Julija Bacila si čini na mene

Julija BACILA SI ÄŒINI NA MENE

1. poglavlje Monte Karlo, maj Drage dame, pripremite se: vozač Formule I i Kazanova Fin Sent Džordž vratio se na igralište bogatih i slavnih!

Iako je tek juče uplovio u luku Monte Karlo s jatom lepotica, najzgodniji čovek na svetu odmah je požurio u kazino u maniru Džejmsa Bonda - u smokingu i s prepoznatljivim osmehom na licu.

Neodoljivim šarmom je ovaj šestostruki prvak sveta i plejboj očarao sve goste iako mu je vlasnik i osnivač “Skot-Lansinga” savetovao da bude umereniji nego inače.

Očigledno su sponzori Majklu Skotu zapretili da će povući novac, što bi značilo gubitak od 40 miliona evra.

Fin Sent Džordž, poznat po divljim žurkama, u poslednje vreme očigledno je preterivao. Naime, prethodne nedelje se u jednom klubu u Barseloni pojavio u društvu čak pet žena.

Princ od Monaka otvoriće ovogodišnju trku sutra, a Finovo raskalašno ponašanje zabrinulo je Skota, jer je shvatio da njegov vozač očigledno nije u najboljoj formi.

U Australiji je osvojio tek treće mesto, a u Maleziji i Behreinu jedva je pobedio i tako obezbedio borbu prsa u prsa sa svojim najljućim protivnikom Hartom. Posle povrede u Španiji proteklog meseca morao je da miruje, pa prvi put posle nekoliko godina zaostaje za drugoplasiranim Hartom.

Da li je Sent Džordžova zvezda počela da bledi? Ili ga je baš pogodila nesreća na brodu prošlog septembra, u kojoj je nastradao član njegovog tima Tom Skot?

Ako se taj ženskaroš ne sabere, “Skot-Lansing” bi mogao da zapadne u ozbiljne finansijske probleme. Ipak, jedno je sigurno: dok Monako nestrpljivo čeka veliku sutrašnju trku, Majki Skot može samo da hoda gore-dole i da se nada čudu. Čudo...

Serena Skot je iznervirano bacila novine na pisaći sto svog oca.

- Samo su jedno pogrešili. Ne hodaš gore-dole. Činilo joj se da je njeno disanje jedini zvuk koji se čuje u luksuznoj kancelariji na jahti “Skot-Lansinga”.

- Još ne - odgovorio je Majki Skot kratko, prodorno je pogledavši sivim očima.

U tri ujutro probudio ju je pozivom u London i ona je navrat-nanos požurila na Azurnu obalu. Naslućivala je razlog, - Ne znam zašto toliko brineš - prekrstila je ruke. - Fin se ponaša uobičajeno. Provodi se čitave noći, pije, kocka se, spava sa starletama i u velikom finalu uništava automobil. Kad si s njim potpisao ugovor pre dve godine, znao si to.

- Tad nije bio ovako kritičan - osorno joj je odgovorio otac. - I ne samo to, on je... Ne znam kako to da objasnim. Nastavlja, kao da se ništa nije desilo, kao da želi da pogine. Serena se u neverici nasmejala.

- Sigurna sam da nije tako. Zapravo je toliko arogantan da smatra sebe nepobedivim.

- Ne, ima još nečeg. Nečeg... mračnog.

Mračnog? Obuzeli su je žmarci dok su se senke prošlosti nadvijale nad njom. A onda se setila o kome priča.

- Možda se previše sunčao.

- Nemoj se pretvarati da ne razumeš - opomenuo ju je otac.

Da, Fin Sent Džordž budio je ono najgore u njoj, i to već četiri godine... otkad ga je upoznala.

Serena nije želela da se seća najgoreg događaja u svom životu.

Naučila je lekciju. Posle studija mašinstva zaposlila se u timu najpoznatijih auto-dizajnera u Londonu, obezbedila je Finu mnoštvo naslovnih strana i, na sreću, rede ga je viđala. A kad su se zvanično upoznali, izazovno i podrugljivo ju je odmerio... taj, taj... prokleti kreten!

Od početka ju je odbijalo njegovo ponašanje, pa su se često svađali, čak i pre nego što joj je oduzeo ono najvrednije... Preplavio ju je talas bola.

Njen otac je zasukao rukave polo majice.

- Ne razumem zašto se vas dvoje ne slažete, ali potrebna mi je tvoja pomoć.

Uzdahnula je posmatrajući oca, koga su dame odmila zvale Šik Mik. Ovaj nekadašnji trkač i višestruki prvak sveta bližio se pedesetoj, a prosedim vlasima i markantnim crtama lica podsećao je na filmsku zvezdu. Izgledao je zaista dobro i Serena ga je doživljavala više kao dobrog prijatelja nego kao očinsku figuru.

- Mora da se šališ - nasmejala se. - Finu Sent Džordžu biću najgora noćna mora umesto spasilac.

Rezignirano je odmahnuo glavom.

- Znam. Ali pitam se dopireš li do njega, jer ja polako ostajem bez ideja. I bez vozača i vozila - bacio je hemijsku olovku na gomilu dokumenata. - Da li si videla onaj sudar na televiziji prošlog meseca?

Apsolutno bez instinkta za preživljavanje. Taj tip će se zaista ubiti.

- Ostavi se njega! - prasnula je. Baš tipično, ta brzopletost često ju je debelo koštala...

- Ne misliš valjda tako? - po tonu je prepoznala da joj prebacuje.

Za trenutak je zatvorila oči i duboko udahnula. Ne, ona ne voli Fina, ali mu ne želi ništa loše.

- Ne želim da izgubim još jednog momka.

Sereni su se ramena opustila i zagledala se u oca, koji možda jeste plejboj, ali joj je zaista nedostajao.

Zbog podočnjaka je pomislila da otac teško podnosi sinovljevu smrt. Ipak, o tome nikada s njim nije razgovarala. Potiskivala je osećanja povlačeći se iza zaštitnog zida, koji je u međuvremenu postao njena druga koža.

Serena je jaka i nikad se ne žali. Prava kćerka svog oca.

Iako joj se mnogo toga desilo, morala je da se pribere i da nastavi da živi. Ali ponekad je toliko bolelo da je mislila da će se slomiti. Saberi se, Serena, opominjala je sebe u takvim trenucima.

- U svakom slučaju, ne možeš ostati baš cele sezone u Londonu radeći na prototipu. Mislio sam da je to završeno.

- I jeste. Ove nedelje uradićemo poslednje testove.

- To mogu da urade bez tebe. Potrebna si mi ovde.

Njen otac je baš znao šta treba da kaže!

- Ne, potrebna sam tvom podivljalom momku. Ali problem je u tome što nikada više ne želim da ga vidim.

- Nije on kriv, Serena - odmahnuo je Majki glavom.

- To uvek kažeš.

Fin je posle jednog teškog pijanstva poveo Toma u Singapur, pa se vratio u svom avionu od 20 miliona funti, a njen brat u kovčegu. Poveo ga je na jedrenje iako Tom nije bio plivač. I Fin nije imao obraza da dođe na sahranu,

- Šta očekuješ od mene? Da mu oprostim? Nikada! Da se pobrinem za to da mu bude bolje? Zašto bih to učinila?

- Zato što njegov tim propada. Da li to zaista želiš?

Uzdahnula je.

- Naravno da ne želim - tim “Skot-Lansing” je njena porodica, njen život. Grupa prijatelja i rođaka, koji su joj užasno nedostajali, ali su svi oni budili bolna sećanja.

- Poslednji put ti kažem: Fin nije kriv, to je bio nesrećan slučaj.

Takvim stavom nikome ne činiš uslugu, a ponajmanje meni - Majki je počeo da masira slepoočnice, kao da pokušava da spreči napad migrene.

Osećala se... krivom, jer je patio. Ali zašto joj se uvek činilo da otac izbegava razgovor o tom tragičnom slučaju?

- Tom ne bi voleo da te vidi takvu - rekao je iznervirano. - Ne bi voleo da kriviš Fina, kao ni da se kriješ u Londonu bežeći u posao.

Krajnje je vreme da ponovo živiš.

U redu, možda je u pravu. Za trenutak je sklopila oči. Bila je tako umorna!

Izgubila je brata, svog najboljeg prijatelja...

Ponekad je posmatrala decu s majkama pitajući se kako je to imati majku, kako bi bilo živeti normalnim životom u normalnoj kući i svakodnevno pohađati školu. Ali imala je Toma, on je bio njena sigurna luka.

A onda je on poginuo... Progutala je knedlu.

Ako zaista posloji problem, zašto baš ja treba da mu pomognem?

- Pokušaj da ga zainteresuješ za prototip ili za svoje najnovije nacrte. Ne znam, navedi ga na to da se bavi nečim drugim osim ženama i alkoholom.

- Ali ja sam žena.

- Samo tehnički.

- Baš ti hvala.

Sereni je bilo drago što se fizički veoma razlikuje od žena s kojima je Fin izlazio, a to su po pravilu bile plavuše bujnih oblina. Dečačkom figurom, divljom grivom, nedefinisanom bojom kose i stilom odevanja farmerkama i motoraškim čizmama - predstavljala je suštu suprotnost tim lutkicama.

- Ne treba mu nova ljubavnica - rekao je njen otac osorno. Potreban mu je šut u zadnjicu. Izazov. Među vama postoji nekakva iskra i zato te molim... ne, zahtevam od tebe da mi pomogneš. Platiću ti to.

Vratićeš se u naš tim - oči su mu bile pune nade.

- U suprotnom, možeš da zaboraviš na izlazak na tržište svog prototipa.

- Ne verujem da bi se usudio! - rekla je besno. Po njegovom mišljenju, njen prototip nije ništa posebno i učinila bi sve da mu dokaže suprotno.

U taj projekat uložila je, zajedno s Tomom, tri godine rada i oboje su sanjali o tome da ga predstave u Silverstonu. To je bilo jedino što joj je ostalo od brata.

- To je jadno, tata, ne pristaje ti. Majki je skrenuo pogled.

- Očajan sam.

Ponovo ju je saterao u ugao.

- Dobro... smisliću nešto - zapravo, pojma nije imala kako da izađe na kraj s tim tipom. - Ali znam da će se Fin vratiti u vrh, on uvek pobeđuje u Monaku. Kako su prošle kvalifikacione trke?

Očevo se lice smračilo.

- Uništio je motor.

- Ali startuje sutra u poslednjoj trci? - Da. Iznervirano je pokazala prstom Finov plutajući bordel.

- I još je na jahti i orgija? Pobesnela je kad je njen otac rezignirano slegnuo ramenima.

- Ravnodušan je? Pa naravno! Fin samo na sebe misli! Operisan je od pristojnosti i osećaja obaveze. Serena je požurila iz očeve kancelarije dok je drveni pod škripao pod njenim čizmama.

- Ubiću ga golim rukama!

- Polako, Serena! Još mi je potreban.

Bilo joj je dosta ovog čoveka. Njen brat je mrtav, titula svetskog prvaka već je izgubljena, a njen otac gubi snagu dok ovaj orgija.

Staće svemu tome na kraj.

2. poglavlje Serena se provlačila kroz gužvu u luci, a videla je samo veličanstvenu “Egzasteu”, vezanu uz dok. Ova superjahta, duga pedeset metara i na tri nivoa, bila je klasa za sebe.

Užurbano marširajući, razmišljala je o tome da će sasuti Finu sve u lice, a on će morati da je sasluša. Trebalo je to da učini pre nekoliko meseci.

Znala je kud treba da ode: na bazen na gornjoj palubi. Muzikla je treštala, a svuda oko nje bila su polunaga tela. Naježila se, pa je zastala, a onda je shvatila da je niko ne primećuje. Parovi su se ljubili i smejali.

Zabolela ju je pomisao na to kada se ona poslednji put ovako smejala.

Niotkuda je pred njom iskrsnula mračna silueta, koja ju je uhvatila za ruku.

- Au! - što se više otimala, stisak je bio jači. - Pustite me! - a onda joj se zamutilo pred očima...

- Hej, ostavite je - čula je poznati, promukli glas. - Ona je bezopasna.

Stisak je popustio i Serena je izgubila ravnotežu. Kad je došla sebi, pogledala je u svog spasioca.

- Hvala - promucala je.

- Da li je sve u redu, Serena? Sirena je pogledala u atraktivno lice Džejka Morgana. “Skot-Lansing” je pokušavao da od njega napravi zvezdu. Nikada ga nije videla kako vozi. Nije znala zašto, ali u njenom prisustvu uvek je delovao postiđeno, dok je njeno srce odumiralo, jer je on nasledio Toma.

- Dobro sam. Otkad Fin ima telohranitelje?

- Od ove sezone. Zapravo, samo kad organizuje žurke i kad ima mnogo gostiju.

U prevodu: kad mora da se brani od nepozvanih seks-bombi.

- Gde je on? - upitala je. Toliko se tresla da je morala da prekrsti ruke.

- Pojma nemam - Džejkov pogled bio je usmeren na vrata, koja vode u veliki salon. - Nisam ga video neko vreme.

- Zaboravi. Potražiću ga - otvorila je vrata i nestala iza njh.

Luksuzni nameštaj nije bio po njenom ukusu. Verovatno je Fin kupio jahtu od nekog milijardera. Prošavši kroz salon, ponovo se obrela u hodniku načičkanom vratima. Kao u košmarnom snu...

Iz prostorije na kraju hodnika čuli su se strasni uzdasi. Pošla je u tom pravcu dok joj je srce divljački tuklo u grudima.

Kad je uhvatila kvaku, upitala se da li zaista želi da ga zatekne na delu s najnovijom ljubavnicom. Ili da možda čeka do u beskraj? Ako je pijan, preostalo je samo 16 sati da ga otrezni i napusti ovaj brod. Čulo se prigušeno škripanje kreveta i požudno dahtanje.

Pocrvenela je od stida.

Zaboga, šta mi se ovo dešava? Usredsredi se.

Serena je osluškivala. Žena je očigledno uživala, jer je jecala od zadovoljstva, dok joj je partner nešto govorio nežnim glasom. Osetila je izdajničku toplinu u bedrima.

Ali to nije bio Fin. Ovaj je govorio engleski s blagim američkim akcentom, jer je van sezone živeo u Americi, gde je vodio emisiju o automobilima. Svuda bi prepoznala taj glas.

Nervozno je prevukla jezikom preko usana razmišljajući o tome da ode pre nego što je neko primeti. Ali zašto nije mogla da se pomeri s mesta? Zašto je zamišljala šta se dešava iza tih vrata?

- O, da li je već svršila? - čula je smeh iza sebe.

Sirena se ispravila. Ne, ovo je nemoguće.

- Dobro veče, gospođice Serafina. Hoćeš li da se pridružiš zabavi? upitao je podrugljivo. - Ima mesta za još jednog gosta.

- Tek kad... - super, sad ne mogu da dišem. - Tek kada se pakao zaledi.

Trebalo je da pobegne odavde.

Fin Sent Džordž se na metar od nje naslonio na zid. Plašila ju je vrelina, koja ju je obuzela. Šta sam to pogrešila u prošlom životu da sam ovako kažnjena?

Mrzela ga je! Nije se nimalo promenio. I dalje je pokvarena kreatura na dvema nogama. I očigledno je nameravao tako da nastavi, kao da joj nije uništio život. Šta joj je otac rekao?

On nastavlja dalje, kao da se ništa nije desilo...

Upravo to je ona želela da spreči.

Serafina. Niko ne sme tako da je zove. Niko!

- Ne pokušavam da budem ljubazna - objasnila je, ponosna na to koliko je hladno zvučala. - Ovde me ni tri konja ne bi dovukla.

Njegove usne, koje su u ženama izazivale histerične napade, razvukle su se u osmeh.

- A opet, ovde si.

Da, i sada, nažalost, nije mogla da se seti razloga svoje posete.

Samo je mislila na to da su njegove usne predivne.

- Očigledno te srećem uvek u... kompromitujućim situacijama, Serafina - caklile su se njegove neobične oči. - Prisluškuješ pred vratima? Nevaljala devojčica. Treba da te presavijem preko kolena.

Na sreću, nije pocrvenela kao devojčica, jer to, zapravo, nikad nije bila. Najveće poniženje od svega je to što se u njegovom prisustvu tako osećala. Dok je razmišljala da li bi bilo pametno da prokomentariše ove dvosmislene opaske, odmerila ga je podignutih obrva. Uzvratio je arogantno podignutom obrvom i pogledom koji je govorio da je ona ružno pače među labudovima.

Fin Sent Džordž je besramno atraktivan čovek guste pepeljastoplave kose. A to lice... Njegove fascinantne usne i nebeskoplave oči bile su otrov za ženska srca. A tek telo...

Na sreću, znala je da se ispod te savršene karoserije krije pokvaren motor.

- Čemu sve ovo, pobogu? Misliš da te ovo partijanje noć pred trku neće odvesti u propast?

- Moram da pripremim adrenalinski udar pre kvalifikacione trke, Serafina. Osim ako mi ne nudiš... da me oslobodiš napetosti.

Uzdrhtala je, a Fin je to primetio, jer su mu zaigrali uglovi usana.

- Ošamariću te!

Opet onaj osmeh, ono opasno oružje uništenja, zbog kojeg su žene padale na kolena pred njim. Izluđivalo ju je to što su i njena kolena klecala.

- Ali ne želimo da ti unakazimo to lepo lice, zar ne? - nastavila je.

Možda je umislila, ali mogla je da se zakune da je prebledeo pre nego što je pobesneo.

Nehotice je zakoračila unazad dotaknuvši leđima vrata. Stisnula je šake, ali se Fin od srca nasmejao. Ova iznenadna promena raspoloženja potpuno ju je izbacila iz ravnoteže.

- Da, hajde da preskočimo moje lice - rekao je opušteno. - Ne želim da uznemirim dame prolivanjem krvi.

- Mislim da ti je bilo dosta dama večeras.

- Naprotiv, baš sam hteo...

- Bančiti čitave noći kad sutra izlaziš na najopasniju stazu, veoma je rizično!

Fin je uzdahnuo.

- Reč “rizično” je baš dosadna, zar ne?

- Ne, a nisu ni naši sponzori - protrljala je slepoočnice, koje su počele da pulsiraju. - Kunem se, ako se sad ne uozbiljiš, poželećeš da se nikad nisi rodio.

- To ti verujem.

- Dobro.

Prevukao je palcem preko svoje donje usne.

- Zašto si došla, lepa moja? - fiksirao ju je pogledom izazvavši buru osećanja u njoj.

- Fine, nisam raspoložena za igrarije. Kako se usuđuješ da ugroziš tim dok te svi ostali sažaljevaju?

- Dobro znaš da me niko ne sažaljeva. I voleo bih da osetim neku finiju energiju.

- S obzirom na činjenicu da si jedan motor jutros spržio, mogao bi razmisliti o tome kako da spaseš situaciju. Da li si pio? Mogli bi da te diskvalifikuju!

Odmahnuo je glavom.

- Nisam pio! Časna reč!

Vreme kao da je stalo, pred oči su joj iskrsnula sećanja iz detinjstva. Dvoje dece igraju se zajedno i jedno kaže: “Časna reč”, a drugo: “Kunem se”.

Sereni se činilo kao da je Tom u prostoriji.

Poželela je da pobegne odavde, što dalje od ovog čoveka, pre nego što je svom silinom udare emocije, koje je mesecima potiskivala.

Reći će ocu da je pogrešio. Ni u kom slučaju ona ne treba da radi s Finom. Silno se uznemirila, ali više ju je brinula požuda, koja ju je obuzimala sve jače. Kako je to moguće? Nije fer! Život nije fer, Serena, i ti to znaš.

Pre nego što ode dobiće odgovor, koji joj treba, pa makar joj to bilo poslednje. Kako god da je zamišljala susret s Finom posle osam meseci, ni u najluđem snu nije očekivala da će je uhvatiti kako pred vratima osluškuje zvuke požude...

A Fin... kad ju je video, srce mu je poskočilo.

Daje zagrlim, jer u ovom prokletom trenutku deluje toliko ranjivo?

Previše rizično. Kad bi zagnjurio lice u njenu kosu, verovatno bi zauvek bio izgubljen.

Da glumim engleskog džentlmena? Ipak, gluma bi razbesnela Serafinu.

Možda je on šarmantan i površan plejboj, ali nije glup. Postaviće mu pitanja u vezi sa smrću njenog brata, a on to mora izbeći po svaku cenu. Njene usne stvorene su za poljupce, a ne za razgovor.

Da je pravde na ovom svetu, on bi sad ležao pod zemljom, a ne nevini mladić, koji je uvek želeo da bude heroj.

Pa ipak, on je Fin Sent Džordž, sjajni vozač, koji prkosi smrti. A smrt uzima dobre ljude, a loše ostavlja u životu i zato on uvek uspeva da preživi. Nije zaslužio mir. Kad umre, neće ga anđeli ispratiti pesmom.

Ali Serafina Skot je opet uzburkala krv u njegovim venama.

U sledećem trenutku otvorila su se vrata iza nje. Plavuša u bikiniju provukla se pored Serene i pomilovala je Fina po ruci. Pogledom mu je poželela dobrodošlicu.

