247236306 sela brejšn fontana želja pdf

by voki

Sela Brejšn

Fontana želja Kiša je počela da pada gotovo iz vedrog neba. Činilo se da će doneti prijatno osveženje vrelom, letnjem popodnevu. A onda se nebo naglo naoblačilo i lagana kišica se pretvorila u strahoviti pljusak. Naterala je ljude da potraže zaklone pod uličnim tendama, jer im kišobrani nisu bili od prevelike koristi. Vozači su maksimalno usporili vožnju, zbog čega su se stvorila zakrčenja u saobraćaju.

Sedeći na zadnjem sedištu taksi vozila, Klaudija Soranja se zapitala kada će se zaustaviti niz neprijatnosti, koje joj je taj dan doneo. Sve je počelo od ranog jutra. Probudila ju je uporna zvonjava telefona. Saosećajni ženski glas joj je saopštio da se njena sedam godina mlađa sestra, Kjara, nalazi u bolnici, u koju je dospela nakon doživljene saobraćajne nezgode. Zadobila je prelom noge, ali nije imala povrede opasne po život. Njen momak, Luka Nesta, prošao je nešto lakše, sa nagnječenim rebrima i nekoliko posekotina.

Klaudija je istog trenutka počela da se pakuje. Rezervisala je mesto u avionu koji je trebalo da sleti u Rim u tri sata popodne. Obavestila je kolege sa posla da će biti odsutna

nekoliko dana. Obezbedila je adekvatnu zamenu za sebe i relativno se opustila, po pitanju mogućih posledica, do kojih bi moglo da dođe zbog njenog odsustvovanja.

A onda je doživela novu neprijatnost. Kada je svom vereniku, Lorencu Kalkateri, ispričala šta se dogodilo, on je reagovao iznenađujuće sebično. Prva misao mu se odnosila na sopstvene planove, koje zbog datih okolnosti neće biti u situaciji da realizuje. Potpuno je zanemario činjenicu da dvoje mladih ljudi leže u bolnici, nakon doživljenog udesa, i da je Klaudija zabrinuta za njih.

Rekao joj je, sa izrazom negodovanja na licu: - To, što putuješ u Rim, znači da nećeš moći da me pratiš na prijemu kod De Polovih!

Kada ga je Klaudija zapanjeno pogledala, brzo se korigovao. - Oprosti mi, znam da sam mislio samo na sebe!

Pokušaj da me razumeš, taj prijem mi je veoma važan!

Istog trenutka je poslao u Kjarinu bolničku sobu ekstremno skup cvetni aranžman, koji mu je, u to je verovao, obezbedio iskupljenje za pokazanu sebičnost.

Klaudija je izašla besna iz stana. Već joj je ozbiljno smetao Lorencov običaj da previđa tuđe potrebe i probleme, jer je patio od egocentričnosti. Bio je upadljivo usredsređen na sebe, nije dozvoljavao da bilo šta ugrozi njegov lični komfor ili ga poremeti u realizaciji zacrtanih planova.

U avionu je uspela da se delimiČno opusti, i da zaboravi na neprijatnu epizodu sa Lorencom. Međutim, po sletanju na rimski aerodrom, čekalo ju je novo iznenađenje. Njen prtljag je volšebno nestao, iako su o njemu vodili računa ljudi kojima je ona bila nadređeni rukovodilac!

Nikada u životu nije bila toliko besna, kao ni toliko nemoćna. Istovremeno je snažno osuđivala sebe, jer je bila dovoljno nepromišljena da u putnu torbu odloži i kožni neseser sa ličnim dokumentima, kreditnim karticama, kao i sa čekovnom kartom. Kod sebe je imala tek nešto gotovine, koja je mogla da joj potraje dan ili dva.

Tako se dogodilo da je doputovala u Rim sa ručnom torbom i radnom uniformom, kao jedinom raspoloživom odećom. Namerno je odabrala da putuje u uniformi, zbog

by voki

povlastica u avionskom saobraćaju, koje je ona mogla da joj obezbedi. Kroz putovanje je trebalo da prođe bez komplikovanih procedura, kojima su ostali putnici bivali podvrgnuti. Sve je teklo po planu, sve do trenutka podizanja prtljaga. Slučaj je hteo da se upravo njen prtljag zagubi, što je Klaudija smatrala za vrhunac ironije.

Bez problema je došla do direktora aerodroma, koji joj je obećao da će se maksimalno angažovati na pronalaženju njenog prtljaga. Ostavila mu je svoj broj mobilnog telefona, kao i broj telefona u Kjarinom stanu. Kontaktirala je i svoje kolege u Torinu, sugerišući im šta da čine, u cilju pronalaženja njene torbe.

Izašla je iz aerodromske zgrade prepuna skepse. Iz iskustva je znala da postoji mogućnost da joj prtljag nikada ne bude pronađen. A to bi joj u velikoj meri zakomplikovalo planirani boravak u Rimu.

Odlučila je da ništa ne čini do sutra, u nadi da će njen problem do tada biti rešen. Uostalom, mogla je da se pravi da se ništa nije dogodilo. Išla je kod Kjare, imala je ključ od njenog stana, a samim tim i pristup njenoj odeći, kao i njenom frižideru.

Neznatno umirena, ušla je u taksi, odlučna da uživa u vožnji. Iako je u Rim dolazila zbog nimalo veselog razloga, radovala se ponovnom susretu sa večnim gradom. Volela je italijansku prestonicu, popločanu slojevima istorije, legendi i spomenika. Bila je zaljubljena u njegove pjace, katedrale, muzeje, galerije, butike i bašte. Divila se njegovim baroknim i renesansnim linijama, koliko i onim urbanim.

Za Rim su je vezivale divne uspomene, ponete iz perioda studiranja. Nadala se da će, tokom planiranog boravka, imati dovoljno vremena da obiđe sva mesta, koje je kao studentkinja redovno posećivala.

Put do Kjarinog stana vodio je pored fontane na trgu Navone, i Klaudija se prisetila kako je nekada redovno bacala novčiće u vodu, uz obavezno zamišljanje želje. Da li zbog fontane, ili magičnog dejstva autosugestije, uglavnom, pošlo joj je za rukom da ispuni sve svoje želje.

Novčiće je trošila uoči ispita, u ime pronalaženja zanimljivog uposlenja, a iznad svega u cilju ostvarenja u ljubavi. Nekoliko godina kasnije, ona je imala fakultetsku diplomu, zavidnu karijeru, i verenika sa kojim je planirala skoro venčanje.

Ali, imala je i hladniju glavu. Prestala je da veruje u dejstvo novčića u fontani. Uzdala se isključivo u borbu, u trud, u znanje. Uostalom, njoj ništa od svega nije palo sa neba. Ispite je polagala jer je neumorno učila, podređujući sve tome. Karijeru je izgradila mudrim i taktičnim zalaganjem, i smatrala ju je prirodnom posledicom uloženog truda. Veza sa Lorencom je zadovoljila sve njene mladalačke ambicije, po pitanju ostvarenja u ljubavi. Njen verenik je bio uspešan, zgodan i veoma inteligentan, smatrala gaje za svog idealnog partnera. Imao je mana, ali je dozvoljavao da se o njima razgovara. Nije bio od onih muškaraca koji su se smatrali idealnima, već je pokazivao želju da se menja.

Klaudija je zažalila što Lorenco nije bio pored nje. On je poznavao istoriju Rima, koga je smatrao za arheološki arhiv istorije sveta, od paganstva do hrišćanstva. Sa njim bi joj ponovni obilazak grada predstavljao edukativni, a ne samo turistički doživljaj.

Na kraju, mogli su da iskoriste to vreme da do tančina isplaniraju svoje venčanje. U Torinu su, zbog obostranih obaveza, imali malo vremena, kojeg su mogli da posvete jedno drugom.

- Dvadeset evra, molim! - njenu zamišljenost je presekao glas taksiste. Pogledala je kroz prozor i iznenađeno ustuknula. Zgrada pred kojom su se zaustavili bila je stara i oronula, i nalazila se u kraju grada koji je Klaudiji bio nepoznat.

- Da li ste sigurni da je ovo...

- Via de Pinjeto broj 16? To je ta zgrada, gospođo!

Gospođo?! Klaudija je ratoborno pogledala u taksistu. Nije bila sujetna, ali nije bila ni najsrećnija kada su je oslovljavali na način, koji nije smatrala za primeren ni svojim godinama, ni svom izgledu. Možda je to zbog

by voki

uniforme, odmah se dosetila. Ona je njenom izgledu davala notu strogosti.

Platila je vožnju i izašla iz vozila. Kiša je, u međuvremenu, prestala da pada, i ona je zastala na ulici, kako bi se osvrnula oko sebe. Bez sumnje, Kjara je loše stajala sa novcem, zaključila je, razgledajući fasade okolnih zgrada, nagrizene zubom vremena. Samo je ta okolnost, razmišljala je Klaudija, mogla daje navede da iznajmi stan u zgradi, koja je vapila za renoviranjem.

Moraću ozbiljno da porazgovaram sa njom, zaključila je, zaputivši se ka ulazu u zgradu broj 16. Pre nego što je stigla da zakorači u njenu unutrašnjost, doživela je novu neprijatnost. Jedan motorista je, vozeći tik uz trotoar, velikom brzinom prošao ulicom i obilato je poprskao blatnjavom vodom iz formirane barice.

Klaudija je tako sočno opsovala, daje iznenadila i samu sebe. Nije bila sujeverna, ah je smatrala kako se, za taj dan, već suočila sa dovoljno nevolja. Neko drugi bi se, na njenom mestu, zapitao staju je još čekalo do kraja dana, međutim, to nije važilo za njen stil. Ona je uvek bila otvorena za dobre stvari, jer je smatrala da samo isfrustrirani slabići pribegavaju pesimizmu.

* Popela se na drugi sprat i potražila vrata, iznad kojih je stajao broj 5. U tom stanuje živela Monika Domasi, Kjarina prva komšinica, ali i bliska prijateljica. Kod nje se nalazio ključ od Kjarinog stana, stoje i bio razlog Klaudijinog dolaska kod nje.

Pritisla je zvono i potom je sa nekoliko nervoznih pokreta rukom pokušala da se dovede u red. Mogla je samo da zamisli koliko je loše izgledala zbog uniforme umrljane blatnjavom vodom.

Vrata joj je otvorila vitka, plavokosa devojka, odevena u šorts od isečenih farmerka i majicu bez rukava, ispod koje su se jasno ocrtavale njene velike i lepe grudi. Uprkos tome što je bila mlada, lice joj je odražavalo hroničan umor. U

ruci je držala upaljenu cigaretu, dok je njen problematičan ten govorio o dugom stažu strastvenog pušača.

Klaudija je izbegavala da procenjuje ljude na prvi pogled, ali je u Monikinom slučaju mogla da pribegne toj nepopularnoj metodi. Kjarina komšinica joj se nimalo nije dopala, iako je ostavila mogućnost da se ona pokaže kao osoba od važnosti u životu njene sestre. Kjara je volela Moniku jer je, tako je govorila, bila iskrena i poverljiva.

- Zdravo! Ja sam Klaudija Soranja, Kjarina sestra! predstavila se, reagujući na Monikin upitni pogled.

- Oh, kako si lepa! - Monika je spontano reagovala, smatrajući kako nema razloga da zadrži za sebe stečeni utisak.

Zadivljeno je odmerila Klaudijinu vitku i lepo oblikovanu figuru, dugu i ravnu kosu boje kestena, i zadržala pogled na njenom lepom licu i upečatljivim, zelenim očima.

- Lepša si od Kjare, iako je ona mlađa od tebe! - Monika je nastavila da je zasipa svojim impresijama. - Deluješ tako otmeno!

- Otmeno? - ponovila je Klaudija sa nevericom. - Zar u ovoj uniformi poprskanoj blatnjavom vodom?

- Ma! Znaš i sama na šta sam mislila! - nehajno je odmahnula rukom i pomerila se sa vrata. - Hajde, uđi!

Upravo sam skuvala kafu!

Klaudija nije bila raspoložena da ćaska sa Monikom, zato, uostalom, nije imala ni vremena, ali je smatrala kako ne bi bilo pristojno daje odbije. Ušla je u njen stan, sa namerom da se u njemu zadrži najviše nekoliko minuta.

Sela je za trpezarijski sto, na koji je Monika iznela šolje sa kafom, kao i krekere sa sirom. Sto, kao i sav preostali nameštaj u stanu, je bio star, očigledno kupljen u polovnom stanju. Šolje za kafu su bile skromnog kvaliteta, kao i svo preostalo posuđe.

- Hvala ti što si pristala da sačekaš na moj dolazak, kako bi mi predala ključ od Kjarinog stana - Klaudija je smatrala za shodno da se zahvali Moniki na njenoj uslužnosti.

- Ne brini! Ovo je vreme kada sam obično kod kuće.

Maločas sam se probudila, jer ove nedelje radim u trećoj

by voki

smeni. Sto se i vidi po mom licu, je li... - dodala je ogorčeno, sedajući za sto.

- Gde si zaposlena, Monika? - upitala ju je Klaudija, otpijajući gutljaj kafe.

- Radim kao pomoćni radnik u kuhinji jednog internacionalnog restorana. Ništa spektakularno! Kjara mije obećala pomoć oko novog zaposlenja. U njenoj službi će uskoro biti otvoreno mesto za kurira, i ona smatra kako bih ja mogla da konkurišem.

- Ne bi bilo loše da pokušaš - ohrabrila ju je Klaudija. - Rad po smenama nije najzgodnije rešenje za devojku u tvojim godinama.

Monika se nežno osmehnula, delujući tada svežije i mlađe.

- Pretpostavljam da si se jutros baš potresla - saosećajno je primetila, aludirajući na vest o Kjarinom udesu.

- Malo je to reći - Klaudija je duboko uzdahnula, prisetivši se strepnje, sa kojom je primila vest o onome što se dogodilo njenoj mlađoj sestri. -Bila sam neutešna sve dok nisam porazgovarala lično sa Kjarom. Ona me je uverila daje sa njom sve u redu, osim tog preloma noge, koji je već saniran.

- Vidim da sam imala više sreće od tebe. Ja sam za nezgodu saznala prvo od Kjare, tako da sam bila pošteđena šoka i osećaja neizvesnosti.

- I ti si razgovarala sa Kjarom?

- Da. Ona... - Monika se ugrizla za usnu, kao daje oklevala da nešto saopšti Klaudiji.

- Ne mogu da dozvolim da nešto sakriješ od mene, Monika - Klaudija ju je ozbiljno upozorila. - Nužno je da budem potpuno upućena u zdravstveno stanje svoje sestre, kako bih joj maksimalno pomogla.

- Nije reč o Kjarinom zdravstvenom stanju... Bar ne o njenom fizičkom stanju.

- Već o psihičkom?

- Moglo bi se tako reći. Naime... Kjara je veoma uznemirena, jer je danas imala susret sa...

- Sa?! - Klaudija je već pomalo gubila strpljenje.

- Sa bratom svoga momka!

Klaudija je iznenađeno izdigla obrve. - Zar je doktor Antonio Nesta u Rimu? Koliko je meni poznato, on živi u Milanu.

- Slučaj je hteo da se on baš danas zatekne ovde. Imao je poslovnih obaveza, ah je veče nameravao da provede sa Lukom. Nezgoda je izmenila njegove planove.

- Na koji način je doktor Nesta uznemirio Kjaru? - Klaudija je osetila kako je preplavljuje bes.

Bilo joj je poznato da Lukin stariji brat ne podržava njegovu vezu sa Kjarom, ali nije verovala da bi išao toliko daleko daje uznemirava u bolničkoj sobi. Posebno sa obzirom na činjenicu da je bio doktor medicine.

- Nije joj ništa rekao, niti je bio grub prema njoj. Uznemirio ju je samim svojim prisustvom. Ono joj teško pada s obzirom da joj je, nakon onoga što se dogodilo, potrebna podrška i nežnost, a ne osuđivanje, makar ono bilo i prećutno.

- U pravu si! - Klaudija je spremno ustala od stola. - Idem odmah u bolnicu! Nakon doživljenog šoka, Kjari su potrebni ljubav, nežnost i podrška! Osporavanje bi, makar ono bilo i neizgovoreno, moglo da ugrozi njen oporavak.

- Da li si ti upoznala Lukinog brata, Klaudija? - interesovala se Moni-ka, prateći je do izlaznih vrata.

- Ne, nisam. Čula sam o njemu nekoliko impresivnih podataka, ali nisam imala priliku da ga lično upoznam.

- O kakvim podacima govoriš?

- Doktor Antonio Nestaje član humanitarne organizacije „Lekari bez granica", koji su obučeni da intervenišu na kriznim područjima širom sveta. Prilikom elementarnih nepogoda, zemljotresa, nesreća većih razmera, i u ratnim situacijama, takođe. On je specijalista urgentne medicine.

Luka mi je pričao da je njegov brat išao u spasilačke misije širom sveta i daje nekoliko puta rizikovao sopstveni život kako bi pomogao unesrećenima.

- Oh! - Monika je bila impresionirana onim što je čula. Treba mu odati priznanje, zaista. Ne sumnjam daje veliki stručnjak i daje human, iznad svega. Ipak, prema Kjari se

by voki

nije postavio nimalo korektno. Ona mije, naime, prepričala neke detalje iz njenog i Lukinog boravka u Milanu.

- Da, i meni je to pričala... - Klaudija je turobno uzdahnula.

- Srećom, Luka je odbio da posluša svoga brata, koji mu je sugerisao da raskine vezu sa Kjarom. Da on nije postupio tako, verovatno bih ja morala da se umešam, kako bih zaštitila Kjarinu i Lukinu vezu.

- Njih dvoje se mnogo vole - primetila je Monika sa odobravanjem.

- Da, znam.

- A Lukin brat je veoma zgodan.

- Molim?

- Videla sam njegovu fotografiju - Monika je značajno izdigla obrve.

- On izgleda kao san svake žene.

- Da... - Klaudija je nehajno promrsila. - Čula sam da doktor Nesta dobro izgleda.

- Đavolski dobro! - ispravila ju je Monika.

- U redu, shvatila sam! Šteta što zgodni doktor Nesta ima uverenje da mu je uz lepotu dodeljeno i pravo da drugima sudi i da kroji tuđe sudbine - rezignirano je iskrivila usne. Budi ljubazna, Monika, i daj mi ključ od Kjarinog stana!

Istuširaću se i presvući, a potom idem u bolnicu!

- Mogu li i ja da krenem sa tobom? - interesovala se Monika, pružajući Klaudiji ključ. - Volela bih da posetim Kjaru pre odlaska na posao.

- Naravno! Pozvoniću ti na vrata, čim budem spremna.

Kroz trideset minuta, recimo.

Monika je izašla sa Klaudijom u hodnik, kako bi joj pokazala vrata Kjarinog stana.

- Ne vidim tvoj prtljag, Klaudija... - Monika je tek tada postala svesna tog momenta.

- Ah! Volšebno se zagubio na aerodromu! Očekujem da će biti pronađen do sutradan! Do tada ću pozajmiti nešto garderobe od Kjare.

- Hm! - Monika je pokazala skeptičnost prema toj ideji. Nisam sigurna da ćeš u njenim ormanima pronaći nešto adekvatno za sebe.

- Zbog čega to misliš? Kjara i ja sada imamo gotovo identičan broj kilograma.

- Možda, ali vam se ukusi za odevanje drastično razlikuju.

- Snaći ću se, ne brini! - Klaudija je vedro mahnula Moniki, otključavajući vrata Kjarinog stana. - Hvala na kafi!

Videćemo se kroz pola sata!

Odahnula je kada je shvatila da unutrašnjost Kjarinog stana izgleda mnogo bolje od Monikinog. Nameštaj je bio moderniji i udobniji, dok je svaki slobodni ugao bio ukrašen saksijama sa cvećem. Garnitura za sedenje je privlačila pažnju jer je bila presvučena materijalom vedrih, veselih boja. Nekoliko efektnih jastučića je pojačavalo utisak udobnosti i prijatnosti.

Obišla je sve prostorije u stanu i potom požurila u kupatilo.

Prijalo joj je dugo tuširanje, kojim je sprala sa sebe kapljice blatnjave vode i miris kiše.

Obavila je veliki, frotirski peškir oko tela i zaputila se ka spavaćoj sobi, u kojoj je prilikom obilaska primetila garderobni orman. Otvorila gaje i krenula da razgleda Kjarinu odeću. Bilo je dovoljno da vidi nekoliko okačenih odelnih delova, pa da shvati staje Monika mislila kadajoj je rekla kako sumnja da će među sestrinom odećom pronaći nešto adekvatno za sebe.

- Kako je moguće da je Kjari ovo taman? - glasno se zapitala, odmeravajući veličinu mini suknje, za koju je verovala da bi i njoj samoj bila mala.

Nastavila je da razgrće garderobu, ali i da se čudi.

Zaključila je da se Kjarin ukus za odevanje drastično izmenio. Od devojke koja je nekada išla zakopčana do grla, bilo je očigledno da se preobratila u ljubiteljku korseta i majica sa dubokim dekolteima. Umesto sukanja dugih do članaka, sada je nosila one ultra kratke, koje su otkrivale veći deo bedara. Veš joj je bio provokativan i seksi, u bojama koje su ukazivale na samouverenost i smelost.

Mora da se Kjara mnogo izmenila od našeg poslednjeg viđenja, zaključila je Klaudija, izmičući se korak unazad.

Njena sestra je imala mnogo odeće, kvalitetne i lepe, ali

by voki

ona sebe nije mogla da vidi u njoj. Njen ukus je bio daleko konzervativniji, daleko odmereniji.

Pre nego što je pristupila konačnom odabiru odeće za sebe, ubacila je svoju radnu uniformu u mašinu za veš. Bar će na nju moći da računa od narednog dana, razmišljala je, birajući program za pranje šarenog veša.

Još jednom je pregledala svu Kjarinu odeću, a onda je, među mnoštvom stvari koje joj se nisu dopale, odabrala da obuče crne, kožne pantalone i pamučnu majicu roze boje, sa velikim izrezom oko vrata. Pantalone su joj bile tesne, a majica kratka, ipak, smatrala je kako je bolje da to obuče, umesto mini suknje i korseta bez bretela. U poslednjem trenutku je pronašla prozirnu belu košulju, koju je obukla preko majice, iako se te dve stvari nisu slagale po strukturama materijala od kojih su sašivene.

Uprkos tome što joj je sve stajalo kao saliveno, Klaudija je znala da izgleda grozno, neukusno i čak jeftino. Silni komplimenti, koje je dobila od Monike, joj nimalo nisu izmenili to uverenje.

