Sofija Vonder Kruna izmirenja by Bibliotekarka

By Voki

Naslov originala:Sophia Wonder CROWN OF RECONCILIATION Sofija Vonder

KRUNA IZMIRENJA

Odluka je bila doneta. Mučna, bolna, ona koja je nosila sa sobom nagoveštaj radikalnih životnih promena. Sve što je Delija Rouč trebalo da učini, da bi je sprovela u delo, bilo je da sačeka pravi trenutak. Ignorisala je očigledne znake, koji su je navodili da ne odlaže ono što je bilo neizbežno. Produžavala je do u beskraj suočavanje sa realnošću, zavaravajući se da bi nešto moglo da se promeni. Okolnosti se, međutim, nisu menjale. Samo su postajale još lošije, samo su je sve više navodile da učini ono, od čega ju je obuzimao smrtni strah. Jedne kasne večeri, koju je provodila sama u kući, Delija je procenila da je došao trenutak od koga je bežala, da više nije smela da se uzaludno nada. Našla se na ivici emotivnog ludila, kada je njen suprug, Emerik Rouč, ušao u kuću. Bljesnuo je, kao i obično, svojim punim sjajem. Sijao je kao zvezda, što je po sopstvenom, i opštem uverenju i bio. Već nekoliko godina unazad, Emerik Rouč je važio za neprikosnoveno najpopularnijeg holivudskog glumca, onog, koji je punio bioskopske dvorane širom sveta. Gledaocima, a posebno onim ženskog pola, nije bilo važno u kakvom je filmu Emerik Rouč glumio. Oni su išli da ga gledaju, da mu se dive, da slušaju njegov glas, da upijaju energiju kojom je zračio sa velikog ekrana.

Emerikova harizma je bila nemerljiva, neuporediva. Niko nije mogao da mu parira po izgledu, šarmu, načinu na koji se služio svojim brojnim talentima, od kojih je jedan svakako bio glumački. Zahvaljujući tome, Emerik je neumorno snimao film za filmom, dobijao je nagradu za nagradom, i rapidnom brzinom je uvećavao svoj konto u banci. Nalazio se na najvišoj mogućoj poziciji u holivudskoj hijerarhiji, ne samo zbog slave svetskih razmera, već i zbog činjenice da su svi članovi njegove porodice predstavljali važna imena u industriji zabave. Šeldon Rouč, Emerikov otac, bio je vlasnik producentske kuće, zaslužne za lansiranje velikih filmskih hitova, ali i za otkriće brojnih muzičkih zvezda. Njegova supruga, Alisija, važila je za najtraženijeg koreografa, za čije su se usluge borila sva uglednija pozorišta na Zapadnoj obali. Pored Emerika, Šeldon i Alisija Rouč su imali još dvoje dece, ćerku Brendu Galager i sina Nikolasa. Oboje su bili poznati u svetu filma, Brenda kao šminker i kreator maski, Nikolas kao režiser. Njegova supruga, Kristina, je pokušavala da se nametne kao pisac scenarija, dok je Brendin suprug, Rasel Galager, pisao filmsku muziku. Roučovi su važili za najuticajniju porodicu u Holivudu, za ljude koji su bili predodređeni za uspeh, za one koji su pretvarali u zlato sve čega bi se dotakli. Svako koje želeo da postane priznat i poznat u svetu filma, pokušavao je da upozna nekog od Roučovih, da mu se dodvori, da mu se nametne. Šeldon

Rouč

sedeo

tronu

moći,

jer

njegova

producentska kuća raspolagala ogromnim novčanim sredstvima, jer je bio u poziciji da lansira nove talente i da finansira buduće filmske hitove. Zbog toga, kao i zbog znanja i iskustva, važio je za centralnu figuru u porodici, za čoveka koji je upravljao karijerama svoje dece i njihovih partnera.

Međutim, najveća zvezda, najpoznatije ime, najtraženiji od svih, bio je Emerik, glumac raskošnog talenta i muškarac vrtoglave privlačnosti. Emerik je izazivao histeriju gde god bi se pojavio, njegova pojava je ostavljala snažan utisak kako na žene, tako i na muškarce. Kao Emerikova supruga, i sama Delija je nebrojeno puta bila savladana blještavilom kojom je on zračio. Dve godine, koliko je bila udata za njega, nisu joj bile dovoljne da bi umanjila fascinaciju koju je budio u njoj, da bi mogla da razmišlja o njemu nezavisno od toga kako je izgledao, kako je delovao na nju. Uvek iznova bi ostajala osvojena, uvek iznova se osećala kao zatočenica njegove privlačnosti. Emerikove sive oči su imale hipnotičku moć na Deliju. Njegov osmeh ju je ostavljao bez snage. Gorela je od dodira njegovih prstiju. Lišavao ju je svih misli čim bi joj prišao. Morala je da stegne zube kada je, te večeri, počeo dajoj prilazi. Nadala se da će izbeći da je dodirne, da joj kaže nešto vruće, nešto od čega bi se istopila iznutra. A umeo je da se služi recima, i usnama, i rukama. Umeo je da preteruje, u svemu. U izgovaranju reči na granici pristojnosti, u ljubljenju, u maženju. Bio je neumoran kao osvajač. Bio je pravi muškarac. Delija nije previše zamerala sebi zbog slabosti koju je osećala prema Emeriku. Znala je da tu slabost nije izazivala njegova lepota, već to što gaje volela. Iskreno, duboko, fatalno. Niko nije bio nesrećniji od nje zbog toga što je morala da ga ostavi. Ali, to nije mogla da izbegne. Po ko zna koji put je iskusila udar energije koju je Emerik emitovao, kojom je zračio. Budio je sve njene nerve, pokretao je sve emocije, ostavljao ju je bez daha, bez moći. Nalazio se na svega dva koraka udaljenosti od nje, kada mu se oglasio mobilni telefon.

To, što je Emerik propustio da je poljubi već je odgovorio na poziv, Delija je dočekala sa olakšanjem. Obično je mrzela to što mu je posao bio važniji od nje, ali joj je tada odgovaralo što se udaljio, što se posvetio svom sagovomiku. Ponovo je mogla da diše i ponovo je bila u situaciji da se vrati realizaciji svoje bolne odluke. Posmatrala

Emerika

dok

je,

njemu

svojstvenom

vedrinom, razgovarao telefonom. Imala je u vidu da je to bilo verovatno poslednje veče koje su provodili zajedno. Slutila je zastrašujuću prazninu, u kojoj je mogla da se nađe već sledećeg jutra. Ni sama nije umela da objasni kako je uspevala da obuzda suze, da ostane pribrana. Imala je utisak da se skamenila iznutra. Uostalom, čitavo telo joj je bilo užasno kruto, dok je bez ikakve grimase na licu sedela na udobnoj sofi i brojala sekunde do izricanja sudbonosnih reči. -

Imam odlične vesti! - objavio je Emerik euforično, nakon

što je završio razgovor. - Moj agent, Bendžamin Bejts, mi je upravo javio da će premijera „Beskućnika" biti održana u dvorani „Trezor”! Očekuje se da će na istoj biti prisutna sva značajna imena iz sveta filma, kao i predstavnici medija iz čitavog sveta! Počni da planiraš svoj stajling, draga, za tu priliku! Ne sumnjam da ćeš izgledati fantastično, kao i uvek! Obuzet ushićenjem zbog dobrih vesti, Emerik je propustio da uoči da Delija nije reagovala na ono što joj je rekao, da se nije ni pomerila, da joj je lice bilo kao kameno. Počeo je da pevuši, čak, dok je prilazio baru, kako bi sipao sebi konjak. -

Hoćeš li ti jedan? - upitao je Deliju, podižući uvis flašu

najskupljeg francuskog konjaka. -

Ne, hvala - odgovorila je, ukrštajući ruke preko grudi, u

iznenadnoj potrebi da se zaštiti. -

Otac će biti veoma zadovoljan kada mu budem javio za

mesto održavanja premijere - izjavio je Emerik, ne krijući koliko

je uživao u svom piću. - Biće to još jedna u nizu dobrih vesti, koje se tiču naše porodice. Inače, prava je šteta što nisi mogla da prisustvuješ porodičnoj večeri. Svi su bili odlično raspoloženi! -

Sa razlogom, pretpostavljam? - izustila je Delija, jedva

prikrivši sarkazam u svom glasu. -

O, da! Otac je otkupio prava za ekranizaciju knjige „Most

ljubavi”, majka je dobila angažman na Brodveju, a Brenda će, najverovatnije, da joj se pridruži. Nikolas bi trebalo da režira jedan televizijski film, dok Kristina piše scenario po narudžbini. -

A Rasel? - Delija se iznova oglasila prikriveno zajedljivim

glasom. - Da li je i on, nekom svojom vešću, pridoneo tom odličnom porodičnom raspoloženju? -

Naravno! Rasel piše muziku za novi film Tima Hendersona.

Uglavnom, svi su veoma zadovoljni trenutnim profesionalnim angažmanima. I privatno sve funkcioniše u najboljem redu! Zato je bila tako dobra atmosfera tokom večere. -

Baš lepo... - procedila je Delija, toga puta dozvolivši sebi

da joj se glas oboji ironijom. -

Brenda nas je sve nasmejala novom bojom svoje kose -

nastavio je Emerik, nimalo svestan stanja u kome se njegova supruga nalazila. - Izvukla je ljubičaste pramenove! Ta cura je stvarno šaškasta! A pri tom je i pod konstantnim uticajem narkotika, nadovezala se Delija u sebi. -

Majka je dobila bundu od nekih sponzora, pa se šepurila u

njoj po čitavoj kući, ne hajući za to što je bilo pretopio i što se preznojila - Emerik je prosto uveseljavao samog sebe, dok je prepričavao doživljaje sa porodične večere. -

Zanimljivo... - promrsila je Delija, pitajući se da lije jedino

ona uviđala da je Alisija Rouč kompulzivna kupoholičarka, koja laže i sebe i druge da dobija stvari, a ne da ih sama kupuje. -

Kristina sumnja da je u drugom stanju, što nas je sve

razgalilo - pun euforije, Emerik je nasuo i drugu čašu konjaka,

dok se Delija jasno prisetila trenutka u kome je otkrila da Kristina pije tablete za kontracepciju, i da se koristi najavama lažnih trudnoća kako bi sakrila da, u stvara, ne želi da ima dete. -

Vidim da je veče zaista bilo lepo i da je proteklo u veselju

prokomentarisala je, jedva suzbijajući podrugljivost u

svom glasu. -

Bilo bi još lepše da si ti bila sa nama - nadovezao se

Emerik zavodljivo. - Strašno si mi nedostajala. Ali, noć je pred nama! Proslavićemo, na naš način, sve te dobre vesti, a posebno onu koja se tiče premijere mog novog filma. Nadam se da nisi previše umorna, jer želim da vodimo ljubav sve do jutra... -

Fino... - Delija se jetko osmehnula, najednom uvidevši

daje svako dalje odlaganje onog neizbežnog bilo besmisleno. - A ja želim razvod! *** Emerik se trgao i spustio čašu, koju je krenuo da prinosi ustima. -

Šta si rekla? - zatražio je objašnjenje, uveren daje nije

dobro razumeо. -

Nemoj da se ponašaš kao da nisi znao da razmišljam 0

tome... - opomenula ga je Delija, u kojoj su se mešali očajanje, tuga, koliko i bes. -

Naravno da nisam znao! - prasnuo je Emerik. - Ni sada ne

mogu da verujem da si ozbiljna! Šališ se, zar ne? Delija je uzdahnula i u neverici odmahnula glavom. - Nikada me nisi doživljavao ozbiljno... - muklo je izjavila, ne krijući teskobu koju je predugo nosila u sebi. - Bio si dobar prema meni, nesebičan i velikodušan, ali si me oduvek olako shvatao... -

Slušaj me, Delija... - Emerik je odložio čašu na stočić i

zauzeo mesto na kauču, nasuprot Delije. - Ove večeri nisam raspoložen za bračne testove i zagonetke. Ako si zbog nečega

nezadovoljna, onda mi to i reci. Ne dolazi u obzir da razgovaramo о razvodu, posebno zato što si upravo izjavila da sam dobar prema tebi. -

Upravo sam izjavila i da me ne doživljavaš ozbiljno –

podsetilа gа је. -

Šta ti to, uopšte, znači?! - Emerik je povišenim glasom

zatražio objašnjenje. -

Znači da me previđaš, da me ne tretiraš sa važnošću, da

ne uzimaš u obzir moje mišljenje. Da su ti svi važniji od mene, od nas. -

To nije istina! - usprotivio se Emerik uvređeno. - Mislio

sam da je jasno da si najvažnija osoba u mom životu! -

Zaista? Ovo je ko zna koje veče, Emerik, u kome

najvažniju osobu u svom životu nisi pitao kako je provela dan. Naveo si mi novosti članova svoje porodice, pokazao si da si ponosan na njihove uspehe, radovao si se najavi premijere svog filma, a za mene si rezervisao samo vreme koje bi trebalo da provedemo u krevetu. -

Mislio sam da su i tebi važni moji, kao i uspesi moje

porodice. -

Bili su. Sve dok nisam shvatila da su tebi oni jedino važni.

Ugovori, angažmani, premijere, uspesi, zarade... Potpuno si se uklopio u tu opsesiju Roučovih, koja se tiče vašeg statusa u Holivudu! Čitav život ti se sveo na jurenje slave i svega onoga što ona donosi. Zanemario si me, Emerik - gorko mu je prebacila. Zanemario si naš brak. Ponavljam, ne pravi se da toga nisi bio svestan, da već nismo razgovarali o tome. -

Jesmo razgovarali, na mahove, ali mi nije padalo na pamet

da si nezadovoljna u meri koja te je navodila da razmišljaš o razvodu! -

Naravno da ti tako nešto nije padalo na pamet, Emerik.

Taj mehanizam bežanja od istine, od problema, je veoma tipičan za vas, Roučove. Vi ste pravi stručnjaci za samoobmanjivanje, za

skrivanje onoga što je loše i isticanje onoga stoje naizgled dobro. Meni je, najiskrenije, muka od toga. Ne želim više da budem deo te kolektivne porodične zablude. Ne želim da nosim ni delić odgovornosti za probleme, koji samo čekaju da eskaliraju na najgori mogući način. -

Probleme?! - prasnuo je Emerik. - Kakave probleme?!

Upravo sam ti ispričao daje sve u najboljem redu i više od toga! Delija je napravila kratku pauzu, kako bi spustila nivo napetosti, zbog koje se Emerik nalazio u afektu. - Vidim da se osećaš napadnutim, da imaš potrebu da se braniš. Ne zaboravi sa kim razgovaraš, Emerik. Ja nisam neko od koga moraš da skrivaš svoje slabosti, nisam neko ko može date raskrinka u javnosti. Ja sam tvoja supruga, koja odlično poznaje članove tvoje porodice, koja brine zbog njih. Priseti se, molim te, da sam ti već, u nekim drugačijim okolnostima, skretala pažnju na probleme koje svi vi previđate, kojima odbijate da se bavite. A oni su ozbiljni i zahtevaju da se istima posvetite. Dok ne bude prekasno. -

Oh, kako samo dramiš! - Emerik je besno udario šakom o

naslon kauča. - Da, sećam se da si rekla da se Brenda drogira! Međutim, ne verujem daje zavisna od narkotika! Možda, ponekad, koristi nešto da bi se opustila. To je sve. -

Zaista mi je žao što taj problem, sa Brendom, ne shvataš

sa neophodnom ozbiljnošću. Ja mislim daje ona zavisna, i da joj je potrebno lečenje. Kao i tvojoj majci, uostalom. -

Mojoj majci?! Zar misliš daje i ona narkomanka?!

Jeste, na neki način. Tvoja majka je zavisna od kupovine.

Nemoguće je da nisi primetio kojom brzinom ona uvećava broj stvari u svom ormanu, količinu nakita i slično. -

Ona sve to dobija od sponzora!

Nije tačno. Alisija je kompulzivna kupoholičarka. Nisam

stručnjak za taj poremećaj, ali pretpostavljam da se radi o

ispunjavanju nekakve praznine. U svakom slučaju joj je potrebno lečenje. -

Praznine?! - Emerik je besno sevnuo očima. - Zaista ne

znam o čemu govoriš, Delija. Moja majka ima muža, troje dece, karijeru i sve što joj je neophodno u životu. Ona je savršeno ostvarena kao žena, koreograf, supruga i majka. -

Alisija je žena koju muž vara - Delija se usudila da i to

kaže Emeriku. - To je dovoljan razlog da se oseti frustrirano i da potraži način da tu frustraciju ublaži. Da ne govorimo o tome da je stižu godine i da joj je sve teže da odrađuje svoj posao. Takođe, ne sumnjam da i ona, kao i ja, uviđa da njena deca imaju probleme. To je još jedan razlog, zbog koga joj je potrebno da proizvodi kratke i prolazne trenutke ispunjenosti kupovinom novih stvari. Emerik je uzdahnuo i na trenutak zatvorio oči. - U redu. Priznajem da otac ima ljubavnice. Ali, ko ih nema? Uostalom, on besprekomo vodi računa o tome da majci ništa ne nedostaje, uprkos njegovim povremenim vanbračnim izletima. -

Tvojoj majci nedostaje da joj suprug bude veran - Delija je

imala spreman odgovor na Emerikovu izjavu. -

Preteruješ...

Užasno

preteruješ!

težinom

očevih

neverstava, i sa time da majka oseća da njena deca imaju probleme! Kakve probleme?! Zar ne vidiš da smo svi veoma uspešni?! Da smo traženi, popularni, da dobro zarađujemo?! -

Vidim - potvrdila je Delija, kojoj se oteo uzdah nemoći. -

Ali vidim i da imate probleme. Brenda, na prvom mestu. Potom Nikolas. On ne uviđa da mu otac obezbeđuje sve poslove, i da njegova supruga ne želi da imaju decu. Kristina, dakle, nije u drugom stanju, jer koristi kontraceptivne pilule. -

Odakle ti je tako nešto palo pa pamet?!

Nije mi palo na pamet, već sam videla svojim očima kako

pije tablete. Kristina nema nameru da predugo ostane u braku sa Nikolasom. Verujem da ga samo koristi, da koristi pozicije

Roučovih u Holivudu da bi se afirmisala, kao scenarista. Za razliku od svog muža, ona je prilično talentovana i zaista sa pravom teži ka nekim višim pozicijama. Prepun besa, Emerik je naglo ustao sa kauča. - Nisam siguran da mogu i dalje da te slušam! -

Bežiš - Delija je razočarano konstatovala. - Sada, kada je

došlo na red da pričam o tvojim problemima. Kao što sam rekla, to je tako tipično za sve Roučove. -

Kakve probleme ja imam?!

Nalaziš se pred razvodom, Emerik - podsetila ga je.

