Danijela - Poput zvijezde u tamnoj noći

Poput zvezde u tamnoj noći

~2~

1. poglavlje

Semjuelu se od one večeri ledila krv u žilama...

Pokušao je da traži spas u divljim žurkama, ženama i poslu, ali je u jednom trenutku shvatio da bol ostaje uprkos svemu što radi. Usredsredio se na sadašnjost, međutim, prošlost ga je pratila u stopu... prošlost u obliku sećanja koje ne bledi, rane koja ne zarasta i, konačno, bola koji podmuklo odzvanja duboko u njemu.

Nije mogao da joj utekne i upravo je zato svake godine to veče uvek provodio sam i na mestu gde je mogao neometano da se napije.

Vozio je od svoje kancelarije u Londonu do imanja u Oksfordširu, koje je obnovio za svoje potrebe. Mobilni telefon bio mu je isključen, što se retko dešavalo.

Jedva da je nešto video od pahulja koje su se divlje kovitlale.

Sneg se gomilao po putu, što je sigurno ljutilo neiskusne i nervozne vozače. Semjuel Forsajt nije bio ni neiskusan ni nervozan, a njegovo raspoloženje bilo je tmurnije od snežne oluje.

Stisnutih zuba pokušavao je da ignoriše zavijanje vetra.

Nikada ga više nije obradovao pogled na dva kamena lava s obeju strana prilaza njegovom imanju. Lagano je vozio prilazom, koji se protezao prostranim parkom do glavne zgrade. Prešao je preko mosta, preko jarka i konačno došao do Kingvort kastla. Trebalo bi da bude ponosan i zadovoljan što je to raskošno imanje njegovo, ali pogled na zamak ostavio ga je potpuno ravnodušnim. Potisnuo je sva osećanja i dosad nije bio u stanju to da promeni.

Matematičaru i arhitekti u njemu dopalo se to što su proporcije zdanja gotovo savršene. S masivnim zidinama zamak je delovao impresivno i za njega su se zanimali istoričari širom

~3~

sveta. Činjenica da je očuvao istorijski važnu građevinu činila ga je ponosnim, ali samo s poslovne tačke gledišta. Na ličnom, emotivnom nivou ništa nije osećao prema njoj.

Semjuel nije mogao da potvrdi značenje stare poslovice Osveta je slatka...

A po svaku cenu želeo je da izbegne kontakt s ljudima te večeri. U tom trenutku nije ga zanimala istorija kuće, važna mu je bila samo izolovanost. Mršteći se, primetio je da su neki gornji prozori osvetljeni. A zaposlenima je dao slobodan dan...

Setio se svoje asistentkinje Eme, koja je opet ostala dokasno u kancelariji da bi ga pripremila za putovanje u bogatu zemlju Persijskog zaliva. Na sreću, živela je u Londonu, što nije daleko od zamka.

Ušao je u mračno predvorje i sa olakšanjem je primetio da nema ni kućepaziteljke ni drugih zaposlenih. Bio je potpuno sam.

- Iznenađenje! - čuo je hor glasova i blesnulo je svetlo.

- Sve najbolje za moj rođendan! - Tara mu je prišla i, prepredeno se osmehujući, uhvatila ga je za revere i poljubila. Znam da si mi obećao rođendanski poklon sledeće nedelje, ali ne mogu toliko da čekam. Hoću sada da ga dobijem.

Zurio je u plave oči poznatog modela ne osećajući baš ništa.

Polako, ali odlučno sklonio je njene šake sa svog kaputa.

- Šta radiš ovde? - upitao je tiho.

- Slavim svoj rođendan - bila je uvređena njegovom reakcijom. - S obzirom na to da nisi hteo da dođeš na moju rođendansku proslavu, odlučila sam da je održim ovde.

Kućepaziteljka nas je pustila. Zašto me nikad nisi pozvao ovamo?

Zamak je fenomenalan, kao iz filma!

Semjuel je pogledao oko sebe primetivši da je raskošno predvorje, inače krcato starim slikama i tapiserijama, ukrašeno svetlucavim balonima. Pored ogromne rođendanske torte bili su naslagani pokloni i tek otvorena boca šampanjca. Sudeći po njegovom sumornom izrazu lica, nije bio raspoložen za slavlje.

Prva pomisao bila mu je da treba da otpusti kućepaziteljku, a onda mu je sinulo da Tara ume da obrlati svakoga. Veoma je talentovana za manipulisanje ljudima i frustriralo ju je to što na njega ne može da primeni svoj talenat.

~4~

- Rekao sam da mi danas nije dobar dan - odgovorio je.

Tara je slegnula ramenima.

- Ne znam šta te je toliko razljutilo, ali sigurno ćeš zaboraviti probleme kad popiješ piće i zaplešeš sa mnom. Onda ćemo otići na sprat i...

- Nestani! - zarežao je Semjuel.

Njeni prijatelji, koje nije poznavao niti je želeo da ih upozna, odjednom su zanemeli. Međutim, puna sebe, Tara mu je odgovorila: - Semjuele, ne budi budalast, znam da nisi ozbiljan.

- Nestani! - ponovio je. - I ne zaboravi svoje prijatelje.

Oči su joj poprimile bolan izraz.

- Došli smo autobusom, a vozaču je rečeno da se vrati po nas u jedan sat posle ponoći.

- Napolju je vejavica, u jedan sat niko neće moći da vas odveze. Ukoliko autobus ne stigne u narednih deset minuta, bićete zavejani ovde, a garantujem da to ne želite.

Da li zbog njegovog ledenog tona ili pretećeg izraza lica, tek, Tara je konačno počela da shvata da je ozbiljan. Njeno lepo lice izobličilo se od besa i poniženja, a besprekorni ten bio je beo kao sneg.

- Kako želiš - odgovorila je. - Slavićemo drugde i ostavićemo te samog tako grozno raspoloženog. Sad mi je jasno zašto su ti propale sve veze. Imaš i novac i britak um, dobar si ljubavnik, Semjuele Forsajte... ali nemaš srce!

Mogao je da joj kaže istinu: da mu je srce ranjeno i da ta rana nikad neće zarasti. Mogao je da joj objasni da vreme ne leči sve rane i da je on dokaz tome. I mogao je da joj poveri koliko olakšanje oseća zbog toga. Naime, slomljenom srcu niko više ne može nauditi.

Da, sve je to mogao da joj kaže, ali to ništa ne bi donelo ni njemu ni njoj. Zato je prošao pored nje i uputio se prema hrastovim stepenicama, koje su vodile na sprat. Bez pozdrava je požurio u spavaću sobu s pogledom na jarak oko utvrđenog dvorca.

~5~

Bilo mu je svejedno što je uvredio goste i što je raskinuo još jednu vezu. Bilo je važno samo to da nekako preživi tu noć...

Znala je da je on hladnokrvni radoholičar vođen ambicijom.

Ema je obično bila veoma strpljiva, ali ne i dok se mučila da održi vozilo na putu. Bio je petak veče i trebalo je da uživa s Tomijem kod kuće, a ona vozi do imanja svog šefa. Posle naporne protekle radne nedelje to je bilo poslednje što joj je trebalo. Pa imam i ja privatni život!, besno je pomislila. Ili bi ga imala kad bi njen šef znao da postoji život i mimo posla.

Semjuel Forsajt nije ulazio u emotivne veze i očigledno je smatrao da ni njegovi zaposleni ne bi trebalo time da se bave.

Ema ga nije zanimala kao čovek, već isključivo kao saradnica. Nije imalo smisla objašnjavati mu kako se oseća, jer su njemu osećanja potpuno strana. Kad god bi se parkirala ispred veličanstvene zgrade od stakla, u kojoj je sedište planetarno poznate arhitektonske kancelarije Jackson&Partners, pomislila bi da je sletela na drugu planetu. Futuristička zgrada, izrazito modernog dizajna i energetski efikasna, optimalno je koristila dnevno svetlo i prirodnu ventilaciju. Pre svega, bila je simbol kreativnih vizija i genijalnosti Semjuela Forsajta.

Preduslov za kreativne vizije i genijalnost bilo je potpuno usredsređivanje na posao, a kao posledica toga postao je težak čovek, radoholičar. Pre mašina nego čovek, sumorno je razmišljala Ema pokušavajući da u debelom sloju snega uoči put. Kad je pre dve godine počela da radi za Semjuela Forsajta, bilo joj je drago što ne mora da spominje svoj privatni život. Svakako nije želela da o tome priča na poslu. Osim toga, njoj se ne bi moglo desiti da se zaljubi u svog šefa. Međutim, zaljubila se u posao, koji je uzbudljiv i interesantan, a Semjuel je savršen poslodavac.

Uprkos strepnjama, Semjuel se pokazao krajnje profesionalnim, inteligentnim i velikodušnim čovekom kad je o plati reč. Bila joj je čast da radi u preduzeću koje je osmislilo jednu od najpoznatijih zgrada u skorije vreme. Bez sumnje, Semjuel Forsajt jeste genije.

Ali postoji i druga strana medalje: toliko je usredsređen na posao da sve drugo pada u zapećak. Prethodna nedelja bila je dobar primer za to. Predstojalo je otvaranje Ferrara Spa Resorts u Kubranu, inovativnog ekološkog hotela na obali toplog Persijskog zaliva. Upravo zato je Ema radila prekovremeno,

~6~

popila je mnogo kafe i mučila se do duboko u noć da bi sve obavila na vreme. Naravno da bi u dva sata posle ponoći radije spavala, ali nije se žalila.

A baš je jedva čekala petak! Naime, tada je trebalo da ode na odmor. Ema je svake godine uzimala dve nedelje tokom praznika i to vreme bilo joj je svetlost na kraju tunela.

Onda je počeo da pada sneg i nije prestajao, pa su ulice Londona u petak bile gotovo potpuno prazne. Kroz kancelarijski prozor posmatrala je kako neke kolege ranije odlaze s posla da bi im vikend potrajao. Žurili su na parking i usput upadali u debeli snežni pokrivač. I na kraju su samo njih dvoje ostali u zgradi.

Semjuel, kao i uvek potpuno koncentrisan na posao, nije čuo kad je rekla da su krupne pahulje pretvorile London u snežnu pustinju. Konačno je i na nju bio red da pođe kući, a to je bilo dugo po Semjuelovom odlasku, a onda je na njegovom pisaćem stolu primetila registrator, u kojem su bili dokumenti važni za njegovo putovanje u Kubran, kao i papiri koje je trebalo da potpiše.

Kako je moguće da je zaboravio dokumenta? Pa on nikad ne zaboravlja, naprotiv, najbolje je organ i zova ni čovek za koga je dosad radila.

Pokušala je da ga nazove, međutim, javila joj se govorna pošta. Verovatno je stalno bio na vezi. Uostalom, činilo se da celi život provodi telefonirajući. Naravno, mogla je da pozove kurirsku službu, ali plašila se da bilo kome poveri tako važne papire. Možda preteruje, ali ukoliko bi se izgubio registrator, ona bi automatski ostala bez posla.

Teški zadaci njoj zaista ne predstavljaju problem, ali se držala načela da vikendom ni po koju cenu neće raditi. Iz nekog razloga - možda zbog njenih referenci, mirnog nastupa ili zato što je pre nje gotovo na mesečnom nivou zapošljavao novu asistentkinju.

- Semjuel Forsajt prihvatio je taj uslov, doduše, uz ciničnu opasku o njenom „divljem privatnom životu“.

Da se i najmanje interesovao za Emu kao za čoveka, znao bi da ničeg „divljeg“ u njenom životu nema. Semjuel pojma nije imao

~7~

da za nju savršen vikend posle naporne radne nedelje podrazumeva dobar san i vreme provedeno s Tomijem.

Ljutito je pogledala registrator na suvozačevom sedištu. Bar niko neće moći da joj zameri da posao ne obavlja savesno.

Godinama nijedan događaj nije privukao toliko pažnje kao otvaranje hotela Ferrara Spa Resorts. Na svečanu proslavu doći će sve važne ličnosti. U razgovoru s Ejveri Skot, vlasnicom Dance and Dine, saznala je da je Ejverino preduzeće organizovalo proslavu i da će poznate zvanice slaviti uz šampanjac u prostoru zamišljenom kao beduinski šator. Potom će se održati banket pod zvezdanim nebom, tipičan za Kubran, a gosti će moći da se posluže i na suku, arapskoj pijaci, koja mami specijalitetima tipičnim za to podneblje i različitim atrakcijama. Da bi Kubran bio predstavljen kao uzbudljiva destinacija, angažovane su trbušne plesačice, proročice i sokolari, koji će nastupiti pre nego što se svečanost završi spektakularnim vatrometom.

Sigurno se Pepeljuga osećala kao ja sada kad je saznala da ne sme na bal, razmišljala je Ema. Drhtala je, jer je grejanje u automobilu bilo slabo, pa je jače stegnula kaput oko tela. Priznala je sebi da je u nekim trenucima maštala o suncu i palmama zavideći ženama koje su na spisku gostiju i čiji je jedini zadatak da budu elegantne i glamurozne.

Nije joj bilo potrebno ogledalo da shvati da je ona sve osim glamurozna. Izgledala je smoždeno, a tako se i osećala. Za razliku od poznatih ličnosti, bila bi srećna kad bi mogla pre ponoći u krevet. Međutim, ukoliko sneg nastavi da veje, ona i Tomi provešće dragocene slobodne dane u zatvorenom...

Dok se trudila da zadrži vozilo na zaleđenom putu, zazvonio joj je telefon. Nadala se da je Semjuel, da se konačno odazvao na jednu od bezbroj poruka koje mu je ostavila. Ali bio je to Tomi.

Naravno, čekao ju je duže od sat vremena.

- Pa gde si, Ema? - upitao je zabrinuto.

- Moram duže da radim, molim te, izvini. Ostavila sam ti poruku.

- Kad dolaziš?

- Nadam se uskoro, ali nemoj me čekati!

~8~

Nije odgovorio, znala je da je ljut. Njegovo ćutanje pojačalo je u njoj grižu savesti. Dok je on brinuo, ona je zamišljala kakvu bi haljinu obukla za najveličanstveniju proslavu decenije.

- Imamo ovaj vikend i naredne dve nedelje samo za nas pokušala je da ga uteši. Kako nije progovorio, uzdahnula je i nastavila: - Ah, Tomi, znaš da sam vikendom obično slobodna, ali ovo je hitno. Semjuel je zaboravio važna dokumenta u kancelariji i moram mu ih dostaviti.

Prekinuvši vezu, počela je na glas da naziva Semjuela pogrdnim imenima. Zašto je morao da zaboravi glupe dokumente? I zašto joj se ne javlja na telefon? Mogli su se naći na pola puta.

Znala je da će se smiriti tek kad dostavi registrator i krene kući. Glava ju je bolela, trebao joj je predah.

Tomiju i njoj biće na raspolaganju čitave dve nedelje božičnih praznika, a za to vreme njen uspešni, ambiciozni šef razgovaraće u Kubranu sa sultanom i slaviće s poznatim ličnostima pod zvezdanim nebom. Nimalo mu ne zavidim, pomislila je naprežući oči. Dvaput je zamalo zalutala. Kad je prošla kroz zavejanu ulicu, konačno je ugledala prilaz Kingvort kastlu.

Učinilo joj se da na nju reže dva kamena lava s obeju strana otvorene kapije. Imanje je delovalo ljubazno i prijateljski poput vlasnika... Dok je automobilom klizila duž aleje, pomislila je da je opet pogrešila. Gde je kuća? Zar je moguće da taj čovek poseduje toliko zemlje?

Ugledala je park, jezero i mostić, a onda i zamak oivičen dubokim jarkom. Njegovi visoki prozori i kamene zidine boje peska bili su osvetljeni toplom svetlošću reflektora.

- Ima čak i utvrđenje - prošaputala je Ema. Primetila je osvetljen prozor na vrhu kule. Nikad u životu pomislila ne bi da Semjuel Forsajt ima ovo... Poznat je po tome što primenjuje izrazito moderan dizajn. A sad ovo... impozantna srednjovekovna građevina. Savršen zamak.