II Rim je izgledao predivno u predvečerje, sveže okupan nakon kratkotrajne kiše, i obasjan zracima zalazećeg sunca. Zaista je delovao kao grad u kome su se mogli ostvariti svi snovi mladosti, kako je Gete govorio.

Klaudija je osetila kako u njoj narasta nestrpljenje da ponovo poseti Koloseum i Forum, da pogleda izložbu u Palačo dela Espozioni, najvećoj gradskoj umetničkoj galeriji, ili da prođe stepeništem na Španskom trgu. Zaista je volela

Rim, možda više i od Torina u kojem je nameravala da započne porodični život.

- Idem do prodavnice, kako bih kupila Kjari malo voća obavestila ju je Monika, kada su stigle pred bolnicu. - Nema potrebe da me čekaš, idi odmah do Kjare, ona se nalazi u sobi na trećem spratu.

Klaudija je saglasno klimnula glavom, zahvalna Moniki na ukazanoj uviđavnosti. Ušla je u bolnicu i stepeništem se zaputila ka ortopedskom odeljenju. Bila je previše nervozna da bi čekala lift.

Našla se na trećem spratu, na samom dnu hodnika. Na njegovoj suprotnoj strani se nalazio odeljak, za kojim je sedela dežurna medicinska sestra. Klaudija je naišla u trenutku, kada je ta sestra predavala bolesničku listu nekog pacijenta visokom, tamnokosom muškarcu, čija je privlačnost bila više nego upadljiva.

Doktor Antonio Nesta... Klaudija nimalo nije sumnjala daje to bio upravo Lukin stariji brat. On je odgovarao opisu đavolski zgodnog muškarca, a i stomak joj je poručivao daje to čovek, sa kojim će imati mnogo problema.

Pa, dobro, uzdahnula je, prilazeći mu laganim koracima.

Ona je bila spremna za rat, za odbranu Kjarine ljubavi.

Doktor Nestaje bio uznemiravajuće zgodan, važio je za humanistu i heroja, ali je imao i svoju Mister Hajd stranu, zbog koje je Klaudija bila spremna da ga napadne.

Privučen Klaudijinim upornim pogledom, Antonio Nesta je podigao pogled sa liste i usmerio ga na njeno lice. Među njima je prostrujala trenutna i uzajamna privlačnost. Ona, koja se nije mogla ni objasniti, ni osporiti. Ta privlačnost je izazvala varničenje u njihovim očima, kojih su oboje bih svesni.

Klaudija nikada ranije nije doživela tako nešto. Sretala je muškarce koji su joj se dopadali, i koji su joj stavljali do znanja daje dopadanje obostrano, ali nikada taj utisak nije imao veću snagu, veći intenzitet. U jednom trenutku je bila spremna da poveruje daje sudbinski povezana sa Antonijom Nestom.

by voki

A onda se čarolija trenutka raspršila. Antonio je, vođen tipično muškim porivom, spustio svoj pogled niže od Klaudijinog lica. Osmotrio je njenu majicu, zategnutu preko oblih grudi, ogoljeni, mišićavi stomak, i tesne pantalone koje su isticale sve linije i detalje donjeg dela tela.

Da se pripijena roze majica, crne kožne pantalone i cipele sa visokim potpeticama, nisu mogli smatrati delovima odeće po ukusu Antonija Neste, Klaudija je shvatila po namrštenom izrazu njegovog lica. Grimasa prezira je uništila svu lepotu njegovih crta. U pogled mu se uselilo nipodaštavanje, dok je u grudima krenuo da mu kipti gnev.

Uprkos tome, Klaudija mu je hrabro prišla. Nju bes Antonija Neste nije mogao da zaplaši, jer ga je smatrala krajnje neopravdanim. I dalje je, ignorišući njegovu očiglednu odbojnost prema njoj, o njemu mogla da razmišlja isključivo u svetlu pozitivnih utisaka.

Zaista je bila impresionirana njegovim izgledom. Izbliza je delovao još muževnije, još opasnije. Bio je visok i izrazito vitak, gotovo mršav. Ipak, njegova građa je bila čvrsta, odavala je veliku telesnu snagu. Izrazito lepo lice ukrašavao je odlučan pogled modrih očiju, kao i izazovne i primamljive usne. Nosio je komplet od crnog džinsa, koji mu je savršeno pristajao.

I pored toga što se Antonio Nesta sve jače mrštio na nju i otvoreno joj pokazivao svoj prezir, Klaudija nije zaboravila na sve njegove odlike, zbog kojih mu se iskreno divila.

Prihvatao je on ili ne, zaslužio je da ga poštuje zbog onoga što je radio, u okviru svoje profesije.

Samo ju je to poštovanje sprečavalo da stupi pred njega sa podjednakom količinom ratobornosti, koju je on usmeravao prema njoj.

- Doktor Antonio Nesta, pretpostavljam? - delovala je sigurno i samouvereno kada mu se obratila.

Odmerio ju je još jednom, na način koji je trebalo da je uvredi. - Ne znam staje moglo da oda moj identitet, ali je, kada si ti u pitanju, više nego očigledno da si Kjarina sestra - odmah je krenuo da joj se obraća na neformalan način, što je Klaudiji jako zasmetalo.

- Otkud ta familijarnost, doktore Nesta, kada ste upravo vi onaj, koji izbegava daje uspostavi?

Nesvesno je iskrivila glavu, dok mu je postavljala to pitanje. Linije njenog dugog vrata su privukle Antonijev pogled, i on ih je sledio, sve dok se nisu sjedinile sa linijama dekoltea i punih, oblih grudi.

- Nije u pitanju nikakva familijarnost, do đavola... promrmljao je, stežući zube. - Samo bi mi predstavljalo napor dati persiram, i da se pretvaram kako ti to zaslužuješ. Uostalom, insistiram da i ti mene zoveš po imenu.

- Vi insistirate?! - podsmehnula se. - Bojim se da to za mene nema neku preteranu važnost. S obzirom na to da mije potrebno da održim distancu prema vama, doktore Nesta, oslovljavaću vas na započeti način.

- Oho, ovo predstavlja novost za mene! - sada se on njoj rugao. - Za razliku od Kjare koja, baš kao i ti, nema ni morala ni ukusa, ti imaš stav! Tvoja sestra istim ne može da se pohvali! Njena inteligencija je, baš kao i njena odeća, oskudna!

Krv joj je naglo jurnula u obraze. - Vi ne znate ništa o mojoj sestri, i nemate pravo da sudite o njoj! Kjara nije ni nemoralna ni glupa! Uverena sam da i sami to uviđate, ali da se tvrdoglavo držite pogrešnog mišljenja!

- Je li? - izazivački je izdigao obrve. - A zbog čega bih to činio?

- Zbog toga što verujete da vaš brat zaslužuje bolju devojku!

- Tačno, verujem. I učiniću sve što je u mojoj moći da ga navedem da se povede za mojim uverenjem - još jednom je spustio pogled niz Klaudijino telo. - Posebno sada, kada sam upoznao tebe.

- A ja ću učiniti sve što je u mojoj moći da zaštitim vezu svoje sestre sa vašim bratom! - namerno mu je prkosila. Posebno sada, kada sam shvatila zbog čega istu ne odobravate!

Munjevitim pokretom je obavio svoje duge prste oko njene mišice i grubo je privukao sebi. - Ti si previše slab protivnik,

by voki

da bih te se ja plašio, gospođice Soranja... - sevao je očima na nju i istovremeno škrgutao zubima. - Kada je tvoja moć u pitanju, verujem da ona može nešto da znači tek tvojim mušterijama, kojima udovoljavaš u spavaćoj sobi.

*

- Molim?! - Klaudija je bila zapanjena. Iskoristila je slobodnu ruku da bi odgurnula Antonija od sebe. - Zar vi verujete da sam ja... da sam ja:..

- Dovoljno je da te čovek pogleda! - usne su mu se iskrivile od omalovažavanja. - I tvoju sestru, takođe! Mora da su vaši roditelji veoma ponosni na svoje ćerke! -ironisao je, zasipajući je osporavanjem, kojim mu je pogled bio ispunjen.

Besna kao nikada pre, Klaudija je jedva uspevala da se kontroliše. - O meni možete da mislite šta god hoćete, doktore Nesta, ni najmanje mi nije stalo do toga da zadobijem vaše poštovanje! Ali vam ne dozvoljavam da vređate Kjaru! Zaista vas upozoravam da se, u mom prisustvu, obuzdate od davanja ružnih komentara o njoj!

- Ne pravi se da ti je stalo do ugleda tvoje sestre, gospođice Soranja! Savršeno je jasno da si je ti navela na put nemorala, da si je ti obučila kako da lako i nečasno prolazi kroz život! Sva sreća da ti je Kjara jedina sestra, inače ona ne bi bila jedina žrtva tvog bestidnog vaspitanja!

- ponovo ju je, sasvim neočekivano, ščepao za mišicu. - A što se tiče tvog pokušaja da me na nešto upozoriš...

- Da li je sve u redu, Klaudija? - iako uplašena, Monika se usudila da se oglasi.

Ona je već izvesno vreme stajala u hodniku, ali je ni Klaudija ni Antonio, u žaru svoje svađe, nisu primetili.

Odlučila je da im skrene pažnju na sebe kada je pomislila da se Klaudija našla u nezgodnoj poziciji.

- Da, sve je u redu! - odvratila je Klaudija, otržući svoju ruku od stiska Antonijevih prstiju. - Doktor Nestaje navikao da radi u poljskim, improvi-zovanim bolnicama, i zaboravio je na pravila ponašanja u pravim bolnicama, koja podrazumevaju tišinu i red.

- Red?! - Antonio je iznova planuo. - Ti si poslednja osoba na ovome svetu koja bi trebalo da govori o redu! Pojavila si se u bolnici odevena kao uličarka! I tvoja štićenica, takođe!

- odmerio je Moniku sa gnušanjem. - Trebalo bi da vas obe izbace napolje!

Klaudija je tek tada primetila daje Monika imala na sebi kratku suknju od teksasa, strukiranu košulju sa nedozvoljeno mnogo otkopčanih dugmića, i sandale drske, zelene boje. Delovala je jeftino i poročno, tako da nije bilo neobično da se pomisli da njen stil oblačenja prati njen stil življenja.

Znajući da to nije tačno, Klaudija je odlučila daje zaštiti. Monika nije moja štićenica, ona je Kjarina komšinica obratila se Antoniju, koji nije prestajao da odmerava Moniku sa upadljivim osuđivanjem. - Ovo vam govorim kako bih izbegla da krenete daje vređate, dok sam ja kod Kjare.

- Budi bez brige! - odvratio je Antonio zajedljivo. - Neću ni da joj se obratim!

- Onda će ona da prođe bolje od mene! - Klaudija je okrenula Antoniju leđa i pokazala Moniki na niz stolica, koje su se nalazile u dnu hodnika. -Dozvoli mi da provedem nekoliko minuta nasamo sa Kjarom. Posle toga ću te pozvati da nam se pridružiš. Ti se smesti u stolicu, i pokušaj da ne obraćaš pažnju na doktora Nestu. On je u svojoj glavi iskonstruisao priče o nama, koje baš nimalo ne odgovaraju istini.

Dok se obraćala Moniki, Klaudija je bila svesna Antonijevog pogleda, koji je šarao po dnu njenih leđa i niže, po butinama, listovima i člancima. Verovala je daje taj pogled bio sačinjen od prezira i gađenja.

Ali, prevarila se. Kada se okrenula ka Antoniju, prepoznala je u njegovom pogledu želju. Tipičnu, mušku želju, rukovođenu vizuelnim impresijama.

Bio je dovoljno slobodan da ne skriva tu želju pred njom.

Umesto daje prikrije, dodao je svom pogledu izazivački sjaj, kada se suočio sa Klaudijinim očima.

by voki

Nije sačekao da vidi njenu reakciju, već se hladnokrvno vratio čitanju liste, koju je sve vreme držao u ruci.

Klaudija se zaputila ka Kjarinoj bolničkoj sobi, zatečena osećanjem zadovoljstva, zbog želje koju je budila u Antoniju Nesti.

Iako je zgodni doktor ostavio značajan utisak na Klaudiju, sasvim ga je potisnula iz misli kada je ugledala svoju sestru u bolničkom krevetu. Kjara je bila veoma bleda i vidno uznemirena, njene krupne, plave oči su odavale uplašenost. Desna noga joj je bila u gipsu, i to čitavom dužinom.

Zaplakala je, kada je ugledala svoju stariju sestru na vratima. Odmah je ispružila obe ruke ka njoj, pozivajući je da joj priđe.

Klaudija nije oklevala. Pritrčala je Kjari i uzela je u zagrljaj.

Iznenadila se krhkošću njenog tela. Mogla se zakleti da se njena sestra nalazila na granici neuhranjenosti.

Utisnula joj je bezbroj utešnih poljubaca po licu i kosi.

Stezala joj je ramena, nemo joj poručujući daje tu za nju, da će preuzeti na sebe deo njenih patnji.

I zaista, Kjara je uspela da se smiri u rekordno kratkom vremenu. Prestala je da plače, čak je uspela i da se osmehne. Ona je oduvek verovala u Klaudiju, oduvek se oslanjala na njenu snagu. Sada, kada ju je imala pored, sebe, mogla je da odahne. Znala je da će njena sestra pronaći prave reči za ono što joj se događalo, da će uspeti da sve postavi na pravo mesto.

- Kako si, malena? - Klaudija je uhvatila Kjarinu glavu među svoje ruke i sa puno ljubavi u pogledu joj se zagledala u lice. - Mislim, osim toga što imaš taj nezgodni prelom.

- Dobro sam. Nemam baš nikakvih drugih povreda.

- Nadam se da nisi pod stresom?

- Bila sam u prvim trenucima, ali sam se u međuvremenu malo pribrala. Tako mije drago što si ovde, Klodi... - Kjara je tepala svojoj starijoj sestri. - Sati do tvog dolaska su mi se

učinili neprolazni. Znam daje trebalo da pokušam da se sama izborim sa onim što mi se dešava, ali prosto nemam snage za to.

- Nemoj sebe da osuđuješ zbog toga, malena - Klaudija nije prestala da mazi po glavi svoju mlađu sestru. Ponekad je svima nama, nezavisno od godina života, stepena iskustva ih mentalne snage, potrebno da se oslonimo na druge. Trenuci slabosti su prirodni, ne bi trebalo da sebi prebacujemo, kada nas oni savladaju.

- Pogledaj me... - Kjara je prestala da plače, ali su suze i dalje tekle niz njene obraze. - Ponašam se kao neko dete...

A imam 23 godine!

Klaudija je sela na rub kreveta i uhvatila Kjaru za ruku. Vidim da su kod tebe još uvek prisutni stari obrasci razmišljanja, Kjara. I dalje si sklona da svu krivicu prebacuješ na sebe. Nadala sam se da si kroz terapije sa psihologom uspela da resiš taj problem.

- Oh, sve je bilo u redu do ovoga jutra! Zaista sam se smatrala izlečenom osobom. Ova nesreća je sve promenila! Dogodila se u najgorem mogućem trenutku!

- Zar veruješ da za dešavanje nesreća postoji pravi trenutak, ili najbolji mogući? Uostalom, ti nisi doživela nesreću, već nezgodu. I nisi jedina, koja je pretrpela povrede u saobraćajnom udesu. Pokušaj da ne budeš iracionalna, Kjara. Molim te! Udesi se dešavaju širom sveta! Svakog trenutka, nažalost!

- Ovo nije smelo da mi se dogodi... - Kjara je žustro odmahivala glavom. - Moraću da ležim u krevetu najmanje šest meseci. A znaš li šta to znači?! Znači da ću se ugojiti!

- Dosta, Kjara! - Klaudija je podviknula na nju. - To što ćeš biti vezana za krevet narednih šest meseci može, ah i ne mora da znači da ćeš se ugojiti! Uostalom, biće ti propisan odgovarajući režim ishrane, i ako ga se budeš pridržavala, moći ćeš da zadržiš sadašnju težinu! Na kraju, i ako se dogodi da dobiješ nekoliko kilograma, oni će ti sasvim lepo pristajati. Mršava si, malena - nežno je završila.

- Nisam mršava, već konačno izgledam upravo onako, kako sam želela. Prosto ne mogu da verujem da su me

by voki

nekakve iznenadne i neočekivane okolnosti dovele u nova iskušenja.

-Verovala ih ne, put do uspeha je obično takav. U početku nam ide teško, potom glatko, a pri kraju se stvari volšebno zakomplikuju. Mislim da nas sam život testira, na taj način. Život voli pobednike, voli jake, i želi da krči put samo onima, za koje zna da neće odustati na prvoj prepreci. Ti si se izborila sa mnogim preprekama na svom putu do uspeha, Kjara - Klaudija ju je ohrabrujuće mazila po nadlanici.

- Apsolutno sam sigurna da ćeš uspešno preskočiti i ovu, poslednju.

-Jesi li? - Kjara ju je gledala gotovo očajnički, grizući usne u neverici.

- Ti si učinila čudo, malena. Sada si sposobna za sve.

- Oh, Klodi! - Kjara je iznova pozvala sestru daje uzme u zagrljaj. - Ne znam šta bih radila da nemam tebe. Luka mi mnogo znači, ali on nekako ne ume da me otrezni, da me urazumi. Njegov stil je da saoseća sa mnom, i da pati zbog mene, ali nekako ne ume da mi pomogne.

- Hm... - Klaudija je izustila uzdah samoironije. - Eto, a ja bih volela da Lorenco ima upravo te osobine... Za razliku od Luke, on je u stanju da drži predavanja o određenom problemu, da ga razlaže poput pravih psihoanalitičara, ah se gotovo nikada emotivno ne angažuje zbog istih. Mudar je, ali istovremeno i hladan. Mislim daje izražena emotivnost sasvim lepakompenzacija za nedostatak mudrosti.

- O, kako je Lorenco? - interesovala se Kjara.

Klaudija je slegla ramenima. - Znaš ga... On je uvek dobro.

- Da, zaista. Uvek je nekako euforičan. Poslao mi je divan buket cveća. Pogledaj ga! - Kjara je pokazala rukom na cvetni aranžman impresivnih dimenzija, koji je stajao na komodi pored prozora. - Mora da je koštao bar stotinu evra!

Zahvali mu se u moje ime, hoćeš li?

Klaudija je ustala sa kreveta i prišla pletenoj korpi sa cvećem. Vođena ružnim predosećajem, podigla je

propratnu karticu ružičaste boje i glasno pročitala: - Želim ti brz i uspešan oporavak. Lorenco.

Odbacila je karticu i glasno uzdahnula. - Zaista je nepopravljiv...

- U čemu je problem?

- Trebalo je da pošalje cveće u naše zajedničko ime.

Njegovo i moje.

- Da, zaista. Možda je samo postupio brzopleto - Kjara je pokušala da ga opravda, kako bi umanjila Klaudijino ogorčenje. - Da li ste već zakazali datum venčanja?

- Samo orijentaciono. Biće to poslednje nedelje u narednom mesecu. Tada moj budući suprug ima najmanje obaveza, znaš - Klaudija je iznova bila ironična.

- Toliko sam se radovala tom venčanju... - Kjara je tužno šmrcnula. -A sada neću moći ni da mu prisustvujem!

- Gluposti! - u želji da uteši Kjaru, Klaudija joj je ponovo prišla. - Pa, ti ćeš biti moj najvažniji gost! Organizovaću najudobniji avionski prevoz za tebe. Nabaviću i kolica na električni pogon. Ne dolazi u obzir da ti propustiš moje venčanje!

- Klodi... - Kjara ju je tek tada pažljivije odmerila. - Da li su to moje stvari na tebi?

- Da! Morala sam da ih pozajmim, jer je moj prtljag zagubljen na aerodromu!

- Izgubili su tvoj prtljag?! Tvoj?!

- Ironično, zar ne? - Klaudija se kiselo nasmejala.

- To nije baš prijatno, međutim, moje stvari ti izvrsno pristaju, Klodi! Smatraj da sam ti poklonila te pantalone i tu majicu! Eh, kada bi meni tako pristajale kožne pantalone, ne bi ih nikada skidala sa sebe!

- Hvala ti, ali, nemam nameru da ih zadržim. Već su mi stvorile dovoljno problema.

Kjara joj je mangupski namignula. - Rimljani su zviždali za tobom?

- Ne, ne... Samo je, hm, izvesna osoba, stekla utisak da ih nosim kako bih, hm, privukla mušterije...

*

by voki

- Oh! - užasnuta onim što je čula, Kjara je prekrila usta sa obe šake.

-Antonio je i tebe optužio da si...?

- Ne vidim razlog za toliku nervozu, malena - Klaudija je zaista delovala savršeno spokojno u tom trenutku. Mišljenje doktora Neste baš nimalo ne utiče na mene. A ne bi trebalo da utiče ni na tebe.

- O, na mene utiče, još kako! Ja se sva sledim kada ugledam tog čoveka! On je tako strog! I toliko je protiv mene!

Klaudija je ljutito stegla usne. - Da li je doktor Nesta danas bio neprijatan prema tebi? Mislim, nakon onoga što ti se dogodilo.

- Ne, nipošto. Ali nije bio ni prijatan. Ušao je da me pozdravi i da se raspita o mom zdravstvenom stanju.

Pregledao je snimak preloma moje noge. Insistirao je da bude prisutan tokom stavljanja gipsa. Izdao mije par instrukcija o tome kako bi trebalo da se ponašam, tokom perioda mirovanja. Pomogao mi je, kao lekar, ali mi se nijednom nije osmehnuo.

- Kome je još stalo do njegovog osmeha? I do njegovog prihvatanja, uostalom?!

- Meni je stalo! Volela bih da steknem Antonijevo poštovanje, kako bi on prestao da vrši pritisak na Luku da me ostavi.

- Prvo, bojim se da, šta god budeš uradila, to neće biti dovoljno za sticanje dodatnih poena kod svojeglavog doktora. Drugo, koliko ja poznajem Luku, on neće pasti pod uticaj svog brata. Doktor Nesta ume da bude ubedljiv, a Luka povodljiv, to mi je savršeno jasno. Ipak, Luka na svojoj strani ima ljubav, kao argument, a to ga čini imunim na pritiske, makar oni dolazili i od strane nekoga ko je uporan i siguran u sebe.

Kjarine oči su se raširile od nade. - Zar zaista veruješ u to, Klodi?

- Ja tebe nikada nisam lagala, Kjara. Nemam nameru da to počnem sada da činim.

-Jatoliko volim Luku, Klodi... Zaista ga mnogo volim...

- Ne boj se - Klaudija joj je stegla ruku. - Nećeš ga izgubiti.

