12 peni džordan iskre u pogledu

Peni D탑ordan

ISKRE U POGLEDU

by voki

Na ulaznim vratima upravne zgrade pisalo je „Kasijatronik kompanija". Kao i uvek, Kasija je s ponosom pogledala u mesinganu tablu na kojoj je bilo ugravirano ime kompanije. Još jednom joj se pogled zaustavio na natpisu, a onda je žurno ušla u belu mermernu zgradu koja se nalazila u poslovnom delu Londona.

Da joj je pre tri godine neko rekao kuda će je odvesti njena strast prema programima za kompjutere ne bi mu verovala. Tada je imala samo devetnaest godina i bila je veoma povučena.

Iznenada njen teča je odlučio da se povuče i prepusti joj svoje carstvo elektronike i industrije kompjutera. U to vreme mnogobrojne kompanije koje su proizvodile kompjutere počele su borbu za prestiž na tržištu. Kasija je s prkosom ušla u tu borbu i za tri godine, koliko je kompanija bila u njenom vlasništvu, išlaje stazama uspeha.

Ali, ona nije pobedila u toj borbi. Stigla je druga na cilj. Ipak, bilo joj je drago što nije pobedila, jer su svi pobednici bili u podređenom položaju prema „Hauard elektroniku" dok je ona...

S ponosom je podigla glavu i krenula prema svojoj kancelariji.

Ipak, bilo joj je sve teže da se bori sa konkurentima na tržištu.

Zadovoljno se osmehnula. Svi njeni problemi uskoro će biti rešeni. Pogledala je na ruku na kojoj je sijao zlatan verenički prsten. Još samo mesec dana i „Kasijatronik" če biti pod pokroviteljstvom svemoćnog preduzeća Piterovog oca. Kao Piterova supruga ona će i dalje imati odrešene ruke u pogledu vođenja preduzeća. Osmehnula se pri samoj pomisli na to. Više neće morati da se takmiči sa Džoelom Hauardom.

Znala je da niko ne može da shvati odbojnost i antipatiju koju je osećala prema „Hauard elektroniku" i njegovom vlasniku Džoelu Hauardu. Pokroviteljstvo Džoelove kompanije bilo je oličenje svega onoga o čemu su manja preduzećakao što jebio „Kasijatronik" maštala. Zato su sva manja preduzeća oberučke

2

by voki

prihvatala pokroviteljstvo jedne takve kompanije, jer je to značilo sigurnu budućnost za većinu njih. Jedino je njeno preduzeće stajalo po strani i pokušavalo da se odupre konkurenciji.

Dobro je znala da sve usluge u životu moraju da se plate. Tu lekciju je odavno naučila, još u detinjstvu dok je posmatrala nekada najuspešnije preduzeće u Londonu koje je pripadalo njenom ocu. Ali preko noći sve se izmenilo i preduzeće je palo pod stečaj. I sada se sećala izraza lica svoga oca dok je bespomoćno stajao i gledao kako se ruši ceo njegov svet.

Kasija nikada nije saznala da li se njen otac oženio njenom majkom samo zbog preduzeća. Njen otac oženio se s jednom od svojih studentkinja, kćerkom najbogatijeg čoveka u Londonu.

Napnslio je karijeru univerzitetskog profcsora i preuzeo tastovo preduzeće koje je već bilo u dugovima. Činilo se ipak da će sve biti u najboljem redu, ali kada je Kasija napunila deset godina preduzeće je ipak palo pod stečaj. Sećala se njihove porodične kuće i skupocenih stvari koje su morali da prodaju u bescenje. Majka joj je dobila nervni sloin, a otac je ponovo počeo da predaje. Ali, ovog puta ne kao ugledni profesor na fakultetu već u jednoj od mnogobrojnih srednjih škola koju je i Kasija pohađala.

Mnogo kasnije shvatilaje daje njenog oca uništilo baš to što su mu nekada najbolji prijatelji okrenuh leđa, jer nije imao ništa da im pruži zauzvrat.

Majka joj je polako venula, sve dok jednog dana nije umrla od tuge i razočaranja. Kasija je tada imala samo trinaest godina.

Ostala je sama s ocem i pored njega je naučila daje život gorka stvar.

U školi je bila najbolji đak. Uvek ozbiljna, vredna i marljiva. Ali, Kasija je patila i u školi. Njeni školski drugovi su je uvek podsmešljivo gledali i rugah joj se zbog njene duge ravne kose, bledog lica i upalih obraza. Nosila je zatamnjene naočare kao da je želela da prikrije sve ono što je pisalo u njenim krupnim bademastim očima oivičenim dugim trepavicama. Dok su se njene drugarice oblačile po poslednjoj modi, želeći da što više

3

by voki

otkriju svoje obline, Kasija je nosila široke, dugačke neformaste haljine koje su visile na njoj.

Dok su njene prijateljice izlazile i zabavljale se, Kasijaje nalazila zadovoljstvo u učenju i radu. Tako se i razvila njena ljubav prema novoj tehnici koja je počela da osvaja svet, prema kompjuterima.

Otac joj je umro kada je Kasija napunila devetnaest godina i večeri posle njegove smrti ispunjavala je smišljajući nove programe za kompjutere. Bila je tohko usamljena i u tome je nalazila jedinu utehu i zadovoljstvo. Njene igre najbolje su se prodavale i u tome nije imala premca. ,,Ne zaboravi da si najbolja u tom poslu. Velika era kompjutera je tek na pomolu. jednog dana bićeš najbogatija osoba u Londonu i trebalo bi već da se pripremaš za taj dan", rekao joj je David, jedan od najbližih saradnika.

Već je zaradila dovoljno novca. Nije morala da razmišlja o budućnosti, a još kada postane Piterova supruga... Izraz ogorčenja pojavio joj se na licu dok je izlazila iz hfta na spratu na kojem se nalazila njena kancelarija. Poslednja igra koju je napravila donela joj je veliki uspeh. Njeno preduzeće nalazilo se zbog toga na zavidnom nivou. Kasija je tada prvi put shvatila da je taj uspeh odveo u opasne vode.

Konkurentska preduzeća pratila su njen uspeh, a onda su otvoreno pokazala da imaju nameru da se domognu njenog preduzeća po bilo koju cenu. Naročito su bile uporne dve najbolje kompanije na tom polju, „Hauard elektronik" i kompanija Piterovog oca „Pentaton". Kasija je još uvek mislila na svoj jedini sastanak sa Džoelom Hauardom ako bi se to moglo tako nazvati.

Samouvereno je ušao u njenu kancelariju. Pobedonosno se osmehnuo kada je Kasija podigla pogled sa materijala koji je proučavala i kada su im se pogledi sreli. Bio je veoma visok i izvan- redno graden. Pogled njegovih sivih očiju preleteo je preko njenog lica. Taj pogled... Ponovo je osetilabol pri pomisli na svoje školske dane i na to kako su se dečaci s ironijom odnosili prema njoj. Samouvereni, privlačni, arogantni... Dečaci koji su

4

by voki

izrasli u osobe kakav je bio Džoel Hauard. Tek pored takvih osoba Kasija je bila svesna svog neupadljivog izgleda.

Došlo joj je da vrisne od bola pri pogledu na njegovo lepo muževno lice. Jednom, pre mnogo godina bila je dovoljno naivna da dopusti sebi da se zaljubi u najlepšeg dečaka u školi. Mladić je bio okrutan kada je saznao za njena osećanja. Ispričao je to svojim drugovima. Činilo joj se dok je posmatrala Džoela Hauarda da čuje samouvereni smeh svoje prve ljubavi. Lice joj se pretvorilo u bolnu grimasu. „Draga moja devojko" setila se kako je Džoel nazvao pri tom prvom i jedinom susretu. „Šta sam vam to učinio da me gledate tako mrsko? Ili možda mrzite ceo muški rod? Želeo bih da vidim vašeg pretpostavljenog", rekao je. „Vaša šefovica me očekuje.

Moja sek- retarica je ugovorila sastanak."

Pogledao je preko nje u zatvorena vrata iza kojih se nalazila njena kancelarija. Kasija se nalazila u kancelariji svoje sekretarice.

Nezainteresovano je pogledao, ne trudeći se da sakrije svoju nadmoć nad običnom službenicom. Kada bude saznao ko je u stvari ona, Kasija je unapred znala da će Džoel iskoristiti sav svoj šarm i privlačnost da bi dobio ono što je naumio. Kasija je dobro znala da ona nije predmet njegovih želja. Džoela Hauarda interesovalo je njeno preduzeće. S bolom se osmehnula.

Muškarac, kakav je bio Džoel Hauard, nije traćio vreme s osobama koje su izgledale kao ona. Predmet njegovih interesovanja bila su slavna imena londonskog visokog društva.

Uz njegovo ime bile su vezane avanture sa najlepšim ženama sveta. Bio je veliki zavodnik. Imao je sreće da u dvadeset petoj godini bude najbogatiji čovek u Londonu. I pored toga naporno je radio, neprestano proširujući svoje carstvo. Njegovo preduzeće bilo je jedno od dva najuspešnija u Engleskoj. Drugo je pripadalo Piterovoj porodici.

Kasija se dobro sećala njegovog pogleda kada mu je otkrila ko je u stvari ona. Zaklela bi se da je bila jedna od retkih osoba koje su videle iznenađen izraz lica Džoela Hauarda, jer on je izgledao kao čovek koga ništa ne može iznenaditi.

5

by voki

„Znači to je čovek koji želi moje preduzeće", obratila se Kasija Davidu kada je Džoel Hauard napustio njenu kancelariju. „Da" potvrdio je David. „Znaš i sama da ćeš morati da prihvatiš njegovu ponudu, inače će upotrebiti svu moć da te uništi. Nalaziš se u moru okružena opasnim ajkulama..." „Mislim da je gospodin Hauard ovog puta otišao predaleko" s nestrpljenjem je rekla Kasija.

David je samo odmahnuo glavom. Pitao se zašto je Kasija ovog puta bila toliko tvrdoglava, kada bi bilo najbolje da prihvati Džoelovu ponudu. „Ali, on je najbolji na polju kompjutera", naglasio je. „Ne vidim šta imaš protiv njega. Još nikada te nisam video tako ljutu." ,,Ne mogu da zamislim da bismo nas dvoje mogli da radimo zajedno" rekla je odlučno. „On je čovek koji veruje da žene izvan kuhinje nemaju šta da traže...

Mada je imala neograničeno poverenje u Davida ovog puta je odlučila da ga ne posluša. Bez obzira šta će se dogoditi neće dozvoliti da njeno preduzeće bude pod pokroviteljstvom ,,Hauard elektronika".

Desetak dana nakon tog događaja upoznalaje Pitera Vihjamsa.

Svideo joj se već na prvi pogled. Dopala joj se njegova odlučnost i u isti mah neka povučenost. Bio je u svemu odmeren. Smesta je prihvatila njegov poziv da izađu negde na večeru. Bilaje uzbuđena što taj lepi mladić pokazuje interesovanje za nju.

Mesec danakasnije zaprosio je i ona je pristala da se uda za njega. Kasija nije gajila nikakve iluzije o sebi. Dobro je znala da je Piter nikada ne bi zaprosio da nije posedovala kompaniju kompjutera. Ali, dobro je znala da se ni ona ne bi udala za Pitera da nije morala da zaštiti svoje preduzeće od Džoela Hauarda.

Piter joj se dopadao. Lepo su se slagali. Pri pomisli na brak i na to da bi trebalo da imaju decu, lice joj se smračilo. Piter je za sve ovo vreme samo jednom poljubio, ah taj poljubac osim radoznalosti nije pobudio u njoj dublja osećanja.

6

by voki

Nije osećala fizičku želju. Ali, zar to oduvek nije znala? Moždaje pođ ovakvim okolnostima zbog toga trebalo da bude srećna. Nije bilo ničeg goreg za fizički neprivlačnu osobu kakva je ona bila, nego čekati princa na belom konju, a biti svestan da se on nikada neće pojaviti. Mada je pogađala takva istina, bila je srećna što na život gleda širom otvorenih očiju, jer to je poštedelo mnogih razočaranja. Već je postigla mnogo više nego što je očekivala od svog života. Imala je svoju nezavisnost. Ni finansijski, ni emotivno nije ni od koga zavisila. Od svog oca je naučila daje to najvažnija i najtrajnija stvar u životu. Njen otac je zavisio od porodice njene majke i nikada nije prestao da se kaje što je to dozvolio.

Kasija i Piter su mnogo razgovarali o zajedničkoj budućnosti.

Ona će i da- lje upravljati svojim preduzećem, nezavisno od svog budućeg svekra, dok će Piter nastaviti da radi za svog oca.

Kupiće stan u Londonu, u blizini njene kompanije, avremenom će Kasija voditi poslove od kuće.

Imaće sve o čemu je oduvek maštala, ubeđivalaje sebe, pokušavajući da odagna bol u srcu pri pomisli na visokog crnokosog muškarca čeličnosivih očiju, toliko sličnog mladiću u koga je beznadežno bila zaljubljena u školi. Njeno srce bi uvek snažno poskočilo dok ga je posmatrala. Sanjalaje o njegovom poljupcu, o njegovom dodiru. Bila su to bolna sanjarenja. Ipak, dobro je što je imalatako gorko iskustvo, često je govorila sebi.

Sada je bila bogata mlada žena, ah još uvek ranjiva. Da se njeni snovi nisu još u školi rasprših moglo joj se desiti da se zaljubi u nekog lepog mladića koji bi je želeo samo zbog njenog bogatstva.

Tetka je često upozoravala da će joj se tako nešto i dogoditi.

Kasija je duboko uzdahnula pri pomisli na svoju tetku Reni.

Kasija se sećala koliko je tetka Reni mrzela njenog oca zbog bankrotstva, odbijajući da prizna da je njen muž koji je vodio finansije bio jedini odgovoran za to. Kasijin teča bio je mrtav kao i njen otac, i tetka Reni joj je bila jedina rođaka. Čak je posle toliko godina njena tetka je s mržnjom govorila o Kasijinom ocu i nije propuštala priliku da joj stavi do znanja da nije privlačna, što je po njenom mišljenju bila najveća vrlina. Tetka Reni je bila

7

by voki

prava lepotica. Trošila je bogatstvo na garderobu i na odlaske u mnogobrojne salone lepote koje je redovno posećivala. Kada je Kasija poslednji put videla bila je u pratnji jednog zgodnog muškarca mnogo mlađeg od nje.

U pubertetu Kasija je mnogo patila zbog svog izgleda. Ipak, uspela je da ubedi sebe da zbog svog neprivlačnog izgleda ništa nije propustila.Iznenada, Kasijino lice se zgrčilo. Sa stranica najnovijeg izdanja časopisa koje je redovno kupovala osmehivao joj se Džoel Hauard. Pored njega je bila prelepa brineta koja mu se zavodljivoosmehivala. Zatvorila je novine i bacila ih na sto.

Sve te lepotice u njegovom društvu lepe se na njegovo bogatstvo, a kada neka bogata žena sebi kupi pratioca nailazi na otpor i osudu okoline.

Nema ravnopravnosti među polovima, zaključila je Kasija ogorčeno. Pokušala je da ne misli na to da bi se Džoel Hauard nalazio u društvu tih istih lepotica čak i da nije bogat. Zračio je izuzetnom privlačnošću koju je čak i ona mogla da oseti.

Verovatno je i Džoel Hauard primetio kako je bila zbunjena u njegovom društvu. Zbog toga ga i mrzim toliko, pomislila je Kasija. Gnušala se i mrzela je način na koji on ističe svoju muževnost i privlačnost. Da, ona ga mrzi! Iznenadni zvuk telefona vratio je u stvarnost.

Podiglaje slušalicu. Osetilaje olakšanje kada je čula Piterov Ijubazni glas. A šta sam drugo očekivala, rugala se samoj sebi. Da čujem glas Džoela Hauarda? S njim više neće imati prilike da se sretne niti da razgovara. U to je bila sasvim sigurna. Naročito od kako je rekla Davidu da mu prenese da ona nema o čemu s njim da razgovara.

Piter je pozvao daje podseti datreba da izađu na večeru. Trebalo je da proslave njihovu još neobjavljenu veridbu i da odrede datum venčanja za kraj meseca. Sve dok se ne udam za Pitera ne osećam se sasvim sigurnom, pomislila je Kasija. Sigurnom?

Spustila je slušalicu i ponovo se zamislila. Pokušala je da analizira svoja osećanja. Od koga joj je pretila opasnost? I protiv svoje volje ponovo je uzela časopis i zagledala se u fotografiju Džoela Hauarda. Nekoliko trenutaka je zamišljeno proučavala

8

by voki

njegov lik, a onda je duboko uzdahnuvši zatvorila novine i odložila ih na sto.

Te večeri kasno je napustila svoju kancelariju. Dugoje radila na novoj igri tako da nije ni osetila da vreme prosto leti. Tek kadaje pogledala na sat videla je da je dosta kasno i da su svi njeni službenici odavno otišli s posla.

Sada je imala manje od pola sata da se spremi za izlazak. Želela je da se s posebnom pažnjom obuče te večeri. Htela je da obraduje Pitera. Znala je zašto se ženi s njom, Mora da mu je to teško padalo. Duboko je uzdahnula. Posmatrala je svoj lik u ogledalu. Nisam čak ni prosečna, pomislila je. Suviše sam slaba i suviše bleda.

Kada se istuširala otvorila je garderober. Neodlučno je stajala nekoliko trenutaka ne znajući šta da obuče. Celokupna njena garderoba bila je sastavljena od zagasitih tonova i širokih linija koje su joj pomagale da se utopi u masu ljudi. Ta garderoba pomagala joj je da je niko ne primeti, a to je bilo ono što je ona i želela.

Izvukla je prvu haljinu koja joj je došla pod ruku. Automatski je namazala usne i stavila plavičastu senku na kapke. Pitala se zašto joj čak ni šminka ne pomaže da izgleda malo lepše. S toaletnog stočića uzela je bočicu teškog, orijentalnog parfema koji joj je Piter poklonio. Bila je spremna. To što joj taj parfem nije odgovarao nije je se ticalo. Piter ga je odabrao i prema tome osećala je da je dužna da se namiriše njime.

Obukla je kaput i pogledala oko sebe da vidi nije li nešto zaboravila kada se oglasilo zvono na ulaznim vratima.

Piter se osmehnuo kada je ugledao. Nagnuo se i spustio povisan poljubac na njen obraz. Kako se u ovakvim prilikama ponaša Džoel Hauard? Pri pomisli na njega osetila je da je ljuta na samu sebe. Zašto misli na njega, pitala se?

Da li si spremna?

Kasija je klimnula glavom i osmehnula se. Krenula je za Piterom prema liftu.

Moji roditelji su otišli pravo u restoran - rekao je Piter osmehujući se.

9

by voki

Piterovi roditelji! Kasija je počela da se preznojava. Nije joj bilo prijatno što će se naći sa Piterovim roditeljima za istim stolom.

Znala je Piterovog oca kao arogantnu i osionu osobu, dok je Piterova majka ličila na tetku Reni. Kasija je znala da je Izabela Vilijams nezadovoljna i razočarana Piterovim izborom buduće supruge, dok Ralf Vilijams, mada zadovoljan zbog poslovnog uspeha koji će biti omogućen tim venčanjem, s prezirom je gledao na Kasiju kao ženu. Ponekad, Kasija je želela da vikne da nije njena greška što je tako neupadljiva i jednostavna. Želela je da im kaže da i ona ima osećanja i da može da pati, ali ugušila je u sebi tu želju. Kada su seli u Piterov luksuzni automobil Kasija je poželela da se okrene prema Pitem i da zahteva od njega da je poljubi. Da je istinski poljubi. Šta se to događa sa mnom?

- Krajnje je vreme da kupim nova kola. Ova imam već godinu dana. Mogla bi da mi kupiš nova kola kao venčani poklon. Šta kažeš na to?

Kasija je želela da mu kaže da ide do đavola, jer je znala da se samo šali s njom. U poslednje vreme bila je preosetljiva. Dobro je znala zašto je Piter zaprosio, kao što je bila svesna zbog čega se ona udaje za njega. Nije ga volela više nego on nju, pa zašto se onda ovako čudno oseća? Otkud ta iznenadna želja da otvori vrata automobila i pobegne?

Da li je to uobičajena nervoza koju oseća svaka devojka pred venčanje? Podrugljivo se osmehnula. Zar je otac nije naučio da uvek bude iskrena prema sebi, bez obzira koliko je to bude bolelo? Bila je jednostavna, pametna devojka, s kojom će se neko oženiti zbog te pameti, a nikako zbog lepote. Lepota prolazi, a pamet vremenom prerasta u neku unutrašnju lepotu. Pa ko onda gubi? Pametna ili lepa devojka?

Kasija je bila zadubljena u svoje misli tako da nije ni osetila kada su stigh do restorana. Piter je izgledao veoma lepo u tamnom večernjem odelu. To je Kasija primetila tek kada su se našli u dobro osvetljenom predvoiju restorana koji je bio jedan od najekskluziv- nijih u Londonu. Konobar ih je odveo do stola za kojim su ih čekali Piterovi roditelji. Izabela Vilijams je teatralno ustala od stola i poljubila svoju buduću snahu osmehujući se

10

by voki

srdačno, ali Kasiji nije promakao izraz neodobravanja u njenim crnim očima. Dok je Kasija posmatrala prelepo našminkano lice i skupocenu svilenu haljinu svoje buduće svekrve tek tada je postala svesna svog skromnog izgleda.

Kada su poručili večeru Izabela je počela da raspravlja o planovima za venčanje.

- O tome možeš da razgovaraš sa Kasijom i neki drugi put naredio je Ralf Vilijams svojoj ženi. - Kasija, želim da utvrdimo datum sastanka između naša dva preduzeća i... - Ralf Vilijams nastavio je da priča, ali Kasija ga više nije slušala. Postala je svesna da je neko posmatra. Želela je da se okrene i pogleda ko je tako intenzivno posmatra, ali ipak je uspela da se odupre toj želji i da se usredsredi na ono što je govorio Piterov otac. On se interesovao za njene planove i nove igre koje je imala u planu da izbaci na tržište. Počela je da priča o svojim planovima, mada je to veoma retko radila. Iznenada je ućutala. Taj pogled bio je još uvek prikovan na njenim leđima. Ovoga puta morala je da se okrene i pogleda ko je to posmatra. Okrenula se i pre nego što je bila svesna daje to uradila. Mislila je da neće moći da udahne vazduh, jer se njen pogled sreo sa poznatim sivim očima. Očima Džoela Hauarda. Sedeo je dva stola dalje od nje i jednostavno je posmatrao, ne trudeći se mnogo da razgovara sa brinetom koja je sedela nasuprot njega. Tako je ljutito posmatrao da se Kasija osmehnula. Znala je da je ljut što je ona odbijala da razgovara sa njim. Ipak, čudilo je da je samo to uzrok tolikog besa koji je jasno videla u njegovim očima.

Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego što se Kasija polako okrenula i ponovo se koncentrisala na razgovor koji se vodio za stolom. Ipak, Piter je bio svestan da su za tih nekoliko trenutaka njene mish bile okrenute na drugu stranu, a onda se njegov pogled zaustavio na licu Džoela Hauarda.

-Džoel Hauard - rekao je s mržnjom. - Šta on radi ovde?

Njegov otac pogledao je u pravcu u koiu je njegov sin gledao. On želi „Kasijatronik" - Piterov otac rekao je to dovoljno glasno da bi ga i Džoel Hauard mogao čuti. Kasijaje primetila kako su Džoelove oči ljutito sevnule. Lice mu se smračilo. Strah, i još neko

11

by voki

nepoznato osečanje prostrujalo je njenim telom i Kasija je potražila Piterovu ruku kojajoj je ulivala sigurnost. Osetila je kako je svaDžoelov apažnja prikovana za zlatni verenički prsten koji je blistao na njenoj ruci. Izraz njegovog lica naglo se promenio. Više nije bio ljut. U njegovom pogledu bilo je nečeg nalik na podsmeh.

- Dragi, šta nije u redu? Čini mi se da si ljut - čula je Kasija glas Džoelove pratilje.

Sva boja nestala je iz Kasijinog lica kada je do nje dopro Džoelov odgovor. Tek posle izvesnog vremena shvatila je da je on i želeo da ona čuje te njegove okrutne reči, koje su je strašno pogodile.

- Sve je u redu - odgovorio je brineti. - Razmišljam samo kako su neki ljudi sposobni da prodaju svoju dušu, a da ne pominjemo živote, samo dabi dobih ono što su naumili.