Bio je toliko savršen da je zamalo zaplakala.

Prešla je most preko jarka. Nigde žive duše.

~9~

Onda je primetila Semjuelov sportski automobil, gotovo sasvim prekriven snegom. Dakle, tu je, iako se ne javlja na telefon.

Nadala se da će se zadržati samo dva minuta. Čim preda dokumente, krenuće kući. Dok je izlazila iz automobila, okliznula se i udarila lakat i glavu, jer je pokušala da zaštiti registrator.

Kratko je ležala u čudu, a onda se oprezno pridigla i besno je prišla ulazu.

Dugo je zvonila i taj mali nestašluk utešio ju je koliko-toliko, međutim, niko nije otvarao vrata. Otopio se sneg koji joj je napadao po kosi, pa je klizio niz vrat. Naježila se i ponovo je pozvonila. Računala je na to da je kuća puna posluge i da će joj odmah otvoriti.

Posle nekog vremena pritisnula je kvaku i vrata su se otvorila. Zastala je na pragu oklevajući.

- Ima li koga? - oprezno je provirila očekujući aktiviranje alarma. Pošto se to nije dogodilo, ušla je u predvorje obloženo tamnom drvenom oplatom, na zidovima su visile tapiserije i uljane slike velikog formata.

- Ima li koga? - ponovila je zatvorivši vrata za sobom.

Ugledala je otvorene boce šampanjca, raznobojne balone i tortu.

Očigledno se nešto slavilo, međutim, zvanica nije bilo, vladala je sablasna tišina. Očekivala je da će neko iskočiti iza teške plišane zavese.

Srce joj je tuklo. Uputila se prema visokim vratima, otvorila ih i ugledala biblioteku. Zidove su zaklanjele police pune knjiga u kožnom povezu. Proverila je i ostale prostorije u prizemlju, pa se popela uza stepenice, jer se setila da je videla svetlo na prozoru na kuli. Pokušala je da pogodi smer. Hodajući dugim hodnikom zastrtim tepihom, stigla je do velikih hrastovih vrata.

Pokucala je, pa ih je otvorila. Iza njih je ugledala polukružne stepenice, koje su se završavale u velikoj, kružnoj sobi punoj prozora, a u kaminu je pucketala vatra. Krajičkom oka primetila je krevet s baldahinima od zelenog somota, ali pažnju joj je privukla kožna sofa, na kojoj je ležao njen šef s bocom viskija u ruci.

- Semjuele?

~ 10 ~

- Rekao sam ti da nestaneš. Glas mu je bio grub i Ema se povukla. Nikad joj se ovako nije obratio.

Odmah je shvatila da je mrtav pijan. To ju je iznenadilo, jer se uvek savršeno kontrolisao. Dakle, njoj je upropastio veče zato što se zabavljao. Telefon mu nije bio zauzet poslovnim pozivimaa, već ga je isključio da bi se na miru napio. A ona je rizikovala život vozeći po zaleđenim seoskim putevima! I još je toliko drzak da je izbaci iz kuće. Ema, koja se nije lako ljutila, osetila je da je preplavljuje bes.

Htela je da baci dokumenta na sto i da ode, a onda joj je sinulo: Semjuel joj nije persirao, verovatno ju je pobrkao s nekim.

- Semjuele, ja sam, Ema - izgovorila je polako i jasno.

Inače je bio vrlo negovan, elegantno i brižljivo odeven. Nosio je ručno šivena italijanska odela i košulje po meri, zadovoljavao se samo najboljim stvarima. Međutim, te večeri bio je drugačiji.

Delovao je nekako... preteče. Košulja mu je bila raskopčana i video se njegov mišićavi torzo obrastao crnim dlačicama. Tamne senke na licu... Ipak, najviše ju je brinulo to što je trenutak ranije zamalo izgubio samokontrolu.

Ema je reagovala tako kao da je pred opasnim rotvajlerom, koji reži na nju: stajala je kao okamenjena pokušavajući da odaje mirnoću.

- Ja sam, Ema - ponovila je smireno. - Čini mi se da ste me pobrkali s nekim.

Nastala je nepodnošljiva tišina. Semjuel se konačno lagano pomerio i upitao je: - Ema? - glas mu je sablasno zvučao.

Osetila je da joj drhte ruke. Zašto? Pa poznaje ga pune dve godine, on jeste težak čovek, ali niti je zao niti nasilan.

- Da, ja sam. Satima sam pokušavala da vas nazovem. Zašto se niste javljali na telefon?

- Ko vas je pustio unutra?

- Niko. Zvonila sam, ali mi niko nije otvorio. Onda sam... ućutala je.

- Razumem. Onda ste ušetali u moju kuću. Recite mi, Crvenkapice, tumarate li često šumom dok vuk lovi u njoj?

~ 11 ~

Prodorno ju je pogledao tamno-plavim očima, a Ema je prestala da diše. Olabavila je šal. Da li od njegovog glasa ili od pogleda, tek, srce joj je divlje tuklo. Duboko je udahnula i odgovorila: - Da ste se javili na telefon, ne bih morala da provaljujem u vašu kuću.

- Telefon mi je isključen, a vrata nisam otvarao jer nisam želeo društvo.

- Mislite li da sam vozila dva sata kroz snežnu oluju zato što čeznem za vašim društvom? Ove nedelje provodila sam u proseku petnaest sati dnevno s vama. Verujte, to mi je bilo dosta.

Smatrala je da je nepristojan prema njoj i to ju je ljutilo.

- Uprkos svim neprilikama, došla sam ovamo da bih vam donela dokumenta koja ste zaboravili, a znam da su vam sutra neophodna.

- Sutra? - ponovio je kao da ga večnost deli od sutrašnjeg dana, kao da ne želi da ga doživi.

- Da, sutra - odgovorila mu je zaprepašćeno. Zar je toliko pijan?

- Otvaranje Ferrara Spa Resorts u Kubranu... znači li vam to nešto? - bacila je registrator na sto.

- Izvolite. Ispunila sam svoju dužnost, a zahvalićete mi kad se otreznite.

Brzinom svetlosti odložio je bocu.

- Vozili ste dovde da biste mi doneli dokumenta?

- Svakako - u međuvremenu je i sama shvatila koliko je to bilo ludo. - Potrebna su vam, a nisam želela da ih poverim kuriru.

- Mogli ste ih poslati po Džimu. Džim je bio Semjuelov vozač.

- Vikendom je u Dablinu - odgovorila je oklevajući. Kako on to ne zna?

- Dakle, odlučili ste da mi lično donesete dokumenta - oči su mu zasijale dok je pogledom klizio po Eminom telu, kao da je vidi prvi put u životu.

- Da - kratko je rekla. Bila je besna na sebe što ne izgleda reprezentativno. Nikada neće zadovoljiti njegove kriterijume, ali bilo bi joj lakše da joj kaput nije uprljan snegom i blatom. -

~ 12 ~

Počinjem da žalim što sam se ovoliko namučila, jer to, očito, ne umete da cenite.

- Krvarite, a kosa vam je mokra. Šta se desilo, pobogu?

Krvarim? Zapanjena, dotaknula je glavu osetivši veliku čvorugu. Kakva sramota!

- Ja... okliznula sam se izlazeći iz automobila. Nije strašno.

Odjednom joj je postalo jasno da su sami u sobi. Osećaj je bio potpuno drugačiji kad su bili sami u kancelariji.

- Idem, a vi nastavite da slavite - nevoljno se pitala gde su ostali gosti.

- Ah, da, moja žurka - ironično se nasmejao naslonivši glavu na sofu. - Idite, Ema. Neko poput vas ne bi trebalo da je sad ovde.

- Neko poput mene? - bila je neprijatno iznenađena tom konstatacijom. - Ako sam vas dobro razumela, mislite na osobe koje se ne kreću u elitnim društvenim krugovima?

- Nisam na to mislio. Svejedno... Ipak, pogodile su je njegove reči.

- Meni nije svejedno! Upravo sam se kockala životom i razočarala nekoga ko mi mnogo znači samo zato da bih vam donela dokumenta. Prijalo bi mi jedno „hvala“. Dobri maniri ne mogu da naškode.

- Ja sam sve samo ne ljubazan. I definitivno nisam dobar čovek - odgovorio je žestoko.

- Semjuele...

- Nestanite, Ema. Nestanite i zatvorite za sobom prokleta vrata.

~ 13 ~

2. poglavlje

- Kakav nezahvalnik, tvrdoglavi besramnik... - besno je psovala spuštajući se stepenicama u prizemlje.

Nestanite, Ema, rekao je. Vrlo rado, mislila je razdraženo. Bar je obavila ono što treba, pa je Semjuel dobio papire i mirne savesti mogla je da uživa u slobodnim danima s Tomijem.

Njeni koraci odjekivali su ogromnim predvorjem. Još uvek nije videla nikoga niti je čula bilo kakav zvuk. Da li se žurka prerano završila?

Rekao sam da nestaneš. Na koga li je Semjuel pritom mislio?

Ma baš te briga, opomenula je sebe. Otvorila je teška ulazna vrata.

Sneg je u međuvremenu toliko napadao da nije videla otiske svojih stopala u snegu, a automobil joj je bio zatrpan debelim slojem snega.

Da ne bi opet pala, oprezno je prišla očistivši sneg s vetrobrana. Valjda će moći da pređe preko mosta. Kad je konačno startovala motor, postalo joj je jasno zašto joj je torta bila čudna: bila je netaknuta.

Očito se proslava završila pre nego što je torta isečena.

Rekao sam da nestaneš. I dalje ju je kopkalo Šta se desilo u Semjuelovoj kući.

Ali on joj je rekao da treba da ode, jer želi da bude sam.

Njegovi problemi me se ni najmanje ne tiču.

Semjuel je zurio u tinjajuću vatru. Činjenica je da je pijan, ali, nažalost, nije se obeznanio, i dalje je osećao bol... kao da mu se nož zario u srce. Ničim nije mogao da ga odagna. S mukom je ustao, prišao je korpi i izvukao poveću cepanicu.

- Ne bi trebalo to da radite, zapalićete zamak - čuo je ženski glas. Pomislivši da halucinira, okrenuo se.

~ 14 ~

Ema je stajala pred njim, rumenih obraza, s pahuljama u kosi i pogledom koji bi se mogao nazvati ledenim. Nije bio siguran u to da li je ljuta ili prkosna. Lagano se uspravio.

- Mislim da sam vam rekao...

- ...da nestanem? Da, rekli ste to krajnje neučtivo - odbrusila mu je. - Ako se tako ophodite prema ljudima, onda zaslužujete da budete usamljeni - povukla je šal s ramena, a hiljade pahulja palo je na debeli tepih.

- Upravo to želim - odgovorio je polako.

- Da, tako ste rekli.

- Pa zašto ste još uvek ovde?

- Iz sebičnih razloga mešam se u vaše privatne probleme. Ne želim da provedem odmor razmišljajući o tome da ste možda mrtvi pijani pali u kamin.

- Zašto biste brinuli?

- Zato što bih u tom slučaju morala da potražim novi posao.

- Ne treba da brinete - jako je stisnuo cepanicu i kora mu se bolno zarila u šaku. - Nisam toliko pijan iako se svim silama trudim da budem.

- Upravo zato ne mogu da nestanem. Ne želim da vas nosim na savesti.

- Neću umreti! - razbesneo se. - Možete mirno otići, najbolje bi bilo odmah.

- Otići ću tek kad mi objasnite zašto je prizemlje ukrašeno kao za proslavu, a sami ste u kući - odgovorila je nepopustljivo.

- Nisam sam - odgovorio je. - Nažalost, i vi ste ovde i, iskren da budem, nije mi baš jasno zbog čega. Očito sam bio neučtiv prema vama. Iz samopoštovanja trebalo bi da me ošamarite i da smesta date otkaz.

- To se dešava samo u holivudskim filmovima. U realnom životu retko ko može sebi priuštiti da odustane od posla zaključila je. - I samo neko ko ima mnogo novca poput vas predložio bi to - drhteći, skinula je kaput i prišla bliže vatri. Izgubiću samopoštovanje ukoliko okrenem leđa nekome ko je u nevolji.

- Ema... - pokušao je da je prekine, ali nije mu to dopustila.

~ 15 ~

- Tačno je, doduše, da vama nedostaju empatija i još neke ljudske osobine, kao što je savest. S druge strane, najčešće ste prijatni i bilo bi budalasto dati vam otkaz. Naime, obožavam svoj posao. A što se tiče šamara, nikada ni na koga nisam podigla ruku.

Semjuel je bio zaprepašćen.

- Dakle, volite svoj posao? - rekao je napeto. - Onda ću vas posavetovati: nestanite ili ćete biti otpušteni.

- Ne možete me otpustiti. Naime, ne možete uticati na to kako provodim slobodno vreme.

- Dosad ste insistirali na tome da ne radite vikendom. Zašto ste baš danas prekršili svoje pravilo? - upitao je besno. - Šta se dešava s vašim uzbudljivim privatnim životom? - setio se jednog privatnog poziva, koji je primila kad je počela da radi za njega. Zar ne bi trebalo da ste sa Tomijem?

- Kako znate za njega? - upitala je iznenađeno.

- Imam dobro pamćenje.

- Čim budem sigurna u to da vam je dobro, odlazim.

- Dobro mi je, možete da idete - nestrpljivo je uzvratio.

- Ne. Vidim da ste sami i... pijani. Sve je ovo veoma čudno pogledala ga je. - Pitam se zašto torta nije načeta. I... vi niste imali vremena da pripremite žurku... - odjednom je shvatila. - To je bila žurka iznenađenja, zar ne? A vi ste izbacili goste iz kuće!

- Nije svako iznenađenje uspešno. A sad, molim vas, idite ponovio je grubo.

- Pretpostavljam da je Tara došla s pratnjom? - po izrazu Eminog lica bilo je jasno šta ona misli o egocentričnom modelu. Nije smela da vas ostavi samog u ovakvom stanju. Šta je bio povod proslave?

- Njen rođendan - video je da je zinula od zaprepašćenja.

Imala je nežne, nenašminkane usne i nosila je jednostavnu sivu suknju, belu košulju i teget džemper. Delovala je razumno. U svakom pogledu ona je oličenje profesionalizma.

- Organizovala je žurku iznenađenja povodom sopstvenog rođendana?

~ 16 ~

- Da. Rekao sam joj da nisam raspoložen za zabavu, ali Tara ne prihvata ne kao odgovor.

- Zašto?

Semjuel se ironično nasmejao.

- Zato što je žena.

- Ne - nestrpljivo je odmahnula rukom. - Mislila sam: zašto niste raspoloženi za proslavu? Zanima me zašto želite da provedete veče sami i pijani. Da li je nešto s poslom u Kubranu krenulo po zlu?

- Kako ste zaključili da je reč o poslu?

- Pa posao je jedino što vam je važno.

Zurio je u nju neko vreme, pa se okrenuo i konačno je bacio cepanicu u vatru.

Nikakvo čudo što je to pretpostavila, pojma nije imala šta se dešava. Tako je bolje. Sažaljenje i razumevanje nisu mu potrebni.

- Zaista ne bi trebalo da ste ovde, Ema. - Ali jesam. I možda mogu da vam pomognem - stajala je uspravno. Iskrena, direktna, nevina žena velikog srca, koja nije znala koliko svet može da bude sumoran.

Trudio se svim silama da se skloni s puta ženama poput nje.

U njegovom životu nije bilo mesta za nevinost.

- Ne možete da pomognete - njihov odnos bio je strogo poslovan, a Semjuel je striktno razdvajao posao od privatnog života. Smatrao je da i Ema tako razmišlja.

- Jeste li zbog Tare toliko uznemireni? To ne liči na vas.

Dosad se niste potresali zbog žena - rekla je otvoreno. - Bila sam ubeđena da su vam žene aksesoar... kao dugmad za manžetne.

Nosite ih i menjate u skladu s okolnostima.

