Keri Chin - Cvet iz mašte

~1~

Keri Chin

CVET IZ MAÅ TE

~2~

I Glorija je pružila papir opštinskom službeniku koji joj se ljubazno osmehivao i, što je mogla mirnijim glasom, upitala: - Gospodine Anderson, možete li da mi objasnite šta znači ovaj dopis koji sam jutros dobila?

Mladi muškarac je uzeo papir i pomno se zagledao u njega, kako ne bi nepristojno buljio u devojku koja je stajala pred njim. Već je izgledao kao nesrećno zaljubljeni tinejdžer.

- Mislim da je sve jasno napisano. Ovo je ponuda koju ste dobili za otkup poslovnog prostora koji posedujete. Opština je posrednik zato što se radi o delu grada koji je od velike važnosti, ali investitor je, kao što piše, TM Grupa. Iseljenja iz ostalih lokala će početi idućeg meseca i mislim da nemate puno vremena za razmišljanje. Dobro je što ste odmah došli da razjasnite stvar, jer vam mogu reći da je ovo sasvim korektna ponuda. Čak vam ni opština ne bi ponudila više novca.

- Hvala na obaveštenju ali, to me ne zanima. Lokal koji posedujem nije na prodaju. Svesna sam da me niko ne može primorati na to, jer se gradi komercijalni objekat. Prema tome, pošto ste već posrednik, slobodno obavestite investitora da ja ne želim da ustupim svoj lokal, niti da dozvolim njegovo rušenje. TM Grupu sam već dva puta odbila i sada mi je jasno zašto pokušavaju da se sakriju iza vas.

- Gospođice Dvajt, ja nisam upućen u tako nešto. Znam da je njima izdata dozvola za gradnju i da će novi objekat biti izgrađen u duhu starog grada, samo što će biti mnogo funkcionalniji i sigurniji. Zgrada u kojoj se nalazi vaša cvećara je dosta stara i toga ste svesni. Zar vam nije bolje da se preselite na neko sigurnije mesto?

- Nema govora o tome. Iz svog lokala se ne iseljavam! Nisam tražila vaše savete šta je bolje za mene, već da prenesete zainteresovanoj strani da je ponuda odbijena. Hvala na odvojenom vremenu. Želim vam prijatan dan - okrenula se i napustila kancelariju ostavljajući za sobom zbunjenog muškarca.

Kada je izašla na ulicu, Glorija je duboko udahnula svež zimski vazduh, a onda se žurno zaputila ka svojoj cvećari. Ostavila je Lesli samu, a znala je da njena prijateljica jedva razlikuje ružu od orhideje. Već je bila umorna jer je dan za nju uvek počinjao u zoru. Nabavku cveća nije imala kome da prepusti, a i da jeste, teško bi se usudila na taj korak. Pošto je sama vodila cvećaru i pravila sve aranžmane i bukete, samo je ona mogla da obavi najbolje taj delikatan zadatak.

~3~

Kada je stigla ispred oronule zgrade, obuhvatila je pogledom, kao da je vidi prvi put. Ono što je čovek u opštini rekao je bila živa istina, ali ona to nikada ne bi priznala. Zgrada koja je bila pred njom je bila svedok njenog života i bez obzira što je podsećala na pregršt loših uspomena, nije joj se dalo da iz nje izađe.

Pre nego što je otvorila stara vrata, kritički je osmotrila izlog. Bila je zadovoljna kako izgleda. Vreme pred Božić je bilo jedno od lepših doba godine za njen posao. Iza malog pulta je sedela Lesli i prelistavala neki časopis.

- Vratila si se! - rekla je kada je podigla glavu i ugledala Gloriju. Sastanak je očigledno bio kratak.

- Kao što vidiš - Glorija je odmahnula rukom. - Opet ista priča.

Pomislila sam da je TM Grupa odustala od namere da ruši zgradu, ali sam se izgleda prevarila. Službenik u opštini kaže da će iseljenja početi sledećeg meseca. Pitam se samo kako zamišljaju mene da isele?

- Verovatno se nadaju da ćeš na kraju popustiti. Ako si ostala samo ti, sigurno očekuju da ne kočiš izgradnju novog objekta.

- Sve je to lepo, ali ja ne mogu da prihvatim ponudu. Novac koji mi nude jedva je dovoljan za pristojan lokal u nekom drugom delu grada. Gde ću da živim Lesli? Pored toga, moje mušterije su navikle na ovo mesto. To je drugi veliki gubitak. Za ovih šest meseci od kako je Kajl otišao nisam uspela da uštedim skoro ništa. Letnja sezona i nije nešto za moj posao, to znaš.

- Znam, i sa te strane te podržavam. Sa druge strane, ne odobravam to što nisi ni malo fleksibilna i ne preuzimaš inicijativu u prilici koju imaš.

- Kako to misliš?

- Mislim na to da ni jednom nisi pomislila da ovim možeš da dobiješ jednako, ako ne i više. Na primer, nije ti palo na pamet da tražiš od TM Grupe da ti obezbede novi lokal u kome bi radila i mesto gde bi živela, dok se ne izgradi taj novi objekat. Ne moraš da prodaš lokal. Možeš da tražiš nadoknadu za izgubljeno vreme i novac, a da na kraju opet dođeš na isto mesto.

- Odlično znaš da tako nešto nikada nije bilo predmet ponude. Sve što mi oni nude je da otkupe od mene ovaj prostor. Na kraju, ko zna šta su oni planirali da naprave ovde. Možda grade objekat u kome nema mesta za moju cvećaru.

- Savetujem ti da se malo raspitaš. Nemoj biti tako tvrdoglava i odbijati odmah druge mogućnosti. Razmisli o svemu pre nego što ponovo dođu kod tebe. Ako je rok tako kratak, sigurna sam da će to biti uskoro.

~4~

- Sve što oni žele je da otmu od mene jedino što imam Lesli.

Kompanije kao što je TM Grupa se ne bave sitnim preduzetnicima. Za njih je to mala šteta spram velikih projekata koje izvode. Više nikada neću dozvoliti da budem prevarena.

- Ne možeš sve da posmatraš kroz prizmu Kajla Barneta. To što si doživela razočaranje i prevaru od njega, ne znači da baš svako hoće da te prevari. Koliko znam, TM Grupa ti je do sada dala tri ponude i svaka je bila bolja od prethodne. Da su takvi kao što misliš, već bi našli način da te sateraju u ćošak. Sasvim je druga stvar to što novac koji ti nude i dalje nije dovoljan da reši sve tvoje probleme. Zato i predlažem da ti njima pošalješ ponudu.

- Ne pada mi na pamet da to učinim! To nije u skladu sa mojim načelima. Ako bih tražila nešto više to bi bilo iznuđivanje. Ne želim da na kraju ispadne kao da ih ucenjujem. Sve što hoću je da me ostave da u miru živim i radim na ovom mestu - Glorija je umorno odmahnula rukom.

- Svesna si da je to nemoguće, zar ne? Stvari su se pokrenule u drugom pravcu i to što očekuješ se neće dogoditi. Ne zatvaraj oči pred realnošću i ne obavijaj se neprobojnim mehurom, Glorija, jer tako ništa nećeš postići. Ako se praviš da nešto ne postoji, ono neće nestati.

Naprotiv, progutaće te, a ti nećeš biti svesna šta ti se dogodilo.

- Mislila sam da ti psihoanaliza nije bila omiljeni predmet na fakultetu. Mani se toga Lesli. Pomisliću da nisi na mojoj strani.

- Sve ovo pričam zato što jesam na tvojoj strani.

Njihov razgovor je prekinulo maleno zvono koje se oglašavalo pri otvaranju vrata i Glorija se ubrzo posvetila svojoj mušteriji.

~5~

II Terens Mekenzi je sedeo na čelu velikog stola i slušao izveštaj jednog od direktora, Keneta Vilsona. To jutro se vratio iz Los Anđelesa i pravo sa aerodroma je došao u kancelariju. Nekoliko meseci odsustva nije donelo nikakve veće probleme i možda nije bilo potrebe da toliko žuri da sve čuje. Ipak, on je bio čovek koji je sve morao da ima pod kontrolom, a usađene navike nije mogao da menja. Pomno je prelazio sa jednog na drugi izveštaj i u svom laptopu pratio rezultate zacrtanih ciljeva. Nije mogao da bude nezadovoljan.

Tada su stigli do projekta hotela u starom delu Luisvila i zbunili su ga rokovi, obojeni crvenom bojom. To je značilo da nisu precizno definisani ili potvrđeni.

- Zašto ovde imamo problem? Zar nije cela zgrada u našem vlasništvu? -upitao je Martina Ostina, finansijskog direktora TM Grupe.

- Na žalost, nije još uvek. Ostao je samo jedan lokal, onaj na uglu, koji još uvek nismo uspeli da otkupimo.

- Kada mislite da to učinite? Vidim da pripremate iseljavanje zgrade za sledeći mesec, a datum početka rušenja nije siguran.

- Poslali smo novu ponudu vlasnici lokala. Ovog puta smo to učinili preko opštine. Možda će je oni lakše navesti da se odluči za prodaju. Dve prethodne ponude je odbila. Sada smo povećali iznos i očekujemo pozitivan odgovor.

- Šta ćete učiniti ako odgovori negativno?

- O tome bi trebalo vi da odlučite. Činjenično, zakon je na njenoj strani. Ako ne prihvati da proda lokal, blokiraće sve naše planove.

- Da li je obaveštena da su svi ostali lokali i stanovi prodati nama?

- Da, ali se čini da je nije mnogo briga za to. Obe ponude koje smo poslali je glatko odbila sa objašnjenjem da nema nameru da prodaje svoju imovinu. Iskreno, bojim se da će to učiniti i ovog puta. Ta dama nam postaje problem.

- Onda je poseti i kaži joj to. Valjda si svestan da žene razmišljaju malo drugačije od muškaraca. Za njih je suva ponuda na papiru obično neprihvatljiva. Imaš dva dana da lično odeš kod nje i objasniš joj zašto nam je potreban taj lokal. Verujem da si dovoljno sposoban da šarmiraš jednu damu i ubediš je da će ovaj grad biti mnogo lepše mesto kada dobije još jedan hotel visoke kategorije. To, naravno, treba da uradiš samo pod uslovom da iz opštine jave da je odbila ponudu. Iznos koji nudimo ne povećavaj.

~6~

Ionako vidim da si već ponudio cenu veću od tržišne. Zaigraj na emocije, Ostine.

- U redu, pokušaću.

- Ako je to sve za danas, sastanak je gotov. Vidimo se sutra na istom mestu.

Terens je sačekao da se isprazni veliki sto u dnu njegove kancelarije i tek tada se opustio u svojoj fotelji. Zatvorio je laptop i okrenuo se ka staklenom zidu iza sebe. Pogled na grad je bio impozantan. Voleo je Luisvil. To je grad koji mu je doneo sve što poseduje. Prvo je imao uspešnu sportsku karijeru, a zatim je postao veliki privrednik. Sav novac koji je zaradio igrajući košarku, uložio je u kompaniju koja se ubrzano razvijala. Prvih nekoliko godina se bavio samo građevinom, a onda je, spletom okolnosti, ušao u hotelijerski posao. Sada je u svom vlasništvu imao lanac od sedam hotela, strateški raspoređenih po čitavoj Americi.

Samo je nedostajao hotel u gradu koji mu je omogućio karijeru i bogatstvo. Baš zato je želeo da taj hotel bude nešto posebno i dugo je čekao dozvolu da ga sagradi u starom delu grada. Hteo je da se arhitekturom razlikuje od ostalih kako bi mu dao posebno značenje.

Iz misli ga je prekinuo zvuk interfona. Okrenuo se i pritisnuo dugme. Čuo je glas svoje sekretarice.

- Gospođica Dotson je na liniji jedan. Imate li vremena da vas spojim? - pitala je odsečnim, poslovnim glasom.

Tek tada je Terens bacio pogled na svoj mobilni telefon i video da je ugašen.

- Preuzeću vezu. Hvala vam Sintija - rekao je i pritisnuo dugme koje je svetlelo. - Reci Džulija? - obratio se devojci sa druge strane.

- Znači tu si! Nisam ni sumnjala da ćeš pravo sa aerodroma otići u kancelariju. Dragi, pravi si radoholičar - rekla je mazno. - Kada ćemo se videti? Mislila sam da ćemo zajedno ručati danas.

- Mislim da neću završiti sa poslom do ručka - slagao je. - Dugo me nije bilo, a ima stvari koje ne može da reši niko osim mene. Uostalom, videli smo se za vikend.

- To nije dovoljno. Za razliku od tebe, meni ne prijaju ta sporadična viđanja.

- Dobro znaš da sam u Los Anđelesu bio na oporavku i da je bilo nemoguće da se viđamo češće.

- Ali ti to nije smetalo da se provodiš - optužila ga je. - Znam da si svako veče bio u nekom od klubova.

~7~

- Šta hoćeš Džulija? - upitao je nestrpljivo. - Ako ti ne odgovara ovakva veza, slobodno je prekini. Stotinu puta sam ti rekao da nisam spreman za nešto više.

- Koliko još žena treba da prođe kroz tvoj život da bi bio spreman?

Deset? Stotinu? Zar se nikada nećeš umoriti od silnih obožavateljki koje ti se nude gde god kreneš? - zvučala je malodušno.

- Slušaj Džulija, umoran sam i uopšte nisam raspoložen za tvoje izlive ljubomore. Videćemo se večeras pa ćemo pričati. Javiću ti se oko sedam. Može?

Uzdahnula je duboko, a Terens je prevrnuo očima.

- U redu. Čekaću tvoj poziv. Vidimo se - prekinula je vezu.

Terens je sa olakšanjem spustio slušalicu. Džulija Dotson je bila još jedan u nizu problema koje je trebao da reši. Veza sa njom ga je već opterećivala i morao je da je okonča. Zamarale su ga žene poput nje. Bilo je dovoljno da nekoliko meseci dele krevet pa da odmah pomisli da polaže neko pravo na njega. On nije bio spreman da nekoj ženi to dozvoli. Zašto bi, kada su žene uvek bile tu i bilo ih je tako mnogo da je mogao da ih menja, i svaka sledeća mu je bila jednako dobra ili bolja od prethodne.

Spakovao je laptop i ubacio ga u torbu. Današnji posao je bio gotov i bilo je vreme da ode kući i dobro se odmori. Već je počeo da oseća posledice leta i vremenske razlike.

Glorija je bila zatrpana poslom, lako je ponedeljkom obično imala manje posla, praznična euforija je učinila da te nedelje ne bude tako. Kao da su svi njeni kupci imali neki razlog za slavlje. Nije da joj nije bilo drago zbog toga, ali to je jednostavno bilo previše za jednu osobu. Znala je da će morati da radi duže kako bi sve stigla na vreme. Luis je tog dana trebao da dođe u pet kako bi odneo porudžbine koje je trebalo dostaviti na adrese.

Nadala se da će nakon što njega isprati, stići da završi preostale aranžmane. Kao i uvek, prijalo joj je da se fizički umara jer tada nije imala vremena da misli o onome što joj se dogodilo i o trenutnim problemima koje je imala.

Nešto pre pet sati, Luis je ušao u cvećaru.

- Dobar dan, Glorija. Jeste li uspeli sve da pripremite?

- Zdravo Luise, upravo završavam ikebanu za gospođu Martinez. Nju bi prvo trebalo da isporučiš jer je veoma osetljiva. Ostalo je spremno i

~8~

pozadi je, u magacinu. Dok ti sve izneseš, ja ću i ovo završiti. Izvini što ne mogu da ti pomognem.

- Kao da bih vam to dopustio - rekao je Luis i prošao iza nje, a onda počeo da iznosi jedan po jedan aranžman, usput praveći raspored po ulicama i traženom vremenu za isporuku.

Bilo je tačno pet kada je upalio starog pikapa i otišao niz ulicu.

Glorija je malo pospremila oko sebe i otišla do magacina da donese cveće koje joj je falilo. Ruke su joj bile pune kada su se vrata radnje otvorila.

U cvećaru je ušao visok, lepo negovan muškarac u kaputu koji je vredeo više od sve njene zimske garderobe. To je bilo tek zapažanje, ali je svakako nije obradovala nova mušterija. Iz iskustva je znala da su ljudi kao ovaj, koji je upravo ušao, preterano zahtevni i da obično očekuju da porudžbinu dobiju odmah. Ipak se nasmešila i ljubazno mu se obratila.

- Dobar dan, šta mogu da učinim za vas?

- Dobar dan, - rekao je muškarac, pomalo prezrivo gledajući oko sebe - hteo bih da vidim vlasnicu lokala, gospođicu Dvajt - uputio joj je nadmen pogled, potpuno siguran da to nije ona.

- Upravo je gledate - rekla je Glorija, trudeći se da prikrije nestrpljenje u glasu. - Izvolite?

- Vi ste gospođica Dvajt? - upitao je sa čuđenjem. - Nisam vas zamišljao tako.

- Ne znam zašto se čudite i zašto ste me uopšte zamišljali, ali vas molim da mi kažete zašto ste ovde. Imam još puno porudžbina koje nisu završene, a premalo vremena. Moji kupci će uskoro početi da dolaze, pa vas molim da budete brzi u svom izlaganju - spustila je cveće na sto i počela da pravi osnovu za novi buket. - Ne brinite, zapamtiću vašu porudžbinu. Samo pričajte.

Muškarac se malo nakašljao, a onda se približio nekoliko koraka da bi bila svesnija njegovog prisustva.

- Gospođice Dvajt, ja nisam ovde zbog porudžbine, premda, kada vidim kako ste vešti, dođe mi da naručim neki buket. Ja sam Martin Ostin, finansijski direktor TM Grupe. Došao sam kod vas kako bih lično čuo vaše razloge za uporno odbijanje da nam prodate ovaj lokal.

Glorija se trgla na njegove reči i spustila na čas makaze kojima je sekla konac za uvezivanje strukova, a onda ga pogledala pravo u oči.

- Moji razlozi su moja lična stvar. Ni vama, ni bilo kome drugom, neću pričati o tome, jer vas se to ne tiče. Ono što treba da znate je samo to da nemam nameru da prodajem svoj lokal. Mislila sam da sam vam to nekoliko puta jasno napisala.

~9~

- Ne razumem. Šta očekujete? Svaki put smo vam ponudili veći iznos, a vi nas uporno odbijate. Reći ću vam odmah da je ponuda koju ste jutros odbili maksimum koji smo planirali da platimo, pa, ako je novac razlog, možete slobodno da razmišljate da je ovo najviše što ćete dobiti od nas.

- Svesna sam da ste mi ponudili bolju cenu od tržišne, ali mi ni ona ne odgovara. Žao mi je što mislite da svojim odbijanjem želim da iznudim od vas nešto više. Shvatite to jednostavno i završićemo ovu priču. Vi ste ponudili maksimum, a meni to nije dovoljno. Ovaj lokal za mene predstavlja mnogo više od pukih kvadrata i mislim da se nikako ne poklapamo u transakciji koju mi nudite. Znam da ćete mi sada reći da sam ovde ostala samo ja i kako zbog mene grad trpi da postane lepši i bolji. Ja vama kažem da mi je žao zbog toga i da je moj odgovor ponovo isti. Sada vas molim da me ostavite da radim. Za razliku od vašeg, moje radno vreme i dalje teče - Glorija je skrenula pogled i dohvatila cveće.

- U redu, ako tako želite. Sada ću vas ostaviti, ali budite sigurni da ćemo se još sresti. Mom poslodavcu je strašno stalo do ove zgrade, a iz iskustva znam da na kraju uvek dobije ono što želi. Prijatan dan - rekao je Martin Ostin i izašao iz cvećare, ostavljajući za sobom miris skupog parfema.

Glorija je frknula kao besna mačka i bacila se na posao. Baš bi volela da vidi kako će je naterati da promeni mišljenje.

~ 10 ~

III Jutro je za Terensa počelo loše. Koleno ga je bolelo i posle svih terapija, a zbog toga je loše spavao. Pored toga, razgovor sa Džulijom je prethodne večeri bio više nego neprijatan. Žene su mu se tog trenutka gadile toliko da je bio siguran da će napraviti pauzu od makar deset dana pre nego što potraži neku drugu.

Mrzovoljno je ispijao kafu kada je Sintija najavila Martina Ostina. Još nije bilo vreme za sastanak direktora i taj dolazak ga je iznenadio.

- Samo mi nemoj reći da imamo neki vanredan problem jer uopšte nisam raspoložen jutros - rekao je čim je Martin zakoračio u kancelariju.

- Više bih rekao da je ovo deo redovnog problema i treba mi nekoliko minuta da se posavetujem sa tobom.

- O čemu se radu?

- Juče su me zvali iz opštine da mi kažu da je gospođica Dvajt odbila i ponudu koju smo poslali preko njih. Nisam gubio vreme i nakon posla sam otišao u njenu cvećaru da lično porazgovaram i vidim u čemu je njen problem.

- Nadam se da si to rešio. Želim da hotel bude što pre gotov, sada kada imamo dozvolu od gradskih vlasti.

- Zapravo, i dalje sam u slepoj ulici. Dotična gospođica me je bukvalno najurila iz svoje cvećare i nije htela da mi kaže zašto ne želi da proda lokal. Pre toga mi je jasno rekla da je svesna da smo joj ponudili više nego što lokal vredi. I sada, da me ubiješ, ja nemam pojma šta ona zapravo hoće. Zato sam i došao kod tebe da vidim šta dalje da preduzimam.

- Mislim da ti više ne možeš da uradiš ništa - rekao je Terens posle kraćeg razmišljanja. - Moraću lično da se zabavim tim problemom. To je verovatno trebalo odmah da uradim. Ovako ispadamo neozbiljni sa slanjem jedne po jedne ponude, bilo iz naše ili opštinske službe.

Mora da postoji način da je navedemo da proda taj lokal, a ja ću ga naći.

- Moram da te upozorim da je gospođica Dvajt veoma...

- Već mi je jasno da je opasna. Ne moraš me upozoravati Ostine.

Izboriću se već nekako.

Martin Ostin je zapravo hteo da predoči svom poslodavcu nešto sasvim drugo, ali je ipak odlučio da to ne učini. Uostalom, Terens Mekenzi je bio odrastao muškarac, sposoban da se nosi sa raznim iskušenjima.

