~1~
~2~
*** Korina Hip je sedela preko puta svoje prijateljice i koleginice novinarke Nikol Stajner i blago se osmehivala. Sedele su u jednom restoranu koji je imao pogled na park. Imale su pauzu za ručak. - Prijaće ti put u Indiju - rekla je i prekinula Nikolin tok misli. Bila je zagledala u daljinu, a njene misli su se vratile u nedavnu prošlost. Pre nekoliko dana je raskinula vezu koja je trajala nešto malo manje od tri meseca. Iako se veoma lepo slagala sa Bredom, jednostavno nije mogla da nastavi vezu sa njim. Imala je osećaj da joj treba prostor, više slobode, a to pored njega nije mogla da ostvari. - Prijaće mi. Bila sam nekoliko puta u Indiji i veoma mi se dopala ta egzotična zemlja. - Možda ti se dopadne i Džhanom Haramom Miler - šalila se Korina sa njom. Osim što dobro izgleda, priča se za njega da je veoma uspešan kod žena. - Trenutno nisam zainteresovana za takve priče - odmahnula je rukom Nikol. - Upravo sam raskinula jednu vezu i sada samo želim da budem sama, da osetim dah slobode. - Kada se jednom zaista zaljubiš više ti ta sloboda neće toliko značiti - najednom je rekla Korina i iznenadila je tim komentarom. - Odakle ti to da ja nisam bila zaljubljena? Širom je otvorila svoje zelene oči u kojima su zasijale zvezde. Zbog te dve zvezde mnogi muškarci nisu mogli da ostanu ravnodušni. Oči su joj bile posebne i prelepe. Ali to nije bio jedini kvalitet kojim je Nikol zavodila muškarce. Telo joj je bilo vitko i gipko. Stvoreno za muška maštanja. - Nijedna tvoja veza nije trajala duže od tri meseca podsetila ju je Korina. - Kada stvari počinju da budu ozbiljne ti se povlačiš. Sve veze si ti prekinula.
~3~
- To što govoriš nije istina. Ja sam bila zaljubljena... ali jednostavno... - slegla je ramenima. - Zaljubljena? - Da. Ali nisam pronašla čoveka koji će ceniti moju slobodu dovoljno. Ne mogu da budem sa nekim ko me guši, ko neprestano želi da zna gde sam, šta radim... - nabrajala je. - Ti si prelepa, Nikol. Logično je da su muškarci koji su sa tobom u vezi ljubomorni. - Ne razumem ljubomoru - odmahnula je glavom. - Ja nikada nisam bila ljubomorna. Rukom je zabacila kosu da joj ne smeta i otkrila lep, dugačak vrat. Taj pokret je bio sasvim običan, ali kada ga je Nikol izvodila delovao je veoma zadoljivo. - To je još jedan dokaz da nisi bila zaljubljena! - Ne! - bila je izričita. - To je dokaz da nisam dozvolila sebi da tako nisko osećanje ovlada sa mnom. Korina je negodujući okrenula očima. - Volela bih da se zaljubiš - odjednom je reka Korina. - Samo tako ćeš videti da sam u pravu. Ne vredi da se raspravljam sa tobom. - U pravu si. Ne vredi da se raspravljamo jer me nećeš ubediti. Nikol je imala kosu boje meda, koja je u gustim slapovima padala preko njenih leđa. Obrve su joj bile lepo izvijene, čelo visoko, a lice duguljasto. Pune usne i dve simpatične jamice koje bi se pojavile kada bi se osmehivala bili su deo njenog šarma, kome muškarci nisu mogli da odole. Korina ju je posmatrala i dalje razmišljala o njoj. Ne samo njena fizička lepota, već i harizma, ona unutrašnja snaga koja je izbijala iz nje plenili su sve sa kojima bi se upoznala. - Bila sam iznenađena kada si mi rekla da je Džhanom prihvatio da uradi intervju sa tobom - Korina je verovala da je baš ta harizma koju je Nikol posedovala bila presudna za ubeđivanje Džhanoma.
~4~
- Napokon ću imati članak koji će zadovoljiti našeg ambiocioznog urednika - namrštila se. Već joj je pomalo smetalo to što njihov urednik nikada ni sa čim nije bio zadovoljan. Želeo je da u svakom broju časopisa ima eskluzivne vesti, a to je bilo naprosto teško izvesti. - Džhanom je industrijalac, poznat u Engleskoj zbog svog porekla, ali se o njemu zaista malo zna. Baš ta misteriznost koja ga okružuje još više je zainteresovala ljude za njegov život. A žensku populaciju, činjenica da se približio četrdesetoj godini i da je još uvek neoženjen. - U pravu si. Našla sam dosta članaka na internetu o njemu, ali u svima piše jedno te isto. Ako se i ja vratim iz Indije sa još jednim takvim člankom urednik će poludeti - u Nikoline oči se uselio nemir, a u telo nervoza. Imala je želju da se malo prošeta. Celog dana je bila zatvorena u kancelariji i sada je sedela u zatvorenom prostoru. To je i predložila Korini. - Hajdemo da se prošetamo. - Možemo u park - složila se sa njom. I njoj je bilo potrebno da udahne svežeg vazduha. - Sve je olistalo - Nikol je gledala u ozelenele grane i smeškala se. - Strašno me mrzi da se ponovo vratim u kancelariju. - Kako mi se čini ti još nećeš još dugo vremena baviti novinarstvom - odmerila ju je ispod oka Korina. - Možda si u pravu. Znaš da sam počela da pišem knjigu... slegla je ramenima. - Videću šta će prevagnuti. - Mogla bih da pišeš o poznatim ličnostima. Sigurna sam da bi imala toliko toga da ispričaš. Eto, na primer, o Džhanomu, najvećem proizvođaču čaja u Indiji se veoma malo zna, ali ti ćeš, sigurna sam, saznati dosta toga. Mogla bih to da objaviš u knjizi. Sada se dosta čitaju takve knjige. - Nisam sigurna da bih volela da pišem o drugima. To sam sve ove godine radila. Ali u pravu si o Džhanomu se veoma malo zna. Prilično je zatvoren i prosto ne znam da li ću ja uspeti da
~5~
izvučem nešto iz njega - osećala je pojačanu nervozu kada god bi se setila intervuja koji je trábala da uradi. - Uspećeš. Uvek uspeš. - Oh - namrštila se kada se setila svog puta u Indiju. - Ponovo hotel... hotelska hrana... ista bezbojna lica... ponovo sve isto... - Ali i to je deo posla. - Da. Nadam se da imaju dobar program za razgledanje grada jer želim da što manje vremena provodim u hotelu. - Koliko ostaješ u Indiji? - Deset dana. - Dovoljno vremena da uradiš intervju i da se odmoriš i opustiš. Pomalo ti zavidim. - Znam - nasmejala se Nikol. - Ti moraš da ideš u Vels da ponovo razgovaraš sa onim džangrizavim starcem Morom. Ne bih bila na tvom mestu. Džerald Mor je bio izuzetan pisac, ali i veoma neprijatan za saradnju. U svojoj osamdeset drugoj godini je izdao novi roman i Korina je trebalo da uradi intervju sa njim. Nikol se sećala, kada je pre nekoliko godina, na početku svoje karijere, imala intervju sa njim. Nekoliko dana je morala da odlazi u njegovu kuću u predgrađu jer Džeraldu nije odgovaralo vreme kada je ona došla, iako su to vreme prethodno zajedno dogovarali. Tek je petog dana odlučio da je primi. - Da. Ne znam da li ću ga ubediti da razgovara sa mnom. - Razgovaraće sa tobom, ali ćeš se pomučiti pre nego što kročiš u njegovu kuću. - Oh, sećam se da si mi to pričala - podsetila se Korina. Rukama je prošla kroz svoju svetlocrvenu kratku kosu. Korina je bila prava Engleskinja. Imala je svetlu kosu i poneku pegicu na nosu. Oči su joj bile plave, biste i prorodne. Dok je Nikol bila Amerikanka, ali je veći deo života provela u Londonu. Sa deset godina se sa roditeljima doselila u London iz Amerike. Sada je imala trideset godina i uspešnu novinarsku karijeru.
~6~
- Hajde, moramo da se vratimo u kancelarije. Pauza je prošla. - Da. Moramo - složila se Nikol sa njom.
*** Nikol je ušla u hotel koji se nalazio u blizini centra Delhija. Kiša je pljuštala i ma koliko da se osoblje hotela potrudilo da ona i njeni koferi ostanu suvi, bila je sasvim mokra. Na sebi je imala lanenu haljinu koja je dosezala do kolena, sa prelepo urađenim ručnim vezom koji se širio sve do poludigih rukava. Slika je predstavljala pticu, čiji se tanak rep nalazio na donjem rubu haljine, a krila završavala na ramenima i rukavima. Nikol je volela ptice, za nju su one bile simbol slobode. Iz tog razloga se u tu haljinu pre dve godine i zaljubila na prvi pogled. Gledala je u krajeve haljine i rukave koji su bili mokri i mrštila se. Ma koliko se trudila da sačuva haljinu od jake kiše nije uspela. Indijac, prijatne spoljašnjosti, nešto niži od nje, neprestano se osmehivao, dok joj je koračao pored nje sa koferima. Bio je to onaj osmeh koji je govorio da joj je na usluzi i može da zatraži bilo šta od njega. Nikol je dobro umela da prepozna taj osmeh. Osoblje u svim hotelima sveta koje je obišla imalo je isti izraz lica. Ali se Nikol uvek pitala šta se krije iza tih maski koje su morali da nose na poslu. Jer taj osmeh je baš tako nazivala, maska. Kao novinaru uvek joj je bilo interesantno da sazna kakve su živote vodili takvi ljudi koji su morali da budu svima na usluzi. Da li su imali nekoga kod kuće ko im je nadoknađivao pažnju, koju su oni svesrdno morali da poklanjaju drugima u toku svog radnog vremena. - Hvala vam - osmehnula se i ona njemu kada su stali kod recepcije. Ah njen osmeh je bio potpuno prirodan i lep. Otkrivao je niz belih zuba koji su bih uokvireni ružičastim punim usnama. Iz novačanika je izvadila novac i dala mu bakšiš. I tek na trenutak maska je nastala, a na njegovom licu se ukazala neverica. Nikol je znala da to nije bakšiš koji je navikao da dobija.
~7~
- Hvala vama, gospođice. Na usluzi sam vam. Klimnula mu je glavom, a potom se okrenula prema recepcioneru. - Moje ime je Nikol Stajner. Imam rezervaciju. Da li mogu da dobijem ključeve od sobe? - Drago mi je što ste stigli gospođice Stajner. Da li je let bio ugodan? - Sve je bilo u redu, hvala vam. - U redu. Vaša limuzina vas već čekaju. Obavestiću vozača. Nikol se nasmejala. Znala je da su Indijci govorili odlično engleski jezik. I više je verovala da je došlo do nekog nesporazuma, nego što nije razmeo to što mu je govorila. - U pitanju je nesporazum. Ja sam Nikol Stajner. Imam rezervaciju za sobu u vašem hotelu, a ne za vožnju. - Sve sam odlično razumeo. Vi ste Nikol Stajner, novinarka iz Londona - rekao je i dalje se jednako ljubazno osmehujući. - Vaš automobil je spreman, nalazi se na parkingu hotela. Vozač vas sa nestrpljenjem očekuje. - Ovo prestaje da mi bude zabavno - rekla je sebi u bradu i namrštila se. Bila je mokra, umorna od puta i jedno što je htela u tim trenucima bilo je to da oseti slapove tople vode kako se razlivaju po njenom telu. Htela je da se okrepi tuširanjem, a potom raspremi svoje stvari i spremi se za spavanje. Znala je da će joj biti potrebno više sna nego obično kako bi se povratila od umora koji je osećala. Zato je i isplanirala je ranije da legne kako bi bila sveza sledećeg jutra kada je trebala da se sretne sa Džhanom Haramom Milerom. Izbrojala je u sebi do pet i pokušala da se smiri. Ponovo je podigla pogled prema recepcionaru. Na njegovom licu je stajao isti onaj osmeh dobrodošlice, maska koju je nosio na radnom mestu. - Želim da mi date ključeve od sobe. Moje ime je Nikol...
~8~
- Oprostite što vas prekidam gospođice, ali vi više nemate rezervaciju u ovom hotelu. Vaš vozač vas spremno čeka. Neprestano je ponavljao jedno te isto, kao pokvarena ploča, i Nikol je pomislila da će izludeti. - Kako to mislite da nemam rezervaciju?! - više nije mogla da glumi smirenost. - Otkazana je. - Platila sam vam rezervaciju i sobu unapred. Ne moguće je da je otkazana! - Taj novac se nalazi u ovoj koverti - pružio joj je belu kovertu, u koju je Nikol gledala kao u zlog duha. Ona nije želela nikakav koverat sa novcem, želela je svoju sobu i mimo mesto na kome je mogla da se odmori. Živci su joj bili pri kraju. Ekspoloziju negativne energije sprečile su recepcionareve reči. - Gospodin Džhanom je otkazao vašu rezervaciju. - Molim?! Džhanom Haramon je šta uradio? - Mislio sam da ste obavešteni o tome njegovom biću videlo iznanađenje.
na trenutak se na
- Nisam obave štena ni o kakvim promenama! - Gospodin Džhanom će vam učiniti čast i primiče vas u svom domu. - Učiniće mi čast?! Nikol to uopšte nije tako doživela. On je bez njenog znanja, promenio njenu odluku i to ju je nerviralo. - Da, gospođice... - U redu - prekinula ga je podigavši ruku u vis da bi ga sprečila da dalje govori. - On je otkazao moju rezervaciju. Ali ja sada želim da iznajmim drugu sobu. Dajte mi ključeve od bilo koje slobodne sobe. - Žao mi je gospođice Strajner, trenutno nemamo slobodnih soba - slegao je ramenima, dok mu je na licu i dalje lebdeo onaj uvežbani ljubazni osmeh.
~9~
- Nemojte da mi govorite da vam je žao, već mi pronađite slobodnu sobu. Sigurna sam da, ako malo bolje pogledate da ćete pronaći nešto za mene. - Žao mi je - rekao je i ponovo slegao ramenima. - Uhhhh! - lupila je nogom o pod. Sada je već bila toliko iznervirana da joj je bes blokirao misli. - Smirite se gospođice, sve će biti u redu. Taj njen gest privukao je dosta pažnje. Mnogo pogleda je bilo uprto u nju, ali ona to nije primećivala. - Pronađite mi sobu u drugom hotelu, obavezni ste da to uradite! - Mislim da bi najbolje bilo da pođete sa vozačem koji vas čeka. - U redu! - drsko je rekla, ponosno izdigavši bradu. - Ako mi vi ne pronađete, sama ću to da uradim. - Veče je i već je kasno. Delhi nije najbezbednije mesto za mladu ženu i zato vam predlažem da... - Predlaži to nekome ko hoće da sluša već se bila okrenula od njega. Zgrabila je svoj kofer i uputila se prema izlazu. - Gospođice Stajner, gospođice Stajner... - dozivao ju je ali ona više nije obraćala pažnju na njegove reči. Izašla je ispred ulaza hotela i zastala. Kiša je i dalje pljuštala. S obzirom da se hotel nalazio u blizini centra grada, Nikol je imala odličan pogled na ulicu, koja je i pored kiše bila bukvalno zakrčena ljudima i kolima. Kroz glavu su joj prošla sva ona upozorenja koja je pročitala o lopovima koji se mogu sresti baš u samom centru grada i odjednom više nije bila sigurna u to što je htela da uredi. Ponos ju je nešto duže zadržao naoplju, ali se ipak vratila u unutrašnjost hotela i otišla do recepcije. - I... gde je taj vozač? - zapitala je namršteno. Recepcionar joj je pokazao rukom, na jednog muškarca koji je strpljivo čekao ne pomerajući se sa svog mesta. - To je on.
~ 10 ~
- Hvala - uspela je da procedi kroz zube. Zapravo taj čovek koji je radio za recepcijom nije bio nizašta kriv, ali ona je imala neodoljivu potrebu da na nekom istrese svoj gnev. Ipak, suzdržala se. Okrenula se od recepcionara, a vozač je već bio krenuo ka njoj. Ispratio je signal koji mu je recepcionar dao i krenuo joj je u susret. - Dozvolite meni gospođice - preuzeo je kofer od nje. - Da li se dobro putovali? - Hm... Dobro sam putovala, ali... - zastala je jer joj griža savesti nije dala da se istrese na tom nedužnom čoveku. - Sada sam umorna i jedva čekam da se odmorim. - Potrudiću se da vas što pre dovezem do vile - rekao je, dok je koračao sitnim, brzim koracima i nosio njene kofere.