Ni slučajno! - dreknuo je iznervirano. - Ne dolazi u obzir

da se razvedemo! -

To će sudija da odluči. Jer, ja nameravam da podnesem

zahtev za razvod. - Baš me zanima šta ćeš da navedeš u tom zahtevu! Da sam ti bio neveran? Nisam! Da sam ti nešto uskraćivao? Nisam! Da te nisam voleo? Znaš dobro da te volim, Delija! -

Ne, ja to ne znam, Emerik. Volimo ono što nam je blisko,

što poznajemo, do čega nam je stalo, oko čega se trudimo. Sve to nemam sa tobom. Imala sam, dok se nismo venčali. Od tada se sve promenilo. Počeo si da me podrazumevaš, umesto da nastaviš da se boriš za mene, kao što si to činio dok si mi se udvarao tokom snimanja filma u Velingtonu, i kasnije, dok smo se zabavljali. -

borim

tebe?

ponovio

Emerik

nerazumevanjem. -

Zašto bih se borio za tebe, kada si ti moja žena?

Zato što si me upravo izgubio! - tada se i Delija prodrala,

nakon čega je i ona ustala sa sofe. - Da bi se brak održao, potrebno je da partneri neprekidno ulažu jedno u drugo! Vreme, misli, osećanja, spoznaje, uvide! Potrebno je da budu iskreni! Da se ne zanose i ne zavaravaju! I da budu posvećeni jedno drugom! Ti mi nisi posvećen, Emerik! Posvećen si svojoj porodici, odnosno

mitu koji okružuje tvoju porodicu, kao i svojoj karijeri, koja je počela da te definiše kao ličnost! -

Šta ima loše u tome što me moja karijera definiše? Ja

imam karijeru o kojoj milioni ljudi sanjaju! -

Odlično! Onda budi srećan sa svojom karijerom, i dozvoli

meni da pronađem sreću na nekoj drugoj strani, sa nekim drugim čovekom! Naglo prebledevši, Emerik je zapanjeno gledao u Deliju. - Da li ti imaš nekog drugog? - jedva se usudio da to izgovori. -

Ne budi smešan! Naravno da nemam! Ali, mogu da imam!

Muškarci mi se svakodnevno udvaraju. Ponekad poželim da ti, čak, pričam o tome, u formi anegdote. Međutim, moje priče nikako ne mogu da dođu na red, Emerik. Nisi propustio da me obavestiš daje Brenda ofarbala kosu, ali si propustio da me pitaš kako sam ja provela dan, da li ja imam nekih novosti. -

E, pa, ne osećam nikakvu krivicu zbog toga što sam

propustio da slušam priče o tome kako ti se muškarci udvaraju! -

Prošle nedelje sam bila napadnuta, Emerik - saopštila mu

je Delija, uz drhtaj koji joj je protresao telo. - Jedan mladić mi je uperio pištolj u lice, naterao me je da legnem na zemlju, a potom mi je oteo torbu. Da li je to dovoljno značajno, da bi poželeo da slušaš kako pričam o tome?

Izraz Emerikovog lica je jasno otkrivao da se strahovito potresao zbog onoga što je čuo. Bio je vidno uzdrman otkrićem da se Delija nalazila u životnoj opasnosti, da je preživela nešto veoma neprijatno i daje čitava ta situacija mogla da se završi na tragičan način.

Pritom se borio i sa osećanjem krivice, sa samooptuživanjem. Toliko je bio uznemiren, da je samo nemo zurio u Deliju, bez snage da bilo šta učini ili izgovori. -

Da, znam da si uvek brižan prema meni, Emerik, da ti je

stalo do moje bezbednosti, do toga da uvek budem sigurna Delijin glas je nepogrešivo odavao da je i dalje bila pod stresom, zbog onoga što joj se dogodilo. - Vidim da si teško podneo ovo što sam ti poverila. Međutim, ta tvoja reakcija je došla prekasno. Bio si mi potreban te večeri, kada sam se vratila u praznu kuću, kada sam očajnički žudela za tobom, za tvojim zagrljajem, za ramenom na kome ću da se isplačem. Da nisam imala tablete za smirenje, ne znam kako bih uspela da prevaziđem stanje šoka u kome sam se nalazila. -

Gde sam ja bio, te večeri?

Sa svojim ocem. Pregovarali ste sa Mazurskim o otkupu

prava za snimanje filma po njegovoj knjizi. -

Trebalo je da me pozoveš.

Zvala sam te. Telefon ti je bio isključen. Kada si došao

kući, već sam spavala, ošamućena dejstvom tableta. Ujutru si otišao u studio pre nego što sam se ja probudila. I tako, taj danje prošao, a za njim i svi sledeći. -

Da li... - Emerik je progutao knedlu. - Da li si bila

povređena? -

Ne. Ako ne računamo to što mije napadač prislonio cev

pištolja na potiljak, i što sam pomislila da ću umreti. -

Delija - izustio je Emerik slomljeno, čineći nesvestan korak

napred. - Žao mi je. Mnogo. Nikada sebi neću oprostiti što nisam bio uz tebe, te večeri. -

Pa... - tada je i Delija progutala knedlu. - Ni ja to ne mogu

da ti oprostim. Ne mogu, takođe, da mislim kako ni ubuduće nećeš biti uz mene u nekim važnim situacijama. A bilo ih je mnogo, tokom proteklih dana. Mnogo važnih situacija. Istina... gorko se podsmehnula - ne znam da li su važnije od toga daje

Brenda ofarbala kosu, i da je Kristina još jednom obmanula čitavu porodicu pričom o tome da je možda u drugom stanju. -

Evo, sad sam ovde... - Emerik je raširio ruke. - Pričaj mi o

svemu što ti se dogodilo... -

Ponovo me ne shvataš ozbiljno! - oštro mu je prebacila. -

Misliš da sve može da se ispravi, samo ako ti pokažeš trunčicu dobre volje, i to nakon što sam te podsetila na to da i ja postojim, da se i u mom životu dešavaju neke važne stvari! Zaista nemam nameru da čekam na to da dobijam tvoju pažnju tek nakon što je podeliš članovima svoje porodice, poslovnim saradnicima, pripadnicima medija i obožavaocima! -

Nisi u pravu. Ti si mi važnija od svega i od svih.

To dokazuješ na veoma čudne načine, Emerik. A ako ne

razumeš o čemu govorim, priseti se perioda tokom koga smo se zabavljali. Bili smo nesvakidašnje bliski i posvećeni jedno drugom. Pričah smo satima, uživajući u osećanju srodnosti, u uzajamnom razumevanju. Oboje smo tada bili neverovatno srećni. Dobro se sećam da si mi pričao o svim zamkama slave, sa kojim se glumci tvog profila suočavaju. E, pa, žao mi je što ovo moram da izgovorim, ali upao si u sve zamke redom, iako sam pokušavala da te upozorim na opasnost od istih! -

Šta hoćeš da kažeš? Da sam postao uobražen?

Bojim se da ti više ne znaš ko si. Previše se oslanjaš na

ono što drugi govore o tebi, previše ti je do toga stalo. Kao daje sve to počelo da te definiše. Postao si zavistan od broja obožavalaca, od svoje popularnosti. Pao si pod uticaj sopstvenog ega. Odvojen si od stvarnosti, Emerik - nežno mu je prebacila. Počeo si, baš kao i svi Roučovi, da bežiš od suočavanja sa samim sobom, sa onim što zaista jesi. Mislim da se u tome krije uzrok tvog i mog otuđenja. Jer, ja te, više od svih drugih, pođsećam na to ko si, nezavisno od kolektivne mentalne slike, na koju se toliko oslanjaš, koja ti toliko imponuje.

Varaš se... - Emerik je načinio još jedan korak ka Deliji,

sve svesniji toga da nije želeo da je izgubi. - Ja znam svoje mane, svoje nedostatke, svoje slabosti. Znam koliko sam se osećao slobodnim kada sam ti ih poverio, kada si me ti prihvatila, nezavisno od svega. To nisam zaboravio. To nisam zanemario. -

Možda nisi zaboravio, ali je, kao što vidiš, potrebno da te

podsetim na ono što predstavlja suštinu našeg odnosa. A to je iskrenost. Ona se izgubila. Oboje smo počeli da glumimo u braku. Nažalost. -

Zar si i ti počela da glumiš?

Naravno! Već dugo sam nezadovoljna, ali se pretvaram da

je sve u redu. Kao što ti je dobro poznato, pred članovima tvoje porodice glumim da im verujem, da ne sumnjam u njihove sumanute predstave. Dosta mi je toga! Ja nisam navikla da se ponašam usiljeno! Ti bar znaš da sam uvek spontana, da nisam kalkulantkinja, da nisam opterećena utiscima koje bi moje reči, ili moje ponašanje, mogli da proizvedu. Dobro se sećam da si izjavio da si se zbog toga zaljubio u mene. -

Ja sam još uvek zaljubljen u tebe, Delija. Svim srcem –

Emerik je ubedljivo izjavio. -

Zar? Kako je to moguće, kada više ne znaš ko sam? Ja se

menjam, Emerik. Ne sumnjam da si još uvek zaljubljen u devojku kakva sam bila u Velingtonu, na Novom Zelandu. Ali, ja sada živim u Americi, u Los Anđelesu. U tvojoj luksuznoj vili. Udata sam, i okružena članovima tvoje porodice, od kojih svako pojedinačno veruje da su pripadnici najmoćnije holivudske imperije. Ovde sam ostvarila karijeru, stekla nove prijatelje. Nisam više Delija u koju si se zaljubio. Mislim da sam se promenila, da sam sazrela od tada. Međutim, ti to ne primećuješ. Ti to previđaš. Tebe to, čak, ugrožava. -

Ne razumem... Kako bi tvoje sazrevanje moglo da me

ugrožava?

Delija je odmahnula glavom u neverici. - Dakle, zaista si prestao da se oslanjaš na svoju inteligenciju, Emerik. Počeo si da razmišljaš glavom svog oca, koji te vešto programira. I tebe, i sve druge. Ja to primećujem. Ja primećujem sve što je lažno u tvom životu. Time te, dakle, ugrožavam. Stepenom svoje osvešćenosti. Da li me sada razumeš? - upitala ga je uvredljivo ironičnim glasom. -

Gruba si - prebacio joj je, ne krijući koliko gaje povredila. -

A pritom i nisi u pravu! Ja umem da se služim sopstvenom glavom. Ne oslanjam se, u svemu, na svog oca. Uostalom, sve i daje tako, moj otac uvek donosi ispravne odluke. Zaista ne znam zbog čega si toliko kivna na njega. On nikada ništa ružno nije rekao o tebi. -

To je zato što ni tvoj otac ne zna ko sam ja. Ali bukvalno.

Šta hoćeš da kažeš?

Evo prilike da ti ispričam još jednu situaciju koja se

nedavno dogodila, a koja je takođe bila manje važna, od onoga što se dešava Roučovima. Ušla sam sa prijateljicom u jedan restoran i ugledala za stolom u uglu tvog oca, sa poslovnim saradnikom. Prišla sam mu, kako bih ga pozdravila. On je ustao od stola, ljubazno se osmehnuo i krenuo da me predstavlja svom saradniku. Setio se da sam tvoja supruga, ali nije mogao da se seti kako se zovem. A nije mu, čak, ni bilo neprijatno zbog toga! -

Preteruješ. Naravno da moj otac zna kako se zoveš.

Ono što tvoj otac zna bolje i od tebe, Emerik, je da ja ne

pripadam vašoj porodici. To mi je jasno stavio do znanja kada me je, jedne večeri, zamolio da na trenutak izađem iz salona, jer on, sa svojom decom, mora da razgovara o porodičnim problemima. Treba li da napomenem da su i Kristina, njegova druga snaha, i Rasel, njegov zet, ostali u salonu? -

Ko zna o čemu je želeo da razgovara sa nama? Možda nije

želeo da te sa nečim optereti!

možda

me,

kao

što

sam

rekla,

smatra

ravnopravnog člana vaše porodice! - Delija se prodrala koliko ju je grlo nosilo. -

U poslednje vreme često osporavaš moje zaključke,

Emerik!

Kao

što

sam

već

rekla,

doživljavaš

neophodnom ozbiljnošću! Niko iz tvoje porodice me ne smatra ozbiljno! Jer, ja sam anonimna! To je, u očima tvoje porodice, velika mana! Ja sam kostimografkinja, čije ime ne stoji ni na jednoj filmskoj špici! Ja nisam, čak, ni Amerikanka! Kladim se da tvoj otac misli kako nisam ni dovoljno lepa za tebe! -

Sada, već, pričaš gluposti! - prebacio joj je Emerik. - Ti si

prelepa žena! To svi misle! -

Možda, ali nisam atraktivna, koliko je to, na primer,

Kristina! -

Slažem se daje Kristina atraktivna, ali ne zaboravi da je

ona takva zahvaljujući brojnim plastičnim operacijama. Ti si potpuno prirodna, a kada se maksimalno doteraš, izgledaš bolje i od Kristine. Delija je uzdahnula i prošla prstima kroz kosu. - Ne mogu više da razgovaram, Emerik... - poverila mu je to glasom koji je otkrivao da se nalazila na ivici snage. - Sve ovo je previše uznemiravajuće i previše bolno za mene. Rekla sam ti sve što sam želela. Bila bih ti zahvalna ako bi prihvatio da se sporazumno razvedemo. U suprotnom, biću prinuđena da podnesem tužbu. -

Ti... - Emerik je u neverici odmahnuo glavom. - Ne možeš

da me, tek tako, staviš pred svršen čin... -

Nekoliko meseci unazad šam ti nagoveštavala da sam

nezadovoljna, Emerik - podsetila gaje na to. - Ali, ti si velemajstor za bežanje od problema, za skretanje pažnje sa onoga što ti ne prija, što ti ne ide u prilog. Ignorisao si sve na šta sam ti se požalila. Pokušavao si da me uvučeš u sistem

funkcionisanja svoje porodice, koji se zasniva na neprekidnom podgrejavanju iluzija. To nije igra u kojoj želim da učestvujem. Emerik je, ne skrivajući izraz beznađa na licu, sasvim prišao Deliji i naveo je da ga pogleda u oči. - Zar baš ništa, među nama, nije bilo dobro? Zar ne postoji ništa, što bi te navelo da ostaneš? -

Ono što postoji među nama, Emerik, su tragovi ogromne

naklonosti koju sam osećala prema tebi. Ogromne ljubavi, ogromne bliskosti. Nekada sam uživala sa tobom, a sada patim. Plašim se da bi sve, veoma brzo, moglo sasvim da nestane, da se pretvorimo u stabilan ali nesrećan par, dovoljno dobar samo za pojavljivanje u medijima i za porodična okupljanja Roučovih. -

Sve bi bilo drugačije, da smo dobili dete...

Ta Emerikova izjava je toliko razbesnela Deliju, da je odmah skinula burmu sa prsta i predala mu je. - Uzmi ovo! Znam da sije skupo platio! Ja ne želim više daje nosim! -

Ali ja želim daje zadržiš. Molim te, Delija...

Drhtaj tuge u Emerikovom glasu naveo je Deliju da bez reci spusti burmu u džep. Nije imala nameru daje nosi, ali je prihvatila daje zadrži. Privremeno, bar. -

Ja sam već prebacila svoje stvari u stan koga sam

iznajmila pre nekoliko dana... - obavestila gaje, odlazeći po ručnu torbu. -

Šta si uradila?! - upitao je Emerik zabezeknuto.

Ni to nisi primetio, zar ne? - uzvratila je sa podsmehom. -

Kao što vidiš, ja sam već duže vreme planirala da odem, Emerik. Nisam, dakle, impulsivno odlučila da zatražim razvod. Samo sam čekala pravi trenutak, da odluku sprovedem u delo. Iznajmila sam stan u Vermont Aveniji, broj 420, u neposrednoj blizini Muzeja modeme umetnosti. O, usput, neki od mojih kostima su odabrani da budu prodati na humanitarnoj aukciji, koja bi sledećeg meseca trebalo da se održi u muzeju! - podrugljivo je završila. - Pretpostavljam da ta informacija nije dovoljno dobra, da bi konkurisala tome što je Brenda ofarbala kosu u ljubičasto!

Ne sačekavši da joj Emerik uzvrati komentar, Delija je krenula da izađe iz kuće. -

Stani! Ovo nije fer! - kriknuo je Emerik, krenuvši za njom.

Nisi mi dala priliku da se borim za tebe, da pokušam da te

sprečim da me napustiš! Delija je zastala i okrenula se ka njemu. - Kada bih ti dala tu priliku, šta bi prvo uradio? Zatečen tim pitanjem, Emerik je ćutao, nalazeći se u totalnom neznanju. -

Tako sam i mislila - izustila je Delija razočarano,

otvarajući vrata. - Dala sam ti adresu svog stana kako bi komunicirali u vezi sa razvodom. Ni ne pomišljaj da tu informaciju zloupotrebiš! - zatražila je, trošeći poslednje grame snage da bi izašla iz kuće. * * * Čitavo Emerikovo postojanje, sav njegov život, sveo se na trenutak u kome je Delija otišla, u kome ga je napustila. Iako je tiho zatvorila vrata, on je škljocanje brave doživeo kao eksploziju razornih razmera. Uši su mu se, od jačine stresa, potpuno zaglušile, a vid se zamaglio. Izgubio je i oslonac na nogama, zbog čega se malaksalo spustio na kauč. Bio je kao izgubljen nekoliko minuta. Odbijao je da poveruje da ga je Delija napustila, da je izrazila želju da se razvede od njega. Poželeo je daje to bio samo ružan san, ili posledicablagog pijanstva, u kome se nalazio. Međutim, veoma brzo je u punoj meri postao svestan veličine svog gubitka, težine onoga što mu se dogodilo. Bukvalno se, poluonesvešćen, skljokao na pod. Oblio ga je hladan znoj i obuzela ga je drhtavica. Nije bio u stanju da podigne glavu, niti da se pomeri makar za milimetar.