~ 11 ~

- Znači li to da mogu da precrtam njeno ime sa spiska obaveza? Ostin je još jednom proverio.

- Ako ti je to zadovoljstvo, onda precrtaj. Ipak, ti si onaj koji realizuje sve finansijske transakcije, pa ćeš delom morati da ostaneš uključen.

- Taj deo za mene nije problematičan. Najviše volim kada samo odobravam naloge za prenos sredstava po već utvrđenim pravilima.

- U redu. Jesi li hteo još nešto?

- Ništa, sve ostalo teče svojim tokom.

- Dobro je, vidimo se onda kasnije. Terens je nastavio da ispija već ohlađenu kafu i odlučio da već tog dana poseti gospođicu Dvajt.

Nikada nije voleo da odlaže probleme, a ovo je bilo nešto što je sasvim zapušteno. Verovao je da je sve rešeno dok je on bio odsutan, ali se prevario. To je značilo da treba promeniti pristup. Ta žena je sigurno nešto želela kada se toliko opirala prodaji. Da je novac u pitanju, već bi iznela svoju ponudu. Šta je ono Martin rekao? Da je sama izjavila da zna da je ponuda veća od tržišne. Bar nije bila novca gladna, kučka. Doduše, možda bi bilo jednostavnije da jeste. Bar bi znali na čemu su. Ovako će morati da nagađa šta je ono što želi, a to je značilo da će ponovo morati da se bavi nekom ženom.

Glorija ponovo, tog dana, nije stigla da ode na ručak. Porudžbine su pristizale kao lude i, ako se nastavi takav tempo, znala je da će se potpuno raspasti. Nije očekivala toliko posla i nije uzela nikoga od pomoćnika.

Sada je verovatno bilo kasno za to. Praznici samo što nisu počeli i svi koje je mogla da angažuje su sigurno već imali planove. Čak nije mogla da odvoji vreme da ih pozove i proveri da li je tako. Na kraju je ipak odlučila da izvuče svu snagu iz sebe i da uradi sav posao sama. To će, uostalom, biti dobro za njen budžet koji se od Kajlovog odlaska veoma teško oporavljao.

Letela je čitavog dana između prostorije u kojoj je držala zalihe cveća, pulta za kojim je pravila aranžmane i bukete i knjige porudžbina.

Bar je onih koji dolaze lično da poruče bilo malo. To je bila jedina srećna okolnost tog dana.

Luis je ponovo došao u isto vreme i kada je njega ispratila bilo je malo lakše. Čak joj je sam ponudio da ode sledeće jutro po cveće, što ona nije mogla da odbije. Bila je mnogo umorna i trebalo joj je da se bar jedno jutro naspava. Verovala je da je i Luis to primetio. Morala je izgledati

~ 12 ~

očajno kada joj je sam ponudio pomoć, a inače to nikada nije činio. Bar ne za usluge koje su bile u rano jutro.

Pravila je trideset aranžmana u čaši kada je neko ušao u radnju. Bio je to veoma nezgodan trenutak jer je bila okružena staklom i mogla je samo da se podigne sa male stolice, na kojoj je sedela. Učinila je to u trenutku kada je visoki muškarac zatvarao vrata.

- Dobro veče, kako mogu da vam pomognem? - izrecitovala je svoju uobičajeno ljubaznu frazu, a onda joj se osmeh na licu zaledio kada je prepoznala muškarca koji je ušao u njenu radnju.

- Dobro veče - uzvratio je muškarac sa osmehom i, pošto je odmerio onoliko koliko je od visokog pulta mogao, i sam se uozbiljio.

Gledali su se tako nekoliko trenutaka koji su se Gloriji učinili kao čitava večnost. Pred njom, u njenoj cvećari, je stajao Terens Mekenzi, lično. Obožavana košarkaška zvezda. Idol njene generacije.

- Oprostite, okružena sam staklenim čašama pa ne mogu da se pomerim ali mogu da odgovorim na svako vaše pitanje i odavde.

- Samo treba da mi kažete gde mogu da nađem Gloriju Dvajt.

Verujem da to nije teško - ponovo se osmehnuo, a Glorija je taj osmeh osetila u svom stomaku.

- Našli se me. Ja sam Glorija Dvajt. Znam da ste prvi put ovde i baš me zanima ko vam je preporučio moju cvećaru? - ni sama nije znala otkuda odjednom ta brbljivost.

Zaboga, Terens Mekenzi se povukao pre pet godina. Sada mu sigurno nije prijatno da se prema njemu ponašaju kao prema zvezdi iz komšiluka. To mora biti da je zbog njegovog izgleda. Sada je bio mnogo muževniji i na licu mu se videla zrelost.

Terens je sa velikim interesovanjem gledao u devojku pred sobom.

Bila je raščupana i pogužvana, sa vidnim tragovima umora na licu. Ipak, bio je siguran da nikada nije video lepšu ženu. Da je bila malo doteranija sigurno ne bi mogao ni podneti da je gleda. Sada mu je postalo jasno šta je Martin Ostin jutros hteo da mu kaže. Verovatno je i na njega ostavila isti utisak. Ona ga je prepoznala, ali kao košarkaša. Očigledno nije imala pojma ko je on sada i čime se bavi. Samo za tren je pomislio da iskoristi to njeno neznanje, a onda odustao. Njene oči su odavale inteligenciju i pronicljivost, pa bi ga svaka obmana skupo koštala. Bilo je vreme da se upoznaju.

- Ja sam Terens Mekenzi, ali čini se da to već znate - počeo je polako.

- Gospođice Dvajt, iako vidim da sam propustio mnogo sa tim što ne posećujem vašu cvećaru, nisam ovde zbog cveća.

~ 13 ~

Glorija ga je pogledala upitno, a smaragdni sjaj njenih očiju je plutao ka njegovom opčinjenom pogledu.

- Ovde sam zbog nečeg mnogo neprijatnijeg po oboje. Vidite, ja sam vlasnik kompanije TM Grupa i potreban mi je ovaj lokal kako bih realizovao jedan dugo željeni projekat. Ne morate me podsećati da ste već tri puta odbili da ga prodate jer to vrlo dobro znam. Ono što ne znam su vaši razlozi. Naravno, nisam došao da vas isleđujem i niste obavezni da mi ih kažete. Samo hoću da shvatite da sam dovoljno očajan zbog vašeg odbijanja i da sam spreman da prihvatim vaše uslove, ukoliko ih imate.

Mislila je da je potpuno ukočena od njegovog dubokog glasa, ali se prevarila. Kada je čula šta ima da joj kaže, telo joj se gotovo paralisalo. On je bio vlasnik ostatka zgrade!

- Ja... nisam znala da ste vi vlasnik. Negde sam pročitala da ste osnovali kompaniju nakon povlačenja iz sporta, ali ne i čime se ona bavi.

- Pa, sada znate. Osnovna delatnost nam je izvođenje građevinskih radova, ali se ozbiljno bavimo i hotelijerstvom. Tu je još nekoliko delatnosti, ali su one manje zastupljene. Žao mi je ako ste pomislili da možda imate posla sa neozbiljnom kompanijom, jer nismo ozbiljno pristupili pregovorima sa vama, ali vas uveravam da nije tako.

Lično sam preuzeo ovu stvar i odustaću samo ako mi ponudite neoborive argumente za svoj stav. lako mu je glas bio blag to je ni jednog trenutka nije zavaralo. Pred njom je stajao odlučan muškarac koji zna šta hoće.

Ona, odnosno njen lokal, je trenutno bila njegova meta i to joj se ni malo nije dopalo.

- Lepo od vas što ste mi sve to rekli, ali ja sada zaista nemam vremena da pričam sa vama, kao ni sa bilo kim drugim. Moje mušterije očekuju svoje cveće, a aranžmani se neće sami napraviti. Bilo bi dobro da dođete neki drugi dan. Ustvari, najbolje da dođete posle praznika. Prvih nekoliko dana sigurno neće biti posla.

Nasmejao se na njene reči i prišao još bliže pultu, a onda provirio iza njega.

- Verujem vam da imate posla, ali me se nećete tako lako otarasiti kao što ste to učinili Martinu Ostinu. Imam slobodno popodne i veče i spreman sam da čekam dok ne završite posao. Valjda nekada zatvarate radnju i idete kući.

- Poslednjih dana zatvaram veoma kasno. Idu praznici i svima treba cveće. Ne znam da li stvarno mislite da budete ovde dok ne završim posao, ali valjda i sami vidite da je mesta malo. Ne mogu da vam ponudim da sednete, a kafa ili nešto drugo za piće je tek luksuz. Tako da je najbolje da svoju posetu ipak odložite za neki drugi dan.

~ 14 ~

- Ne očekujem da me tretirate kao nekog razmaženog gosta.

Zapravo, uvek me je interesovalo kako se prave aranžmani i sve što tražim je da mi dozvolite da gledam kako radite. Možda mogu nešto i da vam pomognem. Kada završite posao, izvešću vas na večeru, a onda otpratiti kući. Tada ćemo imati dovoljno vrmena da popričamo o onome što nas muči.

- Nisam navikla da imam posmatrače, gospodine Mekenzi. I, teško da možete u nečemu da pomognete -Glorija je bila uporna da ga se otarasi.

Dovoljno je protresla njegova pojava, a onda i saznanje da je on vlasnik kompanije koja joj diše za vratom već nekoliko meseci. Morala je da razmisli, a to je mogla samo ako on nije bio u blizini. Reagovala je neočekivano na njega kao muškarca i to joj se ni malo nije dopalo.

Zvuk telefona je prekinuo napetu tišinu i Terens se prvi oglasio.

- Mislim da grešite. Evo, mogu da primam telefonske pozive i da beležim porudžbine, ili šta već. Ne morate zbog telefona da prekidate posao - požurio je i dohvatio aparat, a onda se javio melodičnim glasom. Cvet iz mašte vama na usluzi... Ne, nije Luis. Terens je na vezi, Glorija je zauzeta. Imate li neku poruku za nju? - slušao je neko vreme, a onda poklopio slušalicu i obratio se Gloriji: - Lesli pita koliko još posla imaš i treba li ti pomoć? - nije bio svestan da je prestao da joj persira.

- Kaži da ću joj se javiti sutra. Danas sam previše zauzeta - Glorija je uzvratila neformalno.

Kada je prekinuo vezu, Terens je pogledao sa osmehom.

- Mislim da tvoja prijateljica izgara od želje da sazna ko sam. Imao sam utisak da će me svakog časa pitati da joj ja odgovorim, ali je lepo vaspitanje pobedilo.

- To je samo zato što je bila previše zbunjena muškim glasom. Lesli inače nema problem da pita i sazna ono što je zanima. Sigurna sam da će me do kraja večeri pozvati još neki put.

- Ko je Luis? Sada sam ja radoznao - rekao je Terens.

- Raznosač cveća koji je zaposlen kod mene - odgovorila je odmah, a onda se pokajala. To njega nije trebalo da interesuje.

Telefon je opet zazvonio i Terens se ponovo javio. Slušao je nekoliko trenutaka, a onda rekao:

- Gospođo Majls, budite ljubazni i sačekajte da pitam šeficu može li da proširi vašu porudžbinu.

Nije bilo potrebe da je doziva jer je Glorija već pažljivo slušala.

~ 15 ~

- Gospođice Dvajt, može li za gospođu Majls još jedan aranžman od alijuma, ljiljana i plavih ruža? Kaže da ste takav već pravili za nju.

Glorija je na brzinu pogledala u posudu sa plavim ružama i potvrdno klimnula glavom.

- Imate sreće, gospođo Majls. Biće spreman i taj aranžman - opet je kratko ćutao i slušao. - Da, da, preneću joj vaše zahvale i pozdrave. Hvala na pozivu i doviđenja.

U naredna dva sata, Terens se stvarno pokazao korisnim. Javljao se na telefon i beležio porudžbine za sledeći dan. Čak je doneo i kafu iz obližnje kafeterije. Glorija je stigla sve da završi i da izda sve što je bilo poručeno za taj dan. Bila je baš umorna, ali se nekako osećala živom. Prvi put posle dugo vremena. Nije htela sebi da prizna da je to zbog Terensovog zabavnog društva, već se ubeđivala kako je dobra zarada glavni razlog.

- Gde bi želela da večeramo? - upitao je Terens kada je ispratila i poslednju mušteriju i napokon okrenula tablu na vratima na stranu „zatvoreno”.

- Mislim da stvarno nisam ni za kakav restoran. Pogledaj me na šta ličim?

- Ja vidim veoma lepu ženu i, ako tebi ne smeta, meni sigurno neće.

- Smeta mi. Posle ovakvog dana stvarno nisam za izlazak. Pošto si toliko uporan da pričamo baš večeras, možemo da odemo gore, kod mene.

Trebaće mi samo malo vremena da se upristojim, a onda ću nam spremiti nešto za večeru - rukom je pokazala iznad sebe.

- Ti živiš ovde? - Terens je upitao iznenađeno.

- Već dve godine. Tačnije, od kako sam otvorila cvećaru. Ta galerija jeste mala, ali sam zadovoljna. Idemo li? -pogledala ga je upitno.

Terens je više osetio nego video neku promenu u njenom držanju kada se pomenulo mesto stanovanja. Nešto tu nije bilo u redu, a on je morao da sazna šta. U proteklih nekoliko sati je shvatio da je Glorija Dvajt njegov „cvet iz mašte” i da će morati da je osvoji i ima. Što više bude zagrebao u njen život, lakše će mu biti da osmisli strategiju. Jer, bio je siguran, za nju će mu trebati strategija.

- Mislim da nemam mnogo izbora i neću propustiti priliku - krenuo je za njom kroz mali magacin ka stepenicama koje su vodile na galeriju.

Popeli su se uz strme stepenice i odmah se našli u dnevnom boravku. Terens se osvrnuo oko sebe i shvatio da je stan iste površine kao i lokal.

~ 16 ~

- Raskomoti se - rekla je prividno opušteno. - Vratiću se za nekoliko minuta.

Nestala je iza vrata koja su verovatno vodila u njenu spavaću sobu.

Terens je skinuo kaput i seo u udobnu fotelju. Stan je, iako mali, bio veoma lepo uređen. U svemu je mogao da prepozna njen lični pečat.

Glorija je bila žena sa istančanim ukusom i okom za lepe stvari. Navikao je da žene koje su ga okruživale imaju skup, ali bezličan ukus i ovo je bilo prijatno osveženje. Ona je od običnih stvari uspela da napravi raskošan dom, a da verovatno nije potrošila mnogo novca.

Pošto je pogledao većinu detalja, posvetio se razmišljanju kakav li je ostatak stana. Njene privatne prostorije su morale biti još intimnije.

Uskoro će zaviriti u taj deo, obećao je sebi.

Glorija nije znala šta da misli o tome što su je samo dvoja vrata delila od Terensa Mekenzija. Posle Kajla, nijedan muškarac nije kročio u njen stan i mislila je da će još dugo ostati tako. Međutim, prevarila se.

Znala je da ne treba da brine jer je ovaj muškarac bio u strogo poslovnoj poseti, ali ona to nije doživljavala tako. Terens je bio muškarac koji je privlačio pažnju i mamio ženske uzdahe. Ona nije bila nikakav izuzetak.

Završila je tuširanje, nanela losion na telo i obukla trenerku i majicu.

Potom je požurila da mu se pridruži.

- Odmah ću nam spremiti nešto da pojedemo. Verovatno si gladan.

Iskreno, ja jesam. Sendvič?

- Može, ako već insistiraš da nešto spremiš. Zar nisi previše umorna?

Mnogo bi jednostavnije bilo da pozovem neki restoran da nam dostavi hranu.

- To je komplikovano i dugo traje. Ovako ćemo večeru imati za samo nekoliko minuta.

Terens je podigao ruke u znak predaje i ubrzo nakon toga su imali spremnu hranu. Između dva zalogaja, Glorija je rekla:

- Hoću da čujem tvoju priču, Mekenzi. Šta te navodi da želiš baš ovu zgradu? Ja čak ne znam ni šta si planirao da gradiš.

- To je samo još jedan od propusta mojih zaposlenih - rekao je i obrisao uglove usana. - Vidiš, bio sam odsutan nekoliko meseci zbog privatnih razloga. Kada sam napustio Luisvil, većina stanova i lokala u ovoj zgradi je već bila u vlasništvu kompanije. Stvari su se dobro odvijale i nisam ni pomislio da neko neće prihvatiti našu ponudu. Kada si nas prvi put odbila, ljudi iz moje kompanije su pomislili da je jedini razlog novac.

Razumem da nisu imali vremena da se bave pojedinačnim analizama, ali već sledeći put je trebao da bude alarm. Umesto što su uključili opštinu, trebalo je da neko dođe lično i vidi o čemu se radi. Ja nisam bahati lovac

~ 17 ~

na ruinirane zgrade i žao mi je ako si to pomislila. Sviđa mi se stari deo grada i voleo bih da u tom duhu sagradim nešto lepo. To je ujedno doprinos Luisvilu i svojevrsni spomenik moje zahvalnosti. Sve što imam dobio sam od ovog grada. Želim da mu na neki način zahvalim. Ovde sam planirao da izgradim hotel, koji će se potpuno razlikovati od ostalih koje posedujem. Arhitektura će biti prikladna svim zgradama okolo, a unutrašnjost će biti u duhu prošlog vremena, naravno, obogaćena modernim sadržajima. Opštinskim čelnicima se izuzetno dopada moja ideja i kompanija je već dobila sve potrebne dozvole. Projekat je odavno spreman. Možda ćeš sada razumeti nestrpljenje da pristupimo izvođenju radova.

- Znači, hotel - Glorija je polako klimnula glavom. Bila je razočarana jer u hotelu sigurno nije moglo biti mesta za njenu cvećaru.

- To je plan. Sada, ako nemaš ništa protiv, voleo bih da čujem tvoje razloge. Jasno mi je da si ovde tek dve godine. To znači da ne može biti da si preterano emotivno vezana za ovu zgradu. Nisi odrasla u njoj i nisi nasledila lokal, već si ga kupila. Imam li dobre informacije? -upitao je.

- Sa jedne strane si u pravu. Istina je da nisam ovde dugo, ali je i istina da ovaj lokal ima za mene posebno značenje. Pre nekoliko godina sam prodala porodičnu kuću da bih ga kupila i započela posao. Ostatak novca sam ostavila sa strane i ovaj stan je trebao da bude samo privremeno rešenje dok ne skupim dovoljno da kupim nešto pristojnije.

Na žalost, od pre nekog vremena, sve to je palo u vodu i ovo je trenutno moja stvarnost i, kako stvari stoje, trajno rešenje.

- Šta se dogodilo? Nadam se da ne pitam previše?

- Bila je to... loša procena. Ušteđeni novac je... jednostavno otišao.

Glorija nije imala snage da drugačije formuliše odgovor. Za nju je bilo preveliko poniženje da prizna ovom muškarcu da je verenik ostavio i pobegao sa svim novcem koji je teškim radom stekla. Bio je to kompletan poraz na svim aspektima. Pala je i kao žena i kao osoba sposobna da proceni ljude. Nikako nije mogla da dozvoli sebi da je Terens Mekenzi posmatra kao jadnicu vrednu žaljenja. Ni on, ni bilo ko drugi.

Po njenim suženim, mačkastim očima nije mogao da proceni šta je tačno u pitanju, ali ju je glas odavao. Neko je prevario Gloriju Dvajt i naterao je da oko sebe podigne odbrambeni zid. Tu neprobojnu auru je osećao svim čulima. Bio je svestan da se nalazi na tankom ledu i da će morati pažljivo da bira reči u nastavku ovog razgovora. Samo tako će moći da je omekša i privoli da mu veruje.

- Sada delimično shvatam zašto nas odbijaš. Kao neko ko se bavi građevinskim poslom, odlično znam da novac koji ti nudimo nije dovoljan da pokrije ono što ti je potrebno - rekao je prateći njenu reakciju.

~ 18 ~

- Drago mi je da razumeš zašto ne mogu da prodam lokal - delimično je odahnula što nije postavljao dodatna pitanja.

- Razumem, ali i dalje ne prihvatam odbijanje. Postoji mnogo načina da rešimo ovu situaciju, Glorija.

- Ja ne mislim tako. Već sam rekla onom čoveku koji je juče dolazio da nemam nameru da iznuđujem novac od tvoje kompanije i ostajem pri tome. Na kraju, ono što ste poslednji put ponudili je, više nego, velikodušno. Za nekoliko godina ću se finansijski ponovo oporaviti i tada ću biti u poziciji da vam prodam ono što želite.

- Za nekoliko godina?! Glorija, razmišljaj racionalno. Šta ću ja da radim do tada? Kupio sam veći deo ove zgrade sa samo jednim ciljem.

Hoću da je srušim i izgradim hotel. Moja kompanija se ne bavi izdavanjem poslovnog i životnog prostora, a zakočiš li ovaj projekat, bićemo prinuđeni da to radimo. Praktično, svi osim tebe u ovoj zgradi, postaće naši zakupci, ostanu li ovde. Iselimo li ih, biće to izgubljen novac. Mnogo novca. Hajde da ne razgovaramo na taj način kada ima mnogo razumnijih rešenja.

- Ja ne vidim nijedno.

- A ja ću ti ga ponuditi sada. Činjenično, tvoj lokal vredi toliko da možeš sebi da priuštiš novi, na nekom drugom mestu. Ostaje problem stana, zar ne? Moja kompanija ti nudi jedan od apartmana u našem vlasništvu na besplatno korišćenje sve dok ne stekneš uslove da sebi priuštiš stan kakav želiš. Ili, ako ti se ta privremena mogućnost ne dopada, možemo da se dogovorimo da, apartman koji izabereš, otplaćuješ tempom koji ti odgovara, a da odmah pređe u tvoje vlasništvo.

Terens je začudio samog sebe predlogom koji je upravo dao, ali previše je želeo ono što je ona imala. I nije to bio jedini razlog. Jednako je želeo da u celoj toj priči Glorija ne bude oštećena ni na koji način.

Odjednom je imao jaku potrebu da je zaštiti od svega lošeg što joj se dogodilo u životu. Da on bude taj koji će joj ponovo probuditi veru u ljude.

- To ne dolazi u obzir! Zašto bi to uradio? Zato i nisam htela da otkrivam razloge. Da ne bih došla u situaciju da se neko sažali i ponudi mi milostinju - planula je Glorija. Od početka je znala da ovaj razgovor neće izaći na dobro. Kao ni čitava ova situacija.