To je bilo oštroumno i originalno opažanje, koje je Semjuelu gotovo izmamilo osmeh na lice. Međutim, bio je svestan činjenice da se mora resiti Eme. - Možda je zaista tako - odgovorio je. - A možda me uopšte ne poznajete - polako joj je prišao primetivši da je malo ustuknula.

- Nemojte me plašiti... Samo želim da vam pomognem.

- To je u redu, ali ja ne želim pomoč... ni od vas ni od bilo koga drugog.

~ 17 ~

Ako ništa dosad nije pomoglo, ovo sigurno hoće. Hrabrio je sebe mišlju da Emi čini uslugu time što ju je pritisnuo uza zid.

Osim pucketanja vatre iz kamina, čulo se samo njeno isprekidano disanje. Kroz prozor se pružao pogled na celac obasjan mesečinom. Njemu su, pak, privlačile pažnju samo Emine zavodljive usne. Kosa joj je mirisala na cveće...

Osetio je žestoku reakciju svog tela. Ema ga je u šoku gledala.

I Semjuel je bio potresen, jer nije bio spreman na tu snažnu žudnju, koja ga je savladala. Prikupio je svu snagu da ne bi učinio ono za čim je iznenada osetio da čezne...

Veza između Eme i njega promenila se u trenu. Tu, daleko od staklenih zidova njegove kancelarije, nisu više bili šef i asistentkinja, već muškarac i žena.

Ovo je od alkohola, pomislio je. Prokletstvo! Tu granicu nikad nije prešao sa ženama s kojima radi. I znao je da Emi ne može pružiti ono što joj treba. Želeo je da se odmakne od nje, ali ga je preduhitrila odgurnuvši ga - Odlazim, pa na miru možete da se otreznite.

Delovala je mirno i opušteno, ali Semjuel je primetio da je nervozno gurnula šake u džepove mokrog kaputa, kao da se i sama teškom mukom savladala.

Zbunio ju je i verovatno uplašio. To mi je bila namera, prisetio se. Želeo je da ona ode. Ipak, kad se okrenula i pošla prema vratima, primetio je ponešto što dotad nije: njena sjajna kosa je smeđa, baš kao drvena oplata u sobi u kuli. Takođe, ona je jedna od retkih žena koje pocrvene kad im je neprijatno.

Nevoljno se setio Tomija, čoveka koji je čeka kod kuće. Znao je da je Ema s njim već dve godine. To je potvrdilo njegovu pretpostavku: Ema veruje u ljubav.

Ponovo je posegnuo za bocom viskija.

Dok je silazila u prizemlje, Emi su drhtala kolena i šake, a stomak joj se vezao u čvor.

Otkad je počela da radi za njega, pokušavala je da ga ne gleda kao muškarca, već isključivo kao poslodavca koji je dobro plaća.

Naravno da joj nije promakla činjenica da je zgodan. Međutim, uspevala je da na to ne obraća pažnju. Znala je da je to kao gledanje izuzetno lepe slike u galeriji, koju ne može priuštiti.

~ 18 ~

A sad ju je potpuno obuzela seksualna privlačnost. Ne treba mi to! Zadovoljna sam životom s Tomijem. Zar da sve stavi na kocku zarad egoističnog Semjuela Forsajta? Lepe oči, izvajano telo i britak um ne mogu da nadomeste ono što mu nedostaje.

Naime, on ni za koga ne mari i kao takav definitivno nije poželjan.

Svesno ju je zbunio u želji da ga ostavi na miru. Međutim, Ema nije mogla da ostavi na cedilu nekoga ko je u takvom stanju.

Odlučila je da potisne nemili događaj. Posmatrala je dekoraciju, koja uopšte nije odgovarala elegantnom predvorju, i odlučila je da to raščisti. Nešto u vezi s proslavom izbacilo ga je iz takta. Možda je došao besan? U svakom slučaju, Ema ga nikada nije videla pijanog.

Ili možda jeste? Tog dana dokasno je radila i kad je ušla u Semjuelovu kancelariju, zatekla ga je kako spava s praznom bocom džina u ruci. Nije želela da ga probudi, pa ga je oprezno pokrila. I nikad mu to nije spomenula.

Dok je uklanjala poslednje balone, prisetila se da se to dogodilo u isto vreme prethodne godine, možda i istog dana.

Znala je to, jer svake godine uzima slobodne dane pre Božića.

Da li je to slučajnost? Zašto se Semjuel opija svake godine u isto vreme? Možda mu je potrebno opuštanje posle mukotrpnog posla. Ali ako je slučajnost njegovo opijanje jednom godišnje u isto vreme, definitivno nije slučajno to što je savestan čovek kakav je on, zaboravo važna dokumenta.

Konačno je uklonila sve što je podsećalo na proslavu. Pogled joj je nevoljno skliznuo na stepenište. Ovo je bezizlazna situacija.

Ako ode, brinuće, a ako ostane, on će opet pokušati da je izbaci.

Ili nešto još gore, pomislila je pocrvenevši. Šta ako bi Semjuel pomislio da je ostala iz drugog, pogrešnog razloga? Sigurno mu nije promaklo to kako je reagovala na njega trenutak ranije. Preostala joj je samo nada da će sutra zaboraviti momenat kad je nije posmatrao kao saradnicu... jer se ona uobičajeno ne ponaša tako.

Pogledala je kroz prozor, sneg je i dalje padao. Ostaću još pola sata, odlučila je. Još jednom će neprimetno obići Semjuela, uveriće se da mu je dobro, pa će ga ostaviti da samuje.

~ 19 ~

3. poglavlje

Semjuel je stajao pod tušem dok su mu se ledene kapi zarivale u kožu kao igle. Bilo mu je jasno da je još pijan, ali čula su mu se izoštrila.

Kroz glavu su mu prolazile grešne misli. Viski je kriv za to, uveravao je sebe. Na sreću, Ema je otišla, inače bi na drugi način pokušao da ukloni bol...

Gadeći se sebe, zastenjao je. Zašto je Ema morala da ga vidi u takvom stanju? Nije mogao da se oslobodi njenog lika, koji mu je titrao pred očima. Zavukao bi prste u njenu kosu i pritisnuo bi je uza se dok bi je ljubio... to je spas za kojim je čeznuo. Znao je da to ne sme da želi.

Tiho je opsovao, naslonio se na hladne keramičke pločice i sklopio je oči. Ne, ne sme zamišljati kako je ljubi. Ipak je ona njegova saradnica. Osim toga, ionako nema leka za njegov bol.

Posle duge potrage napokon je pronašao nekoga ko je sposoban da radi posao njegove sekretarice. Pre Eme za njega su radile mnoge mlade žene, koje su više pažnje posvećivale svom privatnom životu nego poslu. Neke se iz strahopoštovanja nisu usuđivale da mu se obrate, druge su mu jasno dale na znanje da su posao prihvatile zato da bi se upustile u vezu s njim...

A onda je pronašao Emu, devojku ozbiljnih smeđih očiju i zapanjujuće sposobnosti za istovremeno obavljanje više poslova.

Pritom joj ništa nije bilo teško i nikad nije čežnjivo gledala na sat.

Bila je profesionalna, angažovana i nije mogao da joj promakne ni najmanji detalj. Zato ga je posetila te večeri. Ema je apsolutno nezamenljiva!

A ja sam vikao na nju, pomislio je Semjuel. I što je još gore, uplašio ju je. Premotavao je tu situaciju u glavi odlučivši da joj pošalje cveće čim se otrezni iako dotada nije slao cveće nijednoj

~ 20 ~

ženi, jer je to Ema činila umesto njega. Međutim, morao je da učini nešto, nije smeo dopustit da Ema da otkaz. Nadao se da će oboje zaboraviti onaj trenutak kad su bili van sebe, i da će ponovo uspostaviti poslovni odnos.

Zavrnuo je slavinu i uzeo peškir. Pokušao je da ga veže oko bokova, ali ga prsti nisu slušali i peškir je pao na pod. Previše sam pijan da bih vezao peškir, pomislio je ironično. Ali ne dovoljno pijan da bih zaboravio. Nikada nije bio dovoljno pijan da zaboravi.

Bol se nastanio duboko u njemu i ništa nije moglo da ga ublaži. Na sopstveno iznenađenje, hodao je pravo. Vratio se u spavaću sobu i zastao je kao ukopan. Naime, tamo je stajala Ema...

Pomislio je da se njegova mašta poigrava njime, a onda se uverio da greši. Ema je prigušeno vrisnula kad ga je ugledala nagog. Užasnuta, sklopila je oči i okrenula glavu u stranu.

- Izvinite! Žao mi je. Ta... zašto šetate nagi? Zar sam vas upravo... - smeteno je ućutala.

Iako omamljen, Semjuel je primetio da joj je užasno neprijatno. Ema je žestoko pocrvenela, a on se nije pomerio s mesta, jer bi je u tom trenutku najradije bacio na krevet i...

Svojom vrelinom mogla je da otera hladnoću iz njegove duše. Čeznuo je za njenom blizinom, za ljudskim bićem. Čeznuo je za Emom.

Stisnuo je šake pokušavajući svim silama da ostane nepomičan.

- Mislio sam da ste otišli.

- Nisam, sišla sam u predvorje da malo pospremim i da vas neko vreme ostavim na miru... - oči su joj i dalje bile čvrsto stisnute. - Jeste li nešto obukli?

- Zaboga, ne preterujte! - bio je toliko napet da mu je glas zvučao grublje nego što je nameravao. - Sigurno ste viđali nage muškarce - recimo Tomija, besno je pomislio.

- Vi ste moj šef, ne doživljavam vas kao muškarca odgovorila je.

- Bar vas nisam tako posmatrala sve dok... Možete li, molim vas, nešto da obučete?

~ 21 ~

Pod drugačijim okolnostima sigurno bi se nasmejao njenoj smetenosti. Ipak, vratio se u kuparilo i ogrnuo bademantil.

Dejstvo hladnog tuša momentalno je iščezlo kad ga je Ema pogledala. Uprkos silnoj požudi, znao je da ne sme posegnuti za tom ženom. Dakle, po svaku cenu mora se obuzdati.

Vratio se u spavaću sobu.

- Vratili ste se da mi kažete da se ne možete odvesti zbog snega? - upitao je.

- Nisam ni pokušala da se odvezem.

- Sad imam nešto na sebi. Ema je znala šta mu se vrzma po glavi, pa je i dalje bila uplašena. Semjuel nije dovoljno trezan da donosi promišljene odluke. Kako znam i umem moram ga držati na odstojanju.

- Šta radite ovde još uvek?

- Rekla sam vam da sam uklonila ukrase i balone iz predvorja. Osim toga, zabrinuta sam za vas - oprezno je zatreptala i kad se uverila da je obučen, otvorila je oči. - Plašim se da ćete u ovakvom stanju pasti u vatru i umreti strašnom smrću.

- Aha, i dalje brinete za svoj posao?

- Naravno - skrenula je pogled i sklonila mokar pramen s lica.

- Ali tiče se i moje savesti. Želim noću mirno da spavam.

Semjuel je bio fasciniran njenom gustom tamnom kosom, pa se teško koncentrisao na njene reči.

- Zašto bi to opteretilo vašu savest?

- Zato što bih bila poslednja koja vas je videla živog prekrstila je ruke, slegnula ramenima i polako pošla prema stepeništu. - Ali sad sam se uverila da ste dovoljno trezni, jer ste se istuširali, pa ću vas ostaviti samog. Dakle... konačno odoh.

Delovala je staloženo i samouvereno.

- Zašto se ustručavate da me pogledate? - upitao je.

- Zato što još uvek ne mogu da se oporavim od šoka odgovorila je. - Sad zaista odlazim - uhvatila se za gelender kružnih stepenica i dalje izbegavajući njegov pogled.

Njena reakcija raspalila je požudu u njemu.

- A, ne, nećete otići, Ema - primetio je da je prebledela i da se zagrcnula.

~ 22 ~

- Hoću. Bolje vam je i...

- Kad ste poslednji put pogledali kroz prozor?

Rasla je napetost među njima. Osim toga, soba u kuli s ogromnim krevetom, pucketavom vatrom u kaminu i prekrasnim pogledom bila je savršena za zavođenje. Mesečina je obasjavala sneg dajući šumi i jezeru sablasni sjaj... nestvarno i romantično.

A Semjuel u ovoj sobi nikada nije zaveo ženu. Ako zaboravi Tarin nepoželjni dolazak, zapravo nijedna žena ga dotad nije posetila u Kingvort kastlu.

- Snaći ću se - rekla je. - Oprezno ću voziti do kraja ulice, a auto-put je sigurno očišćen.

- Čak i ako uspete da napustite moje imanje, u šta sumnjam, moraćete da prevalite još pet kilometara neraščišćenih seoskih puteva.

- Svakako ću pokušati.

- Pijan sam, ali ne toliko da ne primetim da to nije dobra ideja. Možda sam sebičan, ali ne nameravam da provedem ostatak noći u potrazi za vama, smrznutom u nekakvom jarku. I ne želim da tražim novu asistentkinju. Razgovori za posao postali su mi nepodnošljivi.

Usne su joj uzdrhtale, ali je uspela da potisne osmeh.

- Dakle, reč je isključivo o vama?

- Naravno. Ja sam najveći egocentrik kog ste upoznali, ali to već znate - ne gledaj me tako tim smeđim očima, mislio je. Ne pokazuj mi da razmišljaš o meni.

Stajala je skrštenih ruku, pogleda uprtog u pod.

- Glupo je što sam uopšte dolazila ovamo.

- Ne - Semjuel je prišao kaminu okrenuvši joj leđa. - Poneli ste se profesionalno, ali nesrećna je okolnost to što ste baš večeras...

- Semjuele... - zaustila je, ali on joj nije dozvolio da nastavi.

- Uradićemo sledeće - rekao je da mu ona ne bi postavila pitanje kojeg se plašio: zašto mu je ovo veče toliko bolno? - Mokri ste, promrzli i umorni. Skuvaću nam toplu supu, a vi se za to vreme istuširajte i obucite nešto suvo. Naći ćete nešto u svojoj veličini. A vaša će se odeća do sutra osušiti.

~ 23 ~

- Semjuele, ne mogu...

- Potpaliću vatru u kaminu u drugoj spavaćoj sobi. Zagrejaće se dok se pripremite za krevet. U kupatilu su peškiri.

Ema je pogledala kroz prozor u zavejani pejzaž shvativši da je on u pravu. Moraće da ostane u zamku... s čovekom koji nije želeo bilo čije društvo. A želela je da se vrati kući, Tomiju!

Slika nagog Semjuela stalno joj je bila pred očima. Zašto je toliko zgodan?, pomislila je sumorno. Sklopila je oči. Moraće da izvuče najbolje iz nastale situacije.

Pozvala je Tomija da ga obavesti da će doći kući tek narednog dana. Strahovala je od tog poziva, pa je odhahnula kad se oglasila telefonska sekretarica. Ostavila je kratku poruku obećavši mu da će se ujutro javiti. Potom se svukla i krenula je u kupatilo.

Iako je zamak star, kupatilo je bilo veoma luksuzno.

Zastenjala je od zadovoljstva kad je utonula u mirisnu, vrelu vodu. Obično se nije kupala, jer je tuširanje oduzimalo manje vremena.

Ali posle naporne nedelje bila je toliko iscrpljena da nije smela da sklopi oči, jer bi možda zaspala. Najradije bi satima ostala u vreloj vodi, a ipak je izašla iz kade čim se ugrejala.

Umotana u peškir, prikrala se vratima. Na njeno olakšanje, Semjuel nije bio tu. Utrčala je u njegovu garderobu.

Svi odevni komadi na vešalicama bili su previše elegantni. U fioci je pronašla čarape, ali ne i pidžamu. Kad je otvorila donju fioku, pod prstima je napipala nešto tvrdo. Sklonila je uredno složenu majicu i podigla fotografiju uokvirenu srebrnim ramom.

Zastao joj je dah. Fotografija je namerno skrivena, jer neko nije mogao da podnese da je bilo ko drugi vidi, a pritom nije mogao da se odvoji od nje...