Fin je iznervirano shvatio da njegovo telo jače reaguje na Serafinu nego na ovu prsatu plavušu.

- Jedna od tvojih ljubavnica, pretpostavljam? - upitala je s mržnjom u glasu.

- Mislim da još nisam imao zadovoljstvo. Ali... - slegnuo je ramenima glumeći opuštenost.

- Zar makar na trenutak ne bi mogao da usporiš?

Fin se pretvarao da razmišlja.

- Da, mogao bih. Ako se ti pobrineš za to da mi se isplati.

- Ti si egoistični kreten! Svako drugi pokušao bi da uradi najbolje za svoj tim jer smo izgubili Toma. Da ne kažem nakon što si nam oduzeo Toma!

Pogodak pravo u srce!

- Ali ne i nepobedivi Fin Sent Džordž - nastavila je. - Ne, ti misliš samo na sebe i na to šta ćeš sledeće uraditi na sopstveno zadovoljstvo.

Ako nije o ženama reč, onda je reč o tvojoj nesposobnosti da održiš automobil horizontalno na stazi.

- Horizontalno je jedna od mojih omiljenih poza i, priznajem, nije uvek bila dobra.

Serafina se namrštila i uzdahnula je. - Da li ikada išta shvataš ozbiljno?

Prošlog meseca uništio si bolid, koji je koštao desetine miliona funti.

- Tako je, bila je to greška.

- Baš sve moraš da izvrgneš podsmehu?

- Ne, samo pokušavam da iz svega izvučem nešto dobro.

- To ti neće poći za rukom ako uskoro ne počneš da pobeđuješ.

Imao je problem sa snom, jer su mu sećanja navirala čim sklopi oči.

Dok je vožnja potiskivala divlju zver u njemu, u poslednje vreme je baš ta njegova osobina preuzimala kontrolu.

Na sreću, rane su mu zarastale. U nekom trenutku sećanja će izbledeti, a pred njim je čitava sezona da se iskupi Majklu Skotu.

Trinaest trka do titule. Dečja igra.

- Ne brini, dušo, sve će biti u redu. Ali možda Majki Skot ne veruje da je on sposoban da se izvuče?

- Zašto me to ne umiruje? Možda zato što u poslednje vreme propadne sve što dotakneš?

Pogodak broj dva. Srce mu se stegnulo, ali Fin nije dozvolio da ona to primeti.

- Moraš da mi veruješ, draga. Serena je uzdahnula.

- Teško. Da bih nekom verovala, ta osoba mora nešto da mi znači.

Konačno mu je rekla nešto direktno. Majki Skot mu se obično umiljava, ali Fin nije slep. Njegov šef mora da vodi čitav tim, a vezani su milionskim ugovorima, pa mora da ga zadrži do kraja sezone. Mik je dobar čovek, zaslužio je najbolje.

Fin je proveo godine u najboljim timovima na svetu, uvek u potrazi za nečim boljim i nadao se da će se zadržati u “Skot-Lansingu”. Na prvom mestu bio mu je tim, pa tek onda novac. I, naravno, međusobno poštovanje. Želeo je da osvoji titulu, pa makar mu to bilo poslednje.

- I, molim te, učini mi uslugu i nemoj me zvati “draga”. Nismo toliko bliski.

Pogledao je u njene sive oči sa zlatnim tačkicama.

Lagano ju je odmerio od glave do pete. Na sebi je imala drečavozelenu majicu, koja je isticala njene savršene grudi, uzane farmerke i motoraške čizme.

Zaista je savršena.

Godinama je gledao silikonske grudi, napumpane usne i previše kvarcovane kože, pa mu je prijao pogled na Serafinu Skot. I... ona je jedina žena koju nije smeo da dotakne.

Ne samo da je kćerka njegovog šefa, već je i njenom bratu obećao... i to će obećanje ispunili makar ga to ubilo.

- Obećaj mi nešto za slučaj da ne preživim?

- Prestani da pričaš gluposti, Tome. Izvući ću nas odavde.

- Nemoj Sereni reći za ovo. Mnogo je toga preživela i želeće osvetu.

Moraš da je čuvaš. Obećaj mi...

Osetio je teskobu u grudima, jedva je disao. Čuvaće Serafinu tako što će se držati podalje od nje.

Pribrao se pokušavajući da ignoriše njenu neodoljivu privlačnost.

Ovaj momenat mesecima je čekao. Znao je da će krenuti na njega iako je još tugovala.

Bila je mršavija nego inače, puna besa, tuge i očaja, kao da je gubitkom brata izgubila životnu radost.

Osećao se krivim i svaki put kad bi je pogledao njena tuga izazivala je bol u njemu. Kao da nije dovoljno to što mu je Tom stalno u mislima.

Zašto se Serafina vratila?

Fin je tek sad primetio da ga ona posmatra puna iščekivanja i nije znao šta je upravo rekla.

- Kako je na poslu? - upitao je.

- Dobro. Zašto nisi došao na Tomovu sahranu? Obožavao te je.

Zgrčio mu se želudac.

- Bio sam bolestan - što pre mora promeniti temu. - Kako napreduje prototip?

- Odlično. Bolestan? Šta ti je bilo?

- Ah, dosadna priča. Da li je završen?

Serafina je duboko udahnula.

- Možda. Jesi li znao da je on neplivač?

- Ne - zaista to nije znao. - Hoćeš li ostati ovde?

- Možda.

Prokletstvo, postalo je previše lično.

- Mislim da bi ti prijalo više slobodnog vremena. Odmori se.

Iznenađeno je podigla obrvu.

- Nisam znala da si zabrinut za mene, Fine.

- Mnogo toga ne znaš o meni.

- Čudno, baš sam isto pomislila za tebe.

Ponovo se setio zašto ga ova žena nervira.

- Potreban ti je odmor.

- Pokušavaš da kažeš da ne izgledam dobro?

- Pa... malo si smršala - većina žena to bi shvatilo kao kompliment, ali Serafina Skot je drugačija.

Ponovo se namrgodila.

- Ne treba da me sažaljevaš. Godinama si se provlačio kroz blato i uvek sam bila iznad tebe.

- Hmm... rado bih te video iznad sebe - obrva mu je odskočila. Zašto se toliko trudi?

- Lažljivče! Osim toga, nisam tvoja obožavateljka, pa me poštedi prostačkih aluzija. Ako pokušavaš da me uplašiš, moraš se više potruditi.

- Ali zabavno mi je da te izluđujem.

Disala je brže, pa su joj se grudi napadno podizale i spuštale.

Najradije bi joj zavukao ruku pod majicu... zapljusnula ga je požuda i da bi skrenuo pažnju, pogledao je crvenu fleku na njenom zglobu.

- Šta je to? - prišao joj je.

- Poklon od tvog gorile.

- Da vidim.

- Ne! - prekrstila je ruke.

- Nemoj se ponašati kao devojčica. Ne pristaje ti.

Nežno ju je povukao za ruku, slučajno dodirnuvši njenu dojku. Bilo je to kao strujni udar...

Ipak, preplavio ga je bes kad je ugledao podliv. To ga je podsetilo na nešto drugo: na izvrnuti zglob, oderanu kožu i krvave članke.

- Fine? - prošaputala je Serena. - Šta to radiš?

Oprezno ju je pomilovao po ruci.

- Ja... žao mi je. Kunem se, platiće zato.

- Fine?

Nagnula je glavu namrštivši se. Slatko.

Lepota Serafine Skot ne može se nazvati klasičnom. Ona nije nežna engleska ruža, već divlji cvet. Strasna i očaravajuća. Snažna.

Ali u ovom momentu bila je ranjiva i neposredna. Tako mi je žao što sam ti oduzeo Toma. Sve bih učinio da ti ga vratim.

Toliko je želeo da svima ispriča šta se desilo u Singapuru, ali pošto istraga još traje, nije to smeo.

Kako da je se reši?

Sklonio joj je pramen kose s lica.

- Ostavi me, Fine - povukla se kao da se opekla.

Serena je duboko uzdahnula, ali je Fin to ignorisao. Budila je ono životinjsko u njemu iako ga je srce bolelo zato što ju je povredio.

Nakon što ju je poslednji put dodirnuo, koliko god da je to bilo nevino, Serafina ga je četiri godine izbegavala. Pametna devojka.

Nikad je nije video da grli oca i, koliko je on znao, nikad nije imala momka. Priznala ona to ili ne, sviđala se svim muškarcima u timu. Džejk Morgan je zaista bio zatreskan u nju. Ipak, svi su se oni držali podalje od nje. Zato što su upozoreni? Ili zato što niko nije imao hrabrosti da joj priđe? Želeo je da Serena ode nazad u London. Daleko od očiju, daleko od srca.

I uprkos svemu, osetio je da joj je privlačan. Zato je odlučio: Doviđenja, Serafina Skot.

Neka mi Bog oprosti.

3. poglavlje Srce joj je poskočilo kad joj je prstom pomazio obraz. Serena je osetila takvu slabost da je uzdrhtala.

- Nemoj to da radiš - rekla je grubo.Ili je bar pokušala tako da zvuči, a činilo joj se kao da ga preklinje.

- Nije trebalo da me izazivaš, gospođice Skot. Taj zavodljivi glas...

- Prestani, Fine!

- Šta da prestanem?

- Da lažeš - bolelo ju je, jer je želela da mu veruje.

- Ne lažem, dušo. Privukao ju je sebi. Osetila je njegove čvrste mišiće i vrelinu njegovog tela. Jeza joj se sjurila niz kičmu. Obuhvativši je oko struka, jače ju je pritisnuo uza se. Onda ju je poljubio...

To nije bilo dobro. Pre svega kad je tiho uzdahnuo. Celo njeno telo reagovalo je na njegove dodire. Osetila je talase vreline u bedrima.

Ne smem mu odgovoriti na poljubac.

- Ne... - prošaputala je. Mrzela ga je, a sebe još više, jer ga je želela.

Podigla je ruke da ga odgurne, ali ga je uhvatila za kragnu košulje i, jače ga privukavši sebi, čežnjivo se privila uz njega. Bio je tako nežan...

Nikada se nije osećala toliko ženstvenom. Niko nikad nije učinio da se ovako oseća.

Fin ju je sad strasno ljubio. Nije mogla da sastavi nijednu normalnu misao, jer je samo želela da bude s njim.

Serena nije znala da li su je ophrvala sećanja ili je to bila činjenica da on nestrpljivo cepa njenu majicu, tek, delovalo je kao hladan tuš.

Osećala se poniženom i oči su joj se napunile suzama. O, ne!

Odgurnula ga je obema rukama. Odmah ju je pustio i, uzmaknuvši za korak, podigao je obe ruke.

Teško je disala.

- Šta to radiš?

Zbunjeno je zatreptao i konačno je odmahnuo glavom.

- Hteo sam da proverim da li su tvoje usne ukusne kao što izgledaju.

- Molim?

Dakle, igrao se s njom.

- Odgovori, Fine! Šta to treba da znači?

Fin je otvorio usta kao da će nešto reći, ali glas nije izašao iz njegovog grla.

Zašto je stekla utisak da je želeo da joj kaže nešto važno, nešto što bi želela da čuje?

- Ovako pokušavaš da me se rešiš? Trepnuo je nekoliko puta, a onda je na lice navukao masku ravnodušnosti.

- Funkcioniše li? - upitao je. - Da. - Dobro. Znaš gde je izlaz. Potom je pritisnuo neki taster i ušao je u prostoriju. Ostala je sama u hodniku.

Pokušava da me se reši? Nek se nosi! Ovo je njena porodica, njen život i ne pada joj na pamet da ode. Fin je njihov tim doveo u nepriliku i mora da snosi posledice. Osim toga, nešto joj je prećutao i želela je da zna šta.

Serena je pritisnula taster, pa je ušla u prostoriju za Finom.

Ugledala ga je leđima okrenutog kraj ogromnog kreveta.

- Vau! - otelo joj se.

U najrazličitijim nijansama modro-plave, dekor sobe odisao je dramatikom. Ovo je jedina prostorija na ovom plutajućem bordelu, koja odgovara Finu.

- Da li ti je ponestalo novca pre nego što si završio renoviranje? upitala je namignuvši.

Okrenuo se prema njoj.

- Recimo da sam zaključio da mi ova jahta ne odgovara. Prodajem je.

- Šteta!

- Sviđa li ti se moja spavaća soba, Serafina? - bacio se na ogromni krevet.

- Božanstvena je - odgovorila je trudeći se da ga ne gleda. - Iako mi se ne dopada njen vlasnik.

Slabo osvetljenje činilo ju je nervoznom, pa se okrenula i nakašljala.

- Gde je prekidač za svetlo?

Fin se nagnuo i pritisnuo dugme iznad noćnog ormarića. Iznad njih je zasijalo zvezdano nebo.

- O, Bože! - zastenjala je.

Uzeo je jabuku iz kristalne činije s voćem, uspravio se i nasmejao.

Zaista je izgledao natprirodno dobro, kao da nije sa ovog sveta.

Očavarajuć, nestvaran i magičan.

Počeo je da žonglira jabukom. Serena je očarano pratila poigravanje njegovih mišića.

- Vratila si se, jer želiš više? Zvuk njegovog promuklog glasa prekinuo je magiju i ona se pribrala.

- Čuo sam da su moje usne opojne. Nije se pomerila.

- Primamljiva ponuda, gospodine Sent Džordž, ali mislim da ću odbiti.

Fin je zagrizao jabuku.

- Ah, sigurno je to zbog šampanjca.

- Kog šampanjca? Ništa nisam pila.

- Kolena ti klecaju - rekao je trijumfalno, pa se neodoljivo nasmejao.

Jednom zasvagda izbrisaće mu taj osmeh s lica. I ona se nasmejala.

Fin je ostao zatečen kad je osetio da gubi razum od njenog osmeha.

- Baciću te na kolena, lepotane. Delovao je napeto, ali se već sledećeg trenutka opustio.

- Nadam se da je to obećanje, Serafina. Prihvatam.

Duboko je udahnula pitajući se koliko će još izdržati ovaj ringišpil osećanja. A tek kad je primetila izbočinu na njegovim pantalonama...

Zamislila ga je kako kleči pred njom... i opet ju je zapljusnuo talas vreline.

Pokušala je da se pribere.

- Obavestiću te na vreme.

- Zašto mi konačno ne kažeš zašto si došla, Serafina?

- Reći ću ti, Fine. Bukvalno ću se zalepiti za tebe.

- Šta to znači?

- Samo to da tvoj šef upravo stoji ispred tebe.

4. poglavlje Najglamurozniji sportski događaj godine privukao je brojne poznate ličnosti u Monako. Fin je stajao u senci boksa “Skot-Lansinga” masirajući slepoočnice.

Mora da se pribere, ne sme misliti na malu vešticu. Duboko je udahnuo pokušavajući da uspostavi unutrašnju ravnotežu. Naravno da je znao da bi i najmanja greška na stazi mogla da bude fatalna. Ali zar nije baš u tome pravo uzbuđenje? Zar mu baš to nije podizalo adrenalin?

Trka u Monaku mu je omiljena, podsećala ga je na to da je vredno živeti. Potiskujući strahove, živeo je za taj trenutak.

Carpe diem. Iskoristi dan.

Fin je sklopio oči.

S trinaest godina posmatrao je svojim očima kako Glama, njegova baka, koja mu je bila druga majka, umire teškom i sporom smrću.

- Zovi me imenom, jer sam previše mlada i puna života da bi me zvao baka - govorila mu je. - Carpe diem, Fine, iskoristi dan - ponavljala je čak i kad je teško obolela. - I neka ti uvek na umu bude ovo: smej se i čitav će se svet smejati s tobom.

Kad je i njegova majka obolela od raka, zakleo se da će živeti svaki dan kao da mu je poslednji. Dugovao je to tim dvema divnim ženama.

Fin je teška srca izašao na sunce. Dokle mu je pogled dosezao, video je samo svoje obožavaoce. Tribine su bile popunjene do poslednjeg mesta, a na velikim platnima, na kojima su se pratile trke, emitovane su reklame. Taj scenario na njega je delovao kao droga.

Fin je na startnoj poziciji video mehaničare i članove tima, ali ga oni nisu zanimali, pogledom je tražio svoju crvenokosu šeficu.

Onim poljupcem nije zadovoljio, već je probudio radoznalost i nije mogao da shvati kako ju je pustio da ode. Na sreću, njegova specijalnost je to da se na vreme ratosilja bilo koje žene. A uz malo napora i sreće, danas će izbeći Serenu.

Nerviralo ga je to. Koliko god da je želeo da je se reši, želeo je i da je ima. A zašto? Pa ona je sarkastična, gruba i slatka, ali nije lepa. Ipak je on izlazio s lepoticama. Da, i one su mi dosadile.

Ovo je pravo poniženje, pomislio je. Zar je moguće da želim ženu, koja bi volela da sam mrtav?

Začulo se klicanje i shvatio je da je izašao iz senke. Trijumfalno je podigao ruke kad je publika počela da mu skandira. Osetio je bockanje po ožiljku na leđima i obuzeo ga je očaj.

Budi jak, Fine.

- Ah, tu si... Miljenik publike.

- Baš lepo što ste došli, gospođice Skot - ni pogledao je nije. Neka Serena misli da njegovom egu prija ovolika podrška publike.

- Došla bih i ranije da te nisam tražila na jahti. Današnji telohranitelj mnogo je ljubazniji. Promena smene?

Slegnuo je ramenima.

- Verovatno.

Odmerio ju je pogledom. Ruku zavučenih duboko u zadnje džepove farmerki, stajala je uspravno, isturenih grudi. Puls mu je podivljao.

Ugledavši print na njenoj beloj majici - umiljato mače, nije odoleo.

- Smem li da pomazim mače? - upitao je.

- Ako želiš da ti ostane svih deset prstiju pred trku, savetujem ti da ne pokušavaš.

- Volim što si žestoka.

- Žao mi je, ali to ne mogu da shvatim kao kompliment. Čini mi se da reaguješ na sve što ima obline.

- Začudila bi se kad bi znala koliko sam zapravo zahtevan.

To je bilo tačno iako je preferirao kratke, prolazne afere, bez osećanja i obaveza. Nije podnosio reč “veza”.

Smisao njegovog života je trka, a žene su tek mali dodatak.

Serafina je iznervirano uzdahnula.

- Zahtevan? Da, sigurno - pogledala ga je tim neverovatnim sivim očima. - Gde su ti kaciga i rukavice?

- Ne znam. Budi dobra devojčica pa mi ih donesi.

Razdvojila je usne da mu grubo uzvrati i osetio je da ga obliva znoj.

- Ne preteruj, Fine. Ne želiš da me očepiš.

Pokroviteljski se nagnuo.

- Rado bih preterao s tobom... posle onakvog poljupca.

- Nastavi da sanjaš.

Potom je od marširala do boksa da popriča s mehaničarima. Da, beži od mene koliko te noge nose!

Krajičkom oka video je da je grupa novinara pošla prema njemu.

Brzo se vratio u senku naletevši na Serenu.

- Evo - pružila mu je kacigu i rukavice.

Bio je toliko iznenađen da nije mogao da progovori. Ranije mu je Tom donosio kacigu i rukavice...

Posle finiša Serena je uvek otrčala da zagrli brata. To sećanje nije u njemu probudio uobičajeni osećaj ljubomore, već krivice.

- Hej, spavaš li? - pucnula mu je prstima pred nosom. - Treba li da budem zabrinuta?

Istog trena se nasmešio.

- Brineš za mene, draga?

- Ne, nego za vozilo, da ga ne razbiješ! Da li si uopšte spavao?

Uspeo je da odrema nekoliko sati. Ovoga puta nisu ga progonili demoni, sanjao je svoju novu šeficu. Tipično za njega da želi nešto što ne može da ima.

- Da, hvala. Neverovatno je šta jedna zavodljiva usijana glava može da uradi čoveka.

- Znači, kad sam otišla...

Fin je odmahnuo glavom. Ona misli da pričam o drugoj... Kako je moguće da je odrasla okružena muškarcima, a pojma nema koliko je privlačna? Možda joj nedostaje samopouzdanje?

Opasno je o tome razmišljati, Fine. Uđi u bolid, pobedi i pobrini se za to da se ona vrati u London.

- Zaspao sam kad si otišla. Sam. - Zašto to radiš? - upitala je. - Šta?

- Zašto govoriš ono što ne misliš?

- Ko kaže da to ne mislim?

- Govorim iz iskustva. Ranije si me uvek doživljavao kao devojčicu.

- Devojčice, dakle, ne mogu da budu seksi? - ona je najzavodljivija žena, koju je u životu sreo.

Serafina je prebacila oslonac s jedne noge na drugu.

- Prestani!

Zašto? Možda joj smeta to što oseća prema muškarcu, koji ju je gurnuo u očaj?

- Zašto to ne doživljavaš kao kompliment, draga? Ali to je istina.

Prekrstila je ruke.

- Ne želim da slušam rutinski repertoar tvojih komplimenata. Ne znače mi ništa. Samo treba da uradiš ono za šta si plaćen.

Kao nož u stomak. Zaslužio je to.