- Ne znam kakav te crv izjeda u ovom trenutku, ali ne razmišljaš ispravno. Možda tebi moj predlog deluje kao čin sažaljenja, ali uveravam te da mi to nije bilo ni na kraj pameti. Ovo je samo ispravan način poslovnog razmišljanja u kojima obe strane treba da dobiju ono što žele.

Kada stavim na vagu ono što mogu da izgubim ako me konačno odbiješ, veruj mi da mi se više isplati da ti poklonim stan. To neću učiniti jer vidim

~ 19 ~

da si uvređena i ponudom da ga otplaćuješ. Tvoj problem je što si, očigledno, u potpunoj emotivnoj zbrci. Kod tebe je sve isprepletano i nisi u mogućnosti da proceniš čistu poslovnu ponudu.

- Šta hoćeš tim da kažeš?! Da mislim da mi možda nudiš nešto više i bolje iz nekog drugog razloga, a ne zato što želiš svoj hotel! Varaš se Terense Mekenzi! Ne želim nikakve ustupke ili protekciju bez obzira šta stoji iza toga.

- Pošto je samo tako moguće da dobijemo ono što oboje želimo, moramo da pričamo o tome. Mnogo je logičnije da ja tebi ponudim satisfakciju da bi se odrekla lokala, jer samo tako nećeš pretrpeti štetu.

Upali smo u lavirint iz koga moramo naći izlaz.

- Pre mislim da smo u slepoj ulici nego u lavirintu.

- Ja se retko nalazim u slepoj ulici, Glorija. Izlaz uvek postoji. Samo treba biti dovoljno hrabar da ga pronađeš. Da li si ti hrabra? Imaš li petlju da se suočiš sama sa sobom i da ne tražiš u svemu što ti se nudi neku zaveru, skrivenu nameru ili nešto treće? Kada sam ušao u tvoju cvećaru zadivila si me svojom veštinom i predanošću poslu. Retko se viđa takva strast prema onome što čovek radi. Pored toga, sasvim je očigledno da će te vremenom posao iscrpeti i da neće ostati ništa od strasti. Ni za cveće, ni za bilo šta drugo. Oboje smo u poziciji da pomognemo onom drugom i ne vidim zašto bi to odbila kada je to najpoštenije moguće izravnavanje računa.

Terens je bio primoran da tog trenutka sebi zatvori vrata, kako bi je ubedio da prihvati ono što joj nudi. Biće vremena kasnije. Njegovo interesovanje za nju, kao ženu, moraće da sačeka. Navikao je da rešava probleme jedan, po jedan.

Glorija je tupo gledala u njega, ne znajući šta da kaže. Sve što je pričao u tom trenutku njoj je bilo neverovatno. Dobro je znala da u poslovnom svetu nema protekcija i da su suparničke strane bile spremne da zgaze rivala kako bi došli do onoga što žele. Da li se Terens Mekenzi stvarno razlikovao ili je to bila samo puka priča? Morala je nešto da mu odgovori i srcem je bila bliža da odgovor bude pozitivan, dok je razum pitao koliko može da mu veruje.

- U redu. Recimo da pristajem na taj predlog, kako ćeš mi garantovati da se sve neće promeniti onog trenutka kada stavim svoj potpis na kupoprodajni ugovor?

- Iza mene stoji ozbiljna kompanija - rekao je potpuno začuđen. - TM Grupa nema nijednu mrlju u poslovanju. Mi igramo fer. Zar stvarno misliš da bih i pomislio da ti na prevaru otmem lokal? Zaboga ženo, ko ti je to uradio? Ko te je naveo da izgubiš veru u ljude?

~ 20 ~

- To sada nije važno. Koliko vremena imam za svoj konačni odgovor? Ne bih da budem nepristojna ali, kasno je i umorna sam pokušala je na fin način da mu stavi do znanja da je vreme da ode.

- Shvatam šta hoćeš da kažeš, otići ću sada. Što se vremena tiče, znaš kakvi su planovi kompanije. Voleo bih da imam odgovor što pre.

- Onda ćeš ga imati - ustala je zajedno sa njim.

Pošto je jedini izlaz bio kroz cvećaru, morala je da siđe da ga isprati i zaključa.Spustili su se niz stepenice u tišini. Jedini zvuk bilo je odzvanjanje njihovih koraka. Na izlazu je stala pored vrata da ga propusti da prođe, ali se on zadržao i dlanom joj podigao lice.

- Mene nemaš razloga da se plašiš, Glorija. Obećavam ti da će sve biti u redu i da ću ti povratiti veru u muškarce. Laku noć. Čujemo se - pomazio joj je obraz i brzo se okrenuo da ne bi došao u iskušenje da je poljubi. Posle jednog susreta za poljubac je bilo prerano.

Glorija je gledala za Terensom sve dok nije zašao iza ugla. Dodirnuo je samo jednom, a ona je sva uzdrhtala od tog dodira. U njoj se probudila želja za koju je mislila da je duboko potisnuta i da joj neće skoro videti lice. Da li je hteo da je poljubi, kako joj se učinilo, ili je to bio samo plod njene mašte? Terens Mekenzi je otvorio mnogo pitanja odjednom, a ona nije bila spremna da daje odgovore na njih.

Zatvorila je vrata i pošla ka svom stanu. Najbolje je bilo da sve pusti da prenoći. Novi dan će joj sigurno doneti rešenje.

~ 21 ~

IV Glorija je pospano tražila telefon koji je uporno zvonio. Onda je shvatila da će morati da otvori oči kako bi se bolje orijentisala. Napolju je već bio dan i za tren je uhvatila panika da se uspavala. Tada se setila da je Luis tog jutra otišao po cveće i sigurno još nije stigao jer je nije probudio.

Mora da je još uvek bilo rano. Pronašla je slušalicu i javila se.

- Glorija, gde si?! - uzbuđeni glas njene prijateljice Lesli je potpuno razbudio.

- U krevetu. Otkud ti ovako rano?

- Kako u krevetu? Zar nisi otišla po cveće? - Lesli je ignorisala njeno pitanje.

- Luis je to učinio. Bar se nadam da jeste. Koliko je sati?

- Uskoro će osam. Sada mi kaži ono zbog čega sam zvala, ko je Terens?

- Čudno da si sačekala jutro. Mislila sam da ćeš još sinoć zvati da pitaš -Glorija je morala da se nasmeje.

- Pa, rekla si da se čujemo danas. Glas mu je bio tako... uh, tako seksi.

Pomislila sam da možda imaš neke planove za veče - Ijutnula se Lesli.

- Nepopravljivi si romantičar. Ne brini, nisam se promenila za jedan dan koliko se nismo videle. Terens Mekenzi je bivša košarkaška zvezda i vlasnik kompanije koja hoće da otkupi lokal. Bio je u poslovnoj poseti Glorija se trudila da zvuči što neutralnije. Svaka vibracija u njenom glasu mogla je da pokrene bujicu novih pitanja.

- Terens Mekenzi!? Neverovatno! Pa, da! Onaj glas zaista ide uz njega. I?

- Šta i?

- Je li ti ponudio nešto zanimljivo? Čim je došao lično, mora da mu je baš stalo do tvog lokala. Nadam se da si bila dovoljno pametna da iskoristiš tu posetu.

- Izneo je jedan predlog i još treba da razmislim o njemu.

Glorija je, zapravo, već donela odluku, ali nije mogla da kaže prijateljici za to. Kako bi joj uopšte objasnila zašto je tako naglo promenila mišljenje.

- Nemoj mi reći ništa više. Ustani i skuvaj nam kafu. Dolazim za petnaest minuta. Hoću da čujem sve detalje, pa ćemo zajedno komentarisati.

- Lesli, imam puno posla. Nemam vremena da ćaskam uz kafu i da...

~ 22 ~

- Ovo su važne stvari Glorija. Tvoja budućnost zavisi od te odluke, a ja kao tvoja najbolja prijateljica moram da budem uz tebe - prekinula je vezu pre nego što je Glorija stigla da kaže još nešto. Po tome je znala da će uskoro morati da ponovi svaku reč koju je razmenila sa Terensom.

Nakon pola sata, Glorija je sedela u fotelji u kojoj je Terens sedeo sinoć. To inače nije bilo njeno omiljeno mesto, ali bi moglo da postane.

Nekako joj se činilo da oseća miris njegove toaletne vode.

- Ispalo je odlično! - komentarisala je Lesli. - Ponudio ti je upravo ono što sam te nagovarala da tražiš. Čak i bolje od toga. Glorija, zgrabi tu priliku. Tvoje mušterije će brzo naviknuti da si se preselila. Broj telefona će ostati isti, a većina ionako poručuje telefonom. Sada samo treba da pronađeš idealan lokal za sebe. Ali, nemoj to da činiš dok ne čuješ na kojim lokacijama ti nudi stan. Treba da se upravljaš spram toga.

- Lesli, nisam rekla da ću da prihvatim ponudu. Poranila si sa svojim planovima. Rekla sam Terensu da ću razmisliti i to ću da učinim.

- Ne počinji ponovo sa svojom patetikom da ne želiš da budeš povlašćena u odnosu na ostale. Da nisu bili zadovoljni, niko od njih ne bi prihvatio ponudu. Drago mi je što je Terens Mekenzi shvatio da sa tobom mora da napravi poseban dogovor. I, ako mu to nije bilo jasno sve dok nije stigao kod tebe, sigurno je tada shvatio.

- Zar izgledam toliko očajno? - upitala je Glorija skrušeno.

- Prestani! Izgledaš odlično, a Terens Mekenzi nije slep. Znam da ima oko za lepe žene. Ako ništa drugo, tvoja lepota je bila presudna za njegovu ponudu. Priznaj, je li pokušao da te zavede?

- Naravno da nije! Kao da bih ja mogla da privučem njegovu pažnju.

Dobro, nisam ružna ali, nemam nijednu osobinu koja me izdvaja od drugih devojaka.

- Ne lupaj, Glorija! Ti imaš sve osobine da privučeš pažnju zgodnog i uspešnog muškarca. Skromna si, racionalna, samostalna, umeš da kuvaš.

Već pomenutu lepotu neću da komentarišem. Hoćeš li još da nabrajam?

- Dovoljno je, nemoj. Samo mi reci, ako je tako kao što kažeš, zašto me je Kajl ostavio zbog druge žene?

- Kajl te nije ostavio zbog druge žene nego je pobegao sa njom i tvojim novcem. To je velika razlika. Ne mislim da je ona njemu bila nešto posebno privlačna, već samo dovoljno pokvarena da prihvati tako nešto.

Kada ćeš se opametiti? Kajl je zbog novca ušao u vezu sa tobom, a to je i dokazao, ukravši ga. Mislim da on ne može da bude neko sa kim treba da porediš svoje buduće muškarce. Kajl je jedna obična propalica, lopov i prevarant. Znala si dobro sve njegove mane, ali si se pravila da ih ne vidiš.

I, ne sećam se da si mi pominjala neku veliku ljubav prema njemu. A znaš

~ 23 ~

zašto nisi? Zato što je nije ni bilo. Uljuljkao te je lažnim pričama u sigurnu budućnost i tebi je, nakon gubitka porodice, takvo stanje odgovaralo.

Sigurna sam da nisi ni razmišljala o tome koliko je jaka tvoja ljubav prema njemu sve dok te nije ostavio. Tada si otišla u drugu krajnost i počela da veruješ kako si izabrala potpuno pogrešnog muškarca da bude ljubav tvog života. Nisi svoj bes usmerila ka njemu koji je to zaslužio, nego prema sebi. Počela si da sumnjaš u sebe, svoje izbore i kvalitete. Ako mene pitaš, onih dvesta hiljada dolara su mnogo manja šteta od onoga šta je uradio tvojim emocijama. Potpuno ih je razorio. Najgore od svega je što misliš da nisi sposobna da ustaneš i kreneš dalje. Već šest meseci si taoc samosažaljenja zbog propale veze.

- Znala sam da ne treba da pitam - rekla je ogorčeno.

- Dobro je što si pitala. Već dugo planiram da ti sve ovo saspem u lice. Dosta mi je da te gledam takvu. Gde je nestala moja bezbrižna drugarica?

- Odrasla je, sazrela i shvatila da život ne može da gleda kroz ružičaste načare. Toliko mi se ružnih stvari desilo da teško mogu da očekujem nešto dobro.

- Zato što ne očekuješ, zato i nema ničeg dobrog. Zaobilaziš pozitivne stvari u širokom luku. Ponuda koju si dobila je dobra, a ti opet razmišljaš o njoj. Ako te za ovo mesto vežu ružne uspomene, trebalo bi da ga se otarasiš. Samo ćeš tako moći da počneš ispočetka. To si uradila i nakon smrti svojih roditelja, zar ne? I nije baš sve propalo. Imaš divan, razrađen posao i lokal koji možeš dobro da unovčiš. Zašto ne pokušaš?

Gore od ovoga sigurno neće biti.

- Možda si u pravu, Lesli. Istina je da živim u grču i čekam šta će mi se još loše desiti. Mislim da ću prihvatiti Terensovu ponudu. Ne želim da zajednica počne da me optužuje što blokiram obnavljanje starog dela grada. Većina njih su moje mušterije, zar ne? - Glorija je pokušala da se osmehne.

- Dobro si odlučila. Videćeš, kugla za rušenje zidova će razbiti lošu karmu koja te prati - Lesli je stavila ruku preko njene. - Biće sve dobro.

Budi sigurna u to.

- Nadam se - Glorija je ustala. - Do tada ipak moram da radim. Ovih dana je prava ludnica na poslu.

- Neću te više zadržavati. Pozvaćeš me da mi kažeš kako je prošao razgovor sa Terensom?

- Imam li izbora?

- Nemaš.

~ 24 ~

Obe su se nasmejale i zajedno sišle u cvećaru. Taman na vreme da otvori momku iz kurirske službe.

Terens je čitavo jutro bio nervozan. Morao je da sačeka da prođe neko vreme pa da pozove Gloriju. Čim je stigao na posao, putem kurirske službe joj je poslao spisak stanova u koje je mogla odmah da se preseli.

Bilo ih je ukupno četiri, a dva su se nalazila u zgradi u kojoj je on stanovao.

Iskreno se nadao da će izabrati neki od njih. Tada bi mu bila blizu.

Njegova čudna opsednutost trajala je od trenutka kada je video. Bila je sve ono što ostale žene u njegovom životu nisu. Već je bio naviknut da, gde god se pojavi, oko njega budu horde žena različitih profila. Od svetski poznatih lepotica, pa do običnih devojaka. Međutim, nijedna na njega nije ostavila utisak kakav je ostavila Glorija Dvajt. Bila je neka čudna mešavina stidljive devojke iz komšiluka i smele lepotice. Taj preliv u njoj je bio tako prirodan da ga je to fasciniralo. Činilo mu se da većim delom nije svesna svoje lepote i kvaliteta.

Od kako je otišao od nje, stotinu puta se zapitao kakvu prošlost je imala. Bio je siguran da je neko duboko povredio i poljuljao joj samopouzdanje. Njena nepoverljivost je to dokazivala. Zid koji je podigla oko svog srca se činio neprobojan, a on je morao da ga sruši. Poželeo je Gloriju i znao je da će morati da je osvoji. Još nijedan cilj za njega nije bio nedostižan, pa neće ni ovaj.

Ponet adrenalilom koji je rastao, dohvatio je mobilni telefon i okrenuo broj.

Pustio je da zvoni sve dok sa druge strane nije začuo poznati glas.

- Cvet iz mašte - rekla je blago hrapavim glasom. - Šta možemo da učinimo za vaš?

- Zdravo Glorija, Terens je ovde. Zovem da proverim da li ti je kurirska služba dostavila spisak koji sam poslao?

- Upravo sam otvorila kovertu i gledam papire. Zadivljena sam tvojom preduzimljivošću.

- Kada nešto želim, veoma sam usredsređen na to. Imaš li možda neku nejasnoću ili pitanje?

~ 25 ~

- Nemam. Čini se da ovde imam i previše informacija. Planovi i tehnički opis stanova su toliko detaljni da tek sada uviđam za koliko detalja nisam ni znala da postoje.

- To je u mom poslu uobičajeno. Svakako, nadam se da će ti bar neki odgovarati. Za sada je to sve što možemo da ti ponudimo.

- Iskreno, malo me brine veličina stanova. Nisam sigurna da u ovom trenutku mogu sebi da priuštim ovoliki životni prostor. Moram da odem do banke i raspitam se o uslovima kredita. Tek nakon toga ću moći ozbiljno da razmotrim ponudu.

- Banka? Zašto bi išla u banku? Mislio sam da smo razjasnili uslove ponude. Ako želiš odmah da počneš da otplaćuješ stan moja kompanija će te kreditirati. Nemojmo ponovo prolaziti kroz istu priču, Glorija. Ti imaš ono što želim, a ja nemam vremena da čekam. Ovo je najbolje rešenje.

Samo izaberi stan - Terens se trudio da ne izgubi strpljenje.

- Ne pritiskaj me Terense. Dovoljno je što sam uopšte uzela u razmatranje tvoj predlog. Možda se tebi činim kao nerazumna osoba, ali te uveravam da nije tako. Cvet iz mašte je sve što imam i moja egzistencija se na to oslanja. Šta će biti ako mi posao loše krene? Moram da mislim i o tom aspektu.

- Shvatam o čemu pričaš ali, i u tom slučaju, je bolje da nemaš posla sa bankom. Sa TM Grupom možeš da napraviš mnogo fleksibilniji ugovor.

Već sam pomenuo da tempo otplate možeš sama da odrediš. Koliko znam, nijedna banka ti neće ponuditi nešto tako. Božić i Nova godina su vreme za ispunjavanje želja. Zar ne bi volela da se i tebi ispuni neka? - pitao je blago nagovarajućim glasom.

- Verovatno bih - rekla je zamišljeno. - Ipak, i dalje se osećam povlašćeno u odnosu na druge, ali obećavam da ću razmisliti o tom predlogu.

- Možda bi želela da pogledaš stanove? Tako ćeš lakše odlučiti. Ako hoćeš, popodne ili večeras, kada završiš sa poslom, mogu da te povedem u obilazak. Moji zaposleni će mi obezbediti i spisak lokala koji su na prodaju u okolini stanova. Pretpostavljam da ti je važno da lokal bude blizu.

- Ti baš na sve misliš? I čini se da voliš da držiš stvari pod kontrolom -Glorija je uzdahnula. Terens je sve više sateravao u ćošak.

- To mi je usađeno još dok sam se bavio sportom. Ako nemaš punu kontrolu nad loptom, učinak je potpuno neizvestan. U životu je isto tako.

Sada mi kaži kada da dođem po tebe?

- Ne bih da ti oduzimam vreme. Mogu i sama da pogledam te stanove. Ne znam kada ću završiti sa poslom, a pretpostavljam da i ti imaš važnijih obaveza.

~ 26 ~

- U ovom trenutku nemam važnijih obaveza. Preuzeo sam na sebe da završim priču oko te zgrade i što pre bude gotovo, imaću više vremena da se posvetim drugim stvarima.

Pod tim drugim stvarima Terens je podrazumevao osvajanje Glorije.

A ona je osetila žaoku razočaranja. Nije joj prijalo što je toliko žurio sa preuzimanjem lokala. To je značilo da želi što pre da je se otarasi i posveti se gradnji hotela, siguran da nje neće biti u blizini da mu stvara komplikacije.

- Mogu li onda da te nazovem pred kraj radnog vremena? Danas ponovo imam dosta posla, a već ti je poznato da radim sama.

- Čekaću tvoj poziv. I ovog puta ću te odvesti na večeru. Ishrana je veoma važna, a meni se čini da ti ne stižeš da se hraniš redovno.

- Ne brini, neću umreti od gladi pre nego što potpišem ugovor Glorija se našalila.

- Sad mi je lakše kada si to rekla - prihvatio je šalu. - Ipak, tako nećeš uspeti da me izbegneš. Vidimo se Glorija.

A dan se odužio, iako je mrak padao rano. Glorija je radila sa velikim entuzijazmom. Posle jutrošnjeg razgovora sa Lesli, osećala se malo rasterećenije. Kao da je skinula deo nekog nevidljivog tereta. Ona je, ustvari, samu sebe kažnjavala zbog toga što je Kajl otišao. Poklonila je poverenje čoveku koji ga uopšte nije zasluživao i krivila je sebe zbog toga.

Možda je stvarno bilo vreme da prestane sa tim. Kajl je uživao u njenom novcu i u životu, uopšte, a ona je patila kao da je ona prevarila nekoga.

Kada je Luis došao na isporuku, bila je već pri kraju posla. Nakon njegovog odlaska je samo trebala da pripremi nekoliko aranžmana po koje su kupci trebali da dođu sledeće jutro.

- Jesam li sve izabrao kako treba? -upitao je Luis.

To jutro mu je rekla da je sve u redu, ali je cveće bilo veoma osetljiva roba. Tek nakon nekoliko sati je mogla sa sigurnošću da zna da li je stvarno dobro.

- Savršeno. Ni ja ne bih izabrala bolje. Hvala ti, Luise. Znam da to ne spada u tvoj posao pa ću ti dodati mali bonus na platu ove nedelje.

- Nemojte. Delovali ste stvarno umorno. Uostalom, nije mi baš toliko teško da ustanem jedno jutro.

- Svejedno, učinio si mi uslugu. Glorija se zapitala da li je stvarno izgledala toliko loše. Kakav li je utisak onda ostavila na Terensa Mekenzija? On je navikao na lepe, sređene žene. A ona je u njegovim očima morala izgledati kao čudo prirode. Odmahnula je glavom. Nju nije

~ 27 ~

trebalo da interesuje šta Terens misli o njoj. Za nekoliko dana njih dvoje više neće imati nikakve veze.

I, baš u tom trenutku, otvorila su se vrata i Terens je ušao u cvećaru.

Luis je umalo ispustio aranžman koji je držao u rukama.

- Vau! Terens Mekenzi! - rekao je Luis oduševljeno.

- Otkud ti? Zar se nismo dogovorili da se javim kada završim sa poslom? - javila se Glorija iza Luisa.

- Jesmo, ali sam bio u prolazu, pa rekoh da svratim i proverim.

Nadam se da ne smetam.

- Ne, nikako. Ionako bih te uskoro pozvala. Ostalo je još samo nekoliko aranžmana i završavam za danas.