Džoelova pratilja je izvesno vreme ćutala kao daje o nečemu razmišljala. Kasija nije mogla da odvoji pogled od njihovog stola mada je to želela.

- Da li bi i ti bio sposoban za tako nešto? - upitala je brineta zavodljivim glasom.

Džoelov pogled počivao je na Kasiji. Odmeravao je. Kasija je zadržala dah da bi što bolje čula njegov odgovor. Kadaje konačno progovorio, Kasi- ja je poželela da može da nestane s mesta na kom je sedela.

-U ovom slučaju sam siguran da ne bih - odgovorio je izazovno i Kasija je znala da su te reči namenjene njoj. - Ta cena bi u ovom slučaju bila previsoka.

Kasija je prebledela, a ona iznenada osetila kako je obuzima sve veći bes. Bila je tako ljuta da je podrhtavala. Čula je kako joj se Ralf Vilijams obraća. Setila se njegovog prethodnog pitanja.

Prisilila je sebe da se osmehne i odgovorilaje glasnije nego što je nameravala.

- Pripremam jednu novu igru. To će biti veliko iznenađenje i nadam se da će doživeti još veći uspeh od prethodne igre. Zato sam odlučila da to bude moj svadbeni poklon Piteru. Nadam se da će ti se svideti, dragi - rekla je i bezizražajno se osmehnula

12

by voki

svom vereniku. Skoro da i nije bila svesna onog što je govorila.

- Ako ta igra doživi bar pola uspeha kao poslednja koju smo proizveli, kupiću ti nekoliko novih automobila i garažu za svaki od njih.

Kasija je bila iznenađena svojim ponašanjem i preteranom pričljivošću, ali njena jedina namera bila je da povredi i ponizi Džoela Hauarda na način na koji je on nju povredio. Bez i jedne reči stavio joj je do znanja šta misli o njoj i njenom postupku da sebi kupi supruga. Želeo je da joj bude jasno da nijedna žena ne bi mogla da kupi njega.

Ostatak večeri činio se Kasiji kao ružan san. Znala je da je sve vreme pila šampanjac i da je slušala planove Piterove majke o njihovom venčanju. Kasnije, ona i Piter su plesali i mada je čvrsto držao uz sebe, Kasija je bila daleko od njega. Sva njena pažnja i njene mish bile su usmerene na Džoela Hauarda koji je plesao sa svojom prelepom pratiljom. Videla je kako je devojka naslonila glavu na Džoelovo rame i kako su čvrsto pripijeni jedno uz drugo klizili po podijumu za igru... kao da su vodili ljubav. Pri pomisli na to stresla se. Nije mogla da odvoji pogled od snažne mišićave figure Džoela Hauarda. Sta je bilo u tom čoveku što joj se uvlačilo pod kožu? Taj čovek uništio je sav njen godinama izgrađen mehanizam neranjivosti. Dobro je znala da je bila dovoljna samo jedna njegova reč da zaboravi na sve. Na svoje poreklo, ime...

Osetila je olakšanje kada je došlo vreme da pođu kući. Kasija je čekala Pitera u predvoiju restorana kada je osetila čeličan stisak oko svoje ruke. Stresla se, dobro znajući kome pripada taj odlučni stisak.

-Zašto se udaješ za njega?

Nije se usuđivala da ga pogleda. - Mislila sam da ti to već znaš.

Imam novca i mogu sebi da priuštim jednog zgodnog supruga. A Piter je zgodan, zar ne?

-Dovoljno zgodan da njemu i njegovoj porodici prepustiš svoju kompaniju? - izazivao je, stavljajući joj do znanja da zna zašto se Piter ženi s njom. Povredio je što joj je otvoreno priznao da je Piter ne bi ni pogledao da nije posedovala „Kasijatronik". Ona je

13

by voki

to dobro znala i bez njega, ali način na koji je to rekao Džoel Hauard doprineo je da Kasija oseti sažaljenje prema samoj sebi.

Ah, povredićujanjegajoš vi- še nego što je on mene, pomislila je Kasija.

Izveštačeno se osmehnula i ljubazno promrmljala: - Možda si i u pravu, ali mislim da je mnogo vrednije što sam prihvatila njegovu ponudu, a ne nečiju drugu - naglo se okrenula, ne dajući mu vremena da bilo šta odgovori. U tom trenutku prišao joj je Piter i pomogao joj da obuče kaput. Na vratima res- torana još jednom se okrenula i pogledala prema Džoelu Hauardu. Stajao je još uvek na istom mestu. Bila je iznenađena onim što je videla na njegovom licu. Prebledela je pri pogledu na te hladne, odlučne, sive očikoje suje netremice posmatrale. Kasija je mislila da je pobedila, ali odlučnu bitku još nije dobila. To joj je pri pogledu na Džoela bilo sasvim jasno. Još uvekje želeo njenu kompaniju i videla je da je spreman na sve ne bi li je dobio s njenim ili bez njenog odobrenja.

Kada je sela u Piterov automobil jedva je savladala želju da mu se baci u naručje i zamoh ga da se još sutra venčaju. Ali, umesto toga rekla je sebi da se u poslednje vreme detinjasto ponaša. Šta bi Džoel Hauard mogao učiniti? Baš ništa. Pri pomish na to malo se smirila. Ipak, nekako je osećala da su njeni i Džoelovi putevi ukršteni.

II Prošlo je nedelju dana otkako je Piter izveo na večeru. Nedelju dana otkako je poslednji put videla Džoela Hauarda. Ali, za svo to vreme jedino je pomisao na njega zaokupljala njenu maštu.

Bilaje ljutana sebe što nije uspevala da potisne tog čoveka iz svojih misli.

Tog popodneva trebalo je da ode kod krojačice da bi probala venčanicu. Piterova majka pobrinula se da sve bude savršeno.

Kasija je mrzovoljno pogledala u svoj notes u kom su bile zabeležene sve posete najehtnijim salonima lepote. Umesto toga želela je da može da provede celo popodne radeći na novoj igri.

14

by voki

Uvek se tako osećala kada bi je zaokupila neka nova ideja.

Zelela je da sve svoje vreme posveti toj novoj zamisli. U takvim prilikama ne bi ni o čemu drugom razmišljala nego da igra bude što bolja i originalnija. Ali, ovog puta sve je bilo drugačije.

Krajičkom svesti neprestano je mislila na Džoela Hauarda.

Do đavola, pomislilaje ljutito! Zašto neprestano razmišljam o njemu? Još samo tri nedelje i biću sigurna. Udaću se za Pitera, a „Kasijatronik" biće van svakog uticaja Džoela Hauarda. Mora da je zbog posla tako mnogo u poslednje vreme mislila na tog čoveka. Još uvek je pred njenim očima lebdeo njegov zagonetni pogled i odlučan izraz lica na kom je jasno mogla da vidi da je spreman na sve da bi ostvario svoje zamisli. U tom trenutku zazvonio je telefon na njenom stolu i Kasija je brzo podigla slušalicu. Glas njene privremene sekretarice podsetio je na njene popodnevne obaveze. Njena lična sekre taricabilaje odsutna nekoliko dana iz nepoznatih i pomalo čudnih razloga, ali pre nego što je uzela bolovanje dovela je ovu devojku da bi je zamenila. Ova devojka bila je mnogo bolja od njene lične sekretarice. Njena brzina i poslovnost skoro da su plašili Kasiju.

Razmišljala je kako je sve ovo što se događa u poslednje vreme pomalo čudno. Zatim se osmehnula, misleći kako je u poslednje vreme počela da umišlja neke stvari. Ustala je od stola, a zatim je još nekohko trenutaka neodlučno stajala pred vratinla kancelarije. Onda je odlučno otvorila vrata i izašla u predvoije u kom se nalazila kan- celarija njene sekretarice.

Pogledala je na svoj verenički prsten. U stvari, njoj se taj prsten nije dopadao. Za njen ukus prsten je bio suviše hladan i kitnjast.

Jasno joj je bilo zašto su joj Piterovi roditelji kupih baš taj prsten.

Nema sumnje da je prsten koštao čitavo bogatstvo, a Piterovi roditelji bili su ljudi koji su držali do takvih stvari. Taj prsten je za predstavu, baš kao i moj brak, pomislila je.

Ona i Piter još nisu zvanično objavili da će se venčati. Piterov otac je predložio da sačekaju s tim do pre samo venčanje i da će on onda sazvati konferenciju za štampu na kojoj će objaviti vest o njihovom venčanju. Mada Kasija na to ništa nije rekla, sada se pomalo kajala zbog toga. Pitala se da li je smela da dozvoli da od

15

by voki

samog početka Piterov otac upravlja njihovim životima. Piter je bio neodlučan i njegovi roditelji su upravljali njegovim životom, ističući uvek da sve rade za njegovo dobro i da mnogo brinu o njemu, a stvarnost je bila sasvim drugačija. Piterovi roditelji bili su sclsični i gledali su samo svoje interese i ovaj brak je bio najbolji dokaz za to. Šta će se dogoditi ako jednog dana dođe do sukoba interesa između „Pentatona" i ,,Kasijatronika"? Da li će je Piter podržati?

Ne vredi o tome ni razmišljati, rekla je sama sebi. Preletela je pogledom po visokoj, vitkoj plavuši kojaje sadabila njena sekretarica. Devojka joj se ljupko osmehnula, ahjoj Kasijanije uzvratila osmeh. Pri pogledu na tu atraktivnu devojku Kasija je po ko zna koji put bila svesna svog običnog izgleda. Mada je devojka na sebi imala samo jednostavnu košulju i suknju, naprosto je plenila svojom lepotom, zaključila je Kasija.

Pogledalaje svoj kostim od tvida koji je nosila već nekoliko sezona. Mada je taj kostim bio staromodan i kada ga je kupila, Kasija se osećala prijatno u njemu.

Hoće li doći dan kada je pogled na lepe i doterane žene neće toliko vređati, pitala se Kasija s gorčinom.

Jedva je čekala da se ovo popodne koje će provesti s Piterovom majkom završi i da celo veče provede u svojoj omiljenoj fotelji, radeći na novoj igri. Pri pomisli na to povratilo joj se dobro raspoloženje. Kada je izašla iz zgrade nekolikotrenutaka je neodlučno žmirkala ne bi h joj se oči navikle na sunčevu svetlost, a onda je odlučno krenu- la prema mestu na kom je jutros parkirala svoj automobil.

Dok je prilazila automobilu primetila je da je jedan automobil parkiran ispred njenog. Crni sportski automobil bio joj je sasvim nepoznat. Znala je vlasnike svih automobila koji su se parkirali pred upravnu zgradu, ali ovaj... Ko je mogao biti njegov vlasnik, pitala se.

Kada je stigla do svog automobila prepoznala je marku crnog automobila. Bio je to najnoviji model „lambordžinija". Vlasnik automobila mora da je bio ponosan što poseduje jedno tako skupo vozilo. Lice joj se pretvorilo u prezrivu grimasu dok je

16

by voki

razmišljala o verovatno samosvesnom hcu nepoznatog vlasnika automobila.

Sasvim neočekivano čula je neki šum iza sebe i već sledećeg trenutka neko je snažno uhvatio za ruku. Kasija je osetilaneopisivi strah. Svakojake misli vrzmale su joj se po glavi.

Kasija je pokušala da izvuče ruku dok je drugim slobodnim laktom udarila u stomak osobu koja je stajala iza nje.

- Prestani! Nisam imao nameru da te povredim! - čula je glas Džoela Hauarda.

Kasija je nekoliko trenutaka stajala na istom mestu, nemajući snage da se okrene, a onda se polako okrenula i njihovi pogledi su se sreli. Prebledela je pri pogledu na te oči koje su se osmehivale. Trenutak kasnije primetila je u njegovim očima neki čudan sjaj. Ovog putaje podsmešljivo posmatrao. Stajali su nekoliko trenutaka bez reči. Ti trenuci činili su se Kasiji kao večnost.

Iznenada Džoel se nasmejao, otkrivši niz bisernobelih zuba.

Kasija je osetila kako joj se vrti u glavi od tog osmeha.

- Ako uvek tako reaguješ kada te muškarac dodirne, sve mi se čini da se Piter Vilijams plaši medenog meseca.

Kasija nije obraćala pažnju na njegove reči, jer još nije mogla da shvati da Džoel Hauard stoji tako blizu nje.

- Ne zavidim mu baš na tome... sem ako ne upražnjava neke borilačke veštine.

Kasija ga je i dalje bez reči gledala.

Još uvek je držao za ruku, dok je drugom otvorio vrata svog „lambordžinija".

Znači to su tvoja kola - prokomentarisala je. Znala je da to zvuči glupo, ali nije znala šta bi drugo mogla da kaže.

-

Džoel se nije trudio da odgovori na njeno pitanje. Otvorio je vrata na mestu suvozača, a onda je prisilio Kasiju da sedne u kola. Tek tada se Kasija povratila od prvobitnog iznenađenja i pokušala je da izađe iz kola.

- Prestani! - uzviknuo je, vezujući njen sigurnosni pojas. - Ne bih voleo da moram da upotrebim silu, ali to ne znači daje neću primeniti, samo ako budem morao...

17

by voki

Ton njegovog glasa upozoravao je Kasiju da on govori istinu. Šćućurila se i smirila u uglu automobila.

- Hoćeš li mi objasniti šta zapravo ovo znači? - upitala je kada je došla k sebi. - Samo požuri, jer nemam vremena. Za nekoliko minuta treba da budem kod krojačice da bih probala svoju venčanicu.

- Pošto je nećeš obući ne vidiin razloga dabi trebalo daje probaš rekao je mirno. - Zar si zaista mislila da ću ja ostati po strani i dopustiti da uništiš sve što sam stvorio?

Zbunjena, Kasija je odmahnula glavom. Pokušala je trezveno da razmišlja, ali to je bilo nemoguće u ovom trenutku. - Kako si znao da ću danas biti ovde u ovo vreme? - upitala je sumnjičavo.

- Lako. Ubedio sam tvoju sekretaricu da ode na bolovanje, a za uzvrat ponudio da je moja sekretarica zameni. Oberučke je prihvatila moj predlog tako da sam znao šta radiš i kuda ideš.

- Tvoja sekretarica! - uzviknula je ljutito. Osetila je da polako počinje da shvata neke stvari koje su je zbunjivale poslednjih nekoliko dana. - Nema sumnje da ona više voh da radi za tebe, nego za mene - primetila je glasom punim sarkazma dok joj je pred očima lebdeo lik lepe sekretarice.

-I ja mislim da si u pravu - odgovorio je učtivo. - Biće dobro nagrađena za svoj trud.

Njegov glas i pogled koji joj je uputio stavili su Kasiji do znanja da Džoel Hauard veruje da svaka žena ima svoju cenu i svaki muškarac može da dobije ono što želi samo ako je spreman da to i plati. Džoel je imao, pomislilaje Kasija s velikim iznenađenjem, isto tako nisko mišljenje o ženskom rodu kao što je ona imala o muškom. Kako je sve to čudno, zaključila je. Sve te njegove mnogobrojne avanture s jedne strane, a s druge strane bila je gotovo sigurna da on ne prezire žene, već nešto mnogo gore od toga! On ih je mrzeo!

-I kako ćeš je nagraditi? - upitala je. Bila je toliko ljula da se skoro tresla. Ali ovoga puta uije bila ljuta zbog njegovog ponašanja, već je bila ljuta na sebe i svoja razmišljanja. U novcu ili na neki drugi način?

18

by voki

Takva pitanja ne zaslužuju odgovor. Nije moja greška što je ženski rod toliko podmitljiv.

- Žene su vekovima prinuđene da se koriste onim sredstvima koje im stoje na raspolaganju - brzo je odgovorila.

S gorčinom je pomislila da je i ona prinuđena da prihvati ponudu Pitera Vilijamsa da se uda za njega.

- Nemam vremena da sada s tobom raspravljam o ravnopravnosti među polovima - odgovorio je Džoel. - Treba da održimo kratak sastanak na kom ćemo porazgovarati o nekim stvarima.

- Sastanak? - Kasija gaje iznenađeno pogledala. - Ne možeš me prisihti da sarađujem s tobom i tvojom kompanijom!

- Ne bih to baš nazvao saradnjom - promrmljao je. - Suzana mi je rekla da radiš na novoj igri - iznenada glas mu je postao poslovan.

Kasija je jedva slušala o onom što je Džoel govorio. Razmišljala je o položaju u kom se našla. Džoel Hauard je oteo! I to po danu, a da to niko nije primetio. Pitala se šta bi bilo najbolje da uradi.

Možda da nekom skrene pažnju na svoj nezavidan položaj. Ah, znalaje dabi sve bilo uzalud. Ovaj čovek pored koga je sedela jednostavno nije znao šta znači negativan odgovor. Još u onom restoranu videla je da je bio spreman na sve da bi je naterao da se predomisli, ali Kasija nije slutila da je sposoban čak i za otmicu.

- Pa, šta i ako radim na novoj igri? - izazovno je upitala. Ovakvo ponašanje je najbolji način da ne primeti koliko sam uplašena, pomislila je. Nije se plašila za sebe. Znala je da je Džoel Hauard neće povrediti. Predmet svih njegovih interesovanja bila je njena kompanija.

- Ako ta igra bude uspešna kao tvoja poslednja „Pentaton" će postati najmoćnije preduzeće za kompjutere u Engleskoj - rekao je. Za trenutak, njegov pogled se zaustavio na njoj, a onda je ponovo svu svoju pažnju usmerio na put kojim su se vozili. - To bi sasvim uništilo moju kompaniju, a budi sigurna da ja neću dozvoliti da se to dogodi. Moram da zadržim primat na tržištu kako bih i dalje dobijao novac od vlade koji mi je potreban za proizvodnju nekih novih tipova kompjutera. Prvi iz te serije

19

by voki

trebalo bi da se pojavi na tržištu za šest meseci i posle toga moja kompanija imaće sigurnu budućnost. Ali, da bih to postigao trebalo bi da sledećih šest meseci zadržim primat na tr- žištu, a to će biti nemoguće ako se ti udaš za Pitera Vilijamsa - za trenutak je zavladala tišina, a onda se Džoel na- smejao. Taj široki osmeh odagnao je sav umor s njegovog lica i naglasio i onako snažan pečat njegove muževnosti. - Sada uviđaš da ne mogu dozvoliti da se jedna tako pametna i oštroumna devojka uda za Pitera Vilijamsa.

I kako nameravaš to da sprečiš? - upitala je hladno.

Kasija je požalila čim mu je uputila to pitanje. Po izrazu njegovog hca videla je da već unapred uživa kakvu će reakciju kod nje izazvati njegov odgovor.

Jednostavno - odgovorio je ljubaz- no. - Nameravam da se oženim s tobom. Sve sam već sredio. Dobio sam specijalnu dozvolu, što znači da se možemo venčati za par dana.

Smesla da si zaustavio kola! – vikala je Kasija. -Ti si lud ako misliš da će se to ostvariti!

Samo treba staviti svaku stvar na svoje mesto i sve dobro isplanirati - rekao je osmehujući se.

Ne možemo se venčati kada ja to ne želim - rekla je Kasija drhtavim glasom. Po Džoelovom kratkom trijumfalnom osmehu znala je da je primetio tu nesigurnost u njenom glasu.

Ne bih bio tako siguran u to da sam na tvom mestu odgovorio je, a zatim dodaa tajanstveno, - prosto je neverovatno kakve sve efekte neke, uslovno da kažemo, pilule mogu da izazovu!

Ti nameravaš da me drogiraš? - Kasija nije mogla da veruje u ono što je čula. Zar je čak i na tako nešto bio spreman? - To ne bi uticalo na tvoje zdravlje - rekao je. Zauštavio je automobil na raskrsnici, očekujući da se upali zeleno svetlo na semaforu. Polako se okrenuo prema njoj i pogledao je. - Moraš mi verovati Kasija da za mene ne postoji drugi izlaz nego da se oženim s tobom. Nisam spreman da propadne sve ono što sam godinama stvarao samo zato što si ti dovoljno glupa da se udaš

20

by voki

za osobu kakavje Piter Vilijams. Da li zaista veruješ da mu je stalo do tebe?

Kasiji je bilo sasvim jasno koliko je Džoelu Hauardu bilo stalo do njene kompanije. Osim toga, znala je daje on spreman na sve da bi ostvario svoj cilj, pa je pristao čak i na tako visoku cenu da se oženi s njom. Ali, znala je ipak da postoji samo jedan način da se oslobodi i Pitera Vilijamsa i Džoela Hauarda.

- Prodaću ti „Kasijatronik" - najzad je rekla. - A sada me molim te vrati do mog automobila.

-I da onda u Piterovom naručju nađeš zaštitu? - Džoel Hauard se nasmejao. - Oh, ne, Kasija. Postoji samo jedan način da izađemo iz ove situacije, a to je da te kupim na isti način na koji je Piter Vilijams to nameravao da učini... a to je da se oženim s tobom.

Kasija je želela da mu objasni da je pristala da se uda za Pitera samo da bi zaštitila „Kasijatronik" od njegovog uticaja, ali znala je da ne bi bilo koristi bilo šta da objašnjava čoveku kakav je bio Džoel Hauard.

- Ali, Piter...

- Te voli? - završio je Džoel rečenicu umesto nje. - On ne voli nikog osim sebe. Da li si se skoro pogledala u ogledalu Kasija?

Da li stvarno misliš...

Kasija je bila sigurna šta je Džoel hteo dakaže. Njegova okrutnost je vređala. Poželela je da je mogla da mu kaže nešto kako bi zažaho zbog svojih reči, ali bila je prosto parahsana zbog načina na koji je Džoel Hauard povredio. Želela je da je Džoel gleda kao ličnost, a ne kao ženu koja nema nimalo privlačnosti u sebi. - Ne Kasija nije bila svesna tuge i bola u svom glasu. Lice joj je bilo bledo i uzalud se trudila da se seti o čemu je maločas razmišljala.

To je bila Džoelova greška, s tugom je pomislila. Doveo je do takvog očaja da jednostavno više nije mogla ni o čemu da razmišlja. - Čak i ako ti pođe za rukom da me prisiliš na tu komediju od braka nećeš me zaustaviti da sve ovo objavim u štampi! - uzviknula je.

- Samo izvoli - posavetovao je. - Samo te molim da unapred razmisliš o posledicama. Šta misliš kako će tržište gledati na

21

by voki

proizvode tvoje kompanije čak i ako te novinari prikažu kao moju žrtvu, a sama znaš da neće biti tako, jer ti neće poverovati.

Nekoliko trenutaka je ćutao kao da je želeo da ona shvati svoj nezavidan položaj. Ondaje ponovo pogledao. Mada su već odavno izašli iz grada Kasija je to tek sada primetila, ali bilo joj je sasvim svejedno šta će biti s njom i kuda je vodi Džoel Hauard.

- U tom slučaju uništila bi moju reputaciju, ali bi uništila i svoju kompaniju. Niko u ovoj zemlji više ne bi kupovao tvoje kasete i tako bih se ja ponovo našao na samom vrhu. Bez tebe kao glavnog konkurenta završio bih sve svoje započete planove.

Na polju novih tipova kompjutera Džoel Hauard je bio pravi stručnjak i to je Kasija dobro znala. - Na čemu to tako značajnom radiš?

- Zainteresovana si, zar ne? Reći ću ti zato što nas od sada niko ne može sprečiti dapostignemo najviše najiolju proizvodnje kompjutera i igara. Zelim da proizvedem kompjuter koji će postati nezamenljiv u mikrohirurgiji. Ti kompjuteri radih bi bolje i brže od bilo kog lekara. Zbog svega toga potrebna nam je podrška vlade. Mada je većina njih oduševljena našim idejama nailazimo i na protivnike koji smatraju da je to samo bacanje državnih para.

U prvi mah Kasija je bila zbunjena ovim što je čula. Dok je govorio o kompjuterima i svojim planovima Džoel Hauard postajao je sasvim drugi čovek. Bila je iznenađena ovom naglom promenom.

Kasija je shvatila da je bila sebična i da je sve vreme mislila samo na osvetu, dok je Džoel Hauard imao uzvišenije i plemenitije ciljeve. To saznanje je ponizilo i u isto vreme mrzela je sebe što se tako oseća.

- Džoele... - pozvala ga je tiho. Bio je to prvi put da ga je oslovila po imenu i videla je da gaje ovo iznenadilo isto koliko i nju.

- Predomislila sam se - brzo je rekla da bi prikrila zbunjenost. Odlučila sam da ti i ja ipak počnemo da radimo zajedno.

