oči, tama se spustila u moje grudi, duboko se zabadajudi u svaku poru mog tela. Zaledila sam se, prsti su mi se smrzli do kostiju. „Ne sedam se.“ Promrmljala sam. Trajala je tišina nekoliko sekundi. Tada sam pitala. „Ali kako ti znaš to?“ Slegnuo je ramenima. „Neke stvari je bolje ostaviti zaboravljenim.“

****

X Petak, 16. avgust 2013., 20:10

Jay je u hotelskoj sobi, sama. Nije želela da odem, ali sam morao. Nisam mogao da joj govorim stvari koje bi trebalo da zna. Osim toga, to što ništa ne zna mi mnogo olakšava situaciju. Rekao sam joj da treba da jede i da malo odspava dok se ne vratim. Trebade energiju za ono što planiram da joj dam.

Osim toga, nije kao da de pokušati ponovo da pobegne. Znam da je videla za šta sam sposoban, i to ju je prestrašilo. Zna da du je pronadi, gde god da ode. Smrt vreba na svakom koraku. Za njenu bezbednost, mora da ostane u mojoj sobi gde de čekati na moj povratak. Ključ je siguran u mom džepu dok sam se vozio ka kudi na koju sam se namerio večeras. Da, večeras je ta nod kada du staviti metak u glavu onoga ko mi je dodelio zadatak da je ubijem. ~ 132 ~

Kraljevstvo snova Davno, veoma davno znao sam ovog seronju koji je radio za iste ljude kod kojih sam nekada bio u službi. Isti jebač koji nam je dao naređenje da ubijemo Jay. Nažalost za njega, nisam više u njihovoj službi. On verovatno još jeste. Taj drkadžija de platiti za svoju drskost sa svakom kapi krvi.

Jurio sam na adresu koja je bila u poruci koju mi je Antonio pokazao. Gume su škripale po asfaltu dok sam skretao. Grizao sam usnu i razmišljao koju du igračku iskoristiti ovaj put. Poneo sam ceo alat sa sobom, za svaki slučaj. Ovo kopile zaslužuje svaku igračku koja se nalazi u ovom koferu. Čovek živi u nekoj otpadnoj kudi na periferiji San Antonia. Ako to nazovemo kudom. Meni to više liči na kontejner nego na kudu. Lošeg je kvaliteta, loše je održavana, ima neko zarđalo gvožđe koje se lako savija i nekvalitetan pikap.

Totalno ne liči na čoveka kojeg bi očekivao u službi njih.

Pretpostavljam da su se prioriteti promenili tokom godina. Luksuz je napravio mesta za jednostavne budale koji mogu lako da se otpišu. Zapravo pametan potez. Ne može se udi u trag. Pa, uglavnom. Ponekad, postoje ljudi koji dopru do dokumenta koje ne vide svetlost dana. Ljudi poput mene, koji idu za tajnama i spaljuju ih do zemlje.

Parkirao sam auto par blokova dalje i izašao sa koferom u rukama. Sa krutim licem idem kroz susedstvo i skeniram svaku kudu za mogude svedoke. Ako je neko ovde ko upravo sada gleda na ulicu, bide mrtav do ujutru. Zbog njihove bezbednosti, nadam se da ne gledaju.

Kada sam došao do kude, olabavio sam kravatu i pokucao na vrata. Potrajalo je dok je otvorio vrata. Vrata su škriputala dok ih je zapušteni bradati čovek polako otvarao i virio kroz proreze zaškiljenim očima. Kada je pogledao u moje jedino funkcionalno oko, njegove oči su se raširile.

Pokušao je da zalupi vratima, ali sam postavio nogu. Izvukao sam pištolj i prislonio ga na njegov stomak. „Otključaj sada ili du te raskomadati na delide.“ „Koji kur...“ Jače sam utisnuo pištolj. „Sada.“ Usne su mu drhtale dok je skidao lanac sa vrata. Upao sam unutra. Tiho sam zatvorio vrata za mnom i sve vreme sam držao pištolj na njemu. Hodao je unazad, ~ 133 ~

Kraljevstvo snova spotičudi se na porno časopise koji su bili na podu pored stolice. Borio se da ustane, tako da sam ga povukao za stopalo i jače zabio pištolj u njegovo meso. „Al John... prošlo je dosta vremena.“ Promrmljao sam. „Slušaj debeli, dadu ti jednu šansu da odgovoriš na moja pitanja. Ako ne odgovoriš ili slažeš, oduvadu ti nekoliko prstiju. Ako me ne budeš slušao možda du te isedi. Da li je sve jasno?“ Mahnito je klimao glavom, tresudi se kao mala devojčica kada sam ga gurnuo ka stolu na sredini njegove 'nazovi' kude. „Sedi.“ Rekao sam kada sam ukazao na jednu od plastičnih stolica. Sa gutanjem se stropoštao na stolicu i zamalo slomio noge. „Ššš-šta žžž-želiš ooo-od mmm-mememe-mene?“ Mucao je.

Nasmešio sam se i pomazio pištolj dok je on sedeo i buljio u njega. „Nnn-nisam ništa uuu-učinio.“ Pogrešne. Reči.

Pucao sam u njegove prste.

Vrištao je, držedi ruku u totalnoj panici dok su negovi prsti oduvani na komadide. „Ne laži me.“ Pokušao je da ustane sa stolice i da pobegne ali sam zavrteo pištoljem što ga je zaustavilo. „Tut tut. Ako ustaneš, izgubideš nogu.“ Mirno sam rekao.

Spustio je dupe nazad na stolicu, oči su mu panično tražile izlaz iz ove kude.

Ruka mu se tresla i lice mu je bilo tako crveno da je izgledao kao rotkvica; crveno čelo, usta bleda. Kao da de da povrati. Patetično.

Nagnuo se nazad u stolici, stezao ruku blizu grudi i teško udisao. Malecni, bolni jauk je napustio njegova usta. Sa jednom rukom sam zgrabio stolicu i povukao je nazad. Ponovo je progurao, njegov debeli podbradak se tresao.

Odvratno. „Kaži još jednu laž i i oduvadu ti više od prsta ili dva.“ „Šta žžž-želiš?“ Al je rekao. ~ 134 ~

Kraljevstvo snova „Prokleto znaš šta želim.“ Rekao sam ispravljajudi glavu.

Manično se tresao. „Nnn-ne. Molim te...“ Nagnuo sam se napred, uhvatio ga za glavu i zalupio je od sto. „Glavo, upoznaj sto. Stolu, upoznaj glavu.“ Pucketao je dok sam ga još jače pritisnuo od sto. Prevrdudi okom, oslobodio sam ga stiska i seo je nazad.

Podigao sam pištolj i naciljao u njega. „Sada, jesi spreman da progovoriš?“ Zacvileo je. „Nnn-ne, ne, molim te! Da li želiš novac? Mogu ti ga dati. Sve što želiš.“ Nagnuo sam se napred vadedi nož iz zadnjeg džepa i prislanjajudi ga uz njegovo grlo. „Ne želim tvoj novac, ti seronjo jedan. Da li si ili nisi naredio nama da ubijemo devojku po imenu Jay?“ Raširio je oči kada se zagrcnuo i pogledao me.

Osmeh mi je nestao. „Odgovori mi.“ „Nisam....“ Stisnuo sam ga za još netaknutu ruku i stavio je na sto, prolazedi nožem po njoj.

Urlao je od bola i ispljuvavao sluz. Glava mu je izgledala kao da de da eksplodira. Ovaj čovek ne može ni da podnese ogrebotinu. Patetično. Licemerno takodje, jer on je bio toliko željan da povredi drugo ljudsko bide, „Zaveži.“ Rekao sam kada je nastavio da urla. „Osim ukoliko ne želiš još bola.“ Sa suzama u očima je odgovorio. „Nisam žžž-želeo to da uuu-uradim.“ Mrmljao je. „Bio sam primoran.“ „Od koga?“ „Ne znam...“ Šmrknuo je i gledao me tim velikim očima kao da je jebeno nevin. Naravno da jeste. Muškarci poput njega su grozni. Rade užasne stvari, dobro znajudi kakve su posledice, a i dalje pokušavaju da ih izbegavaju kada ih neko pronađe. Ološ. ~ 135 ~

Kraljevstvo snova Bez obzira što je on klijent organizacije i da je jedan od onih koji je stavio Jay na listu za ubijanje, mora da bude kažnjen.

Podigao sam kofer sa poda i stavio ga na sto. Brava je kliknula, što ga je uzdrmalo. Podigao sam poklopac. Različite igračke su ležale unutra: šrafciger na baterije, neki ekseri i čekid, makaze, boca kiseline, kuka, flašica nesmrtonosnog otrova, kratak konopac, kanister benzina i nekoliko šibica, par mojih omiljenih noževa, šilo za led, kuka, jedan par klešta.

Uzeo sam kiselinu i otvorio čep. Počeo je da kuka. Nisam obradao pažnju na to. Pre nego što je dobio šansu da ustane, prosuo sam mu malo po oku. Urlao je i cvileo, krv mu je tekla iz oka dok se kiselina razgrađivala. „Moje oko!“ Cvileo je. „Ah, koga briga? Ne trebaju ti oči. U svakom slučaju imaš usta da izgovaraš sve te laži za tobom.“ „Jebi se. Platideš za ovo.“ Udario je pesnicom po stolu. Nisam uplašen od njegove pretnje. Uzeo sam šilo za led i čekid i zakucao njegovu ruku za sto. Još više je urlao. „Možeš da vrištiš koliko hodeš, ali ti to nede pomodi.“ „Odjebi!“ Šutnuo me je nogom svom snagom. Tako da sam stavio metak u njegovu nogu. „Prestani da se jebeno pomeraš!“ Još malo je podvriskivao tako da sam prevrnuo okom i uzdahnuo. „Da li si gotov?“ Pitao sam posle izvesnog vremena. „Ved mi je dosadilo od tebe.“ Zevnuo sam. „Ne želiš da se to dogodi, veruj mi.“ „M-molim te...“ Mucao je. „Reci mi ko ti je dao zadatak.“ „N-ne znam njegovo i-ime.“ „Sereš!“ Podigao sam nož i zaboo ga u sto između njegovih prstiju. Jecaj mu se oteo iz usta. ~ 136 ~

Kraljevstvo snova „To j-je istina.“ Prevrnuo sam očima i stisnuo usne. „Da li si siguran u vezi toga?“ „Da! K-kunem se. N-ne znam njegovo i-ime.“ „Kako su te kontaktirali?“ „U fascikli je.“ Očima je ukazao na radni sto na drugom kraju sobe. „Nalazi se na v-vrhu u l-levoj fioci.“ Zaokrenuo sam nož na stolu, prouzrokujudi mu bol u ruci. Zlobno sam se osmehnuo. „Ne mrdaj mišidima.“ Rekao sam smejudi se mojoj morbidnoj šali.

Otišao sam do radnog stola i otvorio fioku. Unutra je bila koverta i beleška je još uvek bila unutra. Izvadio sam je i jeza mi je prošla niz kičmu. Znao sam. Jebeno sam znao. To je bio on, svo ovo vreme.

Zgužvao sam papir u rukama i stavio ga u džep. Izvadio sam paklu cigareta i upaljač. „Imamo dugu nod pred nama Al...“

~ 137 ~

„Strast nas dovodi toliko blizu ludila kao što to ubijanje radi.“ – Beleške od X. Poglavlje 14 Jay Petak, 16 avgust 2013., 22:12

Po prvi put ovih dana spavala sam kao klada. Telo i um su mi bili tako umorni da nije bilo potrebno više od par sekundi da zaspim. Mogu redi da je ovaj krevet prilično udoban. Ova soba je sigurno skupa kako bi imala toliki luksuz. X je verovatno dobio sav taj novac od ubijanja ljudi. Pitam se da li ovde često odesda ili je konstantno u pokretu; da li ima dom.

U svakom slučaju, nedu to saznati dangubljenjem. Ako želim da otkrijem više o njemu, da prokopam put do njegovog srva, moram da ga zadovoljim. Koliko god da mi se gadi, znam da mogu da se oslonim na njega da me čuva od opasnosti.

Videla sam te ljude koji su pokušali da ubiju nas... mene... ubili bi me u tren oka. X je oklevao, što znači da ima duple motive. Želi me, a ja moram da to iskoristim protiv njega. Prvi korak mi je da ga nateram da žudi za mnom; izdaja je poslednji korak.

Osim toga, X de ubiti one koji krenu na mene. Možda izgledam kao hladnokrvna kučka, ali ja zapravo navijam za njega. Njihove smrti značide da X više nede imati izgovor da me drži kao zatvorenika. Moj kavez je moja sigurnost. Kada neprijatelji van njega nestanu, kavez više nede biti potreban i onda du tražiti svoju slobodu. Mislim da X zna ovo, tako da on želi da me slomi i potčini pre nego što završi posao, samo kako bi me naterao da ostanem. ~ 138 ~

Kraljevstvo snova Oh, bidu ono za šta on žudi... ali samo do onda do kada mi više nede biti potreban, a tada du pobedi.

Ustala sam sa kreveta i otvorila ormar. Sobarica je ovde okačila gomilu odede dok sam ja još spavala. Uzela sam prozirni bebi dol i samostojede čarape. Tu se nalazio i odgovarajudi par štikli na dnu ormara. Prevrnula sam očima, obula ih i pogledala se kroz slomljeno ogledalo u kupatilu. Bez šminke sam izgledala užasno, ali nisam imala ništa da stavim osim nekog crvenog karmina koji je stajao na polici. Tako da sam ga uzela i nanela na usne. Boja je odvratna, ali moradu da izdržim. Moram samo da proradim na mojoj magiji da ga zavedem. O da, vrtedu ga oko malog prsta. Samo čekaj... on želi uvrnutu devojku? Dobide je.

Uzela sam nekoliko gutljaja vode, kako bi se osigurala da budem dovoljno hidrirana da bi mogla da izdržim neko vreme. Imam osedaj da nedu biti u mogudnosti da pijem neko vreme kada se vrati u dom. Dom. Kakva smešna reč.

Ovo nije dom. Ne bih smela da dozvolim da ta reč i dođe u moju glavu.

Zakoračila sam u sobu i duboko udahnula. Na sredini poda sam sela na štikle, ruke su mi bile na krilu. Ovo je položaj s kojim sam ved upoznata, ali ga nisam često koristila. To je znak potčinjenosti; ne žude mnogi muškarci za njim, ali X je izuzetak. Ako ga ovako budem dočekala, verovatno du ga oslabiti za mene. Nadam se.

Strpljivo sam čekala dok se brava nije okrenula i vrata otvorila. Zadržala sam dah i pogledala u njega. Na trenutak je stajao na pragu, posmatrajudi me.

Nagoveštaj iznenađenja je zasijao u njegovom oku, ali je ubrzo zamenjen zabrinutošdu. Sa laganim koracima ušao je unutra i zatvorio vrata, oko mu je i dalje bilo na meni. Ruke su opušteno visile pored njega. Tek tada sam zapazila crvene mrlje na košulji i rukama. Nokti su mu bili crni i crveni, a zglobovi u modricama. O Bože. Pitam se koga je sada mučio i zašto.

Progutala sam strah kada je krenuo nekoliko koraka napred. Očekivajudi njegov dodir zatvorila sam oči.

Ali njegova ruka se nije spustila na moju kožu. Dah mi je oklevao dok sam otvarala oči. Videla sam kako hoda ka kupatilu. Okrenula sam glavu i gledala ga kako pere ruke, kako hladna voda spira prljavštinu.

Uzeo je četku za ribanje i trljao ruke i nokte sa njom i sapunom. Zubi su mu stisnuti, uznemiravajude jecanje je pobeglo iz njegovuh usta dok je ispustio četku ~ 139 ~

Kraljevstvo snova u lavabo. Čula sam kako je uzeo dubok udah i izdahnuo kroz nos. Nozdrve su mu raširene dok je zavrtao rukave košulje i pogledao sebe u ogledalu.

I tada, samo je stajao tu, gledao se i rukama prelazio preko oka i spaljene kože. Na delid sekunde sam osetila kajanje. Žalost. Ali kada me je pogledao, to je nestalo kako je i došlo.

Od njegovih teških koraka srce mi je lupalo kao ludo. Gledao je u mene, oko mu je lutalo mojim oblinama. Kada je stao ispred mene gledao me je kao da kralj celog sveta. Smirivala sam se podsedajudi se zbog čega ovo radim. Ovo je jedini način da pobegnem od njega. Treba da sam mu potrebna, da padne na mene, čak i da se zaljubi u mene. A tada nede biti sposoban da mi oduzima više slobodu.

Stopalom je tapkao pored mene, činio me je nervoznom. „Šta je ovo?“ Rekao je niskim glasom koji mi je odzvanjao u ušima. „Rekao si da du biti sigurna ako budem poslušna.“ Ispravio je glavu, na licu mu se pojavio polu osmeh. „Rekao sam to.“ „I to da me ne bi povredio.“ Dodala sam nežno, štipajudi prste, u nadi da de sve biti u redu.

Počeo je da odvezuje kravatu, svaki njegov pokret me je terao da se osedam više nelagodno. „Da li želiš da budeš kažnjena?“ Pitao je. „Ne.“ Odjednom, njegova ruka se obmotala oko moje kose. Tako jako ju je povukao da me je bolela cela glava. „Reci to opet.“ „Ne, gospodine.“ Rekla sam.

Pustio je kosu. „Mislim da želiš.“ „Ne, gospodine, zašto bih to želela?“ Pitala sam, grizudi se za usnu. „Voliš bol.“ Rekao je, savijajudi kravatu u ruci. „Tvoja pičkica obožava kada moja ruka udara tvoje telo. Nemoj to da poričeš, kurvo jedna.“ Zadrhtala sam na tu reč. ~ 140 ~

Kraljevstvo snova Nagnuo se i uneo mi se u lice. „Ne voliš tu reč, zar ne?“ „Ja nisam kurva.“ Promrmljala sam. „Da, jesi. Ne jebeš se za ljubav. Jebeš se za novac. Za drogu. Za slobodu. Ti si prljava mala kurva.“ Prstom je jako prešao po usni dok nije ušao unutra. „Sisaj ga.“ Samo jedan pogled na njegov pištolj u futroli je bio dovoljan da uradim ono što kaže. Sisala sam prst tako jako da mu se oko okrenulo u glavi. Mogu da vidim kako mu se kurac podiže u pantalonama. Kada je izvadio prst iz mojih usta, uhvatio me je za lice obema rukama i spustio usne na moje. Čvrst je i grub kada je navalio na mene kao da sutra ne postoji. Njegov jezik je bio brz i besan i nekontrolisan. Kao da je divlja životinja. Jedva mogu da dišem.

Obuzeo mi je usta sa nasilnim poljupcima, a ja sam ga pustila. Njegove usne su željne i imaju ukus jakog alkohola. Mame me. Čak iako ne želim da osedam ništa, ipak osedam. Ove usne – sedam ih se.

Zastao je dok sam ja prikupljala vazduh. Zlobni osmeh bio mu je na licu kada je obrisao svoje usne rukom i razmazao karmin po mom licu. „Ti si moja mala kurva.“ Kada je završio, uspravio se. Pantalone su mu bile zategnute. Hodao je oko mene, zamotavajudi kravatu oko ruke kao boksersku rukavicu. Sam pogled na to boli. „Licem na pod.“ Zapovedio je.

Spustila sam glavu i ruke, ali izgleda da ne mogu da doprem do poda. „Na. Pod.“ Stavila sam ruke pored tela i postavila glavu postrance na pod. Mrzim ovu poziciju, zato što ima pun pogled na mene. To, a i biti licem na podu je sranje.

Nekako drvo smrdi poput sperme. Zadrhtala sam. „Pa, ovde si, čekaš da budeš pripitomljena. Nudiš se dobrovoljno meni.

Preklinješ za moj kurac.“ Zastao je. „Ti si tako nevaljala devojčica, misliš da možeš tako da me zavedeš. Zamo želiš da mi se narugaš kako bi te opet pljeskao. Voliš da ti je koža crvena, zar ne? Da li si videla tragove na tebi kada si se oblačila za mene?

Da li si?“ X je spustio ruku na moje dupe u brzom pokretu. Zacvilela sam od bola i od želje. Njegova ruka nije prouzrokovala da mi samo dupe gori ved i pičkica. Posle prvog udarca, nežno me je pomazio po dupetu pre nego što ga je opet udario. ~ 141 ~

Kraljevstvo snova Ovaj put je bio bliže pičkici. Kada je njegov prst prešao preko mojih nabora, ispustila sam kratak uzdah je izašao duboko iz mene. „Odgovori mi.“ „Ne, gospodine.“ Moram da priznam, nisam pogledala u to u ogledalu.

Namerno sam izbegavala. Gledanje u to, učinide ga stvarnim, a kada je stvarno onda de jako da zaboli. Tako da sam odbila da pogledam u to.

Zvučno je klopatao jezikom. „Definitivno demo morati da uradimo nešto povodom toga.“ Pljas! Uzdrmala sam se od iznenadnog toplog udarca po dupetu. Pljesnuo me je, ali ne sa rukom. Kada sam pogledala gore videla sam da je kravata isprepletana oko njegovih prstiju. Iskoristio je kao bič. „Dupe uvis, mala ptičice.“ Približila sam kolena grudima, izbacujudi dupe koliko god sam mogla.

Govorila sam sebi da mogu da uradim ovo. Mogu da mu dozvolim da mi uzme telo bez da mu predam dušu. Kada je kravata udarila pičkicu, posumnjala sam da nedu biti sposobna da uradim ovo. Ciknula sam od bockanja i kada je kravata počela da klizi niz moje osetljive delove. Poigrava se sa mnom i zna da mi se ne sviđa pomisao na predaju. Borim se sa njim. Njegov um protiv mog. Ovo nije borba modi; ovo je borba volji. Nede me slomiti. Nedu dozvoliti to. „Tako vlažna pičkica.“ Promrmljao je. Mogla sam da čujem kako je kleknuo. „Preklinje da bude ispunjena. Da li bi to volela Jay? Da li želiš da ispunim tu pičkicu?“ Nisam mu odgovorila, pošto mu se ne bi svideo odgovor.

Dupe mi se zatreslo od slededeg udarca. „Kaži da si prljava drolja Jay. Reci.“ „Ja sam prljava drolja.“ Promrmljala sam. „Glasnije.“ Provukao je kravatu kroz prorez i niz moje dupe. „Nedu te opet pitati.“ „Ja sam prljava drolja!“ „Znam da jesi. Tvoja klizava rupa čeka da bude ispunjena. Reci mi koliko to želiš. Reci mi koliko očajno trebaš moj kurac.“ ~ 142 ~

Kraljevstvo snova „Želim tvoj kurac gospodine.“ „Hmmm....“ Režao je. Osetila sam kako se njegove noge prislanjaju uz moje, a onda i deo gde su mu zategnute pantalone. Njegov kurac je pritiskao pičkicu dok je i dalje kravatom klizio niz prorez. To je čudan, ali zadovoljavajudi osedaj. „Da li je ovo telo moje?“ Rekao je. „Ovo telo je tvoje gospodine.“ Rekla sam, pokušavajudi da svoj sarkastičan glas održim na odstojanju.

Prstima mi je prešao preko dupeta i razdvojio guzeve. „Kome ovo dupe pripada?“ „Tebi.“ Zbog slededeg udarca zacvilela sam i ugrizla se za jezik. „Reci to ponovo.“ „Tebi gospodine. Tvoje je.“ „To je tačno, a i ova pičkica je moja takođe. Da li znaš šta radim sa stvarima koje su moje?“ Rekao je.

Zakačio je prste oko tangi i povukao ih dole, otkrivajudi me potpuno.

Zastenjao je sa saglasnošdu. „Uzimam ih i koristim ih za moje zadovoljstvo.“ Bez upozorenja, gurnuo je prst u pičkicu, uzimajudi me iznenađeno. Crtao je krugove unutra, izvlačio ga je i uvlačio, zagrevajudi me do srži. „Tako vlažna za mene...“ Mrmljao je, ubacujudi još jedan prst unutra. Osetila sam ga u sebi, osetila sam kako me prisvaja svojim prstima. Drugom rukom je zgrabio moje dupe dok je uvlačio i izvlačio prste ponovo i ponovo. Njegovi pokreti su bili neverovatno brzi što mi je doprinelo mojoj još vedoj potrebi. Govorila sam sebi da prihvatim činjenicu da se ovo dešava; ved sam skopila mir sa tim. Samo moram da prihvatim činjenicu da mi se ovo zapravo počinje da sviđa. Kada se ne borim, X je mnogo blaži, i mnogo mi je manje bolno da izdržim ovo. Ne bi trebalo da se borim. Sada sam u ovome... možda treba i da počnem da uživam.

~ 143 ~

Kraljevstvo snova Povukao je prste u trenutku. Na trenutak sam osetila razočaranost, čak i ako mrzim da se osedam na ovaj način. A onda je skliznuo prstom do klitorisa. Ostala sam bez daha. Mislim da sam upravo umrla. „Ovaj mali klitoris tako jako pulsira, zar ne?“ Rekao je. „Natečen je i mokar na moj dodir. Tako očajno želiš ovo. Tvoje očajno telo želi više nego što možeš da podneseš.“ Protrljao je klitoris sa žarom. Prst mu je grub i velik kada ga je pritisnuo, baš na onaj način koji volim.

Tačno zna kako da me natera da cvilim. Pogotovo kada me je drugom rukom opet pljesnuo po dupetu.

Sa svakim udarcem sam oslabila. Pokušavala sam da noge održim uspravnim, ali njegova ruka je i dalje bila na mojim genitalijama, pružajudi mi podršku, ponovo me podižudi. Sa veštim prstom X me je milovao i nastavio da me udara po dupetu sve dok nije utrnulo i dok mi oči nisu ispunile suze. Režao je na moje cviljenje. „Nemoj da svršiš mala ptičice. Ako svršiš, kaznidu te. To nije pretnja, to je obedanje.“ Imam problema da se zadržim u ovom trenutku. To je takva mešavina senzacija; klitoris mi je nadražen do ivice ekstaze, dok mi je dupe trpi nemilosrdne napade.

Onda, odjednom, on je nestao. Bezobzirno sam ostala sa rastudom potrebom. Čula sam njegove korake kada je prišao mom licu i kada je kleknuo. Zgrabio me je za kosu i rekao. „Otvori usta.“ Kada sam ih otvorila, ubacio je kravatu unutra. „Okusi sebe Jay.“ Rekao je oblizujudi usne. „Drži to unutra ili deš biti u nevolji.“ Bunila sam se kroz tkaninu, ali je više zvučalo kao ispiranje grla. Ukus mi je bio čudan, ali opet izazovan. Zakoračio je unazad, otišao je iza mene. Bila sam nervozna, pitala sam se šta de sada da uradi.

~ 144 ~

Kraljevstvo snova Kada sam opet osetila njegov prst na naborima, zastenjala sam. Uzdisao je zajedno sa mnom dok je ulazio i izlazio iz mene, i dok je razmazivao moju vlažnost po mojoj koži. Tada je opet zastao.

Rajfešlus je povučen. Nešto je pokidano i izvučeno. Nešto je odvrtao.

Kondom. „Da li si još željna nečega mala ptičice?“ „Da... oh. Bože, da.“ Stenjala sam u kravatu. Izbezumljena sam. Otišla sam sa ovog sveta. Telo mi je uzeto a opet, još uvek osedam zadovoljstvo kao nikada pre.

Kada je njegov kurac počeo da zadirkuje moj ulaz, gotova sam. „Preklinji za moj kurac...“ Rekao je mračnim, niskim glasom. „Preklinji za njega kao da ti život ovisi o tome.“ I zavisi. Moj život zavisi od njegovog zadovoljstva. Proklinjem sebe zbog nerešenog rezultata. Reči su se topile na mom jeziku kao šeder. „Molim te... daj mi tvoj kurac.“ „Koliko ga želiš?“ Toplina njegovog pritiska na moju pičkicu vinula me je preko granice. „Tako očajno ga želim.“ Zacvilela sam.

Izdala sam sopstvene principe. Nisam u redu sa tim, ali to je neizbežno. Ima mene, moje telo, moju slobodu, ali nikada nede imati moje srce. Ovo je samo požuda.

Kratko se nasmejao. „Dobra devojka. Konačno popuštaš svojim željama.

Nagradidu te zbog toga. Jebadu te dok se ne izbezumiš.“ Opet me je pljesnuo po dupetu. „Bila si toliko nevaljala, jebala si sve te klijente dok si bila u tom klubu.

Nedu da rizikujem s tobom. Morademo da koristimo zaštitu za sada, ali uskoro deš posetiti doktora i testiradeš se. A tada de pravo jebanje početi.“ Stenjanje nalik smehu mu se otelo iz usta. „Ali prvo, moram da ispunim moju pohlepnu pičkicu.“ Kada je skliznuo u mene, glasno sam zastenjala. Kurac mu je debeo i pulsira dok ulazi u mene, nabijajudi se sve jače, a bolno sporo. Mogu da osetim kako mi njegovi pirsinzi trljaju unutrašnje zidove. Senzacija je tako neverovatna da sam stenjala. Sada se nalazi potpuno u meni, i volim taj osedaj koji mi pruža. Tako pun.

Tako zadovoljen. Upravo ono što trebam, ali što definitivno nisam želela. Barem, ne tako. To je ono što sam govorila sebi. ~ 145 ~

Kraljevstvo snova Spor je i stabilan, baš kao što je obedao. Svaki put kada se pomerio, pirsing je dodao još jedan sloj senzitivnosti, što me je dovodilo do ludila. Želela sam da ga preklinjem da me brže jebe, da me pumpa sa svime što ima, i da me što pre zadovolji, ali sam znala da ako počnem da ga molim, da de mu to doneti veliko zadovoljstvo. Još na početku mi je rekao da voli da uzima sporo. Rekao mi je da du ga preklinjati; bio je u pravu. Ovo je tako nepojmljivo sporo, kao da čuva trenutak.

Kao da želim da budem na ivici eksplozije. Moj orgazam je pod njegovom kontrolom, a on to obožava.

Odjednom, uhvatio mi je ruke i povukao ih pozadi. Njegovo zabadanje postoje jače kada je koristio moje ruke kao oslonac. Ved sam na ivici kada je ušao jako i duboko. Omaklo mi se glasno stenjanje kada je njegov kurac pulsirao naspram mojih unutrašnjih zidova. Tada se opet povukao, polako, sve do početka, kada je opet jako ušao. Ponavljao je ovo ponovo i ponovo, gurajudi me ka sredi. „Da se jebeno nisi usudila da svršiš dok ti ja ne kažem.“ Zarežao je, vradajudi kurac unutra. „Ova pičkica je moja i svršide onda kada ja to kažem.“ „Molim te...“ Rekla sam, stenjajudi dok se vozio u meni.

Pustio mi je ruke da padnu na pod. Umesto toga, uhvatio me je za dupe koristedi ga kao ručku dok me je besmisleno jebao. Pljesnuo me je brzo ali jako.

Gotova sam. Ne mogu da se zaustavim. Talasi dolaze i dolaze i potpuno me razbija. Ne mogu da izdržim, tako je modno. Noge su mi se tresle dok sam se raspadala od njegovog zabadanja.

Odjednom, izvukao se iz mene i toliko jako mi pljesnuo dupe da su mi noge kolabirale ispod mene. „Rekao sam ti da ne svršiš.“ „Žao mi je gospodine.“ Rekla sam.

Zgrabio me je za kosu i povukao je nazad. „Platideš za to. Trebaš da budeš disciplinovana.“ „Molim te, nemoj.“ Zacvilela sam.

Odjednom, udarac po pičkici me je otrgao od još zaostalog orgazma. „Čija je ovo pičkica?“ Zarežao je.

~ 146 ~

Kraljevstvo snova „Tvoja gospodine.“ „Onda ti je bolje da radiš kako ti kažem ili de ti ovo biti jedna teška lekcija.“ Raširila sam oči. Sranje. Ovo je gadno. Zašto ne mogu da prestanem?

Prokletstvo, nikad se nisam ovako ponašala. Čula sam ga kako skida kondom. Stao je ispred mog lica, uhvatio me za kosu i rekao. „Širom otvori usta.“ Što sam više razdvajala usne tako se on približavao. Njegov kurac mi je tačno ispred lica, dodiruje mi usnu, želi da što pre uđe. Neodlučna sam, ali znam da ako ga odbijem, bide mi samo gore. Tako da sam mu dopustila da mi uđe u usta.

Međutim, sada nije bio tako spor. Zabio je kurac unutra tako da sam se odmah zagrcnula. „Uzmi ga.“ Grubo je rekao. „Puši moj kurac kao mala kurva kakva si.“ Povukao se i dao mi samo jednu sekundu da udahnem vazduha pre nego što ga je opet zabio. Ulazio je i izlazio iznova i iznova. Pirsing je bio hladan i težak metal me je udarao duboko u grlo. Povremeno se X zadržavao u ustima duboko u grlu, dok nisam počela da se gušim. Samo trenutak pre nego što sam počela da se davim on ga je izvukao. Ošamario me je po obrazu kurcem i vratio ga u usta. „Loše devojke ne dobijaju kurac u svoju pičkicu. Loše devojke dobiju jebanje lica.“ Zarežao je.

Oči su mi se ispunile suzama kada me je uhvatio za vrh glave i opet ubacio kurac u usta. Crveni karmin je napravio krugove oko njegovog kurca. Prejakularna tečnost mi je curila u ustima, njegova slanoda me je uzbudila protiv moje volje. „Obliži ga.“ Zahtevao je.

Uvrtala sam jezik koliko god sam moga, iako mi je njegov kurac ometao kretanje. Imala sam mnoge kurčeve ranije, ali ni jedan nije bio poput njegovog. On izgleda kao da uživa u činjenici da me koristi za svoje zadovoljstvo. Zato ne razumem zašto moja pičkica i dalje pulsira. „Ispunidu ti ta prljava usta sa mojom spermom.“ Njegove prljave reči prouzrokovale su čudnu mešavinu emocija u meni. Ovo teško jebanje je tako intezivno, tako nadrealno, da me odvlači od stvarnosti. Miris ~ 147 ~

Kraljevstvo snova pantalona je zaglavljen na mom licu dok on pumpa svoj kurac u moja usta.

Njegovo crno oko gleda dole u moje lice, crvena koža dupeta mi vibrira, slana prejakularna tečnost teče mi niz grlo dok mi jebe usta; sve je to zbunjujude.

Držao mi je glavu u mestu dok me je jebao, gurao me je do krajnjih granica.

Moja prelomna tačka je blizu, ali on ne zastaje. Nabija se i gura i uzima me kao niko drugi. Uzima od mene ono za čim žudi. Ja sam u njegovoj potpunoj milosti.

Njegov kurac pulsira na mom jeziku dok me forsira skroz do granica. „Jebote.“ Zarežao je, a onda je počeo da lupa. Stenjao je kada se još jednom nabio u usta. Mogla sam da osetim kako sperma izbija iz njegovog kurca i pada tačno u moje grlo. Sa njegovim rukama na mojoj glavi nisam mogla da pomerim, a takođe ni da dišem. „Zadrži je. Zadrži je.“ Rekao je ispunjavajudi me sa spermom. „Progutaj.“ Radila sam najbolje što sam umela, ali sa njegovim kurcem u ustima je teško.

Na kraju, uspela sam da se održim. Pošto je duboko izdahnuo, izvukao je kurac iz mojih usta. Pohitala sam za vazduh. X me je ošamario sa kurcem i obrisao višak sperme o moje obraze. „Sve pojedi mala ptičice.“ Samo mi je dopustio da uhvatim malo vazduha pre nego što se opet zabio u moja usta. „Očisti ga.“ Lizala sam njegov kurac sve dok nije bio zadovoljen. Osedala sam se iskorištenom, a u isto vreme kao da se plamen zapalio negde u meni kada sam osetila njegov orgazam. Kao da sam obavila moj posao tačno onako kako je trebalo da se desi. Kada je rekao „Dobra devojka“ znala sam zasigurno.

X je zakoračio unazad i pogledao dole u mene. Ruka mu je posegla za moje lice. Borila sam se sa instiktom da se odmaknem, zato što sam znala da to nije u mom najboljem interesu. Njegov prst je skliznuo ispod moje brade, usmeravajudi me da ustanem. „Dođi sa mnom.“ A onda je uradio nešto što me je zapanjilo. Njegovi prsti su skliznuli niz moju ruku i uhvatio me je za dlan.

Sa zamagljenim očima se fokusirao na mene, ipreplidujudi prste sa mojima.

Ovaj trenutak je intiman na način koji nisam doživela ved duže vreme. Oduzeo mi je dah kada se nagno i poljubio me u vrat. Jezikom je prešao do mog uveta i ~ 148 ~

Kraljevstvo snova prošaputao. „Ti si moja imovina, moja opsesija, moj rob. Sada si povezana sa mnom zauvek.“

~ 149 ~

„Bol i patnja pružaju neverovatnu mod.“ – Beleške od X Poglavlje 15 X Utorak, 20. avgust 2013., 09:18

Brijač je tup, ali morade da posluži. Naručio sam novi od pomodnice koju imam ovde u hotelu, ali ona je spora u obavljanju stvari sa spiska. Dok sam se brijao, razmišljao sam da li du joj pružiti novu šansu ili du je ubiti i dobiti novog pomodnika. Naravno da ne mogu da je otpustim, zato što to znači da de modi da priča. Niko ne priča o meni. Ja ne postojim. Tako da, ne postoje ni oni.

Kada sam završio isprao sam brijač i spustio ga dole. Buka u spavadoj sobi me je upozorila. Pomerio sam se u stranu i pogledao. Jay je i dalje vezana za krevet, a kada me je videla kako gledam, samouvereno je podigla obrvu. Iskoristio sam konopac ovog puta, i izgleda da ovaj put funkcioniše. Nije pokušala da pobegne, ali i dalje očekujem da se to dogodi. Opušta me kada je imam zavezanu, zato što znam da ne može da pobegne i da bude ubijena. Iz nekog razloga ta pomisao me ljuti. Hteo sam da bude mrtva više nego išta, ali sada kada je imam, ne želim da je neko drugi ubije. To pravo je samo moje.

