252584475 251253065 iv jan zvezda mora pdf pdf

Iv Jan

ZVEZDA MORA

by voki

U

zdižući se kao zeleni smaragd iz plavog beskraja, ostrvo cveća probudilo bi svačiju radoznalost i divljenje. Poseduje izuzetno bogatu vegetaciju. Na stotine hiljada miomirisnih cvetova donetih iz svih krajeva sveta krase parkove, botaničke bašte i kućne vrtove stanovnika, tako da će posetilac veoma brzo zaključiti da je celo ostrvo, zapravo, jedan Rajski vrt. Ono pred čim zastaje dah jeste vreme sumraka ili svitanja u najlepšim bojama. Sve veći broj turista dolazi da uživa u razgledanju egzotičnog cveća i kupanju u kristalno čistom moru.

Beskrajnu tišinu toplog jutra narušavalo je samo brujanje motornog čamca koji se kretao glatkom površinom vode. U čamcu su bila dva čoveka koja su zadovoljno posmatrala ostrvo od kojeg su se udaljavali.

Svaki je na svoj način doprineo njegovom prosperitetu i popularnosti.

Tamne sunčane naočare skrivale su čelično plave oči Maksima Rajana.

Nemarno je gledao oko sebe. Prolazili su kroz uski kanal gde je vodena struja uvek bila jaka.

Imao je lep profil. Visoko čelo, pravilan nos, snažna brada i pune senzualne usne pružale su sliku poželjnog i atraktivnog muškarca. Život je provodio uglavnom na suncu tako da mu je ten uvek bio preplanuo, a smeđa kosa izgledala skoro plava. Povetarac se poigravao s tom gustom nemirnom kosom, spuštajući je na čelo, a onda je sklanjajući sasvim unazad, doprinosio svojom igrom privlačnom izgledu ovog vitkog, snažnog čoveka.

Prošli su pored jednog od mnogobrojnih koralnih ostrva. Upravljanje čamcem zahtevalo je veliku veštinu, ali on nije smatrao da treba da brine.

Stari Ivan, koji je njime upravljao, bio je veoma iskusan. Bolje od bilo kog drugog, poznavao je ovaj kraj, ćudi mora i sve što je moglo da se dogodi dok su na vodi. Bio je dugogodišnji prijatelj porodice i ceo život je radio kao vodič turistima koji su se bavili sportskim ribolovom.

Klizeći vodom, čamac je skrenuo prema jednom koralnom sprudu za koji je samo Ivan znao. Voda je bila bistra. Morsko dno se jasno videlo. On smanji rad motora puštajući čamac da pluta vodom. Maksim se zadovoljno zavalio u svom sedištu. Prepustio se uživanju i prijatnim sunčevim zracima koji su mu milovali lice.

Porodica Rajan je više od sto godina živela na ostrvu. Bavili su se raznim poslovima, od onih poštenih i časnih, do krajnje sumnjivih. Bilo je među njima kapetana, ribara, krijumčara, pa čak i uspešnih bankara. Bili su vrlo prilagodljivi. Umeli su da se snađu u svakoj situaciji i da uvek dobro prođu.

Maksim Rajan je bio njen tipičan predstavnik. Bio je od onih koji su svoj imetak i ugled stekli radom. U svom usponu imao je mnogo sreće, tako da je

2

by voki

uspeo da postane jedan od najuglednijih i najimućnijih ljudi na ostrvu.

Njegov uspon počeo je pre desetak godina i od tog doba išao je vrtoglavo naviše.

Ivan je sasvim zaustavio čamac i uzeo veslo.

- Stigli smo - rekao je.

U tim vodama bilo je obilje ribe i starac je tačno znao gde je ona najkrupnija.

- Da li još uvek znaš da pecaš? - zadirkivao ga je.

- Čekaj samo da se zagrejem pa ćeš videti šta ja znam - sa osmehom odgovori Maksim.

- Erik Pek je bio u gradu - nastavio je Ivan da priča.

- Nisam ga video - odmahnu Maksim glavom.

To ime više nije izazivalo bes i bol u njegovom srcu, ali nije voleo da o njemu sluša. Malo njih je znalo za devojku koju je voleo, a koja ga je ostavila da bi se udala za bogataša. Rane su zarasle, ali ožiljci su ostali. Samo je ponekad bio svestan njihovog postojanja. Ivan uputi jedan dug pogled čoveku kojeg je poznavao još dok je bio dete.

Starčeve crte lica bile su oštre i simetrične, a toplinu su mu davale smeđe oči. Voleo ga je kao sina. Bolje od bilo kog drugog uočavao je kontrast između onog bezbrižnog mladića i ovog ozbiljnog poslovnog čoveka koji je sedeo u njegovom čamcu.

Prijatelji koji su bili bliski s Maksimom mislili su da je preboleo ono što mu se dogodilo pre jedanaest godina, ali Ivan nije mislio tako. Verovao je da treba da mu kaže šta je čuo, nije hteo da dozvoli da bude nespreman za ono što ga očekuje.

- Nasmejan, sretan, bio je pun priče. Nisam ga skoro video tako zadovoljnog. Koliko sam razumeo, Ema dolazi kući. Dovodi i ćerku -tiho završi starac.

Maksim ga oštro pogleda, ali glas mu je bio miran.

- Normalno je da se raduje što će mu doći ćerka i unuka - trudio se da ne pokaže da ga je vest iznenadila i uznemirila.

Ljutio se na sebe što nije mogao da zaboravi prošlost i što su stare slike odmah oživele u njegovoj glavi. Zažmurio je i setio se opojnog mirisa ruža i vatreno crvene kose. Povredila ga je i izdala, lako ga je volela, udala se za drugog. Želela je sigurnu i bogatu budućnost. On joj to tada nije mogao pružiti. Mogao je samo ljubav i neizvesnost. Nije je krivio kao nekad. Nije je ni voleo, samo je osećao gorčinu što ga je na taj način ostavila.

- Muž joj je umro - reče Ivan posmatrajući ga.

3

by voki

- Znači, vraća se bogata udovica - Maksim nije mogao da sakrije sarkazam u glasu.

- Emin muž nije prihvatio njene roditelje. Nisu mu bili nivo. Posle venčanja više nikada nisu posetili osrtrvo - starom čoveku je iskreno bilo žao Erika i njegove žene Šonje.

To što Ema nije dolazila nakon udaje, Maksimu je savršeno odgovaralo. U početku, dok je bol bila nepodnošljiva, mislio je da će poludeti od ljubomore pri pomisli da je ona u zagrljaju drugog čoveka. Dugo je bio ubeđen da je srećna samo kada je s njim. Njihova posled-nja noć nije bledela u njegovom sećanju.

Ispunjeni strašću i ljubavlju, nisu mogli da se zasite jedno drugog. Svaki njen dodir ili pogled budio je novu želju za tim telom koje je obožavao. Njene usne su stalno tražile njegove. Ljubila ga je s takvim žarom da je mislio da će eksplodirati od naboja emocija i vreline njenog dodira. Vodili su ljubav sve do jutra. Sunčevi zraci koji su dodirivali njihova tela, vraćali su ih u stvarnost! Željama nisu mogli zaustaviti vreme. Bio je siguran da posle tolike ljubavi koju su pružili jedno drugom, neće moći da ga ostavi. Prebledeo je od iznenađenja kada je stavila veliki, skupi verenički prsten dajući mu na znanje da i dalje želi da se uda.

- Moram, od ljubavi se ne živi. Možda sledeći put bude iz ljubavi - samo je rekla.

Pokušao je da nađe opravdanje za takvu njenu odluku, ali to nikada nije shvatio ni oprostio.

Imala je samo dvadeset godina i bila zaslepljena skupim poklonima i neprestanim divljenjem kojima ju je obasipao bogati prosac. Ljubav joj je tada izgledala manje važna. Garderoba, putovanja i sav luksuz koji pruža novac, bilo je ono što je želela. Kasnije je sebe ubeđivao da je to najbolja stvar koja mu se desila, oslobodio se proračunate devojke kojoj ljubav nije ništa značila.

Ali, nekako nije verovao u to svoje objašnjenje. Ona je bila ljubav njegovog života. Ne može da izbriše iz sećanja krupne ljubičaste oči sa zelenim tačkicama koje su se povećavale kad bi na njih pala svetlost i divno lice uokvireno bujnom crvenom kosom koja je padala niz leđa.

A sada se ona vraća kao bogata udovica. Da li će potražiti staru ljubav koju je odbacila? U tom trenutku ju je mrzeo iz dna duše. Stisnuo je vilice. Da li je mislila da će je on još želetiposle toliko vremena? Obuzeo ga je neizdrživ gnev.

- Koliko će ostati? - upitao je. Ivan je slegnuo ramenima.

4

by voki

- Erik mi nije rekao, ali ja sam stekao utisak da neće dugo. S tim nasleđenim bogatstvom može da živi gde hoće.

- Da - promrmlja Maksim.

- Pogledaj! - viknu Ivan uzbuđeno. - Vidiš li?

- Ne vidim - Maksim je gledao u vodu ali nije video ništa, a onda ugleda divnu veliku ribu blizu površine vode. - Evo jedne.

- Čitavo jato! - oduševljeno reče starac. - Rekao sam ti da ih ovde ima mnogo.

- Bio si u pravu.

Proverio je opremu za pecanje, stavio mamac i zabacio udicu.

Uzbuđenje i želja za lovom prošli su ga. Ipak je pokušao da uhvati bar jednu. Kada je velika riba zagrizla mamac, Maksim je reagovao automatski.

Snažno je povukao svoj ulov. Riba se otimala i praćakala pokušavajući da se otrgne. Najednom, tereta na udici više nije bilo, uspela je da se oslobodi i otpliva.

- Izgubio si je - razočarano reče Ivan.

- Kad god pomislim da je imam, ona ode - zamišljeno reče Maksim.

II Ema je bila u laganoj letnjoj haljini na bretele u kojoj je njeno telo izgledalo još vitkije, a na dugim nogama je imala sandale na kaišiće. Stajala je na sredini sobe i posmatrala svog oca koji je blistao od zadovoljstva, dok je razgovarao s Klarom. Svim silama se trudio da se sprijatelji sa unukom i nadoknadi joj izgubljene godine koje je provela bez dede i babe.

Oči su joj bile pune suza. Zbog načina na koji je otišla nije dolazila na ostrvo, a njeni roditelji su bili isuviše ponosni da bi išli u kuću čoveka koji im je otvoreno dao do znanja da nisu dobrodošli. Jedina veza im je bila preko kompjutera, a priključena kamera im je omogućavala da vide kako im unuka raste, a ćerka izgleda. To je jedino u čemu su njeni roditelji uživali proteklih godina. Bila je zahvalna i na tome jer su tako zadržali kontakt, a unuka ih nije doživela kao strance.

5

by voki

Klara je imala deset godina, kratku nemirnu smeđu kosu i krupne plave oči uokvirene tamnim trepavicama. Bila je sitno dete, veoma radoznalo i živo.

- Mama! - uzviknula je veselo. -Deda i ja ćemo ići u šetnju - s puno ljubavi je zagrlila i poljubila dedu Erika. - Deda, imaš kosu kao so i biber - reče dodirujući njegovu gustu, sedima prošaranu kosu.

Ema i njen otac se pogledaše i nasmejaše. Oboje su bili beskrajno srećni što su ponovo zajedno.

- Baš lepo - reče Ema, uživajući u sreći svoje ćerke.

- Deda! - čula je iza leđa glas svoje majke. - Tvoj će se otac raspasti od ponosa kada mu se Klara tako obrati pred njegovim prijateljima. Napokon može da se pohvali svojom unukom uživo. Do sada je nosio samo slike.

Ema samo klimnu glavom, a majka joj priđe bliže.

- Bleda si i mršava. Sunce, more i domaća kuhinja brzo će te oporaviti.

Poslednji meseci su bili stresni za tebe. Hoćeš li nešto da pojedeš?

- Ne, samo limunadu.

- Sedi, draga. Odmah ću ti doneti. Ema se osmehnu. Šonja je oduvek bila takva. Sve je činila da njena ćerka bude srećna i zadovoljna. Uvek je izlazila u susret svakoj njenoj želji i nije se plašila da će je razmaziti. To je ovoj divnoj ženi pričinjavalo zadovoljstvo.

Ema je sela za sto i počela da gužva papirnu salvetu koja je bila na njemu.

Tako je izražavala nervozu koju je osećala. Šonja Pek se vratila s dve čaše limunade i sela na stolicu naspram ćerke.

Nekoliko trenutaka je ćutala. Željno je gledala svoje lepo dete. Sada kad su še njih dve vratile kući, srce joj je bilo puno.

- Nešto nije u redu, draga? -nežno joj se obratila. Osećala je da njenu ćerku nešto muči i želela je da joj pomogne ako može.

Ema pogleda majku i osmehnu se.

- Ne bih sada o tome. Hajde prvo da uživamo što smo ponovo zajedno - nije htela da svojim problemima pokvari raspoloženje roditeljima. Neka prođe malo vremena pa će onda s njima razgovarati.

- Gde je tvoj divni venčani prsten?

- iznenađeno je upita majka.

Ema se ljutila na sebe što je ruke držala na stolu. Morala je znati da će majka primetiti da ga ne nosi.

- Prodala sam sav svoj nakit.

- Zašto?

- Zato što mi je potreban novac -rekla je ogorčeno.

6

by voki

- Šta se desilo, dete? - trgla se majka uplašeno. - Zar te je muž ostavio bez novca?

- Nije. Sve je mogao da izgubi, ali ne svoj novac - strpljivo je rekla Ema. - Nije umro zato što je bankrotirao, ako si to pomislila. Iscrpio se, premorio telo raznim fizičkim aktivnostima, tenisom, trčanjem i mnogim drugim. Bio je opsednut fizičkim izgledom. To mu je došlo glave. Srce nije izdržalo.

- Ništa ne razumem - majka je bila zbunjena.

- Objašnjenje je jednostavno: meni nije ostavio ništa.

- Kako? Zašto? Ti si mu bila žena. Imaš pravo na njegovu imovinu.

- Znam, ali nemam želju da idem po sudovima. Dobijaću određenu svotu dok Klara ne bude punoletna ili dok se ponovo ne udam.

- Bila si u braku s njim jedanaest godina. Šta se dogodilo da je tako postupio prema tebi?

- Ništa posebno. Znao je razlog moje udaje za njega. Nije mu smetalo dok je bio živ. Kaznio me je tek kad je umro - sa uzdahom je rekla Ema. - Nemoj da misliš da mi je život bio loš. Trudila sam se da mu budem dobra žena. Toliko sam mu dugovala. Vrlo je brzo moj san postao košmar. Sama sam izabrala takav život.

- Bila si dete - Šonji je bilo teško da razume.

- Nisam bila dete. Bila sam glupa. Sada imam priliku da počnem ispočetka.

- Kakvi su ti planovi?

- Ne znam još. Sve što sam od njega dobila u braku, prodala sam. Sakupila sam pristojnu svotu novca i volela bih da kupim kuću.

- Na ostrvu?

- Možda bi bilo bolje da se nisam vratila, ali tamo više nisam mogla da živim. Klara i ja više nismo bile srećne. Kada sam izgubila novac, izgubila sam i prijatelje. Nigde više nismo bile pozivane, niti nam je ko dolazio. Ne treba mi ništa od njegovog bogatstva, želim samo pristojan život za svoju ćerku i sebe - slomljenim glasom pričala je Ema. - Kako Klara sve to podnosi?

- Mislim da je zbunjena. Još je mala da bi razumela.

- Kako je postupao prema njoj?

- Bio je dobar otac. Voleo ju je. Ostavio je novac za njeno školovanje. Sada mi je drago što je od početka insistirao da se Klari kaže da on nije njen pravi otac. To mi mnogo znači. Ne znam kako bih joj tako nešto sada objasnila.

Ema je morala da prizna da je njen muž bio dobar prema njenoj ćerki. Nije je voleo onako kao što bi otac voleo svoje dete, ali Klara mu se dopadala i bio je prema njoj pažljiv i velikodušan. Nikada nije spominjao mogućnost da je

7

by voki

usvoji. Krvna veza je za njega bila jedina veza koju je priznavao. Samo je njegovo pravo dete moglo da nasledi imanje koje je stekla porodica Kristi.

- Da li Klara zna ko joj je otac? -pažljivo upita majka.

Ema je pogleda širom otvorenih očiju.

- Ne! Pitala je i ja sam joj rekla da je otplovio daleko.

- Možda si u pravu - Sonja je klimala glavom, ali morala je da zna. To je bio problem koji ju je dugo mučio i koji je još uvek muči.

- Klara je želela da se preselimo na ostrvo. Želela je da upozna tebe i tatu.

Mislim i da se nada da će se njen pravi tata vratiti. Obećala sam joj da ću joj reći ako se to desi.

- Znači, ostaćeš ovde.

- Verovatno.

- Od čega zavisi?

- Od Maksima Rajana.

- Plašiš li se susreta s njim?

- Da, mnogo sam ga povredila i bojim se njegove mržnje. Ne znam da li bih mogla da živim tako. Kad god bih ga videla, osetila bih stid. Ne bi mi dozvolio da zaboravim prošlost. Tako mi je žao što sam se ponela kao idiot.

- Pogrešila si što mu odmah nisi rekla za dete.

- Ne budi smešna, mama - Ema je bila sve nervoznija. - Način na koji sam ga ostavila nije mi dozvoljavao više ništa da mu kažem.

- Bila si mlada - tešila ju je majka.

- Bila sam sebična i bezobrazna. I on je bio mlad. Ne znam, možda je trebalo da mu kažem, ali nisam. Sada je kasno. Šta misliš da bi pomislio kada bih mu posle deset godina rekla da ima ćerku? Da ga ponovo jurim? Nikada!

- Dobro, mila. Kako god ti odlučiš, tata i ja ćemo te podržati.

- Treba mi vremena. Moram dobro da razmislim šta ću raditi u životu. Želim da uživam s tobom, tatom i Klarom. Videćemo kako će se situacija razvijati.

- Maksim se nikada nije oženio iiko mnoge devojke pokušavaju da uvuku u brak.

- O, mama, - nasmejala se Ema naivnoj nadi i želji svoje majke - biće dobro ako bude hteo da mi se javi. Mora da se naježi i kad samo čuje moje ime.

- Znam da je bio duboko povređen, - priznala je Šonja - ali prošle su tolike godine.

- Vreme menja sve, mama. Ljudi se menjaju. Ja više nisam ona devojka, a ni Maksim verovatno nije isti.

8

by voki

Sva sreća što je tako i što joj je bilo jasno da između njih dvoje više nikada ne može biti isto. Izgubila ga je i nije gajila lažnu nadu da će ikada uspeti da ga vrati.

Nakon ovog razgovora Sonja Pek se osećala malo bolje. Njena ćerka je odrasla i zrela mlada žena, ne mora više da brine za nju.

- Mama, da ti pomognem oko večere?

- Ne treba, draga. Odmaraj se. - Ali, volela bih da nešto uradim.

- Drugi put - toplo odgovori majka. - Biće vremena.

I II Dok je koračala ulicama grada, i ma je osećala kao da se vreme Vratilo unazad za čitavu deceniju. I Inda je volela da šeta ovim slikovitim ulicama.

Da Klara nije trčkarala ispred nje, vratila bi se potpuno u i irošlost. Ipak, dete ju je podsetilo da prošlo mnogo godina od onog srećnog i bezbrižnog perioda njene mladosti.

- Gde si, mama? - okrenula se ćerka i pogledala je.

- Samo ti trči - smejala se Ema. -Kad se umoriš, dođi kod mene.

Devojčica je nastavila da trči. Za nekoliko trenutaka otrčala je dosta ispred nje i nestala iza ugla. Bio je to mali ostrvski grad u kome su se svi lako snalazili. Osim toga, prethodnih dana Klara je lutala naokolo i upoznala sve što ju je interesovalo. Mnoge ulice je već obišla pa se osećala sigurno.

Ema nije imala želju da izlazi bilo gde. Ćerka ju je jedva ubedila da ide s njom u šetnju. Nije htela da joj pokvari uživanje, pa je pristala da pođe s njom. Sada joj je bilo drago jer je bilo pravo zadovoljstvo šetati ulicama rodnog grada, koga su činila dva dela. Savremeni, sa širokim ulicama, tržnim centrima i mogućnostima za noćni provod i stari deo, sa uskim uličicama, starim kućama i zanatlijskim radnjama poredanim u nizu. Zapažala je promene nastale protekle decenije. Bilo je to divno i pitomo mesto. Poželela je da u njemu može da odgaja ćerku. Nigde nije bilo tako lepo i čisto kao ovde, a i nebo je bilo plavlje i vedrije nego bilo gde u svetu.

9

by voki

Sunca je bilo dosta tokom cele godine. Bujna zelena vegetacija i cveće najraznovrsnijih boja krasili su svaki kutak ostrva. Pogledala je prema trgu.

Bio je divan, prostran i prepun svetla.

Gusti oleandri skoro su sakrili belu metalnu ogradu. Kada ju je Ema ipak uočila, zastala je da pogleda imanje. Odmah je prepoznala kuću porodiceČetvin koja je nekada tu živela. Setila se da joj je majka rekla da su se pre nekoliko godina odselili u unutrašnjost. Bilo je tužno gledati to napušteno mesto.

Polako je pomerila teška vrata i ušla u dvorište. Kuća je oduvek odisala nekim tihim šarmom. Čak ni sada, ovako zarasla u žbunje divljih ruža i filodendrona, nije mogla da sakrije svoju lepotu. Velika drvena veranda bila je najprijatnije mesto za odmor. Zamišljeno je posmatrala prostor ispred sebe.

Bila je to idealna kuća za Klaru i nju. Poželela je da je preuredi i namesti po svom ukusu. Čula je šum iza sebe. Uplašeno se okrenula i srela sa ozarenim Klarinim licem.

- Da li sam te uplašila? - vragolasto je upitalo dete.

- Naravno da jesi - prekorila ju je.

- Šta radiš ovde, mama?

- Gledam kuću - odgovorila je. -Izgleda da niko u njoj ne živi. Prazna je.

- Ovde je lepo - rekla je Klara gledajući oko sebe. - Kao u džungli. Mogle bismo da istražimo ovo mesto, ko zna šta bismo našle.

Zajedno su krenule u obilazak kuće i bašte. Obe su bile oduševljene onim što su videle.

- Zašto je ne kupiš, mama? -upita Klara iznenada.

- Razmisliću o tome - odjednom je shvatila da i ona to želi od prvog trenutka kad ju je videla. - Ne možemo da kupimo kuću samo zato što se nama dopada. Ne znamo ni da li je na prodaju. Ako jeste, treba da vidimo kolika joj je cena i koliko bi nas koštale popravke. Bojim se da bi za to trebalo mnogo novca. Ne znam da li imam za sve.

- Deda može da nam pomogne oko popravki - pokušalo je dete da nađe rešenje. - On zna da radi svašta. U njegovoj radionici ima mnogo alata.

- Tvoj deda zna mnoge zanate, ali ovde ima i drugih problema. Ne verujem da bi mogao sve sam. Ko zna u kakvom je stanju vodovod, struja... Sve to treba dovesti u red.

- Možda nešto i valja. Možemo pokušati - uporna je bila Klara.

- U pravu si - složila se Ema. -Videćemo šta možemo.

10

by voki

Nije htela da opterećuje dete finansijama. Pošto se raspita o ceni kuće i troškovima eventualnog renoviranja, znaće šta treba da radi. Neće se unapred brinuti.

Kad su izašle iz napuštenog dvorišta, Ema je pokušala da zatvori veliku gvozdenu kapiju, ali nije uspela. Krupna muška ruka snažnom šakom uhvati preko njenog ramena metalnu šipku koja je bila na vratima i povuče je. Vrata su se zatvorila s treskom. Kada su se okrenule da vide ko im je pomogao, ugledale su nepoznatog muškarca.