Kasija je bila sasvim ozbiljna i govorila je ono što je zaista mislila.

Posle svega što je od njega čula znala je da je njegov plemenitiji cilj kom je težio mnogo važniji od njene mržnje prema njemu.

22

by voki

Ah, način na koji je pogledao naterao je Kasiju da požah za omm što je rekla. Džoel je podsmešljivo posmatrao. - Taj zavodljiv ton kojim si mi se obratila nije tebi svojstven. Mnoge su pokušavale da ostvare ono što su naumile, obraćajući mi se baš tako kao i ti, ali bez us- peha. Naučio sam jednu lekciju još kao veoma mlad i nje se uvek pridržavam.

-A ta lekcija glasi? - provokativno gaje upitala. Znalaje da više nema šta da izgubi.

-Nikada ne veruj ženama. Samo zato što se oblačiš kao sitni pokisli šareni papagaj ne znači da ne pripadaš ženskom rodu.

Najbolje je da zaboraviš na takav ton kada razgovaraš sa mnom.

Kada bih ti poverovao i pristao da te vratim do tvog stana čim bih se ja okrenuo ti bi već bila sa Piterom Vilijamsom... ne, draga moja. Nema druge mogućnosti osim ove koju sam ti predložio.

- Hoćeš da kažeš da si spreman da žrtvuješ svoju slobodu time što ćeš se oženiti s „pokislim, šarenim papagajem"?

Kasija još nije gubila nadu da će odvratiti Džoela od te sulude zamisli. Pažljivo ga je posmatrala. Ko je ovog čoveka mogao tako povrediti da je izgubio poverenje u ceo ženski rod. Bila je neraspoložena što po ko zna koji put razmišlja o njemu. Nije imala snage da se tome suprotstavi. Ta želja bila je jača od nje. Ne želim da znam baš ništa o ovom čoveku, pokušavala je sebe da ubedi po ko zna koji put. I ovako je ušao u njen život sasvim neočekivano i izazvao takvu pometnju u njenom do tada ustaljenom životu da je bila zaplašena. Što manje bude znala o Džoelu biće sigurnija.

- To će biti brak samo na papiru - odgovorio je hladno. Trajaće šest meseci ako sve bude teklo po planu. A što se tiče moje slobode... zašto bih se ja toga odricao - njegov pogled je izazivao. - Sem ako ti nisi spremna da delimo i spavaću sobu pored toga što ćemo deliti tvoje preduzeće.

Rumenilo je oblilo kada je čula njegov komentar. On to mene ismeva, pomislila je s ogorčenjem. Ona je znala da njemu nisu potrebne žene kao što je ona bila. Nikada je ne bi ni primetio da nije bila u pitanju njegova kompanija.

23

by voki

- Obećavam

da ću biti daleko bolji ljubavnik od Pitera Vilijamsa - promrmljao je.

Kasija se nije usuđivala da ga pogleda. On se samo poigravao s njom. Ona je dobro znala da je po njegovom mišljenju bila poslednja osoba na svetu koju bi muškarac kao što je bio Džoel Hauard imao pored sebe.

- Možda - složila se Kasija. Čestitala je sebi na mirnom i hladnom drža- nju pod Džoelovim ispitivačkim pogledom.

Videla je koliko su ga iznenadile te njene reči, i to je ohrabrilo da nastavi: - Ali, slučajno ja...

- Voliš Vilijamsa? Zašto? Zato što te je nekoliko puta poljubio i obasuo te različitim poklonima - prekinuo je Džoel. Kasija ga je zbunjeno posmatrala, ne znajući kako da protumači njegovo ponašanje.

- Ne moraš da se brineš! Mada si bila hrabra na rečima, ja dobro znam da si hladna i da čuvaš svoju čednost. Da li se tvoja čednost ikada probudila do sada Kasija, ili je možda dobro skrivena i zaključana iza nekoliko zidova?

Ove njegove reči podsetile su Kasiju na sve more koje je imala u pubertetu. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se pribere, a onda je opet na odstojanju odgovorila: - Slobodan si da donosiš o meni kakve god hoćeš zaključke. Ja ih neću poricati, a ni odobravati. Što se tiče poslovne strane, moram priznati da su me zainteresovali tvoji planovi i bez obzira što sam bila spreinna da žrtvujem sve što sam godinama sticala, i na čemu sam radila, saino dabi me ostavio na miru... sada sam se predomislila, Prihvatiću tvoj predlog i udaću se za tebe, ali neinain nameru da živim s tobom kao da sam ti supruga.

- U redu! - složio se. - Ali, za sve ostale naš brak će biti najlepša zajedni ca dvoje koji se vole, cene i razumeju dodao je s ironijom.

-Ali svi će znati da je to farsa! - protivila se.

- Znaće ono što mi želimo da saznju. Pozvaću novinare i saopštiti im da će se naša kratkotrajna romansa završiti brakom, jer ne možemo da živimo jedno bez drugog. Svi već znaju da dugo želim da mojoj kompaniji pripojim i tvoju, tako da ćemo im reći

24

by voki

-

da smo tom prilikom uspostavili ne samo životne odnose već i poslovne.

- A šta će se desiti kroz šest meseci kada se budemo razveli? zašto mi glas tako podrhtava, pitala se.

- Do tada ćemo već nešto smisliti - odgovorio je jednostavno.

- A šta će biti sa svim tvojim... - Kasija je zbunjeno ovlažila usne.

Bilo joj je neprijatno da mu postavlja takva pitanja, aJi ipak nije imala drugog izbora. Ipak, radilo se o njenom budućem životu.

Zato se nakašljala dabi pročistila grlo i skupila neophodnu hrabrost.

- S tvojim prijateljicama? Da li će one zaista poverovati da si izabrao mene ovakvu kakva sam, a ne jednu od njih?

- Šta će one misliti to uopšte nije važno -rekao je nemarno, osmehujući se arogantno. Izraz lica mu se sasvim promenio kada je ponovo pogledao.

Primećujem da uživaš u tome da nipodaštavaš sebe. Pitam se samo zašto? Pretpostavljam da je to neki me- hanizam samoodbrane? Želiš da povrediš samu sebe pre nego što to neko drugi uradi, jer je to bezbolnije. Zar nisam u pravu?

Morala je brzo da promeni temu razgovora. I ovako je otkrio njene najveće tajne. - A kada se budemo venčali, gde ćemo živeti?

- Ja ću nastaviti da živim u Londonu... u svom stanu - za trenutak se zagonetno osmehnuo i Kasija se pitala o čemu je tog trenutka razmišljao. Kada je ponovo progovorio Kasiji se vratio sav raniji bes i neprijateljstvo prema njemu. Njihove predstave o braku sasvim su se razlikovale.

- Posedujem imanje na Kotsvuldsu. Mislio sam da bi ti mogla tamo da živiš. Tamo je sve tiho i mirno tako da bi mogla na miru da radiš.

- Drugim rečima želiš da budem sasvim izvan tvojih puteva! uzviknula je ljutito. Posmatrala je njegove usne koje su se skupile u tanku liniju kada se okrenuo i pogledao je. Šta to pokušavaš da mi kažeš? - upitao je hladno. - Da hoćeš da stanuješ sa mnom u stanu? Da želiš da delimo istu postelju? Da li je to bila cena koju je Piter Vihjams morao da plati za tvoju kompaniju? Pitam se da li je Piter bio zadovoljan tom

25

by voki

pogodbom? Znam da je voleo dobro razvijene plavuše. Teško da bi se mogla uporediti s njima, ali bez sumnje stari Vilijams je naredio sinu da zažmuri i misli na „Pentaton".

Kasija nije bila svesna šta radi. Već sledećeg trenutka podigla je ruku i snažno zamahnula. Svom snagom udarila je Džoela po licu. Nikada u svom životu nije nikog do sada udarila. Prebledela je kada je pogledala u Džoela. Videla je da se on bori sa samim sobom.

- Ako još jednom pokušaš ovako ne- što obećavam da ću ti vratiti istom merom - rekao je Džoel. - Ubuduće neću podnositi takvo ponašanje. Ne volim histerične osobe.

A ja neću podnositi da me neko vređa - uzvratila je Kasija istom merom.

Oboje smo nervozni - pomirljivo je rekao Džoel. Da li će ovaj čovek prestati da je iznenađuje svojim postupcima?

Kasija je pokušala da usmeri svu svoju pažnju na put kojim su se vozili da ne bi razmišljala o budućnosti koja je očekivala.

Koliko bi devojaka poželelo da su na njenom mestu? Koliko njih bi dalo sve što imaju kada bi bile u mogućnosti da ponesu Džoelovo prezime, pa makar to bilo i na šest meseci?!

Kasiji je došlo da vrišti od bola i razočaranja. Neka težina i neraspoloženje zaokupih su njene mish. Najradije bi se sada isplakala, ali ponos joj nije dozvoljavao tako nešto. Ne bi oprostila sebi kada bi Džoel Hauard video i jednu njenu suzu.

Zašto nije lepa kao devojke s kojima je Džoel izlazio? Kada bi tako nešto moglo da se desi! To je bila najneverovatnija želja o kojoj je maštala u poslednje vreme, zaključilaje tužno. Džoel Hauard za sve ovo vreme nije je ni pogledao. On nikada ne bi poželeo ženu kao što je ona.

26

by voki

III

U smiraj dana stigh su na Džoelovo imanje. Kasiji se povratilo raspoloženje kadaje Džoel zaustavio automobil pred velelepnom kućom.

Kuća se nalazila nekoliko kilometara van grada, u divljini, na vrhu brda.

Možda bi se pre moglo reći na vrhu male planine. Pogled je bio veličanstven. Usamljena kuća stajala je pred njom okružena zelenilom. Kasija stade da je izbliza pogleda. Bila je to velika moderna građevina.

Sazidana od sivog kamena, s velikim staklenim površinama u kojima se ogledalo drveće, kuća se utapala u okolinu kao da je srasla,s njom. Kamenje od najsvetlije srebrne boje do potpuno crne sigurno je bilo uzeto s ovog brda. Opojni miris borovine širio se svuda oko nje.

Da je neko pitao koji stil u arhitekturi voli, Kasija se nikada ne bi opredelila za moderne građevine, ali, ova kuća mogla bi lako da promeni njeno mišljenje. Sada je znala malo više o ukusu Džoela Hauarda, i čudno zadovoljna, zaključila je da se dosta slagao s njenim.

- Bože - uzdahnula je Kasija zadiv- ljeno. - Kako je lepo!

Džoel je samo odsutno potvrdio glavom, ne skidajući pogled s nje.

- Od kada poseduješ ovu kuću? - upitala je zainteresovano. Po stilu gradnje mislila je da je Džoel nedavno kupio kuću.

- Kuća je u vlasništvu moje porodice od šesnaestog veka.

Izgledala je sasvim drugačije dok je moj otac pre nekoliko godina nije sasvim renovirao - odgovorio je zamišljeno. – Kada je on pre dve godine umro, ja sam je nasledio - promrmljao je.

Pomalo setan zvuk njegovog glasa iznenadioje Kasiju.

Zainteresovano ga je pogledala, ali izraz njegovog lica bio je nedokučiv. Kasija se pitala zbog čega je Džoel bio toliko nesrećan. Verovatno još nije preboleo smrt svoga oca. Nema

27

by voki

sumnje da su njih dvojica bili veomabhski. Nesumnjivo, to je razlog ovakvom Džoelovom ponašanju.

- Doveo sam te ovamo da bi mogla da se presvučeš promrmljao je. Kada je video da su ove njegove reči izazvale Kasijino iznenađenje dodao je skoro poslovnim glasom. Venčaćemo se u seoskoj opštini. Svi članovi porodice Hauard su se tu venčah i zbog toga je matičar poverovao da želimo u tajnosti da se venčamo. Zbog toga i očeku- jem da izgledaš kao prava mlada.

- Ali ja nemam šta da obučem! - uzviknula je Kasija.

- Za sve sam se pobrinuo. Dođi!- uhvatio je za ruku i poveo prema kući. Drži me za ruku da ne bih pobegla, ogorčeno je pomislila Kasija.

Džoel je otključao vrata i oni uđoše unutra. Vodio je kroz kuću i pokazivao joj prostrane sobe nameštene elegantno i skupoceno.

Kuća je bila kao i njen vlasnik, lepa, velika i moćna. Ali, nije ta kuća uznemirila toliko njena čula. Bio je to ovaj čovek kraj nje.

Uveo je u biblioteku. Bila je to lepo nameštena prostorija s mnogo knjiga na policama koje su prekrivale zidove. Velika staklena vrata vodila su na balkon sa koga se videlo tenisko igralište i bazen za plivanje.

- Tvoja soba je na spratu. Treća s desne strane - rekao je učtivo. Čekaću te ispred vrata. U sobi nema telefona zato ne gubi vreme tražeći ga. Imaš petnaest minuta da se spremiš. Ako za to vreme ne budeš spremna ja ću ući unutra i obući ću te. Da li sam bio jasan?

- Sasvim - odgovorila je. Iznenada se osmehnuo. Osetila je kako je taj osmeh razoružao. Uprkos svojoj odluci da ne reaguje na njegovo ponašanje, osmehnula mu se.

- Tako. To je daleko bolje i lepše. Sada ne deluješ tako napregnuto. Kasija, zašto me se plašiš? Kada ćeš shvatiti da ne treba da me se bojiš?

- Onog trenutka kada budem bezbedna - odgovorila mu je spremno.

- I sada si bezbedna - rekao je nežno.

- Bezbedna? S tobom?

28

by voki

Da! - Doveo si me ovamo protiv moje volje!

- Nije istina - odgovorio je. Uporno je posmatrao. - Da sam bio u prilici da te upitam da li želiš da dođeš ovamo, ti ne bi prihvatila moj poziv iz čisto ženske pristojnosti. -I tako si odlučio da uzmeš stvar u svoje ruke...

-Ti si mi dala ideju - slegnuo je ramenima.

-

- Ja? Kako to misliš? Šta sam uradila zaboga?

- Tvoja odluka da se udaš za Pitera Vilijamsa bila je za mene dovoljna. Da li ćeš se udati za mene ili za njega sasvim je svejedno.

-

Piter i ti nemate ničeg zajedničkog - odgovorila je mirno.

Na žalost, imamo! Obojici treba tvoja kompanija zbog poslovnih planova.

Naravno... - rekla je tiho.

Nisam imao drugog izbora. Morao sam da te dovedem ovamo!

Nije u redu što si to uradio na prevaru! - uzviknula je ljutito.

Nisam te prevario.

- Rekao si da ćemo imati sastanak u vezi s poslom - podsetila ga je. Pokušala je i dalje da se ljuti, ali su se njena osećanja potpuno promenila.

- Rekao sam - klimnuo je glavom strpljivo. - Ali, sam se predomislio.

Ti uvek imaš spreman odgovor.

- Kada me bolje upoznaš, shvatićeš da sam ja veoma direktan.

Uvek postižem ono što želim direktnim putem, bez oklevanja i trikova.

Naravno, on je uvek postizao sve što je hteo. Nije dozvoljavao da mu se išta ispreči na putu i da ga spreči da sprovede ono što je zamislio.

- Nemam nameru da te bolje upoznajem - rekla mu je kruto.

Načas je zastao i njoj se učinilo da je videla izraz nezadovoljstva u njegovim očima.

A sada ću te odvesti do tvoje sobe - prišao joj je, osmehujući se.

-

29

by voki

Nije se usudila da podigne glavu i pogleda ga. Bio je suviše blizu nje. Plašila se da će on primetiti koliko je uzbuđuje njegova blizina. Obuzelo je neko osećanje koje joj je do tadabilo nepoznato.

Kada je uhvatio oko struka da bi je poveo prema stepenicama koje su vodile u prostorije na spratu ona se panično istrže.

Iznenađeno je pogledao, ali više nije pokušao daje zagrli.

Ovamo - pozvao je. - Imaš samo petnaest minuta podsetio je i zatvorio vrata za sobom, ostavivši je samu sa svojim mislima.

Nasred prostorije nalazio se veliki krevet, a na njemu je ležala najlepša bela svilena haljina koju je Kasija ikada videla.

Obukla je haljinu koja je u vazdušastim talasima padala niz njeno telo. Pogledala je svoj odraz u ogledalu. Čak ni ta prelepa haljina nije mogla da prikrije sve njene nedostatke. Povukla je cibzar na haljini, ali je bila neoprezna i cibzar je uhvatio deo haljine. Oh, šta sada da radim, pitala se. U tom trenutku vrata su se otvorila. Nije mogla da vidi izraz Džoelovog lica pošto je skinula naočare, ali zaključila je da on mora da je ljut po načinu na koji joj je prišao.

- Vreme je isteklo - rekao je. Prvi put u svom životu Kasija je bila srećna što je kratkovida jer nije mogla da vidi izraz razočaranja u njegovim zagonetnim očima. Bila je sigurna da je nesrećan što će i tako kratko vreme morati bar formalno da bude njen muž.

Još nisi spremna - rekao je konačno. - Zašto?

Ne mogu da zakopčam haljinu - rekla je bespomoćno. Okrenula mu je leđa da mu dokaže da se cibzar pokvario.

Već sledećeg trenutka osetila je njegove ruke na svojim leđima.

On je ovo njeno objašnjenje očigledno shvatio kao poziv dajoj pomogne. Ovaj dodir delovao je kao šok na nju. Zahvatilo je uzbuđenje i ona poče da podrhtava.

Kadabi je saino pustio, osećalaje da bi ponovo ovladala sobom.

Ali, on je nije pustio. Toplina obuze celo njeno telo. Zadrhtala je od zadovoljstva.

- Sadaje sve u redu - rekao je Džoel posle izvesnog vremena.

30

by voki

Okrenula se prema njemu. - Hvala - promrmljala je. Nije bila svesna da su joj usne poluotvorene i da se osmehuje. Proteklo je izvesno vreme pre nego što je postala svesna njegovog ispitivačkog pogleda.

Delovao je tako ozbiljno i nepristupačno. Obuzeo je stid zbog svog ponašanja. Šta je sada misho o njoj? Oh, zašto je uopšte pristala na sve ovo? Zašto je bila toliko nepromišljena? Čak i sada, dok je gledala njegovo ozbiljno, nepristupačno lice, čeznula je za njim i njegovim snažnim rukama. Sva osećanja koja je godinama potiskivala i izražavala ih šamo kroz svoju karijeru, izbila su tog trenutka na površinu.

Privukao je čovek koji bi je uništio samo kada bi mu dala priliku za to i ne bi se ni osvrnuo nakon toga. Ali, neće mu pružiti takvu priliku!

-Znači u tebi ipak ima neke ženstvenosti - najzad je rekao Džoel.

- Kako to misliš?

- Jedan od najstarijih trikova iz knjiga je baš taj koji si ti sada upotrebila. Da bih te dodirnuo našla si izgovor da ti je potrebna pomoć. Pitam se kako su se žene snalazile dok nije pronađen cibzar?

-Ali, ja...

- Šta, u stvari, ti želiš od mene Kasija? - upitao je tiho. Glas mu je bio zavodljiv i Kasija ga je iznenađeno pogledala. - Da li je ovo ono što ti očekuješ?

Iznenada je uhvatio za ramena i privukao k sebi. Njegove ruke bile su kao dva čelična obruča koja su je stegla.

Potisnuo joj je glavu unazad i divlje poljubio njene usne. Stavilaje ruke na njegove grudi, ne bi h ga odgurnula od sebe, ali on je prvi prekinuo zagrljaj. S prigušenim uzvikom pustio je tako naglo da se zanela.

- Pitam se da li je iko ikada izazvao vatru na tim tvojim hladnim usnama? - upitao je cinično. Gledao je nemo nekoliko trenutaka, kao da je hipnotisao svojim pogledom. Jedino što je mogla bilo je da gleda u njegove duboke oči. Njegovi prsti nežno su milovali njene mišice. Stisnuo je njene prste i privukao je k sebi. Toplina obuze celo njeno telo.

31

by voki

Kada se njegova glava nagnula prema njenom licu ona se izdiže na prste da bi smanjila razdaljinu koja je delila njihove usne.

Sledećeg trenutka usne su im se spojile.

Bila je neiskusna i odgovarala mu je instinktivno. Zaboravila je na svet oko sebe i bila je svesna samo tog zanosnog zagrljaja i njegovih uzbudljivih usana na svojima.

Polako Džoel je podigao glavu i zagledao se u njeno lice. Video je predavanje na njenom licu. - Znači, ipak si ljudsko biće - rekao je nemilosrdno.

-Znači da nije tačna priča koja kruži po gradu da si zamenila osećanja za kompjutere.

Znala je da mora da mu uzvrati istom merom. Nije smela da dozvoli sebi da Džoel sazna kako njegova bhzina deluje na nju. Samo sam se pitala na šta će ličiti taj naš poljubac - nemarno je odgovorila. Hrabro ga je pogledala. Primetila je da su se njegove oči suzile dokju je pažljivo posmatrao.

- Hoćeš da kažeš da si me upoređivala sa Vilijamsom i njegovim poljupcima? - upitao je.

- Da! S obzirom da ću sa tobom provesti sledećih šest meseci moram da priznam da mi se Piterovi poljupci ipak mnogo više sviđaju.

Kada je pokušao ponovo da je privuče u zagrljaj, ona ga snažno odgurnu od sebe.

Upitno je pogledao. - Još ti nisam pokazao šta sve mogu da učinim, Kasija. Pored mene ćeš sasvim zaboraviti na Vilijamsa.

- Sumnjam - hrabro je odgovorila. Njegov topli, duboki glas izazvao je žmarce duž celog njenog tela. Da li je znao kako utiče na nju? Mora da završi ovaj razgovor što pre.

Krenuo je ponovo prema njoj i ona ustuknu.

- Ne... ne prilazi mi! - uzviknula je. - Neću da me ikada više dotakneš!

- To nisu tvoje stvarne želje i osećanja! - prišao joj je naglo i privukao je u zagrljaj. Prikupila je svu snagu, pokušavajući da ga odgurne od sebe, ali, on je čvrsto držao.

Ostavi me na miru! - uzviknula je.

32

by voki

Ne, neću. Sada ću te ponovo poljubiti - gledao je pravo u oči, primičući svoje lice njenom. - Znam da me želiš. Priznaj da je tako.

Nije tako!

A zašto onda podrhtavaš u mojim rukama?

I to bi porekla da se njegove usne nisu našle na njenima i sprečile je da govori. A onda, je sav njen otpor nestao. Ruke kojima je do tada pokušavala da ga odgurne kliznule su naniže i zagrlile ga oko struka.

Nikada u životu nije bila toliko zadovoljna i srećna. Njen posao nije mogao toliko daje zadovolji. Tog trenutka želela je samo tog čoveka i nije razmišljala o onome što će biti sutra.

Kada je odmakao svoje usne od njenih, jedino što je osećala bilo je žaljenje što je to učinio.

- Vreme je da krenemo - promrmljao je.

Kasija je potražila svoje naočare.

- Oh, šta ću sada! - uzviknula je kada je videla da su pale sa stočića na koji ih je ostavila i da su razbijene. - Ne mogu da vidim bez njih!

- Pusti sada to - rekao je i izašao iz sobe. Kasija nije imala drugog izbora nego da pođe za njim.

Vozili su se ćuteći izvesno vreme, a ondaje Džoel započeo razgovor. Bio je to uopšten razgovor. Pokazivao joj je znamenitosti kraj kojih su prolazili i objašnjavao joj ih. Ponašao se kao da se ništa nije dogodilo između njih.

Kasija je bila nervozna. Iznenada je Džoel naglo skrenuo iza jednog ugla. - Stigli smo - obavestio je. Izašao je iz kola i sačekao da ona učini isto. Čvrsto je uhvatio za ruku i ušli su u seosku opštinu.

- Žao mi je što smo zakasnili - obratio se Džoel matičaru koji im je prišao sa smeškom na licu. Džoel je predstavio ljubaznom čoveku koji je trebalo da ih venča.

Sam čin venčanja bio je veoma jednostavan. Pod drugim okolnostima bio bi predivan, mislila je Kasija u sebi. Sve vreme bila je i suviše svesna Džoelovog snažnog stiska na svojoj mišici.

Kada je sve bilo završeno Kasijaje krajičkom oka pogledala svoju -

33

by voki

ruku na kojoj je sijalaburma. Kasija je osetila neizmerno olakšanje što je konačno sve gotovo. Bila je žena Džoela Hauarda i osetila je zadovoljstvo zbog toga.