Kad se Serena namrštila, Fin je shvatio da je njegova fasada počela da puca. Brzo je nabacio ravnodušan izraz na lice.

- Čuj, Fine... Znam da ćeš pobediti u ovoj trci i da ćeš odbraniti titulu. Ali previše je rizično da od startne pozicije pokušaš da preuzmeš vođstvo. Mislim da to niko nikad nije uspeo.

Da li ona to mene izaziva?

- Zato pokušaj da se dobro pozicioniraš i vrati vozilo u dobrom stanju, važi?

Za trenutak je pomislio da je ugledao strah na njenom licu. Plaši se za njega... Toplina mu se razlila po grudima.

- Da, šefe - Fin je zakopčao rajsferšlus kombinezona do vrata.

- Dobro. A sad nam pokaži šta umeš.

Gotovo je izgubio ravnotežu kad je izašao iz boksa.

Kako ova žena uspeva da učini da se osećam živim prvi put posle toliko meseci? Budila je požudu u njemu, kao nijedna dosad i navodila ga je na smeh kao da je tinejdžer.

- Tvoj osmeh mi se uopšte ne sviđa, Fine.

Osetio je toplinu sunca, slušao je kako publika skandira njegovo ime.

- Veruj mi, dušo - namignuo joj je, pa se okrenuo i uskočio u bolid.

Fin je duboko udahnuo miris gume i izduvnih gasova. Deset minuta kasnije, usredsredivši se na stazu, dodavao je gas uživajući u zvuku motora. Pobediću, moram! Ovo je moja trka.

Treba li da mu verujem?

- Šta on to, zaboga, radi? - zviznuo je mladi inženjer. - Pogledajte tog tipa. Fenomenalan je, zar ne?

- Pre bih rekla lud - odgovorila je Serena tiho.

Obično nije razmišljala o tome što se ne javlja preko radio-veze, ali sinoć i jutros imao je čudan izraz u očima. Naježila se i ponovo je pogledala u ekran.

- Sad nailazi na lakat krivinu kod hotela. O, ne! Lančani sudar.

Srce joj je tuklo kao besno dok je čekala da iz oblaka prašine ugleda crveno vozilo “Skot-Lansinga”. Izađi, ne smeš da se ubiješ. Nikad ti to neću oprostiti.

Progutala je knedlu.

- Gde je Džejk?

- I dalje je na petoj poziciji. Čula je žagor olakšanja kad je Finovo vozilo projurilo pored ostalih i zauzelo treću poziciju.

- Ne verujem - rekla je ne dišući.

- Ja verujem - otac je stao iza nje, ne skidajući pogled s ekrana. Izgleda da je uspelo. Šta si mu rekla?

- Da sam njegov novi šef.

- Šta?!

- Kao što kažeš, uspelo je. Gledajući ga sad kako vozi, bila je uverena da se u njemu krije mnogo više. Iz nekog razloga danas je bio veoma usredsređen.

- Sad je izbio na drugo mesto, ali pred njima je još jedan krug. Biće tesno!

- Odbraniće titulu! - zažmurila je kad je zamalo naleteo na Harta.

Gotovo je iščupao volan da izbegne sudar i jedna prednja felna otkotrljala se na travu kraj staze. Želudac joj se grčio dok je pratila poslednje minute trke.

Izgleda da će uspeti... Divljenje i ponos potisnuli su mržnju u njoj.

Ovaj čovek je zaista fenomenalan.

- Pola sekunde. Neverovatno! - uzviknuo je neko.

Osetila je neverovatno olakšanje.

Publika je slavila. Mehaničari i inženjeri potrčali su prema Finovom bolidu, a Majki Skot, koji kćerku nije zagrlio od njenog četrnaestog rođendana, podigao ju je i zavrteo.

Ali pre nego što je Serena mogla da poljubi oca i uživa u njegovoj naklonosti, spustio ju je i otrčao u boks.

Serena je po ko zna koji put rekla sebi da to ne treba da prima previše srcu. Da ne treba da bude besna na njega, jer ne želi bliskost s njom. On je takav, umeo je s dečacima.

- Hajde, Serena, saberi se i nastavi dalje - govorio joj je. - Vidiš da dečaci ne plaču.

U redu. Nastaviće. Ali sad se osećala tako... izgubljeno.

Duboko je udahnula nekoliko puta pokušavajući da se smiri. Fin joj je prišao i osetila |e njegovu neverovatnu energiju , mešavinu brižnosti i dekadentne grešnosti.

Plava kosa bila mu je mokra od znoja i slepljena za čelo. Na zajapurenom licu videla je onaj neobični izraz, kao da on zna o čemu ona sad razmišlja. Nemoguće...

Raširio je ruke.

- I, šta kažeš, draga? Zar nisam bio sjajan?

- Mislim da ću do kraja sezone biti na lekovima. Ti si veliki teret.

- Znači, nećeš više da se družiš sa mnom? - teatralno je prislonio ruku na prsa. - Slomićeš mi srce.

- Hajde, Fine, oboje znamo da ga nemaš. Tebe vodi drugi deo tela.

Fin je pucao od testosterona.

- O, zar razmišljaš o delovima mog tela? - podsmehnuo se.

Zaista je nepopravljiv. Mrzim ga!

- Mislim na razne delove tvog tela. Na primer, na tvoj vrat, koji ću zavrnuti. Treba li ti nešto? - upitala je. - Obožavaoci te zovu.

- Ne, samo sam želeo... - Fin je nagnuo glavu da se počeše po obrazu i primetila je mali ožiljak na temenu. - Samo sam želeo da te čujem kako kažeš da sam savršen.

- Nastavi da sanjaš. Želim da razgovaram s tobom večeras - rekla je grubo, na šta je on zastao.

- Želiš da se oprostimo? Namrgodila se.

- Ne, zašto bih?

- Pobedio sam u ovoj trci, nema više krize.

Da li je zato želeo da pobedi? Da bi me se rešio?

Ma, ne, njegova želja da pobedi previše je jaka. Sigurno krije nešto mnogo važnije...

Srce joj je divljački tuklo.

- Ne idem nikud, Fine.

Za trenutak su se ćutke gledali u oči.

- Nažalost, večeras sam se dogovorio sa svojim starim prijateljem “blek džekom”. Ako želiš da nam se pridružiš...

- U kazinu? Nikad.

- Onda ćemo morati da razgovaramo drugom prilikom, lepotice.

5. poglavlje Fin nije gubio vreme. Zahvaljujući vezama, dobio je apartman u najekskluzivnijem kazinu u Monaku, a nabavili su mu i smoking. Danas je prodao jahtu nekom plemiću, pa je imao lepu svotu na računu u Švajcarskoj.

Na sreću, Serafina ga večeras neće pronaći. Okupiće nekoliko žena oko sebe, kockaće se i plesati do jutra, a onda će otići da spava. To je odličan plan, ali zašto mu se ne raduje?

Ona je kriva za sve.

Da li je zaista odjurio u boks da bi je video? Ako ga sećanje ne vara, jeste. Kada je on zbog neke žene napustio obožavaoce? Nikad!

Ubijalo ga je što joj je nedostajao brat i što tugu prikrivala hrabrošću. Bol, koji se krio u dubini njenih sivih očiju, nije mogao da podnese. Serena je neverovatno jaka, ali se pitao koliko je to košta.

Fin je sedeo u foajeu ekskluzivnog kazina. Prineo je čašu usnama nadajući se da će mu tekila popraviti raspoloženje. Iz nekog razloga bio je užasno razdražljiv.

Ispraznio je čašu u jednom gutljaju. Slušao je zvuke u pozadini: kotrljanje kuglica ruleta, žagor, živahnu muzilu...

Pevačica Francuskinja prava je lepotica, erotičnog glasa i kad ga je pogledala, toliko je stisnuo čašu da mu se polomila u ruci. Šta on ovde radi?

Osvrnuo se oko sebe. Pogledao je prema ulazu i u njegovom telu uključili su se svi alarmi.

Tako se osećao uvek pre početka trke, ali u poređenju s ovim što je sad osetio, nervoza pred trku bila je tek bleda senka.

U sledećem trenutku oblila ga je vrelina, jer je posmatrao crvenokosu vilu kako lebdi po foajeu.

Fin je skočio. Šta će ona ovde? Da li me traži?

Pošao je za njom do ženskog toaleta.

- Došla si u toalet kazina, Serafina? Ne funkcioniše na jahti tvog oca?

Serena je oborila pogled. Nije bila našminkana, a ipak ga je ostavila bez daha.

Prekrstila je ruke.

- Trebalo je da mi kažeš da si prodao jahtu pre nego što sam pošla u potragu za tobom - besno je rekla.

- Rekao bih ti da sam znao da ćeš doći, dušo. Znaš da se uvek radujem... našim susretima - nasmejao se odmerivši je od glave do pete.

- Šta kažeš na to da odemo na večeru?

- Zajedno?

- Mislio sam da se to pod razumeva.

Odmahnula je glavom.

- Ne podnosim tvoju aroganciju. U tom trenutku prišla im je vitka plavuša u tesnoj crvenoj haljini. Bilo mu je neprijatno kad ga je plavuša radoznalo odmerila. Serena se pomerila da joj napravila mesta. Fin je uhvatio Serenu za ruku i povukao ju je u mirniji ugao. Osetio je da je napeta.

- Sve u redu?

- Naravno - brzo se oslobodila njegove ruke.

Pa dobro, nije želela da bude sama s njim, ali se juče u spavaćoj sobi nije toliko loše osećala. Šta ga je ono pitala? Ah da, gde je prekidač.

- U tami se ne osećaš dobro? - pomislio je na Tomove reči: “Moraš da je zaštitiš... toliko je toga prošla...” i nesvesno je stegnuo pesnice.

Učinilo mu se da je Serafina postiđena i povređena istovremeno.

- Nema problema, ne smeta mi.

- Da li si, dok si bila devojčica, volela da nosiš haljine kao Snežana iz bajke?

- Mislim da bi se motorno ulje teško skinulo s toga.

Da, ona je odrasla u svetu muškaraca. Od Majkla je saznao da je Serenina majka umrla dok ju je rađala.

- Da li je bilo žena u tvom životu? Glumeći ravnodušnost, slegnula je ramenima, ali je on primetio da joj se promenio izraz lica.

- Samo očeve ljubavnice.

- Ah, razumem. Ne osećaš se dobro među ženama.

- Ne! - energično je podigla bradu. - Samo ne znam o čemu s njima da pričam. Nemamo ništa zajedničko.

- Nikad nisi imala drugarice?

- Ne, nikad prave. Tom i ja smo imali privatne učitelje, a na trkačkim stazama nije bilo devojčica.

Fin je pomislio na svoju sestru, koja je uvek bila okružena drugaricama, a u odlučujućim trenucima majka je uvek bila uz nju. Nije želeo da zamišlja Serenino detinjstvo bez odlazaka u kupovinu i poverljivih razgovora s majkom...

- Ti imaš sestru, zar ne? - upitala je gotovo čežnjivo.

- Da, Evu. Eva, koja je toliko patila. A šta sam ja uradio? Okrenuo sam majci i njoj leđa da bih nastavio da živim svoje snove i da se probijem na svetskim rang-listama. Eva je sama bila uz majku koja je umirala.

Ostavio ih je na cedilu. I da sve bude gore, nije jedini. I njegov otac, slavni Niki Sent Džordž, pop legenda iz osamdesetih, napustio je svoju ženu zbog brojnih ljubavnica. Fin i dalje nije mogao da veruje koliko je njegov idol iz detinjstva bio slab. I mada to nije mogao da mu oprosti, nije mogao ni da ga mrzi, jer je osećao isti bol kao i on. Uostalom, bili su veoma slični.

A ipak ga je mlađa sestra mnogo volela.

Ona bi bila savršena za Serenu... Onda se pribrao.

Bilo bi opasno upoznati je sa Serenom, jer bi Eva to mogla pogrešno da protumači. I Serena. A on? Zapravo, samo je želeo da je se reši. Šta mi se to događa?

- Ovuda - otvorio je jedna vrata i Serena ga je pratila. Ušli su u mali foaje. Tamo se zavalio u udobnu sofu. - I, šta želiš da jedemo?

Ošinula ga je pogledom.

- Pre bih umrla od gladi nego da večeram s tobom.

- Brzo si promenila mišljenje. Da li to uvek radiš? Danas posle podne rekla si da nikad nećeš ući u kazino. Zašto si se predomislila?

- Prvo želim da znam zašto bežiš od mene.

Zato što ne mogu da ti kažem ono što želiš da čuješ.

- Zato što uvek hoću da te poljubim kad te vidim. Zavisnik sam od tvojih usana - to je bilo tačno, na njega je delovala kao droga. - Ali ti to ne želiš, zar ne Serafina? - dodao je urođeno zavodljivim tonom.

Energično je podigla bradu. - Ne. - Onda ti savetujem da me se kloniš. U suprotnom, ono što se juče desilo ponovićemo kad-tad.

Pomislila je na poljubac, pa je pocrvenela.

- Ne nameravam da ponovim istu grešku - izgovorila je grubo, ali se brzo razotkrila, jer je jezikom prevukla preko odjednom suvih usana.

Mogao je da se opkladi da i ona čezne za njim i da ga zato mrzi.

Odmerio ju je. Na sebi je imala dugi crni kaput i poželeo je da sazna šta se krije ispod njega.

- Voliš li da se igraš, Serafina? Hoćeš li da okušaš sreću?

- Ne baš. Mislim da ne verujem u sreću.

Atmosfera je među njima postala užasno napeta.

- Predlažem ti dogovor - rekao je Fin, pažljivo birajući reči. - Ako učiniš nešto za mene, ispuniću ti jednu želju... ako mogu.

Serena je stisnula oči.

- Dogovoreno.

- Pokaži mi šta imaš ispod kaputa.

- Šta?!

- Razumela si me. Svuci kaput.

Pojma nije imao šta radi. Znao je samo to da u njenoj blizini ne može da sklopi dve suvisle misli. Serena je zažmurila na tren i duboko je udahnula.

- Dogovor je dogovor, Serafina. Ne verujem da si osoba koji ne drži reč.

Spustila je ruke i sasvim polako počela je da odvezuje kaiš.

Fin je stisnuo usne kad je otkopčala prvo dugme, napeto iščekujući nastavak.

- Jesi li sad srećan? - upitala je kad joj je kaput skliznuo s ramena.

- Ekstatičan - samo je Serena mogla da uđe u kazino ovako obučena; u iscepanim farmerkama i tamnoplavoj majici na kojoj piše “Drži prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže”.

- Šta nije u redu? - namrštila se gledajući ga u oči.

- Dosad sam te viđao samo u motoraškim čizmama.

- Pa? Mislim da mi je ove cipele poklonila neka tatina ljubavnica.

Obula sam ih prvi put.

Sad mu je jedno bilo jasno. Shvatio je zašto nije želela da uđe u kazino. Nije njoj bilo neprijatno u prisustvu žena, već se ovde osećala neprijatno, a u prkos tome, došla je da ga potraži.

Lepa je i hrabra. I silno ju je poželeo.

- Dakle, misliš da nešto nije u redu s mojim nogama? - raspitivala se Serena.

Ni slučajno, dušo, divne su – ona zaista ne bi smela da se oseća loše.

Skočila je.

- Prestani da mi govoriš “dušo”. To me izluđuje!

- Budi iskrena, zapravo to voliš. Postidiš se kad ti to kažem.

- Nemoj me ismevati - oborila je pogled. - Sad sam ja na redu. Želim...

Ućutala je gledajući ga kako joj polako prilazi. Ako ponovo pokuša da je poljubi, ili će ga ošamariti ili će pobeći.

Kada je stao ispred nje, podigla je ruku, a on je na njenom vratu primetio izdajničko pulsiranje.

- Kladim se da ne znaš da zapravo imaš najlepši dekolte - vrhom prsta dotaknuo je koren njenog vrata. - A koža ti je nežna, kao breskva.

- Prestani to da govoriš, Fine.

- Sviđa mi se i tvoja majica - rekao je tiho dok je vrhovima prstiju prelazio preko apliciranih slova. Ruka mu se spustila do njenog pupka...

Fin je glasno uzdahnuo i obema šakama naslonio se na zid, levo i desno od njene glave.

- Šta... šta je? Zažmurio je.

- Želim da vidim tvoj stomak.

- Samo ako mi kažeš... šta nije u redu s mojom obućom - odgovorila je drhtavim glasom.

Otvorio je oči.

- Ništa. Lepe su ti... baletanke. Tako se kaže, zar ne?

- Znaš li da oklevaš kad lažeš?

- Dobro, to su cipele za po kući.

Iako je na njenom licu ugledao zgrožen izraz i mada bi se svaka druga žena rasplakala, Serena to nije učinila.

- Slatke kućne cipele... s leopard šarom - dodao je brzo.

- Dobro. Ostavimo to, ionako mi je svejedno šta ti misliš.

- Lažljivice - Fin je prevukao prstom preko njene donje usne, pa je kleknuo. Serena je podigla majicu. Sve se u njoj zgrčilo od požude.

Tiho je opsovao, jer nije mogao da joj odoli. Jezikom je dotaknuo pirsing, malu kariku s dijamantom. Srebro je bilo hladno, savršen kontrast vreloj koži.

Prokletstvo...

Ukus njene kože podsetio ga je na marakuju, kokos i još nešto što nije mogao da definiše.

- Imaš li ih još? - upitao je dodirnuvši nosom pirsing. Pokušao je da ustane.

- Još?

- Pirsinga. - Ne. Fin je uzdahnuo.

- Ali ima nešto drugo, zar ne? Tišina i tihi uzdah.

- Hajde, kaži mi - naredio je. - Ne. - O, čoveče! Serena, ubijaš me - ustao je i privio se uz nju osetivši na prsima njene grudi.

Kada se poslednji put ovako osećao?

Ali kada je poslednji put mislio na nešto drugo osim na Singapur?

Na izvestan način fizički ga je bolelo to što joj je toliko blizu, jer je znao da je to povređuje. Ipak, u sledećem trenutku ponovo se osećao kao neko ko ne može da kontroliše požudu.

A egoista u njemu želeo je... ne, morao je da je oseti još jednom.

- Upozorio sam te, dušo. Trebalo je da odeš dok si imala šansu poljubio ju je lagano i zavodljivo, dok mu je srce divljalo u grudima.

Serena je osećala da je izdaju noge.

- Tako sam... - uzbuđen. Prvi put posle godinu dana.

Fin ju je pritisnuo uza zid, a onda je strasno počeo da je ljubi. Kad mu je odgovorila, počeo je da se trese.

Njene usne bile su božanstvene, ali je on želeo više. Želeo je da je ima, da joj pokaže koliko je privlačna i poželjna...

U sledećem trenutku otvorila su se vrata i ušla su trojica muškaraca. Uplašeno su se razdvojili.

Serena je drhtavim rukama obukla kaput, čvrsto zategnuvši kaiš oko struka.

- Hajdemo - rekao joj je Fin. Bio je besan što ju je doveo u ovakvu situaciju.

Bili su blizu vrata kada je jedan od pridošlica počeo da se smeje.

Serena je zastala, lica bledog kao kreč. Fin se uplašio.

- Šta je bilo, dušo? - upitao je tiho.

Potrčala je na hodnik, a Fin ju je sustigao.

- Čekaj, Serena, čekaj! - nežno ju je uhvatio za bradu. - Pogledaj me.

Poznaješ li te ljude?

- Ne - drhtavim rukama uhvatila je njegove revere i privila se uz njega.

Instinktivno ju je zagrlio.

- Ne! - oslobodila se njegovog zagrljaja. - Pusti me, Fine.

Po izrazu u njenim očima shvatio je da se ona stidi i kaje. Stidela se, jer ga je želela, a bila je besna na sebe, jer mu je odgovorila na poljubac.

Nikada ga dosad nije toliko mrzela.

6. poglavlje Smeh je odavno utihnuo, ali je tekao kao otrov u njenim venama.

Serena je duboko udahnula u pokušaju da umiri srce. Želela je ponovo da ga zagrli...

Ovo veče nije moglo biti gore. Nije bila dobra ideja to što ga je potražila u kazinu, ali ko bi pomislio da će se ovo desiti...

Taj čovek nije smrtonosno oružje, on je atomska bomba. A njegovi poljupci... Gospode! Zašto je tako snažno reagovala na njega? Ništa nije imalo smisla. I ranije se ljubila s muškarcima, ali nikada ništa slično nije osetila. Bilo je dovoljno da je Fin dotakne pa da plamen obuzme njeno telo.

Zapravo, ne bi trebalo da prebacuje sebi. Nijedna žena ne bi odolela tim strasnim usnama i očima boje neba.

Ipak, ona je samo jedna od mnogih.

Pozlilo joj je na pomisao da se ponaša kao jedna od očevih ljubavnica. Strašno. Ponižavajuće.

- Nemoj da ti padne na pamet da me ikada više dotakneš! - rekla je iako je znala da to nije fer, jer su oboje učestvovali u onome što se malopre desilo.

- Razumem - procedio je kroz stisnute zube.

- Moram da idem. Vidimo se sutra.

Tek kad je pošla niza stepenice, usporila je.