Reci mi, kako je on?

- Ima nagnječena rebra i nekoliko posekotina, ali je vitalno u redu. Zabrinut je za mene, to mi je prenela medicinska sestra.

- Ići ću da ga posetim - Klaudija je vedro objavila. - Hoćeš U da mu prenesem neku poruku?

- Da! Reci mu da sam dobro i da ga mnogo volim!

- Monika čeka da uđe kod tebe - obavestila ju je Klaudija, ustajući sa kreveta. - Da li si raspoložena daje primiš?

- Naravno! - Kjara je naglo živnula. - Baš se radujem njenoj poseti! Ona je sjajna devojka! Luka i ja volimo da se družimo sa njom! Uvek je spremna da nam pomogne i da se žrtvuje zbog nas!

- A uvaženi gospodin doktor ju je nazvao mojom štićenicom! - Klaudija nije odolela da još jednom, sa zajedljivošću, pomene Antonija.

- Monika?! Pa, ona radi strahovito težak posao, po smenama, i to za male pare! A nema čak ni momka!

- Kao što sam rekla, Antonio Nestaje u višestrukoj zabludi.

Zbog toga ne bi trebalo da ga uzimamo za ozbiljno.byvoki Začulo se kratko, najavno kucanje o vrata, a potom je u sobu ušao markantni, sredovečni doktor, koji se odmah osmehnuo Kjari.

- Vidim da si bolje raspoložena, Kjara! Drago mi je zbog toga. Ko je zaslužan za vedrinu u tvojim predivnim, plavim očima?

- Zasluge pripadaju mojoj sestri, doktore Gravina! - Kjara je sa ponosom pokazala na Klaudiju. - Ona se potrudila da otera moje strahove i moje neraspoloženje.

Doktor Ernesto Gravina je obratio pažnju na Klaudiju i rukovao se sa njom. - Rekao bih da ste stigli u pravom trenutku, gospođice Soranja. Već smo razmatrali mogućnost da Kjari damo neki sedativ. Bila je veoma uznemirena.

- A da li ste razmatrali mogućnost da je poštedite prisustva doktora Neste? On je glavni uzrok Kjarine uznemirenosti.

by voki

- Pretpostavljam da su u pitanju problematični porodični odnosi, tako da se u njih ne bih mešao. Kao Kjarin lekar odgovorno tvrdim da doktor Nesta nijednim gestom ih rečju nije ugrozio njeno stanje. Naprotiv, pokazao je volju da pomogne, da bude uključen u Kjarino lečenje. Dao nam je nekoliko korisnih sugestija, zbog čega smo mu svi zahvalni.

- Doktor Nestaje trebalo da oseti da uznemirava Kjaru samim svojim prisustvom, i daje poštedi toga. Izgleda da on nema sluha da to proceni, ih ga jednostavno sve to ne zanima.

- Razumem... - doktor Gravina je klimnuo glavom sa razumevanjem.

-Preporučiću svom poštovanom kolegi da bude više taktičan prema mom pacijentu.

- Hvala vam, doktore - Klaudija mu se ljupko osmehnula. A sada mi recite kako je Kjara?

- Upravo dolazim iz laboratorije, dobio sam sve njene nalaze. Kako su podaci kojima raspolažem lični, zamolio bih vas da me ostavite nasamo sa Kjarom, gospođice Soranja.

Klaudija je prebledela i malo je nedostajalo da se sruši, Molim vas, doktore... - glas joj je podrhtavao od zabrinutosti. - Recite mi ako nešto nije u redu...

- Ne, naprotiv! Sve je u redu! - doktor Gravina je požurio da rastereti Klaudiju crnih slutnji. - Samo bih voleo da nasamo saopštim Kjari ono što su njeni rezultati pokazali.

- Ja ne želim da bilo šta krijem od svoje sestre, doktore Kjara mu je to odlučno saopštila. - Imate moju dozvolu da mi pred njom saopštite rezultate nalaza.

- U redu! - doktor se odmah složio. Spustio je ruku na Kjarinu glavu i nežno joj se osmehnuo. - Ti čekaš bebu, Kjara! Trudna si!

IV

Potpuno zatečena onim stoje čula, Kjara je zurila u doktora, ne znajući kako da reaguje.

- Da li je sa bebom sve u redu? - Klaudija se prva pribrala, iako je i sama doživela mali šok.

- Verujemo da jeste. Još večeras ćemo uraditi ultrazvuk.

- Prošlo je deset sati od udesa. Možemo li da se nadamo da...

- Apsolutno! Kjara nije zadobila ni najmanju modricu u predelu abdomena. Uostalom, ona nema nikakve bolove.

Kako je njeno ukupno zdravstveno stanje u najboljem redu, ima sve šanse da na svet donese zdravo potomstvo.

Tek kada je to čula, Klaudija je mogla da odahne. Prišla je Kjari i utisnula joj poljubac na obraz. - Čestitam, malena!

Postaćeš mama! Nisi to očekivala, zar ne?

- Oh, Klodi... - Kjara je bila van sebe od zbunjenosti, ali i od sreće. -Moram da kažem Luki...

- Da li se raduješ svojoj bebi?

Kjara je spustila oba dlana preko svog stomaka. - Ne možeš ni da zamisliš koliko... - na oči su joj navrle suze radosnice. - Priznajem da Luka i ja nismo planirali da imamo dete bar još neko vreme, ali mi je beskrajno drago što smo začeli plod naše ljubavi.

- Odlično! - Klaudija je veselo zapljeskala. - Postaću tetka!

To je tako slatko!

- Luka...

- Pretpostavljam da Luka ne sme da napušta svoj krevet, doktore Gravina?

- Ne, nipošto. Za njegovo stanje je najvažnije da miruje.

Klaudija je spremno izvadila svoj mobilni telefon iz torbice.

- Evo, izvoli! Daj mi minut, i nabaviću ti drugi aparat! Bićeš prva koja ćeš saopštiti Luki srećne vesti!

- A Antonio? - Kjara je naglo prebledela. - On ne sme da sazna za ovo! Bar ne pre Luke!

- Dokle ćeš da strahuješ od mišljenja tog svojeglavog čoveka? - Klaudija se ljutnula na nju, a potom se iznova okrenula ka doktoru Gravini. - Imam li ja pravo, kao najbliži

by voki

Kjarin rođak, da zatražim zaštitu njenih medicinskih podataka?

- Naravno!

- U tom slučaju bih vas molila da, do daljnjeg, ne dajete na uvid Kjarine podatke doktoru Nesti.

- Biće kako vi kažete, gospođice Soranja - složio se doktor, krećući da izađe iz sobe.

Klaudija je namignula Kjari, pre nego što je krenula za doktorom. -Poslaću ti Moniku. Sirota, baš se dosta načekala.

Ugledala je Antonija čim je stupila u hodnik. Uzdrmala ju je erotičnost, koja je isijavala iz njega. Zapitala se da U je ijedna žena uspevala da ostane ravnodušna u njegovom prisustvu. Bio je od onih muškaraca koji privlače pažnju i izazivaju vrtoglavice.

Mogla je da zamish koliko su mu se žene nudile. Verovatno ga nije koštalo nimalo truda da osvoji svaku koju poželi.

Osećala je daje umeo da zadovolji ženu... I da uživa u tome što je zadovoljava...

- Da li su to Kjarini rezultati? - Antonio se obratio doktoru Gravini, potpuno ignorišući Klaudiju. - Dajte mi da ih pogledam.

- Žao mi je, doktore Nesta - odvratio je Ernesto Gravina sa ustručavanjem. - Gospođica Soranja je tražila zaštitu podataka svoje sestre. Ona na to ima prava, znate.

Doktor Gravina je izvinjavajuće slegao ramenima i otišao niz hodnik. Pogled, koji je Antonio uputio Klaudiji, na smrt bi preplašio većinu ljudi. Ipak, Klaudija je neustrašivo izdigla bradu ka njemu, spremna da zaštiti svoju sestru svim raspoloživim sredstvima.

-Tako si primitivna! - Antonio je dreknuo na nju, ne prestajući daje šiba besnim pogledom svojih modrih očiju. Bolnička lista nije bankovni račun, za koji je diskrecija nužna i opravdana! I ja nisam prokleti zaludni komšija, željan da otkrije neke podatke, koji bi mogli da izazovu senzaciju!

- Ova mera je samo privremena - Klaudija se uzdržala od potrebe da mu odgovori na isti način. - Uspostavila sam je iz razloga kojeg, za sada, ne mogu da vam otkrijem.

- O, jasni su meni razlozi, kojima se ti rukovodiš! Hoćeš da se inatiš sa mnom, zapostavljajući pritom interese svoje sestre! To je tako jadno, ali pritom i sasvim u skladu sa tobom!

- Vi ne znate ništa o meni, doktore Nesta, a još jednom vam naglašavam da ste u zabludi i po pitanju Kjare. Ona ni po jednoj svojoj osobenosti ne odgovara predstavi, koju imate o njoj.

- Mogu li sada da uđem kod Kjare? - Moniki je iznova pošlo za rukom da im tiho i neprimetno priđe.

- Da, naravno! - Klaudija je učinila napor da joj se osmehne, jer je osetila da je devojka bojažljiva zbog Antonijevog prisustva. - Kjara te očekuje. A ja bih te zamolila da mi pozajmiš svoj mobilni telefon. U svrhu primanja poziva, isključivo.

- Ali, ja nemam mobilni telefon.

- Zaista? - izustila je Klaudija razočarano.

- Nedavno sam ga izgubila, i nisam stigla da kupim novi.

Klaudija ju je tada blago pogurala prema vratima Kjarine sobe. - Uđi, Kjari će biti drago da te vidi.

Iako je znala da je Antonio Nesta poslednji čovek kome bi trebalo da se obrati za pomoć, Klaudija se odvažno zagledala u njega. - Moja sestra bi želela da razgovara sa vašim bratom, doktore Nesta...

On je ukrstio ruke preko grudi i uzvratio joj ratoborni pogled. - 0, da, verujem da hoće da mu cmizdri preko telefona!

- Varate se... Kjara, ona... Ona želi da mu saopšti nešto veoma važno...

- Mogu misliti! - otvoreno se narugao. - Ne računaj na moju pomoć, gospođice Soranja! Ovde sam da bih maksimalno zaštitio interese svoga brata. A s obzirom na to da sam uveren da bi ga tvoja sestra nepotrebno uznemirila, odbijam da joj omogućim da razgovara sa njim.

by voki

- Ti si najtvrdoglaviji čovek na svetu! - Klaudija nije uspela da se obuzda. - Pritom si i paranoičan i nehuman! Teško mije da shvatim da se baviš lečenjem ljudi! Zaista ne bih volela da se nađem u koži nekog od tvojih pacijenata!

Na Klaudijino ogromno, neizmerno iznenađenje, Antonio se, umesto da pobesni zbog upućenih mu uvreda, samo iritirajuće iscerio. Odmerio ju je podrobno, zadržavajući pogled na njenim grudima, koje su se uznemireno nadimale i jasno ocrtavale ispod pripijene pamučne majice.

- Možda ti ne bi volela da se nađeš u koži mog pacijenta, ali bih ja definitivno voleo da se nađem u koži tvoje mušterije!

Rekao je to, okrenuo se, i otišao.

Bilo je mnogo situacija, tokom Klaudijine petogodišnje karijere, kada se ona suočavala sa raznim oblicima problematičnog ljudskog ponašanja ih izražavanja. Trpela je uvrede i pretnje, nekoliko puta se našla u potencijalnoj životnoj opasnosti, ali je uvek uspevala da zadrži pribranost, da odreagu-je na način, koji se očekivao od nekoga na njenom položaju.

Sada se dogodilo daje prvi put zanemela od čuđenja, da se osetila nesposobnom da uzvrati uvredu, daje zanemari i prevaziđe. Ostala je prikovana za mesto, okamenjena od šoka, nesposobna da odreaguje. Šta je, uostalom, trebalo da kaže, na jednu tako bezočnu provokaciju?

Tupo je zurila za Antonijom, na trenutke zaboravljajući gde se nalazi. Osećala se kao daje izgubila kontakt sa stvarnošću. Toliko je bila iznenađena i besna.

Trgla se tek kada joj je prišla medicinska sestra i upitala je da li čeka nekoga. Odrečno je odgovorila i zamolila je daje uputi na Lukinu sobu.

Susret sa Lukinim dragim, nasmejanim licem, sasvim ju je vratio u stvarnost. Zaista je volela tog nežnog, brižnog i odgovornog momka, koji je toliko mnogo značio njenoj sestri.

Prišla mu je, prepuna oduševljenja, i pažljivo ga zagrlila. Luka, mili, kako si? Čula sam tvoju dijagnozu, ali me interesuje da li trpiš bolove?

- Ne, sa mnom je sve u redu - Luka je bojažljivo osmotrio Klaudijino lice. - Da li si ljuta na mene, Klodi? - i on joj je tepao, poput Kjare.

Ona gaje pogledala sa nerazumevanjem. - Nisam, ne vidim zbog čega bih bila ljuta na tebe.

-Ja sam vozio kola i odgovoran sam za udes.

- Takve stvari se dešavaju, Luka. Za incident u saobraćaju je dovoljan tek trenutak nepažnje. I ja sam vozač, ne zaboravi. Uostalom, znam da ti ni za šta na svetu ne bi ugrozio Kjarinu bezbednost.

- Ne bih, zaista! - spremno je potvrdio. - Pre bih sebi naneo bol, nego njoj! Ja mnogo volim Kjaru, Klodi! - oči su mu zablistale od naleta emocija.

Klaudija je privukla slobodnu stolicu i zauzela mesto pored kreveta. Zadržala je pogled na Lukinom licu, nesvesno tražeći sličnosti između njegovih i Antonijevih crta.

Zaključila je daje Luka bio podjednako privlačan, poput svog starijeg brata, ali je njegova lepota bila dečačka, dok je Antonio Nesta raspolagao izrazitom muževnom lepotom.

U naletu iznenadne iskrenosti, priznala je sebi da nikada do sada nije upoznala muškarca izraženije privlačnosti, od one kojom je doktor Antonio Nesta mogao da se pohvali. U kombinaciji sa svim aspektima njegove zahtevne i odgovorne profesije, moglo bi da se zaključi daje važio za fatalnog muškarca. Nažalost, njegova narav je bila previše nezgodna i komplikovana, da bi se mogla zanemariti.

Klaudija je bila uverena da će joj upravo ta činjenica pomoći da ostane imuna na brojne čari zgodnog doktora. U protivnom bi mogla da zaključi da se nalazi u opasnosti.

- Upravo dolazim od Kjare, Luka... - Klaudiji se nesvesno oteo uzdah. -Ona te pozdravlja. Veoma joj nedostaješ i žali zbog nemogućnosti da se vidite.

- Oboje se nepotrebno mučimo! - Luka je besno stegao vilicu. - Tražio sam od doktora Gravine da nas smesti u istu sobu. Međutim...

by voki

Iako je Luka zaćutao, Klaudija je pravilno naslutila šta je on propustio da kaže. - Međutim, tvoj brat se protivi toj ideji?

- Da - tužno je izustio. - Antonio je uveren da će uspeti da me navede da raskinem vezu sa Kjarom. Ostaje gluv na moje izjave daje volim i da na-meravam da doživotno ostanem sa njom.

- Zaista, Luka? - Klaudija se radosno osmehnula. - Zaista si nameravao da ostaneš doživotno sa Kjarom?

- Naravno! - nepokolebljivo je izjavio. - Ne mogu sebe da zamislim pored druge žene. Imao sam nekoliko devojaka, pre nego što je Kjara ušla u moj život, ali sam jedino nju zavoleo, jedino sam sa njom poželeo da oformim porodicu.

- Želiš da imaš decu sa Kjarom? - oprezno je započela temu, o kojoj je želela da razgovara sa njim.

- Mnogo dece! Ali, tek nakon što završim studije, naravno.

- Aha... - Klaudija se ugrizla za usnu. - A ako bi ta deca došla malo ranije...?

- Bio bih srećan, podrazumeva se. Međutim, smatram da, u tom slučaju, ne bih mogao da se posvetim toj deci onako kako bi trebalo. Ja žehm da završim fakultet, Klodi. To moja porodica očekuje od mene.

- Podržavam tvoju ambiciju da završiš fakultet, Luka.

Uložio si dosta i vremena i novca u svoje dosadašnje studiranje. Učenje ti ide od ruke, prošek tvojih ocena je za svaku pohvalu. Bićeš odličan farmaceut, jednoga dana.

- Kroz godinu ili dve, najviše - nadovezao se Luka sa osmehom. - Bar sam tako isplanirao.

-Plan je veoma važan, kada se započne sa realizacijom neke ideje. Međutim, ponekad se stvari ne odvijaju onako, kako smo zamislili...

Luka je prepoznao skrivenu konotaciju u Klaudijinim recima, zbog čega ju je ozbiljno pogledao. - Šta pokušavaš da mi kažeš, Klodi?

Klaudija gaje uhvatila za ruku i nežno mu se osmehnula. Postoji nešto što bi trebalo da znaš, Luka. Nešto što je Kjara

poželela lično da ti saopšti, ali što nije uspela tehnički da izvede.

- Šta, Klodi? - Luka se naprasno uznemirio. - Da li je sa Kjarom sve u redu?

-1 više od toga. Ona je trudna, Luka. Čeka bebu. Vašu bebu.

- Kjara je trudna?! - Lukino lice se istog trenutka ozarilo od radosti. -Rodice naše dete?!

- Da! Divna vest, zar ne?

- Najlepša moguća! Oh, tako sam srećan!

Klaudija je ustala sa stolice, da bi ga poljubila u oba obraza. - Čestitam, budući tatice! Hoću da znaš daje i Kjara veoma srećna zbog bebe!

- Kjara! - Lukine oči su vatreno usplamtele. - Moram daje vidim! Moram da joj kažem koliko je volim i koliko se radujem rođenju našeg deteta!

-Ja ću joj preneti sve što si rekao - Klaudija mu je spustila ruke na ramena, u pokušaju da ga umiri. - Shvati jedno, Luka... Što se više budeš pridržavao uputstva lekara, pre ćeš doći u poziciju da vidiš Kjaru i da budeš sa njom. Ne bi bilo pametno da sada pokušaš da učiniš nešto rizično, i da time narušiš svoje zdravstveno stanje. Tvoj brat bi se prvi potrudio da ti dokaže koliko si se nerazumno poneo.

- Antonio! - izustio je Luka preplašeno, naglo prebledevši. On ne srne da sazna za bebu! Oh, da li mu je neko već rekao?!

- Lično sam zamolila doktora Gravinu da nikome ne odaje podatke o Kjarinom zdravstvenom stanju, pa ni tvom bratu, Luka - Klaudija je požurila da ga umiri.

- Uh, dobro je! - Luka je glasno odahnuo. - U protivnom bi nastao rusvaj!

- Međutim, smatram da bi tvoj brat trebalo da bude obavešten o tome da ćeš postati otac, Luka - Klaudija mu je to ozbiljno sugerisala. - I tvoja majka, uostalom. Smešno je da kriješ od njih stvari, koje će vrlo brzo postati očigledne. Na kraju, ti ne bi trebalo da se stidiš svog deteta, već naprotiv, da braniš to što se ono začelo.

by voki

- U pravu si, Klodi, potpuno si u pravu! - kriknuo je Luka, grizući usne. Iznenada je zgrabio Klaudiju za ruku i čvrsto je stegao. - Moraš da mi učiniš jednu uslugu!

- Učiniću sve za tebe, Luka. Sve što je u mojoj moći.

- Ja se ne usuđujem da kažem Antoniju za Kjarinu trudnoću! Preklinjem te da ga ti obavestiš o tome! * Kada je Klaudija izrekla obećanje da će učiniti sve za Luku, nije imala baš na umu da, umesto njega, stavlja glavu u lavlje čeljusti. Ali, obećanje je. bilo izgovoreno, i ona nije imala kud. Sama Lukina pozicija, pacijenta u bolesničkom krevetu, ju je obavezivala da mu izađe u susret.

- Ne brini - tešila je i sebe i njega istovremeno. Obavestiću Antonija o onome što se dogodilo i navešću ga da se i sam obraduje tome. Pa, on će biti stric tom detetu, zar ne?!

- Ti si već upoznala mog brata, Klodi?

- Hm, da... Sreli smo se u hodniku i razmenili par, hm, rečenica...

- Sve mi je jasno! - Lukaje umorno uzdahnuo. - Vidim da se Antonio nije ustezao da uđe u verbalni konflikt sa tobom!

Siguran sam da ti je pretio da će rastaviti Kjaru i mene!

- Nije mi jasno zbog čega ti i Kjara pridajete toliko važnosti Antoni-jevom mišljenju, Luka. On nije u stanju da na bilo koji način utiče na vašu vezu, dok god u njoj postoji ljubav, o kojoj oboje govorite! Ljubav čini ljude nepobedivima!

- A bes čini mog brata veoma nezgodnim! - nadovezao se Luka bojažljivo.

- Na Antonijev bes bi trebalo da gledamo isključivo kao na njegov problem, a ne na naš.

- Ti baš imaš petlju da se suočiš sa njim.

- Istina je na mojoj strani, Luka - Klaudija mu se ohrabrujuće osmehnula. - Idem sada! Rekla bih daje tvoj brat maločas napustio bolnicu. Ali, srešću se sa njim već sutradan, i obavestiti ga o ovim divnim novostima.

Lukino lice se iznova oblilo srećom. - Puno pozdravi Kjaru, Klodi... I reci joj daje neizmerno mnogo volim! I nju, i našu bebu!

- E, tu informaciju ću da prenesem sa zadovoljstvom! Klaudija nije odolela da se, na kraju, našali na sopstveni račun.

Pozdravila se sa Lukom i napustila njegovu sobu.

Kada je ušla kod Kjare, zatekla ju je kako gladi sopstveni stomak, sa zanesenim izrazom na licu. Monika je otišla, tako joj je Kjara objasnila, jer je kasnila na posao.

Prenela joj je sve detalje iz razgovora sa Lukom i podelila sa njom radost zbog Lukinog prihvatanja njene trudnoće.

Preuzela je od nje mobilni telefon i najavila svoju posetu za sutradan, za rane pre podnevne časove. Oprostila se od nje uz mnoštvo poljubaca i poželela joj da provede mirnu noć.

Tek kada je izašla iz Kjarine bolničke sobe i zaputila se ka izlazu iz bolnice, Klaudija je osetila daje neizmerno umorna i gladna. Odeća ju je nemilosrdno stezala, tako da je žudela da je što pre skine. Čitavo telo ju je bolelo od napetosti, i ona nije mogla da dočeka trenutak da se opusti u krevetu.