- Vi se poznajete? - upitao je Luis.

- Terense, ovo je Luis, moj pomoćnik zadužen za raznošenje cveća.

Studira biologiju na ovdašnjem univerzitetu.

- I, košarka mi je omiljeni sport, Rekrativno igram, a pratim svaku utakmicu. Vaš sam veliki obožavalac, gospodine - dodao je Luis.

- Drago mi je da sam te upoznao, Luise - Terens je rekao učtivo, ali i sa olakšanjem. Već je razmišljao o Luisu. Glorija mu je samo rekla da je to raznosač i ništa više. Sada je odahnuo kada je shvatio da je Luis veoma mlad momak. Doduše, bio je samo nekoliko godina mlađi od Glorije, ali mu ipak nije izgledao kao da je zainteresovan za nju.

- Sigurno vam ne može biti drago koliko je meni, ali hvala na udivosti - okrenuo se prema šefici. - Glorija, ja moram da krenem. Da li sutra dolazim u isto vreme?

- Kao i uvek Luise. Još samo ova nedelja i posle ćeš imati više vremena. Jesi li stavio sve u auto i uzeo spisak sa adresama?

- Sve je tu. Idem sada. Lepo se provedite vas dvoje, gde god da idete.

Ah, da! Hoćete li da ujutru ponovo odem po cveće? Nije mi teško.

- Nema potrebe. Nadam se da danas ne izgledam toliko umorno, a i ranije ću završiti.

- Da, ali ćete možda kasnije otići u krevet. Ovaj... mislio sam... pogledao je u Terensa, a Glorija je pocrvenela. -

Nema veze. Zaboravite da sam bilo šta rekao.

- U redu je Luise, potrudiću se da tvoja šefica ima dovoljno sna Terens je namerno ostao dvosmislen iako je pretpostavio da će Glorija pobesneti zbog toga.

- Okej, kako vi kažete - rekao je Luis i požurio prema vratima.

~ 28 ~

Izraz na Glorijinom licu nije obećavao ništa dobro. Sačekala je da se zatvore vrata za mladićem i onda se okomila na Terensa.

- Zašto si to rekao?

- Rekao šta? - Terens se pravio da ne zna o čemu ona priča.

- To što si rekao Luisu! Potpuno si promenio sliku našeg poznanstva i razlog zašto si ovde. On sada sigurno misli da izlazim sa tobom.

- Šta ima loše u tome? Situacija je nametnula takav odgovor i, šta sad? Zar ti toliko smeta da neko pomisli da izlaziš sa mnom?

- Da! Mislim... ne.

- Da ili ne? Ne može oboje - Terens je pitao sa šaljivim osmehom na licu, a ustvari mu je odgovor bio važan.

- Ne, odgovor je da mi ne smeta. Samo nema potrebe da se prezentuje nešto čega nema. Oboje dobro znamo zašto je počelo naše poznanstvo i kakav je naš trenutni odnos.

- Slažem se samo sa prvim delom poslednje rečenice, - prešao je onih nekoliko koraka što su ih razdvajali - a za drugi deo bih se zapitao jer mislim da to još uvek ne znamo.

Nežno joj je sa lica sklonio pramen koji je ispao iz šnale, a onda primakao lice njenom toliko da može da je dodirne usnama.

- Jesam li u pravu? - upitao je tiho. Glorija je bila uhvaćena u zamku sopstvene reakcije na Terensa. Osećala je slabost u nogama i silnu želju da je dodirne, poljubi. Disanje joj je postalo plitko i nije mogla da se pomeri.

- Reci mi Glorija. Ili hoćeš da ja dokažem svoju tvrdnju?

Nije sačekao njen odgovor. Okrznuo joj je usne, a onda ih osetio, laganim dodirom. Mirisala je na cveće, a usne su joj bile neodoljivog ukusa. Znao je da je napravio grešku što se nije držao dalje od nje, ali bilo je kasno. Više nije mogao nazad. Od trenutka kada je upoznao imao je snažnu želju da je poljubi i morao je to da učini. Po cenu bilo čega. Stavio joj je dlanove sa obe strane lica i privukao je bliže sebi. Razdvojila je usne, a on je to iskoristio i zaronio u njih.

Glorija je imala utisak da lebdi. Terensov poljubac je bio nešto što do tada nije iskusila. Snažni trnci su je proboli po dnu stomaka, a udovi su joj slatko obamrli. Dok još nije ni shvatila šta joj se dešava, već je aktivno učestvovala. Uzvraćala mu je žestoko, vodeći erotsku bitku sa njegovim jezikom. Nemo se molila da poljubac potraje jer se za svojih dvadesetpet godina nikada nije osećala tako živom. I tako poželjnom.

Nepoželjni zvuk telefona ih je oboje trgnuo iz slatke agonije u kojoj su se našli. Razdvojili su se, oboje iznenađeni onim što se dogodilo.

~ 29 ~

Nekoliko trenutaka su se gledali, a onda se Glorija okrenula ka pultu i dohvatila slušalicu.

- Cvet iz mašte, izvolite?

- Čini se da si stvarno prezauzeta - rekla je Lesli. - Skratila si svoje uobičajeno javljanje.

- Otkud ti, Lesli? Rekla sam ti koliko posla imam - Glorija se okrenula od Terensa. Trebao joj je predah da razmisli o onome što se upravo dogodilo.

- Samo sam htela da proverim dokle su stigli tvoji pregovori. Jesi li definitivno odlučila da prihvatiš Mekenzijevu ponudu?

- Nisam još uvek.

- Zašto? Glorija, mislila sam da smo jutros zajedno razjasnile neke stvari.

- Znam da jesmo, ali sada nije trenutak da pričamo o tome - Glorija je pokušala da joj stavi do znanja da nije sama.

- Zašto? Da li ti je neki klijent trenutno u radnji?

- Tako nekako.

- Kako to misliš? - Lesli je upitala, a onda uzdahnula. - Uh! Znam! On je tu, zar ne?

- Ponekad pogađaš pravo u centar -Glorija je bila ironična.

- Dobro, nemoj da se ljutiš. Neću više zvati ako obećaš da ćeš se ti meni javiti.

- Hoću, ali imam neke obaveze kada zatvorim radnju pa će to biti kasnije.

- Nema veze koje je vreme, samo se javi. Po tvom glasu bih rekla da imaš mnogo toga da mi ispričaš.

- Čujemo se Lesli - Glorija je glatko prešla preko njene opaske i spustila slušalicu.

Okrenula se prema Terensu. Bilo je besmisleno odlagati suočavanje sa onom što se dogodilo. Na njegovom licu nije mogla da pročita ništa.

- Ono malopre... - započela je polako.

- Znam, - prekinuo je Terens – trudiću se da se ne ponovi. Nisam imao nameru da te poljubim, Glorija. Izazvala si me i ja jednostavno nisam mogao da odolim trenutku.

- Izazvala?! Ne sećam se da sam učinila bilo šta što bi te nateralo da me poljubiš.

~ 30 ~

- Sigurno ti to nije bila namera, ali jesi. Nisam mogao da te ne uverim u svoju tvrdnju da ne znamo kakav je naš trenutni odnos. Ili budući.

Ponovo joj je prišao. Neodoljivo ga je privlačio sjaj u njenim očima i pune usne koje su pozivale na poljubac. Prvo ih je nežno olizao, a kada je ispustila uzbudljivi uzdah, uronio je u njih i poljubio je još žešćim tempom nego malopre.

Glorija je znala da bi trebalo da ga prekine i da nije ispravno to što rade, ali nije mogla da se natera da se odmakne od njega. Umesto toga, uhvatila se za kragnu njegove jakne, kao davljenik za slamku i dopustila da mu ruke kliznu niz njeno telo. Verovatno bi dopustila i više od toga da Terens nije bio pribraniji od nje. Usporio je ritam poljupca, verovatno svestan gde se nalaze i nakon nekoliko trenutaka se odmaknuo od nje, ostavljajući je zadihanu i uzbuđenu.

- Doveo si me u veoma nezgodnu situaciju. Neko je mogao da uđe. Šta bi moje mušterije pomislile da me vide kako se ljubakam pored pulta?

- glas joj je bio neprirodno visok.

- Pa valjda si i ti žena od krvi i mesa. Ne verujem da bi ti neko zamerio.

- Osim što bi moja profesionalnost pala u njihovim očima - rekla je besno. Nije znala da li je više ljuta na sebe ili na njega? Da li je ljuta zato što je poljubio ili zato što je prekinuo poljubac? Osećala je da treperi, ali nije znala je li to od ljutnje ili uzbuđenja. Misli su joj bile potpuno zbrkane.

- Nije trebalo da dolaziš ovamo dok te ne pozovem Terense - rekla je posle duže pauze. - Moram još nešto da završim, a potom da se spremim za taj famozni obilazak.

- U redu je. Sačekaću koliko treba i neću ti smetati. Na kraju, juče sam ti bio od koristi. Danas mogu da radim isto. Čini se da ti znači da se javljam na telefon.

Terensu nije padalo na pamet da ode. lako je i sam bio iznenađen svojom reakcijom na poljubac, zabavljala ga je Glorijina reakcija. Bio je siguran da je otopio jedan sloj leda i da je sada bar korak bliže njoj kao ženi. Nije smeo da joj ostavi prostor za razmišljanje jer bi u njenoj glavi moglo svašta da se izrodi. Na primer, moglo je da joj padne na pamet da odustane od njegove ponude. Znao je da više nijednom ne sme da je poljubi dok ugovor ne bude potpisan, a to je bilo predugo.

- Pričaj mi, gde si i kada naučila toliko O cveću - odlučio se za neutralnu temu. Već je video koliko je vešta u svom poslu i iskreno ga je zanimalo ono što ima da mu ispriča.

~ 31 ~

- Za vreme studija sam radila u cvećari. Tako je sve počelo. Ubrzo sam shvatila da me cveće opušta i da imam talenat za kombinovanje i aranžiranje. Do kraja fakulteta sam znatno napredovala, ali sam ipak išla na kurs aranžiranja u Evropu. Tačnije u London. Nakon što su mi roditelji poginuli, odlučila sam da se vratim ovamo i da se oprobam u ovom poslu.

- Šta si studirala?

- Pedagogiju. To je moja druga velika ljubav, rad sa decom.

Terens je ubrzo shvatio da je uspeo u potpunosti da je opusti i navede da ne razmišlja o poljupcu i njihovom dogovoru, već da mu ispriča što više o sebi. Želeo je da je upozna bolje.

~ 32 ~

V Već nakon odlaska u prvu zgradu, u kojoj su se nalazila dva stana, Gloriji je bilo jasno da je od Terensa dobila nerealnu ponudu. Stanovi koje joj je ponudio po ceni onih iz predgrađa, nalazili su se na elitnim lokacijama i znala je da njihova cena prevazilazi mogućnosti mnogih građana. Morala je da se pobuni.

- Terense Mekenzi, da li ti stvarno misliš da sam ja glupa? - upitala ga je kada su napustili zgradu i pošli ka njegovom luksuznom sportskom automobilu.

- Šta sam sada uradio? - slegnuo je ramenima.

- Zašto mi nudiš stanove po mnogo nižoj ceni i još hoćeš da me kreditiraš? -stala je pored auta, bez namere da uđe u njega dok ne rasprave neke stvari.

- Zato što ti treba stan da bi mogla da se iseliš iz zgrade koju želim rekao je strpljivo. - Ovo su stanovi kojima raspolaže moja kompanija i ne želim da razmišljaš na taj način. Već sam ti rekao da mi se isplati i da ti poklonim jedan od njih. Zašto ti je toliko teško da shvatiš da si u odličnoj poziciji da rešiš sve svoje probleme?

- Svesna sam toga, ali sam ti rekla da ne želim ovakve ustupke.

Stanovi koje sam videla su božanstveni, ali su meni nedostupni.

- Moraš li da budeš toliko tvrdoglava? Ako se slažeš sa cenom, onda ti nisu nedostupni. Ne znam zašto brineš o onome što nije tvoj problem?

Ličim li ti na čoveka koji će osiromašiti ako jedan stan proda po nižoj ceni?

- Nije stvar u tome i ti to odlično znaš! Ne izvrći moje reči Terense.

Ovde se ne radi o tome šta ćeš ti izgubiti, već zašto si spreman da izgubiš?

- Vrtimo se u krug Glorija. Dao sam ti odgovor na to pitanje. Ne pokušavaj da se poigravaš mojim stpljenjem. Čini mi se da hoćeš da me nateraš da odustanem od svega. Odmah da ti kažem da ti neće uspeti.

Oboje ćemo dobiti zadovoljenje u ovom odnosu. To ti obećavam. Sada budi dobra i uđi u auto. Treba da pogledaš preostala dva stana.

Jaka crta odlučnosti, koju je videla na njegovom licu, naterala je Gloriju da ga posluša. Nije joj se sviđalo to što je potpuno izgubila kontrolu nad svojim planovima i životom od kako je on kročio u njenu cvećaru, ali mu je verovala kada je rekao da će dobiti ono što želi.

Pošto su pogledali preostale stanove sa spiska, Terens se zaputio ka izlazu iz grada.

- Gde sada idemo? Zar nisam sve videla?

~ 33 ~

- Idemo na večeru. Moj prijatelj drži odličan restoran na periferiji.

Dopašće ti se hrana - rekao je kao da je tim sve rešeno.

Znala je da će, pobuni li se, ponovo početi raspravu, koju će ona, na žalost, izgubiti. Zato je okrenula glavu ka prozoru i odlučila da ga ignoriše.

Ušao je u njen život prethodnog dana i već je sebi davao za pravo da raspolaže njenim vremenom i da određuje gde će ići i šta će raditi. Sa jedne strane, to joj je prijalo, jer nikada nije imala nekoga ko bi donosio odluke umesto nje, a sa druge strane, osećala je da je njena samostalnost ugrožena. Tada se setila da je obećala Lesli, a i samoj sebi, da neće negativno razmišljati o novim događajima.

Tako se vratila na stanove koje je videla. Definitivno je imala favorita. Stan na drugom spratu u prvoj zgradi u kojoj su bili je bio kao iz njenih snova. Ušuškan, sa pogledom na park. Raspored prostorija joj je odgovarao i već je mogla da zamisli kako će od tog mesta moći da napravi udoban dom. Jedini problem je bio što se stan nalazio u centralnom gradskom jezgru, a lokali u tom delu grada su bili preskupi. Možda će zbog toga ipak morati da se odrekne pogodnosti da joj cvećara bude blizu.

To će biti problem, jer još dugo neće moći da zaposli nekoga za stalno.

Moraće da štedi svaki dolar kako bi što pre otplatila stan. Nije želela da dug prema Terensu razvuče u nedogled.

Kada su ušli u restoran i ljubazna hostesa ih odvela do unapred rezervisanog stola, Glorija je shvatila da je Terens tu bio čest gost. Nije mogla da se ne zapita, koliko često je dolazio u društvu žena? Verovatno dovoljno često, jer hostesa nije bila ni malo iznenađena što nije došao sam.

Poručili su aperitiv i dok su čekali da se konobar vrati sa pićem, Terens je upitao: - Želiš li sama da poručiš ili ćeš mi prepustiti izbor?

- Pretpostavljam da je bolje da ti poručiš za oboje. Sigurna sam da će to biti izbalansirani obrok.

- U pravu si. Preporučujem proteine. Srednje pečeni biftek je odličan.

- Onda neka bude biftek - rekla je sa osmehom, a onda se setila Kajla koji je bio vegetarijanac. Imao je teoriju da organizam od mesa stari, a on je imao panični strah od starosti.

Konobar je došao sa pićem i pošto je zapisao porudžbinu, ostavio ih je same. Restoran je bio pun, ali su stolovi bili tako raspoređeni da su gostima omogućavali intimu.

- Smem li da pitam šta misliš o stanovima koje smo pogledali? Terens je prekinuo tišinu.

~ 34 ~

- Mislim da znaš šta mislim. Zaboga, pokazao si mi četiri luksuzna stana, a video si gde živim.

- Gradnja i lokacija nemaju veze sa mojim pitanjem. Da, video sam gde živiš i moram da kažem da mi se tvoj stančić jako dopada. Verujem da je tebi važno da od prostora u kome živiš možeš da napraviš dom. Pitam se, da li si neki od stanova osetila na taj način?

- Zapravo jesam. Prva zgrada, drugi sprat. Mislim da je to idealan stan za mene.

- Zbog pogleda ili nečeg drugog? -bio je znatiželjan.

- Sveobuhvatno mi se najviše dopao.

- Odlično! Znači li to da smo sklopili posao? Ugovor o kupoprodaji lokala je već spreman. Mogu li da kažem pravniku da pripremi i ugovor za stan? - Terens je bio zadovoljan što je izabrala stan u zgradi u kojoj je on provodio veći deo godine. Za sada je sve teklo onako kako je planirao.

- Mora li sve da bude tako brzo? - Ako smo napravili dogovor, zašto ne bi bilo? Mislim da je pametno da vreme praznika iskoristiš za preseljenje. Ovde je i spisak lokala koje vredi pogledati - izvadio je iz džepa presavijeni papir. -Gledaj samo prvu grupu jer su oni u blizini zgrade u kojoj ćeš živeti. Novac će ti biti prebačen na račun, čim potpišeš.

Da bi bila mirna, možda je najbolje da oba dokumenta potpišeš u isto vreme. Tako ćeš biti sigurna da ne postoji mogućnost bilo kakve prevare sa naše strane.

- Ti baš moraš o svemu da misliš? -uzela je papir i pogledala spisak. Mislim da ću ipak gledati lokale u širem centru. Planiram da potrošim manje novca nego što ću dobiti i da ostatkom platim bar mali deo stana.

- Ne moraš to da radiš. Ovo je tvoja šansa da važne stvari u životu urediš onako kako tebi odgovara. Do sada si stanovala iznad lokala i sigurno će ti biti teško ako sada bude previše udaljen.

- To nije tvoja briga. Naš odnos se zasniva na tome da ti kupuješ nešto što ja posedujem. Šta će biti nakon potpisivanja ugovora je samo moja stvar.

- U redu, - rekao je pomirljivo - neću da te pritiskam. Samo sam hteo da pomognem.

- Hvala, ali već si mi dovoljno pomogao. I previše - rekla je više za sebe.

Tokom ostatka večeri, Glorija se osećala neočekivano prijatno.

Terens je bio zanimljiv sagovornik i uživala je slušajući ga. Pričao joj je o svojoj košarkaškoj karijeri, ujedno praveći poređenje sa biznisom kojim se sada bavio. lako je sve predstavio u zabavnom svetlu, ona je znala da iza tako velikog uspeha stoji ogroman rad i odricanje.

~ 35 ~

Terens je bio stabilan muškarac koji je dobro znao šta želi i nije padao na preprekama do svojih ciljeva. Pomislila je kako bi bila srećna da ima nekoga takvog, na koga bi mogla da se osloni.

Ono što nije pominjao, a ona sama nije smela da započne, bio je njegov privatni život. Po onome što joj je Lesli ispričala, odnos sa ženama je bio najslabija karika u njegovom savršenom životu. Bio je zvezda, a kao takvom bile su mu dostupne najlepše žene. Međutim, po Leslinim saznanjima, nijedna njegova veza nije potrajala. Pitala se zašto je tako?

Imao je sve kvalitete koje bi svaka žena poželela kod muškarca. Na primer, prema njoj se ponašao kao savršeni džentlmen. Doduše, ona se nije mogla računati u žene koje ga interesuju na taj način. Možda je u ljubavnim vezama bio gad koji je samo uzimao, a ništa nije davao. Možda je sve žene ljubio onako strasno, kao što je nju poljubio, ali samo na početku veze. Kada bi ih se zasitio, jednostavno ih je odbacivao.

Nije mogla sebi da objasni zašto uopšte razmišlja o tome. Ori nije bio muškarac o kome bi trebala da misli na taj način. Njihovi svetovi su bili previše udaljeni.

Kada je dovezao ispred zgrade, već je bilo prilično kasno. Isključio je motor i na čas se zagledao u nju, dubokim, prodornim pogledom. Osetila je da treba nešto da kaže.

- Hvala za večeru. Izbor mesta i hrane je stvarno bio odličan.

- Zadovoljstvo je moje. Uživao sam u tvom društvu.

- Drago mi je ako je tako. Pa, idem sada, vidimo se - krenula je da otvori vrata, kada se njegova ruka spustila na njenu.

- Ne tako brzo. Nisi mi rekla kada ćemo se videti. Ne bih da te požurujem, ali si svesna da imam malo vremena.

Glorija se lecnula od nekog čudnog bola koji joj je prošao telom.

Naravno da je želeo da je vidi što pre, ali ne zato što je bio željan njenog društva ili poljubaca.

- Sutra, možeš pripremiti papire. Kada malo bolje razmislim, i meni odgovara da sve ovo okončam što pre. Dosta mi je svega. Kada budeš imao ono što treba, pozovi me da se dogovorimo gde i kada ćemo potpisati - rekavši to napustila je mali prostor auta i zalupila vratima.

Terens nije znao šta je odjednom naljutilo. Nije rekao ništa što bi izazvalo ovakvo njeno ponašanje. Sačekao je da uđe u cvećaru i zaključa za sobom, a onda pokrenuo motor. Već dugo nije imao ovakav izlazak. Žene sa kojima je odlazio na večeru su obično završavale u njegovom krevetu i odlazile svojoj kući tek sledećeg dana. To veče je otkrio da ima neke čari u izlasku u kome mu je žena blizu, a tako daleko.

~ 36 ~

Potrudio se da joj omogući da ga malo bolje upozna. Još uvek nije bio načisto kakvo je njeno mišljenje o njemu, kao muškarcu. Svojim poljupcem mu je rekla da je željna ljubavi i strasti, ali mu nije dala zeleno svetio da od njega očekuje nešto više. Terens je voleo izazove i nasmešio se u sebi. Bila je sama, a on će se potruditi da se to promeni. Želeo je i morao je da je ima. Samo je trebao da smisli na koji način je najbolje da to uradi.

~ 37 ~

VI Glorija nije bila svesna kako su proleteli dani do Božića.

Svakodnevni posao i pripreme za preseljenje, oduzimale su joj vreme da misli o bilo čemu osim o Terensu Mekenziju.