Upravo u tom stanju potpune fizičke oduzetosti, počeo je da se priseća svega onoga, o čemu je nekada razgovarao sa Delijom. Te misli su, protiv njegove volje, nezaustavljivo navirale jedna za drugom, i dodatno trovale njegovo onemoćalo telo. Delija je za sve bila u pravu, slomljeno je priznao. I daje slava precenjena, idaje apsurdno insistiranjena tome da se ona dostigne, i da čovek mora da potraži smisao u sebi, a ne u drugima, posebno ne u obožavaocima. Duhovni, emotivni, profesionalni razvoj, to su sfere života na kojima je Delija insistirala, na šta ga je stalno podsećala. Slava nije konstantna kategorija, upozoravala ga je. Unutrašnja snaga jeste. Oslanjanje na

sebe,

čvrsto

unutrašnje

jezgro,

nikako

masu

nepoznatih ljudi. Moraš da znaš ko si, nezavisno od onoga što novine pišu o tebi, od broja obožavalaca, bio je Delijin moto. Za nju je histerija, koja je pratila holivudske zvezde, predstavljalo gnjavažu. Smejala se njihovom mistifikovanju, tome što su uvek pokušavali da se prikažu boljima nego što jesu. Ona sama je bila veoma prisebna, u svakom trenutku je znala šta želi, nije joj bio potreban sud javnosti da bi se afirmisala kao ličnost. A on, Emerik, je upravo to dozvolio. Da mu javnost sudi, da ona oblikuje njegovo ponašanje, njegove reči, njegov sistem vrednosti. Niko nije, bolje od njegovog oca, Šeldona Rouča, osećao šta je bilo neophodno činiti, da bi se opstalo na svetskoj sceni. Njegovo znanje,

pitanju

funkcionisanja

javnosti,

bilo

nenadmašno. Niko nije mogao da mu parira po iskustvu, po sluhu za sticanje poena kod publike, kod kritike, kod svih aktera koji su pratili ljude izložene javnosti. On sam je bio nezamislivo uticajan i moćan, toliko, da je sve članove svoje porodice učinio poznatima. Svima je osmislio karijere, i svima je omogućio da rade na vrhunskom nivou, da zarađuju u skladu sa prezimenom koga su nosili.

Dobro je pazio da niko ne napravi grešku. A ako bije napravio, on bi znao kako da je sanira, kako da se za istu ne sazna. Spolja gledano, njegova porodica je bila uzorna, jedna od onih koje su smatrane za srećne, za neprikosnovene. Međutim, iznutra je bila disfunkcionalna, i održavala se na veštački način. I to je Delija dobro osećala. Kao što je dobro osećala da se on, njen suprug, potpuno uklopio u tu lažnu sliku, koju su Roučovi emitovali. Bio je zaveden time što su svi želeli da dopru do njih, što su bili basnoslovno bogati, što su im se otvarala sva vrata, što su ljudi puzali na kolenima oko njih, ponizni i željni njihove pažnje. Ti si zvezda samo zato što ti je nos dignut ka zvezdama, Delija mu je to prebacila jednom prilikom, kada se šepurio pred blicevima fotoreportera, opijen razmerama svoje popularnosti. E, pa, Emerik se narugao samom sebi, dok je činio slabašne pokušaje da se podigne, možda sam bio među zvezdama, ali sam sada tresnuo o zemlju. Bez Delije, kao i bez fiktivne slike o sebi, koju je oblikovala holivudska filmska mašinerija, Emerik nije imao ništa. Baš nikakvu utehu nije pronalazio u svojoj porodici, čiji su članovi bili

skloni

ignorisanju

problema

skrivanju

iza

slavnog

prezimena. Tek je tada shvatio ono na čemu je Delija sve vreme insistirala, a to je da pronađe snagu u sebi, da odredi svoj identitet, da jača samopoštovanje, ono koje je formirano na realnoj osnovi. Emerik se osećao kao daje ostao bez svega toga. I bez snage, i bez samopoštovanja, i bez svesti o tome ko je zaista bio. Kada je ostao bez Delije potpuno se urušilo sve ono na čemu je kao javna ličnost insistirao, u šta je verovao. Ni u čemu nije mogao da pronađe tačku oslonca. Bio je potpuno izgubljen. Naterao je sebe da se podigne na noge, jer je želeo da se dokopa pića. Ponovo je bežao od stvarnosti, toga puta ne uz pomoć zabluda već uz pomoć pića, međutim, nije znao da li bi

trezan mogao da prebrodi to veče. Šok koji je doživeo je bio preveliki. I, iako ga je Delija zaista upozoravala na to da je nezadovoljna, ipak gaje potpuno iznenadila njena odluka da ga ostavi. Nije bio spreman da to prihvati, da se sa tim nosi. Zato je pio, sve dok ga pijanstvo nije ošamutilo, otupelo mu sva čula i navelo ga da legne da spava.

III Probudio ga je čudan i neprijatan zvuk, koga nije mogao da definiše. Otvorio je oči i ugledao svog oca, kako razmiče zavese i otvara prozore. Sunčeva svetlost ga je gotovo zaslepela, zbog čega se pokrio prekrivačem preko glave. -

Moraš odmah da ustaneš! - čuo je naredbodavni glas svog

oca. - Obećali smo Polu Vemonu da ćemo mu se pridružiti na partiji golfa. Već sam ti objasnio zbog čega je važno da imamo dobre odnose sa tim momkom. -

Navuci zavese, molim te - zatražio je Emerik, imajući

utisak da mu je glava toliko teška, da nije bio u stanju daje podigne sa jastuka. -I donesi mi bokal vode. Užasno sam žedan. -

Bokal vode? - ponovio je Šeldon Rouč začuđeno. - Da li si

sinoć pio alkohol, sine? Za večerom si popio jednu čašu vina. Šta se dogodilo kada si došao kući? Umesto odgovora, Emerik je učinio napor da ustane iz kreveta i ode u kupatilo. Tamo je stao pod tuš, u nadi da bi slapovi prohladne vode mogli da mu pomognu da se razbudi, da se reši mamurluka i da razbistri misli. Ali, kada je sve to postigao, poželeo je da se iznova napije, da iznova pobegne od stvarnosti. Iako je jutro bilo pametnije od večeri, ono mu nije omogućilo da se lakše izbori sa tim što je Delija otišla, što ga je napustila. I dalje se, u odnosu na tu

okolnost, osećao nemoćno. Nije znao kako da se nosi sa tim što je ostao sam, što je izgubio ženu koju je voleo. Povrh svega toga, bio je prinuđen da razgovara i sa svojim ocem, da mu otkrije šta se prethodne večeri dogodilo. Mogao je da pretpostavi kako će njegov otac da reaguje kada bude čuo da je Delija otišla, zbog čega je osetio novi nalet glavobolje. Odugovlačio

izlaskom

kupatila,

glasnim

izgovaranjem reči od kojih je zazirao. Kada se vratio u sobu, ugledao je na stočiću vodu, sok, kafu i sveže pecivo. Odmah je posegnuo za čašom soka, a potom i za kafom, u nadi da bi popijena tečnost mogla da ga oslobodi osećanja težine u glavi. -

Gde je tvoja žena? - Šeldon Rouč nije krio svoju

sumnjičavost, dok je Emeriku postavljao to pitanje. - Niko od posluge je nije video od jutros, a primećujem i da nema njenih stvari u spavaćoj sobi. Uprkos mamurluku i stanju kompletnog očajanja, Emerik je smogao snage da se osmehne. Pomislio je kako je njegov otac, poput

izdresiranog

psa

tragača,

imao

besprekoran

njuh,

usmeren na otkrivanje porodičnih problema. Šeldon Rouč je bio vrhunski filmski producent, pravi maher, ali je iznad svega bio dobar u održavanju predstave o svojoj porodici, kao o skupu idealnih ljudi. Pazio je da svi članovi njegove porodice skrivaju svoje slabosti, jer se plašio da bi one mogle da dovedu do urušavanja čitavog sistema. Nije činio ništa da bi predupredio probleme, ali je umeo da ih zataškava, da stvori iluziju o tome kako njih ni nema. I toga puta je nepogrešivo naslutio da se Emerik našao u problemu, da u njegovom životu nije sve teklo glatko, i na način koji izaziva opšte prihvatanje i divljenje. -

Moja žena? - ponovio je Emerik jetko, prisetivši se opaski

koje je Delija izgovorila prethodne večeri. - Da li ti znaš kako se ona zove, oče?

Kakvo je to pitanje?! - Šeldon Rouč je odmah reagovao na

buntovnički ton svog sina. - Naravno da znam kako se zove tvoja žena! -

Pa? Kako se zove?

Delija! - uzviknuo je Šeldon Rouč, nakon očiglednog

oklevanja. -

Ne misliš, valjda, da ne znam kako se zove žena mog

najstarijeg deteta! -

To je Delija za tebe oče, zar ne? Žena tvog sina. Ništa više

od toga. -

Ne razumem. Šta bi još trebalo da bude?

Delija

mnogo

toga.

Sjajna

ličnost,

talentovani

kostimograf, brižna sestra i ćerka, odana prijateljica. Nije samo moja žena. Uostalom... - Emerik je ispustio težak uzdah - nije više ni to. * * * Šeldon Rouč je bio velemajstor u prikrivanju pravih osećanja, ali toga puta nije uspeo da sakrije izraz zaprepašćenja na svom licu. - Molim?! - dreknuo je. - Objasni mi to odmah, Emerik! -

Delija me je napustila, oče - uprkos tome što je veoma

teško podnosio svoj mamurluk, Emerik je iznova poželeo da se napije. -

Otišla je sinoć. U stan koga je iznajmila još pre nekoliko

nedelja. -

Ta bezobraznica! - Šeldon Rouč je čvrsto stegao šake u

pesnice. - Kako se samo usudila da to učini?! Šta ona zamišlja ko je?! Trebalo je lepo da joj stavimo do znanja daje niko i ništa! Ne bi se, u tom slučaju, usudila da učini nešto ovako glupo i nepromišljeno! Emerik je osećao bes zbog svake reči koju je njegov otac izgovorio, ah nije bio u stanju da taj bes ispolji. I dalje ga je

bolela glava, patio je od mučnine, imao je užasnu potrebu da se vrati u krevet, da zaspi. Međutim, znao je daje morao da dovrši razgovor sa svojim ocem. Jer, u suprotnom bi on pokrenuo nebo i zemlju da sazna šta se dogodilo i pokušao bi da svojim oprobanim manevrima reši nastali problem. -

Delija nije bezobrazna. Nije ni glupa, ni nepromišljena.

Naprotiv, ona je najinteligentnija žena koju poznajem. I svakako da nije niko i ništa. Već sam ti opisao šta je sve ona. Šeldon Rouč je prezrivo huknuo. - Da se Delija nije udala za tebe, niko ne bi čuo za nju. Kada si je upoznao, ona je bila dizajner početnik, bez prebijenog dolara, i živela je na kraju sveta! Verovatno je počela da precenjuje sebe od kada se udala za najpoznatijeg holivudskog glumca i od kada se preselila u Los Anđeles, i to na Beverli Hils! Kladim se da ni u najsmelijim snovima nije zamišljala sebe okruženu ovakvim luksuzom i bogatstvom! Udarilo joj je u glavu što je udata za muškarca za kojim uzdišu milioni žena širom sveta! Ah, nije trebalo da ti dozvolim da se oženiš sa njom! -

Da mi dozvoliš?! - Emerik se otvoreno podsmehnuo recima

svog oca, što nikada pre nije učinio. - Ne misliš, valjda, da bih odustao od ženidbe sa Delijom da si mi ti to sugerisao? -

Veruj mi da bih znao i umeo da te sprečim da se oženiš,

samo da sam to hteo. Odnosno, hteo sam, ali me je tvoja majka odgovorila od toga. Tvrdila je daje ti voliš! -

Naravno daje volim! Ona je jedina žena koju sam ikada

voleo! Smeta mi kada govoriš o njoj sa nipodaštavanjem! Delija jeste bila anonimna pre udaje za mene, ali to ne znači da je bila manje vredna zbog toga! Kao što činjenica da je pre udaje živela na Novom Zelandu takođe ne umanjuje njene kvahtete! Na kraju, Delija se nimalo nije promenila od kada se udala za mene. Ja sam onaj, koji se promenio - završio je samokritično. -

O, da! - potvrdio je Šeldon Rouč besno. - Promenio si se,

veoma! U protekle dve godine, koliko si u braku, snimio si

nekoliko odličnih filmova, dobio mnoštvo nagrada, zaradio si milione dolara i stekao isto toliko obožavalaca! Napredovao si, u svakom smislu! A šta je ona učinila? Ništa! Niko nikada ne bi čuo za nju, da se nije udala za tebe! Zahvaljujući tebi je stekla i ugled i ime! Postala je veoma tražena! Sve to ne bi ostvarila da te nije upoznala! * * * Emerik je zatvorio oči, prisetivši se trenutka u kome se upoznao sa Delijom. I dalje je mogao da prizove u sebi ushićenje koje je osetio kada su im se pogledi sreli, kada su se spontano osmehnuli jedno drugom. Nije oklevao daje pozove na večeru, rešen da sazna sve o njoj. Te večeri se zaljubio u nju, u njenu iskrenost, u otvorenost, u način na koji je razmišljala. Posebno mu se dopalo to što nije bila previše impresionirana njegovom popularnošću. Ista joj je, kasnije, samo smetala, samo je stvarala razdor među njima. -

Nisu u pravu, oče - Emeriku je ponestajalo snage da se

raspravlja sa svojim ocem. - Delija se nije udala za mene zbog nekakve koristi. Da se ona pitala, živeli bismo u Velingtonu, na Novom Zelandu, mirno, lišeni ove holivudske histerije. Ona je bila veoma nezadovoljna našim životom u Los Anđelesu. Nekoliko puta mi je skretala pažnju na to, međutim, jaje nisam shvatao ozbiljno. Šeldon Rouč je značajno klimnuo glavom. - Nezadovoljna? Tvoja žena je bila nezadovoljna?! Čime? Tobom? Onim što si joj pružio? Zbog čega te je, uostalom, ostavila? -

Rekao

sam

ti.

Bila

nezadovoljna.

Osećala

zanemareno. -

Zar?! - Šeldon Rouč se neprijatno podsmehnuo. - Koliko je

meni poznato, ti je nisi varao! Mogao si, ali to nisi činio! Kako se, s obzirom na tu okolnost, osećala zanemareno?!

Nisam u stanju da nastavim ovaj razgovor sa tobom, oče -

izjavio je Emerik, odlazeći do kreveta. - Ne osećam se dobro. Nimalo mi ne prija način na koji govoriš o Deliji. Ona to nije zaslužila. Imaj u vidu da je ja volim, i da neizmemo patim zbog toga što sam je izgubio. -

Ništa, još, nije gotovo! Delija je otišla, ali se vas dvoje niste

razveli! Samo ste se, privremeno, razišli! -

Pitanje je dana kada ću dobiti zahtev za sporazumni

razvod braka od Delijinog advokata. -

Možeš da ga dobiješ, ali ne moraš da ga potpišeš! Ići ćemo

na sud! A tamo ćemo osporiti svaki osnov, po kome Delija traži da se razvede od tebe! -

Ne budi smešan... - uzvratio je Emerik, spuštajući, uz

uzdah, glavu na jastuk. - Idi sada, molim te... -

U redu! - prihvatio je Šeldon Rouč, krećući ka vratima. -

Reci mi, još, samo jedno... -

Šta?

Koliko se sećam, Delija je potpisala predbračni ugovor?

Kakvo je to pitanje?

Nužno - Šeldon Rouč je bio kratak i jasan.

Jeste, potpisala je.

Kada je sinoć odlazila, da li je nešto tražila?

Nije. Htela je, čak, da mi vrati i burmu.

Niko

nije

toliko

pošten

izjavio

Šeldon

Rouč

samouvereno, ostavljajući Emerika samog i nemoćnog da se izbori sa bolom, koji se u njemu probudio nakon Delijinog odlaska.

IV Iako je nedeljama unazad pripremala svoj odlazak od Emerika, Delija je njihov razlaz podnosila podjednako loše. I ona je patila,

i plakala je, i odbijala je da se pomiri sa tim da je sve bilo gotovo, daje zauvek izgubila čoveka koga je volela. Bila je potpuno pripremljena za samostalan život, ipak, osećaj praznine ju je prosto prožidrao, u meri koja ju je potpuno sputavala, koja joj nije dozvoljavala da nastavi dalje. Imala je mnogo obaveza i mnogo planova, ali ništa nije bila u stanju da realizuje. Danima je, bez ijednog pokreta, ležala u krevetu, opijena dejstvom tableta za umirenje. Odbijala je da sa bilo kim razgovara, iako je dobijala mnoštvo poziva. Prihvatila je, jedino, da odgovori na poziv Emerikove sestre, Brende, jer je ona tražila da joj pozajmi neku haljinu. Dabi izbegla susret sa Brendom, koja je umela da bude veoma radoznala, Delija je haljinu prosledila vrataru i objasnila mu kome da je preda. Taj isti vratar ju je, narednog dana, pozvao kako bije obavestio da je izvesna Kimberli Dikinson želela da je vidi, da lično razgovara sa njom. S obzirom na to da su joj misli bile obuzete samo jednom temom, Delija je pretpostavila da ju je ta žena tražila u vezi sa njenim razvodom od Emerika. Očekivala je daje on preduhitri, po pitanju podnošenja tužbe za razvod braka. Ne bi ličilo na Roučove da dozvole da budu tuženi. Oni su morali da pokreću stvari, da drže sve pod svojom kontrolom. Zatoje odlučila da pusti Kimberli Dikinson u svoj stan, iako je baš toga dana izgledala veoma loše, zbog emotivne iscrpljenosti. -

Pretpostavljam da ste vi kurir iz advokatske kancelarije? -

tim recima je dočekala izuzetno lepu, crnokosu ženu, kada se ista pojavila pred vratima njenog stana. -

Da,

sam!

potvrdila

Kimberli

Dikinson,

propustivši da odmeri Deliju od glave do pete. - Hvala vam što ste me primili! -

Pa, ne vidim svrhu odlaganja onoga što je neizbežno... -

promrmljala je Delija, pozivajući svoju gošću da uđe.

Kimberli Dikinson je sačekala da se smeste u dnevnu sobu, da bi izvadila iz torbe svoju legitimaciju. - Teška srca vam otkrivam da sam se poslužila malom izmišljotinom, gospođo Rouč. ja, naime, nisam kurir iz advokatske kancelarije, kako ste vi prvobitno pomislili. Ja sam novinar časopisa „Između redova”. Nadam se da ste raspoloženi da mi date intervju. -

Oh, bože! - uzdahnula je Delija, prepuna samooptuživanja,

kao i straha zbog činjenice da je jedan novinar došao do saznanja o tome gde se ona nalazila. - Vi ste na prevaru ušli u moj stan, gospođo Dikinson! -

Gospođica Dikinson - ispravila ju je Kimberli.

Baš me briga šta ste! Hoću da odmah odete! Odmah!