- Hvala - reče Ema, ne shvatajući kako se tu našao.

- Stigao sam baš na vreme da spasem Trnovu Ružicu iz začaranog vrta reče prijatan muški glas gledajući u Klaru.

Devojčica se nasmejala, zadovoljna što je poredi s princezom. Čovek pogleda u Emu smešeći se.

- Teško da bi vas dve uspele da savladate ovu zarđalu grdosiju.

- Još jednom hvala. Lako se otvorila, nisam očekivala da će biti problema oko zatvaranja.

- Treba je podmazati. Retko ko ulazi - muškarac pruži Emi ruku. -Doktor Dorjan Nort - predstavi se. -Živim u kući pored, baš sam pošao na posao kada sam ugledao vas dve kako se mučite.

- Ema Kristi, a ovo je moja ćerka Klara - odgovori ona, prihvatajući ruku.

Dorjan se tobože uozbilji i obrati se Klari: - Ti mora da si veoma hrabra devojčica kad se nisi uplašila da uđeš u tu džunglu.

- Mama i ja ćemo srediti baštu i kuću. Hoćemo tu da živimo - ponosno reče dete.

- Znači da ste obe hrabre. Biće mi veoma drago ako mi budete komšinice on pogleda u Emu. -Moja sestra Tanja će se obradovati kada čuje. Odavno želi da se neko useli u tu kuću. Morate je upoznati. Ako vam zatreba pomoć, slobodno nam se obratite.

- Još je nismo'kupile. Za sada nam je to samo želja - Ema ljubazno odgovori.

- Ipak, hvala na ponudi.

- Moram da idem. Pacijenti me v'erovatno već čekaju. Iskreno se nadam da ćemo se uskoro videti.

Majka i ćerka su gledale za visokim muškarcem koji je brzim korakom napustio ulicu. Imao je gustu kosu koja je podsećala na lavlju grivu. Sve na njemu je bilo vitalno i raskošno, krupno jako telo, snažan glas i džentlmensko držanje. Ema je još na sebi osećala pogled iskusnog muškarca. Njegove prodorne oči boje ćilibara imale su onu dozu zavodljivosti koja je uvek bila na

11

by voki

granici pristojnog. On je znao da natera ženu da poveruje da nečije oči mogu da gore življe od plamena, zamišljeno je razmišljala Ema. Bila je to ona vrsta muškarca od čijeg pogleda možeš da se istopiš i polu-diš. Odavno nije srela tako šarmantnog čoveka. Za tako kratko vreme ostavio je na nju veoma jak utisak. Bila je sigurna da njegova pojava uvek kod dama probudi osećaj romantičnog zanosa i burnih strasti.

IV Posle obilnog, ukusnog ručka koji je pripremila gospođa Šonja, porodica se odmarala u prijatnom hladu letnjikovca obraslog u ruže puzavice i ladolež.

Samo retki sunčevi zraci uspeli su da se probiju kroz gusto zelenilo, a miris cveća koji ih je zanosno opijao, dopirao je sa svih strana.

Ema je zadovoljno uzdahnula dok je posmatrala uredno dvorište svojih roditelja. Meka zelena trava i sitno raznobojno cveće celog ga je pokrivalo, pa je ličilo na veliki šareni tepih. Letnjikovac je njen otac pravio s puno ljubavi, čekajući dan kada će u njemu sedeti sa svojim najdražima. Njih troje su uživali sladeći se voćnim kolačem i slušajući Klaru koja je vodila glavnu reč.

Niko nije mogao da progovori od nje. Pričala je dedi i babi o kući koju su ona i mama pronašle. T Ušle smo u dvorište i dobro pogledale kuću - pričala je oduševljeno. - Samo da vidite kako izgleda. Sva je zarasla u žbunje i travu.

- To je kuća Četvinovih - objasnila je Ema. - Kome sada pripada?

Na licu Šonje Pek pojavio se uplašen izraz. Ćutala je.

- Nisam siguran, da li ta kuća pripada... - započeo je otac.

- Mislim, - prekinula ga je majka pre nego što je uspeo da završi rečenicu, a onda pogledala Klaru, pa opet značajno svog muža - da je kuću kupio neko iz unutrašnjosti, ali sada se prodaje. Treba da se raspitaš, Ema. - Svakako - složila se mlada žena iznenađena ponašanjem svoje majke.

- Nije mnogo velika, ali ima divno dvorište. To je dobra, čvrsta kuća. Nalazi se na divnom mestu. Da li ti želiš da je kupiš? - upita otac.

- Da. Htele bismo da kupimo tu kuću - požurila je Klara da odgovori.

12

by voki

- Još nisam odlučila. Samo sam zainteresovana - dopunila je Ema svoju ćerku. Pokušala je da promeni temu. - Danas smo upoznale doktora Dorjana Norta.

- Divan mladić i dobar doktor -reče njen otac s poštovanjem. - Svi ga veoma cene i s poverenjem idu kod njega. Strpljiv je sa svakim pacijentom.

- Da, to je tačno - Šonja je podržala muža. - Zaista je izvanredan stručnjak, a onda zavrte glavom - i ženskaroš. Neoženjen je, iako je blizu četrdesete.

Slobodan, lep, stasit i nepopravljiv zavodnik.

Ema je slušala s pažnjom.

- Da, vrlo je šarmantan – priznala je.

- Slomio je on mnoga srca. Devojke odlaze s letovanja razočarane u ljubav.

Valjda će se naći neka koja će uspeti da ga smiri. Ima pet godina kako su se sestra i on doselili - nastavila je da priča njena majka. - Za razliku od brata, ona je neverovatno mirna i tiha devojka. Ima svoju cvećaru, pravi prekrasne aranžmane. Svaki je malo umetničko delo. Devojka ima zlatne ruke, lepa je i lepo vaspitana - značajno je završila Šonja.

Deda Erik se podiže sa stolice i obrati unuci: - Hoćemo li ti i ja prošetati do luke?

- Super! Hajdemo odmah, deda-dete skoči i pojuri preko dvorišta. Kada su ostale same, dok je pomagala majci da pokupi tanjiriće od kolača, Ema je upita: - Kome pripada kuća, mama?

- Maksimu Rajanu - odgovorila je tiho majka. - Uplašila sam se da će tvoj otac spomenuti njegovo ime, zato sam požurila da ga prekinem. Njegov jezik uvek ide ispred misli.

- Plašila si se kako ću ja reagovati i da li će Klara nešto po meni primeti-ti?

Ne moraš više da brineš, naučila sam da se kontrolišem. Zašto ju je on kupio?

- Zato što je smatrao da je to dobra investicija - slegla je stara žena ramenima. - On je veoma imućan. Ima desetak kuća, nekoliko hotela i drugih objekata koji mu donose ogromne prihode. Postao je prva ličnost ovog grada reče Sonja i pogleda u svoju ćerku. Ugledala je bolan izraz na njenom licu.

- Oprosti, mila. Ko zna da li bi bilo isto tako da si se udala za njega. Možda bi tada stvari krenule sasvim drugačijim tokom - pokušala je majka da je uteši.

- Da - klimnula je Ema glavom. Nije mogla da objasni majci da to ne bi bilo važno. Njih dvoje su imali ljubav koja je bila važnija od sveg bogatstva ovog sveta. Kako je bila glupa što se udala bez ljubavi. Tada je mislila daje novac

13

by voki

najvažniji. Kada je sve shvatila, pomirila se da će živeti s tim bolom do kraja života.

- Nakon tvog venčanja, Maksim je bio opsednut željom da stvori novac nastavila je majka da objašnjava. -Sve što je zaradio, gledao je da umnoži. I uspevalo mu je. Novac se gomilao, a posed rastao iz dana u dan. Ali, novac ga nije usrećio, baš kao ni tebe, drago moje dete.

- Novac nikad ne može da usreći nikoga - pokušala je da se osmehne.

- Hoćeš li da se povežeš s njim u vezi sa kupovinom kuće?

- Mislim da me Klara neće ostaviti na miru dok ne učinim nešto po tom pitanju - nasmejala se. - To će biti povod da se javim Maksimu. Jednom ga moram sresti. Što pre, to bolje. Makar ću saznati šta misli o meni. Pozvaću ga ujutru telefonom -rekla je odlučno, svesna da se plaši tog susreta više nego bilo čega drugog.

14 Na podu je bio skupoceni tepih, na zidu ogledalo od ebanovine, a pred njim veliki radni sto na kome su se nalazili telefon, kompjuter, brdo fascikli i raznih papira.

Za stolom je sedeo Maksim držeći dokument u rukama. Pročitao je ugovor već dva puta ali nije mogao da se koncentriše, tako da nije shvatio ni reći.

Uzdahnuo je i počeo da ga čita po treći put. Pre nego što je završio, otvoriše se vrata njegove kacelarije. Pogledao je Ijutito. Ko se usuđuje da ga prekine u poslu? U poslednje vreme ga je sve nerviralo.

Bjla je to Frida Rajt, njegova sekretarica. Žena bakarne kose i krutog držanja.

Njena pojava odavala je smirenost i razumevanje. Bila je izuzetno vredna i sposobna. Prišla je njegovom pisaćem stolu.

- Da li želite svezu kafu, gospodine Rajane? - upitala ga je.

- Da, hvala, gospođo Rajt - klimnuo je glavom i dalje gledajući u ugovor koji je držao u rukama. U tom trenutku je zazvonio telefon na njegovom stolu.

- Hoćete li da se javite umesto mene, gospođo Rajt? - zamolio je ljubazno.

Bez reći, Frida podiže slušalicu.

14

by voki

- Kancelarija gospodina Rajana, izvolite - javila se službeno. Nekoliko trenutaka je slušala i ćutala.

- Tražite gospodina Rajana? -podigla je obrve upitno gledajući Maksima.

- Proverite ko je - rekao je tiho, jer nije hteo da ga ometa neko nevažan.

- Hoćete li da se predstavite, molim vas - zamolila je Frida ljubazno.

Sledećeg trenutka prekrila je rukom mikrofon i šapnula: - Neka gospođa Kristi.

Ema! U prvom trenutku se sledio, ali već sledećeg je poželeo da zgrabi slušalicu od Fride i čuje Emin glas. Bio je ogorčen na sebe što je još uvek tako reagovao.

- Neka kaže šta hoće - rekao je grubo.

Poslednjih dana se neprekidno pitao hoće li je videti. Pitao se i hoće li ona imati hrabrosti da se javi nakon toliko vremena. Sada kad se to dogdilo, bio je u šoku. Kako da reaguje? Šta, uostalom, Ema hoće?

- O čemu ste hteli da razgovarate s njim? - upita Frida. - Možda bih ja mogla da vam pomognem.

Ponovo je usledila pauza. Frida je slušala pažljivo, povremeno gledajući u Maksima.

- Četvinova kuća? Da li je na prodaju?

Osetio je žestok bol kada je shvatio da ga zove zbog kuće.

- Mogu da vam, ako hoćete, zakažem sastanak s gospodinom Rajanom.

Ukoliko se slažete, on će vam pokazati kuću - rekla je sekretarica, otvarajući notes u kome je beležila sve Maksove obaveze. Pogledala ga je upitno i on je klimnuo glavom.

- Da li vam odgovara sutra u dva sata? Možete se sastati ispred kuće koja vas interesuje.

Kada je dobila potvrdan odgovor, gospođa Rajt je pozdravi i spusti slušalicu.

- Idem da vam donesem kafu -pošla je prema vratima.

- Nemojte. Predomislio sam se -odbio je.

Nastavio je da gleda ugovor kao da je to bilo jedino što ga je intereso-valo na ovom svetu. Kada su se vrata zatvorila za Fridom, gledao je u njih tupo. Ni sam nije znao koliko je sedeo i gledao u prazno.

* Ema je polako spustila slušalicu. Živci su joj bili napeti. Poželela je da vrisne iz sveg glasa kako bi se bar donekle oslobodila napetosti koju je osećala. Bila je povređena. Oči su joj se napunile suzama. Nije se nadala da Maksim neće

15

by voki

želeti da razgovara s njom. Prepustio ju je sekretarici kao i svakog drugog klijenta. Morala je da se pravda nepoznatoj ženi zbog poziva i da joj objašnjava da je razlog kupovina kuće. Potajno se nadala da će, pošto čuje ko zove, on nastaviti razgovor s njom. Sada je bila sigurna da će susret s njim biti bolan i neprijatan.

- S kim si pričala, mama? Naglo se okrenula. Njena ćerka je stajala iza nje i gledala je zaintereso-vano. Mislila je daje Klara napolju.

- Šta je bilo? - upita dete kada je videlo majčino bledo lice.

- Zakazala sam razgovor s čovekom koji prodaje onu kuću što nam se svidela - pokušala je da zvuči mirno. Nije mogla da joj kaže da je taj čovek njen otac.

- Moj tata ima plave oči? - upita dete odjednom.

- Da - potvrdi Ema. - Čemu to pitanje?

- Onako. Kada ćeš ići da razgovaraš s tim čovekom?

- Sutra.

- Da li mogu s tobom?

- Ne. Deci nije mesto na poslovnim sastancima.

Klara je pogleda razočarano, ali kada je videla odlučan izraz na njenom licu, složila se.

- Dobro. Da li mogu sada da idem u stari deo grada da se vozim biciklom?

- Svakako - osmehnula se Ema vedrije, zadovoljna što je ćerka tako brzo odustala.

VI Maksim je parkirao kola ispred lokala u kome je trebalo da se nađe s prijateljem. Nalazio se u starom delu grada, gde je bio centar i glavno sastajalište mladih. Turisti iz svih krajeva sveta ispunili su ceo prostor.

Isključio je motor i sačekao nekoliko minuta. Još uvek je bio uzbuđen zbog Eminog poziva. Vatra je ponovo gorela u njemu. Da je on razgovarao s njom, verovatno bi ga ponovo sludela. Plašio se njihovog ponovnog susreta. Znao je da mora da se ponaša strogo službeno. Kolikogod bilo jako iskušenje, mora mu odoleti. Iz čiste znatiželje je pristao da joj lično pokaže kuću. Nikada to

16

by voki

nije radio, za to su bili zaduženi njegovi saradnici. Imao je želju da sebi dokaže da je više ne želi.

Bio je nervozan i neraspoložen kad je izašao iz koTa. Krenuo je ka restoranu.

Jedna devojčica je zaustavila svoj bicikl kraj njegovog crnog sportskog automobila. Gledala je zadivljeno u elegantna kola. Osmehnula se Maksimu kada joj je prišao.

- Zdravo - rekla je vedro. Maksim je samo klimnuo glavom.

Nije bio raspoložen za razgovor s nepoznatim detetom, ali se devojčica nije na to obazirala.

- Da li je to vaš auto? - pitala ga je.

U prvom trenutku je poželeo da samo prođe pored nje, ali nešto ga je zadržalo. Bila je lepa i ljupka. Nije pošteno da je povredi samo zato što je on imao loš dan. Na čudan način mu je bila simpatična.

- Da, moj je - odgovorio je učtivo. Gledao ju je. Imala je divne plave oči i raščupanu smeđu kosu. Bicikl joj je bio star, ali ga je ona pažljivo držala kraj sebe. Mora da je ćerka nekog turiste, zaključio je, a bicikl je sigurno iznajmljen.

- Da li je brz? - upitala je i pogledala ga.

Maksim se osmehnu. Ovo je počelo da ga zabavlja. Nije uobičajeno da se devojčice interesuju za automobile.

- Ide dovoljno brzo - odgovorio je strpljivo, što ga je i samog iznenadilo. Nije mu bila jasna. Mada se raspitivala za auto, devojčica je gledala njega, kao da je vlasnik interesuje više.

- Kada porastem, i ja ću imati takva kola - rekla je ozbiljno.

Nešto ga je privuklo tom detetu. Ni sam nije znao šta, ali počeo je da na nju obraća pažnju. Pre nego što je uspeo da odgovori, čuo je glas svog prijatelja.

- Zdravo, Maksime - osmehnuo se prilazeći.

- Kako si, Dino? - upita ga Maksim, osećajući nezadovoljstvo što je prekinut njegov razgovor. U stvari, nije želeo susret ni s Dinom ni s devojčicom. Bilo mu je potrebno da bude sam i da razmišlja o sutrašnjem sastanku sa Emom.

- Uplašio sam se da nećeš doći. Uvek te posao spreči kada treba da se nađemo van kancelarije. Ali, dobro je, tu si. Ko ti je ta mala? - devojčica mu je izgledala poznato. Dino pogleda u Maksima.

- Gledala je moja kola - odgovori kruto Maksim, a zatim se obrati detetu.

- Možda će ti tata kupiti takva kola kad porasteš.

Devojčica iznenada pocrvene.

- Da - prošaputa, a onda sede na bicikl i odjuri.

17

by voki

Maksim je gledao za njom. Šta ju je uplašilo? Zašto je otišla tako naglo? Ali nije otišla daleko, zastala je pored kioska sa osvežavajućim pićima i raznim grickalicama. Kada je videla da je Maksim posmatra, brzo je okrenula glavu.

Dino se glasno nasmejao.

- Znao sam da si bio mangup kad si bio mlađi. Izgleda da je ova mala rezultat neke zaboravljene ljubavi. Greh mladosti.

- Šta to pričaš? - viknu Maksim oštro.

- Ta devojčica je tvoja slika. Ko ti je to? Neka rođaka? Neverovatno ličite.

Iste oči, kosa, nos...

Maksim je zanemeo. Nije mogao da progovori. Potražio je dete pogledom.

Još uvek je bila kod kioska. Okrenuo se od Dina i potrčao.

- A naš razgovor? - pobunio se prijatelj.

- Pozovi me sutra - doviknuo mu je.

Dete je primetilo da se Maksim približava i ukočilo se. Maksim izvadi novac i pruži ga prodavcu.

- Ja ću platiti - reče. - Dajte i meni jednu limunadu.

Prodavač ih pogleda i slegnu ramenima. Bilo mu je svejedno ko će platiti.

Važno je da bude plaćeno.

- Ja imam novac da platim za sebe, gospodine - negodovala je. -Mama mi ne dozvoljava da mi nepoznati ljudi nešto plaćaju.

- Znam - klimnuo je Maksim glavom. - Ovog puta će ti možda oprostiti gledao ju je netremice. -Kako se zoveš? - upita je.

- Klara - odgovori ona izbegavajući njegov pogled.

- Kaži mi svoje puno ime - insistirao je.

- Klara Kristi - rekla je konačno gledajući ga u oči i želeći da mu pokaže da ga se ne plaši.

Maksim se zagrcnu. Emina ćerka. Osećao se nekako čudno.

- Kako ti se zove mama? - morao je da proveri.

- Ema Kristi - glasno reče dete. Mislim da treba da pođem kući. Mama će se pitati gde sam i verovatno me grditi što sam pričala s vama.

- Ja sam Maksim Rajan. Tvoja mama me zna. Ne moraš da se plašiš.

- Da li odavno znate moju mamu?

- Da, ceo život - tiho je rekao.

- Imate li brod?

- Imam. Zašto?

- Samo pitam. Hoćete li mi ga jednom pokazati?

- Da - Maksim je bio zbunjen.

18

by voki

- Sada stvarno moram da krenem. Doviđenja.

- Voleo bih da ti ga pokažem -viknu Maksim za njom i pođe prema kolima.

U glavi mu je bilo hiljadu pitanja.

VII Ema je bila suviše nervozna da bi mogla da ruča. Pomisao da će uskoro videti Maksima, izazivala je napetost u stomaku. Nije joj bilo lako da odluči šta da obuče za tu priliku. Zahvaljujući muževljevoj darežljivosti, imala je bogatu i raznovrsnu garderobu. Nakon dužeg kolebanja odlučila se za modroplavu haljinu od sirove svile. Haljina je bila bez rukava i blago pratila liniju njenog tela. Lepe i čvrste grudi ispunjavale su divan dekolte. Odabrala je crne lako-vane sandale i tašnu iste boje. Od nakita je stavila samo zlatan lanac.

Našminkala se veoma pažljivo, a onda pogledala u ogledalo. Delovala je elegantno ali poslovno, kosu je pustila da joj slobodno pada na ramena.

Mogla je da pređe pešice razdaljinu do Četvinove kuće, ali pošto je bilo veoma toplo, odlučila se za kola. Kada se zaustavila ispred kuće, sat u koljma je pokazivao da ima još dva minuta. Srce joj je kucalo snažno, a disanje bilo kratko i ubrzano. Nije videla nikakva druga kola niti bilo kakav znak da je još neko prisutan.

Pošla je prema kući. Povetarac je ćarlijao i rashlađivao je. Popela se na verandu i prišla ulaznim vratima. Bila su zaključana. Okrenula se i neodlučno pogledala prema putu. Hoće li on uopšte doći, pitala se. Možda će poslati nekog da obavi s njom razgovor. Osetila je neprijatnu zebnju oko srca pri pomisli na takvu mogućnost.

Najednom je čula zvuk kola koja su se približavala. Elegantan auto se zaustavio odmah iza njenog. Ugledavši vozača koji je iz njega izlazio, više nije imala dileme. Maksim je bio tu.

Njegovo vitko telo koje joj je bilo tako blisko i drago, kretalo se lako i sportski, kao i uvek. Ten mu je bio preplanuo, profil savršen, baš kakvog ga je zapamtila.

Stajala je na verandi i čekala ga. Bila je nepomična kao kip. Kako joj je sve bilo blisko! To lice, telo, kretanje. Tek kad je prišao bliže, zapazila je promene.

19

by voki

Više nije bio u izbledelim farmerkama i staroj majici. Na nogama mu nisu bile patike. Bio je obučen sasvim drugačije. Elegantne tamne pantalone savršeno su se uklapale sa skupom košuljom odgovarajućeboje. Cipele su bile od najfinije kože, to se videlo na prvi pogled. Delovao je samouvereno i hladno.

Nežne crte njegovog lica nestale su. Umesto njih, na tom licu je bilo nečeg zrelog, što je još više doprine-lo njegovoj privlačnosti. Sve promene koje je zapazila bile su nabolje. Poželela je da potrči prema njemu i da ga zagrli, ali se nije pomerila. U njoj su se smenjivala" snažna osećanja, ali znala je da ih dobro sakrije. U toku braka je naučila kako se kriju emocije. Kada su im se pogledi konačno sreli, zadrhtala je. Njegov pogled je bio leden. Pročistila je grlo i pozdravila ga.

- Zdravo, Maksime. Dobro izgledaš, drago mi je zbog toga.

- Hvala - gledao ju je podrugljivo. - Zahvaljujući tebi. Ti si najzaslužnija za to - ćutao je nekoliko trenutaka, a onda nastavio. - Vaspitanje mi nalaže da ti izjavim saučešće zbog smrti tvog muža.

Ona je samo klimnula glavom, svesna da je izjava neiskrena.

Zainteresovano ju je odmerio.

- Očekivao sam da ćeš biti u crnini - zlobno je rekao. - Ali, ti si savre-mena mlada žena, pa ne moraš da se držiš tradicije.

- U pravu si - odbijala je da pokaže da joj je jasna njegova na-mera da je ismeje. - Danas se nose i druge boje. Žalost za nekim je u srcu, ne u crnini.

- Ali dobro bi ti stajala. Uvek si volela da izgledaš drugačije, da budeš primećena - rekao je kroz zube gledajući njenu divnu figuru.

Trudila se da ne započne susret svađom. Uložila je veliki napor da izgleda mirno. Gledala ga je ravnodušno.

- Hvala na savetu. Potrudiću se da zapamtim.

- Govoriš odmereno, biranim rečima. To mora da je uticaj sredine u kojoj si živela.

- Moguće.

- Tolike godine si provela u visokom društvu da je to normalno -osmehnuo se izveštačeno. - Nema razloga da brineš zbog toga. Tvoj govor je privlačan kao i tvoj izgled.