Kao što je i rekao, dan posle njihovog dogovora, ugovori su bili spremni. Bila je razočarana činjenicom da ih nije doneo on lično, već je poslao svog pravnika. To je samo značilo da je od nje dobio ono što je želeo i da se sve na tome završava. Nije ona ni očekivala nešto više, ali se željno srce nadalo da je muškarac kao on primeti. Novac joj je uplaćen istog dana pošto je potpisala i dugo se lomila da li da ga pozove i kaže da je sve u redu. To bi bilo providno pa je, na kraju, odustala. Ionako je imao uvid u sve transakcije i sigurno je lično odobrio isplatu na njen račun.

- O čemu sada razmišljaš? - upitala je Lesli, ulazeći u cvećaru. - Još kroz izlog sam videla da si miljama daleko odavde.

- Ma, nemoj mi reći - Glorija je spustila venčić od imele i pogledala u drugaricu. - Gde je nestala pristojnost? Nisi me ni pozdravila, a već pokušavaš da mi čitaš misli.

- Samo ne volim da te vidim u tom raspoloženju. Nema razloga da se ljutiš. Ovih dana bi trebala da budeš veoma srećna. Započećeš novi život, a sve ružne uspomene biće srušene zajedno sa ovim zidovima.

- Kada ti to izgovoriš, stvarno dobijem osećaj da će se nešto zaista srušiti u mom životu.

- Možda i hoće. Verujem da će se srušiti taj visoki zid koji si podigla oko sebe. Tada ćeš biti spremna da ponovo primiš nekoga u svoje srce.

Ona bitanga ti je nanela veliku štetu. Nadam se da će se to uskoro popraviti.

- A šta misliš da malo prestaneš da misliš o meni i mom životu?

Valjda sam dovoljno jaka da se nosim sa svim što mi se dešava.

- Ne mislim da nisi. Ja samo hoću da ti budem podrška i neću odustati dok ponovo ne vidim sjaj u tvojim očima. A sada mi reci, jesi li spakovala sve stvari? Služba za preseljenje stiže popodne.

- Jesam - uzdahnula je Glorija. -Prošle noći sam to uradila. Više ne znam odakle crpim svu ovu snagu.

- Iz želje za boljim životom - Lesli je dala filozofski odgovor. Zatvaraš li danas ranije?

- Završavam kada ispratim Luisa. Svim mušterijama sam rekla da se selim i da ću se potruditi da imam što manju pauzu. Moram početi da tražim novi lokal.

~ 38 ~

- Prvo da te preselimo, a onda ćemo zajedno, iz tvog novog stana, tražiti nešto pogodno. Dobro je što sve ostaje ovde dok ne nađeš mesto za novu cvećaru. Znaš li kada počinje rušenje?

- U drugoj polovini januara. Čini se da imam dosta vremena, ali sam sigurna da će ono proleteti.

- Moraš sebi dati nekoliko dana odmora. Jesi li razmislila, hoćeš li Novu godinu dočekati sama ili ćeš izaći sa mnom i sa Džekom?

- Mislim da ću ipak biti sama. Rekla si da mi treba odmor i u pravu si. Nije mi ni do kakvog slavlja. Radije ću ostati kući i dobro se naspavati.

Valjda se nećeš naljutiti. Tebi i Džeku će biti bolje bez mene. Tako možete da se posvetite jedno drugom. Ipak, tvoju ponudu da zajedno tražimo nameštaj neću da odbijem. Čak, ako danas imaš vremena, bilo bi dobro da obiđemo neke radnje. Sutra je Badnje veče i htela bih da ga provedem u stanu koji liči na dom. Znam da je to ambiciozno, ali mi je potrebno tako nešto.

- Onda idemo u kupovinu - Lesli je veselo pucnula prstima.

Terens je kroz stakleni zid svoje kancelarije gledao kako padaju sitne pahulje i tope se na mokrim ulicama. Bio je poslednji radni dan pred praznike, a on uopšte nije bio raspoložen. Već danima je imao jaku želju da vidi Gloriju. Preko svojih saradnika je pratio svaki njen korak i znao je da bi, tog ili sledećeg dana, trebala da se preseli. Jedva je čekao da joj se pojavi na vratima sa bocom vina.

Još uvek nije znao kako će reagovati kada shvati da će ubuduće stanovati u istoj zgradi. Ako uspeju da izgrade vezu kakvoj se on nadao, to neće biti problem nego veliko olakšanje. Pitao se kako je planirala da provede Badnje veče. Da li će biti sama? Nije želeo da opterećuje svoje saradnike. Svako od njih se radovao praznicima i imao svoje obaveze.

Moraće sam da proveri kakvi su planovi lepe cvećarke. Odšetao je do stola i uzeo mobilni telefon, a onda okrenuo njen broj.

Glorija je oblačila kaput kada joj je u tašni zavibrirao telefon.

Zakopčala je dugme i požurila da se javi. Na ekranu je bio nepoznat broj, ali je ipak odgovorila. Neke mušterije su, ponekad, zvale i na njen privatni broj. Kada se veza uspostavila, nekoliko trenutaka se nije čulo ništa, a onda se javio Terens.

- Zdravo Glorija. Jesam li te prekinuo u poslu?

~ 39 ~

stan?

- Ne, završila sam - požurila je da kaže.

- Hteo sam da proverim da li je sve u redu i da li si se preselila u novi

- Malopre je služba za preseljenje odnela sve stvari. Od večeras ću biti zvanično preseljena. Bar što se stambenog dela tiče. Za cvećaru i dalje nisam ništa rešila. Jednostavno nisam imala vremena da tražim lokal, ali hoću, čim prođu praznici.

- U redu je. Moji ljudi su ti sigurno rekli da imaš još vremena.

- Jesu, ali nije poenta u tome. Moram što pre da počnem ponovo da radim. Ti dobro znaš zbog čega.

- Čuo sam da si jedva pristala na rok od pet godina za otplatu stana.

- Da, i nije bilo u redu to što mi niste dozvolili kraći rok. Svakako, hvala na svemu. Tvoja kompanija mi je olakšala dosta toga i znam da si za to zaslužan ti. Bilo je lepo upoznati dobrog čoveka sa osećajem odgovornosti.

- Ta rečenica mi liči na oproštajnu. Da li to znači da se nadaš da me više nećeš videti?

- Pa, završili smo posao. Ne vidim dalju svrhu viđanja - Glorija je bila zbunjena.

- Završetak posla ne znači kraj našeg poznanstva. Ispravi me ako grešim.

- Naravno da ne grešiš. Ne bih volela da pomisliš da sam na bilo koji način iskoristila poziciju u kojoj sam se našla. Da mi se nisi dopao kao čovek, verovatno ne bih pristala ni na ovako dobre uslove koje si mi ponudio.

- O, pa to je kompliment! Sada si me odobrovoljila. To znači da sam spreman da nastavim da ti pomažem. Treba li ti pomoć u raspakivanju?

- Ne treba, hvala. Lesli i ja idemo u kupovinu i nadam se da ću do sutra uveče imati koliko-toliko sređen stan. Badnje veče i Božić ću provesti uživajući u pogledu na prelepo ukrašen i osvetljen park.

- Nećeš nigde putovali za praznike?

- Ne. Inače to ne činim.

- Onda dobro. Neću te više zadržavati - Terens je požurio da prekine vezu jer je dobio odgovor koji je tražio. - Vidimo se Glorija.

- Hvala na pozivu i srećni praznici - stigla je da kaže pre nego što je prekinuo vezu.

Zbunjeno je gledala u telefon. U jednom trenutku joj se učinilo da je Terens spreman na neobavezno ćaskanje, a već u drugom je jedva čekao

~ 40 ~

da završe razgovor. Ništa joj nije bilo jasno. Vratila je telefon u tašnu i pošla niz stepenice. Ispred je čekala Lesli.

Da je i nju zahvatila pretpraznična groznica, Glorija se uverila nakon nekoliko sati provedenih u kupovini. Pored nameštaja i sitnog pokućstva, kupila je gomilu gluposti za koje je bila sigurna da ih verovatno nikada neće koristiti. Pravdala je sebe stresom pod kojim se nalazila i satisfakcijom što će praznike provesti sama. Bio je ovo prvi Božić koji nije imala sa kim da provede.

Ranije je imala Kajla i nikada nije pomislila da će doći dan kad neće imati nikoga sa kim bi provela porodični praznik. Glupavo se nadala da će ove godine možda čak biti i udata. To nije bilo neopravdano, tešila je sebe.

Bila je verena i mislila je da je pronašla svoju sreću. Ipak, život je bio varljiv. U jednom trenutku je mislila da ima sve, a već u drugom je bila izgubljena i sama.

Dok je ukrašavala malu jelku, u misli joj je, nepozvan, došao Terens Mekenzi. Bivša košarkaška zvezda joj je, u jednoj kratkoj epizodi, omogućio da ne bude potpuna očajnica. Zahvaljujući njemu je bila u novom stanu u koji se zaljubila na prvi pogled. Zgrada i kraj u kome se nalazila su bili otmeni i davali su joj bar prividnu sliku nekog budućeg, boljeg života.

Sve što je bilo vezano za Terensa, u njenom telu je izazivalo neke blage vibracije i slatkasto osećanje uzbuđenosti. Glorija je bila sklona da veruje da je to zato što je u njen život ušao neko koga je, do pre nekoliko godina, gledala u sjajnim utakmicama i, kao i mnoge žene, uzdisala kada bi ga kamere prikazale u krupnom planu. Terens je bio zgodan muškarac, sa božanski lepim telom. Na neki čudan način se osećala privilegovanom što je imala priliku da sarađuje sa njim. Okolnosti možda nisu bile najbolje, ali svejedno.

Okačila je poslednji ukras kada se na vratima oglasilo zvono.

Uzdahnula je. Lesli je baš umela da bude tvrdoglava. Već je odbila njenu pomoć za raspakivanje, ali njena draga prijateljica je uvek morala da radi samo ono što ona hoće. Požurila je do vrata i otključala ih, odlučna da ne dozvoli da joj Lesli pomaže. Popiće po čašu vina i prepričavati stare događaje, ali to je sve.

Terens je ugledao njeno lice na kome se čitala iznenađenost i zbunjenost kada je otvorila vrata. Za jedan tren je bio besan zbog misli da je očekivala nekog drugog. To bi itekako poremetilo njegov plan. A plan je bio da je ubedi da praznike provedu zajedno.

- Otkud ti? - upitala je kada je shvatila da samo stoji i zuri u njega.

- Svratio sam da te pozdravim. Pol, naš vratar, mi je rekao da su ti danas stigle sve stvari, a i sama si mi rekla da ćeš večeras biti ovde -

~ 41 ~

pomerio je ruku koja mu je bila iza leđa i pokazao joj bocu koju je držao u ruci. - Pomislio sam da bismo mogli da proslavimo tvoje preseljenje.

Glorija se uplašila da joj na čelu piše da je mislila o njemu u trenutku kada je pozvonio na vrata. Lice joj je oblilo blago rumenilo i sva se spetljala. Zašto bi Terens želeo da slavi njeno preseljenje? Zar mu, svojim potpisom na onom ugovoru, nije dala ono što je želeo?

- Uđi - rekla je i pomerila se u stranu, nakon čitave večnosti.

Korila je sebe da će ovaj muškarac pomisliti da sa njom nešto nije u redu, kada joj treba toliko vremena da registruje jednostavne rečenice.

- Taman sam pomislio da me nećeš pozvati unutra. Kaži mi, da li si očekivala nekog drugog? - morao je odmah da zna na čemu je.

Nisam očekivala nikoga. Iznenađena sam jer sam pomislila da me Lesli nije poslušala i da je ipak došla da mi pomogne - otišla je u kuhinju i uzela jednu od kutija koje su bile uredno složene na velikom pultu. Terens je pošao za njom.

- Nadam se da se ne ljutiš što sam ovako banuo. Verovatno si htela da složiš sve ove stvari večeras.

- Jesam, ali nema veze. Navikla sam da sve oko mene bude uredno i složeno, ali kada malo bolje razmislim, preživeću i u ovom neredu. Bar sam okitila jelku i namestila krevet u spavaćoj sobi. To mi je za početak dovoljno.

Terens je pogledao vrelim pogledom i naterao je da ponovo pocrveni. Nije znala zašto, ali pomen kreveta u spavaćoj sobi više nije imao obično značenje. Učinilo joj se da je i on pomislio isto. Bože, šta joj se to dešavalo? U njegovom prisustvu uopšte nije uspevala da bude racionalna.

- Jesi li danas uspela da kupiš nameštaj? - uzeo je čaše, koje je izvadila iz malog paketa, i spustio ih na pult. -Danas je u gradu prokleta gužva - trudio je da suzbije poriv da je zgrabi, baci na pult i obljubi na brzinu.

Nikada mu se nije desilo da toliko poželi neku ženu da potpuno izgubi kontrolu nad sobom. U njenom prisustvu samokontrola je isparavala iz njega. Sve što je pričala i radila njemu je bilo erotično. Vodili su, naizgled običan, kurtoazni, razgovor, ali je on u vazduhu osećao varnice koje su prštale od svake reči i pokreta. Bio je dovoljno iskusan da prepozna erotski naboj. Jedino nije bio siguran da li je on obostran, kako mu se činilo, ili je njegov mozak, zbog nabujale želje, to umislio.

- Oh! Kupila sam i više nego što mi je potrebno. Znaš, praznična groznica me ponela. Verovatno će dobar deo stvari završiti odbačen u

~ 42 ~

ostavi, ali ne marim. Bilo je zabavno. Već dugo nisam sebi priuštila takvu kupovinu - prihvatila je napunjenu čašu i nesvesno ga pogledala u oči.

- Šta još nisi sebi dugo priuštila? -pitao je Terens prigušenim glasom, dok je u dubini njenih očiju čitao odgovor.

Bila je paralisana njegovim pitanjem. Dobro je znala šta je pita i, ako se nije varala, nudio joj se. Otpila je gutljaj vina i skrenula pogled, svesna da ne zna šta da mu odgovori, a da to ne bude uvertira u neku ludost koju je spremna da učini. Da, bila je spremna. Da je Terens Mekenzi tog trenutka poljubi, ne da ga ne bi odbila, nego je bila sigurna da bi tražila još.

- Mnogo toga - rekla je tiho i dalje ga ne gledajući i ponovo otpila vino.

Uzeo joj je čašu iz ruke i spustio je van njenog domašaja. Pored je odložio i svoju, a onda joj obuhvatio lice rukama i primakao se dovoljno da može da oseti njegov vreo dah.

- Slušaj Glorija, ne želim da te uplašim ovim što ću reći, ali moram da kažem. Želim te od prvog časa od kada sam te ugledao. Ako se ne varam, i ti želiš mene. Možemo da se pretvaramo da nije tako ili da igramo igrice zavođenja, ali ishod će biti isti. Pre ili kasnije ćemo završiti u krevetu, a ako je već tako, onda bolje pre - palcem joj je prešao preko usana dok ga je ona gledala širom otvorenih očiju.

Smatrao je da joj je dao dovoljno vremena da shvati koliko je želi i ne čekajući da išta kaže, spustio usne na njene.

Bio je to eksplozivan poljubac. Sudar naelektrisanih usana i tela.

Glorija nije znala ko je od njih dvoje uzročnik tog elektriciteta, a nije je ni bilo briga. Želela je taj poljubac. Danima je lagala sebe da joj ono u cvećari nije ništa značilo i da se desilo, onako, usput. Sada je sebi priznala sramnu istinu. Ona je želela Terensa Mekenzija. Želela je njegove usne i ruke na sebi. I više od toga. Obavila mu je ruke oko vrata i uzvratila mu sa novim žarom. Nije sada mogla da razmišlja koliko je pogubno to što radi. Znala je dobro ko je on i da u njegovom životu može da bude samo prolazna avantura, ali ga je ipak ljubila kao da je taj poljubac jedino što ima u životu. U tom trenutku je i bilo tako.

Terens je već znao koliko su joj usne slatke i kako je opojan njen miris, ali je bio zatečen strašću koja je buknula. Nije očekivao da će mu odmah uzvratiti poljubac i bio je spreman na nagovaranje. Međutim, Glorijina prijemčivost ga je iznenadila i uzbudila do pucanja.

Kada je krenuo kod nje, nije planirao da se ovo dogodi. Želeo je samo malo da je pripremi na ono što sledi narednih dana. Sada mu je bilo jasno da u njenoj blizini svi planovi padaju u vodu. Cvet, koji je želeo za

~ 43 ~

sebe, se upravo otvarao pod njegovim rukama i usnama i znao je da to ne sme propustiti.

Zavukao joj je ruke ispod tankog džempera i pronašao meku, svilenu kožu. Prošao joj je rukom duž kičme, a onda je uhvatio za bokove i podigao je. Spremno je obmotala noge oko njegovih kukova, tiho stenjući.

Kada je poneo ka spavaćoj sobi, bila je nejasno svesna šta će se dogoditi. Znala je da je ne nosi na krevet kako bi nastavio da je ljubi. Znala je da će mu za nekoliko trenutaka pripasti u potpunosti. Nije mogla da odgovori sebi da li je to ispravno ili ne, ali je znala da je to jedino što želi.

Zato je, kada je spustio pored kreveta, žurno uhvatila dugmad na njegovoj košulji. Bila je nestrpljiva da ga oseti uz sebe. Moćno, zategnuto telo je bilo jedino što je želela da oseti.

- Tako si lepa - Terens je rekao dok je obasipao poljupcima njen vrat i ramena.

Ruke su mu bile zauzete otkopčavanjem njenih pantalona, koje su za čas, skliznule niz njene noge. - Želim da te gledam i da uživam u pogledu na tvoje savršeno telo, - nastavio je da priča - ali to ću kasnije jer više od toga želim da budem u tebi. Želiš li me Glorija? - pitao je promuklo dok je cepao tračicu na njenim gaćicama.

Nije imala glasa da mu odgovori. Nemo je klimnula glavom dok joj je vrela lava žarila telo. Bila je hipnotisana svojom i njegovom željom. Pala je na krevet, kada je on blago pogurao, i bez stida gledala kako je strgnuo sa sebe ostatak odeće. Reakcija njegovog tela bila je dovoljan pokazatelj da je želi jednako kao i ona njega. Želela ga je odmah. U telu joj je buknuo požar koji je morao biti ugašen, pre nego što sva izgori. Čim se pobrinuo za zaštitu, povukla ga je na sebe.

Terens je osetio olakšanje kada je to učinila. Još minut van njenog tela bi značio velike muke. Morao je da je ima odmah. Samo da umiri vatru koja ga je razdirala. Obećao je sebi da će posle toga ići polako. Imaće celu noć da uživa u njoj.

Kleknuo je na krevet i razdvojio joj kolena. Rukom je ovlaš prešao preko središta njene strasti, tek da se uveri da je u potpunosti spremna za njega. I bila je. Dočekala ga je vlažna vrelina od koje je zastenjao. U sledećem trenutku je uronio duboko u nju. Bio je siguran da tako nešto još nije doživeo. U životu je ostvario bezbroj pobeda koje su mu donele veliko zadovoljstvo. Imao je mnogo žena u čijem je telu uživao, ali ništa, baš ništa, od toga se nije moglo uporediti sa onim što je osećao tog trenutka.

Izraz njenog lica i vrela dobrodošlica bili su ubitačna kombinacija za njegova čula. U isto vreme je bio zarobljen i oslobođen. Mirovao je u njoj neko vreme, da se napije tog slatkog osećaja, a onda se pokrenuo, hvatajući ritam sa svojim srcem, koje tuklo ludom brzinom.

~ 44 ~

Kada ga je napokon osetila u sebi, Glorija umalo nije zaplakala od emocija koje su izenada nabujale. U sirovom spajanju njihovih tela, pronašla je ono što joj je nedostajalo. Njeno srce se otvorilo za njega i dozvolila mu je da popuni deo koji je nedostajao. Bila je potpuna ludost verovati da je Terens ono što joj je falilo, ali nije mogla da se odupre tom sveobuhvatnom osećaju. Blaženstvo koje je osetila kada su se spojili bio je trenutni melem za sve njene boljke. Sada više nije gorela u stihijskoj vatri.

Bio je to kontrolisani požar. Terens ga je kontrolisao, baš kao i svaki delić njenog tela. Pokretao se u njoj ritmom koji je i njoj odgovarao, ali je svaki njegov pokret sve više vodio do slatkog, nezadrživog osećaja.

Smišljeno je vodio ka sjajnom vrhuncu, a ona nije imala drugi izbor nego da ga prati. Grabila je njegova ramena dok je izvijala kukove kako bi ga upila u sebe što više. Nije joj padalo na pamet da zatvori oči. Uživala je u pogledu na Terensovo lice. I njegove oči su bile otvorene, a u njima je videla svu njegovu želju i moć. Taj pogled je dodatno uzbuđivao.

Onda je poljubio vrelim, vlažnim usnama i poljubac je u njoj izazvao trenutnu eksploziju koja je raznela njene misli i poslala joj telo u neku drugu dimenziju. Prepustila se tom osećaju i zaplovila u moru užitka.

~ 45 ~

VII Probudilo je tiho psovanje. Otvorila je oči i pogledala kroz prozor.

Taj pogled je bio nepozat, ali je brzo shvatila gde se nalazi. Nebo je još uvek bilo tamno, a blaga svetlost je dopirala sa ulice. Zatim je postala svesna muškarca u njenoj spavaćoj sobi i okrenula se na drugi bok. Sedeo je na ivici kreveta i masirao nogu i dalje mrmljajući. Setila se velikog ožiljka i bilo joj je jasno da ga je probudio bol.

- Mogu li nekako da pomognem? -upitala je tiho da ga ne uplaši.

- Spavaj Glorija. Nisam hteo da te probudim. To je samo grč.

Masiranje mi obično pomaže. Bol će uskoro proći.

- Hoćeš li da ja pokušam? Sigurno ne možeš da se opustiš u tom položaju. Hajde lezi na stomak. Tako ti noga neće biti izložena naporu, a ja ću imati dobar pristup listu. Videćeš da će ti biti bolje - dokotrljala se do njega i poljubila ga ispod desne plećke.