Iza nje je zaista bio dug i naporan, prenaporan dan, koji joj je doneo mnoštvo neprijatnosti i stresova, ah i najlepšu od svih vesti, vest o Kjarinoj trudnoći.

U taksiju se zabavljala, zamišljajući svog budućeg sestrića.

Bila je nestrpljiva da pozove svoje roditelje i saopšti im divne novosti.

Okrenula je njihov broj telefona odmah pošto je ušla u stan. Preskočila je čak i da se presvuče, i da opere ruke.

Po okončanju razgovora, koji je protekao na očekivani način, požurila je da skine odeću sa sebe i da se osveži u kupatilu. Među Kjarinim stvarima je pronašla pamučni komplet za spavanje, koji se sastojao od svetloplavih bokserica i široke, ali pritom i kratke majice koja je, kao i većina drugih, dosezala tek do ispod grudi. Komplet je bio prijatan za nošenje i Klaudija je verovala da će joj obezbediti udobnost tokom sna. voki

by voki

Morala je da se zadovolji mršavom večerom, jer je Kjarin frižider bio gotovo prazan. Tek kada je otišla u kupatilo, kako bi oprala zube, setila se da izvadi iz mašine za veš svoju uniformu.

Tada je doživela novu i, tako se bar nadala, poslednju neprijatnost toga dana. Otkrila je da joj se uniforma pokupila usred pranja na pogrešnom programu i da više nije mogla da računa na nju. Ipak ju je iznela da se osuši i okačila je o vrata kupatila.

Kada je čula da joj zvoni telefon, pretpostavila je daje Lorenco zove. Ali, nije imala baš nimalo volje da razgovara sa njim. Isključila je telefon i zavukla se pod meke prekrivače na Kjarinom prostranom krevetu u njenoj spavaćoj sobi.

Umesto o svom vereniku, krenula je da razmišlja o Antoniju, i te misli su do duboko u noć terale san sa njenih očiju.

V Baš kao i prethodnog dana, Klaudija se i toga jutra probudila nasilno. Njen duboki, mirni san, narušilo je lupanje o vrata, kombinovano sa pritiskanjem zvona.

Podigla je glavu sa jastuka, nekoliko trenutaka ne uspevajući da shvati gde se nalazila. Kada se prisetila svega, munjevitom brzinom je skočila iz kreveta, uplašena za Kjaru. Bunovnoj, kakva je bila, padale su joj na pamet crne misli. U glavi je već konstruisala sliku člana medicinskog osoblja, kako joj saopštava daje Kjari pozlilo i daje nužno da krene sa njim u bolnicu.

Nije znala šta da misli kada je pred vratima Kjarinog stana ugledala Antonija. Međutim, sve joj je bilo daleko jasnije, kada je shvatila daje došao u društvu uniformisanog policajca i još jednog, u civilu.

Pao joj je mrak na oči. Stegla je šake u pesnice, verujući daje spremna i na fizički obračun. Ne bi joj bilo prvi put da iskoristi svoje poznavanje borilačkih veština. Antonio Nesta se činio kao idealan kandidat da dobije jedan neočekivani udarac u pleksus.

- Šta ovo treba da znači?! - dreknula je, potpuno zaboravljajući da stoji pred trojicom muškaraca odevena u pamučne bokserice i kratku majicu, da joj je kosa raščupana i daje delovala uznemiravajuće seksi, u svom jutarnjem izdanju.

Inspektor u civilu joj je pokazao svoju službenu legitimaciju i uljudno se predstavio. - Dobro jutro, gospođice Soranja! Ja sam inspektor Manćini. Došao sam da izvršim pretres stana, zbog osnovane sumnje da se u njemu nalaze i koriste narkotici.

- Molim?! - Klaudija je izgledala kao da će se rasprsnuti od besa. - To je budalaština, inspektore! Naseli ste na paranoične pretpostavke jednog luđaka, koji bi da kroji svet po svojoj zamisli, i da upravlja tuđim sudbinama!

- Ako ste mislili na doktora Nestu, on je ugledan građanin, gospođice Soranja - mirno je uzvratio inspektor Manćini, dajući znak uniformisanom policajcu da krene sa pretresom. - Sasvim je prirodno što smo njegove pretpostavke shvatili ozbiljno.

Ispunjena nevericom, Klaudija je otpratila pogledom policajca, koji se zaputio ka dnevnoj sobi. Pomisao daje on krenuo da pretražuje fioke u Kjarinom ormanu, dovodila je njen bes do ključanja.

Naglo se okrenula ka Antoniju i prostrelila ga ubitačno ljutim pogledom. - Preterali ste, doktore! Stvarno ste preterali! Upozoravam vas da nemam nameru da pređem preko ovog besramnog incidenta! Platićete mi za ovo, u to možete da budete stoprocentno uvereni!

Antonija baš nimalo nisu zanimale Klaudijine pretnje, jer je svu njegovu pažnju privlačilo talasanje njenih grudi, kojima tanka majica nije predstavljala bog zna kakvu zaštitu.

Uporno je zurio u njen ogoljeni stomak, kao i u vitke noge

by voki

koje je, zbog minimalnih bokserica, imao prilike da osmotri u punoj dužini.

Kako mu je bilo teško da se, stojeći pred Klaudijom, koncentriše na razgovor, skinuo je pogled sa nje i nepozvan se zaputio u unutrašnjost stana.

- Budimo realni, gospođice Soranja... - lenjo je govorio, vređajući svojom smirenošću Klaudijin bes. - Sinoć mi nisi dozvolila da pogledam Kjarine nalaze. Šta sam drugo mogao da pomishm, sem daje u njenoj krvi otkriveno prisustvo narkotika, i da si to želela da sakriješ od mene?

Klaudijaje zgrabila sa kauča jedan dekorativni jastuk i munjevito ga zavrljačila pravo u Antonijevo lice. - Mogao si da pomisliš daje trudna, proklet bio! * Ta informacija je delovala šokantno na Antonija, ali i na inspektora Manćinija. On je prestao da vizuelno razgleda dnevnu sobu koja mu, ionako, nije ličila na prostor osobe koja se drogira.

- Da li je to tačno, gospođice Soranja? - obratio se Klaudiji, koja nije prestajala da reži na Antonija.

- Pitajte uvaženog doktora Nestu, uglednog građanina, čije se mišljenje uzima ne samo za ozbiljno, već i za predmet policijske istrage! - urlala je, nalazeći se na ivici padanja u histeriju.

- Pa, da si mi to sinoć rekla, svakako si mogla da sprečiš ovu istragu -Antonio je i dalje raspolagao savršenom pribranošću.

- Htela sam da ti kažem, arogantni stvore, ali tek nakon obavljenog razgovora sa Lukom! Nisam želela da on sazna vest o Kjarinoj trudnoći posle tebe!

– Kakve veze ima Luka sa Kjarinom trudnoćom? * Taj brutalni komentar je raskidao sve Klaudijine nerve, i ona je, vođena zaslepljujuće jakim besom, nasrnula na Antonija. Stigla je tek da ga odgurne, kada ju je inspektor

Manćini uhvatio oko struka i odvukao je do drugog kraja sobe.

U tom trenutku je iz kupatila izašao uniformisani policajac, držeći u ruci bočicu sa lekom. Bio je zapanjen kada je otkrio daje njegov šef pokušavao da obuzda Klaudiju koja se snažno otimala, u želji da se otrgne.

- Sve što sam pronašao je ovo sredstvo za smirenje zbunjeno je promucao, ne znajući kako da reaguje.

- Dajte mi da vidim! - Antonio mu je prišao, kako bi pročitao naziv leka.

- Odlično! - promrsio je, odlazeći ka kuhinji. - Ovo može da posluži kroćenju besnih mačaka!

- Bedna kukavice! - viknula je Klaudija za njim. - Čak dvojica policajaca moraju da te štite od jedne žene!

Antonio je došao do nje sa čašom vode u jednoj i tabletom u drugoj ruci.

- Veruj mi, gospođice Soranja, da oni trenutno rade u tvom interesu -tajanstveno se izrazio, pružajući dlan ka njoj, na kome je ležala tableta. -Hajde, popij ovaj sedativ, dobro će ti doći.

- Sklanjaj tu tabletu od mene, ti, kvazi doktore! Umiriću se tek kada tebe budem ispratila iz ovog stana! I šta ti je uopšte značilo to da policajci rade u mom interesu?

- Znači da se ne bi dobro provela, kada bi nas ostavili da se sami obračunamo - bezobrazno se iscerio, ne bežeći od seksualne aluzivnosti svog komentara.

Klaudija je razjareno kriknula i okrenula se tako, da je gledala inspektora Manćinija u lice. - Molim vas, inspektore, ostavite nas same! Vaš posao je ovde završen! Imam pravo da zahtevam da napustite ovaj stan!

- To ne mogu da učinim, bar dok ne smirim ovu incidentnu situaciju -Manćini je i dalje držao Klaudijine ruke, ukrštene iza njenih leđa. - Vi ste prilično čvrsta i mišićava dama.

Smem li da pretpostavim da poznajete neku borilačku veštinu?

Malo je nedostajalo da zaplače pri pomisli na svoju legitimaciju, koja se nalazila u izgubljenom prtljagu. Sa

by voki

njom je mogla da natrlja nos i inspektoru Manćiniju, i njegovom podređenom službeniku.

Prestala je da se otima, jer je shvatila da će samo tako biti oslobođena.

- Možete da me pustite - jetko je zatražila, stežući vilicu.

- Pustite je! - Antonio se nadovezao na njen zahtev. Možda gospođica Soranja i poznaje neku od borilačkih veština, ali ni moje poznavanje istih nije za potcenjivanje.

Da ne govorim o tome da sam uvežbao i par, hm, trikova, zahvaljujući kojima lako izlazim na kraj sa svim pripadnicama lepšeg pola.

Smiri se, smiri se, Klaudija je sugerisala sebi, jer je shvatala da se nalazila iskušenju da iznova nasrne na Antonija. Taj umišljeni, samohvalisavi drznik...! Nije mogla da se seti osobe, koja ju je u životu iznervirala više od njega. Strasno gaje mrzela i želelaje da mu se osveti. Želelaje da mu naudi. Da ga povredi. Fizički, ali i na svaki drugi način.

S obzirom daje Klaudija prestala da se otima, i da se njeno disanje umirilo, inspektor ju je zaista pustio, ali je zato zadržao oprez, za slučaj da ona ponovo pribegne agresiji.

Kada je shvatio da do toga neće doći, prišao je Antoniju i dodirnuo ga po ruci. - Predlažem vam da krenete sa nama, doktore Nesta. Veoma me uznemirava pomisao da vas ostavim nasamo sa gospođicom Soranja.

- On ne ide nikuda! - viknula je Klaudija, uklanjajući razbarušene pramenove kose sa lica. - Ostaće ovde, dok ne čuje šta sve imam da mu kažem!

Manćini je upitno pogledao u Antonija, spreman da donese odluku prema njegovoj volji.

- Možete da nas ostavite, inspektore - Antonio ga je neustrašivo otpustio. - Možda će se dogoditi da se gospođica Soranja i ja upustimo u, hm, fizički obračun, ali to ne znači da će on da se završi na neprijatan način.

Ovaj čovek je zaslužio dobre batine, zaključila je Klaudija, zamišljajući u glavi slike svoje osvete. Na njima je Antonio bio pobeđen i povređen, bio je nateran da joj se izvini i da joj se pokorava.

Pokoreni doktor Antonio Nesta... Kako bi to bilo slatko videti i doživeti...

- Hoću da mi obećate, gospođice Soranja, da ćete poštedeti doktora Nestu novog izliva svog besa - Manćini je to zatražio od nje.

- A ja hoću da mi se izvinite zbog toga što ste izvršili pretres ovoga stana, iako za to niste imali opravdani razlog!

Inspektor je skrušeno slegao ramenima. - U pravu ste.

Dugujem vam izvinjenje. Oprostite i, do viđenja!

Gotovo je izgurao policajca iz stana, a potom je tiho zatvorio vrata za sobom.

Pokretom savršene mirnoće, Klaudija je uzela čašu sa vodom sa stola, koju je Antonio spustio za nju. Napravila se kao da hoće da otpije gutljaj, ali je, umesto toga, pljusnula svu vodu Antoniju u lice.

- Hej! - pobunio se on, gledajući besno niz sebe.

Voda se obilato slivala niz njegovu belu košulju i svetle farmerke.

- Smatraj da si dobro prošao, bedniče! - Klaudija je siktala na njega, pokazujući mu sve zube. - Samo mi daj razlog, i ova čaša će takođe završiti na tvom lepom licu!

-Pa! - Antonio se samozadovoljno iscerio, posežući za kuhinjskom krpom.

- Mogu da progutam poneku pretnju, kada je kombinovana sa komplimentom!

- Molim?! - Klaudija očigledno nije bila svesna staje izgovorila. - O čemu ti govoriš?!

- O tome da si okarakterisala moje lice kao lepo!

Tek tada je shvatila kako se maločas izrazila. - Mora da si to sanjao...

- promrmljala je prezrivo, sedajući na kauč.

Bila je iznurena i iznervirana, jedva je vladala sobom. Slušaj me dobro, Antonio... - glas joj je odavao ozbiljnost i strogoću. - Možeš da misliš o Kjari šta god hoćeš. Možeš da nastaviš da veruješ u to da Luka nije otac njenog deteta.

by voki

Ali dobro pazi da do Kjarinih ušiju ne dođu tvoje paranoične optužbe! Da li si me razumeo?!

Obrisao je vodu sa sebe i odbacio krpu, a potom je i sam seo na stolicu.

- Ima li u ovoj kući kafe? - ležerno je upitao, osvrćući se oko sebe.

Klaudija je načinila pokret kao da će skočiti na noge, ah se savladala u poslednjem trenutku. - Ja znam koji je tvoj problem... - iznenada joj je sinulo. - Osim što si uobražen i bezobrazan do stepena ludila!

- Baš me zanima... - promrsio je Antonio sarkastično, udobnije se smeštajući u stolici.

- Ti nikada nisi iskusio ljubav i zato ne umeš daje prepoznaš u drugima - nadala se da mu je time nanela težak udarac.

Međutim, Antonio nije delovao naročito pogođeno. - Misliš na partner-sku ljubav?

- Da! - U pravu si - hladnokrvno je priznao. - Iako imam 35 godina, do sada nisam voleo nijednu ženu. Ali ne mislim da me ta činjenica čini manje sposobnim da tumačim tuđe emocije. U svakom slučaju, umem da prepoznam nedostatak morala, što je slučaj kod tvoje sestre i tebe.

Klaudija je zatvorila oči i odbrojala do deset. - Kao što sam već rekla, Antonio... - halapljivo je udahnula vazduh - dobro pazi da do Kjare ne dođu tvoje bezočne insinuacije, o tome da Luka nije otac njenog deteta. Ona se nalazi u veoma delikatnoj poziciji. Trudna je i vezana za krevet. Pred njom je veoma težak period. Ja ću se potruditi da joj osiguram svu udobnost ipodršku, a takođe sam spremna da učinim sve što je potrebno kako bih tebi zapušila usta.

- Nema potrebe da me ti, gospođice Soranja, učiš lekarskoj etici, ili bilo kojoj drugoj! - grubo joj je odbrusio. Podrazumeva se da nisam imao nameru da ugrožavam Kjarino stanje. Kao što sam već rekao, spreman sam da joj pomognem, dok god ima status bolesnika. Međutim, obaviću razgovor sa Lukom i skrenuću mu pažnju na

mogućnost da je Kjara imala i druge seksualne partnere, a ne samo njega.

Klaudija nije znala da li da počne da se smeje, da plače, ili da urla na . sav glas. - Iako ne zaslužuješ da ovo čuješ, Antonio, otkriću ti jedan veoma intiman detalj, vezan za moju sestru - nekako je uspela da se obuzda od nagona da podivlja. - Tvoj brat je bio Kjarin prvi ljubavnik. Prvi i jedini.

- Ha, ha, ha! - sobom je odjeknuo Antonijev gromki, podrugljivi smeh.

- Zar očekuješ da u to poverujem?! Za koga me ti smatraš?! Za budalu?!

- Ne! - naglo je skočila na noge. - Smatram sebe za budalu, jer sam ti poverila nešto što nije trebalo! Nešto što je bilo sveto i za Kjaru i za Luku!

- Mogla si da budeš malo lukavija, gospođice Soranja! Da si rekla daje Luka bio drugi Kjarin ljubavnik, lakše bih progutao taj pokušaj da me obmaneš!

- Pitaj svog brata, Antonio, ako meni ne veruješ!

- Luku?! On je kao omađijan! Pretpostavljam daje naseo na Kjarinu dobro izrežiranu i još bolje odigranu ulogu device u svom prvom ljubavnom, činu! Molim te! Pa, ona ima 23 godine, a sa Lukom se zabavlja zadnjih nekoliko meseci! Šta ćeš još da mi kažeš o njoj?! Ili o sebi, na primer?! Da si uzorna i smerna domaćica, kojoj su muškarci mrski?!

- Evo, o sebi ću ti reći istinu! - dovedena do ivice strpljenja i tolerancije, Klaudijaje pribegla ishitrenom rešenju. Jajesam prostitutka, odnosno dama za pratnju, kako se to popularnije naziva! Ali Kjara to nije! Nije, shvati! Ona će uskoro postati majka tvom bratancu!

Antonio je ukrstio ruke preko grudi i podrobno je odmerio, po ko zna koji put toga jutra. - Jesi li skupa?

- Izlazi napolje! - dreknula je Klaudija, pokazujući mu rukom na vrata.

- Odmah!

Ustao je i iscerio joj se u lice. -Kladim se da jesi... I da vrediš svaki cent...

Povukla je nepotrebno riskantan potez i još više mu se približila. - Možeš da se opkladiš da vredim... - promrmljala

by voki

je zavodljivo i izvila usne u izazivački osmeh. - Ah ti nećeš dobiti priliku da se u to uveriš.

Antonio je spustio svoj pogled na Klaudijine usne i zadržao ga na njima. Za trenutak se učinilo kao da će je poljubiti.

Kada je Klaudija pomislila da bi do toga moglo da dođe, hitro se izvila unazad, a potom je otišla do izlaznih vrata kako bi ih širom otvorila. - Do viđenja, doktore Nesta! - još jednom gaje pozvala da izađe iz stana. -1 nemojte da zaboravite na moja upozorenja! U protivnom biste mogli loše da se provedete!

Izlazeći iz stana, Antonio ju je okrznuo ledenim pogledom, ah nije rekao ni reč. Klaudija nije odolela i jače je zalupila vratima za njim. Istog trenutka se leđima oslonila na zid.

Shvatila je da joj kolena podrhtavaju, da nije stabilna na nogama. Otkrila je i da joj srce ubrzano kuca. Pred očima su joj igrale Antonijeve usne, za koje je nalazila da su neverovatno primamljive. Obećavale su zanos, pod nekim drugim okolnostima su mogle da predstavljaju nepresušni izvor zadovoljstva.

Užasnulo ju je otkriće daje želela da im oseti ukus.

Pomisao na mogućnost da se nađe u Antonijevom zagrljaju nije je ostavljala ravnodušnom. Naprotiv, uznemiravala ju je na zabrinjavajući način.

- Mora da sam sišla sa uma... - glasno je izgovorila i zaputila se u kupatilo.

Iskreno se nadala da će hladan tuš uspeti da razbistri njenu usijanu glavu.

* Ogrnuta frotirskim mantilom i sa još uvek mokrom kosom, sela je ispred telefona, kako bi se raspitala o sudbini svog prtljaga. Nije bila spremna da čuje ono što su joj saopštili službenici sa oba aerodroma: njen prtljag još uvek nije bio pronađen.

Uhvatila se za glavu, jer joj se njena pozicija ukazala kao krajnje nezavidna. Bila je daleko od kuće, bez garderobe, bez dokumenata i bez novca. Među Kjarinim zalihama

hrane više nije moglo da se pronađe ništa, što bi garantovalo pristojan obrok. Ona sama je imala kod sebe novca tek za dve ili tri vožnje taksijem do bolnice.

Monika joj nije delovala kao osoba, koja je imala dovoljno novca za pozajmicu. Kjara je hronično patila od besparice, dok je Luka vodio računa o svakom centu, ali je imao izuzetno visoke mesečne rashode.

Na njih troje nije mogla da računa. Odlučila je da ih pita za pozajmicu, za svaki slučaj, svakog od njih ponaosob, ali nije računala sa pozitivnim odgovorima.

Verovala je da će uspeti da izbegne da se obrati Lorencu, međutim, uviđala je da je još jedino na njega mogla da računa. Nije joj predstavljalo problem to što je morala da mu se obrati, već to što bi njegova pomoć podrazumevala njegov dolazak u Rim. A ona, iz neobjašnjivih razloga, nije imala baš nikakvu želju da ga vidi, ili da provodi vreme sa njim.

Prevrtala je očima, dok je okretala njegov broj.

- Zdravo, Lorenco! - javila se kada je on odgovorio na poziv, čineći napor da zvuči vedro.

- Klaudija! Gde si ti?! Sinoć sam te zvao, ali mi nijednom nisi odgovorila na poziv!

Dobri, stari, Lorenco... Klaudija je duboko uzdahnula.

Između zanimanja za nju, Kjaru i Luku, on je odabrao da se žali kako nije dobio odgovor na telefonski poziv.

– I sada imam veoma malo vremena za razgovor. Žurim u bolnicu! - slagala ga je, jer nije imala strpljenja da normalno razgovara sa njim.

- Potrebna mi je tvoja pomoć, Lorenco.

- Šta se događa, Klaudija? Da li je sa Kjarom sve u redu?

- Da, ona je dobro. Meni se juče dogodio jedan nezgodan peh. Na aerodromu je izgubljen moj prtljag.

- Mora da se šališ?

- Volela bih da kažem daje u pitanju šala. Da sve bude još gore, u kofer sa stvarima sam odložila i neseser sa ličnim dokumentima, čekovima i kreditnim karticama. Sada sam bez odeće, bez novca i bez hrane, do đavola! -prasnula je, jer je osetila neizdrživu glad.

by voki

- Da li si se obratila Kjari za pomoć? Ili Luki, još bolje! Taj momak ume da vodi računa o novcu.

- Njih dvoje su u bolnici, Lorenco! Povređeni su i ne smeju da se pome-raju. Uostalom, ne bih rekla da raspolažu sa gotovinskim sredstvima, koja bi podmirila moje potrebe.

- U redu! Shvatio sam! Poslaću ti novac, i podići ćeš ga na pošti!

- Upravo sam ti saopštila da nemam kod sebe nijedan lični dokument. Samim tim nisam u mogućnosti da podignem novac sa pošte.