Nema potrebe da se toliko uznemiravate, gospođo Rouč -

naviknuta na to daje ljudi teraju, Kimberli Dikinson je delovala savršeno pribrano. - Ja ću da odem, to nije nikakav problem. Samo, ne znam da li bi to bilo u vašem interesu. -

Od kada vi brinete o tuđim interesima?! Nažalost, dobro

mije poznato u kakvu vrstu literature spada vaš petoparački časopis! U njemu može da se pročita samo gomila tračeva, gomila laži! Pravo je čudo kako ste se drznuli da se meni obratite za intervju! Zar vam ja ličim na nekoga ko bi želeo da sarađuje sa vama?! -

Iskreno, ličite mi na ženu koja bi želela da se osveti svom

mužu. Pardon, bivšem mužu - dodala je Kimberli Dikinson, stavljajući Deliji do znanja da je upoznata sa njenim bračnim statusom. Delija je uzela trenutak predaha, da bi razmislila o onome što je trebalo da učini ili da kaže. Dobro je znala da je Kimberli Dikinson bila u stanju da zloupotrebi svaku njenu reč, da otkrije najmanju nesigurnost u njenom glasu. -

Ne sumnjam da ste dobar novinar, gospođice Dikinson -

počela je smireno, znajući daje samo tako mogla da deluje ubedljivo. - Međutim, ovoga puta ste došli do pogrešnih

informacija. Emerik je moj aktuelni, a ne bivši muž. Ne želim da mu se osvetim, niti imam razloga za to. Budite ljubazni i napustite moj stan. -

Vaš stan? - ponovila je Kimberli izazivački. - Ako je Emerik

Rouč i dalje vaš muž, zbog čega ste se preselili ovde? -

Nisam se preselila ovde. Ovaj stan koristim kao svoj atelje

- Delija se dosetila dovoljno uverljivog odgovora. -

Slatki ste. Ali i naivni - Kimberli joj je uputila pogled

prepun sažaljenja. - Nekada sam i ja bila takva. Počela sam da se menjam od kada me je Emerik prevario, tačnije, od kada me je ostavio. * * * Delija je osetila unutrašnji trzaj, ali nije smela da dozvoli da Kimberli Dikinson primeti da ju je uznemirilo ono što joj je rekla. Po dolasku u Los Anđeles je dobila precizna uputstva od Emerikovog agenta, o tome kako je bilo poželjno da se ponaša prema novinarima. Ono što se smatralo najvažnijim, ticalo se prikrivanja svega, što bi moglo da ugrozi Emerikov ugled, što bi moglo da naruši njegovu popularnost. Poslednje što je Delija trebalo da dozvoli, bilo je da informacije o Emerik ovom i njenom razlazu dođu u ruke novinarke tabloida, pre nego što zajednički odluče kako će u javnosti da se izjašnjavaju o istom. -

Uzaludno je da nastavljamo ovaj razgovor, gospođice

Dikinson - usmerivši svu energiju u jednom pravcu, Delija je ustala i napravila korak u pravcu izlaznih vrata. - Znam da je u pitanju, neka vaša spletka i odbijam da se upecam na istu. Šta god da mi kažete, nećete me ubediti da imate nerazjašnjene račune sa Emerikom. Mnogo žena je pokušalo da ga optuži za mnogo toga, tako da sam odavno prestala da obraćam pažnju na te izmišljotine.

Kimberli

Dikinson

tada

izvadila

torbe

album

fotografijama pružila ga Deliji. - Ako ne želite da me slušate, pogledajte ove fotografije. Na njima je dokaz da sam nekada bila sa Emerikom. Zabavljali smo se nekoliko meseci. Kada sam mislila da nam je najlepše, on me je ostavio. Na veoma ružan i grub način. Treba li da kažem daje odmah ušao u vezu sa dmgom ženom? -

Vi ste neverovatno uporna žena, gospođice Dikinson, ali

sam to i ja - Delija je savršeno izvodila svoju hladnokrvnu predstavu, iako je u njoj sve kuvalo. - Ostajem pri izrečenim rečima. Nemam nikakvu izjavu za vas. Još jednom ću da vas zamolim da izađete, u protivnom ću morati da pozovem vratara ili policiju. -

I vama je to isto učinio, zar ne? - Kimberli se oglušila o

upućene joj pretnje, dok je mimo otvarala album, kako bi Deliji poturila pod nos fotografije na kojima su ona i Emerik bili nasmejani i delovali kao veoma zaljubljen par. - Prevario vas je sa dmgom ženom? Umesto odgovora, Delija je pozvala vratara i zamolila ga da dođe do nje. -

Ovo je savršena prilika da mu se obe osvetimo, gospođo

Rouč! -

Kimberli nije pokazala nameru da ode, uprkos tome što je

pretila opasnost da bude izbačena. - Da stanemo na put nj egovom šarlatanskom ponašanju! Trebalo bi da upozorimo Emerikove buduće partnerke na ono što ih čeka, ako nasednu na njegovu slatkorečivost! -

Ko bi rekao da ste tako plemeniti, s obzirom na posao

kojim se bavite? - Delija se otvoreno podsmehnula Kimberli, iako je znala da to nije bilo najmudrije. - Ušli ste na prevaru kod mene, pokušah ste da mi podmetnete lažnu priču o vama i Emeriku, a onda ste zamislili da sve to uvijete u oblandu dobre

namere! Zar zaista očekujete da mi prodate tako jeftine izmišljotine?! -

Uzmite ovu fotografiju, gospođo Rouč! - Kimberli je izvukla

jednu fotografiju iz albuma i pružila je Deliji. - Ona je dokaz da govorim istinu, da sam u pravu! Emerik nas je obe prevario! Prihvatite moju ponudu da mu se osvetimo! Delija je odbila da uzme fotografiju, ali nije mogla da spreči Kimberli da je ostavi na stočiću. Novinarka je, nakon toga, prihvatila da izađe iz stana, uverena da je ostvarila bar delić onoga što je želela. -

Ko vam je rekao da se moj atelje nalazi na ovoj adresi? -

Delija nije odolela daje to upita. -

Ista osoba koja mi je otkrila da se razvodite od Emerika -

odvratila je Kimberli prkosno. -

To je bila Brenđa, zar ne? - Delija se dosetila da su jedino

ona i Emerik znali za njenu novu adresu. - Mogu da zamislim u kakvom ste savezu vas dve! Nadam se daje dobro poznajete i da ste svesni njene sklonosti ka izmišljanju stvari. -

Da li je sve u redu, gospođo Rouč? - upitao je vratar, koji

se upravo tada pojavio u hodniku. -

Jeste. Ispratite gospođicu Dikinson, molim vas. Smatrajte

da ona, ubuduće, ima tretman nepoželjne osobe. -

Imaću to u vidu! - obećao je vratar, uvodeći Kimberli

Dikinson u kabinu lifta.

*** Ovo je samo početak agonije, naslutila je Delija, podižući sa stočića fotografiju, koju je Kimberli Dikinson ostavila. Zamutilo joj se pred očima kada je shvatila daje, na toj fotografiji, Emerik delovao zaljubljeno i srećno. Gledao je u Kimberli kao da je ona jedina žena na svetu.

Ta žena je, očigledno, čekala na pravi trenutak da se osveti za to što je bila ostavljena i izneverena. Imala je moć da to učini. Radila je u tabloidu koji je svakoj javnoj ličnosti mogao da nanese dosta štete. Delija je ozbiljno shvatala nameru Kimberli Dikinson da naškodi Emeriku, sada, kada je otkrila da se nalazio pred razvodom. Samo, nije mogla da pretpostavi kako će ona to da učini. Emerika je, pa i nju samu, čekao ružan period tokom koga će morati da trpe uplitanje novinara u njihove lične stvari. Najgore od svega je bilo to što je Kimberli Dikinson imala upravo lični motiv da se interesuje za Emerikov život, a ne samo profesionalni. Delija ju je gotovo razumela. Jer, mogla je da pretpostavi koliko je patila kada ju je ostavio muškarac sa čijom ljubavlju i odanošću je računala. Emerik nije bio bilo koji muškarac. Nezavisno od toga što je bio planetarno poznat, kao talentovan i uspešan glumac, on je posedovao mnoštvo drugih kvaliteta. Bio je intuitivan, umeo je da prozire i da razume druge ljude, što mu je u mnogome pomagalo da se ostvaruje kao glumac. Nikada nije oklevao da nekome pomogne, a takođe je bio velikodušan sa novcem. Posedovao je šarm zahvaljujući kom je uvek bio u centru pažnje, kao i duhovitost, što gaje činilo poželjnim u svakom društvu. Kao

ljubavnik

bio

neprevaziđen.

Iskusan,

umešan,

nesebičan, sposoban da svojim partnerkama priušti ogromno uživanje. Vođenje ljubavi sa Emerikom je predstavljalo pravu erotsku

svetkovinu,

tako

daje

žena,

koja

gaje

imala

ljubavnika, mogla da se smatra pravom srećnicom. Nakon perioda u kome je, kao žena, bila potpuno zadovoljena i srećna, Kimberli Dikinson je doživela da bude ostavljena, da joj bude uskraćeno sve ono što joj je Emerik do tada pružao. Njena frustracija je bila ogromna, paje Delija očekivala da i njena osveta bude tome srazmerna.

Ona sama više ništa nije mogla da učini, po pitanju Kimberli Dikinson. Odbila je da razgovara sa njom, porekla je da ima probleme u braku. Zabranila joj je pristup u zgradu u kojoj je stanovala. Morala je, međutim, da učini nešto po pitanje osobe, od koje je Kimberli dobijala informacije. Zato je bezoklevanja pozvala Brendu, spremna da po prvi put iskreno i ozbiljno razgovara sa njom. Nije ni znala da joj se ruke tresu, dok nije uzela telefon i da ukuca brojeve. Ugrizla se za usnu da ne bi zaplakala, ali je nastavila da se trese, da trpi posledice doživljenog stresa. -

Brenda...

zvučala

nesigurno

kada

oslovila

Emerikovu sestru. - Kimberli Dikinson je upravo otišla od mene bez ikakvih formalnosti je započela razgovor tim obaveštenjem. -

Ko? - prema očekivanju, Brenda se napravila naivnom.

Predlažem ti da odmah prestaneš sa tim foliranjem! -

Delija je jedva sputavala svoj bes, koliko i svoje očajanje. - Ti si jedina, pored Emerika, znala za moju novu adresu! Prosledila sije Kimberli Dikinson, koja se drznula da na prevaru uđe u moj stan i da me izloži neprijatnim pitanjima! -

Ja zaista ne znam o čemu ti govoriš, Dehja - Brenda je

ostala pri svom stavu. - Ne poznajem nikakvu Kimberli Dikinson. -

U redu - Delija je duboko uzdahnula, da bi se smirila. - Ja

ne mogu da te nateram da priznaš da si me odala. Ali mogu da te zamolim da to više ne činiš. Mislim da nisi ni svesna kakvu si lavinu mogućih posledica pokrenula. Potrudi se da do njih ne dođe! -

Volela bih da ti pomognem, ali...

Pomozi sebi! - prekinula ju je Delija. - Moraš da ideš na

lečenje, Brenda! Svi znamo da si već postala zavisna od uzimanja narkotika! Pretpostavljam da te je Kimberli Dikinson snimila u nekoj situaciji u kojoj kupuješ ili konzumiraš drogu, i da te je potom ucenila! Zatražila je od tebe informacije o Emeriku da bi,

zauzvrat, sprečila objavljivanje kompromitujućih vesti o tebi samoj! -

Varaš se, Delija, ja nisam narkomanka - Brenda je, od

svega, čula samo ono što je morala da porekne. -

O, da, jesi! I žao mije što jesi! Tvoja bolest je veoma

ozbiljna. Štetna je po zdravlje, ali i po tvoje dostojanstvo. Izdala si i izneverila svog brata i mene, tako da mogu samo da pretpostavim šta radiš drugim ljudima. Što se pre budeš javila na lečenje, pre ćeš prestati da budeš žrtva raznih učena i manipulacija. Ne sačekavši da joj Brenda uputi još neku lažnu repliku, Dehja je prekinula vezu, nemoćna da i dalje govori, da sputava drhtavicu i da obuzdava suze.

V Uspela je tek neznatno da se umiri, kada se oglasilo zvono na ulaznim vratima. Prišla im je nečujno, kako bi proverila ko je stajao u hodniku. Da joj taj dan nije doneo već dovoljno neprijatnosti, verovatno bi sa lakoćom prihvatila to da je Emerikov otac, Šeldon Rouč, došao da je potraži. Na neki načinje to i bilo očekivano. Taj čovek jednostavno nije mogao da dozvoli da se stvari odvijaju bez njegove intervencije. Brenda je, dakle, i svom ocu poverila njenu adresu, zaključila je Delija razočarano. Učinila je to kako bi skrenula pažnju sa sebe, sa svojih problema, Dehja je lako pronikla u mehanizam kojim se Brenda dovijala da bi prikrila svoju zavisnost. Dok se njen otac bude bavio tuđim problemima, ona će moći da nastavi da uživa u svom poroku. Delija je zaključila kako bi bilo uzaludno da se pravi da nije kod kuće. Šeldon Rouč je bio u stanju da je pronađe, ma gde se

ona sakrila. Eto, uspeo je da navede vratara da ga pusti do njenog stana, verovatno uz pomoć novca, ih uz pomoć neke pretnje. Novac i učene su predstavljah sredstva, kojima se Šeldon Rouč služio da bi ostvarivao ono što želi. Delija se pitala šta će od toga da primeni na njoj, kako bi je privoleo da se vrati Emeriku, kako ne bi ostvarila zamisao o razvodu. Otvorila je vrata, osećajući ogromno olakšanje zbog toga što više nije morala da se pretvara pred Šeldonom Roučom, što više nije morala da mu se usiljeno osmehuje. Uputila mu je leden pogled, na koji je, kao odgovor, dobila širok osmeh. Taj osmeh nije u sebi nosio ni gram srdačnosti, već je predstavljao izraz neizmerne samouverenosti Šeldona Rouča, izraz njegovih moći. -

Zdravo, dušo! -pozdravio ju je Šeldon Rouč ljubazno, a

Delija je pomislila kako bi mnoge mogao da zavara tim svojim baršunastim, dobro uvežbanim glasom. Bio je besprekomo elegantan, kao i uvek. Visok, vitak, uredan, mirisan. Poznavalac svih prečica do uspeha, i svih sporednih izlaza u slučaju opasnosti. I onima koji ga nisu poznavali moglo je, već na prvi pogled, da bude jasno da je taj čovek posedovao ogroman ugled, kao i ogromno bogatstvo. Šeldon Rouč nije ni pomišljao da se odrekne fame kojom je bio okružen, on, kao i preostali članovi njegove porodice. Naprotiv, veoma naporno je radio na tome da se ta fama održi, da je ništa ne ugrozi. To je bio razlog zbog koga je potražio Deliju, zbog koga joj se široko osmehivao, pokazujući zube na kojima bi i mnogo mlađi ljudi mogli da mu pozavide. -

Trebalo je da se najavite - Delija mu je neustrašivo

poručila, uvodeći ga u dnevnu sobu. -

U pravu si - Šeldon Rouč se nije suprotstavljao svojim

sagovomicima u situacijama u kojima zbog toga nije morao da

pretrpi neku štetu. - Trebalo je. Nadam se da si, nezavisno od toga, u situaciji da me primiš, da razgovaraš sa mnom. -

Znam da je neminovno da razgovaram sa vama. Sedite! -

ponudila mu je mesto na soli, o ona se smestila u fotelju. Šeldon Rouč je otkopčao sako, seo i osvrnuo se oko sebe. Ovaj stan je prilično mali. Zar se ne osećaš klaustrofobično, nakon dvogodišnjeg življenja u Emerikovoj ogromnoj vili? -Ja sam se u Emerikovoj vili osećala klaustrofobično. -

U to mije teško da poverujem.

Vama je teško da poverujete u bilo šta, što nije u skladu

sa vašim mišljenjem. -

Ne radi se o meni, Delija. Svakome bi bilo udobnije u vili,

nego u malom stanu. -

Verovatno. Menije ovaj stan sinonim za slobodu. U vili

sam se osećala sputano. -

Čime?

Između ostalog i življenjem po vašim merilima.

Koliko se sećam, ništa ti nisam nametao.

Meni niste. Ali Emeriku jeste.

Ja sam mu samo sugerisao ono što je najbolje za njega.

Po vašem mišljenju - nadovezala se Delija sarkastično.

Naravno. Nemam nameru da se izvinjavam bilo kome,

zbog toga što je moje mišljenje, posebno po pitanju opstanka u Holivudu, ispravno. -

Možda biste mogli da se izvinite Emeriku zbog toga što ste

mu oduzeli mogućnost da razmišlja svojom glavom. Šeldon Rouč se nasmejao, na način koji je Deliji uterao jezu u kosti. - Prepoznao sam, od prvog trenutka, tu tvoju nezavisnost. Da sam tvoj otac, verovatno bih te podržao u nameri da se razvedeš, da povratiš svoju slobodu. Ah, kao Emerikov otac, moram da te zamolim da razmisliš o tome. -

Morate da me zamolite? - Delija ponovo nije skrivala svoj

sarkazam.

Za sada.

Šta je sledeće? Pretnja? Učena?

Ne. Sledeće je borba za ugled moga sina.

Razvod je civilizovan gest. Njime se ne narušava ničiji

ugled. -

Razvod je neuspeh. A to proizvodi loš utisak.

Sada je jasno zbog čega se, uprkos brojnim vanbračnim

aferama, niste razveli, gospodine Rouč. Niste, dakle, želeli da proizvedete loš utisak! Bravo! Izraz lica Šeldona Rouča se naglo promenio. Bilo je više nego jasno daje skinuo rukavice i da se spremao da primeni taktiku, sa kojom se najbolje snalazio. -

Neko bi, verovatno, rekao da si veoma hrabra, Delija.

Međutim, ja mislim da si veoma glupa. I bezobrazna! - naglo je povisio glas. -

Šta ti zamišljaš ko si?! Ti si obična smrtnica!

Zar ste vi večni? - drsko je upitala.

Moje ime će biti večno! Ti si to ime zloupotrebila! Nikada ti

nije ni pripadalo! Da moja supruga nije pala u romantični zanos dok je slušala Emerika kako priča o tebi, nikada ti ne bih dozvolio da se udaš za njega! -

Koliko shvatam, sada ne želite da mi dozvolite da se

razvedem od njega? -

Za tebe bi bilo bolje da se ne razvedeš od Emerika! To je

ono što ja želim! Da se sama uveriš u to! -

Pravo je čudo, gospodine Rouč, kako ne uviđate da me

time što vičete na mene i što me vređate navodite da postajem sve uverenija u ispravnost odluke da se razvedem od Emerika. -

Čime sam te uvredio? Ništa ti nisam uvredljivo rekao! Još

uvek! Delija se jetko osmehnula, jedva suzbijajući čuđenje zbog onoga što joj je Šeldon Rouč govorio. - Verujte da bi za sve bilo bolje da ja odem iz vaše porodice, gospodine Rouč. Rešili biste se

jedne nedovoljno dobre snaje i potrudili biste se da svom sinu nađete adekvatniju suprugu. -

Verovatno si u pravu. Međutim, iz meni nejasnog razloga,

čitav svet misli da si ti adekvatna supruga za Emerika. Mediji te opisuju kao umerenu, diskretnu, prefinjenu, originalnu. Posebno naglašavaju to što ništa ne radiš suvišno i prenaglašeno. Ti si supruga iz senke, što bi se reklo. Obična devojka koja se sticajem okolnosti udala za neobičnog momka. Pretpostavljam da sve musave tinejdžerke ovoga sveta zamišljaju kako bi i njima mogla da se osmehne sreća, identična tvojoj. Zato te podržavaju. Muškarcima se, pak, dopada to što je svetski poznati glumac oženio devojku koja liči na njihove supruge. To im pomaže da ih prihvate, takve kakve jesu. -

Vi verovatno smatrate kako bi trebalo da se uvredim zbog

svega onoga što ste rekli, gospodine Rouč, ali se ja osećam polaskano. Nemam ništa protiv toga što me smatrate za običnu devojku. Vi protežirate svoju čerku kao neobičnu devojku, a svi znamo kako ona postiže da to bude. Na kraju, vidim da ni ne znate da sami sebi uskačete u usta. Ja se nisam udala za Emerika sticajem okolnosti. Nas dvoje smo se 'zaljubili jedno u drugo. Na mestu koje je daleko od ovog grada, od ove histerije, pa i od vašeg uticaja. -

Smotala si ga na svom terenu, što bi se reklo - narugao se

Šeldon Rouč. -

Mislite šta god hoćete. U svakom slučaju, evo, sada

vraćam Emeriku slobodu. -

Koliko će ta sloboda da ga košta?