- Otpratiću te u luku - Fin je hodao pored nje, s rukama zavučenim u džepove. - Ne prihvatam odbijanje.

Opet s njom razgovara tim tonom, što je u njoj izazvalo pomešana osećanja. Bila je besna i uzbuđena i najradije bi mu rekla da ide dođavola, a opet... s njim se osećala sigurno.

Hodali su asfaltiranim ulicama i čuo se samo bat njihovih koraka i strasni šapat mladog para, koji je prošao pored njih. Serena je osetila čežnju, jer nikada to nije doživela.

Stresla se od hladnoće, pa je prekrstila ruke. Osetila je miris mora.

Luka je bila osvetljena brojnim kandelaberima. Borila se sa željom da ga zamoli da ostane.

- Hvala što si me dopratio. Sad mogu sama.

- Sigurno? Mogu li još nešto da učinim za tebe?

Zaista je bila grozna prema Finu. Prethodnih meseci pretvorila u užasnu osobu i sad je konačno morala da pogleda istini u oči.

- Jedino što želim jeste Tom. On mi nije bio samo brat, već i najbolji prijatelj - zapravo, nije želela da bude sama.

Ali sama si, Serena, i uvek ćeš to biti. Ono što te ne ubije, samo će te ojačati.

- Znam. Veruj mi, znam.

Takav ton nikada nije čula u njegovom glasu. Naveo ju je na razmišljanje, baš kao i bolan izraz u njegovim lepim plavim očima.

- Sve bih učinio da ga vratim. Da sam bar rekao “ne” kad me je zamolio da ga povedem. Koliko sam to puta poželeo!

Da, čitav život zasnovan je na odlukama. Proveravaju se mogućnosti, odmeravaju rizici i donose odluke - nekad dobre, a nekad loše. Ponekad sam snosiš posledice, a ponekad ih trpe oni koje voliš. Ali sve odluke čine te čovekom kakav jesi.

U životu je dosad donela mnogo odluka, a zažalila je samo zbog jedne, koja je uticala na Tomov i na život njenog oca. A donela ju je u vreme dok je još bila dete, i kad ništa o životu nije znala.

I sve bi uradila da to promeni, ali uzalud... Učinjeno je.

Zato je živela s grižom savesti pokušavajući da je potisne da bi preživela. Ipak, umela je da prepozna kad se neko oseća krivim, baš kao sada Fin. - Fine, zaista si ga voleo, zar ne? Pogledom je lutao po crnoj površini mora.

- Bio je baš dobar momak. Ovo je bila prilika da ga pita.

- Ispričaj mi šta se desilo te večeri - zamolila ga je. - Tata mi je rekao samo to da je bilo nevreme i da je Tom bio na palubi. Ali proverila sam na internetu i tog dana nije bilo nikakve najave oluje ili bilo čega sličnog.

Fin je za tren sklopio oči.

- Došlo je... - teškom mukom progutao je knedlu - ... neočekivano.

Nema šta drugo da se kaže.

- A zašto ne verujem u to?

- Moraš prestati da misliš na to - frustrirano je provukao prste kroz gustu plavu kosu. - U suprotnom, nećeš pronaći mir, Serena.

Naježila se od hladnog povetarca, koji je duvao s pučine.

- Mir? O čemu pričaš? Nekoliko trenutaka fiksirao ju je pogledom, pa je prasnuo: - Da li te je iko ikad povredio? Ustuknula je iako Fin nije želeo da joj naškodi, već da je uteši.

- Serena?

- Ja... - ugrizla se za usnu. Ni u kom slučaju nije želela da popusti. Iskrena da budem, nisam tip osobe, koja mnogo drži do prošlosti - nije želela da se priseća svoje naivnosti i slabosti. Nikada više nijednom muškarcu neće dopustiti da je povredi.

Osim toga, prebolela je to i izgradila je sebi život. Dobar život. Ipak, teško je sticala poverenje u ljude i gotovo nikad nije bila opuštena. I mada se zaklela da će se rešiti senki prošlosti, nije uspevala da uspostavi kontakt s onima koji su joj se dopadali. Ali završila je fakultet i radi posao koji voli, a zahvaljujući očevom timu, nije se osećala usamljenom. A kad bi se prošlost nadvila nad njom, svim Silama se borila protiv anksioznosti.

Serena je podigla bradu.

- Izgledam li ti kao žena spremna da trpi sve i svašta?

Odmahnuvši glavom, nasmejao se.

- To je moja devojčica. Pogledi su im se sreli. Mogla je da se zakune da se u trenu nešto među njima promenilo.

- Kad te pogledam, želim da ti kažem da te mrzim - rekla je. - A onda me preplavi griža savesti. Te večeri Tom me je pozvao da izađemo, ali nisam bila raspoložena za gužvu. Da sam prihvatila njegov poziv, ne bi se tebi obratio.

Fin joj je oprezno sklonio pramen kose s lica.

- Nisi ti odgovorna za druge ljude, dušo. Bio je dovoljno odrastao da sam donosi odluke.

- Ipak, trebalo je da ga nagovorim da pohađa kurs plivanja... otkazao joj je glas.

- Nikoga ni na šta ne možeš da nateraš. Zar misliš da bi Tom voleo da to sebi prebacuješ?

- Ne - prošaputala je. Da Tom zna koliko sam grozna prema Finu, ubio bi me. Fin je bio njegov idol. Stalno je pričao o njemu, a nju je to izluđivalo.

- Kako se to desilo? - upitala je. - Da li si bio s njim? Samo želim da čujem da nije patio.

Fin se odmaknuo za korak.

- Spavao sam. To se desilo usred noći.

Najradije bi ga zagrlila. Patio je, kao povređena životinja. Uhvatila ga je za ruku u želji da s njim podeli očaj i samoću iz proteklih nekoliko meseci. Da ga uteši i da on nju uteši.

Sudbina se poigrala s njima.

Ne smeš više misliti na to...

Kad mu je dodirnuta ruku, on se povukao.

- Već sam te upozorio, Serena - rekao je promenjenim glasom. Ako me dotakneš, izgubiću samokontrolu.

Kad se setila kako je klečao pred njom dok je osećala njegov vreli dah na stomaku, osetila je plimu vreline kako zapljuskuje svaku ćeliju u njenom telu.

- Ja... ne razumem. Opet pokušavaš da mi skreneš pažnju s onog što me interesuje? Neće ti poći za rukom, Fine.

Protrljao je slepoočnice.

- Da, počinjem to da shvatam.

- Dobro. Ali i dalje ne razumem šta želiš od mene. Ja nisam...

Prodorno ju je pogledao.

- Nisi lepa? O, jesi, i te kako. Seksi? Mnogo si više seksi više od svih žena, koje sam sreo.

Ma kako da ne!

- Mislim, nisam dovoljno ženstvena...

- Naravno da jesi.

- Naravno da nisam. I ne želim da budem.

Fin je odmahnuo glavom.

- Slušaj, Serena, biće bolje da se držiš podalje od mene, ali sarađivaćemo onoliko koliko moramo... bar do kraja sezone.

Da li je time hteo da kaže da će ostati u timu?

- Znam i da te nervirra to što sam ti šef...

Tračak osmeha blesnuo mu je na licu.

- Možda malo preterujete, gospođice Skot?

- Možda.

- Hrabra si, Serena, to ti priznajem. Ponovo su se pogledali u oči.

Serena je za trenutak prestala da diše i zavrtelo joj se u glavi.

- U svakom slučaju, češće ćemo se viđati i zato predlažem da se uvek potrudimo da ne budemo sami. Osim ako ti treba... prijatelj. To si rekla, zar ne? Da si izgubila brata i prijatelja. Dakle, ako ti treba prijatelj, tu sam. - Dogovoreno? - klimnuo je glavom i okrenuo se da pođe.

- Fine?

- Da? Da li zaista misliš da sam lepa?

- Nemoj zaboraviti da si dužan da mi ispuniš jednu želju izgovorila je.

Po ulasku u spavaću sobu, Fin je skinuo sako i leptir-mašnu bacivši ih na stolicu, a onda se srušio na krevet. Bilo mu je užasno to što je morao da krije istinu od Serene. Nadao se da će moći da zaspi i da zaboravi... Ali prošlost ga nije ostavljala na miru.

Zamalo da joj večeras sve ispriča...

Umor ga je savladao. Tama ga je povukla u dubinu, u kojoj vrebaju samo košmari...

Singapur, septembar, pre osam meseci.

- Probudi se! - Azijatov glas bio je grub i snažan. - I, kako si danas? zveket ključeva naterao ga je da podigne glavu.

Leđa su ga bolela, jer je satima sedeo na vlažnom podu. Fin je s mukom pomerio noge. Pogledao je naviše ugledavši svoj sat na debelom čuvarevom zglobu.

Dobio je pet i po miliona funti od firme da bi nosio taj sat i da bi se njegovo lice smešilo s plakata odavde do Timbuktua.

Lako zarađen novac.

A baš su to i ovi ljudi želeli od njega, da brzo zarade. To mu ne bi bio problem da nije bilo momka u susednoj ćeliji, koji se našao na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme i uleteo je zajedno s Finom u ovu zbrku.

Ponovo se pitao da li će odavde izvući živu glavu. Nije znao gde su, ali verovatno negde blizu mora, jer je vetar ponekad donosio miris soli.

Čeznuo je da vidi nebo i dnevnu svetlost. Ovde je imao previše vremena za razmišljanje. A u trenucima kad pred njim nisu one sive oči, muči ga kajanje.

Mislio je na greške koje je počinio u životu. Na srca, koja je slomio.

Na to kako je ostavio majku i Evu na cedilu... Šta ako mu se nikada više ne ukaže prilika da se izvini?

Usredsredio se na ono s čim mora da se bori: na gospodina Hepija u oker vojnim pantalonama.

- Da li je sve u redu s vašim jezikom?

Da, baš je u tome problem, jer dva dana nije pio vodu. Ali ovaj ludak želi da čuje ono što mu odgovara.

Kako sam? Kao da mi je neko iščupao creva.

- Nikada se nisam osećao bolje. Vaše gostoprimstvo je neponovljivo. Čuvarov osmeh pokazao mu je da će platiti za to. Ali morao je da skrene pažnju na sebe.

- Drago mi je što to čujem - čuvar je zastao pred ćelijom mladića, a Finu se zgrčio želudac.

- Bolestan je, ne može na noge. Ostavite ga na miru - onda je nabacio onaj šarmerski osmeh. - Ionako želite mene, zar ne?

- Dosadan si kad se ne braniš - čuvar ga je prezrivo pogledao.

- Fine? - čuo je Tomov glas. - Ostavi me...

- Budi miran, mali - svaki se mišić u njegovom telu pobunio kad je Fin pokrenuo noge, kao da mu rebra nisu polomljena. - Daj mu malo vode. Čuvar se nasmejao i u njegovim očima Fin je ugledao nešto... kao da zna mnogo više od njega. Kao da su poslednja četiri dana zapravo uvod...

- Ostavite dečka na miru, inače neće biti novca.

Osetio je žmarce kad se čovek glasno nasmejao.

- Gazda je rekao da ti poštedim samo lice - rekao je gurnuvši ga. Hajde, kreni.

- Želim da pričam sa svojim velikodušnim domaćinom.

- Vaša želja moja je zapovest. Deset minuta kasnije čuvar ga je gurnuo na plastičnu stolicu i Fin se našao oči u oči sa svojim kidnaperom odlučivši da započne igru.

- Hajde da se menjamo - rekao je. - Odmah ću vam prebaciti pet miliona ako dečka odmah pustite.

Crne oči pažljivo su ga posmatrale.

- To je ponuda vredna pažnje, gospodine Sent Džordž, ali imao sam na umu drugačiju razmenu.

- Postajem nestrpljiv. Šta želite?

- U ovom trenutku želim da donesete odluku... prvu od mnogih.

Iza njega su se otvorila gvozdena vrata i osetio je promaju. Finu se zaledila krv u žilama. Doveli su momka u susednu prostoriju, znao je to.

- Zaboravite. Deset miliona i pustite ga da ode.

- Ne želite da ga neko povredi, zar ne? - upitao je ovaj čovek, a u drugoj prostoriji čuo je zvuk udaraca. - Dakle?

Fin je teško disao.

- Dvadeset. Prebaciću vam dvadeset miliona sa svog računa u Švajcarskoj u roku od pola sata. A sa mnom možete da radite šta hoćete? Dogovoreno?

7. poglavlje Zalazak sunca obojio je nebo nad Montrealom nijansama narandžaste i crvene.

- Nadam se da si tu, Fine - doviknula je prilazeći njegovoj prikolici.

Kao da nije dovoljno to što je pre dve nedelje osetila da ju je otac nasamario, ovaj dan bio je veoma stresan.

Samo ovaj? Pa poslednje dve nedelje s gospodinom Neustrašivim izazvale su užasnu zbrku osećanja u njoj. Nikakvo čudo što je očekivala katastrofu.

Pa ipak, ovo popodne nikada neće zaboraviti, jer je Fin obezbedio drugo mesto.

I bilo joj je sve teže da saraduje s njim, bespotrebno je rizikovao.

Zašto? Možda je... ona uzrok tome, jer je insistirala da joj kaže istinu o Tomovoj smrti?

I nimalo nije bio zabrinut što se na stazi zamalao ubio! Popila je tabletu protiv migrene i jednu za smirenje, a on je za to vreme stajao pred publikom koja mu je klicala.

Sinoć je iz radoznalosti potražila njegovu sestru na fejsbuku i od nje je saznala da Eva zajedno s Finom upravlja fondacijom za borbu protiv raka dojke. Ta fondacija nosi ime njihove majke.

Saznala je i da Fin jednom godišnje organizuje dobrotvornu trku za decu s invaliditetom. Nije mogla da podnese sebe, jer ga je toliko mrzela smatrajući ga krivim za Tomovu smrt.

Otvorila su se vrata prikolice i Fin je izašao pred nju u bordo polo majici i ispranim farmerkama.

Kad je pogledala njegova bosa stopala, zajedljivo ju je upitao: - Vidim li to milosrđe u tvojim očima?

Prekrstila je ruke.

- Možda.

Nasmejao se, pa se istog trena namrštio.

- Šta se dešava?

- Mogu li da uđem?

- Naravno - odgovorio je Fin, ali joj je izraz u njegovim očima rekao: Zar baš moraš?

Poželela je da pobegne, ali zar joj nije rekao da mu se obrati kad joj zatreba prijatelj? Verovatno je sad i njemu potreban neko. Bila je zabrinuta za njega, ali nije znala kako da mu pomogne.

Duboko uzdahnuvši, ušla je za njim u luksuzno opremljenu prikolicu.

- Lepo. Da mi nisu rekli... - zaustavila se na vreme da ne izgovori ono što je čula od momaka u boksu: da je on najveći švaler svih vremena pomislila bih da je ovo kompenzacija za neki nedostatak. Šarmantno se nasmejao, a njoj su klecnula kolena.

- Ne žalim se.

- Verujem - tiho je odgovorila prisećajući se prvog susreta s njim.

Otišao je u kupatilo, a na sebi je imao samo bokserice...

Osetila je da joj je krv jurnula u obraze.

- Osećam bes - naslonio se na kuhinjski sto. - Hajde, dušo, pucaj!

Dušo... Zašto se naježim svaki put kad mi to kaže?

Serena je uzdahnula. Nije slabost podeliti muku i zamoliti nekoga za pomoć, zar ne?

- Tata je upravo odlučio da ne predstavi moj prototip u Silverstonu.

- Zašto?

Iznervirano ju je pogledao i kad je to primetila, odmah se osećala bolje... čak i ako je upravo on bio odgovoran za njeno loše raspoloženje.

Naime, po očevoj odluci, “divlji i problematični” Flin ne može da vozi njen preskupi prototip. Bila je van sebe.

- Razlog nije važan. Njegova je odluka konačna. Ove sezone moj prototip neće biti predstavljen.

Serena se ugrizla za usnu. Naravno da je trebalo da ode u svoju hotelsku sobu, ali morala je nekome da se izjada. I... želela je, zapravo, morala je da ga vidi.

Zapljusnuo ju je talas vreline dok ga je posmatrala kako nadušak ispija čašu vode.

- Onda, mogu li da ostanem ovde... s tobom?

- Ne! - izgovorio je ne razmislivši. - Ne organizujem pidžama žurke. Šta hoće da kaže? Da on ne organizuje svojim partnerkama pidžama žurke ili misli da hoću da spavam s njim?

- Nisam te to pitala. Želim da znam mogu li da prespavam ovde, kao tvoja prijateljica? - napeto je čekala odgovor.

- Zapravo sam planirao da veče provedem ovde.

- Oh...

Tek sad je postala svesna činjenice da u poslednje vreme nije bilo glasina o njegovim aferama. S jedne strane bilo joj je drago što se smirio, ali to ju je i iznerviralo, jer je značilo da se još više povukao.

- Dobro. Možeš da ostaneš ovde neko vreme.

- Zvuči primamljivo, Fine.

- Možda zato što mi teško pada da držim ruke podalje od tebe?

Elektricitet je zapucketao među njima.

- Zaista?

- Da li si sad srećna? Možda.

- Biću srećnija kad mi daš nešto da pojedem i kada mi dopustiš da igram video-igre na kompjuteru.

- Nastavi da maštaš, dušo.

Baš će to raditi ove noći, s njim u glavnoj ulozi. Kao i prethodne večeri i svih drugih večeri.

- Imaš vremena do deset sati da me pobediš - predomislio se. Onda ću ipak izaći.

- Oh... - zvučala je razočarano. Nagnuo je glavu.

- Imam predlog.

- Nemoj. Poslednji put...

- Lizao sam tvoj pirsing na pupku?

Nalet vreline. Bukvalno je opet osetila njegove tople usne na koži.

- Nije bilo toliko loše. Predlog glasi ovako: ako me pobediš, povešću te sa sobom.

Znala je da nema nikakve šanse protiv njega. Očigledno nije želeo da je povede i postala je radoznala.

Ipak, pobedila ga je u svim igrama. Onda joj je spremio nešto da jede. Uskoro je zaspala na sofi i delovala je toliko ranjivo da je bio potresen.

Serafina Skot je u svakom pogledu neobična i, ako je se uskoro ne reši, poljubiće je kao Trnovu Ružicu. Kako joj je mogao reći da treba da budu prijatelji? Ali održaće reč. Toliko joj duguje.

Probudila je u njemu životinjske instinkte, pa ga je požuda razdirala. I... silno je želeo da je zaštiti, jer je ona tako usamljena duša.

Baš kao i on. Čitavog života okružen je ljudima, a ipak je uvek bio usamljen.

Voleo je promene, a sa Serenom je svaki dan bio poseban.

Neko vreme posmatrao ju je usnulu.

- Hej, Ružice - pogledao je na sat. - Već je pola deset, a dogovorili smo se nešto.

Kad se protegnula, majica joj se podigla naviše i zasijao je pirsing na njenom pupku. Srce mu je ubrzalo.

- Požuri, usijana glavo - pre nego što padnem u iskušenje...

- Dolazim - promuklo je prošaputala.

Fin je nečujno uzdahnuo. Šta ga navodi na to da se igra s njom? Da, želi je.

Osim toga, iznerviralo ga je to što je zbog njegovog načina vožnje odloženo predstavljanje njenog prototipa u Silverstonu.

- Kuda ćemo? - Serena je protresla crvene kovrdže. Ćutke ju je odveo do vrata.

Ponekad je prava puritanka, a ponekad veoma radoznala.

Pretpostavljao je da ona nema mnogo iskustva u krevetu, a ipak ga je neodoljivo privlačila.

Zaključavši prikolicu, Fin ju je odveo u skladište. Svetlo se automatski uključilo i za trenutak ih je zaslepelo. Čekao je njenu reakciju. Iznenađeno je uzdahnula.

- Vau - prošaputala je fascinirano. - Zaista imaš izuzetan ukus, Fine.

Već osećam golicanje, a nisam ni ušla u ovaj automobil. Mislim da će mi ovo biti najbolja vožnja u životu.

Zažmurio je. Njegova je sudbina zapečaćena.

8. poglavlje Fin ju je provozao gradom luksuznim sportskim automobilom. Bila je to specijalna porudžbina za izabrane. Hormoni su joj podivljali kad je pomislila da istu strast unosi u krevet... Bio je veoma spretan i ukazivao je poštovanje moćnoj mašini. Volan je držao istovremeno čvrsto i nežno. Pogledavši te snažne podlaktice, naježila se.

Potom su se zaustavili pred zapanjujućim šatorom na periferiji Montreala. Spolja je izgledao kao velika pozorišna kupola i ko zna zašto podsetio ju je na priče iz “1001 noći”. Unutrašnjost je bila luksuzna, pripremljena za gledaoce željne adrenalina. Ovo joj je bilo potrebno.

Tamnokosi muškarac, koji je sedeo s Finove leve strane, iznenada se okrenuo prema njemu.

- Odnekud ste mi poznati. Da li smo se sreli?

Fin mu je pružio ruku.

- Ne verujem, sigurno bih se setio. Drago mi je.