- To je baš nepromišljeno od tebe, Kjara! Nije mi jasno zbog čega bar dokumenta nisi držala sa sobom, u ručnoj torbi!

- U ovom trenutku mi nije potrebna tvoja kritika, Lorenco, već tvoja pomoć!

- Šta želiš da uradim?

- Spakuj se i dođi u Rim! - Molim?! - Lorenco je zvučao preneraženo.

- Zar je to toliko teško za shvatanje? - dozvolila je da joj se ironija oseti u glasu.

- Klaudija, draga... Ti ne možeš ni da zamisliš koliko ja imam obaveza. Večeras je, kao što znaš, prijem kod De Polovih. A sutra...

- Ne zanima me tvoj radni raspored, Lorenco! Hoću da dođeš u Rim, i da mi doneseš odeću i novac!

- To je krajnja mera, draga... Smislićemo nešto daleko prihvatljivije i ekonomičnije. Evo, setio sam se! U Rimu imam poznanika, koji će ti rado pozajmiti novac! U moje ime! Doneće ti gotovinu na ruke, u bolnicu, ili u Kjarin stan!

Klaudija je bila toliko besna na Lorenca, zbog njegovog oklevanja da postupi po njenoj želji, daje propustila da uvidi kako joj je on ponudio relativno prihvatljivo rešenje.

- U redu je, Lorenco! Bio si u pravu kada si rekao kako bi trebalo da zatražim novac,od Kjare i Luke! A što se odeće tiče, pa, ima je dovoljno u Kjarinim ormanima! Zvaću te sutra! Zdravo! - spustila je slušalicu, pre nego što je Lorenco uspeo da joj uzvrati pozdrav.

Dok je sušila kosu, razmišljala je o Lorencu. Muškarac, kakvog je ona priželjkivala pored sebe, nikada ne bi oklevao da joj ispuni želju, da joj pomogne da lakše prebrodi peh koji joj se dogodio. Naprotiv, zanemario bi sve drugo i stavio njene potrebe na prvo mesto. Ona je, uostalom, imala takav stav prema njemu. Početkom meseca je sve svoje obaveze planirala isključivo prema datumima iz njegovog rokovnika. Prilagođavala mu se i kad je mogla, i kada nije mogla, smatrajući da partnerska veza podrazumeva upravo takvo ponašanje. Umela je da otkaže već ugovorene susrete, zbog toga što je Lorenco iznenada dobio poziv da se pojavi na mestu, koje je podrazumevalo i njeno prisustvo.

Ovo je bilo gotovo prvi put da je ona tražila nekakav ustupak, nekakvo narušavanje isplaniranih obaveza.

I, eto šta se dogodilo.

Raščešljala je kosu i sa nemoćnim besom stala pored otvorenih vrata Kjarinog ormana. Osetila je kako je spopada muka od pomisli na sebe, u nekoj od njenih krpica. Nije ni smatrala za previše čudno što ju je Antonio proglasio za ženu problematičnog morala.

Nakon mnogo premišljanja, odabrala je da obuče uzanu suknju, koja joj je dosezala do iznad kolena i šarenu košulju, koja se grešno zategla preko njenih grudi. Imala je utisak da će se sve na njoj rašiti po šavovima, ako bude jače udahnula vazduh.

VII Pre odlaska u bolnicu, Klaudija je svratila u mlečni restoran, kako bi pojela pecivo i popila kapućino. Odmah se osetila bolje. Mogla je da se pravi da se jutarnja nemila scena u Kjarinom stanu nije ni odigrala.

by voki

Uz mnogo problema, praćena brojnim muškim pogledima i ponekim zviždukom, do bolnice je došla autobusom, jer je imala nameru da racionalnije raspolaže sa novcem koji joj je preostao. Kada je osmotrila svoj odraz u staklu bolničkih vrata, malo je nedostajalo da se vrati kući. Imala je utisak da bi, sasvim naga, delovala manje izazovno, manje provokativno. Sve njene obline su bile jasno uočljive ispod tesne odeće, koja je bila za broj manja. Sada joj je bilo razumljivo zbog čegu su muškarci u autobusu zurili u nju.

Ona ih je sama, onim što je obukla, pozivala da to čine.

Dok se pela ka ortopedskom odeljenju, molila se u sebi da ne sretne Antonija. Još uvek je bila besna na njega, i samo je nedostajalo da joj uputi makar i bezazleni komentar na temu njenog izgleda, pa da se ona razjari.

Odahnula je, kada je otkrila daje čekaonica prazna. Javila se sestri na odeljenju i zaputila se kod Kjare.

Zatekla ju je, baš kao i prethodne večeri, kako gladi svoj, još uvek ravan stomak. Kjara je očigledno bila fascinirana svojom trudnoćom, zbog čega je Klaudiji bilo posebno drago.

- Zdravo, malena! - srdačno ju je pozdravila, prišla joj i poljubila je u kosu. - Kako si? Vidim da već komuniciraš sa svojom bebom.

- Zar ne misliš daje ovo pravo čudo, Klodi? - Kjara je podigla ka sestri svoje razneženo lice. - U mom stomaku se razvija novi život, novi član ljudske populacije, biće koje će živeti na ovoj planeti narednih sedamdeset, ih osamdeset godina!

- Da, to je zaista pravo čudo - Klaudija nije odolela i sama je pomazila Kjarin stomak. - Najveće od svih!

-Ati, Klodi? -Hm? - Da li ste ti i Lorenco planirah da imate decu? Klaudijaje slegla ramenima. - Nismo razgovarah o tome.

- Ali, ti bi volela da imaš dete, zar ne?

Zamislila se za trenutak, da bi vrlo brzo došla do zaključka kako želi dete, ah ne sa Lorencom. - Da, volela bih!

Jednoga dana, naravno! Reci mi, kako si? - namerno je promenila temu.

- Sasvim sam dobro, ne brini za mene. Lepo sam spavala, nemam nikakve tegobe.

- Da li si obavila ultrazvučni pregled?

-Jesam, jutros rano, pre doručka. Doktor je rekao daje sa mojom trudnoćom sve u redu. Trudna sam pet nedelja.

- Oh, sada zaista možemo samo da se radujemo! - Klaudija je glasno odahnula. - Mama i tata su presrećni zbog bebe, Kjara! Sinoć sam razgovarala sa njima. Rekli su da će pozvati Gardinijeve da ih odmene na farmi, kako bi došli da te posete!

- Uh, nadam se da si im rekla da to ne čine! Ja sam sasvim dobro! A njih dvoje su kao bolesni, kada se odvoje od farme!

- Mislim da je sasvim u redu to što hoće da te obiđu.

Nemoj da ih sprečavaš da to čine.

Kjara ju je tada odmerila, a potom ju je sažaljivo pogledala. - Vidim da tvoj prtljag još uvek nije pronađen.

- Nije, a bojim se da ni neće. Sada sam bez odeće, bez dokumenata i bez novca. Reci mi, malena, imaš li nešto novca na pozajmicu, za mene?

- Oh, bojim se da nemam! - Kjara je bila iskreno ražalošćena. - Juče je trebalo da podignem platu, ali, znaš već šta me je sprečilo.by voki - A Luka? Ima li on novca?

- Sumnjam da ima gotovinu. On za plaćanje najčešće koristi kreditne kartice.

- Da, shvatam... - turobno je uzdahnula, nalazeći da ne vidi izlaz iz svog problema.

- Zbog čega ne bi zatražila novac od Antonija? - Kjara je nevino predložila. - On je i meni i Luki rekao da mu se obavezno obratimo, ako nam nešto bude bilo potrebno.

- Zaista? - Klaudija je iznenađeno izdigla obrve.

- Da! Pitao nas je da li žehmo da nam kupi mekše jastuke, vokmene, ili nešto od literature. Posebno je naglasio da ne vodimo računa o ceni onoga što tražimo.

- Kada vam je to nudio?

- Juče, neposredno po našem smeštanju u bolnicu.

- Zanimljivo...

by voki

- Antonio je ponekad nemilosrdan, ali ume da bude i veoma dobar.

- Da li je Antonio danas dolazio da te obiđe? - upitala je, zadržavajući dah.

- Ne, nije. Ali sam čula daje bio kod Luke. To mije rekao doktor Gravina.

- Ako nemaš ništa protiv, otišla bih sada da obiđem Luku.

Vratiću se da ti pravim društvo za desetak minuta.

- Poljubi Luku umesto mene, Klodi! - Kjarin glas je podrhtavao od čežnje. - Reci mu da ga volim više od svega na svetu!

– Više i od mene? - našalila se Klaudija, a kada je shvatila daje svojim pitanjem zbunila Ke namignula i izašla iz njene sobe.

* Idući kroz hodnik, Klaudija je zaneto razmišljala o Kjarinim recima, upućenim Luki. Divila joj se zbog količine ljubavi, koju je u svom srcu gajila prema jednom muškarcu.

Smatrala ju je retko srećnom ženom, zbog toga.

Neminovno, zamislila se i nad sopstvenim emocijama. I bez previše razmišljanja je mogla da zaključi kako ona Lorenca ni približno nije volela onom jačinom, kojom je Kjara volela Luku. Ako bi želela da bude sasvim iskrena, priznala bi da ona Lorenca uopšte nije volela. Samo ga je poštovala, on joj je odgovarao na mnogo načina. Volela je da provodi vreme sa njim, jer je on bio inteligentan i zabavan, jer joj sa njim nikada nije bilo dosadno. Lorenco je bio pozer, i kao svaki pozer je voleo da osvaja i da privlači pažnju!

Zatekla je samu sebe kada je shvatila kako priželjkuje da doživi ljubav poput Kjarine. Palo joj je na pamet kako život, bez tako snažne ljubavi, nije ni vredeo da bude proživljen.by voki Ni sama nije umela da objasni zbog čega je, u naletu sentimentalnosti, pomislila na Antonija. Prezrela je sebe zbog toga. Antonio Nestaje bio poslednji muškarac, na

koga bi razmišljanje o ljubavi trebalo da je asocira.

Smatrala gaje nesposobnim da iskusi iskrena i duboka osećanja. Ne bi joj bilo strano da ga zamisli kao poklonika strasti, ali je ljubav teško povezivala sa njim.

Pokucala je na vrata Lukine sobe i ušla u nju, nakon dobij enog odgovora. Luka joj se neizmerno obradovao. - Baš sam se pitao kada ću date vidim, Klodi!

Klaudija mu je prišla i utisnula mu nežan poljubac, u sam ugao usana. -Ovo je od Kjare! Rekla mi je da te poljubim umesto nje! I da ti prenesem da te voli više od bilo koga i od bilo čega na ovome svetu!

- Oh! - Luka je bio dirnut i raznežen do suza. -I ja nju volim najviše na svetu!

- Baš lepo! - Klaudija nije odolela da se i sa njim našali. Sada Antonio i ja možemo uzajamno da se tešimo!

Luka se slatko nasmejao njenom komentaru. - Znaš i sama da te Kjara obožava, Klodi! Ti si njen uzor, u svakom pogledu! A Antonio je moj idol! On je čovek kome se najviše divim! Voleo bih da postignem bar pola od onoga, što je on do sada ostvario u svom životu!

- Da, svakako... - promrsila je Klaudija, osećajući da se u najvećoj meri slaže sa Lukom.

- Kada već govorimo o Antoniju, dugujem ti zahvalnost, Klodi.

- Zbog čega? - upitno je nakrivila glavu.

- Ne znam šta si mu rekla, u vezi sa Kjarinom trudnoćom, znam samo daje on jutros došao kod mene i čestitao mi na tome što ću postati otac.

- Zaista? - zatreptala je iznenađeno. - Antonio?

- Nije rekao ništa od onoga, što sam ja očekivao da čujem.

Bio je nekako čudno miran.

Mora da će insistirati na DNK testu odmah po rođenju bebe, pomislila je Kjara, tumačeći Antonijevu mirnoću tek kao privremenu. On se sigurno sažalio na dvoje mladih u bolničkim sobama i zaključio kako bi bilo nehumano da ih, u takvom stanju, zasipa svojim sumnjama.

- Eto, znači da si nepotrebno strahovao!

by voki

- Nipošto! Imao sam i previše razloga da strepim od Antonijeve reakcije. Uprkos svemu što sam mu rekao o Kjari, on odbija da promeni mišljenje o njoj i daje prihvati.

- A da li si mu rekao za Kjarinu...

- Ne! - presekao ju je Luka, znajući na šta se odnosilo Klaudijino pitanje. - Propustio sam da to učinim jer je Kjara to tražila od mene. Ona se stidi sebe iz prošlosti, i ne želi da bilo ko, osim mene, zna nešto o tome.

- To je detinjasto! - uzviknula je Klaudija iznervirano. Antonio je lekar, on bi mogao da je razume. Na kraju, to bi mnogo toga objasnilo...

- Sve će se srediti, videćeš, Klodi! - izjavio je Luka sa dosta uverenja u glasu. - Antonio se oseća odgovornim za mene i zato je tako oprezan i strog. U suštini, on je momak mekog srca. Da nije tako, ne bi mogao da radi svoj težak i pretežak posao, zbog koga je žrtvovao sve ostalo u svom životu. Samo su ljudi mekog srca u stanju da se žrtvuju za druge, ne mareći za sebe.

- Kako je došlo do toga da se Antonio priključi „Lekarima bez granica"? - upitala je, iskreno zainteresovana.

Preko Lukinog lica je preleteo izraz tuge. - Do toga je došlo nakon jednog tragičnog događaja u našoj porodici...

Dogodilo se to neposredno po završetku Antonijeve specijalizacije. Naš otac je, kao inženjer geodezije, bio pozvan da proceni zemljište u Sudanu, na kome su vlasti planirale da grade termoelektranu. Niko nije umeo da objasni kako je došlo do odrona... Uglavnom, nekoliko ljudi je poginulo na licu mesta, dok su naš otac i još dvojica ljudi, zadobili teške unutrašnje povrede. Pomoć je dugo putovala do njih. Zatekli su ih u životu, međutim, upućeni lekari nisu bili dovoljno stručni da im pruže adekvatnu pomoć. Samo je jedan čovek preživeo. Prepričao nam je agoniju, u kojoj se naš otac opraštao od života. Kada je Antonio to čuo, zarekao se da će posvetiti život pomaganju ljudima u nerazvijenim zemljama, koje nemaju vrhunski lekarski kadar.

Klaudija je bila nema od poštovanja, kojeg je u tom trenutku osećala prema Antoniju, ali i prema svim njegovim

kolegama. Istovremeno je saosećala i sa Lukom, koji je tragično izgubio oca, pre nego što je uspeo da se osamostali. Sada je donekle i razumela Antonijev oprez prema svemu onome, što je činilo Lukin život. On je, očigledno, preuzeo na sebe ulogu njegovog staratelja.

- Žao mi je zbog tvog oca, Luka - sestrinski ga je pomazila po kosi. -Niko ne bi trebalo da izgubi život na radnom mestu...

-I meni je žao što je moj otac nastradao, dok je pružao stručnu pomoć tamo, gde se niko drugi nije usuđivao da ode. Mogu da prihvatim da je to bio motiv, kojim se Antonio rukovodio, kada je odabirao čime će da se bavi u životu. Međutim... - brada mu je neočekivano zadrhtala sada obično premirem od straha za njegov život... On je ludo hrabar! Njegove kolege su mi pričale da ne preza ni od čega, kada je potrebno da se ukaže pomoć povređenima! Ulazi u rudnike koji se obrušavaju, prelazi nabujale reke, gazi preko minskih polja! Izlaže se zarazama! Ne zna za odmor i san! Divljenje koje osećam prema njemu ne može da se meri sa količinom straha, koji me ispuni kad god ga ispratim na neki daleki put!

Dok je Luka uzdisao, savladan emocijama, Klaudija je intenzivno razmišljala o onome, što joj je on ispričao. Želelaje nekako da ga uteši i ohrabri, ah nije pronalazila prave reči. Staje ona, uostalom, mogla da kaže na sve to?

Njen život je bio toliko drugačiji, toliko prazniji i ništavniji. A onaje verovala da ima karijeru, i da Lorenco ima karijeru!

Podsmehnula se samoj sebi. Osetila je kako je došlo vreme da napravi rezime svog dosadašnjeg života i da, iznad svega, odluči staje ono, što je želela da radi u budućnosti.

- Ostaviću te samog, Luka... - za trenutak gaje dodirnula po ramenu. -Vidim da ti je to sada potrebno...

-Da, hvala ti...

- Videćemo se kasnije! - poručila mu je, stojeći pored vrata.

Izašla je-u hodnik, ispunjena nedefinisanim osećanjima. U glavi joj je vladala zbrka, u grudima takođe.

A onda je, na drugom kraju hodnika, ugledala Antonija...

by voki

VIII - Moraćemo da ga otvaramo na licu mesta! Sestro, pozovite dežurnog hirurga i naredite da se oslobodi sala za operacije! Pođite sa mnom, doktore! Pokušaćemo da stabilizujemo pacijenta, pre nego što ga pošaljemo u salu!

Doktor Gravina je otrčao niz hodnik, a Antonio se zadržao trenutak duže, da bi rekao Klaudiji: - Videćemo se večeras!

Osetila je glupi ponos zbog toga što Antonio, čak ni u tako urgentnoj situaciji, nije zaboravio na nju. Poželela je da krene za njim, da zaviri u sobu pacijenta, kome je požurio da pomogne. Međutim, shvatila je da bi bila na smetnji, kada su kroz hodnik krenuli da trče tehničari, koji su vukli ka sobi ugroženog pacijenta monitor za praćenje rada srca, i mnoštvo hirurških instrumenata. Pomerila se sasvim do zida, ne želeći da se bilo kome nađe na putu.

Toliko ljudi je žurilo da pomogne čoveku, kome je život bio ugrožen. Taj čovek se borio da preživi, a odgovornost za to je bila na lekarima i na medicinskom osoblju.

Svi njeni problemi su joj se, u tom trenutku, učinili beznačajni i mah. Izgubila je prtljag? Pa šta! Ostala je bez novca? Preživeće, u svakom slučaju! Smetala joj je Kjarina odeća? Mnogi muškarci su mislili da joj stoji fantastično!

Ostala je da stoji još neko vreme u hodniku, a onda se zaputila ka Kjari-noj sobi. Bilo joj je potrebno daje neko vrati u stvarnost, jer je ona krenula da opasno tone u iluziju.

* Provela je nekoliko sati sa Kjarom, pokušavajući daje zabavi i da je pripremi na ono što ju je čekalo u narednim mesecima. Čitala joj je tračeve iz ženskih magazina i

komentarisala sa njom dešavanja u svetskom džet-setu.

Trudila se da je razonodi, da je oslobodi svih briga. Znala je da Kjara ima sklonost ka tome da se lako demorališe i činila je sve kako bi joj njenu situaciju prikazala kao jednostavniju, nego što je realno bila. Otvoreno joj je govorila o tome da će joj biti teško, da će njeno strpljenje biti na ozbiljnim iskušenjima, ali da će na kraju biti nagrađena za sve. Dobiće divnog supruga i bebu, koji će izbrisati sve ružne uspomene na pretrpljene neprijatnosti.

Bilo joj je stalo do Kjarine udobnosti i duševnog mira, zbog čega se svojski trudila da joj pomogne. Međutim, jedva je uspevala da se koncentriše na razgovor sa njom, jer je neprestano razmišljala o Antoniju.

Nikada pre joj se nije dogodilo da joj neki muškarac tako opsesivno obuzme misli. Verovala je da su takvoj zanesenosti sklone jedino tinejdžerke, ali ne i zrele žene, kakvom je sebe smatrala.

Podjednako detinjasta je bila i njena želja da se neprimećena uvuče u sobu pacijenta, kome je Antonio pružao urgentnu pomoć. Želela je da ga vidi na delu, dok spašava nekome život, stavljajući taj čin iznad svega ostalog. Čvrsto je prikovala svoj pogled na njegovo lice. Ono joj se učinilo lepše nego ikada pre. Poželela je da ga ljubi, da ga dodiruje.

Osećanja su plamtela u njoj, dok mu se lagano, sasvim lagano primicala, držeći svoj pogled ukršten sa njegovim.

Bila je to kombinacija divljenja, poštovanja, ali i ženske naklonosti. Pomislila je da se nalazila na putu da se zaljubi u Antonija. Ništa ne bi bilo prirodnije od toga. Zar je mogla, pored njega, da voli nekog drugog? Ko je mogao da se meri sa njim?

Nije ličila na sebe, kada je konačno stupila pred Antonija, što je on protumačio na pogrešan način.

- Da li je sa Lukom sve u redu, Klaudija? - po prvi put ju je oslovio imenom. - Vidim da upravo dolaziš iz njegove sobe.

- Da, ne brini, sa njim je sve u redu - požurila je da ga umiri, jer je primetila da se vidno zabrinuo.

by voki

- A Kjara?

- I ona je dobro. -A ti?

- Šta sa mnom?

- Nešto ti se dogodilo, vidim to...

- Varaš se, sve je u redu.

- Moraću da ti verujem na reč! - na trenutak se vragolasto osmehnuo.

- Naučio sam lekciju od jutros!

Podigla je glavu i iznova mu se zagledala u lice. Tada ju je obuzela luda želja da stekne njegovo poverenje, da bude ona kojoj se neprestano osmehuje, sa kojom intimno razgovara, kojoj otkriva svoje tajne. Poželela je i da bude ona sa kojom je vodio ljubav...

- Pocrvenela si, gospođice Soranja... - iz zanetosti ju je prenuo Antonijev zadirkujući glas.

Preplavio ju je talas bliskosti prema njemu. On za nju, uostalom, odavno nije bio stranac. Od kada se njena sestra vezala za njegovog brata. Ubrzo će se njihove porodice sjediniti, a njih dvoje će dehti istu ljubav prema Kjarinom i Lukinom detetu.

- Treba mi nešto novca na pozajmicu, Antonio - taj zahtev je neplanirano skliznuo preko njenih usana. - U Rim sam došla praznog novčanika, jer se moj prtljag zagubio na aerodromu...

Pre nego stoje Antonio stigao da odgovori, do njih je, sav zadihan, dotrčao doktor Gravina. - Dobro je da ste ovde, doktore Nesta! Sestra mi je upravo alarmirala daje jednom pacijentu pozlilo! Pretpostavljam da se tromb iz njegove noge pokrenuo i daje stigao do srca! Umete li da radite intervencije na otvorenom grudnom košu?!

- Da, umem! - potvrdio je Antonio.

