DIJAGNOSTIKA NAJVAŽNIJIH VRSTA POTKORNJAKA ČETINARA SRBIJE
Dr Mara Tabaković-Tošić, naučni savetnik Mast. inž. šum. Marija Milosavljević, istraživač saradnik Maj 2016. godine
Potkornjaci Potkornjaci spadaju u red Coleoptera, familiju Crculionidae, podfamilju Scolytinae Opisano je oko 6000 vrsta Sitni ili vrlo sitni (0,8 –15mm) insekti rasprostranjeni po celom svetu Život provode ispod kore drveta, uglavnom na deblu Monofagni ili oligofagni (više biljnih drvenastih vrsta koje pripadaju istoj porodici), retko polifagni, insekti
Osnovne karakteristike razvića Najveći broj vrsta ima jednogodišnju ili dvogodišnju generaciju Potpuni ciklus razvića (holometabolija) Ženka nakon kopulacije izgriza materinske hodnike i polaže jaja Embrionalno razviće - 14 dana Stadijum larve - 15-30 dana Stadijum lutke - 14 dana Mladi imago je prozračno žute boje, Polno nezreo, dopunski se hrani Polno zreo imago je tamnije boje
Osnovne karakteristike odrasle jedinke
11
21
3
Odrasli insekti imaju izduženo cilindrično telo, žute smeđe ili crne boje Pokrioca uvek pokrivaju ceo trbuh i jako su hitinizirana Diferencijalna karakteristika pojedinih vrsta je izgled kraja pokrioca: 1.Strmo obrušena ( Ips 2.Blago zaobljena (Dendroctonus 3.Ravna (Scolytus).
Osnovne karakteristike odrasle jedinke Glava sakrivena prednjom ivicom vratnog ĹĄtita
Gornje vilice kratke i snaĹžne Pipci su kratki prelomljeno glaviÄ?asti
Stadijum jajeta
Jaja loptasta, bela
• Ženka polaže do 100 jaja u prethodno formirane jajne komorice duž materinskog hodnika
Stadijum larve Telo valjkasto, mlečno bele boje Bez nogu (apodna)
Glava je uvek tamnija od tela, jače hitinizirana, žuto-smeđa
Stadijum lutke Lutke su u početku bele boje Poseduju velike zametke krila (do kraja trbuha) Dva mala povijena izraštaja na kraju tela
Nalaze se u lutkinoj kolevci između kore i beljike, ili plitko u beljici
Najvažnije vrste potkornjaka četinara u centralnoj Srbiji
Svaka vrsta drveća ima određeni kompleks potkornjaka Potkornjaci naseljavaju različite biljne delove Pojedine vrste se razvijaju ispod kore žila i pridanka stabla, druge na deblu dok se određene vrste javljaju na tanjim granama i krošnji
Najvažnije vrste potkornjaka smrče (Picea Dietr.)
Ips typographus (Linnaeus, 1758) Osmozubi smrčin potkornjak
Sekundarna štetočina Najveći neprijatelj smrče retko i na Pinus, Pseudotsuga, Abies i Larix Naseljava materijal sa debljom korom (u gradaciji i tanje delove) Razvija dve generacije godišnje Imaga druge generaije prezimljavaju Javlja se početkom aprila (prva generacija) i junu (druga generacija)
Ips typographus (Linnaeus, 1758) Osmozubi smrčin potkornjak
• Veličina 4,5-5 mm • Smeđ – crno smeđ • Poligamna vrsta
• Obronak na svakoj strani ima 4 zuba, od čega je treći najveći
Ips typographus (Linnaeus, 1758) Osmozubi smrčin potkornjak
• Materinski hodnik jednokrak, vertikalan
• Larveni hodnici upravni na materinski, zmijoliki
Pityogenes chalcographus (Linnaeus, 1761) šestozubi smrčin potkornjak
Sekundarna štetočina Česta u gradaciji sa Ips typographus (L.) Najveći neprijatelj smrče Retko napada i borove, jelu, duglaziju i ariš Naseljava materijal sa tanjom korom Dve generacije godišnje (prva započinje aktivnost početkom aprila, a druga u junu)
Pityogenes chalcographus (Linnaeus, 1761) šestozubi smrčin potkornjak
• Veličina 1,6-2,9 mm • Smeđ, sa crvenkastosmeđim krajem pokrioca • Poligamna je vrsta • Obronak na svakoj strani ima 3 zuba (ukupno 6)
Pityogenes chalcographus (Linnaeus, 1761) šestozubi smrčin potkornjak Hodnični sistem zvezdast
Larveni hodnici brojni i dugi, sa vertikalnom tendencijom pružanja
NajvaĹžnije vrste potkornjaka borova (Pinus L.)