- Ema? Zadrhtala je, ali je on već stajao na pragu. Primetivši fotografiju u njenoj ruci, prebledeo je. Shvatila je da je fotografija ključ onoga što ga je toliko mučilo. Osetila je njegov bol i poželela je da ga uteši. Ali kako kad nije znala zašto mu je potrebna uteha?

I kako da razgovara sa Semjuelom o nečemu toliko ličnom? Time bi se njihov odnos promenio jednom zasvagda.

~ 24 ~

To se ionako desilo, pomislila je Ema. Znala je da se iza fasade muškarca, kog je mislila da poznaje, mnogo toga krije. A ova scena bila je gora od one kad ga je videla nagog. Osećala je da je previše zašla u njegovu privatnu zonu.

- Ja... tražila sam šta da obučem. Zaista nisam želela da njuškam - promucala je osetivši da je obliva crvenilo. Brzo je vratila fotografiju na mesto. - Žao mi je - prošaputala je. - Rekli ste da uzmem nešto da obučem i... verovatno nije trebalo da vidim ovu fotografiju, ali... - zastala je očekujući da Semjuel nešto kaže, ali on je ćutao.

Ledeno ju je posmatrao, kao da su mu se osećanja zamrznula. Nije znala šta da učini ili kaže.

- Imate kćerku - zaključila je jedva čujno. - Veoma liči na vas.

- nije ni dovršila tu misao, a već se gorko pokajala. Čutanje je toliko potrajalo da je Ema već bila spremna da se izvini. A onda je Semjuel konačno progovorio: - Imao sam kćerku - ovoga puta nije zvučao ni grubo ni besno, već kao užasno nesrećan čovek. - Preminula je pre četiri godine, a ja sam kriv za to.

~ 25 ~

4. poglavlje

Ema je pronašla fotografiju, koju nije mogao da pogleda...

Semjuel je stajao kraj prozora sobe u kuli okrenuvši joj leđa.

Teško je disao i osećao se kao da je živ odran. Kako da ublaži taj nepodnošljivi bol?

Bio je ponosan na svoju samokontrolu, a sad ga je ostavila na cedilu. Stisnuo je šaku, udario njome o zid i zatvorio oči. Svim silama trudio se da ponovo uspostavi kontrolu nad osećanjima.

Iz garderobera se čulo šuškanje, Ema je očito pronašla nešto odgovarajuće. Bila je duboko po tresena: spoznala je onu stranu njegove ličnosti, koju ni pred kim nije pokazivao. I bila je užasnuta kao i on.

Ali bar će ga sad konačno ostaviti na miru... Bio je zatečen kad je čuo tihe korake po drvenom podu.

- Radite li to svake godine? - upitala ga je nežno. - Dolazite ovde da biste se napili? Pomaže li vam to da podnesete...?

- Ne, ništa ne pomaže.

- Potpuno vas razumem - Emin glas bio je pun saosećanja, ali Semjuel je smatrao da ga ne zaslužuje.

- Cenim to što ste mi doneli dokumenta, time ste pokazali lojalnost - rekao je. - Moj privatni život ne spada u vaše dužnosti. U sobi ispod već je toplo. Ostavio sam vam poslužavnik s hranom.

Najedite se i lepo odmorite.

- A šta ćete vi raditi?

Ono što je uvek radio. Korak po korak ići će dalje i živeće uprkos tome što su drugi mrtvi.

- Snaći ću se. Jedite pre nego što se supa ohladi.

Posle kraćeg oklevanja rekla je: - Ne morate sami da prolazite kroz sve to.

~ 26 ~

Osetio je njenu toplu šaku na ramenu i napregnuo mu se svaki mišić u telu, jer je želeo da se odbrani od tog nežnog gesta.

Izgleda da Ema to nije primetila, a možda je samo ignorisala. Na kraju krajeva, ona nije plašljiva, inače bi odavno pobegla.

- Ema, morate smesta da me ostavite samog.

- Sigurno postoji bolji način da izdržite ovo strašno veče.

Neki koji neće učiniti da se sutradan osećate još gore.

- A koji to? - odjednom je izgubio snagu, polako se okrenuo i pogledao ju je.

Na sebi je imala jednu njegovu belu košulju, koja joj je dosezala do butina, pa su njene duge, vitke noge došle do izražaja. Očigledno je bar deo njega i dalje normalno funkcionisao, jer se nevoljno zapitao kako mu je promakla činjenica da Ema ima savršene noge. Verovatno zato što se uvek oblači strogo poslovno.

Smatrao je da su njegove misli toliko neprikladne da se gotovo nasmejao. Da li je zaista sposoban samo za takva osećanja? Trebalo bi da oseća zahvalnost ili nešto slično, nešto bezazleno. Ali njegova trenutna osećanja nisu se mogla nazvati bezazlenim. Bila su preterano snažna, što nije dobro za razum.

Shvatio je da Emi postaje jasno šta mu se vrzma po glavi. U njenim smeđim očima, koje su dotad zračile toplinom, javio se izraz nesigurnosti. Sklonila je šaku s njegovog ramena.

Semjuel se ironično nasmejao.

- Upravo to sam mislio - rekao je. - Morate preciznije da formulišete alternativu koju predlažete, jer se može desiti da budete pogrešno shvaćeni. Pogotovo kad na sebi imate samo moju košulju.

- Izlazite sa ženama koje nose prvoklasnu odeću i treba da poverujem u to da vam hormoni podivljaju kad vidite svoju asistentkinju u svojoj košulji? - upitala je opušteno, ali obrazi su joj porumeneli. - Sigurno niste toliko očajni.

- Možda jesam - sva osećanja, koja su ga progonila tog dana, izbila su u njegovom glasu. Šakom je obuhvatio njen potiljak zagledavši joj se u oči. - Možda sam u toj meri očajan da mi je svejedno šta ću večeras raditi i s kim. Upravo zato ne bi trebalo da budete ovde, Ema.

~ 27 ~

Pod prstima je osetio njen ubrzani puls. Od straha da će još jače poremetiti ionako labilnu ravnotežu među njima, nije se usuđivala da diše.

A Semjuel je oduvek mislio da je Ema snažna i tek je sad primetio koliko je u stvari krhka. A njemu ne treba poveriti ništa nežno i krhko...

Ta misao delovala je na njega kao ledeni mlaz i Semjuel je, gadeći se sebe, spustio šaku. Zar je zaista poželeo da rizikuje i naudi jednoj od retkih neiskvarenih, iskrenih osoba koje je poznavao?

- Idite sad, molim vas.

Je li je moguće da Ema nije primetila odakle vreba opasnost?

Nije se pomerila s mesta.

- Nipošto vas neću ostaviti samog u takvom stanju.

- Trebalo je da odete još pre nekoliko sati kad sam vas zamolio, pa ne bismo bili u ovoj situaciji.

- Srećna sam što nisam otišla - odgovorila je Ema. - Večeras zaista ne treba da budete sami.

- Zašto to kažete? Brinete za posao?

- Ne, zabrinuta sam za vas. Malo je nedostajalo da potpuno izgubi kontrolu nad sobom, toliko ga je obuzelo očajanje. Kad se približio Emi, njen nežni parfem potpuno ga je obuzeo.

- Moram da budem sam, samo tako funkcionišem prostenjao je.

Na njegovo iznenađenje, Ema nije ustuknula ni milimetar.

- Ne čini mi se da to funkcioniše. Možda bi trebalo da isprobate nešto drugo da biste se izborili s tugom: prijateljstvo i utehu umesto alkohola.

- Prijateljstvo? Mislite da trenutno razmatram prijateljstvo s vama?

- Oh, nisam glupa - odgovorila je. - Ali vaša je tuga ogromna i sigurno biste želeli da je ublažite. A ja sam sve pogoršala onom fotografijom - dodala je tiho. - Žao mi je.

- Zaista ne treba da se izvinjavate. A sad, molim vas, idite.

- Ne, zajedno ćemo pronaći neko rešenje.

~ 28 ~

Semjuel nije bio iznenađen, i na poslu je u više navrata pokazala čeličnu volju.

- Ovde ne postojimo mi - rekao je. - A što se tiče prijateljstva, nemam prijatelje. Imam ljude koji nešto žele od mene i ljude koji rade za mene.

Emu nije začudio njegov komentar.

- To govorite zbog ljudi kojima ste okruženi. Ali nemojte suditi svima zbog Tarinog ponašanja. Nije vas smela ostaviti samog večeras.

- Smatram da je ispravno učinila. Verovatno je primetila da nije sigurna ovde, sa mnom.

Guste, vlažne kovrdže rasule su joj se po ramenima. Ispod tanke košulju jasno su se nazirale njene grudi. Semjuelu je bilo teško da insistira na tome da je otera od sebe.

- Radim već dve godine za vas i važni ste mi - ugrizla se za usnu. - Bila sam s vama i prethodne godine kad ste popili bocu viskija i zaspali u kancelariji.

Semjuel se pitao ko ga je tada pokrio. Sad je znao.

- Molim vas da više ne pijete. Smislićemo nešto da prebrodite noć. A pre nego što izgovorite dvosmislenu opasku: bezbroj je opcija zbog kojih nam sutra neće biti neprijatno.

- Na šta mislite? - upitao je Semjuel misleći pritom samo na jednu.

- Mogli bismo da igramo šah.

- Šah? - zar Ema nije primetila da je tkanina košulje gotovo prozirna? Očigledno nije, inače ne bi tako samouvereno stajala pred njim.

- Da, odlično igram šah - stegnula mu je šaku i osetio je njene nežne, tople prste.

Umesto da oslobodi ruku, kao začaran je posmatrao njene usne.

- Bolje da se ne upuštate u to. Završićete u suzama.

Samouvereno se osmehnula.

- Ukoliko se plašite da ću vas pobediti u šahu, predlažem skrabl. Znam sve reči iz rečnika, koje počinju slovima X i Z. Igram

~ 29 ~

prilično bezobzirno i u svakom trenutku ću reč na Q staviti na polje „trostruka vrednost reči“.

Bezobzirno? Posmatrao je njeno nežno, milo lice i zamalo se nasmejao.

- To, dakle, predlažete? Šah i skrabl?

- Da. Ili monopol? I u tome sam vesta.

- Mislite li da je pametno da igrate monopol protiv arhitekte?

- Možda bih se plašila da ste građevinski inženjer - odbrusila mu je. - A arhitekta samo smišlja lepe crteže - slegnula je ramenila. - I, hoćemo li nešto igrati?

O da, Semjuel je želeo da se igra, ali vatrom: želeo je da ljubi njene zavodljive usne, da joj strgne košulju i da u tome potraži zaborav, sve dok bol konačno pobedi druga osećanja. Zašto da ne? Dosad mu ništa što je pokušao nije pomoglo.

Onda mu je sinulo da je ovo Ema, koja je za njega tabu. Povukao je šaku iz njene.

- Ne poznajem nikoga ko bi mogao da me pobedi u šahu. A ne mogu da zamislim građenje kuća novcem iz igre - rekao je hladno. - Tanjir supe čeka vas u sobi, a ako ste gladni, uzmite iz kuhinje sve što vam treba.

Okrenuo se osluškujući da čuje njene ljutite korake na stepeništu. Međutim, osetio je njene ruke oko svog struka.

- Ne znam šta se desilo - rekla je oklevajući - ali sigurna sam u to da niste krivi za njenu smrt.

To je bila kap koja je prelila čašu.

- Ništa o tome ne znate! - okrenuo se prema njoj, a ona je brže-bolje povukla ruke. - Pojma nemate! Ostavite me na miru.

- Ne - odgovorila je svojeglavo.

- Ne? U redu, postoji samo jedan način da se opustim i sad bih ga rado isprobao. Da li ste spremni da se upustite u to?

Zavukao je prste u njenu kosu i požudno ju je poljubio. Nije ga pokrenula samo želja, već i očaj, silna potreba da odagna bol.

Semjuel je uzeo ono za čim je čeznuo: požudno, sebično, voden svojim osećanjima i svojim bolom. Želeo je da zaboravi bar na trenutak. Osetio je da Ema drhti, ali nije znao da li je to od

~ 30 ~

hladnoće ili nečeg drugog. Nije mogao da razmišlja. Jedino je znao šta želi i ništa više nije moglo da ga spreči.

Ljubeći je, odvezao je pojas bademantila strgnuvši ga sa sebe.

Ema mu je obavila ruke oko vrata, a on ju je podigao i odneo na tepih ispred kamina. Tih glas u njemu opominjao ga je da sačeka i dobro razmisli o svemu, međutim, bio je previše uzbuđen da bi poslušao glas razuma.

Nestrpljivo joj je strgnuo košulju i ležala je pred njim potpuno naga. Čuo je njeno tiho stenjanje, ali nije obratio pažnju na to, razmaknuo joj je butine.

- Semjuele... - prošaputala je.

Podigao je glavu da je pogleda. Obrazi su joj bili rumeni od vatre iz kamina, a možda i od njegovih dodira. U svakom slučaju, njeno zavodljivo telo obećavalo je makar kratkotrajno bekstvo iz bolne stvarnosti. I koliko god da je čeznuo za zaboravom, setio se da izvuče kondom iz džepa bade-mantila. U poslednjih pet godina uvek ih je imao pri ruci.

Gladno ju je ljubio. Potom ju je milovao svuda, uživajući u osećaju koji su mu pružale njene obline i meka koža. Želja je u njemu bila toliko jaka da je nadjačala sva druga osećanja, pa tako i bol. Znao je da se sve isuviše brzo odvija, ali nije umeo drugačije. Činilo se da je zavisnik od Eme: što ju je više ljubio, to ju je jače želeo. Primetio je da gubi kontrolu nad sobom.

Razmaknutih nogu, opet je tiho zastenjala. Gurnuo je šaku pod njenu zadnjicu da je pridigne, pa je prodro duboko u nju vođen očajničkom požudom i bilo je nemoguće da se povuče.

Osećaj koji mu je pružalo Emino telo, tesno priljubljeno uz njegovo, višestruko je pojačao želju, kojom je bio obuzet. Blage drhtaje njenog tela doživljavao je neverovatno intenzivno.

Nikada dotad nije doživeo ništa slično.

- O, Ema...

Privijala se uz njega, čuo ju je kako stenje, šapuće njegovo ime, osetio je da mu se njeni prsti zabadaju u leđa, da zadržava dah...

Možda nije trebalo tako da navali na nju, možda je mogao da joj prošapuće poneku nežnu reč. Međutim, goruća čežnja nije mu dopustila da misli ni na šta drugo. Osetio je da ga njena topla

~ 31 ~

unutrašnjost obuhvata sve jače i prepušta se divljem ritmu njegove neobuzdane želje. Gonila ga je neukrotiva požuda i želja da je konačno umiri.

U kratkom trenutku ekstaze, na vrhuncu, osetio je čisto čulno zadovoljstvo. Nisu ga više morile mučne misli, u njegovoj glavi postojala je samo jedna žena.

Posle izvesnog vremena konačno se vratio u stvarnost. Prvo je osetio vrelinu svog tela, a potom i vrelinu tela žene, koja je ležala pod njim. Ema... saosećajna, poštena Ema, koja je zaista zaslužila bolje od veze za jednu noć s egoistom poput njega.

Gadeći se sebe, sklopio je oči i prevrnuo se na leđa. Zar je potpuno izgubio razum? Bolje bi bilo da je nastavio da pije. Znao je da sve u životu ima cenu i pitao se kolika li će biti ovog puta.

Kad se probudila, ležala je sama na džinovskom krevetu s baldahinom. Kroz prozor su dopirali prvi zraci dnevne svetlosti, a u kaminu je ostao samo tinjajući žar. Osećala se neverovatno dobro... Ipak, u njoj se probudila griža savesti. Nije bilo u redu to što je noć, koja je Semjuelu bila nepodnošljivo bolna, ona doživela kao najbolju u svom životu.

Njemu sigurno taj čin nije predstavljao ništa posebno, jer ju je jedva gledao, čak i kad je šaptao njeno ime. Ne, Semjuel je u noći ljubavi tražio samo zaborav. Ona mu je to ponudila - tako što je bila kraj njega u trenutku kad mu je neko bio potreban.