U tom momentu je shvatila da je on šoumen. To je, očigledno, bila strategija preživljavanja. Za razliku od nje, Fin je voleo reflektore, ali je i tada glumio. Činilo joj se da tako održava distancu od svih i to je mogla da razume. Nije jednostavno otvoriti se bilo kome, jer tako postaješ ranjiv.

Bila je srećna, jer je on u poslednje vreme delovao nekako zadovoljnije i uravnoteženije. U njegovim očima već poduže nije videla onaj mučni izraz.

- Hej, setio sam se otkud vas znam - čovek nije odustajao. - Vi ste onaj vozač Formule 1.

Fin ga je pogledao u oči, pa se okrenuo Sereni.

- Izgledam li kao taj vozač, dušo?

- Onaj Britanac? - upitala je u neverici. Čovek je pocrveneo.

- Bio sam uveren da ste to vi...

- Nikako - odmahnula je glavom.

- Taj izgleda... čudno. A njegove oči...

- stresla se od jeze.

Fin se nagnuo prema njoj.

- Šta nije u redu s njegovim očima?

- Smešne su. Plave kao nebo, a opet...

- Da? - podsticao ju je da nastavi.

- Ponekad menjaju boju. Sijaju. Hipnotišu.

- Hipnotišu? Možda zavisi od toga u koga gledaju.

Za trenutak su se pogledali u oči i Serena je osetila uzbuđenje. Fin je uzdahnuo, kao da je to primetio.

- I... - prevukla je jezikom preko usana - ... ponekad reaguje kao divlja zver.

Fin je sve brže disao.

- Da li ti se to dopada?

- Zapravo, obožavam to. Fin je stegnuo šake.

- Znaš li šta znači ime Serafina? - odmahnula je glavom, pa je nastavio: - Vatrena. Dakle, pripazi da te ne zahvati plamen, Serafina.

- A ti pališ žene - prošaputala je shvativši da zvuči fascinirano umesto zgroženo. Naravno da to radi i iza njega ostaje samo pustoš.

- O, da - odgovorio je Fin. - Zato se pridržavam određenih pravila.

- Kakvih pravila?

- Bez obaveza. Bez uplitanja emocija u vezu. Samo zadovoljstvo, koje prevazilazi najluđe fantazije.

- To zvuči...

- Dobro. Dok traje... najduže nekoliko sati, a onda... praznina. Dakle, poslušaj me i izbegavaj me. Njegove reči ugasile su požudu u njoj. Fin je bio brutalno iskren, primamljiva mešavina zavodljivog plejboja i ljubaznog momka iz komšiluka.

U svakom slučaju, ona nije zainteresovana za veze. Ali šta ako je Fin jedini čovek koga želi? Zar je suludo iskusiti takvo zadovoljstvo jednom u životu?

Fin je osetio o čemu ona razmišlja, pa je podigao ruku sklonivši joj pramen kose s lica. Naježila se.

- Veruj mi, lepotice, to nije dobra ideja.

Zgasnula je svetlost brojnih reflektora, a na plafonu su zasijale hiljade malih sijalica, kao zvezdano nebo. Bilo je toliko romantično da ju je obuzela bolna čežnja. Osetila je neobičnu prazninu u srcu. Zvuci grmljavine ispunili su prostoriju.

Odmah joj je bilo jasno da Fin nije želeo ovamo da je dovede. Kao da joj čita misli, rekao je: - Ovo je novi šou, a režiser je moj prijatelj. Sinoć mi je poslao ulaznice. Zna da ponekad volim da se umešam među obične ljude.

Muzika ju je podsetila na onu iz predstave “Mulen ruž”. Dok se podizala bina s glumcima, koji su nepomično stajali, muzika je bivala sve glasnija, a onda su umetnici počeli da plešu.

Talasi vreline, koji su strujali Sereninim telom, nisu bili ni u kakvoj vezi s dobro uvežbanim plesačima. Kretali su se sinhronizovano, uz mnogo dodira i senzualnih pokreta. I bili su polunagi... Kada se Sereni oteo uzdah, Fin se nagnuo prema njoj.

- Sve u redu?

- Mhm... - obuzeo ju je plamen. Vatrena...

- Hoćeš li da odemo?

- Ni... - Serena je prestala da diše kada je jedna plesačica obgrlila svog partnera, kao da mu se nudi. Kao da...

- Nipošto. Lepo je. Žene na pozornici bile su neverovatne.

- Tako su snažne, - prošaputala je glasom punim strahopoštovanja.

- Moraju da budu snažne. Za tako naporan trening potrebna je velika snaga volje. I moraju da veruju u sebe. Pogledaj ih kako su ponosne i elegantne.

Ne skrećući pogled s tih gipkih tela, upitala je: - Na šta ciljaš?

- Hteo sam da kažem da žene moraju da budu manje ženstvene da bi bile snažne. Slabost se ogleda u nečemu drugom.

Ona sebe nije doživljavala kao slabu. Ili možda jeste? Nije upoznala mnogo žena. Većina onih koje zna uglavnom su bile ljubavnice njenog oca i sve su bile na izvestan način očajne. Posmatrala ih je misleći da je čudno što pokušavaju da usreće njenog oca u nadi da ih on neće ostaviti. Da li sam zbog toga ženstvenost uvek smatrala slabošću?

Fin joj je rekao da je ženstvena na svoj način. Potajno se nadala da je zaista tako mislio. Oštrouman je i inteligentan, a ostale crte njegovog karaktera istovremeno su je zbunjivale i oduševljavale.

- Ljudi te potcenjuju, Fine - rekla je Serena.

- Tako je loše - izgovorio je to toliko prenaglašeno da se Serena nasmejala.

Skrenula je pogled na plesače osećajući njegov pogled na sebi.

- Zapanjujuće, zar ne?

- O, da!

- I provokativno - prošaputala je.

- Iz njih naprosto isijava strast. Nije odolela iskušenju, okrenula se prema njemu videvši da jezikom prevlači preko usana.

- Zar nećeš da gledaš, Fine?

- Pa gledam, dušo, jedino što je vredno pogleda.

Srce je počelo divlje da udara u njenim grudima. Nagnula se čeznući za njegovim usnama toliko da ju je bolelo, a to nije bilo ništa u poređenju s toplinom koja joj se širila nisko po stomaku. Želiš li da spavaš sa mnom?

Druga, hrabrija Serena, koja je dovoljno samouverena da zna da ga može zadovoljiti i koja se narednog jutra neće kajati, postavila bi Finu to pitanje.

Osetila je njegov vreli dah na svojim usnama, ali joj je intuicija govorila da je Fin neće poljubiti.

Oči su mu bile mračne kao noć. Serena je pritisnula usne uz njegove i smogla je snagu da ih jezikom pomiluje.

Požuda...

Fin je uzdahnuo.

Vrelina...

- Prestani, Serena.

Opet je to učinila. Potom ju je poljubio toliko strasno da se naježila.

- Zaista želiš da te uzmem ovde? - procedio je.

Drhtavom rukom sklonila je kosu s lica, pa se zavalila u stolicu.

Bradavice su joj očvrsnule i morala je da se uzdržava da ne bi uzdahnula.

Neko vreme sedela je nepomično. Prvo se postidela, a zatim je bila besna, jer nije mogla da se kontroliše.

Na pauzi je Serena skočila na noge.

- Idem u toalet.

Morala je da se smiri i ohladi, a to je jedino mogla ako pobegne od Fina Sent DĹžordĹža.

9. poglavlje - Nemoj se plašiti - promrmljao je, oprezno zakoračivši prema njoj.

Serena je stajala u tamnom hodniku, koji je vodio do luksuznih kancelarija u zadnjem delu šatora.

Naslonila se na zid tresući se celim telom. Finu je srce tuklo dok joj se primicao. Osetio je njen miris.

- Dozvoli mi da te utešim, dušo. Nije trebalo da je dovede ovamo.

Bila je sva u plamenu, nikada nije doživela ništa slično. Nije mogao da razmišlja. Prvi put će biti nesebičan. Prvi put će davati umesto da uzima. Ugasiće njenu vatru.

Verovao je da će ga ona odbiti. Iako je znao da bi tako bilo najbolje, osetio je stezanje želuca. Onda se ona nagnula i počela je strasno da ga ljubi.

Ne, to nije dobro. Biće teže nego što je mislio.

Osećao je olakšanje što je Serena pobegla u ovaj deo šatora, jer je mogao da je podigne. Obgrlila ga je nogama, a on ju je odneo u kancelariju svog prijatelja Zejna, koga je malopre sreo i zamolio za pola sata mira.

Nogom je zatvorio vrata za sobom. Ne odvajajući usne od njenih, jače ju je pritisnuo uza se. Serena je stenjala i uzdisala.

- Fine...

- U redu je, dušo.

- Nikada se nisam ovako osećala. Nikada nije bilo ovako. Mislim da ovo nije normalno - rekla je.

- Znam, lepotice - ovo je sve, samo ne normalno.

I baš je u tome problem: osećao je nešto prema njoj. Sav njegov očaj pretvorio se u neverovatnu požudu, ali i snažnu potrebu da je zaštiti, da joj ispuni svaku želju, da sluša njene uzdahe. Da joj skine zvezde s neba...

Dok ju je jednom rukom držao, drugom je otkopčavao dugmad na njenim farmerkama. Saberi se, dođavola! Želeo je da zaroni u nju, ali u ovoj pozi nije mogao. Dodir s vrelom kožom bio je kao da ga je udarila struja. Šta bi dao da može stalno da gleda to telo!

Serena je nogama dotaknula pod i teškom mukom odvojila je usne od njegovih da bi on svukao majicu preko glave.

- Polako, dušo.

- U redu je - isprekidano je rekla. Uspevao je da se koncentriše dok joj je svlačio farmerke. Izgubljena sam...

- Moram da te pogledam.

- Gde li sam to čula? - procedila je. Fin ju je pustio da se oslobodi duksa. Krv mu je pulsirala u slepoočnicama. Zapravo, sve je u njemu pulsiralo.

Ostala je u crvenom grudnjaku i gaćicama. Njegova prva misao bila je: Ona je savršena, a druga: Prokletstvo, baš je savršena.

Pod svetlošću lampe koža joj je blistala. Želeo je da je privije uza se da zauvek ostanu tako.

Nikada je više neće povrediti.

- Prestani tako da me gledaš!

- Nema šanse - moraće da se navikne na to.

Opet je gladno usnama potražio njene, pa je zavukao ruku u njene gaćice. Glasan uzdah ispunio je prostoriju. Njegov. I njen.

Bila je spremna.

- Serena... - šaputao je mazeći je po najosetljivijem mestu, a istovremeno je prstima druge ruke stimulisao njene bradavice.

Potom joj je otkopčao grudnjak i pred njim su se ukazale savršeno oblikovane dojke.

- Tako si lepa, Serena.

Morao je da oseti njihov ukus. Nežno je usnama obuhvatio bradavicu i čim ju je dotaknuo jezikom, Serena je vrisnula. Disala je isprekidano i to ga je još jače uzbudilo.

Serena je zabacila glavu uzdišući: - Fine...

Jednim prstom ušao je u nju osetivši da joj se grče mišići. Ako ne pripazi, odmah će svršiti. Toliko je uska...

- Koliko je prošlo, dušo?

- Mmm... - pridigla je bokove zarivši prste u njegova ramena.

- Još? - počela da se trese i da vrišti.

Saberi se!

Fin je počeo da joj ljubi vrat, a zatim je gurnuo kažiprst druge ruke u njena usta dok joj je drugom rukom i dalje mazio međunožje.

Serena je pohlepno počela da sisa njegov prst. Izvila se telom stenjući, dok se sva tresla od talasa zadovoljstva koji su je preplavili.

Finu su se slivale graške znoja niz leđa, pa su ožiljci počeli da ga svrbe. Saberi se.

Dok je ona polako dolazila sebi, Fin je naslonio čelo na njeno koncentrišući se na to da ne svrši. Bio mu je potreban vazduh. Tresao se od glave do pete. Stegnuo je vilice da ne bi izgubio kontrolu.

- Fine? - prošaputala je.

- Da - sklopio je oči.

Serenina ruka skliznula je naniže. Tiho je opsovao.

- Oprez, lepotice - uhvatio je njenu ruku i privukavši je usnama, počeo je da je ljubi.

- Ne možemo, Serena, nemam kondom - zvučao je kao očajnik, a to je zapravo i bio.

- Nema uzmicanja, Fine. Neću zatrudneti. A ti si zdrav, zar ne? otkopčala mu je kaiš.

Ponovo joj je podigao ruku. Treći put neće moći.

- Serena, nikad nisam upražnjavao seks bez zaštite.

Nije smeo. Treba mu kondom inače bi to bilo previše blisko, previše intimno.

- Zaustavićemo se, odgovorni smo odrasli ljudi - zvučao je energično. Da bi se što pre smirio, dodao joj je grudnjak.

- Ne želiš da spavaš sa mnom, Fine?

Oteo mu se težak uzdah. Nikada toliko nije poželeo nešto. Ali on nije pravi čovek za nju.

Ne čekajući odgovor, Serena je obukla farmerke i majicu.

Pokušavala je da ne oseća stid zbog odbijanja.

- Nisam ti dovoljna, zar ne?

Fin joj je obuhvatio lice šakama i nežno je poljubio njene usne.

- Oh, jesi, dušo. Oduvek si mi bila dovoljna. Ali, kao što sam rekao, to nije dobra ideja. Probudićeš se ujutro i mrzećeš me još više. Kajaćeš se zbog svakog trenutka i osećaćeš samo prazninu. A to nije dobar osećaj, Serena.

Tupo ga je pogledala.

- I šta sada? Prijateljstvo s povlasticama?

- Zašto da ne? Bio sam ti potreban.

- I ja sam tebi - obliznula je usne. - Onda mi makar dopusti...

Zgroženo se odmaknuo za korak. Zaboga, ne! Ako ona klekne pred njim i... nikad neće moći da izbriše tu sliku iz glave.

- To je bilo za tebe. Samo ovoga puta. Nikada se to više neće desiti.

Ako se ovo ponovi, neće moći da se zaustave.

Održao je kontrolu samo zato što je ovo Zejnova kancelarija, što nije imao kondom i što je bilo previše tajni i laži među njima.

Serena je sticala poverenje u njega, a to nije smela. Želela je da mu oprosti i da mu se baci u zagrljaj, ali on nije mogao da spava s njom i da je posle pogleda u oči... ne, jer joj nije rekao istinu o Tomu.

- Mnogo je toga u mom životu na šta nisam ponosan. Ne želim da te iskoristim. Želiš li prijatelja ili vezu na jedno veče, koja posle ostavlja gorak ukus u ustima? Ne možemo imati oboje.

Neko vreme gledala je u pod, pa je podigla pogled i rekla: - Onda bolje... prijatelj.

- Dobro. Dakle, prijatelji. Osećao je olakšanje što je njegova požuda popustila.

- Dođite, gospođice Skot, noć je još mlada.

Serena je zastala. Fin je pratio njen pogled. Nije primetio da se drže za ruke.

- Šta je bilo dušo? Nikad se ni sa kim nisi držala za ruku?

Odmahnula je glavom.

- Nisam.

- Ni ja - pre nego što je mogla da odgovori, povukao ju je za sobom iz prostorije. - Bežimo, ogladneo sam.

Zapravo, bio je gladan žene, koju nije smeo da ima.

10. poglavlje - Šta se dešava? - Serena je u jednoj ruci držala kacigu, a drugom je smirivala kosu. Prišla je ljudima koji su se okupili u boksu. - Šta radi SLI ovde?

Ugledavši svoju bebicu na stazi Silverstona, preplavio ju je ponos.

Pogledavši u Fina, pomislila je: Super, ponovo počinje.

Koža mu je svetlucala na jutarnjem suncu, a u njegovim očima videla je čudan izraz, kao da zna nešto što ona ne zna.

- Dobro jutro, gospođice dizajnerko. Lepo je to što ste zbog nas ustali iz kreveta.

Sudeći po njegovom dubokom glasu, bilo mu je zabavno. Osetila je vrelinu kada je osetila njegov miris.

- Dok si ti uživala u krevetu, ja sam odvozao pedeset krugova u tvom bolidu.

- Ne razumem - vozio je njen automobil samo ako je njen otac promenio mišljenje.

Leptirići su joj se uskomešali u stomaku. Za to je bilo potrebno čudo. Za ove dve nedelje otkad su u Montrealu, nije ga videla na stazi.

Pomisao na to da mu je pomogla činila ju je srećnom.

Pokretom glave pokazao je grupi da se raziđe, pa se naslonio na automobil, prekrstio je ruke i prevukao jezikom preko usana.

Koncentriši se na vozilo, Serena!

- I, šta misliš? - srce je počelo jače da joj udara.

- Ovaj automobil je baš onakav kakva je žena koja ga je osmislila.

Temperamentan.

- Lako si upravljao?

- Naravno! Postiže ubrzanje bolje od svemirskog broda. U krivinama se božanstveno ponaša. Serena, uradila si odličan posao.

Zavrtelo joj se u glavi od pohvale i... još od nečeg. Dakle, sav taj trud, rad, neprospavane noći, bezbroj testova... sve je to čekalo pohvalu njenog oca, ali divljenje Fina Sent Džordža, čoveka koji se najbolje razume u automobile, bilo je još bolje.

Bila je na sedmom nebu.

- Drago mi je.

Fin se nagnuo, osetila je njegov dah na svom uhu.

- Možeš da vrištiš koliko želiš, dušo. Nikome neću reći.

Uzmaknula je.

- Ne budi smešan. Kako se ovo desilo? Moj tata je rekao...

- Sinoć smo dugo razgovarali i konačno smo se dogovorili.

Osetila je da joj se grlo stegnulo. Nije mogla da se seti kada se neko poslednji put založio za nju. Čak je i Tom često bio na strani njihovog oca.

- Brzo ćeš naučiti - rekao je Fin - da je uvek bolje poslove prepustiti muškarcima.

Nestao je taj božanstveni osećaj.

- To kažeš da bi me uplašio.

- Uplašiću te ako ti objasnim kako se osećam. Da, moraš da dođeš na bal u Silverstonu, to je deo dogovora.

- Ne pada mi na pamet. Znaš da to nije moj svet. I šta znači to “kako se osećaš”? Zašto treba da idem s tobom?

Ako je mislio da će ona istrpeti tu proslavu da bi on bio u svom elementu, prevario se.

- To je savršena prilika za predstavljanje tvog vozila. Moraš da budeš tamo. Hajde, Serena...

- Ići ćeš sa mnom?

Ako planira da povede devojku, želela je to da zna. Danima ju je nerviralo to što Fin ima novu devojku, kojoj ne odgovara na pozive u Sereninom prisustvu. Kad mu telefon zazvoni, uvek je delovao kao da se kaje.

Dakle, mora da je reč o novoj devojci.

A opet, Serena je sumnjala u to da je imao vremena za novu vezu, jer je često bio s njom.

I otkad su došli u Montreal, izgubila je razum.

- Nećeš biti sama, Serena. Čitav tim biće tamo, a ja ću biti uz tebe kad joj je namignuo, zavrtelo joj se u glavi.

- Prvi ples je moj.

Leptirići u stomaku opet su zaplesali. Fin će nju odvesti na žurku umesto neku glamuroznu starletu! Plesaće s njom... kao dobar prijatelj, naravno.

- Šta da obučem zaboga? Nasmejao se.

- Šta je smešno?

- Misliš da nisi ženstvena - besno ga je pogledala, pa je dodao: Naći ćemo nešto. Nemoj razmišljati o tome.

- Mi? Plašiš se da ću doći u farmerkama i majici i da ću te osramotiti?

Na njeno iznenađenje, pružio je ruku i nežno joj je pomilovao obraz.

- Plesaću s tobom čitave večeri čak i ako obučeš trkačko odelo. Ne bih te menjao ni za šta na svetu. Ali ne želim da ti bude neprijatno ili da se osećaš kao da tamo ne pripadaš. Zašto na to ne gledaš kao na avanturu? Hajde, sigurno će biti zabavno.

Serena je čula samo njegove reči: Ne bih te menjao ni za šta na svetu. I znala je da je ozbiljan.

- Znaš li šta kažem svakom početniku? Možeš da izabereš strah.

Serena, ti nemoj.

- U redu - prošaputala je. Uspeće. Predstaviće svoje vozilo.

Plesače s Finom... Naravno, platonski... ako on i dalje želi tako.

- Dobro - Fin je izvukao mobilni iz džepa. - Sad moram da telefoniram, a onda se vraćamo u klub. Za dva sata doneće ti gomilu haljina u apartman - kad je prišao boksu, namignuo joj je i kolena su joj klecnula. - Veruj mi, dušo.

Zašto on to stalno govori? Da li mu zaista treba da zna da mu verujem? Ili je to upozorenje da ipak ne treba da imam poverenja u njega?

Bez obzira na to kud idu i šta rade, kad god se opraštala od njega, osećala je užasnu prazninu. Želim ovog čoveka. Oduvek sam ga želela i dobiću ga.

Serena je pogledala u nebo i duboko je udahnula. Bol će je uvek pratiti.

Otkad joj je Fin rekao da žene smatra slabićima, stalno joj se to vrzmalo po glavi.