Uprkos njegovom pogledu koji je šetao po njenom telu, Ema je stekla utisak da ga uopšte ne zanima. Činilo joj se da, sem mržnje, u njemu nema nikakvih osećanja prema njoj. Odjednom je poželela da ga udari i nanese mu fizički bol, kao što on njoj nanosi psihički. Ali, šta je drugo i mogla da očekuje, morala je sebi da prizna. Njeno ćutanje ga je nerviralo.

20

by voki

- Našli smo se ovde zbog kuće -izvadio je ključ iz džepa. - Dosta je zapuštena i zato će cena biti niža za onoliko, koliko iznose radovi - otključao je ulazna vrata. - Ako si stvarno zainteresovana samo za kuću - dodao je nepoverljivo. U njegovim očima je videla sumnju.

- Kuća me interesuje - rekla je odlučno i ušla.

Dugo nije bila provetravana pa je vazduh u njoj bio ustajao, zagušljiv. Sve drugo nije izgledalo strašno. Gledala je oko sebe procenjujući koliko bi veliki posao bio renovirati je.

- Život na ostrvu više nije za tebe. Ljudi koji ovde žive ne pripadaju džetsetu - nije odustajao od ironisanja. - Nemaš valjda nameru da praviš neko mondensko mesto i dovlačiš svoje prijatelje? Koliko ćeš imati strpljenja za miran život? Nedelju-dve ili, možda, godinu?

- Ovo je moje rodno mesto - podsetila ga je. - Zašto je, onda, teško poverovati da želim da se ovde vratim?

- Pa, deset godina nisi poželela - rekao je grubo.

- Jedanaest. Kiselo se nasmejao.

- Ko bi ih brojao?

Ovo ju je povredilo više od svega što je do tada rekao.

- Tačno - jedva čujno je odgovorila.

- Sada mi reci istinu, gospođo Kristi, zašto želiš da vidiš ovu kuću? izazivački je upitao.

Poželela je da ga zamoli da prestane. Dovoljno je kažnjena. Ne mora da joj stalno pravi nove rane.

- Rekla sam ti - odgovorila je kruto.

- Ovo je stara, mala kuća. Cena je vrlo povoljna. Ne uklapa se u tvoj stil života.

- Šta treba da uradim pa da prestaneš s tim ispitivanjem?

Kao da je shvatio da je preterao, Maksim se naglo uozbiljio.

- Videla si u kakvom je stanju kuća - nastavio je službeno. - Ako i dalje želiš daje kupiš, dogovorićemo se. Čak i ako ne planiraš da živiš u njoj, to je dobra investicija.

- Nameravam da ostanem na ostrvu za stalno - pogledala ga je u oči.

- U čemu je problem?

- Ti si problem. Ne znam kako ćeš se ponašati prema meni ubuduće.

Maksim je iznenađeno, gledao u nju. Na njegovom licu je ugledala bes. Oči su mu sevale kad je progovorio.

- Drska si. Tvoje ponašanje je prešlo sve granice. Šta očekuješ?

21

by voki

- Ne krivim te što imaš loše mišljenje o meni. Sama sam za to kriva priznala je drhtavim glasom. -Žao mi je što sam te povredila. Nadala sam se da možeš da mi oprostiš, ali sada vidim da sam previše očekivala.

Usne su mu bile snažno stisnute. Polako joj je prilazio.

- Šta to treba da znači?

- Da mi je stvarno žao.

- Da ti je stvarno žao! - ponovio je njene reči. - Kao da se radi o nečem beznačajnom! Kao da si mi pokvarila kompjuter ili ogulila auto! Da li si ti normalna?! Voleo sam te! Srušila si mi svet! Napravila od mene kretena! šaka čvrsto stisnutih u pesnice vikao je na nju. Svaka njegova reč zabadala joj se u srce kao nož.

- Znam - prošaputala je. - Ali sam posle ovoliko godina očekivala da ćeš moći da mi oprostiš.

- Zašto? Jesi li očekivala i da nastavimo gde smo stali? Nedavno si sahranila muža, a već pokušavaš da zavedeš drugog čoveka - rekao je s gnušanjem.

- Neće ti uspeti.

- Molim te, nemoj - preklinjala ga je.

- Upozorila si me na ovu mogućnost pre jedanaest godina -nastavio je s vređanjem. - Nisam verovao da si to u stanju. Ali ti sada imaš novac. Udovica Kristi i milioni. Život kakav si želela. Nije htela da mu kaže da je daleko od toga da je bogata. To nije bila njegova briga. Uostalom, to njeno priznanje bi pogrešno protumačio kao i sve drugo do sada.

- Možda ti treba ljubavnik. Muž je bio dosta stariji od tebe - odjednom se Maksimovo telo ukočilo, a oči opasno suzile. - Video sam ti ćerku. U stvari, ona je prišla.meni. Bila je vrlo pričljiva.

Ema preblede. Klara joj ništa nije rekla. Prvi put je nešto od nje sakrila.

- Gde si je video? - promucala je.

- Moja kola su joj bila zanimljiva. Raspitivala se o njima - gledao je u Emu očekujući njenu reakciju.

Ona je bila u šoku. Tražila je prave reči da bi mu dala objašnjenje bude li potrebno.

- Koje boje su bile oči tvoga muža? Kako je izgledao? - odjednom [e upitao.

- Šta se to tebe tiče? - hladno je odgovorila. - Moja ćerka nikada ne prilazi nepoznatim ljudima. Nije mi jasno njeno ponašanje.

- Nisi mi odgovorila - Maksim ju je grubo uhvatio za ramena. - Osećao sam se neprijatno zbog opaski nekih ljudi.

- Plave! - Ema vrisnu. - Šta si pomislio? Nemoj više da prilaziš mojoj ćerki!

22

by voki

- Bilo bi vrlo pokvareno od tebe da na neki način iskoristiš slučajnu sličnost svoje ćerke i mene. Nisam više naivan, to ne bi prošlo.

- Sram te bilo! - ona pokuša da se istrgne iz njegovih ruku. - Šta god da misliš o meni, nije me briga, ali moju ćerku ne mešaj u to! - tresla se od bola, a suze su joj nezadrživo tekle niz lice.

Maksim je ćutao. Bilo mu je žao što ju je na taj način povredio. Devojčica nije kriva, bila mu je čak veoma simpatična.

Emino uplakano lice ga je potreslo. Delovala je slomljeno i ranjivo. Poželeo je da je zagrli. Nije bio jak kao što je mislio. Došao je na sastanak iz radoznalosti i imao je potrebu da dokaže sebi da je ne želi, ali, prevario se. Od trenutka kada ju je ugledao pri izlasku iz automobila, staro uzbuđenje je počelo da se javlja. Znao je dobro da joj se ne srne isuviše približiti i dotaći je.

Razum je izgubio bitku.

Privukao ju je sebi. Jednom rukom joj je milovao kosu, a drugom držao oko struka. Pustio ju je da plače. Nije znao šta da kaže. Zagrljaj je imao samo jedan cilj, da se donekle iskupi za uvredu koju joj je naneo. Njena toplina i poznati miris potpuno su ga opili. Ema je bila nepomična u njegovim rukama.

Polako je podigla lice prema njegovom. Bio je toliko blizu, da mu je videla najsitnije bore oko očiju, nastale od stalnog boravka na suncu. Osim besa, na njegovom licu je videla još nešto, borbu koja se u njemu vodila.

Ruka mu se polako kretala po njenom telu. Nije mogao da kontroliše želju koja ga je obuzela. Više je nije držao čvrsto, sada je zainteresovano istraživao nešto što mu je bilo poznato. Uspomene su se vratile. Setio se vremena kada ga je njen i najbezazleniji dodir uznemiravao i budio u njemu strast.

- Da li si se smirila? - upitao je. - Ja ne mogu da te tešim. Neću dozvoliti da se igraš sa mnom. Prošla su ta vremena kada sam se raspadao od bola na sam pomen tvog imena. Imam novi život i u njemu nema mesta za tebe.

- Bila sam mlada i glupa - rekla je s kajanjem.

- Ne baš tako glupa. Znala si za koga da se udaš.

- Ne očekujem da nas dvoje budemo ljubavnici. Sumnjam da bismo ikada mogli biti i obični prijatelji.

- Drago mi je da ti je to jasno - rekao je smrknuto, a onda krenuo ka vratima.

- Ključ ti je u bravi. Moj službenik će ti se javiti zbog ugovora.

Ne okrećući se, otišao je preko dvorišta. Čula je motor njegovih kola koja su se zaustavila pred kućom. Već sledećeg trenutka su krenula punom brzinom i uz škripu kočnica izgubila se iza ugla.

23

by voki

Emi su misli bile u pravom haosu. Nije znala šta da radi. Zaključala je vrata i pošla ka svojim kolima.

Sonja Pek je izašla pred ćerku kada je čula da je stigla. Dobro je znala da je sve zavisilo od razgovora koji je upravo imala. Njena sreća bi bila potpuna kada bi unuka i ćerka ostale da žive na ostrvu.

- Kako je bilo? - upitala je uplašeno videvši njeno izmučeno lice.

- Gde je Klara?

- Otišla je u prodavnicu.

- Neka ostane kod kuće kada se vrati. Neka nikuda ne ide. Ja idem u sobu.

Pričaćemo kasnije, sada moram da razmislim.

24 Teška i nemirna noć bila je za Emom. Bezbrojne kombinacije o njenom budućem životu prolazile su joj kroz glavu. Iscrpljena od suza i razmišljanja čvrsto je zaspala tek pred zoru. Odluku koju je donela, smatrala je jedinom pravom. Neće bežati, ostaće na ostryu svidelo se to Maksimu Rajanu ili ne.

Roditelje će poštedeti pojedinosti razgovora od prethodnog dana, ali s Klarom mora ozbiljno da porazgovara. Sinoć je bila isuviše uzbuđena da bi mogla mirno pričati s detetom.

Još danas će početi sa ostvarivanjem svoga plana u vezi sa budućim životom. Odmah će krenuti da sređuje kuću, bez obzira što još nije potpisala ugovor. Čak je osetila i olakšanje. Posao će joj skrenuti misli s ružnih događaja, a Klara će manje lutati gradom. Nije želela da se njena ćerka često sreće s Maksimom. Odlučna u svojoj nameri da s detetom nastavi život na ostrvu, sišla je u kuhinju. Šonja Pek je bila zauzeta pripremanjem doručka.

- Dobro jutro - pozdravi je Ema. -Da li je Klara ustala?

- Eno je s dedom. Sinoć sam ulazila kod tebe u sobu, ali ti si već bila zaspala.

- Bila sam veoma umorna. Nemoj da brineš, sve će biti u redu. Kupicu kuću i ostaću ovde. Niko ne može da me otera, ma koliko bio neprijatan - pokušala

24

by voki

je da umiri majku. Nije želela da se ona brine. - Dobro jutro, tata - mahnula je ocu.

- Da li je doručak gotov? - upita Erik.

- Biće uskoro. Klaro, dođi kod mene.

Dete je pogleda pokajnički, osećajući zašto je majka zove. Pošla je prema njoj pognute glave.

- Šta je bilo, mama? - Klarine lepe oči bile su pune straha.

- To ti meni reci - rekla je blago ne želeći da je još više uplaši.

Devojčica je ćutke stajala ispred nje. Znala je da je pogrešila.

- Mila, zašto si to uradila? Nas dve smo imale dogovor da se nikada ne lažemo, ma koliko to strašno bilo. Koliko puta sam ti objasnila da je opasno razgovarati s nepoznatima, a posebno da se ne smeš s njima sprijateljiti?

- Izvini - promucala je devojčica.

- To nije dovoljno. Dozvoljavam ti da ideš sama jer ti verujem, a ti kriješ od mene šta radiš.

- On je rekao da te poznaje.

- Mogao je da slaže. . - Ne bi on lagao. On je dobar. Sviđa mi se.

- Ne znači da je neko dobar samo zato što ti se dopada.

- Lep je i kulturan. Takvi ljudi nisu zli - Klara je bila uporna.

Ema je gubila strpljenje. Izgleda da je u pitanju ono čega se plašila.

- Nadam se da ne tražiš oca -rekla je konačno.

- Malo je ličio na mene. To je rekao i jedan čovek što je bio s njim - ozbiljnim glasom reklo je dete.

Ema je bespomoćno pogledala u ćerku.

- Slušaj me dobro. Ne možeš pomisliti za nekog da ti je otac samo zato što ima boju očiju ili kose kao ti. Nikada više da tako nešto nisi uradila.

- On tebe poznaje - insistirala je Klara.

- Mene ovde mnogi poznaju. Zapamti, nikada više, ili ćeš me stvarno naljutiti.

- Dobro, mama - tužnim glasom obećalo je dete.

- Hajde sada da doručkujemo, pa na posao. Kupila sam kuću koja nam se svidela.

- Super! - ozarenog lica viknu Klara. - Jedva čekam da počnemo da je sređujemo.

- Prvo moramo u grad da kupimo sredstva za čišćenje. Zato brzo na doručak.

* 25

by voki

U gradu je bilo živo. Mnogo ljudi je bilo na ulicama, pešaci su pravili gužvu, a saobraćaj je bio veoma gust. Ema je morala da parkira kola, te ona i Klara nastaviše pešice.

Pošle su prema ulici gde su se nalazile prodavnice koje su im bile potrebne.

Izlazile su iz njih natovarene paketima. Pazeći na dete, ruku punih raznih kesa, nije ni primetila da im neko ide u susret. Naletela je na krupnog čoveka.

- Oh, oprostite - počela je da se pravda. - Nisam vas videla.

- Nije se dogodilo ništa strašno - osmehnuo se muškarac zadovoljno gledajući lepu mladu ženu pred sobom, čiju su vitkost i lepotu naglašavali beli kratki šorts i uska majica priljubljena uz telo.

- Hajdemo, Dorjane - reče devojka pored njega.

Ema podiže pogled kad je čula ime.

- Tanja, ovo je naša buduća komšinica. Pričao sam ti o njoj. Dobar dan, Ema. Kako si, Klaro?

- Još jednom izvinite - Ema je pocrvenela, svesna svog nemarnog izgleda.

- Kupile smo kuću - ponosno reče Klara. - Sada idemo da je dovedemo u red.

- Vas dve same? - umešala se Tanja. - Moj brat ponekad zaboravi na lepo ponašanje - devojka pruži ruku Emi. - Tanja, sestra ovog grubijana.

- Drago mi je. Ema, a ovo je moja ćerka Klara - Ema nije mogla da se pomeri od paketa.

- Sada kavaljer stupa na scenu -Tanja pogleda u brata. - Hajde da pomognemo dami. Gde su vam kola?

-Tu niz ulicu i mislim da treba da preskočimo formalnosti.

Kada su sve kese i kutije stavili na zadnje sedište, Ema odahnu.

- Puno vam hvala. Nisam mislila da mi toliko toga treba.

- Da li odmah idete na posao? -upita Dorjan.

- Da, nas dve smo veoma nestrpljive, želimo što pre da se uselimo.

- Onda će vam pomoć dobro doći - Dorjan i Tanja rekoše u glas.

- Ne znam, to je prljav posao - bilo joj je neprijatno da tako prijatne ljude odmah iskoristi.

- Znači, da. Vidimo se za pola sata - veselo reče Tanja. - Samo da zaključam cvećaru.

26

by voki

IX Ema je stajala na sredini sobe i posmatrala. Prašine je bilo svuda, po prozorima, podu, stepenicama. Neka vrata su bila izguljena, ali to je bila najveća šteta. Bez zavesa i nameštaja kuća je delovala prazno ali je posedovala neki poseban šarm zbog kojeg ju je i kupila. Vezala je svoju dugu kosu u rep i hrabro krenula na posao.

Obučeni u radne kombinezone, ubrzo su stigli Dorjan i Tanja. S voljom i iskrenom željom da joj pomognu, prihvatili su se čišćenja.

- Mogla sam da iznajmim radnike koji bi sredili kuću pre nego što se uselim - rekla je gledajući brata i sestru prekrivene prašinom.

-Ali to ne bi bilo ono pravo - Dorjan se nasmejao. - Zadovoljstvo će biti veće kada sami uradimo. Posle ćemo s uživanjem da gledamo rezultate svog truda.

- Nakon ovako velikog posla teško da ćemo uživati - odgovori Ema, ali je već počela da oseća zadovoljstvo kada bi pogledala oko sebe i videla kako brzo napreduju.

Klarin smeh odzvanjao je praznim prostorijama. Dete će biti srećno ovde, stalno je sebi ponavljala. Pre nego što je napustila muževljevu kuću, Ema je sve svoje stvari smesti-la u magacin. Sad kad je imala svoju, dogovorila je da joj se te stvari pošalju. Dok stignu, kuća će blistati od čistoće.

Dorjan joj se diskretno i nenametljivo udvarao. Emi je prijala pažnja zgodnog komšije. Njegov vedri duh i smisao za humor doprineli su da sa osmehom i lakoćom obavlja taj nimalo prijatan posao.

Na njegov predlog angažovala je njihovog baštovana da uredi dvorište zaraslo u šiblje i travu. Klara je simpatičnom starcu neumorno pomagala.

Gurala je kolica natovarena korovom i granjem i praznila ih u jednom kraju dvorišta. Vreme je svima veoma brzo prolazilo. S prvim sumrakom najvažniji deo posla bio je gotov.

- Dođite da se osvežite - pozvala ih je Ema i donela termos s kafom i male sendviče koje je spremila njena majka.

Prljavi i znojavi, posedali su na rub verande jer nije bilo nikakve garniture za sedenje.

- Pa, dosta smo uradili -zaključila je Tanja. - Baš smo bili vredni.

27

by voki

- Sutra će doći majstori da okreče i ofarbaju stolariju - reče Ema zadovoljno dok im je pružala šolje.

- A stvari? - uplašeno upita Klara.

- One će stići u međuvremenu.

- Onda ćemo proslaviti vaše useljenje - reče Dorjan i uputi topao pogled Emi. - Naravno! Ja stvarno ne znam kako da vam se zahvalim. Bili ste divni!

- Zvaću te kad budem pravila veliko spremanje - glasno se smejući, reče Tanja.

- Dogovoreno - Ema je uživala u društvu novih prijatelja.

- Mogli bismo sutra na kupanje -predloži Dorjan. - Kao lekar, preporučujem opuštanje na suncu i uživanje u moru.

- Ja ne mogu. Imam posla u cvećari - sa žaljenjem reče Tanja.

- Onda ćemo nas troje - pomirljivo prihvati Dorjan i pogleda Emu. Ulica koja se ranije tek nazirala od gustog rastinja, sada se videla jasno. Crna kola svima privukoše pažnju. Zaustavila su se pred kućom. U belim lanenim pantalonama i širokoj kariranoj košulji koja je ležerno padala, Maksim im je prilazio brzim korakom.

- Zdravo, Maksime - pozdravi ga Dorjan. - Samo žuriš negde, uspori malo.

Nije zdravo tako živeti.

- Nemoj se ti plašiti za moje zdravlje. Zdravo, Tanja. Kako si, Dor-jane?

Pretpostavljam da je ovo radna akcija - podsmešljivo je rekao. -Mogla si da unajmiš nekog, brže bi bilo gotovo - obrati se Emi. - Mogla sam, ali imam prijatelje, pa nisam - Ema je bila srećna što je Klara u međuvremenu otišla kod babe i dede.

- Kako je to lepo - on pređe pogledom po prisutnima.

- Kao što Ema reče, ima prijatelje -mirnim glasom odgovori Dorjan.

- Brzo ih je stekla - Maksim razvuče usta u nešto što je trebalo da liči na osmeh.

- Imala sam sreću - odgovori mu Ema želeći da zaustavi taj besmisleni razgovor.

Nije očekivala Maksimov dolazak. Bila je suviše umorna da bi se s njim prepirala. Nije se uzbuđivala ni zbog svog izgleda. Lice joj je bilo prljavo ali, iz nekog neobjašnjivog razloga, bilo joj je svejedno.

- Došao sam zbog ugovora - Maksim je želeo da naglasi razlog svoje posete.

- Trebalo bi da dođeš do mene u kancelariju.

28

by voki

- Nećemo da vam smetamo dok vodite poslovne razgovore - reče Dorjan i pruži sestri ruku kako bi joj pomogao da ustane s ruba verande gde je sedela.

- Dogovor za sutra važi? - pogleda u Emu očekujući odgovor.

- Da - odgovori ona i osmehnu mu se. - Hvala vam još jednom oboma.

Maksim je sačekao da brat i sestra napuste dvorište, a onda se popeo na verandu kod Eme koja je pokušavala da sa sebe skine prašinu. Bila je svesna njegovog pogleda, kao i razdražljivosti koja je titrala između njega i Dorjana.

Sve više je bila svesna i svog neurednog izgleda. Kosa joj je padala na lice i vrat. Njen kratki šorts koji više nije bio beo, pokazivao je preplanule noge i nežnu oblinu njenih kukova, a majica je naglašavala oble grudi. Odjednom je počela da se oseća neprijatno. Neće vajjda pomisliti da se tako obukla zbog Dorjana.

- Rekao si da ćeš poslati svog službenika - prekinula je tišinu.

Maksim podiže pogled i odmeri je bd glave do pete.

- Zar ne misliš da više nisi u godinama kada bi mogla da se slobodno šetaš tako razgolićena?

Ema se trže iznenađeno.

- Otkad je žena od trideset godina stara? - nasmejala se, a onda nesvesno podiže ruku i razveza svoj konjski rep iz kog je kosa već ispadala.

Posmatrao je taj njen pokret. Kosa joj se rasula po ramenima i ona nemarno provuče prste kroz nju. To ga je uznemirilo više no što je hteo sebi da prizna.

- Nisam mislio na frizuru - rekao je suvo. - Dražesno je kada tinejdžerka ide tako obučena, ali žena u zrelim godinama deluje smešno.

-To ti misliš.

On je već imao toliko loše mišljenje o njoj, da joj ne bi vredelo ni da je zakopčana do grla.

- Dorjanu je verovatno to bio podstrek za rad. Vidim da se baš trudio.

- I Tanja je vredno radila - nije dozvolila da je zbuni. Očekivala je tu opasku.

- Već si mi zamerio što nisam u crnini. Tebi ništa ne odgovara.

- Ne moraš reći da žališ muža, to ti ne verujem - nasmejao se prezrivo.

- Mislim da si došao zbog ugovora - odgovorila je oštro. - Ako si ovde zbog mog oblačenja, onda ova poseta nema svrhu. Ne vidim zašto bismo nastavili razgovor.

- Znaš dobro da sam zato došao - rekao je nabusito. - Za nekoliko dana svi će papiri biti spremni za potpisivanje.

- Dobro - kratko je rekla. Nervirala ga je njena mirnoća.

Dobro je ignorisala njegovu zajedljivost.

29

by voki

- Još uvek mi nije jasno zašto si se vratila - gledao ju je ispitivački. -Tvoje objašnjenje nije uverljivo. Stojiš preda mnom privlačna, poželjna, a praviš se naivna - završio je izazivački.

- Umorna sam. Najbolje je da sada odeš - uspeo je da je izludi.

U očima mu je videla tamni sjaj. Osećala je šta se događa u njemu i to ju je uplašilo. Stajali su jedno naspram drugog i ćutali. Pitala se šta treba da uradi.

Nije htela da ga izaziva. Nije htela ni da ode. Konačno se pokrenuo ka njoj, uhvatio je za ruku i naglo privukao sebi. Spustio je svoje lice nad njeno. Ona pokuša da okrene glavu, ali njegove usne su se već požudno spustile na njene. Spontano mu je obavila ruke oko vrata. Bio je to beskrajno dug poljubac. Jedanaest godina je na njega čekala. Podrhtavala je celim telom. Bio joj je potreban koliko i njemu. Teško dišući, zagnjurio je glavu u njen vrat, spuštajući usne na mesto gde je puls pomamno udarao.

- Morao sam da proverim je li osećaj isti - promrmljao je.