Terens je uzdahnuo progutavši svoje negodovanje. Nije voleo da ga bilo ko gleda u trenucima kada su ga hvatali snažni grčevi. Ako bi se to dogodilo dok je bio sa nekom ženom u krevetu, ustajao bi i odlazio. Ipak, sa njom to nije mogao da uradi. Bio je siguran da ne bi mogao da joj objasni zašto nije sačekao jutro u njenom krevetu. Sa drugim ženama mu nije bilo ni stalo do toga, ali ne i sa njom. Zaspao je iscrpljen, ali srećan. I bio je siguran da je to dobitna kombinacija koju je želeo da ponovi još mnogo puta. Zato je poslušao i učinio kako je tražila.

Klekla je pored njega i svojim veštim rukama počela da mu masira list. Pronašla je čvor koji je bio uzrok bola i laganim štipkanjem i pritiskom jagodica ga polako razbijala.

Nije imala samo vešte ruke za slaganje cveća. Bila je vešta u još mnogo čemu. Dok je bol popuštao, prisetio se kako su ga njene ruke uzbuđivale i izluđivale dobar deo noći. Zastenjao je, a ona je zastala.

- Jesam li preterala? Reci ako ti nije prijatno - glas joj je bio blago promukao od spavanja i bolni grč u nozi je smenilo seksualno uzbuđenje.

- Bolje mi je. Bol je sasvim popustio, ali sada imam drugi problem brzo se okrenuo na leđa i povukao je na sebe. -Moraš da mi pomogneš u još nečemu - poljubio je sa ponovo probuđenom strašću dok je nameštao njene bokove na svoju erekciju.

Pomogla mu je, malo se podigavši, a onda ga uvela u sebe. Bio je to ponovni ulazak u raj.

Glorija je u jednom trenutku bila zabrinuta zbog noge koja ga je mučila, a već u drugom je plovila u izmaglici strasti. Njegove čvrste ruke

~ 46 ~

su je podizale i spuštale. Položaj u kome se nalazila, omogućio mu je da uđe u nju do kraja. Osećaj je bio bolno-sladak. Terens je stenjao pod njom i svaki naredni pokret je bio žešći od prethodnog. Taj ritam je razbijao trezvene misli u njenoj glavi, sve dok nije ostala jedna velika praznina koju su popunili zvuci nadolazećeg vrhunca. Pala je na njegove grudi dok joj se telo grčilo u ekstazi.

Neko vreme su samo ležali, oboje pokušavajući da normalizuju disanje. Neverovatna strast koja je postojala među njima, oboma je bila novina. Terens je prvi progovorio.

- Ne mogu reći da žalim što sam te probudio. Ovo je stvarno bilo dobro - podigao joj je lice i pomerio vlažni pramen kose sa čela.

- Aha - Glorija se složila. Osećala je da još uvek nije sposobna za neku dužu rečenicu.

- Baš je dobro što su praznici. Nekoliko dana ću te imati samo za sebe. Nadam se da nemaš ništa protiv toga.

- A šta ako imam? Hoće li mi to pomoći?

- Neće. Želiš me koliko i ja tebe, nema izgovora. Već si mi rekla da si planirala da praznike provedeš kod kuće, a ja sam planirao da ti se pridružim.

- Nisam imala u planu da leškarim. Neko mora da sredi sav ovaj haos. Nisam navikla da živim u neredu. Već si mi poremetio planove.

Umesto da raspakujem stvari, ja sam noć provela u krevetu - pokušala je da zvuči optužujuće, ali joj ni uz najbolju volju, reći nisu zvučale tako.

- Onda ćemo se ujutru popeti tri sprata više i tada nećeš biti u haosu.

Moj stan je veoma uredan. Zapravo, izgleda kao da u njemu niko ne živi.

Voleo bih da svojim prisustvom to promeniš.

Trebalo joj je malo vremena da svari ono što je rekao. oči.

- Ti stanuješ u ovoj zgradi? - podigla je glavu i pogledala ga pravo u

- Moglo bi se tako reći. Najveći deo godine provodim ovde.

- Zašto mi to nisi ranije rekao?

- Kada sam došao večeras ovde, pomenuo sam Pola, našeg domara.

Ti nisi reagovala na to. Zar sam trebao da insistiram?

- Naravno da jesi!

- I šta bi uradila tada? Iselila se iz stana? Zašto se toliko opireš mojoj blizini, Glorija? Vidiš, bio sam u pravu. Želeo sam da izabereš stan koji ti se dopada i da nemaš nikakave predrasude. Nemaš pojma koliko mi je laknulo kada si izabrala baš njega.

~ 47 ~

- Zašto?

- Zato što ćeš mi biti blizu. Zato što sam jedva čekao da završimo taj prokleti ugovor kako bih mogao da te zavodim, a da me ti ne optužiš da je to zbog interesa moje kompanije. Poželeo sam da te imam od prvog trena kada sam te ugledao Glorija.

- Imao si me Terense. I šta sada?

- Želim te i dalje. Shvatio sam da si bila gadno povređena i da se plašiš nove veze, a ja želim upravo to. Želim vezu sa tobom. Pod tim ne podrazumevam samo seks. Hoću da provodimo vreme zajedno, da se upoznamo bolje.

Bila je iznenađena njegovim rečima. Muškarci se obično nisu izjašnjavali na taj način. Bar ne oni sa kojima je do tada bila. Terens joj je već rekao da igra fer plej, ali to se odnosilo na posao. Da li je i sa ženama bio takav? Da li je svakoj na početku rekao kakva su mu očekivanja? I da li ih je ispunio?

- Ne znam Terense. Sve ovo je za mene veoma komplikovano. Želim da verujem da se ono što se dešava među nama, iako paralelno, dešava kao zaseban proces. Ipak, nekako se osećam loše. Teško mi je da poverujem da si se, tek tako, zainteresovao za mene, potpuno običnu devojku.

- Pa i ja sam običan momak. To što mi je košarkaška karijera bila javna nema nikakve veze sa onim kakav sam zaista.

- Izvini, ali posle svih afera koje su te spajale sa različitim ženama iz sveta poznatih, ne mogu da se ne zapitam, kakav si zaista. Da nisi dobrovoljno učestvovao u takvom načinu života, odavno bi bio u dugoj vezi ili čak oženjen. Možeš me sada optužiti da previše verujem naklapanju tabloida, ali to je istina.

- Istina je da su žene u mom životu bile pogrešne. Da si bila na mom mestu, i ti bi radila isto. Ne znam onoga ko bi odbio buljuk žena koje mu se stalno nude, ne bi li za sebe prigrabile neki članak u novinama ili poziv na luksuznu zabavu. Ja bar nisam licemer koji se skriva u, nazovi, srećnoj vezi ili braku, a iza kulisa uživa u raskalašnom životu. Većina žena sa kojima sam bio, zapravo, nije ni želela nešto više. Sve one su prihvatale jasno postavljena pravila i nisu se previše žalile. One koje su mislile da će se vremenom nešto promeniti, naknadno su se uverile u moje namere.

- I ni u jednu od tih žena ti nisi bio zaljubljen? - pitala je sa nevericom.

- Ne moram da budem zaljubljen da bih otišao u krevet sa nekom ženom.

Iskreno, samo jednom sam bio zaljubljen i to u srednjoj školi.

~ 48 ~

- Šta se desilo sa tom devojkom?

- Kada sam joj, posle časova, izjavio ljubav, rekla je da će tražiti premeštaj u drugu školu. I, uradila je to. Tri dana kasnije, dobili smo novu profesorku književnosti.

- Bila ti je profesorka?

- Ludo, zar ne? Bio sam najpopularniji dečko u školi. Sve devojke su me želele, a ja sam želeo onu koja mi nije bila dostupna.

- Jesi li je video još neki put?

- Kada sam počeo profesionalno da se bavim košarkom, dolazila je na svaku utakmicu. Njeni sinovi su bili moji vatreni navijači. Naravno, nikada im nije rekla da je zbog mene morala da promeni posao nasmejao se.

- Kako si reagovao tada? Jesi li i dalje osećao nešto prema njoj?

- Bila je to mladalačka, platonska ljubav, Glorija. Ostala mi je lepa uspomena, ali kada smo se ponovo sreli, toga više nije bilo. Naravno, tada sam bio dosta zreliji i sposoban da vidim da ima srećan brak i da voli svog supruga.

Glorija se privila uz njega, sa čudnim osećajem u grudima. Imala je utisak da ovo nije ispričao ni jednoj ženi i osećala se privilegovanom. Grč oko njenog srca je popustio i znala je da će Terens lako prodreti unutra.

Delovao je kao dobar momak i nadala se da ovaj put neće ostati slomljena.

- Znači, želiš vezu sa mnom?

- Već sam to rekao, a ti nisi rekla ništa.

- Pa, mogli bismo da pokušamo - rekla je tiho.

U tom trenutku je bila smrtno uplašena. Nije očekivala da bi mogao da naiđe muškarac sa kojim će se upustiti u vezu, bar ne u skorijoj budućnosti.

- O čemu razmišljaš? - upitao je Terens. - Nadam se da ne analiziraš svoj pristanak.

- Kako si znao?

- Pa, sva si se ukočila u mom zagrljaju. Nemoj previše razmišljati, Glorija. Voleo bih da se opustiš i prepustiš lepim osećajima. Hajde da pustimo da se naša veza razvija sama od sebe, pa da vidimo kuda će nas odvesti. Svaka kalkulacija može da bude štetna.

- Čudno je da me nisi pitao zašto mi je tako teško da uđem u vezu.

- Pretpostavljam da ćeš mi sama reći kada budeš spremna za to. Već znam da te je neko gadno povredio.

~ 49 ~

- Bili smo vereni. Upoznala sam ga mesec dana nakon smrti svojih roditelja i angažovala ga kao svog knjigovođu. Bio je pažljiv i nežan i ja sam brzo podlegla tim emocijama. U to vreme mi je trebao neko da mi skrene pažnju i da mi pruži podršku, jer sam prodala roditeljsku kuću da bih pokrenula posao. Ispostavilo se da je Kajl sve vreme kalkulisao koliko će mi novca ostati i kojim tempom ću početi da zarađujem. Imala sam plan da skupim novac i kupim stan. Kada sam pre šest meseci pomenula da bismo mogli da udružimo ušteđevinu i zajednički nešto kupimo, podigao je moj novac i nestao zajedno s nekom devojkom, koja mu je bila bolja od mene. Čitav svet mi se tada srušio. Imala sam posao, ušteđevinu, verenika, a onda mi je ostao samo posao. Moja naivnost me je skupo koštala. Dok sam skupljala krhotine svog života, pojavila se tvoja kompanija i zatražila da se odreknem i onog što mi je ostalo. Verujem da će ti sada biti jasnije zašto sam se toliko protivila prodaji.

- Shvatam tvoju povređenost. Ipak, moram da kažem da je Kajl velika budala ali ja sam mu zahvalan. Da te nije ostavio, nas dvoje nikada ne bismo bili zajedno.

- To je tako muška konstatacija - rekla je Glorija. - Mi bismo se svakako sreli. Otkud znaš da, svejedno, ne bi došlo do ovoga?

- Nisi ti taj tip devojke. Ni ovako te nisam zainteresovao iz prve.

- Ipak grešiš - nasmejala se.

- Hoćeš da kažeš da si osetila istu privlačnost kao i ja kada sam prvi put došao u tvoju cvećaru? - podigao je obrvu.

- Tako nekako - rekla je neodređeno. - Sada mi pričaj o toj nozi koja te muči ili, ako to ne želiš, onda bi mogao ponovo da vodiš ljubav sa mnom.

- Mislim da smo noćas dovoljno pričali, biram ovo drugo - Terens je povukao na sebe i poljubio je nežno.

~ 50 ~

VIII Praznični dani su uverili Gloriju da je u njenom životu počelo novo poglavlje. Nikada se nije osećala tako maženom i paženom. Veza sa Terensom je bila ispunjenje njenih snova.

Dok je stajala u, manje-više, nameštenom stanu, pitala se da li su se prethodni dani zaista dogodili. Razmenili su Božićne poklone, imali zajedničke obroke i Terens je aktivno učestvovao u sređivanju njenog stana. Možda je to bilo previše blisko, ali je Gloriji delovalo sasvim prirodno. Kada god je počela da sumnja u sebe setila bi se Leslinih reči o novom životu.

Još uvek nije bila sigurna šta tačno oseća prema Terensu. Među njima je postojala hemija koju nije mogla da porekne. Svaki posao koji su zajedno obavljali, završavao se u krevetu. Terens je bio nezasit njenog tela, a i ona je osećala identičnu privlačnost. Svaki put kada bi ga pogledala u misli bi joj doplovila slika njega, kako napetih mišića, prodire u nju i sjajni osećaji ekstaze koju su delili. Da li je to bilo dovoljno? Da li je takav početak bio dobra osnova za nešto više? Koliko je ona imala prostora za nekog novog u svom životu?

Telefon je zazvonio i prekinuo je iz misli. Javila se potpuno odsutna.

- Glorija, - Leslin glas je bio uzbuđen

- nećeš verovati ko mi je malopre bio ispred vrata!

- Ne sumnjam da ćeš mi odmah reći

- Glorija se osmehnula. Volela je detinjastu uzbuđenost kojom je zračila njena prijateljica.

- Kajl je dolazio. Pokušao je da te nađe na starom mestu, a pošto nije uspeo, došao je kod mene da se raspita gde si.

- Nadam se da mu nisi dala adresu - rekla je Glorija mirno. Čudila se samoj sebi kako je uspela da joj glas tako zvuči.

- Naravno da nisam! Rekla sam mu da si se preselila u novi stan, ali da mi ne pada na pamet da kažem gde. Ne misliš valjda da bih tako nešto odala tom idiotu. Znaš da ga nisam podnosila ni u najboljim danima vaše veze.

- Je li rekao šta hoće?

- Samo da mora da te vidi kako biste porazgovarali. I, bio je toliko uporan da sam na kraju popustila i dala mu tvoj broj. Pretpostavljam da će ti se uskoro javiti.

- Nisi trebala da mu daš broj. Nemamo mi o čemu da razgovaramo.

~ 51 ~

Kada me je pokrao i pobegao sve je rekao.

- Ja baš mislim da bi trebala da razgovaraš sa njim. Kajl treba da zna da si preživela uprkos svemu i da ti ono što je uradio nije poremetilo život. Kaži mu koliko ti dobro ide. Neka pukne od muke.

- Iskreno, briga me šta Kajl misli o meni.

- Ma, nemoj! E, pa, mene nije briga! -naljutila se Lesli. - Dobro znam kroz šta si prošla posle njegovog odlaska. Da ne pominjem to što nisi imala mogućnost da ga tužiš za krađu. Zaslužio je da ga bar ispljuješ. lako ne verujem da će to bilo šta promeniti, bar ćeš osetiti malo olakšanje.

- Uvek si bila osvetoljubiva, Lesli -Glorija se gorko nasmejala dok joj se u grlu stvarala sve veća knedla.

- Nego šta! Taj nitkov je zaslužio da gori u paklu. Molim te, obećaj mi da ćeš mu pokazati gde mu je mesto kada te bude pozvao.

- Pretpostavljam da me upravo zove - Glorija je na ekranu telefona videla nepoznati broj na čekanju. - Sada ću prekinuti Lesli jer ću mu ipak odgovoriti na poziv.

- Izbaci sve iz sebe. Nemoj ga štedeti i obavezno me pozovi da mi kažeš kako je prošao razgovor.

- Važi, čujemo se - prekinula je vezu i zvono telefona se odmah oglasilo.

- Halo - Glorija je zvučala radoznalo.

Nije imala ni malo vremena da razmisli o svemu.

- Zdravo Glorija, Kajl je na vezi - čuo se duboki glas sa druge strane.

Znala je da je to njegovo najbolje izdanje. Taj ton je uvek koristio kada je želeo da nešto postigne. Ipak joj se srce uzlupalo.

- Zdravo, Kajle. Pretpostavljam da je vreme zabave u Vegasu prošlo čim si se vratio ovamo.

- Nisam išao da se zabavljam, malena. U Vegasu sam bio sa jasnim ciljem.

- Ooo, onda si išao da se venčaš na brzinu. Koliko je meni poznato, Vegas pruža samo dve mogućnosti.

- Možda, ali ja nisam iskoristio ni jednu od njih. Ja sam taj odlazak shvatio kao posao. Znam koliko si želela novi stan i, zamisli, sada imamo novac da ga kupimo! - Kajl je zvučao ushićeno, a Glorija je pomislila da joj namerno vređa inteligenciju.

- Zakasnio si. Ja sam već kupila stan bez tvog mučeničkog angažovanja. Ipak, ako si pozvao da mi vratiš novac koji si ukrao, nemam ništa protiv.

~ 52 ~

Ledena mirnoća kojom je vodila razgovor kao da ni malo nije uticala na Kajla. Kada je progovorio, zvučao je skoro uvređeno.

- Ukrao?! šta ti pada na pamet, malena? To mi nije bila namera. Žao mi je, možda je trebalo da ti ostavim poruku kada sam otišao, ali znam kako bi reagovala. Uvek si bila visokomoralna i sigurno ne bi odobrila to što sam otišao u kockarnicu da uvećam ušteđevinu. Zato se nisam ni javljao. Ne misliš valjda da bih posle svega otišao tek tako? Hajde, kaži mi gde stanuješ da dođem do tebe i da o svemu popričamo hladne glave.

Naravno, pre toga bismo trebali da se podsetimo kako nam je bilo lepo zajedno.

Bar mu upornost nikada nije nedostajala, pomislila je Glorija. Nije imala pojma kakvu igru igra sada i šta znači njegov poziv. Ipak, on je bio nezavršena priča. Ako ni zbog čega drugog, morala je da ga vidi i raščisti pitanje svoje ušteđevine.

- Ne, Kajle, ne mogu da ti kažem gde stanujem jer nisi dobrodošao.

Ako toliko želiš da me vidiš, možemo da se nađemo u onom kafiću prekoputa cvećare. Mogla bih da budem tamo za... - pogledala je u časovnik - pola sata.

- Može - složio se. - Nego, gde se preseljavaš? Video sam obaveštenje na vratima cvećare.

- Onda si sigurno pročitao da lokacija još uvek nije poznata.

- Dobro, i o tome ćemo popričati. Voleo bih da učestvujem u izboru nove lokacije - Kajl se i dalje ponašao kao da se među njima nije dogodio nikakav prekid, a kamo li onakav kakav su imali.

- Vidimo se uskoro - Glorija je uzdahnula nakon što je to rekla, a onda je prekinula vezu.

Mehanički se pokrenula i počela da se sprema, razmišljajući da li bi Terensu trebala da ostavi poruku gde je otišla i zašto. Onda je zaključila da ne postoji nikakav razlog da mu podnosi izveštaj o svom kretanju. Ni on njoj nije rekao kuda je otišao. Na kraju, Kajl je bio deo njene nezavršene prošlosti i morala je to da reši bez Terensovog uplitanja.

Glorija se našla licem u lice sa glavnim uzročnikom svojih nevolja.

Kajl je izgledao neverovatno sveže. Ležerna ali elegantna odeća isticala je njegovu dobru građu i mogla je da kaže da je izgledao odlično.

~ 53 ~

Kada je ugledao, ustao je i raširio ruke da je dočeka u zagrljaj. Glorija je zastala na par koraka od njega i pružila mu ruku.

- Samo to? - upitao je sa blagom nevericom, ali se ipak rukovao sa njom.

- Rekla bih da je i to previše. Ipak, ja sam civilizovana osoba.

- Izgledaš dobro - rekao je Kajl dok joj je pomagao da skine kaput. Nekako si drugačija, a opet ona ista Glorija.

- Fizički sam ista, a sve ostalo se promenilo. Volela bih da izbegnemo laskanje i da odmah čujem zašto si me zvao.

Kajlovim licem je pretela nesigurnost pre nego što je rekao: - Stvarno si se promenila. Očekivao sam malo lepšu dobrodošlicu.

Pola godine sam uložio da bih nam osigurao lepu budućnost, a ti si nezadovoljna.

- Kakvu budućnost? O čemu pričaš? Koliko me sećanje služi, pobegao si sa mojim novcem i drugom ženom. Ostavio si me bez reči i bez mogućnosti da te krivično gonim, jer sam ti, budala kakva jesam, slepo verovala i dala ti ovlašćenje za svoj račun. Ispravi me ako negde grešim, ali svako sa zrnom mozga bi zaključio da je to dvostruka prevara.

- Nije tako kao što izgleda. Ta žena je bila samo slučajni putnik na putu do Vegasa, a već sam ti rekao zašto sam se poslužio tvojim novcem.

Zaboga, pa mi smo verenici! Ne bih mogao tako da te izdam.

- Ali jesi. I, možda smo bili verenici nekada. Srećom, otvorio si mi oči. Na vreme si pokazao ko si. Šta hoćeš od mene?

- Hoću da sve bude kao nekada. Zaradio sam dovoljno novca da započnemo novi život.

- Ti baš misliš da sam totalna glupača! Nema više nas! Moraćeš taj novi život da započneš sa nekim drugim. Sa novcem koji ti ostane kada vratiš moj deo.

- Ali dušo, već si rekla da nemaš dokaz da sam taj novac uzeo bez tvoje saglasnosti - Kajl se smešio, ali su mu oči bile ledene. - Žao mi je, ali možemo ga investirati samo zajedno.

Glorija ga je gledala širom otvorenih očiju. Već je znala da Kajl ima u sebi neku mračnu crtu, ali se trudila da to zanemari. Međutim, sada to nije mogla da ignoriše.

- Ucenjuješ me? - pitala je sa nevericom.

- Ja to ne bih nazvao učenom. Trenutno si ljuta i nisi u mogućnosti da razmišljaš racionalno. Želim te nazad i ako je taj novac jedino sredstvo da te vratim, onda neka bude tako, za sada. Kasnije ćeš uvideti da je to beznačajno u našem odnosu - široko joj se osmehnuo i stavio ruku preko

~ 54 ~

njene. - Vreme koje je iza nas mi je pomoglo da shvatim da si idealna žena za mene.

- Misliš slepa i poslušna? - cinično se osmehnula. Iznenada se u njoj otvorio vulkan gneva koji je potiskivala poslednjih meseci. - Vidi, Kajle, svaka mogućnost ponovne veze sa tobom ravna je nuli. Uopšte me ne interesuje šta misliš i pričaš. U pravu si, nemam način da te nateram da vratiš novac. I, znaš šta, briga me za to. Ako je to bila cena da te se rešim i ne upropastim ostatak života, rado ću je platiti. Pokušao si da me slomiš i učiniš zavisnom od svoje dobre volje, ali nisi uspeo u tome. Preživela sam i bez novca i bez tebe. Dok sam dolazila ovamo, sve vreme sam se pitala zašto to činim, ali dobro je što sam došla. Još jednom si mi potvrdio koliki si ljigavac. Ovaj razgovor je gotov - rekla je ustajud.