*** Kuća u kojoj je Džhanom živeo je bila građena u modernom stilu. Od čoveka koji je odabrao da ostane u Indiji, a ne u Engleskoj očekivala je nešto drugo. Dok se spremala za put i intervju sa njim, Nikol je dosta čitala o njemu i stekla je utisak da on dosta vodi računa o tradiciji. Ipak, ni sam Džhanom nije mogao da odoli izazovima modernog vremena i savremene tehnologije, u to se uverila kada su ušli u kuću. Nije moglo da se uđe bez šifre ili odobrenja. U prostranom holu je primetila kamere. Ljubazna, starija žena, prijatnog izgleda ju je dočekala sa širokim osmehom na usnama. - Dobro došli - pružila je ruke prema njoj i privila je u svoj zagrljaj. Oči su joj bile tamne i tople, ulivale su poverenje. - Hvala - zbunjeno je promucala Nikol.
~ 11 ~
Nije mogla da shvati da žena koja je nije poznavala tako srdačno je dočekuje. Bila je uverena da je ta žena u zabludi, ali se uskoro uverila da to nije tako. - Kako ste putovati, Nikol? - Dobro. Hvala na pitanju. Nikol se osećala malo čudno, ali veoma prijatno, dok ju je ta žena, pokroviteljski držeći ruku na njenom ramenu vodila prema salonu. - Zovem se Rišna Rahmana i biću vam na raspologanju sve vreme vašeg boravka u kući. - Hvala vam. - Nema potrebe. Biće mi zadovoljstvo - osmehnula se blagonaklono. - Vaše kofere će preuzeti Kaula i smestiti u vašu sobu. Za sve što vam bude bilo potrebno možete tražiti od mene ih od bilo koga iz osoblja u kući. - Htela bih prvo da razgovaram sa Džhanonom Haramom. Došlo je do nesporazuma i želela bih da ga rešim nije mogla da bude ljuta na tu ljubaznu ženu i iskali svoju nervozu na njoj. Zračila je neverovatnom toplinom i pozitivnom energijom, koja je delovala smirujuće ne Nikol. - Ako je došlo do bilo kakvog nesporazuma Džhanom će to rešiti, ne brini se. Odmah je zaključila da je u njega imala bezgranično poverenje. Nije ni pitala o kakvom nesporazumu je reč. Bila je sigurna da on za to ima rešenje. - Nadam se. - Drago mi je da je Džhanom odlučio da vas ugosti u našoj kući. Vi ćete pisati o njemu i to će se čitati u njegovoj rodnoj zemlji, Engleskoj. Tako mi je drago što ste ovde, bar će ga taj članak na kratko vezati za svoju zemlju. - Kako to mislite...? - zastala je sa svojim pitanjem jer se odjednom čula vika. Podigla je pogled i videla da se na spratu do koga su vodile otvorene stepenice nalaze muškarac i žena.
~ 12 ~
- Neću da izađem napolje - govorila je žena duge i izuzetno bujne crne kose. Visok muškarac tamne kose i pretećeg pogleda je išao ispred nje. Ona je išla za njim užurbanim koracima i pokušavala da ga uhvati za ruku koju bi on uvek istrgao iz njene. Spuštao se stepenicama i išao prema njoj i Rišni. Nikol je zastala. Iako je znala kako Džhanom izgleda, jer je videla nekoliko njegovih fotografija, morala je da prizna da je njegova pojava delovala mnogo impresivnije u prirodi. Bio je dosta viši od Nikol. Imao je snažna, razvijena ramena. Znala je da se u mladosti bavio sportom i to se videlo po zategnutim i čvrstim mišićima. Kosa mu je bila crna kao ugalj, a obrve guste. Građu tela, kao i plave prodorne oči je nasledio od oca Engleza, dok je lepotu nasledio od majke. - Moraćeš, Džalil. Ne želim da te više vidim ovde. I nemoj više da se služiš trikovima da bi ušla u kuću jer... - zastao je odjednom ugledavši Nikol. Džhanom i ta devojka su se nalazili na stepenicama, nedostajalo im je još samo nekoliko stepenika da bi sišli dole i pridružili joj se. I ta žena je zastala i iznenađeno pogledala u Nikol. - To je ona? - drsko ga je zapitala i ponovo uhvatila za ruku, naglo ga trgnuvši prema sebi, ali se Džhanom nije ni pomerio sa mesta. - Da, to je ona - rekao je i ponovo se pokrenuo. Nikol uopšte nije shvatala o čemu govore. Videla je da se Džahnom uputio prema njoj, ali ono što je doživla u narednih nekoliko sekundi, bilo je nešto najneočekivanje u njenom životu. - Dobro došla! - rekao je sa osmehom, a potom je zagrlio i poljubio u usne. Iako je poljubac bio iznenađenje za nju, neobično lako ga je prihvatila i uzvratila mu. Usne su mu bile meke i lako su klizile preko njenih. Nikol nije prestajala da ga ljubi, sve dok on to nije uradio. Odvojio se od nje.
~ 13 ~
- Rišna, - isprati Džalilu. - Naravno - rukom je pokazala Džalil prema vratima, ali je devojka ostala u mestu. Džhanom više nije video ništa oko sebe. Bio je zagledan u dve zelene zvezde koje su sjajile privlačeći ga. Ponovo ju je poljubio a potom ju je podigao u naručje. Nikol se nije bunila. Prepustila mu se. - Džanom! - čuo je glas razočarane devojke. Koja je nakon prizora koji je ugledala izjurila iz njegove kuće. Rišna nije ni stigla do vrata da je isprati. Nikol je bila kao omađijana, Džhanomove plave oči su je zarobile svojim magičnim pogledom. Sve je bilo tako neočekivano, ali joj se činilo i tako prirodno. Uopšte se nije osećala neprijatno u njegovom naručju iako su je njegove ruke dodirivale po prvi put, šta više, osećala se predivno. Njene ruke su bile obavijene oko njegovog vrata, tako su i ostale kada ju je on, unevši je u njenu sobu, spustio na pod. Nastavio je da je ljubi. Poljupci su postajali sve strasniji, a sa njegovih usana se čulo tiho, prijatno mrmljanje, koje joj je pokazivalo koliko uživa u tome što je radio. Ponovo ju je podigao u naručje i odneo do kreveta. Položio ju je na prostrani krevet i stao iznad nje.
*** Nikol je na trenutak sklonila oči sa njega, obuhvativši jednim pogledom celu sobu i naglo se trgla. Tek tog trenutka kada je magija njegovih plavih očiju prestala da vlada njome, ona je postala svesna mesta na kome se nalazila. Brzo se podigla prvo na kolena, a potom je i skočila sa kreveta. Bila je u šoku. - Šta se to dogodilo?
~ 14 ~
Džahom je nekoliko trenutaka ćutao, a potom ju je zapitao, dok je oko njegovih usnana lebdeo zagonetni osmeh. - Na šta misliš? - Na... na sve! - Mislim da nam se dogodio jedan od najlepših poljubaca - i dalje se osmehivao i sa tim izrazom lica samo još više nervirao Nikol. - Zaista nisam očekivao ovako nešto. - A ja nisam očekivala okakav bezobraznik! - počela je da šeta po sobi. Bila je potpuno sluđena. Kako je ona, uvek razumna mogla da dopusti da se tako nešto dogodi. - Nikol... - Gospođice Stajner - ispravila ga je. Džahanan nije mogao da obuzda svoj smeh nakon tih njenih reči. Izgledao je kao da se dobro zabavlja. - Šta je toliko smešno?! Njoj ništa nije bilo smešno. Kuvalo joj je u stomaku od besa i nemoći. - Zar misliš da bi posle ovakvog poljupca kakav smo imali trebalo da te oslovljavam sa gospođice? - Poljubac nije trebao ni da se dogodi. I da, jedino tako možeš da me oslovljavaš. - Slušaj Nikol, hajde da ne izigravamo... - Ne, ne! - bila je izričita. - Prvo slušaj ti mene. Nimalo mi se ne dopada što si otkazao rezervaciju u hotelu bez mog znanja. - To te je toliko iznerviralo? - Došla sam ovde jer nisam imala drugog izbora. Ne dopada mi se način na koji si me dočekao. Hteo si da me ismeješ! To ti neću dozvoliti! - Samo sam hteo da moja bivša devojka prestane da me proganja - slegao je ramenima. - Jedini način je da zna da sam sa drugom devojkom. Kada je videla kako te ljubim...
~ 15 ~
- Sigurna sam da si to mogao da uradiš i na drugačiji način! nije mogla da poveruje da je on toliko miran. - Prilika je bila idealna. Džalil je veoma uporna, ali i principijalna. Nije mi verovala da imam drugu devojku, rekla je da će me ostaviti na miru tek kada se u to uveri. - Pa si me iskoristio! Nikol je na trenutak zastala. Okrenula se oko sebe, dobro pogledala stvari, a potom pogled vratila na Džhanoma. Lako se uštinula za nadlakticu i namrštila se. Da, sve je izgledalo kao nekakav besmisleni san, ali je ipak bilo stvarnost. On se poigravao sa Džalil i sa njom i u toj igri uživao. Videla je to po zadovoljnom izrazu na njenom licu. - Mislim da ti se dopalo. - Ne dopada mi se kada me ljudi koriste! - kako je tako nešto i mogao da pomisli. - Dopao ti se poljubac, Nikol - prišao joj je. Ona je samo odmahnula glavom. Bio je viši od nje i njegova snažna figura je naspram nje delovala prilično nadmoćno. Zračio je posebnom energijom, koja je terala uzbuđujuće trnce svuda po njenom telu. Osećala je da u njegovoj blizini gubi vlast nad sobom. - Siguran sam da želiš još... - Ha! - ironično se nasmejala, ali ipak ustuknula korak. - Izlazi iz moje sobe, hoću da se odmorim - naredila mu je. I to je zaista bilo ono što je Nikol u tim trenucima bilo potrebno. Sve što joj se dogodilo bilo joj je prilično neverovatno i morala je da ostane na samo da se odmori i razmisli o svemu. Znala je da u tim trenucima nema izbora i da mora da ostane u Džhanomovoj kući, ali je morala da razmisli šta će sledeće da uradi. - Ovo će biti moja soba, zar ne? - shvatila je da nije znala ni gde ju je doneo. - Da. - Sada me ostavi samu - zatražila je od njega.
~ 16 ~
- Biće kako želiš - iznenadio ju je svojim brzim odlaskom. Nije očekivala da tek tako ode. U tim trenucima znala je da to što je doživela od Džhanoma večaras neće biti jedino iznenađenje koja će joj on prirediti tokom njenog boravka u Indiji. Kroz nekoliko minuta na njenim vratima je ponovo čula kucanje. - Ko je? - Rišna. - Uđite! - pozvala ju je. Sa Rišnom u njenu sobu je ušao i Kaula i doneo joj njene kofere. Ona je u rukama nosila poslužavnik. - Donela sam ti večeru - prestala je da joj persira i to nije smetalo Nikol. - Hvala vam, ali zaista nisam gladna. - Nakon tako dugog puta? - pogledala ju je iskosa. - Ne mogu da verujem da nisi gladna. Osim toga moraš da popuniš te praznine - očima joj je pokazala na bokove i bedra. Smeškala se značajno što je značilo da se šalila. - Moram šta? - nasmejala se Nikol. Rišna joj je bila veoma simpatična zbog prisnog odnosa koji je imala sa njom. Nije joj smetao taj njen komentar jer je bila sigurna da nije zlonamerna. - Znam da je sada moderno biti mršav, ali tako žensko telo gubi na svojoj lepoti. Hajde, probaj malo supe. Topla je, prijaće ti, s obzirom da si tako pokisla. - Da, prijaće mi - odjednom je osetila kako je apetit počeo da joj se budi. - Sutra će biti novi dan. Mnogo lepši - rekla je tajanstveno se osmehnuvši. - Ostaviću te da se odmoriš. - Hvala vam. Nikol je pojela supu i povrće. A potom se sama sebi nasmejala. - Mora da sam poludela - rekla je na glas.
~ 17 ~
Umesto da se ljuti i da bude besna, Nikol je počela da oseća kako joj prija to što se nalazi u Džhanomovoj kući. Naročito joj se dopadala Rišna. Imala je utisak da će od te žene moći mnogo toga da nauči. Njeno smireno ponašanje i taj znalački osmeh koji je povremeno krasio njene usne, pokazivali su joj da je ta žena prepuna mudrosti. Pomislila je da bi boravak u Džhanomovoj kući mogao da joj prija.
*** Nežni zraci jutarnjeg sunca su joj milovali lice. Ipak, svetlost je smetala njenim očima i terala je da ih otvori. Pomerila je glavu u stranu da bi se zaklonila od svetlosti. Zadovoljno se osmehnula jer je u tom pokušaju uspela. Bolje se namestila i nameravala da nastavi da spava. Ali kroz nekoliko trenutaka ponovo je osetila da joj nešto smeta. Nije znala šta je razlog, ali više nije mogla da nastavi da spava. Otvorila je oči i okrenula se na leđa. Ugledala je Džhanoma kako sedi na ivici njenog kreveta. Iznenađeno se trgla se. - Dobro jutro. - Dobro jutro - smušeno mu je odgovorila. Pridigla se malo i oslonila se na svoje laktove. - Kako si spavala? - Prilično dobro - i sama je bila iznenađena tom činjenicom. Obično kada bi promenula krevet bilo bi joj teže da zaspi i budila bi se umorna. Ovog jutra to nije bio slučaj. Tek tog jutra Nikol je primetila koliko su lepe njegove oči. Bile su neboplave boje i uokvirene gustom niskom crnih trepavica. Njegov pogled je bio taj koji ju je uznemirio i naterao da se razbudi mnogo brže nego obično. - Da li si gladna? - Pomalo - smušeno je rekla.
~ 18 ~
- Doneo sam nam doručak - ustao je sa kreveta i otišao do toaletnog stola na kome se nalazio poslužavnik. Tek tada je osetila miris hrane koji se širio u sobi. Doneo je do njenog kreveta i osmehuo se. Očima joj je pokazao da mora da se pridigne kako bi mogao da joj poslužavnik smesti u krilo da bi mogla da jede. - Nisam znala da je običaj u Inidiji da gazda kuće gostima donosi doručak u krevet - bila je ironična. Nikol je shvatila da u Džhanonovom društvu mora da bude veoma obazriva. Pretpostavljala je da je on mislio da će tog jutra nastaviti tamo gde su stali prethodne večeri. Morala je odmah da mu stavi do znanja da se to neće dogoditi. Sinoćna slabost joj se neće ponoviti. - I nije običaj - gledao ju je kako namešta salvetu, a potom uzima sendvič u ruku. Bila je prilično gladna. - Pa kako to da se ti ovog jutra nalaziš u mojoj sobi? - upitno je izdigla obrvu. - Hteo sam da vidim da li si jednako lepa kada se probudiš, koliko i sa šminkom na licu. - I? - zapitala ga je ali ga nije pogledala. - Ti si jedna od retkih devojka koja čak i čupava izgledao veoma lepo - osmehnuo se. Prošla je prstima kroz svoju kosu pokušavajući da namesti nestašne pramenove. Ko zna kako je izgledala, pomislila je u sebi. - A ti to možeš da zaključiš na osnovu iskustva? Imao si toliko devojaka da možeš da vodiš statistiku? Džhanom se samo osmehnuo. Nije joj ništa odgovorio. Nešto kasnije je rekao. - Da li ti se sendvič dopada? - Da, ukusan je. - Rišna je pokušala da ga napravio onako kako ga vi pravite u Engleskoj.
~ 19 ~
- Ona je veoma dobra žena - osmehnula se setivši se nje. I odjednom joj je napetost koju je osećala dok je bila u Džhanonovom prisustvu bila nekako podnošljivija. - Da, zaista je posebna. - Da li ću je danas videti? - Naravno. Viđaćeš je svakog dana, narednih deset dana. Ona će voditi računa da se ovde osećaš kao kod kuće. - Kada završim intervju, više neću imati šta da tražim ovde. Ja sam spremna da već danas krenemo... - Intervju ćemo uraditi na kraju - prekinuo ju je. - Na kraju? - Da, na samom kraju tvog boravka u Delhiju. Mislim da je potrebno da me upoznaš i da stekneš određeni utisak o meni da bi mogla da pišeš o meni. - Ali, ja sam već dosta toga pročitala o tebi. Znam sve što mi je potrebno. Njoj nisu bile potrebne već poznate činjenice o njemu, već sasvim nove informacije. Nadala se da će ih dobiti. Ostanak u njegovoj kući bi mogao u tome da joj pomogne, zato nije želela ponovo da se svađa sa njim zbog rezervacije u hotelu koju je otkazao. - Da li si sigurna? - zagonetno se osmehnuo. Istog momenta je prestala da misli na posao. U tim trenucima mogla je samo jasno da vidi njegove pune usne kako se blago osmehuju. Prisetila se sinoćnog poljupca i najednom dobila naglu želju da ga još jednom proživi. Sigurno se to sve moglo pročitati na njenom licu, jer je Džhanom ustavši sa njenog kreveta rekao. - Ako nastaviš tako da me gledaš ubrzo ćeš saznati kakav sam ljubavnik. Nikol se trgla zbog tih reči. Krv i bes su jurnuli kroz njeno telo. Za čas se zacrvenela u obrazima. Prestala je da jede. Više nije imala epetit.