- I? - promuca Ema. - Ništa - u tom trenutku mu je sinulo pred očima. Jednom ga je već izneverila kad je bio zaslepljen ljubavlju. To više neće dozvoliti. Ona ne zaslužuje njegovo poverenje. -Za nekoliko dana postaćeš i zvanično vlasnik ove kuće - okrenuo se i otišao bez pozdrava.

Ema je bila ošamućena. Vrtelo joj se u glavi od naleta emocija i uspomena.

Sve je bilo kao nekada. Njeno srce je vodilo uzaludnu borbu da zaboravi čoveka koji je jednom bio njen. Ljubav je i protiv njene volje nastavila da živi, iako bi bilo bolje da je odavno umrla.

Budila se i uspavljivala sa uverenjem da će joj Maksim oprostiti.

X Mala usamljena plaža sakrivena od radoznalih pogleda i znatiželjnih ljudi, okružena visokim stenama, bila je upravo ono što je potrebno za popodnevni odmor.

Klara je s dedom otišla na vožnju turističkim brodićem pa je Ema mogla da se opusti i uživa. Između stena je bio čist beli šljunak na kome su ona i Dorjan ostavili svoje stvari.

30

by voki

Dan je bio veoma topao, te su odmah skočili u vodu koja ih je prijatno osvežila. Ema se prepustila plivanju. Što je duže plivala, napetost je polako nestajala, a ona se osećala sve srećnijom. Kada se umorila i zadihala, okrenula se ka Dorjanu.

- Meni je dosta. Nemam više snage.

Pružio joj je ruku i pomogao da se popne na stene koje su se izdizale nad vodom, upijajući tople sunčeve zrake. Izašla je iscrpljena i odmah legla na peškir! Dugo je ležala na leđima zagledana u pučinu. Tišinu su narušavali samo talasi koji su udarali o kamen. Ona se lenjo okrenu na stomak i prepusti sanjarenju.

Ležali su jedno do drugog, svako sa svojim mislima. Njeno lepo telo na kome su se presijavale kapljice vode i sjajne krupne oči čija se boja na suncu menjala od ljubičaste do plave, Dorjana su potpuno zbunili. Neki novi nepoznati osećaji budili su se u njemu.

Pogled mu je bio prikovan za njeno lice. Mekane pune usne bile su izazovno otvorene i nemo ga mamile. Bila je tako opuštena. Kako je samo lepa! Želeo je da je ljubi, ljubi, sve dok se ne istopi u njegovom zagrljaju, dok oboje ne zaborave gde su i ko su. Borio se sa željom da je uzme u naručje i oseti njeno telo uz svoje.

- Mi smo srećni ljudi - rekla je Ema u jednom trenutku.

- Zašto? - upitao je zainteresovano.

- Možemo da uživamo u ovoj lepoti - rukom je pokazala oko sebe. -Kao da smo u raju - rekla je jednostavno jer se tako i osećala.

- Pored tebe se čovek oseća kao da je u raju. Kad god poželiš da se odmaraš i uživaš, pozovi me - rekao je velikodušno.

- Hvala, ali ne želim da remetim tvoj način života.

- To sigurno nećeš - pobunio se. - Zar ti izgledam kao neko ko ne voli društvo?

- Ti imaš svoje obaveze i prijatelje.

- Tačno, ali i ti si moj prijatelj -duboko je uzdahnuo. - Sigurno si primetila da si mi veoma draga. Kad sam te prvi put video, osetio sam nešto više od obične privlačnosti. Voleo bih da smo češće zajedno, uživam u tvom društvu — glas mu je bio pun očekivanja.

Ema samo klimnu glavom. Neka toplina joj preplavi telo. Divan zgodan muškarac pored nje, nebo bez ijednog oblačka, a beskrajno plavo more svuda oko njih. Uvek su voda i sunce u njoj izazivali posebne osećaje. Bili su joj potrebni nežnost i dodir. Vapila je za ljubavlju i srećom. Njeno mlado telo tražilo je poljupce i zagrljaje. Dorjanovi pogledi i tople reči uskovitlaše u njoj

31

by voki

emocije. Bila je u stanju nekog blaženstva. Htela je da taj zanos potraje još dugo i da nađe ono što joj nedostaje, iskrenu ljubav.

- Veoma si pažljiv - morala je da se smiri. - Trenutno ni sama ne znam ko sam i šta želim. Nadam se da ću uskoro dovesti svoj život u red.

- Najbolji način da saznamo ko smo, jeste da otkrijemo kako nas v drugi vide.

Ema mu se osmehnu.

- Tek tako. Kod tebe je sve jednostavno.

- Budi to što jesi. Meni se takva sviđaš. Nemoj da se menjaš - oči su mu govorile više od reči.

Pogled na njegovo snažno telo, dok je slušala njegov dubok prijatan glas, poljuljao je njen otpor. Odavno se nije osećala tako željenom pored nekog muškarca. Zadrhtala je uplašena svojim mislima i željom koja je postajala sve veća. Bila" je gladna ljubavi i pažnje. Njegovi pogledi puni divljenja probudili su u njoj ženu punu strasti koja je dugo bila potiskivana.

- Hoćeš li da idemo? - upita on, ali se ne pomeri.

Umesto odgovora, ona pruži ruku i pomilova ga po grudima. Bilo je to sve što je potrebno. Pali su jedno drugom u zagrljaj kao da je to, poslednje što čine, divlje, gladno, pomamno. Ćutke. Bez glasa.

- Ne znam zašto se ovo desilo - javi se ona veoma tihim glasom.

Nije joj odmah odgovorio. Nije znao šta da kaže. Uživao je u svakom trenutku, u svakom dodiru. Disao je ubrzano. Bio je ispunjen do tada nedoživljenim nemirom. Nije dozvolila da se spoje do kraja. Polako je smirivao svoju probuđenu muškost. Ta žena je zapalila vatru u njemu.

Podbočio je glavu rukom da dobije na vremenu. Pogledao ju je u oči. Glas mu se stegao dok je govorio.

- Nemoj, molim te, da se kaješ. Ništa se nije desilo. Ovo je bilo divno, iskreno, nevino. Pruži nam priliku. Ako oboje želimo, možda će nam i uspeti.

- Nije baš tako jednostavno kao što ti misliš. Ja još nisam spremna za vezu.

Ovo je bila greška - glas joj je podrhtavao. - Trenutak slabosti. Dugo sam sama. Očajnički sam želela nežnost. Bilo mi je potrebno da osetim da sam žena.

- Nije greška. Ne smeš tako da misliš. Ići ćemo postepeno u našem upoznavanju. Mogu da budem veoma strpljiv kad nešto stvarno želim.

- Ne, Dorjane. Ovo moramo da zaboravimo. Molim te.

- Ne želim da zaboravim. Mogu jedino da obećam da nikad neću spomenuti, ali uvek ću pamtiti.

- Nisam ja žena za tebe.

32

by voki

- To ne znamo ni ti, ni ja. Možda smo stvoreni jedno za drugo.

Ema ga pogleda vlažnih očiju.

- Ne mogu ništa da ti odgovorim. Nemoj da insistiraš.

- Ema, ja sam odrastao čovek i nisam glup. Znam da ste ti i Maksim bili u vezi pre nego što si se udala.

To ime kao zavesa pade između njih. Ona shvati da je spominjanje njegovog imena nateralo Dorjana da se odmakne od nje. Glas mu je izgubio onu mirnoću.

- Šta je u pitanju? Nisi još zaboravila prvu ljubav?

- To sada nije važno.

- Jeste. To je razlog što se kaješ i stidiš, jer si malopre uživala i želela isto što i ja.

Ema je sela i rukama obuhvatila kolena. Naslonila je na njih čelo. Zbog trenutka slabosti i nerazmišlja-nja upropastiće prijateljstvo. Dorjan je divan čovek, doživeli su nešto lepo, ali na tome mora da se završi. Plašila se šta će biti sutra. Hoće li se promeniti njegovo ponašanje prema njoj? Kao da joj je čitao misli, on reče: - Zaboravićemo ovo popodne ako želiš. Moraš sama sa sobom da raščistiš neke stvari. Da li mene odbijaš od sebe zato što još uvek voliš Maksima ili je to zbog Klare?

Ona skoči na noge. Gledala je u njega širom otvorenih očiju. Grlo joj se toliko steglo da nije uspela da prozbori ni reč.

- Ona neverovatno liči na njega. Pitanje je dana kad će i on to shvatiti pažljivo reče Dorjan.

- Baš toliko liče? - jedva izgovori Ema. - Veruj mi da to ne može još dugo ostati tajna - osmeh mu je bio nervozan.

- To je problem koji moraš da resiš što pre.

- Da - rekla je drhtavim glasom. Hvala ti na razumevanju.

- Ja sam sebičan čovek. Želim da središ svoj život, pa da vidim ima li u njemu mesto za mene - on ustade i pođe prema stvarima. - Hajdemo kući, komšinice.

33

by voki

XI Tanja je gledala po sobi i klimala glavom zadovoljno.

- Zaista je lepo, Ema. - Počinje da dobija izgled prave kuće, toplog doma, zar ne? -smešila se Ema ponosno.

Više od polovine njenih stvari stiglo je onog dana kada su majstori konačno završili posao, a ubrzo i ostalo. Bilo joj je potrebno nekoliko dana da sve raspakuje. Konačno je kuća bila prepisana na njeno ime. Maksim je poslao kod nje svog saradnika tako da nije morala da ide kod njega u kancelariju, što joj je savršeno odgovaralo.

Možda bi bilo bolje da se Klara i ona nisu uselile dok sve nije bilo gotovo i spremno, ali Ema je želela da budu same što pre, čak i po cenu toga da izvesno vreme žive u neredu. Sada je morala da obavlja i one svakodnevne obaveze, kuvanje, spremanje i sve ostalo što je nerazdvojni deo života u kući.

- Sve će izgledati mnogo lepše kada se okače ove zavese - rekla je Ema prilazeći dvosedu gde su, upravo opeglane, bile uredno složene. -Mnogo mi se sviđaju. Mama mi ih je sašila.

- Materijal je veoma komplikovan za šivenje, mora da je uložila dosta truda - zaključila je Tanja dodirujući ih.

Prozori u dnevnoj sobi bili su veoma veliki. Cena koju je dekorater tražio bila je visoka, pa se majka ponudila da ona to uradi.

- Jedva čekam da ih stavim na prozore. Njihova nežna zelena boja savršeno će se uklapati uz ovu toplu narandžastu boju zidova. Osim toga, više niko neće moći da zaviruje unutra kada uveče uključim svetio. Okačiću ih još večeras.

- Hoćeš li da ti pomognem? -ponudila se Tanja.

- Nema potrebe, mogu to sama da uradim. Ti si mi već dovoljno pomogla.

-Ako si sigurna da možeš sama, ja bih otišla u radnju.

- Sigurna sam, bez brige.

- Umalo da zaboravim. Dorjan nas je pozvao na piće.

- Kada?

- Zavisi od tebe. Ne znam kada si slobodna i raspoložena za druženje.

Zavukla si se u kuću i nigde ne izlaziš. Čak i do nas retko navratiš.

34

by voki

- Znam, ali morala sam prvo sve da završim. Sada opuštenije dišem. Javiću ti se, pa ćemo se dogovoriti. Izlazak će mi sigurno prijati.

- Odlično! Dorjan se već uplašio da ga izbegavaš, a znaš da za tako nešto nema potrebe, lako mu se mnogo dopadaš, on nikad sebi ne bi dozvolio da bude navalentan. Kao i svaki džentlmen, zna kad treba da se povuče, što ne znači da je odustao -ćutala je nekoliko trenutaka, a onda rekla važnim glasom: - Ti se nadašda će ti se Maksim vratiti? Voliš ga. Prvo mu kaži za Klaru, a onda planiraj budućnost. Biće ti mnogo lakše kad resiš taj problem.

Emi je u uglovima usana titrao neki zagonetni smešak. Prijateljica je bila u pravu ali lako je davati savete drugom. Treba joj velika hrabrost da mu posle jedanaest godina saopšti da ima ćerku.

- Stalno o tome razmišljam. Ne znam kako da mu kažem. Ne mogu ni da zamislim kako će reagovati kada čuje - zabrinuto je uzdahnula. -Imaće još jedan razlog više da me mrzi.

- Makar ćeš znati na čemu si. Sigurno ne želiš da nagađanja i priče stignu do njega, a to će se, verovatno, uskoro desiti. Znaš kakvi su ljudi. To ti ne bi išlo u prilog. Ko zna, možda će razumeti zašto mu ranije nisi rekla - Tanja nakrivi glavu. - Ne može se reći da je živeo povučeno. Bogat je, dobro izgleda, a to je mamac za devojke. Dosta ih je prošlo kroz njegov život, mada ne znam ni za jednu ozbiljnu vezu.

Ema oseti pritisak u grudima. Nije volela da razmišlja o Maksimovom ljubavnom životu.

- Slobodan je, niko mu ništa ne može zameriti - uspela je da kaže.

- Idem ja. Javi se, pa da se dogovorimo za izlazak.

- Svakako - Ema sa osmehom isprati prijateljicu. Čim je ostala sama, donela je male merdevine na rasklapanje i postavila ih uz prozor. Odlučila je da odmah stavi zavese.

Posao je brzo bio gotov na dva manja bočna prozora, ali srednji, veliki joj je zadavao muke. Pod je tu bio neravan i merdevine nisu bile stabilne. Klimale su se preteći da padnu kad god bi se pomerila. Zavesu je morala da drži u jednoj ruci, a drugom da je kači. Garnišna je bila veoma visoko, pa je morala i da se izdigne na prste da bi je dohvatila. Nakon mukotrpne borbe za održanje ravnoteže, uspela je da okači polovinu zavese. Pomerila je merdevine na drugu polovinu. Proverila je koliko se klimaju i hoće li moći da se održi na njima. Razmišljala je da li da sačeka Klaru da joj pomogne, a onda je odlučila da ipak nastavi sama. Upasala je bluzu u šorts od starih farmerki, a onda se popela na merdevine držeći zavesu u jednoj ruci. Ponovo je počela da kači nabrani materijal kada je čula da se otvaraju ulazna vrata. Odahnula je.

35

by voki

- Dođi ovamo i pridrži mi merdevine - doviknula je misleći da je Klara.

Osetila je da ih je neko čvrsto uhvatio i ona se slobodno ispruži prema gamišni. Iznenada joj je nečija ruka pomilovala nogu ćelom dužinom.

Skamenila se. Ispustila je zavesu i obazrivo se okrenula.

- To si ti! - trgla se kad je ugledala Maksima.

- Da, to sam ja - rekao je lenjo. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se oporavi od šoka. Otkada se uselila u kuću, Maksima nije videla. Zbunio ju je njegov dolazak. Više nije imao razloga da s njom kontaktira.

- Nisam čula tvoja kola - rekla je uznemireno.

- Došao sam pešice - objasnio je.

- Pretpostavljam da ima još nekih lormalnosti oko prenosa koje još nismo završili.

Pokušala je da zvuči mirno ali se osećala neka napetost. Bilo joj je leško da bude prirodna u njegovoj blizini.

- Ne, s kućom je sve u redu, tvoja je, posao je završen. Došao sam da ti poželim srećno useljenje i doneo sam ti mali znak pažnje. Nisi valjda zaboravila da su ljudi na ostrvu vrlo gostoljubivi i da volimo da poželimo dobrodošlicu i prijatan boravak - osmehnuo se jer ga je Emina nesigurnost zabavljala. - Sobu si lepo namestila.

Kada je ugledala upakovanu kutiju na stolu, bila je dirnuta, ali samo na trenutak. Ponadala se da je taj njegov gest izraz želje za boljim odnosima, pomirenjem. Bila je iznenađena pramenom u njegovom ponašanju.

- Da, sasvim pristojno izgleda - odgovorila je. - Izvini, moram da zakačim zavesu do kraja.

Nakon toga se okrenula i nastavila posao. Maksimova ruka ju je ponovo pomilovala po nozi. Njegov dodir delovao je kao varnica koja je planula kroz njeno telo i zapalila sva čula.

- Prestani, molim te! - uzviknula je uznemireno.

Znala je da je namerno dodiruje kako bi je podsetio na to šta je izgubila i čega se odrekla. Želeo je da je muči, da je kazni za sve što mu je učinila.

- Imaš lepe noge - primetio je bez traga kajanja.

- Hvala - prošaputala je. Njegovo poigravanje s njom isuviše ju je uznemirilo da bi mogla mirno da nastavi posao koji je zahtevao smirenost i ruke koje ne podrhtavaju. Potpuno ju je poremetio.

- Nemoj da me diraš - rekla je, izbegavajući da se suoči sa sjajem koji je plamtao u njegovim očima.

- Dobro, - složio se - ali zaista mi se sviđaju tvoje noge - ponovo joj je prstom dodirnuo list i zagolicao je.

36

by voki

Izgledalo je kao da iskušava njene reflekse. Pokreti su joj bili nekontrolisani. Od tog dodira kolena joj klecnuše i ona poče da pada napred.

Automatski se uhvatila rukama za zid iznad prozora kako bi sprečila neminovni pad. Srce joj je od straha snažno udaralo. Tek kada se malo smirila, postala je svesna da je on čvrsto drži za kukove. Očigledno ju je pridržao da ne padne. Nije mu za to bila zahvalna, jer je on bio krivac za situaciju u kojoj se našla.

- Ostavi me na miru! - viknula je.

- Zaboravio sam koliko si osetljiva na dodir - nasmejao se zadovoljno.

- Ovako nešto se više neće ponoviti, obećavam.

- Takve gluposti i ne treba da ti padaju na pamet. Ponašaš se detinjasto opomenula ga je ozbiljno. -Ako me opet iznenadiš tako nečim, moglo bi da se desi da proletim kroz staklo i da se povredim.

- To svakako ne želim - rekao je, jedva obuzdavajući smeh.

Njemu je sve to bilo zabavno. Nije video ništa što bi moglo da ga uplaši ili da mu pokvari raspoloženje.

Nastavila je posao. Maksim je više nije uznemiravao. Brzo je završila, spustila ruke i zadovoljno pogledalasvoje delo. Nastavila je da gleda po celoj sobi. Bilo joj je nelagodno i osećala je nervozu. Pokušala je da ignoriše njegov pogled koji je lutao njenim telom.

- Ne možeš da se odlučiš na koji ćeš zid okačiti svog Pikasa i ostale velike majstore. Mislim da se neće uklopiti u ovaj skromni ambijent -podsmešljivo je rekao.

Bila je u nedoumici da'li da nastavi razgovor na tu temu, jer je njegova primedba bila potpuno neumesna. Odlučila je da to prihvati kao šalu.

- Zašto da se ne uklopi -pogledala ga je naivno. - Ubeđena sam da će baš dobro izgledati.

Počela je da silazi. Kada je spustila nogu na prvu prečku merdevina, osetila je njegovu ruku na svom telu. Druga mu se ruka vrlo brzo našla na njenom struku. Izgubila je ravnotežu i pala mu u naručje. Nije mogla ništa da učini. Čvrsto ju je držao. Fizički kontakt za kojim je toliko čeznula, kao i njegov užareni pogled, nisu joj dozvolili ni da glumi, ni da se ljuti.

- Hoćeš li me spustiti? - upitala je tiho.

- Mislim da neću - odgovorio je ozbiljno.

Ema je znala da posmatra njenu reakciju i da uživa u njoj. Ali još uvek joj je bilo sveže sećanje na nedavno loše iskustvo kada se prepustila nežnostima.

Neće ponovo dozvoliti da se s njom poigrava i da je ponižava.

- Čemu sve ovo kad ne osećaš ništa? - podsetila ga je na njegovu izjavu.

37

by voki

- Radoznao sam. Možda sam pogrešio. Hteo bih još jednom da proverim.

- Zar nije prvi utisak onaj pravi?

- Zna da prevari. Ni sam više ne znam šta hoću. Život blizu tebe je prava agonija. Ponovo mi uništavaš život.

- Pa ja te uopšte ne uznemi-ravam. Kada si mi rekao šta misliš o meni, povukla sam se.

- Ne možeš da shvatiš šta se sa mnom dešava od tvog dolaska - pričao je uzbuđeno. - Kad sam u tvojoj blizini, mrzim te i ne mogu da zaboravim šta si mi uradila. Kad nisam s tobom, želim da sam pored tebe. Nije trebalo da se vratiš.

Neizmerna sreća obuzela je celo njeno biće. Možda ipak ima nade. Nadala se daje to početak njihovog ponovnog upoznavanja i da će vremenom uspeti da joj oprosti. Znala je da mnogo očekuje, ali to je bila njena jedina želja i nije mogla da je se odrekne. U njenom životu nema mesta ni za jednog drugog muškarca. Jednom ga je izgubila, jer nije znala koliko je ljubav važna, više to neće dozvoliti.

- Ema, nemoj da me razočaraš više nego što jesi - prošaputao je.

Usne mu se spustiše na njene. Zavukla je prste u njegovu gustu kosu i privukla ga bliže sebi. U tom nežnom i strasnom poljupcu bila je sva želja i potreba koju su osećali jedno za drugo. Njihova tela želela su još prisniji kontakt. Kao iz velike daljine čuli su korake koji su se približavali. Brzo su se odmakli jedno od drugog. Tresak vrata ih je vratio u stvarnost. Klara je stajala iznenađeno. Gledala je pomalo zbunjeno, ne znajući šta se dešava.

- Baka mi je kazala da je vreme da idem kući - rekla je kao da se pravda.

- Dobro si uradila - potvrdila je majka.

Na Eminom licu se pojavio strah kada je pogledala u Maksima.

- Pomagao sam tvojoj majci da siđe s merdevina. Više joj nisam potreban, sada si ti tu.

Njegov mobilni telefon je zazvonio i on pogleda u ekran.

- Moram da idem, imam zakazan sastanak - obratio se Emi. - Da li ideš na brod? - upita ga Klara.

- Ne, ali ću te voditi jednom, kao što sam obećao. Naravno, ako ti mama dozvoli.

- Za to ima vremena. Bolje požuri da ne zakasniš na sastanak - Ema je želela da on što pre napusti kuću. Plašila se svakog njegovog susreta s Klarom.

38

by voki

XII Već nekoliko dana Ema je odlagala izlazak s Dorjanom i Tanjom. Ne zato što nije želela, već zato što je uživala da bude kod kuće, sprema hranu za Klaru i sebe i pronalazi još hiljadu sitnica koje treba da uradi. Dosta vremena je provodila u dvorištu, koje je vrlo brzo postalo predivna bašta. S ljubavlju je sadila nove vrste biljke, negovala ih, zalivala i s ponosom pratila njihova rast i napredovanje. Večeri su joj bile omiljene. Sedela bi na verandi u udobnoj stolici za ljuljanje, pila kafu i bila ispunjena blaženstvom i spokojem. Skoro da je to bio život kakav je želela. Nedostajao je samo muškarac kog je volela.

Dorjan je trebalo da dođe po nju kada se bude vraćao s posla, pa da zajedno pođu u restoran gde će se pridružiti i Tanja.

Dok ga je čekala, stajala je u dnevnoj sobi ispred vitrine u koju je stavila poklon od Maksima. Bila je to neobično lepa činija za voće i dva svećnjaka od murano stakla. Veoma skup i redak komplet.

Nije znala da li treba da se plaši ili raduje promeni u njegovom ponašanju.

Znala je da bi trebalo da iskoristi njegovo prijateljsko raspoloženje prema njoj i kaže mu da ima ćerku. Neizvesnost u kojoj je živela, dovodila ju je do ludila.

Svim srcem se nadala da će on tu vest primiti razumno, bez mnogo vike i optuživanja. Previše bi bilo očekivati da će se obradovati. Vremenom, kada upozna Klaru i vidi da je ona divna devojčica, potpuno nedužna u celoj priči, mora je zavoleti i biti joj otac kakvog je želela i kakvog zaslužuje.

Otišla je do ogledala da se još jednom pogleda. Obukla se lepo i jednostavno, ne preterano elegantno. Na sebi je imala pamučnu haljinu boje zrele kajsije. Njen ravan kroj činio joj je telo veoma ženstvenim, a pletene smeđe sandale visokih potpetica lepo su izgledala na njenim vitkim nogama.