O, ne! Spavala sam sa svojim šefom, Ema je prebledela, obuzela ju je panika. Kako je mogla...? Uvek se trudila da se ponaša apsolutno profesionalno.

Ustala je osetivši da joj noge drhte. Zgrabila je odeću, koja se sušila pred kaminom. Iako su joj se šake žestoko tresle, obukla se brzo, jer se plašila da će se Semjuel iznenada pojaviti. Kad je uključila mobilni telefon, videla je da je već osam sati i da ima pet propuštenih poziva od Tomija. Radostan, topao osećaj, s kojim se probudila, pretvorio se u paniku. Šta je učinila? Nije razmišljala ni o čemu, bio joj je važan samo trenutak i nije mislila na posledice. Preplavljena kajanjem, zajecala je spustivši se na kolena uz krevet.

- Ovo mi izgleda kao težak slučaj. Kako sam mogla ... Sigurno misliš... - čula je Semjuela iza leđa.

~ 32 ~

Trgnula se, oprezno ga je pogledala i zaključila da izgleda besramno dobro. Oduzimao je dah. Poželela je da je nije ostavio samu u krevetu, već da se probudila pored njega. Seks s njim bio je neverovatan. I upravo je to predstavljalo problem.

Semjuel je njen šef. Morala je da ignoriše unutrašnji glas, koji joj je savetovao da smesta da otkaz i pokuša da sazna da li bi među njima moglo da se razvije nešto više. To bi bilo suludo i impulsivno, a Ema nije bila ni jedno ni drugo. Imala je obavezu i odgovornost. Zato se uvek ponašala razumno. U ovom slučaju pametno bi bilo da potisne iz sećanja noć ljubavi sa Semjuelom.

Mora da izbriše iz sećanja svaki lični detalj o svom šefu. I pitala se kako to da učini...

Pogled na njega otkrio joj je da se on time ne bavi. Izraz njegovog lica nije odavao ni sumnju ni nesigurnost, nije ukazivao na to da mu je prethodna noć bilo šta značila. Nestalo je bola, koji ga je mučio. Semjuel Forsajt opet je sve držao pod kontrolom.

Semjuel je već obukao tamne farmerke i crni džemper, koji je naglašavao njegova široka ramena. Uprkos ležernom izgledu, odisao je elegancijom.

Nevoljno se setila prethodne noći i toga kako ju je dodirivao.

Njegovu ranjivost nije doživela kao slabost.

Nisu razgovarali o onome što ga je toliko mučilo. Znala je samo da se oseća krivim za smrt svoje kćerke. Više od toga nije joj rekao, a sudeći po grimasi koju je složio, ni sada to neće učiniti. Polako je ustala u nadi da će se nekim čudom setiti šta bi mogla da kaže. Činilo se da i Semjuel očekuje da mu se ona obrati.

Pogledao ju je tamnoplavim očima tako da je osetila nelagodu.

Sigurno užasno izgledam, pomislila je. Osećala se iscrpljenom, a mora da je bleda. Osim toga, odeća joj je izgužvana, a kosa razbarušena.

- Dobro jutro... - prekinula je neprijatno ćutanje. Nakašljala se. Jednostavno, nije mogla mirno da priča s čovekom kome je upoznala svaki centimetar tela! - Moram da obavim kratak telefonski razgovor, pa odlazim.

Ni u kom slučaju nije želela da priča o onome što se desilo prethodne noći i laknulo joj je što Semjuel nije odgovorio. Samo

~ 33 ~

ju je prodorno gledao, kao da traži odgovor na nepostavljeno pitanje, pa se unervozila.

Izvukavši telefon iz torbice, dodala je: - Moram javiti Tomiju da ću kasniti. Sigurno brine.

- Jesi li sigurna u to? Začudio ju je njegov skeptični ton, pa nije primetila da je prestao da joj persira.

- Naravno. Juče sam mu rekla da ću kasniti, ali ne i da se neću vratiti kući.

- A kako će reagovati na to što si spavala sa mnom? direktno je upitao.

- Naravno da mu to neću reći - odgovorila je zbunjeno.

Semjuel je podigao obrvu, a ironični osmeh zaigrao mu je na licu.

- Onda bi trebalo da naučiš da kontrolišeš crvenilo inače će te brzo prozreti - hladno je zaključio.

Ema je bila besna i na Semjuela i na sebe. Nije bilo jednostavno jutro posle glumiti dostojanstvo i opuštenost kad ti ten poprimi boju zrelog paradajza, a saucesnik u zločinu deluje ravnodušno. Nije bilo romantičnih reči, nežnog osmeha, blagog dodira... ničega što bi ublažilo prelazak iz strasnog u poslovni odnos. Želela je da deluje opušteno i mirno poput Semjuela, ali nije joj polazilo za rukom.

- Tomi ne misli tako.

- A šta će se desiti kad sazna? - izraz njegovog lica nije otkrivao šta se u njemu zbiva.

- Zašto bi trebalo da sazna? O takvim stvarima ne pričamo.

- Nisam stručnjak za veze, ali to mi je čudno. A opet, to je tvoja stvar. Ipak, postaviću ti još jedno pitanje pre nego što se okrenemo praktičnijim temama. Ako je tvoja veza s Tomijem zaista toliko jaka, zašto si spavala sa mnom? - upitao je grubo.

~ 34 ~

5. poglavlje

Primetio je da Ema sve jače crveni i tom neočekivanom reakcijom ga je fascinirala. Ako se dosad nije pokajao što je bio tako lud da prihvati Eminu utehu, krajnje je vreme za to. Jasno mu je bilo da se ona nije prepustila trenutku strasti, njoj je sve to nešto značilo. A to nije želeo.

Ema ga nije gledala, okrenula je glavu od njega i video je samo njen nežni profil.

On će morati da pospremi ovaj haos.

- Ema? - pokušao je da zvuči neutralno, jer je znao da od narednih minuta sve zavisi. Nipošto nije želeo da ona pogrešno protumači ono što se među njima dogodilo. Nije želeo da Ema čezne za nečim što se nikada neće desiti. I, pre svega, nije želeo da okončaju vezu.

- Ema? - ponovio je energičnije. Ovoga puta se okrenula, zbunjeno ga pogledavši.

- Ne razumem tvoje pitanje.

- Najmanje dve godine Tomi i ti ste zajedno. Dakle, to mora da je ozbiljna veza.

Pogledala ga je kao da je vanzemaljac.

- To je nesporazum - rekla je polako.

Semjuel se namrštio. Kakav nesporazum? Šakama joj je obuhvatio lice. Osetio je meku kožu njenih obraza na svojim dlanovima i prvi put je primetio zelene tačkice u njenim smeđim očima.

- Ako ste dve godine zajedno, Tomi ti sigurno mnogo znači - i sam je primetio da cinično zvuči. Mora da prestane da komentariše tuđe veze. Šta on zna o dugim vezama? Isto toliko koliko i o ljubavi, dakle, baš malo.

~ 35 ~

Spustio je šake. Ne bi trebalo da dodirujem Emu, pomislio je.

To nije smeo da učini ni prethodne noći. Sve je bilo pogrešno.

Ema ga je pogledala.

- Tomi i ja smo zajedno već devet godina, praktično čitavog njegovog života. Naime, Tomi je moj mlađi brat.

Potrajalo je dok je Semjuel shvatio. Tomi je njen brat?

- Semjuele? - oprezno je izgovorila. - Ne znam otkud ti ideja da je Tom i moj... Ranije si ga spominjao i mislila sam da znaš ko mi je on zapravo.

- Čuo sam jednom prilikom da razgovaraš s njim telefonom i... - duboko je udahnuo. - Tvoj brat? - upitao je zbunjeno. - Kako je moguće da imaš devetogodišnjeg brata?

Emine oči su zasvetlucale.

- Mislim da to ne moram da ti objašnjavam.

- Ali tebi su...

- Dvadeset četiri godine. Znatno sam starija od Tomija. Naši porodični odnosi pomalo su... zamršeni - slegnula je ramenima. Tomi živi s mojom sestrom i sa mnom, zapravo, živi kod moje sestre, a ja im se pridružujem vikendom i o praznicima.

- Ali ti stanuješ u Londonu!

- Da, tokom radne nedelje. Petkom uveče putujem kod Endži da bi i ona imala malo vremena za sebe. Zajedno ga podižemo i vaspitavamo, a ja snosim veći deo troškova.

Sad je Semjuelu bilo jasno zašto je Emi bilo važno da na vreme petkom ode s posla i zašto je odbijala da radi preko vikenda.

- Mislio sam da želiš slobodne vikende zbog uzbudljivog privatnog života!

- Možda si me pobrkao s Tarom - odgovorila je opušteno. Normalna sam osoba i vodim normalan život, u kojem uživam.

Izlasci i proslave nisu za mene.

- Ne bih to tako opisao - odgovorio je. - Odgajanje malog brata podrazumeva veliku žrtvu!

Pogled joj je bio hladan.

~ 36 ~

- Ne smatram to žrtvom, zahvalna sam Bogu na tome što imam porodicu. Samo bih volela da smo češće na okupu. Preko nedelje sam usamljena u Londonu.

- Žao mi je ako sam te uvredio - rekao je. - Samo sam mislio... - zastao je. Pa u njegovom životu ne postoje rodbinske veze.

- Ako si usamljena, zašto ne živiš sa sestrom i Tomijem?

- U Londonu ne možemo da priuštimo dovoljno velik stan za sve troje, a van Londona ne bih dovoljno zarađivala. Zato sam pronašla kompromis - zakačila je pramen kose iza uva. - Endži je nastavnica i brine o Tomiju posle nastave i tokom raspusta kad ja nisam tu. Dobro funkcionišemo... zapravo, dobro smo funkcionisali.

- Dok nisi ostala zavejana, jer je tvoj egocentrični šef očekivao da radiš dokasno?

- Nisam na to mislila. Ali u poslednje vreme... - osmehnula se.

- Ma to više nije važno.

Tiho je opsovao prilazeći kaminu.

- Zašto mi nikad nisi pričala o tome? Pojma nisam imao da brineš o svom mlađem bratu. Ne bih ti dopustio da svakodnevno toliko radiš.

- Šta je trebalo da ti kažem? - odbrusila mu je. - Plaćaš me za posao koji obavljam, i to veoma dobro. Dakle, možeš da očekuješ da budem vredna i požrtvovana. Osim toga, ne žurim nikud tokom nedelje. Iznajmila sam sobu na jugu Londona, gde se malo šta dešava i nerado tamo odlazim. I volim svoj posao.

- Gde zapravo stanuješ?

Kada je čuo odgovor, nije pokušao da prikrije koliko je užasnut.

- Da sam ovo znao, ne bih ti dopustio da radiš dokasno!

- Uvek si vodio računa i tome da me neko odveze.

- Da, ali treba da dođeš od automobila do kuće! - predstava o tome uopšte mu se nije dopala. Ema bi mogla da bude opljačkana, a moglo bi joj se desiti i nešto mnogo gore.

- Ne preteruj - smirivala ga je. - Vozač najčešće sačeka da priđem ulaznim vratima. Dosad je sve bilo u redu.

~ 37 ~

Semjuel je posmatrao njene blede obraze i znao je da sad nije sve u redu, ali ne zbog sumnjivaca koji su vrebali u mraku, već zbog njega. A znao je da će situaciju samo pogoršati, jer nije mogao da joj obeća hepiend. Umesto toga, verovatno će je povrediti.

- Moramo da porazgovaramo o protekloj noći - rekao je grublje nego što je nameravao.

Ema ga je gledala, kao da joj je naredio da se svuče pred njim.

To je učinila prethodne noći. Semjuel se prisetio njenog ženstvenog tela i nežne kože obasjane svetlošću vatre. Više nije morao da zamišlja o tome kakvo se telo krije ispod konzervativne odeće, sad je znao. Po svaku cenu morao je da ga zaboravi.

- Da budem iskrena, radije ne bih - prekrstila je ruke. - Samo mi reci treba da li da odmah napišem svoju ostavku ili da ti je pošaljem mejlom.

Prenuo se iz misli.

- Molim? Zašto želiš da daš otkaz?

- Jer... je to jedina opcija - odgovorila je mucajući.

- Ta opcija ne dolazi u obzir ako se ja pitam! - odgovorio je žestoko. Odjednom se razbesneo, što ga je u istoj meri iznenadilo kao i njen neočekivani predlog. Obično se lako kontrolisao, umeo je da krije ono što oseća. Veći mu je problem bio da to pokaže.

- Upravo si mi ispričala da voliš svoj posao i da ti je novac neophodan. Nećeš dati otkaz, bez pogovora.

- To je moja odluka - rekla je. - Zar zaista misliš da i dalje možemo zajedno raditi?

- Naravno. To se jednom desilo, neće se ponoviti - iz iskustva je znao da je uvek bolje sve razjasniti. Međutim, iznenadila ga je njena reakcija.

- Svesna sam toga, ali to nam neće olakšati buduću saradnju.

Sigurno bi nam oboma bilo neprijatno. S obzirom na to da si direktan, i ja ću tebi otvoreno reći šta mislim: ne mogu da shvatim da sam spavala sa svojim šefom. To je užasno neprofesionalno.

Pošla je prema stepeništu, a Semjuel ju je uhvatio za ramena i okrenuo sebi, pa je morala da ga pogleda.

~ 38 ~

- Zašto sebi prebacuješ? - upitao je. - Ja sam odgovoran za ono što se noćas desilo.

- Nije tako. Pojma nisi imao šta radiš.

Ironično se nasmejao.

- Naprotiv, tačno sam znao šta radim - da bi zaboravio bol, iskoristio je dobrodušnu mladu ženu, koja u normalnim okolnostima nikada ne bi bila sa čovekom kakav je on, - Ja sam kriva. Bio si van sebe od očajanja - rekla je tiho. Nebrojeno puta zamolio si me da te ostavim samog, ali nisam te poslušala. Mislila sam da mogu da ti pomognem, a to je bilo baš prepotentno.

- Pomogla si mi - i Semjuela je to iznenadilo: u tih pola sata s njom ispred vatre u kaminu zaista je zaboravio. Ali po koju cenu?

- Moram da ti se izvinim - rekao je snuždeno.

- Za šta?

- Za to što sam te iskoristio. Potresla ju je njegova otvorenost.

- Ne gledam tako na to.

- To se samo jednom desilo - odgovorio je bezdušno, stisnuvši joj ramena kad je pokušala da se odmakne. Potom joj je postavio pitanje koje mu se od jutra vrzmalo po glavi: - Znam da nisam bio nežan. Da li sam te povredio?

- Ne! Bio si sjajan. Sve što se desilo bilo je čarobno. Osetiti takvu žudnju... o, ne! - zbunjeno je pokrila lice šakama. - Ne mogu da verujem da sam to izgovorila. Želim da propadnem u zemlju, toliko mi je neprijatno. Molim te, budi ljubazan, prihvati moju ostavku i nikada ti više neću izaći pred oči.

Njeno ponašanje bilo je toliko dirljivo da bi se Semjuel, u manje ozbiljnim okolnostima, nasmejao. - Nažalost, nisam ljubazan čovek. Dakle, moraćeš svakodnevno da me viđaš - nežno joj je sklonio šake s lica. - A pošto sam takav, dovešću te u još neprijatniju situaciju pitanjem kada si poslednji put bila s nekim.

- Ali to je intimno... - žestoko je pocrvenela primetivši da je podigao obrvu.

- Dakle, kada?

- Ne znam tačno. Prošlo je već neko vreme.

~ 39 ~

To je potvrdilo njegove najgore strahove.

- A zašto?

- Pa nije lako upoznati nekoga - odgovorila je. - Tokom radne nedelje srećem samo ljude s posla, a naravno, ne želim vezu s kolegom... - pogledi su im se sreli i ona je jače pocrvenela. - Pre nego što sam počela da radim za tebe upoznala sam nekoga priznala je. - Ali nije funkcionisalo. Naime, mislila sam da sam zaljubljena u njega, ali to nije bila ljubav. Ljubav... Čim je čuo tu reč, pustio je Emina ramena.