~ 20 ~
- Govoriš to kao da uopšte i postoji mogućnost da ti i ja završimo u krevetu. - Mogućnost?! Hm - prstima je prešao preko usana i zaustavio ih na bradi. A potom kažiprst uperio ka njoj. - To je nešto što će se dogoditi između tebe i mene - potom je kažiprst uperio u sebe. - Ha! - To nije samo mogućnost, to će biti stvarnost. Sigurnost sa kojom je to rekao je najviše iznervirala Nikol. Nije mogla da mu dozvoli da izađe iz njene sobe, uveren u tako nešto. - Već dugo sam novinar - rekla mu je koliko god je mogla mirnijim glasom. - Znam kada neko blefira, kada nije siguran u sebe. Tvoje reči su čist blef. Ali to je možda moglo da ima svrhe kod nekih drugih devojka, ali ne i kod mene. Džhanom se glasno nasmejao. Gledao ju je nekoliko trenutaka, a potom se okrenuo prema vratima i zaputio se prema njima. Nikol je osetila zadovoljstvo što je izvojevala tu malu pobedu. Taj glasan smeh je bio slab otpor njenim rečima. - Voleo bih to da vidim - rekao je kada je bio kod vrata. Iako je htela da prećuti i ne reaguje na njegove reči, ipak je progovorila. - Šta to? - Da si drugačija od ostalih žena - značajno ju je pogledao i izašao iz njene sobe. Njena radost je bila kratkog veka. Taj nipodaštavajući stav koji je imao prema ženama ju je povredio. Setila se devojke koja se prethodno veče svađala sa njim. Sinoć je za nju bila pomislila da je samo jedna nametljivica, ali je za vrlo kratko vreme promenila mišljenje. - Da li je slobodno? - začula je Rišnin glas. Džhanom je bio ostavio poluotvorena vrata i iz tog razloga ona nije kucala. - Naravno - osmehnula se. - Uđite.
~ 21 ~
- Da li ti je doručak prijao? - glas joj je bio blag i nežan. Energija sa kojom je ona zračila nakon prepirke sa Džhananom je bila kao melem za nju. - Jeste. Pravite odlične sendviče. - Naravno. Živela sam nekoliko godina u Engleskoj. - Zaista? - Da. Džhanom se rodio u Londonu. Zaposlili su me čim je njegova mama ostala u drugom stanju. Kasnije sam bila njegova dadilja - rekla je Rišna i primetila iznenađenje na njenom licu. - Nisam znala da je rođen u Londonu - priznala je. - Ah, znam, Džhanom voli da zbunjuje ljude. Većina ljudi misli da je on rođen ovde u Indiji, ali nije tako. Živeo je do svoje petnaeste godine u Engleskoj. - Nigde nisam mogla da pronađem takav podatak o njemu bila je zbunjena. Nije znala zašto je on krio tako nešto. - To je zato što Džhanom ne voli da govori o svom detinjstvu i mladosti. - Zašto? - veoma se zainteresovala da čuje tu priču. - Pretpostavljam da ćeš se sada naljutiti na mene, ali ne mogu da ti odgovorim na to pitanje. Tvoja novinarska znatiželja neće biti zadovoljena, sve dok ne dobiješ odgovor od njega. Iako joj nije dala odgovor na željeno pitanje, bilo joj je intresantno da čuje da je ta žena bila verna i posvećena Džhanomu. Sigurno je bio srećan što je kraj sebe imao takvu osobu kakva je bila Rišna. - Ali, ja ću pisati i potrebno mi je... - Htela sam da ti pokažem naš vrt - rekla je Rišna, prekinuvši je. - Jutro je najbolje vreme da vidiš svu njegovu magiju. - U redu - osmehnula se. Kada je Rišna rekla magiju, Nikol je osećala da će baš to pronaći u tom vrtu. Reči su joj bile blage i odmerene, a opet tako ubedljive. Sve više se divila toj ženi. Posmatrala je njenu prosedu kosu i tek primetnu mrežu bora na njenom licu. Po njenim procenama Rišna je mogla da ima
~ 22 ~
nešto malo više od pedeset godina. Pitala se da li ima porodicu i kakav život zapravo vodi u Džhanomovoj kući. Nadala se da će joj Rišna sama o tome pričati. - Kada se obučeš, potraži me u prizemlju. Nikol je klimnula glavom, a Rišna je izašla iz njene sobe. Vrt je bio predivan. Nisko, ukrsno drveće, raznobojno cveće kome nije znala ime, prelepe crvene ruže su ostavili na Nikol veoma prijatan utisak. Ali mnogo više na nju je ostavila Rišnina priča. Govorila je o jutru, blagotvornim sunčanim zracima o buđenju prirode i uskoro Nikol je mogla da oseti oko sebe tu energiju. Sedele su na pletenim stolicama i pile čaj. Neko vreme su ćutale, ali se Nikol osećala ispunjeno. Počela je da oseća baš ono što joj je Rišna govorila, spajala se sa prirodom oko sebe. Bio je to neverovatan osećaj opuštenosti. Tek u tim momentima postala je svesna koliko su je gradska gužva i vreva činili napetom. To je i rekla na glas. - Znala sam da će ti se dopasti - bila je zadovoljna zbog toga. - Ovo je zaista prelepo mesto. Da li dosta vremena provodite ovde? - Uglavnom jutra. Kada sunce nije jako i kada njegovi zraci prijaju. I Džhanom voli da provodi jutro ovde, ali je imao sastanak i morao je da ode. Nikol je pomislila da se on samo izgovarao sa obavezama i da je zapravo razlog bio taj što nije želeo nju da vidi. - Volela bih da mi ovako započinje dan - zamislila se. - Ovi mirisi, jutarnja kafa... možda bi mi samo nedostajao moj lap-top da bi mogla da zapišem koju misao. - Voliš da pišeš? - Da. Počela sam da pišem knjigu. Mislim da je to ono čime bih volela da se bavim u budućnosti - Nikol joj je prećutala to da joj je već bilo dosadilo da luta svetom, odseda u hotelima. Htela je da se skrasi na jednom mestu i putuje samo onda kada ona to bude želela, a ne kada je, zbog posla, primorana na to.
~ 23 ~
- Koja je tema knjige? - Ljubav, naravno - osmehnula se Nikol. A potom setno uzdahnula. Imala je potrebu da piše o ljubavi, sigurno joj je nedostajao taj osećaj. Zapitala se da li je njena prijateljica Korina bila u pravu kada joj je rekla da se nikada nije zaista zaljubila. - Mislim da ćeš ovde steći dovoljno materijala za tvoju knjigu - značajno ju je odmerila. - Govorite to kao da nešto znate... - pronicljivo ju je odmerila Nikol. Te crne oči su imale onaj znalački sjaj. Nikol nikako nije mogla da se oslobodi osećaja da Rišna zna o njoj mnogo više nego što ona to misli. Rekla je to na glas. - Imam utisak da me poznajete. - Na neki način si u pravu - klimnula joj je glavom. - Ne razumem. - Džhanom je pre nego što je odgovorio na tvoj poziv, detaljno se raspitao o tebi. Zajedno smo napravili odluku da ti budeš novinar sa kojim će uraditi intervju. U tebe smo imali najviše poverenja da ćeš napisati o njemu dobar članak. - Džhanom se raspitivao o meni? - bila je iznanađena Nikol. Mada, kada je dobila od njega pretpostavila je da ju je neko preporučio.
potvrdan
odgovor
Džhanom je godina odbijao da da bilo kome intervju i ona je znala da se za nju odlučio iz nekog razloga. Samo što nije znala da u pitanju nije bila preporuka. On je očito bio od onih ljudi koji su verovali samo sebi, zato se i sam raspitivao o njoj. - Šta ste saznali o meni? - One osnovne stvari. Da si rođena u Americi, a potom si se preselila u Englesku. Da su tvoji roditelji oboje profesori na fakultetu... nagrade koje si dobila u novinarstvu... - raširila je ruke. - Uglavnom ono što piše u tvojoj biografiji na internetu. - Da - klimnula je glavom. - A na osnovu čega ste se odlučili da izaberete mene.
~ 24 ~
- On je imao svoje kriterijume, a ja sam se odlučila na osnovu tvojih očiju. - Mojih očiju? - U mojim godinama, sa ovolikim iskustvom, dovoljan je samo jedan pogled u oči - osmehnula se. - U vašim godinama? - pomislila je da Rišna preteruje. Imate možda nešto više od pedeset godina. - Imam sedamdeset - rekla je i šokirala Nikol. - Zapravo, imaću za nedelju dana. Džhanom insistira da napravi zabavu povodom mog sedamdesetog rođendana. Iako sam ga ubeđivala da to ne radi, on je već poslao pozivnice. - Ne mogu da verujem - i dalje je odmahivala glavom. Izgledate tako mladoliko. Morate mi otkriti tajnu. - Kakvu tajnu? - začuli su Džhanomov glas iza sebe. Pridružio im se u vrtu. - Onda više neće biti tajna - rekla je i ustala sa stolice. Doneću ti kafu. - Hvala, Rišna. Nikol je zaćutala kada je Džhanom seo na stolicu u kojoj je Rišna sedela do pre nekoliko trenutaka. Ponovo je počela da oseća nervozu. Nije volela što se tako osećala pored njega. Kada bi bila u njegovom društvu pomišljala je da bi bilo najbolje da odmah uradi intervju i ode iz Indije što pre. - Promenila si izraz lica kada sam stigao - prvi je on progovorio. - Zašto? Nikol se nije dopadao što joj postavlja tako direktna pitanja. Kratko ju je poznaovao, nije imao pravo na to. - Prestala sam da uživam - izletelo joj je. - Ne uživaš u mom društvu? - podozrivo ju je pogledao ispod gustih crnih obrva. - Nisi navikao na to da neka devojka ne uživa u tvom društvu prijalo joj je saznanje da je dotakla njegovu mušku sujetu. - Nisam - odmah je priznao. - Hm - osmehnula se ironično.
~ 25 ~
- To mora odmah da se promeni - ustao je sa stolice i oslonio se na naslon od njene stolice. Gledao ju je sa visine. Ne samo zato što je bio viši u odnosu na nju, već i zbog pogleda kojim ju je odmeravao Nikol se osetila veoma malom. Uhvatio ju je za ruku. Nežno je protrljao njenu šaku i prste, a potom ju je poljubio. - Šta to radiš? Sagnuo se prema njoj da bi mogao da joj šapne. Svojim toplim dahom je uzburkao njena čula. - Znam kako ti jedino možeš da uživaš u mom društvu. - Šta to govoriš? - zadrhtala je. Pomislila je da će se spusti još niže do njenih usana i poljubiti je. - Uskoro će se Rišna vratiti i neću imati priliku da ti to pokažem. Ali, očekuj me u tvojoj sobi - rekao je to i ustao. Udaljio se od nje. U trenu se našao na drugoj stolici. Rišna je stigla i donela mu kafu. - Izvoli. - Hvala. - Ja ću otići u sobu da uzmem svoj lap-top. Treba da pošljem elektronsku poruku svom uredniku - rekla je i kada je prolazila pored Džhanoma tiho je rekla. - Biće zaključano. Ne želim da me iko uznemirava. Džhanom se samo osmehnuo i klimnuo glavom. Riška se takođe osmehnula. Njene slutnje su polako počele da se ispunjavaju.
*** Nikol je čula kucanje na vratima njene sobe, ali namerno nije htela da se odazove. Pretpostavljala je da je to Džhanom. Nije poslušao ono što mu je bila rekla. - Nikol, ne možeš sve vreme da ostaneš zatvorena unutra čula je kako govori. - Radim! - viknula je.
~ 26 ~
- Sigurno imaš minut vremena. Ili misliš da je bolje da vičem kroz vrata. Iako je bila besna i nije želela to da prizna, on je bio u pravu. Rišna je mogla da ih čuje. Otišla je do vrata i otključala ih. Otvorila ih je širom, a potom se okrenula prema unutrašnjosti sobe i nastavila da korača. Nije želela da gleda u njega. - Zašto bežiš od mene? - zapitao ju je našavši se tik iza njenih leđa. Nije osetila kada joj je tako blizu prišao. - Ne bežim. - Izbegavaš me. - Rekla sam ti da radim. Pogledao u lap-top koji je stajao na stolu zatvoren. U isto vreme je i Nikol pogledala na sto. Oblilo ju je rumenilo što ju je uhvatio u tako naivnoj laži. - Želim te kraj sebe - obavio je svoje ruke oko njenog struka. Nikol je skamenjeno zastala. Na trenutak je čak bila i prestala da diše. Kakvu je to vlast taj čovek imao nad njom?! - Džhanome... - Samo želim da te poljubim - rekao je nežno milujući svojim dahom njen vrat. - Cele noći sam razmišljao o tom poljupcu. Pokušavao sam da shvatim šta se to dogodilo i kako si uspela da sa samo jednim poljupcem protreseš svaki moj nerv. - Ti si mene poljubio - branila se. - Ja nisam htela, nisam ni znala šta ćeš da uradiš. Džhanom se osmehnuo. - Ni ja nisam znao šta ću da uradim. A već sledećeg trenutka sam te držao u naručju i to je bio jedan od najlepših osećaja koji su prostrujali mojim telom. Nikolin otpor je polako nestajao. - Džhanome... - Samo želim da te poljubim, Nikol - polako ju je okretao prema sebi. - Neću uraditi ništa što ti ne budeš želela.
~ 27 ~
Ona se baš tih svojih želja plašila. Još jednom je zaustila da nešto kaže, ali je on prekrio njene usne svojima. Obgrlio ju je oko struka i izdigao malo kako bi im se glave nalazile u istoj ravni. Lagano je ljubio njenu prvo donju pa gornju usnu pre nego što ju je strasno poljubio. Odvojio je svoje usne od njenih, ali je i dalje nije ispuštao iz zagrljaja. - Kažu da je maštanje mnogo lepše od ostvarenja... - milovao ju je svojim pogledom. - I možda sam u to verovao, ali samo do pre nekoliko trenutaka. Nikol se osmehnula. Bio je vešt sa rečima. Znao je da šta bi joj prijalo da u tim trenucima čuje. Očigledno je dobro poznavao žene, pomislila je. Ta misao ju je otreznila. - Spusti me - zatražila je od njega. - Nije ti lepo u mom zagrljaju? - Lepše mi je kada osećam tlo pod svojim nogama - pogledala je na dole. Džhanom ju je spustio dole, ali je nije ispustio iz svog zagrljaja. - Džhanome... - negodovala je pokušavajući da se oslobodi njegovog zagrljaja. - Zašto pokušavaš da me odgurneš od sebe? - Zato što ne bi trebao da radiš to što radiš - nije gledala u njega, iako je uporno tražio njen pogled. Voleo je izbliza da gleda njene prelepe zelene oči. - Neprijatno ti je? Ne prija ti moj dodir? Nikol je ćutala. Daje rekla da joj to sve ne prija bila bi laž. - Nemoj da razmišljaš o tome šta bi trebala da radiš a šta ne. Prepusti se svojim osećanjima. Zaustavila je svoje ruke na njegovim grudima i prestala da ga gura od sebe. - Eto... tako... - nežno ju je mazio po kosi. Nikol je spustila svoju glavu na njegove grudi i osetila snažne otkucaje njegovog srca. Taj pravilan ritam je punio njene uši i srce. Džhanomov zagrljaj joj je veoma prijao, to nije mogla da
~ 28 ~
porekne. Prestala je da se bori sama sa sobom i prepustila se nadolazećim osećanjima. - Zar nije lepše? - osmehnuo se Džhanom, koji kao da je osetio trenutak u kome se ona prepustila. Duboko je uzdahnuo. Nikol je samo klimnula glavom. Nakon nekog vremena je lagano počeo da je ljulja. - Uspavaćeš me... - promrmljala je na njegovim grudima. Bila je toliko opuštena, da je imala utisak da će svakog časa sklopiti oči i zaspati tako stojeći. - Onda će biti bolje da te položim na krevet. Na te reči Nikol se trgla. Osetila je kako joj se napetost istog trena vratila u telo. - Nikol! - negodovao je Džhanom okrenuvši očima. - Bila je ovo lepa zamisao - prigovorila mu je to što ju je prevario. Pomislila je da ju je namerno opustio kako bi lakše mogao da je odvuče u krevet. - Hajde, ne opiri se - podigao ju je u naručje i poneo prema krevetu, ne obazirući se na njeno guranje. - Spusti me dole! - zatražila je od njega. - Šta se promenilo? Šta se dogodilo u poslednjoj minuti kada si ponovo postala tako odbojna. - Promenilo se to što sam shvatila šta želiš sa svim ovim da postigneš. Spusti me dole. - Shvatila si? - upitno je izdigao obrvu. - Nećemo danas voditi ljubav, Nikol. Ako si na to mislila? - Ni danas, niti ikada... - Samo želim da uživam pored tebe i da ti uživaš pored mene. Bilo nam je lepo, hajde da to ne menjamo - položio ju je krevet i legao pored nje. Nikol je htela da ustane, ali ju je on svojim čvrstim zagrljajem sprečio u tome. - Sada bi zaista trebao da odeš i da me ostaviš na miru. Želim da se odmorim. Put je bio naporan i nisam uspela sasvim da se
~ 29 ~
oporavim - našla bi bilo koji izgovor samo da on ode iz njene sobe. - Odmorićemo se zajedno - i dalje je insistirao. - I ja sam imao naporno jutro! Sastanak je kratko trajao, ali je atmosfera tokom sastanka bila veoma napeta. - Ti očigledno ne prihvataš ne kao odgovor - durila se Nikol, ali se ponovo polako opuštala. - Samo kada nema smisla - osmehnuo se. Neko vreme su ćutali, ležeći tako zagrljeni. - Da li osećaš ovo? - Šta to? - Ovaj osećaj ispunjenosti - duboko je uzdahnuo. - Dugo se nisam osećao tako lepo. Začuli su kucanje na vratima i Nikol se trgla. Pomislila je da bi Rišna mogla da ih zatekne u krevetu i naglo se uspravila. - Ko je? - viknula je. - Rišna. - Samo malo. Ustaj, Džhanome! Ustaj sa mog kreveta! On se nasmejao. Bila mu je simpatična tako uplašena i uspaničena poput neke tinejdžerke. - Zar si zaboravila da nas je ona već videla kako se ljubimo? smeškao se. Nikolini obrazi su se nakon tog njegovog pitanja zarumeneli. - Ko zna šta će ona misliti o meni - izgovorila je to i namrstila se. Ne bi volela da Rišna ima ružno mišljenje o njoj. Da misli da je došla da uradi intervuju sa Džhanomom samo da bi zavela bogatog industrijalca. - Zašto misliš da će ona misliti nešto ružno o tebi ako pomisli da si spavala sa mnom. - Džhanome ne šali se sa tim?! - povikala je a potom utišala glas. - I ustaj već jednom sa tog kreveta. Džhanom se polako pridizao i ustajao iz kreveta, dok je Nikol bukvalno cupkala nogom.