Molim?

Tražićeš neki novac, zar ne?

Ne, neću. Ja sam, uostalom, potpisala predbračni ugovor.

Nemam nameru da tražim- bilo šta od Emerika. Kao što vidite, otišla sam iz kuće sa svega dva kofera. Nisam ponela ni sve lične stvari.

Dobro... - Šeldon Rouč se značajno počešao po bradi. -

Koliko, u tom slučaju, tražiš da se vratiš Emeriku? Delija je zinula od iznenađenja. Iako je dobro poznavala Šeldona Rouča i bila u stanju da predvidi svaki njegov potez, prilično ju je zateklo to što joj je ponudio novac, da bi ostala sa Emerikom. -

Mora da se šalite... - izustila je, prepuna neverice.

Kada se radi o novcu, nikada se ne šalim.

-Ja nisam osoba koja se prodaje, gospodine Rouč. Trebalo bi da me poznajete toliko. Šeldon Rouč je kratko slegao ramenima. - Svako ima svoju cenu. -

U vašem svetu, možda. Ali ne i u mom. U svakom slučaju,

ne insistirajte dalje na tome da me novcem navedete da ostanem sa Emerikom. -

Zašto si ga, uopšte, napustila? On je bio veoma dobar

prema tebi. Znaš li da jedino tebe, od svih svojih partnerki, nije varao? -

Ni ja njega nisam varala. I bila sam veoma dobra prema

njemu. -

Odlično! To je osnov da se izmirite!

Delija je uzdahnula, najednom osetivši da je savladana umorom. - Ovaj razgovor ne vodi ničemu, gospodine Rouč. Ne dugujem vam nikakvo objašnjenje, niti opravdanje. Ja sam veoma precizno objasnila Emeriku razloge zbog kojih sam poželela da se razvedemo. On je to prihvatio. Ne vidim šta vas sprečava da postupite isto. -

Sprečava me to što, za razliku od vas dvoje, sagledavam

širu sliku. Da li znaš da Emerik u svom poslednjem filmu, čija se premijera uskoro očekuje, glumi konzervativnog čoveka, čuvara tradicionalnih vrednosti? -

Pročitala sam scenario - potvrdila je Delija.

S obzirom na to, ovo je najgore vreme da se Emerik

razvede. Film propagira ono što će svi društveni parametri da podrže. To je situacija koja može svima da donese mnogo poena. Ali, ako bi se, usred te situacije, pojavila informacija o tome da se Emerik razvodi, narušio bi se uticaj filma, ali i uticaj njegovih aktera. -

Vi mešate stvarnost i fikciju, gospodine Rouč. Da ne

govorim o tome da pridajete preveliku važnost svemu onome što se odvija u sferi filma. Filmovi služe za zabavu, oni veoma retko mogu da imaju edukativnu svrhu. Osvestite se! Holivud nije vaše kraljevstvo i nije mesto na kome se odlučuje o sudbini planete! -

Ti si drska i nezahvalna! - planuo je Šeldon Rouč, podižući

se na noge. - Zahvaljujući tome što sam ja jedan od kraljeva Holivuda, ti si stekla ime, ugled, slavu i bogatstvo! Doživela si, za protekle dve godine, ono što ne bi mogla da doživiš na svom Novom Zelandu tokom tri dobra života! I sada se usuđuješ da sve to omalovažavaš! Ti se osvesti! Šta ti zamišljaš ko si?! Kako se usuđuješ i da pomisliš da napustiš Emerika?! Budi sigurna da on neće pristati da se sporazumno razvedete! Moraćeš da ga tužiš! Samo, nisam siguran da bi ijedan sudija, na ovom svetu, pristao da presudi u tvoju korist! Delija je, uz uzdah, takođe ustala. Krenula je prema vratima, spremna da zamoli Šeldona Rouča da ode. - Ovaj razgovor preti da potpuno izmakne kontroli, gospodine Rouč - mimo je saopštila. - Idite, pre nego što izgovorite nešto, što bi moglo da me navede da vam uzvratim u punoj meri. -

Šta bi to trebalo da znači?!

-Ja znam mnogo toga o vama, gospodine Rouč, kao i o članovima vaše porodice. Mnogo kompromitujućih stvari. Budite uvereni da bih, istima, mogla da vas ućutkam. Šeldon Rouč je prišao Deliji i nasmejao joj se u lice. - Svi članovi moje porodice su imena u ovom gradu. Pitam se da li

neko zna za tvoje roditelje, za tvoju sestru, za njenog muža. Ako i znaju, to je zato što ih povezuju sa mnom i sa mojom porodicom. Kladim

tamo,

kraju

sveta,

nose

bedževe

informacijom o tome da su povezani sa čuvenom porodicom Rouč. -

Moji roditelji su profesori na univerzitetu, gospodine Rouč.

Moja sestra vodi baletsku školu. Njen suprug je dermatolog. Oni vode svoje ispunjene, produktivne i kreativne živote, ni ne pomišljaju na vas. Članovi moje porodice su poslednji ljudi na svetu koje bi impresioniralo ono čime se vi hvalite, što vi smatrate za vredno poštovanja. -

Vi ste nikogovići! Svi zajedno! - prasnuo je Šeldon Rouč

iznervirano. - Nije, valjda, da mislite da ste bolji od nas?! -

Ne mislimo, jer se ne upoređujemo. To vi radite. Vi

neprekidno merite sebe, u odnosu na druge. -

I?! Znaš šta?! Uvek ispadam bolji!

Naravno. Svrha samoobmanjivanja je upravo ta, da donosi

čoveku uverenje daje bolji od drugih. -

Glupačo! - prasnuo je Šeldon Rouč iznervirano. - Emerik ti

je dao previše slobode! Trebalo je da te nauči pameti! -

Vi ste svoju suprugu oblikovali po svojoj meri, a onda ste

je prevarili. Više puta. To znači da vam, naučena vašoj pameti, nije bila dovoljno dobra. -

Ne pravi se da sve znaš! Ti ništa ne znaš!

Idite, gospodine Rouč - poručila mu je Delija, otvarajući

vrata. -

Kao što vidite, ja nisam osoba koja pristaje da se podredi

vašem uticaju. -

Za sada! - pripretio je Šeldon Rouč, ne propustivši da, pre

izlaska iz stana, ošine Deliju pogledom prepunim prezira i optuživanja.

VI Nenaviknut na to da mu se neko suprotstavlja, da neko ne ustupa pred njegovim pretnjama, Šeldon Rouč je otišao veoma besan od Delije. Međutim, taj bes nije predstavljao ništa, u odnosu na onaj koji gaje obuzeo nekoliko dana kasnije, kada se na kioscima pojavio najnoviji broj' tabloida „Između redova”. U njemu je objavljen intervju, koji je Kimberli Dikinson navodno obavila sa Delijom. „Ostavila sam muža zato što je loš ljubavnik”, bio je samo jedan od podnaslova tog izmišljenog intervjua, u kome je Emerik oklevetan kao muškarac bez seksualnih moći, bez maštovitosti, lišen sposobnosti da zadovolji svoju partnerku. „On je prazna fasada i lažni zavodnik”, Delija je, navodno, tako okarakterisala Emerika. „Njegova reputacija kao muškarca koji je bez premca u krevetu je samo mit!” „Svi moji prethodni seksualni partneri su bili bolji od njega, a nadam se da će takvi biti i budući”, ta rečenica je efektno završila intervju. Kimberli Dikinson gaje izmislila od prvog do poslednjeg slova, međutim, to Šeldon Rouč nije mogao da zna. Kao ni Emerik. On je bio potpuno siv u licu dok je čitao stranice, koje mu je njegov otac podmetnuo pod nos. Kada je završio sa čitanjem, lice mu je postalo crveno, od krvi koja mu je naglo udarila u glavu. Bio je toliko besan, daje iscepao časopis na sitne komadiće i rasuo ih po čitavom podu. Ni to mu nije bilo dovoljno, već je počeo da ih gazi i šutira. -

Pa, ovo je trenutak da ti kažem da sam za sve bio u pravu!

Nažalost! - Šeldon Rouč je i sam imao potrebu da nešto šutne, da nešto polomi, ah je umesto toga samo stezao naslon stolice, pored koje je stajao. - Tvoja bivša žena je najobičnija glupača i

drznica! Pogledaj šta ti je uradila! Nanela ti je najteži mogući udarac! Ništa gore od toga nije mogla da ti uradi! Ciljala je u pravu metu! Ako je želela dati se zbog nečega osveti, moramo da priznamo da je u tome uspela! Ovo je savršena osveta! Savršena! Jedva dolazeći do daha, do misli, Emerik je tupo zurio ispred sebe, dok su mu pred očima igrale reči koje je Delija, navodno, izjavila. Čuo je šta mu je otac govorio, ali nije bio u stanju da on sam nešto kaže. Grlo mu je bilo potpuno stegnuto, ah mu je zato u stomaku ključalo. -

Kako ovo možemo da demantujemo?! - nastavio je Šeldon

Rouč, čiji je telefon već počeo besomučno da zvoni. - Nikako! Šta god mi sada izjavili, biće naša reč protiv njene! Nemamo nikakve dokaze daje lagala, daje to učinila ko zna zbog čega! Stvarno je smislila dobra taktiku! Pokazala je daje opasniji igrač, nego što sam mislio da jeste! Za razliku od Šeldona koji je razmišljao o tome kako će ostali novinari, poslovni saradnici i čitaoci tabloida da reaguju, Emerik je razmišljao isključivo o Deliji, o njenim izmišljotinama i lažima. Razmišljao je o tome kako mu je zadala veoma nizak udarac i kako je zaslužila da joj uzvrati na isto takav način. -

Prepusti sve meni - rekao je ocu, koga je glava počela da

boli kada je pregledao listu propuštenih poziva. - Pravi se da nas je ovaj intervju zabavio i nasmejao. -

Ja bih rekao da me je ovaj intervju doveo na ivicu infarkta!

Preživećeš. Obojica ćemo da preživimo. A ja ću, usput,

zaista i da se zabavim - najavio je Emerik tajanstveno, pre nego što je izašao iz kuće. Plašeći se mogućnosti daje snime paparaci iz redakcije Kimberli Dikinson, Delija je veoma retko napuštala stan. Izlazila je jednom dnevno, i to u večernjim časovima, kako bi prošetala i obavila nabavku. Zato što je čekala da padne mrak da bi izašla na ulicu, propustila je da vidi tabloid, u kome je objavljen njen navodni

intervju. Da gaje pročitala, ne bi se pitala zbog čega se Emerik pojavio pred njenim vratima sav uzavreo i napet, sa izrazom lica koji nije obećavao ništa dobro. -

Emerik? - zbunjeno ga je oslovila, nenaviknuta na njegovo

ljutito i preteće izdanje. Krenuo je ka njoj, primoravajući je da načini nekoliko koraka unazad, kako bi mu omogućila da uđe u stan. Zatvorio je vrata, miran na zlokoban način koji je otkrivao skoru erupciju onoga što je ključalo u njemu. -

Stani! - Delija je, osetivši taj strahoviti pritisak u Emeriku,

ispružila ruke u odbrambenom stavu, iako nije bila realno napadnuta. - Moraš da mi objasniš zbog čega si došao! Zbog čega si ljut na mene?! -

Pazi šta govoriš, Delija... - upozorio ju je, očima šaljući

sevajuće munje ka njoj. - Ne pravi se blesava... Objasni mi zbog čega si me oklevetala. -

Ali, ja to nisam učinila! Nikome ništa nisam rekla o tebi, o

nama! -

Nikome, sem izvesnoj Kimberli Dikinson. A ona je to

prosledila čitavom svetu! - dreknuo je. -

Izvesna?! - tada se i Delija prodrala. - Trebalo bi odlično da

znaš ko je Kimberli Dikinson! Jer, ona odlično zna ko si ti! -

sam

ja,

Delija?

Loš

ljubavnik,

muškarac

bez

maštovitosti i bez seksualnih moći, onaj koji te nikada nije zadovoljio u krevetu? Da li sam to ja? -

Molim?! - Deliji se, na trenutak, zaljuljalo tlo pod nogama.

Kunem ti se da ne znam o čemu pričaš! Ja to nikada

nisam izjavila za tebe! Ja to ni ne mislim! Tačno je da je ta Kimberli Dikinson tražila intervju od mene, ali sam je odbila! Odbila sam njenu ponudu da ti se osvetim, odnosno, da ti se zajedno osvetimo! Moraš da mi veruješ, Emerik! -

Kako je ta Kimberli uspela da te pronađe, ako je ti sama

nisi pozvala? U novinama je objavljena slika ove zgrade. Koliko je

meni poznato, samo smo moj otac i ja znah za tvoju novu adresu. -

Znala je i Brenda! Ona je javila Kimberli da sam otišla od

tebe, da sam se preselila ovde! Razgovaraj sa svojom sestrom o tome, Emerik! Reci joj da ti otkrije istinu! I razlog, zbog koga je bila prinuđena da poveri Kimberli Dikinson vest o tome da smo se rastali! -

Nisam, znao da me toliko mrziš, Delija - izjavio je Emerik,

ignorišući Delijine pokušaje da se opravda. - Kao što nisam znao da me smatraš za lošeg ljubavnika. Trebalo je da mi u lice kažeš da me zbog toga ostavljaš, umesto što si mi nametnula užasno osećanje krivice pričom o tome kako sam se uobrazio, i kako sam te zanemario. -

Nisam te ostavila zbog toga što te smatram za lošeg

ljubavnika! -

Ja, kao i ostatak čovečanstva, smo upravo to objašnjenje

pročitali u novinama. Delija je snažno odmahnula glavom. - Ponavljam, ništa nisam izjavila za novine. Taj intervju je izmislila Kimberli Dikinson da bi ti se osvetila za to što sije ostavio! -

Ne liči na tebe da bežiš od sopstvenih reči, Delija. Ti si

jedina osoba za koju sam verovao da ne uzmiče od svojih stavova, ma kakvi oni bili. -

Ja sam još uvek ta osoba, Emerik.

Više nisi ništa. Samo jedna osvetoljubiva lažljivica.

Nikada ti ne bih naudila, Emerik! - Delija je postajala sve

svesnija razmera Emerikovogbesa, kao i načina na koji je naumio da se oslobodi tog besa. - Moraš da mi veruješ! Moraš da se setiš te Kimberli! Ići ćemo zajedno kod nje i ona će sve da ti objasni! -

Ne zanima me ta Kimberli. Došao sam po objašnjenje kod

tebe. Dakle, zanima me da li si se zaista, sve proteklo vreme, pretvarala da ti je lepo sa mnom u krevetu? Nemoguće je da mi

je promicalo da uvidim da se pretvaraš. Ja sam glumac, i znam kada neko glumi. Ti nikada nisi glumila sa mnom. A ako insistiraš na tome da jesi, rado ću da ti dokažem kako sam u stanju da te zadovoljim. -

Ti si u afektu, Emerik! - Delija je sve teže disala, obuzeta

sve većom nelagodnošću. - Um ti je potpuno pomračen! Urazumi se, molim te! To sam ja, Delija! Tvoja žena! -

Ti si moja bivša žena. Čitav svet zna da si me ostavila, zato

što sam loš ljubavnik. -

To je izmislila Kimberli Dikinson! - vrisnula je Delija. -

Nemoguće je daje se ne sećaš! Pokazala mi je čitav album sa vašim zajedničkim fotografijama! Jednu mi je čak i ostavila! Na njoj ste vas dvoje snimljeni na plaži! Odmah ću ti je doneti! Uverena da će sve dileme biti rešene kada Emeriku pokaže fotografiju, Delija je naivno otišla po nju u spavaću sobu. Daje to bio pogrešan potez shvatila je kada je Emerik ušao sa njom i preprečio se između nje i vrata. Našla se u tesnacu, iz koga je jedino Emerik mogao daje oslobodi. A on je imao upravo suprotnu nameru, daje drži zarobljenu. -

Nemoj da uradiš ništa, zbog čega bi kasnije mogao da se

kaješ - saopštila mu je Delija, svesna svoje nezavidne pozicije. -

Da li se ti kaješ zbog onoga što si izjavila o meni? - Emerik

je uzvratio pitanjem, načinivši korak ka njoj. -

Taj intervju je izmišljen. Ti, bar, dobro znaš da tabloidi

retko kada objavljuju istinu. -

Možda bih i posumnjao u istinitost tog intervjua, da se nije

pojavio upravo sada kada si me ostavila, kada si zatražila razvod. Verujem da si me oklevetala, ah odbijam da poverujem da me smatraš za lošeg ljubavnika. Zato sam došao da ti pokažem koliko sam dobar. -

Ja znam da si ti dobar ljubavnik, Emerik...

Odlično. Onda ću da te podsetim na to...