Iznenada, setila se svog ponašanja u njegovom zagrljaju. Osetila je da je pocrvenela. Pogledala je Džoela i zaprepašćeno zaključila da je on netremice posmatra. Njegovi beli zubi blesnuše. Gledao je kao da je bio svestan njenih misli. Znala je daje i on mislio na njeno ponašanje u njegovom zagrljaju i da mu je to sećanje bilo prijatno. Bez sumnje, bio je ubeđen da će moći da je zavede veoma lako. Ni sama nije znala da li će uspeti da mu se odupre.

Kako će se sve ovo završiti?

-Gospođa Džensen bi volela da večerate večeras s nama - taj ljubazni poziv matičara prenuo je iz razmišljanja.

Primetila je kako je Džoel klimnuo glavom, a onda je promrmljao kako će sa zadovoljstvom prihvatiti poziv matičareve supruge.

- Da li ćete vas dvoje od sada živeti ovde? - upitao je matičar dok su išli prema njegovoj kući.

- Kasija će sigurno živeti na imanju - odgovorio je Džoel i pogledao je. Kasija nije mogla da dokuči izraz njegovog lica.

Pomislila je da je možda i bolje tako. Iznenada, ispred nje iskrsla je stepenica. Nije je primetila tako da bi pala da je Džoel nije brzo uhvatio za ruku.

- Kasija je kratkovida – čula je kako Džoel objašnjava matičaru. – Večeras nije želela da stavi naočare, a i ne snalazi se još po ovom terenu tako da...

- Trebalo bi da proba da nosi kontaktna sočiva - umešala se u razgovor gospođa Džensen koja im je u tom trenutku prišla.

- Drago mi je što sam vas upoznala. Hajdete unutra - pozvala ih je ljubazno. - Mora da ste gladni? Da li idete negde na svadbeno putovanje? - upitala je zainteresovano kada su se svi smestih za trpezarijskim stolom.

- Bojim se da za to sada nemamo vremena - odgovorio je Džoel.

- Kasija radi na jednoj novoj igri, dok ja imam puno posla oko nekih novih projekata. U stvari, toliko sam zauzet da već sutra

34

by voki

moram da se vratim u London - Kasija je znala da je Džoel gleda, ah nije želela da pogleda u njegovom pravcu. Osetila je neopisiv bol. Sve bi bilo drugačije da je bila lepa. Mislila je da će vrištati od tuge. Da li Džoel zaista veruje da će uspeti da obmane sve te ljude da poveruju da mu je stalo do nje? Džensenovi su bili mudri ljudi. Oni su mogli da shvate pravu istinu. U to je bila sasvim sigurna. Osim toga, oni vide kako ja izgledam.

- Oh, draga - obratila se Meri Džensen Kasiji. - Ali, sigurna sam da ti neće biti dosadno u toj velelepnoj kući. U kući nije niko dugo stanovao. Sigurna sam da ćeš morati mnogo toga da uradiš.

Ako ti bude potrebna bilo kakva pomoć samo mi se obrati.

Poznajem mnogo žena ovde u selu koje bi bile srećne da zarade nešto novca.

- Lepo je što si se vratio ovamo, Džoele - obratila se Meri Džoelu sa simpatijom. - Znam kako si teško preboleo Andreovu smrt. A tek posle smrti tvoga oca bila sam sigurna da ćeš prodati kuću.

Bila bi to velika šteta.

Kasija nije mogla da vidi izraz Džoelovog lica, ali je bila sigurnadaje neka senka prešla preko njega. Ko je bio Andre? I zašto bi njegova smrt za Džoela bila veliki udarac? Bilo je mnogo toga u vezi s njim što ona nije znala.

-Imao sam nameru da je prodam, ali poslednja želja moga oca bila je da to ne uradim. Pošto sam bio mlađi sin nikada nisam mislio da ću naslediti imanje. Nisam ga nikada ni želeo. Nisam voleo to imanje kao što ga je Andre voleo.

-Ali, ti ćeš jednog dana imati decu koja će uživati na takvom mestu - s ljubavlju je rekla Meri.

Kasija je osetila da je ta žena gajila simpatije prema Džoelu, i isto tako je osećala da je Džoel ljut na nju što je povela ovakav razgovor. Znači, Andre je bio Džoelov stariji brat. Kako je umro, pitala se Kasija. Da li su se on i Džoel dobro slagali? Da li tu leži razlog Džoelovog cinizma i nagle promene raspoloženja?

Sat vremena kasnije oprostili su se od svojih domaćina i bez reči krenuli do automobila.

35

by voki

Ona neće biti ta koja će prva prekinuti ćutanje, odlučila je. Nije ni pogledala Džoela. Bilo je nekoliko pitanja na koja je želela da zna odgovor, ali se nije usuđivala da ga pita bilo šta.

Kada su stigli kući, krenula je za Džoelom u dnevnu sobu, koja je bila sva u plavim i žutim tonovima. Ko god da je opremao ovu kuću imao je dobar ukus i osećaj za prostor. Kasija nije znala zašto je Džoelu ova kuća bila toliko mrska.

Kasijaje sela i okrenula leđa Džoelu. Čula je kako je nasuo piće.

- Šta bi ti želela da popiješ?

- Radije ne bih ništa - tiho mu je uzvratila. Bila je udata za ovog stranca koji joj se obraćao tako zvaničuiin tonom. Sve je bilo tako komplikovano. Šta je još očekuje?

- Večeras se vraćam u London - rekao je Džoel.

- Da li to znači da ću ja ovde ostati sama? - sama se iznenadila što joj je glas zvučao tako mirno.

- Da - uzvratio je hladno. - Nema svrhe da se vraćaš sa mnom. Ja ću odr- žati konferenciju za štampu na kojoj ću im sve objasniti.

- A ja bih mogla reći nešto što bi ti pomrsilo račune, zar ne? upitala je s ironijom. - Možda nisi primetio, ali meni je potrebna garderoba i naravno naočare. Ne mogu da radim na novoj igri ako ne vidim šta radim. Takode mi je potreban moj mali kompjuter - do- dala je zamišljeno.

- Napiši mi spisak najpotrebnijih stvari. Sve ću ti doneti kada se budem vratio.

Znači, ipak je imao nameru da se vrati ovamo, zaključila je. Ipak je neće ostaviti ovde samu, sasvim odvojenu od sveta.

Iznenada njenu pažnju privukao je portret iznad kamina.

Mladić je bio plastično prikazan. Htela je da ga upita da li je to njegov portret, ali Džoel koji je primetio njen pogled odgovorio je pre nego što je ona postavila pitanje.

- To nisam ja - odgovorio je. - To je moj brat Andre.

- Veoma ste slični.

Na njeno iznenađenje Džoel se nasmejao. - Po izgledu smo slični, dok smo po naravi bili sasvim različiti. Andre je voleo avanture... to ga je i ubilo. Da li želiš da ti pričam o tome?

Kasija je polako klimnula glavom.

36

by voki

-U

redu. Ispričaću ti onda. Andre je krenuo za našom majkom i njenim ljubavnikom. Želeo je da je nagovori da se vrati našem ocu. Rekao sam mu da je sve uzalud i da samo traći vreme.

Majka je bila već deset godina sa tim čovekom. Saznao sam to kada sam krenuo na fakultet. Jedne nedelje neočekivano sam se vratio kući i zatekao sam ih u spavaćoj sobi. Vodili su ljubav. U istom krevetu koji je delila sa mojim ocem... I njen ljubavnik je bio oženjen. Tek kada mu je žena umrla njih dvoje su se venčali.

Kasija nije znala šta da kaže. Sada je znala otkud takva gorčina u Džoelu svaki put kada bi pogledao neku ženu. Mora da je nekada obožavao majku, zaključilaje Kasija, kadaje sada toliko surovprema njoj. Njegov odnos prema ženama bio joj je sada sasvim jasan. On im se u stvari svetio.

- Andre je pošao za njima u Italiju i poginuo je u saobraćajnoj nesreći - nastavio je da priča. - Moj otac se nikada više nije oporavio od tog bola. Njih dvojica su bili veoma bliski.

Kao Džoel i njegova majka... jednom, zaključilaje Kasija.

- Da li tvoja majka...

- Nisam je video još od onda kada nas je napustila - promrmljao je. - -Niti bih želeo da je vidim. Ćutal su izvesno vreme svako zaokupljen sopstvenim mislima.

Džoel je prvi prekinuo tišinu. - Bolje da te odvedem u tvoju sobu pre nego što krenem. Mogla bi se u suprotnom ubiti - rekao je.

- To bi ti baš odgovaralo. Na taj način nasledio bi moju kompaniju i bez tih šest meseci koje bi morao da provedeš kao moj muž.

Džoel je iznenađeno pogledao. - Šta zapravo želiš da mi kažeš Kasija? Da ne želiš da mi budeš na teretu? Da bi volela da te želim?

Prebledela je. Džoel Hauard mogao je da je povredi kad god je želeo. Znala je i bez jedne njegove reči da je on ne želi.

- Ti si bio taj koji je želeo taj brak, a ne ja - podsetila ga je.

Ponosno je podigla glavu. - Zamolila bih te da ti umesto mene napišeš spisak najpotreb- nijih stvari. Ja nemam baš najčitkiji rukopis. Ovo su stvari koje želim da mi doneseš... - počela je da

37

by voki

mu diktira stvari, pokušavajući svega da se seti. Kada je Džoel napisao i poslednju stvar, Kasija je bez reči ustala sa mesta na kom je do tada sedela i izašla iz sobe.

Sedela je na krevetu u sobi koja će sledećih šest meseci pripadati njoj kada je čula zvuk Džoelovog automobila kako se udaljava. Šta je ona zapravo i očekivala? Pokušala je da nađe odgovor na to pitanje, ali sve je bilo bezuspešno. Znala je da Džoel nikada neće moći da oseti ni fizičku želju prema njoj, a kamoli nešto više. Čemu se ona nadala?

Pokušala je da ne misli više na njega. Polako se pripremala za spavanje.

Nije imala ni spavaćicu. Sve što je imala na sebi moraće i sutra da obuče. Nekoliko trenutaka je stajala ne znajući šta da radi. Zar nije svejedno šta ima na sebi? U svakom slučaju je sasvim nepoželjna.

Dugo je stajala pred ogledalom i posmatrala svoj odraz. Bila je suviše mršava. Koža joj je bila sasvim bela. Bilo je dovoljno da samo prođe ulicom u letnjoj haljini, pa da delovi tela koji nisu bili pokriveni sasvim pocrvene. I grudi su joj bile male.

Gde je sada Džoel? Da li je već u Londonu? Moram da prestanem da razmišljam o njemu, ljutito je pomislila. S dubokim uzdahom legla je u prostrani krevet. Da li je Džoel očekivao da ona održava ovu kuću i radi sve one poslove koji se očekuju od jedne žene. Ali, ona ima mnogo posla. Sastaviti jednu igru koja će doživeti uspeh je veliki napor. Rekao je Džensonovima da radim na novoj igri. Da li to znači da ćemo i zaradu od tog uspeha, ako ga bude, dehti na dva dela. Za sve ovo vreme otkako su u braku nije pomenuo njenu kompaniju. Tih šest meseci će prosto proleteti, pomislilaje Kasija. Pri pomisli na to savladao je očaj.

Ali, i ovako je sasvim svejedno. Kao muškarac, Džoel je za nju nedostižan.

- Kasija - čula je poznati muški glas kako je doziva. Kasija se prenula iz sna, pitajući se gde se ona to zapravo nalazi.

Odjednom se svega setila.

Polako je otvorila oči. Sunčevi zraci probijali su se kroz prozor.

Ležala je na krevetu, dok je glavu zagnjurila u jastuk. Glas je

38

by voki

dopirao iza nje i ona se brzo okrenula. Videla je kako je Džoel prišao prozoru i otvorio ga. Hladan svež vazduh brzo je ispunio prostoriju i Kasija se u tom trenutku setila da nije imala ništa na sebi. Ali, bilo je kasno da bilo šta učini. Džoel joj je već prišao i ona nije imala vremena da povuče pokrivač preko svojih golih grudi i ramena.

Bila je srećna što nije mogla da vidi izraz njegovog lica, ah je osetila kada je Džoel uhvatio za ruku.

Netremice je posmatrao. - Ko bi rekao šta se krije iza tih rita koje najviše voliš da nosiš.

Kasija nije mogla da podnese njegov pogled. Znala je da je zadirkuje. Izgleda daje uživao da je vređa. Ona je dobro znala šta je Džoel mislio kada je ugledao njeno mršavo telo i kada ga je upoređivao sa svim ženama koje je imao.

- Nemoj... - htela je nešto da mu kaže, ali je iznenada ućutala.

Borila se sa rečima koje su joj zastajale u grlu. Bilaje postiđena.

- Nemoj šta? - upitao je Džoel. Uporno je posmatrao. - Da ti ne kažem koliko si zgodna? Šta je u pitanju, Kasija? Zar nemam prava da kažem tako nešto svojoj supruzi? Da li je to dozvoljeno samo Vilijamsu? Je li to u pitanju?

Kasija se borila da bi shvatila šta je to zapravo Džoel hteo da kaže, ali nije uspevala u tome.

- Nemaš ništa da mi kažeš?

Osetila je kako je poljubio u kosu. Čula je kako mu srce brzo kuca. Kasija ga je odgurnula od sebe, pokušavajući da ustane iz kreveta. Uspela je nekako da obmota čaršav oko sebe, ah je Džoel snažno uhvatio za ruku.

- Ostavi me na miru! - uzviknula je Kasija.

- Ti si mi žena. Sigurno da mogu da te pogledam, ako to želim?!

Seo je na krevet pored nje. Bio joj je bhži nego ikada ranije. Oči su mu bile tamnije, nego što sam ih poslednji put zapamtila, pomislila je. Iznenadila se kada je primetila da su mu usne poluotvorene, ane kao obično stisnute u ciničnu crtu.

- Ostavi me samu i idi odavde! - rekla je, proklinjući svoj drhtav glas koji je pretio da je izda.

- Otići ću za minut. Sada će mi baš prijati da poljubim moju ženu.

39

by voki

Ne! - uzviknula je.

- A zašto da ne? Prošli put kada sam te poljubio želela si samo da me uporediš za Piterom Vilijamsom - nežno je pomilovao.

Kasija je bila suviše svesna njegove privlačnosti. - Ne... nemoj molim te... - mucala je.

Nema razloga da paničiš. I pored svega znam da me želiš.

To je bila istina. Sledećeg trenutka spustio je svoje usne na njene. Bio je to dug poljubac.

Njegova blizina, njegov dodir i reči izazvaše čitavu buru osećanja u njoj. Bila je to mešavina prijatnog zanosa i patnje.

Shvatila je da bi mogla da voh tog čoveka samo kada bi okolnosti bile drugačije. Ali, u tom trenutku skoro ga je mrzela zbog moći koju je imao nad njom kao i zbog njegove namere da tu moć iskoristi na način na koji mu je odgovarao.

- Ti me kupuješ! Pusti me! - preklinjala ga je pogledom i rečima.

- Ako te ja kupujem, onda se ti, mala moja, prodaješ - rekao joj je muklo.

To je tačno, ali, ja to radim zbog toga što nemam drugog izbora pod setila ga je.

- Hoću tebe - iznenada je rekao i zagledao se u njeno preplašeno lice.

- Ne! Molim te da to ne činiš. Odnos izmedu dvoje ljudi ne bi trebalo da se prodaje i kupuje. Ti si možda navikao da kupuješ žene... ali... ja...

- Ja nikada nisam morao da kupu- jem ljubav - uzvratio je ljutito.

Onda nemoj da započinješ s tim sa- da - molila ga je. - Pogotovu što sam ja u pitanju.

- Zašto bi ti bila nešto posebno? - pogledaoje cinično.

Pocrvenela je. Bilo je jasno daje on gledao kao i sve druge žene koje je po- znavao, s tim što ona još nije bila ni lepa.

- Zato što... - počelaje, ah nije znala kako da završi. - Zašto ti sve ovo zapravo radiš? - upitala ga je. To je bilo ono što je želela da zna.

-

40

by voki

Ti si mi žena i pošto je moja devojka rekla da neće ni da me vidi, a ka- moli da vodi ljubav sa mnom dogod sam oženjen, nemam drugog izbora.

Kasiju je bolelo to što je Džoel od nje otišao brineti s kojom ga je videla ono veče u restoranu. Džoel je očigledno bio ljut zbog te njene odluke. Trebalo je da vrati poljuljano samopouzdanje. Ah ona nije želela da mu služi za to.

- To nije deo našeg dogovora - mirno je rekla. - Osim toga, ja ne želim da vodim ljubav s tobom.

U prvi mah Kasiji se činilo da su ga ove njene reči iznenadile, a onda je u njegovim očima videla da o nečemu razmišlja. Prisilila je sebe da mu uzvrati pogled.

-Mogao bih te navesti da me poželiš - promrmljao je.

-Mogao bi navesti moje telo da te poželi, ali nemoj u meni da tražiš zamenu za druge žene - rekla je odlučno.

-U redu, draga moja ženo - odgovorio je izazovno. - Ali, hoću samo da ti pokažem šta odbijaš.

Prstimajoj je milovao lice. Polako joj je podigao glavu i usne su im se spojile. Nije se opirala, kada su njegove usne krenule ispitujući preko njenih. Spremno mu je odgovorila. Tada su se njegove ruke sklopile oko njenog tela. Njegovi prsti su klizili duž njenih leđa.

Kada su mu ruke kliznule niz njeno telo, osetila je kako joj se grudi uzbuđeno nadimaju, čvrsto priljubljene uz njegova široka, mišićava prsa. Prsti su joj se igrali u njegovoj kosi, izražavajući njenu želju da mu se još više približi.

Onda su mu ruke pošle još niže, stiskajući je čvršće uz sebe, tako daje osetila njegovo uzbuđenje. Njegove usne i ruke, obećavale su joj raj.

Malo se odmakao od nje, praveći mesto za ruke da nastave sa milovanjem, paleći vatru u njoj. Usne su mu polako klizile niz njeno telo.

Ruke mu nisu mirovale. Kružile su milujući najosetljivije delove njenog tela. Želela ga je čitavim svojim bićem.

Opustila se i zaronila u neizmerne dubine strasti, svesna jedino želje da se što pre sjedini s njim. Predaja! Njeno telo je to tražilo -

41

by voki

od nje, a njena svest je'izgubila svaku sposobnost ot- pora.

Uplovilaje u more strasti, bez cilja i plana onog trenutka kada su njegove usne još jednom potražile njene i kada su im se tela spojila.

A onda, neodredeno u početlui i sasvim neprimetno, ali, osetila je neku promenu u Džoelovom ponašanju, u njegovim poljupcima, i to je vratilo u stvarnost.

Kao da je nestalo strasti, ostala je samo krajnja, gotovo neverovatna nežnost. Još uvekje ljubio, još uvek je milovao, izazivajući talase zadovoljstva, ali vraćao je u stvarnost polako, ali neumoljivo.

Tela su im se bezvoljno povinovala sili koja ih je razdvajala, a njegovi poljupci su postali manje požudni, iako i dalje veoma nežni.

Bolna potreba u njoj, potreba koja joj je žarila utrobu neopisivom željom postepeno je jenjavala, pretvarajući se u žeravicu, već ugašenu, ali još uvek toplu. Još jednom je osetila slast njegovih usana isto onako prijatnih kao i trenutak ranije.

-Da li je sve u redu sada? - bio je to šapat, blag, nežno pitanje.

Nije mogla da odgovori, ali potvrdila je glavom, a onda je to potkrepila i usnama kada joj je uputio lagani poljubac, trenutak pre nego što se odrnakao od nje.

Kasija je pokušala da shvati šta se dogodilo. Džoel je veštinom pravog majstora doveo do tačke sakoje nema povratka i tu je stao. On... ne ona! I vratio je nazad, i to bez odbijanja, jer, on je i nije stvarno odbio.

- Razmisli malo o ovome što se sada dogodilo sledeći put kada me budeš upoređivala sa Vilijamsom - rekao je izlazeći iz sobe.

Džoel je hteo da dokaže svoju moć nad njom. To je jedini razlog zbog čega se ovako ponašao. Sigurno da nije morao da brine da bi u Londonu našao utehu zbog devojke koja ga nije želela, jer je oženjen. Ah, Džoel nije voleo svoju brinetu. To je Kasija dobro znala. Osećala je to.

Ali, zašto je muškarac kao što je bio Džoel Hauard želeo osobu kao što sam ja, pitala se Kasija. Bila je svesna da je ona žena koju

42

by voki

nije želeo nijedan muškarac, a kamoh da bi Džoel mogao daje poželi.

S dubokim uzdahom je ustala i počela da se oblači. Dok je silazila prema dnevnoj sobi čula je zvuk telefona. U istom trenutku Džoel je podigao slušalicu. Polako je sišla niz stepenice i ušla u prvu sobu koja je bila poluotvorena. Nije imala običaj da prisluškuje, ali ovo je bio jedini način da sazna što više o Džoelu Hauardu.

- Rekao sam ti sve o svom braku što sam imao, Fiona - čula je Džoelov ljutiti glas. Za trenutak je zavladala tišina, a onda je opet čula Džoelov povišeni glas. - Razlozi za moju ženidbu se tebe ne tiču.

Znači, ni svojoj devojci nije rekao istinu, zaključila je Kasija.

Polako je krenula prema kuhinji. Osetila je kako je iznenada obuzima neopisiva radost. E, baš se ponašam detinjasto u poslednje vreme. Zar se mogu nadati da će me on i pogledati, a kamoli poželeti, pomislilaje setno.

Još u pubertetu naučila je da nije privlačnai daje muškarci nežele, rekla je samoj sebi kada je počela da kuva kafu. Bila je dovoljno pametna da se ne zanosi snovima o Džoelu Hauardu.

IV

Tog jutra telefon nije prestajao da zvoni. Džoel je bio pravi stručnjak kada je trebalo zadobiti pubhcitet, pomislila je Kasija ogorčeno. Slušala ga je kako strpljivo razgovara sa predstavnicima štampe mnogobrojnih izdavačkih preduzeća i kako svima objašnja- va kako su se njih dvoje upoznali i zavoleli.

Kasija je osetila uzbuđenje kada je pomislila kako bi sve bilo drugačije kada bi sve što je Džoel govorio bila istina. Usta je iskrivila u ironičan smešak. Kakva bi to bila ironija kada bi sve što je osećala mogla da pretvori u svoju najnoviju igru za kompjutere! Ta ideja više joj nije davala mira! Igra u kojoj će

43

by voki

mnogobrojni zaljubljenici kompjutera rešavati probleme i patnje zaljubljene osobe sve dok konačno ne dođu do cilja! Ostavila je Džoela da razgovara sa ko zna kojim po redu novinarom tog dana i otišla u svoju sobu. Sela je na krevet i počela da pravi beleške za novu igru.

- Kasija?

Džoelov glas je vratio u stvarnost. - Ipak se moramo sastati sa novinari- ma danas popodne. Zapamti da bi trebalo da izgledaš kao srećna mlada.

- Srećna mlada čiji se mladoženja čak nije ni potrudio da je odvede nekud na svadbeno putovanje - spremno je odgovorila. Šta će novinari misliti o svemu tome? - upitala je s ironijom.

- Verovaće u ono što im mi budemo rekli.

- A to je?

- Da imamo puno posla da bismo se prepustili nekim zadovoljstvima, a čim budemo imali malo slobodnog vremena ja ću te povesti na najromantičnije svadbeno putovanje - primetio je kako boja nestaje sa njenog lica. - Kako se ta ideja dopada mojoj razumnoj ženi? Šta kažeš da odemo na Havaje?

- Oduvek sam verovala da okolina nije važna kada se dvoje vole - rekla je hladno. Nadala se da on nije mogao da čuje otkucaje njenog srca.

- Kako je to romantično... neočekivano - izraz lica mu se sasvim promenio. - Reci mi Kasija da li si ti nekada nekog volela... da li je ikada tebe neko voleo?

Oh, kako je želela da od njega sakrije pravu istinu, ah nešto je ipak sprečilo da to učini. - Ne - odgovorila je hrabro. Ta kratka reč iznenada se poput zida preprečila između njih.

- Pretpostavljam da te u tom sprečavao tvoj razum - bio je to više zaključak nego pitanje.

Kasija ga je mrzela što je uvek uspevao da je ponizi. On zna da se u nju niko ne bi zaljubio.