Baš kada je namestila jedan nestašni pramen kose, začula je zvono na vratima.

Otvorila ih je i ugledala Dorjananaslonjenog na zid, sa svojim neizbežnim osmehom na licu. Šake je držao u džepovima farmerki. Plava sportska košulja bila mu je raskopčana oko vrata, a rukave je zavrnuo, otkrivajući mišićave snažne ruke. Bio je opušten i raspoložen, - Zdravo, Ema - odmakao se nekoliko koraka i pogledao je. -Divno izgledaš.

- Hvala - rekla je osmehujući se. Bila mu je zahvalna što nijednom rečju, ni gestom nikada nije spomenuo njihovo popodne na plaži. -Samo da uzmem tašnu i možemo da krenemo.

39

by voki

Posle kraće šetnje stigli su do restorana na obali. Popeli su se na ogromnu dugačku terasu koja se pružala ćelom dužinom objekta i dopirala gotovo do same plaže. Ispred njih su bili samo nebo i more, prelivajući se u svim nijansama plave boje.

- Ovo mesto je fantastično. To je nešto novo. Ne sećam se da je bilo tu dok sam živela na ostrvu - uzviknula je Ema prilazeći do same ivice.

Vazduh je bio prijatan, lagan. Povetarac je donosio onaj dobro poznati miris mora u predvečerje. Duboko je udahnula svež vazduh. Ćutala je i gledala zalazak sunca. Osetila je da sav nemir nestaje iz nje.

Dorjan je stajao i pustio je da uživa u pogledu. Posmatrao ju je. Sve više je bio ubeđen da je ona žena kakvu je želeo, a istovremeno shvatao da njeno srce još uvek pripada Maksimu. Mora biti veoma strpljiv i pažljiv. Dodirnuo ju je po ramenu.

- Hoćemo li da sednemo?

- Da, naravno. Ovde je neponovljivo lepo - prihvatila je njegovu pruženu ruku i osetila snažne i tople prste upletene sa svojima. Nije htela da mu uzvrati stisak.

Ubrzo je stigla i Tanja. Razgovor je tekao neusiljeno, često se prekidao smehom. Ema je ispod oka gledala Dorjana pitajući se je li moguće da postoji tako nesebičan čovek. Od svega je pravio šalu, nije se nikada bunio. Jedino je on uspe-vao da je nasmeje do suza. Stvarno je bio nešto posebno. Uživala je u društvu dragih prijatelja.

Dok je pijuckala hladno piće i slušala Tanju koja je nadahnuto pričala o lokalima koji su se nalazili u ulici gde i njena cvećara, pažnju joj je privukao par koji je napuštao terasu lokala.

- Vidi, vidi. Ponovo je došla na ostrvo - reče Tanja ugledavši devojku pored Maksima.

Ema upitno pogleda prijateljicu.

- Poznaješ je?

-Ti, čini se, ne gledaš često televiziju. To je Tina Lazar, voditeljka veoma popularne muzičke emisije. Prošle godine je jedan pevač snimao spot ovde kod nas, a ona je bila član ekipe. Naravno, odseli su kod Maksima u hotelu.

Mislim da je tada počela romansa među njima.

- Kako ste vas troje? - upitao je Maksim prolazeći pored stola. Pogled mu se za trenutak zadrža na Emi, a onda se okrenu Dorjanu. - Igleda da uživaš?

- To nije samo tvoja privilegija - odgovori mu Dorjan i nežno spusti dlan na Eminu ruku. Imao je potrebu da je zaštiti.

- Neću onda da vam smetam - reče Maksim i produži prema izlazu.

40

by voki

Emi je srce udaralo kao ludo. I ono malo nade da će između njih ponovo biti kao nekada, nestalo je. Ono što je videla, bolelo ju je više nego što je mogla i da pomisli. Nedavno, kad je bio kod nje raspoložen i ljubazan, bio je takav jer je očekivao posetu svoje prijateljice. Nju je došao samo da muči i poigra se njenim osećanjima.

Pogled joj je bio prikovan za Tinu Lazar, elegantnu, hladnu i odmerenu.

Njena uredno skupljena plava kosa ležala je na vratu ističući crte pažljivo našminkanog lica. Ljubičasta haljina je savršeno pristajala njenoj vitkoj figuri.

Sve je na njoj bilo čisto i uredno do perfekcije, čak i previše. Ljubomorno je poželela da je vidi s neurednom frizurom i u nekoj iznošenoj garderobi.

Nehotice se osmehnula. Ova žena je priznavala red, mir i savršenost u svemu, a imala je i potpunu kontrolu nad svojim emocijama. Maksimu sigurno nije lako.

- Nekada je više voleo vatru nego Ind - morala je da primeti. lako joj je srce ubrzano kucalo, na licu je imala Izraz ravnodušnosti.

Dorjan i Tanja su se nasmejali.

- Takvu te volim - reče Tanja. -Ne može da te izbaci iz ravnoteže nuka sponzoruša.

U svakom slučaju, nećemo dozvoliti da nam pokvare mspoloženje - Dorjan je mirno zaključio. - O čemu smo razgovarali pre nego što je naišao ledeni par?

- O lokalu pored mog - podseti ih Tanja. - Prazan je i izdaje se. Da li se ti interesuješ za sebe ili nekog drugog?

- Za sebe - odgovori Ema. - Sada kad sam sredila kuću, imam dosta slobodnog vremena. Klari uskoro počinje škola, tako da moram naći sebi neki posao. Uostalom, potreban mi je i novac.

- Da li si već razmišljala šta bi držala u prodavnici? Koju vrstu robe?

- Dosta sam razmišljala i mislim da suvenira nikad nije dosta. Naravno, morali bi da se razlikuju od ovih koji se već nude turistima.

- Pa gde bi nabavljala robu? -Dorjan se zainteresovao. - Na šta si, zapravo, mislila? Slike, školjke?

- Na drvo. Moj otac je stolar i zna da pravi fantastične stvari od drveta.

Mislim da bi se ljudima svideli takvi predmeti kao uspomene s letoyanja.

Naročito je dobar u izradi brodića i jedrilica - Ema je pričala sa ushićenjem.

Ideja da radi takvu vrstu posla, radovala ju je.

- To stvarno nije loše - Tanja je podržala njenu zamisao. - Što pre se raspitaj za taj lokal da te neko ne preduhitri. Bila bi šteta izgubiti taj prostor.

41

by voki

- Da, moram se ozbiljno angažovati. Zbilja želim da radim, a tata mi kao poslovni partner savršeno odgovara. Sada bih morala da pođem. Klari sam rekla da me čeka kod babe i dede. Pozvali su nas na večeru.

- I mi idemo kući - reče Dorjan. -Možemo jedan deo puta zajedno, da još malo uživamo u tvom društvu.

42 Ema je u kuhinji zatekla samo majku.

- Već si završila? - upita je majka kada je ušla.

- Gde je Klara? Da li je došla? Majka je pogledala krož kuhinjski prozor.

- Ne vidim je. Možda je u radionici s dedom.

- Idem da vidim - predložila je Ema polazeći ka vratima.

Pogledala je po dvorištu očekujući da vidi Klarin bicikl. Iz radionice se čula buka i ona pođe tamo.

- Hej, tata! - viknula je. Podigao je glavu i pogledao je.

- Je li vreme za večeru? – upitao je.

- Da, vreme je. Tata, da li je Klara došla? Da li znaš gde bi mogla da bude? lice joj je bilo zabrinuto.

- Nisam je video celo popodne -odmahnuo je otac glavom. - Ta devojčica se brzo snašla. Već ima mnogo prijatelja.

- Interesuje me gde je sada -nastavila je Ema brižno.

Otac joj priđe, zagrli je i povede prema kući.

- Ne brini, dušo. Doći će ona. Verovatno se zaigrala i zaboravila na vreme.

Ušli su u kuću, ali Ema nije mogla da se smiri. Kroz petnaest minuta sto je bio postavljen. Otac i majka su seli na svoja mesta. Ema je postala veoma nestrpljiva. Kroz glavu su joj prolazile najcrnje misli.

- Sačekaćemo još malo s večerom - mirno reče majka. - Sve će biti u redu.

- Ništa nije u redu, mama! -viknula je Ema. - Ona dobro zna kad je večera.

Uvek je bila poslušna.

- Nemoj da brineš. Normalno je da se deca zaigraju - gospođa Sonja je pokušala da uteši ćerku.

42

by voki

Čekaii su još malo. Atmosfera je bila krajnje napeta. Ema je šetala po sobi.

- Čekali smo dosta dugo - rekla je konačno. - Vas dvoje večerajte, a ja idem da je potražim.

- Nema potrebe da ideš - otac je hteo da je odvrati od namere. - Doći će kad ogladni. Možda bi trebalo da ima mobilni telefon.

- Ne, još je mala. Treba da bude odgovornija.

- Ne voliš kada sedi pored kompjutera, ljutiš se kada se zabavlja s decom.

Moraš biti tolerantnija - deda Erik nije želeo da mu unuka bude kažnjena.

- Tata, ona mora da bude poslušna! Niko joj ne brani da se igra, ali treba da zna kad je vreme da dođe kući - Ema je bila odlučna. - Ipak ću poći da je potražim.

- Zar nećeš prvo da jedeš s nama? - upita je majka.

- Neću. Idem odmah.

Gde bi mogla da bude, pitala se kada je izašla na ulicu. Na plaži, u luci ili u.starom gradu? Sva mesta su bila u blizini. Ema je krenula kolima kako bi brže obišla prostor gde bi je mogla naći. Prva dva mesta obišla je brzo. Stari deo grada bio je daleko komplikovaniji. Turisti su izašli u šetnju pa je gužva bila velika.

Parkirala je kola i pošla pešice. Što ju je duže tražila, bila je sve napetija.

Postojala je mogućnost da su se mimoišle i da je Klara već kod kuće. Ali ta pomisao nije mogla da je smiri ni uteši.

Zagledala je svaku grupu dece nadajući se da će je videti s njima.

Nastavljala je dalje, brže i zabrinutije. U toj žurbi nogom je zakačila jedan nemarno ostavljen bicikl. Protrljala je bolno mesto na nozi i besno pogledala bicikl. Odmah ga je prepoznala. Bio je Klarin. Bespomoćno se osvrnula oko sebe. Mora da je i ona tu negde. Već je izgubila strpljenje kad ju je ugledala na keju.

Stajala je pored nekog čoveka i pričala s njim. Njen strah se povećao kad je prepoznala Maksima. Gledala ga je kao hipnotisana. Polako im je prilazila, strahujući od onog što bi se moglo dogoditi. Kao da je osetio da ga neko posmatra, okrenuo se i pogledao u njenom pravcu. Hiljadu misli joj je prošlo glavom. Kako su se našli? O čemu su razgovarali? Klara uopšte nije bila svesna njenog prisustva sve dok nije podigla glavu i zapazila da Maksim gleda u nekoga. Iznenadila se kad je ugledala majku.

- Mama, šta ti radiš ovde? - upitala ju je i tek tada shvatila da je odavno trebalo da bude kod kuće.

43

by voki

Maksimovo lice je bilo nepomično. Ema se osećala neprijatno, svesna njegovog prezira. Podrhtavala je celim telom. Pročistila je grlo da bi mogla da progovori.

- Tražila sam te svuda, Klaro. Baba i deda te već sat vremena čekaju na večeri - rekla je polako, nesposobna da je izgrdi pred Maksimom.

- Izvini, mama. Nisam znala da je tako kasno. Zaista mi je žao.

- Znam da ti je žao. Drugi put povedi više računa o vremenu.

- Hoću, mama. Sada sam... -zastala je naglo i pogledala čoveka ispred sebe.

- Razgovarali smo... o nekim stvarima.

- Dobro. Ispričaćeš mi kad dođemo kući.

- Maksim je rekao da mora s tobom da razgovara. Ja sam mu rekla da čekam tatu da se vrati na ostrvo. Ti si mi rekla da je otplovio... da je daleko.

Ema je imala osećaj da će se onesvestiti. Sve joj je igralo pred očima. Dok je razgovarala s ćerkom, osećala je Maksimov pogled na sebi. Nije smela da ga pogleda.

- Nadam se da se nisi preterano zabrinula - reklo je dete tihim glasom.

Ema nije odgovorila. Očajnički je tražila izlaz iz situacije u kojoj se našla.

- Mrak je već uveliko pao, Klaro. Treba da uzmeš bicikl i da odeš kod dede i babe - rekao je Maksim smireno i blago. Sva njegova pažnja bila je usmerena na dete.

Bez ikakvog upozorenja uhvatio je Emu za ruku i stisnuo je jedva primetno.

- Idi, mila. Ja ću doći malo kasnije - rekla je gledajući dete dok je trčalo ka biciklu.

Umesto da je pusti, Maksim ju je snažnije stisnuo za mišicu. Povukao ju je napred.

- To me boli - pobunila se.

- Idemo u moju kancelariju -rekao je tonom koji nije dopuštao protivljenje. Tamo ćemo moći da razgovaramo na miru.

Nije čekao njen odgovor kao da ga nije ni interesovao. Morala je da požuri da bi išla u korak s njim.

Kancelarija nije bila daleko od keja. Kada su ušli u zgradu, pustio joj je ruku i otključao vrata. Išla je za njim bez otpora. I ona je želela taj razgovor. Na kraju hodnika pokazao joj je rukom vrata s desne strane. Ušla je i radoznalo pogledala oko sebe. Bila je to prostrana soba koja je delovala elegantno. Prišao je malom frižideru i izvadio dve kocke leda, stavio ih u čašu i nasuo konjak.

Ponudio joj je piće.

- Ne, hvala - odbila je.

44

by voki

I dalje je stajala na sredini sobe. Ni Maksim nije pokazivao nameru da sedne. Otpio je pola čaše pića i zagledao se u ostatak. Tišina koja je nastala povećavala je napetost i što je duže trajala, bilo je sve teže prekinuti je. Ema je smatrala da ona treba da započne razgovor.

Maksim konačno podiže glavu i odmeri je cinično.

- Veoma prigodna haljina. Nagoveštava sve tvoje draži. Mora da Dorjan zaslužuje tvoju pažnju kada se tako trudiš oko izgleda. On je podigao jedra, ne znam da li će uploviti u luku.

- On mi je samo prijatelj i nema razloga da budeš tako neprijatan. Ovde nismo zbog njega - rekla je, nezadovoljna njegovom opaskom. - Zašto stalno pokušavaš da od mene napraviš lošu ženu? Mnoge stvari su se promenile.

Odrasla sam.

- I to u veoma lepu ženu. Ali nešto se teško menja. Karakter. Vrlo brzo si se snašla na ostrvu.

- Zašto smo ovde? - Emi je bilo dosta njegovih provokacija.

- Zbog Klare i ti to veoma dobro znaš - procedio je kroz zube. - Da li si je ti nagovorila da se upozna sa mnom? - ispio je ostatak pića.

- Ne, nisam - odgovorila je sigurnim glasom. - Sama je to uradila. Da sam znala šta smera, sprečila bih je. Prvo sam ja želela da razgovaram s tobom.

-'Zašto?

- Zato što ti dugujem objašnjenje. Trebalo je da to uradim mnogo ranije objasnila je.

- Pre jedanaest godina - podsetio ju je. - Ili kada utvrdimo očinstvo.

- Nisam ni pomislila da bi mogao da posumnjaš - zastala je i duboko udahnula. - Znam da me prezireš i da sam pogrešila što ti odmah po njenom rođenju nisam javila da imaš ćerku, ali molim te da pokušaš da me razumeš.

Klara je tvoja ćerka. Mislim da si i sam toga svestan.

U njemu je tinjao tihi gnev koji je konačno eksplodirao.

- Jedanaest godina si krila od mene činjenicu da imam dete. A sada stojiš tu i mirno mi objašnjavaš svoje razioge. Prvi put kada sam je video, osećao sam se čudno. Čak je i Dino odmah uočio sličnost. Koja sam ja budala! Nisam želeo da vidim ono što je očigledno. Svašta sam mogao da očekujem od tebe, ali ovo je previše.

Izliv njegovog besa odstranio je svaki strah da neće prihvatiti Klaru. Štaviše, činilo joj se glupo što je strepela od tako nečeg. Ali strah je bio tako dugo prisutan u njoj, da nije mogla ranije da mu kaže.

45

by voki

- Nisam znala kako ćeš reagovati kad budeš saznao - rekla je obazrivo, a onda nastavila sa olakšanjem. - Nisam mogla da dozvolim da susret s tobom bude razočarenje za Klaru. Drago mi je što i sam uviđaš da ti je ćerka.

Maksim je polako ovladao sobom. Otišao je do frižidera i nasuo još jednu čašu pića.

-Koliko dugo zna da joj tvoj muž nije otac? - upitao je.

- Zna od trenutka kada sam shvatila da je dovoljno odrasla da razume.

Imala je pet godina kada sam joj objasnila onako kako sam mislila da je za nju prihvatljivo. Nakon toga sam čekala da mi postavlja pitanja. Ona su uvek bila drugačija, u zavisnosti od njenih godina.

- Znači, ona sve vreme zna za mene, a ti mene obaveštavaš tek sad? Zar nisam imao pravo da saznam ranije? - optuživao ju je.

- Imao si.

- A zašto mi onda nisi rekla? Godine koje su prošle nikada neću moći da nadoknadim - ponovo je padao u vatru zbog te nepravde. -Mislio sam da si mi uzela sve kada si otišla. Bio sam ubeđen da nema više ništa što bi mogla da mi uzmeš.

- Da sam znala da čekam dete s tobom, nikada se ne bih udala za njega rekla je smireno ne bi li i njega umirila. - U to vreme to nisam znala. Kada sam otkrila da sam u drugom stanju, bilo je kasno.

- Kako je on reagovao?

- U početku je bio malo re-zervisan, ali kasnije je prihvatio to moje stanje. S njim nisam mogla da imam dece, pa mi je bilo drago što sam rodila Klaru.

- Zašto nisi tražila poništenje braka? - gledao ju je uporno.

- I šta onda da uradim? - upitala ga je. - Da se vratim tebi? Nakon onog što sam učinila, ti me sigurno ne bi ni pogledao. Možda ne bi ni poverovao da je dete tvoje.

- Nisi imala poverenja u mene -gledao ju je ozbiljno, a zatim ispio piće. - Da sam ja bio na njegovom mestu, izbacio bih te iz kuće.

- Hvala bogu što nisi.

- I tako si ostala s njim - rekao je suvo. - Zašto da ne? On je pun para, zato si se i udala za njega. Sada si čak uspela da se dočepaš njegovog bogatstva.

Ema je ignorisala ovu primedbu. Nije smatrala da treba da mu kaže da nije nasledila ništa.

- Pretpostavljam da se prema njoj ponašao kao prema rođenom detetu.

Dobiti ćerku na poklon nije mala stvar - rekao je podrugljivo.

46

by voki

- Voleo me je dovoljno da prihvati dete drugog čoveka, što je meni tada bilo veoma važno. Znam da ti je teško da shvatiš, ali ja sam mu bila zahvalna.

Nisam mogla da mu dam svoju ljubav jer je ona pripadala tebi, ali sam odlučila da mu pružim sreću. Bilo je to zbog osećanja zahvalnosti i krivice.

Trudila sam se da budem korektna - govorila je pognute glave. - Bio je velikodušan i dobar.

Nastala je tišina. Kada je Maksim progovorio, bilo je mnogo manje gorčine u njegovom-glasu.

- Misliš da mu dugujem nešto 39 zbog toga? - stavio je čašu na sto iokrenuo se ka njoj. - Sada ćemo da razgovaramo o Klari. Šta sada treba da uradimo?

- Potreban si joj. Ne prestaje da te traži. Mislim da je poželela da si ti taj kojeg čeka - pogledala ga je molećivo.

- Ne'mogu da shvatim da si već tako dugo na ostrvu, a da mi nisi rekla. Da ne kažeš ni detetu koje očajnički traži oca - gledao ju je hladnim plavim pogledom.

- Zar misliš da je odmah trebalo da dojurim kod tebe? Kada sam ostala sama, trebalo mi je vremena da sredim mnoge stvari. Moj život se promenio, ipak sam izgubila nekog s kim sam dugo živela.

- Naravno - podsmehnuo se. - Pomislio sam da si došla iz nekih ličnih razloga. Imam zaista visoko mišljenje o sebi. Bio sam ubeđen da si se vratila da vidiš možemo li nas dvoje da nastavimo tamo gde smo stali. Hteo sam da verujem da si došla jer još uvek želiš moju ljubav. A onda sam saznao da imam ćerku -nastavio je tonom koji je jasno govorio da je to saznanje promenilo njegovo mišljenje. - Ti si, u stvari, došla jer je njoj potreban otac gledao je kritički njeno izazovno telo. - Preda mnom stoji zgodna mlada udovica koja ima jedan problem, poodraslu ćerku koja će joj uskoro postati teret.

- To nije istina! - uzviknula je Ema uzbuđeno.

- Zar nije? - pogledao ju je izazivački. - Pretpostavljam da očekuješ da ja sada preuzmem roditeljsku dužnost, a da ti slobodno kreneš u lov na muškarce. Mislim da je Dorjan služio samo za zagrevanje.

Drhtala je od nemoći i besa. Bila je suviše uzbuđena da bi mogla bilo šta da kaže. Podigla je ruku i snažno ga udarila po obrazu. Udarac mu je zaneo glavu u stranu. Njegov mračni pogled je nije uplašio. Reagovala je ne razmišljajući o posledicama. Osvestila se tek kad ju je grubo uhvatio za ramena i privukao sebi zabadajući joj prste u meso. Oči su mu blještale nekim ubilačkim sjajem. Tek kada se susrela s njegovim pogledom, osetila je nemir i strah.

47

by voki

Zapazivši joj izraz na licu, zastao je za trenutak. Disao je ubrzano, a srce mu je snažno kucalo.

- Oduvek je naša veza bila čisto fizička - rekao je muklo. - U našem odnosu nikada nije bilo ravnodušnosti. Izgleda da još uvek ne možemo drugačije da komuniciramo.

- Ali nikada nismo vređali jedno drugo - podsetila ga je.

- Ne, nismo - složio se. Nije je puštao. Osetila je njegove čvrste nabrekle mišiće. Približio je svoje lice njenom.

- Skloni se, pijan si - plašila se kako se to može završiti.

- Da, jesam - njegove usne su prelazile preko njenog obraza i vrata. Ljubio joj je krajeve usana.

- Ti si moje piće, Ema. Već sam probao jedan gutljaj i sada bih celu flašu.

Neću se smiriti dok ne uzmem sve.

Bila je to molba da mu se preda. Pokušavala je da bude razumna. Ali nije mogla. Bio joj je potreban isto koliko i ona njemu. U početku je samo ovlaš doticao njene usne, izazivajući snažnu želju za dugim i strasnim poljupcem.

Napokon mu se usne spustiše na njene. Milovao ju je nežno, a ona mu je uzvraćala svom vatrom svog mladog strasnog tela.

-I ne slutiš kroz kakav sam pakao prošao - mrmljao je bolno. - Saznanje da pripadaš drugom čoveku i da si svake noći u njegovom zagrljaju, izluđivala me je.

- A ti ne možeš da shvatiš kakva je to agonija bila za mene - želela je da mu kaže kako nije samo on patio. - Ležala sam u njegovom zagrljaju, a sve vreme želela da si ti na njegovom mestu. Nikada nisam prestala da te želim.

- A šta želiš sada? - upitao je ljubeći je po vratu.

- Želim tebe. Želim da me voliš i da ja volim tebe - bio je to iskren odgovor.