VII Koliko do juče, Emerik je bio spreman da pokajnički cvili i da preklinje Deliju da mu se vrati. Da bude ponizan, da se menja, da čini sve što bi zatražila kako bi dobio drugu šansu. Međutim, toga dana je bio sve, samo ne nesiguran, samo ne prinuđen da moli. Naprotiv, bio je rešen da radi sve što mu je bilo po volji, i to bez traženja dozvole za to. Emerik se prosto razmetao svojom samouverenošću, time što nimalo nije sumnjao u to da će ostvariti mušku pobedu. Na način koji je smatrao shodnim. A taj način pouzdano nije podrazumevao suptilnost i nežnost, Delija se oko toga nimalo nije dvoumila. Bilo joj je jasno predočeno daje Emerik naumio da joj u punoj meri demonstrira svoje ljubavničke moći, one, koje je ona navodno osporila. Pomislila je kako bi bilo detinjasto da pokuša da pobegne. Ali, definitivno je to poželela. Emerikova potreba da je kazni je izazivala strah u njoj. Taj strah se nije ticao Emerika, već nje same. Plašilo ju je to što će mu omogućiti da trijumfuje, da se nasladi njenom predajom. Jer, ta predaja je bila neminovna. Saterana uza zid, učinila je jedino što je mogla. Snažno je, sa obe ruke, pokušala da odgurne Emerika od sebe. Brzo i lako ju je savladao, iako se ona žestoko migoljila i iako ga je neprekidno pozivala da se urazumi. Bilo je dovoljno da legne preko nje, kako bi je umirio. Njegovo telo ju je potčinjavalo. Zračilo je ogromnom, upozoravajućom čulnošću. Gotovo da nije ličio na sebe kada se obrušio na Delijino telo. Ponašao se na potpuno nov, bezobzirno nasrtljiv način. Uprkos tome, Delija je podanički reagovala na njegovu grubost. Emerik ju je ostavljao bez snage dok je cepao odeću sa nje, vođen žudnjom, koliko i besom.

Sve je radio prenaglašeno, sa željom daje potčini, ipak, svakim dodirom je odavao počast njenoj lepoti, izazovnosti oblina, glatkoći kože. Dozvolio je da ga njena ženstvenost potpuno opčini. Zubima je mučio vrhove njenih grudi, dok se ona izvijala pod njim, polaskana koliko i progonjena. I dalje je pokazivala znake buntovništva, ali se našla na korak od kompletne predaje kada se Emerik spustio niže od njenog stomaka, da bi na njenim najosetljivijim tačkama ispoljio svoj puni, erotski potencijal. U Deliji se komešala haotična kombinacija žudnje i potrebe da ne dozvoli Emeriku da uvidi da se u potpunosti nalazila u njegovoj vlasti. Ipak, bokovi su joj nestrpljivo poskakivali, dok je on slamao njen besmisleni otpor, uživajući u trenju unutrašnjih strana njenih bedara o svoje obraze. Bio je nedvosmisleno uzbuđen kada se uspravio, da bi dobio svoju nagradu za pretrpljene uvrede. Spojio se sa Delijinim telom dublje i snažnije nego ikada pre. Ona je izvila gornji deo tela u luk, predajući se tom slatkom i bolnom osvajanju. Umesto laganom njihanju, kako je uvek započinjao svoju ljubavnu igru, Emerik je podvrgnuo Deliju „ludom galopu“. Činilo se da se nikada neće zaustaviti dok ju je uzimao nezajažljivo i

neumorno,

navodeći

postane

bespomoćni podanik njegovih ljubavničkih moći. Delija se prepustila Emerikovoj mahnitoj muževnosti, čudeći se tome što se bura strasti, koju je izazivao u njoj, na volšeban način pretvarala u buru ljubavi. Emerik joj, kao ljubavnik, nije poklanjao samo uživanje, on je budio njene emocije, privlačio ju je sebi, pozivao ju je da veruje da je život bio divan, vredan življenja. Čak ju je i tada, dok ju je pohlepno uzimao, ne obazirući se na njene molbe da joj dozvoli da dođe do daha, navodio da uživa u sebi samoj, u onome što je izazivala u muškarcu koga je volela. Emerikova ljubavna igra je bila

raskalašna, ali na svoj način i uzvišena. Zato joj se Delija prepustila, zato je uzela učešća u njoj.. Sva se tresla od siline Emerikovih udara, međutim, energetski talasi

doveli

stanje

silovitog

transa.

Ništa

prolongirajući, Emerik je prosto proždirao Delijino telo, kada se našao u finalnoj fazi ljubavne igre, kada se primakao erupciji nesagorive strasti. Oboje su se olujnom žestinom predah trenucima u kojima su, potpuno usaglašeno, dostigli vrhunac uživanja, egzaltaciju maksimalnog, sveobuhvatnog zadovoljstva. Delija je ispustila nehotičan krik i sva je obujmila Emerika, pripadajući mu, u tim trenucima, više nego ikada pre. Izgubila je vezu sa stvarnošću, sa svim onim što je prethodilo njenoj ljubavnoj igri sa Emerikom. Telo joj je omamljujuće vibriralo, a iz glave su joj nestale sve misli. Najviše od svega je bila svesna neverovatno prijatne topline u svom telu, kao i činjenice da ju je Emerik i dalje pritiskao svojim telom, da gaje osećala kao deo sebe. Pokušala je da ga zadrži kada se pokrenuo i skliznuo sa nje. Toga puta se, po okončanju vođenja ljubavi, odrekao šaputanja i maženja, na čemu je Delija uvek insistirala, u čemu je neizmemo uživala. Iako je bio malaksao, počeo je da se oblači, u nameri da ode. Dokazao je ono što je želeo, više nije imao razloga da se zadržava. Nije se ni zakopčao, a već je kretao da izađe iz sobe. Kao da nije mogao da podnese da ostane tu ni minut duže, nego što je bilo neophodno. -

Ja nisam izjavila ništa od onoga, što je objavljeno u

tabloidu - Delija je imala potrebu da mu još jednom to stavi do znanja. -

Više nije važno - uzvratio je Emerik, način čega je otišao,

propuštajući da je pogleda, daje pozdravi.

Zasićeno, zadovoljeno, okupano poljupcima i voljeno sa mnogo strastvene žestine, Delijino telo se lagano opuštalo dugo po Emerikovom

odlasku.

Osećala

fantastičnu

smirenost

razgaljujuću toplinu, što ju je činilo prijatno malaksalom i blago pospanom. Međutim, u glavi joj je vladao pravi haos. Ono što ju je najviše bunilo, što je izazivalo nevericu u njoj, ticalo se otkrića da joj Emerik nije verovao. Užasno ju je bolelo to što je Emerik bio skloniji tome da poveruje novinarki tabloida, nego njoj, ženi koja ga nikada ne bi kompromitovala, koja ga je volela. Ovo je zaista kraj, Delija je poraženo zaključila, uviđajući da je Emerikovo nepoverenje predstavljalo nešto preko čega nije mogla da pređe, sa čim nije mogla da nastavi da živi. Iako je već bila spremna da se razvede od njega, nije ni približno bila spremna da ga se zauvek odrekne, da ga zauvek izgubi. Nadala se da bi mogli da ostanu u prijateljskim odnosima, da se čuju, ih sretnu, ponekad, bar. Ovako, sledio im je ružan rastanak, ružan razvod, začinjen nerazumevanjem i nepoverenjem. Možda i mržnjom, i to je Delija, prepuna očaja, uzela u obzir. Osećala se potpuno izgubljeno kada je, nakon dugog ležanja u krevetu, konačno smogla snage da ustane. Mobilni telefon joj je neprekidno zvonio, što je značilo da su svi njeni prijatelji, poznanici i poslovni saradnici pročitali novine, i da su svi želeli da sa njom razgovaraju o tome. Ona, međutim, nije želela ni sa kim da razgovara. Nije želela, čak, ni da ostaje u blizini svih tih ljudi, koji su bih zainteresovani da rovare po njenoj intimi, da raspredaju o detaljima spornog intervjua. Pre nego što je uspela da bolje razmisli o svojoj nameri, pozvala je aerodrom i rezervisala avionsku kartu za Velington. Odmah potom je obavestila članove svoje porodice da dolazi na kraći odmor, namerno propuštajući da im kaže pravu istinu, prave razloge zbog kojih, je napuštala Ameriku.

Završavala je sa pakovanjem kofera, kada je pozvonio fiksni telefon. Nije se obazrela na to, jer je uključila telefonsku sekretaricu. Trgla se, međutim, kada je otkrila ko ju je zvao. Bio je to Emerikov agent, Bendžamin Bejts. -

Da li ste kod kuće, gospođo Rouč? - zvučao je ljubazno,

kao i uvek. - Zaista se nadam da jeste. Zovem vas važnim povodom. Naime, radi se o tome da je vaš intervju pokrenuo lavinu loših komentara, loših reakcija, od kojih bi mnoge mogle da ugroze Emerikov ugled. Ja sam spreman da objavim demanti, da sve proglasim za klevetu, ali mije potrebno da me vi podržite u tome, odnosno, da ne nastavljate da govorite o Emeriku na započeti način. Takođe, Emerik, članovi njegove porodice i ja bismo vam bili veoma zahvalni ako biste, uprkos svemu, pristali da se pojavite sa njim na premijeri filma „Beskućnik“. Time biste zapušili usta svima onima, koji se naslađujući pričama o vašoj rastavi, kao i o razlozima koji su doveli do iste. Emerik je spreman da se razvede od vas, ali ne kao oklevetani muž. Njemu je potrebno da javnost vidi da ga podržavate, da ste pravazišli nastalu krizu, da je on i dalje porodičan čovek. Vama je dobro poznato koliko je, uoči distribucije nekog filma, važna priča koja prati njihove aktere. Dakle, za uspeh filma „Beskućnik” je veoma važno da Emerik ima dobru reputaciju, a ne onu koja dovodi u sumnju njegove kvalitete i njegov porodični status. Molim vas da razmishte o ovome i da mi, što pre, javite šta ste odlučili. -

Gospodine Bejts! - Delija je podigla slušalicu i javila se,

pre nego što je Bendžamin Bejts prekinuo vezu. - Čula sam sve što ste rekli. Poručite Emeriku da prihvatam da ga pratim na premijeri. -

Vrlo dobro! - Bendžamin Bejts je to izgovorio kroz uzdah

olakšanja. - Ovim ste rešili bezbroj problema, koji su iskrsli od objavljivanja vašeg intervjua.

Ja nisam dala taj intervju - Delija je umorno izjavila,

svesna toga da ni Bendžamin Bejts nije bio spreman da joj poveruje. -

Smem li, u tom slučaju, da se nadam kako ne planirate da

nastavite medijsku hajku na Emerika? *** -

Hajku? - ponovila je Delija podrugljivo. - Ništa nisam

započela, pa tako ne planiram ništa ni da nastavim. -

Odlično! - Bendžamin Bejts nije krio svoje zadovoljstvo. -

Hvala vam, gospođo Rouč! Do maločas sam mislio da se nalazimo u veoma lošoj situaciji, ali sam sada veoma ohrabren. Siguran sam da će, do premijere, podignuta prašina da se slegne, a da će svi jezici, nakon toga, biti ućutkani! -

Lepo je da se bar neko od nas oseća ohrabreno -

prokomentarisala je Delija zajedljivo. - Da h vam je još nešto potrebno, gospodine Bejts? -

Ne, nije. Advokat vašeg supruga će dobiti nalog da vam

uplati na račun izvesnu sumu novca, kako biste kupili haljinu za premijeru, i sve što vam je potrebno. -

Recite mu da nije potrebno da to čini. Imam dovoljno

novca na računu. -

Zar imate dvesta hiljada dolara?

Nijedna haljina ne košta toliko.

Da, ali, nakit košta. Ovo nije trenutak za škrtarenje,

gospođo Rouč. Nakon svega je neophodno da izgledate najbolje što možete. Poslušajte moj savet. Uzmite taj novac i potrudite se da ga potrošite. Do poslednjeg centa. -

Ne razumem. Sta želite da postignete sa tim?

Ako budete nosili najskuplju haljinu i najskuplji nakit, svi

će da pomisle da vam je to Emerik kupio, da onaj intervju nije

umanjio ljubav koju oseća prema vama. Glamur, luksuz, sjaj, ponekad prenose jaču poruku, nego bilo kakav demanti. -

U vašem svetu, možda. Ali u mom, ne.

Vi ste deo mog sveta, gospođo Rouč. Emerikovog sveta.

Zato bi bilo dobro da živite po njegovim pravilima. -

Pokušala sam. I nisam uspela da se prilagodim.

Bendžamin Bejts je ćutao, oklevajući da nastavi razgovor u započetom pravcu. Njega je lično zanimalo da sazna da lije upravo to, što nije uspela da se prilagodi životu u Holivudu, navelo Deliju da ostavi Emerika. Međutim, kao Emerikov agent nije imao prava da se, u tolikoj meri, meša u njegov privatan život. On

imao

profesionalno

zaduženje

rešava

iskrsle

probleme, a nikako da istražuje njihove uzroke. -

Žao mi je zbog toga, gospođo Rouč - rekao je Bendžamin

Bejts iskreno. - Oduvek sam mislio da ste vi idealna supruga za Emerika, da ste idealna holivudska supruga. -

Zar? Pa ja uopšte nisam bila deo tog miljea.

Upravo zato. Vi ste bih nezavisni, autentični, neskloni

podržavanju lažnih mitova. Ljudi su vam se divili. Istina, posle ovog intervjua vas svi kritikuju, pa je zato i u vašem interesu da se pojavite na premijeri. Ona će biti održana kroz sedam nedelja. Do tada ne bi bilo loše da se primirite, da izbegavate eksponiranje u javnosti. -

Već sam organizovala svoj odlazak iz Los Anđelesa,

gospodine Bejts. Dakle, spremna sam da ispoštujem vaše poslednje uputstvo, sa kojim sam potpuno saglasna. -

Smem li da znam gde odlazite?

Ne.

U svakom slučaju, želim vam srećan put i prijatan

boravak. Javite mi se, molim vas, po povratku u Los Anđeles, kako bismo se dogovorili oko detalja, vezanih za odlazak na premijeru.

Učiniću

to,

gospodine

Bejts!

obećala

Delija,

završavajući razgovor. VIII Sluteći, na nekom nesvesnom nivou, krhkost svoje porodice i probleme njenih pojedinih članova, Šeldon Rouč je sve češće insistirao na zajedničkim okupljanjima. Smatrao je da je, tim putem,

držao

stvari

pod

kontrolom,

daje

nestabilnim

pojedincima ulivao snagu koju su kao grupa imali. Nije propustio da, neposredno po okončanju afere sa Delijom i Kimberli Dikinson, ogranizuje porodičnu večeru. Otvorio je šampanjac nakon što su se svi smestili za sto, spremni da odglume ono što se očekivalo od njih, a to je bezbrižnost i nedodirljivost koju je pripadništvo tom moćnom klanu naizgled donosilo. Jedino Emerik, te večeri, nije imao snage da učestvuje u toj veštački stvaranoj porodičnoj euforiji. Bezvoljno je sedeo za stolom i ispijao već treći viski. Nije čekao da njegov otac sipa šampanjac u čaše, već je odmah po dolasku u roditeljski dom posegnuo za viskijem. -

Emerik! - otac ga je razdragano oslovio, spuštajući čašu sa

šampanjcem pre njega. - Čemu takav izraz lica? Problem, koji je stvorila Delija, je rešen! Bendžamin je to maestralno odradio! Svi te,

sada,

posmatraju

kao

žrtvu

jedne

bezočne

tabloidne

izmišljotine, nikako kao žrtvu nezadovoljne supruge! A kada se dotična supruga bude pojavila na premijeri, kao što je i obećala, sve će se zauvek zaboraviti! Dakle, ti, više od svih nas, imaš razloga da slaviš, da budeš dobro raspoložen! Emerik je te reči svog oca doživeo kao vruć šamar koji ga je još više osvestio i još snažnije ga podsetio na težinu situacije u kojoj se nalazio. Uputio je ocu mračan pogled, pitajući se kako nikada pre nije uvideo njegovo negiranje stvarnosti, njegovu naviku da pojave sagledava na jednostran način.

Šta bi to trebalo da slavim, oče? - sumorno gaje upitao. -

To, što me je Delija ostavila? -

Pa, budimo iskreni, ona i nije bila prava žena za tebe. Žao

mi je što to ne uviđaš. Predlažem da nazdravimo i da potom probamo ovu predivnu hranu, koja je pred nama! Živeli! Svi su odgovorili na zdravicu, podižući uvis čaše i razmenjujući usiljene osmehe. Emerik je primetio daje Kristina, supruga njegovog brata, ispila polovinu čaše šampanjca u jednom gutljaju, što ga je prilično zbunilo. -

Kako to da piješ alkohol, Kristina? - morao je to daje

upita. - Mislio sam da si u drugom stanju. -

Ah, ispostavilo se da nisam - odgovorila je ona, uz sleganje

ramenima. - Nažalost. U tom trenutku, Emerik se prisetio onoga što mu je Delija rekla za Kristinu, za obmane kojima je pribegavala da bi ostvarila svoje ciljeve. Preleteo je pogledima po licima prisutnih i uvideo da niko nije registrovao njeno obmanjivanje, ili niko, pak, nije želeo da glasno progovori o tome. -

Nadam se da se ne brineš previše zbog toga, draga! -

jedina koja se oglasila bila je Alisija Rouč. - Mlada si, pred tobom je još mnogo godina, tokom kojih ćeš moći da ostvariš potomstvo. -

Naravno! - potvrdio je Emerik, nakon što je ispio punu

čašu šampanjca. - Samo, da bi to ostvarila, potrebno je da prestane da pije tablete za kontracepciju. *** -

Molim?!

planula

Kristina

usplahireno,

jedva

uspevajući da prihvati to daje njena tajna bila otkrivena. -

O čemu to govoriš, Emerik?! - Nikolas je strogim glasom

zatražio objašnjenje.

Tvoja žena ne želi da rodi tvoje dete, dragi moj brate -

Emerik mu je to poverio bez ikakve taktičnosti u glasu. - Ona samo glumi da želi dete dok je ono, što u stvari želi, korišćenje tvog prezimena radi sticanja dovoljno jake pozicije u Holivudu. -

Ti si pijan! - dreknuo je Nikolas. - I bezobrazan! I očigledno

nesrećan! Trebalo bi da imaš u vidu da ja baš nimalo nisam kriv za to što te je Delija ostavila! -

Ja nisam ni rekao da si ti kriv za to.

Zašto me onda napadaš?! Ne leči svoje frustracije na meni!

Ne pokušavaj da uništiš moj brak, kao što si uništio svoj! -

Odakle ti ideja da sam napao tebe, ili tvoj brak? Ja sam,

samo, izgovorio jednu istinu, koja bi trebalo da unapredi tvoj brak, a ne da ga uništi. Ono što jedan brak uništava su prećutane istine. U tvom slučaju, Kristina prećutkuje da ne želi dete, i obmanjuje i tebe, i sve nas, sporadičnim sumnjama da je u drugom stanju. Slobodno veruj u to, ako to želiš. Ja odbijam da nasedam na tu patološku smicalicu. -

Patološka smicalica?! - Kristina je briznula u plač. - Kako

se usuđuješ da nazivaš smicalicom ono što mene najviše boli, a to je nemogućnost ostvarenja trudnoće?! -

Usuđujem

se,

jer

slučajno

poznato

piješ

kontraceptivne tablete. Kladim se da ih i sada imaš u torbi. -

Ostavi moju ženu na miru! - Nikolas mu je to preteći

poručio. -

Neka tvoja žena istrese sadržaj svoje torbe, nakon čega

ćemo da okončamo ovu temu - predložio je Emerik. Umesto da svima pokaže šta ima u torbi, Kristina ju je brzopleto okačila o rame, nakon čega je još brzopletije izletela iz trpezarije. Kao poslušni muž, Nikolas je krenuo za njom, ne propustivši da, pre toga, Emeriku uputi pogled pun optuživanja. -

Pripisaću ovom tvom pijanstvu, Emerik - oglasio se Šeldon

Rouč, koji se smatrao obaveznim da svaku situaciju okonča svojim komentarom.