- Pošto ću sledećih šest meseci provesti u ovoj kući želela bih da mi dozvoliš da uzmem neku ženu koja će mi pomoći da malo pospremim ovu kuću - rekla je Kasija promenivši temu razgovora. Naglo se okrenula od njega da na njenom licu ne bi

44

by voki

mogao da pročita koliko je ova kuća već počela da joj znači i da je svim srcem želela da joj vrati sjaj koji je nesumnjivo imala dok je njegova majka bila tu.

Videla je u isto vreme bol i ljutnju na njegovom licu. Mislila je da će odbiti njen predlog, ali na njeno veliko izne- nađenje on je jednostavno rekao: - Uradi onako kako želiš. Trebalo je da prodam ovu kuću, ali sam dao reč ocu da to neću učiniti.

- Predivna je, mada mi se čini da je ti mrziš - promrmljala je Kasija hrabro. Pitala se šta će on reći na ove njene reči. Bio je čovek koji je odlučno odbijao svaki pokušaj da mu se neko približi i da saznabilo šta o njemu. Čak i njegove prijateljice znale su o njemu samo onoliko koliko je on želeo da saznaju, zaključila je Kasija.

- Andre je trebalo da nasledi ovu kuću. Rastao sam satim saznanjem. Kada ne možeš da dobiješ nešto što voliš, ili do čega ti je stalo onda moraš da ubediš sebe da ti to, u stvari, i ne želiš mada se obraćao Kasiji, ona je shvatila da on u tom trenutku nije ni bio svestan njenog prisustva. On se sećao svoje prošlosti. A onda je dodao muklo. - Svaki put kada se prošetam po kući mislim kako sam je stekao.

- Mora da si mnogo voleo brata - rekla je sa simpatijom. Zbog toga je još više iznenadio neki čudni ogorčen sjaj u njegovim očima.

- Kada smo bili mali ponekad sam ga skoro i mrzeo. Mrzeo sam ga što je stariji i što je majčin ljubimac. Sada možeš da shvatiš zašto ja, u stvari, mrzim ovu kuću. Svaki put kada sam ovde setim se svog detinjstva kada sam žalio što se Andre rodio pre mene.

Pošto je bila jedinica Kasija nije znala šta da kaže. Znala je da je rivalstvo između braće i sestara prirodna pojava u detinjstvu, ali ovo što je čula... Nije znala šta da misli.

- Dok je moja majka bila ovde kuća je bila puna cveća, smeha i topline. Andre i ja smo pohadah jednu udaljenu školu i ja sam često bežao iz škole, jer nisam mogao da izdržim bez ovog doma

45

by voki

i majke. To je bilo pre nego što sam shvatio da je sve to bilo samo maska, da moja majka ima ljubavnika.

Kasija se setila šta joj je Džoel rekao pre nekoliko večeri o svojoj majci i da je zapravo ona bila kriva za Andreovu smrt.

- Imaš li nešto lepše da obučeš od te haljine koju sada imaš na sebi? - iznenada je upitao. - Ne zaboravi da smo mi mladenci!

Novinari svakako očekuju da te vide srećnu i doteranu.

- Žao mi je što ti se ne dopada način mog oblačenja - odgovorila je Kasija. Po ko zna koji put je povredila njegova primedba.

- Zašto ti zapravo oblačiš takve rite? - upitao je zainteresovano. U njima izgledaš...

- Još neprivlačnije nego što u stvari jesam - ogorčeno je dovršila rečenicu umesto njega. - Shvatila sam da si navikao da se družiš samo sa doteranim ženama. Žao mi je što po tome ne odgovaram tvojim merilima. Ali, o tome je trebalo ranije da misliš! - uzvratila mu je ljutito.

- Šta hoćeš time da dokažeš? - upi- tao je zainteresovano. - Da pamet uzbuđuje koliko i lepota? Bila si verena za Pitera Vilijamsa. Šta ste vas dvoje radili kada ste bili sami? Razgovarali o programima za kompjutere?

Bilo je to toliko blizu istine, da ga je Kasija skoro mrzela. Pri pomisli na Pitera Vilijamsa Kasija se setila daje kod nje još verenički prsten koji joj je on poklonio. Morala je da mu ga vrati i da mu objasni sve što se dogodilo. A šta da mu kažem? Setila se i da pred njim mora da se pretvara da su ona i Džoel sve vreme bili zaljubljeni jedno u drugo. Boja je iščezla s njenog lica kada se setila kako je Piter gledao s neodobravanjem i prezirom kada je mis- lio da ga ona ne gleda. Kao i Džoel tako je i Piter voleo atraktivne devojke.

- O čemu sada razmišljaš?

- Mislim na Pitera - odgovorila je Kasija. - Moram da stupim u kontakt s njim i da mu objasnim...

- Da sam te ja naterao da se udaš za mene kako bih sprečio njegovog oca da se domogne „Kasijatronika". Prevarila si se, draga moja. Kada budeš imala nameru da se vidiš sa Vilijamsom obećavam da ću i ja prisustvovati tom razgovoru. Još uvek vidiš

46

by voki

Pitera kao svog viteza na belom konju, zar ne Kasija? A u stvarnosti se radilo o nečemu sasvim drugom. Njegov otac je već bio pripremio teren da te sasvim udalji od posla.

- To nije istina! - uzviknula je Kasija.

Džoel se osmehnuo. - Živiš u oblacima Kasija. Ralf Vilijams je čovek koji je spreman na sve.

- Baš kao što si i ti - brzo je odgovorila Kasija. - Ah, bar kao Piterova supruga imala bih muža...

Kasija je zažalila čim je to rekla.

- A ti si to toliko želela da si zbog toga bila spremna čak i da kupiš Pitera?! - promrmljao je. - Gde ti je ponos Kasija? Siguran sam da misliš više o sebi nego o... - iznenada je ućutao, ostavljajući Kasiju u nedoumici šta je zapravo hteo da kaže. U prvi mah pomislila je da je želeo čak da kaže kako je bila predobra za Pitera Vilijamsa. U tom trenutku ponovo se oglasio telefon i nisu više imali vremena za razgovor.

Tog popodneva primili su mnogobrojne novinare koji su želeh da napišu ekskluzivnu reportažu o njihovom tajanstvenom venčanju. Fotoreporteri su ih snimali, jer su njihove fotografije trebale da se nađu na naslovnim stranama vodećih svetskih časopisa. Kasija je bila sigurna da su svi pogledi neprestano bili uprti u nju i da svi oni znaju da muškarac kao što je bio Džoel Hauard nije mogao da zavoli osobu kakva je bila ona.

Kada su konačno ostali sami Kasija je bila iscrpljena. Toliko se stvari u njenom životu izmenilo za samo nekoliko dana. Bila je iznenađenakadajoj je Džoel rekao da je već sve sredio da iznajmi njen stan nekim svojim prijateljima. - Samo na šest meseci. Večeras se vraćam u London i doneću sve tvoje stvari.

- Više bih volela da se ja pobrinem oko svojih stvari - rekla je hladno.

- Ti ćeš ostati ovde gde te ja mogu kontrolisati.

- I živeti kao kaluđerica - rekla je ogorčeno. - Dok ti živiš kao neženja u Londonu.

- Ponašaš se kao da si mi prava supruga. Siguran sam da nisi ljubomorna. Šta je onda u pitanju?

47

by voki

- Ljubomorna?

- Kasija je prinudila sebe da joj glas bude sasvim nezainteresovan. - Niko ko može nešto da osećane može da bude ljubomoran na puke fizičke odnose koje imaš sa svojim prijateljicama. Verujem da ti nisi sposoban za neka dublja osećanja.

Kasija je zadržala dah kada je ugledala izraz njegovog lica.

Znala je da je istina to što je rekla i zato je interesovalo šta će Džoel reći na te njene reči. - Vidi se da nemaš iskustva. Fizičko zadovoljstvo može doneti veća zadovoljstva od patnji i bola koje donose osećanja - bilo je sve što je rekao.

Sat kasnije otišao je u London. Pošto ga je ispratila Kasija je krenula u svoju sobu. Uz put je požudno udisala miris njegovog losiona posle brijanja koji se još osećao po kući. Njegova soba nalazila se prekoputa njene i Kasija je osetila neodoljivu želju da otvori ta vrata. Konačno u tome nije bilo ničeg lošeg. Nekoliko trenutaka je oklevala, a onda je otvorila vrata i odlučno zakoračila unutra.

Njegova soba je bila iste veličine kao i njena, ali u njoj osim prostranog kre- veta nije bilo ničeg više. Soba čoveka koji ne dozvoljava čak ni da se po njegovim stvarima nasluti kakav je on u stvari, razmišljala je Kasija.

- Da li nešto tražiš? - glas koji je dopro do nje naterao je da ustukne. Osetila je da je obliva rumenilo kada se naglo okrenula i kada se njen pogled sreo sa Džoelovim čeličnosivim očima.

Ruke je nemarno držao u džepovima. Zainteresovano je posmatrao.

Nije ga čula kada se vratio. Za trenutak je pomislila da se predomislio i da je želeo ipak da to veče provede s njom.

- Nešto sam zaboravio - rekao je, rušeći njene snove. Uzeo je kožnu jaknu i nemarno je prebacio preko ramena.

Dugo nakon što je otišao, Kasija je stajala u njegovoj sobi zamišljeno zureći u prazan zid. Džoel je pobudio u njoj osećanja, snažnijanego što je mislila da bi mogla da oseća prema nekom.

Niko do sada u njoj nije probudio takvu navalu osećanja i ona je svim srcem želela da to ni Džoel Hauard nije učinio.

48

by voki

Kasija je doručkovala i odlučila da ode do sela i poseti gospođu Džensen.

Zatekla je matičarevu ženu u bašti. Srdačno se osmehnula Kasiji. - A gde nam je mladoženja? - upitala je.

- Džoel je morao da se vrati u London - odgovorila je. Nadala se da žena nije primetila kako je pocrvenela.

- Došla sam da vas zamolim da mi nađete neku ženu koja bi mi pomogla da kuću malo dovedem u red. Vidi se da dugo niko nije boravio u kući.

- Na žalost, to je istina. Drago mi je što je Džoel nije prodao.

Ponekad mi se čini da on to mesto i voli i mrzi u isto vreme.

- To je sve zbog okolnosti pod kojim je nasledio - rekla je Kasija.

Naslućivala je da ova mudra žena to zna. - U dubini duše on ipak voli tu kuću.

-I ja tako mislim. Kao dečak preživljavao je sve stvari mnogo dublje od Andrea. Andre je bio kao i njihov otac. Ćutljiv, i iznad svega krut. U isto vreme bio je pravedan i na neki način lju-bazan sa svima - zamišljeno je pogle- dala Kasiju. - Da li ti je Džoel ispričao o svojoj majci?

- Rekao mi je da je napustila njihovog oca - oprezno je rekla.

- Da! Jadna Miranda - Kasija je bila iznenađena očiglednim simpatijama koje je ova žena ispoljavala prema Džoelovoj majci.

Da je sve bilo onako kako joj je Džoel ispričao u glasu ove žene sigurno bi osetila neprijateljstvo i neodobravanje.

- Miranda se nikada ne bi udala za Džeralda, ali je njena majka insistirala na tome. Bio je stariji dvadeset godina od nje. Dobro je poznajem. Išle smo u istu školu. U početku je bila srećna, ali vremenom je počela da uviđa mnoge stvari. Iz škole je uletela u taj brak. Nije proživela ništa što bi svaka mlada devojka trebalo daiskusi. A ona je baš bila osoba koja je volela život i koja je uživala u njemu. Bila je prava lepotica. Upoznala se sa Nikom kada je on došao ovamo zbog nekih poslova. U početku se borila protiv ljubavi koju je taj čovek probudio u njoj, ali od Džeralda nije imala nikakvu podršku. On je, u stvari nikada nije smatrao poželjnom ženom. Ona je bila samo njegova supruga, domaćica i majka njegove dece. To je bilo sve. Nisam je osuđivala kada je

49

by voki

otišla s Nikom i kada je napustila Džeralda. U stvari, nikada nije ni trebalo da se uda za njega.

- Džoel govori o njoj s velikom gorčinom - rekla je Kasija mirno.

Gospođa Džensen je duboko uzdahnula. - Da, znam za to.

Jadnik. Obožavao je.

- A ona je više volela Andrea.

- Gospođa Džensen je iznenađeno po gledala. - Otkud vam takva ideja? Džoel je oduvek bio njen ljubimac.

Andre je bio Džeraldovo dete, a Džoel njeno. Znala je da neće moći da ih zadrži ako se razvede od Džeralda. Mada nikada nije pričala o tome znam koliko se dvoumila izmedu Nika i dece.

Onda je Džerald odlučio da bi bilo najbolje da pošalje Džoela i Andrea u jednu od udaljenijih škola tako da su dolazili kući samo preko vikenda. Mislim daje Džerald znao da će ga Miranda napustiti i da je na taj način želeo da udalji Džoela od Mirande.

- Ali, Džoel je imao dvadeset godina kada su mu se roditelji razveli?! - usprotivila se Kasija.

- Mada sam sigurna da Džerald u stvari nije nikada ni voleo Mirandu, ona je ipak bila njegova supruga i zato je bio užasno ljut kada mu je ona saopštila da ga napušta. Tog dana Džerald je pretukao i pretio joj da će reći na sudu da Džoel nije njegov sin ako ga napusti.

Kasija je bila sasvim bleda. Nije zna- la šta da kaže. Gospođa Džensen je to primetila. - Sada možeš zamisliti kako se Miranda osećala. „Želela bih da je Džoel Nikov sin" stalno je ponavljala. „Ali, nije. Nik bi ga prihvatio kao svog sina, ali ja ne mogu to da im uradim. Ne mogu da dopustim da Džoel raste, neprestano se pitajući ko mu je otac."

-I tako je Miranda ostala da živi sa Džeraldom sve dok ih Džoel nije iznenadio i Džerald je onda morao da se suoči sa novonastalom situacijom – zaključila je Kasija.

- Uništila je svoj život da bi Džoel imao svoj mir. Znam da mu nikada neće ispričati pravu istinu mada zna da je on mrzi baš zbog toga što je napustila njihovog oca.

Kasijine oči bile su pune suza. Želela je da ode do Džoela i ispriča mu sve što je čula, ali je dobro znala da čak i ako je bude

50

by voki

saslušao on neće poverovati u to. Pa čak i ako poveruje on neće potražiti svoju majku.

Ali zašto se ona brinula za njega i njegovbol, pitala se Kasija dok se vraćala kući. Staje on učinio da bi dobio njenu naklonost... prijateljstvo? Ništa. On nije mario zanju. On je samo iskorišćavao, i to nije smela ni jednog trenutka da smetne s uma, pomišlila je.

V

Džoel se nije vraćao iz Londona tri dana. U Kasiji su se budila različita osećanja. Od ljutnje do potištenosti zbog njegovog nedolaska. Neodlučno je stajala u kuhinji, ne znajući kako da uključi grejanje. Vreme se poslednjih dana pogoršavalo. Kasija je sve vreme provodila u krevetu drhteći od zime. Džoel joj nije doneo ništa od toplijih stvari da bi mogla da se obuče.

Gospođa Džensen joj je istog dana kada je Kasija posetila poslala jednu ženu koja je radila od jutra do kasne večeri. Sada je Kasija zadovoljno gle- dala oko sebe. U kući je sve blistalo.

Pretpostavljala je da je tako bilo dok je tu boravila Džoelova majka.

Ova kuća je već mnogo počela da znači Kasiji. U svom stanu u Londonu nikada se nije tako osećala. I posle toliko vremena otkako Džoelova majka nije živela tu, Kasija je u svakoj stvari, u svakom detalju osećala njeno prisustvo...

Neprestano je mislila na Džoela. Želela je da čuje njegov glas.

Da h da ga pozove i da ga pita da li je zaboravio na nju. Da mu kaže da joj je hladno. Stiskala je snažno slušahcu i prislanjala je na uho, ne znajući šta da radi. Ipak je polako spustila. Ponos joj nije dozvoljavao da ga pozove. Srce joj je snažno kucalo, a dlanovi su joj se znojili dok je gledala telefon koji se ni jednom nije oglasio otkako je osta- la sama.

U tom trenutku čula je zvuk automobila kako se pribhžava.

Kasijaje požurila da otvori vrata. Prva stvar koju je osetila kada je

51

by voki

otvorila vratabilo je razočarenje, a onda je osetila kako je zbunjena. Umešto Džoela na vratima je stajao Piter Vilijams.

Piter je primetio njenu zbunjenost. - Vidim da si iznenadena rekao je s ironijom. - Ne zaboravi da smo do pre nekoliko dana bili vereni.

- Da li si primio moje pismo?

- Nakon što sam u novinama pročitao vest o vašem venčanju? upitao je ogorčeno. - Kasija šta se dogodilo? Moji roditelji nisu mogh da poveruju da si se udala za Džoela. Ja nisam mogao da dodem k sebi od iznenađenja. Mislio sam da ga mrziš. Ali, ti si sve vreme igrala dvostruku igru. Sve vreme si vukla za nos moju porodicu i me- ne dok nisi...

Kasija ga je izazovno pogledala. Taj njen izraz naterao ga je da zaćuti. On u stvari nikada nije želeo da se oženi s njom, ah njegov otac je insistirao na tome. Ali, sada dok je posmatrao Kasiju onako krhku, sa podignutom kosom i nekim čudnim sjajem u očima zaključio je da ona poseduje neku čudnu lepotu. Osetio je kako mu se puls ubrzao. Zavideo je Džoelu Hauardu.

- Hoćeš li me pozvati da uđem unutra? - upitao je. Njegov pogled lutao je po Kasijinom telu. Oduvek je smatrao neiskusnom devicom, ah sada više nije bio siguran u to. Ni u šta više nije bio siguran!

- Zašto si to učinila, Kas? - upitao je kada gaje uvela u biblioteku.

Kasija je želela da mu kaže pravu istinu, ali se u poslednjem trenutku predomislila. Setila se šta joj je Džoel rekao o Piterovom ocu i njegovim planovima.

- Jednostavno tako je moralo da bude - odgovorila je diplomatski.

- Pitere, da smo se nas dvoje uzeh kojim slučajem, šta bi bilo s mojom kompanijom? - upitala ga je iznenada.

Piter je slegnuo ramenima. Nije se pripremio za takvu vrstu razgovora. - Tata je to već sve sredio. Već je iznajmio jednog dobrog prijatelja da vodi „Kasijatronik" umesto tebe. Niko od nas nije želeo da se ti opterećuješ problemima na poslu. Želeli smo da budeš dobra supruga, akasnije majka.

52

by voki

Sve joj je to zvučalo dobronamerno, ali Kasija nije bila naivna.

Džoel je ipak bio u pravu, zaključila je.

- Nisi mi objasnila kako je to moglo da se dogodi? -bio je uporan Piter. Iznenada lice mu se smračilo kao da se nečeg iznenada setio. - Da li te je zaveo? - upitao je tiho. - Da li je to u pitanju? Da li si morala da se udaš za njega?

Piter je bio delimično u pravu, pomislila je Kasija. Ona je morala da se uda za Džoela, ali ne zbog toga na šta je Piter mislio.

Primetila je da je Piter pocrveneo od besa. Kasija je shvatila da ga ne sme pustiti da ode s ubeđenjem da ju je Džoel zaveo i da je zbog toga morala da se uda za njega. Piter bi to nekom mogao da ispriča i njena reputacija i sve što je godinama stvarala bilo bi uništeno.

- Ne govori gluposti, Pitere - odgovorila je hladno. - Ovo je dvadeseti vek. Nijedna žena u današnje vreme ne mora da se uda samo zbog toga što je izgubila čednost.

- Ali ti si sigurno vodila ljubav s njim pre nego što ste se venčali?

- upitao je povišenim glasom, što je iznenadilo Kasiju. - Nisi mi skoro ni dozvolila da te poljubim, a u isto vreme si vodila ljubav sa Hauardom! Jesam li u pravu?

- Ne želim više o tome da razgovaram s tobom - reklaje odlučno.

- Džoel i ja smo venčani, Pitere. Zao mi je ako misliš da nisam bila fer prema tebi.

- Fer? Do đavola! Trebalo je da ga ubijem! Morao je da zna koliko... - iz- nenada je ućutao. Bio je ljut i nije vodio računa o onome što je govorio. I onako je već suviše rekao.

- Tvoj otac želi moju kompaniju - dopunila ga je Kasija. - Plašim se da je znao.

Kada kroz šest meseci bude ponovo sama moraće dobro da vodi računa kako će upravljati „Kasijatronikom". Imalaje priliku dobro danauči lekciju.

- Ostavi ga, Kas - molećivim glasom je rekao Piter. - Ostavi ga i vrati mi se. Siguran sam da znaš koliko te želim.

Kasija nije znala da li da plače ili da se smeje, ali na vreme se ugrizla za usnu.

- Pitere...

53

by voki

Piter se u nekoliko koraka našao pored nje. Sagnuo je glavu i u tom trenutku pažnju mu je privuklajedna skica koja je stajala na stolu. Bio je to plan novog programa na kom je Kasija radila.

- Radiš na novom projektu?

- Možda - oprezno je odgovorila.

- Još je rano da bih ti rekla nešto određeno.

Ponovo se Piterovo lice smračilo.

- Znači, ne samo da je dobio osobu s kojom samjanameravao da se oženim već će pomoću tebe steći i novo tržište -rekao je jedva čujno. - Do đavola, bar mi ovoliko duguje...

Pre nego što je Kasija mogla da ga zaustavi čvrsto je privio uz sebe. Toliko je čvrsto držao daje Kasija jedva mogla da diše.

Uhvatila je panika, ali je Piter to njeno ponašanje protumačio na drugi način. - Znači, ipak ima vatre ispod tog leda - promrmljao je i pokušao da je poljubi.

Kada je pokušala da ga odgurne od sebe osetila je kako je Piter spretno otkopčao njen ogrtač. Ne bi podnela da me dotakne, pomislilaje.

- Kas - mrmljao je.

- Do đavola, šta se ovde događa?

Piter je naglo pustio kada je čuo Džoelov glas. Naglo se okrenuo da bi pogledao Džoela.

Kasija je nespretnim pokretima pokušala da zakopča svoj kućni ogrtač. Podrhtavala je celim telom, osećajući u isto vreme strah i olakšanje zbog Džoelovog dolaska. Džoel je bio ljut. Skoro da nije mogao da poveruje u ono što je video. Vilijamsu je ipak bilo stalo do Kasije.

Piter kao da je pogađao o čemu Džoel razmišlja, pa je samouvereno rekao: - Mislim da ti je sve jasno, Hauarde. Kasija jeste tvoja supruga, ali nas dvoje smo bili vereni... - okrenuo se i pogledao Kasiju.

- Mislio sam da si rekla da se neće skoro vratiti - promrmljao je zavodljivim glasom. - Baš mi je žao, draga. Taman smo počeli da uživamo.

- Napolje! -uzviknuo je Džoel. - Gubi se pre nego što ti slomim vrat!

54

by voki

Kasiju nije iznenadilo što se Piter već sledećeg trenutka izgubio iz kuće. Ubrzo je čula zvuk Piterovog automobila kako se udaljava.

- Imaš veoma hrabrog ljubavnika - rekao je Džoel posle izvesnog vremena. - Ostavio te je na milost razjarenom suprugu. Šta ste tražili ovde dole? Zar spavaće sobe nisu dovoljno dobre za vas?

- Piter je upravo bio stigao – odgovorila je Kasija.

- Znači, ipak ponekad možeš da ličiš na ženu - rekao je Džoel prilazeći joj. Gledao je njena poluotvorena usta, njene snene oči i kosu koju je Piter zamrsio. Provukao je ruku kroz njenu kosu. -I tako da se ponašaš. Možda je dobro što sam to na vreme shvatio. Čvrsto je uhvatio za ruku i privukao sebi. Obuhvativši joj glavu rukama zagledao se u nju. - Neću dopustiti da neko dobije ono što meni pripada.

Njegove usne dodirnule su njene, vrele kao usijano gvožđe, primoravajući je da odgovori napoljubac. Kasija je uspela da provuče jednu ruku između njih i da ga odgurne od sebe.

Sa čvrstom rešenošću sklonio joj je ruku i usnama joj zatvorio usta. Čvrsto je držao, ali ipak, prsti su mu bili slobodni i šetali su duž njenih leđa, milujući joj ramena. Njegove usne, usne surovog osvajača, uzimale su i davale u isto vreme.

Zatim je postao blaži, mnogo intimniji i nežniji kada se Kasijin otpor okrenuo protiv nje same. Blizina njegovog tela, podrhtavanje njegovih mišića, pokreti njegovih usana, sve je to razoružavalo. Osetila je kako se mekana tkanina njenog ogrtača rastvara pod nje- govim spretnim prstima. Njegove usne klizile su niz meke obline njenih uzbuđenih grudi.