Osim, ne želim više ni to. Želim je kompletnu. Njeno telo. Njenu dušu. Njen um. Želim da radim sa njom šta poželim. Da radim stvari koje nikada nisam mogao kada...

Uzdahnuo sam. Davno je to bilo. Ni ne sedam se kako je bilo imati je bez da je zavežem. Naravno, ja sam uvek bio za nastrane stvari. I ona je bila u tome takođe.

Ako se budem potrudio dovoljno, možda de se setiti i naučiti da ceni to. ~ 150 ~

Kraljevstvo snova Ali način na koji me gleda sama, sa uznemiravanjem i dosadom, čini da se osedam odvratnim. Ja nisam samo to čudovište. Ja sam takođe čovek koji zna da neko kao ona treba treba zadovoljstvo i zabavu u zamenu da se oseda cenjenim. A kada se bude osedala cenjenom, možda de biti voljnija da mi se potčini, što je sve što želim. Želim da vidim kako mi nudi njeno srce, dobrovoljno, a da bi se to desilo, mora da žudi za mnom, čak i za najcrnje delide moje duše.

Nasmešio sam se i zavrteo glavom, zakoračujudi unazad kako bi se suočio sa mojim licem u ogledalu. Duša. Kakva glupa besmislica. Kao da ja imam jednu.

Sve za čim žudim je samo ona. Sve što želim je ona, kompletna. Znam da de mi to dai zato što joj život visi o koncu, ali želim da bude više od toga. Učinidu da budem jedino što ona želi, čak i kada bude mogla da izabere suprotno. Da čak i ako je oslobodim, da de mi se vratiti, bez obzira na sve. Potpuna predanost.

Kada sam podigao glavu, ogledalo je postao moj iznenadni protivnik. Gledam kako mi kapi vode klize niz lice, preko groznog ožiljka koji se nalazi tamo gde je nekada bilo pravo oko. Zapanjen sam suočavanjem. Ogledalo mi je pokazalo čoveka kojeg ne želim da vidim. Čoveka koji je sve izgubio zbog devojke koja se nalazi u susednoj prostoriji.

Taj dan je bio katastrofalan. Odluke koje nisu trebale da budu napravljene.

Zabranjeno vode nije trebalo da se proba. Tog dana sam bio prisiljen da postanem čudovište koje sam danas.

****

Ponedeljak, 23 januar 2009.

Mesec dana sam slušao pisak mašine koja me je održavala na životu. Taj neprestani zvuk je bolan podsetnik da se još uvek nalazim na ovom svetu. Da je sve što su mi uradili bilo stvarno. Da sam stvarno u bolnici, ležim na hladnom metalnom krevetu, da gledam kako život prolazi pored mene. Konstantno imam bolove. Lice me peče i svrbi, a ne mogu da se počešem. Zavoji sve prekrivaju.

Nikada se nedu naviknuti na ovo. ~ 151 ~

Kraljevstvo snova Više preferiram smrt od ovog mesta, zato što ako postoji pakao na zemlji, ono se nalazi upravo ovde.

Subota, 28. mart 2009.

Doktori su mi rekli da de trebati godine da se oporavim, ali nedu dozvoliti sebi toliko vremena. Čak i sa jednim okom, učinidu da nekako funkcioniše. Brzo du se oporaviti i povratidu ono što mi je uzeto: dostojanstvo.

Danas je dan kada skidam zavoje. Pažljivo odmotavanje me nervira, pošto bi ga radije pokidao i i završio sa tim. Hodu da vidim šta se dogodilo. Želim da vidim šta su ti kreteni uradili od mog lica. Kada je zavoj konačno skinut, podigao sam ogledalo sa stočida i stavio ga ispred mene. Užas prolazi kroz mene, vene mi pulsiraju od besa. Oko mi je nestalo, lice je uništeno. Ono što je ostalo je vidljiv znak njihovog napada. Koža mi je opuštena i imam ožiljke koji se protežu do lobanje.

Pola kose nemam jer ne može da raste na spaljenoj koži. Sve što je ostalo je jad i beda.

Postao sam čudovište.

Spaljen sam do pepela, zajedno sa mojom dušom, ali sam se ponovo rodio i nateradu ih da plate.

Petak, 19. jun 2009.

Trebade mi malo vremena da se naviknem na oko koje sam upravo nadogradio. Gledam ga u ogledalu.

Nekako počinjem da izgledam kao potpuno drugačija osoba. Ne samo fizički, ved i mentalno. Promenio sam se. Ne na bolje.

Ostao sam u kontaktu sa starim partnerom kojeg sam upoznao preko svoje porodice: Antonio. Rekao mi je da može da me upozna sa organizacijom za koju ~ 152 ~

Kraljevstvo snova radi. Bidu pladeni ubica za njih. Ved sam rekao da du to raditi. Želim da me istreniraju, da me nauče kako da ubijem ubice poput mene. Trenirade me za godine koje dolaze, a ja du zaraditi dobar novac radedi za njih. Ali nedu stati sve dok ne budem najbrži i najveštiji živi ubica. A tada du ih sve pobiti.

****

Utorak, 20. avgust 2013., 09:25

Razbio sam ogledalo na komadide.

Lomio sam ga sve dok nije ništa ostalo i dok krv nije potekla iz mojih pora. Ne osedam bol, samo bes. Gubim dragoceno vreme ovde. Nakon što sam ispitao Ala, mislio sam o ubijanju onoga koji stoji iza svega ovoga. Međutim, odlučio sam da to ne uradim. Umesto toga, želim da mu život učinim jadnim. A desilo se to da imam savršenu ideju... „Šta se desilo tu?“ Jay je povikala.

Uzeo sam kantu i ubacivao delide ogledala unutra. Zatim sam otišao do vrata i pokazao joj krvave ruke. Razgoračila je oči. „Vidiš ovo? Ovo je zato što si skinula traku sa ogledala.“ Rekao sam.

Iskrivila je lice, bilo je ispunjeno krivicom. Odlično. Krivica je prvi korak ka zadovoljavanju nekoga, a ja očajno želim da budem zadovoljen. „Stvarno je podlo da napraviš da čovek vidi svoje ožiljke.“ „Takođe je podlo da me držiš ovde zavezanu.“ Nasmešio sam se. „Touché.” „Čak iako si rekao da du dobiti više slobode ako uradim ono što budeš tražio.“ Otišao sam nazad u kupatilo i isprao ruke na lavabou. Razmislio sam o tome na sekundu. Ako joj dam razlog da bude više zahvalnija i zadovoljnija, možda du se ~ 153 ~

Kraljevstvo snova lakše nositi sa njom, što je jedan veliki plus s obzirom na ono što planiram da uradim kada mi plan bude spreman.

Izašao sam iz kupatila i stao ispred kreveta. „U redu. Ako se budeš ponašala odvešdu te na ručak.“ Iskušavala me je tim smelim očima. Uspuzao sam se na krevet i popeo na nju.

Dah joj je oklevalo kada sam usama dotakao njen stomak. Jezikom sam pratio liniju do grudi. Grudi su joj očvrsnule i nisu omekšale kada sam jezikom prešao preko njih. Ne nosi ništa osim gadica, i iako bih voleo da se sad malo poigram sa njom, obedanje je obedanje. Osim toga, prilično sam gladan.

Podigao sam glavu do njene i nagnuo se oblizivajudi usne. Njene oči su očajno pratile moj jezik. Čekao sam, uslovno se približavajudi sve bliže i bliže, dok mi usne nisu dotakle njene. Poljubac mi je pohlepan zato što moram da je okusim.

Otvorila je usta, spremna je da me primi. Ne tako davno odbijala je da mi da ono što je moje, ali sada... sada je spremna. Pustila je moj jezik unutra dok sam ja probao njena usta sa nestrpljenjem. Polizao sam joj usne i poljubio je jače. Kurac mi je isto tako jako porastao.

Krčanje stomaka nas je prekinulo. Odmakao sam se od njenih usana i pogledao je u oči, koje su bile ispunjene zbunjenošdu. Njena želja se pokazuje i ona to prezire. Samopouzdano sam se osmehnuo. Volim kad je takvu vidim. A onda se čulo još jedno krčanje. Nisam siguran ko od nas dvoje je to bio, ali je definitivno vreme da nešto pojedemo.

Pa dobro, tu njenu pičkicu du ispuniti neki drugi put.

****

~ 154 ~

Kraljevstvo snova Jay Utorak, 20. avgust 2013., 10:14

Trpala sam hranu u usta kao neka svinja. Tako sam gladna i ovaj sendvič nije dovoljan da mi utoli glad. Možda je to i neželjeno dejstvo od odvikavanja, ali nije me briga. Sve što može da mi skrene misli sa droga je dobro za mene.

X je zaškiljeno gledao u mene kako jedem, dok je i dalje sekao sendvič kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Inače, ko još seče sendvič na zalogaje?

Ne da me je briga. Drago mi je da konačno imam neku hranu u ustima i da sam konačno izašla iz one hotelske sobe. Umirala sam za svež vazduh. Kada sam opet videla sunce i plavo nebo, dobila sam nagon da potrčim i da se nikad ne osvrnem, ali sam znala da bi me X upucao u sekundi. On još ne oseda ništa prema meni, i znam da bi uradio sve kako bi me zadržao tačno tamo gde želi da budem, a to je blizu njega.

Mogu to redi zbog pištolja koji nosi svuda sa sobom. To je tiha pretnja, čak i ispod stola. Povukao bi obarač u svako vreme ako ikada pokušam da napravim neki potez. Vrištanje mi ne bi bilo od koristi; X bi ih sve pobio, a to ne želim na svojoj savesti.

Pa dobro, pretpostavljam da bi trebala biti sredna što sam izašla iz hotela. To je dobar prvi korak.

Bila sam na pola sendviča kada je čovek ušao u restoran. Njegova divlja kosa i zapuštena brada odmah su mi privukle pažnju. Istresao je pepeo u pepeljaru koja je stajala na stolu i otišao do kase kako bi naručio nešto. Smrdeo je na marihuanu i alkohol, tako da sam zadržavala dah. Kada je završio porudžbinu okrenuo se i čekao. Njegove oči su pale na mene. prestala sam da jedem. Sendvič mi je ispao na tanjir. Čovek je samo gledao u mene, ali noge su mi se tresle, razgoračila sam oči, i srce mi je lupalo kao ludo. „Šta nije u redu?“ Pitao je X.

~ 155 ~

Kraljevstvo snova Nos mi se trzao i usne su mi podrhtavale. Suze su mi ispunile oči. X je spustio obrve kada je pratio moj pogled i pogledao čoveka koji je ispunio moju glavu vriscima.

Tako mnogo vrisaka. Niko ne može da ih čuje.

Pokušala sam da ih oteram, ali ne vredi; sedanja naviru nazad. Ovaj čovek i njegove droge; on je bio taj koji me je navukao na njih. Onaj koji me je pretvorio u zavisnika. Stalno je uzimao moj novac, stalno mi je ispunjavao ruke sa drogom, stalno sam trebala više, stalno sam želela više. Sve dok nisam imala ništa da mu dam osim tela. Tako očajno sam trebala drogu... ali nisam bila spremna da žrtvujem svoje telo. Ne u to vreme. To je bilo davno, pre nego što sam se priključila klubu... kada sam bila još u tinejdžerskom dobu i lutala ulicama. Ne sedam se mnogo svog života pre ulica. Međutim, sedam se čoveka koji me je pokupio kada sam bila mlađa. Ovaj čovek... čovek koji me je zlostavljao i koristio za svoje zadovoljstvo u zamenu za droge.

Uspaničila sam se i skočila sa stolice. „Sedi. Dole.“ X je zapovedio.

Zadrhtala sam dok mi je suza tekla niz obraz. Ovaj čovek... njegovo lice utisnuto mi je u glavi. Nagon da pobegnem je tako jak. Odmakla sam stolicu unazad i ustala. X je takođe ustao, zbunjenost ga sprečava da deluje. On ne shvata ništa. Ni ja ništa ne shvatam. Sve što znam je da moram da pobgnem od čoveka za pultom. „Vradaj se.“ X je rekao kroz stisnute zube. „Ne mogu.“ Rekla sam.

Približavao mi se dok sam se ja odmicala. Ispružio je jednu ruku dok je drugu stegnuo oko pištolja. „Ne mogu da budem ovde.“ Rekla sam. „Molim te, nemoj da me teraš da ostanem ovde sa njim.“ Raširio je oči a zatim pogledao u čoveka kod pulta, koji nas je sumnjivo gledao. X je gledao čas u njega, čas u mene, a onda me je zgrabio za ruku i izveo me napolje.

~ 156 ~

Kraljevstvo snova „Poznaješ ga?“ Prošaputao je dok smo prolazili kroz vrata. Odveo me je u uličicu iza restorana. „Da.“ Rekla sam. „Ali ne želim da pričam o tome.“ Okrenula sam glavu, ali me je X uhvatio za bradu i prisilio me da ga pogledam. „Reci mi šta je uradio.“ Progutala sam, glas mi je bio tih i slomljen kada sam rekla. „On me je iskoristio... uzeo me je protiv moje volje.“ X se namrštio. „Šta? Kada?“ Pogledala sam u zemlju, osedala sam se kao pod mikroskopom. „Davno. On je bio taj koji mi je nabavljao drogu. Kada nisam mogla više da je pladam...“ Lice mu se smračilo, prevrtao je očima kada je rekao „Onda demo ga naterati da ti vrati ono što je uzeo od tebe.“

****

Utorak, 20 avgust 2013., 12:00

Gledam u najvedeg ološa na ovoj zemlji. Ovo govno obeščastilo je moje telo.

On je vezan za stolicu u skladištu na drugom kraju grada. X je uspeo da mu stavi nešto u pide što ga je učinilo pospanim. Pre nego što se onesvestio, rekao je menadžeru restorana da ga poznaje i da de ga odvesti do autobuske stanice.

Naravno da ga nije odveo. On je sada ovde i bide kažnjen za to što mi je uradio.

X je odstupio kada je završio sa vezivanjem. Vrištao je iz sve snage, ali zvuk nije prodirao kroz krpu koja mu je bila u ustima. Videvši ga ovako, krv mi se uzburkala. Lude pomisli su protrčale kroz moju glavu sada kada je nesposoban da se pomera. Misli o tome kako ga režem i kako mu oduzimam ono što je on ostavio u meni. Opake, ubistvene misli.

To je pogrešno. Ovo nisam ja. Ne želim da budem takva.

~ 157 ~

Kraljevstvo snova X je došetao do mene, oči su mu blistale od radosti. Zadovoljavajudi osmeh mu je počivao na usnama. Petljao je nešto po džepu i izvadio nož koji se otvara na pokret. „Nosim ovaj jedan stalno sa sobom, samo za prilike poput ovih.“ Ispružio ga je ka meni. Buljila sam u njega, pitajudi se šta da radim. Jedan deo mene je hteo da uzmem nož i da ga zabodem u čoveka koji sedi ispred mene.

Drugi deo je želeo da ga iskoristim kao pretnju X-u i da zauvek pobegnem odavde.

Znoj mi je kapao niz čelo. Šta stvarno želim?

Ispružila sam ruku i X je stavio nož u nju i zatvorio je. Nož je težak. Ne pomeram se. Ne mogu. X je šetao oko mene i stavio ruke na moja ramena. Njegov dah zagolicao me je za uši. „Pogledaj u njega.“ Oči su mi skrenule sa noža na čoveka koji je vrištao u stolici. Taj otrcani, sa crvenim očima i slomljenim zubima čovek sedi ispred mene. Iznova i iznova, vidim stvari koje mi je uradio. „Baš ga prezireš, zar ne?“ Klimnula sam. „Znaš, mržnja nam daje mod.“ X je nastavio. „Mržnja nas čini jačim i neranjivim. Mržnja nam daje cilj. Mržnja je ta koju koristiš da bi dobio ono što želiš.“ Oblizao je usne. „I želiš da ga kazniš.“ X je zabio prst u moje rame. Njegove reči su poput otrova za moj mozak.

Pogledala sam dole u nož. Drhtao mi je u ruci. „Želiš da ga posečeš i da ga nateraš da plati za ono što ti je uradio. Taj kurvin sin to zaslužuje, zar ne?“ „Da... ali ne mogu.“ Promrmljala sam. Reči su mi zapele u grlu. „Nemoj da dozvoliš da strah preuzme kontrolu.“ Prošaputao je. „Uzmi uzde.“ Nož mi je ispao iz ruke. Srce mi je sve jače lupalo. „Ne mogu da ga posečem.“ „Šta onda želiš, a?“ Pitao je gledajudi preko mog ramena. „Da li želiš da plati ili ne?“

~ 158 ~

Kraljevstvo snova „Da...“ Reč je izašla u sekundi. Čovek je vikao nerazumljive reči, ali ja znam da je to zato što je čuo kako kažem 'da'. Pogled u njegovim očima govorio mi je da se seda šta mi je uradio pre mnogo godina.

Zna šta mu se sprema.

X je skinuo ruke sa mojih ramena. Zvuk metala koji je izvučen iz kože odzvanjao mi je u ušima. Kada je X ispružio ruku da mi pokaže pištolj, ostala sam bez daha. Uzeo mi je ruku i stavio pištolj u nju. Okrenuo mi je ruku u stranu, tako da je pištolj uperen u čoveka ispred mene. Pustio mi je ruku i naslonio glavu na moje rame. „Da li želiš ovo mala ptičice?“ Zgrozila sam se, nisam znala šta da kažem. Deo mene je očajnički želeo da prekine ovo. Drugi deo je želeo da povuče obarač. „Imaš metak unutra koji de otidi pravo u njegovo srce ako to dozvoliš. Bide izbrisan sa ove planete.“ „Ali... ne znam.“ „Znaš.“ X mi je namestio prste na obarač. „Znaš kako se koristi pištolj.“ Pomogao mi je da naciljam. Znoj mi je kapao niz lice kada sam se suočila sa čovekom koji me je iskoristio. Preklinje me očima da to ne uradim, odmahivao je glavom. Cvileo je, ali nisam osedala žaljenje. Ne za njega. Prikazalo mi se sedanje u punoj snazi. Bol, toliko boli. Ne samo fizički, ved takođe i psihički. Bila sam rastrzana. Devojka koju je koristio i zloupotrebljavao na ulicama. On me je iskoristio. Naterao me je da se osedam kao govno, i svega se sedam. Boli. Ne zaslužuje ništa manje od toga istog. Želim da to oseti.

X je pritiskao moj prst. „Ubij ga. Okončaj tvoju patnju.“ Moj prst je učinio ostalo.

Bam. Pištolj je opalio. Jedan pogodac, pravo kroz glavu. Oči su mu se okrenule na prazno, glava mu je pala u stranu. Krv je lila kroz ranu između očiju. I onda je gotovo. Gotovo je. On je otišao. Moj um i telo su oslobođeni od nodnih mora koje mi je usadio.

~ 159 ~

Kraljevstvo snova Ruka mi se tresla kada mi je X odlepio prste i uzeo natrag pištolj. I dalje sam razrušena onim što se upravo dogodilo. Ne samo od ponovnog susreta sa ovim čovekom. Ne od svih tih stvari koje mi je uradio. To je zbog toga što je mrtav, a ja sam ta koja je to prouzrokovala. „Nikada nisam ubila nekoga.“ Promrmljala sam.

X se nasmešio, prigušivao je smeh. „Sada jesi.“

~ 160 ~

„Ničega se ne plaši. Očekuj najgore.“ – Beleške od X Poglavlje 16 X Sreda, 18. april 2007., 10:00

„Šta on radi ovde?“ Klijent je vikao iza njegovog stola kada je primetio da ulazim. „Izvinite gospodine, ali kako bi vas zaštitili, moramo da iskoristimo sve raspoložive snage. Čak i ako je to protiv Vaših želja.“ Rekao je moj otac. „Ovih poslednjih nekoliko napada su dodali pritisak na naše sposobnosti da zaštitimo Vašu zaostavštinu.“ „Ne trebam njega. Rekao sam ti ranije. Drži ga što dalje od mene i moje kderi.“ „Možemo mnogo bolje da pružimo naše usluge ako nam dozvolite da mi izaberemo ko de vas štititi. Naravno, Vi ste nas ponovo zaposlili zbog te svrhe.“ Rekla je moja majka. „Ponovo sam vas zaposlio da biste radili ono što vam se kaže.“ Puknuo je. „Nemojte da opet zažalim zbog te odluke.“ „Kako želite gospodine.“ Rekla je moja majka. „Nedemo Vas razočarati.“ Pokušao sam da ovo ne shvatim lično, ali znam da je ovo bilo lično. Znam šta sam uradio. Sedam se šta se dogodilo pre mnogo godina, i to i dalje visi nada mnom. Ne mogu da ga krivim. Radije bih se klonio ove kude, ali nažalost, moji roditelji su odlučili da sam im potreban za ovaj posao. Očigledno im ovaj klijent ~ 161 ~

Kraljevstvo snova plada duplo više od drugih klijenata. Pomnoži to sa mnogo godina u prošlosti u koima smo radili za njega i sa godinama koje demo od sada raditi... to je mnogo novca. Sve dok nešto ne sjebemo.

Zato sam ja došao u poslednjem trenutku.

Uzdahnuo sam kada smo se okrenuli i krenuli da izađemo. Kada smo bili u hodniku, otac me je odveo u stranu. „Da li si ga čuo? Ne želi te blizu njega ili njegove kderi, razumeš?“ „Da oče.“ Rekao sam prevrdudi očima.

Pljesnuo me je po glavi. Ne marim za to. To me više ne boli. „Zajebao si poslednji put, tako da nemoj da si usudio da to opet učiniš. Poštovadeš naređenja koja su ti data, razumeš?“ Klimnuo sam, ali sam usta držao zatvorenim.

Odjednom, pribio me je uza zid i zgrabio za okovratnik. „Ne pričaš sa njima.

Ne radiš ništa. Samo pucaš kada je to potrebno. To je to.“ „Šta ako oni budu pričali sa mnom?“ „Onda to preseci i odlazi!“ Procedio je. „Tvoj jedini posao je da iskoristiš pištolj kad god budu u opasnosti. Da krvariš za njih. Da umreš ako moraš. Ali ne dozvoli da ih bilo šta ili bilo ko povred. Razumeš?“ „Da...“ Odjednom me je rukom uhvatio za vrat i malo odigao. Teško sam disao. Jači sam od njega, ali ako mu budem prkosio, ubide me. „Nije dovoljno dobro!“ „Da. Nedu prkositi tvojim naređenjima.“ Rekao sam. „Dobro.“ Sklonio je ruku sa mene, dopuštajudi mi da dođem do vazduha. „Ovaj posao je previše važan za nas. Moramo tvojoj tetki da zahvalimo za dobru reč koju je rekla ovom čoveku o našoj porodici, tako da nas je opet unajmio.“ Stisnuo me je za bradu. „Jednom smo izgubili ovaj posao zbog tvojih budalastih postupaka; nemoj da se to dogodi dvaput. Ako sjebeš ovo, kunem ti se, raskomadadu te.“

~ 162 ~

Kraljevstvo snova „Znam da hodeš.“ Prosiktao sam, mrštedi se, upozoravajudi ga da ne ide tako daleko. „Ne pričaj sa njima. Nemoj čak ni da razmišljaš o njima. Budi nevidljiv.“ Pogledao me je u oči na trenutak, to je bila tiha pretnja o tome šta de dodi ako ga ne poslušam. Zatim se sklonio od mene i otišao.

****

Utorak, 20 avgust 2013., 13:00

Sada, pronalazim sebe pored nje, bez obzira na to što mi je otac rekao.

Pretpostavljam da sam ga u svakom slučaju izneverio.

Odveo sam Jay nazad u restoran, gde smo pokušali da završimo obrok u miru.

I dalje sam jebeno gladan i prokleto du jesti pre nego što odem negde drugde.

Ponekad, samo želim da odem negde drugde da jedem, nego da sve vreme jedem u hotelu. Takođe, želim da se Jay navikne da izađe negde sa mnom. Treba da se navikne na činjenicu da čak i kada je daleko od svog uobičajenog okruženja, ja du uvek biti tu da je pazim. Nedu joj dozvoliti da lako pobegne, što bi trebalo da je shvatila do sada. Nema bežanja od mene.

Zazvonilo je zvono kada je neko ušao u restoran. Čuo sam zveketanje pre nego što sam čuo njihove glasove. Ne treba da pogledam kako bi znao da treba da nađem zaklon.

Meci su opalili kada sam gurnuo Jay ispod stola, dok sam se i ja uvukao ispod stola takođe. U početku je počela da cvrči i da muca, ali kada je opazila momke u odelu kod vrata zastala je. Raširila je oči i usne su počele da joj drhte.

A onda je počela da vrišti.

Stavio sam joj ruku na usta dok sam izvadio pištolj i otkočio ga.

Pucnjevi su ispunili sobu bukom. Prvo su upucali kamere, a zatim ljude.

Mušterije su vrištale i bežale, plačudi. Krv je isprskla zid iza nas. Morao sam Jay da ~ 163 ~

Kraljevstvo snova držim čvrsto dole jer sve što ona želi je da odleti. Nema letenja ili bežanja odavde.

Beži i umri. Bori se i preživi. Izbor je jednostavan. „Znamo da si ovde. Nema svrhe da se više skrivaš.“ Jedan od njih je povukao. „Da li se osedaš dobro znajudi da de ovi ljudi ovde umreti zbog tebe?“ Nisam očekivao da me organizacija tako brzo pronađe. Mora da smo viđeni od neke gnjide ovde u restoranu. Oni su jebeno svuda upravo tada kada ih ne trebam.

Pucali su nasumično, pravedi rupe u restoranu kao da je neki švajcarski sir.

Kada je moj sendvič pao na pod zato što ga je metak probušio, zarežao sam. „O jebem ti sve. Ne diraj mi sendvič.“ Sada su gotovi.

Podigao sam glavu, proveravajudi gde su, i naslonio sam pištolj na kauč, ciljajudi u njihove noge. Opalio sam jednom, upucajudi prvog u koleno. Zacvileo je i sručio se na pod kao pita. Još jedan pucanj u glavu i nestao je.

Jedan iza njega je mnogo veliki i kada je primetio odakle pucnjevi dolaze, uputio se ka meni, besan. „Ostani ovde.“ Rekao sam Jay. Dok nam je prilazio, svom težinom sam se bacio na na njegov put. Dok sam se klizao niz prolaz, pucao sam tačno kroz njegovu cevanicu, ali je div nastavljao dalje, čak iako je krv liptala iz njegove rane. Opalio sam još par puta dok sam se uspuzao do drugog stola. Pao je na pod tek kada je šest metkova bilo u njegovim grudima. Lokva krvi je iscurela iz njega. Jay je gledala u njega sa panikom. Sa rukom sam joj signalizirao da ostane dole. „Ti jebena pizdo.“ Jedan od ljudi je povikao. Još dvojica su ostala unutra. Ko zna koliko ih još čeka napolju. Pogledao sam iza, gde se menadžer sakrio ispod šanka i ugledao vrata iza njega. Savršen izlaz napolje. Ipak, prvo moram da upucam ova preostala dva kretena. „Kriješ se ispod stola? Patetični kurvin sin. Znaš, nisam pomišljao da deš se spustiti na taj nivo.“ „Uplašen?“ Vikao sam. „Trojica vas na mene jednoga. Jebiga, sigurno si ponosan na sebe što stojiš ovde i gledaš kako tvoji prijatelji umiru.“

~ 164 ~

Kraljevstvo snova Upucao je moj sto. „Zaveži.“ Nasmejao se. „Ti si našao nešto da pričaš.

Jebeno si nas izdao čoveče. Sve ove godine mislio sam da te poznajem, a sada si napravio ovo sranje.“ Njegovi koraci su upozorili sva moja čula. Dolazi, ali ne znam iz kog smera.

Proverio sam obe strane, ali čim sam provirio, meci su prozujali pored mene.

Sada je počeo da trči. Plašedi se za svoj život, Jay je dopuzala blizu prozora, pokušavajudi da se sakrije, ali ne vredi. Stigao je za kratko vreme do nje, tako da sam naciljao pištolj i opalio. Osim, što nije ništa izašlo. Samo je kliknulo. Sranje.

Sada nije pravo vreme da dopunjavanje.

Pokušao sam da zamenim šaržere na vreme, ali kada sam izvadio istrošeni šaržer, čuo sam njene vriske i znao sam da je prekasno. Vukao ju je za kosu ispod stola i uperio je pištolj u nju. „Pusti me!“ Vrištala je, boredi se sa njenim napadačom. „Agresivna mala.“ Rekao je on, Čim sam završio sa punjenjem pištolja, uperio sam pištolj u njega, ali iskoristio je Jay kao štit. Jebač. „Pomeri se i ona umire.“ Rekao je dok mi je prst nestrpljivo čekao na obaraču. „Skidaj svoje jebene ruke sa nje.“ Stavio joj je ruku na usta, kako bi je sprečio da vrišti. Gurao je pištolj u njenu butinu od čega mi krv proključala. Nasmešio se i ispravio glavu. „O, sviđa ti se ova?“ Ruka mu je skliznula do njenog grla, zgrabio ju je tako jako, da je jedva dolazila do daha. Kada je počeo da joj miriše kosu, hteo sam da puknem. „Takođe i lepo miriše.“ Rekao je. „Skidaj svoje jebene ruke sa mene!“ Vrištala je Jay, glas joj je bio promukao.

Nasmejao se i počeo još više da je guši. Ta pederčina. Ja sam jedini kojem je dozvoljeno da joj to radi. Nema prava da se poigrava sa njenim telom. „Želiš da vidiš ko je brži?“ Rekao je.

~ 165 ~

Kraljevstvo snova Krajičkom oka, opazio sam kako Jay gura ruku u njen džep. Tako sporo pomera ruke i izgleda da on to nije primetio, tako da sam ga zamajavo. „Ne bi me čak ni zakačio i da imaš tri probna pucnja.“ Namrštio se. „Prestani da se zajebavaš i hajde da završimo posao.“ „Reci mi, koji posao organizacija ima za mene?“ „Prokleto dobro znaš šta si uradio. Prestani da igraš igrice!“ „Oo, a ja sam mislio da želiš da se igramo 'pucaj dok svi ne padnu'.“ Napudio sam usne. „Šteta.“ „Sve si uništio. A to si uradio zbog devojke?“ Rekao je, jače pritiskajudi pištolj o njen stomak. Nož je provirio iz njenog džepa dok ga je polako izvlačila, pokušavajudi da on ne primeti. Moj nož. Sigurno ga je pokupila sa poda dok sam odvezivao našu žrtvu od ranije. „Ovo je ono zvog čega si se okrenuo protiv nas? Ona je jebena kurva!“ Povikao je.

Jay je jako stisnula nož i procedila kroz zube. „Ja nisam kurva!“ Brz ubod otpozadi i to je sve što je potrebno da mu se nož nađe u stomaku.

Uzdahnuo je i posegnuo da se uhvati za stomak, oslobađajudi je stiska. U isto vreme, ona je skočila u stranu dok sam ja povukao obarač i pogodio tog jebača pravo u srce. Prevnuo je očima kada je pao leđima na sto i sručio se na pod.

Okrenula se, oklevajudi na trenutak, gledajudi u mrtvo telo iza nje. Izašao sam ispod stola i gledao je kako je kleknula i izvlačila nož iz njegovog stomaka.

Gadljivim izrazom pogledala je brzo u krv na nožu pre nego što ga je obrisala o njegovu odedu. „'ajde.“ Rekao sam. „Zadnji vrata.“ Klimnula je, vradajudi nož u džep i pratila me. Držao sam pištolj, spreman da povučem obarač ako mi se prikaže njihovo lice. Verovatno nas najmanje dvoje čeka u zasedi napolju. Treba da budemo pripremljeni. Kada sam otvorio vrata, pogledao sam okolo i raščistio okolinu pre nego što sam izašao sa njom.

Ona se nalazi tačno iza mene, okolišajudi dok idemo tik uz zgradu. Moj nož je još uvek u njenom džepu i znam da ona može da ga izvadi i ubode me njim u ~ 166 ~

Kraljevstvo snova svakom trenutku. Osim, što ona to ne radi. Možda je to zbog straha što je bila u sred pucnjave, ali za sada ne mislim da de me napasti. Zna da sam njen jedini izlaz iz ovog nereda.

Pogledao sam okolo. Okolina je otvorena, i niko ne može da se sakrije, što znači da ili su u kolima ili čekaju da mi dođemo do njih. „Šta radimo?“ Prošaputala je. „Jebeno se gubimo odavde, šta drugo?“ „Ne. Mislim, sve tvoje stvari su u hotelskoj sobi, zar ne?“ „Pa?“ Pogledao sam u nju preko ramena. „Pa, ako se vratimo tamo, zar nas nede pratiti?“ Uzdahnuo sam. U pravu je. Nisam razmišljao o tome. Ali moram da se vratim tamo. Nisam poneo igračke sa mnom; i dalje su u sobi. Nema šanse da ih ostavim za sobom. „Vradamo se tamo. Pronadi du način da nas izbavim odavde... dokle god mogu da ih sve pobijem, nede znati gde smo otišli.“ Rekao sam dok smo se približavali parkingu. Antoniov automobil je tačno pored mog. Odlično. Jebeno fantastično. „Ako sad izađeš, nedu te povrediti.“ Antonio je povikao. „Da, kako da ne. Vređaš mi inteligenciju.“ Rugao sam se. „Pokaži se i videdeš šta sam mislio.“ Naslonjen na zid, izvadio sam malo ogledalo iz džepa i iskoristio ga da utvrdim gde se nalazi i šta radi. Pogledao je u mene i nasmešio se kao da zna da me ima. Taj jebač. Znam da može da vidi šta radim, ali to je tačno i poenta. Nedu da izbacim glavu i da rizikujem da me probuše.

Antonio je bacio oružje na pod i štunuo ga. „Vidiš? Sve je u redu.“ Povikao je. „Samo želim da razgovaram sa tobom, to je sve.“ Uzdahnuo sam kada sam vradao ogledalo nazad u džep. „Da li ozbiljno razmišljaš da odeš tamo?“ Rekla je Jay. ~ 167 ~

Kraljevstvo snova „Nema druge opcije. Moj auto je jedini izlaz odavde.“ Protrljao sam glavu i razmišljao na sekundu. Znam da Antonio ima mnogo sranja u rukavu. Organizacija nikada ne bi prihvatila da se vratiš praznih ruku. To je sve trik. „Mora da postoji način da dođemo do auta bez da nam rascopaju glave.“ „Onda me iskoristi kao taoca. Lažiraj da deš da me ubiješ.“ Rekla je. „Oni te žele mrtvu. Odveo bih te pravo u njihove šake ako to uradim.“ Rekao sam. „Onda zašto samo ne izađeš sa pištoljem uperenim u njega? Mislim, mi imamo prednost sada. On nema ništa.“ „Mi?“ Rekao sam smejudi se. „Ti nisi moj saučesnik Jay.“ Zakikotala se. „Znam, ali kao što si rekao, ti si jedini razlog zašto sam živa.

Radije bih pobegla odavde nego izgubila glavu.“ „Zvučiš poput mene.“ „Učim.“ Promrmljala je.

Razmislio sam o tome na sekundu. Ako je pripremio zasedu za nas, nema šanse da du izadi pred njega samo sa pištoljem. Trebam podršku, zato što de zahtevati da i ja bacim svoje oružje. Trebam nešto kako bi zaštitio sebe i nju kada sranja postanu zabavna. „Hmmm... i dalje imaš nož kod sebe?“ „Da.“ „Odlično.“ Duboko sam udahnuo. „Ostani iza mene, ali drži oči otvorenima.“ Izašli smo iz uličice, koračajudi ka svetu. Zlobni osmeh se pojavio na Antoniovom licu kada smo krenuli ka automobilu. Držao sam ga na oku dok je Jay proveravala okruženje kako bi se uverila da nema još nekoga da nas zajebe. „Konačno... golupčidi su stigli.“ „Zaveži.“ Rekao sam držedi pištolj uperenim u njegovo lice. „Vidi, vidi... malo tenzije?“ Zakikotao se. „Nema potrebe. Ja sam nenaoružan, vidiš?“ Podigao je ruke. „Ja sam ovde samo kako bih pričao sa tobom.“ „Prestani da se proseravaš Antonio. Znam zašto si ovde.“ ~ 168 ~

Kraljevstvo snova Prevrnuo je očima. „Kao da je bitno? U svakom slučaju demo umreti; možda je naš kraj ovde.“ „Ne prema mom rasporedu. Želiš da pričaš? Govori ili odlazim.“ Rekao sam dok smo prilazili automobilu.

Pogled u njegovim očima se odmah promenio. „Dobro znaš kao i ja da se ovo nede dobro završiti. Ne možeš da pobegneš od ovoga. Zašto insistiraš da je održiš na životu?“ „Zato što je ona moja.“ Rekao sam, hvatajudi Jay za ruku. „Možeš redi organizaciji da se povuče. Uzimam nju i izlazim iz organizacije. Ne radim više za tebe.“ Nasmejao se. „Da, to smo ved ustanovili. Ali da li iskreno misliš da de nas to zaustaviti u lovu na njenu glavu? Velika nagrada nalazi se na njoj i nemam nameru da je pustim da mi isklizne.“ Počeo je da petlja nešto po džepovima. Ne sviđa mi se to, tako da sam pištolj držao mirno uperenim u njega. Ne želim da ga ubijem, ali ako to budem morao, uradidu to. Znam da bi i on to takođe uradio. Kod pre svega.

Ako je klijent postavio novčanu nagradu za nju, pobrinudu se da novac nikad ne postane dostupan za njih. „Nedeš dobiti taj novac.“ Rekao sam. „Ubidu klijenta.“ Antonio se namrštio. „Šta? Da li si ti lud?“ „Ne, to je jedini način da zaustavim sve ovo. Ako ga ubijem, sve je gotovo.