~ 30 ~
- Ručak je serviran. Čekaćemo te u trpezariji. - Dolazim! - viknula je i odahnula kada je čula njene korake kako se udaljavaju. - Toliko ti je stalo do Rišninog mišljenja. - Da. Ona je divna žena i ne bih volela da pomisli da sam došla ovde da bih bila sa tobom jer ti... - Ona već ima veoma lepo mišljenje o tebi - prekinuo ju je Džhanom. Prišao joj je i nežno pomazio njeno lice. - Poznajem Rišnu dovoljno dobro, da bih znao da si joj se dopala na prvi pogled. - Ona je mene očarala. - Dakle. To je obostrano. Hajdemo, ručak je spreman - zagrlio ju je i poveo prema vratima. Nikol nije pokušavala da skloni njegovu ruku sa svog ramena jer joj je prijala.
*** Trećeg dana boravka u Džhanomovoj kući, Nikol je shvatila da je potpuno zapostavila posao i da se prepustila uživanjima. Pokušavala je u sebi da prizove grizu savesti koja bi se naterala da uzme lap-top u ruke i da pokuša da radi, ali nije uspevala. Jedino što joj je u tim trenucima bilo primamljivo bilo je da provodi vreme u Džhanomovom zagrljaju ili u priči sa Rišnom. Sedela je u bašti sa Rišnom. Pile su čaj koji je ona spremila. Dan je bio na izmaku. Džhanom je bio otišao do grada zbog obaveza i njih dve su sedele same u bašti. Baštovan je uređivao ruže i Nikol ga je posmatrala sa pažnjom. - Došla sam ovde da bih radila, ali se ponašam kao da sam na odmoru - prokomentarisala je na glas. - Grize te savest? - Da. Ali i pored toga ništa ne preduzimam - to nije ličilo na nju i sama se čudila svom ponašanju.
~ 31 ~
- Da li ti se sviđa ova muzika? - iznenadila ju je svojim pitanjem. - Da, lepa je - bila je to indijska muzika koju je slušala svakog dana od kako je stigla u njihovu kuću. - Hajde, ustani - ustala se sa stolice i uhvatila je za ruku da bi je povukla da i ona ustane. - Ah, ne... ne... - odmahivala je glavom. A onda je iznenađeno zastala kada je videla kako se Rišna lagano giba uz muziku. I ponovo nije mogla da poveruje da će ona za koji dan da napuni sedamdeset godina. Pokreti su joj bili skladni i vesto izvedeni. - Hajde - ponovo ju je pozvala. - Kada nam se javi griža savesti, svoje misli moramo da zaokupimo nečim drugim. - Bilo bi mi najbolje da misli zaokupim poslom koji sam zapostavila, a ne plesom. - Ali onda ne bi uživala. Nikol se od srca nasmejala tim recima. Rišna je znala šta treba da joj kaže. Ustala je sa stolice i pridružila joj se. Ona ju je uhvatila za ruku i pokazala joj kako da se kreće. Neko vreme joj je pokazivala pokrete, a potom se Nikol sama prepustila muzici. - Odlično plešeš, Nikol - bila je oduševljena Rišna. Otišla je do stolice i sela. Nikol je krenula za njom. - Ah, ne. Moje telo ne može da podnese toliko gibanja, ali ti treba da uživaš. - Priznajem da polako počinjem da uživam. Dugo nisam plesala. Džhanom je ušao u dnevni boravak i pošto tamo nije zatekao Nikol i Rišnu, krenuo je u baštu. Ugledao je Nikol kako se njiše u ritmu indijske muzike. Bila je zanosna. Ostao je neko vreme tako zagledan u nju i njeno poželjno telo. Potom se okrenuo i otišao u svoju sobu. - Džhanom nam se neće pridružiti na večeri - rekla je Rišna kada je sela za trpezarijski sto.
~ 32 ~
Nikol je već bila sedela za stolom i iščekivala da Džhanom dođe. Nije ga videla od podneva i morala je da prizna da joj je nedostajao. Prijali su joj njegovi dodiri i energija koju su razmenjivali dok su bili zajedno, kad su se dodirivali. - Nije se vratio iz grada? - pogledala ju je ispod oka. - Vratio se. U sobi je. - Aha - klimnula je glavom. Bilo joj je jasno da ne želi da večera sa njima, ali nije znala razlog. Nadala se da taj razlog nije ona. Provela je veoma prijatno veče sa Rišnom. Kada se zaputila prema svojoj sobi, došavši u hodnik iznenada je promenila pravac kretanja i zaputila se na drugu stranu. Iako je znala da nije trebala da potraži Džhanoma ipak je to išla da uradi. - Džhanome! - pozvala ga je nakon što je tiho kucnula na vrata od njegove sobe. Otvorio joj je vrata nakon nekoliko trenutaka. - Nikol - pogledao ju je upitno. - Da li ti treba nešto? Nikol je odmah osetila da je počeo da gradi distancu između njih dvoje. Nije to želela. Nije znala zašto je to radio, ali morala je da sazna. - Nećeš da me pozoveš unutra? Pomerio se sa mesta i propustio je unutra, ali tek nakon nekog vremena. Imala je utisak da se premišljao. - I? - Htela sam da čujem kako si proveo današnji dan - slegla je ramenima. - Dobro. Sve je bilo u redu. - Da li si ti dobro? - procenjivački ga je odmeravala. - Da. Zašto me to pitaš? - Pa... - dvoumila se. - Nisam te videla celo posle podne... Mislila sam da ćeš poželeti da me vidiš nakon što dođeš iz grada... - zamuckivala je.
~ 33 ~
Bilo joj je neprijatno da kaže da se bila toliko navikla na njega i njegovo prisutvo za tih nekoliko dana da joj je nedostajao, da joj je bilo teško što nije večerao sa njom. Znala je da nema prava da tako nešto kaže jer ga je poznavala svega nekoliko dana i zato je tako neodlučno govorila. - Video sam te u bašti sa Rišnom. - Bio si u bašti? Ja te nisam videla? - Igrala si - rekao je i Nikol je videla kako su njegove oči potamnele od požude. Promena je bila toliko očita, da Nikol nije mogla da je ne primeti. - Video si me kako igram? - osećala je kako se toplo uzbuđenje diže sa dna njenog stomaka i komeša se u njoj. - Bila si prelepa - jedva čujno je rekao. - Džhanome... - gledala ga je netremice dok joj je polako prilazio. Podigao je svoju ruku i nežno sa njenog lica sklonio pramen njene kose boje meda. - Da li sam ti nedostajao danas? zapitao ju je. Klimnula mu je glavom. - Mmm - privukao ju je u svoj zagrljaj. Nikol se nije opirala, ali nije ona zagrlila njega. Osećala je veliku napetost u telu i nije bila sigurna da li je trebala da ostane sa njim ili da pobegne od njega. - I ti si meni nedostajala. - Zašto onda nisi večerao sa nama? - Zato što od trenutka kada sam te video u vrtu ne mogu više da obuzdavam želju koju osećam prema tebi. - Zato nisi bio sa nama? - umiljavala mu se. - Previše te želim, Nikol, da bi mogao da te samo posmatram, a ne udovoljim svojim željama. I sada jedva uspevama se obuzdam. - Zašto se obuzdavaš? - Zato što ne želim da uradim nešto protiv tvojih... - Nikol mu je stavila kažiprst na usne da bi ga sprečila da dalje nastavi da govori. Ni ona više nije želela da guši svoju želju.
~ 34 ~
- Poljubi me - zatražila je od njega. Spustio je svoje usne na njene polako i nežno je ljubivši. Nikol je znala da Džhanom neće uraditi ništa što ona ne bude želela. Ma koliko mu bilo teško da se kontroliše on neće ići protiv njenih osećanja. Zato je ona morala da mu pokaže put kojim je želela da on ide. Stavila je njegove ruke oko svojih ramena. Njegove vlažne, tople usne proizvodile su u njoj buru strasti. Uzela je jednu njegovu ruku i spustila je na svoju zadnjicu, drugu je usmerila i stavila na svoje grudi. Džhanomovi poljupci su postali strasniji i zahtevniji. Stiskao ju je uz sebe, sve dok nije osetila njegovu nabreklu muškost na svom stomaku. To joj je sasvim pomutilo misli. Najednom se odvojila od njega i ostavila njegove ruke prazne. Osmehnula mu se zavodnički i potom, onako kako ju je Rišna učila, počela da pleše, gledajući ga u oči. - Izludićeš me, Nikol - teško je disao. Glas mu je bio dubok i promukao. Lagano je izvijala ruke, a potim i prste na kraju ga kažiprstim dozivajući da joj priđe. Ali za svaki njegov korak koji bi napravio prema njoj, ona bi se povlačila korak unazad. Osećala je kako napetost između njih raste. Uživala je u tome. Uzbuđivala ju je pomisao da može da pomuti Džhanomu pamet toliko da se potpuno zaboravi, da više ne može da se suzdržava. Lagano se uvijala u bokovima, mameći ga. Okretala mu je leđa i gledala ga preko ramena, dok joj je telo plesalo zadovničku igru. U samo jednom trenuku, dok mu je bila okrenuta leđima, uperila je pogled pravo. Nije ga videla kada joj je prišao, samo je osetila njegovo snažno telo iza svog. Osetila je kako je stavio ruku na njenu majicu, podigla je svoje ruke, a on ju je povukao na gore i skinuo sa nje. Potom je vesto otkopčao kopču sa grudnjaka i oslobodio njene grudi. Svojim toplim šakama obuhvatio je njene pune polulopte i svoje lice umrsio u njenu kosu. Disao je teško, uzbuđeno. - Ja više ne vladam sobom - rekao je pre nego što je svoje usne spustio na njen vrat.
~ 35 ~
Svu strast koju je osećeo prema njoj, Džhanom je preko svojih prstiju i usana, ulivao u njeno telo. Nikol je imala utisak da gori. Okrenula se prema njemu i potpuno mu se prepustila. Podigao ju je lako i odneo do kreveta. Nikol se opružila svom dužinom, nudeći mu svoje telo. Džhanomove užarene oči su upijale njenu lepotu. Ipak nešto mu je smetalo. Odmah je uklonio ostatak njene garderobe, a potom se izdigao iznad nje. Nikol je bila spremna da mu se potpuno preda. Ali se on nije nadvio nad nju kako je očekivala. Umesto toga, spustio se do njenih stopala i nežno počeo prstima da prelazi preko njih i dela listova. Njegove prste su pratili njegovi poljupci. Nikol je osetila kako se sitni prijatni trnci šire od stopala pa u sve delove njenog tela prateći njegove poljupce i dodire. - Uzmi me - zatražila je od njega i izvila svoje kukove prema njemu. Obuhvatio je njene kukove svojim šakama i privukao je sebi. Spojili su se naglo i silovito, nošeni osećanjima koja su pokretala njihova vrela tela. Džhanom nije mogao da se obuzdava. Iako je želeo da taj osećaj ispunjenosti traje što duže, on se prepustio stasnim strujama koje su potresle njegovo telo. Isto je uradila i Nikol. Ostali su zagrljeni i pripijeni jedno uz drugo. Džhanom je rukom sklonio pramenove kose sa njenog lica. Bila je čupava, zadihana, zadovoljna i prelepa. - Zamišljao sam da će ovako biti - poljubio ju je u nos pa u usne. - Kako to? - Neponovljivo, prelepo. - Ubeđena sam da si to rekao mnogim ženama - Nikol je spoznala novo osećanje, ljubomoru. Džhanom se osmehnuo. Prijalo mu je što je bila ljubomorna. Ali nije imala nijedan razlog za to. Ni jedna žena nije mogla da se poredi sa njom i nijedno iskustvo sa ovim koje su njih dvoje imali.
~ 36 ~
- Zaboravio sam da druge žene i postoje, a ti si me sada na to podsetila - zadirkivao ju je sa vragolastim osmehom na usnama. - Zaboravio si? - umiljavala mu se, mazeći njegovo lice svojim nosem. - Uz tebe je lako zaboraviti na sve. Tako si topla, nežna ali i strastvena i... - poljubio ju je. - Želim da budeš samo moja. - Pa... tvoja sam... - Ne samo telo. Želim svaku tvoju misao... sve... Džhanom je shvatio da ne bi mogao da podnese da ona bude nečija. Jače ju je stegao u svom zagrljaju. Jačina tih reči koje je izgovorio naterala ju je da se uozbilji. Osećala je baš to što je rekao Džhanom. Želela je da zna sve o njemu, da bude samo njen. Nikol je tada bila sigurna, bila je zaljubljena u Džhanoma. Duboko je uzdahnula. To saznanje je unelo u isto vreme radost i strah u nju. Bila je srećna jer se osećala tako živom, volela je po prvi put u životu i uplašena jer je, s obzirom da je malo poznavala Džhanoma, mogla da bude povređena. Oboje zaneti mislima koje su ih zaokupirale zaćutali su. Nakon nekog vremena, zaspali su jedno drugom u zagrljaju.
*** - Dobro jutro, mila - poljubio ju je obraz, a potom i u usne. Nikol se promeškoljila u krevetu i osmehnula se, ali je okrenula glavu na drugu stranu. Još uvek joj se spavalo i nije htela da ustane. Kada ju je Džhanom ponovo poljubio sklonila je glavu u njegove grudi. Nasmejao se. Bila je tako mazna i lepa. - Hajde, mila, treba da ustanemo - lagano ju je protresao, ali se Nikol još jače priljubila uz njegove grudi, skrivajući svoju glavu. - Da li si gladna? - zapitao ju je.