- Kladim se da si tog gubitnika upoznala u školi. Kad je hteo da ti se uvuče pod suknju, udarila si ga nogom i više nije mogao da pravi decu. Da li sam u pravu?

Ema se nasmejala.

- Skoro.

- Skoro? Onda si možda upotrebila školski ranac?

- Bilo je još banalnije i nije se desilo u školi. Kad mi je bilo četrnaest godina, mama je opet zatrudnela. Druge devojčice su se šminkale i izlazile s dečacima, a ja sam brinula o bebi.

- Zašto? Šta se desilo tvojoj majci?

- Umrla je - pogledala ga je u oči. - Želiš li zaista da čuješ sve te detalje?

- Da - rekao je na sopstveno iznenađenje. - Sve. - Obično ne pričamo o ličnom životu... - zbunjeno je promucala.

- Ali sad pričamo. Tu smo granicu ionako prekoračili protekle noći. Dakle, pričaj. Želim da znam šta se potom desilo.

Uzdahnula je i počela: - Sestri i meni teško je pala mamina trudnoća. Sama nas je podigla, jer nas je otac napustio kad smo bile male. A onda se rodio Tomi.

- Tomijev otac nije vaš? - veze su tako komplikovane, pomislio je.

- Tako je. Ali ni njegov otac nije živeo s nama - izbegavala je njegov pogled. - A onda nas je mama napustila. Pet dana posle porođaja dobila je plućnu emboliju. Krvni ugrušak u plućima nije

~ 40 ~

primećen na vreme - naslonila je čelo na prozor zagledavši se u zavejani pejzaž. - I ubrzo je umrla. To je bilo poprilično... teško.

Semjuel je osetio da se iza ovih jednostavnih reči krije mnogo neizrečenih osećanja. Nije mogao da zamisli koliko je bilo teško petnaestogodišnjoj devojčici da brine o bebi. U tom uzrastu i ona je bila dete!

- Kako si, zaboga, uspela sve to...?

- Baba i deda preselili su se kod nas na nekoliko godina, ali to je bio najgori period. Bili su užasnuti maminom trudnoćom i grozni prema njoj - više nije bila ni mirna ni opuštena, već besna.

- A kad je mama umrla, ponašali su se prema Tomiju kao da je on kriv za njenu smrt. Smatrali su da je mama uništila sestrin i moj život i da Tomija treba da damo na usvajanje. Njihovu sopstvenu krv! Možeš li to da zamisliš?

Semjuel je osetio pulsirajući bol u slepoočnici. Da, mogao je to da zamisli.

- Ali vi ste se usprotivile.

- Sestra i ja angažovale smo advokata i posle duge i komplikovane pravne borbe dobile smo starateljstvo nad Tomijem.

- Duge i komplikovane? - upitao je znajući da je i to ublažila.

Pa obe su u to vreme bile tinejdžerke!

- Morale smo da dokažemo da smo u stanju da brinemo o njemu. Na sreću, dobile smo novac od maminog životnog osiguranja. Sestra je odustala od daljeg školovanja, zaposlila se kao nastavnica u školi.

- A baba i deda? Rezigniranog izraza lica, odgovorila je: - Recimo to ovako: među nama ima trzavica. Za Tomijevo dobro morale smo da prekinemo kontakt s njima. Ali u životu ne ide onako kako želimo.

Semjuel je to dobro znao.

- Pojma nisam imao... Nikad mi to nisi spominjala. A čovek o kojem si prethodno pričala, verovatno tvoja velika ljubav, otkačio te je, jer si morala da brineš o bebi?

- Ne, ja sam njega otkačila - odgovorila je. - Stalno me je pristikao govoreći mi da treba više da se posvetim svom životu.

Nije razumeo da je Tomi važniji. A da li je Edvard bio moja velika

~ 41 ~

ljubav... - slegnula je ramenima. - Verovala sam u to neko vreme, ali prevarila sam se. Ne bih mogla da volim neodgovornog čoveka.

- I od tada nije bilo drugih? - raspitivao se Semjuel.

- Pa rekla sam ti da samo na poslu dolazim u kontakt s ljudima. A veza s kolegom ne dolazi u obzir - tužno se osmehnula. Upravo zato moraš da prihvatiš moju ostavku, Semjuele.

- Ne, to je neprihvatljivo. Uostalom, reč je o samo jednoj noći.

- Sve mi je jasno - potvrdila je Ema. - I, bez panike, ni ja ne želim vezu.

- Ako se slažemo, u čemu je onda problem? - upitao je. Nastavićemo da radimo zajedno. Ništa se nije promenilo.

- Iako smo bili nagi jedno pred drugim? Sve to mi je mučno.

Njeni obrazi ponovo su porumenei.

- Zaboravi što pre da se bilo šta među nama desilo. I pomeriću ti početak odmora na utorak.

Zaprepašćeno ga je pogledala.

- Ni slučajno! Obećala sam Tomiju da ću doći. I imam pravo na odmor!

- Dobićeš odmor - umirivao ju je Semjuel - samo će početi nešto kasnije.

- A zašto? Neću ti biti potrebna, jer si naredne nedelje u Kubranu.

- Bit ćeš samnom - znao je da to nije dobra ideja i da zbog svega što se desilo najbolje bilo da je odmakne od sebe, ali bila mu je potrebna.

- Putovaću u Kubran? U pustinju?

- Nije sve pustinja, ima plaža, palmi, peska i sunca. Tih nekoliko dana nećeš se smrzavati.

Semjuel nije računao na Emino protivljenje. Obično je odmah prepoznala šta mu je potrebno i trudila se da to dobije.

- Većinu vremena provešćeš radeći, ali ukazaće ti se i prilika da uživaš na bazenu, da čitaš i slično.

- Ne moraš mi objašnjavati da je prethodna noć bila sad i nikad više. To mi je jasno.

~ 42 ~

- Zapravo, želeo sam da naglasim da nećeš samo raditi već ćeš i odmarati - zna li Ema šta ta reč znači? Stekao je utisak da ona od tinejdžerskih dana naporno radi. - Važan poslovni sastanak je sutra, a otvaranje u nedelju predveče. U međuvremenu ću davati intervjue za medije.

- Znam kad je sastanak - odgovorila mu je. - Došla sam ovamo zato što na tim dokumentima nije bilo tvog potpisa. A znam sve o proslavi, već šest meseci pričam isključivo o tome s Ejveri Skot. Napamet znam spisak gostiju i jelovnik.

- Upravo si mi zato potrebna tamo - objasnio joj je Semjuel.

- Ići ću s tobom na proslavu? - bila je iznenađena i zbunjena. Mislila sam da će moj posao biti zakazivanje termina za medije i učešće na sastancima.

- To svakako, jutros sam dobio mejl iz Ferrara Group.

Pronašli su zanimljivo zemljište na Siciliji i žele da popričaju sa mnom o potencijalnom projektu.

- Razumem. Ali zašto želiš da idem s tobom na proslavu? To nije poslovni sastanak.

- Naprotiv. Proslava povodom otvaranja prilika je da predstavimo naš rad, popričamo s potencijalnim mušterijama i odgovorimo na pitanja. Ne mogu da idem sam.

- Mogla je Tara da pođe.

- S Tarom sam zavšio.

- O... Žao mi je!

Njena reakcija jasno je ukazala na to koliko su različiti.

Nijedna njegova veza nije dugo trajala niti mu je značila u toj meri da mu je teško palo kad ju je okončao.

A Ema je delovala zabrinuto.

- Jesi li bio zaljubljen u nju?

- Ne - odgovorio je iskreno. - A ni ona u mene. Upuštam se u veze sa ženama koje ne traže ljubav, jer to ne mogu da im pružim.

- Pa da, ni meni se ne čini kao da ti je srce slomljeno zaključila je.

- Ja nemam srce, Ema. - Svaku tvoju izjavu doživljavam kao upozorenje da se prethodna noć neće ponoviti. Najbolje bi bilo da odštampam na

~ 43 ~

majici natpis: „Znam, to je bila samo jedna noć“ - osmehnula se, a njemu je zastao dah.

- Izvini - promrmljao je. - Obećavam da to više neću pominjati.

- Dobro, jer ni ja ne želim reprizu protekle noći. Plašila sam se da te je potresla situacija s Tarom.

- Nije - prećutao joj je Tarinu poruku, u kojoj mu se izvinjava i moli ga da je povede sa sobom na Bliski istok. Nije želeo da joj kaže ni to da Taru ni u kom slučaju ne bi poveo. Dosad ga nijedan raskid veze nije potresao. Očigledno nešto nije u redu s njim.

- Biće razočarana što neće moći da ćaska s poznatim ličnostima - tom jednostavnom konstatacijom tačno je opisala Tarine namere. - Ali i dalje mi nije jasno zašto idem na proslavu povodom otvaranja. U prostoriji punoj elegantnih, glamuroznih žena bio bi sam možda pet sekundi.

- Ni pet sekundi ako budeš sa mnom.

Ema ga je prodorno pogledala.

- Molim te, ne zahtevaj to od mene. Porodica me čeka, a Endži ima planove za večeras. Potrebna sam Tomiju.

- I meni si potrebna - nije mu palo na pamet da razgovara o kompromisu. - Juče si vozila kroz snežnu oluju da bi mi donela dokumenta, što ukazije na to da je i tebi važno da posao obavimo dobro i profesionalno. Upravo zato hoću da te zadržim.

- Koristiš moju požrtvovanost poslu? - upitala je zaprepašćeno. - To nije pravedno. U sredu je Tomijeva božićna predstava u školi, a to ni za šta na svetu neću da propustim.

- Sve je u redu. U ponedeljak ćeš privatnim avionom doleteti natrag - predložio je. - Međutim, verovatno ćeš biti umorna, jer će proslava potrajati do jutra.

- Plašim se. U poslednjih nekoliko godina bila sam na jednoj jedinoj proslavi. Zaista nisam devojka za žurke - upozorila ga je.

- Potpuno mi je svejedno.

- Ali možda će ti biti neprijatno! Kad se potrudim, mogu da izgledam lepo, ali nikako glamurozno.

Nevoljno se setio njenog nagog tela obasjanog svetlošću vatre iz kamina, sjajne kose i kože meke kao svila.

~ 44 ~

- Ne treba ni da plešeš ni da učestvuješ u modnom takmičenju - umirivao ju je. - Samo želim da budeš pored mene.

Ta proslava je samo još jedan poslovni sastanak. Svakodnevno pričaš s tim ljudima, svi kontakti koje ostvarim idu preko tebe.

Sigurno će ti biti zanimljivo da povežeš lica s imenima. Verujem da i naši poslovni partneri žele da te upoznaju.

Ema je bila rastrzana između različitih obaveza, ali Semjuel nije popuštao. Bilo bi dobro kad bi se naljutila na njega, jer bi bes potisnuo opasnija osećanja. Ali... potrebna mu je.

- Bezobziran si i sebičan!

- Tako je - priznao je bez namere da se za to izvini.

Uzdahnula je.

- Ništa ne znam o Kubranu.

- To je sultanat, miroljubiva, napredna država, pre svega zahvaljujući prestolonasledniku. Malik je veoma inteligentan i šarmantan čovek. Žene ga obožavaju. I ti ćeš.

- Malik? Prestolonaslednika oslovljavaš imenom? - upitala je Ema. - Da, zajedno smo studirali - odgovorio je.

- Mislim da nisam prava osoba za taj zadatak. Ne pada mi na pamet o čemu bih mogla da razgovaram s tim ljudima uspaničeno je rekla. - Ima li Malik simpatičnu suprugu?

- Još uvek nema. Uostalom, to je škakljiva tema, koju ne treba načinjati.

- A zašto? Da li je razveden? Ili možda želi da nađe suprugu, ali nema odgovarajućih kandidatkinja?

- S obzirom na to da je bogat, mnogo je kandidatkinja.

Postojala je jedna žena, ali... - Semjuel je zastao. - Recimo to ovako: za Malika dužnost ima prednost nad ličnim interesovanjima.

- Dakle, neće se venčati iz ljubavi?

- Ne. Upravo zato će njegov brak verovatno biti uspešan.

Pognula je glavu.

- Ako odštampam pomenutu majicu, za tebe ću spremiti jednu s natpisom: „Samo mi nemoj reći da me voliš“. Uveravam te

~ 45 ~

da ću na proslavi biti na nepoznatom terenu. Šta će se desiti ako kažem nešto pogrešno?

- To se neće dogoditi. A ako ipak... - slegnuo je ramenima potisnuvši želju da je ponovo odvede u krevet. - Odlično poznajem Malika i izvući ću te iz zatvora uz kauciju.

- Moraću da nazovem sestru - rekla je. - Endži brine o Tomiju cele nedelje. Ako ga ne preuzmem za vikend, neće moći da izađe s društvom. Biće besna što nisam došla.

- Ali upravo ti svakodnevno dokasno naporno radiš da bi obezbedila dovoljno novca porodici... - ućutao je kad je primetio da se Ema namrštila. Šta on zna o srećnim porodicama?

Apsolutno ništa. Dakle, nije kompetentan da deli savete. - Reci joj da ćeš dobiti veliki bonus kad se vratiš. Ulice oko zamka potpuno su neprohodne.

- Ako smo zaista zavejani, kako ćemo otići u Kubran?

- Helikopter će nas prebaciti na aerodrom, a odatle ćemo privatnim avionom - pošao je prema stepeništu. - Nazovi sestru, pa siđi u kuhinju. Spremiću nam doručak.

- Dogovoreno, pozvaću je. Ali znaj da će me ubiti. Ako možeš da živiš s tim...

Pa ja nemam život, pomislio je Semjuel.

Bio je to mučan telefonski razgovor, ali ne samo zato što prvi put nije bila potpuno iskrena prema sestri.

- Ostala si cele noći sa šefom? Da li si normalna? - upitala je Endži zbunjeno.

Ema je pocrvenela. Mogla je da zamisli kako bi njena sestra reagovala kad bi saznala šta se zapravo desilo.

- Nije moglo drugačije. Pogledaj kroz prozor, napolju je kao na Antarktiku! Ulice su neprohodne - nije objasnila da je ostala zato što je bila zabrinuta za šefa. Endži to svakako ne bi razumela. A neće razumeti ni ono što treba da joj saopšti. Skupila je svu hrabrost: - Endži, da li se sećaš projekta u Kubranu, o kojem sam ti pričala?

~ 46 ~

- Naravno, stalno slušam o tome u vestima. Za tvog šefa kažu da je genije. Ipak, nemoj zaboraviti da su mu projekti važniji od ljudi. On je bezdušan čovek, nesposoban da ostvari dužu vezu.

Nije nesposoban, pomislila je Ema. Samo ne želi da rizikuje, jer se plaši da će opet biti povređen.

- I kad planiraš da se vratiš? - upitala je Endži.

- Upravo zato te zovem - sklopila je oči. - Moraću s njim u Kubran, samo na nekoliko dana. Vratiću se do Tomijeve božične predstave. Žao mi je što ti kvarim planove, ali nadoknadiću ti duboko je udahnula čekajući sestri nu reakciju.

- Ne! Ne možeš to da učiniš! Danas mi je božična proslava s kolegama s posla!

- Znam. Pozvaću Kler i zamoliću je da pričuva Tomija. Bila mi je najbolja drugarica u školi i voli Tomija. Zaista mi je žao, Endži, ali to je samo nekoliko dana. Potrebna sam Semjuelu - Ema se užasno plašila svađe sa sestrom.

- Njemu si potrebna? Da li si sigurna u to da je reč isključivo o poslu?

- Naravno da jesam - nije smela da pomisli na nešto drugo. Ako sumnjaš u to, grdno se varaš.

- Semjuel Forsajt je bogat, atraktivan i slobodan - rekla je Eniži.

- Da, ali je moj šef - u njegovom životu postojala je žena, koja mu je nešto značila i s kojom je imao dete. Dete kojeg više nema. Nema potrebe da brineš - uveravala ju je Ema - Zaista mi je žao zbog vikenda, ali ništa ne mogu da promenim.