Njeni prsti su sami od sebe krenuli na put po njegovim grudima, igrajući neku svoju igru, istražujući svaki pokret mišića na tom telu koje je dovodilo do ludila, stapajući se s njenim.

Džoelove usne su još jednom potražile njene, ali ovog puta sasvim nežno, bez malopređašnje grubosti.

- Da li se i sa Vilijamsom ovako osećaš? - upitao je Džoel, odmaknuvši je malo od sebe.

Kada je podigao u naručje i poneo prema krevetu, zaustilaje da se protivi, ali ućutkao je još jednim poljupcem.

55

by voki

- Želim

te - mrmljao je.

Te njegove reči vratile su je u stvarnost. Zeleo je samo da bi zadovoljio svoju sujetu, dok je ona u sve ovo ušla s bujicom najdubljih osećanja. Volela gaje. Kako mi se tako nešto moglo dogoditi? Jedva ga poznajem.

- Pusti me! - uzviknula je, pokrivajući ogrtačem svoje nago telo.

- Zašto da te pustim? Zar si zaboravila da smo venčani?

Još uvek je želeo. Kasija je to dobro znala. Ali nije mogla da mu dozvoli da vodi ljubav s njom samo da bi zadovoljio svoje potrebe.

Kako da ga zaustavi? Dugo je razmišljala i najzad se setila. - Ne koristim nikakva kontraceptivna sredstva... mogla bih da ostanem gravidna – promrmljala je.

- Nisi mislila o tome kad sam te zatekao u Piterovom zagrljaju promuklo je odgovorio Džoel. Šta da mu kaže? Da prema Piteru nije ništa osećala i da nije čak ni razmišljala o mogućnosti da vodi ljubav s njim? Kakav je zaključak mogao izvesti iz tog njenog odgovora?

Skupila je svu hrabrost i rekla: - Bilo bi drugačije da očekujem Piterovo dete. Jednog dana... kada se ti i ja budemo razveli, Piter i ja...

- Sve ste iste, zar ne? - ljutito je upitao, ne dopustivši joj da dovrši rečenicu. - Šteta što o svemu nisi malo bolje razmislila. Da si ostala u drugom stanju sa mnom mogla bi me prisiliti da i dalje ostanemo u braku.

Kasija je duboko uzdahnula i ogorčeno mu uzvratila. - Možda si zaboravio da sam i ja bogata i da bih mogla sama da podižem svoje dete. Osim toga nikada ne bih prisilila nikog na tako nešto. Uostalom, nikada ne bih rodila dete s čovekom koga ne poštujem i...

- U redu - prekinuo je naglo. - Ja sam znači poslednji čovek na svetu s kojim bi pristala da imaš dete. Ipak, zapamti jednu stvar.

Dok si moja žena ponašaćeš se pristojno. U protivnom zažalićeš i ti i Piter što ste se uopšte rodili. Ako on postane tvoj ljubavnik...

- Otkud znaš da on to već nije? - upitala je izazovno.

56

by voki

- Postoji

samo jedan način da to saznam - odgovorio je. Uhvatio je za bradu i prisilio je da ga pogleda. - Da li je to ono što želiš?

Da zbog toga vodim ljubav s tobom?

- Ne! - uzviknulaje. Uhvatila je panika. Okrenula je glavu da on ne bi pri- metio u njenim očima ljubav koju je osećala prema njemu.

-Znači da ipak niste ljubavnici? - bio je uporan. Šta je mogla da mu odgovori? Da mu kaže istinu? Da Piter čak nije pokušao ni da je poljubi sve dok nije saznao da je postala Džoelova supruga? Ne, to mu neće priznati.

- Još nismo - odgovorila je što je mogla pribranije. Kada ga je pogledala učinilo joj se daje videla izraz zadovoljstva na njegovom licu. Samo mi se učinilo, pomislila je, jer već sledećeg trenutka izraz njegovog lica se promenio.

- Još niste, a to nećete ni biti sve dok smo nas dvoje u braku upozorio je.

- Molim te da to dobro zapamtiš.

Nije joj rekao šta će uraditi ako ona ipak postane Piterova ljubavica. Kasija je pomislila da to nije ni želela da sazna.

- Doneo sam ti tvoj kompjuter - rekao je sasvim promenivši temu razgovora. Pogled mu se zaustavio na papirima koji su razasuti ležali na stolu. - Da li je to nova igra?

- Možda - nemarno je odgovorila.

Iznenada mu se oči suziše. – Nadam se da mi se nećeš svetiti na taj način što ćeš igru pokloniti Piteru.

Kasijga je začuđeno pogledala. Da li je on nekada mogao da ima i lepo mišljenje o ljudima, pitala se.

- Nisam mislila da je ikom dam. U ovom trenutku ovo su samo neke moje ideje - odgovorila je, pogledavši papire.

- Primila si Pitera samo u ogrtaču. I to ovde u mojoj kući - rekao je iznenada.

- Htela sam da se okupam, jer je to jedini način da se malo zagrejem – odgovorila je Kasija. -Piter je došao neočekivano. U stvari, kada sam čula zvuk automobila kako se zaustavlja pred kućom mislila sam da... - iznenada je ućutala. Setila se kako je pojurila prema ulaznim vratima, misleći da se on konačno vratio.

57

by voki

Da? Mislila si da... - upitao je zainteresovano.

Bez obzira ko se zaustavio pred kućom mogao je pomisliti da je prazna i...- zbunjeno je mrmljala.

- Hm! - bilo je jedino što je rekao.

- Obuci se, a ja ću uključiti grejanje. Ja ne osećam nikakvu hladnoću dok si pored mene. Baš naprotiv...

Istrčala je iz sobe pre nego što je Džoel mogao bilo šta još da kaže. Oh, koliko gaje samo volela. Mislila je da je tako nešto nemoguće. Ipak neke stvari ne podležu zakonima logike morala je da prizna, a njena Ijubav prema Džoelu je bila najbolji primer za to. Jedino što je sada mogla da uradi je da se nada da on to nikada neće saznati.

-

VI

Prošla je nedelja dana, a Džoel nije odlazio u London. Kasija se trudila da ga što manje viđa. S obzirom da je i on mnogo radio u radnoj sobi to i nije bilo toliko teško.

- Dogovorila sam se s jednim čovekom iz sela da dođe i da promeni tapete u ovoj sobi - rekla je jednog jutra Džoelu za vreme doručka. Sada se kajala što mu to nije rekla ranije, jer nije znala kako će reagovati na to što mu je upravo rekla.

- Radi šta god želiš - bilo je jedino što je rekao. - Promeni sve u kući ako želiš.

Kasija je u tom trenutku osetila da bi i on bio zadovoljan kada bi ona to uradila. Kadaje dnevna sobabila renovirana Kasija se zadovoljno okretala po sobi. U tom trenutku Džoel je ušao u sobu, obaveštavajući je da mora da ode u London.

- Potrebni su mi neki papiri iz kancelarije - rekao je i ne pogledavši je. Kada je konačno podigao pogled samo je rekao: Bleda si. Šta ti je? Da li ti Vilijams toliko nedostaje? Činilo joj se da Džoel ne može da razgovara s njom, a da ne spomene Pitera Vilijamsa. Kada je konačno ostala sama prionula

58

by voki

je na posao. Za sve ovo vreme otkako je Džoel bio prisutan jedva da je nešto i radila. Nije mogla da se koncentriše na posao kada je znala da je on u blizini. Zašto je od svih ljudi morala da zavoli Džoela? Čoveka za koga je znala kakav život vodi. U tom trenutku oglasio se telefon. Podigla je slušalicu, pitajući se ko bi to mogao da bude.

- Da li je Džoel tu? - upitao je mazni ženski glas.

- Nije. Hoćete li da ostavite poruku?

- Ne. Videćemo se već kasnije. Do viđenja!

Znači, Džoel nije otišao u London samo zbog poslova. Osetila je kako su joj oči pune suza. Ko je ta žena? Da li Džoelu znači više od ostalih? Otišla je u kuhinju, nadajući se da će joj šolja kafe pomoći da se pribere. Drhtavim rukama nasula je kafu, i ispustila šolju koja je pala na pod i razbila se u paramparčad. Iznenada je Kasija briznula u plač. Tresla se celim telom.

Nije čula kada su se kuhinjska vrata tiho otvorila. Ukočila se kada je osetila ruku na svom ramenu.

Brzo se okrenula i pred sobom ugledala ženu koja joj je bila sasvim nepoznata, a za koju joj se činilo da je ipak poznaje. Takve oči imao je i Džoel... i istu boju kose. Žena je bez reči uhvatila pod ruku i povela prema dnevnoj sobi. Kasija je dopustila daje žena smesti u fotelju. Već sledećeg trenutka žena je nestala u kuhinji, da bi joj posle nekoliko minuta pružila šolju kafe.

Kasija je gledala prelepu ženu koja je posmatrala. Bila je obučena u elegantni svileni komplet. Preko njega je ogrnula dugu bundu od nerca. U prisustvu tako elegantnih osoba Kasija je uvek bila svesna svog jednostavnog izgleda i takve osobe je držala na odstojanju, ali ova žena joj je ulivala poverenje i zato joj se osmehnula.

- Znači ti si Džoelova supruga, a ovo... –nežno joj je rukom obrisala suze koje su joj se još uvek slivale niz obraze - je posledica ponašanja mog tvrdoglavog sina.

- Otkud ste znali? - upitala je Kasi- ja, praveći se da nije čula drugi deo pitanja. - Kako ste znali da sam ja Džoelova supruga?

- Prepoznala sam te po fotografiji koju sam videla u novinama rekla je s tugom u glasu. - Mada živim u Italiji kupujem engleske

59

by voki

novine. Inače, ne bih znala da se Džoel oženio. On nije smatrao da bih ja to trebalo da znam. Moj sin uživa da kažnjava druge, ali mislim da si ti to već iskusila na sebi.

- Meri Džensen mi je pričala o vama - rekla je Kasija. - O svemu što se dogodilo -brzo se ispravila. Pogledala je u Džoelovu majku. Bilo joj je jasno da je ona neprestano mislila na Džoela i da je neizmerno patila zbog svega što je moralo da se desi.

- Veoma sam se iznenadila kada sam pročitala da se Džoel oženio.

Kasija je prebledela. Pitala se šta je Džoelova majka mislila o njoj. Osetila je želju da nekom ispriča o svemu što se dogodilo.

- Oženio se sa mnom zbog moje kompanije - promrmljala je. A onda je bujica reči potekla iz nje. Ispričala je Džoelovoj majci sve o svom životu, svojim patnjama i o svom braku.

- Ti ga voliš, zar ne? - upitala je Miranda tiho.

Samo za trenutak Kasiju je zbunilo ovako otvoreno pitanje, a onda je rekla: - Da li je to tako očigledno? Žena se s bolom osmehnula. - Samo onom ko je nešto slično preživeo. Mislim da imaš dovoljno razloga da bi me mrzela. Na kraju krajeva, Džoelovo ponašanje je posledica mog života.

Toliko sam se trudila da uradim ono što je najbolje, ali... imam plan - iznenadaje rekla i osmehnula se. Osmeh je ozario njeno prelepo lice, na kom se još nisu primećivale godine. - Oduvek sam želela da imam ćerku i bila bih zadovoljna kada bi me ti prihvatila kao majku.

Ta žena zrači toplinom i ljubavlju, pomislilaje Kasija. Niko joj se nije dopao na prvi pogled kao ova žena. Nije mogla, a da ne pomisli koliko je Džoel izgubio što nije rastao pored svoje majke.

Bez obzira na to da h je neko osuđivao ih opravdavao ono što je učinila, Miranda je unosila želju za životom kod svakog ko bi je upoznao.

-Idi gore i umij se. Za to vreme ja ću pripremiti nešto za jelo, a onda ćemo sesti i o svemu na miru porazgovarati. Kada očekuješ da se moj sin vrati?

60

by voki

Kasija je ovlažila svoje usne i onda je tiho rekla: - Ni sama ne znam. Pre nekoliko trenutaka tražila ga je neka žena. Možda se ni do sutra neće vratiti.

- Oh?!

Ta reč imala je u sebi toliko pitanja i značenja da je Kasija prosto istrčala iz sobe da ne bi opet briznula u plač.

Miranda je bila prijatan sagovornik. To je Kasija otkrila kada su njih dve posle ukusno pripremljenog obeda počele da razgovaraju. U drugim okolnostima Kasijabi se od srca smejala njenim doživljajima u Firenci, ali ovako...

-Čini mi se da ste veoma srećni - zaključila je Kasija.

-Možda i više nego što zaslužujem - tiho je priznala. - Mada nikada ne mogu da zaboravim da je moja sreća izgubljena kada mi je Andre poginuo i kada sam izgubila Džoela.

-Oh, nemojte tako da govorite! - uzviknula je Kasija i uhvatila je za ruku.

- Andreova smrt nije vaša greška.

- S moralne strane nije, ali emocionalno... to je druga stvar.

Džoel je oduvek bio moj ljubimac - rekla je.

-To je i Meri Džensen rekla - proša- putala je Kasija.

- Da li ona još uvek živi ovde? Moram je posetiti. Oduvek mi je bila najbolji prijatelj.

- Džoel misli da ste oduvek više voleli Andrea - rekla je Kasija.

- Znam. Plašim se da Džoel u sebi ima mnogo više očevih osobina nego što sam mislila. Ipak, moja je zasluga - rekla je s ironijom - što ti sve ovo preživljavaš.

- Ponekad duboko verujem da on u stvari mrzi ceo ženski rod.

Oh, oduvek je izlazio samo s najlepšim ženama, ali negde u dubini duše njemu nije stalo ni do jedne od njih. Ja sam realna osoba. Čak i ako se Džoel jednog da nazaljubi to će biti u neku lepoticu, a ne u neku običnu devojku kakva sam ja.

- Imaš veoma nisko mišljenje o sebi - iznenada je rekla Miranda.

Ovog puta glas joj je bio odlučan.

Kasija se nesvesno osmehnula, zaključivši koliko je Džoel ličio na svoju majku.

61

by voki

- Reci

mi molim te kada je Džoel naprečac odlučio da se oženi s tobom, da li je u tvom životu postojao neki muškarac?

- Samo Piter Vilijams. Ispričala sam vam o njemu.

- Da. I nisi ga videla od udaje?

- Došao je ovamo da me vidi - Kasija joj je ukratko ispričala o Piterovoj poseti. Pocrvenelaje kada se setila kako je Džoel reagovao kada je ugledao Pitera, ali to su bile stvari o kojima nije mogla da priča Džoelovoj majci.

Oko deset sati krenule su na spavanje. Miranda je tog dana imala naporan dan. U Londonu je iznajmila kola i do imanja je vozila, preživljavajući u sebi taj put od pre mnogo godina kada je otišla da se do danas više ne vrati na imanje. - Toliko sam umorna, ali bih volela da dočekam Džoela - rekla je Miranda. Želja joj se ispunila tek polovinom sledećeg dana. Njih dve su sedele u biblioteci i pile kafu kada se automobil zaustavio pred kućom. Već sledećeg trenutka čule su Džoelove odlučne korake.

Zaustavio se na vratima biblioteke i oštro upitao: - Ta kola pred kućom?! Kome pripadaju?

U tom trenutku Miranda je ustala sa stolice na kojoj je sedela pored vrata tako da je Džoel nije primetio. - To su moja kola, Džoele - rekla je.

Kasija je mislila da ga je nekoliko puta videla ljutog, ali to se nije moglo uporediti sa izrazom lica kada je ugledao svoju majku.

- Šta ti, do đavola, tražiš ovde?

- Došla sam da upoznam tvoju ženu - odgovorila je jednostavno.

- Sadakada ste se upoznale, možeš da se vratiš odakle si i došla.

Rekao sam ti jednom da ne želim da te vidim ovde.

- Džoele, ona ti je majka! - Kasija nije mogla, a da ne uzvikne.

- Oh, da! To mi je majka. I pošto mi je ona majka, celog života se pitam ko mi je otac, ako i ona to zna.

Zatrenutakje zavladala tišina. Džoelova majka se prva povratila od iznenađenja. - Bez obzira na sve moje grehe, uveravam te da je otac moje dece moj prvi muž.

- Želim da odeš - bio je uporan, ali je njegov glas ovoga puta bio manje grub.

62

by voki

-I hoću, čim Kasija spakuje svoje stvari - odgovorila je Miranda veselo, svesna kakav su utisak ove njene reči izazvale kod njih dvoje koji su se netremice posmatrali.

- Da spakuje... - Džoel je sada svu pažnju usmerio na Kasiju. Šta se ovde...

- Kasija će poći sa mnom u Firencu na kraći odmor. To jadno dete izgleda tako iscrpljeno, a ooim toga hoću da se bolje upoznam sa svojom snahom.

- Kasija reci joj da nećeš ići s njom - zahtevao je Džoel.

Kasija nije znala šta da kaže. A onda se setila da je Džoel došao kući pošto je tu noć proveo u naručju druge žene.

Ako ostane s njim Džoel bi lako mogao da zaključi da ga voli. Ne razmišljajući više o svom položaju duboko je uzdahnula i rekla: Poći ću s Mirandom.

- Shvatam - rekao je i iznenađeno je pogledao, kao da nije očekivao takav njen odgovor. -I kada mogu da očekujem tvoj povratak?

- Vratiće ti se, dragi moj sine kada budeš došao u Firencu po nju - odgovorila je Miranda umesto nje.

Nekoliko trenutaka, koje su se Kasiji činile kao večnost Džoel ih je netremice posmatrao, a onda se brzo okrenuo i izašao iz kuće, zatvorivši s treskom vrata za sobom. Njih dve su stajale na istom mestu sve dok nisu čule zvuk njegovog automobila kako se udaljava.

- Da li si ozbiljno mislila da pođem s tobom u Firencu? - upitala je Kasija.

- Naravno. Rekla si mi da Džoel voli lepe žene i ja ti obećavam da ćemo od tebe napraviti pravu lepoticu. Takvu, da će moj svojeglavi sin izgubiti glavu za tobom.

- Ali, to je nemoguće - mirno je rekla Kasija. - Znam da mi žehš dobro, ah ja se ne zavaravam svojim izgledom. Ja sam sasvim jednostavna osoba.

- Ti samo misliš da si takva - ispravila je Miranda. - Toliko dugo si tako mislila o sebi da si u to uverila ne samo sebe, već i druge ljude.

63

by voki

Kasija je sumnjičavo posmatrala. Da li Miranda želi da je iskoristi da bi se pomirila sa sinom. Samo jedan pogled na njeno lice bio je dovoljan da se zastidi što je tako nešto mogla i da pomisli. Ne, Miranda to nikada ne bi bila u stanju da učini.

- Veruj mi, Kasija - rekla je nežno.

Imaj poverenja u mene i u sebe. Kaži samoj sebi da si lepa i ja ti obećavam da ćeš to i biti. Svaka žena zrači lepotom koja dolazi iz njene duše. Ti to već poseduješ, a ja ću imati to zadovoljstvo da uobhčim tvoju spoljašnju lepotu, koju svaki muškarac prvo primeti. * Nik, pogledaj koga dovodim!

Upravo su obavili sve formalnosti na itahjanskoj carini i krenuh u susret vit- kom, visokom čoveku izrazito crne kose koji je bio sportski obučen.

- Znači, to je Džoelova nevesta! - uz- viknuo je i srdačno se rukovao s njom.

- Znači sin ti je sve oprostio kada je dopustio da povedeš Kasiju sa sobom?

- Bojim se da grešiš - priznala je Miranda. - Kasija mi je dopustila da ti ispričam istinu o njihovom braku što ću ja i učiniti čim stignemo kući.

Dok su se vozili prema otmenoj četvrti u kojoj su živeli Miranda i Nik, Kasija je zaboravila na sve i zainteresovano gledala uhce grada.

Konačno su se zaustavili pred jednom od mnogobrojnih vila.

Kuća se nalazila u sredini vehčanstvenog parka.

- Čini mi se da si umoma - rekla je Miranda sa simpatijom.

- Danas imaš dovoljno vremena da se odmoriš, a sutra ćemo krenuti na naš zadatak.

Moram te upozoriti da je moja žena nemoguća kada naumi da ostvari nešto - rekao je Nik Kasiji, pogledavši s ljubavlju svoju ženu.

-

64

by voki

Još uvek se vole, zaključila je Kasija. To je bilo jasno svakom ko ih pogleda. Ali, ona je isto tako dobro znala da je Mirandina sreća pomućena smrću njenog starijeg sina i Džoelovom neljubaznošću.

Kasijina soba bila je jedna velika prostorija sa visokom tavanicom i nameštena stilskim nameštajem. Sve je bilo u belim i roza tonovima. Pored njene sobe nalazilo se kupatilo koje je bilo u nežnim tonovima. U celoj kući odisala je ljubav i prijatna atmosfera.

Nik, to joj je isričala Miranda, je posedovao fabriku poljoprivrednih mašina. Nik je imao sina iz prvog braka. „Svideće ti se Bernardo" setila se Mirandinih reči. „Otputovao je nekud zbog poslova, ali vratiće se krajem nedelje."

Kasija nije do tada znala da Miranda ima posinka. Miranda joj je rekla da Nik ima veliku familiju i da svi s nestrpljenjem žele da je upoznaju. ,,Ne plaši se" uveravalaje Mirandakadaje primetila kako se njeno lice smrklo. „Neću dozvoliti da te iko od njih pojede". Kasija se sada nasmejala kada se setila Mirandinih reči. „Osim toga, niko te neće upoznati dok ne ostvarimo naš zadatak."

Kasija nije znala šta je Miranda nameravala da učini s njom. Ali, dok je ležala u krevetu u svojoj sobi bila je spremna sve da prepusti Mirandi. Mora da je to zbog italijanskog vazduha, zaključilaje Kasija, kada je pomislila da je sve moguće, pa čak i to da ona postane lepa.

Njene poslednje misli pre nego što je zaspalabile su posvećene Džoelu. Šta on šada radi glavu u jastuk, ne dozvolja- vajući sebi da razmišlja o tome.

- Lepa sam - šaputala je samoj sebi. Osmehnula se. Zatvorila je oči.

- Lepa sam... ja sam...

65

by voki

VII

- Prvo

najvažnija stvar! – uzviknula je Miranda sledećeg jutra za vreme doručka. - Lepa žena je samo ona koja je svesna svog izgleda. Ona mora da ima samouvereno držanje. Ne arogantno.

Da bude sigurna u sebe. Upisala sam te u najbolju školu lepog držanja i pravilnog hoda. Nju pohađaju devojke iz bogatih porodica kao što je Nikova. Gospoda Bonare će svakog jutra dolaziti ovamo da te podučava. Bila je čuvena balerina. Sada ima negde oko sedamdeset godina, ah je još uvek najelegantnija osoba koju poznajem. Sreća je što si tako vitka. Moramo učiniti nešto sa tvojom kosom i gardero- bom. Taj oblik naočara ti ne odgovara. Razgovaraću već o tome sa Karlom. Kadabi samo znala koliko se radujem što si ovde.

Gospođa Bonare je stigla posle sat vremena. Nakon upoznavanja Miranda ih je ostavila same. - Tako dakle! - rekla je gospođa Bonare pošto je dugo odmeravala Kasiju. - Baš kao što mi je Miranda rekla. Sve je tu, ali ti se ne trudiš da istakneš svoju lepotu. Kad hodaš gledaš u pod, zar ne? Od sada moraš ići kao da si ponosna na samu sebe. Nosi svoje telo ponosno. To dobro zapamti.

Dva sata kasnije stara gospođa je otišla, ostavivši Kasiju sasvim iscrpljenu. Upravo je izlazila iz kupatila kada je Miranda ušla u sobu. - Nina je veoma zadovoljna tobom - rekla je veselo. Popodne ćemo otići do moje kozmetičarke i kod frizera. „ Kasija je zbunjeno pogledala. Miranda se samo nasmejala. - Draga moja, lepota mora da se neguje. Ako je ne neguješ, ona je kao cvet, brzo uvene. Osim toga, isplati se voditi računa o lepoti.

U to se Kasija uverila već nedelju dana kasnije. Kada se pogledala u ogledalo nije mogla da veruje da je to zaista njen lik u ogledalu. U tom trenutku Miranda je ušla.u sobu. - Zaista divno izgledaš - pohvahla je.

66

by voki

Kasija nije imala vesti od Džoela otkako je otišlaiz Engleske.