~ 37 ~
A ona je samo negodujući otresla glavom. - Već je deset sati - i dalje je pokušavao da je razbudi. - Ali nismo celu noć spavali - govorila je mrmljivo, tako da je jedva razumevao njene reči. Nekoliko puta su se prošle noći budili i svaki put vodili ljubav. Pred samo jutro zaspali su potpuno iscrpljeni. Nikol nije mogla da se razbudi. Osećala je da u svom telu nema ni trunke snage. - Bila je to divna noć, zar ne? - šaputao je u njeno uho. Iako umorna i iscrpljena ljubavnom igrom, Nikol je zbog njegovog toplog daha koji je osećala na svom uhu ponovo osećala kako trnci prolaze kroz njeno telo. - Bila je - osmehnula se i pomerila glavu u stranu. Otvorila je oči i pogledala ga. U njegovom pogledu videla je beskonačnu nežnost. Milina se razlila njenim grudima. - Da li si gladna? - Aha. - Reći ću Rišni da nam donese doručak u sobu. - Rišni? Ne! - brzo se razbudila. Džhanom se naglas nasmejao njenoj reakciji. - Zašto se smeješ? - uvređeno ga je zapitala. - Zato što bez ikakvog razloga brineš. - Nadam se da je tako. - Hajde, idemo da jedemo dole u trpezariju. Želim da te vodim na jedno mesto. - Ko je? - Neka to bude iznenađenje - tajanstveno se osmehnuo. - Kada ćemo ići? - Odmah posle doručka. Danas nemam obaveza, subota je. - Zaista? - iznenadila se. - Potpuno sam izgubila pojam o vremenu - bila je začuđena tom činjenicom. - Moram da idem u svoju sobu po stvari.
~ 38 ~
- Dolazim po tebe za pola sata. Da li će ti toliko biti dovoljno da se istuširaš i obučeš? - Pa... - Ne planiram da više vremena budem razdvojen od tebe. Bolje će biti da požuriš - pripretio joj je sa osmehom na usnama. - Žurim - na brzinu se obukla i poslala mu vazdušni poljubac pre nego što je izašla iz sobe. Pretrčala je hodnik i u žurbi ušla u svoju sobu. Ušla je u kupatilo i počela da se tušira. Osmeh nije silazio sa njenih usana. Nikol nije mogla da se seti da je ikada bila srećnija u životu.
*** - Da li bi volela da vidiš moju kuću? - zapitao ju je Džhanom dok su sedeli za trpezarijskim stolom. Rišna je bila kratko sa njima. Prepoznavši sjaj u njihovim očima, povukla se u baštu, da im ne smeta, sa izgovorom da želi da čita knjigu. - Kako to misliš? Zar ovo nije tvoja kuća? - Jeste. Ali nju sam kupio pre tri godine. Kuća, koja je pripadala mojoj majci i u kojoj sam ja odrastao je zapravo moj dom. - Pa... zašto onda ne živiš tamo? - Kuća se renovira. Rišna jedva čeka da se vratimo nazad. A i ja - osmehnuo se. - Volela bih da je vidim - bilo joj je drago što to želi sa njom da podeli. - Možemo da krenemo odmah posle doručka. - Odlična ideja. Za sat vremena nalazili su se ispred Džhanomovog doma, kako je on zvao kuću u kojoj je odrastao. Na prvi pogled se odmah videlo da su u kući majstori. Skele su bile postavljene sa
~ 39 ~
jedne strane spoljnjeg zida, a u dvorištu je bilo dosta građevnskog materijala koji je tek trebao da se upotrebi. - Radovi su već bili trebali da se završe - namrštio se. Mislili smo da će Rišna, proslaviti svoj sedamdeseti rođendan ovde. Ali kao što vidiš, ovde će biti posla za još nekoliko nedelja. - Kuća je prelepa. Odraz je prave Indije, mistične, lepe, tople. Gledala je u mozaike i ukrašene zidove koji su bili stari decenima i osmehivala se. - Dopada ti se? - Veoma. - I moj otac se, došavši da sklopi posao sa mojim dedom, zaljubio u ovu kuću, ali i u moju majku. - Ovi zidovi kriju tajne njihove ljubavi - zamislila se. Verovala je da je ta priča veoma romantična i poželela je da je čuje. Sigurna sam da je to jedna lepa priča. - I ne baš. - Kuća mu se dopala, ali ne toliko da bi živeo u njoj. Poveo je majku u Englesku. Ja sam rođen u Londonu. Živeo sam tamo do svoje petnaeste godine. Zapravo bio sam u Londonu samo kada sam išao u školu, raspuste i sve drugo slobodno vreme sam provodio ovde u ovoj kući, koju sam uvek smatrao svojim domom. - U petnaestoj godini si se preselio ovde. Ali nisi bio završio školu, zar ne? - Moji roditelji su se i zvanično razveli i ja sam odlučio da dođem sa majkom u Indiju. Nastavio sam školovanje u Delhiju. Ona je živela još nekoliko godina i umrla. Rišna mi je kao druga majka. Njih dve su bile veoma bliske. - A tvoj otac? - Još uvek živi u Engleskoj - namrštio se. - Nisam ga video deset godina. Nikol je bila iznenađena tim priznanjem. Ništa od toga nije znala o njemu. Bilo je očigledno da je godinama uspevao da sakrije te tajne.
~ 40 ~
- Nisam znala... - Malo ljudi zna za to. Neprestano smo se svađali. Ja sam ga krivio zbog toga što je majka bila nesrećna. Volela ga je, ali nije mogla da se navike na život u Engleskoj. On nije uradio ništa da bi joj to olakšao - glas mu je bio grub. Jasno je mogla da oseti da je taj bes još uvek prisutan u njemu. A onda mu se lice promenilo. - Ili sam bar tako mislio. Rišna misli da sam bio prestrog prema njemu. Ona veruje da su se njih dvoje iskreno voleli, ali da su ih njihove kulture i načini života, kojih nisu mogli da se odreknu, razdvajali. - Da li bi voleo da ponovo pričaš sa njim? - Ne znam - odmahnuo je glavom. - Pretpostavljam da bih. To je i jedan od razloga što sam prihvatio da uradim intervju sa tobom. To je način da stupim u posredan kontak sa njim. Nikol je bila potpuno zaboravila na intervju. Nije slušala tu priču kao novinar, nije pred očima videla naslov na naslovnoj strani, niti potresne i intrigantne rečenice. Na sve je to bila zaboravila, zbog bola koji je videla u Džhanomovim očima. Njegov bol je bio i njen. Prišla mu je i obgrlila njegova snažna ramena. - Hajde, hoćeš li da prošetaš sa mnom po vrtu? Čini mi se da je ovaj još lepši. Džhanomu je prijala promena teme. Nikol je to osetila i zato je to uradila. - Ovaj je mnogo lepši i veći. U ovom vrtu se kriju sećanja na mnoge moje nestašluke. - Bio si nestašno dete? - nasmejala se. Baš tako ga je i zamišljala. - Prilično. Majka me je često grdila. Plašila se da ću izabrati pogrešan put. Ali, Rišna je... - zastao je i osmehnuo se. - Ona mi nikada nije uputila nijednu prekorau reč. Imala je veliko poverenje u mene. Uvek mi je govorila da u sebi nosim veliku snagu i da mogu sa svim da se izborim. - Verujem da je to istina. Ona je veoma mudra žena.
~ 41 ~
- Da, imao sam sreće da je imam pored sebe. - Oh! - iznenađeno je zastala Nikol. Pred njenim očima se ukazalo malo, veštačko jezero. Na sredini jezera se nalazio baštenski zvonik do koga je moglo da se dođe preko dva drvena mosta. - Ovo je prelepo. - Volela bih da ovde živiš? Iznenađeno je zastala. - Naravno da bih volela. Ovo je prelepa kuća. Stvorena da se u njoj uživa. - Da li bih volela da ovde živiš sa mnom? - Sa tobom?! Džhanome, kakvo je to pitanje? - ljutnula se na njega. Odjednom joj je priča koju joj je ispričao o svojim roditeljima zaličila na njihovu. Njih dvoje su se upoznali, za nekoliko dana zaljubili jedno u drugo, ali su bili dva različita sveta. Plašila ju je pomisao da bih mogla da završi kao Džhanomova mama. Nikada u sebi nije mogla da pomiri dve velike ljubavi, prema svom mužu i prema svojoj zemlji. I taj razdor koji je nosila u sebi načinio ju je nesrećnom. Strah koji se rodio u njoj ju je naterao da burno reaguje. - Odgovori mi na pitanje - tražio je od nje. - Ako hoćeš da me pitaš da li bih volela da provedemo ovde neko vreme zajedno, onda je moj odgovor da, volela bih. Ali to je nemoguće, ja se vraćam za nekoliko dana za Englesku, a ova kuća će se, kao što si sam rekao, sređivati još nekoliko nedelja okrenula se od njega i nastavila da hoda. - Nisam te pitao da li hoćeš da provedeš sa mnom nekoliko dana, Nikol - iako mu je bila okrenula leđima znala je da je bio veoma ozbiljan. Nije joj bilo potrebno da mu vidi lice, bila joj je dovoljna samo boja njegovog glasa. - Nemaš nikakvog osnova da me pitaš nešto drugo. Stigao ju je i uhvatio za ramena. - Zašto mi to govoriš? - Zato što je to istina - nije mogla da ga pogleda u oči.
~ 42 ~
- Misliš da je ovo što se između nas dvoje dogodilo samo avantura? - ljubomora je odjednom ovladala sa njim. Više nije mogao jasno da rasuđuje. - Da li je svaki tvoj intervju ovako započinjao?! Zavedeš muškarca, predaš mu se da bi zadobio tvoje poverenje, a potom izvučeš sve iz njega da bi objavila dobru priču. - Kako se samo usuđuješ?! - nije mogla da zamisli da će je bilo koje reči tako pogoditi kao što su je uvredile njegove. Imala je utisak da se na nju izlila lava, da ju je spržila svojom žestinom. - Zar nisam u pravu? Uveri me da sam pogrešio! Ako možeš! Nikol je jedino mogla da se brani rečima. Delo, odnosno to što mu se predala išlo je u prilog njegovim optužbama. Htela je da se okrene od njega, da ga poštalje do đavola i da se vrati u Englesku i ne uradivši intervju, ali joj nešto nije dalo da spusti te reči sa svojih usana. - Vozi me nazad kući - zatražila je od njega. - Ne idemo dok mi ne odgovoriš na moje pitanje nije joj dao da se pomeri sa mesta. Uhvatio ju je za ruku. - Neću ti odgovoriti - prkosno je izdigla bradu. - Nemoj da se igraš sa mnom, Nikol - zapretio joj je. Njegove plave oči su potamnele, ali obrve su se skupile u jednu gustu, nakostešenu liniju. - Neću da odgovaram na tvoje uvrede. Misli šta hoćeš! istrgla je ruku iz njegove snagom koju nije mislila da ima u sebi. - Nikol! Stani, Nikol! - viknuo je za njom, a kada je video da se ona neće zaustaviti, pojurio je za njom. Stigao ju je kod auta. - Da li ćeš me odvesti, ili je potrebno da zovem taksi?! - ljutito ga je odmerila. - Sedi u automobil - rekao je nakon par trenutaka. Vozili su se ćuteći. Niko od njih dvoje nije progovarao sve dok nisu stigli u kuću. - Neću biti tu za vreme ručka. Prenesi to Rišni. - Odlično - promrmljala je u bradu, ali ju je Džhanom čuo.
~ 43 ~
Okrenuo se od nje i otišao. Nikol se zaputila u svoju sobu. Nije imala volju ni za čim. Nikol je pakovala svoje stvari u kofer po drugi put. A onda je nanovo odustala od pakovanja i počela da vraća svoje stvari u plakar. Bila je neodlučna kao nikada pre. Razlog što je odlučila da se zadrži u Džhanomovoj kući bio je taj što je Rišna narednog dana pravila proslavu za svoj sedamdeseti rođendan. Nije mogla da izneveri tu divnu ženu kojoj je obećala da će doći na proslavu. Čula je kucanje na vratima i trgla se. Na samu pomisao da bi to mogao da bude Džhanom, srce joj je počelo jače da kuca. - Ko je? - Rišna. - Uđite. Ušla je u sobu. Još od samog ulaza Nikol je osetila da je gleda onim svojim procenjivačkim pogledom. - Da li si dobro? - Jesam - rekla je i sklonila pogled u stranu. - Već je šest sati posle podne a ti nisi izašla iz svoje sobe. Šta se dogodilo? - Pa... - slegla je ramenima. - Ništa važno. Posvađala sam se sa Džhanomom i htela sam da neko vreme provedem u miru u svojoj sobi. - Hajde, dosta si se odmarala i razmišljala. Idemo ubaštu. Spremila sam nam čaj. - Mislim da nisam najbolje društvo danas - nije htela da je odbije, ali isto tako nije htela da joj svojom nervozom pokvati raspoloženje. - Hajde, ne pričaj koješta - osmehnula se i uhvatila je pod ruku. - Čaj će ti prijati. Nakon pola sata provedenih u bašti u Rišninom društvu, Nikol je osetila kako se polako opušta. - Ah, evo Rišne! - Džhanom je ušao u baštu prilično raspoložen.
~ 44 ~
Sa njim su išle dve devojke starosti oko dvadeset pet godina. Bile su Indijke, obe veoma lepe i veoma zainteresovane za Džhanoma. To se videlo po pogledima koje su mu upućivale, a i onima koje su međusobno razmenjivale. Nikol nije čula njihova imena kada ih je Džhanom predstavio, jer joj je u glavi jasno bubnjala jedna misao. On je doveo te dve devojke u kuću da bi joj pokazao da je i ona za njega prolazna avantura, da je zamenljiva. To ju je jako povredilo. Ipak jača od bola bila je ljubomora. Ma koliko se trudila da odagna od sebe to osećanje nije uspevala. Obe devojke su bile mlade, lepe, zračile su pozitivnom energijom i Nikol je shvatila je to veoma nervira. Nije mogla da podnese pomisao da mu se one dopadaju. Nikol je predstavio kao novinarku koja radi za Engleske novine. - Sigurne smo da ćete biti zainteresovani da čujete o Džhanomovom humanitarnom radu. To svakako treba da napišete u vašem članku. Naša agencija je veoma zahvalna na finansijskoj pomoći koju nam Džhanom godinama pruža. - Da, to bi trebalo spomenuti - klimnula je glavom. - Kada popijemo čaj sa Rišnom i Nikol, otići ćemo u radnu sobu da napravimo izmene u ugovoru, kao što smo se dogovorili. - Džhanom će ponovo donirati određenu količinu novca za izgradnju škole. Ta devojka dok je pričala o njemu naprosto se topila. Bila je zaljubljena u njega, bez sumnje, pomislila je Nikol. - Drago mi je što sam vas upoznala - jedva je uspela da prevali te reči preko svojih usana. Ustala je sa stolice. - Ali na žalost moram da završim posao. Želim vam prijatan ostanak izgovorila je sve te reči na brzinu sa usijanim ljubaznim osmehom, koji ju je podsetio na osmehe osoblja u hotelima i izašla iz bašte. Otrčala je do svoje sobe. Nadala se da će se bolje osećati kada iza sebe zatvori vrata od svoje sobe, ali nije tako bilo. Iako je ono
~ 45 ~
što je videla u bašti ostalo iza nje, osećaj ljubomore nije nestao. Nastavio je da je izjeda iznutra. Setiia se Korine. Otvorila je svoj lap-top i uključila program za dopisivanje. Korina je bila na vezi. Ukucala je sledeća slova: „Bila si u pravu“. Kroz nekoliko trenutaka videla je da je Korina ispisala slova. „Za šta?“ „Nikada do sada nisam bila zaljubljena“, priznala je, nadajući se da će joj to priznanje doneti bar malo olakšanje. ,,A sada jesi???“, Korina je bila u najmanju ruku šokirana Nikolinim priznanjem. „Da, zaljubila sam se u Džhanoma Haramoma Milera“. - “I???“ „Nema više šta da se kaže“, nije mogla da joj kucajući prepriča šta se sve dogodilo između nje i Džharoma. „Da li je sve u redu? Da li ste zajedno?“ „Da je tako ne bi sada osećala ovu nesnosnu ljubomoru. Setila sam se tvojih reči i morala sam da ti se javim. Da, ljubomorna sam i zaljubljena sam, ali ovaj put zaista“. „Moraš mi sve ispričati“. „Hoću, kada se za nekoliko dana vratim u London. Sada ne mogu da pišem o tome. Nadam se da razumeš.“ „Naravno. Mada moram da priznam da sam veoma radoznala. Vidimo se kada dođeš kući“. „Vidimo se“, napisala je Nikol, a potom isključila program i zatvorila lap-top. Nikol narednog jutra nije želela da siđe dole u trpezariju da bi doručkovala. Potražila je Rišnu u njenoj sobi i čestitala joj rođendan. Potom je pozvala taksi i odvezla se u centar grada. Htela je da kupi poklon za Rišnu i da kupi sebi haljinu koju će obući te večeri. Ljubomora koja ju je izjedala i zbog koje nije mogla da spava, naterala ju je da napravi sledeći korak. Nikol je planirala da kupi večernju, izazovnu haljinu i flertuje sa svakim muškarcem sa
~ 46 ~
kojim joj se ukaže prilika na zabavi. Htela je da pokaže Džhanomu da joj noć koju su proveli zajedno ništa ne znači i da joj nije bitno da li je sam ili sa nekom drugom devojkom. Kada se vratila u kuću srela je Džhanoma u holu. Ljudi iz organizacije koji su bili zaduženi za Rišninu zabavu su ispunili kuću. Radili su užurbano kako bi sve bilo spremno na vreme. Nikol je htela da izbegne susret sa Džhanomom i skloni se u stranu, ali ju je on u poslednjem trenutku ugledao. Prišao joj je. - Gde si bila? - video je kese u njenim rukama. - Zašto bi te to interesovalo? - Zato što te nisam video ceo dan - prigovorio joj je. Moramo da razgovaramo - tražio je od nje. - U pravu si - složila se sa njim. - Moramo da razgovaramo - ona je htela da mu predloži da urade intervju sutra dan posle zabave i da ona nakon toga napusti kuću. - Idemo u moju radnu sobu. - Ali ne danas. Razgovaraćemo sutra ujutru. - Nikol, nemoj da mi se suprotstavljaš i da... - A ti nemoj da mi naređuješ šta ću da radim! Danas je Rišnina zabava. Razgovaraćemo sutra. Dvoumio se nekoliko trenutaka, a onda rekao ono sto je bilo za njega bitno. - Zabava počinje za dva sata. Nemoj da kasniš. Njegov strog i naređujući glas ju je izuzetno iritirao. - Hm! - frknula je kroz nos. - Nikol! - viknuo je za njom, ali ona ga nije slušala. Popela se na stepenice i odjurila u svoju sobu. - Misli da može da mi naređuje - ljutila se Nikol gunđajući sebi u bradu. - E pa, videće! Džhanomovo ponašanje ju je nateralo da se vlada onako kako se ne bi inače vladala. Nikol je kupila dve haljine i nakon rasprave sa Džhanomom je odlučila da obuče haljinu bordo boje,
~ 47 ~
koja je imala dubok dekolte. Lepo je isticala njene pune grudi i dosezala joj je do kolena. Ta hlajina je bila mnogo izazovnija od crne haljine, klasičnog modela koja je dosezala do članaka na nogama. Podigla je kosu i zakačila je šnalom sa cirkonima. Potom se našminkala. Bila je spremna da siđe dole na vreme, ali umesto da krene prema vratima, vratila se u sobu i sela na krevet. Namerno je radila Džhanomu sve u inat. Planirala je da zakasni najmanje pola sata. Iako je bila veoma nervozna, a čekanje i sedenje na krevetu je samo još više pojačavalo njenu nervozu, nije mislila da odustane od svog plana. Njen dolazak u salon je bio primećen, najviše zbog Rišne koja je uzviknula njeno ime i pošla joj u susret. Čestitala joj je rođendan i predala poklon. - Hvala ti. Izgledaš prelepo večeras - rekla je, a potom joj šapnula u uho. - Večeras ćeš morati da budeš posebno obazriva. Haljina koju si obukla to zahteva. Nikol nije odmah shvatila šta je Rišna htela tim rečima da joj kaže. Ona nije primetila da su pogledi svih muškaraca bili upereni u njenu figuru. Jasno je na sebi, iako nije gledala u njega, osećala samo pogled Džhanomovih plavih očiju. To ju je prično uznemiravalo. Nije upamtila imena ljudi sa kojima ju je Rišna upoznala. Svima se ljubazno smeškala i pokušavala da odgovori na pitanja koja su joj postavljali, ali njene misli su bile na sasvim drugoj strani. Rišna je održala kratak govor, gde se svima zahvalila na poklonima i prisustvu i nakon toga je zabava mogla da počne. - Nisi morala da kasniš na zabavu. Svakako bi bila primećena. Džhanomov dah je ugrejao kožu njenog vrata i naterao je da se naježi. Htela je da mu nešto grubo odgovori, ali kada se okrenula i ugledala divljenje u njegovim očima shvatila da njegov komentar nije bio plod ironije, već iskrenog osećanja. - Mogao si jednostavno da kažeš da lepo izgledam - odvratila mu je.