Nekoliko puta se ugrizla za jezik, sprečavajući sebe da se raspita kod Kjare o Antonijevom ljubavnom životu. Njena mlađa sestra bi prozrela zbog čega je došlo do te zainteresovanosti. Kako na njenu poverljivost nije mogla da računa, smatrala je najpametnijim da obuzda svoju radoznalost.

Osetila je silno olakšanje kada je krenula kući. Konačno je mogla da se posveti isključivo svojim mislima, da se preda sanjarenju. Iako nije bila sklona zamišljanju sebe u nekakvim ljubavnim situacijama, po prvi put joj se događalo da je maštala o tome da se uvuče u zagrljaj nekog muškarca. Nimalo nije sumnjala u to da bi u Antonijevom naručju pronašla slast, koji nijedan drugi muškarac, sem njega, ne bi umeo da joj podari.

Glava joj je bila usijana, kada je ušla u Kjarin stan, i ona je požurila pod hladan tuš. Prohladna voda joj je donela trenutno otrežnjenje, ali je Klaudija znala daje njena zainteresovanost za Antonija pretila da postane hroničnog karaktera.

U stanuje bilo toplo, i ona je obukla komplet za spavanje, kojeg je nosila i prethodne noći. Meke bokserice i široka majica su predstavljali najudobnije delove odeće, koje je uspela da pronađe među Kjarinim stvarima.

Upravo se spremala da, među Kjarinim oskudnim zalihama hrane, pronađe nešto odgovarajuće za sebe, kada se oglasilo zvono na ulaznim vratima. Kako je bilo osam sati uveče, pomislila je daje pred vratima Monika, koja je došla da joj se javi uoči odlaska na posao. Možda će ona imati nešto novca na pozajmicu, ponadala se, krećući da otvori vrata.

Njenom iznenađenju nije bilo kraja, kada je otkrila da je u hodniku stajao Antonio. Videćemo se večeras, tek tada se dosetila da joj je to poručio, rastajući se od nje u bolničkom hodniku.Verovala je daje to bilo nešto što je izgovorio usput. Međutim, on je, izgleda, još tada planirao da se vidi sa njom.

I, došao je kod nje sa određenom namerom, to je jasno čitala iz njegovih očiju. Kakvom, nije mogla ni da pretpostavi.

Izgledao je veoma lepo. Videlo se daje bio umoran, ali i da se potrudio oko svog izgleda. Odisao je svežinom, kosa mu je bila čista i sjajna, nosio je belu majicu sa kragnom i svetle, platnene pantalone.

by voki

Skliznuo je pogledom niz Klaudijino telo. Ona je znala da mu nije promaklo da primeti njene uzdignute grudi, zaštićene tek tankom pamučnom tkaninom, ogoljeni stomak, kao i nage noge. Bilo je očigledno da mu se dopalo ono što je video. Na usnama mu je zaigrao poročan osmeh, koji je naveo Klaudiju da postane oprezna.

- Zdravo! - nehajno ju je pozdravio, upirući prstom u prostor iza njenih leđa. - Mogu li da uđem?

- To zavisi od motiva, koji su te naveli na ovu posetu instinktivno je osećala kako ne bi trebalo da bude preterano ljubazna prema njemu.

Nešto ju je bunilo u Antonijevom izrazu lica, nešto stoje brisalo bliskost, koju je osetila prema njemu tog pre podneva.

- Obično ne ponavljam iste greške dva puta - imao je razumevanja prema Klaudijinom nepoverenju u njega. Nisam, dakle, došao u inspekciju, a nisam poveo ni karabinjere sa sobom.

- Ali tvoje namere nisu ni prijateljske, zar ne? - otvoreno ga je upitala, propuštajući ga u stan.

- Ne, nisu! - odmah je potvrdio, ulazeći u dnevni boravak. Nikada nisam imao ambiciju da sa ženama sklapam prijateljstva. Posebno ne sa onima koje su lepe i atraktivne, kao što je to sa tobom slučaj.

Imponovao bi joj taj kompliment, da čitavim bićem nije slutila daje on izgovoren u nečasne svrhe. Ukrstila je ruke preko grudi i podozrivo se zagledala u Antonijevo lice.

- Mislila sam da me smatraš za ženu jeftine i raskalašne lepote, koja nije dostojna uvaženja.

- U pravu si - složio se bezočno. - Tvoju lepotu zaista smatram takvom. Međutim, imao sam dovoljno sluha da osetim fluid tvoje prirodne ženstvenosti, na koju, priznajem, nisam uspeo da ostanem imun.

Uzdahnula je, umorna od besciljnih verbalnih igara, koje je vodila sa Antonijom. - Zbog čega si večeras došao ovde, Antonio? - grubo ga je upitala, spremna da ga zamoli da ode, ako bude nastavio daje vređa.

Okrenuo joj je leđa i ušao dublje u sobu. - Imaš li nešto za piće? Prijao bi mi brendi, ih nešto tome slično.by voki Poželela je da mu odbrusi da nema ničeg alkoholnog u kući, i da nije voljna da ga služi, ali se tada setila koliko je njegov dan bio težak. Požurila je da pregleda Kjarin bife.

Među brojnim bocama likera i laganih, ženskih pića, pronašla je neotvorenu flašu skoča. Otvorila ju je i piće usula u dve čaše. Smatrala je da će i njoj prijati da popije nešto žestoko, jer je osećala uznemirenost zbog Antonijevog prisustva. Taj čovek je, i mimo njene volje, uticao na nju. Budio je njeno žensko biće, činio ju je napetom i navodio je da bude intenzivno svesna njegove blizine.

Imala je nameru da ga pita za zdravstveno stanje pacijenta, kome je ukazivao pomoć, ah je odustala od toga kada je primetila da Antonio zuri u njenu radnu uniformu, koja je stajala okačena na vratima kupatila. Izraz hca mu je bio podrugljiv.

Klaudija, ni pored sve zapitanosti, nije mogla da protumači zbog čega je komplet, u vidu tamnoplavog sakoa i suknje pristojne dužine, izazivao podsmeh u Antoniju. Ipak, predosetila je daje u glavi konstruisao nešto, što je moglo strahovito daje naljuti. Zato je zastala, držeći obe čaše u ruci.

- Dozvoli mi da pogodim! - Antonio se iscerio, pokazujući prstom na uniformu. - Ovu uniformu koristiš da bi udovoljila seksualnim fantazijama svojih mušterija.

IX Odložila je čaše na sto i izmakla se u stranu, kako bi oslobodila prolaz do izlaznih vrata. - Moraću da te zamolim da napustiš ovaj stan, Antonio -nekim čudom joj je uspevalo da ostane pribrana. - On pripada mojoj sestri, i ja

by voki

ne moram da u njemu budem izložena tvojim uvredama.

Ono što si juče učinio je bilo dovoljno za sva vremena.

- Zbog čega bi te vređala pretpostavka da udovoljavaš muškarcima, odevena u konzervativnu uniformu? hladnokrvno je uzeo jednu čašu sa stola i ispraznio je u dva gutljaja. - Neki muškarci imaju prljavu maštu.

- To znaš po sebi, zar ne? - u tim trenucima je imala strahovito jaku želju da mu uzvrati uvredu.

- O, imam i ja jednu seksualnu fantaziju - priznao je, sležući ramenima. - Samo, mislim da ti ne bi mogla da mi je ispuniš, ma koliko oboje bili inspirisani.

- Da li si sasvim siguran u to? - interesovala se, iskarikirano zavodljivim glasom.

- Apsolutno! Kada si ti u pitanju, spreman sam da rastegnem granice pristojnosti, granice onoga što se smatra za prihvatljivo u seksualnim odnosima. Ali, ništa više od toga.

Preplavio ju je strahoviti bes. Pomishla je kako bi mogla fizički da naudi Antoniju, toliko je srdžbe izazivao u njoj.

Ipak, nije želela da mu priušti zadovoljstvo daje vidi iznerviranu.

- Možda si me potcenio, Antonio - nastavila je da izvodi, da se predstavlja za fatalnu ljubavnicu. - Ne verujem daje tvojoj seksualnoj fantaziji teško udovoljiti. Šta bi ti, uostalom, mogao da poželiš od žene u tvojoj postelji? Da izigrava tvoju robinju? Ili gospodaricu, možda?

Potpuno neočekivano, preko Antonijevog lica je preleteo tužan izraz. -A, ne, nipošto... - odmahnuo je glavom i dečački se osmehnuo. - Ništa tome slično... Ja, naime, sanjam o tome da osvojim ženu, pre nego što je odvedeni u krevet, umesto da ona sama uskoči u njega, u želji za još jednom strastvenom avanturom. Sanjam o tome da se borim za njenu naklonost, za njenu ljubav. Maštam o tome da sa svojom partnerkom vodim ljubav, u koju će biti uključene i emocije, a ne samo potrebe tela. Zeleo bih da doživim da ta žena, pored mene, oseti nešto što nije ni sa kim drugim. Da mi se zagleda u oči, da prepozna sve u meni, i da kaže da me voli zbog onoga što vidi.

Klaudija bi bila duboko dirnuta zbog Antonijevih reči, da se izraz njegovog lica iznova nije promenio. Ponovo je postao izazivački podrugljiv, a pogled koji je spustio niz njeno telo je bio uvredljiv.

- Kao što možeš i sama da zaključiš, gospođice Soranja, ti nikada ne bi mogla da ispuniš moju fantaziju... Ah, to ne znači da ne bi mogla da...

- Potpuno si u pravu, Antonio! - nije mu dozvolila da se izjasni do kraja. -Ja nikada ne bih mogla da te zavolim, a samim tim ne bih mogla da ispunim tvoju fantaziju! Pitam se da li će se u tvom životu pojaviti bar jedna žena, kojoj se nećeš smučiti zbog svojih proizvoljnih, kratkovidih komentara, kao što je to sa mnom slučaj!

- Zar sam se tebi smučio? - neočekivano joj je prišao, izdignutih obrva. Klaudija je jedva obuzdala poriv da se izmakne za jedan korak unazad.

Blizina Antonijevog tela je izazivala nemir u njoj, nemir, ali i uzburkanost u grudima, koja joj je kidala dah.

- Šta ti misliš? - nekako joj je i dalje uspevalo da se obuzda od besnog praskanja. - Nakon toliko izrečenih uvreda, nisi mogao da očekuješ da budem oduševljena tvojim društvom.

- A mogu li da očekujem da, uprkos tome što se ne kotiram najbolje u tvojim očima, spavaš sa mnom?

U trenutku je pomislila daju je sluh varao. Možda je zaista nešto pogrešno čula, ili razumela, krenula je od te pretpostavke, dok je pokušavala da se pribere.

- Mohm?

Zavukao je ruku u džep pantalona i izvadio svežanj novčanica. - Danas si mi se požalila da ti je potreban novac... Kako je meni potrebna žena, pomislio sam da bismo mogli nekako da uskladimo naše potrebe...

*

Bio je to predlog koji je pokidao sve Klaudijine nerve.

Imala je utisak daje proključala iznutra, da će eksplodirati, ako na neki način ne bude dala oduška svom eruptivnom besu.

by voki

- Izlazi napolje, drzniče! - dreknula je, pokazujući prstom na vrata. -Da sam na vreme shvatila čemu vodi ova tvoja poseta, potrudila bih se da te odavno izjurim napolje!

- Shvatam da ti je bilo teško da pretpostaviš da sam došao kod tebe sa namerom da ti platim za seksualne usluge Antonio je smireno vratio novac u džep pantalona. - I samog sam sebe iznenadio tom odlukom. Međutim, gotovo da sam bio prinuđen dati se obratim. Naime, prošlo je nekohko nedelja, od kada sam poslednji put bio intiman sa nekom ženom. Proveo sam ih na terenu, u inostranstvu, u neprestanom radu. Kada sam se vratio u zemlju, dogodio se ovaj incident sa Kjarom i Lukom. Prilično sam napet, ako razumeš na šta mislim.

- Ne zanimaju me tvoje seksualne frustracije, Antonio!

Sigurna sam da će prva poštena žena, u nekom od ovdašnjih barova, biti srećna da te oslobodi napetosti!

Pravo je čudo što se nisi tamo zaputio, umesto što si došao kod mene, koju smatraš za razvratnu!

Klaudijaje bila zajapurena, grudi su joj se ubrzano podizale i spuštale, a to je Antonio smatrao za neodoljiv prizor.

Prišao je Klaudiji sasvim blizu, gotovo je dodirujući svojim telom. - Ne verujem da bi neka žena mogla da mi se dopadne više od tebe... Fizički, mislim... Ma šta mislio o tvom moralu, gospođice Soranja, tvome telu ne mogu da pronađem nijednu manu... Verovatno ne bih mogao da smatram sebe za pravog muškarca, kada ne bih reagovao na njega...

- Znam da očekuješ da budem impresionirana tvojim rečima, ali ja to nisam! - nekako je pronalazila snage da stoji pred njim, iako je imala mahnito jaku želju da se udalji od njega. - Baš kao što me ne dotiču tvoje uvrede, tako me ne zanimaju ni tvoje pohvale!

Antonio je mogao da vidi ubrzano pulsiranje žile na Klaudijinom lepom vratu. Nadmeno se nasmejao, vidno mužjački samouveren. - Hoćeš da kažeš da si ravnodušna prema meni?

- Apsolutno!

- Sada ćemo to da proverimo... - promrsio je, a onda je naglo privukao sebi.

Jednom rukom ju je obuhvatio oko struka, a drugu je zario u njenu kosu, rešen da joj ne dozvoli da pobegne. Obrušio se svojim usnama na njene, u poljupcu koji je bio izrazito osvajački. Iskoristio je Klaudijino iznenađenje da joj jezikom uđe u usta i da u njihovoj unutrašnjosti otpočne sa izluđujućim šaranjem.

Iako je bilo nametljivo, istraživanje Antonijevog jezika, po njenoj usnoj duplji, je za Klaudiju postajalo sve uzbudljivije.

Vrelina njegovih usana je izazivala plamen u njenim venama. Uplašila se da će sagoreti u tom plamenu.

Sva je pretrnula od iznenadne želje, koja joj je zahvatila telo. Antonio je probudio u njoj do tada nepoznatu čežnju, i iako joj je mozak slao ozbiljna upozorenja, ona gaje očajnički jako želela.

Kao daje to mogao da oseti, Antonio je produbio poljubac, učinio ga je vatrenijim, i pritom je stegao Klaudiju u još čvršći zagrljaj. Naježeni vrhovi njenih grudi su ga palili po prsima, i on ju je ljubio sve strastvenije, proklinjući svoju želju za njom. Nije mogao daje ispusti iz zagrljaja, iako je znao da srlja ka velikoj nevolji.

Znajući da joj, ako mu se prepusti, neće biti povratka iz njegovog zagrljaja, Klaudija se snažno opirala. Nije mogla da dozvoli da Antonio oseti da gaje poželela neshvatljivom jačinom, daje uživala u njegovom agresivnom poljupcu. S obzirom daje bila snažna, uspela je da ga odgurne od sebe, a potom i da ga ošamari.

-Vreme je da saznaš bar deo istine o meni, Antonio! vikala je, ne hajući za tim što joj je glas izdajnički podrhtavao. - Ja zaista poznajem borilačke veštinef I kunem ti se da ću ih, sve do jedne, demonstrirati na tebi!

Odmerio ju je, prelazeći dlanom preko svog usijanog obraza. - I ja ću biti iskren prema tebi. Imam nameru date, nekom boljom prilikom, upoznam sa jednom od svojih veština, za koju su se mnoge žene pohvalno izjasnile. A nakon toga ćeš, to ti garantujem, ti poželeti meni da platiš za doživljeno zadovoljstvo.

by voki

Stegla je šake u pesnice i proškrgutala zubima. - Ovo je moja poslednja opomena, Antonio... - gotovo je režala - pre nego što krenem da te izbacujem iz stana na način koji ti se neće previše dopasti...

- Opasna si - neustrašivo se iscerio na nju, ah je ipak krenuo da se povlači ka izlaznim vratima. - Volim takve žene u svom krevetu. Vidim da nas čeka luda zabava, gospođice Soranja, kada budeš uvidela da moj novac ne vredi manje od novca bilo koje druge mušterije.

Podigla je čašu sa stola i zamahnula je prema njemu. Ona se razbila u paramparčad kada je udarila o vrata koja je Antonio, nakon što je istrčao u hodnik, hitro zatvorio za sobom.

X Teškom mukom je uspela da se pribere, nakon Antonijevog odlaska. Dugo nije mogla da proceni šta ju je više protreslo: njegov bezobraznik, ih način na koji ju je ljubio i držao je u svom naručju.

Bila je toliko ustreptala i puna nemira, daje dugo besciljno lutala po Kjarinom stanu, ne uspevajući da se skrasi najednom mestu. Potpuno je zaboravila na večeru, ah je zato popila dva skoča, koja su joj neverovatno mnogo prijala. Alkohol joj je, u neko doba noći, pomogao da zaspi, ali joj nije obezbedio prijatne snove. Oni su bili košmarni, i kao da su najavljivali da će se naći pred teškim emocionalnim dilemama.

Probudila se, na svoje sopstveno čuđenje," u potpuno drugačijem raspoloženju. Više nije bila ni ljuta, ni besna, ni nemirna. Naprotiv, osećala je čudno spokojstvo. Jer, verovala je da su neke stvari u njenom srcu počele da dolaze na svoje mesto.

Da je ta predviđanja nisu izneverila, shvatila je kada je začula Lorencov glas preko telefona. Istog trenutka gaje doživela kao stranca, kao uljeza u svom životu. Postala je sigurna da prema njemu nije gajila nijednu emociju, zbog koje bi vredelo da svoj život veže za njega. Bilo je dovoljno da uporedi lenju reakciju svoga tela na njegove dodire, u odnosu na onu eksplozivnu, koju je doživljavala u Antonijevom zagrljaju, pa da shvati da bi učinila veliku grešku ako bi se udala za njega.

U njenom srcu se jasno iskristalisala želja da bude sa Antoniom, da ostvari sa njim ljubavnu vezu. Definisala gaje kao muškarca sa kojim je želela da provede život, smisleni i svrsishodni život, pun ustalasanih strasti i ljubavnih nemira.

Pitala se da li je imala ikakvu šansu da ostvari svoju želju.

Da li se u Antoniu zatalasala bar neka emocija dok ju je gladno ljubio, ne kao ženu koja je mogla da zadovolji njegovu potrebu, već kao ženu koja je budila strast u njemu?

Shvatila je daje bilo krajnje vreme da mu razveje sve zablude, koje je imao u vezi sa njom. Znala je da ne može da očekuje da joj Antonio poveruje, jer on nije bio čovek koji je lako menjao mišljenje, ali je znala da to mora da pokuša da učini.

Krećući u bolnicu, Klaudija nije mogla ni da nasluti da će joj sticaj okolnosti ići na ruku, sticaj okolnosti koji će navesti Antonija daje sagleda u pravom svetlu...

Zadržala se pola časa u Kjarinoj sobi, a onda je otišla da obiđe Luku. On je, toga dana, čekao da čuje kada će moći da napusti bolnicu. Prestao je da bude zavistan od lekarske pomoći, sada je jedino trebalo da miruje, uz adekvatnu kućnu negu.

-Vidim da si dobio povoljne vesti! - oglasila se sa vrata, kada je zatekla Luku sa ushićenim izrazom na licu.

- O, da, doktor Gravina je rekao da ću danas moći daprošetam do Kjarine sobe! Umirem od želje daje vidim, i da konačno sa njom podelim radost zbog našeg predstojećeg roditeljstva!

by voki

- Da li ona zna za to?

- Ne, doktor Gravina je otišao da pogleda moje najnovije snimke, pa će mi konačnu odluku saopštiti tek nakon toga!

Ali, siguran sam da će sve biti u redu! Ja se mnogo bolje osećam nego pre par dana, kada se dogodio udes!

- Drago mi je zbog toga - prišla mu je i poljubila ga u obraz. - Ako išta bude uspelo da oraspoloži Kjaru, to će biti tvoja poseta.

- Zar je ona neraspoložena? - Luka je prebledeo, načas.

- Ne, ali bojim se da hoda po tankoj ivici - Klaudija nije želela da ga laže. - To je i razumljivo, s obzirom na njeno stanje.

Luka je neočekivano uhvatio Klaudiju za ruku. - Reci mi iskreno, Klodi... Da li misliš da smo Kjara i ja dorasli tome da budemo roditelji?

Ona mu se nežno osmehnula i pogladila ga po kosi. - Ti i Kjara se ludo volite, to znači da ste ljudi sa zdravim emocionalnim potencijalima. Nisam sigurna da poznajem mnogo ljudi, koji time mogu da se pohvale. Kao takvi, više ste nego podobni da budete roditelji. Iskreno govoreći, mislim da su se mnoge stvari u Kjarinom životu, u proteklih godinu dana, dogodile prebrzo, ah, valjda je tako moralo da bude. Njen život je više od dvadeset godina bio usporen i bez sadržaja, tako da su burne i nagle promene mogle da se očekuju. Sve će biti u redu, videćeš. Ja ću vam pomoći u svemu, Kjara će, u svakom smislu, moći da računa na mene. Ako bude bilo potrebno, presehću se u Rim, ili ću pokušati da vas dvoje udomim u Torinu.

Luka je bio dirnut zbog njenih reči. Oči su mu jedva primetno zasuzile.

- Zaista si spremna da se toliko žrtvuješ zbog nas, Klodi?

- Naravno! - odmah je potvrdila. - Pa, Kjara i ti ćete me učiniti tetkom! Zbog toga bih podnela i daleko veće žrtve!

- Razumem što se raduješ tome, ali, ti ćeš, nadamo se, uskoro i sama postati majka. Mislim, s obzirom na to da se udaješ narednog meseca.

Zaustila je da mu kaže kako će otkazati venčanje, čim se bude lično videla sa Lorencom, ali ju je u tome sprečio

Antonijev dolazak. Ušao je u sobu psujući i stežući mobilni telefon u ruci. Bio je rasejan i nervozan, bez ikakvih tragova sentimentalnosti na licu. Činilo se da proteklo veče na njega nije ostavilo baš nikakav utisak, kao što je to bio slučaj sa Klaudijom. Jer, jedva daje i obratio pažnju na nju.

Samo ju je okrznuo ledenim pogledom, ne presta-jući da gunđa i šišti od nervoze.

- Šta se dogodilo, Antonio? - upitao ga je Luka zabrinuto. Da li su iskrsli neki problemi u vezi sa tvojim putem u Kolumbiju?

- Da, do đavola! - besno je potvrdio, stežući zube. - Među indijanskim plemenima u Letisiji, pokrajina Amazonija, vlada zaraza, a ja ne mogu da obezbedim avionski prevoz ni do Bogote!