Tužna je istina da se ona zapravo plaši da bude žena. Sada je ovde, dvadest šest joj je godina i još uvek je zarobljena.

A onda ju je Fin dotaknuo pokazavši joj pukotinu na zidu koji je izgradila oko sebe.

Možeš da se odlučiš za strah.

Kad je, nekoliko sati kasnije, posmatrala haljine raznih boja i krojeva, uspela je da prevaziđe sve sumnje i strahove. Godinama se zaklinjala da prošlost neće uticati na njenu sadašnjost, ali se upravo to dešavalo. Sad je to završeno.

Snažne žene prate svoje ciljeve. Ukoliko Finu treba neko koga će povesti na proslavu, a kasnije i u krevet, to će biti ona.

Posle toga ostaće prijatelji. Dokazaće mu da tako može.

- Ja sam u baru. Dolaziš li?

Fin je sišao u elegantni, prigušeno osvetljeni klub, u stilu art nuova.

Kad je ugledao svoju pratilju, osetio je toplinu oko srca, koja se proširila njegovim telom. Sedela je leđima okrenuta njemu.

Posmatrao ju je neko vreme, jer je nešto na njoj bilo drugačije.

Onda se ona nagnula barmenu, kao da će ga poljubiti... pa je zabacila glavu i nasmejala se.

Delovala je tako samouvereno.

Srce mu je razbijalo u grudima. Prisilio je sebe da ostane miran iako bi je najradije podigao u naručje i rekao koliko je lepa. Poljubio bi je i odneo gore da umiri strast...

Njihovo prijateljevanje izmicalo je kontroli. Mora da se urazumi, jer je osećao da joj neće još dugo odolevati.

Svake noći sanjao je tu malu riđokosu. Ujutro ju je sretao i ona ga je očaravala temperamentom, dosetkama i osmehom, koji je bio kao svetlost u tami. Potom je odlazila ostavljajući ga rastrzanog, frustriranog i besnog.

Posle tragedije u Singapuru odlučio je da Serenu zaštiti po svaku cenu. Iz sebičnih razloga i dalje će je držati u neznanju, jer je njen osmeh želeo da gleda još neko vreme. Kao da je dobar čovek, kao da nije odgovoran za smrt njenog brata. Kao da se ne bliži dan naplate računa...

Kad joj je prišao, ukočila se. Spustila je tašnu na šank, zatvorila je oči i samo je... disala.

Fin je nagnuo glavu da joj poljubi gola ramena. Snažno je udahnuo njen miris.

- Izgledaš dobro, dušo - rekao je prislonivši usne tik uz njeno uho.

Serena se naježila, pa je ustala sa stolice. Srce joj je divljalo u grudima.

Elegantna bronzana haljina, koju je nosila, imala je asimetrične izreze i samo jednu bretelu ukrašenu perlama. Savršeno je naglašavala Serenine grudi.

Osetio je smešnu potrebu da vidi šta je obula. Nasmejala se.

- Nemoj mi reći... moraš da pogledaš.

Fin se osećao kao dečarac koji prvi put izvodi devojku. Nikada pre nije bio opsednut ženom i to ga je plašilo.

Serena je sporo i zavodljivo podigla haljinu, a zatim i nogu.

Jednostavne sandale s visokom potpeticom bile su usklađene s njenom tašnom.

- Očigledno ste veoma zadovoljni sobom, gospođice Skot.

Tamnom senkom istakla je sive oči, a na usne je nanela diskretni ruž.

- Ovo sam ja... bez čizama, baletanki ili slične obuće, a ipak mogu da hodam.

Pogledala ga je tako samouvereno, ozbiljno, zavodljivo...

Prokletstvo! Kako će izdržati ovo veče?

- Izgledaš senzacionalno, dušo.

- Oh, hvala ti, Fine. Ali znaš li šta me plaši?

- Šta?

Namrštila se.

- Plaši me što i ja tako mislim.

- Dobra devojčica. Hajde, helikopter nas čeka - pružio joj je ruku.

- Idemo li na bal, gospođice Skot?

- Da, idemo. Osećam da će ovo biti nezaboravno.

11. poglavlje - Čestitam, Serena.

- Hvala - izgovorila je po stoti put dok se probijala kroz mnoštvo reportera i važnih ličnosti na prijemu.

Iako teška srca, oslobodila se Finovog zagrljaja, jer nije želela da mu bude teret. Ćaskala je s članovima svog tima, pozirala fotografima i davala je intervjue. Sve vreme osećala se odlično i to nije bilo samo zbog šampanjca.

Konačno je prišla ocu povukavši ga za rukav.

- Jesi li video Fina? Treba da odemo na večeru.

- Nisam ga video. Dragi Bože, sjajno izgledaš, Serena! Ne mogu da verujem da si došla.

- Onda nas je dvoje - pridružio im se Džejk Morgan. - Zaista si prekrasna, Serena.

- Oh, prestanite, pocrveneću - i zaista ju je oblilo rumenilo jer nije navikla na komplimente. I dalje je mislila da nikako ne pripada ovde iako se prvi put osećala baš dobro.

Ignorisala je nelagodu u dnu želuca. Ove večeri neće biti mračnih senki nad njom. Duboko je udahnula.

- Ne mogu da dočekam da vidim svoju bebicu sutra na stazi.

- Sigurno će pobediti - rekao je neko.

- Svakako - dok god Fin bude usredsređen.

- Mogu li da ti donesem piće? - ponudio je Džejk.

Ni u kom slučaju nije smela više da pije.

- Idem s tobom, Džejk - rekla je. Serena se naslonila na šank posmatrajući poređane boce iza barmena.

- Kakvog je ukusa džin? - upitala je zamišljeno.

- Ne znam, ali moja majka ga ne podnosi.

- Ne? - u tom momentu u ogledalu je ugledala tamnoplavu kosu.

Kad se okrenula, videla je nasmejanog Fina.

- Izaberi nešto, Džejk. Odmah se vraćam.

Umešala se u gužvu probijajući se do Fina okruženog mnoštvom obožavalaca.

Kao da je osetio njenu blizinu, povukao se unazad, uhvatio ju je za ruku i privukao sebi da je predstavi onima s kojima je razgovarao.

Kolena su počela da joj klecaju.

- Zabavljaš se?

- Da. Iznenađen si? - uplašila se kad je čula podrhtavanje svog glasa. - Dolaziš li na večeru? Moramo da zauzmemo mesto.

- Mi? - Džejk je za barom, naručuje piće. Čeka me.

Fin je zamišljeno odmerio Džejka, pa je pustio njenu ruku.

- Žao mi je, lepotice. Idi ti, ja ću uskoro doći.

Predjelo je već posluženo kad im se Fin konačno pridružio. I dok su ga svi za stolom očarano posmatrali, Serena se pitala zašto mu je kosa razbarušena. Ne budi smešna, opomenula je sebe. Čim bend počne da svira, zamoliće je za prvi ples. Ubiće je ova radost. Osetila je da je on posmatra.

Svaka njegova reč milovala ju je i svaki put kad je čula njegov smeh, osećala je talase vreline. Kad ga je pogledala, spustio je ruku na srce, kao da ga boli... A onda je izvukao mobilni iz džepa sakoa, koji je očigledno vibrirao. Idiotkinjo, Serena je u trenu pobesnela na sebe, jer je pomislila...

Osetila je jezu, jer je u Finovim očima videla isti onaj pogled...

Mora da ga zove ona druga žena.

- Zar se nećeš javiti? - upitala ga je. Fin je ustao.

- Hoću, očekujem važan poziv.

- Zaista? - zvučala je zajedljivo. Konobar je pred nju spustio glavno jelo: dimljeni losos garniran blamiranom šparglom. Zašto Fin izgleda kao krivac ako je sve sasvim bezazleno? Ne, nisam ljubomorna. To bi značilo da prema njemu osećam više nego što bih smela.

- Odmah se vraćam.

Serena je iznervirano klimnula glavom. Posle gotovo sat vremena opsovala je u sebi. Fin je sigurno otišao. I mada ju je to strašno povredilo, pokušala je da sačuva ponos. Briga se pretvorila u gnev.

- Serena? Bend je upravo počeo da svira. Da li bi mi učinila čast...?

Kad je pogledala Džejkovo lice, grlo joj se stegnulo. Zar zaista treba da sedi ovde čitave večeri čekajući nekoga ko se neće vratiti? Da li je baš takva očajnica?

- Rado - odgovorila je Serena ignorišući osećaj, koji joj je govorio da je ovo pogrešno.

Finov želudac se stegnuo. Naslonjen na zid, razmišljao je o tome kako se desilo to da on posmatra Džejka Morgana kako odvodi Serenu na podijum za ples.

Najradije bi im prišao i odveo Serenu. Ali da li bi to bilo u redu?

Zapravo je njegova potreba da zaštiti Serenu previše jaka. Ili je reč o nečemu drugom? Ipak on želi da je poseduje. Da na njoj ostavi svoj pečat.

Na sreću, bio je svestan posledica svog egoizma i zahvaljujući tome bio je uspešan. Zato je ostavio majku na cedilu kad joj je bio najpotrebniji. Zato je oduzeo brata ovoj ženi. A želeo je da bude srećna.

Bend je odsvirao nekoliko numera Frenka Sinatre dok se Serena privijala uz Džejka. Fina je to pogodilo kao munja. Šta mi se to dešava?

Moram se što pre pribrati.

Džejk je ljubazan, pouzdan, častan mlad čovek i sigurno je mogao da se seti imena svih žena s kojima je spavao. I, pre svega, nije Džejk upravo završio telefonski razgovor sa šefom singapurske policije, koji je pratio novi trag i koji će uskoro, kako je obećao, izvršiti hapšenje.

Fine Sent Džordže, drži se podalje od nje, opominjao je sebe.

Džejk ju je uhvatio oko struka, privukao ju je sebi i nešto joj je prošaputao na uho. Ovo je ubijalo Fina, koji je svakim atomom svog bića bio spreman da brani ono što mu pripada. I kako je to funkcionisalo? Stalno su ga sustizali demoni.

- Fine?

Graške znoja slivale su mu se niz leđa i ožiljci su počeli da ga svrbe dok je osećao buđenje agresije i besa. Posle događaja u Singapuru postao je alergičan na nasilje. Slepoočnice su mu bolno pulsirale.

- Da li je sve u redu? Majki Skot.

- Moram da idem - rekao je Fin. - Nešto mi je iskrsnulo. Možeš li to da preneseš Sereni?

Ne sačekavši Majklov odgovor, izleteo je iz sale.

Dok je Serena plesala s Džejkom, pokušavala je da prikrije koliko je razočarana. Pola sata kasnije liftom je otišla gore. Spremiće sebi toplu kupku i otići će u krevet. Kad je izašla iz lifta, imala je šta da vidi.

Uznemirena sobarica stajala je ispred vrata Finovog apartmana.

Serenu je obuzeo loš osećaj.

- O čemu je reč?

Mlada žena se uplašeno trgnula.

- Žao mi je, gospođice Skot, čula sam buku dok sam prolazila. Onda sam pokucala da vidim da li je sve u redu - nesigurno se osmehnula. Ali on ne odgovara. Da li ste vi s gospodinom Sent Džordžom?

Serena se namrštila, a onda se setila da ih je sobarica videla zajedno i da je zato izvela takav zaključak.

Buka? Da li je Fin povređen?

Podigla je bradu.

- Da, zajedno smo. Ne brinite, sve je u redu. Ali kad ste već tu... zaboravila sam svoju karticu. Hoćete li mi otvoriti, molim vas?

Napeto je iščekivala, jer je odjednom posumnjala u to da je Fin unutra s nekom ženom... kakvo bi to bilo razočaranje! Čim joj je sobarica otvorila, Serena je ušla u apartman. Vladao je mrak. Uključila je svetlo i... krv joj se zaledila.

Posvuda je bila razbacana odeća, jedna lampa prevrnuta, a krevet u neredu. Bilo joj je loše pri pomisli da je Fin upravo spavao s nekom ženom.

Tek kad ga je videla s rukama na šanku, oborene glave i košulje mokre od znoja, shvatila je da nešto nije u redu. Ovo nije ličilo na čoveka relaksiranog dobrim seksom...

- Zaboga, Fine, čini se kao da je neko provalio u tvoju sobu. Da pozovem šefa personala?

Prišla je noćnom stočiću, na kojem je bio telefonski aparat.

- Da, to je dobra ideja. Možda mogu da me zatvore.

- Ti si ovo uradio? Ćutanje je shvatila kao potvrdan odgovor.

- Zašto, Fine?

- Serena, odlazi pre nego što se slomim.

O čemu on to priča?

Uzeo je bocu tekile i nasuo je u čašu.

- Fine? - uspaničila se kad je otpio veliki gutljaj. - Šta to radiš? Sutra moraš da voziš!

- Da li vi to meni zakerate, gospođice Skot? Tipično. Obučeš haljinu i odmah postaneš ista kao sve ostale.

- Ti si me naterao da je kupim! A onda si nestao ostavivši me samu, jer te je neka pozvala na seks.

Njegov smeh zvučao je ogorčeno.

- Zaista misliš da je to bio takav poziv?

- Pa kakav je onda?

Okrenuo se prema njoj i ona se uplašila. Njegove plave oči nikada nisu bile tamnije. Bio je očajan, besan i ophrvan osećanjem da je kriv.

- Čekaj malo, zašto si besan na mene? Izručio je ostatak tekile u grlo.

- To nije bila žena niti je bila reč o seksu. Ali nije ti trebalo dugo da padneš u zagrljaj drugom, zar ne?

Serena je ustuknula. Fin je podigao ruku.

- Da li shvataš koliko mi je teško... da gledam kako te privlači uza se? Da odem i da mislim da ti je bolje s njim?

- Žao mi je, Fine. Čekala sam te, a on me je zamolio za ples. Ja... srce joj se stegnulo, nije mogla da sastavi suvislu misao. Onda je odlučila da rizikuje. - Želim samo tebe - prestala je da diše.

- Molim te, Serena, idi. Ne znam koliko ću još moći da se kontrolišem.

Iako je bila povređena, hrabro mu je prišla. Otkopčala je rajsferšlus na haljini.

Fin je odmahnuo glavom stežući šake.

- Prestani. Ne mogu to podneti. I... mislim da ovo ne želiš.

Nikad ga nije videla ovakvog i pitala se da li joj je nešto promaklo.

- Jača sam nego što misliš, Fine - očigledno mu je ponestalo samopouzdanja, ali bezuslovno mu je verovala.

Serena je spustila bretelu s ramena.

- Nemoj, Serena - zastenjao je.

- Trebalo bi da znaš da ne trpim naređenja. Pre svega takvim tonom.

Haljina je skliznula na pod. Stajala je pred njim u crnom grudnjaku i gaćicama. Pošto mu je košulja bila raskopčana, videla je kako mu se grudni koš nadima. Iz očiju mu je izbijala požuda.

- Serena, ne mogu da se kontrolišem, dušo - molećivo je prošaputao.

- Znaš šta, Fine? Volim kada mi se tako obraćaš.

Pošto je ovaj čovek mogao da ima svaku ženu, a očajnički je čeznuo za njom, osećala se... nepobedivom. Samouverenom. Lepom. Prvi put u životu osećala se kao žena.

Pokazao je vrata.

- Imaš tačno tri sekunde. Tri... Nastavila je da mu prilazi i pritom je zavodljivo njihala bokovima. Zastavši tik pred njim, spustila je ruku na njegove grudi i osetila snažne otkucaje srca.

- Dva... - procedio je. Graške znoja izbile su mu po čelu, a široka ramena su mu uzdrhtala. - Ne mogu ti obećati da te neću povrediti.

- Znam da me nećeš povrediti. Ako je ovo kraj, neka bude tako.

Nije želela nikoga drugog. Želela je... jedinog čoveka koga je ikada želela.

- Jedan! - rekao je žestoko. - Ovo ti je najveća greška u životu.

Halapljivo se obrušio na njene usne otkopčavajući joj grudnjak koji je završio na podu pored haljine.

- Želim da osetim tvoju kožu na svojoj - rekao je izmenjenim glasom.

Sledila je instinkt. Svukla mu je košulju s ramena, a Fin je počeo da otkopčava kaiš.

Nikada ga nije videla ovakvog. Više nije izgledao kao iskusni ljubavnik, već kao... da je izgubljen.

Fin je glasno udahnuo dok je nervozno svlačio pantalone. Serena je preuzela inicijativu.

- Dozvoli da ja to uradim.

Nije bilo jednostavno, jer joj je zario prste u kosu ljubeći je strasno.

Glava joj je bila čudno prazna, bez misli. Ljubio ju je kao očajnik i to joj je silno prijalo.

Mučila se s dugmetom na njegovim pantalonama. Čoveče, koliko je uzbuđen! Konačno je povukla s njega i pantalone i bokserice.

Morala je da ga dotakne. Milujući ga prstima, prošaputala je dok su talasi vreline zapljuskivali njena bedra: - Fine, želim te u sebi.

Nežno se oslobodio njenog dodira.

- Uskoro. Moramo polako, inače će biti kraj pre nego što smo počeli.

Frustrirano je uzdahnula.

- Fine, molim te.

- Da, reci mi da ovo želiš. Da želiš mene.

- Želim te - zavrtelo joj se u glavi kad je počeo da je ljubi po bradi i vratu.

- Da, radi mi to - dahtala je kad su se njegove usne zaustavile na njenoj bradavici. Morala je da se pridržava za njegova ramena da se ne bi srušila.

Osetila je da se on polako opušta, kao da više ne misli na Džejka. To joj se dopalo. Baš kao i njegovo telo, od ravnog stomaka do mišićavih ruku, u kojima se osećala tako zaštićenom.

Nije više potiskivala svoje potrebe, samo je želela da bude njegova.

- Tako si lepa, Serena. Pritisnuo ju je uza se, osetila je koliko je tvrd.

- Tvoje gaćice su neverovatno erotične, ali draže mi je ono ispod njih - strgnuo ih je s nje.

- Oh... - zastenjala je.

- Tako si vrela.

U sledećem momentu otkazale su joj noge.

- Držim te, dušo - Fin ju je jednom rukom obuhvatio oko struka dok je prstima druge prodirao u nju.

- Fine... Fine... - spustila je usne na njegove uskladila pokrete njegovog prsta u njoj s pokretima svog jezika. Više nije mogla da izdrži i prepustila se orgazmičnim grčevima. Čvrsto se držala za njegova ramena dok ju je nosio do kreveta.

- Tako si prokleto savršena - rekao je. - Želeo sam te od prvog trenutka kada sam te video - nežno joj je milovao bradavice.

- Zaista? - Serena je razmaknula noge pozivajući ga na sebe.

- O... da! I... hoću da osetim tvoj ukus. I to ne samo ovde... - olizao joj je ružičaste bradavice, pa se spustio do pupka -... nego i ovde... A pre svega ovde...

Pre nego što je shvatila šta joj se dešava, počeo je da je miluje jezikom baš tamo gde je još uvek pulsiralo.

- Fine...? - ovo je bilo neverovatno.

- Veruj mi, dušo. Opusti se, dopašće ti se.

Zarila je prste u posteljinu i vrisnula:

- Fine, ne mogu više da izdržim!

- Treba da me želiš onoliko koliko ja želim tebe.

- Fine, molim te... učiniću sve, samo me uzmi...

Jače joj razmaknuvši butine, povukao se naviše. Tresao se celim telom, jer se jedva uzdržavao.

- Hoću da me moliš. Vreme kao da je stalo.

Dakle, sve je u moći. Kontroli. Dominaciji. Plašilo ga je to što je toliko želi i ona je to znala. Nije želeo da izgubi kontrolu.

Kada je konačno uronio u nju snažnim pokretom, vrisnula je.

- Ovo je božanstveno!

Serena je sklopila oči, dok je pulsirao u njoj. Osećao se neverovatno dobro. Za trenutak je bio nepomičan, jer je bio zbunjen isto kao ona.

- Fine?

- Pst, dušo. Slušam tvoje otkucaje srca i udišem tvoj miris. Znam... da nikada neću biti bliže raju.

Srce joj je poskočilo. Serena je zavukla prste u njegovu kosu. Nije razumela emocije koje su divljale u njoj.

Konačno je Fin podigao glavu i počeo je da se pokreće.

- Pogledaj me.

Otvorila je oči i nehotice je počela da se trese. Fiksirali su pogledom jedno drugo prepustivši se moćnom, brzom ritmu.

Požudno ju je poljubio i obema šakama podigao njenu guzu.

- O, da... - obuhvatila ga je nogama pokušavajući da potisne talase strasti. Gotovo se zagrcnula od uzbuđenja.

- Pogledaj me - opet je naredio. To je u njoj raspalilo još jaču strast.

U jednom trenutku je zastao.

- Ne želim da budem sam kad padnem. Ideš sa mnom.

Serena je htela da kaže “da”, ali je u tom momentu Fin toliko duboko uronio u nju da ga je osetila svakim delićem svog tela. Mogla je samo glasno da uzdahne.

- Fine... - prošaputala je u strahu da će se raspasti od tolike miline.

- Znam. S tobom sam, dušo.

A onda je moćan grč obuzeo njeno telo.