Ips sexdentatus (Börner, 1776) šestozubi borov potkornjak Najveći neprijatelj borova Retko napada jelu, ariš i smrču Sekundarna štetočina pri normalnoj brojnosti Preferira starija stabla i partije sa debljom korom Zavisno od uslova, ima jednu ili dve generacije godišnje (prva započinje aktivnost početkom aprila, a druga u julu)
Ips sexdentatus (Börner, 1776) šestozubi borov potkornjak Imago svetlo ili tamno smeđe boje, prekriven dugim dlačicama Poligamna vrsta Veličina 6-8 mm Obronak na svakoj strani ima 6 zuba četvrti je dugmetasto proširen Kod ženke, svi zubi su slabije razvijeni
Ips sexdentatus (Börner, 1776) šestozubi borov potkornjak Hodnični sistem višekrak, sa vertikalnom tendencijom pružanja Larveni hodnici se pružaju horizontalno, dugi su oko 10 cm, završavaju se okruglastim lutkinim kolevkama u kori Cela slika izgrizline može biti duga i do 1m
Ips acuminatus (Gyllenhal, 1827) trozubi borov potkornjak Hraniteljke borovi, retko jela, ariš i smrča Sekundarna štetočina u normalnoj brojnosti (primarna u gradaciji) Preferira partije stabla sa tanjom korom (obično vrh i deblje grane) Ima jednogodišnju generaciju Javlja se kasno, sredinom i krajem maja
Ips acuminatus (Gyllenhal, 1827) trozubi borov potkornjak Imago tamnije smeđe boje, sa žućkastim pokriocima i žutim dlačicama Pipci i noge žute boje Poligamna vrsta Veličina 2,2-3,6 mm Obronak na svakoj strani ima 3 zuba treći zub je najveći Kod mužjaka, treći zub je sa dva vrha, kod ženke sa jednim
Ips acuminatus (Gyllenhal, 1827) trozubi borov potkornjak
Hodnični sistem zvezdast sa vertikalnom tendencijom Larveni hodnici vrlo kratki, retki, upravni na materinski i završavaju se proširenim lutkinim kolevkama
Tomicus piniperda (Linnaeus, 1758) veliki borov srčikar Hraniteljke borovi, retko jela, ariš i smrča Preferira stare partije stabla sa debljom korom (može se naći i na letvenjacima i u kulturama do 15 god starosti)
Ima jednogodišnju generaciju Javlja se rano, obično u martu
Tomicus piniperda (Linnaeus, 1758) veliki borov srčikar Ponaša se kao primarna i kao sekundarna štetočuna Primarna je dok vrši dopunsku ishranu u srži mladih izbojka Izbojci se suše, padaju na zemlju Dopunska ishrana se vrši uzastopno, iz godine u godinu Stabla slabe i tada ih ženke naseljavaju i izazivaju njihovo sušenje Ženke se ubušuju u oslabela stabla ( sekundarne štete), a u gradaciji i u vitalna
Tomicus piniperda (Linnaeus, 1758) veliki borov srčikar Imago jednobojan, crn, ili sa smeđim pokriocima Vratni štit sjajan, širi nego uži, sa jasnom uzdužnom linijom po sredini Monogamna vrsta Veličina 3,5-4,8 mm Na obronku pokrioca, pored šava, dva plitka gola udubljenja (glavna razlika od imaga malog borovog srčikara)
Tomicus piniperda (Linnaeus, 1758) veliki borov srčikar Materinski hodnični sistem jednokrak, vertikalan, do 10 cm dužine Na ulaznom otvoru stvara se levak od smole Larveni hodnici dugi i vijugavi Odrasla larva, dublje u kori, gradi lutkinu kolevku Razviće završava sredinom leta
Tomicus minor (Hartig, 1834) mali borov srčikar Hraniteljke su borovi, retko jela, ariš i smrča Preferira partije stabla sa tanjom korom jednogodišnja generacija Javlja se rano, obično u aprilu