Nede biti u mogudnosti da plati, tako da nedete morati da je ubijete, a ja du se izvudi i nestati zauvek. Svi de biti sredni.“ Došli smo do vrata automobila, dok je Antonio suzio oči gledajudi nas sa svog automobila. „Nedu dozvoliti to.“ Izvukao je drugi pištolj iz džepa.

Gurnuo sam Jay na pod. Metak je tako jako okrznuo moje rame da sam ispustio pištolj iz ruke. Sranje. „Bilo je zadovoljstvo raditi sa tobom.“ Rekao je Antonio. „Ali znaš da je novac uvek na prvom mestu.“ Naciljao je u moju glavu.

~ 169 ~

Kraljevstvo snova Krajičkom oka ugledao sam Jay kako izvlači nož iz džepa i baca ga ka Antoniu kao bodež. Pogodila je njegovu butinu. Vrištao je kada je pao na pod od bola.

Pištolj mu je i dalje u rukama, ali je više fokusiran na bol nego na pucanje. Pohitao sam za pištolj i podigao ga. Jedan pucanj je sve što je dovoljno. I tada je nestao.

Njegov plamen je ugašen. Njegovo mlitavo telo leži na asfaltu poput krpene lutke, oči su mu prazne, mišidi se i dalje trzaju. Po prvi put nakon dužeg vremena, nisam se osetio kao pobednik. Ovo nije bio ishod koji bih više voleo, ali je morao da se dogodi. Ipak, teško je progutati ovo. Antonio me je doveo u organizaciju. On je bio taj koji me je ubacio u nju, koji me je trenirao, koji me je napravio boljim nego ranije... koji mi je pomogao sa mojim invaliditetom. On je bio moj partner za ubijanje, prijatelj; koji je zajedno sa mnom odlazio na izvršavanje zadatka. Samo nas dvojica, koji ubijaju nasumično ljude i vradaju se sa mnogo novca. Živeli smo poput kraljeva. Sada, umiremo kao ulični pacovi.

Kakva sramota.

Ustao sam sa zemlje i gledao kako i Jay ustaje. Brisala je odedu i proveravala okruženje. „Da li su svi nestali?“ „Sumnjam, ali nešto nisam ni radoznao u vezi toga. Hajde da pobegnemo pre nego što se sranja još više zakomplikuju.“ „U redu...“ Sela je na mesto suvozača i čekala na mene. Ali ne mogu još da uđem. Moj dragoceni nož je i dalje u njegovoj butini, tako da sam otišao do njegovog tela i izvukao ga, brišudi ga o njegovu odedu.

Pre nego što sam mu okrenuo leđa, izvadio sam pištolj iz njegove ruke i stavio ga u zadnji džep. Nikad ne ostavljaj plen na bojnom polju. Zatim sam mu zatvorio oči i otišao do automobila.

~ 170 ~

„Živeti znači patiti; preživljavati znači pronadi smisao u patnji.“ – Friedrich Nietzsche Poglavlje 17 Jay Utorak, 20 avgust 2013., 14:00

Oči, uvek njegove oči. One me uvek gledaju. Pronalaze me u mraku kao upaljene svede.

Iskušavaju me da hodam još uvek nepoznatom putanjom. Njegov dodir zadržava se na mojoj koži, čak i posle jednog kratkog kontakta. Grubi prsti žude da me osete.

Njegov pištolj sija na mesečini dok gleda preko mene, danonodno. On je uvek tu. Krici i krv prate ga gde god da krene. Ne plaši me više. To je ono što radi, ali ne ono što želi. U senkama on je gladan mene.

I opet čeznem za njim.

****

Udišudi vazduh, osedam kao da su mi pluda u plamenu. Ono što sam upravo videla je stvarno, a opet, kao da je sve u mojoj glavi.

~ 171 ~

Kraljevstvo snova Bljeskovi života koji je bio moj prolazi mi kroz glavu. Ne mogu da se setim, ali delidi se skupljaju u mojoj glavi kao kad kapljice kiše padaju u baru.

A onda je nestalo. Čak se ni ne sedam šta sam videla.

X sedi pored mene, njegove ruke su na volanu, ponekad me gleda kako bi me proverio. Srce mi lupa, ali se trudim da to ne pokažem. Nedu pokazati nijednu slabost. Videla sam toliko ljudi kako umiru u poslednjih par dana, da počinjem da se osedam tako nestvarnom. Padaju kao muve. Svakog dana budim se misledi da je sve ovo košmar. Osim što nije; i dalje sam u ovom automobilu sa X-om, još uvek sam njegov 'zatvorenik', još uvek bežim od ljudi koji žele da me ubiju iz meni nepoznatog razloga.

Tresem se od glave do pete, pokušavajudi da ne mislim previše na činjenicu da sam prekrivena krvlju. Krvlju nekoga drugog. Nekoga ko je mrtav sada. Toliko mnogo tela. Toliko mnogo povređenih. Toliko mnogo bola. Želela bih da sam sve to mogla da zaustavim. Volela bih da imam kontrolu. Ali znam da X nikada nede dopustiti da odem, čak ni kada bi to spasilo sve te ljude. Možda sam sebična kučka, ali ti ljudi nisu trebali da umru samo zato što sam ja bila tamo. Oni su tražili mene, i sada svi ti ljudi u restoranu su mrtvi.

Duboko sam udahnula i pustila da mi brige odu daleko dok sam gledala kroz prozor. Skoro smo stigli do hotela, i pitam se šta X planira da uradi. Da li planira da ostanemo tamo? Ili demo se opet preseliti negde? I ako se preselimo, da li du imati šansu da pobegnem?

Toliko mnogo pitanja, a samo par odgovora. U vremenima poput ovog prva stvar na koju pomislim je droga. Da, ja sam takav jebeni zavisnik. Ne želim da osedam ovakvu žudnju. To je samo još jedan sloj slabosti koji više ne mogu da priuštim. Moram da otklonim ovu ranjivost i da se skinem sa droge. Biti jaka je moj jedini način da preživim ovo.

Kada smo konačno stigli u hotelsku sobu i kada je X zatvorio vrata ponovo ih zaključavajudi, samo sam stala na sredinu sobe, dajudi prostora svemu što se dogodilo. X je iza mene. Mogu da čujem kako povlači neke dugmide. Zvuk cepanja nečeg pamučnog je alarmantno. To me plaši, zato što znam šta uobičajeno dolazi sledede. Zver u njemu mora biti oslobođena. Kada je god ubio nekoga on dođe kod mene i ... ~ 172 ~

Kraljevstvo snova Progutala sam strah. Ne mogu tako da razmišljam. Ne mogu da mu dozvolim da vidi kakav efekat ima na mene. Ne želim čak ni da razmišljam o tome, zato što me to razbija i nedu mu dozvoliti da mi to uradi. Čula sam kako ostavlja košulju i pištolj na stolicu. Njegovi koraci su teški kada je prošao pored mene i otišao pravo u kupatilo. Kada je upalio tuš, pogledala sam iza sebe. Pištolj je prva stvar koju je moje oko opazilo. Tu je, spreman da ga uzmem. Odjednom, preplavljena sam ogromnom željom da ga iskoristim.

Jedan pogled u X i znam da on ne gleda, tako da sam iskoristila priliku i krenula ka pištolju. Uzela sam ga. Osedaj je težak i ruke mi se ponovo tresu. To je zato što sada znam kako je to kada ubiješ nekoga. Znam šta sam uradila i to me toliko plaši. Mogu da ubijem nekoga. Mogu da ubijem njega.

Kada sam se okrenula sa pištoljem u ruci, X se stvorio ispred mene.

Zacvilela sam i uperila pištolj u njega. „Ne približavaj mi se!“ On je samo podigao obrvu.

Pištolj se mahnito tresao. Zavrteo je glavom i kikot se omaknuo iz njegovih usta. „Nedeš me ubiti jer znaš da sam jedini koji te može održati na životu.“ „Ne verujem ti.“ Rekla sam, glas mi je bio slomljen. „Šta inače život znači kada to vreme ovako trošim?“ „Videla si ih. Otkinuli bi ti glavu u sekundi. Da li misliš da su ti muškarci jedini? Pogrešno. Organizacija je veda nego što možeš da zamisliš. Oni su svuda, a sada tačno znaju kako izgledaš. Nede prodi mnogo vremena pre nego što reči prolutaju. Bila bi mrtva do sada da nije bilo mene.“ Podigao je ruku da mu predam pištolj, ali sam se povukla i učinila nešto nezamislivo. Podigla sam pištolj do slepoočnice. „Onda bih radije bila mrtva.“ Kolebljivo sam rekla. „Jay...“ Uzdahnuo je. „Ne želiš to da uradiš. Ne želiš da odustaneš, zar ne?“ „Želim da živim onako kako sam zamislila.“ Suze su mi se nakupljale u očima.

Ono što sam zamislila je mnogo daleko, daleko od stvarnosti. Sunce i duga ovde ne postoje.

~ 173 ~

Kraljevstvo snova „Nedeš ništa uraditi stavljanjem pištolja na glavu.“ Pročistio je grlo i duboko udahnuo. „Jay, nemoj to da radiš. Ne želiš da se povrediš.“ „A šta ako uradim? Jebeno sam ubila ljude X! Ubila sam ih... oduzela sam im živote... a zašto? Da bih spasila sopstveni? Da li je vredelo? Moj patetični život je beskoristan i zamenila sam ga za njihove. Ja sam čudovište.“ Skupio je usne. „Uradila si ono što si morala... da preživiš. To je ubij ili budi ubijen svet. Bajke ne postoje. Ne govori sebi da postoje. Uzmi život onakav kakav je i budi sredna što ga imaš. Neki nemaju tu sredu.“ Držao je ruku u vazduhu, gledajudi u pištolj. „Dobila si još jednu šansu za novi život svakog puta kada sam ga spasio i svakog puta kada si ga ti spasila. Nemoj da to odbaciš tako što deš se ubiti.“ Prsti su mi se tresli, dok su suze tekle niz obraze. Vreme je sporo i nepovratno izgubljeno kada god pokušam da ga ščepam. Sve je iluzija. Moj život, moja sreda, moja sloboda. Čak ne mogu ni da kontrolišem svoju sudbinu.

Njegova ruka je sada toliko blizu da sam mu dozvolila da mi uzme ruku. Ne mogu to da uradim. Koliko god želim da okončam ovo, ne mogu. Ne mogu da povučem obarač a da ne znam šta de se dogoditi. Pretpostavljam da nakon svega nikad nisam izgubila kontrolu. Odlepio je pištolj iz moje ruke i stavio ga na sto iza njega. I dalje je ispred mene, gleda me sa jedva vidljivim osmehom na licu. „Ti si sada moja.“ Rekao je, mazedi me po licu. „Nedu dozvoliti nikome da te ubije. Čak ni tebi.“ Nasmejao se. „Hajde da zajedno budemo čudovišta.“ Duboko sam udahnula i poželela da mi suze prestanu da padaju. Mrzim ih.

Prezirem slabosti, ali ne mogu da ih sprečim da me preplavljuju. „Zaštitidu te.“ X je promrmljao, brišudi mi suze palcem. „Zaštitidu sve što je moje, zato što nedu dozvoliti nikome da mi to oduzme. Malo sam sebičan, vidiš.

Sklon sam da želim više od ljudi nego što mogu da ponude. Sreda za mene, možeš da podneseš sve što ti uradim.“ Nagnuo se tako blizu da sam mogla da osetim njegovu kolonjsku vodu. Počeo je da jezikom uklanja moje suze. Zatim je oblizao usne i nacerio se. „Čak su ti i suze ukusne... hmmm.“ Pritisnuo je svoje usne na moje i počeo da me ljubi, jako. Usne su mu grube, ali su mi umrtvile bol unutra. Na trenutak sam odlepršala u zaborav i zaboravila na sve. Njegova topla usta imaju izazovan efekat na mene, imaju nešto što nisam osetila sa drugim ljudima sa kojima sam bila. Ovaj osedaj je tako udoban i ~ 174 ~

Kraljevstvo snova bezbedan. U isto vreme ovaj osedaj me i prestrašuje. Ne bi trebalo da bude ovako, a opet jeste. Želim da me poljubi.

A onda je zastao. Njegovo oko je sijalo od želje kada me je uhvatio za ruku i poveo ka kupatilu. Zatim, zastao je. Počeo je polako da me svlači. Jedan po jedan sloj je nestajao sve dok ništa nije ostalo i dok nisam bila potpuno gola. Pustila sam da me celu vidi. Iako sam bila gola ranije, nikada nisam bila ovako gola. Nikada nisam bila ovako ranjiva. Kada sam došla do najslabije tačke, pustila sam ga da me pretekne i da me uteši kada mi je to najpotrebnije. Ovaj čovek, ubica, upravo sada me teši. Čovek koji me je oteo.

Tako je glupo i ludo što ovo govorim, ali je istinito.

Skinuo mi je gadice i počeo da mi ljubi nogu, krenuvši od prstiju na stopalima.

Osedaj je dobar, ali kada sam pogledala dole izgleda strašno. I dalje se plašim da može da se okrene protiv mene u svakom trenutku i da mi nanosi bol.

Ne želim da opet prolazim kroz to. Uznemiravanje njega znači kažnjavanje, tako da sam mirna i puštam ga da radi šta hode. Prepustila sam mu telo kako bih ostala sigurna. Međutim, bizarno kako to zvuči, to je jedini način da preživim.

Jezikom se peo sve do mojih kukova, ostavljajudi male žmarce kada je došao do pičkice. Osetila sam nagon da sklopim noge i da se povučem, ali me je rukom pljesnuo po unutrašnjoj strani butine. „Raširi.“ Njegov glas je grlen i šalje drhtavicu niz moju kičmu. Ustao je i skinuo kaiš, držedi oko na meni. Nisam odvradala pogled kada je počeo da se svlači. Oči su mi prelazile niz njegove tetovaže na stomačnim mišidima. Raširila sam oči na erekciju koja je nabubrila u boksericama.

Pažljivo me uzimajudi za ruku, odveo me je u tuš kabinu i postavio ispod tuša.

Vrelina vode očistila je moju tugu, strahove, grehove. Osedaj je dobar.

Kada je X zakoračio u kadu, pogledala sam dole. Voda je bila mešavina prljavštine i krvi naših žrtava. Telo mi se treslo kada sam videla kakve kapljice vode teku niz moje ruke i lice.

X me je uhvatio za bradu. „Ne gledaj u to. Gledaj u mene.“ Približio mi se i uhvatio mi lice sa obema rukama pre nego što me je poljubio.

Usne su mu mekane i glatke, ne grube kao ranije. Svaki put kada me dodirne, osedaj je drugačiji. Osedam se drugačije. Osedam kako se oboje menjamo, kako ~ 175 ~

Kraljevstvo snova oboje idemo ka mestu iz kog nema povratka. Nisam sigurna da li bi trebalo da se borim. Što me više ljubi, više sam izgubljena u njemu. Svet oko mene prestaje da postoji. Sve što je važno su njegova usta na mojima. Poljupcima mi odnosi bol, ljubi me sve dok ne mogu da mislim više na sebe.

Njegov jezik pleše oko mog. Istražuje svaku pukotinu mojih usta, slatko liže moj bol i odnosi ga. Suze mi se mešaju sa vodom, i više ne osedam razliku između njih. Njegov kurac mi dodiruje butine i to me pali. To se tako često dešava sada, da se više ne osedam posramljenom u vezi toga. Ne znam šta je ovo, ili kuda ovo vodi, ali uzimam sve što dolazi. Nedu se boriti više; nema koristi. Ved sam se navukla.

Kada je odmakao usne od mojih, odmah sam se nagnula kako bi ih još primila. Zajecao je sa đavolskim osmehom na licu. Dok je oblizao usne i malo ih zagrizao rekao je. „Iskušavaš me mala ptičice.“ Ujela sam se za usnu. Dragocene male stvari žele više. „Iskušavam te?“ Pretvorila sam to u pitanje.

Poljubio me je u bradu. „Ima toliko važnijih stvari da sada uradimo.“ Prošaputao mi je na uvo. „Ali ne mogu da se zaustavim a da te prvo malo ne opustošim.“ Ujeo me je za usnu školjku sve dok nisam zacvilela. Naježila sam se kada se pomerao niz moj vrat i počeo da mi sisa kožu. Ubrizgavajudi zube u mene, ostavio mi je svuda obeležja. Spustio se do grudne kosti i grubo me ljubio po grudima, sve dok nije došao do bradavica. Kažiprstom i palcem ih je stisnuo. „Nakon svega se ispostavilo da si dobra mala drolja.“ Rekao je. „Ne žalim što sam te prisvojio kao mog ljubimca.“ Povlačio je i stiskao bradavice sve dok očajan jauk nije pobegao iz mojih usta. „Zvučiš kao da si se uživela u ovome.“ Glasno se nasmejao i stavio mi je usne na bradavice i počeo da ih jako sisa. Uvijala sam se od pažnje koju im je posvetio, sisao ih je dok se bol nije nastanio. Dobar bol.

Bol od kojeg mi klitoris pulsira. „Hmmm... ovo ti se mnogo sviđa.“ X je promrmljao na bradavici. Jezikom je kružio oko nje, zadirkivao me i budio mi želju. Ne opirem se više. Ruke su mi na njegovim leđima dok sam ga pustila da se igra sa mnom. Izgleda da uživa u činjenici da sam ga pustila da radi šta želi. Veliki osmeh je na njegovom licu, i dalje ~ 176 ~

Kraljevstvo snova me gleda kao da se pita kako se osedam zbog svega ovoga. Ne marim više. Samo me zadovoljstvo interesuje. „Malo previše...“ Promrmljao je.

Pljas!

Iznenadni pljesak po mom dupetu vratio me je u stvarnost, nazad na ovo mesto, nazad ka njemu. Postavio je zube na moju kožu i zagrizao. Vrisnula sam kada su se njegovi zubi zarili u moju bradavicu dok se rukom igrao sa drugom bradavicom. Kada se odmakao glavu, crveni prsten se pojavio oko bradavice. „Predivno.“ Rekao je. Sa jezikom je skinuo kapljicu krvi koja se pojavila i oblizao usne kad je završio. „Šta misliš?“ „Boli...“ Rekla sam, mrštedi se i sklanjajudi pogled. „Odlično.“ Zgrabio me je za bradu, prisiljavajudi me da ga pogledam. „Ne sklanjaj pogled sa mene.“ Prevrnuo je očima. „Ne smeš da sklanjaš oči. Gledadeš me kada te uzimam zato što sve što je tvoje sada pripada meni. Ti pripadaš meni. I prihvatideš sve što ti dam i zahvalideš se za to.“ Opet me je pljesnuo po dupetu od čega sam poskočila. „Da li si razumela?“ „Da gospodine.“ Rekla sam. „Odlično. Sada nemoj to da zaboraviš ili du te kazniti za to.“ Naježila sam se kada je kleknuo i potapšao me po kolenima. „Raširi ih.“ Raširila sam stopala, osedajudi se ranjivom i otvorenom kada se zagledao u moju pičkicu. „Hajde da vidimo da li ova pičkica zaslužuje nešto pažnje.“ Usne su mi zadrhtale kada su se njegove smestile na moje butine. Kratko se zadržavao na jednom mestu, slatko me ljubedi, polako napredovajudi ka pičkici.

Zatim, on je zastao, ali njegove ruke nisu. Sa palcem je pritisnuo moj klitoris i automatski poslao šokove kroz moje telo. „Oh... sviđa ti se ovo?“ Pitao je. Nisam znala kako da odgovorim, zato što postoje dva moguda odgovora; ni jedan nije dobar za mene.

Jagodicom palca je počeo da kruži klitorisom, ostavljajudi poljupce svuda osim tamo gde moje telo najviše žudi. Nikada nije bio ovako nežan, što me ~ 177 ~

Kraljevstvo snova iznenađuje. Pitam se da li može ovako biti često. Pitam se da li je ovo pogrešno, znam to, zato što ne bih trebala čak i da pomislim na to. Ali sam pomislila. „Mislim da ova mala pičkica želi više...“ Nacerio se kada je zastao da me ljubi i počeo da kruži oko mog ulaza drugim prstom. Ostala sam bez daha kada je uronio unutra i osetio me. Stenjao je kada je izlazio i ulazio u mene, svaki put sve brže. Vozio je prst u meni dok je polako stvarao sve vedi pritisak na klitoris. Borila sam se da održim noge raširenima dok me je jebao prstem. „Da li želiš ovo?“ Pitao je.

Klimnula sam polako, ujedajudi se za usnu.

Odjednom, sklonio je ruku i napuštena sam. Pičkica mi je pulsirala od želje i on to zna. Opasan osmeh je iskrivio njegove usne. „Reci mi.“ „Molim te... želim to gospodine.“ Nasmejao se i nagnuo se napred duvajudi na moj klitoris. „Hmm... bila si dobra danas mala ptičice.“ Brujao je na mojoj koži. „Ovo je tvoja nagrada.“ Kada je jezikom dodirnuo klitoris, gotova sam. Temperatura raste i to ne zbog tuša. Njegovi poljupci su vrudi i čine da stenjem u grešnom zadovoljstvu.

Kruži oko klitorisa i liže sa pravim pritiskom. Gleda me ispod njegovih tamnih trepavica kako drhtim. Njegov dodir je bolan užitak. Ruke mu se pomeraju od butina ka dupetu, stiskajudi ga čvrsto kada je zabio lice u moju pičkicu. Sa usnama je trljao klitoris dok mu je jezik bio u ulazu. U delirijumu sam od žudnje. Prošlo je odavno kada je čovek bio ušao dole u mene, i sranje, zna kako to da radi. „Hmm... drago mi je da si zdrava; sada mogu da radim sve stvari koje sam planirao.“ Testirala sam se pre par dana, zato što X želi da me jebe bez kondoma.

Pretpostavljam da je ostvario svoju želju nakon svega. Ne žalim se.

Kovitlao je jezikom i jebao me kao da sutra ne postoji. Zarežao je dok sam ja stenjala, prsti su mu utonuli u moju kožu. Zubima me je okrznuo. Nalet straha je prošao kroz mene dok sam se bojala da de me ujesti za najosetljiviji deo. Osim, što nije. Umesto toga, grickao ga je nežno, probijajudi mi granice.

Pljas!

~ 178 ~

Kraljevstvo snova Udarac po dupetu otrgnuo me je od čistog blaženstva. „Nemoj da svršiš dok ti ja ne kažem mala ptičice.“ „Da gospodine.“ Zastenjala sam kada me je opet pljesnuo. „Nedu ti dozvoliti da me opet ne poštuješ.“ „Znam gospodine.“ „Zapamti to.“ „Hodu gospodine.“ „Odlično. Drži te noge raširenima. Stavi jednu ruku na pločice a drugi na staklo od tuša.“ Uradila sam kako je rekao i namestila sebe još otvorenijom za njega. Ovo je ono što je želeo, bar mislim. Gledala sam u njega takođe, zato što i to želi. Uradila sam sve što priželjkuje... pretvaram se sve više i više u poslušnu devojku... njegovu poslušnu devojku. „Voliš da me zadovoljavaš, zar ne?“ Rekao je, još više me ližudi. „Moja mala drolja je sva vlažna zbog mene.“ „Hvala ti gospodine.“ Zastenjala sam. Znam da je to ono što želi da čuje. „Nema na čemu.“ Opet me je pljesnuo po dupetu, mešajudi bol sa užitkom.

Svaki put kada sam na ivici da svršim, on me brzo odvuče od toga. Stalno se uzdižem i spuštam, a to je upravo ono što on želi. „Tako jebeno mokra...“ Prošaputao je, gurajudi jezik sve dublje i dublje dok mi pičkica nije počela tako jako da pulsira da sam se jedva sabrala. „Ova moja pičkica tako želi da svrši.“ Zakikotao se, igrajudi se sa klitorisom dok je gledao pravo u mene. „Da li spremna da svršiš za mene droljo?“ „Da!“ Zacvilela sam kada me je pljesnuo po dupetu. „Da šta?“ „Da gospodine.“ „Da li ova mala drolja želi da me zadovolji? Šta deš uraditi za mene?“ „Želim da svršim za tebe gospodine.“ ~ 179 ~

Kraljevstvo snova Nasmešio se i počeo da mi sisa klitoris, skoro me gurajudi preko granice. „Moli me da te jebem.“ Promrmljao je na mom klitorisu. „Preklinji me!“ „Molim te... jebi me gospodine.“ Reči su izašle kao uvreda dok sam osedala predstojedi orgazam. „Mogu li da svršim? Molim te?“ Skinuo je usta sa mene. mokrom rukom me je pljesnuo. Zajecala sam i vrisnula. „Nije ti dozvoljeno.“ „O, jebi se.“ Zarežala sam.

Nasmejao se. „Lepo me zamoli i možda du ti dozvoliti.“ Namrštila sam se i okrenula glavu dok je on zatvarao tuš. Iznenada, zgrabio me je za ruku i odvukao me iz tuš kabine. Spotakla sam se dok sam ga pratila, i dalje sam se tresla od onoga što se sad dogodilo. Celo telo mi je vibriralo kada me je bacio na krevet i podigao mi ruke do uzglavlja. Borila sam se sa njim, ali je aniksioznost opet preuzela kontrolu. Zgrabio je lisice i zavezao mi zglobove, moj najgori strah je oživeo. Opet sam zatvorenik. Igračka kojom se igra kako mu odgovara. A najgore od svega, znala sam da to dolazi.

Kako bih stekla njegovo poverenje, moram da prihvatim šta god on želi, uključujidi i da mu predam moju slobodu. Da li de ovako biti zauvek? „Šta nameravaš da uradiš?“ Pitala sam, povlačedi lisice. Osedaj je sada čvršdi.

Pretpostavljam da je naučio bolje od mog poslednjeg pokušaja bekstva.

Njegove ruke su klizile mojim oblinama. „Jednostavno. Ti si moja i nameravam da te iskoristim kako to vidim pogodnim. Uzimadu tvoje telo sve dok ne budeš mogla više da stojiš. Zahtevadu da budeš vlažna i učinidu da pulsiraš sve dok me ne zamoliš da svršiš. Jebadu svaki tvoj otvor i ispljeskadu tvoje telo sve dok ne pocrveni. A možda tada... možda... du ti dati tvoj orgazam. A ti deš mi se zahvaliti za njega, mala droljo.“ Želja i zabava sijale su u njegovim očima. „Počinjemo sada.“

~ 180 ~

„Uzmi sve šta ti se nalazi na dohvat ruke.“ – Beleške od X Poglavlje 18 X Subota, 24. novembar 2007., 11:30

Postalo je stvarno teško da se držim podalje nje. Ne zato što nemam disciplinu, nego zato što me stalno šalju da ubijem nekoga ko je povezan sa njom.

Iz nekog razloga ona privlači loše ljude. Dođavola, to čak i mene uključuje. Stalno visi sa pogrešnom ekipom, puši travu i uzima druge droge, upada u nevolje sa navodnim prijateljima, radi jebeno ko zna šta i ko zna gde. Nudi se svakoj budali koja želi da zabode kurac u njenu pičkicu. Sama pomisao na to me ljuti da bih mogao ovu čašu da slomim u paramparčad.

Gledam kako pleše sa nekim momkom na plesnom podijumu. Nizak je i prekriven tetovažama i pirsinzima. Zbog načina na koji je gleda želim da ga zadavim. Drži ruke svuda po njoj i to mi se nimalo ne sviđa.

Vidiš, ved je prekasno za mene. Nisam prestao da mislim na nju, čak iako sam obedao sebi da hodu. Nisam prestao da budem u njenoj blizini, čak iako sam reako sebi da du prihvatiti druge poslove i redi svojoj porodici da odjebe. Naravno oni su insistirali, a ja radije preferiram da imam sve prste na rukama.

Kada moja porodica želi nekoga mrtvog, sigurno je da de se to ostvariti, bio ja u porodici ili ne. Nede prestati sve dok ne dobiju isplatu od klijenta, što im je naravno jedino važno. Ako ih odbije, moradu da prihvatim sudbinu koja je gora nego da gledam nju kako se hvata sa nekim nasumičnim tipom. Život je ponekad prava kurva. ~ 181 ~

Kraljevstvo snova Njene oči me pronalaze i nagoveštaj iznenađenja je proleteo kroz njih pre nego što se đavolica vratila igri. Zna da je gledam i uživa u tome. Čvršde se pribila uz svog dasu i naslonila glavu na njegovo rame dok je gledala u mene. Njene oči su me preklinjale da istupim i da je preuzmem. Ona je takav jebeni zafrkant; stalno pritiska svačije tastere. Znam da joj je bio težak period sa njenim ocem koji nikada nije bio tu, uvek je bio razočaran njenim ponašanjem, što joj je još vedi razlog da nastavi da radi to što radi. To je začarani krug iz koga ne može da pobegne.

Pokušava da me uvuče u njega takođe.

Ved mesecima sam bio oko nje, uvek sam ubijao one koji su zabrljali nešto sa njom. Ili je neki njen bivši dečko pričao sranja o njoj i njenom ocu u novinama, ili je neki diler droge pričao da je ona bila njegova mušterija. Naravno, sve to jeste istina. Nema sumnje u to. Ja sam bio tamo kada se to događalo.

Samo što, kada si bogat, možeš da izbrišes istoriju i greške iz prošlosti sa pucketanjem prsta. Njen otac je baš takav. On i njegovi politički prijatelji brinu mnogo više o njihovoj reputaciji nego o tome šta se događa u njihovoj porodici ili šta se događa njihovoj deci. Znam da on uzima ovo lično. On je krivi za sve... čak i za njenu majku.

I zato ona stalno traži način da pobegne. Stalno završava u nečijim rukama koji je nede zaštititi, ved de je povrediti. Uteha se ne može pronadi u rukama stranca. Međutim, ne mogu da joj ni moje ruke ponudim. Bez obzira na to koliko joj se sviđam. A ona nije jedina koja razmišlja o tome.

Duboko sam udahnuo i izdahnuo dok sam stavljao čašu na šank iza mene.

Bolje da je sklonim pre nego što je bacim na glavu tog tipa. Ozbiljno, ako ne prestane da drži ruke podalje od njenog dupeta, raznedu mu mozak.

Moji roditelji su ušli u klub i skenirali prostor. Kada su me ugledali, klimnuli su. Brzo sam ispravio glavu, upozoravajudi ih na njeno prisustvo i oni su shvatili poruku. Komunikacija tokom obavljanja posla obično se odvija preko očiju, nikako ustima.

Ušli su u klub i stopili se sa ljudima, probijajudi put do sobe pozadi. Odlazi do lokalnog dilera droge koji je prodao priču novinama. Naravno, uključio je nju u priču. Sada mora da umre. Nema loše reputacije za njenog oca, nikada.

~ 182 ~

Kraljevstvo snova Ostao sam na mestu kako bi je pazio i osigurao da niko ne uđe u sobu pozadi.

Gledao sam kako nestaju kroz vrata. Proverio sam sat. Petnaest minuta je sve što mogu da dobiju ili kredem za njima.

Kada sam podigao glavu, ona se našla ispred mog lica. Iznenadio sam se na trenutak. Mrštedi se, hteo sam da viknem na nju, ali u isto vreme pojma nisam imao šta da joj kažem. Znam šta želi. To se nede dogoditi. „Ne.“ Rekao sam glasno i jasno. „A, 'ajde. Nemoj da kvariš zabavu. Ne znaš čak ni šta sam došla da te pitam.“ „O, ali znam. Zar nemaš partnera ili tako nešto?“ Rekao sam podižudi obrvu dok sam gledao u dečka koji je stajao na sredini podijuma za ples i nestrpljivo čekao na nju. „On je takva dosada. Ne može da prestane da priča o tetovažama i pirsinzima, i stalno hode da mi pokaže svaki deo njih. Ved sam ih videla jebenih dvadeset puta! Nekako sam završila sa njim.“ Stavila je ruku na kuk i tapkala stopalom. Pogledao sam u nju sa nekom vrstom dosade. „Pa? Idi, nađi nekog drugog dečka onda.“ Rekao sam.

Napudila je usne. „Želim da plešem sa tobom.“ Približila se. Odmaknuo sam se. „Ja sam na poslu.“ Zarežao sam. „Ne radiš ništa u poslednjih deset minuta. Ne mislim da de te iseckati ako se malo zabaviš.“ Pokušala je da me uhvati za ruku, ali sam umesto toga izvrnuo njen zglob.

Privukao sam je bliže kako bi uvidela da sam ozbiljan kada sam je pogledao pravo u oči. „Otac bi te jebeno ubio kada bi saznao kakvu si stvar predložila.“ Zarežao sam. „Ne želiš da visiš okolo sa mnom.“ Istrgnula je ruku. „Briga me za mog oca. Takođe, on ne brine za mene, tako da du da radim ono što želim, a to je plesanje sa tobom. Oboje znamo da i ti to želiš.“ „To ništa ne menja.“ ~ 183 ~

Kraljevstvo snova „Da, menja. Ne možeš da porekneš da postoji nešto između nas. Ne možeš da skineš pogled sa mene.“ Isturila je grudi ispred mene i ustuknuo sam. Nikad nisam ustuknuo. Jebeš mi sve, stvarno je porasla. „Da, videla sam te kako me gledaš. I sviđam ti se takođe. Pa zašto ne plešeš malo sa mnom?“ „Ne sviđaš mi se. Prestani sa ovim sranjima. Ne znaš u šta si se upetljala.

Rekao sam ti. Mi ubijamo za život.“ Uzela mi je ruku i stavila na svoj kuk. Telo joj je okruglo i lepo oblikovano, i mogu da osetim njene tange kroz malu crnu haljinu. Previše sam svestan te činjenice. „'Ajde, samo te pitam da plešeš sa mnom. Ništa više. Nedeš umreti.“ Frknuo sam. „Mogao bih. Svakog puta kada te vidim strefi me srčani udar.“ Razgoračila je oči. „Samo si ljubomoran.“ „Ljubomoran? Praviš raznorazne vratolomije i ugrožavaš svoj život, što znači da imamo više ljudi za ubijanje, a ti misliš da sam ljubomoran?“ „Da, jesi.“ Namignula je, a zatim mi je uzela drugu ruku i stavila na drugi kuk. „I sviđa mi se to. Sviđa mi se kada te pravim ljubomornim.“ „Prestani sa ovim.“ „To je samo ples...“ Nagnula se i zagrlila me oko vrata, privlačedi me njoj. „Samo želim jedan ples. To je to. Onda možeš opet da me zaboraviš.“ Prevrnuo sam očima i zarežao. „O, jebi me...“ Grešna želja je ono što me je zavelo. Sa njenim rukama oko mog vrata i njen sladak osmeh koji me zavodi, prestao sam da govorim ne. Jednom sam popustio onome što oboje želimo, ali sam obedao sebi da de trenutak kada zakoračim na taj plesni podijum sa njom biti jedini i poslednji put da sam je ikada dodirnuo.

Vukla me je ka sredini podijuma, daleko od mesta gde sam trebao da budem, i počela je da uvrde kukovima. Njeni prsti su se igrali sa mojom kosom kada je izvela najsenzualniji pokret u mojim rukama. Ruke mi se zagrevaju, dobra vrsta zagrevanja, vrsta koja žudi da oseti što više kože. Dobio sam nagon da skliznem njima do njenog dupeta, ali instikti su mi rekli da ostanem hladan i fokusiran na ~ 184 ~

Kraljevstvo snova nešto drugo. Pogledao sam u vrata kako bih se osigurao da su moji roditelji još unutra i da ne gledaju nas. Bog sami zna šta bi mi uradili ako saznaju. „Ja sam ovde.“ Rekla je, hvatajudi me za bradu kako bih je opet pogledao.

Zatim sam primetio lepotu ispred mene. Bol, patnja, bes, kajanje, tuga, sreda sve umotano u jedan božanski paket. U tako mladim godinama ona je ved sklona senkama, sklona bednom životu, a ja ne želim da je vučem kroz to. Po prvi put u životu osetio sam da imam potrebu da zaštitim nekoga, da učinim da se oseda sigurnom. Vatra pleše u njenim očima, hipnotizira me. Ona je poput svede, jarko gori u tami nodi, a ja žudim za tom svetlošdu da me usmerava. Ali ja sam cunami koji razara sve na putu, uključujudi i njen plamen. „Da li me vidiš?“ Pitala je. „Nikad nisam prestao da te gledam.“ Njeni prsti su uvrtali crnu kosu koja mi je pala na čelo. Zbog načina na koji je razdvojila usne, samo sam gledao u njih. Izazivna glad koja me tera da je okusim kola kroz moje vene. Ne smem. „Da li se sedaš nodi na krovu?“ Pitala je. „Gde si ukrao pivo.“ Frknuo sam. „Da... posao.“ „Znam to sada. Samo sam se pitala...“ „Šta?“ „Pa, tvoje oči. Kao da su me udarile. Kao da su znale da te poznajem.“ Nasmešio sam se. I dalje me iznenađuje da se ponekad seda delida. Bili smo tako mladi. Jedva da sam zapamtio išta, osim onog vremena... sa njenom majkom.

Progutao sam knedlu i pročistio grlo. „Prošlo je toliko vremena.“ „Da, jeste. Ali ne mogu da prestanem da mislim o tome. Ne mogu da zanemarim taj osedaj da smo ti i ja ranije ovako plesali. Da smo bili prijatelji. Da je bilo nečega... nečega u vezi nas.“ „Prestani... molim te.“ Rekao sam. „Ne želim da više pričam o tome.“ Obrve su joj se spustile na sekundu u trenutku konfuzije. Zatim se nagnula i gledala me izbizla. ~ 185 ~

Kraljevstvo snova Opet je razdvojila usne, ali je nastavila da gleda u mene, kao da pita za dozvolu pre nego što nastavi. Ved mogu da osetim njen dah na mojoj koži. Ne mogu više da kažem ne.