Dalije sasvim zaboravio na nju? Da h će doći po nju? Osećala je da neće.

Nedelju dana se pretvorilo u dve nedelje i Kasiji više nije bilo neobično što su pogledi mnogih muškaraca počivali na njoj.

Pod Mirandinim budnim okom Kasija je sasvim promenila način odevanja. Kupila je mnoštvo stvari po najelitnijim itahjanskim buticima.

Bila je u Firenci već mesec dana kada je Miranda prvi put od njihovog dolaska u Italiju spomenula Džoela.

- Da li imaš bilo kakvih vesti od njega? - upitala je jednog jutra za vreme doručka.

Kasija je odmahnula glavom. Džoelov nemi bes bio je nešto s čim je morala da se pomiri. Da li će Džoel zaista izgubiti glavu za njom kada je bude video kako je tvrdila Miranda? Nije ni znala da h je to želela? Volela ga je, ah je želela da je Džoel voh ne zbog izgleda već zbog njenih osobina.

- Ništa ne brini. Sve će biti u redu - hrabrila je Miranda. - Naravno, ako ti njega još uvek želiš?

- Još uvek ga volim - priznala je.

- Ali...

- Znam. Hoću nešto da ti kažem. Toliko volim što si ovde i hoću da znaš da si uvek dobrodošla bez obzira šta bude između tebe i Džoela. Mislim da ću prirediti veliku zabavu da bismo proslavili Nikov rođendan i moj i tvoj uspeh. Mislim da je naš zadatak ispunjen čak i preko mojih očekivanja. Obema su nam za tu prihku potrebne nove haljine!

- Hvala ti za sve, Miranda - ganuto je rekla Kasija i srdačno je poljubila Džoelovu majku.

- Hajdemo sada u kupovinu - veselo je rekla. Nekoliko sati obilazile sji mnogobrojne butike dok konačno nisu ušle u jedan u najpoznatijoj uhci u Firenci.

Miranda je izabrala haljinu za sebe, a onda je pažljivo počela da razgleda mnogobrojne modele koji bi najbolje odgovarali Kasiji.

67

by voki

- Ovu i nijednu drugu! - uzviknula je oduševljeno, pokazujući joj jednu belu haljinu od svile i muslina koja je imala duboki izrez do polovine leđa i koja je delovala veoma provokativno.

- Nikada se ne bih usudila tako nešto da obučem! - usprotivila se Kasija.

- Molim te... veruj mi. Taj model će ti izvanredno pristajati - bila je upor- na Miranda.

- Ako zaista tako misliš - nesigurno je prošaputala.

- Ako tako mislim! Ubeđena sam u to.

Posle toga otišle su kod čuvenog očnog lekara. Posle detaljnih pregleda Kasija je dobila kontaktna sočiva. Uz put su kupile još neke sitnice, a zatim su se vratile kući.

Kasija je razmišljala koliko je srećna. Kao nikada u životu.

Jedino što je kvarilo njenu sreću bio je Džoel. Da li će uopšte doći po nju? Kasija je sumnjala u to. Verovatno se i nadao da će svih šest meseci, koliko je trebalo da traje njihovbrak Kasija provesti u Italiji. Kao da čita njene misli Miranda je upitala: - Ako Džoel ne dođe po tebe hoćeš li ostati kod nas ili ćeš se vratiti u Englesku?

- Mislim da ću ostati ovde – odgovorila je Kasija. I sama je bila iznenađena ovim odgovorom.

- Dobro. Moj sin nikada neće saznati šta je izgubio. Imaš sve osobine koje jedna žena treba da poseduje.

Bernardo je trebalo da se pojavi te večeri kada je Miranda pripremala večeru u čast Nikovog rođendana. Kada je Kasija posle ručka sišla u prostrani hol nije se iznenadilakadaje ugledala nepoznatog mladog čoveka. Bernardo je veoma ličio na svog oca.

Bio je izuzetno lep i zgodan mladić. To je Kasija odmah primetila.

Prijao joj je njegov pogled.

- Ti mora da si Kasija - najzad je rekao. Prišao joj je i srdačno se pozdravio s njom.

Nik i Miranda su nekud otišli tako da je Kasija provela to popodne u Bernardovom društvu.

- Ove ruže i ovaj vrt su jedna od stvari koje mi najviše nedostaju u Briselu - rekao je Bernardo dok su šetali.

- Znači, ti si udata za Mirandinog sina - promrmljao je kada je Kasija završila s pričom o balu koji je Miranda organizovala u

68

by voki

čast Nikovog rođendana. - Da sam na njegovom mestu ne bih te puštao da ideš bez mene.

- Džoel je veoma zauzet u ovo doba godine - slagala je. - Osim toga pruži- la mi se prilika da upoznam njegovu majku.

- To očigledno nije bila njegova ideja. Ti znaš sve o Mirandi i mom ocu, zar ne?

Pošto je Kasija klimnula glavom Bernardo je nastavio da priča.

- Miranda je divna osoba i ja je obožavam. Nije zaslužila da se njen sin tako ophodi prema njoj. To njegovo ponašanje veoma ljuti mog oca. Ah, draga moja da sam ja tvoj muž moj otac nikada ne bi dobio izveštaj o mom napredovanju na poslu. Pored tebe bih na sve zaboravio.

- Hoćeš da kažeš da je kojim slučajem oženjen s tobom, to bi mu bio dobar izgovor da mi ne šalje izveštaje s posla što i ovako ne radi - umešao se u razgovor Nik, koji im je u tom trenutku prišao držeći Mirandu za ruku. Na ovu njegovu opasku svi četvoro su se nasmejali.

- Rekla sam ti da ćeš mu se svideti, zar ne? - upitala je Miranda Kasiju kada su ostale same. - Veoma je zgodan, zar ne?

- Veoma - složila se Kasija.

- Večeras kada ti Bernardo bude predložio da pođete u šetnju, što sam sigurna da će uraditi, pođi s njim.

- Šta će biti s Džoelom?

- Ako je moj sin odlueio da ne misli na svoju ženu i ako drugi muškaiac pokuša da mu je preotme, Džoel bi trebalo samog sebe da žali. Želim večeras da uživaš kao nikad u životu. Zaboravi na sve, osim na to da si mlada i prelepa.

Te reči su joj odzvanjale ti glavi dok je te večeri stajala pred ogledalom. Kasija Hauard koja se one prve večeri svog boravka u Firenci gledala u tom istom ogledalu više nije postojala.

Miranda je bila u pravu. Haljina joj je savršeno stajala. Oči su joj sijale od zadovoljstva i od uzbuđenja. Sama sebi je izgledala zanosno. Da li će Miranda biti zadovoljna njenim izgledom? Kao da je pogađala njene misli Miranda je ušla u sobu.

69

by voki

- Kasija...

- bilo je sve što je mogla da kaže. - Večeras ćemo ih sve pobediti. A sada dosta je bilo razgovora. Nik želi da budeš sa mnom dok budemo primali goste. Moramo sići u hol.

- Zaljubio sam se u tebe - promrmljao je Bernardo dok su stajali na ulazu u kuću. - Kakav je čovek tvoj muž kada te nije video dva meseca, ako je verovati mom ocu. Nijedan muškarac ne sme zbog poslova da zanemari takvu lepoticu.

- Ti, međutim, izgledaš tako nesrećno kada misliš da te niko ne posmatra - nastavio je Bernardo. - Pitam se samo zašto si tako nesrećna. Hajde da se prošetamo po parku pre nego što te neko odvoji od mene. Ako je tvoj muž slep, ja nisam! - Bernardo nije skidao pogled s nje. U njegovim očima videlo se samo divljenje.

Bernardo je uhvatio za ruku i poveo prema parku u kom su se nalazili mnogobrojni lampioni. Kasiji se činilo da sanja.

Zaboravila je na sve i prepustila se čarobnim trenucima.

Znala je da će je Bernardo poljubiti. I umesto da ga odgurne od sebe prepustila se njegovom zagrljaju. Kada su njegove usne potražile njene sklopila je oči i uzvratila mu poljubac. Ali, ona je mislila na Džoela i njegove poljupce. Čak i pored Bernarda mislila je samo na Džoela.

- Draga... šta nije u redu? Ti... – iznenada je ućutao i Kasija je polako otvorila oči. Sigurno je razočarala Bernarda. S njom ipak nešto nije u redu, jer i kada je otvorila oči pred sobom je ugledala namrgođeno Džoelovo lice. Prošlo je nekohko trenutaka dok nije shvatila da to nije bio plod njene mašte, već da pred njom zaista stoji Džoel.

- Džoele... otkud ti ovde? - upitala je zbunjeno.

-I ja počinjem to da se pitam. Došao sam po svoju ženu i da uživam u rođendanskoj zabavi, a izgleda da sam stigao da...

- Ostaviću te samu sa tvojim mužem, draga - rekao je Bernard. Moram da se vratim ocu i gostima.

- Još jedan kavaljer koji te ostavlja u nezgodno vreme, zar ne?

Pretpostavljam da si mu ispričala sve o našem braku. O svom mužu koji ti nije ljubavnik. Kakva šteta što sam stigao pre nego što si mu ponudila svoju čednost ih si možda to već i učinila?

- Kako si znao gde ćeš me pronaći? –upitala je.

70

by voki

- Majka

mi je rekla. Bez sumnje htela je da me iznenadi na način na koji je ona iznenadila mog oca.

- To nije istina! - uzviknula je Kasija ljutito. Bilo je krajnje vreme da neko najzad objasni Džoelu zašto je njegova majka tako postupila, mislila je u sebi.

- Vidim da se potrudila da te pridobije za sebe!

Kasija je osećala kako je obuzima sve veća ljutnja. Čak nije rekao ni reč o njenom izgledu. Otvorila je usta da bi nešto rekla, i iznenađeno je ustuknula kada su se njegove usne našle na njenima. Osetila je neopisivo zadovoljstvo. Njegovi prsti mrsih su njenu kosu. Kasija gaje zagrlila, otkrivajući svoju želju da mu se još više približi.

- Kasija, Džoele, gde ste? Svudavas tražim. Vreme je da sečemo tortu - Mirandin glas vratio ih je u stvarnost.

- Hajdemo -rekao je Džoel odsutno. - Bolje je da se vratimo.

VIII

- Još

uvek mi nije jasno kako je Džoel znao da je juče bio Nikov rođendan - promrmljala je Kasija.

Ona i Miranda bile su same u kući. Nik je izašao nekud s Bernardom, dok je Džoel bio u hotelu u kom je odseo.

- Ja sam mu pisala i obavestila sam ga o tome. Zar ne shvataš da mu je to bio dobar izgovor da bi došao u Firencu. On je ponosan muškarac, kao i svi oni uostalom. Mi žene smo mnogo praktičnije.

- Drugim rečima, htela si da me se rešiš - našalila se Kasija.

- Draga moja, ja bih želela da ostatak života provedeš pored mene, ali to bi bilo sebično s moje strane. Ti si mu žena.

- Bar još koji mesec. Čak nije primetio ni moj novi izgled.

- Sve je on primetio - uveravala je Miranda.

71

by voki

- Poslala

si ga u park mada si znala da smo Bernardo i ja tamo sami – promrmljala je.

Miranda se zagonetno osmehnula. - Mislila sam da bi to moglo navesti mog sina da dođe do nekih zaključaka.

Kasija se tužno osmehnula. Znala je da je Miranda želela da Džoel bude ljubomoran. Miranda se još uvek nadala da će se njihov brak održati, ali Kasija je prestala da mašta o tome onog trenutka kada je ugledala Džoela u bašti. U njegovim očima nije mogla da pročita ništa što bi joj reklo da će se njeni snovi ostvariti. Istina je da je poljubio, ali to je više bila kazna nego nešto drugo.

- Ipak te vodi kući! - naglasila je Miranda.

- Zato što mu je neophodna domaćica za prijem koji žeh da organizuje povodom udruženja naših kompanija.

To joj je Džoel rekao prethodne večeri. Džoel je sve vreme bio uzdržan prema svojoj majci dok je premaNiku bio gotovo neprijatan. Kasija je duboko uzdahnula pri pomisli na patnju koju je zbog toga videla u Mirandinim očima.

Oko podne Kasija je spakovala sve svoje stvari. Džoel se pojavio sat vremena kasnije. Kao i uvek bio je namrgođen i nepristupačan. Kasija je na rastanku zagrlila Mirandu. Oči su joj bile pune suza.

- Zapamti da bez obzira šta se desi, nas dve ćemo ostati u dobrim odnosima - šapnula joj je Miranda. - Ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što volimo istu osobu.

Džoel je samo klimnuo glavom Mirandi i Niku. Pomogao je Kasiji da se smesti u automobil i već sledećeg trenutka izgubila je Mirandu i Nika iz vida.

- Zašto si tako neraspoložena? - upitao je Džoel. - Već ti nedostaje tvoj Romeo, zar ne?

Kasija je znala da on misli na Bernarda, aliništanije rekla.

Okrenula je glavu i zagledala se kroz prozor.

Za vreme leta ni jedno od njih dvoje nije progovorilo ni reč.

Kasiji je već nedostajala Miranda i samopouzdanje koje joj je ulivala. Kasija je bila veoma umorna i jedva je čekala da stignu na imanje.

72

by voki

Očekivala je da će joj Džoel reći da mora da ostane u Londonu, a da se ona vrati kući, ali nije ništa slično učinio.

Kasno te večeri stigh su kući. Kasija je jedva čekala da se okupa i legne u krevet.

Na njeno iznenadenje Džoel je obavestio da će prijem biti tu, a ne u Londonu kako je ona očekivala. To je bio problem s kojim se morala suočiti, ali posle boravka s Mirandom u Italiji na sve je bila spremna. Krenula je prema svojoj sobi.

- Kasija - pozvao je Džoel. Njegov glas naterao je da se okrene i pogleda ga.

- Jesi li raspoložena za jedno piće pre spavanja? - upitao je.

Kasija je samo odmahnula glavom. Ubeđivalaje sebe da je razočaranje koje je videla na njegovom licu samo plod njene mašte. To mi se pričinjava zato što sam umorna, pomislila je dok je zatvarala za sobom vrata od svoje sobe. Džoel nije želeo nju, a ni njeno društvo.

Ujutru je već otišao kada je Kasija ustala. Kasija je našla poruku u kuhinji u kojoj je obaveštavao da će joj njegova sekretarica izdiktirati hstu gostiju.

Pre nego što je napustila Italiju, Miranda je zamolila da poseti Meri Džensen i prenese joj njene pozdrave. Kasija je odlučila da tog jutra pođe do Meri.

Meri joj se srdačno osmehnula kada je ugledala. - Izgledaš sasvim drugačije. Dobro izgledaš i mnogo si se prolepšala.

- Sve je to Mirandina zasluga.

- Gluposti! Ti si oduvek bila lepa samo to nisi znala da istakneš.

Imala si suviše nisko mišljenje o sebi. A sada mi pričaj o Mirandi i o Italiji.

Dva sata kasnije Kasija je stigla kući. Još sa vrata čula je kako telefon zvoni i požurila je da podigne slušahcu. Bila je to Džoelova sekretarica. Želela je da se dogovore oko liste gostiju.

Kasija koja je oduvek imala problema u ophođenju sa ljudima ovog puta je sasvim otvoreno i samouvereno pričala sa Džoelovom sekretaricom.

73

by voki

- Džoel

je do sada uzimao posluženje i poslugu iz hotela „Hilton" - obavestila je njegova sekretarica. – Ali možda ćete vi...

- zaćutala je očekujući Kasijin odgovor.

Kasija je uverila da nema ništa protiv tog predloga. - Mada bih volela unapred da vidim meni - dodala je Kasija.

Kasija nije znala da li je to bilo zato što je sada bila mnogo samouverenija, ali Džoelova sekretarica je kao nikada do tada bila ljubazna i odnosila se s poštovanjem prema njoj. Obećala je Kasiji da će joj poslati listu gostiju i dogovorile su se da Kasija dođe u London da bi mogle oko svega preciznije da se dogovore.

Ostatak dana Kasija je provela naručujući cveće i piće za prijem.

Mora proveriti koliko njih će prenoćiti ovde, pomislila je. Već je palo veče kada je našla malo slobodnog vremena da se posveti svom novom programu. Bilo joj je teško da se koncentriše na posao, jer je neprestano očekivala da čuje zvuk Džoelovog automobila.

Kroz nekoliko trenutaka čula je zvuk njegovog automobila kako se zaustavlja pred kućom. Krenulaje prema ulaznim vratima kada je Džoel ušao u kuću. Kasija je ustuknula kada je videla da je bio sasvim bled.

Htela je nešto da kaže, ali se predo-mislila kada je on promrmljao: - Imam strašnu migrenu. Ne paniči. Imam lekove u sobi.

Njen otac je patio od migrene i znala je veoma dobro kako Džoel mora da se oseća. Kada je Džoel krenuo prema svojoj sobi Kasija je požurila u kuhiniu da bi mu pripremila nešto za piće.

Iznenada je čula kako je nešto palo napod.

Pojurila je na sprat. Našla je Džoela u kupatilu. Bio je naslonjen na zid, a parčići čaše bili su razasuti oko njega. - To je samo čaša rekao je tiho kao da je svaka reč iziskivala nadljudski napor.

- Ostavi to, ja ću...

- Ti ćeš smesta leći u krevet – naredila je hrabro.

Kada je Džoel pokušao da se usprotivi Kasija ga je povela prema krevetu. - A sada lezi. Pripremila sam ti piće.

74

by voki

Kada se nekoliko trenutaka kasnije vratila u sobu Džoel je nemoćno ležao na krevetu. - Popij ovo! - rekla je, sedajući pored njega. Pružila mu je dve tablete i polako mu podigla glavu s jastuka. - Moj otac je patio od toga. Tek posle duge masaže bol bi popustio. Hoćeš li da vidimo hoće li i tebi to pomoći?

- Radi što god hoćeš samo da mi malo umine bol - promrmljao je. - Počela je da me boli glava posle rućka. Trebalo je da prestanem da radim, ali sam imao nekih neodložnih poslova.

- Trebalo je da ostaneš u Londonu umesto što si dolazio ovamo rekla je Kasija.

- Možda sam želeo da vidim moju ženu - učinilo joj se da je rekao. Pošto je lice zagnjurio u jastuk pomislila je da joj se to samo učinilo.

Kada je podigla Džoelovu glavu s jastuka, lice mu je bilo sasvimbledo. Oko očiju nalazili su se gotovo crni podočnjaci.

Primetila je koliko pati. Nije ništa rekla već je što je nežnije mogla otkopčala dugmad na njegovoj košulji i skinulamuje.

Koliko puta je radila to svom ocu. Ali, ovoga puta sve je bilo drugačije. Pred njom je ovog puta ležao Džoel Hauard, čovek čije je prezime nosila. Muškarac koji nije mario za nju. Njen muž.

Kleknula je na krevet pored njega i polako počela da ga masira celom dužinom leđa. Džoel se nije mrdao. Ni jednim pokrtom nije davao znak da je svestan njenog prisustva. Kasija je upotrebila sssvu snagu da ne bi razmišljala ni o čemu drugom osim o njegovom bolu. Nekoliko trenutaka kasnije u sobi se čulo samo njegovo umereno disanje. Mada je znala da je ono najgore prošlo Kasija je nastavila da ga masira, ne zaustavljajući se ni za trenutak na istom mestu. Za trenutak je zastala pružajući mu da ispije piće koje mu je pripremila. Bez reči je uzeo šolju i brzo je ispio. Kasiji se činilo da je gledao mada je bila sigurna da je u stvai i ne vidi. Lekovi su sigurno počeli da deluju, pomislila je.

Ovog puta kada su njeni prsti ponovo krenuli po njegovim snažnim mišićima osetila je kako se opušta pod njenim prstima.

Osetila je kako svaki delić njegovog tela želi da odgovori na njen dodir.

75

by voki

- Nemoj da prestaneš - promrmljao je kada je Kasija želela da povuče svoju ruku. - Tako se dobro osećam kada me dodiruješ.

Kasija je sumnjala da je Džoel znao šta je rekao. Ipak, udovoljila je njegovoj želji. Džoel se polako okrenuo. Žmurio je. Kasija je primetila da više nije bio tako bled. Njegove ruke polako su krenule premanjoj. Milovao je, izazivajući drhtaj u njoj.

- Ostani sa mnom. Želim da ostaneš pored mene - mrmljao je.

Kasija je sumnjala da on uopšte i zna ko je pored njega. Ipak se nije protivila kada je Džoel nežno povukao na ležaj pored sebe.

Džoelova ruka obavila se oko njenog struka. Naslonila je glavu na njegovo rame. Polako se okrenula prema njemu željno očekujući njegov poljubac. Činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što su se njegove usne spustile na njene.

Zagrlila ga je i privukla mu glavu prema svojoj. Kao da je očekivao da će tako reagovati njegove usne su se brzo našle na njenima. Ovog puta bio je to poljubac pun želja i strasti.

Ruke su mu klizile po njenom telu. Nije mogla da dođe do daha od poljubaca koji su bih sve duži i strasniji. Obgrlio je i još čvršće privio uz sebe.

Kasija je polako postala potpuno mirna i opuštena. Prijala joj je njegova blizina i toplota njegovog tela. Strah je ustupio mesto osećanjima. Shvatila je da je u naručju čoveka kogaje želela i kome je bila spremna da se preda.

Kasija je polako počela da ga miluje. Privila se još čvršće uz njega dok su joj ruke klizile niz njegovo telo. Zadovoljstvo koje je osetila dok ga je milovala navelo je da spusti svoje usne na njegove. Nije joj odgovorio na poljubac.

- Džoele, ja zaista želim da vodim ljubav s tobom - prošaputala je.

Naglo je privukao u zagrljaj, kao da je baš ove njene reči čekao.

Ljubio je sve strasnije. Njegove usne klizile su po njenom telu, izazivajući u njoj potpuno nepoznati, ali divan osećaj. Uzvraćala mu je poljupce, šapućući njegovo ime dok joj se svest mutila.

Kasnije, ležala je mirno kraj njega, pokušavajući da ponovo u mislima doživi ono što je malopre bila stvarnost.

76

by voki

- Džoele...

- želela je da mu kaže da ga voli, ali se nije usuđivala

da to učini.

- Kasija... - promrmljao je. Pogledao je kao da je želeo nešto da joj kaže, ali ona je već zaspala. Bila je suviše iscrpljena da bi mogla da čuje šta je želeo da joj kaže.

IX

Osmeh joj je bio na licu kada se sledećeg jutra probudila isto onako kako je i zaspala, u Džoelovom naručju. Nije joj bilo teško da shvati koliko je srećna što je ponovo osetila njegove usne na svojima. Nije ni sanjala da može biti toliko lepo voditi ljubav s voljenim čovekom. Zraci jutarnjeg sunca obasiali su krevet.

Kasija je posmatrala Džoelovo drago lice dok je ležao pored nje sklopljenih očiju. Znala je da ne spava.

Džoel je polako otvorio oči. Nekoliko trenutaka su se bez reči posmatrali. Kasija više nije mogla da izdrži njegov pogled i polako je oborila glavu. Plašila se da će Džoel u njenom pogledu moći da pročita svu njenu ljubav. Ipak, smogla je snage ponovo da ga pogleda.

- Nemoj da me gledaš Kas, kao da se ne sećaš šta se sinoć dogodilo.

U tom trenutku poželela je da je mogla da se nađe na nekom drugom mestu. Osetilaje poniženje i bol. Kako je moglabiti toliko glupa? Džoel je živeo samo za trenutke zadovoljstva dok je ona u sve ovo unela svoja najdublja osećanja. Osetila je kako joj se oči pune suzama: Džoel je naslućivao šta ona oseća prema njemu. I još ne mogu da zaustavim ove glupe... glupe suze. Oborila je pogled, skrivajući iza dugih trepavica suze, ali sve je bilo uzalud.

Suze sujoj se slivale niz obraze.

77

by voki

- Kas... - tiho je pozvao Džoel. Već sledećeg trenutka, u to je bila sasvim sigurna, ustaće iz kreveta i reći će joj da ono što se desilo nije bila njegova greška, da nije znao koga drži u naručju.

-Ne... –uzviknula je. Njen glas naterao ga je da ustukne. - Ne želim da razgovaramo o onome što se desilo sinoć. Ja... - u tom trenutku zazvonio je telefon, ali Džoel kao da toga nije bio svestan. Još dugo je zvonio pre nego što je Kasija promrmljala: - Bolje se javi, možda je nešto hitno.