Njegove usne su se ponovo požudno i željno spustile na njene. Kada ju je podigao i u naručju je poneo ka sofi, bila je svesna onoga što se š njom događalo. Želela je samo da zauvek ostane u tom zagrljaju i da se taj trenutak nikad ne završi. Skidao ju je polako, uživajući u njenom lepom telu. Nije mogao da otkopča dugme na haljini pa ga je iskidao. Nije joj bilo važno, bio je važan samo Maksim, njegovi uzbudljivi dodiri, poljupci i ono što će se uskoro dogoditi.

Za nekoliko sekundi oboje su bili nagi i vreli od očekivanja. Kada je osetila njegove gladne usne na svojim grudima i ruke na bedrima, jeknula je zadovoljno. Maksim ju je pomamno ljubio i milovao. Ležala je pred njim potpuno otvorena i spremna za davanje cele sebe.

48

by voki

To je bilo ono što je želeo i čekao. Bio je nestrpljiv od silnog naleta strasti i teškom mukom se suzdržavao da je odmah ne uzme. Hteo je da je dovede do vrhunca ljubavnog uzbuđenja pa da onda zajedno idu do kraja. Razmakao joj je noge nežno ali odlučno, želeći da ga sama pozove u svoju skrivenu toplotu.

Uzeo ju je snažno i pažljivo istovremeno, dozvoljavajući joj da oseti svu slast sjedinjavanja. Telo joj se uvijalo pod njim. U glavi joj je zvonilo stotinu zvona.

Zaneti ljubavnom igrom, u vrtlogu strasti zajedno su uzleteli do neslućenih visina zadovoljstva.by voki Koliko dugo su ležali zagrljeni, Ema nije znala. Njegovo telo je bilo opušteno. Miris tog tela bio joj je tako drag.

- Odavno se nisam ovako osećala - rekla je, nežno mu prstima milujući lice.

Maksim se oslonio na lakat i zagledao u nju. Gledao ju je uporno, kao da je hteo da pročita nešto na tom lepom licu.

-Tvoja želja je ispunjena, zar ne? - upitao je.

Osmeh joj je titrao na usnama.

-To je bila i tvoja želja. Zar nisam u pravu?

- Jesi - gledao je njene prste gde nije bilo prstena. - Pomeri se. Hteo bih da izvučem ruku.

Umesto da samo promeni položaj, Maksim uze svoje pantalone. Srce joj se steglo kad je videla taj pokret. Nečujno je u sebi uzdahnula. Trenutak njihove prisnosti je prošao. Želela je da sve potraje još malo, mada jeznala da takva sreća ne može biti večna. Obukla je brzo svoju haljinu, a Maksim priđe radnom stolu i uključi lampu. Bio je bez košulje. Telo mu je bilo vitko i snažno. Mišići mu zaigraše na plećima kada se nagnuo da uzme čašu.

- Hoćeš li piće? - upitao je preko ramena.

- Ne, hvala - odgovorila je saginjući se da zakopča sandale.

Kad je podigla glavu, on je bio naslonjen na sto i posmatrao je.

- Volela bih da znam o čemu razmišljaš - rekla je.

- Razmišljam o onome što je bilo, što je sada... - slegnuo je ramenima.

- Uspeo si u poslu, čujem da si veoma cenjen u gradu.

- Još uvek nisam dostigao nivo porodice Kristi - rekao je kroz zube.

- To nije važno - brzo je rekla.

- U pravu si. Ovog puta je važna ljubav, zar ne? - rugao joj se.

Pre nego što je uspela da odgovori, zazvonio joj je mobilni .telefon.

Pogledala ga je zbunjeno.

- Ema - bio je to glas njene majke - izvini što te zovem.

- U redu je, mama - požurila je Ema da kaže. - Uskoro dolazim kući.

- Nadam se da nisam prekinula nešto važno - dodala je majka.

49

by voki

- Nisi, mama. Vidimo se - pogledala je Maksima. - Treba da idem.

On je samo ćutao i gledao kroz prozor. Kada je skrenuo pogled k njoj, lice mu je bilo hladno, ozbiljno.

- Zakleo sam se da više nikada u životu neću imati ništa s tobom. Govorio sam sebi da te neću ni pogledati ako se vratiš. Čovek počne da prezire sebe kada shvati da nema snage da se odupre jednom ženskom telu.

- Sad ti je žao - vređalo ju je to što je rekao.

- Ne znam ni sam šta mi je - snažno je stisnuo šake. - Zbunjen sam. Večeras sam saznao da imam ćerku i ni o čemu drugom ne mogu da razmišljam.

Imam jedan predlog koji mi se trenutno čini najbolji. Pošto ti i ja od sada moramo često da budemo zajedno, gledaćemo da se ponašamo prijateljski, ali da ne bude nikakvog bliskog kontakta.

- Ja ću Klari objasniti zašto joj ranije nisam rekla da si joj ti otac. Ona je pametna devojčica. Neće praviti probleme.

- U to ne sumnjam. Uradi to odmah. Želim da od sada svaki slobodan trenutak provodim sa svojom ćerkom.

- U redu - reče Ema slomljenim glasom. Oči joj se napuniše suzama.

- Hajde da te otpratim do kola -rekao je takvim glasom kao da se među njima ništa nije desilo.

XIV Dok je zalivala cveće u svojoj bašti koja je izgledala kao šarena čipka, Ema je razmišljala o Klari. Strah kako će primiti vest da joj je Maksim pravi otac, bio je neopravdan. Razgovor je protekao iznenađujuće lako. Mirno je i s razumevanjem prihvatila objašnjenje koje joj je majka dala. Ema je bile zbunjena više od nje.

- Znala sam! - rekla je devojčica, a lice joj je blistalo od sreće. - Ne ljutim se na tebe što mi odmah po dolasku na ostrvo nisi rekla. Važno je da sam našla tatu - posle toga ju je zagrlila i poljubila.

Emi je na licu igrao osmeh. Njena ćerka odrasla je u divno i plemenito biće.

Okrenula se ka njoj i pogledala je s ljubavlju. Klara je sedela .za stolom na

50

by voki

verandi i gledala album sa slikama koji je donela od babe i dede. Uzdahnula je sa olakšanjem. Problem koji joj godinama nije davao mira, rešen je. Sada je mogla da živi mirno i da pravi planove za svoju budućnost. Protekle nedelje Maksim je nekoliko puta dolazio po Klaru. Svaki put se vraćala nasmejana i srećna. Obožavala je oca.

- Tata! - detetov zvonki glas trgao je Emu iz razmišljanja. Nije primetila kada je Maksim ušao u dvorište.

- Zdravo - pozdravi je Emu, a onda se obratio ćerki. - Imam slobodno popodne, pa ako želiš, možemo da se vozimo brodom i da te učim da roniš.

- To bih zaista volela! - oduševila se Klara. - Idem da se spremim.

- Šta ti planiraš da radiš? - upitao je Emu kada su ostali sami.

- Treba da očistim bašticu.

- Ne misliš valjda to da radiš po ovoj žezi?

- Zašto da ne? Kada se budem umorila, ući ću u kuću.

- Pođi s nama.

- Ne - odgovorila je brzo.

- Zašto ne? - izazivao ju je. -Klara će biti u blizini, ne treba da se plašiš. Kada sam s detetom, izbegavam alkohol koji me dovodi u iskušenje.

Ukočila se. Shvatila je da je njeno odbijanje poziva značilo da se baš toga plaši.

- Izvini, samo sam se šalio - rekao je.

- Nije važno.

- Poziv još uvek važi - dodao je ozbiljno. - Velika je novina za mene što sam iznenada postao otac desetogodišnje devojčice. Ponekad se ponašamo čudno jedno prema drugom. Desi se da ne znam šta da razgovaram s njom. Mislim da bi i za Klaru bilo bolje da i ti budeš sa nama i da nam pomogneš da se upoznamo.

Slušala je njegov glas. Zvučalo je sasvim logično. Već godinama nije ronila, pa joj je ponuda odjednom bila veoma primamljiva i nije mogla da je odbije.

- Ići ću s vama - pristala je. Klara je dotrčala do njih noseći ruksak u rukama.

- Moraš da mi pomogneš oko upravljanja brodom - rekao joj je Maksim.

- Zaista? - pogledala ga je širom otvorenih očiju.

- I tvoja majka će ići s nama - obavestio ju je.

- Divno! - uzviknulo je dete. -Hajde, mama, uzmi kupaći kostim pa da krenemo.

U luci je bilo usidreno mnoštvo brodića, od najobičnijih, ribarskih, do luksuznih jahti. Ema se ćutke divila maloj jahti kojoj su prilazili. Kad su bili

51

by voki

dovoljno blizu, ona pročita ime "Oaza mira" napisano krupnim slovima naboku broda.

- Lepo ime - konstatovala je.

- Jeste, ime joj odgovara u potpunosti. Kad god se zasitim posla, vraćam se moru. Ostavim sve i odvezem se negde daleko gde uživam u samoći i tišini.

To traje i po nekoliko dana.

Znala je da je bilo tako. Promena koja je nastala u Maksimovom životu nije mogla da u potpunosti promeni njegove navike. More je bilo njegova velika ljubav i Ema se radovala što je tako i ostalo. Voleo je more i poznavao sve njegove tajne. Sasvim je prirodno što mu je to nedostajalo u životu koji je sada vodio.

Kad su se popeli na jahtu, Maksim se obrati Klari: - Hoćeš li da odvežeš brod dok ja uključim motor?

- Naravno! - Klara je ponosno prihvatila zadatak.

Ema je pošla za Maksimom. Povetarac koji je duvao, igrao se njenom kosom. Imala je crni kupaći kostim i preko njega belu košulju koju je ostavila raskopčanu. Stajala je uz ogradu broda i gledala ogromno plavo prostranstvo ispred sebe.

- Šta se dogodilo sa "Zvezdom mora"? - pitala je i istog trenutka zažalila. Taj brodić je bio jedna od najsnažnijih uspomena na njihovu ljubav. Ćutao je nekoliko trenutaka pre nego što je odlučio da odgovori. Nijednim pokretom nije pokazao da ga je to pitanje potreslo. Nastavio je sasvim mirno i ravnodušno.

- Hteo sam da ga potopim nadajući se da ću s njim potopiti i uspomene koje su me za njega vezivale. Na kraju sam ga prodao nekom momku i iskoristio taj novac da postanem partner u jednom unosnom poslu. Od tada sam počeo da gradim svoju malu imperiju - poslednju rečenicu je izgovorio suvo, naglašavajući da je njegova imovina daleko manja od one koju poseduje porodica Kristi.

- Drago mi je što si prodao brodić.

- Nije prošlo ni dva meseca kako ga je kupio, a mladić je naleteo na stenu nastavio je Maksim priču. -"Zvezda mora" se raspala i potonula na dno mora.

Ali nije sa sobom odnela i uspomene na tebe, kako sam očekivao i želeo.

Način na koji je to rekao, uneo je u nju nemir. Odjednom je njegova blizina postala neizdrživa.

- Idem da vidim je li Klari potrebna pomoć - rekla je i otišla istog trenutka.

52

by voki

Plovili su su polako dok nisu izašli iz luke, a onda je Maksim razvio punu brzinu. Vetar je duvao i odnosio napetost koju je Ema osećala. Opustila se i počela da uživa u vožnji.

Maksim je Klari strpljivo objašnjavao kako se upravlja brodom, a onda joj prepustio kormilo. Ona je ponosno preuzela komande. Usidrili su se u dubokoj vodi nedaleko od jednog koralnog ostrva. Detetu je bilo potrebno samo desetak minuta da se privikne na opremu za ronjenje. Nakon toga je sa ocem zaronila prema podvodnoj lepoti koja je mogla da se nađe samo oko koralnih ostrva.

Za Emu je to predstavljalo ponovno otkrivanje čari tog lepog Nporta kojim se nekad intenzivno bavila. Voda je bila kristalno cista lako da se jasno video život koji se odvijao u moru. Bila je savršeno mirna, svim čulima prepuštena tom čarobnom svetu. Učinilo joj se da je vreme veoma brzo proletelo kada je Maksim mahnuo rukom i obe pozvao da isplivaju na površinu. Bilo joj je žao što napušta taj bezbrižni, tajanstveni prostor morskih dubina.by voki Maksim je već bio na brodu kad je Ema počela da se uspinje merdevinama.

Pružio joj je ruku i pomogao da bezbedno stane na palubu. Disanje joj je bilo ubrzano zbog dugog ronjenja, a oči sjajne. Sa osmehom je gledao njeno lice podignuto prema njegovom.

- Da li je bilo lepo?

- Da! Već sam zaboravila koliko volim da ronim.

Pomerila se da bi Klara mogla da prođe, a zatim otišla na ležaljku za sunčanje. Bila je iscrpljena ali srećna. Klara je bila uzbuđena zbog svog novog doživljaja. Neprekidno je pričala. Kada je napravila pauzu da uzme vazduh, Maksim je vesto iskoristio taj trenutak.

- Već je prilično kasno, morali bismo da krenemo natrag.

- Ja ću ti pomoći - rekla je devojčica spremno.

Ema nije želela da ustane. Samo se udobnije namestila. Kada je motor uključen, jahta se zatresla. Zatvorila je oči. Krenuli su.

Nešto joj je govorilo da nije sama. Lenjo je podigla kapak i pogledala.

Maksim je stajao pored ležaljke i posmatrao je. Pogled mu je govorio o čemu razmišlja. Naglo se podigla, uzela košulju i obukla je.

- Hoćemo li brzo stići? - upitala je kako bi sakrila nervozu.

- Hoćemo.

Dotakao joj je struk. Srce joj je snažno zakucalo. Uhvatila ga je za mišice i pokušala da odgurne od sebe.

53

by voki

- Rekao si. bez dodirivanja.

- U pravu si - složio se dok se saginjao da je poljubi. - Ali nema ničeg lošeg u poljupcu.

Gledala ga je zbunjeno. -Čemu to, Maksime?

- Ne znam - iskreno je odgovorio. - Izgleda da je to jače od mene.

Oči su mu bile užarene, teško je disao. Pustio ju je i odmakao se. Očigledno je iskušavao svoju samokontrolu.

Kada su se usidrili u luci i seli u kola, svi su ćutali. Čak ni Klara nije imala snage da govori.

- Umorna sam - požalila se.

- Nakon ovakvog dana nije ni čudo što se tako osećaš - tešila ju je Ema, nežno je gledajući udobno nameštenu na zadnjem sedištu automobila.

XV Gospodin Erik i gospođa Sonja danima su strpljivo slušali unuku koja je oduševljeno pričala o svojoj hrabrosti i iskustvu stečenom pri ronjenju. Kada ju je Maksim nakon toga vodio u noćni ribolov, više ništa nije moglo da zaustavi njenu želju da vidi sve što joj taj plavi beskraj možepružiti. Bila je ubeđena da veoma malo dece može da se pohvali takvim avanturama.

Maksim je bio ponosan što je njegova ćerka ljubav prema moru nasledila od njega. Sve bolje se snalazio u ulozi oca i sve više u njoj uživao. Skoro svaki dan se šetao s Klarom, ne obraćajući pažnju na Ijubopitljive poglede meštana.

Spontanost i način na koji su se zbližili nadmašio je sva Emina očekivanja. I ona je s Maksimom imala bolji odnos. Oboje su ulagali napor da prevaziđu međusobne nesuglasice. U njegovom glasu nije bilo zajedljivosti, a prošlost više nije spominjao. Kad god bi dolazio po ćerku, bio je ljubazan i šarmantan.

Zato se Ema nije iznenadila kada ju je Klara upitala srne li da pozove oca kod njih na ručak. Ono o čemu je godinama maštala, postala je stvarnost. Njih troje će makar nakratko izgledati kao porodica.

Dok je ona radila u kuhinji, Klara se igrala u dvorištu, U rašljama starog drveta na kraju dvorišta Maksim joj je montirao kućicu za igru. Od tog trenutka to je bilo omiljeno mesto na koje je odlazila kada bi poželela da uživa u svom dečjem svetu.

54

by voki

Ema nije želela da.se upušta u pripremanje nekih posebnih specijaliteta, već se odlučila za jednostavnu ali ukusnu hranu koju su njih dve volele da jedu.

Znala je da se on hrani po restoranima gde rade vrhunski kuvari, ali se nadala da neće naći zamerku ručku koji je ona napravila.

- Ema - čula je glas svoje majke koji je dolazio iz predsoblja.

- U kuhinji sam, mama - doviknula je Ema prilazeći sudoperi da opere sudove.

- Klara mi je upravo saopštila da imate gosta ha ručku - rekla je gospođa Šonja ulazeći. - Tako sam sretna zbog toga.

- I ja se radujem, mama.

- Zašto me nisi zvala da ti pomognem? - upitala je majka. - Ipak sam ja malo veštija u kuhinji od tebe.

- Nema potrebe. Ovaj ručak i ja znam da napravim, neću nikoga da impresioniram svojim kuvanjem.

- Mogu da napravim kolače - stara gospođa je bila uporna u želji da pomogne.

- Ne, hvala, ima sladoleda.

- U redu, mila. Ako ti nisam potrebna, idem kući. Želim da lepo provedete vreme zajedno.

Ema je prišla šporetu i otvorila rernu da pogleda meso. Bilo je skoro gotovo, trebalo je još samo da napravi salatu i stavi pomfrit da se peče.

U jednom trenutku je pomislila da se presvuče ali je brzo odustala od te ideje. Zelena haljina od žoržeta sa sitnim žutim tufnama koju je imala na sebi, izgledala je sasvim lepo. Haljina je bila cigovana ispod grudi, pa joj je njena lepršavost dozvoljavala da se lako kreće po kući. Promenila je samo obuću, umesto japanki je obula žute papuče s potpeticom. Zbog vrućine i obaveza koje je imala u kuhinji, kosu je uplela u pletenicu.

Iznenada u Emu poče da se uvlači neki nemir. Uvek se može desiti nešto neplanirano, ma koliko se ona trudila da sve bude u najboljem redu. Klara se nije smirila dok nije našla svog pravog oca, sada bi mogla da poželi da, kao i ostala deca, ima porodicu. Oca i majku koji žive zajedno. Verovatno je ovaj ručak njen pokušaj da ih zbliži. Bila je suviše mlada da bi shvatila zašto joj roditelji ne žive zajedno. Zadatak koji je dete možda sebi dalo, bila je nemoguća misija.

Klarin zadovoljni vrisak najavio je Maksimov dolazak. Zajedno su ušli u kuću.

- Mama, pogledaj, tata je doneo veliku čokoladnu tortu i cveće! - cvrkutala je držeći oca za ruku.

55

by voki

S keceljom oko struka i zajapurenog lica, Ema ih je dočekala. Maksim je držao buket crvenih ruža čiji je zanosni miris ispunio celu kuću.

- Izvoli - pružio joj je cveće. -Neka Klara stavi kolač u frižider.

Gledala je u divne pupoljke dok joj je milina ispunjavala grudi. Radovalo ju je što nije zaboravio koje cveće voli.

- Izvoli, sedi. Šta želiš da popiješ?

- Hvala, sada ne mogu ništa. Možda kasnije.

- Stavila sam tortu u frižider, šta još treba da uradim, mama?

- Možeš da se pripremiš za ručak. Maksim je gledao za ćerkom dok je izlazila iz sobe. Sačekao je da se vrata kupatila zatvore a onda se obratio Emi. - Ovo je Klarina ideja.

- Znam.

- Meni se njen predlog dopao. I epa si. Dobro izgledaš u kuhinji s keceljom osmehnuo se.

- Pošto sam sve završila, mogu i Inje skinem.

- Nisam ništa loše mislio: - U redu je.

- Opusti se. Ovo je samo ručak. Oboje želimo da Klara bude srećna, a ovo joj mnogo znači.

Ema je samo klimnula glavom i počela da iznosi tanjire i postavlja sto.

Devojčica je utrčala u trpezariju pokazujući dlanove koji su se crveneli od pranja.

- Čiste su.

- Sada možete da sednete za sto - pozvala ih je Ema. - Jedva čekam. Umirem od gladi - nestrpljivo reče Klara.

- Ti uvek umireš od gladi - primetila je majka.

- Onda je na mene - reče Maksim. - I ja sam gladan.

Po tonu njegovog glasa shvatila je da ne govori o gladi za hranom.

Pocrvenela je.

- Nisam pripremila ništa posebno. Pile, pomfrit i salatu.

- Sve što volim - oduševio se Maksim.

- Šališ se. Verovatno jedeš mnogo egzotičnija jela.

- U pravu si, ali ovo je ono što volim. Živim u malom stanu pa ne mogu da vas pozovem kod sebe da bih uzvratio gostoprimstvo, ali mogu da vas izvedem na večeru u restoran.

- Kada ćemo ići, mama? - Klara sa zebnjom pogleda u majku.

- Videćemo. Hajde da ručamo, ohladiće se.

56

by voki

Kroz nekoliko trenutaka svi troje su sedeli za stolom i jeli. Kada je Klara uzela drugo parče mesa, Maksim sumnjičavo pogleda Emu. - Da li ona uvek ovoliko jede? -upitao je gledajući sitnu figuru deteta.

- Uvek. Ponekad se pitani gde joj stane. Hoćeš li sada kafu? - ponudila je Maksima koji je završio s ručkom.

- Svakako. Baš će mi prijati - odgovorio je zadovoljno gladeći stomak rukom.

- Da li treba da ti pomognem oko sudova? - upitala je Klara dok je ustajala od stola.

- Ne, ovog puta si oslobođena te obaveze.

- Ja bih onda otišla do dede i babe da vidim je li gotov moj sto za kompjuter koji mi deda pravi.

- Možeš, ali nemoj da ostaneš suviše dugo.

Klara zadovoljno istrča iz kuće. Kada je skuvala kafu, Ema je spusti na mali sto i sede pored Maksima na kauč.

- Vreme je da ti i ja razgovaramo - rekao je polako, ne želeći daje uplaši.

- O čemu da razgovaramo? - upitala je iznenađeno.

- Ja imam problem koji ima i Klara - govorio je pažljivo. - Nas dvoje smo otac i ćerka, ali i meni i njoj je nezgodno da o tome javno pričamo. Svi bi nas pitali zašto dosad nismo bili zajedno i zašto nam se prezimena razlikuju.

Imam predlog kako to da resimo.

- Zaista? - Ema nije shvatala šta on hoće da kaže.

- Priznaću je zvanično i samim tim će dobiti moje prezime. Razgovarao sam s njom i ona nestrpljivo očekuje da to uradim. Klara Rajan, lepo zvuči, zar ne?

Emi je trebalo nekoliko trenutaka da se pribere i odgovori.

- Mislila sam da će taj razgovor biti između nas dvoje, a ne između tebe i nje - pobunila se.

- Hteo sam da čujem njeno mišljenje. Važno je šta ona želi.

- Naravno - bila je povređena.

- Ema, ja to želim i moram da uradim.

- Shvatam, samo nisam očekivala tako brzo.

- Brzo?! Šta je tebi? Trebalo je da to uradim pre deset godina.

Osetila je ljubomoru. Klara je bila luda za njim isto koliko i on za njom.

Uzeće joj dete koje je godinama bilo samo njeno. Odjednom joj je sve bilo kristalno jasno. Ovaj ručak je poslužio da bi joj on saopštio šta su njih dvoje odlučili da urade.

- Moram da znam da ti to najiskrenije želiš, da ne radiš samo zato što se to od tebe očekuje - rekla je drhtavim glasom.

57

by voki

- Surovo je od tebe što me to pitaš.

Ona je bolno uzdahnula.

- Oprosti. Ponašam se sebično -oči su joj bile pune suza.

- Neću ti ja uzeti ćerku - Maksim je primetio njen strah. - Samo će imati oba roditelja, kao što i treba da ima. Možda sam ti malo nespretno objasnio, pa si pogrešno shvatila moju nameru. Ti si potrebna i meni i njoj. Veoma.

Pogledala ga je. Bila je bleda i tužna. Poljubio ju je nežno u obraz.

- Još sam o nečemu razmišljao. O nama. Treba da pokušamo da ponovo budemo zajedno. Sada smo zreliji, nadam se i pametniji.

- Da li to stvarno misliš? - upitala je sa strepnjom.