Kada su njene usne okrznule moje gotov sam. Njen poljubac je mekan i suptilan i sve što sam očekivao da bude. Zavodi me, tera me da razmišljam da je odvedem u stan i da je jebem na mom krevetu.

Ukus joj je neverovatan, tako je slasan, i njene usne su me zapalile. Ne mogu da odolim a da ne želim više, tako da sam obgrlio ruke oko nje i privukao je bliže sebi, naslanjajudi je na moje grudi.

Ali kada sam otvorio oči u žurbi od ekstaze, opazio sam roditelje kako napuštaju sobu. Sredom, nisu me još opazili ili bi bio mrtav čovek.

Povukao sam usne, teško dišuči od njene razjarene vatre. Osmeh na njenom licu govori mi da misli da je pobedila. Kao lukava umetnica se poigrava sa mojim srcem.

Ona de biti moj kraj. Nema sumnje u to.

****

Utorak, 20. avgust 2013., 14:00

Ona nije samo moj kraj. Bacio sam sebe u njen ponor. Uzeo sam grešno zadovoljstvo iz činjenice da je imam sada zavezanu. Napravio sam izbor i sada živim sa posledicama. Ona de biti smrt za mene. Ali ne pre nego što je besmisleno pojebem.

Znam tačno šta du da uradim kako bih promenio sve.

Uništidu osobu koja stoji iza svega ovoga. Patnja. Kajanje. Bol. Sramota. Nedu pokazati milost. Jednom kada bude gotovo, preklinjade me da im poštedim živote, a ja im nedu dati ništa.

~ 186 ~

Kraljevstvo snova Otvorio sam kutiju koja je stajala ispod kreveta i izvadio kameru koja je bila unutra. kupio sam je pre par dana, a ovo je prvi put da je Jay vidi. Ona ne zna šta planiram da uradim, ali po izgledu njenog lica mogu redi da joj se ne sviđa.

Odlično. „Šta deš da uradiš sa tim?“ Pitala je.

Ignorišudi je, postavio sam stalak i stavio kameru na njega. Kada sam proverio da li je kamera fokusirana na krevet i na nju, uključio sam je. „Snimaš me? Zašto?“ Pitala je, glas joj je bio klimav od straha. „Nakon što završim sa tobom modi du da gledam i da ponovo uživam... i ponovo... i ponovo.“ Nasmešio sam se kada joj se koža naježila. Ne razumem zašto je toliko uplašena. Na kraju, ovo joj je toliko blisko.

Iz kofera sam izvadio snop užeta, a sa stolice sam uzeo kaiš. Njene velike smeđe oči me mame. Popeo sam se na krevet i stavio kaiš i uže pored mene i dopuzao na nju. Njena koža bila je vlažna od tuširanja, a kada sam rukom prešao između njenih butina, bila je još vlažnija. Nacerio sam se kada je počela da trza lisice. „Prestani da se boriš mala ptičice. Slušaj i možda du ti dati to što želiš.“ Prstom sam pravio krugove oko njenog klitorisa a onda sam skliznuo do njene pičkice i razmazivao njenu vlažnost po njoj. „Želiš da svršiš, ali ti to nije dozvoljeno dok ti ja ne kažem, razumela?“ Zadržala je dah kada sam prstom ušao u nju. Zatim sam je pljesnuo po unutrašnjoj strani butine. Na njeno cviljenje kurac mi je poskočio, željan da oproba njeno telo. „Nemoj da svršiš. Da li si razumela?“ „Da gospodine.“ „Dobra devojčica.“ Izvadio sam prst iz nje i ispustila je dah koji je zadržavala.

Pomerio sam se gore, postavljajudi kolena tačno pored njene glave. Kurac mi je centriran tačno ispred njenih usta. Zgrabio sam je za lice i malo jače je stisnuo. „Pušideš ga sve dok ti ne kažem da prestaneš.“ Malo sam se spustio i protrljao glavid o njene usne. Prejakularna tečnost je poslužila kao dobar lubrikant kada je otvorila usna i pustila me da skliznem unutra. Ušao sam dublje od čega se zagrcnula, što me je još više očvrsnulo. Ulazio sam i izlazio iz njenih usta stabilnim tempom. Trzala je lisicama. ~ 187 ~

Kraljevstvo snova „Obmotaj usne oko kurca mala ptičice.“ Zapovedio sam, dok sam se još više zakopao u njeno grlo. U njenim očima sam video i strah i uzbuđenje, i to me još više napaljuje. Njene usne su sad na korenu mog kurca, njena pljuvačka teče po njemu. Zgrabio sam je za kosu i povukao je, a zatim je vratio nazad na moj kurac.

Njen jezik se uvrtao oko kurca, dok sam ja izlazio i zabadao ga ponovo. Imala je samo par sekundi vremena da udahne vazduha. Volim da gledam njenu paniku, volim da je vidim na ivici gušenja. Ne na granici smrti, naravno, ali samo dovoljno da je nateram da moli i preklinje.

Dahtala je kada sam izvadio kurac iz njenih usta i pomerio se opet na krevet.

Nagnuo sam se ka dole i oblizao sam joj vrat i gurnuo joj jezik u usta. I dalje se borila za vazduh kada sam joj obuzeo usta i jako je poljubio. Ruke i noge su joj i dalje vezane lisicama kada sam je uhvatio za vilicu i lizao njen jezik mojim. Glasno cviljenje je napustilo njena usta kada sam je ujeo za usnu. Kap krvi je izašla napolje i ja sam je polizao i opet je poljubio. „Zašto...“ Promrmljala je. Glas joj je slab i zvučala je kao da moli. Skoro je spremna da odustane. „Krvari za mene. Povredi se za mene. Moli se za mene.“ Šaputao sam joj na kožu, ostavljajudi grube poljupce na vratu. „Tvoja krv me mami Jay.“ Prigušila je stenjanje kada sam ustima obuhvatio njenu bradavicu i sisao je tako jako da se odmah naborala. Zadirkivao sam drugu dok sam se spuštao ka dole. Kada sam stigao do pičkice počeo sam da je ližem tačno iznad nje. Stenjala je protiv njene volje, i od toga sam se nacerio. Ustao sam, lišedi je zadovoljstva.

Njeno osetljivo meseo je sirovo i crveno, klitoris je otečen i takođe verovatno pulsira. Pogledala je u mene sa očima koje su željne i gladne, ali su takođe i sramno svesne toga. „Da li želiš da svršiš mala ptičice?“ Pitao sam.

Usne su joj drhtale kada je dolazila do daha.

Prevrnuo sam očima na nju, što je odmah prouzrokovalo da otvori usta. „Da gospodine.“ „A koliko želiš da svršiš?“ „Očajno želim da svršim gospodine.“ „Toliko da bi sve uradila za to?“ ~ 188 ~

Kraljevstvo snova Progutala je knedlu. „Da gospodine.“ Đavoljski osmeh se pojavio na mom licu. „Ne smeš da se pomeraš ukoliko te ja ne pomeram. Da li si razumela?“ „Da gospodine.“ Skidao sam jednu po jednu lisicu sa njenih zglobova. Podigao sam konopac sa kreveta, uzeo sam joj noge i namestio ih u poziciju poput žabe. Zavezao sam konopac oko njene leve butine i potkolenice, i to isto uradio i sa desnom nogom sa drugim konopcem. Pokušavala je da ostane uspravna u toj najneudobnijoj poziciji. Oblizao sam usne na taj prizor.

Okrenula je glavu ka kameri a zatim ka meni. „Ne sviđa mi se ovo gospodine.“ Promrmljala je. „Meni se sviđa.“ Rekao sam i prošao prstima preko njenih nabora. „I to je jedino što je važno. Znaš da sam sebičan.“ Nacerio sam se kada je zadovoljstvo prešlo preko njenog lica dok sam trljao njenu obrijanu pičkicu. Mokra je i otvorena za mene, tako da sam gurnuo dva prsta u nju i palcem pritisnuo klitoris. Plakala je od blažene agonije dok sam uvrtao prste i izvlačio ih i uvlačio. „Ova pičkica tako želi da bude ispunjena... zar ne?“ „Da gospodine.“ Zastenjala je kada sam joj stisnuo klitoris. „Šta ova pičkica najviše želi?“ „Želi da svrši gospodine.“ Zastao sam i pljesnuo je po pičkici sa golom rukom. Lep, težak krik je pobegao iz njenih usta. Njene noge su oslabile, pokušala je da ih zatvori, ali sam ih potapšao da ih drži raširenima. „Da li sam ti rekao da možeš da sklopiš noge?“ „Ne gospodine.“ Zacvilela je. „Pokušaj ponovo. Šta ova pičkica treba?“ „Tvoj kurac gospodine.“ Telo joj se streslo na dodir mojih prstiju. Raširio sam ih preko njenog stomaka i pomerao bliže dok sam se nameštao tačno ispred nje.

Glavidem sam dotaknuo njen ulaz, njenu vlažnost. Jebiga, ne mogu da dočekam da budem u njoj. ~ 189 ~

Kraljevstvo snova „Molim te... želim tvoj kurac u meni.“ Zacvilela je.

Nasmešio sam se. „Tako mala drolja. Pretpostavljam da bih trebao da budem dobar i da ti dam ono za čim najviše žudiš.“ Ulazio sam nju, polako. Vazduh je napustio njena usta u nekom obliku stenjanja, od čega sam poželeo da odmah eksplodiram. Suzdržao sam se i još više uranjao sve dok njena pičkica nije došla do jaja. Kurac mi je pulsirao od njenih zidova; osedaj njene topline dovodio me je do ludila. Ali još nisam zadovoljan mojim radom. Hodu da čujem kako vrišti pre nego što budem spreman da joj dozvolim da svrši i da preuzme moje punjenje.

Tako da sam podigao kaiš i zamahnuo. Oči su joj se treperavo otvorile i raširile na taj zvuk. Odmahivala je glavom, briga se nastanila u njenim očima. „Naučideš da zavoliš bol.“ Rekao sam. Zatim sam je udario po sisi mekšim krajem. Njeno cviljenje je zamenjeno stenjanjem dok sam ulazio i izlazio iz nje.

Kaiš je ostavi lep crveni znak na njenoj koži.

Nameravam da to bude poslednji. Želim da pogleda u sebe i da vidi kome pripada. Kome je oduvek pripadala. Kome se predala u trenutku kada je odlučila da me zavede. Moja greška je to što sam je voleo.

Njena greška je ta što me je pozvala. Oboje smo trebali da znamo bolje nego da se poigravamo sa vatrom. A sada, opekotine se ne zaustavljaju.

Ponovo sam je udario, ostavljajudi znak kao od opekotine na njenoj drugoj bradavici. Njeni krici su ispunili sobu dok sam je pumpao svakog puta kada je zajecala. Obožavam zvukove koje proizvodi, volim kako joj se mišidi skupljaju oko mog kurca. „Trebalo bi da znaš da uživam da lupam tu tvoju prljavu i mokru pičkicu.“ Zarežao sam.

Polako dostižem do ivice ekstaze i hodu da u potpunosti uživam. Tako da sam bacio kaiš i pridržao se za njene noge dok sam navalio da je jebem kao lud. Njeno telo se pokretalo u ritmu sa mojim, njene crvene i otečene sise poskakivale su gore i dole. Na licu joj se očitavalo pomešano zadovoljstvo i nelagodnost. Želim da vidim više od toga.

Stavio sam jednu ruku na krevet, a drugu sam stavio na njeno grlo. Zakašljala se kada sam uronio u nju. Nagnuo sam se kako bi je poljubio i ukrao joj dah. Želim da je vidim na ivici orgazma pre nego što je oslobodim. Bol i zadovoljstvo nisu ~ 190 ~

Kraljevstvo snova međusobno isključivi, oni su intimno povezani i kada se u potpunosti oslobode, prouzrokuju neverovatno snažnu euforiju.

Dok sam je jače stegnuo za grlo nagnuo sam se i oblizao joj donju usnu. „Svrši za mene mala droljo.“ Jebao sam je jače i brže dok se ona borila za dah. „Svrši.“ Zapovedio sam. „Sada.“ Ošinula me je očima kada ih je širom otvorila. Usta su joj se otvorila u savršeno O, i obrve su joj se podigle. Vazduh je prestao da teče kroz nju, i tiho stenjanje je odzvanjalo na njenim usnama. I tada su počeli grčevi.

Njeno telo je poletelo, pičkica je preplavljena željom. Mišidi su joj se skupljali oko mog kurca i pulsirali. Mogu da osetim kako svršava kroz svaku poru na njenom telu, mogu da vidim zadovoljstvo u njenim očima. „Da, prospi mleko na mene.“ Rekao sam dok sam i dalje pumpao. Jecaj koji je napustio njena usta kada sam je oslobodio stiska poslao me je preko granice. Uhvatio sam je za noge, ispravio leđa i ispucao moje seme u nju. Sperma ju je ispunila do vrha kada sam se još dva puta zabio u nju, ispuštajudi primitivnu potrebu koja me je proganjala danima.

Ležedi na njoj dahtao sam poput životinje koja je upravo rastrgla nekoga.

Njene grudi su tople i meke, poput jastuka. Mogao bih da spustim glavu i da zaspem da je sigurno. Ali znam da nemamo mnogo vremena. Moramo što pre da odemo odavde. Pronašli su nas u restoranu, tako da je pitanje vremena kada de pronadi i ovo mesto. Nedu preuzimati nikakav rizik. Jedan od drugih hotela u koji odemo, morade da preuzme taj rizik.

Osim toga, ako nastavljam sa planom, moram da se približim njegovoj lokaciji. Samo je par država udaljen. Možda je bolje da sad krenemo na put nego kasnije.

Skinuo sam lisice sa njenih zglobova i pogledao je. Oči su joj blistale od zadovoljstva i njihova lepota me je opčinila. Ona je boginja, a ja sam očajno bide koje uzima sve od nje. Na trenutak sam se zapitao da li ona uzima ikakvo zadovoljstvo od svega ovoga. Ne znam ni zašto marim za to, ali ipak brinem.

Možda je neki nagoveštaj moje duše ostavljen u ovom zaraženom telu.

Njene ruke su opuštene na krevetu, ne pomeraju se, čak iako je slobodna.

Mogla bi da se bori sa mnom. Međutim, ona to ne radi, što me iznenađuje. ~ 191 ~

Kraljevstvo snova Nagnuo sam se i ukrao jedan poljubac. Usne mi se zadržavaju na njenima. Ne mogu da se skinem sa njih. Ovisnik sam o njenom ukusu. „Reci mi...“ Promrmljao sam, skidajudi usne sa nje na sekundu. „Da li si uživala?“ „Da gospodine.“ Ponovila je kao dobro istrenirano štene. „Ne... da li si stvarno uživala u ovome?“ Pitao sam. „Moraš mi redi istinu.“ Usne su joj zadrhtale na mojima, kada sam ponovo krenuo da ih okusim.

Poljubio sam joj svaki delid usana, ujevši je za donju usnu, ostavljajudi znak na njenoj koži. Naježila se. „Odgovori mi.“ Rekao sam, nisam zahtevao, ved nežno. „Možda.“ Njen odgovor je oklevajudi izašao iz njenih usta. „Zašto.“ Uzdahnula je. „Ovo je... mračno. Teško. Bolno.“ Prestala je da pomera usne, ali mogu redi da želi mnogo toga još da kaže. „I?“ „Razvaljuje mozak... javlja se olakšanje.“ Nasmešio sam se. „Znači ipak pronaziš olakšanje u ovome.“ Namrštila se i sklonila pogled sa mene. „Priznaj da želiš da se prisvojiš nekome, zato što si to ved radila ranije. I učinideš to ponovo. Ovo je ono ko si ti. Borac koji obožava da se uzme na silu i da se potčini.“ Utisnuo sam usne na njene, okom tražedi njenu pažnju. Pogledala je i počela da mi uzvrada poljubac. Ovo je prvi put da je dozvolila sebi da me oseti. Da stvarno pusti moja usta da je okuse.

Proždirao sam je, uzimajudi sve više i više. Ne mogu da se zaustavim. Moj um je obuzet strašdu, usne mi žude za sve više nje. Zatim su se njene ruke polako podizale uz moju kičmu, obavijala me je toplinom dok je obavila ruke oko mojih ramena i ljubila me. Želi me onoliko koliko i ja nju želim. Njeno telo deluje samostalno, zahtevajudi sve više od mene, dok me je prstima uhvatila za glavu. ~ 192 ~

Kraljevstvo snova Osetio sam je. Njena gola koža na mojoj. Njeni prsti istražuju ožiljke na mojoj lobanji. Bes nije prošao kroz moje vene. Umesto toga, osetio sam se snažnijim.

Njen zagrljaj leči ožiljke na mojoj duši.

Shvatio sam sada da ona nije jedini zatvorenik u ovoj sobi. Ona je ukrala ono što je ostalo od mene.

Ne smem je izgubiti. Nedu to prihvatiti. Posle svih ovih mučnih godina ona je konačno moja. Spremna je da je uzmem, da je čuvam, i ne nameravam da je ikada pustim. Niko osim osobe koja je želi mrtvu i koja stoji na mom putu.

Stavidu tačku na sve to. Uništidu ga ako moram. I onda de potpuno biti moja.

~ 193 ~

„Tragamo za istinom i patidemo zbog posledica.“ – Charles Seymore

Poglavlje 19 Jay Utorak, 06. septembar 2013., 07:55

Nova hotelska soba je veda od prethodne. Krevet kraljevske veličine sa crvenim platnom; hrastov sto i kožne stolice. Doručak u krevetu sa pogledom na tornjeve. Ja sam kraljica koja je zatočena u kuli. Svake nodi sanjam X-a. Pojavljuju mi se sedanja od prošlosti kojih ne mogu da se setim kad se probudim. Sve što znam je da sam ga videla ranije. Ovaj čovek me poznaje iz nekog razloga. Ko zna koliko dugo je bio u mom životu, a ne mogu da se setim. Pitam se zašto.

Svakog jutra se budim i dolazim do spoznaje da sam još uvek ovde. Da me on nikada ne napušta, barem ne psihički. Bez obzira na to da li želim da budem to ili ne, ja sam vezana za njega. Nisam pokušala da pobegnem od... zauvek. Ne mogu da se setim poslednjeg puta. Ne znam čak ni da li želim da odem ili ne. Moje telo je bilo zavezano lancima i uzimano iznova i iznova. Um mi se sve više udaljavao. Što više vremena provodim sa njim sve se manje vidim kako da budem sama.

Uskoro, osedam da de mi aniksioznost nestati.

Mislila sam da mogu da se borim, da mogu da sprečim da se to dogodi, ali je ved prekasno. Oduvek je bilo prekasno. Kao što je on rekao, oduvek sam bila njegova.

Nema razlike između sada i tada. Vreme više ne postoji. Samo smo on i ja, njegova soba, moje telo, njegova glad, zadovoljavanje njega. Svaka nagrada sadrži manje bola, tako da se trudim da budem ono što on želi. Dobra devojka. Njegova ~ 194 ~

Kraljevstvo snova mala drolja. Sve više i više postajem ono što sam u njegovim mislima. Ne mogu da se setim ko sam bila pre njega.

Ne je postalo da, sve dok više nisam znala za razliku. Njegova pravila su zakon. Nije mi dozvoljeno da izađem napolje. Smrt de me pratiti ako ne budem poslušna, znam to. Videla sam je bezbroj puta. Želim da živim. Međutim, nisam sigurna kako da živim bez njega.

X gleda televiziju u iščekivanju, prstima grebajudi stolicu. Dok sam sela na njegovo krilo i smestila glavu u udubinu njegovog vrata, osetila sam se praznim.

Obuzeta krivicom. Nisam čak ni u ovom svetu. Sa njegovim rukama oko mog struka i golog tela zapetljanog sa njegovim, ništa nisam osetila. Samo sam ja tu.

Kada se na televiziji pojavila druga emisija, iskra čoveka je sve što je potrebno da mi zapali melanhoniju u mom srcu. Veliki bradati čovek sa krvavim očima se pojavio na slici, neko po imenu Al John. Voditelj je rekao da je ovaj čovek pogođen u stopalo i da je napadnut nožem i da je poliven nekom kiselinom. Činjenica da je ovaj čovek mučen me nije šokirala. Niti činjenica da je te nodi kad je ubijen X izašao i vratio se krvavih ruku. Šokirala me je činjenica da osedam da poznajem ovog čoveka.

Njegovo lice donosi mi sedanje kako moj otac priča sa nekim poput njega, daje mu instrukcije za neki posao. Sedanja samo trepere, ali su dovoljna da znam da sam u pravu. Sedam se tog čoveka. I sada je on mrtav. Ovo mora da je X uradio.

X ****

Petak, 20. oktobar 1995.

Otac je krivi za sve. Sve što mogu da čujem je kako viče na nju zašto je to morala da uradi, zašto mora da mi bude prijatelj, zašto sam bio okolo. Roditelji su ~ 195 ~

Kraljevstvo snova me držali udaljenim od nje i njenog oca otkad se dogodila nesreda sa njenom majkom. Čak i tokom njene sahrane nisu mu dozvolili da pričam sa bilo kime.

Stajao sam u senci, gledao je, čekao na priliku da konačno opet progovorim sa njom. Niko to nede dozvoliti ali moram da pokušam. Ona mi je prijatelj.

****

Sreda, 25. oktobar 1995.

Ja sam u hodniku, čekam Oca da dođe i priča sa mnom. Majka mi je rekla da budem ovde dok ne završe njihov razgovor. Naravno, pričaju o meni. Uradio sam nešto loše; otišao sam da je proverim.

Kada je otac izašao iz sobe, srce mi je zastalo u grlu. „Nemoj više nikada da si pričao sa njom, da li si me razumeo?“ Rekao je otac i stisnuo me tako jako za bradu da me je zabolelo. „Da.“ „Nedeš pričati sa njom, nedeš je čak ni pogledati, da li si razumeo?“ „Da oče.“ Gurnuo me je i ruke obrisao od odedu. „Ti si sramota za ovu porodicu. Imaš li ideju šta si učinio?“ „To je bila nezgoda.“ Njegova šaka se spustila na moje lice pre nego što sam uopšte shvatio.

Obrazi su me zapekli i utrnuli su. Stavio sam ruku na obraz, kao da de me to zaštititi. „Vreme je da naučiš zašto si ovde, ko si ti, i šta deš raditi.“ Namrštio sam se. „Kako to misliš?“

~ 196 ~

Kraljevstvo snova „Naučideš da kontrolišeš sebe i druge. Životi su u dlanovima naših ruku i mi moramo da odlučimo ko zaslužuje da živi a ko zaslužije da umre.“ Kleknuo je i zgrabio me tako jako za ramena da me je uplašio. Suzio je oči i rekao. „Nezgode ne postoje. Na greškama se uči. Pođi sa mnom.“ Uvatio me je za ruku i poveo niz hodnik do sobe u kojoj nikada ranije nisam bio. Vrata su se otvorila i od tame iz sobe sam se naježio. Dugačke stepenice je sve što je vidljivo. Nemam pojma šta se nalazi na dnu, osim što sam često viđao roditelje kako prolaze kroz ova vrata.

Nikad me nisu pozvali da im se pridružim, sve do sada.

Otac me je pogurao dole. „Videdeš šta tvoja porodica radi za život, i naučideš isto.“

****

Petak, 11. april 1997.

Otac mi je stavio pištolj u ruku. Tresao sam se od glave do pete kada je podigao ruku i uperio pištolj u čoveka na kolenima ispred mene. Pribijen je uza zid, ekserima proboden kroz dlanove. Video sam kako ih je zakucavao i čuo sam njegove krike dok je preklinjao za milost. Nede nadi nikakvu milost ovde. „Hajde...“ Otac me je gurkao napred.

Srce mi je zastalo u grlu kada sam prislonio pištolj na njegovu glavu. Prst mi se zadržao na hladnom metalu obarača. Video sam kako moji roditelji rade ovo bezbroj puta. Međutim, ovo je moj prvi put. Mogu li da oduzmem život? Da li sam sposoban za to? Imam samo devet godina. Znao sam da de dodi dan kada du morati da ubijem nekoga, ali nisam mislio da de to biti ovako brzo. „Ubij ga.“ Otac je prošaputao iza mene. „Znaš kako se to radi.“ Progutao sam knedlu i pogledao u čoveka sa suzama u očima. „Ne mogu.“ Otac se nagnuo iznad mene. „Da li znaš šta je ovaj čovek uradio?“ Odmahnuo sam glavom. ~ 197 ~

Kraljevstvo snova „Pretukao je svoju ženu na smrt i zatim upucao njegovo jedino dete zato što ne može da živi ni sa njim.“ Jebote. Čuo sam za razna sranja ranije, ali nikada ovako nešto. Mislim, otac mi je uvek govorio da su kažnjeni sa razlogom, ali obično je to bio glup razlog, poput krađe novca ili nepladanje kredita. Ne ovo. Ne, vedina ljudi za koje moji roditelji rade su još gori nego oni koje mučimo. Ali ovaj čovek... Vau. „Da li misliš da zaslužuje da živi?“ Pitao je moj Otac. „Ne.“ Promrmljao sam.

Otac je stavio ruku preko moje i obmotao prste oko mojih, tačno na obaraču.

Zatvorio sam oči. „Mi se ne bavimo milošdu dečače, samo smrdu.“ Rekao je. Zatim je stisnuo tako jaku ruku da nisam mogao da sprečim obarač da okine.

****

Četvrtak, 26. novembar 1998.

Ne mogu da prestanem da idem do njene kude i da je gledam iz daljine. Čak iako ne smem, želim da je vidim. Nedostaje mi igranje sa njom. Izgleda tako sredna, čak i nakon onoga što se dogodilo. Uvek se brzo iskrade u dvoriše i igra sa imaginarnim prijateljima. Ponekad poželim da budem nevidljiv kako bih opet mogao da se igram sa njom. Nedostaju mi vremena kada je sve bilo jednostavno.

Još nevino.

Ona je mlađa od mene, tako mlada da se verovatno nede sedati dana koji je sve promenio.

Ne radimo više za njenog oca. Nakon sahranje, nikada se nismo vratili do njene kude. Pitam se da li je zbog toga što se desilo sa njenom majkom.

Iznenada, neko me je zgrabio za vrat i povukao unazad. Vrištao sam i cvileo kada sam glavom pao na asflat. Pre nego što sam imao priliku da vidim svog ~ 198 ~

Kraljevstvo snova napadača, vreda je stavljena preko moje glave. Vrištao sam, ali mi je neko začepio usta rukom dok me je vukao. „Začepi.“ Rekao je. Glas je zvučao poznato.

Bačen sam na nešto meko, ali ne osedam bol. Sledio je udarac u lice. Zub mi je ispao iz usta, ukus krvi se pojavio na jeziku. Ne mogu da se borim sa napadačima dok me guše i udaraju. Mnogo su jači od mene. Kada su me dva puta udarili u stomak suze su mi krenule. Osedam kao da di da povratim, ali iznenada vreda je skinuta sa moje glave.

Svetlost lampe iznad mene me je zaslepela. Nekoliko puta sam trepnuo i prepoznao auto u kojem se nalazim, koji se udaljava od njene kude. „Morao si opet da odeš i da je posetiš, a? Rekao sam ti šta de se dogoditi.

Slededeg puta nedu biti toliko milosrdan.“ Rekao je moj otac.

****

Sreda, 16 april 2003.

Krici su ispunili hodnik. Oduševili su me do srži. Ne mogu da izbrojim koliko puta sam mučio nekoga. Juče je bio dan za dranje kože, a dan pre toga je bio za brutalno premladivanje. Šta se desilo pre toga mi je sve u izmaglici. Kao i da želim da se sedam stvari koje sam radio ljudima. Postao sam imun na zvuke. Dođavola, čak sam i počeo da ih volim. Svakog puta kada nekoga dobro premlatim, roditelji mi daju više novca i više privilegija, što je dodatni plus. To, a i ne kažnjavaju me više zbog pravljenja grešaka.

Navikao sam da se igram sa ljudima. Oni nisu ništa više od igračke sa kojom se igraš i koristiš je dok ne završiš sa njom. Roditelji su mi dozvolili da obavljam prljavi posao dok oni svradaju s vremena na vreme da ispitaju moje žrtve.

Obožavam da vidim pogled na njohovim licima kada ne znaju da odgovore mojim roditeljima i kada znaju šta im sledi. Ja.

~ 199 ~

Kraljevstvo snova Modni. To je ono što sam ja. Kontrolišem njihov bol. Kontrolišem čak i njihovu slobodu. Mogu da im olakšam, da ih pustim da odu ako to izaberem.

Osim, što to nedu da uradim. Naša porodica živi od tih stvari. Živim jer radim te stvari, a ja cenim svoj život. Biti ubijen ili ne biti ubijen.

Dok krv moje žrtve prska po zidovima, vidim damu sa tamno smeđom kosom kako opet pada niz stepenice. Ovo mi se iznova i iznova ponavlja u mislima. Svaki put vidim i nju takođe. Devojku koja označava nevinost. Devojku koju više ne smem da vidim, zato što ako to uradim, doživedu sudbinu goru od smrti.

Kada sam bio mlađi verovao sam u ljubav i sredne krajeve. Kakva gomila sranja. To ne postoji.

****

Utorak, 6. septembar 2013., 21:25

Svi de platiti zbog toga što su učinili. Od same pomisli na to, dlake iza vrata mi se nakostreše. Gledam u USB sa videom. Znam da je ovo jedini način. Život mu nede biti ništa drugo od pakla nakon ovoga. Nastavidu da ga bombardujem sa sranjima na koje nije pripremljen sve dok me ne bude preklinjao da mu oduzmem život. Stavio sam USB u kovertu i pažljivo je zalepio pre nego što je pošaljem. Kada sam odložio kovertu, preplavilo me je uzbuđenje. Ved mogu da zamislim izraz na njegovom licu kada vidi šta sam uradio sa njom.

Duboko sam udahnuo i izašao iz pošte. Dan je prelep. Savršen za uništavanje mnogo života. Odveo sam Jay u grad koji je mnogo volela, ali je izbrisan iz njenog sedanja. Prošlo je mnogo vremena otkako sam video Atlantu, ali se i dalje sedam svakog doška. Ovo je mesto gde je naša istorija napravljena. Kad bi samo znala koliko je opasno da budemo ovde.

Imam samo par prijatelja kojima mogu iskreno da verujem. Moradu da se oslonim na njih da obave moj prljavi posao i da pripaze na Jay kada budem odsutan, poput sada. Ne da je to potrebno. Ona je navikla da me prati i da me poštuje, i izgleda da manje razmišlja o bekstvu. Promenila se na bolje. To jest, za ~ 200 ~

Kraljevstvo snova mene. S vremena na vreme, mali glas u mojoj glavi se pita kako se ona oseda u vezi svega ovoga. Brzo se promenila na bolje.

Ušao sam u auto i odvezao se do četvrti sa prostitukama. Znam gde da ih pronađem, bio sam tamo mnogo puta ranije, ili da ubijem njihove makroe ili njih.

Ili oboje. Nije bitno sve dok sam bio pladen.

Kada sam pronašao odgovarajudu kurvu spustio sam prozor i signalizirao joj da priđe. „Hej, lepi.“ Prilazila mi je žena sa dugom plavom kosom u šorcu i štiklama.

Kada je videla ko sam ja u stvari, unakaženo, ružno čudovište, trgnula se. „Pa... šta tražiš?“ Pitala je. „Nisam zainteresovan.“ Prevrnula je očima i uzdahnula. „Koji kurac onda tražiš ovde?“ „Platidu ti deset puta više od onoga što nudiš ovde.“ Raširila je oči i zatvorila usta. Odlično. Hteo sam da joj raznesem vilicu zbog načina na koji je pričala sa mnom. „Slušam.“ Rekla je. „Odlično. Upadaj. Pričademo o detaljima dok vozim.“ Kada je ušla unutra, zapalio sam cigaretu. „Ime.“ „Natasha. Znaš, možeš da pitaš.“ Zavrtela je glavom od uznemirenosti. „Pa, kako se ti zoveš?“ Pitala je. „X.“ „Šta? Samo X?“ Nacerila se.

U sekundi sam podigao pištolj i uperio ga u nju. Zacvilela je, ali sam joj stavio ruku preko usta. „Slušaj i živedeš. Nemoj i umredeš. Jednostavno. Razumela?“

~ 201 ~

Kraljevstvo snova Mahnito je klimnula glavom dok sam sklanjao ruku sa njenih usta. Odmah sam proverio da li je auto zaključan, kako ne bi mogla da izađe. „Sada, radideš za mene, ali moradeš da uradiš tačno kako ti ja kažem.“ „Zbog kog đavola bi ja radila za tebe?“ Viknula je. „Zato što ceniš svoj život i novac, a zaradideš oboje.“ Namrštila se uzdišudi. „Kako god. Pređi na stvar.“ „Postoji jedan čovek. Želim da se jebeš sa njim.“ Počela je da izvlači neke resice iz njenog šorca. „To je sve?“ „Ne.“ Sačekao sam sve dok me nije pogledala. Kada je to uradila, izvadio sam papirid sa njegovom tačnom adresom i gde de biti u koje vreme. „Bideš tamo da ga zavedeš u ovo vreme i na tom mestu. On de biti tamo, a ti ga nedeš pustiti da ode sve dok se ne budete jebali.“ „Uhhh...“ Rekla je, opet se mrštedi. „Uveri se da vas neko vidi.“ „U redu... da li je ovo neka vrsta orgije? Ja nisam...“ „Uradideš to ako mariš za svoj život.“ Podigao sam pištolj više. „Sada slušaj.

Kada završiš sa njim, odmah deš me izvestiti.“ Uzeo sam mobilni koji ne može da se prati iz mog džepa i bacio ga u njeno krilo. „Nazovi me i sastademo se.“ „A onda šta? Da li deš me isplatiiti ili du morati još neka sranja da obavim? Da li ti izgledam kao jebeni biznismen?“ „Začepi!“ Rekao sam, prislanjajudi pištolj o njenu glavu. „Ok, ok!“ Zacvilela je. „Uradideš ovo, razumeš?“ „Da, uradidu.“ Rekla je. „Sada, ovo je veoma važno, tako da to zapamtiš. Ako neko bude pričao s tobom, reci im da te je zlostavljao i pretukao.“ Rastvorila je usta. „Šta?“ ~ 202 ~

Kraljevstvo snova „Ne iskušavaj me da povučem obarač.“ „Da li me zajebavaš?“ „Ne, ako želiš tvoju zaradu i tvoj život, uradideš kako sam ti rekao.“ „U redu. Kako god. Ali to de biti deset puta skuplje.“ „Dogovoreno. Jebi ga. Reci ljudima da je koristio silu. Nazovi me. Sastademo se. Razumela?“ „Da gospodine.“ Rekla je i salutirala mi uz kikot.

Mrzim, jebeno mrzim da čujem tu reč iz njenih usta. Kao da je pogazila po mojim rečima koje sam naredio. Sa Jay je drugačije. Ona mi dobrovoljno daje poštovanje, jer zna da sam u pravu. Ona zna da du uzeti ono što trebam i da du joj dati ono za čim žudi. Zna da mi duguje.

Ali ova žena... igra se sa vatrom. Skoro sam izgubio strpljenje da joj ne raznesem mozak upravo sada, samo da sad ne trebam samodopadnu, zamenljivu i beznačajnu ženu. Ona odgovara tom profilu.

~ 203 ~

„Napuštanje ne znači odustajanje ved samo prihvatanje da se neke stvari ne mogu obaviti.“ – Autor nepoznat Poglavlje 20 Jay Subota, 14. septembar 2013., 22:52

Njegovi prsti su obmotali moju butinu, stiskajudi je kao da je primio injekciju adrenalina. Tamo, ispod njegove ruke, je crveni ožiljak od pljeskanja prošle nodi.

Nije bilo oštro i bolno. Nije bila kazna. To je bilo grešno zadovoljstvo. Pre nego što me jebao, trebao je da vidi da sam njegova, da vidi njegova obeležja na meni.

Moja crvena koža ga oduševljava. Njegov osmeh znači da du dobiti nagradu. Ovih dana, svršavanje je jedino opuštanje koje imam. On mi daruje taj poklon za njegovo zadovoljavanje. Ovaj način opuštanja je sve što mi je ostalo... sve du uraditi za to. Priznajem, postala sam kurva na njegove komande. Ne marim za to.

Poput sada, dok sam u njegovom automobilu, puštam ga da me oseti. Ne znam gde idemo i nije me briga. Sve što je važno je da su moj život i telo u njegovim rukama, i da je jedini izlaz i svega ovoga da se potpuno isključim.

Ved mogu da osetim kako mi srce sve dublje i dublje upada u njegovu zamku. Čeznem za ljubavnim dodirom, žudim za njegovom pažnjom zato što je on jedini koji može to da mi pruži. Pripitomio me je. To je sve ono protiv čega sam bila, a ipak, dopustila sam da se to dogodi. Moje telo je njegovo. Moja duša je njegova.

Moj um... i moje srce de uskoro krenuti za telom i dušom. Niko ne preživljava bez ljubavi, a on je jedini koji mi je dobrovoljno nudi. On me uzima i poljupcima odnosi strah od mene, drži me u naručju i govori mi da sam njegova, pruža mi sigurnost. Kako da ne kažem da? ~ 204 ~

Kraljevstvo snova Zadrhtala sam kada su njegovi prsti napustili moje krilo. Koža mi je ostala hladna i željna njegovog dodira. Auto je usporio i X se parkirao na obližnji parking pored neke televizijske stanice. Isključio je auto i čekao. Pogledala sam u njega i videla kako petlja nešto sa kravatom i škrgude zubima. Čeka da se nešto dogodi.

Vrata zgrade su se otvorila i izašla je neka žena sa previsokim štiklama i prekratki šorcem. Njen konjski rep se klatio dok je silazila niz stepenice i gledala na parking.

X-ove obrve su se skupile dok je pročišdavao grlo i otključao brave na vratima. Srce mi je poskočilo na mogudu slobodu. Brava je otključana. Mogu da otvorim vrata, iskočim iz auta i da potrčim za svoj život. Mogu da uradim to upravo sada, dok je on još uvek ometen ženom koja se krede ka uličici pored zgrade.