~ 48 ~
- Te reči ne bi bile dovoljne - gledajući je, imala je utisak, da ju je skidao. - Ne postoje reči sa kojima bi opisao koliko večeras lepo izgledaš. Nikol je osetila kako se uzbuđenje razlivao njenim telom. Ugledala je konobara koji je nosio piće i rukom ga pozvala. Uzela je čašu šampanjca. Otpila je nekoliko gutljaja i tek onda ponovo pogledala Džhanoma. Na sebi je imao belo odelo od lana. Njegov taman ten i kosa bili su predivan kontrast tom odelu. Izgledao je veoma muževno i pre svega privlačno. Ponovo je otpila nekoliko gutljaja šampanjca. Iznenađeno je zastala kada je videla da joj je čaša bila prazna. Odložila ju je na poslužavnik. - Idem da se upoznam sa gostima - udaljila se od njega. Znala je da ako bude ostala još koji trenu u njegovom društvu da će dobiti želju da ga poljubi bez obzira na goste koji su je okruživali. - Drago mi je da sam vas upoznao, Nikol. Vi ste jedna interesantana žena - Amin Didi joj je prišao. Rišna joj ga je predstavila i još tada je primetilakako je drsko odmeravao njene obline. Amin je bio nešto niži od nje i pomalo debeljuškast. Imao je sitne crne oči koje su munjevitom brzinom menjale smer. Imala je utisak da je za svega nekoliko stotinki dobro „ispregledao“ celo njeno telo. - Hvala na komplimetu - nerado se osmehnula. Znala je da takvom muškarcu samo jedan osmeh može da bude povod da bude navalentan. - Voleo bih da vas bolje upoznam - a onda je odjednom prestao da joj persira. - Možda ne mogu da pariram Džhanomu po visini, ali ne može ni on meni po bogatstvu. - Izvinite... - videla je da ju je Rišna potražila pogledom. Potrebita sam našoj slavljenici. - Vidimo se kasnije.
~ 49 ~
Nikol je klimnula glavom uz tek primetan osmeh i udaljila se od njega. - Da li se dobro zabavljaš? Videla sam te u društvu Amina Didija - Rišna ju je podozrivo pogledala. - Da. - Znaš on ume da bude veoma... - Ne brini se, već sam to primetila. Trudiću se da izbegavam njegovo društvo. - Odličan je poslovni partner, ali je zato nemoguć kada su žene u pitanju. Želela bih samo da te poštedim neprijatnosti koje bi mogla da imaš sa njim. - Hvala. Ali nema potrebe, umem sama da se čuvam. - Ah, veruj mi, Amina je ponekad nemoguće izbeći. Bilo bilo bolje da budeš u Džhanomovom društvu. Ne bi trebala da ostaješ sama. Nikol joj je klimnula glavom, ali baš je to bilo što je pokušavala da izbegne. - Idem do toaleta - rekla je i otišla od Rišne.
*** Džhanom ju je pratio pogledom i kada je video da se udaljava iz sale krenuo je za njom. - Nikol? - pozvao ju je. Iznenađeno se trgla i okrenula prema njemu. Upitno ga je pogledala. - Gde ideš? - Do toaleta, ne treba da me pratiš - drsko je odgovorila i skrenula pogled u stranu kada je videla da joj polako prilazi. - Hteo sam da budem nasamo sa tobom - uhvatio je njene šake i ispreplitao svoje prste sa njenima. - Krenula sam do... - Hteo sam da osetim tvoje telo uz svoje - prišao joj je još bliže i pripio se uz nju. - Mmm, kako prija.
~ 50 ~
- Mislila sam da si ljut na mene - prigovolila mu je, braneći se od njegovih reči. Ponovo je za vrlo kratko vreme uspevao da je osvoji i sasvim kontoliše. - Dođi... - pozvao ju je i uhvatio je za ruku. - Gde? - upitno ga je pogledala. - Želim nešto da ti pokažem - oči su mu se jače zasjajile. Nikol je prihvatila njegovu ruku. - Gde idemo? - Ne idemo daleko - poveo ju je niz hodnik, a potom uveo u svoju radnu sobu. Zatvorio je vrata za njima. - Ali dovoljno daleko da nas niko ne vidi. - Zašto si me doveo ovde? - ona je tek u tim trenucima shvatila njegovu nameru. Prišao joj je sasvim blizu. Nikol se već bila nalazila kod radnog stola i više nije mogla da uzmakne nijedan korak unazad. - Džhanome... - Prelepa si, Nikol - šaputao je dok je prstima prelazio preko njenog lica, nežno je mazeći. - Nedostajala si mi... - Ne pričaj gluposti... ne može neko da ti nedostaje ako ga ne vidiš nekoliko sati... - branila se rečima. Ali u njenom tonu nije bilo one drskosti svojstvene samo njoj. - Zar ja tebi nisam nedostajao? - primakao joj se još bliže. Sada je mogla da oseti njegov dah na svojim usnama. Htela je nešto da mu odgovori, ali misli su napuštale njenu glavu. Letele su dalje od nje kako su njegove usne bile bliže njenima. Poljubio ju je. Radio je to polako nežno, a potom sve strasnije. Osetila je na svojim ramenima njegove ruke. Prstima je sklonio bretele i one su pale niz njena ramena. Potom je prateći ivicu njenog dekoltea stigao do njenih grudi. - Džhanome, ne bi trebalo... - teško je disala. Jedina misao koje je bila svesna je da je u toku zabava i da bi trebali da se zbog Rišna vrate nazad.
~ 51 ~
- Moj razum nestane kada god ti se približim - tek primetno se odvojio od nje. - Trebalo bi da se vratimo - rekla je, trudeći se da ona prizove svoj zdrav razum. - U pravu si - rekao je, ali je zvučao kao da se dvoumi. - Tako me privlačiš... - ponovo ju je poljubio, ali ovog puta je poljubac bio kraći. Odvojio se od nje i zagledao joj se u oči. - Želiš me? - Džhanome... - spustila je pogled i time mu priznala svoju želju. Njegove šake su pojačavale stisak na njenom struku. Privukao ju je bliže sebi. Osetila je na svom stomaku njegovu nabreklu muškost. Čulno je uzdahnula. - Ne mogu sada da te pustim - rekao je promuklo. Šake je prelazeći preko njenog tela spustio na krajeve njene haljine i zadigao je na gore. Nikol je osetila kako strast bukti u njoj. Spustila je svoje ruke i pronašla kopču od njegovog kaiša. Otvorila ju je, kao i dugmiće na njegovim pantalonama. Džhanom ju je podigao u vis i pomogao joj da se smesti na radnom stolu. Potom je razdvojio njena kolena i snažno je pritisao. Poljupci su postali sve strasniji, a njihove ruke užurbanije. Jedno drugom su pomogli da se oslobode donjeg veša i kada je nestala i poslednja prepreka, spojili su se. Nikol je strasno kriknula. Osećaj sreće i zadovoljstva ispunio je njeno telo. Obgrlila je njegova snažna ramena i privlačila ga bliže sve dok je nije doživela vrhunac strasti.
*** Džhanomu je trebalo dosta vremena da ponovo povrati dah i da mu srce uspori ritam otkucaja. Sve to vreme držao ju je čvrsto u zagrljaju iako je Nikol u nekoliko navrata htela da se izvuče iz njegovog zagrljaja. Kada je razum zamenila strast Nikol je postala svesna da nisu bezbedni, jer vrata od radne sobe nisu bila zaključana.
~ 52 ~
- Džhanome, neko može da uđe. - Svi su na zabavi. Niko nas neće tražiti. - Da, ali ako Rišna primeti da nas nema, možda će nas potražiti baš ovde. Nerado se odvojio od nje. Podigao je pantalone i zakopčao ih. Nikol je sišla sa stola i potom ponovo svoju garderobu dovela u red. Džhanom ju je ponovo zagrlio i počeo da je ljubi. Bio je željan njenih dodira. - Moramo da se vratimo - podsetila ga je ponovo. - Ja bih najradije ostao ovde sa tobom - nežno je rukama prelazio preko njenih golih ramena. - Ne želim da se vratiš tamo. - Ne želiš da se ja vratim tamo? - iznenađeno se trgla. - Izgledaš prelepo. Poludim od ljubomore kad vidim kako te muškarci gledaju. - Preteruješ Džhanome - prigovorila je to njemu, a isto tako se ona osećala kada ga je videla u društvu one dve devojke. - Možda - složio se sa njom. Ali tako se osećam. - Znači, ti bi najradije voleo da se ja sada popnem u svoju sobu i sačekam te. A ti ćeš doći kada se zabava završi? - Džhanom nije čuo ironiju u njenom glasu. - Pa... - smeškao se. - To bi bilo divno - našalio se, ali se Nikol nije tako učinilo. - Šteta što ti se ta želja neće ostvariti - pomerila se u stranu i njegove ruke su spale sa njenih ramena. - Hajde, idemo - rekla je i krenula prema vratima. - Ne pre nego što me poljubiš -uhvatio ju je za ruku i povukao nazad. Nikol je okrenula očima, nervoza se ponovo uvukla u njeno telo. - Hajde, Džhanome... - nije dozvolila da je poljubi. - Rišna će se pitati gde smo.
~ 53 ~
- Tebe samo to interesuje? -podozrivo ju je pogledao. - Ili bi ponovo htela da se ispričaš sa Aminom Didijem? - Molim?! Progovorila sam sa njim svega nekoliko reči. - Ponekad je sa Aminom potrebno i manje da bi devojka završila sa njim u krevetu. - Vređaš me! - uzviknula je. - Kako se usuđuješ da tako govoriš o meni! - bila je besna i na ivici suza. Džhanom je shvatio da je preterao. U trenutku je hteo da povuče svoje reči, ali bilo je kasno za to. - Nikol... - Ne govori više ništa - podigla je ruku u vis u znak da više ne govori. - Samo izađi iz radne sobe. - Treba da razgovaramo. - Na ovaj način ne - jedva se obuzdavala da ne zaplače. Povredile su je njegove reči i ona više nije mogla da obuzdava svoja osećanja. - Proklet bio Džhanome, zašto ne izađeš! - a onda je, shvativši da on neće otići i da će je videti kako plače, pojurila iz radne sobe i zaputila se prema toaletu. Kosa joj je bila u neredu, kao i šminkaj ali njoj je jedino bilo važno da ode što dalje od njega. Imala je sreće toalet je bio prazan. Kada se pogledala u ogledalo shvatila je da će joj biti potrebno dosta sređivanja da bi šminku i frizuru dovela u red. Skinula je šnalu i ponovo pokupila kosu i zakačila je. Potom je uzela toaletni papir i obrisala deo šminke koji joj se bio razmazao. Radila je to brzim, drhtavim pokretima ruku. Izašla je iz toaleta i potom otišla u svoju sobu da bi se ponovo našminkala. Kada je ušla u sobu, osetila je da više neće moći da izdrži, grudi su joj već bile podrhtavale od nadolazećih suza. Prolile su se niz njene obraze. Sela je na krevet i stavila glavu u ruke. Plakala je neko vreme, puštajući suze da teku niz njeno lice.
~ 54 ~
- Kako mi se ovo dogodilo? Kako sam se ovoliko zaljubila? govorila je na glas kroz jecaje. Nikol nije mogla da poveruje da se za samo nedelju dana bila toliko zaljubila da je imala utisak da joj se celo telo raspada zbog bola koji je Džhanom izazvao svojim rečima. - Ovo nije moguće... ovo nije moguće... - mrmljala je, ali te reči nisu odnele osećanja koja su je razarala. - Rišna! - najednom se setila te drage žene. Ni sama nije znala kako je skupila dovoljno snage da ustane sa kreveta i ode do kupatila. Umila se, a potom ponovo našminkala. Imala je sreće da se tragovi suza nisu primećivali na njenom licu, ali se primećivalo da joj se oči sjaje jače nego obično. Nadala se da, uvek mudra, Rišna neće shvatiti razlog tog sjaja.
*** Nikol je kada je ponovo ušla u salon primetila da je Džhanom u društvu devojaka koje je upoznala prethodnog dana u njegovog kući. Namrštila se. Iako nije želela, ljubomora je ponovo ovladala njome. Džhanom ju je neprestano tražio pogledom i čim ju je ugledao odmah joj je prišao. - Da li si dobro? - Da, zašto ne bi bila?! - ignorisala ga je. - Ne treba da se pravimo da se ništa nije dogodilo u radnoj sobi. Moramo da razgovaramo. - Možda ti moraš da pričaš, ali ja nemam nikakvu potrebu za tim - uzela je čašu šampanjca. - Ja samo imam želju da se dobro provedem. - Nikol, ne ponašaj se detinjasto. Ne liči na tebe da bežiš od nečega. - A ti me toliko dobro poznaješ?! - sevnula je svojim očima na njega.