- Stani, nisam tako mislio. Evo, ako hoćeš, možemo da izlazimo i zabavljamo se neobavezno. Sigurno ti treba vremena da se ponovo navikneš na mene - Kajlov glas je bio molećiv dok je ustajao da pođe za Glorijom.

- Nema potrebe da se praviš da nisi razumeo ono što sam rekla. Sve što želim od tebe je da me ostaviš na miru.

Izletela je iz kafića i zastala na vlažnom trotoaru. Trebalo joj je malo predaha da utiša svoj bes. Osetila je nečiju ruku na ramenu i okrenula se.

Kajl je bez ikakve najave privukao sebi i poljubio je. Opirala se, ali ništa nije postigla jer je stegao toliko čvrsto da je samo još dublje tonula u njegov zagrljaj. Stisla je usne, ne dozvoljavajući mu da produbi poljubac, bolno svesna da će morati da sačeka da sam shvati da ga ne želi.

Sa druge strane ulice, u autu je sedeo Terens i posmatrao svoju devojku u strasnom zagrljaju nepoznatog muškarca. U stomaku mu se vezao čvor i oblio ga je hladan znoj. Znao je da ne treba da je prati, ali je naivno mislio da je pošla da pogleda neki lokal ili da uzme nešto iz cvećare. Kako se samo prevario! Glorija Dvajt je očigledno sedela na dve stolice. Dok je pred njim bila zbunjena i nesigurna, iza leđa mu je nabijala rogove.

Upalio je auto i svom snagom pritisuo papučicu za gas. Auto se, uz škripu guma, velikom brzinom udaljio od nemile scene, ali je njegov povređeni ponos ostao prisutan.

Ni uz ogromno naprezanje, Glorija nije uspela da shvati zašto je Terens nije pozvao i zašto mu je telefon bio isključen već nekoliko dana.

~ 55 ~

Nije bio u stanu, a vratar joj je rekao da se nije vraćao od kako je pre nekoliko dana izašao. Trudila se da je ne uhvati malodušnost i da ne misli da je Terens Mekenzi još jedan muškarac koji je na neki način iskoristio, a onda odbacio.

Ono jutro joj nije izgledao ni malo neobično i nije primetila ništa što bi joj moglo dati naznaku da je to kraj. Doduše, njoj je to moglo lako da promakne. Baš nije umela da proceni muškarce. lako je mislila da se prema Kajlu postavila na pravi način, a Lesli se složila sa njom, sada joj je bilo žao što mu je uopšte posvetila bilo kakvo vreme. Nije trebalo da ga ponovo vidi i čuje pa da potvrdi ono što je već znala. Kajl je bio sebični muškarac koji je mislio da može da uzima i ostavlja kada se njemu prohte.

Bila je sigurna da se vratio samo da bi svom prenaduvanom egu pokazao da i dalje može da ima moć nad njom. A onaj poljubac! Bio je to licemerni čin, a možda i njegov poslednji pokušaj da joj se približi. Nadala se da posle njene reakcije više neće pokušavati. Jasno mu je pokazala koliko joj se gadi bilo kakva bliskost sa njim. Bilo je vreme da shvati da je ono što su imali nestalo zauvek.

Za to vreme Terens je već nekoliko dana boravio u svojoj kući na periferiji grada. Još uvek nije imao snage da se vrati i suoči sa Glorijom.

Sve vreme se pitao da li je bila toliko dobra glumica da je uspela da ga zavara. Obično nije grešio u proceni žena. Ovo je, ustvari, bio prvi put da je pogrešio. Na sopstvenu nesreću, Glorija je bila prva žena koja ga je istinski privukla. Nije to bila obična fizička privlačnost, već mnogo više od toga. Toliko više, da nije bio u stanju da bude iskren prema sebi i da ime tim osećanjima.

Naizmenično su ga izjedali gnev i ljubomora, a to je moglo da znači samo jedno. Bio je zaljubljen u Gloriju Dvajt. Dopustio je sebi da mu se uvuče pod kožu.

Ko je bio muškarac sa kojim je video? Delovala je potpuno iskreno kada je govorila o svom bivšem, a i sam je pre toga zaključio da je povređena. Kako je onda imala ljubavnika?

Uključio je mobilni telefon i instiktivno okrenuo broj vratara u njihovoj zgradi. Pol će mu sigurno reći ako je Glorija imala posetu nekog muškarca.

- Dobar dan, gospodine Mekenzi - rekao je Pol čim se javio. - Mogu li nešto da učinim za vas?

- Zdravo Pol. Zapravo, treba mi jedna informacija.

- Samo recite.

- Interesuje me nova stanarka, gospođica Dvajt. Da li je... ovaj... da li je imala neku posetu ovih dana?

~ 56 ~

- Nije. Koliko je meni poznato, niko nije dolazio kod nje, ali kad već pitate, gospođica se više puta raspitivala jeste li dolazili u svoj stan.

Terens je zatvorio oči i duboko udahnuo. Da li je moguće da je stvarno želela da ga vidi?

- Hvala Pol, vidimo se za nekoliko dana.

- Hoću li da kažem gospođici Dvajt da se uskoro vraćate? - upitao je Pol nesigurnim glasom.

- Nemoj joj ništa reći. Ako ponovo pita, ne pominji da sam te zvao.

- U redu, budite bez brige, gospodine Mekenzi.

Nakon što je prekinuo vezu, Terens je još dugo gledao u ekran svog telefona. Šta se to dešavalo sa njim? Zar nije pre kratkog vremena bio neosetljivi muškarac kome su žene služile za jednokratnu zabavu? Šta se sada promenilo? Pod hitno je morao sebi da dokaže da može da prevaziđe ovo stanje ljubomore i beznađa. Trebala mu je neka druga žena za to.

Otvorio je imenik u svom telefonu i listao niz imena, tražeći neku koja bi bila podnošljiva kada je pozove na sastanak.

~ 57 ~

IX Nedelju dana nakon što je poslednji put videla Terensa, Glorija je krenula u aktivno traženje pogodnog lokala. Vreme je isticalo, datum rušenja zgrade se bližio i znala je da će morati što pre da se iseli.

Neumorno je obilazila sve lokacije koje su joj se učinile prihvatljive.

Ipak, lokala na prodaju je bilo malo.

Lesli joj je pomagala koliko joj je vreme dozvoljavalo. Gloriji je više prijalo da sama ide u obilazak jer je Lesli neprestalno pričala o Terensu i mogućim razlozima zašto se nije javio. Naravno, svi su bili u njegovu odbranu. Njena prijateljica je tvrdila da Terens nije muškarac koji bi bez objašnjenja prekinuo vezu sa nekom ženom i da je sigurno postojao dobar razlog zašto je otišao tako naglo.

Demanti njene priče desio se nekoliko dana kasnije.

Vraćale su se u Glorijin stan posle još jedne ture neuspešnih obilazaka kada su u velikom holu, u prizemlju, srele Terensa. Nije bio sam! išao im je u susret, a pod ruku ga je držala visoka, zanosna crnka koja se sve vreme osmehivala.

Glorija je u trenu shvatila da nema gde da se sakrije i da će morati da se suoči sa parom. Srce joj je ludački lupalo i osetila je slabost u nogama.

Kada su se sasvim približili, Terens joj se kiselo osmehnuo i krutim glasom rekao:

- Dobar dan. Kako ste dame? Glorija je samo klimnula glavom i dalje pokušavajući da prihvati stvarnost onoga što vidi, a Lesli je zapanjeno zurila u par, kao da im je izrazla još jedna glava. Čak i ona je bila u šoku i nije imala šta da kaže.

Neprijatni trenutak je trajao i Glorija je pomislila da Terens to namerno radi. Stajao je i gledao je, bez namere da produži. Devojka pored njega je takođe bila zainteresovana i ispitivački je posmatrala. Glorija je bila ta koja je morala prva da se pokrene. Uhvatila je Lesli za ruku, pokušala da napravi grimasu sličnu osmehu i pokrenula drhtave noge.

Nijedna nije progovorila sve dok se nisu našle iza zatvorenih vrata Glorijinog stana. Prva se oglasila Lesli.

- Izvini, dušo. Strašno sam pogrešila. Sve vreme te ubeđujem da je Terens dobar momak, a on je, ustvari, veliki gad. Ovo što ti je uradio je stvarno nisko -Leslin glas je bio plačan.

- Oh, Lesli! Kao da sam prokleta! Zašto svi muškarci odlaze od mene na isti način? Šta je to u meni što ih odbija? Šta sam pogrešno uradila?

- Ništa, nije problem u tebi. Jednostavno... muškarci su pogrešni.

~ 58 ~

- Ne mogu da se otmem utisku da su onih nekoliko dana Terensu bili satisfakcija za ustupke koje je morao da napravi zbog mog odbijanja da prodam lokal. Priuštio je sebi malo zabave praveći od mene budalu, a onda nestao kao da se ništa nije dogodilo. Mogao je da mi kaže šta želi.

Budala, kakva jesam, verovatno ga ne bih odbila. Kakvo poniženje!

- Molim te da ne svaljuješ krivicu na sebe. Nisi ništa loše uradila. Ti si mlada, lepa žena koja ima pravo da se nada da će se pojaviti neko ko te je dostojan. Nemoj ponovo da prolazimo kroz isto. Stotinu puta smo pričali da te Kajl ne zaslužuje i da moraš da kreneš dalje. Sa Terensom je isto. Na kraju, od njega si dobila bar nešto dobro. Glavu gore i nastavi sa novim životom. A sada bi bilo dobro da sumiramo utiske o lokalima koje smo do sada pogledale. Nećemo valjda da gubimo vreme na priču kojom ništa ne možemo promeniti.

- U pravu si - složila se Glorija i uzdahnula. - Svaka priča o muškarcima u mom životu postaje suluda.

Kada je Lesli otišla, Glorija je sebi dopustila da se prepusti potpunom očaju. Dok ga nije videla sa onom ženom, nije ni znala koliko joj je stalo do Terensa. Sa Kajlom je bila u dugoj vezi ali, kada je otišao, nije je ni upola bolelo kao sada.

Nakon nekoliko sati beznađa znala je da je samo posao može ponovo vratiti u život. I prošlog puta se izvukla na isti način. Očigledno je posao bio jedina iskrena ljubav u njenom životu. Zato je donela odluku da već narednog dana mora pronaći lokal i što pre početi da radi.

Prošle su dve mučne nedelje u Terensovom životu. Stvari su se manje-više odvijale uobičajenim tokom. Odlazio je na posao, rešavao probleme, jeo, spavao i tako u krug. Ipak, nije mogao dovoljno da zaposli svoj um kako ne bi mislio na Gloriju. Stalno se provlačila kroz njegove misli iako to nije želeo.

Očekivao je da će ga nakon onog susreta u holu zgrade potražiti kako bi razjasnili ono što se među njima desilo. Prevario se. Gloriji, očigledno, onih nekoliko dana nije značilo mnogo. Utisak da je bila sa njim iz neke bolesne zahvalnosti, nije ga napuštao. Sećao se njenog prezirnog osmeha kada ga je videla sa Natali. O njemu je ipak mislila kao o nepopravljivom ženskarošu. I, bila je neiskrena o svom životu. Zaboga, video je u zagrljaju drugog muškarca! To bi trebalo da bude dovoljno da više nikada ne pomisli na nju. Zašto onda nije bilo tako?

~ 59 ~

Odlučio je da on neće biti taj koji će napraviti prvi korak. Baš ga briga. Ako Gloriji nije stalo do njega, neće ni on prostirati svoja osećanja.

Jednostavno će se pretvarati da je sve to bila prolazna avanturica koja nije vredna pomena.

U narednim danima je trebalo da počne rušenje zgrade zbog koje je sve počelo. Za njega je to bio simbolični čin rušenja veze sa Glorijom i od pomisli na to uvek bi se naježio. Bila je to jedina veza koju je stvarno želeo, a koja se završila praktično pre nego što je i počela.

A Glorija je završavala uređenje cvećare. Savladana panikom zbog dokonog sedenja kod kuće, na kraju je iznajmila lokal, a kupovinu odložila.

Nova cvećara se nalazila samo nekoliko ulica dalje od stana, u prometnom delu elitne četvrti. Po interesovanju prolaznika, shvatila je da je to bio pogodak i da će imati dosta posla. To je zahtevalo angažovanje koje je prevazilazilo njenu moć. Morala je da zaposli bar još jednu osobu i već je angažovala sve poznanike da joj preporuče nekog pouzdanog.

Ipak, sav napor koji je ulagala nije je doveo do željenog cilja, da Terensa Mekenzija izbaci iz misli.

Noći je provodila budna, razmišljajući u kom je trenutku sve pošlo naopako. Verovatno je to bilo onda kada se Kajl vratio u grad. Da zlo bude veće, on je nije ostavljao na miru. Svakodnevno je pozivao, a pošto je ignorisala pozive, slao joj je poruke. Izgledalo je da mu je jako stalo da je ponovo osvoji. Tada je bila neizmerno zahvalna na Terensovom postojanju. Jer, da nije bila zaljubljena u njega, moguće je da bi ponovo nasela na Kajlov šarm.

Svejedno, bila je u glupom začaranom krugu iz koga nije videla izlaz.

Jedino što joj je padalo na pamet bilo je da bi možda pomogao razgovor sa Terensom. Ako bi od njega naglas čula reči da je ne želi i da se samo poigrao sa njom, možda bi joj bilo lakše. Jedino što nije imala hrabrosti da ode kod njega.

~ 60 ~

X Otvaranje cvećare nije bio nikakav poseban događaj. Gloriji nije bilo ni do kakvog slavlja. Jedini ustupak koji je napravila, bio je prema mušterijama. Šampanjac i kanapei su bili na malom stolu, u kutku u kome su kupci mogli da sačekaju svoj buket ili aranžman.

Lesli je došla posle posla i ostala sve do kraja radnog vremena. Onda je zaključala vrata sa unutrašnje strane i nagovorila je da popiju preostali šampanjac.

Glorija je bila savladana umorom i penušavo piće joj je brzo zagrejalo krv i dovelo je u stanje blage omamljenosti. Uspela je malo da se opusti. Pričale su neobavezno, uglavnom o studentskim danima i zanimljivim događajima iz tog perioda. Terensovo ime su obe zaobilazile ali to nije značilo da Glorija ne misli o njemu, naprotiv.

Kada je ušla u zgradu, već je bilo kasno. Mrzela je hol nove zgrade jer je tu srela Terensa sa onom devojkom. Ta slika je proganjala svaki put kada je izlazila ili ulazila. Mrzela je i sebe zbog toga, a mrzela je i Terensa.

I upravo taj gnev joj je dao krila da, umesto svog, u liftu pritisne dugme Terensovog sprata.

Bilo joj je dosta svega. Ceo život je bila prepuštena sudbini i događaji su se razvijali kako su drugi želeli. Ona je bila samo nemi posmatrač.

Odlučila je da više ne bude tako. Tražiće od Terensa objašnjenje. Imala je pravo na to.

Prvo je pozvonila, a kada se i posle nekoliko minuta vrata nisu otvorila, energično je pokucala. Nije prošlo dugo kada je Terens otvorio. I, Bože, to nije očekivala! Bio je u donjem delu pidžame, a gore potpuno nag.

Od pogleda na njegova prsa i široka ramena, usta su joj se potpuno osušila.

Nekoliko dugih trenutaka su se samo gledali, a onda se Terens pomerio i rekao:

- Hoćeš li da uđeš ili planiraš da stojiš tu celu noć?

Tada se setila zašto je došla. Skrenula je pogled sa njegovog tela i ušla u stan. Zaustavila se na sred dnevnog boravka i naglo se okrenula ka njemu.

- Vidiš, nisu svi kukavice kao ti, Terense. Došla sam po objašnjenje i neću otići dok ga ne dobijem.

- Šta želiš da ti objasnim? - Terensov glas je bio miran, ali mu je telo bilo napeto kao struna.

~ 61 ~

Pojavila se na njegovim vratima baš u trenutku kada je ponovo maštao o njoj i bila je neodoljiva. U smaragdnim očima joj je plamtela vatra. Malo je falilo da sve pošalje dođavola i baci se na nju.

- Ne pravi se lud! Odlično znaš zašto sam ovde.

Glorija je bila frustrirana njegovom mirnoćom i približila mu se sa željom da ga dobro protrese. Ili udari. Skupila je šake u pesnice i u poslednjem trenutku zdravog razuma ih je spustila i zadržala uz telo.

Međutim, Terens nije mogao da zadrži svoje ruke. Naglo je privukao sebi i spustio usne na njene. Razorna želja mu je prošla telom i znao je da bi bio potpuni apsurd boriti se protiv toga. Bila je tu, potpuno stvarna.

Više ga nije bilo briga zašto je došla, šta je želela da čuje od njega i šta je on hteo da čuje od nje. Sve razumne misli su potonule i bile su mu važne samo njene usne sa ukusom šampanjca.

Glorija je u prvom trenu bila šokirana dodirom njegovih usana.

Očekivala je prezir, svađu ili bilo šta drugo. Ipak, kada je osetila te tople usne, znala je da neće moći da im odoli. Zastenjala je i prihvatila poljubac.

Uglavnom nije bila svesna da odeća sa nje nestaje munjevitom brzinom sve dok nije osetila dodir njegovih vrelih dlanova na svojoj koži, a potom i mekani tepih ispod svojih leđa. Znala je da bi trebala da ga zaustavi, ali sve što je uspela da uradi, bilo je da ga još više povuče ka sebi, sve dok nije osetila težinu njegovog tela. Bio je to potpuno suprotan čin od onog što joj je razum govorio, ali je želja bila jača. Samo da ga oseti još jednom pa će joj onda biti lakše. Onda će moći da misli jer će biti oslobođena žudnje koja je izazivala gotovo fizički bol.

Kada su im se tela spojila, Terens je znao da je to jedino ispravno.

Jaka hemija među njima bila je neoborivi dokaz. I Glorija je sigurno bila svesna toga. U suprotnom ga ne bi tako privlačila sebi i podsticala ga kukovima da ceo uroni u nju. Odazvao se njenoj želji, ne znajući kako da se odupre osećaju koji ga je svog obuzeo. Pokretao se mahnitom brzinom, jureći vrhunac i slatku kišu olakšanja. Trebalo mu je to. Trebala mu je ona...

Glorija još nije zaboravila kako se osećala prethodnih puta u Terensovom zagrljaju kada je stigla do sjajnog, potresnog vrhunca, novog podsetnika koliko ga želi. Trebalo joj je vremena da se smiri i povrati dah, kada je klonuo preko nje. Osećala je njegovu težinu i kako mu srce ubrzano lupa i dozvolila sebi da veruje da ovo nije bio samo način da izbegne razgovor.

- Nisam zbog ovoga došla - rekla je kada se napokon sabrala. Nismo smeli... Ovo je pogrešno.

- Ovakav seks je sve, samo ne pogrešan.

~ 62 ~

- Zašto si onda otišao bez pozdrava? Rekao si da hoćeš da imamo vezu i ja sam pristala. Zašto mi nisi rekao da je veza u tvom rečniku nešto što podrazumeva povremeni seks? Slažem se da je bilo dobro, ali ja ne funkcionišem tako. Ne mogu da spavam sa tobom, a onda...

- Odeš u zagrljaj drugom muškarcu -Terens je prekinuo. Glas mu je bio težak, nabijen ljutnjom i ljubomorom.

Molim?! Kakvom drugom muškarcu? Ne izvrći situaciju kada oboje znamo da sam te videla...

- Onom u čijem si zagrljaju bila ispred kafića prekoputa stare zgrade - ponovo je prekinuo. - Verovao sam ti, Glorija. Izgledala si tako iskreno i ranjivo i nijednom rečju nisi pomenula da u tvom životu postoji još neki muškarac - rekao je optužujuće.

Glorija je odmah znala o čemu priča. Naravno, njemu je Kajlov nasilni pokušaj da je poljubi izgledao potpuno drugačije. Došlo joj je da se nasmeje od muke. Kajl joj je i dalje upropašćavao život.

- Sve si pogrešno shvatio - rekla je polako. - Istina, bila sam ispred tog kafića ali se ni slučajno nisam našla dobrovoljno u tom zagrljaju.

- Ko je on?

- Kajl, moj bivši. Nekako je uspeo da ubedi Lesli da mu da moj broj i to jutro me pozvao. Prvo sam mislila da izbegnem susret, a onda sam shvatila da nema razloga da se skrivam. Htela sam da Kajl vidi da mi je dobro i bez njega. Našli smo se u onom kafiću i predložio mi je da ponovo budemo zajedno. Tvrdi da je zaradio novac u Vegasu i da navodno hoće da ga investira u zajednički stan. Zapravo, to je uslov da mi vrati ono što je ukrao od mene. Naravno, sve to mi je bilo veoma odvratno i mučno.

Ostavila sam ga unutra sa jasnim stavom da od toga nema ništa. Stigao me je na izlazu i pokušao da me poljubi. Pretpostavljam da je to trenutak kada si nas video. Fizički je nadmoćniji i shvatila sam da opiranje ne pomaže. Zato sam samo stajala i čekala da shvati da ništa ne osećam prema njemu i da mi je odvratan.

- I nisi ništa osetila kada te je poljubio? - upitao je Terens napeto.

- Nisam, a ti si gad ako si zbog toga prekinuo svaki kontakt sa mnom.

Trebalo je da me pitaš. Da li ti izgledam kao osoba koja može da bude u paralelnoj vezi?

- Ne izgledaš, ali izgled može da prevari. Reci mi, šta je trebalo da mislim? Da si se tek tako našla u zagrljaju nekog muškarca. Pratio sam te tog dana misleći da ideš da gledaš neki lokal. Hteo sam da te iznenadim i pojavim se tamo. Nemaš pojma kako mi je bilo kada sam video da ulaziš u onaj kafić i kasnije kako te grli neko drugi.