Noge su mi se tresle a stopala su utrnula. Nekako sam znala da nedu biti sposobna da odletim. Bez obzira koliko puta pokušavala da pobegnem, X de me uvek uhvatiti. Ili de me ubiti pre nego što uspem da pobegnem. A ako ikako uspem nekim čudom da pobegnem, organizacija koja juri moju glavu me nikada nede ostaviti na miru.

Osuđena sam da ostatak svog života provedem sa X-om. Moj mozak stalno misli o begu što me dovodi do granice zato što ne mogu da uradim ništa povodom toga. Stalno me podseda da nemam svoju slobodu, a ja ne želim podsetnik za to.

Samo želim da živim u trenutku i da uzmem sve što mi se pruža. To je sve što du da uradim. Da. Nema više razmišljanja. Nema više verovanja. Nema više bola.

Samo du biti ja.

Na kratko je X pogledao u mene, naglašavajudi činjenicu da sam ja sa njim.

Otvorio je vrata, izašao i otišao do suvozačkog mesta kako bi i meni otvorio vrata.

Ispružio je ruku i pogledao u mene sa samozadovoljnim osmehom na licu. Kao da može da vidi šta se odvija u mojim mislima.

Uzela sam njegovu svilenu glatku ruku. Rukavice koje nosi su udobne.

Iskoračila sam iz auta i namestila svoju usku crnu haljinu. Ponekad sam još uvek zadivljena time kako izgledam u ovoj haljini.

Izgledam kao dama sa stilom, čak iako sam daleko od dame. X je kupio svu moju odedu i on odlučuje šta du da nosim i kada. Iznenadilo me je kada je želeo da

~ 205 ~

Kraljevstvo snova me vidi u ovome. U spavadoj sobi ja sam njegova drolja u oskudnoj odedi, ali kada me izvodi napolje, izgledam kao glamurna devojka.

X mi čak i priča koju šminku da nanesem i kako on želi da izgleda. Dajem sve od sebe kako bih ga usredila, zato što to znači manje problema za mene. Osim, što kada pogledam sebe u ogledalu, ne mogu da odolim a da ne potražim obeležja koja je ostavio na meni. Kada ih pogledam podsedaju me na snagu i volju da opstanem. Kada ih osetim podsete me na to da šminka nede pokriti ono što se krije ispod ove prljavštine.

Dok je X obavio ruku oko mog struka i privukao me uza sebe dok smo hodali preko parkinga, ja sam se uživela u ulogu koju je izabrao za mene. Pogledala sam dole dok me je vodio, od njegove tople ruke sam osetila neke čudne emocije.

Nedu dozvoliti sebi da ih osetim, tako da sam pogledala u pištolj, u metal koji odlučuje u kom smeru de se kretati moj život. „Ti si moja dragocena mala drolja, znaš to?“ X je mrmljao dok smo išli ka uličici. „Da gospodine, znam da jesam.“ Rukom je skliznuo do dupeta i nežno ga stisnuo. „Odlično. Zapamti to.

Večeras du uraditi nešto što nedeš razumeti, ali želim da gledaš to i hodu da zapamtiš sve što budeš videla.“ Pluda su mi se stegla. Haljina je odjednom postala preuska. Nisam mogla lepo da dišem. „Šta deš da uradiš?“ Pitala sam. „Nešto što mora biti urađeno.“ Pogledala sam u čudovište koje je opet postajao. U njegovim očima se ocrtavala agonija, pogled koji sam prezirala. Pogled kojem sam morala da se naklonim. Dve suprotstavljanje emocije, dva konfliktna bida u jednom telu. To je isti pogled koji koristi kada me iznova i iznova pljeska sve dok se njegova ruka ne ocrta na mojoj koži. To je isti pogled koji mi govori da me poseduje. To je pogled koji me plaši i uznemirava. Taj pogled nije za mene.

Taj pogled je za nju.

Počela sam ubrzano da dišem dok smo prilazili ženi u uličici. Stresla se od hladnode i odmerila me od glave do pete. ~ 206 ~

Kraljevstvo snova „Ko je to?“ Pitala je, pokazujudi na mene. „Nije tvoja stvar. Da li si uradila ono što sam ti rekao?“ Pitao je X. Glas mu je bio grub i zapovednički. „Oh, jebala sam ga, ok. I otišla sam pravo do tvog kontakta da mu kažem novosti.“ „Odlično.“ X se okrenuo ka meni. Naježila sam se od njegovog ubistvenog izraza lica. „Stani tamo. Ne radi ništa dok ti ja ne kažem.“ Zapovedio je.

Zatim se okrenuo ka ženi... i udario je u lice.

Usta su mi se rastvorila u šoku. Pokrila sam ih rukom kako bih sprečila vrisak da izađe. Žena se trgnula i pokušala da mu uzvrati, ali ju je uhvatio za zglob i pribio je uza zid. „Koji kurac je bio ovo?“ Viknula je. „Rekao sam ti da izgleda grubo. Ne izgledaš mi dovoljno izgrebana.“ „Jebi se. Otišla sam do novina i rekla im da sam silovana. Rekao si da je to dovoljno.“ „Ne dovoljno dobro. Tvoja priča je možda ubedljiva, ali tvoj izgled nije.

Nekoliko modrica možda bi moglo da funkcioniše.“ „X? Šta to radiš?“ Vikala sam.

Odmaknuo se od žene i duboko udahnuo. Zatim je izvadio pištolj i uperio ga u nju.

Vrisnula je i pokušala da pobegne, ali pre nego što je dobila priliku za to, metak se ved našao u njenoj lobanji. Pala je na pod, mrtva.

U šoku sam gledala u scenu ispred mene. Suza je skliznula niz moj obraz.

Upravo je ubio neku nepoznatu ženu tačno ispred mene. Njen život je okončan samo tako. Kao da je bio njegov sve vreme. Kao da sa svakim može da se igra kako on hode. „Ja... ja...“ Mucala sam. Nisam znala šta da kažem. Ne mogu da verujem svojim očima.

~ 207 ~

Kraljevstvo snova X se okrenuo ka meni. U panici, počela sam da se kredem po uličici, što dalje od njega, ali on je stalno išao za mnom.

U tami, njegov ožiljak je postao još više jasniji od mesečine koja je sijala tačno iznad nas. On je zaista čudovište. „Zašto?“ Promucala sam. „Zašto ih stalno ubijaš?“ „Morala je da umre.“ „Ali uradila je nešto za tebe. Obedao si joj nešto, zar ne? Nikad to ne bi uradila da je znala da de ovo biti ishod.“ „Jesam, osim što nisam nameravao da platim kurvi kada ne uradi svoj posao.

Njen posao je bio da učini da izgleda kao da je bila prisiljena. Nije to uradila, tako da sam morao da preuzmem taj deo na sebe.“ „I ubio si je zbog toga?“ „Morala je da umre.“ Njegov glas je bio mračan dok mi je prilazio. Kada sam leđima udarila u zid, uspaničila sam se. U zamci sam.

Vrisnula sam kada mi je prišao i uhvatio me za ruku. Stavio mi je ruku preko usta. Borila sam se sa njim svom snagom, ali bez koristi; mnogo je jači od mene.

Suze su mi potekle kada sam shvatila da me je doveo ovde kako bih posvedočila njenoj smrti. Da vidim mod koju ima nad ljudima i da mi preti time. „Smiri. Se.“ Zapovedio je.

Dok me je držao u naručju, uvrtala sam se sve dok nisam bila leđima okrenuta njemu i licem suočena sa zidom. Povukao me je unazad za ruke i pojačao stisak oko mojih zglobova. Nagnuo se i prošaputao mi u uvo. „Moralo je to da se dogodi. Pokušavam da te zaštitim.“ Držao me je tako čvrsto da sam jedva disala.

To, ili je adrenalin kolao mojim venama. „Želim te. Samo tebe želim i učinidu sve kako bih te zaštitio od njih – od ljudi koji žele tvoju glavu. Sada... da li deš biti tiha ili du morati sam da proradim na tome?“ Progutala sam knedlu i klimnula glavom, prisiljavajudi sebe da oteram iz svog uma slike žene koja je ubijena.

Kada je X sklonio ruku sa mojih usta, promrmljala sam. „Ubio si je... svakoga si ubio.“ ~ 208 ~

Kraljevstvo snova „Ona je bila slabid.“ „Jebeš slabida; ona je mogla da održi njeno obedanje! Ti nisi!“ Šutnula sam ga otpozadi pokušavajudi da se oslobodim njegovog stiska, ali bezuspešno. „Slušaj me mala ptičice. Rekao sam joj da se jebe sa nekim koji je bacio metu na tvoja leđa, kako bih mogao da ga ucenjujem. Nameravam da mu život učinim jadnim, tako da kada završim sa njim, preklinjade me da mu okončam život. Nedu nikom dozvoliti da stoji na putu moje osvete ili da me spreči da te imam celu za sebe.“ Gurnuo me je uza zid, držedi me tamo sa samo jednom rukom. „Ja nisam dobar momak. Mislim da sam ti to rekao mnogo puta ranije. Koristim ljude dok mi ne budu više od koristi, a onda ih se otarasim. Ona više nije bila od koristi.“ Rukom je skliznuo ispred mog tela, a zatim se zavukao ispod haljine. „Korisni... kao kučidi pod tvojom komandom.“ Promrmljala sam dok su se Xove pantalone napele i kada sam osetila njegovu erekciju na leđima. „Tačno. Uradi kako ti kažem i živedeš. Budi korisna i živedeš.“ „Da li sam još korisna?“ Pitala sam.

X-ovi prsti su skliznuli na moje dupe. „Sve dok mi daješ ono što želim...“ Promrmljao je grickajudi mi uvo. „Ti si moja mala ptičice da te koristim kako ja to vidim prigodno i hodu da mi sve daš. Držadu te sigurnom sve dok mi dobrovoljno daješ šta god da je potrebno za moje zadovoljstvo.“ Kada je rukom skliznuo do unutrašnje strane mojih butina skupila sam noge, ali nema koristi od toga. Ved se topim od njegovog dodira. Zadržao se na mojoj goloj pičkici, podsedajudi me zašto je naredio da ne nosim gadice. Silom je raširio moje noge i prstom skliznuo u moje nabore. „Da li je ovo moja pičkica?“ Pitao je ližudi me za vrat.

Klimnula sam. „Da gospodine.“ Stavio je prst u moju pičkicu. Ostala sam bez daha. Uvrtao ga je od čega sam još više ovlažila. Mogu redi da zna kakav efekat ovo ima na mene. Nacerio se na mom vratu. „Ved mokra i spremna da primi moj kurac. Tako voljna...“ Njegovi prsti su spretni i vešti dok mi stiska klitoris, ostali prsti su blizu mog ulaza. Drhtim u njegovom naručju dok me brzo trlja. Stisak na zglobu je grub i bolan, i ved mogu da zamislim crveno obeležje. Bol mi pojačava užitak dok nastavlja da se igra sa mnom. U pravu je. Ja sam drolja. Rekla sam sebi da ne ~ 209 ~

Kraljevstvo snova trebam ovo, ali ipak trebam. Trebam njega kako bih živela. Trebam ga kako bih se osetila živom. On čini da sve osetim. „Vidiš kakva si ti mala drolja?“ Rekao je. „Nemoj da poričeš to. Obožavaj to.

Pokazadu ti kako znači kada nekome pripadaš. Sada svrši.“ Orgazam se pojavio niotkuda, odgovarajudi na njegov glas i dodir. Prošao je kroz mene i zapalio vatru u mom telu. Same njegove komande su dovoljne da me pokrenu. Nastavio je da se igra sa mojim klitorisem, uvrtao ga, čak i dok sam svršavala. Telo mi je vibriralo od njegovog dodira. Ne mogu ga dobiti dovoljno. I dalje želim više, i dalje žudim za njegovom pažnjom. On nastavlja da mi to nudi. Sa njegovom rukom na mojoj pičkici daje mi potpuni užitak.

Ponovo sam na ivici kada je prekinuo kontakt i ostavio me da izvisim, zadihana. Pogledala sam preko ramena. Zvuk njegove kravate kako se odvezuje šalje mi drhtavicu niz kičmu.

Oblizao je usne. „Ruke iza leđa mala ptičice. Nemoj da me ne poslušaš.“ Držala sam ruke spojenim dok ih je vezivao. „Dobre devojke se ne bore. Loše devojke se vezuju.“ Rekao je ljubedi me u rame. Poljubac se pretvorio u ujed.

Vrisnula sam od bola.

Stavio je prst u moja usta i rekao. „Sisaj ga droljo. Pokaži mi koliko si voljna da mi sve daš.“ Peckalo je kada je sklonio usta sa mog ramena. Um se poigravao sa mnom, govorio mi je da ga ujedem za prst, ali sam znala da du umreti ako to uradim. Želja za životom je jača od želje za borbom.

Mogu da osetim sebe dok je uvrtao prst u mojim ustima. Zastenjao je kada je rukom skliznuo do mog dupeta i podigao mi haljinu. Potpuno sam izložena sad, i kada sam čula kako se rajfešlus otvara, znam šta de uslediti. „Ova mala drolja želi kurac? Dobide kurac.“ Rekao je. Glavidem je zadirkivao moj ulaz i šetao se od dupeta do pičkice. Uzdisala sam od tog zadirkivanja, osedala sam se mučenom i seksualno i psihički. Zgrabio je kravatu i potpuno me ispunio.

Vazduh je napustio moja usta dok se nabijao u mene, pribijajudi me uza zid. „Sviđa ti se ovaj kurac?“ Promumlao je dok mu se disanje ubrzalo i izgledao kao kod bika koji se sprema na borbu. Klimanje nije dovoljno. Zgrabio me je za kosu i čvrsto tresnuo glavom od zid. „Reci!“ Zarežao je. ~ 210 ~

Kraljevstvo snova „Sviđa mi se tvoj kurac gospodine.“ „Nije. Dovoljno. Dobro.“ Rekao je dok me je jače povlačio za kosu i još grublje jebao. „Želim tvoj kurac gospodine. Obožavam ga.“ Rekla sam, širedi noge kako bih ga odobrovoljila više. „Da, znam da ga želiš ti prljava kurvo.“ Izvukao je kurac. Čula sam zvuk njegovog kaiša kako izlazi iz rupica. O ne. „O da.“ Prošaputao je smejudi se.

Da li sam to rekla naglas?

Pre nego što sam imala priliku da odgovorim, obmotao je kaiš oko mog vrata i stegnuo ga. Sa vrhovima prstiju gurkao me je ka dole sve dok sam jedva stajala uspravno. „Zadrži tu poziciju.“ Uvrtao je kaiš sve do slobodnog kraja u njegovim rukama, a zatim se nabio u mene. mogu da osetim svaki delid pirsinga na njegovom kurcu dok se nabijao u mene. jedva mogu da dišem dok me jebe otpozadi, koristedi kaiš kao neki povodac. Osedam se poput životinje, a opet ovo jebanje me izluđuje. Izluđuje do blaženstva. To isključuje svaki deo stida, emocija, kajanja, bola u mom telu i samo mi dozvoljava da osetim ono što se upravo sada dešava. On prisvaja moje telo iznova i iznova.

Njegov kurac je krut i gura ga sve dublje u mene dok jače povlači kaiš. To je jedino što me zadržava da ne padnem napred, a verujem da on nede dozvoliti da padnem. Želi me u ovoj poziciji, da budem drolja koju on želi. Polako, ali sigurno se kredem u tom smeru.

Pičkica mi pulsira oko njega, žudi za što više njega dok sam ja na ivici ekstaze.

Tako očajno želim da svršim, ali znam da ako to uradim da du možda biti kažnjena.

Ali ne mogu da poreknem da me njegov kurac čini ludom od požude, da gubim kontrolu nad svojim orgazmima. Da nemam pravo glasa u tome da li du svršiti ili ne. „Da li opet želiš da svršiš, a?“ Njegov glas je zamagljen i mračan. „Da li ova mala drolja tako očajno želi da svrši?“

~ 211 ~

Kraljevstvo snova „Da gospodine, molim Vas... mogu li da svršim?“ Rekla sam. Tako jako je povukao kaiš da sam se skoro zadavila. „Ne.“ Zarežala sam od frustracije dok se još jednom nabio u mene. Teško je da se suzdržim kada se njegov kurac stalno nabija u mene. Mogu sve da osetim: njegov topli dah na mojoj koži dok mi ostavlja male ujede svuda po ramenu, način na koji stenje i diše kao ludak od požude. „Želiš moju spermu ti prljava kurvo?“ „Da, molim te.“ Rekla sam, uzimajudi dubok dah kako bih zadržala svoj mir.

Cimnuo je kaiš i pljesnuo me po dupetu, od čega sam vrisnula. „Glasnije.“ „Želim tvoju spermu gospodine.“ „Preklinji za nju.“ „Molim te, daj mi tvoju spermu.“ Dok sam stenjala i cvilela od njegovih nabijanja eksplodirao je u meni. Svršio je glasno dok me je ispunjavao njegovom toplinom. „Sada svrši.“ Zarežao je.

Komanda me je prevela preko granice. Eksplozija je prošla kroz moje telo, pulsirala sam od potrebe dok sam svršavala zajedno sa njim. Pičkica mi je bila topla i zadovoljna. Kada je završio, pljesnuo me je po dupetu, ostavljajudi bolni otisak.

Iznenada, izvukao je kurac iz mene i okrenuo me. „Dole. Na kolena.“ Komanda je sve što je dovoljno da me spusti na kolena. Slaba sam. Voljna.

Ponuđena na tacni. Tako ni nalik staroj meni.

Sa kaišom još uvek u njegovim rukama, počeo je da se trlja. Drkao se tačno ispred mene, gledajudi u mene sa stisnutim zubima, kao da još odlučuje da li da me opet jebe ili da me odjebe.

Odmahnuo je glavom i prešao rukom niz kurac a zatim me ošamario njime. „Posisaj ga skroz.“ Rekao je, povlačedi kaiš kako bi me privukao bliže. „Sisaj ga dok ne bude čist.“ ~ 212 ~

Kraljevstvo snova Nagnula sam se napred, ali me je jako povukao na kurac. Čak iako je polu tvrd, i dalje se gušim od njega. Sisala sam, lizala ga, i zavodila ga očima sve dok nije bio zadovoljen. Stisnuo je usne i zastenjao kada je izvukao kurac iz mojih usta kako bi ga proverio. „Dobra devojčica! Ispolirala si ga.“ Uhvatio me je za bradu i povukao me kako bih ustala. Plitko sam udisala dok je skidao kaiš sa mene. Iznenada, nagnuo se kako bi mi poljubio usne. Iznenađena sam njegovim prisvajanjem mojih usta.

Jezikom je oblizivao moje usne. Osedam njegovu želju da me ima na svaki mogudi način, samo sa jednim poljupcem. Skoro da... Ne, to nije on. On nikada nede želeti moje srce.

Dok su njegove usne masirale moje, odvezivao mi je zglobove. Na moje iznenađenje skliznuo je rukom do moje pičkice i ubacio je unuta. Ostala sam bez daha kada je progovorio. „Želim da kaplješ dok hodaš do automobila. Neka moja sperma teče niz tvoje noge. Pokaži svetu da pripadaš meni.“

~ 213 ~

„Zaboravi prošlost. Samo bududnost može biti izmenjena.“ – Beleške od X. Poglavlje 21 Jay Subota, 14 septembar 2013., 01:32

Gubitak duše ima svoju cenu. Pozamašnu cenu. Razum.

Dve lopate, jedna rupa. Telo na dnu rupe.

Oblaci su se skupili, kapi kiše padaju dole. Natopljeni smo i hladni, ali i dalje nastavljamo. Uzela sam zemlju lopatom i bacila je na nju pokušavajudi da je ne gledam u oči. X je na levoj strani dok sam ja sa desne i radimo na tome da pokopamo ovo telo. Štikle su mi potonule u zemlju i haljina mi je isprljana.

Osedam se kao kriminalac. Ne, znam da jesam kriminalac. Ovo je tako jebeno pogrešno, ne mogu čak ni da počnem da opišem ovo, ali šta drugo mogu da uradim? X mi je pružio lopatu i rekao mi da mu pomognem. Ne mogu više da kažem ne. Davno sam izgubila tu reč, kada sam pokušavala da se borim sa njim.

Nema koristi. On me želi, a X uvek dobije ono što želi.

Nije važno šta ja radim. On uvek pobeđuje. Vrti me oko malog prsta, kao da sam lutka koja govori i šeta po njegovoj komandi. Najgori deo je da više ne marim za to. Prestala sam da marim.

Nede mi biti nimalo bolje ako budem marila. Ne postoji niko kome trebam, ili ko me traži ili se pita gde sam nestala. Jedino on brine za mene. On je jedini kojem stvarno trebam... koji me pazi na svoj opaki način. ~ 214 ~

Kraljevstvo snova Ponekad mislim da počinjem da ga trebam onoliko koliko ja njemu trebam.

Ali to je čudno. To što sam oko njega shvatila sam da je svet mnogo komplikovaniji nego što sam mislila. Da sam ja mnogo komplikovanija nego što sam mislila. Radim stvari koje nikada nisam ni zamislila da du uraditi. Pomažem mu da sakrije mrtvo telo, za ime Boga. Ne mogu biti sjebanija od toga.

Pitam se zašto on prolazi kroz sve ovo samo da bi uhvatio onoga ko stoji iza svega, ako je stvarno sve o tome da imam metu na glavi. X želi da oni osete patnju i bol. Njegov cilj je da ga osramoti, pogotovo sad sa ovom kurvom. Mora da postoji više od toga. Ne bi on to uradio samo za mene. „Zašto radiš ovo?“ Pitala sam dok sam zahvatala još zemlje.

Mrštedi se kratko me je pogledao ispod obrva. Zatim je glasno uzdahnuo i nastavio. „Čiji život želiš da uništiš?“ Opet sam pitala.

Bacio je lopatu na zemlju i obrisao ruke. „Nekoga ko nije uništio samo tvoj život, ved i moj takođe.“ Podigao je opet lopatu i potapšao zemlju na grobu. „I sada planiram da im isto uradim.“ Uništio njegov život? Da li priča o onome nakon što me je našao? Ili misli pre toga?

Jedan pogled na njega je sve što mi je dovoljno da znam o čemu se ovo radi.

Opet krije lice od mene. „Da li je ovo u vezi tvog ožiljka?“ Nežno sam pitala, pokušavajudi da ga ne razbesnim.

Bacio je lopatu i uspravio se, zadihan. „I to takođe.“ Oblizala sam usne, razmišljajudi kako du sledede redi. „Šta su ti uradili?“ Njegovo oko je skrenulo pogled dok je stopalima utapšavao zemlju na grobu. „Ne želiš da znaš.“ „Želim.“ Rekla sam, stojedi na mom terenu.

Pogledao je u mene, trenutak tišine je proleteo između nas. „Ti? Želiš da znaš nešto o meni?“ Nacerio se. ~ 215 ~

Kraljevstvo snova „Da li to tako čudno, da želim da upoznam onoga ko me je zarobio? Da znam kroz šta je prošao? Najmanje što može da mi da do znanja da nisam jedina koja je ovde povređena.“ „Da, pa da ga iskoristiš protiv mene. Znanje je mod.“ Progutala sam sve knedle koje su mi se stvorile u grlu i stomaku. Bože, zašto je uvek jedan korak ispred mene? Stisnula sam usne. „U redu. Ako ne želiš da mi kažeš, nemoj.“ Potapšala sam grob lopatom dok je X-ova lopata bačena daleko.

Trajala je tišina neko vreme dok nije otvorio usta. „U redu. Odlučio sam da du ti redi. Na kraju krajeva, ljubimac poput tebe bi trebalo da oseti potrebu da me zadovolji. Možda de ti biti lakše kada saznaš.“ „Kada saznam šta?“ „Da sam sve žrtvovao zbog tebe.“

****

X Utorak, 9. decembar 2008.

Suze su mi tekle niz lice dok sam se suočavao sa onim što čovek nikada ne bi trebao da se suoči. „Znaš li zašto moramo da uradimo ovo.“ Rekla je moja majka.

Uvrtao sam se u drvenoj stolici pokušavajudi da se oslobodim. Konopci su mi bili urezani u mesto, ali ne marim za to. Sama pogled na tu stvar tera me da ustanem i da pobegnem, bez obzira što sam zavezan, „Molim te Majko, zar ne postoji drugi način?“ Pitao sam. Nikad ne koristim reč 'molim te'. Sada du je sa zadovoljstvom koristiti. ~ 216 ~

Kraljevstvo snova „Ne.“ Zarežao je moj otac. „Rekli smo šta de da ti se dogodi ako prekršiš naša naređenja.“ Tama me okružuje, smešta se u moje srce. Prostor je osvetljen samo od pucketave vatre tačno ispred mene. Oči su mi prešle na moju majku i na ono što radi. Jeza mi se slila niz kičmu dok je gledam kako se igra sa vatrom kao da je to neka zabava ili igrica za nju. Zabava se završila odavno.

Progutao sam knedlu. „Ne zaslužujem to. Ne za ono što sam uradio.“ „To je tačno ono što zaslužuješ!“ Vikao je moj otac. „Zar ne vidiš?“ Uhvatio me je za bradu i prisilo me da ga pogledam. Stid i poniženje koje osedam se oslikavaju u njegovim očima. Shvatio sam da de se ovo stvarno dogoditi.

Javio se nagon da pobegnem.

Ustao sam sa sve stolicom i pokušao da pobegnem, ali me je otac uhvatio i ponovo spustio. „Ne! Ne možeš da uradiš ovo!“ Vrištao sam.

Držao me je dole za ramena i stao cipelama na moja stopala. Čelični pogled na njegovom licu nije ni nalik onima koje sam ikada video. „Znao si rizike. Rekao sam ti šta de se dogoditi ako nastaviš.“ „Nisam to bio ja!“ Vikao sam. „Nisam onaj koji je započeo.“ Otac je kleknuo ispred mene, suzio je oči. Video sam kako je majka džarala vatru, od tog pogleda sam hteo da povratim. „Nisi mogao da prestaneš da koristiš te oči na sve pogrešne razloge.“ „Koga briga? Ti si čudovište! Svi ste čudovišta!“ Vrištao sam. „Kako si mogao da uradiš ovo? Da li si ti normalan?“ Postavio sam pitanje, ali ved sam znao odgovor. Znao sam ga otkako sam se rodio u ovom sjebanom svetu. Moja porodica nikada nije i nikada nede biti normalna. Štetočine. Ološ. Đavoli na zemlji. Senke zaštitnici zlobnika i ubice nevinih. Mi smo svuda i nigde. Mi smo niko. Naši životi nisu važni.

Moj život nije važan. Čak ni njima.

~ 217 ~

Kraljevstvo snova “Prestani. Ovo je ono što se dešava. Kraj priče. Imao si izbor i protradio si ga.“ Rekao je moj otac. „Izbor? Malo sutra. Nema izbora između smrti i toga!“ Stisnuo sam zube.

Otac se nasmešio. To je odvratno. „Uvek postoji izbor.“ Ustao je otišao par koraka unazad. Majka je okrenula njenu glavu i podigla užareno gvožđe. Crveni sjaj se kretao u vazduhu.

Vrpoljio sam se i borio da se oslobodim, ali nema koristi. Pucketajudi prstima, otac je pozvao par ljudi da me drže mirnim.

Zatim se okrenuo ka meni i pročistio grlo. „Upropastio si nas. Zbog tebe smo opet izgubili istog klijenta. Ne može se više poništiti. Ovo je tvoja kazna. Prihvati ga sa dostojanstvom i zahvalnošdu.“ Majka je proverila užareno gvožđe i nasmešila mi se. Užasava me. Kada je krenula ka meni, jako sam se opirao koliko god sam mogao. Nema koristi. Ved je ispred mene. „Volim te mali moj dečače, ali ovo mora biti urađeno. Znaš pravila.“ „Jebeš pravila!“ Vrištao sam, boredi se sa onima koji su me zadržavali. „Čak i u našoj profesiji postoje pravila. Trebao si to da shvatiš pre nego što si pokušao da ih prekršiš.“ Podigla je ruku i nagnuo sam se nazad ali nedovoljno. I dalje može da me dodirne. Njena ruka je nežno pomilovala moje lice i obraze, kao da je iznenada postala brižna majka koja nikada nije bila.

Skupio sam zube, pokušao sam da je ugrizem. Povukla se i zakikotala. „Bilo je ili ovo ili tvoja smrt. Znaš da ne možemo da ti ovo provučemo kroz prste.“ Podigla je užareno gvožđe. „Oko za oko.“ I sa tim poslednjim rečima utisnula je žig na moje desno oko. Pluda ne mogu da mi podnesu krike koji dolaze iz mog tela, vazduh mi tako brzo širi pluda, osedam kao da du da se raspadnem. Koža mi gori. Ubodi noža ne mogu da se porede sa ovim. Mogu da osetim vrudu krv kako mi teče niz lice. Od zatvaranja oka nema koristi. Crveno se pretvara u crno i uskoro sve je nestalo. Moji krici su ignorisani dok je ona nastavila da me žigoše.

Ovo toliko peče da želim da plačem sa ovim okom kojeg više nemam. ~ 218 ~

Kraljevstvo snova Nalazim se na ivici padanja u nesvest, i u tom trenutku sam iznenada postao svestan tišine koja me okružuje, koja mi ispunjava glavu. Priprema me za teret koji moram da nosim, za mržnju koja je urezana u moju kožu. Nateradu ih da plate.

Kada je završila sa svojim divljačkim napadom, zakoračila je unazad i bacila pogled. Divila se svom radu. Zurio sam u nju sa ovim jednim okom koje mi je preostalo, koje sam jedva mogao da otvorim, ali sam odbijao da se predam.

Odbijam slabost. Preživedu ovo, čak iako me to bude koštalo svega.

Namrštio sam se i stisnuo zube. Pogledao sam u nju, vrvedi od besa. Bol mi je kolala kroz vene, ali sam je potpuno ignorisao. Bes mi je preuzela dušu. „Šta si mi to uradila?“ Prosiktao sam. „Šta si ti uradio nama. Unakazio si nas za života. Vradam ti taj poklon.“ Otac je signalizirao ljudima. Ne želi čak ni da me pogleda. „Odvedite ga.“ „Ubidu vas zbog ovoga!“ Vrištao sam. Vrteo sam se ali mi je snaga opadala.

Ne mogu više da se borim sa ovim konopcima. Krv i bol su uzeli svoj danak. „Nikada nas više nedeš videti, nikada nedeš više čuti za nas, nikada više nedeš biti dobrodošao ovde.“ Rekao je moj otac. „Zbogom.“ Rekla je majka dok je brisala ruke belom krpom.

Držao sam oko na njima dok su me izvlačili iz vile. Kada su se vrata zatvorila izgubio sam volju da se borim. Bol je preuzela svoju ulogu. Na trenutak sve je nestalo i pretvorilo se u crno. Dok sam bio na ivici nesvesti osedao sam se kao su minute prošle. I dalje me odvode negde, iako nemam pojma gde. Odveli su me u šumu, daleko, daleko od nigde, gde su me bacili u sneg sa sve stolicom.

Njihovi koraci su poslednja stvar koju sam čuo pre nego što ništa nije ostalo osim ništavila. Pahuljice od snega koje su padale na moje lice su dobrodošla hladnoda za moju sprženu kožu. Ovo mesto, u svoj svojoj smirenosti je savršeno odmaralište za sjebanu osobu poput mene.

Međutim, nedu se predati ovoj hladnodi, ovom bolu, ovoj predstojedoj smrti.

Preživedu. Pobedidu i sve ih pobiti. Obedanje koje sam sebi dao je jedina iskra života koja je ostala u meni. Jednog dana du dodi po njihove živote. Bidu đavo koji de ih odvesti pravo do pakla.

~ 219 ~

Kraljevstvo snova ****

Jay Subota, 14. septembar 2013., 01:40

Smrznuta, stojim tamo, drhtedi na kiši. Naježila sam se dok sam rastvorila usne i dok mi je vilica ostala da visi. Lopata je ispala iz mojih ruku; zvuk metala koji je padao na zemlju je glasan u tišini nodi. Ostala sam bez teksta.

Suze mu teku niz lice, prolaze kroz udubljenja na njegovoj koži, linije ožiljaka su vidljivije nego ranije. Od svetlosti mesečine na jednoj strani njegovog lica je jeziva tama, a na drugoj svetlost.

Dve suprotstavljene emocije utabale su put u moje srce: gnušanje i sažaljenje. X-ovi prsti skupili su se u pesnicu kada je zatvorio usta. Oboje smo ostali bez reči. Tišina me ubija. Ne mogu da verujem šta sam upravo čula. Ne znam čak ni šta da kažem. „Tvoji roditelji?“ Promrmljala sam.

Klimnuo je glavom i namrštio se pucketajudi prstima. „Jebote...“ „Možeš li to opet da ponoviš.“ Podsmehnuo se. „Ali... zašto? Šta si uradio?“ Stisnuo je usne i marširao pravo ka meni. U panici, počela sam da se povlačim i udarila pravo u drvo. Stao je ispred mene, kipi od besa, nozdrve su mu raširene. Od njegovog pogleda osedam kao da mi prodire kroz lobanju. „Ti.“ Kratko sam udahnula. „Kako to misliš?“

~ 220 ~

Kraljevstvo snova Stisnuo je usne, pogledao dole u zemlju i uzdahnuo, zatvarajudi oči. „Ti se jebeno ne sedaš.“ Kada je pogledao u mene, stresla sam se do srži. Način na koji me je gledao, kao da sam njegova slabost, je uznemiravajuda. Ne zato što sam uplašena, ved zato što ga ranije nikada nisam videla ovakvog.

Ili možda jesam.

Bez da sam razmislila podigla sam ruku do njegovog lica. Polako je udaljavo glavu, ali nedovoljno kako bi sprečio da ga moja ruka dodirne. Kada sam smestila ruku na njegovo lice, trgnuo se; grudi su mu postale teške od besa. Osetila sam njegove ožiljke i udubljenja na oku. Moji prsti su pažljivo dodirnuli svaku pukotinu, svako bolno sedanje, svu bol i patnju smeštenu na njegovu kožu. Ovo je ono što su mu uradili. Napravili su od njega čudovište kakvo je danas.

Njegova ruka se podignula i uhvatila me za glavu. Nagnuo se, prislonio čelo o moje i duboko se zagledao u moje oči. „Seti se.“ Rekao je, glas mu je bio obavijen emocijama. „Seti se mala ptičice.

Seti se!“ Njegov glas. Ovaj dodir. Sve se raspalo, ostavljajudi delove slagalice. I sada ih sastavljam jednu po jednu. Sedanja prošlosti i sadašnjosti se mešaju sve dok nisam mogla više da ih formiram. Slike moje prošlosti proletele su mi kroz glavu. Prošlost sa njim. Poznajem ga. Uvek sam ga poznavala.

~ 221 ~

„Srce koje zaista voli nikad ne zaboravlja.“ – Thomas Moore Poglavlje 22 Jay 3. novembar 2006.

Nalazim se u zadnjem delu radne sobe, pravedi se da nisam ovde kako ne bih bila primedena. Otac mi je naredio da budem ovde zato što želi da upoznam nove ljude koji de nas čuvati. To nije nužno zato što on misli da mi je život u opasnosti; više je zbog toga što želi da me drži na oku. Briga me za sve to.

Da nije bilo činjenice da mi je uzeo džeparac, ne bih uopšte bila ovde.

Partijala bi sa mojim prijateljima i pila alkohol sve dok se ne onesvestim od pijanosti. Sigurno da ne volim da nosim lepe haljinice i da se pretvaram da sam fina devojka. Pogotovo sada, kada mi otac stalno nešto naređuje. Imam 16 godina; mogu da odlučim za sebe ko sam i šta želim da budem i kako želim da izgledam. „Jay.“ Način na koji je izgovorio moje ime zvučalo je kao uvreda. Znam da ga mrzi. Ne samo moje ime, ved i mene takođe. Postoji razlog zašto se zovem Jay; moj otac je želeo dečaka. Dečaci su mnogo bolji u politici. Žene su dobre samo da održe porodicu na okupu. Ne preterujem; ovo je samo opis njega u kratkim crtama. „Stavi taj pramen iza uha. I ispravi tu haljinu. Izgledaš kao da si u potpunom neredu.“ Rekao je grubo. „Da oče.“ Uzdahnula sam. „I uradi nešto povodom tog stava. Ne možemo da se ponašamo tako.“ ~ 222 ~

Kraljevstvo snova „Oni su samo telohranitelji.“ „Oni nisu samo telohranitelji.“ Nakašljao se i pročistio grlo. „Ovi ljudi su ranije radili za mene i zahtevam njihovo najvede poštovanje. Želim da izgledaš i da se ponašaš najbolje što umeš. Ne želim da izgube poštovanje za mene ako te vide takvu. Ponašadeš se kao dama.“ „Misliš kao robot.“ Kratko je bacio pogled na mene, a zatim nastavio da korača po sobi. „Slušadeš pažljivo i propisno deš se predstaviti.“ Otišao je do stola i seo na njegovu crnu kožnu fotelju. „A ako budeš uradila nešto, kunem ti se, sve du ti uzeti na mesec dana. A pod sve stvarno mislim sve.“ Progutala sam knedlu, puštajudi da se pretnja ukoreni u meni. Ne želim da izgubim internet, moj pristup spoljnom svetu, svojim prijateljima, svoj mojoj zabavi. Sve znači biti zaključan u hladnoj kuli ovde... pa, ne bukvalno, ali je stvarno dosadno do ludila i nimalo nije zabavno. Naravno, ovo dolazi od prošlih iskustava.

Nikada nisam bila u dobrim odnosima sa mojim ocem. Nekako sam se uvek borila da ne uradim ono kako on kaže. Možda zato što mi nikada nije dao dobar razlog da uradim ono što on želi. Nema tu ničega za mene. Čak ni trunka ljubavi.