- Da. Biće dobro. Mora da bude -šapnuo je privlačeći je sebi.

Dodir njegovih usana poslao je u/buđijive žmarce duž celog njenog tela.

Poljupcima |e prekrivao njeno lice, vrat, grudi. Željno se upijala u njegov zagrljaj. Grlio ju je sve snažnije. Više joj nije odgovaralo da bude u njegovom krilu. Taj položaj joj je sputavao pokrete, a ona je htela da bude aktivnija jer je želja potpuno njome ovladala.

Maksim je teškom mukom uspeo da obuzda navalu strasti koja mu je obuzela telo.

- Ma koliko želeo, moram prekinuti. Nije ni vreme ni mesto - mrmljao je između poljubaca.

- A da promenimo vreme - izazovno se promeškoljila u njegovom naručju.

- Ne treba dete odmah da vidi majku i oca u ljubavnom zanosu - nasmejao se, trapavo se braneći od njenih dodira koji su mu izazivali ludilo u glavi.

- Pa zato uglavnom želiš da si sa mnom - nevoljno se odvojila od njega.

- Misliš da je samo radi seksa? -napravio je izraz lica kao da mu nije jasno zašto ona ima to mišljenje. -Možda i radi novca. Ti ga imaš mnogo više nego ja - rekao je, a Ema se uozbiljila. Nije bila sigurna da li se on šali. Mora da mu kaže da ona nema nikakvo bogatstvo. - Valjda nisi pomislila da govorim ozbiljno! -viknuo je kada je video njenu reakciju. - Šalio sam se, ali izgleda da je moja šala bila neumesna.

- Mislim da sam previše osetljiva - zagrlila ga je. - Nemoj da me tako zadirkuješ.

- Da se vratimo onda na temu seksa.

- Uozbilji se. Hajde, da pijemo kafu.

- To ti nije loša ideja. Treba mi sredstvo za smirenje - smeškao se zadovoljno.

58

by voki

Zalazak sunca se već bližio kada je Maksim pošao u svoj stan. Na horizontu su podrhtavale sve moguće boje među kojima su dominirale jarko crvena i naranžasta.

XVI Ema je bila toliko ushićena pramenom koja se desila u njenom životu, da nije ni razmišljala dokle će trajati i hoće li njena i Maksimova obnovljena veza uspeti. Bilo joj je važno da su zajedno.

Njena majka je uvek bila optimista kada su njih dvoje u pitanju. Nikada nije prestala da gaji nadu da će se sve dobro završiti. Verovala je da će umeti da iskoriste šansu koju im je život pružio. Snaga njihove ljubavi, ubeđivala je sebe, na kraju će pobediti. Ipak, trunka straha je postojala u njenom srcu, ali se trudila da to njena ćerka ne primeti. Molila se da je ožiljak bola na Maksimovom srcu izbledeo. Oboje su zaslužili da budu srećni i da zajedno sa svojom ćerkom uživaju u budućem životu.

- Ne slušaj nikog. Prati svoje srce. Svet više nije romantično mesto, ali neki ljudi jesu. Nemoj dozvoliti da te svet promeni - samo je rekla ćerci. Emi je mnogo značilo što roditelji razumeju njenu želju da svoj život provede s čovekom kojeg voli i kojeg će uvek voleti.

Ona i Tanja su sedele na verandi i uživale u večernjoj svežini. Odavno nisu bile same i vodile prave ženske razgovore. Emi je bilo žao što je u poslednje vreme zapostavila prijateljicu koju je iskreno volela i u koju je imala beskrajno poverenje.

- Nedostajali su mi naši razgovori - priznala je Ema. -I meni. Ali ti si bila veoma zauzeta pa sam čekala da dođem na red.

- Nije baš tako. Izvini, trebalo je da ti se javim ranije.

- Važno je da si srećna. Ponovo si sa čovekom svog života. To si želela, zar ne?

- Da, a ipak mi je sve nekako čudno. Nisam još sigurna koji su Maksimovi pravi motivi.

- Nemoj da se zamaraš analizama. Ljubav je pobedila, sve ostalo zaboravi.

- Kad bih mogla! Bojim se da se on žrtvuje samo da bi Klara imala srećno detinjstvo - oklevala je Ema sa iznošenjem svoje sumnje.

59

by voki

- Glupost! - Tanja nije htela da u to poveruje.

- Pa baš i nije. Brak njegovih roditelja nije bio uspešan. Otac mu je napustio majku," a zatim i ostrvo. Nedugo posle toga, ona se razbolela i umrla. On je živeo sa stricem. Skoro celog života je bio sam. I na kraju sam ga ja razočarala i izneverila. Zato mislim da on hoće da pruži ćerki sve ono što sam nije imao.

Mislim da je spreman da za dete učini sve.

- Ja sam sigurna da je on te dečje bolesti odavno preležao. Maksim zna šta hoće u životu. On je jaka i stabilna ličnost. Veruj mi, on voli i tebe i Klaru.

- I ja volim njega.

- To samo slep čovek ne može da primeti. Koliko sam videla, nemoj misliti da te špijuniram, on dolazi u tvoju kuću svaki dan - Tanja se iskreno nasmejala.

- Za koju stranu službu radiš? Ako si dobro plaćena, onda se neću ljutiti Emu je Tanja uvek znala da oraspoloži.

- Ja sam ti dvostruki agent. Opasno, ali isplati se. Sada ozbiljno pitanje, da li ti je predlagao da živite zajedno?

- Mislim da to ne želi. Voli svoju samostalnost.

- A ti? Šta ti želiš? Da li tebi odgovara ovakva veza?

- Ja nemam pravo da postavljam uslove.

- Koješta! Moraš prevazići taj osećaj krivice. Nećeš do kraja života prebacivati sebi zbog jedne greške iz mladosti. Ne postoji niko ko nije uradio nešto zbog čega je kasnije zažalio.

- Znam, ali ću ipak pustiti da se veza razvija postepeno. Moram mu dati vremena. Nego, nisi mi rekla kako je Dorjan.

- Dobro je. Baš pre neki dan mi je rekao da mora da se navikava na pomisao da će mu Maksim biti komšija - vragolasto reče Tanja.

- On je dobar prijatelj i veoma zgodan muškarac Neće me iznenaditi ako ga uskoro vidim s nekom neodoljivom devojkom. Nisam ti se pohvalila da ćemo preko vikenda Isploviti na jahti.

Klara mora da se raduje.

Idemo samo on i ja. Ona će I utatl kod babe i dede.

- Vidiš da želi da budete sami.

- Valjda će sve biti dobro.

- Biće bolje nego što možeš i da zamisliš. Biće fantastično - sigurnim glasom reče prijateljica.

60

by voki

- Kada se vratim, moram da vidim onaj poslovni prostor o kome smo razgovarale. Još uvek sam zain-teresovana, nadam se da je još slobodan.

- Mislila sam da si odustala od ideje da radiš.

- Naravno da nisam. Ne želim da finansijski zavisim od Maksima.

- Nisi mu još rekla kako si prošla posle razvoda.

- Ne. Glupo mi je da ga time zamaram. Možda ću mu reći ovog vikenda.

Tanja se protegnula u stolici i zevnula.

- Ovo je znak da treba da idem. Već je kasno. Lepo se provedi. Uživaj i nemoj mnogo da razmišljaš – posavetovala ju je Tanja i zvučno poljubila u obraz.

XVII U snu se Ema okrenula na stomak i zagnjurila glavu u jastuk. Ispružila je ruku kraj sebe u krevetu. Očekivala je da će osetiti Maksimovo telo, ali mesto je bilo prazno. Odmah se razbudila. Namrštila se kad je shvatila da on nije u krevetu. Sunce je već veselo sijalo kroz prozore.

Okrenula se na leđa i umirila. Očekivala je da čuje neki zvuk s palube. Kada je čula korake, zadovoljno se osmehnula. Setila se prošle noći i njihove strasne ljubavi. Osmeh joj je postao još zadovoljniji. Ustala je, obukla široku pamučnu majicu i krenula napolje. Usput se pogledala u ogledalo. U očima joj je bio sjaj, sjaj zadovoljne žene. Prošla je kroz kuhinju i videla skuvanu kafu, usula je sebi u solju, a onda izašla na palubu.by voki - Dobro jutro! - viknula je mada ga nije videla.

- Dobro jutro! - odgovorio joj je. Pogledala je u pravcu njegovog glasa i videla ga gde stoji na pramcu.

- Šta radiš? - upitala je. Nije odgovorio. Posmatrao ju je dok je prilazila.

- Deluješ veoma seksi ujutro - rekao je sanjivo.

Obavila mu je ruke oko vrata i naslonila se na njega. Zatvorila je oči uživajući u njegovoj blizini, u svojoj sreći. Podigao joj je lice prema svom i toplo joj poljubio usne.

Oko njih je vladala potpuna tišina. Čulo se samo udaranje talasa o jahtu usidrenu kod samog ulaza u malu uvalu. Nigde nije bilo nikoga. Do tog

61

by voki

mesta su došli tokom noći, pa Ema u mraku nije mogla dobro da vidi uvalu.

Sada je zadivljeno gledala ispred sebe. Obala je bila peskovita, obrasla palmama i drugim bujnim rastinjem. Voda je bila svetloplava.

- Zašto ne ostanemo ovde, Maksime? Ovde je divno! - oduševljeno je rekla.

- Možemo ako želiš - pristao je. -Hoćeš li da plivamo pre doručka?

- Naravno! - odgovorila je spremno. - Sačekaj samo da obučem kostim.

Uhvatio ju je za ruku i zaustavio.

- Zašto? Ovde nema nikoga sem nas dvoje. Ovo mesto pripada nama.

- Ako se ti skineš, i ja ću - rekla mu je.

- Onda je dogovoreno.

- Hajde da se trkamo do plaže - predložila je Ema. Skinula je brzo svoju majicu i skočila u vodu. Maksim je polako skidao šorts i gledao za njom. Već je dosta odmakla kad je i on skočio u vodu. Bio je dobar plivač pa ju je brzo stigao. Ipak, prednost koju je imala u početku, pomogla joj je da pobedi. Izašla je iz vode i pala iscrpljena na pesak. Njene ljubičaste oči trijumfalno su sijale.

- Zaboravila sam da ti kažem da ko izgubi, sprema doručak - smejala se razdragano.

- Nije pošteno - seo je kraj nje na pesak dok mu se voda slivala niz telo.

- Ko gubi, ima pravo da se ljuti -zadirkivala ga je.

- Znači tako - nagnuo se ka njoj. Nudila mu je svoje usne dok je polako rukom prelazila duž njegovih leđa.

- Slan si - rekla je liznuvši mu lice.

- Ja volim ukus soli - reče on, požudno joj ljubeći telo.

Sati su prolazili neprimetno. Njih dvoje su plivali, ronili, sunčali se i vodili ljubav. Jedini kontakt održavali su s Klarom i Maksimovom sekretaricom. Za sve ostale bili su nedostupni.

Ema je obilazjla uvalu koja je odisala spokojem. Želela je da zapamti svaki detalj. Ovo su bili najsrećniji trenuci njenog života.

Osetila je poznate snažne ruke oko tela i stisnula ih čvrsto. Zatim podiže glavu i spusti poljubac na njegove grudi.

- Ovo prija - promuklim glasom reče Maksim. - Izludećeš me.

-Tvoje telo me inspiriše.

- Zapamti gde si stala - reče on provlačeći joj prste kroz kosu. -Moramo da jedemo.

- Hajde da jedemo ovde - Ema nije htela da napusti uvalu.

- Zašto da ne? Sve što nam je potrebno, stavićemo u čamac i preneti na obalu - svideo mu se njen predlog.

62

by voki

Naložili su vatru na plaži i ispekli ribu. Jelo je brzo bilo gotovo. Sunce je već bilo na samom zalasku kad su seli da jedu. Nakon večere Ema se naslonila na Maksima i ispružila uživajući u čarobnom zalasku sunca.

- Ovaj zalazak sunca sam poručio specijalno za tebe - rekao je milujući joj ramena.

- Divan je - prošaputala je, ali njene misli su već bile odlutale u drugom pravcu. - Šta misliš, koliko treba novca da se otvori radnja u centru grada?

- Ne znam - pogledao ju je. - To zavisi od mnogo čega. Važna je lokacija, stanje lokala i štošta drugo. Zašto?

- Htela bih da otvorim radnju. Moj tata pravi divne stvari od drveta. Već sada ima punu radionicu raznih predmeta. Dovoljno za početak. To bi se dobro prodavalo turistima.

- Iznenađuješ me - Maksim ju je gledao začuđeno. - Mislio sam da je tvoj otac isuviše ponosan da mu neko, čak i rođena ćerka, stvara biznis.

- Nisam mislila da njemu otvorim mdnju. Ja sam htela da vodim posao.

- A zašto bi ti radila?

- Nemoj da kažeš da spadaš u muškarce koji smatraju da je ženi mesto u kući.

- Ideja ti nije loša, ali mi nisi odgovorila na pitanje zašto bi ti to radila.

- Hoću da imam svoja primanja, neću da ni od koga zavisim - odgovorila je sigurnim glasom.

On se nasmejao pomalo nesigurno.

- Zar ti moraš da misliš o novcu? Šta je sa nasledstvom od muža? - pokušao je da se našali.

- Nisam ti rekla da mi nije ništa ostavio. Imam mali godišnji prihod dok se ne udam - uzdahnula je. - Htela bih da uvećam svoje finansije.

- Šta?!!! - viknuo je. Nije mogao da sakrije svoje iznenađenje.

- Mogla sam da ostvarim svoja prava preko suda ali to me nije interesovalo.

- Odakle ti novac za kuću?

- Prodala sam nakit i ostale vrednosti koje mi je poklonio. Jedino ne moram da brinem za Klarino školovanje jer je za to ostavio lepu sumu.

- Znači, nema problema što se Klarine budućnosti tiče - rekao je sarkastično.

Mesec je izronio iza brda i obasjao predeo.

- Pogledaj ovaj prizor. Kao veliki reflektor - pokazala je rukom sjajnu žutu kuglu na nebu.

- Da. - Šteta što ovde ne možemo ostati zauvek - rekla je mazno oslanjajući se prisnije na njega.

63

by voki

- Ne može čovek da ima sve što poželi, Ema - pustio ju je iz zagrljaja i odmakao se. - Vreme je da se vratimo na jahtu.

-Već?

- Da - potvrdio je.

Ustala je i prišla mu. Očekivala je da će je uzeti u zagrljaj, ali Maksim se okrenuo od nje i počeo da skuplja stvari.

- Još je rano - nastavila je Ema da se buni dok je savijala ćebe na kom su sedeli.

-Treba da krenemo rano ujutro - odgovorio je.

- Da krenemo? Kuda? - gledala ga je zapanjeno.

- Vraćamo se kući - kratko je odgovorio.

- Ali, dogovorili smo se da ostanemo još jedan dan - namrštila se..

- Sekretarica mi je rekla da ima nekih problema koje samo ja mogu da resim - rekao je ravnodušno.

- Kad ste danas razgovarali, bilo je sve u redu - bila je sigurna da se nije radilo o problemima na poslu.

- Ema - okrenu se ka njoj - i da je sve u redu, moje prisustvo je neophodno.

Nisam hteo da ti pokvarim uživanje i zato sam rekao da ćemo još ostati.

- E, pa, pokvario si mi i uživanje i raspoloženje.

- Znala si da se jednom moramo vratiti. - Naravno da sam znala - govorila je uvređenim glasom - samo nije trebalo da skrivaš od mene vreme povratka.

- Neka bude kako ti kažeš -rekao je kroz zube noseći stvari prema čamcu.

Vožnja do jahte je bila kratka i tiha. Nijedno od njih nije progovorilo ni reč.

Raspakovali su stvari u tišini. Kada je Maksim izašao na palubu, Ema se istuširala. To ju je smirilo. Bilo joj je žao što je pokazala ne-razumevanje za njegov posao. Nije želela da se veče tako završi. Obukla je haljinu za plažu i pošla da ga potraži. Maksim je sedeo za stolom u trpezariji a pred njim je bio lap-top.

- Zar još nećeš u krevet? - upitala gaje.

- Neću. Moram ovo da završim.

- U tom slučaju, skuvaću nam kafu.

- Ne dolazi u obzir. Ti idi u krevet - odbio je. - Dobro znaš da će mi koncentracija biti bolja ako ti nisi tu -nastavio je da radi kao da nije prisutna.

- Laku noć - rekla je konačno, shvatajući da nema svrhe da ostane.

Dugo je ležala i čekala da dođe. Prisećala se protekle večeri. Šta ga je oneraspoložilo? Zbog čega se sve pokvarilo?

Setila se da je pramena u njegovom ponašanju nastupila kada mu je saopštila da nije bogata udovica. Nakon toga je sve krenulo nizbrdo. Da nije

64

by voki

bio razočaran što nije bogata? Odmah je odbacila tu mogućnost. Poznavala je njegov ponos; činjenica da nije bogata, mogla je samo da mu godi. Možda se ljutio što mu nije rekla ranije, ali bila je ubeđena da je to potpuno nevažno. Ležala je dugo u tami pitajući se kada će Maksim doći.

Kada se sledećeg jutra probudila, čula je buku motora. Već su krenuli.

Pogledala je prema Maksimovoj polovini kreveta. Nije ga čula kad je došao, ali jastuk i ćebe su bili izgužvani, što je bio znak da je ipak tu spavao. Obukla se i izašla. Maksim je bio kod komandnog mosta.

- Nisam te čula kad si ustao - pokušala je da započne razgovor.

- Pazio sam da te ne probudim - rekao je.

Naglo ju je pogledao. Nekoliko trenutaka je zadržao pogled na njenom licu.

Osetila se veoma neprijatno. Idilični dani su ostali za njima. Stekla je utisak da se vraćaju u svet u kom neće biti toliko ljubavi i mira.

- Izgleda da je bezbrižni vikend prošao - rekla je više za sebe.

- Ništa ne traje večno - odgovorio joj je.

Možda je i tako, mislila je dok je gledala zgrade koje su počele da se naziru u daljini. Moguće je da je sve bilo previše lepo, savršeno. Bilo bi glupo očekivati da tako ostane zauvek.

Kada su se usidrili u luci, poneli su stvari u kola parkirana nedaleko od mesta gde su ostavili jahtu.

- Gde hoćeš da te odvezem? Kući ili kod roditelja? - upitao je.

- Kući. Hoćeš li ući na kafu?

- Ne - odgovorio je nestrpljivo. -Rekao sam ti da imam posla.

- Znam šta si mi rekao - odgovorila je utučeno.

Cutke su nastavili put. Kad je zaustavio kola ispred kuće, Maksim je otvorio prtljažnik i izvadio njene stvari. Spustio je torbu na trotoar. Nakon toga se vratio u automobil.

- Nije suviše težak. Moći ćeš i sama da ga uneseš - mahnuo joj je i odvezao se.

Ema je gledala za njim kao u šoku. Mislila je da će je poljubiti pre odlaska i reći kada će se ponovo videti. Ali izgleda da su ta romantična vremena prošla. Pravdala je pramenu njegovog raspoloženja velikim brojem obaveza koje je imao. Nije bilo drugog objašnjenja. Htela je da veruje da je voli i da će među njima ponovo sve biti u redu.

65

by voki

XVIII Posle vikenda provedenog s Maksimom, Emi je bilo neobično bez njega, ali je počela da se navikava na njegove sve rede dolaske. I dalje se s Klarom viđao svaki dan, ali su se uglavnom dogovarali telefonom gde će se i kada naći. Bila je spremna da poveruje kako ima mnogo posla i kako zbog toga provodi ceo dan u kancelariji. Ali njegov stav bio je promenjen u potpunosti.

Stalno je bio previše angažovan, nestrpljiv i vrlo često neprijatan.

Nije mogla da iz glave izbaci lepu Tinu Lazar. Možda njihova veza nije bila baš tako beznačajna kao što joj je Maksim rekao. Stekla je utisak da se on našao u situaciji da mora da se odluči između devojke koju je voleo u mladosti i lepe i uspešne voditeljke. Vrlo je moguće da je tokom vikenda shvatio da je preboleo staru ljubav i da je nova devojka našla mesto u njegovom životu. Bol i tuga kidali su Emino srce i pitala se koliko će još moći da izdrži.

S ćerkom je bio nežan, ponašao se prijateljski i toplo, samo je Ema bila žrtva njegovog osornog ponašanja. Klara je volela da on dolazi kod njih, pa ga je pozvala na večeru ne misleći da mora pitati majku za odobrenje. Verovala je da će se i njih dvoje, isto kao i ona, radovati što će veče provesti zajedno.

- Kako divno miriše! - uzviknulo je dete kada je ušlo u kuću. - Kada ćemo jesti? Tata je već trebalo da dođe.

- Sačekaćemo još malo - rekla je da bi umirila ćerku.

- Ja sam baš gladna - durila se Klara ne shvatajući zašto tata nije već došao.

Ema je znala da će se hrana ohladiti ako ubrzo ne dođe. Uzela je mobilni telefon.

- Pozvaću ga da proverim kada će doći - rekla je.

Telefon je dugo zvonio pre nego što se Maksim javio.

- Izvoli, Ema - čula je njegov dubok glas.

- Još uvek si u kancelariji - pokušala je da deluje bezbrižno. Čula je težak uzdah.

- Zauzet sam. Zašto me zoveš? Prekidaš me u poslu. Ako hoćeš daproveriš da li sam sam ili s nekim, onda bi bilo jednostavnije da prođeš kolima pored moje zgrade i zaviriš. Tako bi me poštedela nepotrebnog ometanja dok radim.

Ugrizla se za usnu. Nije mu odgovorila kako je zaslužio.by voki - Klara je gladna. Hoće da zna hoćeš li doći na večeru - rekla je smireno.

66

by voki

Istog trenutka se naljutila na sebe. Zašto se skriva iza Klarinog interesovanja? Njoj je odgovor bio važniji nego njenoj ćerki. Njoj je dugovao objašnjenje zašto se u poslednje vreme viđaju tako retko.

- Nemojte me čekati na večeri - odgovorio joj je. - Poželi Klari laku noć. Kaži joj da ćemo se videti sutra.

- Počeću da mislim da mene izbegavaš - nasmejala se s gorčinom jer je to bio najbolji način da se uzdrži od suza.

- Nemoj da mi kažeš da ti muž nikada nije ostao do kasno u firmi neljubazno je rekao.

- Ne tako često - više nije mogla da potiskuje osećanja. Prekinula je vezu bez pozdrava.

- Rekao je da večeramo bez njega - objasnila je Klari, trudeći se da zvuči smireno.

- Pa kad će doći? - upitalo je dete prilazeći stolu.

- Sutra. Večeras mora da radi. Klara ju je pogledala uplašeno.

- Jeste li se vas dvoje posvađali?

- Ne - rekla je. - Stvarno ima mnogo obaveza. Neće uvek biti tako.

- Nadam se da neće - dete je bilo nezadovoljno.

* Ema je ustala dosta kasno. Bolela ju je glava. Obukla je bele farmerke i cvetnu svilenu košulju. Lice joj je delovalo umorno, pa se diskretno našminkala. Morala je da ide u grad. Zalihe hrane u frižideru bile su skoro potrošene. Planirala je da ode u prodavnicu a posle da svrati kod Tanje, pa da zajedno potraže vlasnika lokala koji je htela da iznajmi. Glupo je da dane provodi u kući. Potrebne su joj obaveze koje će joj skrenuti misli s ljubavnih problema.

Sišla je u kuhinju i stavila vodu za kafu. Trgla se na zvuk koraka. Nije nikoga očekivala. Pogledala je prema vratima i ugledala Maksima.

- Dobro jutro - pozdravio ju je.

- Dobro jutro. Hoćeš li kafu? -ponudila ga je.

- Ne, hvala. Već sam je popio.

- Onda ću je skuvati samo sebi - rekla je iako nije bilo potrebe da mu objašnjava šta namerava da radi.