- Tako, svrši za mene - ubrzao je tempo odvodeći je u neslućene visine.

- Fine!

Fin se poslednji put zario u nju, a zatim je neko vreme ostao nepomičan isprekidano dišući.

- Da... - Serena se nikad nije osećala ovako moćnom iako je zbog ovog čoveka izgubila razum.

Fin se srušio na nju. Zagrlio ju je, kao da je nikada neće pustiti ljubeći joj slepoočnice. Serena je sklonila vlažnu kosu s čela uživajući u osećaju bliskosti s njim.

- Sve u redu, lepotice? - upitao je nežno.

- Više je nego u redu. Bilo je fantastično... neverovatno.

Opet ju je obasuo nežnim poljupcima. Želela je da ostane ovako zauvek... s Finom.

Polako se skotrijao s nje povukavši je na sebe, jer je još uvek bio u njoj.

- Ostaćeš ovde čitave noći. Ne mogu da te pustim da odeš.

- Ne želim da odem - Serena je udisala miris njihove strasti pomešan s mirisom njegovog slabog losiona za brijanje.

Fin nikada nije ostajao čitave noći kraj bilo koje žene i to joj je rekao. Ali možda je ona drugačija, možda je za njega posebna, ipak, to ne znači da on sutra neće otići.

Pokušavala je da potisne te misli.

Bilo je sebično to što je poželeo da provede s njom celu noć, ali će bar na putu do pakla osetiti delić raja.

Pošto se oznojio, svrbeli su ga ožiljci na leđima podsećajući ga na...

Na sreću, u prostoriji je bilo mračno, a bleda mesečina nije uspevala da se probije kroz tamu.

- Uvek vas sretnem u kompromitujućim situacijama, gospođice Skot - našalio se, jer je osetio potrebu da nešto kaže.

- Ne podsećaj me...

- Nikad mi nisi rekla zašto si pre četiri godine provalila u moju prikolicu kroz prozor.

- Ja... nisam znala da je to tvoja prikolica. Bila je ista kao naša. Bila je noć, a ja umorna, jer sam se upravo vratila iz Londona... i naletela sam na zaključana vrata.

Kad je vrhom prsta prevukao preko njenog dlana, naježila se.

- Mislim da si zapravo htela da me vidiš ispod tuša.

- Nisam te poznavala!

- Ne uzbuđuj se. U poređenju s tim šta su druge žene radile da bi mi privukle pažnju, to nije ništa. Ponašao sam se kao savršeni džentlmen i uhvatio sam te pre nego što si pala.

- Džentlmen? Rekao si mi da su moje motoraške čizme prokleto seksi i da, ako te želim, treba da ih ostavim na nogama!

- O, da. Obuj ih i pokazaću ti koliko sam bio ozbiljan.

Preokrenula mu je čitav svet... Nasmejala se u neverici.

- Zaista si nezasit.

- Samo kad je o tebi reč - i to je bilo tačno. Pored nje su sve žene bile samo blede kopije nečeg vrednog.

Prokletstvo, zaista je u problemu! Ovo je previše ozbiljno i... oboma je to jasno.

- Bolje da odem da se malo odmoriš. Sutra treba da voziš...

To mu nije bilo važno. Želeo je da ona ostane i to ga je plašilo.

- Serena... ostani.

U tom trenutku primetio je tetovažu na njenoj guzi.

- Ovo je zaista seksi, dušo - osmehnuo se.

- I mislila sam da će ti se dopasti - tiho je odgovorila.

Polako je prevlačio prstom preko znaka za mir. Ipak, kada je video istetovirane leptiriće na njenim bokovima, ostao je bez daha.

- Baš je lepo, Serena.

Intuicija mu je govorila da se tu krije nešto više. Poželeo je da je zagrli i da poljupcima obaspe njene tetovaže...

Gospode, osećao se kao da je prvi put u životu vodio ljubav sa ženom.

Kad se u nekom trenutku prenuo iz dremeža, shvatio je da se ona, čak i u snu, privija uz njega. Preplavio ga je osećaj kao da se vratio kući.

Bio je to neopisivo dobar osećaj savršenog mira. Serena je tako spokojna u njegovom naručju. Moja žena...

Neće je pustiti da ode. Nikada je neće pustiti. On...

Fin se prestravio kada ga je realnost spustila na zemlju.

Ne, Serena mi nikada neće pripadati, rekao je sebi pokušavajući da potisne paniku i strah. Nema drugog izbora nego da je pusti da ode, jer će se njena ljubav pretvoriti u mržnju.

Ovoga se sve vreme plašio: nije više imao kontrolu nad svojim životom. Nije smeo da dopusti emocijama da ga vode.

Kad se polako izvukao iz njenog zagrljaja, osetio je hladan vazduh na znojavom telu.

Tako je najbolje, zar ne? Zapravo će je povrediti, jer je baš talentovan za to. U nekom trenutku ostaviće je na cedilu, kao Evu. Nije smeo da zaboravi činjenicu da je on donosio nesreću ljudima, koji mu nešto znače. Da li je bio u stanju da spase svoju majku? Ili Toma? Nije. Neka je proklet ako to uradi i Sereni!

U snu je posegnula za njim, ali napipala je praznu postelju kraj sebe.

Bio je u kupatilu, ispod tuša. Stajao je nepomično dok ga je ledena voda hladila pomažući mu da se sabere. Iza svojih leđa čuo je vrisak.

- O, ne, Fine! Tvoja leđa!

Kako je to smetnuo s uma? Idiot! Serena je kriva. Ona ga je potpuno sludela. Nije želeo da ona ovako sazna...

Uzdahnuo je, a onda shvatio da mu je zapravo pao kamen sa srca.

Prošlo je... Sad će ga Serena mrzeti onako kako on to zaslužuje. I pobeći će od njega.

Bio je spreman da zakorači u pakao.

12. poglavlje Čitava leđa bila su mu prekrivena ožiljcima. Serena je drhtala dok su joj se oči punile suzama. Znala je da se mora sabrati. Nervnim slomom neće postići ništa, a njemu sigurno neće pomoći. Ali osetila je njegov bol i srce joj se stegnulo.

Dodala mu je peškir i zavrnula je vodu trudeći se da ne gleda u te ružne crvene brazde.

- Bičevali su te - rekla je jedva čujno, ispunjena bolom i besom. Kada? Kako? Zašto?

Zašto mi to nije rekao?

Duboko je uzdahnuo. Ramena su mu bila napeta kad joj je prišao. Iz njegovih plavih očiju izbijala je hladnoća.

Naježila se. Nikada ga nije videla ovakvog.

- Singapur... Prestala je da diše.

- S... Singapur? - učinilo joj se da će pasti, jer joj se zavrtelo u glavi.

- Da - odgovorio je ravnim tonom, pa je peškir obmotao oko struka.

Singapur...

- Reci mi... da to nije ni u kakvoj vezi s Tomom - u njenoj glavi zavladao je haos. - Jer bi to značilo...

- Sve vreme sam te lagao - priznao je Fin. Serena je sklopila oči.

- A verovala sam ti. Očekivala je rasplamsavanje gneva u sebi, ali osećala je samo tupi bol otkad je videla one užasne ožiljke na njegovoj bronzanoj koži.

- Nisi, Serena. A ako si počela da mi veruješ, znaš da to nije bilo pametno.

Naravno da je on u pravu. Prvo mu nimalo nije verovala, ali ju je privlačnost toliko zaslepela da je zaboravila na oprez.

Dođavola s Finom! I dođavola s njenim osećanjima.

- Želim istinu, Fine. Nemoj ni pokušati opet da me lažeš.

- Obuci se.

Njegov ravnodušni glas istovremeno ju je zbunjivao i plašio. Zašto je sad tako hladan i odmaknut? Sad je potpuno drugačiji od onog

dragog čoveka, kome se predala. Ponaša se kao da mu to što su noć proveli zajedno baš ništa ne znači.

- Evo - Fin joj je dodao beli bademantil, koji je visio na vratima.

Serena ga je brzo navukla zategnuvši pojas oko struka.

Pokretom glave pokazao joj je da sedne na fotelju.

- Sedi. Pridružiću ti se čim se obučem.

Radije bih stajala - rekla je, jer se bolje osećala s obema nogama na podu. Činilo joj se da je prošla čitava večnost dok joj se nije pridružio odeven u crnu majicu i farmerke. Lice mu je bilo kao maska.

Ko je ovaj čovek?

Fin se rukom naslonio na kamin.

- Bili smo u privatnom klubu u Singapuru. Ubacili su nam nešto u piće i kidnapovali su nas. Bili smo bar dvanaest sati bez svesti, a onda smo se probudili u ćeliji iz vremena Drugog svetskog rata u blizini luke.

- Vas su... - diši, Serena! - ... kidnapovali? Tražili su novac?

- Trideset miliona bila je početna suma.

Serena se spustila na fotelju dok joj je mozak radio sto na sat. Kad je pomislila na njegove grozne ožiljke, počela je da se trese.

- Da li su... mučili i Toma?

Fin je stegnuo šake, kontrolisao se teškom mukom, jer je želeo da je zagrli.

- Ne - odgovorio je mračno. - Nije toliko patio - pogledao ju je u oči.

- To je istina. Nemoj pokušavati da zamišljaš...

Serena se namrštila, jer nije znala da li da mu veruje.

- Zašto ga nisu...? To nema smisla. Ni pomerio se nije.

- Recimo da su se više interesovali za mene.

Ni to nije mogla da shvati.

- Serena, jesi li čula šta sam rekao? Progutala je knedlu.

- Pobrinuo si se za to da se više interesuju za tebe, je li tako? upitala je šokirano i istovremeno zadivljeno.

Fin je slegnuo ramenima.

- Zato si mesecima bio u Švajcarskoj. Azijati su te toliko mučili da si morao da se oporaviš, zar ne? I zato nisi došao na Tomovu sahranu - a ona ga je mrzela zbog toga.

- Da - odgovorio je.

Srce joj je divljalo pri pomisli da je Fin bio potpuno sam, da su ga mučili i da je trpeo užasan bol...

Njegove plave oči odjednom su se smračile.

- Ne gledaj me tako sažaljivo, Serena. Znao sam da klub nije na dobrom glasu, a Tom mi je verovao - obuzeo ga je bes. - Ja sam ga odveo u tu rupu!

Serena je pokušala da ga razume. Setila se razgovora u luci.

- Nisi ga ti tamo odveo, bila je to njegova odluka. U Monaku si mi rekao da nisam odgovorna za njegove odluke. Rekao si da on ne bi želeo da se osećam krivom. Hoćeš li da kažeš da si i to lagao? Molim te, nemoj. Potpuno sam rastrojena, jer se plašim da je svaka reč koju izgovoriš zapravo laž.

- Ne, ali... to je nešto drugo - počeo je da korača po sobi. - Ja sam preživeo, Tom nije.

- Dobro, Fine, da li se on udavio? Ili mu se nešto drugo desilo?

Seo je na fotelju naspram nje.

- Da skratim: neki pametnjakovići, koji su imali pogrešnu predstavu o gostoprimstvu, poželeli su da se na lak način dočepaju novca. Posle četiri dana počeli su pregovori, a petog dana uvukli su i Toma u to. Pretili su mu, a meni su rekli ako ga ja ne udarim, oni će.

Tom me je uvek posmatrao kao svog idola, pa sam pomislio da li je bolje da ga ja udarim nego da ga oni zlostavljaju.

- O, Fine!

- Brzo su shvatili da je on moja Ahilova peta i da sam zbog njega bespomoćan - odmahivao je glavom, zagledan u otvorena balkonska vrata. Sunce je upravo izlazilo bojeći nebo nijansama zlatne boje. Ponudio sam im više novca i za dva sata prebačeno je još dvadeset miliona s mog švajcarskog računa na neki račun na Kajmanskim ostrvima. Posle toga odveli su nas na neki prazan brod, ukotvljen u blizini obale. Znao sam da odatle nećemo izaći živi - Fin je provukao prste kroz kosu. - Tom je bio u lošem psihičkom stanju. Ja sam bio očajan, pa sam podmitio jednog čuvara da ga odvede na sigurno i potom oslobodi. Čuvar je mogao da povede samo jednog od nas, jer je mnogo rizikovao. Nisam to rekao Tomu pošto sam znao da me ne bi ostavio. Bio je dobar i odan momak... - za trenutak mu je otkazao glas.

- I veoma hrabar. Bila bi ponosna na njega, Serena.

Rukom na usnama prigušila je jecaj.

- Naredne noći čuvar ga je prokrijumčario. Ne znam da li je hteo da se vrati pre nego što primete da je odsutan ili se desilo nešto nepredviđeno, tek, u blizini luke ostavio je Toma u vodi, verovatno računajući na to da je obala blizu...

U njegovom pogledu bilo je toliko bola da je Serena toliko snažno stisnula šake da su joj se nokti zarili u dlanove. Pokušala je da ostane mirna.

- ... i da će Tom lako doplivati do plaže.

- O, ne - prošaputala je Serena.

- Serena, nisam znao da je Tom loš plivač, inače bih na to upozorio čuvara. Poslao sam ga u smrt.

Počela je da se trese. Bilo joj je teško da ostane pribrana. Ipak, mora ostati jaka za oboje. Sve je bilo toliko tragično, toliko nepravedno.

- A kako si to mogao da znaš? Bilo mu je neprijatno da prizna...

Njen brat se plašio vode, ali to sigurno nije rekao Finu.

U očima su joj navirale suze. Brzo je odvratila lice od Fina pokušavajući da ih treptanjem zadrži. I očigledno se nije samo ona borila da ostane pribrana. Fin joj je prišao kleknuvši pred njom.

- Tako mi je žao što sam ti ga oduzeo.

Zvučao je toliko očajno da mu je ubuhvatila lice šakama rekavši energično: - Nisi mi ga oduzeo ti, nego oni gadovi. Ti ni za šta nisi kriv.

- Kako to možeš da kažeš? Hteli su moj novac, Serena.

- Da je tako, samo bi tebe kidnapovali. Kako ne razumeš? Vas dvojica ste bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Fin se namrštio.

- Poslao sam ga u smrt.

- Želeo si da ga spaseš. Nežnim pokretom sklonila mu je vlažnu kosu s čela, a on je oborio pogled.

- Ubiće te griža savesti, Fine. Tom to ne bi želeo.

Besno je sklonio njenu ruku, pa je ustao i okrenuo se.

- Tebe vode osećanja, jer si spavala sa mnom. Pre ili kasnije optužićeš me za Tomovu smrt i mrzećeš me, kao što sam zaslužio.

- Nikad te neću mrzeti, Fine. I nikada te neću smatrati krivcem.

Na njegovom licu i dalje je videla bol, ali je u njegovim očima primetila iskru... nade?

- Serena, zar ne primećuješ da je tvoja moć rasuđivanja pomućena zato što si provela noć sa mnom? Zar si već zaboravila da sam te mesecima lagao?

Serena nije želela da razmišlja o tome. Šesto čulo joj je govorilo da joj Finovi odgovori nikada neće biti dovoljni.

Energično je podigla bradu.

- Molim te, nemoj razgovarati sa mnom kao da sam žena koja je izgubila razum zbog seksa. Sad je verovatno dobar trenutak da mi objasniš zašto si me lagao. Zašto si me sve ovo vreme ostavio u neznanju? Što je duže razmišljala o tome, bila je sve jače zbunjena. I... osećala se poniženom.

Otvorio je širom oba krila balkonskih vrata da uđe svež vazduh. S balkona se pružao pogled na ogromni travnjak. Njegovo lice bilo je tako mlado i lepo na prirodnom jutarnjem svetlu.

- Tomova smrt uznemirila je čuvara, pa je pozvao singapursku policiju rekavši im gde mogu da me pronađu.

Razumela ga je: Tomova smrt verovatno ga je spasla iste sudbine.

- Mozak operacije nestao je zajedno s novcem. Doduše, ima tragova, ali se priča, u interesu istrage, ne sme širiti. Zato sam predložio da svima ispričamo istu priču. Tvoj tata se složio, jer je želeo da te poštedi istine.

Za nju je to bio dokaz više da njen otac ne ume s njom i da mu nije lako da je voli.

- Osim toga, obećao sam Tomu da ću te čuvati... da ću se pobrinuti za to da ne poželiš osvetu.

Sav bes u trenu je iščileo iz nje, ostao je samo tup bol. To je bilo tipično za njenog brata. Ipak, ona neće sedeti skrštenih ruku.

- Da li si mi zato ponudio prijateljstvo? - molim te, reci “ ne”.

Fin je gurnuo ruke u džepove.

- Da, može se tako reći. Osećala se kao da ju je ošamario.

- To je veoma... velikodušno, Fine - prošaputala je.

Naivna, kakva je bila, pomislila je da Fin želi da bude s njom. Čak je sebe uspela da ubedi da ga je usrećila, a on je samo poštovao obećanje koje je dao Tomu.

- Znaš li šta mi ide na živce? - Serena je duboko uzdahnula. - Preko dana mi prećutkuješ istinu, a noću... - moja osećanja prema tebi postaju sve jača. - A noću ti verujem. Kako si mogao to da mi učiniš, Fine? Da spavaš sa mnom... - da tako strasno vodiš ljubav sa mnom? - ... i da kriješ nešto toliko važno od mene?

Stisnutih usana konačno se okrenuo prema njoj.

- Nikad nisam rekao da sam svetac, Serena. Grešnik u meni nije mogao da ti odoli.

Trenutak su se gledali pravo u oči... i Serena je sebe ubedivala da pogrešno tumači njegov pogled. Da Fin nešto oseća prema njoj, rekao bi joj istinu pre nego što ju je odveo u krevet. Čemu si se nadala, Serena?

Da će se zaljubiti u tebe?

- Upozorio sam te, dušo. Rekao sam ti da ćeš napraviti najveću grešku u životu.

- Onda neka tako bude - jedva se održavala na nogama. Njeno glupo srce i povređeni ponos ipak su je izazivali da nastavi. - Samo jedno želim da znam: da li se svim svojim devojkama obraćaš s “dušo”? - ne, to nije želela da zna. Nije želela da čuje da mu ona ne znači baš ništa, jer je svim srcem želela da mu je posebna. Jedinstvena, kao što je toliko puta rekao.

Namrštio se, a onda je slegnuo ramenima i rekao: - Naravno.

Serena je bila potpuno poražena.

- Naravno... - ponovila je glumeći ravnodušnost, dok je u sebi umirala.

Dakle, ona je samo jedna od mnogih, koje su ušle u njegov život da bi brzo nestale. Baš kao što to radi i njen otac. Nikad nije želela da postane jedna od takvih žena.

Bes je rastao u njoj. Bila je besna na Fina, ali i na sebe. Zašto je morao ovako da je povredi kad mu je otvorila srce i... kad se usudila da mašta? Držao ju je u šaci i verovala mu je svaku reč. Bila je ubeđena u to da on oseća nešto prema njoj i da mu je ona dovoljna. Sanjala je o strasnim noćima i uzbudljivim danima. O zajedničkoj budućnosti.

Dosta!

Na sreću, saznala je istinu pre nego što se nepovratno zaljubila u njega. Uplašila se jer je bila toliko blizu tome.

- Serena?

Zvuk njegovog zabrinutog glasa prenuo ju je iz misli.

Ah, on se plaši da me je povredio. Najradije bi vrisnula na njega, ali želela je da sačuva ovo malo ponosa što joj je preostalo. Napustiće ovaj apartman podignute glave.

Iskreno, morala je da prizna da Fin nikad nije rekao da su njegove namere prema njoj ozbiljne. Naprotiv, uvek ju je upozoravao na sebe.

Dakle, nije on kriv što je verovala da će iz svega ovoga izaći nepovređena. Naučila je lekciju.

Već je prošao pakao. Strah. Sećanja. Noćne more. Kad pogleda unazad, naravno da joj je jasno zašto se tako ponašao prethodnih meseci. Želeo je da je i on tada umro. Ili da je bio na Tomovom mestu.

Shvatila je: Fina je sve ovo vreme mučila griža savesti jer je preživeo. Ako je tako, potrebna mu je profesionalna pomoć.

Pogledala ga je u oči.

- Oboje smo znali da je to samo seks - posmatrala je kako teško guta knedlu, ali nije želela da to analizira. - Ne želim da budem jedna od mnogih, s kojom si bio pa je ostavio. To treba da znaš.

- U redu - osetio je olakšanje. Izašao je na balkon i čvrsto se uhvatio za ogradu.

Zašto je i dalje osećala njegov bol, kao da je on deo nje?

Serenin pogled pao je na vrata, koja su povezivala njen apartman s njegovim.

- Trebalo bi da odem - rekla je. - Moram makar malo da odspavam znala je da se i on oseća kao ona i možda zato nije mogla da se pomeri s mesta. Osećala je neverovatnu povezanost s njim. Činilo joj se kao da povređenoj životinji okreće leđa. Nije to mogla. Nije mogla da ode, a da ne pokuša još jednom.

U svakom slučaju, rečima nije mogla da ga ubedi da on nije kriv za Tomovu smrt.

Serena je progutala ponos i izašla je na balkon.

- Ne plaši se - rekla je tiho, jer je videla da je napet. - Sve je u redu, Fine - nežno je spustila ruku na njegova leđa, pa ga je zagrlila.