Zatim se čulo kucanje na vratima i naš batler je ušao u sobu. „Gospodine, njihov auto je upravo stigao. Da li da ih uvedem unutra?“ „Da, da. I odmah ih uvedi moju radnu sobu.“ „U redu gospodine.“ Batler je na prstima otišao, dok je moj otac proveravao svoje odelo i počešljao ono malo kose što mu je ostalo. Izgledao je umorno. Njegovi obrazi su izgledali još više šuplji nego kada me je uhvatio kako se ljubim sa nekim dečkom na žurci. Kao da svakog puta kada me uhvati da radim nešto što ne bi trebalo, on ostari nekoliko godina.

Moja zabava, zafrkavanje i izazivanje mu stalno donosi neku sramotu.

Njegova sram me tera da bežim, da se zajebavam sa ljudima i da se bezobzirno zabavljam. To je neprekidni krug razočarenja. Otac je uvek pokušavao da me ukalupi u njegove neke standarde, a ja nikada nisam želela ono što on želi za mene. Ja nisam vođa, nisam smirena i uporna. Nisam dobra i slatka. Ja sam sve ono što on nije želeo i zbog toga sam pobunjenik. ~ 223 ~

Kraljevstvo snova Uzdahnula sam od ovih gomilu misli. Tada je batler uveo goste u sobu pa sam se ukočila. Nekoliko muškaraca i jedna žena su ušli u sobu. Svi su u odelima, osim nje. U visokim štiklama i dugačkom crvenom haljinom, ona je izgledala kao zvezda na crvenom tepihu. Njena kosa je zavezana u punđu, i imala je lep madež iznad gornje usne. Kratko je pogledala u mene ošinuvši me njime. Kao da me udarila munja. Tako smrtonosno.

Muškarci su jednako zastrašivi. Sa njihovim blistavim crnim cipelama i mat pristajudim sakoima, izgledali su kao džentlmeni, ali koji se osedaju na zlo. Mod. Strah. To je njihov zaštitni znak. Jedan pogled na njih je dovoljan da znaš da su ovo biznismeni.

Moj otac se pomerio od svog stola i prihvatio i ispružio ruke. „Opet se sredemo...“ Rekao je moj otac. „Oduševljeni smo što Vas imamo za klijenta. Napravili ste dobru odluku što ste nas opet zaposlili.“ „Nemoj da požalim ovog puta.“ Rekao je moj otac, bacajudi pogled na mene kada je to rekao. Naježila sam se od svega ovoga. „Pobrinudemo se za to.“ „Sve dok budete držali tog dečka van svega ovoga i što dalje od nas, bide sve u redu.“ „Učinidemo tako, obedavamo.“ „Odlično.“ Rekao je moj otac.

Pričali su još, ali nisam obradala pažnju. Ometena sam strahom. Od ovih ljudi koža mi se naježila i kosa mi se podigla. Pogotovo na njihov način kretanja po sobi, tako su oprezni i svesni svega što ih okružuje. Oni su poput sokolova koji kruže iznad zemlje i koji proračunavaju svoj napad na svoju metu.

Da li su ovo ljudi koje je moj otac unajmio da nas zaštiti? Sigurno je poludeo.

Nema šanse da oni štite nekoga. Kladim se da prvo ubijaju pa onda postavljaju pitanja.

Kada sam primetila nekog drugog kako stoji u hodniku, skriven u senci prestala sam da dišem, a mislim i da mi je srce prestalo da kuca, makar samo na ~ 224 ~

Kraljevstvo snova jednu sekundu. Momak sa kosom crnom kao nod je čekao ispred. Neko koga se sedam.

****

Subota, 14. septembar 2013., 01:41

Taj neko je bio on.

Sedanja su navirala kao da im nema kraja.

Momak sa žurke sa crnom kosom poput gavrana došao je da radi za mog oca.

Ubistva su ono što njegova porodica radi. Dečak koga ne mogu da izbacim iz misli.

Znao me je sve vreme.

****

Subota, 6. decembar 2008., 22:13

Ne mogu da odlepim usne od njegovih. Tako je prokleto ukusan. Nikada nisam poljubila nekoga ovako. Naravno, ljubila sam se sa dosta momaka, ali ni sa kim poput njega. On je muškarac. Neko ko zna kako da rukuje sa devojkom.

Njegovi poljupci su grubi i od njegovim malih ujeda stenjem. Volim kako me gricka i kako me sve više i više uzima, kao da ni on ne može da me se zasiti.

Svetla u hodniku su bacala tamnu senku na njega. Njegova vlažna koža je sijala, kapi znoja su tekle niz njegovo savršeno telo. Mišidav je i prekriven tetovažama. Obožavam da rukama prelazim preko njegovih grudi. Uzdahnuo mi je na usnama kada sam počela da otkopčavam njegovu košulju i skliznula rukama na njegove polirane grudi. ~ 225 ~

Kraljevstvo snova „Jebiga...“ Prošaputao mi je na usnama. Gladan je za više. Jezikom mi je obuzeo cela usta, potpuno me prisvajajudi. Volim kako uzima ono što želi i poseduje time, bez pitanja. Nakon godina zafrkavanja i flertovanja, konačno sam ga uhvatila. On je ceo moj. „Ti si tako jebeno loša devojčica Jay.“ Zarežao je, ujedajudi me za usnu.

Zastenjala sam kada se usnama spustio do vrata i sisao mi kožu, ostavljajudi crveni znak. Od tog slatkog bola klitoris mi je pulsirao. Bože, kakva sam ja drolja.

Sviđa mi se to.

Ispravio se malo i ponovo stavio usne na moje, ljubedi je jako i grubo. Usne su mi crvene i otečene kada je iznenada zastao i pogledao me ispod tih svojih tamnih trepavica. „Da... mislim da si dobila dovoljno.“ Rekao je sa đavolskim osmehom na licu. „Ne, daj mi još.“ Rekla sam, privlačedi ga bliže. Odmaknuo se sprečavajudi da ga poljubim. „Ne.“ „Ma daj, prestani da se opireš.“ „Ove nodne avanture bi trebalo da se ovde prekinu.“ „Ne. Zašto bi to uradili?“ Obmotala sam ruke oko njegovog vrata, ali me je uhvatio za zglobove i skinuo ih. Glasno stenjanje mu se otelo kada sam mu ukrala jedan poljubac.

Nacerila sam se. „Zato što de nas uhvatiti. Zavodiš me u tvojoj kudi, za ime jebenog Gospoda.

Ne može biti opasnije od toga.“ „Koga briga...?“ „Voleo bih da mi jaja ostanu netaknuta, zahvaljujem.“ Zakikotala sam se i počela da ga ljubim po licu. „Ali ja te želim.“ Promrmljala sam blizu njegovog uva. „Uzmi me.“ Stisak na mom zglobu se pojačao dok me gurnuo uza zid. „Ti si drolja.

Dopustila si da te jebu razni muškarci i jebeno ne mariš za to. Zašto bih ja mario?“ ~ 226 ~

Kraljevstvo snova „Oni su ništa.“ Rekla sam. „Ne želim njih. Samo sam želela njihovu pažnju.“ „A šta bi to bilo drugačije sa mnom?“ Stisnuo je usne. „Ti si zavodnica Jay i čini mi se da me tražiš iz pogrešnih razloga.“ Prislonila sam se o njega kako bih mu pokazala kako su bradavice ved očvrsnule, i kako me očaj preuzima. Trebam ljubav. Trebam njegovu ljubav. To je moja droga. „Tražila sam tebe zato što si ti jedini koji može da mi da ono što želim.“ Namrštio se. „Možeš ovo da nađeš bilo gde. Ne planiram da budem tvoja igračka i da sve rizikujem.“ Nacerio se. „Ukrao sam par poljubaca od tebe i to je najdalje što možemo da idemo.“ „Šta to... Želim to. Možeš da mi daš nešto što niko drugi ne može. Trebam to.“ Oblizala sam usne misledi na sve prljave stvari koje sam videla. Stvari koje nisam trebala da vidim i koje ne mogu da zaboravim. Ko bi rekao da du od šunjanja okolo svedočiti jednoj vrudoj sceni. „Ne želiš to, veruj mi.“ Rekao je. „Radi sa mnom ono što si radio sa njima.“ Rekla sam ispravljajudi glavu.

Raširio je oči. „Da, videla sam šta si radio sa onim devojkama. Ne brini se, nedu nikome redi.“ „Gledala si me?“ Nasmešila sam se. „Možda sam slučajno naletela na lepu sesiju jebanja na plaži dok sam šetala... nisam mogla da odolim a da ne gledam.“ „Šetala? Ti? Ne. Pratila si me.“ Zavrteo je glavom smejudi se. „Ti si prljava devojčica, znaš to Jay?“ Ujela sam se za usnu i rekla. „Želim da budem tvoja. Hodu da osetim kako je to biti potčinjen.“ Sa skupljenim očima pogledao je u mene a zatim me je odmerio. „Ovo tvoje telo ne može da se nosi sa mnom. Nisi obučena da podnosiš bol.“

~ 227 ~

Kraljevstvo snova „Iskušaj me.“ Odgovorila sam. „Mislim da deš saznati da sam veoma fleksibilna.“ Nagnuo se i spustio ruku preko moje. Miris mu je opojan kada me je poljubio u vrat, tačno ispod uveta. „Sviđa mi se tvoja hrabrost Jay, ali kada uzmem devojku želim da znam da sam jedini.“ Zadrhtala sam od njegovog mračnog glasa. Približila sam se njegovom uhu i prošaputala. „I jesi. Svaki put kada sam ih jebala, mislila sam na tebe. Samo tebe.

Ne želim njih.“ Povukao je glavu kako bi me pogledao pravo u oči. Oblizao je usne.

Tako mi je blizu da je dovoljno samo da se nagnem i da ga poljubim, ali znam da to nije ono što on želi. Još ne. „Sanjam o tebi sve vreme. Jebem ih i zamišljam tebe. Svakog. Jebenog.

Puta.“ Izazivala sam ga očima. Izazivala sam ga da preuzme uzde i da jebeno uradi to. Čekala sam na to tako dugo. Sada sam dovoljno odrasla da mogu da odlučim za sebe. Ništa ne stoji na našem putu.

Pustio mi je zglobove i rukama skliznuo do mog dupeta. Moje farmerke više nisu nikakva zaštita od njegovih ruku. Stisnuo ga je tako jako da sam zacvilela. „Šššš...“ Prošaputao je. Oči su mu izgledale zaigrano. Bože, tako je seksi.

Poljubio me je u vrat, a zatim se taj poljubac pretvorio u ujed od čega sam zastenjala. Zatvorila sam usta kako bih sprečila da još jedno cviljenje pobegne.

Jebeno sam napaljena. Samo me je ujeo i to mi se baš sviđa. Njegova ruka je napustila moje dupe a onda se iznenada vratila na njega brzo i jako. Drugom rukom mi je prekrio usta kako bi prigušio zvuke koje sam pravila. „Želiš ovo?“ Rekao je grubo, trljajudi dupe. Skinuo je ruku sa mojih usta i zavukao je pod majicu. Počeo je da mi masira grudi. Gadice su mi ved potpuno natopljene kada je počeo da se igra sa bradavicama i da ih stiska. Kada ih je jako stisnuo ostala sam bez daha. „Ja nisam fin Jay. Ovo je samo predigra. Prava stvar počinje tek kada te budem imao u krevetu. Bide jako. Bolno. Sirovo. Grubo.“ Jezikom je počeo da mi oblizuje usne. Kada se iz njegovih grudi pojavilo duboko režanje preplavila me je senzacija. Tako divljački. Puno požude. Željna sam za više.

~ 228 ~

Kraljevstvo snova Zastenjao je. „Uradidu ti sve one stvari koje ne očekuješ. Ti deš raditi mnoge stvari kako bi zadovoljila mene i samo mene. Ne prihvatam ne kao odgovor. Da li znaš šta to znači?“ Klimnula sam i trgnula se kada mi je raširio noge njegovim stopalom. „Ne znaš.“ Promrmljao je. „Ali du ti redi. Devojke koje zavežem nemaju sigurnu reč. Ne mogu da pobegnu. Nisam jebeno dobar prema njima. Naprotiv, koristim ih za svoje zadovoljstvo. Uzimam ih iznova i iznova sve dok ne budem zadovoljen. Jebem ih tako jako da ne mogu da stoje danima. Bukvalno im oduzimam dah. Ispunjavam ih svojom spermom sve dok je ne osete duboko u grlu. Nakon što završim sa njima, zahvaljuju mi se za sve. I znaš šta još?“ Šokirana, zavrtela sam glavom. Zgrabio me je za bradu i prisilo me da ga pogledam. „Moram da ti se ispovedim. Kada ih jebem... mislim kako du iste stvari uraditi tebi.“ Ove reči su me pogodile do srži. Potpuno sam izbezumljena. Čini da ga želim još više.

Sa đavolskim osmehom na licu skliznuo je rukom niz moje grudi, preko stomaka do pojasa od farmerki. Otkopčao ih je i zavukao ruku u gadice. Zadržala sam dah dok mi je ispipavao pičkicu. „Hmm... ved tako mokra? Bože, Bože, ti si prljava mala drolja.“ „Da...“ Zacvilela sam zatvarajudi oči. „Hmm? Šta je to? Da li si sigurna da želiš više? Nema povratka nazad mala ptičice.“ „Više...“ Opet sam otvorila oči. „Čekaj, šta? Kako si me to nazvao?“ Nacerio se i izvadio ruku iz gadica. „Prekasno mala ptičice. Moja si.“ Prebacio me je preko ramena i poveo ka spavadoj sobi. „Dovoljno dugo si me izazivala.“ Rekao je. „Vreme je da platiš za sve to.“

~ 229 ~

Kraljevstvo snova ****

Subota, 6. decembar 2008., 23:43

Jebote. Te večeri sam naučila šta stvarno znači grub seks. Pomerao mi je granice kao ni jedan drugi. Igrao se sa mojim bradavicama dok sam bila zavezana za krevet. Koristio je kaiš i kravatu kako bi me zavezao. Kakav je to bio preokret.

Kako se igrao sa mojim telom pljeskajudi ga i golicajudi ga. Prsti su mu u isto vreme i grubi i nežni, slasna kombinacija.

Bio je grub dok me je jebao. Naterao me je da ga preklinjem za milost poslednjih nekoliko minuta. Stalno sam želela da svršim, a on to nije dozvoljavao.

Stalno mi je povlačio sise i pljeskao ih. Svuda sam crvena. Bilo je tako intezivno, ali mi se to tako sviđa.

Okrenuo mi je telo, dupe mi je bilo podignuto uvis. Popeo se na krevet i raširio mi guzove. Nabio je kurac u mene i počeo da me jebe otpozadi. Stenjala sam kad me je uhvatio za kosu i naterao da se pogledam u ogledalo ispred mene.

Postavio ga je tamo. Rekao mi je da želi da gleda u malu drolju koja sam postala.

Jebiga, obožavam njegov bezobrazni govor. Nalazim se u delirijumu od potrebe.

Njegovo jebanje me vodi daleko odavde iz ovog sveta. Ovo vreme nikad nede biti dovoljno za mene.

A onda su se vrata naglo otvorila i srce mi je poskočilo.

Poskočio je iz mene i navukao pantalone u očajničkom pokušaju da sakrije prejakularnu tečnost sa njegovog kurca. Zatim je brzo počeo da mi odvezuje ruke.

U šoku sam počela da vrištim kada sam okrenula glavu i videla kako moj otac ulazi u sobu. „Koji kurac...“ Mrmljao je otac. Vilica mu je otpala. Bes je zamenilo iznenađenje. Sranje. Nespretno sam zgrabila debe i pokrila se njime. „Ti...“ Rekao je moj otac i streljao ga pogledom. „Trebalo je da znam.“ „Kako si znao da smo ovde?“ Vikala sam.

~ 230 ~

Kraljevstvo snova Namrštio se. „Jay, molim te, znam da odvlačiš momke u tvoju sobu. Odbijaš da se ponašaš kao normalna dama, uprkos mojim upozorenjima. Rekao sam ti šta de se dogoditi. Ugradio sam kameru.“ Pokazao je na policu sa knjigama nasuprot kreveta. „Gledam te sve ovo vreme. Odvratno. Prljava kurvo. Ti nisi moja derka.“ Pucnuo je prstima i ušla su dva muškarca, koja verovatno pripadaju istoj porodici. Zgrabili su ga za ramena. „Ne.“ Vikao je. „Skidajte jebene ruke sa mene!“ „Obeščastio si moju derku!“ Vikao je moj otac. „Pogledaj šta si uradio sa njom!“ „Ona je želela to! Preklinjala me je za to.“ Muškarci su ga sklonili od kreveta. Borio se, ali bez koristi. Udarili su ga u stomak od čega se presavio. Dvoje na jednog... nije pravedno. „Prestani, molim te.“ Preklinjala sam plačudi. „Nije uradio ništa pogrešno.“ Obmotala sam debe oko tela, ustala sa kreveta i zgrabila oca za sako. „Nemoj ovo da mi oduzimaš, molim te. Trebam ga.“ A onda je moj otac uradio nezamislivo. Odgurnuo me je od njega. Udarac je bio tako jak da sam se spotakla na debe i pala. Glavom sam udarila od ivicu kreveta. Nezamisliva bol je prošla kroz moje telo, a zatim se sve pretvorilo u crno.

~ 231 ~

„Nada feniksa može krilima da prokrči put kroz pustinje neba, a da i dalje prkosi zlobi bogatstava; može da se ponovo rodi iz pepela i uzdigne.“ – Miguel de Cervantes Saavedra Poglavlje 23 Jay Subota, 14. septembar 2013., 01:42

Sve čega se sedam je beskonačna strast između nas dvoje. Patnja, uzbuđenje i obožavanje je opstalo tokom ovog vremena. Počelo je ranije nego što mogu da se setim, ali te nod... te grešna nod je jedna od par delida moje prošlosti koje sam videla. Sedam se. Sedam se da žudeo za mnom više od svega, i sedam se da sam i ja njega obožavala isto toliko. Bio je u pravu sve vreme. Oboje smo poricali ljubav.

Trebala sam da me jebe kako bi nadoknadila ljubav koju mi otac nije pružao. On je trebao mene kako bi nadoknadio ljubav koja mu je nedostajala od njegove porodice. Oboje smo žrtve surovog sveta. „Sedam se...“ Prošaputala sam. „Čega?“ Rekao je. „Sedam se...“ Oči su mi se nakupile suzama. „Nas... te nodi u mojoj sobi.“ Raširio je nozdrve. „Koliko?“ „Svega.“ Uhvatio me je za ruke i privukao. Nisam se opirala. Pala sam u njegovo naručje i dozvolila sam mu da me zagrli po prvi put u onome što liči na život. Ruke ~ 232 ~

Kraljevstvo snova su mu tople kada me je držao na grudima. Osedala sam se kao da sam uvek pripadala ovde. „Moj otac... on...“ „Znam. Sve sam video, ali nisam mogao ništa da učinim. Veruj mi, sve bih raskomadao.“ „Želeo je da nestanem, zar ne?“ Namrštila sam se. „Mrzeo me je. Ugrožavala sam njegovu glupu kampanju. Sve o čemu je brinuo je njegov ugled u medijima.“ Grudi su mu se podigle i spustile kada je duboko udahnuo. „Da. Radila si neke stvari sa kojima se on nije slagao. Pretpostavljam da kada je video nas, da mu je prekipelo. Kada si se onesvestila, odveo te je. Ostavio te je u par država dalje, bačenu u nekoj bolnici bez ikakvih dokumenata o tebi. Pratio sam te celim putem.

Došao sam jednom da te obiđem, ali nisi mogla da se setiš šta se dogodilo. Nisi se sedala mene.“ Trajala je tišina nekoliko sekundi. „Sedam se nekoliko delida sada... ali sačekaj malo, pratio si me? Mislila sam da su te uklonili?“ Uzdahnuo je. „Nikada nisam rekao kada.“ Oh... „Misliš nakon toga što su ti uradili.“ Zarežao je. „Da.“ „O Bože.“ Lupila sam se šakom po ustima. „Uradili su ti to zbog mene?“ Podigla sam pogled i videla kajanje u njegovom oku. Podigla sam ruku i opet je stavila na njegovo lice, po prvi put sam ga osedala istinski. Suze su mi tekle niz obraze kada sam pogledala u X-a. Njegovi ožiljci su bili preplavljeni kišom. Ne sedam se da su bili tu kada smo imali sex prvi put. Zapalili su ga zato što je uništio njihov posao sa mojim ocem.

O Bože... da li oni jure moju glavu? Sigurno su oni. Naravno da je moj otac prestao da radi sa njima kada su svi saznali za našu aferu. Sigurno su popizdeli. I ako umrem... možda de svi njihovi problemi biti rešeni i onda de opet modi da rade za mog oca.

~ 233 ~

Kraljevstvo snova O, jebote ne. Nije ni čudo što X ima nameru da ih ponizi i da ih pritiska sve dok ga ne budu preklinjali za smrt. Nije ni čudo što je prošao kroz sve ove nevolje samo da bi saznao ko je to uradio. Verovatno je znao ali nije hteo da mi kaže.

I sve je ovo zbog činjenice da smo se jebali. Moj otac je sve to snimio. Zašto nisam videla kameru? Mogao je da me gleda mesecima. Naravno, to tako liči na njega.

Stresla sam se. „Ta kamera. Trebalo je da znam. Zato... me kriviš. To je moja greška.“ Odgurnula sam se iz njegovog naručja i pustila da me kiša još jednom okupa. Osedam se jadno. Ne samo zato što sam prošla kroz sve ovo ili što sam zaboravila sve od povrede glave, ved i zbog toga što sam ja razlog što je on unakažen.

Suze su se mešale sa kišom dok sam stajala ovde, osedajudi se više mrtvom nego živom. „Da. Trebala si da znaš.“ Rekao je.

Svaka reč koju je izgovorio mi je bila još jedan udarac u srce, „Ubili su me.“ Lomi me. „Ležao sam u hladnom snegu, iznova i iznova umirajudi sve dok nisam ustao i zakleo se da du učiniti da svi plate.“ „I da li si učinio?“ Rekla sam. „Da li učinio da svi pate kao što si ti?“ Usne su mu se trgle, ali nije reagovao. „Da li si ostvario svoju zakletvu i osvetio se?“ „Još ne.“ To me je razbilo. Još nije gotov. Šta god da radi, mora da se završi. U jednom trenutku, niko od nas nede ostati neprokrvavljenog srca.

Rastvorio je usne. „Mrzim te.“ Te reči su me posekle poput noža. Ne znam zašto mi se ne sviđa da ih čujem.

Da li sam stvarno odrasla da bih zapravo želela da čujem sve osim mržnje od njega? ~ 234 ~

Kraljevstvo snova Stao je ispred mene. Razjarena, podigla sam pesnicu kako bih ga udarila u lice. Pre nego što je pesnica sletela, uhvatio me je ruku i gurnuo uza stablo drveta.

Zatim je spustio usne na moje.

Zapanjena sam. Ljubi me svom snagom i iskazuje kajanje, bol, agoniju i... ljubav u svemu ovome. Ne, nemogude. Ne mogu čak ni da se odvojim kako bih razmislila o ovome. Moj um mi to ne dozvoljava. Ovaj poljubac, ovaj sveobuhvatni poljubav govori mi više od bilo kojih reči. Njegova mržnja je jaka, ali ne toliko koliko bi on želeo. Njegove usne su osvajale moje sa pohlepom. Nije mi dao vreme ni da dišem. Toliko me želi da ni on ne uzima trenutak za malo vazduha. Ovo je ono što smo mi. Dve slomljene duše se spajaju u jednu. Osedam se i slabo i modno u isto vreme. Znam šta mi se dešava, a takođe znam da me X nikada nede napustiti. Ni fizički ni mentalno. Bidemo uvek povezani.

Osedam njegovu želju da bude sa mnom, bez obzira na ono što se desilo. Bez obzira na sva sranja kroz koja sam ga provela. Ne mogu više da kažem ne. Ne želim to. Ono što želim je ljubav, a čak i nakok svega kroz šta smo prošli, on mi je i dalje pruža.

U njegovom naručju sam uzeta. U njegovom naručju sam ponovo rođena.

Sve što sam bila je izbledelo. Slomio me je i ponovo izgradio, delid po delid, tačno na način na koji je želeo. Sačuvao me je od ljudi koji žele da me ubiju. Održava me na životu.

Ove reči mi ispunjavaju misli kao da me poseduju. Plutale su neko vreme, a sada me polako preuzimaju. Polako, ali sigurno, one postaju istinite, sve dok ne ostane ništa osim neraskidive veze koju delim sa njim.

Kada je sklonio usne sa mojih i dalje su ostale željne dok sam ja hvatala dah.

Pogledala sam u njega, u ožiljke koji su ostali, u dečaka kojeg se sedam. Oni su jedno te isto. Ono što je nekada bilo savršeno sada je upropašteno. Ne mogu da živim sa tim. Moram to da ispravim. Sve da ispravim.

Bila sam zaslepljena amnezijom, ali sada znam. Nedu prestati da proživljavam bol sve dok se ne setim svega. Dugujem to i X-u i sebi.

Razdvojio je usne. Kapljica kiše skliznula je u njegova usta. A onda je rekao dve reči koje su razdvojile moju dušu. „Volim te.“ ~ 235 ~

„Ljubav, u svim oblicima i veličinama, je bezvremena. Niko zapravo nije spreman za nju kada se pojavi.“ – Clarissa Wild Poglavlje 24 X Subota, 14. septembar 2013., 02:00

Istina. Tako čudna reč. Ne postoji takva stvar. Svako ima drugačiju predstavu o tome šta je ispravno a šta ne, tako da je istina mutno emocionalno mišljenje. Iz njenog ugla ona misli da sada zna istinu. Iz mog ugla istina je potpuno drugačija.

Seda se samo par delova, samo našeg flertovanja i jebanja, ali se i dalje ne seda mog imena. Ne zna ništa o užasnim stvarima koje je moja porodica radila ljudima koje je njen otac smatrao za pretnju. Ne zna o mojoj opsesiji njome. Da je prva stvar koju sam uradio kada sam izašao iz bolnice krenuo da je pronađem. Da sam je pratio dan i nod, planirao osvetu.

Nema jebenog pojma o tome. Ne može ni da zamisli užasne stvari koje sam uradio. Poput ubistva njene majke. Došao sam do police i zgrabio par boca alkohola. Dok sam se približavao kraju prodavnice primetio sam da me radnik špijunira iza pulta. Suzio sam oči i razmišljao da li da se lepo ponašam ili da mu raznesem mozak.

Duboko sam udahnuo i izabrao lepo ponašanje. Stavio sam viski i vino na pult. Gledao me je zbunjeno i prsti su mu se tresli dok je čekirao flaše. Izvadio sam nekoliko dolara iz džepa i spustio na pult. „Zadrži kusur.“

~ 236 ~

Kraljevstvo snova Trgnuo sam flaše iz njegovih ruku u odšetao iz prodavnice. Pratio me je razgoračenog pogleda. Da li je prokleto čudno da platim nešto s vremena na vreme? Mogao sam ga ubiti. Trebao bi biti sredan što je dobio još jedan dan života. Kako god. Može da me gleda koliko hode, briga me. Upucao bih svakog drugog čoveka koji bi me tako gledao, ali sam u dobrom raspoloženju.

Vratio sam se do automobila i ušao unutra. Jay je još unutra. Vrata nisu bila zaključana. Više nije važno; nede pobedi. Nema povratka nazad tamo odakle je došla. Sada zna zašto. „Izvoli.“ Rekao sam pružajudi joj flašu vina. Izvadio sam ključeve i otvorio flašu. Nagnula je flašu i počela rado da pije vino, kao da je žedna i nezasita.

Prokletstvo, ova žena zna da pije. Sa samopouzdanjem sam otvorio flašu viskija i nazdravio. „Živeli.“ „Za ovaj sjeban svet.“ Pili smo dok se nismo razbili i smejali od pijanosti. Osedam da sve manje i manje brinem šta de se desiti sa nama. Ova nod je za zaboravljanje, a ja sam brzo zaboravio sve što sam sebi obedao da du joj uraditi kao i onom ko stoji iza svega ovoga. Sve izgleda tako uzaludno. Sada kada je imam... sada kada se seda određenih delova naše prošlosti... zašto da prolazim kroz sve nevolje da bih povredio onoga ko mi je sve oduzeo? Ved imam ono što želim.

Okrenuo sam glavu, spustio bocu između nas i pogledao u nju. Prelepa je. I volim je i mrzim je. Ne znam zašto, ali iz nekog razloga ne mogu da odbacim ni jedno. To tako ne liči na mene. Jebeno se ne vezujem ni za koga. Ona je izuzetak.

Devojka koja je stalno bežala od mene, stalno me mamila da je uhvatim, čak i kada su posledice bile ozbiljne. Tako ozbiljne da sam počeo da je mrzim zbog toga.

Da, krivim je za sve. Možda je to nepravedno. Takođe i jebeno loše. Život nije pravedan. Trenutak kada su uzeli moj razum je bio onda kada su me spalili. Nisam mogao da zamislim da du biti sposoban da preživim bez njega.

Bacila je praznu flašu pored nje. Pretpostavljam da zamena jedne zavisnosti drugom nije tako loša. Mora da uživa u ovom odvikavanju i da ne oseti želju za drogom. Moram da zaboravim na moju potrebu za kažnjavanjem. Međutim, ne mogu da se okanem misli da je i uništim.

~ 237 ~

Kraljevstvo snova Jebote, ovo je stvarno sjebano. Nekada mi je bilo stalo do nje da se brinem, ali duž te linije briga se pretvorila u prezir. Trebala je da zna da je ta kamera bila tamo, i da je njen otac pratio svaki njen pokret. Prevarila me je da je jebem.

Iskušavala me je kao zavodljiva mala ptičica kakva jeste. Ona je moj neprijatelj, a opet, ne mogu a da je ne želim.

Uzdahnuo sam i podigao ruku kako bih joj zakačio pramen kose iza uveta.

Više se ne radi samo o tome da imam njeno telo i da je jebem na svaki način na koji poželim. Više je od toga. Moram da je posedujem. Imadu je sve dok ne umrem.

I dalje želim da je kaznim. Nikada nisam izgubio tu želju za krvlju. Uvek du želeti da vidim strah i bol. Rođen sam njemu. Odrastao sam sa njim. To je sve što znam. To je sve što sam postao. Čudovište u ljubavlju sa bolom i smrti. Kako patetično. „O čemu razmišljaš?“ Pitala je usputno.

Zakrkljao sam. „To bi ja trebalo da pitam tebe pošto si se setila skoro svega.“ „Znam...“ Trepnula je par puta a zatim se namrštila. „Nisam sigurna kako se osedam. Ne mogu da verujem da je sve to istina, ali mi je to u mislima, tako da mora biti.“ „Da li je teško verovati da si me nekad želela?“ Uspravila je glavu. „Ne, ali...“ „Više nego što sam ja želeo tebe?“ Prodahtala je. „Svinja.“ Lupetao sam. „To je gos'n svinja za Vas.“ Tako jako je počela da grokde da se zakašljala.

Nasmejao sam se. „Znaš, zvuci koje si pravila kada sam jebao tu tvoju pičkicu prvi put bili su prilično napaljeni.“ „Jebi se... to nije fer.“ „Da li se sada toga sedaš.“

~ 238 ~

Kraljevstvo snova „Sedam se samo trenutaka nekih, ne cele prošlosi.“ Progutala je knedlu. „Postoji dosta toga čega se ne sedam uopšte. Poput moje majke na primer.“ Zatvorilo sam usta kako više ne bih pričao. Na trenutak sam razmišljao da li da zaboravim da je spomenula svoju majku. Međutim, nešto u pozadini mi je govorilo da ona mora da zna. Ako želim da ona ostane, mora da veruje da govorim istinu. Moram da budem iskren sa njom. To je ispravna stvar da se uradi.

Disanje mi se usporilo. „Tvoja majka je mrtva.“ Raširila je usta i oči su joj izgledale kao da upravo videla mrtvaca koji hoda. „Pala je niz stepenice.“ „Šta? Kako ti to znaš?“ Pitala je. „Zato što si bila u pravu. Imamo zajedničku prošlost, ti i ja. Nekada samo se igrali zajedno u kudi tvog oca. Mnogo smo pričali i jurili smo jedan drugog, igrajudi se šuge. Jednog puta tvoja majka je izašla na hodnik kada sam je ja okrenuo.

Nisam je video i tada...“ Uzdahnuo sam. „Ubio sam je.“ Njeno lice se iz šoka promenilo u gađenje. Očekivao sam da me udari.

Umesto toga, podigla je bocu viskija i pila ga dok nije počela da se davi. „Hej, uspori.“ Rekao sam, uzimajudi joj flašu iz ruke pre nego što se udavi u njoj. „Kao da je tebe jebeno briga.“ Ispljunula je.

Nasmejao sam se. Opet je zvučala poput sebe. Brinuo sam se da de izgubiti tu njenu varnicu nakon svega što sam joj uradio, ali vidim to sada. Još uvek je ovde.

Sve što je bila, sve što jeste. Nalazi se ovde, tačno ispred mene, spremna za priču.

Ono što sam tako dugo želeo je sada stvarnost. Imam je potpuno za sebe i nede više bežati od mene. Ovo je jebeno savršeno. Pogotovo s obzirom na činjenicu da sam joj upravo rekao da sam jebeno ubio njenu majku. „Zapravo brinem.“ Rekao sam sklanjajudi bocu. „Nedu izgubiti svoje pravo vlasništva na alkohol.“ Frknula je i napudila usne klimajudi glavom. „Vlasništvo. U redu.“

~ 239 ~

Kraljevstvo snova Uhvatio sam je za bradu i rekao. „Ti si moja Jay. Uvek si bila. Nikada nisi bila nečija. Nisi dozvoljavala sebi da misliš na nekog drugog osim na mene, uprkos tome što si bila drolja.“ „O jebi se. Možda imaš moje telo, ali nedeš imati moje srce.“ Uspravio sam glavu. „Da li stvarno veruješ u to?“ Zagledala se u mene nekoliko trenutaka a zatim okrenula glavu od mene. Zna šta sam mislio. Ono što sam rekao je bila istina. Volim je. Zna to. Zna da du sve rizikovati kako bih je zadržao. Takođe zna da više ne mora da se opire osedanjima koja su zakopana u njoj. Takođe sam video ta osedanja. Njene oči ne mogu da prestanu da me preklinju da je držim, da je ljubim, da je jebem. Oduvek se borila sa idejom da mi se prepusti, zato što se osedala pogrešno; naučila je da se bori i da se izbori za sebe. Kada joj je taj izbor oduzet, shvatila je da ga više ne treba. Sve što je trebala je ljubav. Plaši je što sam joj to ponudio. To, a i činjenica da verovatno nikada nije očekivala da de joj se svideti sva ona nastrana jebanja.

Sada, kada smo prevazišli to, pitam se da li je mogu istinski učiniti mojom. Da je nateram da vidi da me želi onoliko koliko ja želim nju.

Pročistio sam grlo. „Znaš, to je bila nesreda. Nikad je nisi zapamtila. Ja je nikada nisam zaboravio. Tvoj otac te je krivio za sve to.“ „Nije ni čudo što mu se nikada nisam sviđala.“ Prevrnula je očima, „Meni se sviđaš.“ Nasmejala se. „Tebi? Sviđam se?“ „Hmm... nasuprot onome što ti veruješ, mislim da smo mi jedan odličan par.“ „Upravo si mi rekao da si mi ubio majku. To je tvoja greška. I sada mi govoriš da ti se sviđam? Izvini, ne znam čak ni kako jebeno da odgovorim na to.“ „Zapravo mi smo se igrali i ja sam naleteo na nju. Nije bilo namerno.“ „I zbog toga bi trebalo da sve bude ok?“ Zavrtela je glavom. „Nije važno, ne znam čak ni zašto toliko marim. I onako je nikada nisam znala. Nije kao da osedam nešto.“ „Nije važno. Uradio sam mnoge stvari koje su te naljutile.“ ~ 240 ~

Kraljevstvo snova „Uradio si.“ Približio sam joj se i spustio ruku na njenu butinu. „Jesam. Kažnjavao sam te.

Pljeskao sam te sve dok nisi bila crvena i otečena. Probao sam tvoju krv. Bila si jebeno ukusna.“ Nasmešio sam se. Pokušala je da je odmakne, ali nije mogla, pošto se ipak nalazimo u automobilu, a u njemu nema mnogo prostora. „Reci mi, iskreno, da ti se ništa od toga nije svidelo.“ Skupila je usne, odvradala pogled i pravila pesnice rukama. „Znam da nedeš zato što to nije tačno. Svidelo ti se. Pre nekoliko godina si me preklinjala da ti to radim. Žudiš za nastranošdu. To ti je u krvi. Čekala si i čekala na nešto što nisi ni znala da trebaš: mene.“ Poljubio sam je ispod oka, sklanjajudi pramen kose sa lica. Trgnula se, disanje joj se ubrzalo i drhtala je. „Sve što sam ikada želeo si ti. Sve što sam dobio je bol. Sada znaš kakav je to osedaj.“ Prošaputao sam joj u uvo.

Ruka mi je skliznula ka toplini između njenih butina. Zadrhtala je kada sam je poljubio u bradu i krenuo ka njenim usnama. Sa drugom rukom sam okrenuo njenu glavu ka meni. „Prestani da se opireš, mala ptičice. Ignoriši savest. Pravi te nesrednom. Pusti da učinim da poletiš.“ Kada sam pritisnuo usne o njene zatvorila je oči i počela da odgovara. Ljubio sam je nežno i polako, dodavajudi mali pritisak kako se poljubac produbljavao.

Ukočila se kada sam se približio njenoj pičkici, ali se opustila kada sam je malo ujeo za usnu. „Budi moja, mala ptičice. Prepusti mi se. Prepusti se.“ Prošaputao sam na njenoj mekoj koži.