Džoel se okrenuo i podigao slušalicu. Kasija je naglo ustala iz kreveta i potrčala prema vratima. Nije se ni trudila da se obuče i osetila je njegov po- gled na svojim leđima. Požurila je prema svojoj sobi. Čula ga je kako je po- trčao zanjom. - Kas, čekaj! Ja... ušla je u svoju sobu i zaključala vrata.

Pokušala je da se pribere. Nije izlazila iz sobe sve dok nije bila sigurna da je Džoel otišao u London. Besciljno je lutala po kući. U tom trenutku oglasio se telefon, ali se ona pravila da ga ne primećuje. Da ne bi mislila na Džoela proučavala je listu zvanica koju joj je poslala Džoelova sekretarica. Iznenadila se kadaje videla da je Džoel pozvao i Pitera Vilijamsa. U tom trenutku ponovo se oglasio telefon. Stavila je listu u stranu. Znala je da mora da počne da se bavi nekim ozbiljnim poslom, ali nije imala ni volje ni želje ni za šta.

Oko tri sata Kasija je sela za svoj kompjuter ne bi li joj pošlo za rukom da nešto uradi. U istom trenutku čula je zvuk Džoelovog automobila.

- Zašto se nisi javljala na telefon? - upitao je s vrata.

- Bila sam zauzeta - slagala je.

- Kasija, u vezi s onim što se sinoć dogodilo - počeo je, ali gaje ona prekinula. - Radije ne bih pričala o tome. Dogodilo se i sada oboje žalimo zbog toga. Ako želiš da odem...

- Ne. Imamo zabavu, zar si zaboravila?

Naravno, u pitanju je bila zabava, pomislila je Kasija. A ona je pomislila da je on možda... Kako je tako naivna. Došlo joj je da vrišti od bola, ali nikakav zvuk nije izlazio iz njenog grla. - Za trenutak sam zaboravila na zabavu - rekla je.

78

by voki

- Mislim

da bi bilo najbolje da ja odem odavde. To u ovom trenutku ne bi izazvalo nikakvu sumnju kod drugih. Imamo veoma mnogo posla u kompaniji. Naravno vratiću se na zabavu...

- Naravno... - ponovila je Kasija.

- Kasija... - pozvao je. Ona mu je okrenula leđa da ne bi video patnju na njenom licu. - Kasija, ako ti...

- Ja ne želim ništa od tebe, Džoele. Baš ništa... osim da me ostaviš samu da bih mogla da radim.

Stajala je tako sve dok ga nije čula kako je izašao iz kuće. Tek onda se okrenula, ali ništa nije videla od suza koje su je zaslepile.

Prošlo je deset dana otkako je Džoel otišao od kuće. Kasija je bila srećna što je morala da vodi računa da zabava bude uspešna i tako bar ponekad nije mislila na Džoela.

Dan uoči zabave Džoel se vratio kući. Izgledao je veoma umorno i zabrinuto. Kasija se trudila da se što prirodnije ponaša.

Pitala ga je kako mu je na poslu i da li ima mnogo problema.

Na sva njena pitanja Džoel je odgovarao kratko i ljubazno. Baš zbog toga činio joj se udaljeniji nego ikada. Nekoliko puta Kasija je primetila kako je Džoel zamišljeno posmatra kao da je na njenom licu hteo da nađe odgovor na neka pitanja koja su ga mučila.

- Da li si razgovarala s mojom majkom otkako smo se vratili iz Firence? - iznenada je upitao.

Kasija ga je iznenađeno pogledala. Bio je to prvi put da je Džoel prvi spomenuo Mirandu. - Naravno - odgovorila je Kasija i ponudila mu da pročita pismo koje je primila od nje tog jutra.

- Ne, hvala - odgovorio je hladno.

- Da li ti je i tvoj Romeo iz Firence pisao?

- Ne, nije - odgovorila je. - Sve je spremno za sutrašnju zabavu dodala je. - Imaš li bilo kakvih problema na poslu na ostvarivanju svojih ideja? - ponovo je upitala.

- Otkud takvabriga za mene ili jednostavno hoćeš da znaš kada ćeš me se osloboditi? Imam da završim jedan posao. Molim te izvini - rekao je i krenuo prema svojoj sobi.

79

by voki

Zašto misli da želim da ga se oslobodim, pitala se Kasija. Da li je zaista to mislio, ili je to bio samo deo njegove taktike?

Te noći bilo joj je teže da zaspi nego inače. Mučilo je saznanje da je Džoel u kući i da je sam u svojoj sobi, kao što je i ona bila sama u svojoj. Podsećajući sebe da će sutra osvanuti za nju naporan dan pokušala je da se opusti, ali sećanje na Džoelove poljupce nije joj davalo mira.

Sledeće jutro osvanulo je sunčano i to kao da je doprinelo da se Kasijino raspoloženje malo popravi. Celog dana kuća je bila prepuna ijudi koji su ukrašavali prostorije, brinuli se oko aranžiranja cveća i pravljenjakoktela. Kasija je nadgledala sve poslove.

Zabava je trebalo da počne u sedam i Kasija je bila srećna što niko od gostiju neće prenoćiti kod njih.

Crna večernja haljina koju je odlučila da obuče te večeri bila je jedna od mnogobrojnih koje je kupila u Italiji. Konačno, zadovoljno je stajala pred ogledalom.

Nekoliko minuta pre sedam sišla je u hol. Pitala se gde je Džoel.

U tom trenutku Džoel je sišao niz stepenice. - Kasija, hoćeš li da mi pomogneš da vežem kravatu? - Bio je veoma elegantan u tamnom večernjem odelu i svilenoj košulji.

Polako mu je prišla, pokušavajući da smiri svoje drhtave ruke.

Kada ga je dodirnula osetila je uzbuđenje. Džoel je pogrešno protumačio njeno ponašanje. - Šta nije u redu? - upitao je. – Ne možeš više da podneseš ni da me dodirneš?

U tom trenutku čulo se zvono na ulaznim vratima i Kasija je požurila prema vratima srećna što ništa nije morala da mu adgovori.

Kasija je uspela da se opusti tek kada su svi gosti stigli.

Ljubazno je odgovarala na sva znatiželjna pitanja o tome kako su se ona i Džoel upoznali.

Pričala je sa svojim poslovnim prijateljima o novim programima za kompjutere. Iznenada se setila da nije zaključala fioku u kojoj je držala planove za novi program. Kako joj se tako nešto moglo dogoditi! To nikada nije zaboravila da uradi! Izvinila se i pošla prema svojoj sobi. U trenutku kada je zaključavala fioku čula je

80

by voki

kako se vrata od njene sobe otvaraju. Nije se ni okrenula misleći da je to Džoel. Osetila je nečiju ruku na svom ramenu.

Instinktivno se okrenula osetivši da to nije Džoelova ruka. Pred njom je stajao Piter Vilijams.

- Radiš na novoj igri, Kas? - upitao je zainteresovano. Kasijaje primetila kako je Piter guta pogledom. - Čudno je koliko se stvari izmenilo za kratko vreme, zar ne? Da sam ja vodio ljubav s tobom nema sumnje da bi novac od te igre sada išao u moj džep, a ne u Hauardov - snažno je zagrlio i pokušao da je poljubi.

Kasija je pokušala da ga odgurne od sebe, ali Piter je bio mnogo jači od nje. U tom trenutku vrata su se otvorila. Kasija je videla Džoelovo lice koje je bilo bledo od besa.

I Piter je to primetio, jer se osmehnuo i prišao Džoelu. -To nije bila moja greška. Ona me je pozvala da dođem ovamo da bi mi pokazala novu igru na kojoj radi. Verovatno je već zažalila što se udala za tebe?! Trebalo je da se udaš za mene, draga, a ne tako nepromišljeno .da uletiš u taj brak sa Džoelom...

- Napolje! - viknuo je Džoel i zalupio vrata za njim.

- Sve ste iste! - uzviknuo je Džoel, obraćajući se Kasiji. - Ista si kao majka! Nije ti dovoljan jedan muškarac! Da h si vodila ljubav sa mnom samo da bi tvoja deca imala zakonitog oca, kao što je i moja majka živela s mojim ocem!

Kasija je podigla ruku i već sledećeg trenutka snažno ga udarila. Teško je disala. Ali nije imala drugog izbora. Morala je to da učini da bi ga sprečila daje optuži zajoš nešto gore. Osetila je slabost pri pomisli da je Džoel tako nešto mogao da misli o njoj.

Mada je bio odrastao čovek, Džoela su još uvek mučile sumnje zbog svih priča koje je njegov otac ispričao o njegovoj majci.

Netremice ga je gledala. Neko,mora već jednom da mu kaže pravu istinu o svemu, pomislila je Kasija. - Džoele nisi u pravu.

Grešiš kada tako inisliš o meni i o svojoj majci. Piter je došao za mnom... ne znam zbog čega. To je sve što imam da ti kažem. Ako očekuješ da ću ti se izviniti ja to neću učiniti, jer nemam zbog čega.

- Znači, grešim i u vezi s Mirandom, zar ne? Kako si došla do tog zaključka? Hoću da čujem kakve laži ti je ispričala. Ali,

81

by voki

činjenice govore same za sebe, zar ne? Udala se za svog ljubavnika i moj brat... ih mi je možda i polubrat je poginuo samo zbog Mirande.

- To nije istina! - uzviknula je Kasija oštrije nego što je nameravala. Znala je da je okrutna, ali to je bio jedini način da Džoel konačno shvati pravu istinu.

- Andre je poginuo na putu za Italiju. To je tačno. Ah ja sam čula od mnogih da je on oduvek sumanuto vozio - Kasija je to čula od gospođe Polit, kojoj se Andre izgleda nikada nije mnogo sviđao.

Ona joj je rekla da je Andre mnogo pio. - Znači, on bi verovatno tako završio svoj život. Nesrećna okolnost je što je to baš moralo da se desi u Italiji.

Džoel je želeo nešto da kaže, ah pre nego što je bilo šta uspeo da kaže Kasija je brzo nastavila: - Jedini razlog zbog koga je tvoja majka živela s tvojim ocem... to je učinila zbog tebe. Mnogo te je volela. Zapamti da je to jedini razlog, a ne to što je tvoj otac bio bogat i ugledan čovek. Tvoj otac joj je rekao da će ti reći da ti nisi njegov sin ako vas Miranda napusti. On je sve vreme ucenjivao.

Džoel je prebledeo. Kasijaje mislila da će se Džoel onesvestiti.

Zateturao se po sobi, a onda se zaustavio pored njenog pisaćeg stola i naslonio se svom snagom na njega.

- To ne može biti istina! Ja ne verujem u to! - rekao je odlučno kada je uspeo da se povrati od iznenadenja.

Kasija je osetila kako se pred njom ruši još jedan deo njenih snova. Neće uspeti ni u pokušaju da se Džoel i Miranda pomire.

Ni na jednom polju nije uspela da ostvari svoje želje u vezi s njim. Kasija je oborila glavu. Pitala se da h je uopšte pametno što je pokušala sve da mu objasni. Još jednom sarn izgubila, pomislila je tužno.

Kasija je u njegovim očima videla da se bori sa samim sobom.

Dugo su tako stajali i gledali se. Videla je daje Džoel na kraju živaca. Mislila je da će na njoj iskaliti sav svoj bes. Konačno ona je bila kriva što ga je dovela do ovakvog stanja. Istrajaću u svemu ovome, odlučila je.

82

by voki

Ako je to otac i rekao verovatno je imao dobar razlog za to.

Pretpostavljao je, ako čak i nije bio siguran da je to istina... - rekao je Džoel.

- Čak i da je tvoj otac sumnjao u to, samo jedan pogled na portrete, koji vise u biblioteci sasvim je dovoljan dokaz - mirno je rekla Kasija. - Ti po svemu ličiš na svog oca i njegove pretke.

Lice mu je još uvek bilo sasvim bledo. Nekoliko trenutaka je bez reči posmatrao, a onda se naglo okrenuo i izašao iz sobe.

Kasijaje još dugo posle njegovog odlaska stajala na istom mestu.

Nije imala snage da se pomeri. Činilo joj se da su joj svi delovi tela oduzeti.

Brinula se kakav će efekat njene reči izazvati kod Džoela. Ali znala je dabez obzira na to, bilo je najbolje da Džoel konačno sazna pravu istinu o svemu.

Da li je Džoel poverovao u njene reči ili je odbijao da poveruje u njih. Od svega bi najgore bilo ako o svemu tome ne bi razmislio.

Neće mu biti nimalo lako da prihvati pravu istinu. Ali, Kasija je Znala da sve dok ne bude u stanju to da učini, opterećivaće ga senke prošlosti.

Kada je Kasija te noći ispratila i poslednjeg gosta shvatila je da Džoel nije u kući. Bilaje toliko zauzeta za vreme prijema da nije primetila da ga nema. Brzo je prošla kroz sve sobe u prizemlju gaseći svetlaza sobom. Kadaje ušla i u poslednju prostoriju u prizemlju i na spratu bila je sigurna da je Džoel odsutan.

Brzo je prebacila preko sebe krzneni ogrtač i otrčala do garaže.

Srce je ubrzano počelo da joj lupa kada je otkrila da je garaža prazna. Džoel je večeras dosta popio, a što je najgore bio je sasvim rastrojen onim što je čuo od Kasije.

Bešumno je hodala po kući još dugo pošto je i posluga napustila kuću. Gde je Džoel? Staje samo učinila? Nije trebalo ni da počne taj razgovor.

Prošlo je dugo vremena pre nego što je konačno uspela da se skrasi u fotelji pored telefona. Njen pogled bio je prikovan za telefon. Sa svakim otkucajem srca zamišljala je kako će telefon zazvoniti i kako će je neki nepoznati glas obavestiti da je Džoel nastraiao u saobraćajnoj nesreći.

-

83

by voki

Konačno je savladao umor. Polako je sklopilaoči. Prošloje još dosta vremena pre nego što je utonula u nemiran san.

A sve je to bila njena greška!

X - Kasija.

Neko je tiho pozvao po imenu. Osetila je nečije ruke na svom ramenu i to je prenulo iz sna. Soba je bila u mraku. Tek kada se prenula iz sna osetila je kako drhti od hladnoće.

- Džoele? Da li je sve u redu? – počela je nekontrolisano da jeca.

Osetila je olakšanje kao nikada do tada.

- Oh, samo kad si živ... - mrmljala je.

-Brinula si se za mene? - upitao je.

Primetila je kako je radoznalo po matra. Zvuk njegovog glasa vratio je u stvarnost. Drhtala je cehm telđm kada je pokušala da ustane. Osetila je grč u listovima i s bolnim uzvikom vratila se nazad u fotelju.

- Kas... opusti se... sve je u redu - Džoelove ruke našle su se oko njenog struka. Polako je povukao da bi stala na svoje noge.

- Trebalo je da si u krevetu. Zašto si ovde zaspala?

- Slučajno... ja... brinula sam za tebe - promrmljala je. - Ja... - nije mogla da dođe do reči od jecaja koji su joj potresali telo.

- Odneću te u spavaću sobu. Smrzla si se - rekao je i već sledećeg trenutka našla se u njegovom naručju.

Kasija je znala da je trebalo da se protivi, ali nije imala snage za to. Naslonila je glavu na njegovo rame. Sklopila je oči i zaboravila na sve. Tek kada je osetila krevetpod sobom znala je da su stigli u sobu. Džoel je upalio noćnu lampu pored kreveta i Kasija se instinktivno sklupčala, okrenuvši leđa Džoelu.

- Ne možeš ovako spavati - promrmljao je Džoel, dajući joj do znanja da je još uvek u večernjoj haljini. - Smrznućeš se. Pusti da ti pomognem... - odlučno, a u isto vreme nežno skinuo je haljinu s nje. Kasija je držala sklopljene oči. Sanjivo se ljuljala u krevetu.

84

by voki

Ponovo je ugasio lampu i dobro je pokrio. Milovao je po glavi.

Kasija se borila sa snom ne bi h što duže osetila njegove ruke na sebi.

- Džoele... - sanjivo ga je pozvala.

- Ne govori. Skoro da si zaspala.

Još dugo je milovao. Kasija je osetila kako je obuzima prijatna toplina, a onda je ponovo osetila talas hladnoće kada je Džoel podigao pokrivač i legao pored nje. Sanjivo je nešto promrmljala.

- Sve je u redu, Kas - prošaputao je. Nije se protivila kada je osetila kako je privukao bliže k sebi. Pre nego što je zaspala privila se još bliže uz njega, mrmljajući sa zadovoljstvom neke nerazumljive reči. Osetila je da su svi nesporazumi prethodnog dana bih daleko iza njih.

Probudila se rano sledećeg dana. Netremice se zagledala u njegovo usnulo lice. Kako ga samo voli i kako je neostvarljiva ta njena ljubav, razmišljala je dok ga je posmatrala. Kako će uspeti da živi bez njega? Nagnula je glavu nad njegovo lice i nežno ga poljubila. Polako je počela da klizi rukom po njegovom licu sve dok nije stigla do nje- govih grudi. Osetila je kako je obuzima toplina. Zadrhtala je. Znala je da nije trebalo da mu se približava.

Naglo je sklonila ruke.

- Nastavi - promrmljao je. Polako je otvorio oči i uporno je posmatrao.

- Bio si budan? - upitala je.

Pocrvenela je shvativši da je on sve vreme bio svestan svakog njenog pokreta. Već sledećeg trenutka našla se u njegovom zagrljaju. Ljubio je u početku oprezno i nežno, a onda sve strasnije.

- Dodirni me, Kas - rekao je molećivo. - Želim da osetim tvoje ruke na svom telu, tvoje usne na mojima - mrmljao je između poljubaca.

Zvuk zvona na ulaznim vratima vratio ih je u stvarnost. Kasija se stidela svog ponašanja. Nije se usuđivala da ga pogleda. Šta će on sada misliti o meni, pitala se.

Džoel je naglo ustao iz kreveta. Uz put se oblačeći, požurio je da otvori vrata.

85

by voki

Kasija se pitala ko bi mogao da dođe tako rano. Čula je kako Džoel otvara vrata, a onda zvuk glasova koji su se mešali.

Radoznalos tje naterala da brzo ustane iz kreveta i obuče se.

Vrata od dnevne sobe bila su širom otvorena. Ono što je tamo videla nateralo je da pomisli da još uvek sanja. Miranda je stajala na sredini prostorije u Džoelovom naručju, dok je Nik stajao po strani i srećno se osmehivao.

Kasija je zbunjeno gledala čas Mirandu, čas Džoela. U tom trenutku Miranda je spazila i potrčala prema njoj.

- Oh, Kasija, drago moje dete, šta mogu da ti kažem?

Otkud Miranda i Nik ovde? Kasija je pogledala u Džoela, ali na njegovom licu nije mogla ništa da pročita.

- Nisam mogla da verujem kada sam noćas čula Džoelov glas nastavila je Miranda. - Oh, Kasija, ne mogu ti opisati koliko sam srećna. Nik i ja smo posle razgovora sa Džoelom odmah krenuh iz Firence. Morala sam da vidim svoje dete.

- Ja... - znači, Džoel je noćas razgovarao s Mirandom telefonom?

- Još nisam imao priliku da kažem Kasiji da sam razgovarao s tobom - prekinuo je Džoel. - Bio sam toliko ljut posle našeg razgovora i posle svega što si mi rekla - obratio se ovoga puta Kasiji - da sam morao da nazovem Mirandu. Besciljno sam se vozio dva sata, a onda sam se zaustavio u jednom motelu i odatle sam pozvao majku.

- Nisam mogla da verujem da je to zaista on. Rekao mi je šta si mu sve rekla i posle toliko godina shvatila sam da nemam razloga bilo kog da štitim. Sve sam mu ispričala.

- I ja sam ti poverovao - prekinuo je Džoel. - Možda sam ja to znao od samog početka ali...

- Mislio si da mi više nije stalo do tebe.

- Bio sam ljubomoran - priznao je Džoel. - Ljubomoran na nekog muškarca koji ti više znači od našeg oca, Andrea i mene.

- Jedva sam čekala da ga vidim - obratila se Miranda Kasiji.

- Morala sam da dođem i uverim se da je sve ovo istina... da mi je posle toliko godina ipak oprostio.

- Nije bilo šta da se oprašta - mirno je rekao Džoel.

- Moramo otići nekud da ovo proslavimo - predložio je Nik.

86

by voki

Već sledećeg trenutka Kasija je videla kako Džoel uzima telefon i rezerviše sto za četvoro u jednom restoranu. Znači i ona je trebalo da bude s njima. Ali, ona neće poći. Nije želela da im kvari sreću.

- Ah, draga - pokušala je da interveniše Miranda, ah je ućutala kada je Kasija odlučno odbila. - Molim te nemoj da insistiraš. Ovo bi ttrebalo da bude porodično slavlje. Ja sam umorna, a osim toga, imam nekog neodložnog posla.

- Ali, Kas... - pokušao je Džoel da je ubedi da se predomisli sve doku mu Miranda nije rekla: - Ne nagovaraj je ni na šta, Džoele.

Ako Kasija ne želi da nam se pridruži onda tako neka i bude.

Kada su konačno svi otišli Kasija je nekoliko trenutaka stajala na vratima, a onda je požurila prema svojoj sobi. Tačno je znala šta mora da uradi. Iz ormara je izvadila svoj kofer i počela žurno da pakuje svoje stvari. Sasvim zadubljena u ono što je radila nije osetila da više nije sama u sobi.

- Šta to radiš? - upitao je Džoel i Kasija se naglo okrenula.

Pokušavajući da se pribere, odgovorila je što je mogla mirnije: - Mislim da je to sasvim jasno. Pakujem se...

- Hoćeš da kažeš da si htela da pobegneš?

- Zašto nisi sa svojom majkom?

- Zato što sam od nje naučio nešto veoma važno i došao sam da se uverim da li je to tačno - odgovorio je Džoel. - Kas, zašto se pakuješ?

- Više ti nisam potrebna - rekla je i ne pogledavši ga.

- A šta ako si mi potrebna? - upitao je. Zaustavio se pored nje.

Uhvatio je za bradu i prisilio je da ga pogleda.

- Zbog čega bih ti bila potrebna. Imaš sve što želiš.

- Nemam baš sve...

Polako je prelazio prstima preko njenog lica. Osetila je neopisivo uzbuđenje čim su je njegovi prsti dodirnuli. Pokušala je da se udalji od njega, ali on je uhvatio za ruku i upitao: - Zašto si mi dozvolila da vodim ljubav s tobom? Šta je mogla da mu kaže? Sve, samo ne istinu. - Svako mora da počne s nekim!

87

by voki

- I to je sve? Želela si da vidiš kako to izgleda? Bila si radoznala?

-Da. A sada me ostavi na miru. Želim da dovršim pakovanje.

Prestani da me ispituješ! Nisi me primećivao sve dok nisi došao u Firencu i zatekao me Bernardom! Oženio si se sa mnom zbog kompanije i mojih programa za kompjutere...

Nameravao sam da se oženim s tobom zbog toga - rekao je jednostavno. - Ali, ubrzo si u meni izazvala takve emocije da nisam s njima mogao da se borim. Ni premajednoj ženi do tada nisam tako nešto osetio.

- Nisi me gledao kao ženu sve dok se nisam vratila iz Firence.

- Grešiš! I nijednog trenutka te nisam sažaljevao kako si ti mislila.

- Nemoj ni sada da me sažaljevaš. Znam da ti je Miranda rekla...

- Šta, Kas? Da me voliš? Da li je to u pitanju?

- Da... da, do đavola, volim te, ali zbog toga ne moraš da se osećaš obaveznim...

- Kako možeš u isto vreme da budeš tako pametna i luckasta?

Kas, zar ne znaš kohko te volim? Oh, Kas kada bi samo znala kroz šta sam sve prošao za sve ovo vreme! Zar misliš da bih bilo kome poverovao ono što si mi ti ispričala o mojoj majci? Samo zato što si mi ti to rekla pristao sam da razgovaram sa Mirandom. Mislim da sam te zavoleo još kada sam odlučio da se oženim s tobom. Ali da nije bilo moje majke, mislim da ona danas nije došla, ko zna šta bi bilo s nama!

- I ona ti je rekla da te volim?

- Ona je rekla da misli kako tebe i mene muče isti problemi. Pošto sam znao kakve prirode su moji problemi, nije mi bilo teško da zaključim da su i tvoji isti. Da li me zaista voliš, Kas? - Oh, Džoele, kada bi samo mogao da znaš koliko te volim!

- Mislim da sada sve znam.

Zaljubljeno mu je ponudila svoje usne.

- kraj -

88

by voki

89