- Mislio sam da tvoja organizacija vodi računa o tome.

- Naravno, ali, oni su mislili da sam ja u Milanu! Kada su saznali da sam u Rimu, preporučili su mi da preskočim ovu akciju, jer nisu uspeli da mi obezbede mesto u avionu!

Zameniće me stažista, ah nisam siguran koliko će on biti od koristi lekarskom osoblju!

- Hej! - Luka se nečega naglo dosetio. - Možda bi Klaudija mogla da ti pomogne!

Antonio je nevoljno pogledao u Klaudiju, koja mu je mirno uzvratila pogled. - Kako bi ti mogla da mi pomogneš? mrzovoljno je prevalio to pitanje preko usana.

- Imam mnogo klijenata među pilotima - podrugljivo je uzvratila, osećajući da Antonio nije spreman za odgovor druge vrste.

- Molim? - Luka se našao na čudu. - Kakvi klijenti? O čemu to pričaš, Klodi?!

- Klodi... - ponovio je Antonio ironično, cereći se.

- Bilo bi ti bolje da postaneš ljubazniji prema Klaudiji, dragi brate! Jer, jedino ona može dati pomogne u ovoj situaciji!

- Preko kreveta nekog pilota? Ne, hvala, takva usluga mi nije potrebna!

– Bog mi je svedok da ne znam o čemu govoriš, Antonio! Ali, moje je da ti kažem da ozbiljno grešiš!

Klaudija nema nikakve veze sa pilotima, njena funkcija je

by voki

vezana za osoblje na zemlji. Naime, ona je šef obezbeđenja na aerodromu u Torinu! Taj posao je dobila zahvaljujući tome što je završila kriminologiju, što poznaje borilačke veštine i što se odlično služi vatrenim oružjem! Klaudija radi muški posao, i to na način koji fascinira sve koji imaju u vidu njene radne učinke!

* Eto, i to je bilo rešeno, Klaudiji je pao kamen sa srca.

Antonio je konačno, od neutralne osobe, saznao da je grešio, po pitanju toga što ju je optuživao daje prostitutka.

Saznao je da je, naprotiv, bila na sasvim drugoj strani zakona, daje radila posao za koji se moralnost podrazumevala.

Ali, bilo je pitanje šta će on da učini, nakon tog saznanja.

Da li će ga uvažiti, da li će zbog njega promeniti svoje ponašanje prema njoj?

- Zamoliću te da, na trenutak, izađeš sa mnom u hodnik, Klaudija - teško je izustio, nakon što ju je dugo netremice posmatrao.

Ona je klimnula glavom ka Luki, pre nego što je izašla iz njegove sobe.

- Dugujem ti izvinjenje - počeo je Antonio direktno, kada su se u hodniku našh jedno pred drugim. - Međutim, ne mislim da si mi dala malo razloga da dođem u zabunu, kada je tvoj identitet u pitanju.

- Ni ti se nisi potrudio da preispitaš svoje, jednom uspostavljeno, mišljenje. Možda je moja odeća mogla da pothranjuje tvoju teoriju, ali verujem da je sve ostalo moglo da je poljulja.byvoki - U pravu si - prihvatio je pomirljivo. - Bilo je trenutaka kada sam dovodio u sumnju svoje pretpostavke o tebi.

Izgleda da sam bio previše tvrdoglav, da ih uzmem u ozbiljno razmatranje. Prihvatam krivicu, ali mi nije jasno zbog čega mi ti sama nisi otkrila istinu o sebi.

- Da li bi mi poverovao? Ili bi me optužio da izmišljam laži, kako bih prikrila sve neslavne podatke iz svoje biografije?

- Ponovo si u pravu. Verovatno ti ne bih poverovao.

- Uostalom... - izvila je jedno rame - meni nije ni bilo stalo do toga da ti se pravdam, da se prikazujem pred tobom u svom pravom svetlu. S obzirom na odnos, kakav si imao prema Kjari, nisam te doživela kao čoveka, do čijeg bi mišljenja trebalo da držim.

- Ne mogu da ti zamerim na tome - tiho je uzvratio.

Klaudija mu se tada nežno osmehnula. - Dosta si nam se zamerio, Kjari i meni, ali to nije razlog da ti ja sada ne pomognem. Ako žehš, verujem da bih samo jednim telefonskim pozivom mogla da ti obezbedim prevoz do Bogote, ali i naknadnu vezu na nekoj od linija u unutrašnjosti Kolumbije.

- Zar bi zaista mogla to da učiniš?

- Naravno! Zahvaljujući svojoj profesiji, imam poznanike na svim većim aerodromima u svetu. Da ne govorimo o tome da mi direktor rimskog aerodroma duguje uslugu, jer još uvek nije uspeo da pronađe moj prtljag - vedro je završila.

- Zao mi je zbog te neprijatnosti, koja je dovela do mnogih zabuna. Bio bih ti zahvalan ako bi mi pronašla avionsku kartu. Zaista mije stalo do toga da se priključim spašavanju indijanskih plemena u pokrajini Amazonija. Do njih se teško dolazi, a oni su pritom ljudi koji nemaju poverenja u lekare.

Potrebno je da im pristupi neko sa iskustvom, neko ko poznaje njihove običaje i verovanja.

-Daj mi samo nekoliko minuta, i sve će biti sređeno obećala je, odlazeći do pulta, na kome je stajao uslužni telefon.

Tek nakon što je završila razgovor sa direktorom rimskog aerodroma, i od njega dobila instrukcije za Antonija, Klaudija je postala svesna svega što joj je on ispričao o svom putu. Odlazio je u Kolumbiju, čuvenu po svojim prirodnim lepotama i spomenicima kulture, ali i po visokoj stopi kriminala i gerilskim sukobima, koji su se vodili zbog droge. Sem toga, odlazio je u prašumu, pored reke Amazon, među zaražene ljude, naviknute na život u necivilizacijskim uslovima.

by voki

Shvatila je daje postala strahovito zabrinuta za njega.

Pomisao da bi nešto moglo da mu se dogodi, dovodila ju je do izbezumljenja. Stupajući pred njega,jedva se obuzdala da mu kaže da je odlučila da putuje sa njim.

Mogla je samo da zamisli koliko bi se on iznenadio zbog te njene odluke...

- Imaš malo vremena do polaska aviona, Antonio - glas joj je izgubio na snazi, dok mu je to saopštavala. - Svega dva i po sata. Nadam se da će ti to biti dovoljno da se spakuješ i da stigneš do aerodroma.

Pogledao ju je čudno, na način koji ona nije uspevala da protumači. -Javi se na šalter za informacije i predstavi se.

Tamo će te čekati avionska karta, kao i instrukcije o redu letenja u Kolumbiji.

- Hvala ti! - izgovorio je čvrstim glasom, a onda se povukao u Lukinu sobu.

Klaudija je uspaničeno zaključila kako su za Antonija krenule da je vežu ozbiljna osećanja. Lorenco je, zbog tih osećanja, ostao u senci, bio je sasvim potisnut.

Ovo je ludost, Klaudija je shvatala kako ne ume da se nosi sa ljubavlju, koja je u njenom srcu krenula da raste prema Antoniju. Ona se nikada pre nije našla u situaciji da voli, a da joj to ne bude uzvraćeno. Uvek je ona bila ta za čiju su se naklonost borili, koju su pokušavah da osvoje. Sada je ona bila ta koja je volela i želela, i to muškarca koji je, do pre samo nekoliko časova, nije smatrao za osobu dostojnu poštovanja.

Bila je zbunjena, kada joj se Antonio iznova pridružio u hodniku.

- Verujem da će Luka danas biti otpušten kući. Srećom, naša majka dolazi u Rim, kako bi ga negovala, do mog povratka sa puta. Zamolio bih te da mu se nađeš pri ruci, ako mu nešto bude zatrebalo.

- To se podrazumeva, spremna sam da mu pomognem na svaki mogući način.

- Da, znam da jesi - bledo joj se osmehnuo, da bi potom izvadio svoj novčanik iz zadnjeg džepa pantalona. Pružio joj je nekoliko novčanica visoke vrednosti, koje nije čak ni

prebrojao. - Uzmi ovaj novac, znam da ti je potreban.

Nadam se da će tvoj prtljag biti pronađen.

- Hvala ti - uzela je njegov novac, kao da je to bila najprirodnija stvar na svetu.

- Razgovaraćemo kada se budem vratio iz Kolumbije kratko je najavio, spremajući se da krene.

Nalazio se na polovini hodnika, kada gaje Klaudija pozvala.

Okrenuo se ka njoj i upitno je pogledao.

- Srećno! - poručila mu je, ulažući veliki napor da protera svoj glas kroz stegnuto grlo.

On je potvrdno klimnuo glavom, izvio jedan kraj usana u osmeh, i potom je nestao na stepeništu. Palo joj je na pamet da učini nešto što je radila pre gotovo deset godina, dok je kao studentkinja boravila u Rimu. Kratko se javila Kjari, a potom je istrčala iz bolnice. Taksijem se odvezla do trga Navaro, jer je želela da u velelepnu fontanu ubaci novčić. Za Antonijevu sreću, za njegov bezbedan povratak kući.

Dugo je gledala u vodu u fontani, u novčiće koji su ležali da njegovom dnu. Svaki od ubačenih novčića je predstavljao nečiju želju. Ona je imala dve, vezane za Antonija. Jedan je ubacila odmah, dok je drugi dugo okretala među prstima. Pitala se koliko je bilo realno da ga ubaci, sa željom da joj on donese Antonijevu naklonost. Da h je postojala realna šansa da se on, nakon svega, emocionalno veže za nju?

Nije odolela, i ubacila je i taj novčić. Smatrala je kako je imala pravo da veruje, da se nada. Njena želja je bila čista i časna, snažnija od bilo koje druge.

Kada se vratila kod Kjare, imala je potrebu da razgovara sa njom o onome, što je osećala prema Antoniju. Uviđajući da bi je time samo zbunila, odustala je od te ideje. Kjara bi teško shvatila da je ona, tek tako, odustala od udaje za Lorenca, i poklonila svoje emocije muškarcu koji ih je obe osporavao. Sve to je moglo da sačeka... Do Antonijevog povratka iz Kolumbije. Tada će se potruditi da definiše svoj odnos sa njim. Bila je spremna da mu prva otkrije ono, što joj je ležalo na srcu. Smatrala je daje mržnja ona, koju je

by voki

trebalo kriti, dok je ljubav trebalo istaći kao zastavu i mahati njome pred čitavim svetom.

Naredni dani su joj bili teški. Provodila ih je sa Kjarom, ih u osami njenog stana, sve vreme zaokupljena mislima o Antoniju. S obzirom daje Luka napustio bolnicu i otišao u svoj stan, gde gaje negovala majka, nije imala mnogo prilike da se kod njega raspituje o Antoniju. Ne želeći da mu dosađuje, pozivala bi ga pred kraj dana, kako bi se informisala o njegovom zdravstvenom stanju, i kako bi saznala da li se Antonio javio. Pitala je to onako, usput, praveći se da nije previše zainteresovana, i uvek bi dobijala isti odgovor: nije se javljao, ali javljanje sa terena i nije važilo za njegov običaj.

Klaudija nije mogla da se seti kada se, poslednji put, našla u tako zamršenoj životnoj situaciji. Gušila se od brige za Antonija, a pritom ju je mučila nelagodnost, vezana za njen odnos sa Lorencom. On je osećao njenu distanciranost, zbog čega ju je proganjao čestim telefonskim pozivima.

Izgovarala se brigom za Kjaru, i obavezama koje je imala u vezi sa njenim boravkom u bolnici. Bilo joj je savršeno jasno da će raskinuti veridbu sa njim, ali nije mogla da mu to saopšti preko telefona. Najavila je da će o svemu razgovarati po njenom povratku u Torino, što je on pravilno protumačio kao loš znak.

Utehu joj je donosila nimalo važna činjenica da se Kjara osećala dobro, i da se nalazila van opasnosti da zapadne u depresiju. Klaudijaje, preko doktora Gravine, izdejstvovala da bolnički psiholog razgovara sa Kjarom, i da je posavetuje oko svega što ju je čekalo u narednom periodu.

Kjaru su najviše radovah dugi i česti telefonski razgovori sa Lukom, kao i njegov brz oporavak. On je imao zabranu izlaska iz stana, ali je doktor Gravina najavio da bi to moglo da potraje još najviše sedam dana.

Malu kompenzaciju, za muke koje je proživljavala, pronašla je i u okolnosti da su službenici rimskog aerodroma pronašh njen prtljag, i dostavili joj ga preko kurira. Osetila je olakšanje zbog vraćenih dokumenata, ali i zbog mogućnosti da ponovo nosi svoju odeću. Kjarina joj je

donela mnogo nevolja. Nevolja, za koje se nadala da su ostale daleko iza nje.

XI Bilo je rano subotnje jutro, kada se Klaudija naglo probudila iz dubokog sna. Otvorila je oči, i napregla se da otkrije staju je probudilo. U stanuje vladala savršena tišina.

Soba je bila zamračena, tako da je isključila mogućnost da ju je probudila sunčeva svetlost, koja se nejako probijala kroz zatvorene prozorske salone. Mora da sam nešto sanjala, čega se sada ne sećam, pomishla je, vraćajući glavu na jastuk.

Ali, san joj više nije dolazio na oči. Neki neobjašnjivi nemir je rasterao njenu pospanost. Kroz par minuta se osetila savršeno budnom i punom energije.

Ustala je iz kreveta, umila se i skuvala kafu. Nalazila je da se probudila u čudnom raspoloženju, kome nije mogla da otkrije uzrok.

Antonio, iznenada joj je sinulo. On će se, toga dana, vratiti u Rim. Osećala je to čitavim svojim bićem. To je bilo ono, što ju je probudilo. Instinkt, svojstven ljudima koji su povezani sa drugim, dragim bićem.

Preplavila ju je euforična radost. Pokušavala je da sugeriše sebi kako Antonijev povratak ne mora nužno da znači da će joj utrčati u zagrljaj, ali nije uspevala da se obuzda od ludog nadanja.

Otvorila je orman i krenula da razgleda svoju garderobu. Želela je da izgleda lepo, kada se, nakon nekoliko dana, bude videla sa Antoniom.

Stigla je da odabere tek košulju, u boji ružinog drveta, kada se oglasilo zvono na ulaznim vratima. Srce joj je poručilo daje pred vratima stajao Antonio. To ju je

by voki

probudilo, zaključila je, žureći da mu otvori vrata. Njena podsvest je predosetila njegov dolazak i pripremila je za to.

Ako je Klaudija i imala nekih nedoumica, u vezi sa onim što je osećala prema Antoniju, sve su se raspršile kada gaje ugledala. Doživela je udarac u srce, u samo čvorište emocija. Tada je znala da će on biti njena jedina i doživotna ljubav. Nije bila u stanju da proceni da h joj je on uzvraćao tu ljubav. Međutim, bilo joj je više nego jasno da je došao na njena vrata sav napet, ispunjen snažnim erotskim nabojem. Izraz njegovog lica je odavao namučenost od čežnje za njom. U telu mu je kiptela sputavana snaga, muška snaga, i to mu se jasno odražavalo na licu.

Klaudija je i sama pretrnula od iznenadne želje. Počela je da se trese, u utrobi joj je zatreperilo. Svaki nerv u njoj je krenuo da vapi za Antoniom. Sva njena čula su žudela za njim.

Bura divlje strasti je ključala u njemu. Osetio je nepodnošljivi pritisak u stomaku, njegova želja je postala očajnička, mahnita. Ušao je u stan, odbacio torbu na pod i zatvorio vrata za sobom. Za sve to vreme nije skidao pogled sa Klaudijinih očiju, koje su gorele za njega. Osećao je svu pomamu njene želje, koja se nije razlikovala od njegove.

Prišao joj je, ali nije ništa činio. Samo je stajao pred njom, tako uzbuđen i vreo, i osluškivao njeno disanje, koje je bilo uzburkano od slatkog iščekivanja. Nemo su se posmatrali, očima prenoseći ono što im je gorelo u srcima. Oboje su bili svesni da im ništa nije bilo važnije od trenutka kojeg su delili, a koji je najavljivao mnogo toga. Imali su utisak kao daje jedino on postojao, da je sve ostalo bilo obavijeno velom daljine i magle.

Oči su im istovremeno zaiskrile, i oni su se izgladnelo bacili jedno na drugo. Činilo se da će im vihor silovite strasti slomiti tela i iskidati dahove. Bilo je dovoljno da im se usne spoje u čvrst i dubok poljubac, pa da se oboje protresu od ekstaze.

Tesno pripijeni, kidah su odeću sa sebe, krećući se ka spavaćoj sobi. Kada su se bacili na krevet, učinilo im se da

postelja pod njima gori. Isprepletah su svoja naga, vrela tela, žedna zadovoljstva i upustili se u predigru, kojoj je bilo suđeno da kratko potraje.

Pakleno uzbuđen, Antonio je prosto drobio Klaudijino telo svojim rukama, a ona mu je uzvraćala milovanja sa podjednakom količinom nestrpljive žestine. Ruke su joj neobuzdano plovile po njegovom telu, podižući njegovu želju do granice bola.

Sva osetljiva mesta na njenom telu su preklinjala da budu dodirnuta i Antonio je to nepogrešivo osećao. Oslobođen svih stega, dodirivao ju je intimno i smelo, raspolažući sa njenim telom kao daje oduvek bilo samo njegovo.

Kada je želja zapretila da mu raznese utrobu, naglim pokretom je skliznuo do samog dna Klaudijine ženstvenosti. Doživeli su eksploziju lepote i zadovoljstva, koja je isterala grlene uzdahe iz njihovih grudi. Opijeni zovom svojih gorućih tela, predali su se uzbudljivim kretnjama koje su, iz sekunda u sekund, povećavale stepen njihove uzajamne, sladostrasne napetosti.

Besni od uzdržavane želje, kretali su se ka zadovoljstvu naglo i neukrotivo. Činilo im se da je svaki pokret koji bi učinili premali napor za to neverovatno iskustvo, u kojem su učestvovah telima, ah i srcima. Kao daje bilo nedovoljno sve što su činili, imah su potrebu za još više poljubaca, još više dodira.

Gonjeni strašću, koja je poništavala svaku mogućnost da bude kontrolisana, brzo su se našli na visokom talasu nezaustavljive bujice lepote i slasti. Obrušavanje je bilo silovito i rasterećujuće. Doživeh su nagh vrhunac, potpun i nestvarno jak. Ispunilo ih je kompletno zadovoljstvo. Oboje su se, u tim trenucima, osećali najlepše i najpotpunije u životu. Uzdrhtali, stezali su se u čvrstom zagrljaju, predajući se relaksirajućem smirenju. Bih su intenzivno bliski u tim trenucima intenzivno povezani.

*

by voki

Nakon burnog vođenja ljubavi, ležali su ćutke jedno uz drugo, držeći isprepletane prste. Posvetili su se ostvarenoj sreći, koju su oboje snažno priželjkivah. Opuštali su se, uživajući u činjenici da su reči bile nepotrebne, da su, svojim tehma, sve rekli jedno drugom.

Kada mu se disanje potpuno umirilo, Antonio se oslonio na bok, kako bi pogledao Klaudijino hce. Ona mu se nežno osmehnula i uklonila mu nekoliko pramenova kose sa čela.

- Znao sam da će biti ovako... - oglasio se Antonio zavodljivim glasom, prelazeći rukom preko Klaudijinog boka. - Zato sam i došao kod tebe pravo sa aerodroma.

Nisam mogao ovo da odlažem ni trenutak duže...

- Dobro je što mi nisi najavio svoje namere... Verovatno bih sagorela, čekajući te...

Obasuo joj je lice poljupcima, izražavajući joj njima svoje obožavanje. -Boraveći u Kolumbiji, nisam mogao da prestanem da razmišljam o tebi... Tako nešto mi se događalo po prvi put... Da žudim za povratkom u zemlju, zbog jedne žene...

- I ja sam mislila na tebe - poverila mu je, verujući kako više nije bilo potrebe da skrivaju nešto jedno od drugog. Čak sam bacila novčić u fontanu, za tvoj bezbedan povratak.

- O?! Znači, to sa novčićima ima nekog smisla?!

- Izgleda! - slatko se zakikotala, mazeći ga po vratu i ramenima.

- Moraću i sam da ubacim neki novčić u fontanu - značajno je najavio, izbegavši da se izjasni o svojim željama.

- S obzirom na to da će nam Kjara i Luka podariti sestrića, odnosno bratanca, mogli bismo da zajedno ubacimo jedan novčić za srećnu budućnost tog deteta - predložila je.

Antonio je tada uzdahnuo, a preko lica mu je preletela senka. - Kjara... Spreman sam daje sagledam u drugačijem svetlu. Međutim, imam utisak da mi nedostaju neke informacije.byvoki - U pravu si. Postoji nešto, što bi trebalo da znaš o Kjari.

Nešto, što bi ti potpuno razjasnilo njeno ponašanje. Da li ti

je poznato da smo Kjara i ja odrasle na farmi, na kojoj su naši roditelji uzgajali veliki broj domaćih životinja?

- Ne, nisam znao za taj podatak.

- Pretpostavljam da si odbijao da slušaš bilo kakve priče o Kjarinoj porodici?

- Tako nekako. Zaista sam bio uveren da je ona...

- To više nije važno - prekinula gaje. - Uglavnom, kuća nam je oduvek bila puna hrane. A moja majka je bila fanatična kuvarica. Neumorno je kuvala i pravila kolače. Imala je želju da joj ćerke budu punačke, kako bi se znalo daje ona dobra kuvarica. Nažalost, Kjara je imala dobar apetit, neprestano je nešto grickala, i, dogodilo se ono neizbežno.

Stekla je ozbiljan višak kilograma, zbog kojih je, nakon navršenog punoletstva, zapala u depresiju. Ušla je u začarani krug: osećala je krivicu zbog toga što je mnogo jela, a mnogo je jela zato što je osećala krivicu. Njena agonija je trajala dve godine. Ja sam je naterala da započne svoje lečenje. Ono je trajalo 18 meseci, i završilo se sa velikim uspehom. Kjara je izgubila sav višak kilograma, zategla se i izlečila od depresije. Kada je stekla novu figuru, toliko je bila oduševljena zbog toga, da je počela da se oblači, pa, znaš i sam kako. To je bio njen način da trijumfuje nad svim onim godinama, tokom kojih je nosila široke majice i dugačke suknje.

- Ne mogu da verujem da mi nije rekla za to! - prasnuo je Antonio. -Pa, ja sam lekar! Gojaznost se tretira kao medicinski problem, a ne samo kao estetski!