Usne su joj zadrhtale kada ih je rastvorila da udahne malo vazduha. „Trebam... ljubav.“ Reči su zvučale kao uvreda.

Pomazio sam joj obraz kažiprstom. „Znam mala ptičice. Ljubav je ono što deš dobiti kao i bes. Ali možeš da se izboriš sa tim. Ti si jaka devojka.“ Pritisnuo sam usne o njene kada su se razdvojile. Pomilovao sam je po licu i poljupcima odneo strahove koji su joj ostali. Sada nije vreme da razmišlja. Sada nije vreme da se ljuti ~ 241 ~

Kraljevstvo snova ili da se pokaje. Sada je vreme da se prepusti i da uživa u međusobnom kontaktu.

To je sve što imamo.

Zagrlila me je oko vrata i počela da mi uzvrada poljubac, ližudi moj jezik.

Osedaj je neverovatan. Kurac mi se napeo u pantalonama, željan je da opet oseti njeno telo. Pogledi su nam se spojili i video sam kako joj u kestenjastim očima sija vatra.

Nagnula se ka meni i prebacila noge preko mojih. Ruke su mi skliznule do njenih sisa. Izvadio sam ih iz grudnjaka i počeo da se igram sa bradavicama.

Stiskao sam ih i povlačio dok mi je ona stenjala u ustima. Obožavam te njene zvukove koje pravi kada sam malo grublji sa njom. Njen bol donosi mi užitak, a njen užitak donosi mi bol. Sada trebam oboje.

Usta su mi željna da je ponovo okuse. Podsetio sam sebe zašto sam je voleo svih tih godina, koliko sam hteo da je dodirnem, a nisam smeo. Jebeš glupa pravila. Izbacio sam sve kroz prozor sada.

Strast me je obuzela kada sam prstima prešao preko njene pičkice. Tiho je cvilela na mojim usnama kada sam je milovao sve dok joj pičkica nije bila otečena i vlažna. Kurac mi se još više podigao i zategao pantalone. Jebiga, toliko sam napaljen. Usnama sam je ljubio po vratu i kretao se naniže ka bradavicama, kada sam počeo da ih sisam. Zatim sam jezikom krenuo da kružim oko njih i zubima da ih stiskam i povlačim sve dok nije počela da vrišti od zadovoljstva.

Ne opire se. Ruke su joj još oko mog vrata, prsti su joj duboko zakopani u mojoj koži. Leđa su mi puna njenih ogrebotina, što me još više napaljuje. Pre nego što sam je privukao u krilo igrao sam se sa njenim klitorisem i dovodio je do granica ekstaze. Ubacio sam jedan prst u nju. Njena ugodnost me je izluđivala. „Oh... jebote...“ Stenjala je dok sam istovremeno kružio u njoj i stiskao je za grudi. Ima prelepe ujede po celom vratu i grudima poput ogrlice koja je pratila njeno lepo telo. Tako očajno želim da je učinim mojom da ne mogu da prestanem da razmišljam o njenom obeležavanju. Ono što me pokrede da joj radim sve te stvari je činjenica da je ona moja i samo moja.

Otkopčao sam šlic i izvadio kurac. Ali pre nego što sam uspeo da je podignem zgrabila me je za lice i poljubila u usta. To me je iznenadilo. Nisam očekivao da de tako brzo da mi se prikloni. Od njene potrebe sam se povukao i na trenutak se

~ 242 ~

Kraljevstvo snova zapitao da li me stvarno želi ili je previše pijana kako bi marila za to. U svakom slučaju, trenutno me ne zanima to.

Rukama je mazila svoje telo dok se prepuštala ovom trenutku kojeg imamo.

Prstima je skliznula do klitorisa i počela da ga trlja. Rukom sam prešao preko njenih grudi i uhvatio je za vrat. „Da, mala ptičice. Učini da ta pičkica bude još vlažnija za mene. Nastavi.“ Stegao sam je za grlo, a ona me je pogledala sa jednakom žeđu. Gladna je moje modi, željna je da stekne moju saglasnost. Dahtala je kada sam pojačavao stisak i gledao je u oči, dok je ona stiskala klitoris. „Uradi to.“ Prošaputao sam. „Svrši. Želim da svršiš po svuda po meni. Pokaži mi koliko želiš ovo.“ Trljala se i trljala, prsti su joj bili ludi od uzbuđenja. Oči su joj se pomutile, glas joj je poprimio visoke tonove. Jecaj joj se oteo a zatim je zavrtela kukovima i telo joj se treslo na dodir prstiju. Zarežao sam i škrgutao zubima poput životinje.

Tako sam spreman da eksplodiram u njoj. „Veoma dobro, mala ptičice.“ Stresla se počela da usisava vazduh. „Hvala gospodine.“ Nacerio sam se. „Sada uzmi moj kurac poput dobre devojke.“ Stegla je mišide u nogama tako da sam iskoristio priliku da je podignem i namestim iznad kurca. Iščekivanje joj je bilo vidljivo na licu kada je skupila obrve i napudila usne. Usne su joj bile tako crvene da sam želeo da ih poljubim. Mogu da osetim kako joj srce lupa kroz kožu, i kako kako se ubrzava dok joj se telo uvijalo od potrebe da se spusti na kurac. Željna je i nalazi se na ivici. Tačno onako kako to obožavam i kako joj je potrebno.

Ekspresije joj se mešaju od agonije ka užitku kada sam se zakopao u njenu udobnu pičkicu i premazao kurac njenom vlažnošdu. Nikada se nije osedala ovako dobro, ovako voljna i ovako otvorena da mi se prepusti. Koža joj je obložena tankim slojem znoja, kapi su se kotrljale niz pune sise. Usisavao sam ih i kružio jezikom oko bradavica. Stenjala je, uzimajudi kurac sve više i više. Surfujemo na talasima ekstaze, jebemo se do ludila.

Znoj mi je izbio na čelu kada sam se dublje zakopao u nju. Vrtela je bokovima i odmarala glavu na mom ramenu. Uhvatio sam joj dupe obema rukama i nabijao ~ 243 ~

Kraljevstvo snova se u nju iznova i iznova. Pljeskajudi je po dupetu učinio sam da se vozi na meni poput dobre male drolje. Konačno mi je dala ono za čim sam žudeo sve vreme.

Njenu volju. Poslušnost. Želju. Sve. Oboje se nalazimo na mestu na kojem želimo da budemo. Naše želje su zadovoljene. Moja dominacija i njena sloboda. Sve se nalazi u ovom trenutku bezumnog seksa.

Njeni krici su ispunjavali auto i zamagljivali prozore, dok sam se ja brzo i prljavo nabijao u nju. Reči nisu potrebne. Ona zna da sam joj ja jedini užitak, njeno jedino oslobađanje iz ovog zaraženog sveta. Zna da du joj dati izlaz kada ga najviše bude trebala. Bekstvo nije ono što želi; ona želi moj kurac kako bi zaboravila sve oko nje. Oboje koristimo ono što nam je potrebno. Mi smo dve strane jednog novčida. „To je to. Jebi me mala ptičice. Iskoristi me za svoj užitak kao što ja koristim tebe.“ Prošaputao sam joj u uvo, grickajudi ga.

Prstima je pratila linije mojih tetovaža, zadržavajudi se kod pirsinga na mojoj bradavici. „Da...“ Mrmljala je. „Hmm... znam da želiš to. Jaši moj kurac Jay. Jaši ga zato što je tvoj, kao što je ta pičkica moja.“ Jezikom sam prelazio sa jedne sise na drugu. Trljao sam i stiskao bradavice sve dok nije počela da stenje na mom uvetu. Tada sam ih sisao i opet ujeo kako bih napravio dva identične oznake.

Pomerio sam ruke do dupeta i počeo da ga pljeskam. Odskakala je i nabijala se svakog puta, što mi je bio dodatni užitak. Koža joj se zagrevala dok sam nastavljao da je pljeskam. Skupila je obrve i ujela me za rame od bola. Jebeno mi se sviđa to. „Jebi me...“ Mrmljala je. „Da Jay, pusti me da jebem tu lepu malu pičkicu. Nastavi da jašeš taj kurac.

Učini me ponosnim i dopustidu ti da opet svršiš.“ Nagnula se nazad, stavljajudi ruke na instrument tablu. Tako lako je skliznula na kurac tom mokrom pičkicom. Tako je gladna. Ne mogu jebeno da poverujem u to. „Povredi me.“ Rekla je. ~ 244 ~

Kraljevstvo snova Ne verujem šta sam jebeno čuo. „Daj mi bol. Mogu da podnesem to.“ Rekla je.

Gotov sam.

Pokidao sam kravatu i obmotavajudi je oko njenog vrata, držedi oba kraja.

Kada sam je obmotao, stegnuo sam je za grlo. Dah joj je zapinjao od pritiska na vratu. „Da Jay, oseti kako vazduh napušta tvoje telo dok te grubo jebem. Želim da vidim krv na tvom licu dok svršavaš.“ Dajem joj bol koji toliko želi. Bori se da nastavlja da me jebe dok ja povlačim povodac oko njenog vrata. Urođena želja da me zadovolji je prejaka za nju.

Pljesnuo sam je po grudima i povlačio bradavice. Krici su odjekivali oko nas dok vazduh nije prolazio kroz njena pluda. Nabijao sam je na mene, gurajudi je do granica. Oči su joj zamagljivale od delirijuma.

Vlažna je i vrela dok smo prelazili granice između ovog sveta i slededeg.

Osedaj je neverovatan dok sam u njoj, dok mi dozvoljava da je povredim. „Svrši za mene mala ptičice. Pokaži koliko želiš da me zadovoljiš. Pokaži mi koliko voliš da ovaj kurac bude zakopan u tebi dok se boriš za dah.“ Mišidi njene pičkice su počeli da se stežu. Uzdbudilo me je do srži. Oči su joj nestale. I upravo u tom trenutki, na vrhu njenog užitka, olabavio sam kravatu oko vrata, bacio je na mene i počeo da je ljubim. Jezik mi je probao njen dok mi se raspadala u rukama. Njen orgazam me je gurnuo na ivicu ekstaze. Zarežao sam i počeo da svršavam. Vrud mlaz semena ispunjavao je njenu pičkicu. Orgazam me je ispunio. Dok sam se praznio u njoj, stenjao sam joj na usnama, a ona mi je odgovarala teško uzdišudi, preplavljena emocijama. Sperma mi je curela iz njene pičkice i slivala se na pantalone. „Hvala...“ Šaputala je.

Zapalila je vatru u meni.

Zadihan, obmotao sam ruke oko nje i pritisnuo je na grudi. Naslonila je glavu u udubinu vrata i odmarala. Istrošeni kurac je skliznuo iz nje. Koža joj je puna

~ 245 ~

Kraljevstvo snova modrica; crvenih, plavih i ljubičastih. Boje koje sam ja napravio. Moja. Cela je moja.

Ne znam zašto toliko marim. Nikada nisam brinuo toliko za neku devojku osim nje. Pretpostavljam da me čak i nakon svih ovih godina nije napustila. Bar ne moje srce.

Shvatio sam kako ovo može biti moj pad. Zaljubljen sam u nju. Uvek sam bio.

To je upravo razlog zašto je toliko prezirem. Učinila me je slabom, i u tom trenutku slabosti sam posrnuo i bio kažnjen zbog toga. Umro sam tog dana kada mi je majka spalila oko. A Jay je ta koja je prouzrokovala sve to.

Ali imajudi je ovako u naručju, poput male devojčice koja želi da bude voljena... može sve to da poništi. Čak i nakon svih stvari kroz koje sam prošao zbog nje. Nije važno koliko puta de me povrediti. Uvek du je trebati. Poricanje je uzaludno. Ved sam pao u njene kandže.

Mrzim je. Volim je. Ove emocije ne mogu koegzistirati. Ono što sada sledi de biti kraj za oboje.

~ 246 ~

„Da bi nekoga izdao, prvo moraš da stekneš njegovo poverenje.“ – Autor nepoznat Poglavlje 25 X Sreda, 18. septembar 2013., 09:35

Glasan razgovor mi je omelo moju sesiju brijanja. Ispustio sam brijač u lavabo i izašao iz kupatila. Video sam kako Jay gleda vesti. Mrtva devojka je u vestima; žena koju smo zajedno sahranili. Govore da znaju ko je ubica zahvaljujudi anonimnoj dojavi. Naravno da znaju, ja sam im dojavio. „Isključi to.“ Rekao sam grubo. „Molim te, mogu li da gledam?“ Lepo je pitala. Dobro je istrenirana, ali ja znam da pokušava da pomeri moje granice.

Opet sam pogledao u televizor i kada je novinar počeo da priča o snimku seksa koji se poslat lokalnoj tv stanici raširio sam oči. „Ne.“ Došao sam do nje i istrgnuo joj daljinski iz ruke. Napudila se. „Ma daj.“ „Uradi kako sam ti rekao mala ptičice.“ Rekao sam. „Ili moram da te podsetim ko je ovde glavni?“ Namrštila se i progutala knedlu. „Dobro.“ Pomilovao sam joj obraz, a zatim je uhvatio za bradu. „Lepo se obuci.“ Nasmešio sam se, što ju je malo raspoložilo. Pokušavam da je nateram da zaboravi ~ 247 ~

Kraljevstvo snova na teške stvari iz života. Sve o čemu mora da brine je kako da me zadovolji.

Oduševljava me što me je tako lepo prihvatila. Pitam se da li de ostati.

Jednom kada završim sa poslom i kad se osvetim, ona de ostati. Pobrinudu se za to.

****

Jay Sreda, 18. septembar 2013., 09:43

Pobedila sam.

Njegovo srce je moje. Rekao je da me voli. Čak iako je rekao da me mrzi.

Mogu redi da me želi više nego išta. Mržnja i ljubav nisu toliko daleko jedno od drugog. On jednostavno ne može da podnese da me želi toliko. To znači da sam ga upecala.

Moj je. Treba me. Ja sam tamo, ved u njegovim rukama, spremna za uzimanje, kao što i želeo da budem. Ja sam prljava, neposlušna, željna kurva.

Budno kontroliše svaku moju misao. Njemu to znači mod. Za mene, to znači njegova slabost. Svakog dana se budim i sve više shvatam da ovaj čovek ne može bez mene. X-ova želja da me zadrži je jača od njegove potrebe za osvetom, čak i od osvete za mene. Ne može da me ubije. Znam to u srcu.

Svaki korak koji napravim ka automobilu znači još jedan korak ka slobodi.

Srce mi lupa kao ludo, misli su mi u totalnom haosu. Mozak mi govori da pobegnem, da nastavim da hodam i da se nikada ne osvrnem. Ne može da me upuca. To stalno govorim sebi.

Ali moje telo nede da posluša. Ne mogu da pomerim noge od njega. One ga prate poput jagnjeta, slušaju svaku njegovu komandu. Ponekad se osedam glupom. Ponekad se osedam kao da je ovo mesto gde pripadam. ~ 248 ~

Kraljevstvo snova Nekako, ne mogu da pustim da to prođe. Bez obzira koliko želim svoju slobodu, postoji nešto sa njim što me zadržava. Sedanja koja polako naviru su me promenila. Svo ovo vreme imala sam osedaj da ga poznajem, a sada znam i zašto.

Njegovi poljupci bili su poput magneta. Želela sam njegov dodir više nego išta. Čak i tada sam znala šta ga čini zadovoljnim, a dobio ga je tako što me je pljeskao do krvi. I dalje sam ga želela. Trebao mi je. Trebalo mi je osetim njegovu oholu ljubav, jer je to jedino što sam imala. Otac mi je nikad nije pružio. Majka nije bila prisutna.

Ili je se bar ne sedam. On je sve čega se sedam.

U prošlosti.

U sadašnjosti.

U bududnosti? Ne znam. Ne mogu da odlučim. Srce mi je popustilo.

Potčinjavanje je jedina stvar koja me je čuvala od ludila na putu ka slobodi. Sa njim se osedam sigurnom, čak iako od njega krvarim. Ne boli me više. Bol se preokrenula u požudu, a požuda je prerasla u osedanja.

Poslednjih par dana samo su povedala osedanja.

Kada bih samo znala šta želim, odgovor bi me prestrašio, tako da sam odlučula da ne mislim o tome.

U kolima me je držao na mestu. Prsti su mu bili obmotani oko moje noge dok je vozio ka kojoj god destinaciji u njegovom umu. Njegova posesivnost mi je dozvolila da pobegnem od stvarnosti. Njegova neizbežna želja čini da se više brine o meni. To mi olakšava situaciju i stvara mi iluziju da sam negovana.

Možda i jesam. Granica između stvarnosti i fantazije je odavno izmaglila.

Da li još uvek tragam za slobodom? Ili za više od toga? Što više dana provodim sa njim, sve manje imam želju da pobegnem. Nakon svega što se dogodilo, on je jedina osoba koja je ostala u mom životu.

Ne znam da li mogu više da preživim bez njega.

Njegova toplina mi šalje žmarce kroz telo koje ne mogu da ignorišem. Koža mi žudi za njegovim dodirom, očajnički traži više. Prošle nodi me je tako jako ispljeskao da sam ga preklinjala za njegovu spermu. Izludeo me je način na koji me je bičevao kaišem i kako je zavezao kravatu oko zglobova. Pogotovo kada me je ~ 249 ~

Kraljevstvo snova prstom doveo do eksplozivnog orgazma. Bože, i dalje mogu da osetim kako peče.

Bol koja se urezala u dupe me oduševljava. Da li je pogrešno što mi se to sviđa?

Skrenula sam pogled ka X-u. U oku sam mu videla tugu i kajanje, stvari koje ne bih trebala da vidim, ali ne mogu to da izbegnem. Ne mogu da se okrenem od njegovog prodornog pogleda. Ne mogu da pobegnem od sedanja koje delim sa njim. Svih tih trenutaka u vremenu kada sam zaista marila za njega i želela da bude blizu mene. Čak i sada sam zalepljena za njega. Nikad nisam izgubila tu atrakciju.

Prošla strastvena nod je to još samo pogoršala. Možda sam osvojila njegovo srce, ali sam ved izgubila borbu.

On je takođe potčinjen meni.

****

Sreda, 18. septembar 2013., 10:11

Ušli smo u maglovitu zgradu u centru grada. Zidovi su isflekani, svetla su se palila i gasila, a ograda od stepenica je umalo otpala dok smo se peli. „Zašto smo ovde?“ Pitala sam dok smo se približavali starim vratima. „Kako bih se sastao sa nekim.“ Rekao je. „Da, ali zašto sam ja morala da pođem?“ Nasmešio se. „Zato što želim da moja mala ptičica ide svuda sa mnom. Šapudi mi lepe stvari u uvo Jay, bez obzira gde smo.“ Oblizao je usne. „Velikodušno du te nagraditi.“ Naježila sam se kada mi je prstom prešao niz ruku. Nasmešio se i okrenuo ka vratima.

~ 250 ~

Kraljevstvo snova Pozvonio je i izvadio pištolj iz futrole. Taj metal me više ne plaši. Znam da ga nede iskoristi protiv mene. Koristi ga samo na drugima kako bi me zaštitio. Zašto mi to ne smeta i dalje mi izmiče.

Mršav plavokosi dečko sa kapom na glavi je otvorio vrata. Kada nas je video zaškiljio je očima. „Mislio sam da deš dodi sam?“ „Plan se promenio.“ X je zakoračio unutra sklanjajudi me iza njegovog ramena. U tišini je zapovedio da ga pratim, a ja sam uradila kako je on rekao. Skinuo je oba naša kaputa i spustio ih na sto pored nas. Pogledala sam okolo i ostala bez daha. Stan je ispunjen računarima i pratedom opremom i spravama o kojima nemam pojma.

Stan je preoptereden opremom i tastaturom na stolu nasuprot vrata, uključujudi tuce ekrana. Pitam se zašto smo ovde. „Zovem se Dale.“ Rekao je dečjo kada me je uhvatio za ruku i protresao je. „Drago mi je što sam te upoznao.“ X je zarežao od čega se Dale unervozio. Odmah mi je ispustio ruku i pročistio grlo. „Da li si završio?“ Pitao je X dok smo išli dalje po stanu.

Dečko je seo u kožnu stolicu ispred računara. „Da, u stvari, skoro sam gotov sa transferom. Sve što trebam je pravi potpis.“ „Transfer?“ Pitala sam. „Da, prebacijemo sav novac od...“ „To je dovoljno Dale.“ Rekao je grubo X. „Ne pladam ti da pričaš. Sada završi sa tim. Hodu da odmah bude gotovo.“ Namrštila sam se i pogledala u dva ekrana. Rade nešto što prema X ne bih trebala da znam. Zašto bi ga tako brzo udutkao?

Približila sam se pokušavajudi da ne pravim zvuke i virila preko Dale-ovog ramena. Ono što sam saznala me je raskomadalo a zatim sastavilo nazad poput slagalice.

Ime mog oca. ~ 251 ~

Kraljevstvo snova Njegov tekudi račun.

Novac.

Svi delidi dolaze na mesto.

Kako sam krenula da posrdem za dahom, prekrila sam usta rukom i počela da se povlačim unazad spotičudi se preko neke kutije. Uspela sam da se zadržim na nekoj polici, pre nego što me X-ovo oko uhvati. „Šta radiš?“ Pitao je.

Na trenutak sam se zbunila, ali onda sam shvatila da moram da se pretvaram kao da nisam videla ništa. „Pala sam. Nisam gledala.“ Promucala sam. „Sigurno si ok?“ Pitao je podižudi obrvu. „Da, da... nastavi.“ Rekla sam smešedi se. Totalno lažem, ali je ipak okrenuo glavu. Pretpostavljam da nisam zaboravila kako da lažem posle svih ovih stvari kroz koje sam prošla.

Progutala sam knedlu i pogledala po sobi. Osedam se golo. Ranjivo. Kao da nisam ovde. Ono što sam videla je stvarno, a i dalje se ubeđujem da verujem u to.

Ne mogu da pustim da ovo prođe. Misli Jay, misli. Gledaj očima, ne srcem.

X te je zaslepljivao svo ovo vreme.

Počela sam da prebiram po njegovom kaputu, pokušavajudi da ne proizvodim zvuke. Prsti su mi se tresli dok sam izvlačila telefon. Prvi instikt mi je bio da pozovem pomod, ali ne mogu da prestanem da mislim da provirim u poruke. Ne verujem mu. Svaki put kada sam pritisnula dugme, proveravala sam da li X ne gleda, a zatim sam nastavila da istražujem. Imena su se gomilala, ali sam ušla na ona imena koja sam prepoznala. Pronašla sam poruku od Antonia i njegovog posla za X-a: da me ubije. Iskočile su slike mene, kao i slika ugovora koji je potpisan imenom Al John. Isto ime koje sam videla na televiziji. Čovek koga sam prepoznala. Na vestima su rekli da je ubijen one nodi kada se X vratio krvav.

Jebote, bila sam u pravu.

Nastavila sam da listam i pronašla ime čoveka koji mi je prodao droge. Ruke su mi se mahnito tresle kada sam pročitala poruke. Bilo ih je mnogo, još od pre par godina. X mu je dao posao da me drogira. Sve se nalazi ovde. Nastavio je da pita za to i da plada tom čoveku. Ove poruke govore istinu. ~ 252 ~

Kraljevstvo snova Dok sam listala dalje, pronašla sam još užasne istine u njegovim lažima.

Hannah. Naveo ju je da me upozna sa dilerom. Naveo ju je da me uvede u klub.

Rekao je da me napravi kurvom.

A tada sam pronašla poruku između njih koja je poslata one nodi kada je X došao da me ubije: Reci mu da je tako grubo jebe sve dok ne počne da vrišti za milost.

Pričaju o Billyu. Hannah mu je rekla da on želi da me jebe.

Ali to nije bila njena ideja. X-ova je.

Suze su mi tekle niz obraze. Poslednja poruka koja je bila poslata između X-a i svih ovih ljudi... bila je tik pre njegovog upada u motelsku sobu i ubistva Billya.

Smestio mi je.

Nije lagao kada je rekao da me je pratio. Stavio je sve na put koji me odveo u ambis. X me je navukao na droge zahvaljujudi mom dileru, upleo me je u kurvanje i čak je naveo Billya da me siluje.

Realnost me je bacila ciglu u glavu. „Ne...“ Mucala sam.

Ne želim da verujem u to, ali je istina. Sve je ovde. Ovo nisu laži. Ovo je stvarnost. Ove poruke govore istinu.

Sve je isplanirao. „Ti...“ Rekla sam.

Krajičkom oka videla sam kako se X okrede ka meni sa skupljenim obrvama. „Lagao si me.“ Rekla sam podižudi telefon da mu ga pokažem.

Razgoračio je oči. „Upropastio si me. Sve si uništio!“ Vikala sam. Zatim sam se okrenula i brzo potrčala kroz vrata koliko god sam mogla.

Trebalo mu je malo vremena da me sustigne. Pretpostavljam da nije očekivao od mene da eksplodiram. Kao da bih jebeno ostala nakon svih tih ~ 253 ~

Kraljevstvo snova poruka. Kao da bih mu jebeno oprostila za njegovu izdaju. Kao da bi mogao da pobegne od toga što me je naterao da patim sve ove godine.

Kada sam ga pitala da li je zadovoljio svoju potrebu za osvetom trebala sam da znam da to nikad nede prestati. Trebala sam da znam da je osveta odavno počela. Sve ovo je bilo ni za šta. Desilo se ono što je želeo. Bila sam mu igračka a još sam i došla da ga zadovoljim. Koliko sam glupa što sam pala na njegovu zamku.

Trebala sam da znam da je sve ovo deo njegovog plana.

****

X „Jay sačekaj!“ Rekao sam trčedi za njom. „Stani.“ „Nema šanse!“ „Pusti me da jebeno objasnim.“ „Da objasniš šta? Da si me jebeno navukao na droge? Da si mi poslao dilera, istog onog na kojeg smo naleteli u restoranu? Da si nagovorio Hannu da me uvuče u kurvanje u klubu i da je bila špijun svo ovo vreme? Da si joj čak jebeno rekao da kaže Billyu da bude grub prema meni?“ Suze su joj tekle niz obraze kada se kratko osvrtala dok je trčala. „Da, videla sam sve poruke X. Ne možeš to više kriti od mene.“ Jebiga.

Radio sam stvari kako bih je sprečio od bežanja. Ne može da me napusti.

Nedu dozvoliti to. Tako da sam izvukao pištolj i uperio ga u nju. Zaledila se. Tada se okrenula. „Nisam želeo od njega da ti radi one jebene stvari koje je nameravao.“ Rekao sam. „Da, želeo sam da Hannah da namesti nekog grubog tipa, jednog koji de te prisiliti da mu ga duboko popušiš. Nisam želeo da ti nađe nekoga ko bi te uzeo

~ 254 ~

Kraljevstvo snova protiv tvoje volje. Zašto misliš da sam ga ubio kada sam video pištolj u tvojim rukama i njega kako trči kao uplašeni zec?“ „Važne su one namere iza toga. Želeo si da me kazniš.“ „Da, sve sam to želeo. Želeo sam osvetu za ono što si uradila.“ Rekao sam. „Želeo sam da platiš za sav bol koji si mi prouzrokovala.“ „Kriviš me za nešto u čemu nisam imala udela.“ „Zavela si me. Trebala si da znaš.“ „Pa šta jebote? Da, želela sam te, bila sam očajna. Nema ništa pogrešno u tome da želiš seks. Mržiš me zbog nečega što nije čak ni moja krivica; samo nisam znala za kameru i kriviš me zbog toga. Zaslepljen si mržnjom.“ Ispljunula je.

Oči su mi zamaglile od besa. Mrzim što radi ovo. Želeo sam da joj sam objasnim, ali sada je prekasno. Ved je zaključila iz onoga što misli da zna. „Da, jesam.“ Duboko sam udahnuo kako bih se smirio. „Ali te takođe i jebeno volim.“ Frknula je, dodavajudi so na ranu. „Daj mi jebenu pauzu. Sve je bila laž kako bi me nagovorio da budem sa tobom. Da bi me učinio slabom i ranjivom kako bih ti verovala i ostala sa tobom.“ „Ne. To. Nije. Laž.“ Prosiktao sam.

Da li iskreno ne vidi? Da li jebeno ne veruje u to da imam osedanja prema njoj? „Želim te.“ Rekao sam. „Uvek sam te jebeno želeo. Mrzim te zbog onoga što si prouzrokovala, ali nikad nisam prestao da te želim. To me je navelo da uradim sve te stvari. Kažnjavajudi te davao sam sebi šansu da te mrzim i da nateram sebe da poverujem u to da nikada, nikada nedeš poželeti nekoga poput mene. To mi je davalo izlaz iz toga.“ „I šta si mi doneo? Jad.“ Rekla je skupljajudi pesnice. „Sada shvatam da nisam želeo da te povredim, ved da te kontrolišem. Da sam hteo da ti uradim mnoge stvari koje na kraju nisam mogao zbog naše zajedničke prošlosti.“ Ovo je potpuna jebena istina. Čini me slabim, ali je i dalje istina. Ne mogu više da ignorišem to. Trebam je.

~ 255 ~

Kraljevstvo snova Približio sam se za jedan korak. Zatim za još jedan. „Nisam više taj čovek kojeg si želela da vidiš u tom jadu. Ja sam čovek koji želi da te sačuva i zaštiti od opasnosti. Ja sam jedini koji zna kako da ispravno pritisne tvoje dugmide i natera te da poletiš mala ptičice.“ Ispružio sam ruku. „Nemoj da me napustiš. Dadu ti ono što trebaš. Ljubav. Strast. Sve što poželiš.“ Namrštila se i skupila usne. Zatim je duboko izdahnula. „Sloboda. Želim svoju slobodu.“ „Znaš da n...“ „Ako me voliš dadeš mi moju slobodu. To je ono što najviše želim.“ Progutala je knedlu. „Voleti nekoga znači pustiti ga da bude ono što želi, zato što je to najveda stvar koju voliš kod njega. Želim da budem slobodna.“ Ima me.

Zapanjen sam.

Pluda su mi se stegla, znoj je izbijao iz svake pore. Nikada se nisam ovako osedao.

Napušta me. Njene oči dovoljno govore. Ne može da pređe preko ovoga, bez obzira koliko pokušavao.

Nedu je izgubiti.

Podigao sam pištolj i naciljao u nju. „Ne.“ Rekao sam kroz zube. Boli me što ovo radim, ali moram. „Da. Ne vradam ti se X.“ „Ubidu te ako odeš dalje.“ Lice joj je postalo prazno. Kompletno, potpuno prazno. Uopšte nema emocija. Plaši me. Ja se ne bojim. Nikada. „Ne, nedeš.“ Polako je počela da se okrede. Duboko sam udahnuo i stavio pištolj na njen potiljak. Ruke su mi se tresle. One se nikada ne tresu.

Počela je da se krede. Jedan korak. Još jedan. Ne zaustavlja se. ~ 256 ~

Kraljevstvo snova „Stani ili du to uraditi. Pređi još jedan korak i ubidu te.“ Rekao sam.

Okrenula se kako bi se još jednom suočila sa mnom. „Nedeš, zato što ne želiš da se tvoja imovina ošteti. Oh, čekaj, više nisam tvoja.“ Podigla je obrvu. „Voliš me. Ne možeš da me povrediš. Nemaš više mod nada mnom.“ Rastvorio sam usta. U šoku sam zurio u nju. „Takođe si me naterala da poverujem da me želiš.“ Osmeh joj je iskrivio usne. „Učinio si me delom svoje igre, tako da nemoj biti jebeno iznenađen što sam i ja odlučila da se igram.“ A zatim se okrenula i nastavila da hoda.

Prst mi je zastao na obaraču, u očaju želi da ga povuče. Osim, što ne mogu.

Ne mogu da prolazim kroz to. Igrao sam se sa vatrom i sada sam opečen, opet.

Pobedila je u igri, ali ne i mene. Moja pametna mala ptičica me je potukla u sopstvenoj igri.

Nedu dopustiti da ovo tako prođe.

~ 257 ~

„Oni koji najviše mrze sigurno su nekada duboko voleli; oni koji žele da negiraju svet sigurno su jednom zagrljeni onim što su sada postavili na vatru.“ – Kurt Tucholsky Poglavlje 26 Jay Sreda, 18. septembar 2013., 13:45

Tresem se od glave do pete, ali nedu posustati u mojoj potrazi. Moram da razmislim o tome kako da kontaktiram oca i da se nadam da de mi oprostiti za sve pre nego što bude prekasno. X je uzeo njegov novac; moram da ga upozorim.

Možda de me primiti natrag.

Sada kada se sedam svega, shvatam da je otac jedini koji mi je ostao. Čak iako mi je uradio neke prilično odvratne stvari, sedam se da me je nekad voleo. Sve je to zbog mog divljačkog poriva da mu se suprotstavim. Sada sam drugačija. Možda još uvek mogu da ispravim stvari.

Nakon svega, prošla sam kroz pakao i vratila se. Mislim da mogu da se izborim sa ocem.

U trenutku neverovatne hrabrosti, nešto za šta nisam verovala da imam u sebi, odgurnula sam X-a i pobegla. Učinila sam to. Postigla sam svoj cilj. Izbrisala sam ga iz života. Oslobodila sam se lanaca koje mi je stavio. Lanaca koje su mi vezale telo, um, dušu... čak i srce.

Sada sam slobodna, potpuno slobodna da radim ono što želim. Nema više slušanja. Nema više zadovoljavanja X-a. Nema više X-a. Nema više... ničega. ~ 258 ~

Kraljevstvo snova Samo ništa...

Ništa je zastrašujude.

Nije važno gde idem, ne mogu da pobegnem od ove aniksioznosti, od ovog osedanja očajanja. Kao da mi je srce izvađeno iz grudi i bačeno na sred ulice.

Mogla bih da plačem, ali nedu. Ne zbog njega. Bez obzira koliko to moje srce želi.

Iako sam shvatila da je naša veza ovih dana ojačala, i da ne postoji niko ko oseda nešto prema meni kao on, nedu dozvoliti sebi da mislim o tome. Ne sada.

Ni ikada. Ne mogu.

Držedi se nekako, išla sam niz ulice Atlante, nemajudi jebenog pojma gde da idem. Nisam imala hrabrosti da pitam ikoka gde treba da budem, čak iako satima lutam. Previše sam uplašena na njihovu mogudu reakciju. Postoji toliko toga što želim da kažem, ali znam da kada bih to učinila, proglasili bi me ludom. Ko bi mi inače verovao? Ovako lepo obučenoj, niko mi ne bi verovao da sam bila zarobljena. O ne, smejali bi mi se i otkačili, ili još gore, odveli bi me do policije. Ne, definitivno ne idem tamo. Ubila sam nekoga za ime Gospoda. Nede to uzeti tako olako. Kriminalac sam poput X-a.

Opet sam proverila telefon. Još samo par crtica od baterije. Kada bih imala broj oca, odmah bi ga pozvala, ali nažalost nije memorisan ovde. Uzdahnula sam i borila se na svom putu, pitajudi se gde da idem dalje.

Odjednom, telefon je zazvonio. Poskočila sam od zvuka i vibracije. Čudan je osedaj kada ne koristiš telefon nedeljama. Kada sam pogledala i pročitala poruku, srce mi je zastalo.

Jay. Sada si slobodna. Njegovim novcem du platiti skidanje tvoje glave sa liste, ali treba da učinim više, tako da sam kidnapovao tvog oca. Znam da te nije briga za to, ali sam želeo da znaš. Budi uverena da du ga kazniti što je učinio da zaboraviš sve što ti je nekada bilo važno. Pusti svoje strahove; niko te više nede pratiti. Sve du ih pobiti.

X

~ 259 ~

Kraljevstvo snova ****

X Sreda, 18. septembar 2013., 13:19

Ostala je rupa tamo gde mi je bilo srce. Poslednji delidi moje duše su istrgani.

Uzela je ono što mi je bilo preostalo.

Nakon svih ovih godina mučenja shvatio sam da je pravo mučenje znači da je nemam.

I sada vulkan besa eruptira u meni.

Bes je preuzela kontrolu nada mnom dok sam išao niz stazu, gledajudi u njenog oca kroz masu. Ona želi da nestanem? Želi da bude slobodna? Dobro, ali nedu otidi bez nekog ubistva.

Njen otac je bombardovan pitanjima novinarima. Željni su da saznaju šta se dogodilo sa njegovom skorašnjom kampanjom. Znam šta se dogodilo. Ja. Uklonio je derku kako bi sačuvao svoju političku karijeru. Umesto toga, ono što je dobio je još više poniženja. Svi njegovi strahovi su počeli da se ostvaruju.

A sada de se još jedan ostvariti.

Ušao sam u uličicu sa strane zgrade i ušao kroz vrata na kojima piše 'ZABRANJEN ULAZ'. Tu je sedela jedna devojka sa telefonom na stolu. Kada je opazila šta držim u ruci predala mi ga je. Podigao sam pištolj i ubio je.

Krv se širila ispod stolice na kojoj je sedela dok sam prošao pored nje i ušao u kupatilo zatvorivši ulazna vrata. Tu sam se pozicinirao iza vrata i čekao. Par minuta pre njegove konferencije sa štampom sipao sam mu laskativ u pide. Proverio sam sat. Nede mu trebati više od pet minuta da se pojavi ovde. Konferencija je skoro završena, a i sigurno skače kako bi zadržao svoja govna. Bukvalno.

~ 260 ~

Kraljevstvo snova Vrata su se otvorila. Podigao sam pištolj i prislonio ga uz njegov potiljak. Kada je čuo zvuk kliktanja zastao je u svojoj nameri, „Sada deš podi sa mnom.“ Rekao sam. „Molim te, stvarno treba da serem, može li ovo da sačeka?“ Rekao je.

Nasmejao sam se i zgrabio ga za okovratnik. Povukao sam ga kroz vrata. O, dodi de sranje na red. Srade po sebi.