~ 63 ~

- Da, verujem ti - rekla je ironično. -Bio si toliko očajan da si se odmah bacio u naručje druge žene! Možda si bio povređen, ali ja te nisam povredila namerno. Ustvari, nisam učinila ništa loše. A ti? Pokazao si svoje pravo lice, Terense. Nisi sposoban za monogamnu vezu. Nije trebalo da budeš neiskren u vezi sa tim i da mi daješ lažnu nadu.

- Devojka koju si videla ono veče je moja sestra. Žao mi je što si pomislila drugačije. Priznajem, palo mi je na pamet da pokušam da te zaboravim u zagrljaju neke žene, ali sam brzo odustao. Teško da bi neka od mojih bivših mogla da te baci u senku.

- Zar su sve tvoje bivše toliko grozne?

- Pre bih rekao da si ti posebna.

- Uh! Pravi si laskavac.

- Možda, ali sam iskreni laskavac.

- Dakle, ona devojka je stvarno tvoja sestra?

- Koliko znam jeste. Roditelji mi nikada nisu rekli drugačije nasmejao se.

- Oh! Kakva sam budala ispala!

- Ni ja nisam prošao bolje. Nije trebalo da reagujem tako impulsivno, ali bes me je potpuno obuzeo.

- Veza bez poverenja nema budućnost, Terense. lako sam bila gadno prevarena i povređena, ja ipak želim da ti verujem da si sa mnom iskren i da zaista misliš ono što govoriš. Zauzvrat, očekujem isto od tebe. Nigde nećemo stići ako budemo donosili nasumične zaključke o nekoj situaciji, umesto da razgovaramo o onome što nas muči.

- Obećavam da će ubuduće biti tako, ali trenutno nemam ni najmanju želju da razgovaram. Ne dok je ispod mene tako privlačno telo.

Izgubili smo previše dana, Glorija, a moja želja za tobom se ni malo nije smanjila, naprotiv. Ostani noćas kod mene. stan.

- Znaš, malo sam pijana i mislim da nemam snage da odem u svoj

- Primetio sam da si pila. Imaš slatkasti ukus šampanjca na usnama.

Kako da znam da ćeš se sutra jasno sećati ove noći?.

- Tako što ćeš se potruditi da bude nezaboravna. Da budem iskrena, ni ja tebe ne želim ništa manje. Ponekad me plaši koliko je ta želja jaka.

- Noćas ćemo ići polako. Hoću da ispitamo granice naše želje. Sada ću te odneti u svoj krevet. Treba mi tvoje telo, Glorija. Ti si moj slatki opijat.

~ 64 ~

Glorija nije znala da li je njen um podstaknut alkoholom ili se u Terensovoj blizini jednostavno osećala oslobođeno ali, kada je spustio na krevet i nekoliko trenutaka je samo posmatrao, nije joj bilo ni malo neprijatno. Sve što je osećala bila je vrela želja koja joj je kolala telom i tražila zadovoljenje. Besramno je raširila noge pozivajući ga.

Terens se spustio na krevet i u klečećem položaju se namestio između njenih nogu. Prvo je utisnuo vreli poljubac na jednu, pa na drugu dojku, a onda se spustio preko nežnog stomaka, do samog središta, koje je isijavalo vrelinu i pulsiralo u divljem ritmu. Glorija se nemirno vrpoljila pod njim. Uhvatio joj je kukove i čvrsto ih pritisnuo pre nego što je licem uronio u toplo, slasno međunožje. Mirisala je opojno.

Ono što je Terens radio, Glorija je doživljavala prvi put. Nikada do tada nije ni pomislila da taj čin može da je dovede do ivice razuma. Tek kada je skoro visnula zbog nakupljenih i zarobljenih osećaja i počela da ga moli za oslobođenje, pomogao se prstima i dao joj ono što je želela. I dok se Glorijino telo treslo, podstaknuto orgazmičnim grčevima, Terens više nije mogao da čeka. Ušao je u nju i delimično je pritisnuo svojim telom kako bi uhvatio ritam. Pulsirala je oko njega, a on se osećao kao da je u epicentru zemljotresa. Rukama se čvrsto uhvatila za njegova ramena, zarivajući mu nokte duboko u kožu, podstičući ga da izbriše svaku granicu među njima, ako je u tom trenutku granica i postojala. Muklo je zastenjao pre nego što je dopustio da ga osećaji potpuno savladaju. Inače je bio izdržljiv ljubavnik, ali ne i sa njom. U njenom telu se brzo utapao savladan bujicom.

- U pravu si, - rekla je Glorija mnogo kasnije - ovo nije pogrešno.

Ovakav intezitet uzbuđenja ne može da bude loš. Ne znam koliko će trajati, ali nije me ni briga. Želim da uživam u ovome što radimo.

- Hoćeš da kažeš da do sada nisi uživala? - nasmejao se Terens. Povređen sam, dušo. Ja dajem sve od sebe i ležim ovde potpuno isceđen, a ti mi kažeš da tek treba da uživaš.

- Pa ti si taj koji mi je obećao celu noć - prihvatila je šalu. - Trebalo je da budeš oprezniji u obećanjima ako misliš da ne možeš da ih ispuniš.

- Daj mi samo malo vremena za predah i videćeš za šta sam sposoban.

Veruj mi, sutra će te svaki pokret tela podsetiti na mene i na to što smo radili noćas.

- Tako mi i treba kad izazivam bivšeg sportistu.

- Brzo si shvatila da si pogrešila, ali je ipak kasno. Kada jednom baciš izazov, više ga ne možeš povući nazad.

~ 65 ~

- Ko je uopšte pričao o povlačenju? U ovom trenutku mogu jedino da te povučem na sebe. Ipak, to neću uraditi jer želim da ti uzvratim za ono malopre. Hoću i ja tebe da okusim - prešla je rukom preko njegovog stomaka i zadržala je na muškosti koja je odmah reagovala na njene reči i dodir.

- Učini sve što je potrebno da me izludiš - rekao je hrapavim glasom.

~ 66 ~

XI Gloriju su probudile Terensove ruke. Nežno je prelazio preko njenih bokova, izazivajući uzbuđenje u njoj čak i u snu.

- Koliko je sati? - upitala je promuklim glasom. - Moram u nabavku cveća.

- Zar si počela da radiš? Kako ja to ne znam?

- Jesam, juče je bilo otvaranje. Iznajmila sam lokal nedaleko odavde.

To je privremeno, ali moram da radim.

- Moraćemo da smislimo nešto oko te nabavke. Ne mogu svako jutro da te pustim da juriš na pijacu cveća.

- To mi je posao. Moraćeš da je navikneš. Sreća da si me probudio.

Potpuno sam zaboravila da podesim alarm - pogledala je u telefon da vidi kolko je sati i odahnula kada je shvatila da ima sasvim dovoljno vremena.

- Kasniš li?

- Ne baš. Mislim da možeš da završiš to što si započeo - rekla je mazno i okrenula se ka njemu.

- Pa, zamislio sam da to potraje, ali moraću da improvizujem povukao je još bliže i nadneo se nad nju.

Kosa joj je bila blago raščupana, a oči sanjive. Bila je prelepa, mekana i podatna. Raširio joj je noge i prstima prešao preko svilenih nabora, dok je usnama usisavao ružičasti vršak njene dojke. Sviđalo mu se što reaguje na svaki njegov dodir jer se već vrpoljila pod njim. Pitala se zašto nije sposobna da misli o bilo čemu drugom, osim o njegovom moćnom muškom telu. Od kako su prvi put vodili ljubav, stalno je bila uzbuđena i mislila na njegovo telo. Terens je bio zahtevan, ali i nesebičan ljubavnik i savršeno joj je odgovarao. Mogao je da je dovede do vrhunca za samo nekoliko minuta i to je upravo činio. lako su je čekale obaveze, potpuno se prepustila intenzivnom osećaju koji joj je nadirao u telo.

Uhvatila ga je za kosu i povukla mu glavu naviše, kako bi ga poljubila.

Volela je kada su im usne spojene dok se rastapaju pod naletom vrelog vrhunca.

Nekoliko minuta kasnije, već su bili u tuš kabini. Ona je krenula prva, ali je Terens krenuo za njom.

- Ako si mislila da ćeš me se otarasiti nakon kratkog seksa, prevarila si se - uštinuo je za obraz kada se ugurao pod tuš.

- Oh, ne! Nemamo vremena za još jedan put. Stvarno moram da krenem - rekla je, a u glasu joj se glasno čulo žaljenje.

~ 67 ~

- Vidi, vidi! Prava si nevaljalica! Nisam mislio na još jednu rundu.

Idem sa tobom po cveće, ludice.

- Nemoj da se mučiš. Ostani i odspavaj još malo. Volela bih da i ja mogu da ostanem.

- Onda ćemo morati ozbiljno da porazgovaramo o tome da zaposliš nekoga ko će to raditi umesto tebe. Znam da voliš svoj posao, ali ne možeš sve sama. Želim da provodimo više vremena zajedno, a to ne možemo ako si stalno na poslu.

- Lako je tebi da to kažeš kada nemaš nikave brige i obaveze. Ja moram da...

- Ššš! - stavio joj je prst na usne. -Nije vreme da vodimo razgovor o tome. Pričaćemo kasnije. lako je htela nešto da kaže, nije mogla jer joj je zatvorio usta poljupcem i naterao je da zaboravi o čemu su pričali.

Terensu je bilo zabavno da prati Gloriju dok je pažljivo birala cveće.

Njegova devojka je bila profesionalac u svom poslu. Ipak, bilo je vreme da joj omogući da uživa u toj svojoj ljubavi na pravi način. Stalni stres oko nabavke i provođenje čitavog dana u cvećari nisu vodili ka tome. Imao je plan i odlučio je da odmah krene u realizaciju.

- Kakvi su ti planovi za danas? -pitao je dok su slagali cveće u zadnji deo pikapa.

- Juče sam okačila obaveštenje na vrata starog lokala u kojoj se ulici nalazi cvećara, ali mislim da to nije dovoljno. Ionako će rušenje početi za nekoliko dana. Zato sam mislila da danas odem u nekoliko radio stanica da dogovorim reklamu. Nakon toga ću biti u cvećari. Zašto pitaš?

- Onako, zanima me gde mogu da te nađem kada završim sa poslom.

- Kao i uvek, dragi moj. Gde bih ja mogla da budem?

- Večeras izlazimo. Zanima li te dobra hrana ili dobar provod?

- Pre sam za neko mirno mesto sa dobrom hranom. Ako si ti pored mene, ne treba mi bolji provod.

- Nadao sam se takvom odgovoru - privukao je i poljubio strasno. Kada sam te prvi put video, pomislio sam da si ti moj cvet iz mašte - rekao je kada se odmakao od nje. - Potpuno si me opčinila, Glorija.

Još dugo nakon Terensovog odlaska, Glorija je bila zbunjena snagom emocija koje je osetila u njegovom glasu. Delovao je iskreno i bila je

~ 68 ~

zahvalna što joj se sreća napokon osmehnula da upozna muškarca kao što je on. Onda se setila Lesli i osetila krivicu što joj nije javila da je izgladila nesporazum sa Terensom. Čim je raspakovala cveće, pozvala je prijateljicu.

- Verovala ili ne, upravo razmišljam o tebi - rekla je Lesli umesto pozdrava. -Jesi li već u cvećari?

- Jesam, malopre sam se vratila iz nabavke.

- Treba li ti pomoć? Čudno je da me zoveš ovako rano.

- Hvala ti, ali ne treba mi ništa. Zovem samo da ti kažem da sam se pomirila sa Terensom.

Glorija joj je ispričala kako je poneta alkoholom otišla na njegova vrata i kako su se stvari dalje odvijale.

- Znači, ona devojka je njegova sestra? - nasmejala se Lesli. - Drago mi je zbog tebe. Zaslužila si da budeš srećna i radujem se što si preuzela inicijativu. Kao što vidiš, vredelo je - rekla je iskreno, ozbiljnim glasom..

- Odlučila sam da uživam dok traje. Previše mi je lepo sa Terensom da bih to kvarila sumnjama i pitanjima.

- Sad si se uverila da nije teško napraviti novi početak. Nadam se da ćeš i dalje nalaziti vremena da se viđamo.

- Ne pričaj gluposti, Lesli. Naravno da ću nalaziti vreme za tebe.

Planiram da se družimo već za vikend. Ti odluči hoćeš li da to bude sa Džejkom i Terensom ili samo nas dve.

- Mislim da je bolje da budemo svi. Mi ćemo se videti u cvećari. Kad budem imala vremena svratiću na kafu.

- Okej, čujemo se onda. Idem sada da dogovaram onu reklamu o kojoj smo pričale juče.

- Hajde, pozdravi Terensa i uživaj. Samo što je Glorija prekinula vezu, Lesli je ponovo zazvonio telefon, lako je broj bio nepoznat, ipak se javila.

- Lesli, Terens je na vezi. Treba mi tvoja pomoć.

~ 69 ~

XII Kada je ušao u Glorijinu cvećaru, Terens je bio odlično raspoložen.

Prišao joj je i podigao je od poda, a onda je sočno poljubio.

- Jesi li završila za danas? - pitao je nepuštajući je iz zagrljaja.

- Samo da proverim jesam li sve pravilno spakovala i možemo da krenemo. Moram do stana da se presvučem, to ti je jasno.

- Imamo dovoljno vremena. Što se mene tiče, izgledaš super i u tome. Hajde da mi pokažeš svoj novi magacin. Čitav dan maštam o tome da te bacim na neki pomoćni sto.

Glorija ga je pogledala u neverici.

- Nije valjda da ćeš mi reći da nemaš sto u magacinu? To bi me strašno razočaralo.

- Imam sto, svaki magacin ga ima. Samo sam iznenađena tvojom maštarijom.

- Zašto? Ti ne želiš?

- Ne donosi preuranjene zaključke i spusti me da mogu da zaključam radnju - poljubila mu je ugao usana.

Magacin je bio hladan i Glorija je drhtala dok joj je Terens svlačio pantalone. Međutim, nije bila sigurna drhti li samo od hladnoće. Terens joj je svojim poljupcima pojačavao drhtavicu. lako su prethodne noći imali maraton vrhunaca, ponovo ga je želela. Baš kao što je i on želeo nju.

Kada je popeo na sto i raširio joj noge, osetila se slabom. Mogao je u tom trenutku da čini sa njom šta mu je volja, ona se ne bi bunila. To ju je činilo ranjivom i morala je da zna da joj neće slomiti srce. Bar ne namerno.

- Terense, u tvojim rukama se osećam kao igračka. Obećaj mi da me nećeš razbiti - rekla je slabim glasom dok je ljubio.

- I ja se osećam isto. Sav sam tvoj. Mislim da mi nikada nećeš dosaditi i učiniću sve da ni ja ne dosadim tebi.

Spajanje njihovih tela je bilo eksplozivno, kao i svakog puta do tada.

On je klizio kroz njenu vrelinu, a Glorija ga je sve jače uvlačila u sebe. Tela su im se pokretala u skladnom ritmu, kao da su jedno, sve dok granica nije potpuno izbrisana. Jedinstvo njihovih tela otvorilo je novi prostor za spoj njihovih duša i Terens je imao osećaj da su im se i misli zaista spojile.

Dao joj je sve i uzeo isto toliko.

Kada su se stišali jaki potresi vrhunca, Glorija je iznemoglo klonula na Terensove grudi, nesposobna da se pomeri ili kaže bilo šta. Trenutak

~ 70 ~

produženog spajanja je bio njena sigurna luka, trenutak u kome nije morala sebi da objašnjava uzavrelu plimu emocija.

- Ne bih da te požurujem, ali mislim da bismo trebali da krenemo ako još uvek želiš da se presvučeš - poljubio joj je razbarušenu kosu i nežno se izvukao iz nje.

- Moram da se presvučem, a i ti. Pantalone su ti potpuno pogužvane, -Glorija je pogledala u njegove noge - a možda bi mogli da otkažemo večeru i veče provedemo u krevetu. Ovaj tempo će me ubiti. Prošle noći skoro da nisam spavala, a ako tako nastavim, mislim da će mi se to obiti o glavu.

- Uz večeru ćemo pričati o tome. Treba da ti saopštim nešto - Terens joj je pomogao da siđe sa stola i namestio joj majicu.

- Nadam se da nije nešto neprijatno - rekla je dok je navlačila pantalone.

- Nije, ono što ćeš čuti može da bude odlično za oboje.

Glorija je brzo shvatila da idu u isti restoran u kome su već jednom bili na večeri. Terens, očigledno nije eksperimentisao mnogo, već je išao na sigurno. U tom trenutku joj je bilo drago, jer se bolje osećala kada ide na mesto koje joj je poznato.

Baš kao i prošli put, ljubazna hostesa ih je odvela do stola i odmah poslala konobara da primi porudžbinu. Terens je bio ćutljiv, a nju je to po malo činilo nervoznom.

- Nadam se da nećeš čekati da završimo sa večerom da mi saopštiš to što si hteo.

- Danas sam se sreo sa tvojim bivšim verenikom - rekao je i mirno otpio malo mineralne vode.

- Zašto? - upitala je muklo dok joj se knedla stvarala u grlu.

- Znam da ti dosađuje i da mučki pokušava da te vrati tako što te ucenjuje novcem koji ti je ukrao.

- To više nije važno. Rekla sam mu da me nije briga za taj novac. S obzirom da nemam dokaz da ga je zaista ukrao, ne mogu da uradim ništa drugo, nego da to pripišem potpuno pogrešnoj proceni.

- Vidiš, nisi u pravu. Na svoju ruku sam se malo konsultovao sa svojim pravnim timom, lako je Kajl bio tvoj ovlašćeni računovođa, morala je da postoji i tvoja saglasnost za podizanje tog novca. Ne znam da li ti je to iko rekao, ali iznos preko deset hiljada dolara mora da ima i potpis vlasnika računa, a mi ovde pričamo o dvesta hiljada. To je tvoj novac, Glorija, i ti si jedina koja polaže pravo na njega. Nisam video ništa od papira, ali sudeći po tome kako je Kajl brzo pristao da ti ga vrati, verujem

~ 71 ~

da je tvoj potpis falsifikovan. To je ozbiljno krivično delo i on dobro zna da bi, pored visoke kazne, dobio i trajnu zabranu da radi svoj posao. Kako bilo, novac će ti sutra biti vraćen na račun i tvoj bivši verenik te neće više uznemiravati. Sada si potpuno oslobođena prošlosti.

- Ne znam šta da kažem - Gloriji se grlo steglo. - Nisi morao da se baviš tim.

- Želeo sam to. Zato što si nekome verovala, ne znači da treba da se izvuče iz prevare, kao da je nije ni bilo. U tom novcu su bili tvoji snovi i planovi, a on ti ih je oduzeo.

- Da nije bilo toga, mi se nikada ne bismo upoznali.

- Mi bismo se svakako upozna, siguran sam u to. Jednostavno, suđeno nam je da budemo zajedno. Sada dolazimo do drugog, važnijeg dela. Pošto ćeš imati novac, predlažem da zaposliš nekoliko radnika.

Vreme je da počneš da odlaziš u cvećaru samo onda kada želiš. Neću te pritiskati, ali treba da razmišljaš i o proširivanju posla. Na primer, mom lancu hotela nedostaju cvećare i Cvet iz mašte bi se savršeno uklopio u koncepciju.

- Za radnike se slažem i već radim na tome, a za predlog o proširivanju ću samo reći da je sulud. Sigurna sam da znaš koliko je ulaganje potrebno u takav posao, a znaš i koliko mi Kajl duguje.

- Zato sam i rekao da te neću pritiskati. Voljan sam da se ponudim kao finansijer, ali ne želim da ugrozim tvoj osećaj samostalnosti. Znam koliko voliš svoj posao i cenim sve što si sama uradila, zato ću čekati da ta ideja sazri u tvojoj glavi kako bi je prihvatila kao jedinu realnu. Pored toga, da bih ti postao poslovni partner, moramo prvo da sklopimo drugu vrstu partnerstva.

- Ne razumem. Šta hoćeš da kažeš?

- To da te volim i da neću dopustiti da više ikada budemo razdvojeni. Možda ovo nije najbolji način, vreme ili mesto, ali to me ipak ne sprečava da ti kažem šta osećam prema tebi i da te zamolim da zvanično budeš moja lepša polovina.

- Ti to mene prosiš, Terense Mekenzi?!

Glorijine oči su se raširile u neverici. Dok je pokušavala da prihvati stvarnost tog trenutka, Terens je iz džepa sakoa izvadio kutijicu sa prstenom.

- Zašto si toliko šokirana? Mislio sam da je to prirodan sled stvari za nas dvoje. Već sam ti više puta rekao šta osećam prema tebi, a siguran sam da i ti osećaš isto.

- U pravu si za moja osećanja. Ipak... nisam... očekivala sam... oh! Gloriju su potpuno savladale emocije. Znala je da se ponaša glupo i da bi

~ 72 ~

trebalo da mu odgovori. Brzo je obrisala suzu koja joj je skliznula niz obraz i stavila svoju malenu šaku preko njegove krupne i tople. Pretpostavljam da znaš koji je moj odgovor. Da, pristajem! Volim te, Terense. Mislim da te volim od prvog dana. Sigurna sam da sam ti to već pokazala, ali hajde da sve stavimo u dve reči.

- Uh! Za tren sam pomislio da sam te uplašio i da ćeš me pustiti da čekam odgovor - otvorio je kutijicu i izvukao prsten sa smaragdom, optočenim svetlucavim dijamantima. Kamenje je bilo postavljeno simbolično, u obliku cveta.

- Prelep je - rekla je dok ga je stavljao na njen prst.

- Ne znam da li je to tvoj cvet iz mašte, ali ti moj svakako jesi.

- Definitivno ćeš me rasplakati - nasmejala se dok su joj u očima blistale suze.

- Mislim da nema vremena za suze. Večera samo što nije stigla, a nakon toga nas čeka duga noć. Koliko se sećam imala si neki predlog buduća gospođo Mekenzi. Uzgred, zaboravio sam da ti kažem da sam se dogovorio sa Luisom da ujutru ode po cveće, tako da ne moraš da brineš zbog nedostatka sna.

- Previše mi se mešaš u posao gospodine Mekenzi. Moraćeš dobro da se potrudiš kako bi se iskupio za to.

- Daću sve od sebe.

I, dao je. Ta noć je bila novo poglavlje u njihovim životima, poglavlje koje je značilo procvat njihove strasti i ljubavi.

(Kraj)

PDF BY FOXY

~ 73 ~