Trčeći niz stepenice, sišla je Klara. Sada joj je bilo lakše. U njenom prisustvu kao da je atmosfera prestajala da bude zategnuta.

- Dobro jutro! - pozdravila je vedro. - Već si došao, tata.

- Želeo sam da te vidim.

67

by voki

- Hoćeš li da doručkuješ sa mnom?

- Ne, ja sam već jeo.

- Šta hoćeš da jedeš? - upitala ju je Ema. - Pahuljice i mleko. Tata, mogli bismo da idemo na kupanje, šta misliš? upitala je Klara puna nade.

- Danas ne mogu. Biću zauzet ceo dan.

- Ali, volela bih - umiljavala mu se ćerka.

- Zar ni nedeljom nisi slobodan? -upitala je Ema. - Da nije neophodno, ne bih radio - odgovorio je mrzovoljno.

Klara je bila razočarana. Ema je zagrli i povede u kuhinju.

- Ja ću da sipam pahuljice, a ti dodaj mleko.

- Nema mleka, mama - reče Klara kada je otvorila frižider.

- Oh, zaboravila sam da smo ga sinoć popile - setila se. - Donesi mi novčanik da ti dam novac da ga kupiš.

Klara je krenula prema komodi ali ju je majčin glas zaustavio.

- Sačekaj. Prazan je. Htela sam da idem u grad, pa bih podigla novac u banci. Pitaću tatu da mi pozajmi.

Otišla je u dnevnu sobu. Maksim je sedeo u fotelji.

- Nema mleka - obratila mu se. - Klara će otići da ga kupi ali trenutno nemam novca.

Dugo ju je gledao hladnim pogledom. Zavukao je ruku u džep i izvukao punu šaku novčanica. Oko usana mu je titrao prezriv osmeh. Kada je krenula ka njemu da uzme novac, bacio ga je pred nju.

- Ovo si htela? - izazivao ju je pogledom.

Nemo je gledala novčanice kraj svojih nogu. Konačno je podigla glavu i pogledala ga. Nije ni pomislila da se sagne i pokupi ih.

- Mama, da li bi trebalo... - Klara je dotrčala iz kuhinje.

- Idi napolje i igraj se - naredila joj je.

-Ali, šta je s mlekom?

- Rekla sam ti da ideš napolje - ponovila je oštrije.

Dete ustuknu. Gledalo je čas jedno, čas drugo. Izašla je, ne shvatajući šta se dešava.

Ema je bila na ivici suza od besa koji ju je obuzeo. Sagla se i pokupila razbacane novčanice.

- Da li bi hteo da mi objasniš šta ovo treba da znači? - podigla je novac i pružila mu ga.

Maksim je ustao iz fotelje i prišao joj bliže. Oči su mu sevale, a vilica bila čvrsto stegnuta.

68

by voki

- Završimo predstavu, Ema - počeo je opasno tihim glasom. - Nemoj da se pretvaraš da ovo nije ono što si želela.

- O čemu govoriš?

- Govorim o tebi. Nisi baš jeftina, ali ja sam spreman da platim tvoje usluge vređao je sve agresivnije. -Uživao sam u onome što si mi pružila. Vrhunski si odradila posao.

Pogledala ga je u oči. Trudila se da ne zaplače.

- Kaži mi tačno gde sam pogrešila - obratila mu se što je mogla staloženije.

- Ne mogu da i dalje učestvujem u toj predstavi - bio je ljut i umoran. Na licu mu je videla tamne podočnjake. - Zavela si me ponovo zbog novca.

- Da li zaista veruješ u to? - upitala ga je užasnuta onim što je rekao.

Najednom joj je sve bilo jasno. - Sve je počelo kad sam ti rekla da nisam bogata udovica. Videla sam promene u tvom ponašanju ali nisam znala zašto.

- Bila si mudra. Sačekala si daponovo poludim za tobom pa onda da mi saopštiš novost.

- Ironija je u tome što sam počela da nagađam da si ti razočaran zato što imam novca - kiselo se osmehnula. - A ti si došao do zaključka da sam ja s tobom zato što ga nemam. Ovo je smešno.

- Smešno! - rekao je histerično. -Pa ti voliš novac! Jednom si me već ostavila zbog njega. Kad samo pomislim kakva sam budala bio kad sam poverovao da si se promenila - mahnuo je rukom nervozno.

- Ja sam bila s tobom jer te volim - rekla je kroz suze.

- Mene ili novac? - smejao se bezobrazno.

- Kako možeš da me pitaš tako nešto? - gledala ga je zamagljenog pogleda.

- Proveli smo divne trenutke ispunjene ljubavlju. To ne možeš da porekneš.

- Ti si stručnjak u pretvaranju. Tolike godine si provela u braku bez ljubavi, a pretvarala si se da voliš muža. Toliko si proračunata, da ne bi uspela ni da prepoznaš iskrena osećanja.

- Zar ti nije jasno da nikada nisam prestala da te volim? - uzalud se trudila da ga uveri.

- Da si me volela, ne.bi se udala za drugog - iznemoglo je rekao.

- Ono što sam učinila, bilo je pogrešno. Zbog toga ću se kajati do kraja života - borila se s neprijatnim uspomenama.

- Poštovani gospodin Kristi zadao ti je nizak udarac. Mogu misliti kako si se osećala kada si saznala da ti nije ostavio ništa.

- Nisam ni želela ništa. Da sam htela, mogla sam da dobijem svoj deo sudskim putem.

69

by voki

- Sudski proces bi trajao dugo i koštao malo bogatstvo. Mnogo je brže i lakše naći novu žrtvu - osmeh mu je bio zloban. - Zakleo sam se da te više neću primiti u svoj život, ali ti si profesionalac.

- Nemoj...

Nije joj dozvolio da ga prekine.

- Kad si shvatila da nisi bogata, pretpostavljam da si počela da razmišljaš ko je najbolji kandidat. Naravno, Maksim Rajan, zaljubljeni idiot. Pogotovo sada kad je stekao solidan imetak. Imala si neoboriv adut u rukama koji si čuvala kao tajnu svih proteklih godina. Rodila si mi ćerku.

-Trebalo je ranije da ti kažem za nju, znam da sam pogrešila, to sam ti već priznala. Nisam se vratila da bih te zavela. Tvoj novac mi ne treba.

- I očekuješ da ti poverujem?

- Nisi mi pružio priliku da ti dokažem da je to istina.

- Nema svrhe, Ema - rekao je odlučno. - Ja više ne mogu da budem s tobom.

Ne mogu da živim s tvojim lažima.

- To nisu laži! - branila se grčevito. - Ako mi ne veruješ, to znači da me ne voliš.

- Izgleda da smo došli do kraja puta - nastavio je smireno.

- I ja mislim da je tako! - odlučila se da mu odgovori istom merom. -Rekao si da danas imaš neodložan posao. Najbolje bi bilo da odeš da ga obaviš.

- U redu - klimnuo je glavom.

- I ne treba mi nikakvo izdržavanje od tebe. Imam dovoljno za ćerku i sebe - dodala je.

- Hoćeš da me nateraš da počnem da razmišljam o tome jesam li se prevario s tobom u vezi.

Ovo je već bilo previše. Ema se tresla od besa.

- Izlazi napolje! - vrisnula je.

U nekoliko dugih koraka prešao je prostoriju. Snažno je zalupio vratima.

Ema je gledala za njim i mrzela ga. Mrzela ga isto onako jako kao što ga je nekad volela. Pogled joj se spustio na novčanice koje je držala u ruci. Stisnula ih je i izgužvala. Prišla je stolu na kome je bila velika kristalna pepeljara.

Stavila ih je u nju i zapalila. Zadovoljno je gledala kako plamen guta vredan papir.

- Mama! - Klarin glas je opomenuo Emu da nije sama u kući. - Gde je tata otišao? Videla sam da je veoma žurio.

- Ima posla, morao je da ode -odgovorila je kratko.

- Svađali ste se? - upitalo je dete zabrinuto.

- Nismo se složili oko nekih stvari - nestrpljivo je odgovorila.

70

by voki

- Da li ćete se pomiriti?

- Ne znam - odgovorila je odsutnim glasom.

- Hoće li dolaziti kod nas? - ispitivala je Klara dalje.

- Ne znam - dala je isti odgovor. Okrenula se k njoj, spremna da je izgrdi što je neprekidno zapitkuje. Tada ugleda izgubljen i uplašen izraz na ćerkinom licu. Nešto se tog trenutka prelomi u njoj. - Mila, oprosti, mi! Neraspoložena sam, ali ne zbog tebe. Ti nisi kriva za ono što se dogodilo. Odrasli se ponekad svađaju ali to nije ništa strašno.

Nemoj da s tim zamaraš svoju glavicu.

- Volela bih da ti pomognem -plačnim glasom reče dete.

- Najdraža, ti i ne znaš koliko mi pomažeš! - zagrlila ju je. - Ne znaš koliko sam srećna što te imam. Ti si mi najvažnija na svetu! - gledala ju je razneženo, prisiljavajući se da se osmehne.

Klara klimnu glavom i obrisa suze.

- A sada idi i presvući se. Vodim te u grad na doručak - pomilovala ju je po obrazu.

XIX Kako su dani prolazili, Ema je sve manje bila ljuta na Maksima. Previše je očekivala. On, jednostavno, nije mogao da zaboravi prošlost. Tvrdoglavo je verovao da je ona još uvek lakomislena i opsednuta materijalnim stvarima.

Bes je zamenila tuga. Zauvek je izgubila svoju veliku ljubav. Prazninu u njenom srcu nije mogao da ispuni nijedan muškarac. Ostale su joj još samo uspomene na., nezaboravne trenutke provedene s njim. Da je imao samo malo strpljenja i poverenja, ona bi mu svojom Ijubalju i postupcima dokazala da je mlada nepromišljena devojka sazrela u ženu koja vrednosti u životu više ne meri bogatstvom. Grubo je uništila sve njegove iluzije o iskrenoj i večnoj ljubavi. Bila je egoista i sada je duboko i iskreno zbog toga patila.by voki Nije htela da joj vreme prolazi u samosažaljenju. Morala je da svojživot uzme u svoje ruke. Klara je imala dosta obaveza u školi, a ono malo slobodnog vremena što joj je ostajalo, provodila je s prijateljima ili Maksimom. Tako je Ema svu energiju i ogroman entuzijazam uložila u sređivanje lokala koji je iznajmila.

71

by voki

Vrlo brzo radnja je poprimila izgled koji je zamislila. Njene ideje spretni majstori su uspešno realizovali, tako da je ulazak u prodavnicu "Moj brod" ostavljao ljude bez daha. Bila je uzbuđena i prepuna radosnog iščekivanja. U svoju kuću je prenela sve očeve radove, pažljivo ih brisala, a onda ponovo redala po trpezarijskom stolu. Gospodin Erik je poznavao istoriju brodarstva pa se za svaku maketu tačno znalo iz kog je perioda.

- Oni su toliko precizno i verno napravljeni, da imam osećaj kako se unutra sakrila mala posada ili putnici - oduševljena je rekla Tanja došavši prijateljici u posetu.

- Pa možda i ima nekog -zagonetno se nasmešila Ema. - Tu priču čuvaj za turiste - reče Tanja i dalje zavirujući u sićušne kabine.

- Vrhunski su napravljeni. Posebno mi se sviđaju ovi piratski.

- To je zato što želiš avanturu. Da živiš život za koji mnogi nemaju hrabrosti.

Malo da budeš nevaljala -zadirkivala ju je Ema. - Možda i imam mračnu stranu koju sam potisnula duboko u sebi. A ti se, opet, ponašaš kao da je sve savršeno u tvom životu.

- Što? Šta mi fali?

- Potisnula si emocije. Preplavila te plima zdravog razuma.

-Tako je najbolje. Tanja se namrštila.

- Dokle ćeš biti naizgled bezbrižna i poletna dok ti, u stvari, srce krvari? Ne mogu takvu da te gledam.

- Pa, nemoj da me gledaš.

- Ja sam ti prijatelj. Volela bih da ti pomognem. Po ceo dan tražiš sebi neke obaveze. Samo da nisi kod kuće.

- Šta ću kod kuće, samo se po njoj razvlačim. Ti jesi moj najbolji prijatelj, ali nisi moj psihoterapeut. Kroz ovo moram da prođem. Nemoj da se ljutiš.

- Naravno da se ne ljutim, samo mi je žao što ne mogu više da učinim.

- Sve je u redu. Gotovo je s prošlošću. Neću više da se zavaravam i očekujem nemoguće. Ono što nisam uspela da promenim, moram da prihvatim.

Tanja je nekoliko trenutaka ćutala. Nešto joj nije dalo mira a onda je odlučno rekla: - Nisam od onih koji pametuju, ali imala sam veoma mudru baku i ona mi je jednom prilikom rekla: "Ako se osvrneš na proteklu godinu pa se ne rasplačeš od sreće ili tuge, smatraj da si je protraćila."

Ema se setno osmehnula.

- Ja onda mogu biti zadovoljna.

- Ne mogu da prihvatim da je među vama sve gotovo.

72

by voki

- Ako sam ja prihvatila, moraš i ti. Nego, dosta o tome, smesti se udobno, sipaću nam po čašu vina pa ćeš mi objasniti kakva se zabava sprema na ostrvu.

Tanja se spustila u pletenu fotelju pokraj vrata što su vodila na terasu.

-Zadnjih nekoliko godina postale su popularne tematske zabave i maskenbali u kojima učesnici menjaju svoj identitet i nekoliko sati budu junaci priče koja je odabrana za tu godinu.

Dešava se da je grad u ranim jutarnjim časovima pun kostimiranih mladih ljudi koji se nađu pred dilemom da li da krenu na počinak ili da produže pravo na plažu.

- Ove godine bićemo junaci gusarskih obračuna - primetila je Ema. -Tačno; Doduše tema više odgovara muškarcima. Šteta što nisi bila ovde kada je sve bilo u znaku "Hiljadu i jedne noći" - glasno i zvonko se nasmeja Tanja. - Sve dame su bile trbušne plesačice. Praznik za muške oči!

- Te dve teme je trebalo ujediniti: gusari i plesačice - Ema je bila praktična.

- Klara je van sebe od sreće. Njoj se ovogodišnji izbor teme dopada. Mama joj je sašila kostim Zvončiće. Izgleda dražesno u njemu.

- Šta ćeš ti obući?

- Ne znam. Nešto prikladno za to veče. Još uvek nemam ideju. A ti?

- Dorjan i ja ćemo biti gusari koji stižu s plenom. Nosićemo između sebe škrinju s blagom koje smo upravo opljačkali.

Obe devojke su bile raspoložene. Zabava koja je trebalo da se održi za koji dan skrenula im je misli sa svakodnevnih problema.

- Doći će nekoliko Dorjanovih i mojih prijatelja iz grada u kojem smo nekada živeli. Dolazi i televizijska ekipa da snima. Postali smo vrlo popularni - zadovoljno reče Tanja.

- Nadam se da ćete biti za stolom gde smo Klara i ja.

- Naravno! Glavna priredba se dešava u Maksimovom hotelu.

- Znam - potvrdila je Ema. - Dete mi je veoma ponosno zbog toga. Nije bilo načina da izbegnem maskenbal.

- Nisi valjda razmišljala o tome?

- Jesam, ali samo nakratko. Postoje neke stvari koje moram da uradim zbog Klare, želela ja to ili ne.

- Prijaće ti. Videćeš, uživaćeš u toj gužvi.

- Naravno. Sada kada živim na ostrvu, i treba da učestvujem u svim dešavanjima na njemu.

- Ja bih još malo vina - reče Tanja.

Ema donese flašu, spusti je na sto i sede pored prijateljice.

73

by voki

- I ja ću.Večeras ćemo da se opustimo uz dobro vino. Živeli! - reče i podiže čašu.

XX Hotel je bio raskošno osvetljen. Nalazio se u podnožju planine prekrivene smaragdnozelenom borovom šumom. Ispred njega je svetlucalo tirkizno more. Prostrana bašta hotela bila je nameštena tako da podseća na palubu velikog gusarskog broda. Na ulazu su goste dočekivala dva strašna gusara.

Ljudi su neprestano pristizali i gužva je postajala sve veća. Svi su veselo čavrljali. U jednom uglu improvizovane palube orkestar se spremao da zasvira.

Majka i ćerka uzbuđeno sugledale ispred sebe. Pogledom su potražile svoj sto. Ema je izgledala čarobno. Dugačka crna suknja s karnerima igrala je oko njenih nogu dok je koračala, a bluza boje starog zlata isticala je blago preplanulu put. Ramena su joj bila obnažena, a kosa čvrsto zategnuta na vrhu glave otkrivajući lepotu lica i vrata.

Sigurnim korakom je išla prema stolu gde su je čekali prijatelji sa svojim gostima.

- Izgledaš božanstveno - iskreno je rekla Tanja, izuzetno ljupka u gusarskom odelu.

Pogledi puni divljenja potvrđivali su mišljenje njene prijateljice. Uskoro je atmosfera za stolom postala veoma živa. Klara je uživala u maskenbalu i originalnosti svog kostima. Često je napuštala sto i odlazila kod Maksima koji je ponosno predstavljao gostima svoju ćerku.

Nežni zvuči muzike dopirali su sa svih strana. Mnogi parovi su uživali u plesu. Koketan smeh privuče Eminu pažnju. Samouverena plavuša u pratnji televizijske ekipe prilazila je stolu blizu njihovog. Odmah je prepoznala lepu voditeljku. Nesigurnim pogledom je potražila Maksima ali ga nije videla.

Iznenadila se što nije lično dočekao svoju prijateljicu. Zagledala se u nebo obasjano zvezdama koje su se u daljini stapale s tamom. Neka snažna osećanja obuzeše je u tom trenutku. Bila su to osećanja tuge i čežnje. Prikupila je svu snagu da ih potisne.

- O čemu razmišljaš? - upita je Dorjan.

74

by voki

-O dobroj organizaciji, ljubaznom osoblju - rekla je.

- Ne vidim ništa neobično u tome - nasmejala se Tanja.

- Onda više neću da obraćam pažnju na te stvari.

- Moraćemo dobro da pazimo na tebe, mnogi gusari te posmatraju kao blago koje bi rado videli u svom posedu - drugarica je htela da je oraspoloži.

- I za ovim stolom ima gusara koji znaju da budu opasni - primetio je jedan Dorjanov prijatelj.

- Mi smo članovi iste posade pa ne vidim razlog za strah - odgovori Ema na šalu.

- Ovaj brod može da plovi samo uz pomoć mašte - razočarano reče Tanja.

-Ako ćete ploviti uz pomoć moje mašte, onda smo već na pučini i krećemo se ka pustom ostrvu - sanjalački reče Dorjan.

Svi za stolom bili su simpatični i neposredni. Izgledalo je kao da se poznaju godinama i da je ovo veče jedno od mnogih koje provode zajedno.

- Da li si raspoložena za ples? -Maksimov glas pun molbe i nesigurnosti prekinuo je njihov razgovor.

Klara je gledala u majku sa iščekivanjem. Ema je znala da bi dete bilo razočarano kada ne bi pristala. Okrete se ka-Maksimu, jedva primet-no se osmehnu, a zatim ustade. Već u sledećem trenutku lepršavi valcer ih je poneo u čudesni svet romantičnih zvukova. Igrali su savršeno skladno.

- Da li ti je prijatno večeras? -upita Maksim.

- Veoma. Divno je gledati ljude kako uživaju u maskenbalu. Tema je interesantna - učtivo mu je odgovorila Ema. - Naravno, Klara je presrećna.

- Obe izgledate prelepo.

- Ti baš nisi originalan. Samo običan gusar.

- Verovatno si očekivala kapetana Kuku.

- Ili Petra Pana.

Maksim je duboko uzdahnuo. - Ako ništa drugo, ponašam se kao večiti dečak - zaključio je iskreno.

Muzika je utihnula i on je povede prema parku hotela.

- Mislim da smo pošli u pogrešnom pravcu - primetila je Ema. - Preklinjem te, daj mi samo deset minuta.

Stajala je oklevajući.

- Ne znam.

- Strašno mi je važno. Molim te! -insistirao je.

Ema je koračala pored Maksima ubeđena da se ponaša nerazumno. Kad su se malo udaljili od gužve i svetlosti, Maksim je uhvati za ruku.

- Ovde ima neravnina, možeš da se sapleteš i povrediš.

75

by voki

Uzdrhtala je od njegovog dodira. Uprkos upozorenju, Ema je zapela za kamen prekriven travom i Maksim je, da ne bi pala, brzo uhvati i privuče sebi. Držao ju je u naručju kao da nema nameru da je pusti. Ona podiže glavu i pogleda u njegovo umorno lice.

- Hvala što si me pridržao - rekla je ravnim glasom.

On nije rekao ništa. Samo ju je posmatrao. Uspaničila se i pokušala da se izvuče iz njegovih ruku. Kada ju je pustio, u očima mu je videla patnju.

- Ne mogu više ovako da živim. Danima tražim način kako da ti priđem i molim za oproštaj.

- Maksime, samo mučimo jedno drugo. Pokušali smo i nije išlo.

- Znam, znam, to je bila moja glupa ljubomora, potpuno besmislena. Ali, poludeo sam od straha da me ne voliš i da ćeš me ostaviti.

- Nisi hteo da me saslušaš. Da mi veruješ. Ti ne možeš da zaboraviš prošlost - rekla je hladno, ali sva sigurnost je nestala kad je videla njegovo preplašeno lice.

- Znam. Hoćeš li da saslušaš to što imam da ti kažem? - upitao je uplašen da ona više ne želi da razgovara s njim. - Pokušavam da ti kažem da sam mnogo, mnogo pogrešio. Pogrešno sam procenio i tebe i tvoje razloge. Sve. - Pokušala sam to da ti kažem, ali ti si izvrtao moje reči i koristio ih protiv mene.

Osećala je da je gnev napušta ali je bila isuviše povređena da bi baš tako lako mogla da mu oprosti.

- Ja sam budala - nastavio je Maksim. - Bio sam spremniji da mislim sve najgore o tebi nego da ti verujem. Sve je izgledalo isuviše dobro da bi bilo istinito i dugotrajno. Zato sam sve vreme pokušavao da pronađem nešto što ne valja. U meni je rasla sumnja, mada ti o njoj nikada nisam govorio. To mi je bila najveća greška.

- I ja sam pogrešila. Trebalo je da ti odmah u početku kažem da mi muž nije ostavio ništa - rekla je mnogo blažim tonom. Da bi čovek nekome oprostio, mora biti sposoban da prašta.

Oprašta se samo onom koga čovek voli, a ona je volela njega.

Istovremeno su krenuli jedno prema drugom. Željno su se zagrlili. Poljubac je zalečio bol koji su naneli jedno drugom i začeo još snažniju i lepšu ljubav između njih.

Naslonio joj je glavu na svoje grudi. Njihali su se blago u ritmu otkucaja svojih srca. Imala je potrebu da se isplače. Sreća ju je gušila. Sve što je bilo ružno, ostalo je iza njih.

76

by voki

Maksim je zavukao ruku u džep i izvadio malu kutiju za nakit. Otvorio ju je i Ema je ugledala prsten.

- Odabrao sam safir uz tvoje oči.

Nisam hteo da kupujem dijamant. To si dobila kada si se prvi put udala priznao joj je.

- Šta to treba da znači? - upitala je preplašeno. Lice joj se zarumenelo od naleta emocija i sreće.

Uzeo je njenu ruku u svoju i stavio prsten, a zatim poljubio prste koji su drhtali u njegovoj ruci.

- Nijedan drugi razlog za ovaj čin ne postoji sem ljubavi. Ema, udaj se za mene!

- Da, hoću! - rekla je. U njegovim očima je pročitala ono što je želela da zna.

- Ti si bila nešto najdragocenije u mom životu i uvek ćeš biti. Ja ne mogu ništa sem da te volim. Zauvek.

- kraj-

By voki

77