Tomicus minor (Hartig, 1834) mali borov srčikar Imago jednobojan, crn ili sa smeđim pokriocima Monogamna vrsta Veličina 3,4-4 mm
• Na obronku pokrioca nedostaju dve brazde
Tomicus minor (Hartig, 1834) mali borov srčikar Ponaša se kao primarna i kao sekundarna štetočina Primarna je dok vrši dopunsku ishranu u srži mladih izbojaka Izbojci se suše, padaju na zemlju Dopunska ishrana se obavlja iz godine u godinu Stabla slabe i tada ih ženke naseljavaju i izazivaju njihovo sušenje Ženke se ubušuju u oslabela stabla (sekundarne štete), a u prenamoženju i u vitalna
Tomicus minor (Hartig, 1834) mali borov srčikar Materinski hodnični sistem dvokrak, horizontalan, sa dugim ulaznim hodnikom u sredini (velika zagrada u matematici) Oba kraka materinskog hodnika dostižu i do 15 cm. Larveni hodnici kratki (2-3 cm), raspoređeni naviše i naniže od materinskog Mlada imaga prezimljavaju u grančicama, ili više njih zajedno, plitko u zemlji
NajvaĹžnije vrste potkornjaka jele (Abies Mill.)
Pityokteines curvidens (Germar, 1824) krivozubi jelin potkornjak Hraniteljke jela, retko smrča, duglazija, ariš Sekundarna štetočina u normalnoj brojnosti (primarna u gradaciji) Naseljava stabla od vrha ka osnovi Ima dvostruku generaciju Prva generacija se javlja rano u proleće, sredinom marta, a druga u oktobru i ona prezimljava
Pityokteines curvidens (Germar, 1824) krivozubi jelin potkornjak Boja tela crnosmeđa Pipci i noge mrkožuti Monogamna vrsta Veličina 2,7-3,2 mm Obronak okrugao, strm, sa 3 dobro izražena zuba na svakoj strani • Prvi par zuba okrenut vertikalno, na gore • Drugi par zuba najveći i okrenuti su jedan ka drugom • Treći par je manji od drugog i paralelni su sa telom
Pityokteines curvidens (Germar, 1824) krivozubi jelin potkornjak Materinski sistem hodnika dvokrak, horizontalan, sa dugim ulaznim hodnikom Često kroz isti otvor ulazi i druga ženka, koja gradi u suprotnom pravcu isti dvokrak, horizontalni hodnik Cela izgrizina liči na dve spojene zagrade Dužina jednog materinskog hodnika iznosi 5 cm
Pityokteines curvidens (Germar, 1824) krivozubi jelin potkornjak Larveni hodnici (7 cm) raspoređeni naviše i naniže od materinskog i završavaju se lutkinim kolevkama Mlada imaga se zadržavaju pod korom oko 3 nedelje i dopunski se hrane Krajem juna su polno zreli
Cryphalus piceae (Ratzeburg, 1837) mali jelin potkornjak Hraniteljka je jela, retko smrča, tuja, ariš Sekundarna štetočina u normalnoj brojnosti i uslovno primarna u gradaciji Naseljava fiziološki slaba stabla sa tanjom korom, letvenjake, napadnuta imelom Dve generacije godišnje (prva započinje aktivnost u martu, a druga krajem juna)
Cryphalus piceae (Ratzeburg, 1837) mali jelin potkornjak Boja tela tamno smeđa Pipci, noge i pokrioca, žutosmeđi Monogamna vrsta Veličina 1,1-1,8 mm Na pokriocima ima uzdužne redove pojedinačnih dlaka i sitne ljuspice
Cryphalus piceae (Ratzeburg, 1837) mali jelin potkornjak
Ženka gradi plitičast materinski hodnik
Ispiljene larve grade pojedinačne hodnike, u svim pravcima
Hvala na paĹžnji