Tačno je da sam pripit, ali to ne znači da nisam u pravu -

uzvratio je Emerik. - Ako bi hteo da budeš iskren, i ti bi priznao da odavno sumnjaš u Kristinu, u laži koje nam, s vremena na vreme, servira za ovim stolom. -

Kristina ne laže - ubacila se Alisija Rouč. - Ona se samo

bori sa željom da ima dete i sa nemogućnošću da ostvari trudnoću. Možda ima neke zdravstvene probleme. U svakom slučaju, nije trebalo daje napadneš, Emerik. -

Slažem se sa tim da nije trebalo daje napadnem. Trebalo je

da ozbiljno razgovaram sa njom. Jer, ona se služi ozbiljnim sredstvima da bi ostvarila svoje ciljeve, i pritom nas sve napravila budalama. E, pa, ja odbijam da budem budala! -

Kladim se da ti je Delija napunila glavu tim glupostima -

izjavio je prezrivo Šeldon Rouč, iznova puneći svoju čašu. -

Ona mi je samo pomogla da otvorim oči, da ih ne

zatvaram, u cilju izigravanja lažne porodične idile. -

Naša porodica je bila idilična, sve dok se Delija nije

drznula da pljune na nju! - uzviknuo je Šeldon Rouč iznervirano. -

Zar nisi ti to učinio mnogo pre nje, oče? - Emerik mu je

hrabro uzvratio tim pitanjem. -

Šta bi to trebalo da znači?!

Ti si pljunuo na svoju porodicu onoga trenutka kada si se

okrenuo drugim ženama. Time si pokazao da ti tvoja žena nije bila dovoljno dobra. -

Emerik, molim te! - zavapila je Alisija Rouč. - To se tiče

isključivo tvog oca i mene! Ako bi neko trebalo da mu zameri na ljubavnim izletima, onda sam to ja! Ja, a ne ti! -

Možda je tvoja stvar što te otac vara, ali je moja stvar to

što si ti nesrećna zbog toga. -

Uopšte nisam nesrećna! - prodrala se Alisija Rouč

histerično. -

Da li ti izgledam kao neko ko je nesrećan?!

Da, izgledaš. A i tvoj garderober to potvrđuje.

Moj garderober?

Prepun je stvari, majko. To je dokaz tvoje sklonosti ka

kompulzivnoj kupovini. -

Šta sve ovo znači, Emerik?! - Šeldon Rouč gaje strogo

upitao. -

Zbog čega nas optužuješ i napadaš?! Insistiram da odmah

prestaneš sa tim! -

Nema problema - prihvatio je Emerik, ustajući od stola. -

Potraži pomoć, majko - nežno je rekao, dok je prolazio pored nje. -I ti, Brenda, takođe. -

Ja?! - Brenda je vešto odglumila šokiranost. - Kakvu

optužbu si meni namenio?! -

Ne optužujem te ni za šta, ali brinem za tebe.

Zbog čega?!

Emerik! - opomenuo gaje otac, tražeći od njega da ćuti.

Moja bratska dužnost, a i tvoja očinska, je da ukažemo

Brendi na to da je njena zavisnost od narkotika postala ozbiljna. Počelo je sa pušenjem trave i konzumiranjem tableta, ali si sada prešla na heroin, zar ne? -

Ti si poludeo! - prasnula je Brenda, i sama ustajući od

stola. -

Tvoj život je počeo da se ruši, pa si dobio potrebu da

uništiš i naše živote! -

Ako misliš na to što me je Delija ostavila, onda bi trebalo

da znaš da je to učinila jer sam odbijao da uvidim istinu o svima vama, jer sam odbijao da iskočim iz te sumanute porodične šeme, zahvaljujući kojoj svako od nas uspešno prolongira i zataškava svoje greške. -

Pravo je čudo da se usuđuješ da spominješ osobu koja

nam je, u samo jednom danu, okrenula život naglavačke! - vikao je Šeldon Rouč. - Ona je pokazala ko je, a ti je sada navodiš kao osobu koja je bila ispravna u odnosu na sve nas!

Delija me je izneverila i nanela mi je štetu, ipak, ne mogu

da joj osporim da je bila u pravu u odnosu na sve nas, u odnosu na sistem po kome ova porodica funkcioniše - Emerik više nije bio u afektu, već je pričao mimo, bez skrivanja zabrinutosti u glasu. - Niko, za ovim stolom, nikada nije bio iskren ni po jednom osnovu, oče. Svi smo se ponašali u skladu sa tvojim očekivanjima, svi smo glumili uspešne i bezbrižne ljude, praveći se da ne primećujemo ni svoje, ni tuđe greške. A one su se samo uvećavale. Bojim se da je Brenda najveća žrtva toga. -

Mene niko nije oklevetao u novinama! - Brenda mu se

usplamtelo unela u lice. - Ja radim svoj posao, imam normalan brak i... -

Naš brak bi se teško mogao nazvati normalnim -

neočekivano se oglasio Brendin muž, Rasel Galager, koji je retko uzimao učešća u porodičnim razgovorima. - Bojim se da je Emerik u pravu. -

Rasel! - Brenda gaje oslovila na opominjući način, što

njega nije sprečilo da nastavi. -

I ja sam primetio da se tvoje konzumiranje narkotika otelo

kontroli. Ti si već u ozbiljnoj fazi zavisnosti. Trebalo bi da ideš na lečenje. Osetivši se izdanom i izneverenom, Brenda je ošinula svog muža besnim pogledom. - Šta ti znaš?! - uvredljivo gaje upitala. Da se nisi oženio sa mnom, niko nikada ne bi čuo za tebe! -

Ako sam anoniman, ne znači da nisam u pravu - pobunio

se Rasel. - Ja pratim tvoje ponašanje, Brenda. Vidim da konzumiranje droge potpuno kontroliše tvoj život. A i moj, takođe. Spreman sam da ti pomognem, ako želiš da se lečiš. Međutim, ako odbijaš da to učiniš, plašim se da ću morati da te ostavim. -

Oh, bože! - uzdahnula je uznemireno Alisija Rouč. - Kako

smo došli do ovoga?!

Do čega, majko? - Emerik se nije obazreo na njene

uzdahe. - Do toga da smo progovorili o tvojoj i Brendinoj zavisnosti?

Ovo

pozitivan

ishod

današnjeg

porodičnog

okupljanja. Samo, pitanje je koliko si ti toga svesna. -

Predlažem da se sada raziđemo, kako bi svi ohladili glave -

oglasio se Šeldon Rouč, odgumuvši tanjir pred sobom. -

To je tako tipično za tebe, oče - Emerik mu se obratio sa

neskrivnom gorčinom u glasu. - Ti veruješ da će problemi nestati, ako se ne govori o njima, ili ako ih se novinari ne dokopaju. Nisi u pravu! Problemi se, na taj način, samo uvećavaju! -

Šteta što tvoja žena nije ovde, da nam pomogne u tome -

Šeldon Rouč se ironično nadovezao. -

Delija nije ovde, ali mi je svakako pomogla da otvorim oči.

I tebi bih prepomčio da to učiniš. -

A ja tebi preporučujem da se izviniš majci, sestri i Kristini!

Što se tebe tiče, Rasele - Šeldon Rouč je preteći upro prstom u svog zeta - razmisli o onome što si rekao. Svi znamo ko ti je pomogao da ostvariš karijeru, a zna se i ko može da ti je uništi. -Ja hoću da pomognem vašoj ćerki, gospodine Rouč! uzviknuo je Rasel u neverici. - Trebalo bi da me podržite u tome! -

Ti i Emerik ste najobičniji izazivači haosa! Nemam namem

da vas podržim u tome! -

Naša porodična situacija je već haotična - ubacio se

Emerik. -

Priznao ti to, ili ne.

Pusti mene da brinem o porodici! Do sada sam to dobro

činio! Istina, napravio sam grešku kada sam dozvolio da se oženiš Delijom, i, evo gde nas je sve dovela! Ne mogu da dočekam da prođe premijera, kako bi se i zvanično razveo od nje! Emerik se tužno osmehnuo, zaputivši se ka izlaznim vratima. Kladim se da i sama Delija ne može to da dočeka. Eto, vas dvoje,

oko jedne situacije, ipak delite isto mišljenje... Ko bi rekao? upitao se, više za sebe, izlazeći iz kuće.

IX Od svog boravka u rodnom Velingtonu, Delija je očekivala mnogo toga. Prihvatanje okolnosti da se njen brak sa Emerikom bližio kraju, pre svega, a potom i privikavanje na život koga je naumila

vodi

okončanju

razvoda, po

definitivnom

napuštanju Sjedinjenih Država. Nadala se da bi provođenje vremena sa članovima porodice, kao i sa prijateljima, moglo da je podseti na realan život, onaj, u kome se nije vodila trka za popularnošću, za bogatstvom, za uticajnošću. Međutim, uprkos tome što se neizmerno opustila u kući svojih roditelja, što je vodila duge i prisne razgovore sa sestrom, i obnovila kontakte sa prijateljima, sve to joj nije umanjilo nemir, sa kojim je napustila Los Anđeles. Naprotiv, to što je bila tako daleko od Emerika, oduzimalo joj je stabilnost i uskraćivalo joj mogućnost da bude opuštena, da se prepusti prednostima boravka u rodnom gradu. Emerik joj je užasno nedostajao, on sam, kao i život sa njim. Nedostajala joj je, čak, i sva ona histerija koja je vladala oko njega, sve one horde obožavateljki koje su ga opsedale, zbog kojih mu je ego rastao do beskraja. Nedostajalo joj je da razgovara sa njim. Pitala se da lije Emerik pokušavao da, u njenom odsustvu, pronađe način da se pomire. Da li je uspevao da prihvati ono što mu je ona zamerala, po pitanju njihovog odnosa? Da li ju je i dalje mrzeo, uveren u to da gaje oklevetala, da mu je, iz osvete, narušila imidž fatalnog muškarca, imidž zahvaljujući kome je izgradio uspešnu glumačku karijeru? Na jedan način, Delija se plašila povratka u Los Anđeles, i suočenja sa ljutitim Emerikom koji ju je mrzeo, koji ju je

smatrao odgovornom za najveće moguće novinarsko blaćenje, sa kojim se suočio od početka karijere. Na drugi način, bila je pakleno nestrpljiva da ga vidi. Tokom perioda njihove razdvojenosti, gotovo daje potpuno zaboravila da je želela da se razvede od njega, da je bila nezadovoljna njihovim odnosom, posebno time što joj nije posvećivao dovoljno pažnje. Uvidela je daje mogla da nastavi da živi sa tim, jer joj se takav život činio manje bolnim od onog, koga bi morala da vodi bez njega. Deliju je zateklo otkriće da je Emerika volela više nego ikada pre, uprkos tome što su oboje bili ljuti jedno na drugo, što su se oboje osećali izdanima i prevarenima. U želji da se, na premijeri Emerikovog najnovijeg filma „Beskućnik”, pojavi u što boljem izdanju, Delija je blagovremeno počela da traži odgovarajuću haljinu za tu priliku. Obišla je nekohko ekskluzivnih butika, a sreća joj se osmehnula u onom koji je prodavao unikatne modele, po najvišim mogućim cenama. Srećom, imala je dovoljno novca, zahvaljujući tome što joj je Emerikov advokat uplatio obećanu sumu na račun. Po pitanju haljine nije bila štedljiva, a podjednako rasipna je bila i kada je kupovala torbicu, cipele i nakit. Želela je da zablista na crvenom tepihu, kao što joj je preporučio Emerikov agent, Bendžamin Bejts. Više od toga je želela da se dopadne Emeriku, da iznova probudi ljubav u njemu. Kada je poletela iz Velingtona, znala je da ide u susret razrešenju svoje komplikovane bračne situacije. Stomak joj je zbog toga bio stegnut, ipak, nije dolazilo u obzir da odlaže suočavanje sa Emerikom. I sa Brendom. Delija je posebno računala sa tim. Jer, lakše je mogla da prihvati Emerikovo pristajanje na razvod, nego njegovu mržnju, njegovo prebacivanje, njegovo uverenje da gaje izdala. Na, po njegovom mišljenju, veoma ružan i jeftin način.

Zato je odlučila da još jednom pozove Brendu da postupi časno i da otkrije svom bratu zaveru koju je, da bi se zaštitila, sprovela sa Kimberli Dikinson. Bendžamin Bejts je bio jedini čovek sa kojim je Delija, po dolasku u svoj iznajmljeni stan u Los Anđelesu, kontaktirala. Nikoga, sem njega, nije obavestila da se vratila iz Velingtona i da je spremna da ispuni dato obećanje. Laknulo joj je kada ju je Bejts obavestio da se stišala buka, koju je izazvao njen navodni intervju. Sve se sleglo nakon što je on održao konferenciju za štampu i nakon što je Šeldon Rouč povukao neke svoje veze, kako bi se neki drugi ljudi našli na udaru javnosti. I novinari i čitaoci su uvek bili gladni novih senzacija. A nove senzacije su bacale u zaborav one stare. Na dan održavanja premijere filma „Beskućnik” u kome je Emerik glumio glavnu ulogu, Delija je bila vanserijski uzbuđena. Sve u njoj je treperilo uoči suočavanja sa Emerikom, ah i sa očima javnosti, za koje je znala da će biti uperene ka njoj. Zbog svega toga se doterala veoma pažljivo, vodeći računa o svakom detalju. Nimalo nije sumnjala u to da je njena haljina predstavljala pun pogodak. Savršeno je isticala njeno vitko telo i pritom je delovala provokativno, zahvaljujući tome što je bila u boji svih grehova i zabranjenih misli, crvenoj. Adekvatnom frizurom, kao i precizno nanesenom šminkom, istakla je savršene crte svog lica. Sandale, torbica i nakit su doprineli tome da njen izgled bude glamurozan, u skladu sa očekivanjima modnih znalaca, koji su pomno pratili dešavanja na holivudskim crvenim tepisima. Uprkos tome što je izgledala bolje nego ikada pre, što je mogla da računa sa tim da će izazvati mnoštvo uzdaha, Delija se prosto tresla od nesigurnosti i treme kada je izašla iz stana. Nadala se da bi, pred ulazom u zgradu, mogla da udahne bar malo svežeg vazduha, međutim, za tako nešto nije bilo vremena.

Emerikova sjajna, crna limuzina je već bila parkirana pred ulazom, a njegov vozač je stajao pored zadnjih vrata, spreman da joj ih otvori. -

Zdravo, Džejsone! - pozdravila je vozača, koji ju je krišom

odmerio, zatečen

njenom

elegantnom

ujedno izazovnom

pojavom. -

Gospođo Rouč... - oslovio ju je Džejson, nakon čega joj je

otvorio vrata. Delija je duboko uzdahnula, pre nego što se smestila na zadnje sedište. Emerik se već nalazio u limuzini, na sedištu koje se nalazilo nasuprot njenom. Stekao je utisak da ga je seksepil, kojim je Delija zračila, udario pravo u stomak, zbog čega mu se grlo steglo. Pokušavao je da deluje pribrano i hladno, ipak, goreo je od uzbuđenja i tresao se od neizvesnosti. -

Zdravo, Emerik! - Delija ga je nežno pozdravila, gledajući

ga pravo u oči. -

Hvala ti što si prihvatila da me pratiš - Emerik joj se

obratio službenim tonom. - Nadam se da ćeš uspeti da se pretvaraš da me još uvek voliš. -

Ja nikada nisam prestala da te volim - bez oklevanja mu je

to poverila, napeto iščekujući njegovu reakciju. -

Pa, na čudan način si mi to pokazala! - grubo se

nadovezao, stavljajući joj do znanja daje još uvek bio pod utiskom onoga što je izjavila u navodnom intervjuu. - Da li želiš da popiješ šampanjac? -

Ne, hvala ti.

Neko vreme su se vozili u tišini, oboje pritisnuti svojim mislima, koje nisu bile nimalo svetle. -

Kako su tvoji roditelji?

Emerik je zvučao iskreno, što je navelo Dehju da mu odgovori. -

Dobro su, hvala na pitanju. -

Šta rade? Kako provode vreme?

Veoma su aktivni na fakultetu. Otac priprema za izdavanje

svoju petu knjigu, dok majka organizuje stručne seminare. Dosta vremena provode u prirodi. Imaju i dva psa. -

A tvoja sestra, Arlin? Kako su ona i njen muž?

Oboje su trenutno obuzeti svojim karijerama. Veoma su

uspešni, međutim, obećah su jedno drugom da će napraviti pauzu, kako bi se posvetili ostvarenju potomstva. -To je veoma lepo - prokomentarisaoje Emerik, u čijem se glasu mogla nazreti seta. - Pretpostavljam da ti je prijalo druženje sa starim prijateljima? -

Veoma - Delija je kratko odgovorila, zatečena Emerikovim

interesovanjem za život koji je vodila po njihovom razlazu. -

A Velington? Kladim se da je čaroban u ovo doba godine.

Jeste. Emerik je ponovo neodređeno klimnuo glavom, usmeravajući

pogled na predele pored kojih su prolazili. - Kako su tvoji roditelji reagovali na vest o našem razlazu? - neočekivano je zatražio da sazna. -

Nisam im rekla za razlaz.

Zašto?

Otišla sam u Velington da bih se odmorila i opustila. Da

sam pričala o našem razlazu, iznova bih proživljavala sve ono što se odigralo uoči mog odlaska iz Los Anđelesa. Emerik je promrmljao nešto sebi u bradu, što Delija nije razumela. -

Kako su tvoji roditelji? - upitala je to, tek pristojnosti radi.

Konačno su dobro.

Konačno? Zar oni nisu uvek dobro?

Ne. Kao što si ti ispravno primetila, oni su se uvek

pretvarali da su dobro, da oko njih teče med i mleko. Istina je da je oboma bilo loše. Sada idu kod bračnog savetnika i pričaju o svojim problemima. Majka je, takođe, priznala daje sve one stvari

u svom garderoberu sama kupila, i da ima problem sa tom vrstom zavisnosti. Aktivno se bavi svojim izlečenjem. *** -

O! - Deliji se oteo uzvik. - To su, baš, velike novosti.