- Serena - prošaputao je. Osetila je da mu igraju mišići kad je jače stegnuo ogradu, pa ga je umirujuće pomazila po leđima. Opustio je ramena.

- Smem li? - upitala je i, podigavši njegovu majicu, načinila je korak unazad.

Videla je duboke bele linije na njegovim leđima i suze su nezaustavljivo potekle niz njene obraze. Dečaci ne plaču, Serena.

Ali ja plačem!, rekla je sebi.

Polako se nagnula da mu još jednom poljubi leđa, pa je na njih naslonila užareni obraz.

- Hvala - rekla je tiho. - Hvala ti što si učinio da mu poslednji dani budu podnošljivi. Što si ga štitio. Što si pokušao da mu spaseš život.

- Serena... - uzdrhtao je.

- Nemoj da njegova smrt bude uzaludna. Čitav je život pred tobom.

Tom bi želeo da uživaš u životu.

Oborio je glavu, a snažan drhtaj zatresao mu je čitavo telo. Sad je sve prošlo.

Serena je povukla naniže njegovu majicu, pa se okrenula i podignute glave napustila je apartman. Bila je spremna za novi dan.

Navijači su skandirali Finovo ime na tribinama Silverstona dok je napuštao pobedničko postolje. Od jutros nije sreo Serenu. Morao je što pre da je vidi, da se uveri da je ona dobro. Mogao je da se zakune da je osetio njen bol. Svaki delić njegovog bića čeznuo je za njom. Koliko se samo trudila da ga ubedi u to da nastavi da živi! Nikad neće zaboraviti njene nežne dodire.

Bila mu je potrebna sva snaga volje da ne pode za njom. Ipak, nije mogao da veruje da će mu ona zaista oprostiti. Nije ga mrzela čak ni zato što je noć provela s njim.

Ali čim joj postane jasno kakav je on zapravo, otići će, a njega će njen odlazak ubiti. Izgubiće je. Baš kao što je izgubio sve ljude, koji su mu nešto značili.

Raskid je ipak najbolje rešenje... za oboje.

Zavirio je u boks, pa je otišao iza, gde su bili parkirani brojni luksuzni automobili. Šljunak je škripao pod njegovim cipelama, a tamni oblaci prekrili su nebo. Fin se naježio...

A onda je zastao.

Majki Skot ga je čekao pred svojom prikolicom. Videvši njegov izraz lica, Finu su kolena klecnula.

Počeo je da se znoji, srce mu je izgubilo ritam.

- Šta... šta se desilo?

Molim te, reci mi da je ona dobro.

- Jedno treba da znaš o Sereni, mladiću. Kad su njena osećanja prejaka, ona beži. To radi odmalena - Majklov glas bio je zabrinut. - To što nije imala majku nije bilo baš od pomoći. Cenim da si joj sve rekao?

Fin je pročistio grlo.

- Da, sve - setio se razgovora koji je obavio pre trke. - Policija u Singapuru uhapsila je nekoga.

Majki mu je prišao spustivši mu ruku na rame.

- Dobro. Krivce će konačno stići pravda. Znam da si pokušao da mu pomogneš, Fine.

Fin ga je pogledao u oči.

- I Serena zna da su te mnogo povredili. Vreme je da nastaviš dalje, Fine. Ne mogu da ti garantujem da će se ona brzo vratiti. Poslednji put, posle Tomove sahrane, mesecima je bila odsutna. Nije otišla u London, toliko znam. Ali ovo treba da ti dam - Majki mu je pružio koverat, na kojem je bilo ispisano Finovo ime. - Inače, gledala je trku. Poručila ti je da si bio odličan i da ćeš znati šta to znači.

Fin se nasmejao. Konačno je izgovorila ono što je sve ovo vreme hteo da izvuče iz nje.

- Da, znam. Hvala ti, Mik. Fin je pocepao koverat i izvukao pismo. Duboko udahnuvši, počeo je da čita: “Dragi Fine, Nikad se nisam opraštala, ali ti si mi tokom ovih nekoliko nedelja pomogao da se oprostim na drugi način... od Toma. Bez obzira na to kako smo postali prijatelji, zaista si mi pravi prijatelj, jer si me naučio mnogo toga o životu i sve ću popraviti. Zato želim da mi obećaš da ćeš mi ispuniti jednu želju.

Kad sam jutros otišla, postalo mi je jasno da nije važno da li ćeš mi verovati kad kažem da ti opraštam. Važno je samo to da oprostiš sebi. U suprotnom, nikad nećeš moći da zaboraviš prošlost. Zato želim da ti ispričam nešto što malo ljudi zna i molim te da ovo sačuvaš za sebe.

Da skratim, kao što bi ti rekao, moja prva simpatija bio je jedan Tomov prijatelj. Tada sam bila veoma mlada, nisam imala drugarice i nisam umela s momcima. Zapravo, želela sam da budem jedna od njih dok nisam došla u godine kad su počeli da me gledaju drugim očima. U svakom slučaju, bilo mi je četrnaest godina i zaljubila sam se u tog dečka, devetnaestogodišnjaka, Tomovog vršnjaka.

Poverovala sam u njegove laži, govorio je da me voli i da me neće povrediti. Bila sam zaljubljena i slaba. Ipak nisam bila spremna za ono što je usledilo...

Kad je postao agresivan i pokušao da me prisili, pobegla sam.

Zapretio mi je da će povrediti Toma ako mu ispričam. Detinjasto, znam, ali u tim godinama verovala sam u to...

Dugo sam ga se plašila. Jedne večeri, dok je Tom slavio sa svojim prijateljima u prizemlju naše kuće, on je došao u moju sobu. Bio je pijan i savladao me je. Tom je nešto čuo pa je došao da proveri...

Njih dvojica su se potukli i Tom je bio povređen. Mislili smo da nikada više neće moći da vozi, ali se oporavio. Naravno da je prebacivao sebi što ranije ništa nije primetio. Zato nisam bila iznenađena što te je zamolio da me čuvaš.

Posle toga odlazila sam na psihološku terapiju i to mi je pomoglo.

Shvatila sam da nisam bila kriva i da nisam zaslužila da me bilo ko zlostavlja. Zapravo, nikad to nisam prebolela, jer da sam nekome to ispričala, Tom ne bi bio povređen i nastavio bi karijeru.

Da sam prevazišla osećaj krivice, ne bih toliko dugo potiskivala svoju ženstvenost.

Fine, ti si mi pokazao da jesam ženstvena. Pomogao si mi da shvatim mnogo toga. Ali kad sam jutros videla koliko se boriš sa sobom, postalo mi je jasno da i ja još uvek tragam za mirom. Za odlukama.

Odlučila sam da oprostim, Fine. I nadam se da ćeš i ti sebi oprostiti.

Napisaću ti dole broj telefona psihologa koji mi je pomogao i želim da ga posetiš makar samo jednom. Može da ti pomogne ako mu dozvoliš.

Ti si umetnik preživljavanja. Oboje smo. Hajde da učinimo najbolje što možemo... ne zbog nas, već zbog Toma. Čuvaj se i nemoj mi uništiti vozilo, važi? Serena” Pismo mu je ispalo iz ruku. Zažmurio je jer je osetio da su mu potekle suze.

Kakav sam ja idiot! Ne samo da ju je povredio, već je napravio veću štetu nego što je mogao da zamisli.

Potiskivala je svoju ženstvenost, a šta je on uradio? Udario na njeno samopouzdanje, rekao joj da je prosečna. Za trenutak je zaboravio da je ona u dubini duše devojčica, ista ona koja je u četrnaestoj godini doživela traumatično iskustvo.

- Nemaš pojma koliko sam ponosan na tebe - promrmljao je Fin. - I koliko si hrabra, lepa i jaka.

Svakim delićem svog bića čeznuo je za tim da je pronađe i sve popravi. Ali šta da joj kaže? Žao mi je nije dovoljno, a to je sve što on može da joj ponudi.

Ipak, mora joj ispuniti jednu želju. Bar joj toliko duguje...

Pet nedelja kasnije... Žurka posle trke u Monci održavala se u bašti luksuznog hotela.

Serenu je zvezdano nebo podsećalo na ono veče u Montrealu.

Sklopljenih očiju udisala je miris nežnih frezija, pa se okrenula ocu.

- Ne znam kako sam dozvolila da me ubediš da dođem ovamo.

Vratila sam se pre nekoliko sati. Trebalo je da obučem pidžamu i da grickam čips uz TV program.

A doterala se i došla je na zabavu iako se grozno osećala. Hoće li Fin doći? Koga će povesti sa sobom? I šta da mu kaže?

- Sad mi je dosta, Serena. Ne možeš više da se kriješ.

- Nisam se krila.

- Kako ti kažeš.

Serena je uzdahnula. Onim pismom potpuno se razotkrila Finu. A ako je suditi po naslovima u žutoj štampi, nikada mu nije bilo bolje u životu.

Svakako, ako ga vidi s drugom ženom... biće joj teško, ali iskuliraće.

Ali zašto je besna na oca što je doveo ovu plastičnu plavušu?

- Ne razumem zašto ih menjaš kad su sve iste?

- Baš o tome je reč. Ne znače mi ništa. Uvek ću voleti tvoju majku.

To je moj način da se nosim sa samoćom.

Serena ga je posmatrala. Sigurno mu je bilo teško da priča o njenoj majci. Osetila je čudno golicanje u srcu.

- Nikada to nisam tako videla - rekla je.

Ove reči mogao je da izgovori i Fin. Šoumen, a iza fasade krije se nežna duša.

- Ne misliš valjda na Fina?

- Naravno da ne mislim - mračno ga je pogledala.

Oči su mu sijale, sve mu je bilo jasno.

- U životu ti nisam dao mnogo dobrih saveta. Nisam umeo s devojčicama i zbog toga ću se uvek kajati, Serena. Kad sam izgubio tvoju majku, morao sam...

- Da ustaneš. Da skreneš misli. Da nastaviš - dopunila ga je .

Nasmejao se.

- Ali reći ću ti: ako ti je Fin zaista prirastao srcu, bori se za njega.

Serena se ugrizla za usnu.

- Ne interesuje me. Osim toga, on je nastavio dalje.

- Jesi li sigurna? Jer čovek, koji je juče bio kod mene, želeo je da sazna gde je njegova devojčica. Zaista mi je delovao kao neko ko nije nastavio dalje.

Brzo je potisnula nadu.

- On posvuda ima žene. Produžio je dalje, veruj mi.

- Zaista? Čovek, koji je upravo ušao u dvorište, pošao je prema tebi i deluje odlučno.

Nije bila spremna za to.

Najradije bi se popela na zid i pobegla odavde. I učinila bi to da nije prethodnih nedelja tumarala Evropom i u nekom pariškom kafeu konačno je shvatila da ne može da pobegne od svojih osećanja. Nikad neće pronaći mir. Mora da ga preboli.

- Koliko je udaljen?

- Deset metara... manje.

Kao mantru ponavljala je u sebi reči: Svejedno mi je , Prebolela sam ga. Svejedno mi je ...

- Dobro veče, gospođice Serafina Skot.

Ovo nije dobro. Osetila je leptiriće u stomaku kada mu je čula glas.

Duboko je udahnula, podigla bradu i okrenula se...

Njena sudbina je zapečaćena.

U crnom odelu krojenom po meri Fin Sent Džordž izgledao je božanstveno.

Toliko joj je nedostajao...

Oči su mu blistale. Prvi put posle više nedelja njeno telo ponovo je bilo živo. Srce joj je neravnomerno udaralo.

Brzo se pribrala. Ne sme pogrešno protumačiti njegov pogled!

Nikada više.

Ovoga puta pokušaće da sačuva svoj ponos... i srce. Nasmejala se.

- Ćao, Kazanova. Jesam li ti nedostajala? Želeo ju je odmah i... zauvek.

Kad mu je Mik pre dvadeset minuta poslao poruku: “Pogodi čija je devojčica ovde”, Fin je bio van sebe od sreće. Možda bi bio pribran da se ona nije obukla toliko izazovno. Samo je želeo da je privuče i poljubi, ali pošto je toliko zabrljao, prvo mora da joj se izvini.

Mik ga je potapšao po ramenu.

- Pokušaj ovoga puta da ispraviš sve.

Fin je ispravio ramena. Zaboravi sve i usredsredi se na budućnost, rekao je sebi. A budućnost će mu biti svetla ako je ona u njoj. Ako mu oprosti. Ako mu dozvoli da je voli, jer je znao da joj može pružiti svu ljubav ovog sveta. Da li mi je nedostajala?

- O, da, nedostajali ste mi gospođice Skot. Otkad si otišla, osećam se... mizerno.

Ovoga puta mora sve da ispravi, po svaku cenu.

Sudeći po njenom pogledu punom neverice, ovo priznanje nije prihvatila onako kako se nadao. Pred ovom malom crvenokosom unervozio se on, čovek koji inače flertuje sa smrću!

- Ah da, zato nisi mogao da me zoveš.

Zavukao je ruke u džepove.

- Želeo sam da ti dam vremena da se središ. Bilo mi je teško, Serena. Nemaš pojma koliko puta sam otišao na aerodrom...

- Hteo si nekud da otputuješ?

Izluđivale su ga njene usne. Poigrava se sa mnom, pomislio je. Ali neću odustati.

- Hajde sa mnom - pružio joj je ruku. - Treba da nadoknadimo prvi ples, koji smo propustili u Silverstonu.

Pogledala ga je.

- U redu, samo ples - rekla je konačno.

I pre nego što je shvatila šta se dešava, obreli su se na podijumu za ples.

Spustio je ruku na njen struk i privukao ju je sasvim uz svoje telo.

Kretali su se u taktu neke italijanske balade. Savršeno. Osećala se veličanstveno. Udisala je njegov miris osećajući da joj je baš to bilo potrebno.

- Fine, ne mogu da dišem - požalila se.

- Disanje je precenjeno. Zar baš moraš?

Jače se privila uz njega obavivši mu ruke oko vrata. Preplavio ga je osećaj sreće. Kad ju je snažno pritisnuo uza se, tiho je uzdahnula i u njemu se istog trena probudila želja.

- Da li si... bila s drugim u međuvremenu?

Ukočila se u njegovom naručju.

- Zaista si neverovatan! - prošaputala je iznervirano. - Pričaš da ti nedostajem, prebacuješ mi da sam bila s drugim, a ti nisi mogao da izdržiš ni tri nedelje!

Malo se odmaknuo od nje.

- Nisam... izdržao?

- Bez seksa. Odmahnuo je glavom.

- Ne znam o čemu pričaš.

- Da li ti Mađarska govori nešto? Na naslovnim stranama svih tabloida objavljene su fotografije na kojima si sa onom starletom...

Nemoj mi pričati bajke.

Morao je da se nasmeje.

- Dušo, ljubomorna si - dakle, ipak nešto oseća prema njemu.

Još jače se razbesnela.

- Koješta! Baš me briga s kim si orgijao. I nemoj me zvati dušo!

Dođavola! Kako da joj objasnim da ona nije” jedna od mnogih” ?

- Tu glumicu ni dotaknuo nisam, samo se fotografisala sa mnom.

Posle tebe nije bilo druge. Osim toga, nijednu nikada nisam zvao “dušo”, Serena. To je rezervisano samo za tebe. Moja si - opet ju je poljubio.

- Veličanstvena si u svakom pogledu. I jedinstvena.

Oslobodivši se njegovog zagrljaja, povukla se za korak.

- Kada si me lagao: onda ili sad? U svakom slučaju, ne interesuje me - srce mu se stegnulo kad je video bol u njenom pogledu. - Ne znam mogu li ti verovati.

U trenu je prebledeo.

- Možeš. Dokazaću ti...

- Slušaj, sletela sam pre nekoliko sati i potreban mi je san.

Videćemo se sutra, važi?

Ostavila ga je nasred podijuma pre nego što je uspeo da je zadrži.

Počeo je da shvata da je pogrešio što ranije nije stupio u kontakt s njom.

Zaboga!

Potrčao je za njom i sustigavši je na izlazu, preprečio joj je put.

- Pratiću te do kraja sveta, Serena. I ranije sam te gledao kako odlaziš, ali to ti više neću dozvoliti.

Pogledala ga je.

- Volim te. Razumeš li, dušo? Ja-tebe-volim - izgovorio je to toliko glasno da su se sve glave okrenule prema njima, a onda ju je pred svima poljubio. Dokazao joj da je voli i želi.

- Reci mi da i ti isto osećaš - prošaputao je.

- O, da...

- Ovo nije bila laž, dušo.

Poveo ju je za ruku u lepo negovani vrt obasjan mesečinom.

- Da li si zaista to uradio? - poljubio ju je pred svima, a onda ju je ovamo doveo. - Fine? Mora ti biti jasno da će sutra ceo svet znati šta si mi malopre rekao...

- Da te volim? Dobro, bilo je krajnje vreme. Onda će svi znati da si moja.

- I da si ti moj!

- Upravo je o tome reč, Serena - nežno joj je pomilovao obraz. Konačno možeš početi da mi veruješ. Ti si za mene jedina žena na svetu.

Njegove reči, dodiri, blizina... sve je to bilo tako magično.

- Samo budi iskren prema meni, Fine. Ništa više ne tražim.

- O, biću. Uvek - duboko je uzdahnuo. - Ponudio sam ti prijateljstvo, jer je to značilo da mogu da budem s tobom bez izgovora. Istina je da te

želim od prvog trenutka, Serena. Dok sam bio zatvoren u onoj mračnoj ćeliji u Singapuru, samo me je razmišljanje o tebi održavalo u životu. Da nisi došla u Monako, bio bih mrtav, jer sam razmišljao o samoubistvu.

Voleo bih da sam umro umesto Toma.

Serena mu je poljubila ruku.

- I osećao sam se krivim, jer sam odjednom poželeo da živim, a mislio sam da to ne zaslužujem. Zaljubio sam se u tebe, ali verovao sam da nikad nećeš biti moja. Pitala si me zašto ti ranije nisam ispričao istinu. Kako da kažem ženi koju volim da sam odgovoran za smrt njenog brata?

- Oh, Fine, zašto mi to jednostavno nisi rekao? Zašto si se ponašao kao da ti nije stalo? Povredio si me.

- Znam i žao mi je zbog toga. Ali nisam verovao da ćeš moći da mi oprostiš, a kamoli da mi uzvratiš osećanja. A onda sam pročitao tvoje pismo... i silno sam se rastužio. Što sam ga češće čitao, to mi je postajalo jasnije da si mi sve to poverila zato što me ne smatraš više krivcem za Tomovu smrt. Nikad nisam upoznao ženu kakva si ti. Budiš u meni potrebu da se borim... za tebe.

- Kad sam shvatila da se osećaš krivim zato što si preživeo, uplašila sam se da ću izgubiti i tebe. Sve bih učinila da ti dokažem da u mojim očima nisi kriv.

Fin se zamišljeno namrštio.

- Pošto sam dugovao nešto svojoj devojčici, otišao sam onom psihologu. Postalo mi je jasno da treba da budem zahvalan Bogu na tome što te imam. Žao mi je, dušo. Uvek te rasplačem - Sereni su potekle suze niz obraze.

- U poslednje vreme užasno sam plačljiva! To nije normalno.

- Dečaci ne plaču... Pogrešno! Posle majčine smrti isplakao sam sve suze. To je tako nepravedno. Dobri ljudi kao po pravilu umiru mladi.

- Zahvalna sam Bogu što si preživeo onaj užas u Aziji.

- Rekla si mi da moram naučiti da oprostim sebi. To pokušavam.

Osećam se loše ne samo zbog Toma, već i zato što sam napustio majku i sestru kad sam im bio najpotrebniji. Opet sam pričao s Evom. Rekla mi je da mi ništa ne prebacuje i da je život isuviše kratak za to.

- Ona mi se već dopada.

- Obožavaćeš je. Ona i Dante nedavno su dobili dečaka. Kad se on rodio, shvatio sam koliko želim sopstvenu porodicu - pošto je video da

je Serena zbunjena, dodao je: - Naravno, ako ti to želiš. Vidim da malo trčim pred rudu.

- O, želim! Ali oduvek sam mislila da nisam dovoljno dobra da ti budem supruga.

- Ako mi pružiš šansu, pokazaću ti koliko te volim, koliko smo dobar par i nikada te neću ostaviti na cedilu. Samo mi daj šansu da osvojim tvoje srce.

- Ne moraš da ga osvajaš, već si to učinio. Zaljubila sam se u tebe u onom trenutku kad sam ušla kroz prozor u tvoju prikolicu. Bila sam mlada i nesigurna, a ti tako zgodan i samouveren...

- Da li si sigurna u to... da me voliš?

- S tobom se osećam kao žena. Ti si sve moje. Zajedno ćemo izgraditi život.

Obe njene ruke privukao je na svoje srce.

- Tvoj sam, Serena. - I ja pripadam tebi. Vodi me kući, odmah.

Nasmejao se.

- Dakle, kod mene.

- Nikad nisam znala šta je dom i konačno sam ga pronašla... u tebi.

- I tu ćeš zauvek ostati, dušo.

KRAJ