- Naravno - odbrusila joj je sestra sarkastično. - Sirotice, moraš da ideš na luksuznu zabavu dok ću ja čuvati Tomija!

- Nemoj tako! - Emu je razbesneo sestrin odgovor.

- Vodiš uzbudljiv život u Londonu dok ja sedim kod kuće s detetom koje nije moje.

Ema je duboko udahnula.

- Pričaćemo o tome kad se vratim kući - rekla je. - Sad ću nazvati Kler. Molim te, zagrli Tomija umesto mene.

- Trenutno zaista nemam volje da ga grlim.

~ 47 ~

Ema je poželela da odbrusi sestri i jedva se uzdržala. Endži voli Tomija, ali on poprilično ograničava njen društveni život.

Promenila je temu.

- Kakvu ćeš haljinu obući večeras?

- Crvenu, prošlogodišnju - zvučala je manje besno.

- Odlično ti stoji. Možda ćeš upoznati nekog frajera!

- Čak i da se to desi, pobeći će čim sazna da sa mnom u paketu dobija i devetogodišnjeg dečaka. Moram da mu spremim doručak. Dobro je što si ga navikla na palačinke subotom.

Zahvaljujući tebi, stajaću satima za šporetom.

- To ne oduzima toliko vremena. Tomi uvek pomaže.

- Da, i napravi haos - odgovorila je nestrpljivo. - A sad idem da mu prenesem da mu draža sestra neće doći.

- Endži, i ti si mu jednako draga - mirno je rekla. - Samo si umorna i razočarana što ne mogu da te odmenim. Razumem.

- Ah, prestani da pričaš o tome! - prosikatala je njena sestra.

Ema se ugrizla za usnu.

- U utorak ću biti s vama. Želim ti lep provod večeras!

Posle dužeg ćutanja Enždi je uzdahnula.

- Izvini, grozna sam.

Da, ponekad zaista jesi, pomislila je Ema. - Sve mi je jasno. Uvek si iscrpljena na kraju školske godine.

Obećavam: čim se vratim, moći ćeš konačno da odahneš.

Pogled joj je pao na tepih ispred kamina i nevoljno se setila da se nakratko osećala poželjnom, ali ne kao sestra, asistentkinja ili zamenska majka, već kao atraktivna žena.

Brzo je potisnula ta sećanja i upitala: - Mogu li da pričam s Tomijem?

- Upravo se tušira. Danas pre podne ide kod Se ma da se igraju. Nisam htela da čežnjivo stoji na prozoru i čeka tebe.

Emu je opet pekla savest.

- Reci mu, molim te, da ga volim i da ću ga uskoro nazvati.

- Ukoliko ne budeš prezauzeta slavljem. Moram li te podsećati na to šta afera sa šefom donosi?

- Ne, naravno.

~ 48 ~

- Ako izgubiš posao...

- To se neće desiti - završila je razgovor. Razumela je Endžinu brigu i nije joj prigovorala. Međutim, bilo joj je teško da se nosi s tim. Nije mogla da zamisli ništa gore od gubitka posla, ali ni ništa neprijatnije od toga da naređenih nekoliko dana provede u Semjuelovom društvu.

~ 49 ~

6. poglavlje

Otišla je u kuhinju, koja je bila toliko savršena da je mogla da se nađe u magazinima. Čitav zamak bio je čaroban dom za porodicu. Da li ga je Semjuel kupio u toj nameri...?

Pogledala ga je.

- Razmislila sam o prethodnoj noći - primetila je da je Semjuel pažljivo sluša. - Znam da to ne želiš da čuješ, ali mislim da te volim, Semjuele. Celim bićem. Oduvek sam čekala savršenog muškarca, a sad sam uverena da si to baš ti - izgledao je užasnuto, što je Emu gotovo nasmejalo. - Svakim trenom koji provedem uz tebe, moja osećanja su sve jača. Kako li će tek biti narednih dana?

Verovatno ću te stalno grliti i ljubiti. Uskočiću u svaki razgovor samo da bih mogla da budem uz tebe. Tako sam srećna što me vodiš sa sobom!

Semjuel je zažmurio, a napetost ga je prošla.

- Dobar pokušaj. I dalje želim da ideš sa mnom.

- Ali ja te volim! Ludo! Strašno!

- Nemoj se uzalud truditi, neću ti dopustiti da odeš kući.

Rezignirana, utonula je u stolicu.

- Zaista očekuješ previše od mene!

- Ne, samo sam zahtevan.

Bio je zahtevan i kad ju je odneo na tepih pred kaminom i kad su im se tela spojila... Pokušala je da odagna sećanje na proteklu noć.

- Primećujem da loše reaguješ na izjave ljubavi. Dakle, govoriću ti na svakih pet minuta da te volim dok ti toliko ne dosadim da me konačno oteraš kući.

- Zaista je čudan tvoj smisao za humor - nasmejao se.

~ 50 ~

Pogledala je njegove snažne ruke i setila se kako ju je čvrsto držao dok su bili u ljubavnom zanosu. Brzo je sklopila oči.

- Jesi li za kafu? Otvorila ih je.

- Da, hvala - uzela je šolju koju joj je dodao. Da li će stalno misliti na seks?

- Pa šta ti je sestra rekla? - upitao je.

- Naravno da je bila oduševljena time što neću doći kući odgovorila je ironično.

- Znači, nije dobro podnela - osmehnuo se.

- Ne, ali ne mogu joj zameriti. Ipak sam joj upropastila vikend.

- Razumem, nabija ti krivicu. Zar nemate rođake ili bebisiterku?

- Ne, samo smo nas troje. Nikada dosad nismo angažovale bebisiterku, Tomija viđam samo vikendom, zato želim da budem s njim umesto da se provodim u izlascima.

- Da li su to tvoje ili Endžine reči?

Lagano je odložila šolju. Za čoveka kome, navodno, niko nije važan, Semjuel se pokazao kao pažljiv.

- Njene. Ali u pravu je. Zamolila sam prijateljicu da pričuva Tomija da bi Endži mogla da ode na božičnu proslavu s kolegama.

- Da sumiramo: tokom nedelje ispunjavaš moje želje, a vikendom Tomijeve i sestrine.

Zurila je u njega.

- Volim svoju porodicu! - ipak, morala je da prizna da joj je bilo veoma neprijatno da priča o svojoj sestri. I dalje ju je grizla savest.

- Da li ti sestra često nabija osećaj krivice? - upitao ju je.

- Ah, familijarni odnosi uvek su komplikovani, znaš to i sam svako bi potvrdio ovu opasku osmehom punim razumevanja, ali ne i Semjuel. Ima li on porodicu? Ema je malo znala o njemu, zapravo samo to da je imao kćerku. Na fotografiji su bili samo on i ona. Ko je snimio tu fotografiju? Neko koga je voleo? Ili neki stranac?

- Dopada li ti se moja kuhinja? - upitao ju je nežnije.

Prenula se pogledavši ga.

~ 51 ~

- Da, uveliko razmišljam o tome kako ću je urediti kad se uselim kod tebe. Naravno, uvek ću ti ponavljati koliko te volim.

Baš zato što te to izbacuje iz koloseka.

Sela je i otpila gutljaj jake, ukusne kafe.

- To mi niko nikad nije rekao.

- Nikad? - Ema je bila zabezeknuta. - Nijedna od žena s kojima si izlazio? A zašto?

- Znale su da bih odmah raskinuo vezu.

A šta je s njegovom kćerkom? Zar ona nije bila proizvod ljubavi?, pomislila je Ema. Trudila se da se usredsredi na kafu i da ga ne gleda.

Morala je da prizna sebi da ga je oduvek smatrala zastrašujuće atraktivnim. Međutim, on je njen šef. I za dve godine, koliko se poznaju, nikada joj nijednim gestom nije pokazao da mu se dopada.

Sad se sve promenilo. Osećala je napetost među njima... bili su tako prisni, a i dalje su samo stranci.

Ne mogu da poništim ono što se desilo. Znala je da je imao kćerku i da je sebe smatrao krivim za njenu smrt. Takođe, znala je da se on užasno muči. Tvrdio je da nema srce, ali to nije tačno.

Na srcu mu je ležala duboka rana. Iako joj okolnosti nisu bile poznate, bila je ubeđena da on nije odgovoran za devojčicinu smrt.

- Ema? - Da? - trgnu la se.

- Pitao sam da li si gladna. Semjuel je delovao opušteno i otvorio je vrata velikog frižidera. Fascinirano je posmatrala njegova široka ramena, mišiće koji su poigravali pod crnim džemperom. Telo mu je snažno, zgodno... Osetila je da gori.

- Jesam.

- Može omlet? - okrenuo je glavu, pogledi su im se sreli i vazduh je između njih zapucketao.

- Volim omlet. Gde držiš činije?

- Misliš li da mi je potrebna pomoć?

- O, izvini. Bilo je refleksno. Stalno kuvam kod kuće. Subotom pravimo palačinke za doručak, a za večeru smišljamo nešto novo.

~ 52 ~

A danas smo želeli... - zastala je. Primetila je da previše priča, jer ne može da podnese tišinu. Želela je da zaboravi njegove vrele usne i seks. Činilo se da je njemu svejedno. Dobro je što je tako. Međutim, kada su im se pogledi ponovo sreli, primetila je požudu u njegovim očima.

Dakle, on oseća isto što i ona i bori se svim silama protiv sebe.

Noge su joj zadrhtale, a srce prešlo u galop.

- Pričaj mi o zamku - zamolila je. - Tvoji nacrti su moderni, a ovo zdanje kao da je izgradio Henri Osmi.

Uprkos njenom veselom glasu, znao je šta se u njoj zbiva.

Nije želeo ništa da preduzme, ipak je poznat po samokontroli, koja ga je samo noćas izneverila. Delovao je potpuno pribrano.

- Zamak je čak nešto stariji. Tačno je da prilikom dizajniranja novih kuća rado koristim moderne metode i materijale, ali zaista volim stare građevine. Priča o zamku apsolutno je fascinantna.

Kad je oglašen na prodaju, Malik, Kristijano i ja kupili smo ga zajedno. Dakle, pripada preduzeću, koje smo osnovali.

- Princ Malik i Kristijano Ferara, vlasnik kompleksa hotela?

- Tako je. Čim sam završio restauraciju, želeo sam da od njega napravim ekskluzivni hotel, koji bi mogao da se iznajmljuje za proslave.

- Odlična ideja! Kome je zamak ranije pripadao? Sigurno je teško rastati se od tako lepog imanja!

Semjuel je stisnuo usne. Stekla je utisak da je nešto pogrešno rekla.

- Imućni trgovac sagradio ga je u četrnaestom veku odgovorio je mirno. - Zamak je sve vreme bio u rukama te porodice, a poslednji naslednik ga je izgubio na pokeru.

- Sigurno je strašno izgubiti nešto što je vekovima bilo u porodici. Jadnik!

- Taj „jadnik“ bio je zao egoista i koristio je svoj društveni položaj i bogatstvo da šikanira ljude. Nije zaslužio sažaljenje.

Ema je zanemela, jer nikada nije doživela Semjuelovu tako emotivnu reakciju na zaključeni posao.

~ 53 ~

- Ali na poslu si stalno u kontaktu s egoistima. Ko je bio taj čovek?

- Moj otac - bezizražajnog izraza lica poslužio je omlet.

- Tvoj otac?

- Da. Moja majka radila je kao arhivarka za njega. Po završetku studija našla je posao iz snova. Petnaest godina radila je za njega i zaveo ju je. Međutim, želeo je da se oženi bogatom ženom iz ugledne familije - nastavio je, teško se kontrolišući. Dakle, izgubila je posao, dom i čoveka kog je volela. Mislim da je imala mnogo sreće što je izgubila to poslednje. Nažalost, moja majka je sve to posmatrala iz drugog ugla.

Nikada dosad nije joj toliko pričao o sebi.

- Dakle, imala je aferu sa svojim šefom - Ema je osetila da joj se suše usta. Uznemirio ju je njegov pogled.

- Znam o čemu razmišljaš, ali uveravam te da ne pravim paralelu. Bili su dugo u vezi i trebalo je da se zasniva na ljubavi i poverenju - dodao je cinično - dok...

- Jasno mi je - upala mu je u reč. - Dovoljno smo o tome pričali. Znam šta je tebi predstavljala prethodna noć.

- Zaista?

Nije ga unervozila njena direktnost.

- Volim svoj posao i nikada ga ne bih ugrozila - dodala je. - Ne bih mogla sebi da priuštim takav luksuz. Osim toga, nemam vremena za veze. Šta se dogodilo kad mu je tvoja majka rekla da je trudna? - upitala je brzo.

- Raskinuo je i oženio se drugom. Možda bi ostali zajedno da joj se nije potkrala ta sudbonosna greška. Ljubavnica mu je savršeno odgovarala, ali dete se nije uklapalo u njegove planove.

Da li je Semjuel bio svestan toga koliko priča o sebi?

- Tvoja majka je dala otkaz?

- Ne, to nikad ne bi uradila. Dakle, morao je da pronađe drugi način da je se resi - seo je naspram Eme i nastavio: - Tvrdio je da ga je pokrala. Time je nije samo ponizio, već joj je oduzeo šansu da pronađe novi posao. Majka je počela da ga mrzi... pa tako i mene, jer sam bio uzrok njene nesreće.

~ 54 ~

Emi se grlo stegnulo.

- Zar nije mogla da ga tuži?

- Ne znam kako je tada razmišljala niti šta je preduzela. Znam samo to da se borila da preživi - počeo je da jede. - Bili smo podstanari u najmanjoj sobi koju sam u životu video. Imala je samo jedan prozor, kroz koji nije ulazilo dovoljno svetla - namrštio se. Tada sam počeo da sanjam o kućama i zgradama punim svetla.

Naumio sam da jednog dana sagradim sebi takvu zgradu.

- Da li te je otac priznao?

- Nije. A sa ženom s kojom se venčao nije imao dece. Dobio je ono što je zaslužio. Naime, oduvek je sanjao o velikoj porodici, a odrekao se jedine koju je imao. Pa ti ne jedeš - zaključio je. - Ne sviđa ti se omlet?

Opčinjeno ga je slušala i potpuno je zaboravila na hranu.

Počela je da jede.

- Jesi li ikad upoznao oca?

- Kad je majka saznala da otac nema naslednika, smatrala je da bi trebalo da me prizna. Možda se potajno nadala da će me otac preuzeti, jer bi joj to umnogome olakšalo.

- Jeste li se nekad sastali? - upitala je napeto.

- Jesmo. Ali ne zato što sam želeo oca, već da bih mu rekao šta o njemu mislim. Njegov stav bio je jasan: nikad neću dobiti Kingvort kasti - prisetio se Semjuel. - Bilo mi je trinaest godina i toliko sam pobesneo da sam želeo da ga udarim. Rekao sam mu da će zamak jednog dana biti moj, na šta se on nasmejao, jer sam tada bio dečkić bez penija u džepu. Kad sam posle podosta godina kupio imanje, nije se smejao. Kristijano je potpisao ugovor, pa otac nije imao predstavu o tome ko je zapravo novi vlasnik imanja. Međutim, svakako ne bi imao izbora, jer je potrošio sav novac koji je imao. Siguran sam da bi zamak radije zapalio nego što bi ga meni prepustio.

- Kada se to desilo?

- Pre osam godina. Bilo mi je dvadeset šest godina, a karijera mi je vrtoglavo napredovala. Dobio sam nekoliko poslova, koji su mi iz korena promenili život.

- Galerija umetnosti u Rimu - rekla je.

Podigao je obrvu.

~ 55 ~

- Čitala si moju biografiju?

- Radim za tebe - podsetila ga je. - Svakodnevno šaljem medijima i potencijalnim mušterijama tvoju biografiju.

- Naravno. Upravo zato želim da ideš sa mnom u Kubran zasvetleo mu je ekran mobilnog i pročitao je poruku. - Ah, javio se Den - bio je to njegov pilot.