~ 55 ~
- Da li treba da te podsetim da se poznajemo samo nedelju dana. - A ja imam utisak kao da se znamo ceo život, znam da se i ti tako osećaš... - Nemoj, molim te, da mi stavljaš reči u usta. Ne znaš ti kako se ja osećam! Sada me ostavi na miru. Dovoljno sam vremena večeras izgubila provodeći ga sa tobom. - Ljuta si - konstatovao je. - Ne vredi da večeras razgovaramo - Džhanom je znao da neće saslušati ništa što joj u tim trenucima bude hteo da kaže. - Hteo sam samo da ti se izvinim zbog reči koje sam ti u besu rekao - okrenuo se od nje i otišao. Nikol se iznenadila. Nije očekivala da će joj se izviniti. Mislila je da je Džhanom toliko ponosan da nikada preko svojim usana nije prevalio izvinjenje. Ipak, tih nekoliko reči nije bilo dovoljno da bi ona zaboravila šta je rekao. Ponovo je uzela čašu sa šampanjcem i u nekoliko gutljaja je ispila celu. Razgovarala je sa gostima, ali je bila rasejana i jedva je pratila šta joj drugi govore. U jednom trenutku je osetila da joj je potrebno da se osami. Poželela je da bar na nekoliko trenutaka bude sama i sredi misli. Izašla je na terasu i prošetala se sve do ograde. Prijalo joj je što na terasi nije bilo mnogo ljudi. Duboko je uzdahnula. Bio je to uzdah osobe koja na svojim leđima nosi veliki teret. Nikol nije počela ni da prelistava u svojoj glavi sve ono što joj se dogodilo u poslednja dva dana, kada je začula glas iza sebe. - Nadao sam se da ću te ovde sresti. - Gospodine Amine - klimnula mu je glavom u znak pozdrava, ali se odmah potom okrenula od njega. Nadala se da joj neće smetati, ali ga je loše procenila. Stao je tik iza nje. Bilo joj je neprijatno. Zbog njegove blizine nije mogla ni da se okrene i ode sa terase. - Želela bih da budem sama - prvo je pročistila grlo i rekla što je mogla smirenijim glasom.
~ 56 ~
- Zašto da budeš sama kada sam ja tu - nije videla da se smeška, ali je to osetila po njegovom glasu. Bio je to onaj samozadovoljni smeh. Nikol je sada već bila toliko besna da nije mogla da izdrži. Okrenula se prema njemu. - Slušajte me gospodine Amin! - naglasila je reč gospodin, da bi ga podsetila da tako i treba da se ponaša. - Možda ne bi uopšte ni trebalo da pričamo - rekao je i pre nego što je ona stigla da se snađe, pritisao svoje vlažne, tanke usne na njene. Kroz njeno telo se razlilo gađenje. Stisla je svoje usne i snažno ga odgurnula od sebe. U tom trenutku je ugledala, iza Amina, Džhanoma kako odlazi sa terase. Na samo metar od nje stajao je nepristojni, nametljivi čovek kome je Mela da kaže najružnije reči koje je zaslužio jer ju je poljubio na silu, a nekoliko metara dalje bio je Džhanom koji je sigurno video kako ju je Amin poljubio i nakon toga otišao sa terase. Odjednom joj više ništa nije bilo važno. Mučila ju je samo misao da li je Džhanom video kako je Amin ljubi, jer ako je to bilo tako... naježila se. Znala je da on više neće hteti da je vidi. Nestao je sav bes koji je osećala prema njemu, nestala je ljubomora, sve je nestalo samo je ostao bol. - Ti si jedna vatrena... - ponovo je Amin pokušao da joj priđe, ali je ga je ona odgurnula od sebe i ušla u salon gde se nalazila većina gostiju. Pogledom je potražila Džhanoma. Kada su im se oči srele znala je da je video poljubac na terasi. Bilo je optužbe i razočarenja u njegovom pogledu koji je samo nekoliko trenutaka bio ukrstio sa njenim. Potom se okrenuo prema svom sagovorniku i više je nijednom tokom zabave nije pogledao.
~ 57 ~
*** Kada se zabava bila završila Nikol je već bila dosta pripita. Da bi lakše podnela bol u grudima uzimala je čaše sa šampanjcem ne brojeći ih. Na kraju rezultat toga je bila vrtoglavica u glavi i osmeh na usnama. Rišna se pozdravila sa njom i otišla na spavanje. Nikol je pratila Džhanoma i kada su bili kod vrata njegove sobe on se okrenuo prema njoj. - Mislim da si ušla u pogrešan hodnik. - A, ne - odmahnula je glavom i rukom i malo se zateturala. - Pijana si, Nikol. Hajde, odvešću te u tvoju sobu. - Neću u moju sobu, hoću u tvoju - zaobišla ga je i teturajući ušla u njegovu sobu. - Nikol, želim da se odmorim što i tebi savetujem. - Ne, ne... moramo da razgovaramo - morala je da mu objasni da je Amin poljubio nju, a ne ona njega. - Razgovaraćemo sutra. - Ne! Večeras ćemo! - protivila se. Pokušavala je da bude vrlo ozbiljna, a zapravo je pravila veoma smešne izraze lica. - Moraš da me saslušaš. - Sada je bilo dosta, Nikol! - ljutimo se Džhanom. - Hajde, odvešću te u tvoju sobu - hteo je da je uzme za ruku i odvede, ali se ona izmigoljila. - Dobro. Ako nećeš da razgovaramo... - zavodljivo se osmehnula i krenula prema krevetu. Nikol nije ni bila svesna koliko je njeno ponašanje bilo smešno. Džhanom iako je bio veoma ljut na nju, jedva se obuzdavao da se ne nasmeje. - Šta predlažeš? - Da vodimo ljubav - glasno se nasmejala pokušavajući da ga zavede. - Idem u kupatilo, sačekaj me tu - rekao je Džhanom i otišao u kupatilo.
~ 58 ~
Znao je da će kada bude legla u krevet zbog dejstva alkohola na koji nije bila navikla vrlo brzo zaspati. Već posle nekoliko minuta Nikol je spavala čvrstim snom na Džhanomovom krevetu. Prišao je krevetu i proverio da li spava. Potom ju je podigao u naručje i odneo u njenu sobu. Skinuo je sa nogu sandale i šnalu sa kose. Potom se nekoliko trenutaka dvoumio, a onda skinuo i haljinu. Pokrio ju je. Ugasio je svetlo u sobi pre nego što je izašao. Nikol se narednog jutra probudila sa jakom glavoboljom. Bilo joj je veoma teško da otvori oči i razbudi se. Neko vreme nije mogla da podigne glavu sa jastuka jer ju je nesnosno bolela. - O, Bože! Kako ju je bol lagano prestajao tako se prisećala svega što se dogodilo prethodne večeri. Protrljala je oči i dobro pogledala stvari oko sebe. Bila je u svojoj sobi. Ali ona se sećala da je zajedno sa Džhanomom otišla u njegovu sobu. Sa sećanjem došao je i osećaj stida. - Bože! Šta sam to uradila? Nikol nije pronalazila opravdanje za sebe ni u količini alkohola koji je popila. Otkrila je pokrivač i videla da se na njoj nalazilo samo donje rublje. - Kako sam dospela u svoj krevet? - zapitala se na glas. Nakon razmišljanja shvatila je da je zaspala u Džhanomovoj sobi i da ju je on preneo u njenu. Začula je kucanje na vratima. - Ko je? - Rišna. - Uđite - pozvala ju je unutra. - Oh, draga moja - osmehnula se kada ju je ugledala. U rukama je nosila poslužavnik - I mislila sam da tako izgledaš. - Ne znam kako izgledam, ali se užasno osećam. - Hajde, idi u kupatilo da se osvežiš i skineš ostatke šminke. Donela sam ti čaj koji će ti pomoći da prebrodiš taj mamurluk. - Hvala vam. Preko mi je potreban. - Hajde, sada popij ovo - dala joj je čaj da popije kada je izašla iz kupatila.
~ 59 ~
- Oh, kako je gorak - namrštila se. - Ali veoma delotvoran. Džhanom ga je često pio kada je bio mlađi. - Znači, imao je ovakva jutra... - uhvatila se za glavu koja ju je još uvek povremeno žigala. - Nikada nisam bila ovako pijana. Nadam se da nisam bila neprijatna tokom zabave. - Jedina neprijatnost je ova koju ti sada imaš - osmehnula se Rišna. Nikol je spustila glavu. Eh, kada bi to bila jedina neprijatnost, pomislila je. Nije znala kako da se postavi prema Džhanomu. Možda će, nakon svega, zatražiti od nje da napusti njegovu kuću. - A Džhanom, gde je on? - Otišao je do grada da nešto obavi. Otišao je rano jutros. Nikol je pomislila da je otišao da ne bi imao priliku nju da sretne. - Mislim da ću danas da uradim intervju sa njim i da posle toga... - okrenula se od Rišne. Nije mogla te reči ni da prevali preko usana. Toliko se bila vezala za Džhanoma i nju, da ju je obuzimala velika tuga na samu pomisao da će morati da ode. - Hajde - uhvatila ju je za ramena i povela prema udobnom dvosedu. Zajedno su sele na njega. - Ispričaj mi šta se dogodilo. - Kako to mislite? - Džhanom je jutros bio kao na iglama. Nekoliko puta me pitao da li si ti već ustala. Ti si, sa druge strane, sinoć popila previše alkohola. Nešto se dogodilo, zar ne? - Bolje me ne pitajte - Nikol nije mogla da joj priča o tome. - U redu - nije želela da insistira. Znala je da istina uvek ispliva na videlo. Morala je da bude strpljiva. - Ostaviću te da popiješ čaj. Da li želiš da ti donesem doručak u sobu? - Ne, sići ću u trpezariju.
~ 60 ~
Nikol nije znala šta da radi. Razmišljala je da spakuje svoje stvari i da ode iz Džhanomove kuće, ali se na kraju predomislila. Ona je bila sigurna da joj nakon svega on neće dati intervju, niti bi ona mogla to od njega da traži. Znala je samo da mora da razgovara sa njim i sve mu objasni. Pomislila je na Korinu i poželela da je pozove. U tim trenucima joj je bilo potrebno da čuje glas neke poznate i drage osobe. - Halo - javila se, ali joj je glas bio neobičan. - Korina, da li si budna? Nisam ni razmišljala koliko ima sati Nikol je bila potpuno sluđena. - Ni ja ne znam koliko ima sati. Radim na jednom članku već duže vreme. Dobro znaš da lako možemo da zamenimo dan i noć dok radimo. - Ah, prekinula sam te u poslu - iako je htela sa njom da priča nije želela da je ometa. - U redu je. Dobro bi mi došla pauza. Da li se nešto dogodilo? - Korina je tek tada primetila da je Nikol bila uznemirena. - Ah, toliko toga se dogodilo da ne znam odakle da počnem da pričam. - Od početka, naravno. Na brzinu joj prepričavši šta se sve događalo na početku. A potom joj je opširnije ispričala događanja u poslednja dva dana. - Nikada nisam mislila da ćeš se toliko zaljubiti - priznala je Korina. - Da ne voliš toliko tog čoveka odavno bi napustila njegovu kuću. - Da - složila se sa njom. - Ali ne znam šta da radim. Još uvek se dvoumim. Da li da ga potražim i pričam sa njim ili da jednostano odem. - Šta imaš da izgubiš? - Ponos. - Ponos i ljubav ne idu zajedno. - Ali...
~ 61 ~
- Šta bi te više bolelo? - pokušala je da je testira Korina. - Da tvoj ponos bude pregažen ili da više nikada ne budeš sa Džhanomom. - Da nikada više ne budem sa njim - odmah je rekla Nikol. Nije morala da razmišlja da bi joj dala odgovor na to pitanje. - Onda znaš šta moraš da uradiš. - Znam, Korina, ali nemam snage za to - po boji njenog glasa je jasno mogla da oseti koliko joj je bilo teško. - Ako više ne bude hteo da priča sa mnom... - prestala je da govori jer su joj nadolazeće suze i jecaji zatvorili grlo. - Oh, Nikol - Korina je poželela da je mnogo bliže da može da je zagrli i da joj potrebnu podršku. Onda se setila. - Probaj da razgovaraš sa Rišnom. Možda će ti ona pomoći. Ona sigurno zna kako da priđeš Džhanamu. - Ne znam... - dvoumila se. Bilo joj je neprijatno da Rišni ispriča sve šta se dogodilo. - Probaću sama. - Želim ti sreću. - Hvala, biće mi potrebna.
*** Nikol je bila vidno nervozna. Ma koliko to pokušavala da prikrije pred Rišnom nije joj uspevalo. Sedeli su u bašti, ali ona nije mogla da se opusti. - Nekada ni priroda, niti ono što nas okružuje nije dovoljno. Kao da joj je pročitala misli. - Da - složila se Nikol. - Postoji nešto što te izjeda. A kada nemaš mir u sebi ne možeš ni da uživaš u lepotama prirode. Šta te muči, Nikol? - Moram da razgovaram sa Džhanomom, ali on ceo dan nije bio kući. - Javio mi je da neće dolaziti na večeru, već da će ostati da radi.
~ 62 ~
Nikol je bila iznenađena. - Ako treba da razgovaraš sa njim, biće najbolje da odeš kod njega. - Ali... - Pozvaću ti taksi - ustala se sa stolice. Rišna nije znala o čemu se radi, ali je znala da njih dvoje moraju da razgovaraju. Što pre to urade biće bolje za oboje. - Hvala vam. - Hajde, idi uzmi svoju torbicu. Nikol je ustala sa stolice i odjurila u sobu. Uzela je torbicu sa toaletnog stola i zagledala se u svoj lik u ogledalu iznad njega. Imala je na sebi laneni komplet bele boje. Izgledala je sveže i lepo i bez šminke. Požurila je da se sretne sa Džhanomom.
*** Rišna joj je bila rekla adresu i ona ju je izdiktirala taksisti. Sa nestrpljenjem je čekala da se nađe ispred zgrade u kojoj se nalazilo predstavništvo Džhanomove kompanije. Bila je to višespratnica urađena u modernom stilu. Nikol nije imala najavu i nije mogla da uđe unutra. Jedva je ubedila osoblje da je najave Džhanomu i da će je on primiti unutra. Ubeđivla je njih, a ni ona sama nije bila sigurna u to. Odahnula je kada je čula: - Izvolite vašu propusnicu. Deseti sprat. - Hvala. Propusnica se nalazila na vrpci, stavila ju je oko vrata i potom potražila lift. Bila je krajnje nervozna. Razmišljala je sa kojim rečima bi bilo najbolje da počne razgovor i neprestano ih premetala po glavi kako ih ne bi zaboravila. Sekretarica ju je najavila. Nikol je primetila sa dozom ljubomore da je mlada i lepa. Ušla je kod njega u kancelariju. Bila je ogromna i podeljena u dva dela.
~ 63 ~
U prvom delu se nalazio nameštaj za sedenje i dva niska stola, a u drugom delu je bio sto, za kojim je on sedeo, sa policama koje su bile ispunjene knjigama i interesantnim predmetima. Sve to je obuhvatila jednim pogledom, a potom svu svoju pažnju usmerila na Džhanoma. Nije ustao sa fotelje kada je ona ušla. I dalje je u rukama držao neke papire i čitao. Kada je prišla njegovom stolu, grlo joj se osušilo i više nije mogla da kaže nijednu reč. - Nisam te očekivao. - Da - klimnula je glavom. - Iznenada sam odlučila da dođem. - A razlog? Nikol nije planirala da njihov razgovor započne tako. Isto tako nije očekivala da će Džhanom biti tako hladan i rezervisan. Svojini ponašanjem ulivao joj je nesigurnost i više ni sama nije znala da li je dobro stoje došla ili nije. - Razgovor koji bi trebalo da obavimo. - Mogla si da sačekaš da se vratim kući - prigovorio joj je. Imam dosta posla. - Neću ti oduzeti mnogo vremena - ponos se ponovo probudio u njoj. - I? - rekao je pošto je ona oklevala. - Treba da razgovaramo - ponovo je rekla. U glavi joj je bio haos. - To si već rekla. - Ne pomažeš mi ni malo - ljutnula se na njega. - Šta treba da ti pomognem? - Da pronađem prave reči. - Ne treba da tražiš reči - nije gledao u nju. - Pretpostavljam da hoćeš da mi priznaš da si se ljubila sa Aminom Didijem. - Nisam se ljubila sa njim! - planula je. - Video sam to svojim očima, Nikol! - ustao je sa fotelje i odšetao se do zida koji je bio u staklu. Iako je gledao u panoramu
~ 64 ~
grada ispred sebe ništa nije video. - Rekla si mi šta si imala. Neću više da govorim o tome. - Nećeš ni da me saslušaš - bila je besna. Slegao je ramenima kao da mu je svejedno. - U redu - složila se sa njim. - Pretpostavljam da se naša saradnja ovde završava. - Naša saradnja?! - okrenuo se prema njoj. Oči su mu potamnele od ljutine. - Da, jer intervju neće biti urađen ni objavljen - kada je izgovorila te reči shvatila je koliko su bile pogrešne. - Dakle, tebi je stalo samo do intervjua?! Džhanom je uopšte nije razumeo. - Ne! - To dokazuješ time što si došla ovde da bi saznala da li će biti intervjua! - Došla sam ovde da bi sa tobom razgovarala! - i ona je povisila glas. - O intervjuu! - Ohhhh! - besno je zaškiputala zubima. - U tvojoj glavi nema ni malo razuma. - A u tvom srcu nimalo ljubavi -optužio je on nju. - Ti meni govoriš da... da... - grcala je u besu. - Nakon što sam pogazila svoj ponos i došla ovde... - Opet samo iz jednog razloga da bi obavila posao zbog kojeg si i stigla u Delhi. - Sa tobom ne može da se razgovara! - Nikol nije znala u kom trenutku su počeli da viču jedno na drugo, ali je bila svesna da su oboje toliko besni da više nema povratka. - Ni sa tobom! - ponovo se okrenuo od nje. - Nisam trebala da dolazim - rekla je sebi u bradu. - Zaista ne znam zašto si dolazila - nehajno je rekao. - Idem! - durila se iščekujući da je zaustavi i kaže joj da ostane. Ali Džhanom je bio isto toliko tvrdoglav koliko i ona. - Idi.