- Bilo ju je stid da Lukina porodica sazna za njen problem.

Sem toga, ona je ponosna, baš koliko i ja. Nije joj bilo stalo do toga da je prihvatiš po svaku cenu.

- Baš je šaškasta... Obe ste šaškaste... - iznova je potražio Klaudijine usne, a kada mu je ona spremno uzvratila poljubac, prekrio ju je svojim telom.

Upravo je spuštao lice ka udubljenju između Klaudijinih grudi, kada se oglasio pejdžer, iz džepa njegovih odbačenih pantalona.

by voki

Tiho je opsovao i pogledao Klaudiju na izvinjavajući način.

- Ovo je doktor Gravina... Juče sam mu javio da ću mu, od danas, biti na raspolaganju u Rimu...

- Odgovori na poziv, molim te - preporučila mu je, milujući mu nadlani-com obraze.

- Tražiće od mene da dođem u bolnicu...

- To znači daje to potrebno da uradiš...

- Ali, želeo sam da razgovaram sa tobom! O veoma važnim stvarima!

- Videćemo se u bolnici! Doći ću tamo kroz sat ili dva, kako bih obišla Kjaru.

- Ne! Ne želim da razgovaramo u bolnici! Hajde da izađemo negde na večeru!

- Odlična ideja!

Antonio je ustao sa kreveta i počeo da se oblači. - Nadam se da ti je ostalo još novca i da ćeš ga utrošiti na kupovinu nove haljine. Nemam nameru da ti dozvolim da ideš u restoran u Kjarin oj odeći.

- Nemam nameru da ti dozvolim? - ponovila je Klaudija začuđeno i blago podrugljivo. - Kako to imperativno zvuči!

Ići ću u restoran u čemu ja budem htela, makar to bilo i u Kjarinoj odeći!

- Pa! - slegao je ramenima. - Valjda je to odgovor koji sam zaslužio da dobijem.

- Nego šta! A sada ćeš biti nagrađen zbog priznavanja krivice, informacijom o tome daje moj prtljag pronađen, tako da imam na raspolaganju svoju odeću.

- Uh, dobro je! Već sam se uplašio da ću morati da te branim od brojnih muških pogleda! Mogu li da telefoniram?

- Samo izvoli!

Mazila se sa jastucima, dok je Antonio telefonirao, srećna i zadovoljna, uverena da će se te večeri dogoditi nešto lepo i značajno.

- Bio sam u pravu - rekao je Antonio, kada se vratio u spavaću sobu. -Doktor Gravina me je pozvao da hitno dođem u bolnicu, radi jedne intervencije!

- Požuri, onda! - ohrabrila ga je da ide.

Prišao je krevetu i utisnuo joj dug poljubac na usne. - Reci mi da ćeš odmah ustati iz kreveta. Bojim se da neću moći da se koncentrišem na posao, ako budem mislio na tebe, nagu među tim čaršavima.

- Obećavam da ću odmah ustati i obući najružniju kućnu haljinu, koju si ikada video!

- Toliko već ne moraš da preteruješ! - namignuo joj je, i izašao iz stana. Uprkos datom obećanju, Klaudijaje još dugo ostala u krevetu. U početku je razmišljala o svojoj sreći, a nakon toga je zadremala, sanjajući slatke snove.

* Nakon što je okončao intervenciju, u kojoj je asistirao doktoru Gravini, Antonio je požurio da obiđe Kjaru, u njenoj bolničkoj sobi. Dugovao joj je izvinjenje, i nije želeo da čeka na njegovo izricanje.

Morao je da se nasmeje izrazu lica, koji je Kjara napravila, kada ga je ugledala na vratima svoje sobe.

- Znam, znam! Nisi očekivala da me vidiš! Ili bar ne ovako nasmejanog! Navikla si da me gledaš namrgođenog i narogušenog! Došao sam da ti kažem da me nikada više nećeš videti u takvom izdanju!

- Zar neću? - promucala je Kjara, gledajući podozrivo u Antonija.

- Nikada više! Takav sam bio zbog neznanja, zbog predrasuda koje sam imao o tebi. Srećom, shvatio sam da sam grešio u svojoj predstavi o tebi, ali samo zbog toga što si me ti navodila da istrajavam u njoj.

-Neko ti je rekao...

- Klaudija! Kjara... - nežno ju je oslovio i bratski je pomazio po kosi. -Zaista nemaš čega da se stidiš. Svaki čovek ima neku slabost, nešto sa čime ne ume da se izbori. Ljudi piju, drogiraju se ili kockaju, otimaju i kradu, neki lažu, neki se nadmeću, neki su fobični, mnogi su u zabludi. Kod gojaznosti je nezgoda u tome što je očigledna, što ne može da se sakrije. Ona je, pre svega, medicinski fenomen. Zbog toga je trebalo da mi se poveriš.

by voki

- Planirala sam da to učinim... Jednoga dana...

- Opraštaš li mi? Veoma mi je stalo do toga da prihvatiš moje izvinjenje.

- Naravno da ti opraštam, Antonio! - Kjara je, u tom trenutku, osetila silno rasterećenje. - Raduje me to što smo izgladili nesporazume i što smo uspostavili normalan odnos.

-I mene to raduje! Ti ćeš uskoro postati moja snaha! I majka mog bratanca! Reci mi, kako se osećaš?

- Fizički sam u redu, zahvaljujući doktoru Gravini, a psihički sam stabilna, zahvaljujući mojoj sestri! Ona se svojski trudi da mi olakša boravak u bolnici i da me pripremi na ono što me čeka, u narednim mesecima!

- Najvažnija stvar, kada je tvoj oporavak u pitanju, ali i tvoja trudnoća, je da ne izgubiš optimizam i vedar duh.

Znam da je to teško održavati, u okviru ovih zidova, ah nije i nemoguće.

- Uverena sam da ću se uspešno izboriti sa svim iskušenjima. Jedino ću žaliti ako ne budem uspela da odem u Torino, na Klaudijino venčanje!

* Antonio je prebledeo, a grlo mu se sasvim steglo. Zurio je u Kjarino lice, pitajući se da lije dobro razumeo ono što mu je ona rekla.

- Zar... Zar se Klaudija udaje? - pokušao je da zvuči pribrano.

- Da, krajem narednog meseca! Verenik joj se zove Lorenco Kalkatera! Vlasnik je agencije za politički marketing! Meni se nikada nije preterano sviđao, ah ja verujem u Klaudijinu procenu daje on pravi muškarac za nju! Moja sestra je veoma pametna i sposobna, Antonio!

-Da, znam da jeste... - slomljeno je izjavio, čineći napor da se osmehne.

- Nadam se da će Klaudija biti srećna u svom braku.

- O, u to niko ne bi trebalo da sumnja! Ona ume da se pobrine da ostvari sreću! Ume da se bori za ono što joj je

važno, da rizikuje i da preuzima inicijativu. Volela bih da sam kao ona. U svakom smislu. Ona je moj idol, baš kao što si ti to za Luku, Antonio.

- Mislim da imaš dosta razloga da se ugledaš na Klaudiju, Kjara... - Antonio je jedva uspevao da zadrži prisebnost. Ne kažem da ti nisi dovoljno...

- Znam šta hoćeš da kažeš! - veselo gaje prekinula, nesvesna njegove skrhanosti. - Hvala ti na tome, ipak, ne bih rekla da sam uporediva sa Klaudijom. Sve prednosti su na njenoj strani.

Antonio je imao potrebu da izjuri u hodnik, nađe neku praznu sobu, i da tamo urlanjem bar donekle da oduška svom bolu. Grozničavo je prebirao po glavi šta bi mogao da kaže Kjari, što bi opravdalo njegov nagli odlazak. Zaista je imao nameru da se duže zadrži u razgovoru sa njom, ah više zato nije imao ni volje ni snage.

Kao da su mu sama nebesa priskočila u pomoć, oglasio se njegov pejdžer.

- Moram da idem, Kjara - glas mu je odisao iskrenim žaljenjem.

- Potreban sam doktoru Gravini.

- Ali, ima toliko stvari, o kojima sam želela da razgovaram sa tobom...

- Kjara je ispružila svoju ruku i dodirnula njegovu. - O Lukinoj i mojoj budućnosti, na primer. Hoćeš li doći da me obiđeš kasnije?

Pomisao da bi kasnije mogao da zatekne Klaudiju, u Kjarinoj sobi, bila je nepodnošljivo mučna za Antonija. On više nije bio u stanju da je gleda, sa mišlju da će pripasti drugom muškarcu.

- Danas putujem u Etiopiju! - naprečac je doneo tu odluku, smatrajući je za jedinu moguću, u datim okolnostima.

Po prvi put je odlazio u misiju bežeći od nečega, ali, zaista nije bio u stanju da se suoči sa Klaudijom. Imao je utisak da bi pred njom ispoljio reakciju, koja ga ne bi naročito proslavila.

by voki

- Šta se tamo dogodilo? - interesovala se Kjara, koja je smatrala da Antonio nije odabrao najbolji trenutak za odlazak.

Mislila je da bi, u ime budućih dana, trebalo da ostane u Rimu, kako bi njih dvoje sasvim učvrstili svoje, tek uspostavljeno, prijateljstvo.

-Ništa, srećom. Tamošnje Ministarstvo zdravlja mi je, pre nekoliko meseci, uputilo otvoren poziv da dođem kod njih, kako bih organizovao službu urgentne pomoći, za seosko stanovništvo, udaljeno od većih gradova. Odlučio sam da otputujem danas. Zadržaću se nekoliko meseci, ah ću gledati da budem prisutan u vreme tvog porođaja, Kjara.

- Bilo bi mi žao da to propustiš - tužno je šmrcnula. - A značilo bi mi i da te imam pored sebe, kao lekara, mislim.

- Obećavam da ću se vratiti, pre nego što taj mališan odluči da nam se pridruži na ovom svetu - Antonio je poljubio Kjaru u oba obraza, a onda je, povijenih ramena, napustio njenu sobu.

XII Raspoložena kao nikada pre, Klaudijaje ušla u Kjarinu sobu sa širokim osmehom na usnama. - Gde je moja hrabra, odvažna i veoma lepa sestra?!

- prišla joj je i celu je obrglila svojim rukama. -I buduća mama, da ne zaboravim!

- Hej! - Kjara se izvukla iz njenog zagrljaja, kako bi je bolje osmotrila.

- Šta se to događa sa tobom, Klodi?! Juče si bila ćutljiva i bleda, a danas si spremna da poletiš! Ko je zaslužan za takav preokret?

- Zaslužna je ljubav, draga sestrice! Samo je ljubav u stanju da tužnog i zabrinutog čoveka preobrati u vedrog i bezbrižnog!

- Oh, zar je Lorenco konačno shvatio kako bi bilo najlogičnije da ti se pridruži u Rimu? - Kjara je napravila optužujući izraz lica.

- Tako znači! - Klaudija se podbočila rukama o bokove. Sve vreme razmišljaš o Lorencu na taj način, a nećeš to da mi kažeš?!

- Pa, ko sam ja da sudim o tvom vereniku? Ako ti misliš da se on ponaša korektno, zbog čega bih ja verovala u suprotno.

Klaudija nije mogla da proceni da li je bio pravi trenutak da Kjari otkrije svoju zaljubljenost u Antonija, ali je znala kako ne može više da ćuti o tome. Imala je potrebu da svojoj sestri, ali i čitavom svetu kaže da je zaljubljena u Antonija. Bila je ponosna na svoju ljubav, ponosna i spremna da se bori za nju.

- Ne, draga sestro! Lorenco nije došao u Rim! Moje dobro raspoloženje nema nikakve veze sa njim!

- Hm! - Kjara se naprasno zamislila. - Nešto mi je sumnjivo... Danas je i Antonio bio odlično raspoložen... Ima li to nekakve veze sa tobom?

- Ne znam! Možda! - izmotavala se Klaudija. - Usput, gde je on? Očekivala sam da ću ga sresti u .čekaonici.

– Antonio je otišao da se pakuje, jer danas putuje u Etiopiju, na poziv tamošnjeg Ministarstva zdravlja. Ostaće nekoliko meseci, ali će svakako biti prisutan na mom porođaju. * Klaudija je pomislila da će se onesvestiti. Sve je počelo da joj treperi pred očima. Doživela je snažan šok. Od toga dana je očekivala sve, ali ne i da otkrije daje Antonio planirao daje napusti, da ode na drugi kontinent, i to na nekoliko meseci. Pitala se zbog čega je to učinio, nakon što joj je najavio da će izaći zajedno na večeru.

Očekivala je da će joj Antonio, te večeri, otkriti svoja osećanja, da će joj izreći nešto lepo. Nadala se da će im to veče oboma đoneti prekretnicu u životu.

by voki

Grozničavo je razmišljala, upinjući se da odgonetne razlog Antonijevog nenajavljenog odlaska, samo nekoliko sati nakon jutra u kome su vodili strastvenu ljubav, začinjenu emocijama.

Nije joj trebalo previše vremena da poveže stvari. - Kjara, da li si rekla Antoniju za moje venčanje sa Lorencom? uznemireno je upitala svoju sestru, unapred znajući odgovor.

- Da, jesam... - Kjara je bila veoma zbunjena. - Požalila sam mu se da neću moći da prisustvujem tvom venčanju, i da...

- Oh, ne! - kriknula je Klaudija, hvatajući se za glavu.

Krenula je da razmatra šta bi mogla da učini. U početku joj je panika mutila misli, činila ju je nesposobnom da dođe do bilo kakvog rešenja.

Znala je samo da ne sme da dozvoli Antoniju da napusti zemlju. To je značilo da gaje trebalo zadržati na aerodromu.by voki Tada joj je sinulo da bi mogla da iskoristi svoj službeni položaj. Ona je, kao šef obezbeđenja na aerodromu u Torinu, imala slobodu da zatraži od kolega sa aerodroma u Rimu da zadrže osumnjičene putnike.

- Moram da idem, Kjara! - uzbuđeno je poručila zbunjenoj Kjari, koja je samo slutila šta se dešavalo, ali nije mogla da se pouzda u svoje pretpostavke. - Obećavam ti da ću ti se javiti do kraja dana! Ili sutra, najkasnije!

- Klodi! - viknula je Kjara za njom.

Međutim, Klaudija je već trčala niz bolnički hodnik. Na ulici je zaustavila prvi taksi, na koji je naišla. Iz vozila je pozvala direktora rimskog aerodroma i naložila mu da doktora Antonija Nestu privede na informativni razgovor. Ona će čekati u delu za internacionalne letove, objasnila je, nadajući se da još uvek nije bilo kasno za akciju, koju je isplanirala da sprovede.

*

Bilo je pet sati popodne, kada je Antonio predao svoju avionsku kartu stjuardesi na ulazu u putnički tunel, koji je vodio do aviona. Ona mu se ljupko osmehnula, a potom je u kompjuteru, po broju sedišta, proverila njegov identitet.

-Vi ste doktor Antonio Nesta? - ljubazno je upitala, radoznalo zagledana u Antonijevo privlačno lice.

- Da, jesam - nehajno je izjavio, naviknut na takve provere.

Letačko osoblje je volelo da zna da, među prisutnim putnicima u avionu, raspolažu lekarima, koji su u stanju da pruže prvu pomoć, za slučaj da ona nekome zatreba na visini od deset hiljada metara.

Ispružio je ruku da uzme svoju kartu, kada je primetio da su dvojica uniformisanih ljudi stali iza njega. Očigledno im je stjuardesa dala neprimetan znak, tako da oni nisu oklevali da mu priđu.

- Mi smo iz službe obezbeđenja - predstavio se jedan od njih, pokazujući rukom pravac, kojim je želeo da krenu. Pođite za nama, doktore Nesta.

- O čemu se ovde radi?! - prasnuo je Antonio, koji je već bio slomljen zbog onoga što je saznao od Kjare.

- Pregledaćemo vaš prtljag, ništa više. Ne brinite, nećete propustiti let.

- Moj prtljag?! Na šta vam ja ličim, do đavola?! Na krijumčara?!

Službenici obezbeđenja su ignorisali Antonijeva pitanja, baš kao i njegov bes. Ćutke su ga vodili kroz dugački hodnik, a potom su ga uveh u prostoriju, namenjenu za pretresanje putnika i njihovih prtljaga.

U prostoriji se nalazio tek jedan sto i dve stolice. Antonio je bio paralisan od iznenađenja, kada je otkrio da Klaudija sedi za stolom.

Bila je smrtno ozbiljna. Držala je pred sobom notes i olovku, ali i diktafon. Kao da se spremala da održi saslušanje.by voki - Klaudija... - zbunjeno ju je oslovio, pitajući se da li je to ona žena koju je zavoleo, i koju je bio spreman da voh da smrti.

by voki

Delovala je izmenjeno, do stepena neprepoznavanja.

- Uzmite torbu od doktora i stavite je na sto - Klaudija je izdala nalog službeniku, koji nije oklevao daje posluša.

Iako se Antonio opirao da mu preda torbu, on mu ju je istrgao iz ruke i spustio je na sto, pred Klaudiju.

- Znam o čemu se ovde radi! - dreknuo je Antonio ogorčeno. - Vraćaš mi za onaj pretres u Kjarinom stanu!

- Ne znam o čemu govorite, doktore - uzvratila je Klaudija mirno. - Ali znam da ste jutros doputovali iz Kolumbije. Svi znamo šta tamo može da se nabavi po povoljnoj ceni.

- Molim?! - Antonio se prenerazio. - Zar me optužuješ da sam prokri-jumčario drogu?!

- Ostavite me samu sa doktorom! - Klaudijaje, naredbodavnim tonom, to zatražila od dvojice službenika obezbeđenja.

Oni su se najpre pogledali između sebe, ali su na kraju ipak izašli napolje.

Klaudija je tada prišla Antoniju, i krenula da mu vadi košulju iz farmerka. - Mislim da ću uspeti sama da pretresem doktora... Do gole kože...

Nakrivila je glavu i poljubila ga u vrat, a pritom mu je utisnula jezik u kožu.

Ne uspevajući da prozre kuda je sve to vodilo, Antonio ju je uhvatio za ramena i odvojio je od sebe.

- Ubijaš me, Klaudija... - delovao je izbezumljeno, poveravajući joj to. -Reci mi šta smeraš, reci mi odmah, u protivnom ću poludeti!

Zavukla mu je obe ruke pod košulju, i krenula da ga mazi po grudima. -Nameravam da te uhapsim, Antonio...

Doživotno!

Oči su mu zaiskrile, stisak njegovih prstiju se pojačao. -I dalje se igraš sa mnom... - mucao je, nemoćan da se nosi sa radošću, koju je krenuo da oseća. -I dalje me kažnjavaš... Bio sam užasan prema tebi, to znam, ah nisam zaslužio da me ovoliko mučiš...

-Volim te, Antonio! - požurila je da mu otkloni sve dileme. Obožavam te, bilo bi ispravnije da se kaže! Jurila bih te do

kraja sveta, da si danas uspeo da mi umakneš sa ovog aerodroma!

- Ali... - odmahivao je glavom u neverici - ti se udaješ!

Kjara mi je to rekla!

- Trebalo je da se udam. A onda sam upoznala tebe i shvatila da mog verenika nikada nisam volela, daje on tvoja bleda senka, i da me ne zaslužuje! Već sam mu najavila daje naša veridba okončana, a kada se budem vratila u Torino, to ću i zvanično da mu kažem!

- Klaudija! - Antonio je obavio svoje ruke oko nje i stegao je u čvrst zagrljaj.

Neko vreme ju je samo ćutke grlio, a posle je krenuo da je ljubi svuda po licu, kratkim i nestrpljivim poljupcima.

Ona se zadovoljno meškoljila na njegovim grudima. - Još uvek čekam da mi kažeš...

- Da, oh, da, i ja tebe volim! Potpuno i bezgranično! Kada sam čuo da se udaješ, video sam sebe kao doživotno nesrećnog čoveka! Tvoje postojanje u mom životu je postalo preduslov za moju sreću! Sve bi mi bilo prazno bez tebe!

U Antonijevim očima se još uvek video trag očaja, kojeg je osećao kada je pomislio da će ona pripasti drugom muškarcu. Zato ga je Klaudija poljubila na način, koji je iz njegovog srca oterao svaku sumnju, svaku nedoumicu u njenu ljubav. Kada se odmakla od njega, videla je da mu je pogled postao zanesen i zaljubljen.

- Ti si jedina žena pred kojom sve ostalo bledi... - poverio joj je, zariva-jući joj prste u kosu.

- A ti si muškarac, sa kojim ne mogu da uporedim nikog drugog...

- Udaj se za mene, Klaudija! -Već sutra, ako želiš!

- Oh, bože! - Antonio ju je iznova privio na svoje grudi. Ovo je sreća kojoj se nisam nadao!

- Kako je naš odnos započeo, ni ja se nisam nadala ovakvom raspletu!

- našalila se.

- Odmah sam se zaljubio u tebe! - priznao joj je Antonio. Proklinjao sam to što sam krenuo da osećam prema tebi.

by voki

Tvoja lepota me je ostavljala bez daha, dok me je tvoje ponašanje navodilo da te smatram za retko zanimljivu ženu! Uživao sam u svakom trenutku, koji sam provodio sa tobom! Uživao sam čak i u našim svađama!

- Bojim se daje sa mnom bio isti slučaj! - zakikotala se Klaudija.

- Mishm da nam ni Kjara ni Luka neće poverovati da smo se zavoleli.

- Pa, ubedićemo ih, već!

Antonio je tada zabrinuto uzdahnuo. - Klaudija... Što se tiče mog posla...?

- Nastavićeš da ga obavljaš - rekla je sigurnim glasom. On ju je pogledao zahvalno i zadivljeno. - Zaista to misliš?

- Zaista! Ne bih želela da te sputavam u bilo čemu, a posebno ne u tvom herojskom, humanitarnom radu!

Ponosna sam na tebe zbog njega!

- Nadam se da shvataš da to znači da ću često odsustvovati od kuće?

- Da, shvatam! Ali, da li ti shvataš kakvi će tvoji dolasci da budu? - mangupski mu je namignula, podsećajući ga na ono što se toga jutra dogodilo, neposredno po njegovom dolasku iz Kolumbije.

Antonio se grleno nasmejao i zavodljivo privukao svoje bokove njenima.

- A šta mishš da sada odemo kod tebe i da se pretvaramo da sam se upravo vratio sa nekog puta?

- Mislim daje to odlična ideja! - odmah se složila, uhvatila ga za ruku i povela ga ka njihovoj zajedničkoj budućnosti, čijem je ostvarenju pomogao novčić, bačen sa puno nade u fontanu želja.

- kraj Naslov originala

Sela Bration WISHING WELL