****

Sreda, 18. septembar 2013., 14:17

Vezao sam ga za ogradu. Lice mu je unakaženo od noža. Ožiljci su prelepi, kao i njegovi krici. Jebote, ne mogu da verujem da sam zaboravio koliko obožavam da čujem ovakve zvuke. Ubijanje je potpuno drugačije od seksa, ali su oboje veoma, veoma zadovoljavajudi. Samo gledanje njega kako brine od noža salje mi drhtavicu niz kičmu. Pantalone su postale tamne od govana kada sam mu odsekao deo uveta. Usrao se od straha.

Izvadio sam novi telefon iz džepa i počeo da kucam poruku. „Šta to radiš“ Čovek ispred mene je promucao. „Obaveštavam tvoju derku gde si.“ Namrštio se od zbunjenosti. „Odlučio sam da du da izigravam dobrog samaridanina i da ti dam priliku da ispraviš stvari sa njom pre nego što umreš.“ Iskrivio je usne. „Ti si bolestan.“ Nasmejao sam se. „Kaže čovek koji više mari za svoju karijeru nego za sopstvenu derku.“ Pljunuo me je u lice. Režudi, obrisao sam lice i počeo da kvrckam prstima.

Zatim sam ga udario pravo u nos, lomedi ga.

Cvileo je, krv mu je liptala iz nosa. „Molim te, ne više.“ Preklinjao je. ~ 261 ~

Kraljevstvo snova Nasmejao sam se. „Oh, ali tek sam počeo.“ Trgnuo se. „Platideš zbog ovoga. Ti i ostali jebeni šljamovi na ovoj zemlji.“ „Mislim da si nešto pogrešno shvatio.“ Rekao sam nožem crtajudi još jednu liniju na njegovom licu. Njegovo vrištanje me je zasmejavalo. „Šljam su oni koji kompromituju mlade njihovim zlom. Odvratni ljudi poput tebe.“ Zakikotao sam se. „Da li znaš šta radim ljudima poput tebe?“ Podigao sam pesnice i pokazao mu poruku. „Ti pripadaš tamo, zajedno sa svim tim preostalim kretenima.“ Još jednom sam ga udario u lice. „Jebi se. Umredeš zbog ovoga.“ Ispljunuo je. „Kako to? Ved sam dobio ono što sam želeo i niko ne zna da si ovde.“ „Nedeš se izvudi tako lako s' ovim.“ Režao je.

Udario sam ga u lice. Cvileo je od bola. Njegova krv mi je isprljala ruke tako da sam ih obrisao o njegovu odedu. „Ved jesam.“ Smešedi sam otišao do laptopa koji je stajao na staroj stolici. Mučenje nije samo zabava, ved je i sredstvo za postizanje cilja. Bilo je lako da dobijem ono što sam želeo od njega. Pre par minuta mi je dao šifru za njegov dodatni bankarski račun u Švajcarskoj.

Ovaj krelac de da izgubi sve što je ikada voleo.

Postoji samo jedna stvar zbog koje se kajem, a to je što sam je pustio da ode.

~ 262 ~

Kraljevstvo snova ****

Jay Sreda, 18. septembar 2013., 14:51

Nalazim se u sred bela dana, a borim se držim oči otvorenima. Noge su mi umorne od trčanja, ali odustajanje nije opcija. Skladište gde X drži mog oca je samo jedan blok udaljen. On uvek odvodi svoje žrtve tamo.

Trčala sam onoliko koliko su mi noge dozvoljavale sve dok nisam stigla do crvene zgrade. Auta nije bilo na vidiku. Ušla sam unutra. U uglu sam videla oca vezanog za ogradu. Odelo mu je natopljeno krvlju, a kako sam mu se približavala i lice mu je bilo jednako zamrljano. Lice mu je bilo prepuno ožiljaka, krv se zgrušavala na njima.

U šoku, ostala sam bez daha dok sam mu prilazila. X je bio nagnut ka stolici, kucao je nešto na laptopu, previše je zauzet kako bi primetio nekoga da se približava. Pokušavala sam da pravim što manju buku. Kada je otac okrenuo glavu, signalizirala sam mu da ne govori. Odmah se utišao, a zatim počeo glasno da stenje kako me X ne bi čuo. Prestravljena sam od onoga što je X učinio, ali ne mogu da dozvolim sad da me preplave emocije. Moram da oslobodim oca.

Ali pre svega, oružje. Moram da budem sposobna da se odbranim.

Pogledala sam okolo za nekim oružjem. Pištoj je stajao na okviru od prozora, zajedno sa još nekim instrumentima prekrivenim krvlju. Ovo su sigurno njegove 'igračke'. Polako sam se kretala i brzo uzela pištolj pre nego što sam se okrenula ka ocu. „Jay.“ Prošaputao je kada sam mu prišla. „Šššš...“ Šaputala sam dok sam mu odvezivala konopce oko zglobova.

Izgledao je užasno, ali nisam sigurna kako bih trebala da se osedam povodom toga. Ljuta sam njega kao i na X-a, ali ni jedan od njih ne zaslužuje da bude tretiran poput životinje. Kao što su me obojica tretirali. ~ 263 ~

Kraljevstvo snova Prstima sam pažljivo odvezivala čvorove. Kada sam odvezala ruke, nagnula sam se da mu oslobodim i noga. Otac mi je pomagao, ali se jedva držao da stoji. „Ne bih radio to da sam na tvom mestu.“ Presekao mi je dah. Okrenula sam se pogledala ga pravo u oči.

Automatski sam podigla pištolj i uperila ga u njega. „Ne prilazi.“ Uspravio je glavu. „Jay... da li je to način da me pozdraviš?“ „Zaveži!“ Zavrtela sam pištolj u vidu pretnje.

X je podigao ruke. „Hajde da pričamo o ovome. Hodemo li?“ „Lagao si me.“ Prosiktala sam. „Iskoristio si me. Sve što si želeo je novac mog oca, a sada ga čak i mučiš?“ „Ne, nisam te iskoristio. Zvučiš kao da ti je mnogo stalo.“ Osmehnuo se. „Možeš li još uvek iskreno redi da me nikada nisi volela?“ Progutala sam sve moje sumnje. „Nisam.“ Nacerio se. „Lažljivice. Ne mrziš me. Nisi pobegla zbog onoga što si videla u porukama. Duboko u sebi si ved sve znala. Pobegla si zato što nisi mogla da prihvatiš činjenicu da si se zaljubila u mene.“ „Prestani sa tim glupostima!“ Ispljunula sam. Ne interesuju me više te igrice umova. Ne kada ja držim pištolj. „To nisu gluposti.“ Rekao je mirno. „Želeo sam da te vidim kako patiš. To je sada u prošlosti. Volim te i ti to znaš. I takođe znaš da se i ti osedaš tako.“ Napudio je usne. „Moraš da mi veruješ, radim sve ovo zbog tebe.“ „Zašto bih ti verovala?“ Rekla sam. „Ti si manipulator. Ubijaš ljude za život.

Kako da ikada poverujem u nešto što kažeš?“ Progutao je knedlu. „Možda mi ne veruješ, ali poverovadeš njemu.“ Pokazao je na mog oca.

Namrštila sam se. „O čemu ti pričaš?“ Okrenula sam se ka ocu, koji je počeo da se trese. „Pitaj ga o snimci seksa i o medijima. O snimku nas dvoje.“ Nacerio se. ~ 264 ~

Kraljevstvo snova Ponižena sam. „Upropastio si me!“ Vikao je moj otac. „Šta si još uradio?“ Pitala sam u šoku. „Oh, možda sam ubio kurvu, zatim sam rekao policiji gde se telo nalazi i dojavio da je tvoj otac ubica. Sredom po mene, ta devojka je imala seks sa njim.“ Smejao se.

Otac je razgoračio oči. „Ti kurvin sine...“ Mrmljao je. „Sve si to uradio mom ocu?“ Rekla sam. „Samo zbog njegovog novca?“ „Ne Jay. Novac ide organizaciji kako bi bili sredni. Skinude metu sa tvoje glave, a onda deš konačno biti slobodna. Baš kao što si želela.“ Prsti su mi se tresli. Ne mogu da verujem. Kidnapovao mi je oca kako bi mu ukrao novac da bi me spasao? Ovo je... monstruozno. „Zašto?“ Namrštio se, zbunjen je. „Da li i dalje ne vidiš Jay? Kada klijent nestane, organizacija nede izvršiti posao zato što nede biti pladena za to. A tu sam ja ušao.“ „Koji klijent?“ „Onaj koji je stavio metu na tvoju glavu.“ „Misliš tvoja porodica.“ Odgovorila sam.

Prevrnuo je očima i malo nakrivio glavu. „Ne.“ „Tvoji roditelji me žele mrtvu. Ti i ja smo dvaput prouzrokovali da izgube posao. Naravno da me mrze.“ „Grešiš.“ Oštro je rekao. „Lažeš me. Ponovo.“ Zakikotao se. „Ne Jay. Ubio sam roditelje još pre tri godine.“ Šokirana sam. Uhvatila sam se za kaput pošto mi je to jedina stvar za koju trenutno mogu da se pridržim.

~ 265 ~

Kraljevstvo snova „Ne verujem ti.“ „Uzmi telefon iz džepa i proveri poruke. Pošto si očigledno obavila fantastičan posao sa pretraživanjem moje istorije, mislio sam da si to ved znala.

Ovo me iznenađuje Jay.“ „Šta?“ Izvadila sam telefon iz džepa i umalo ga ispustila na pod kao đurbe.

Dok sam listala poruke, otac je odvezao poslednji čvor. Pokušala sam da držim oči na obojicu dok sam koristila telefon. Jebote, ovo je teško. Ne mogu da verujem nikome.

Pogotovo sada kada X pažljivo okrede pištolj u ruci kao neku vrstu tihe pretnje. „Želiš da znaš ko te je želeo mrtvu?“ Pitao je X dok sam se borila da brzo pronađem poruku. „Pogledaj iza sebe.“ I tada sam videla poruku koja je sadržala sliku ugovora koji je X ukrao od Al Johna. Ime mog oca je na njemu.

Ne. Ne. Ne! Suze su mi se nakupile u očima kada sam preko ramena pogledala u oca.

Njegov izraz lica se menjao od agonije ka strahu, a potom u nešto što liči intezivno ludilo. U sekundi se dokopao mojih ruku i udario me u grudi, izbijajudi vazduh iz mene. Iščupao mi je pištolj iz ruke. Pre nego što sam došla do daha uperio mi ga je u glavu.

~ 266 ~

„Ljudi kažu da ne znaš šta imaš dok to ne izgubiš. Istina je da si znao šta si imao, samo nisi mislio da deš to izgubiti.“ – Autor nepoznat Poglavlje 27 X „Šta to radiš?“ Vrisnula je Jay. „Pusti me!“ Podigao sam pištolj, ciljajudi u njenog oca. Glasovi u glavi su mi govorili da pucam i da mu raznesem mozak. Moram, ali ne mogu. Ne kada je ona u opasnosti.

Ne mogu da je stavim na rizik. Nedu. „Nemoj.“ Prosiktao je njen otac. „Ili de ona umreti.“ Raširio sam nozdrve i zavrteo glavom. „Kopile.“ „Tata...“ Jecala je, suze su joj tekle niz obraze. „Zašto?“ „Zato što si jebena sramota. Eto zašto.“ Rekao je. „Ti i tvoje konstantno kurvanje; uništila si mi kampanju sa svojim ispadima.“ „Nemoj da radiš ovo.“ Rekla je Jay. „Zaveži.“ Rekao je njen otac. „A ti.“ Okrenuo je glavu ka meni. „Morao si da se pojaviš svakog jebenog puta. Unajmio sam tvoju porodicu da ubija, ne da gura tvoj kurac tamo gde mu nije mesto.“ „Jebeno začepi!“ Vikao sam, vene su mi pulsirale. Borio sam se da ne povučem obarač. Um mi je preplavljen njegovim ubistvom. Kurvin sin to zaslužuje, ali ako ga sada upucam, ona bi se možda našla u unakrsnoj vatri. „Jebao si me jednom, ne možeš da me jebeš dvaput dečače. Mogu redi da si dobio što si zaslužio.“ ~ 267 ~

Kraljevstvo snova Jebi ga. Isparavam. Umirem da povučem obarač. Kako se taj drkadžija usuđuje da pominje moje ožiljke. „Molim te...“ Mrmljala je Jay. Očima me je molila da zaustavim ovo. Voleo bih... da to učinim a da je ne povredim. „A ti...“ Njen otac je vratio pažnju na nju. „Kada si udarila glavom, konačno sam dobio način da te se rešim, ali nisi mogla da prestaneš da se kurvaš gde god da si otišla. Čak iako si bila udaljena nekoliko država odavde ljudi su čuli za 'tu devojku' i očigledno te povezali sa mnom. Da li znaš kakva si ti mrlja u mom životu? Odvratno.“ Pljunuo je na pod. „Ti nisi moja derka.“ „Dosta!“ Viknuo sam. Dovoljno mi je njegovih jebenih uvreda.

Počeo je da se steže. Ruku je obmotao oko njenog struka a pištolj je prislonio na čelo. Drhtala je. Smrt joj visi iznad glave. Ne mogu da dopustim da se to dogodi. Moram da se umešam. „Napravi još jedan jebeni korak.“ Rekao je meni. „I ona de umreti.“ Nasmejao se kada je video moj razjaren pogled. „O da. Znam da ne želiš da ona bude povređena. Jebene ljubavne ptičice. Odvratno.“ Naravno da ne želi da budemo zajedno. Posle nesrede sa njenom majkom, on nije bio ništa osim trn u dupetu i meni i njoj. Trebao sam da ga ubijem kada sam imao priliku.

Uhvatio ju je za bradu i potapšao po obrazu. Krv mi je počela da ključa. „Nadam se da ti je ova drolja dovoljno zadovoljila, zato što de ti biti poslednja.“ Rekao je. „Inače nikada nisam želeo prljavu devojku. Zašto tvoja majka nije mogla da mi rodi normalnog dečaka koji bi me pratio.“ „Jebeno du te ubiti!“ Zarežao sam.

Zakikotao se. „Ne bih to pokušavao. Ako me ubiješ, povešdu nju sa sobom.

Ne želiš to, zar ne?“ Još jače joj je prislonio pištolj o glavu.

Uradide to. Vidim to u njegovim očima. Nikada nije mario za nju. Ona mu je uvek bila smetnja. Devojčica umesto dečaka. Neko ko ga sramoti. Uvek ju je mrzeo, čak i više nego što sam je ja ikada mrzeo.

Oklevanje nije nešto što on zna. Ako povučem obarač, i on de. Ona nede preživeti. ~ 268 ~

Kraljevstvo snova Postoje samo tri opcije ovde. Ja ubijem njega, on ubije nju, a ja ostanem u rasulu. Ako se predam on de me ubiti, a zatim i nju takođe. Želi je mrtvu od početka, tako da nede oklevati da povuče taj obarač. Ako je prvo upucam kako bih ga omeo, povredidu je. Ni jedan od ovih ishoda nije poželjan. Međutim, postoji još jedan poslednji način, za koji znam da moram da napravim. Kada on bude ometen, ona može da se snađe i da se spase. Odmazda de biti u njenim rukama.

To je sve što mi je preostalo da joj dam.

Pogledao sam je u oči i video kako sijaju od suza. Po prvi put je zaista vidim.

Razorena. Slomljena. Prouzrokovano od mene. Ja sam zlo koje mora biti proterano. Ugašeno. Jednačina je jasna. „Nemoj...“ Jay je mrmljala, usne su joj drhtale.

Stegao sam pištolj. Učinidu jedinu stvar za koju znam dam može da popravi ovo. „Zbogom Jay.“ Prislonio sam pištolj o svoje grudi i povukao obarač.

****

Jay Vrisak me je progurao. Došao je iz dubine moje duše. Nestvarno.

Sve što je X uradio, sva sedanja su došla zajedno u vrtlogu emocija. Odanost.

Potreba. Borba za mod. X je sve to želeo. Bilo je to previše za njega. Njegova želja za osvetom i želja da me potčini su se sukobile, a sada je platio cenu.

Eksplozija emocija proletela je kroz mene, ispunila me je adrenalinom i snagom. Otac je ometen onim što je X uradio, tako da sam iskoristila priliku da se oslobodim. Ujela sam ga za ruku. Zarežao je od bola kad sam se otrgla iz njegovog naručja i uhvatila za zglob.

~ 269 ~

Kraljevstvo snova Izvrnula sam ga i ispustio je pištolj. Zatim sam ga šutnula u jaja. Kada je pao na pod, podigla sam pištolj i uperila ga u njega. „Čekaj.“ Rekao je. „Zašto bih čekala?“ „To je bila igra.“ Podigao je ruke. „Nisam nameravao da te ubijem. Radio sam na tome da pobegnemo.“ Frknula sam. „Da, kako da ne.“ „Ja sam tvoj otac. Nikad to ne bih uradio svom detetu. Znam da bi on to uradio. Mrziš ga, zar ne? Sada je mrtav, tako da, 'ajde da pobegnemo.“ Kada je pokušao da ustane upucala sam ga u nogu. Njegovo bolno cičanje me oduševljava. Ovo je prvi put da uživam da čujem kako neko preklinje za život.

Nede biti poslednji put. Jednom kada znaš kako je to da učiniš da neko krvari, ta ljubav se nastavlja zauvek. Žeđ se nikad ne završava. „Molim te, nemoj.“ Rekao je. „Ja. Ga. Ne. Mrzim.“ Rekla sam kroza zube. „Tebe mrzim.“ I tada sam povukla obarač. Jedan metak, čist pogodak kroz glavu. Oči su mu se prevrnule i udovi raširili po podu. Linije krvi širile su se oko njega.

Misao da je život mog oca prekinut je brzo odmaglila iz mene. Požurila sam ka X-u. Stavila sam pištolj u džep i kleknula pored njega. Grcao je; metak je probio pluda. Njegovo crno odelo je isprljano njegovom krvlju. Prsti su mu se trzali pod teretom pištolja.

Bacila sam ga i otcepila deo haljine pritiskajudi rupu u grudima njome.

Naravno da nema koristi. U rasulu sedim pored njega i plačem. Ni za milion godina ne bih očekivala da de se ovo dogoditi, a sada jeste. X umire i ne mogu da uradim ništa povodom toga, čak iako moje srce vrišti za njim. Preklinjem ga da ostane pored mene. Trebam ga. Bez njega ovaj svet je tako težak za rukovanje. „Nemoj da umreš.“ Rekla sam glasno. Ne mogu da izdržim više. U srcu znam da je ono što je on rekao istinito. Bio je u pravu sve vreme, ali nisam želela da to priznam. Ved smo oboje izgubili igru. Nema pobednika ovde.

~ 270 ~

Kraljevstvo snova On me samo gleda. Podigao je ruke i pomilovao mi lice. Naslonila sam se na njega, osedajudi njegov dodir. Stavila sam ruku preko njegove i ispreplitala prste, „Ne napuštaj me X. Ne možeš to da uradiš. Zašto si morao da se upucaš?“ Iskašljao je malo krvi. „To je bio jedini način.“ „To nije bio jedini način! Ne moraš da umreš!“ Nasmešio se. „Sada si slobodna da radiš ono što želiš mala ptičice.“ „Kako možeš sada da se smeješ?“ Vikala sam na njega. Odmah sam se pokajala. „Zato što si još ovde, sediš pored mene, držiš me za ruku.“ Od njegovih reči sam još više zaplakala. U daljini sam čula ljude kako vrište.

Ne iznenađuje me što su nas pronašli, pošto je i dalje dan. Pogledala sam iza sebe i videla ženu kako drži telefon uz uvo. Odlično. Nadam se da zove 911. „Jay.“ Rekao je promuklo. „Ššš... ne govori. Samo deš pogoršati situaciju. Hajde da sačekamo hitnu pomod. Neko ih upravo zove.“ „Ne. Moram da ti kažem ovo. Šta god da sam uradio, zaboravi na sve. Molim te, sačuvaj samo dobre uspomene na nas kada smo još bili deca...“ Uzdisao je. „Zaboravi na X-a.“ „Ne!“ Stisnula sam mu ruku i prislonila je o usta, ljubedi je. „Bio si u pravu.

Pobegla sam zato što sam bila uplašena. Želela sam slobodu... ali sam takođe želela i tebe, a to me je tako prestavilo. Kada sam videla one poruke iskoristila sam ih kao sredstvo da se oslobodim.“ Uzdahnula sam. „Stvari koje devojke rade kada su saterane u došak.“ Nasmešio se, pogled u njegovom oku je omekšao na trenutak. „Želeo sam da budeš moja. Žrtvovao sam sve kako bih te dobio. Sve je bilo uzalud. Trebao sam da te pustim da živiš svoj život.“ „Ne, nije bilo uzalud!“ Nagnula sam se i uhvatila ga za lice. „Pogledaj u mene.“ Oči su mu se polako sklapale. „Imaš me. Ja sam ovde. Ne idem nikuda.“

~ 271 ~

Kraljevstvo snova „Moji ožiljci...“ Zarežao je. „Tog dana kada nas je tvoj otac zatekao stalno ponavljam u glavi, iznova i iznova. Krivio sam te za sve. Želeo sam da osetiš istu bol koju sam i ja osetio. Ali sada... samo te želim, iznova i iznova.“ Nakašljao se i još krvi je izašlo. Borila sam se da mu ranu zatvorim. „Nemoj da pričaš.“ Rekla sam. „Znam šta misliš.“ Borio se da ne pomera glavu kako bi me gledao sve vreme. Prsti su mu se trzali, dozivali su me da se približim. Nagnula sam se i poljubila ga. U ovoj tami njegov ukus je jedina stvar za koju se držim. Njegove usne su jedina uteha koju sada imam. Sve polako bledi. Nedu to dopustiti. Nedu ga ostaviti. Prošli smo kroz mnogo toga. Mrzeo me je zato što me je mnogo voleo. Najdublja osedanja mogu se prebaciti sa jedne strane na drugu u treptaju oka. Njegova osedanja su se uvek menjala, uvek u potrazi za nekim zatvaranjem. Osveta mu je dala cilj. Zaljubivši se u mene, cilj mu je oduzet. A tada je novi cilj bio da me potčini i da me poseduje.

Njegovi poljupci mi to pozakuju. Njegov jezik i dalje žudi da oseti moj, uprkos što mu je još malo snage preostalo. Stavlja sve što ima u ovaj poljubac. Daje mi sve što ima. Sva patnja kroz koju sam prošla je bila greška. Znam da jeste. Njegovo kajanje izbija kroz svaku poru. Oduvek je bio zaljubljen u mene.

Kao što sam i ja zaljubljena u njega.

Uprkos onome što mi je mozak govorio, srce mi je ved popustilo. Nisam udarena od ljubavi; ona je oduvek bila u meni. On je uvek bio tu, gledao me, pazio na mene, žudeo za mnom. Osedala sam se potrebnom, željenom, seksi i jakom. U njegovim rukama osedala sam se kao da mogu da pokorim ceo svet.

Niko nije učinio da se osedam na taj način.

Ovo nije bilo u vezi igre. Ta bitka bila je ved izgubljena. Mi smo bili samo dva ranjenika koji pokušavaju da nađu jedno drugo.

Poljubila sam ga kako bih još malo odnela sve brige. So od suza mi se slivala u usta, ali nisam mogla da se odlepim od njegovuh usana. Moram da ga osetim, čak iako je to samo privremeno. Čeznem za njim. Ja sam rob njegovih komandi. On ispunjava sve moje želje. Bol koji mi nanosi je dobrodošlo opuštanje. Sa njim ja sam sposobna da letim i da budem slobodna. Slobodna poput ptice. Njegova mala ptičica.

~ 272 ~

Kraljevstvo snova „Želim da letim sa tobom.“ Rekla sam. „Molim te.“ Držala sam ga za ruku i jako je stiskala.

Ne želim da padnem. Više ne.

Kada je počeo da se bori za dah znala sam da je kraj blizu.

Ovo nije trebalo ovako da se dogodi.

Ne može da umre.

Trebam ga.

Vreme i dalje stoji. Udarila me je realnost da nikada nisam bila slobodna.

Moje srce nikada nije bilo slobodno. Ono je bilo posvedeno njemu onog trenutka kada sam ga ugledala. Čak i nakon svog ovog jada kroz koji me je proveo, i dalje ga trebam. Želim ga više od svega.

A sada mi izmiče iz ruku. „Volim te.“ Prošaputala sam a zatim ga još jednom nežno poljubila.

Kada sam sklonila usne od njegovih, mozak mi se automatski prebacio u režim preživljavanja. Osedam se kao da sam pala duboko u bunar i da moram da pronađem način da se popenjem uza zid koji je prekriven iglama. X se ne pomera.

Oči su mu zatvorene. Srce mi je stalo.

Od tog trenutka sve što se desilo mi je zamudeno. Sirene hitne pomodi i policije se čuju kako prilaze zgradi. X jedva diše kada su ga stavili na nosila.

Policajac me je zgrabio za ruke i stavio ih iza leđa. Izvadio je pištolj iz mog džepa i sklonio ga od mene. Ignorisala sam ih. Držala sam pogled samo na X-u. Moram da ga vidim poslednji put. Nije otvorio oči otkako sam mu rekla reči koje su mi sve značile, ali su došle prekasno.

Uvek je bilo prekasno.

~ 273 ~

„Prava ljubav se nikada nede završiti jer je besmrtna.“ – Clarissa Wild Poglavlje 28 Jay Četvrtak, 26. septembar 2013., 16:48

Preživela sam.

Izabrala sam da živim na slobodi, a sada moram da prihvatim posledice.

Nije da nema cenu.

Ljudi me sada poznaju. Znaju da sam derka političara koji je ubijen od sopstvene krvi. Čujem to svuda u njihovim šaputanjima. On je čovek čija je derka napravila snimak seksa i poslala ga medijima bez srama. On je čovek koji je silovao kurvu i tukao je do smrti. Naravno da nije njegova krivica. To je sve bio X-ov plan kako bi mu uništio kampanju.

Znajudi da je njegov plan uspeo stavlja mi osmeh na lice, čak iako me je to koštalo privatnosti. Vredelo je. Moj otac nikad više nede biti sposoban da me povredi.

X je odveden u bolnicu, i to je bio poslednji put kada sam ga videla. Ne dozvoljavaju mi da ga posetim. Nede da mi daju nikakve novosti o njegmu. Koliko znam, on bi sad mogao da bude mrtav i duboko u zemlji. Nema nikoga ko bi mario za njega osim mene. To boli. Pokušavam da ne mislim o tome, ali mi i dalje svakog dana prolazi kroz glavu. ~ 274 ~

Kraljevstvo snova Skupila sam lišde na gomilu i fokusirala se na zadatak pri ruci. Osuđena sam da radim u obližnjoj zajednici na par meseci kao kaznu za ubistvo oca. U početku su mislili da sam ga ubila, ali kada sam im rekla da me je zamalo ubio i kada sam im pokazala ožiljke koje je X ostavio, poverovali su da sam ga ubila u samoodbrani. Naravno, tragovi ugriza na telu mog oca su pomogli sa tim, kao i činjenica da se X sam upucao. To je bilo sve kako bi me zaštitio.

To je bio brilijantan izlaz. Volela bih da je X ovde i da mu kažem da smo oboje nevini.

Zavrtela sam glavom i uzdahnula. Čudno je razmišljati o svim ovim stvarima koje smo uradili. Svi ljudi koje smo ubili. Niko ne zna da smo to bili mi. Izvukla sam se iz ovoga prilično lako. Šteta što nije bio tako dobar kraj za X-a.

Ponekad se pitam šta on radi. Da li je i dalje živ. Sada, više nego išta, želim da je to istina. Možda zvučim sebično, ali ne želim njegovu smrt na savesti. Pomisao da je on dao svoj život za mene je teško breme za nošenje.

Bez obzira šta mi je uradio, ukrao je delid mog srca i poneo ga sa sobom. Gde god da se nalazi, nadam se da ga je dobro sakrio za sebe.

Sela sam na klupu pored i obrisala znoj sa čela. Pola posla za danas je gotovo i ne radujem se ostatku. Bože, jedva čekam da završim sa ovim kako bih stvarno konačno bila slobodna. Da mogu da radim ono što jebeno želim. Da otvorim bar na Hawaiima i da živim na plaži. To bi bilo lepo.

Frknula sam. Kao da bih ikada imala novca za to. Nakon svega ovoga, nikada nedu imati dobar rezime za posao.

Ne, verovatno du raditi u nekoj prodavnici i prodavati odedu za bake. Pa, bar je to pristojan posao u odnosu na ono što sam radila. Da X nije uleteo u moj život, verovatno bih i dalje bila u kurvanju, radedi za Dona. Drago mi je da sam izašla odatle. Mogu iznova da počnem ovde.

Lagani povetarac zalepio mi je kosu na lice. Kada sam krenula da je sklonim, nešto mi je gurnuo u dlan ruke. Trgnula sam se i odmah okrenula da vidim ko je to uradio. Nikoga nije bilo na vidiku. U daljini sam videla ženu koja je hodala što dalje odavde. „Hej!“ Viknula sam, ali me je ignorisala. Nije se čak ni osvrnula, ali sigurno je to bila ona; prebrzo je hodala. Sumnjivo. Pitam se šta je uradila. ~ 275 ~

Kraljevstvo snova Otvorila sam dlan i uzela malu kovertu. 'A. P. O.' Poštanski broj je bio napisan napred, ali ništa na poleđini koverte. Čak ni ime pošiljaoca. Pogledala sam okolo da vidim da neko ne gleda a zatim je otvorila. Unutra je bilo nešto teško, tako da sam okrenula kovertu i pustila da sadržaj ispadne iz nje. To je ključ.

Za kog đavola je ovo?

Dok sam tresla kovertu, malecna poruka je ispala na moj dlan. Reči koje su bile napisane na njoj su me ispunile nadom i donele mir u moje srce.

Umredu, ali ne danas.

Prestala sam da dišem. X je živ.

~ 276 ~

„Nov početak je prvi korak,, a svaki izbor je slededi korak ka slobodi.“ – Clarissa Wild Epilog Jay Četvrtak, 26. decembar 2013., 17:26

Prsti su mi se tresli dok sam ubacivala ključ u poštansko sanduče i otvarala ga. Pogledala sam unutra. Par stvari je bilo unutra. Razglednica, presavijen papir, kreditna kartica, kao i pasoš. Progutala sam knedlu pre nego što sam uzela pasoš.

On se činio kao najmanji udarac na osedanja. Otvorila sam ga i videla svoju sliku unutra, ali ne i svoje ime. Ovo je lažni dokument koji odgovara mom opisu.

Trepnula sam i pokušala da smirim srce kada sam izvadila kreditnu karticu. Na njoj je takođe bilo moje lažno ime. Bila je jedna malecna porukica prikačena za karticu; kod: 1914.

Sva sam se tresla kada sam izvadila razglednicu. Na njoj je bila slika plaže i brodida, ali nije izgledala kao profesionalna slika. Izgledala je kao da je snimljena prosečnim telefonom. Ispod slike je pisalo: 'Nađimo se u Galvestonu, Texas'.

Mrštedi se, okrenula sam razglednicu.

Pronađi me ovde.

Suze su mi navrle u oči, ali sam se prisila da ih oteram. Stavila sam ove stvari u džep i prešla na slededu stvar. Poruka. Mislim da mi je srce sišlo u pete.

Na vrhu je pisalo: Ne otvaraj dok ne iskoristiš bankovni račun. ~ 277 ~

Kraljevstvo snova U iskušenju sam da to i onako uradim, ali tada sam shvatila da možda propuštam nešto važno, poput povezivanja na tekudi račun. Sranje. Proveravajudi da još nešto nema u sandučetu, zatvorila sam ga i potrčala da pronađem najbliži bankomat. Ubacila sam karticu unuta i brzo ukucala kod.

Oduševljena sam kako radi. Ono što se pojavilo na ekranu me je šokiralo.

Milioni i milioni dolara nalaze se u vlasništvu ovog mog lažnog imena.

Zaledila sam se i u potpunoj tišini gledala u ekran. Ovo... imam pristup svemu tome? Ovo novo ime... nov identitet... tekudi račun pun novca. Mogla bih da otpočnem svoju zamisao na Hawaiima i ostvarim snove. Osedaj je nestvaran.

Progutala sam knedlu i još jednom proverila ekran. Poslednja registrovana transakcija dolazi od nekog tekudeg računa čiji je vlasnik neko ko se zove Azazel.

Mrštedi se, počela sam da plitko udišem. Ko je ovo? Kakvo čudno ime. Da li je stvarno? Sav ovaj novac... da li je moj?

Pogledala sam u poruku koju sam držala u znojavim dlanovima. Ako bih je otvorila, možda bih saznala. Inače bi mi srce izludelo. Sama pomisao da je to poruka od X-a čini me nervoznom. Pretpostavljam da nakon svega što se dogodilo i dalje imam osedanja za njega.

Izvadila sam karticu iz bankomata i stavila je u džep. Nakon što sam duboko, duboko udahnula otvorila sam poruku i počela da čitam.

Jay Uzeo sam mnogo stvari od tebe. Uradio samo to zato što sam želeo osvetu. Kao što si rekla, bio sam zaslepljen mržnjom.

Nakon što sam sa tobom proveo neko vreme setio sam se kako je to osedati nešto drugo osim inata. Setio sam se zašto sam te stvarno želeo. Želeo sam da ispunim tvoje želje, da osetim tvoju bezobzirnost, tvoje poverenje, odanost, žudnju, ljubav. Postala si moj ljubimac, a zatim moja ljubavnica i na kraju partner u zločinu. Negde u sredini zaboravio sam da ti dam nešto najvažnije u životu. Izbor.

Nedu da dođem kod tebe, zato što želim da sama odlučiš, bez mog uticaja. Želim da tvoj izbor bude iskren. Čak iako bi

~ 278 ~

Kraljevstvo snova voleo da te vidim ponovo, ono što najviše želim je da budeš sredna, bez obzira da li du ja biti pored tebe ili ne.

Ne mogu da prisvojim tvoju ljubav. Mogu da prisvojim tvoje telo, um, dušu, ali nikada ne mogu da prisvojim tvoju ljubav. To je jedna stvar koju najviše trebam od tebe, ali nikada ne mogu da je zahtevam od tebe sve dok mi je dobrovoljno ne ponudiš.

Zbog toga sam te oslobodio tereta da mi oprostiš.

U ovom sandučetu deš pronadi sve što je potrebno za nov početak. Zaboravi ko si, počni iznova. Iskoristi novac kako ti odgovara. Sav je tvoj. Pretpostavljam da je to jedina stvar na kojoj možeš da se zahvališ ocu. Prebacio sam ti više od polovine novca koji je posedovao, a ostatak poslao organizaciji za skidanje mete sa tvoje glave. Nede te više juriti. Život ti je sada bezbedan.

Ja? Danju pronalazim mir, slušajudi zvuke vode kako teče pored mene. Nodu sanjam tvoje roze, ispljeskano telo ispod mene. Da sam samo još jednom ispljeskao to tvoje predivno dupe.

Avaj, snovi su snovi. Uživam da plovim okeanom sa svojim brodidem. Sestre u bolnici su bile prilično dobre prema meni.

Zakrpili su me i mogao sam da im umaknem. To je bio lak poduhvat, obzirom da niko ne zna ko sam ja.

Izgubio sam jedan od mojih sedam života tim metkom.

Nemam nameru da izgubim ostale. Odlučio sam da uživam u onom vremenu koje mi je preostalo. Rekao sam sebi da du ovo raditi kada se penzionišem, pa što da ne počnem ranije?

Dobrodošla si da mi se pridružiš, naravno. Ali moram da te upozorim. I dalje sam jednako željan da ti pružim zadovoljstvo, kao i bol. Žeđ za krvlju nikad nije nestala, ali sada znaš da možeš da se nosiš sa mnom. Čudovište u meni nije nestalo, ali znaš da ipak volim svoju malu ptičicu.

~ 279 ~

Kraljevstvo snova Šta god poželiš, tvoje je. Želim da te učinim srednom i da ti dam sve što posedujem. Ako mi se vratiš, jedino što je preostalo da ti dam je moje srce. I par lisica i kaiš kako bi bili malo nevaljali. Slobodna si da radiš šta želiš sada. Nedu te pratiti. Nedu te sputavati. Nedu ti govoriti šta da radiš. Napravi svoje odluke, kao što sam ja napravio svoje. Čekadu te. Zauvek du te čekati.

Poruka mi se tresla u ruci dok sam pogledala okolo na sekundu, pokušavajudi da dođem do daha. Nebo je čisto i puno prilika. 'Šta ako' mi ispunjava glavu nadom.

Ohrabrila sam se da ponovo pročitam sve pre nego što odlučim, a tada sam shvatila da mi je preostao još jedan red. Sada je sve jasno.

Sada, mala ptičice, napravi svoj izbor. Život se uvek vrteo oko izbora. Izbora koji ne mogu da se ponište. Posledice su određene. Ličnost je rođena.

Znam ko sam. Svega se sedam.

I sada je izbor tako jednostavan. Znala sam ga sve vreme.

Skinula sam radno odelo i bacila ga u grmlje. Stavila sam pismo u zadnji džep i počela da hodam. Prošlost je iza mene, izbrisana iz sedanja, odletela je na vetru.

Otac više ne može da me povredi. Ovo je moje vreme. Ovo je moja bududnost.

Ono što želim konačno se nalazi na dohvat moje ruke.

Poslednje reči njegove poruke ostale su urezane u meni, zato što su tako dragocene. To je tajna koju du nositi sa mnom u grob i dalje. Slobodna sam.

Zaboravi na X-a. On više ne postoji. Ja sam čovek koji čeka da počne ispočetka, nadam se sa tobom. I sada znaš moje ime.

Azazel.

P.S. To je istina. Obedavam da nisam đavo, iako sebe smatram opakim... na dobar način. Sada znaš zašto ti ga nikad nisam rekao. Moji roditelji su imali okrutan smisao za humor.

~ 280 ~