~ 65 ~
- U redu - okrenula se prema vratima, ali je i dalje oklevala. - U redu. Nikol nije preostalo ništa drugo nego da izađe iz njegove kancelarije. Bila je crvena u licu od besa. Ali kada je pozvala taksi i sela u automobil, bes je nestao iz nje. Nene grudi je ispunila praznina. Nije uspela da povrati Džharoma. Nije čak ni uspela normalno da razgovara sa njim. Šta ju je to obuzelo kada je ušla kod njega u kancelariju ni sama nije znala?! Izdiktirala je taksisti adresu Džharomove kuće i zavalila se na sedištu. Razmišljala je o tome šta treba da uradi. Znala je da mora da ode iz Delhija, iz Indije.
*** Rišna ju je očekivala u kući. Nije sedela u bašti već se sve vreme šetala. Po prvi put je Nikol kod nje primetila nervozu. - Džharom me je upravo zvao i rekao da neće prespavati ovde. Nikol je znala da je tu odluku doneo zbog razgovora koji su vodili u njegovoj kancelariji. - Tako nešto sam mogla da očekujem. - Da li ste razgovarali? - Razgovarali? Više smo vikali jedno na drugo nego što smo pričali - bila je očito razočarana. Krenula je sa puno nade i entuzijazma, a sada, sat vremena kasnije, je bila slomljena. - Sve će se srediti - primetila je koliko se Nikol loše osećala. - Neće. Ja idem. - Kako to misliš da ideš? - Pozvaću aerodrom da vidim da li mogu da zamenim kartu. Htela bih još danas da otputujem. - Ti ne možeš da odeš - rekla je Rišna odlučnim glasom. - To je jedino ispravno.
~ 66 ~
- Ti jednostavno ne možeš da ideš. - Nikol se trgla zbog boje njenog glasa. - Kako to mislite? - Moraš prvo da mi kažeš šta se dogodilo? Moram da znam da bih mogla da vam pomognem. - Džhanom je video kako me Amin Didi ljubi. Rišna je od iznenađenja prekrila usne i tako ostala nekoliko trenutaka. Oči su joj bile širom otvorene, ali Nikol nije u njima pročitala osudu. Ipak morala je da sačeka na njene reči da bi znala joj ona zaista ništa ne zamera. - Znala sam da će taj nametljivac da napravi nekakvu glupost. Nikol se osmehnula. Sa njenih usana nisu sišle reči osude. Ali ipak je imala potrebu da se opravda. - Ja sam ga odgurnula do sebe. - Naravno da si ga odgurnula - Rišna joj je verovala. - Bilo je to nešto najodvratnije što mi se dogodilo. I sada kada se setim njegovih usana na mojima... uh... - na licu joj se pojavilo gađenje. - Nije trebalo da te ostavimo samu u njegovom društvu. Ja dobro znam koliko je on nametljiv i dosadan. - Bila sam na terasi. Kada me je poljubio, odgurnula sam ga i tada sam ugledala kako se Džhanom udaljava sa terase. On sigurno nije video da sam odgurnula Amina. - To objašnjava njegovo ponašanje - klimala je glavom potvrđujući svoje misli. - Na šta mislite. - Nikada ga nisam videla tako nervoznog. Izgledao je kao lav zatvoren u kavezu. Ali ništa nije hteo da mi kaže. - I danas sam išla da mu kažem da me je Amin na silu poljubio, ali nisam uspela. Posvađali smo se. Između nas je sve gotovo. Rišna se od srca nasmejala na tu izjavu. - Gotovo? Tek počinje!
~ 67 ~
- Ne verujem. Rišna ju je uhvatila za šake i nežno ih stisnula. - Da li voliš Džhanoma? Potvrdno je klimnula glavom. - Nisi ni morala da mi odgovoriš jer sam već znala tvoj odgovor. Kao što znam da i Džhanom voli tebe. - Voli? Ne - nije u to mogla da poveruje Nikol. - Sigurna sam da oseća strast prema meni, ali ljubav ne. - Da je neku drugu devojku Amin Didi poljubio, Džhanom bi joj odamah rekao da nestane iz njegovog života. On nema snage da ti kaže da odeš, jer te voli. Plaši se da će te izgubiti, ali mu je i teško da pređe preko svog ponosa. - Mislite da me voli? - te reči su u njoj budile nadu. - Kao što nije voleo nijednu ženu pre tebe - spremno joj je odgovorila Rišna. - Ali on... - Treba mu vremena - osmehnula se Rišna. - Moraće da savlada ponos u sebi. Nikol je pomislila da je ona uspela da savlada svoj ponos i da ga potraži, ponadala se da će i u on tako postupiti. - Ali dok čekamo... - zagonetno ju je pogledala. - Želim da te nešto naučim. - Šta to? - Jedan ples. Skoro zaboravljen. Devojke su ga igrale muškarcima kojima su odlučile da predaju svoje srce. Džhanom je video kako njegova majka pleše. Često je to radila, kada je mislila da je niko ne gleda, u znak sećanja na ljubav koju je poklonila njegovom ocu. - Volela bih da naučim, ali ne verujem da ću uspeti za tako kratko vreme - poželela je da može da se kroz taj ples potpuno preda Džhanomu i da je on prihvati. - Pokreti nisu teški i često se ponavljaju. Lako ćeš to savladati. Najvažnije je da tu igru osetiš u svom srcu i nećeš pogrešni ni kod jednog pokreta.
~ 68 ~
- Naučite me - zatražila je od nje. - Hajdemo - povela ju je do muzičkog uređaja kako bi pustila muziku. - Nemamo mnogo vremena. Možda se Džhanom večeras vrati kući.
*** Džhanom se jeste te večeri vratio kući. Imao je ozbiljan izraz na licu. Potražio je Nikol. Ušao je u njenu sobu bez kucanja. Bila je iznenađena, ali i uplašena zbog njegovog naglog dolaska. - Hajde da obavimo to - rekao je. Seo je na dvosed i uperio svoj pogled u vrata, nju nije ni pogledao. - Šta to? - Taj intervju, zbog koga si došla ovde. - Htela bih prvo da razgovaram sa tobom - ustala je sa kreveta. Na sebi je imala svilenu spavaćiću bež boje u kombinaciji sa čipkom iste boje. Prišla mu je. Samo je na kratko bacio pogled na njenu figuru i odmah potom ga sklonio. - Postavljaj mi pitanja - zatražio je od nje. Nikol je znala da je to bila jedina prilika da mu objasni kako se sve dogodilo. Nije je interesovao intervju, niti su je brinule posledice zbog toga što će se u Englesku vratiti bez obavljenog posla. Jedino ju je intresovalo da joj Džhanom veruje. - Nisam poljubila Amina. - Rođen sam u Londonu, to sam ti već obasnio. Moj otac još uvek živi tamo. - On je poljubio mene. Ja sam ga odgurnula. To je deo koji si ti propustio da vidiš. - Prekinuo sam svaki kontak sa njim, ali nameravam da ga obnovim. Izgledali su kao da drže monologe, vežbaju za neku ulogu u predstavi. - Da li si čuo šta sam ti rekla?
~ 69 ~
- Mislim da bi bilo bolje da zapisuješ ili da uključiš diktafon na kratko ju je pogledao. - Neću da uključim prokleti diktafon! - ražestila se. Osećala se bespomoćno pred tolikom njegovom ravnodušnošću. - To nije nimalo profesionalno - kritikovao ju je. - Ne interesuje me da uradim intervju sa tobom! - prišla mu je bliže, ali je on ustao sa dvoseda. - Kako to misliš? - Neću da radim intervju sa tobom. Želim da razgovaramo o onome što se dogodilo između nas. - Dobro - pomirljivo je rekao. - Ako ne želiš da uradiš intervju sa mnom, onda ja ovde nemam šta više da tražim. Nakon tih reči uputio se prema vratima. - Džhanome! - viknula je za njim, ali je nije slušao. Izašao je iz njene sobe naglo, isto onako kako je ušao.
*** Sledećeg dana Nikol je trebalo da putuje za Englesku. Imala je još samo taj dan da učini nešto za sebe i za Džhanoma. Nije imala nameru da odustane od njihove ljubavi. To je bilo nešto najlepše i najintezivnije što joj se dogodilo u životu. Potražila je Rišnu. - Vi znate gde se nalazi Džhanom, zar ne? - Da. - Moram da ga vidim - rekla je odlučnim glasom. - Znala sam čim sam te videla - blago se osmehnula Rišna. - Šta to? - Znala sam da ti imaš snagu u sebi da privučeš Džhanoma i da ga vežeš za sebe. Bićeš mu dobra žena i on će tebi biti dobar muž. - Hvala vam što mi toliko verujete - dirnule su je njene reči.
~ 70 ~
- On se nalazi u svojoj kući, onoj koja je pripadala njegovoj majci. - Hvala. - Znaš šta treba da uradiš? - Znam. Nikol je otišla u svoju sobu i obukla laku lepršavu haljinu. Diskretno se našminkala, a oči je malo jače naglasila crnim kreonom. Odmerila je svoju figuru u ogledalu. Bila je zadovoljna svojim odrazom. Kaula ju je odvezao do Džhanomove kuće. Ušla je unutra i potražila ga. Nije odmah mogla da ga nađe i zato je nekoliko puta izviknula njegovo ime. - Džhanome! Džhanome! Prošla je kroz celu kuću i na kraju ga zatekla u njegovoj spavaćoj sobi. Ležao je na krevetu i gledao u plafon. Bio je iznenađen njenim dolaskom. - Šta ti radiš ovde? - Došla sam da te vidim - glas joj je bio blag i nežan, sasvim suprotan od njegovog grubog i nabusitog. - Da me vidiš? - Imam jedno iznenađenje za tebe - pogledom je potražila muzički plejer. Kada ga je ugledala, prišla mu je i iz torbice izvadila CD sa indijskom muzikom koji joj je Rišna pozajmila za tu specijalnu priliku. - Šta to radiš? - zapitao ju je kada je počela da igra. Nikol je ćutala. Gledala ga je u oči i prepuštala se ritmu muzike. Rišna ju je naučila da pravi pokreti dolaze iz srca i ona je baš to radila. Dozvolila je svom srcu da upravlja njenim telom. Njihala se u bokovima, izvijala ruke prema njemu, uvijala se oko njega... a svaki pokret je govorio samo dve reči, tvoja sam. Kada je muzika prestala Nikol se zaustavila i zagledala se u njegove plave oči. Bila je na svega nekoliko centimetara udaljena od njega. Duboko je disala, pokušavajući da povrati dah.
~ 71 ~
- Da li znaš šta taj ples predstavlja? - zapitao ju je ozbiljnim glasom. Potvrdno mu je klimnula glavom. - Sa tim plesom si mi predala dušu i telo. Sada sam ja njihov vlasnik i mogu da radim sa njima šta želim. Te reči nisu delovale ohrabrujuće. Snaga za koju je, Rišna rekla da je krasi, je polako nestajala iz njenog tela. - Rišna ti je rekla da otplešeš to za mene, zar ne? - učinilo joj se da u njegovom glasu čuje optužbu. Nikol je nakon tih njegovih reči prestala da se nada. On nije verovao u njenu iskrenost, mislio je da je to radila sa nekom lošom namerom. - Verovala je da ću ti sa ovim plesom pokazati koliko mi je stalo do tebe. - Ne sumnjam - odmahnuo je glavom. - Nadala se da ćeš me prihvatiti. Ona te dobro poznaje i... prestala je da govori, jer su joj zbog razočarenja suze krenule da guše grlo. - Ona me je dobro poznavala... ali od kako sam upoznao tebe promenio sam se. Nikol je spustila glavu. Iznenadila se kada je osetila njegove prste na svom licu. Podigla je pogled i srela se sa njegovim, ali nije mogla da shvati šta se odvijalo u njegovoj glavi u tim momentima. - Nekoj drugoj devojci bi bilo potrebno da pleše taj ples i ne znam da li bi je prihvatio, ali tebi to nije potrebno. - Misliš... uzalud sam sve ovo radila - već je bila spremna da ode iz njegove sobe. Prišao ju je i uhvatio za ruku. Sprečio ju je da izađe napolje. - Hteo sam da kažem da sam uživao u tvom plesu... ali... - Reci već jednom to što misliš - nervozno se brecnula na njega. Više nije mogla da podnese to nestrpljenje. Iako ju je Rišna učila da bude strpljiva i da je to jedini način do Džhanomovog srca, ona više nije mogla da čeka. Bila je na ivici živaca. Džhanom se osmehnuo.
~ 72 ~
- Da nisi ti došla da potražiš mene, ja bih potražio tebe. Ne bih ti dozvolio da napustiš Delhi a da mi pre toga ne obećaš da ćeš biti moja. - Ne bi mi dopustio? - njeno srce se radosno uzlupalo. - Ne bih - nežno ju je zagrlio. - Da li to znači da mi veruješ?! - bila je uzbuđena do krajnjih granica. - To znači da sam i pre nego što si mi rekla da te je Amin poljubio na silu, bio odlučio da ti oprostim taj poljubac. - Nemaš šta da mi opraštaš -veselo ga je poljubila u obraz. - Nisam video kada si ga odgurnila i pomislio sam da si to uradila da bi mi se osvetila. Moj ponos nije mogao da podnese činjenicu da si poljubila drugog. - Zato si me odbijao od sebe? - Da, ali moje srce nije moglo da podnese pomisao da ću te izgubiti. Ništa mi se nije činilo tako strašno kao pomisao da te više neću videti. - Oh, mili moj! - Nikol nije mogla da opiše koliko je bila srećna. Imala je potrebu da ga poljupcima obaspe svuda po telu. Njegove reči su joj donele olakšanje i radost. Džhanom je prestao da je ljubi i ozbiljno je pogledao. - Ti si sada moja, Nikol. Predala si mi se - uzeo je njeno lice u šake i gledao je u oči. - Tvoja sam - potvrdila mu je. - Tvoja sam! - Te reči su za nju bile kao pesma. Lako su klizile sa njenih usana. - Nikada niko nije uradio ništa lepše za mene - nežno ju je poljubio. - Volim te - šapnula mu je usne. - Volim i ja tebe. Ljubili su se neko vreme, a onda se Nikol naglo zgrčila. - Šta se dogodilo, mila?
~ 73 ~
- Sutra moram da se vratim u Englesku - bila joj je užasna pomisao da će morati da se razdvoji od njega. - Moram da razgovaram sa urednikom i da... - Ići ću i ja sa tobom - osmehnuo se. - Ići ćeš sa mnom? - Da. Ne bih mogao da te sada pustim od sebe - a onda se zamislio. - Mislim da je Rišna u pravu, trebalo bi da razgovaram sa svojim ocem. - Ah, ta divna žena! - Nikol je shvatila koliko joj je ona bila pomogla. - Sigurno je pravu. Od samog početka je verovala u nas. - Mislim da je, čim je videla tvoju fotografiju, znala da ću se zaljubiti u tebe - nasmejao se. - I meni se čini. - Ona je ostala u kući - zapitao ju je Džhanom. - Da. Možda bi trebalo da odemo kući i da joj kažemo da smo zajedno. Ona će se obradovati. - Mmm... - Džhanom je nastavio da je ljubi. - Ako se ne vratiš večeras kući, znaće šta se dogodilo. I zbog toga će biti srećna. - U pravu si - grlila je njegova snažna ramena. - Željan sam te. Ne mogu više da čekam - promrmljao je u njen vrat. Nikol se zadovoljno osmehnula i prepustila se njegovim poljupcima.
~ 74 ~