Ima ih još. Nikolas je pronašao u Kristininoj torbi tablete

za kontracepciju i tako je otkrio da je i njega, i sve nas, obmanjivala pričama da želi da ima dete. Inače, moj brat je posumnjao u svoju suprugu kada sam mu ja skrenuo pažnju na njenu igru, na to da nas je sve pravila budalama. -

Ti, Emerik? - Delija nije mogla da dođe sebi od čuđenja.

Da, ja. Bilo mi je potrebno malo vremena da uvidim da si

bila u pravu za sve ono, što si mi sugerisala o mojoj porodici. Kada sam progovorio o tome, nekoliko dana je vladao haos, ali su stvari kasnije krenule da se razvijaju u željenom pravcu. -

Nadam se da Nikolas i Kristina ne nameravaju da se

razvedu? -

Ne. Ali nameravaju da, na dalje, budu iskreni jedno prema

drugom. Delija je progutala knedlu, spremajući se da postavi po nju ključno pitanje. - A Brenda? Dali je ona spremna da bude iskrena, prema sebi i prema drugima? -

Ne, još uvek. Međutim, svi vršimo pritisak na nju,

uključujući i Rasela, koji joj je zapretio da će daje ostavi, ako ne bude otišla na lečenje. Delija je ispustila uzdali razočarenja, misleći o tome kako se jaz, koji je postojao između Emerika i nje, nimalo nije smanjio. Oboje su, i dalje, hodali po njegovoj ivici, i bilo je samo pitanje trenutka kada će se survati u provaliju, kada će prestati da postoje kao par, kao supružnici. Bilo joj je neverovatno teško da glumi bezbrižnu i srećnu osobu kada su stigli pred dvoranu „Trezor”, gde se održavala premijera

filma „Beskućnik”. Iako se već mnogo puta našla na crvenom tepihu, zaslepljena blicevima fotoreportera, toga puta joj se učinilo daje upala u klopku, da se našla u bezizlaznoj situaciji. Poželela je da pobegne, istog trenutka. Jedva je dolazila do daha dok je pratila Emerika, glumeći zaljubljenu, bezbrižnu i odanu suprugu. Nesvesno je stezala njegovu ruku, čineći ogromne napore da odgovori na poneko upućeno joj pitanje, da mahanjem pozdravi one koji su to od nje očekivali. Taj neizbežni hod po crvenom tepihu, o čemu su mnogi sanjali, Deliji se učinio dug kao večnost, i mučan kao hod po užarenom uglju. Svega joj je bilo previše, s obzirom na to da ju je razgovor, koga je u limuzini vodila sa Emerikom, prilično zbunio i uznemirio. Nije znala kako je trebalo da ga protumači. Jer, Emerik joj je saopštio da su razrešene dileme oko kojih su se do nedavno sporili, oko kojih nisu uspevali da se sporazumeju. Sada se to promenilo, ali ih je i dalje razdvajao onaj izmišljeni intervju Kimberli Dikinson, zbog koga ju je Emerik mrzeo, zbog koga je izgubio poverenje u nju. Jedini način, da izbriše taj nesporazum među njima, Delija je videla u pokušaju da nagovori Brendu da otkrije svoju povezanost sa tabloidnom novinarkom. Ona je, zajedno sa ostatkom porodice, takođe prošetala crvenim tepihom, više u svojstvu Emerikove sestre, nego angažovanog šminkera. Međutim, okolnosti su bile takve da pokretanje ozbiljnog razgovora, pred toliko radoznalih očiju i ušiju, nije dolazilo u obzir. Zato je Delija odlučila da sačeka kraj filmske promocije i ukazivanje zgodne situacije, u kojoj bi mogla nesmetano da razgovara sa Brendom.

X Film je, prema očekivanjima, doživeo burne ovacije. Svi prisutni u dvorani su ustali sa svojih mesta, kada su se autori i protagonisti popeli na binu, kako bi se poklonili publici. Emerik je prosto blistao, izgledao je nenadmašno, zaslepljujuće dobro. Bio je opojno muževan, samouveren, prepun emotivnih potencijala, koje je vešto iskoristio u građenju glavnog lika u filmu „Beskućnik”. Dok mu je, i dalje ludo zaljubljena u njega, aplaudirala od sveg srca, Delija se setila nekih ranijih premijera, po čijem okončanju joj je Emerik slao poljupce sa bine, i u govorima je isticao kao najvažniju osobu u svom životu. Sada je to izostalo, zbog čega se osetila neverovatno uskraćeno i nesrećno. Emerik ju je mrzeo i bio je potpuno spreman daje se odrekne, dok je ona, naprotiv, postala spremna da se odrekne onoga što joj je smetalo u njihovom braku, samo da bi ga zadržala. Ponovo joj se učinilo daje sve ono, što se odvijalo po zvaničnom okončanju premijere, predugo trajalo. Razgovori sa novinarima, fotografisanje, koktel, razmene mišljenja sa kolegama. Dobro uvežbana, bez greške je odradila ono što se od nje očekivalo. Dobro je pazila da nijednim gestom ne ugrozi Emerika, kao ni lažnu sliku o njihovoj bračnoj sreći, koju su želeli da plasiraju javnosti. Bila je potpuno iscrpljena kada se sa Emerikom, koga je i dalje držala za ruku, uputila prema limuzini. Taj deo parkinga je bio izdvojen, dobro osvetljen i još bolje čuvan, ipak, nekako se dogodilo daje jedan paparaco uspeo da se približi Emeriku i Deliji, i da ih fotografiše. Nakon što su se pribrali od tog incidenta, usledilo je novo, neprijatno iznenađenje. Iza leđa veštog paparaca se pojavila Kimberli Dikinson!

Lepu ste predstavu izveli, vas dvoje! - prezrivo je

uzviknula, neustrašivo stupajući pred Emerika. - Ko nije upućen u vašu situaciju, mogao bi da se opkladi da ste u najvećoj mogućoj ljubavi! Ne mogu da vam opišem koliko mi prija što jedina od svih znam da to nije tačno! -

Margaret? - Emerik ju je upitno oslovio. - Da li si to ti?

Zar ne možeš da me prepoznaš? Nije prošlo mnogo od

kada si mi se zaklinjao na večnu ljubav. -

Promenila si se. Pustila si kosu i ofarbala je.

Što je najvažnije, promenila je ime! - Delija se vatreno

umešala. - Tvoja bivša ljubavnica se sada predstavlja drugim imenom, Emerik! -

Kojim? - zbunjeno je zatražio da sazna.

Kimberli Dikinson! To je žena koja je napisala onaj

izmišljeni intervju sa mnom! -

Molim? - Emerik je najpre pogledao u Deliju, a potom u

Margaret. - Nisam znao da radiš kao novinar... -

Nakon što si me ostavio, imala sam previše informacija o

tebi, kao i o tvojim kolegama, da bih to zadržala samo za sebe. Iskoristila sam stečene veze i poznanstva da dobijam ekskluzivne izjave i fotografije. Nekoliko meseci sam pristojno živela od toga. Stekla sam poverenje ljudi iz redakcije, tako da sam uspela da im podmetnem lažni intervju sa tvojom suprugom. Ah, kada bi samo znao koliko sam dugo čekala na taj trenutak, i koliko sam se obradovala kada je on usledio!

*** Prepun neverice, Emerik je zatečeno zurio u Margaret, čije je lice

plamtelo

zadovoljstvom

izravnavanja računa.

zbog

ostvarene

osvete,

zbog

Ti si izmislila onaj intervju sa Delijom? - promucao je,

prožet stidom, kajanjem, koliko i besom. -

Da! - potvrdila je Margaret ponosno. - A ti si poverovao u

sve one izmišljotine! Priznajem da sam, time, doživela veliku satiskciju! Jer, pokazao si da ne poštuješ ni Deliju, kao što nisi poštovao mene! -

Kako se usuđuješ da spominješ Delijino ime?! - prodrao se

Emerik besno. - Vas dve se u svemu razlikujete! A najviše u tome što je ona i zaslužila i opravdala moje poštovanje, što sa tobom nije to slučaj! -

Razumljivo je da

sada pokušavaš da

se opravdaš,

međutim, svima je jasno da si pokazao da nemaš poverenja u svoju suprugu. Ako to nije izraz nepoštovanja, ne znam šta jeste! -

Platićeš mi za ovo! - pripretio joj je Emerik. - Tužiću i tebe

i tvoj pretparački časopis za izrečene laži! I onoga ko te je uputio na Deliju, ko ti je otkrio njenu adresu! -

Samo izvoli! - poručila mu je Margaret neustrašivo. - Biće

mi zanimljivo da pišem o sudskom procesu, koga budeš vodio protiv rođen sestre! Iako se nalazio u afektu, Emerik se prisetio da je Delija pokušala da mu kaže na to da ju je Brenda izdala, da je upravo ona uputila novinrku na njenu novu adresu. Pre nego što je uspeo da bilo šta kaže, na parkingu su se pojavili Šeldon i Alisija Rouč. -

Šta se to ovde događa? - upitao je Šeldon, svestan toga da

su svi bili napeti i da je Emerikovo lice bilo potpuno crveno od besa. -

Poznajete Margaret, zar ne? - Emerik se ružno iscerio

svojoj nekašnjoj ljubavnici. - Ona se sada odaziva na ime Kimberli Dikinson. Upravo je priznala da je izmislila onaj intervju sa Delijom, u kome sam „pošteno” oklevetan! -

Margaret! - oslovila ju je uzbuđeno Alisija Rouč. - To si ti

učinila?!

Srećom po mene, ja više ne moram da polažem račune bilo

kome iz porodice Rouč - Margaret se nadmoćno osmehnula, nakon čega je uprla prstom u Deliju. - To prepuštam tebi, draga. -

Ne mogu da verujem - Alisija Rouč je zbunjeno gledala za

Margiret, koja je bez osvrtanja napustila parking. - Zbog čega je ona to učinila? -

Oh bože... - uzdahnuo je Emerik, prekrivajući lice šakama.

- Ovo je pravi košmar... -

Gledaj na ovu situaciju sa pozitivne strane, sine -

sugerisao mu je otac. - Bio si u paklu, proteklih nekoliko nedelja, misleći da te je Delija izneverila, da te je oklevetala. Sada si otkrio da to nije tačno, da si bez razloga patio. Zar to nije pozitivan ishod te užasne situacije? -

Mora da se šališ?! - Emerik se prodrao toliko glasno, da se

Delija, koja je sve vreme ćutke stajala po strani, uplašeno trgla. -Ja sam sve vreme znao da Delija nije dala onaj intervju, da je on izmišljen i podmetnut! -

Znao si? - Delija je to pitanje izgovorila u pola glasa,

šokirana koliko i ushićena. -

Da, znao sam! - potvrdio je Emerik, očiju punih suza. -

Odnosno, znao sam to na nekom nesvesnom nivou! Na svesnom nivou sam odbijao da se ponašam kao da to znam! -

Ali, zašto? - Delija nije bila u stanju da razume Emerikov

način razmišljanja. -

Zašto? - uzvratio je, proživljavajući emotivnu agoniju. -

Zato što mi je bio potreban razlog da te mrzim, Delija! Bio mi je potreban razlog da te mrzim! - ponovio je, zarivajući, u očaju, prste u kosu. Prepuna šaosećanja, Delija mu je prišla i spustila mu ruku na rame. - Nisi mogao da prihvatiš odgovornost za naš razlaz, zar ne? - tiho je upitala, svesna toga da su Emerik i ona proživljavali ključne trenutke.

Naravno da nisam! - potvrdio je, prepun krivice, prepun

kajanja. - Toliko sam grešio, Delija... Na toliko načina sam te izneverio... Ko bi to mogao da prihvati? Bojim se da nisam ni toliko mudar, ni toliko jak. Bilo mi je lakše da krivicu za razlaz pripišem tebi. Onaj prokleti intervju je predstavljao upravo ono, što mi je, tako nemoćnom, bilo potrebno! Do dela parkinga, koji je bio rezervisan za Roučove, u tom trenutku je došla Brenda. Teturala se od blagog pijanstva i hodala je bosa, dok je sandale sa visokim potpeticama nosila u ruci. - Još uvek niste otišli?! -uzviknula je, ne prepoznajući napetost na licima članova svoje porodice. -

Ne, nismo! - Emerik se naglo trgao iz stanja skrušenosti. -

Tačnije, tebe smo čekali! -

Mene?! - osetivši da se pridružila članovima svoje porodice

u najgorem mogućem trenutku, Brenda je uzmakla korak unazad. -

Zašto me svi gledate tako besno? Malo sam popila, kao i

svi ostali! Ovo je bila prilika za to! Nisam te obrukala, Emerik! -

Zar nisi?! - prodrao se na nju. - Tvoja prijateljica,

Margaret, nam je maločas priznala da sije upravo ti uputila na Deliju, da si joj ti otkrila da se preselila! Zašto si to učinila, Brenda?! -

Ja... - Brenda je pokajnički povila ramena, svesna toga

daje bila priterana uza zid, da više nije mogla da odstupi. Margaret me je zatekla u jednoj, hm, kompromitujućoj situaciji... Tada sam se nagodila sa njom. Obećala sam joj da ću joj otkriti neku pikanteriju iz tvog života, kako ne bi otkrila da... da... -

Da se drogiraš? - nadovezao se Emerik, prepun gorčine. -

Stidi se, Brenda! Videla si kakve je probleme onaj izmišljeni intervju prouzrakovao u mom životu! Kako se nisi sažalila na mene? Bio sam očajan kada me je Delija ostavila, još više kada sam je optužio da me je izdala!

Pripiši to mojoj zavisnosti od narkotika, Emerik - prepuna

stida, Brenda nije smela da nikome pogleda u oči. - Priznajem da me, u tim danima, nije zanimalo ništa sem toga da sakrijem da se drogiram. Nisam smela da dozvolim da to bilo ko sazna. -

E, pa, sada svi znamo! - obratila joj se majka. -I sada ćeš

da ideš na lečenje! -

Oprostite mi - Brenda je uputila brze poglede Deliji i

Emeriku. -

Znam da sam razmišljala sebično i jednostrano.

Oprostićemo ti samo ako budeš prihvatila da odeš na

lečenje - poručio joj je Emerik, svestan toga da je za Brendine postupke bio odgovoran njen porok, kao što je za njegove bio odgovoran ponos. -

Nadam se da ćete, vas dvoje, uspeti da se pomirite -

Brenda je smogla snage da to izgovori, pre nego što je ušla u limuzinu. -

I mi se tome nadamo - nadovezao se Šeldon Rouč, koji je

klimnuo glavom ka Deliji, u ime pozdrava, ali i u ime iskazivanja poštovanja. *** Odmah pošto su seli u limuzinu, Delija i Emerik su pogledali jedno u drugo. -

Želim mnogo toga da ti kažem, Delija... - počeo je Emerik,

otvoreno pokazujući nedostatak smelosti u glasu, koliko i u stavu. - Samo, ne znam koje bi reči mogle da te navedu na to da me još više osuđuješ... Plašim se da bilo šta izgovorim... -

Ja mislim da si sve bitno, već, izgovorio - Delija mu je

uputila pogled pun ohrabrenja. - Prihvatio si odgovornost za naše razdvajanje, uvažio si sve moje primedbe i postao iskreniji prema sebi i članovima svoje porodice, i, što je najvažnije, priznao si da nisi izgubio poverenje u mene. Od kada smo se

razdvojili, najviše sam patila zbog toga što mi nisi verovao, što si me tretirao kao osobu koja je u stanju da ti se osveti na onako brutalan i prizeman način. -

Žao mi je zbog svega, Delija... - pritisnut emocijama,

Emerik je to jedva izgovarao. - Zbog toga što sam te zanemario, što sam dozvolio da odeš, što sam zloupotrebio onaj intervju da te optužim i što sam... Što sam, onoga dana, došao da i tebi i sebi dokažem da sam, uprkos svemu, i dalje u stanju da izazovem strast u tebi... Uhvatio sam se za to, jer sam se osećao ništavno. Jer sam znao da sam, i dalje, neprikosnoven kao tvoj ljubavnik. Nadam se da... Da ti se tada nisam smučio... -

Naravno da nisi - Delija nije oklevala da ga oslobodi te

sumnje. -

Uživala sam tada, kao što uvek uživam sa tobom. Možda i

više... -

Pa! - Emerik je odahnuo sa olakšanjem. - Hvala ti na

tome. I na spremnosti da prihvatiš moje izvinjenje. -

Da li si mi rekao sve što si želeo? - upitala je Delija, ne

krijući osmeh. -

Da, jesam.

Zar nemaš ništa više da mi kažeš?

Podsticajni ton Delijinog glasa je naveo Emerika da bude otvoren do kraja. - Imam. Želim da ti kažem da te još uvek volim. Više nego ikada pre. Bio sam kao uništen bez tebe. Oživeo bih ako bi pristala da ponovo budeš moja. Spreman sam da prihvatim sve što bi tražila od mene, u zamenu za to da budemo zajedno. Prihvatio bih i da se preselimo u Velington, ili gde god ti poželiš. Ti si mi važnija od svega na ovom svetu, Delija. -

Čak i od Holivuda? - upitala je ona šaljivo, smeštajući se

Emeriku u krilo. Zatečen tim Delijinim gestom, koji je govorio više od reči, Emerik se ustručavao daje zagrli, da se preda sreći koja je prosto varničila oko njih.

Ni ja nikada nisam prestala da volim tebe - Delija je to

izjavila sa puno zanosa, dok je nežno obavijala ruke oko Emerikovog vrata. - Neću tražiti ništa od tebe, sem toga da i dalje budem najvažnija osoba u tvom životu. Jer, ti si najvažnija osoba u mom životu. On ju je tada zagrlio i zario lice u njen vrat. - Delija... - šaputao je njeno ime, ošamućen od radosti, od olakšanja, od ushićenja. Pitam se da li sam zaslužio ovoliku sreću... -

Jesi, međutim, to ne znači da bi trebalo da opustiš, da

prihvatiš tu sreću kao nešto što je večno, nenarušivo. Oboje moramo da se borimo za nju. Ja sam poželela da odem kada sam uvidela da si prestao da se trudiš, da si počeo da me podrazumevaš. Drago mi je što si uvažio te moje razloge, što mi daje garanciju da se više nikada nećemo naći u istoj situaciji. -

Budi uverena u to! Ja sam, zahvaljujući tebi, otvorio oči, a

taj proces se preneo na sve članove moje porodice. Svi su uvideli da si imala najbolje namere kada si izgovorila kritike na njihov račun. I oni su ti zahvalni na tome. -

Primetila sam. Po prvi put sam videla poštovanje, u očima

tvog oca. -

A šta vidiš u mojim očima? - upitao ju je Emerik,

obavijajući joj lice svojim toplim dlanovima. -

Vidim da ne možeš da dočekaš da me poljubiš...

U pravu si. Kao i uvek... - potvrdio je Emerik, utiskujući na Delijine usne poljubac kojije predstavljao krunu njihovog izmirenja i najavu novog vremena, lišenog dilema i nesporazuma. KRAJ By Voki