- Zar aerodromi nisu zatvoreni?

- Jesu. Ali staza je raščišćena i nisu najavili nove padavine, pa neće biti problema. Helikopter dolazi po nas za sat vremena.

Imaš li pasoš uza se?

Pretvarala se da ne primećuje neočekivanu promenu toka razgovora. I dalje je bila zaprepašćena pričom o Semjuelovoj prošlosti i slika o njemu počela je da se menja u njenoj glavi.

- Naravno - često je sa Semjuelom putovala po Evropi i Americi. - Ali nemam odeću - rekla je - a čini se ni vremena da odem kući da se spakujem.

- Ne. Za putovanje je dovoljno to što imaš na sebi. Sutra pre sastanka možeš u šoping.

- Moraću da čekam do sutra?

- Let traje sedam sati, četiri sata je vremenska razlika... - slegnuo je ramenima. - Kad sletimo, biće noć. Osim toga, već si umorna. Protekle noći jedva da si oka sklopila. Ejveri će ti pomoći u kupovini.

- Ejveri ima sopstvenu uspešnu firmu - odgovorila je zamislivši elegantnu, glamuroznu poslovnu ženu. - Smatram je veoma ljubaznom i često sam bila u kontaktu s njom, ali mislim da ona kupuje u ekskluzivnim buticima.

- Troškove ću ja preuzeti - rekao je. - Dakle, cena ne igra nikakvu ulogu.

- To ne dolazi u obzir! - uznemireno je skočila. - Za slučaj da si zaboravio: nisam ja Tara.

- Pre nego što kažeš nešto zbog čega će ti kasnije biti neprijatno: želim da ti kupim odeću, jer ideš na proslavu sa mnom, kao moja asistentkinja, a ne zato što smo spavali. Naš odnos je poslovne prirode.

~ 56 ~

Zbunila se. Za trenutak je na to zaboravila. Nije mogla da razdvoji poslovno od privatnog i upravo je zato reagovala tako žustro.

- Hvala što si mi to objasnio. Ipak, ne želim da mi kupuješ odeću za poslovne sastanke. To ću sama rešiti.

- Čini se da je trenutno najmanji problem da li ću ti kupiti haljinu... ili se varam?

Sigurno je mislio da ona ne može da se nosi s tom situacijom.

Odlučno je podigla glavu.

- Ja s tim nemam problem, a ti?

Kubran je zemlja bogatih nalazišta nafte u Persijskom zalivu.

Ema je računala na pustinjske predele, ali nije očekivala fascinantne pejzaže zlatnih dina, brda i bajkovitu obalu.

Pogled na prirodne lepote skrenuo joj je nakratko misli sa Semjuela. Radim za njega. Ukoliko želim da tako bude i nadalje, moraću da se priberem.

Primetila je da je Semjuel opet onakav kakav je inače. Sve vreme tokom leta usredsređeno je radio.

A Ema je bila zamišljena.

To je samo nekoliko dana, pokušala je da se umiri. A posle toga, u kancelariji, sve će se vratiti u normalu.

- Veži se, slećemo - rekao je Semjuel.

Ugledala je katamaran kako klizi po talasima.

- Koliko ima od aerodroma do hotela?

- Pola sata vožnje kroz pustinju. Naši klijenti ne grade hotele u gradovima. Cene svež vazduh i zdrav način života. Čim su ušli u hotel, Ema je postala svesna činjenice da što pre mora u kupovinu. Stekla je utisak da na sebi ima bundu. Na sreću, limuzina je bila opremljna klima-uređajem. Peščane dine presijavale su se u zlatnim i crvenim tonovima, a more se presijavalo poput hiljada dragih kamenčića na plavom somotskom tepihu.

- U koliko se sati zatvaraju radnje? Odmah moram nešto da kupim.

~ 57 ~

- Nema vremena za to - odgovorio je Semjuel. - Zamolio sam Ejveri da ti ostavi u sobi odeću za večeras. Sutra ćeš s njom u kupovinu. Posle sastanka imaćeš vremena da odmoriš.

- To zaista nije neophodno - Emu je savladala radost iako je znala da je proslava zapravo samo još jedan poslovni sastanak.

Međutim, radovala se tome što će se doterati i upoznati ljude.

Uostalom, to nije bilo kakva zabava: mnogi su se otimali za pozivnice.

Ugledala je prekrasnu građevinu od stakla u obliku školjke.

Hotel kao da je izranjao iz mora. Ema je videla nacrte i maketu, ali u stvarnosti...

- Oh - otelo joj se, bila je impresionirana.

- Ništa drugo nemaš da kažeš posle toliko mukotrpnog rada?

- upitao je smešeći se. - Nadam se da će zvanice sutra pokazati više oduševljenja.

Bila je u toj meri fascinirana da je zapela izlazeći iz limuzine.

- Rekla sam oh, jer sam ostala bez reci. Hotel je očaravajući.

- Iako smo na rubu pustinje, noći mogu da budu veoma hladne. Ipak, ne toliko hladne kao u Oksfordširu - namrštio se skrenuvši pogled s njenih usana. - Cirkulacija i vlažnost vazduha predstavljali su problem, kao i tlo. Ipak, uspeli smo da savladamo sve prepreke.

Na ulazu u zgradu pozdravila ih je mlada žena u modernoj uniformi.

- Dobro nam došli, gospodine Forsajt! Nadam se da ste lepo putovali - rukovala se s njim, pa je pogledala Emu. - Dobro došli u Ferrara Spa Resort. Ime mi je Alijana i brinem o gostima. Želim vam prijatan boravak. Ukoliko vam nešto zatreba, molim vas da mi kažete.

Sudeći po izrazu njenog lica, zaista je spremna da ispuni Semjuelu sve želje. Emu je obuzela ljubomora.

- Ovo je moja asistentkinja Ema - mirno je objasnio.

- Naravno - mlada žena smatrala je da se iza oznake asistentkinja sigurno krije nešto drugo.

- Molim vas, pođite za mnom, pripremili smo vam apartman.

Gospodin Ferara me je zamolio da vam prenesem poruku.

~ 58 ~

- Da? Alijana se nakašljala.

- Treba da vas obavestim da ste smešteni u predsedničkom apartmanu i da nikad više neće sarađivati s vama ukoliko nešto treba da bude nepromočivo. Naravno, apsolutno sam sigurna da se to neće dogoditi, gospodine Forsajt! - uveravala ga je.

Semjuel se nasmejao. Ema je baš naumila da ga upita šta znači reč nepromočivo kada su se obreli pred kliznim vratim od stakla. Spustili su se niz nagib u najlepšu sobu koju je u životu videla.

- Pa mi smo pod vodom...!

- zastao joj je dah kad je pred sobom ugledala jato svetlećih riba. - Čarobno - prošaputala je.

- Kao u akvarijumu! - iz nekog razloga nije primetila da je deo hotela pod vodom. Semjuel je zaista nesvakidašnje talentovan.

- Nije ceo apartman pod vodom, samo ova soba - objasnio joj je Semjuel, pa se obratio Alijani: - Zamolio sam Kristijana da on uzme predsednički apartman!

- Vi ste počasni gost. Ovaj fascinantni hotel je vaša ideja, gospodine Forsajt. Činilo se da on ne primećuje njen pogled pun divljenja.

- Razumem - odložio je aktovku. - Kad stiže princ?

- Njegovo kraljevsko visočanstvo se izvinjava. Želeo je da večera s vama, ali morao je da se nade s delegacijom iz Al Rafida i raduje se vašem sutrašenjm susretu - pružila mu je nešto što je ličilo na daljinski upravljač.

- Sigurna sam da vam ne moram objašnjavati kako funkcioniše hajtek oprema vašeg hotela. Sve ovde reaguje na glas.

Ema nikad nije videla tako luksuznu sobu. Meke sofe od kože i debeli tepisi bili su u plavim i tirkiznim tonovima.

Kad ih je domaćica hotela napustila, Ema ga je upitala: - Čime se upravlja govorom?

- Svime: osvetljenjem, zavesama, stereo-uređajem...

~ 59 ~

- Dakle, ako kažem muzika... - tonovi Šopenove sonate razlegli su se prostorijom. - Oh... ovo je nestvarno - oduševljeno je uzviknula.

- Možeš da kažeš ime kompozicije koju želiš da čuješ. Recima glasnije i tiše regulišeš jačinu zvuka. Sad treba da se presvučeš.

Idemo na večeru.

Ema to apsolutno nije očekivala. Posle razgovora u kuhinji atmosfera je među njima bila strogo poslovna. U avionu je bio hladan. A sad želi da večera s njom na tom divnom, romantičnom mestu, gde upravo zalazi sunce.

Srce joj je divlje tuklo. Trebalo bi da ga odbijem, pomislila je.

- Ali nemam šta da obučem.

- Ejveri ti je ostavila nekoliko odevnih kombinacija u sobi.

Sutra u deset doći će po tebe da kupiš haljinu za proslavu.

- Semjuele, da li zaista želiš da večeraš sa mnom? - oprezno je upitala.

- Naravno. Restoran je najbolji deo hotela. Želim da se uverim da je i tamo odgovarajuća atmosfera.

Užasnuta, primetila je da je za dlaku izbegla neprijatnost. On je nije pozvao na romantičnu večeru, već je želeo da zajedno pogledaju restoran koji je osmislio.

Duboko je udahnula potisnuvši osećaj razočaranja i praznine.

- Sve u redu? - upitao je.

- Jeste. Odoh da se presvučeni.

Namrštila se. Šta bi s njenim ponosom i zdravim razumom?

Od sada će ga gledati isključivo kao svog šefa. Samo će tako zadržati posao i izbeći potpuno gubljenje razuma.

~ 60 ~

7. poglavlje

Emina reakcija na poziv na večeru pokazala mu je da je situacija škakljivija nego što je pretpostavio. Ema je od večere priželjkivala nešto drugo iako ju je mnogo puta upozorio.

Rutinski je uništavao ženama nade, ali mu je teško palo da i njoj to učini.

Ema je tiho otišla u drugu spavaću sobu.

Psujući u sebi, počešao se po vratu. Potresla ga je pomisao na to da ona sad možda plače.

Uključio je televizor da čuje vesti i da njoj da još malo vremena.

- Spremna sam - čuo ju je. Na njegovo olakšanje, delovala je opušteno. Međutim, zapanjio se kad se okrenuo da je pogleda.

Zamolio je Ejveri da joj nabavi nekoliko odevnih kombinacija, ali nije joj napomenuo da one treba da budu funkcionalne, a ne zavodljive. Želeo je da priča s Emom o poslu. A Ema je na sebi imala jarkocrvenu haljinu, koja je isticala njene obline. Zdrmala ga je žestoka požuda, pa je duboko uzdahnuo.

- Žao mi je, nisam znao da će ti izabrati nešto toliko... crveno.

Mora da si besna - zapravo je on bio ljut. Da li je Ejveri to namerno učinila?

- Zar ti se ne dopada haljina?

- Nije baš praktična.

- Sedećemo u restoranu, ne moram da budem praktična Ema očito nije primetila kakav je utisak na njega ostavila ta haljina. - Iznenađena sam time što je Ejveri u tako kratkom roku pronašla nešto odgovarajuće.

Nije se zarumenela od stida, bila je svesna svoje ženstvenosti. Semjuel bi najradije strgnuo s nje prokletu haljinu i odvukao bi je u krevet.

~ 61 ~

- Ako se ne osećaš dobro u tome, zamolićemo menadžerku hotela da ti pronađe nešto drugo - rekao je.

- Ne, čemu to? Ne želim da uvredim Ejveri. Jedva čekam da vidim restoran. I... ne sećam se kad sam poslednji put bila na večeri. Znam da je ovo poslovna večera, ali ipak joj se radujem.

Bila je čarobna, pa se Semjuel uznemiro. Bio je pred najvećim izazovom u životu: da drži ruke podalje od nje.

- Idemo - rekao je. - Možeš li da hodaš u tim cipelama?

- Naravno, vežbala sam - trijumfalno se osmehnula prilazeći mu. - Ne teturam se.

Međutim, izgubila je ravnotežu, spotakla se i pala je na njega.

Refleksno ju je uhvatio za ramena osetivši njenu meku kožu pod prstima. I to je bilo dovoljno da probudi sećanje na prethodnu noć i na želju koju je izazvala u njemu. Poželeo je da opet okusi njene usne, koje su mu bile opasno blizu, i Semjuel zamalo da...

Besan na sebe, frustrirano je zastenjao u nameri da se odmakne, međutim, preduhitrila ga je ustuknuvši za korak.

- Izvini, molim te. Teško je hodati na ovolikim potpeticama.

Ejveri Skot se izula i zavalila u udobnu sofu u kabini za presvlačenje ekskluzivnog butika.

- Oprosti, ukoliko ne napravim pauzu, u deset uveče imaću plikove na stopalima. A dok nam ne stignu odevne kombinacije, želim sve da saznam. Dakle, pričaj!

Ema je utonula u sofu pored nje. Radovala se Ejverinom društvu, jer je jedva imala vremena za prijatelje. A s Ejveri se dobro razumela.

- Cipele su bile prvoklasne, ali je hodanje u njima bilo bolno.

Drago mi je što si pošla sa mnom u šoping, ali zar ne treba do večeras da rešiš još hiljadu drugih stvari?

- Nemoj da brineš, imam dobre saradnike. Kakva je bila crvena haljina?

- Fascinantna. Možda čak previše fascinantna: Semjuel se ponašao kao da sam je izabrala da bih ga zavela.

- I jesi li? - Ejverine oči su zablistale.

~ 62 ~

- Naravno da nisam! - uzdahnula je Ema. - Štaviše, večeras ću obući džak za krompir - rekla je iako joj nije bilo do šale. - Radim za njega i zaista mi je potreban posao, ali žestoko sam zabrljala.

- Kako to misliš?

- Ne bi trebalo da pričam o tome. Molim te, pomozi mi da nađem odgovarajuću haljinu za večeras.

- Nisi jedina žena koja je spavala sa svojim šefom saosećajno je zaključila Ejveri.

- To je užasan kliše - zajecala je Ema, pa joj je sve ispričala: o svom samotnjačkom životu u Londonu, o svađi sa sestrom i seksu ispred kamina. Jedino nije spomenula Semjuelovu kćerku, kao ni činjenicu da njega otac nikada nije priznao.

- Tvoj život sveo se na savesno ispunjavanje obaveza, a onda je jedna olujna noć sve poremetila. Baš je to romantično!

- Nije romantično, već neprijatno. Uostalom, moj život se ne svodi samo na obaveze. Volim Tomija!

- Naravno, on ti je uvek na prvom mestu. Drugačija si od žena s kojima je Semjuel dosad izlazio.

- Kako to misliš?

- Ti si porodični tip žene, a Semjuel je u širokom luku zaobilazio takve žene - nasmejala se Ejveri.

- Verujem da se Semjuel pokajao. Jasno mi je rekao da strahuje da ću se zaljubiti u njega.

- A pritom si već zaljubljena u njega!

- Nisam! - usprotivila se Ema. - Ne volim ga!

Ejevri se pretvarala kao da to nije čula.

- Verovatno si zato spavala s njim i... uplašila si ga. Semjuela poznajem i baš mi je zanimljivo što se našao u takvoj situaciji.

- Juče se baš potrudio da me uveri da se to među nama neće ponoviti. Bio je besan.

- To objašnjava njegovu reakciju na crvenu haljinu.

- Ne, smatrao je da haljina nije odgovarajuća za poslovnu večeru.

- Zaista u to veruješ? - nasmejala se izvukavši mobilni telefon iz tašne. - Izvini za tren.

Dok je Ejveri s nekim razgovarala o vatrometu i osvetljenju, Ema je razmišljala o svojoj situaciji. Nije zaljubljena u Semjuela.

~ 63 ~

Uostalom, bilo bi blesavo pokloniti srce čoveku koji ne može da uzvrati osećanja i koji je, pre svega, njen šef.

Ejveri je završila razgovor.

- Dakle, kažeš da je Semjuelu haljina bila provokativna?

- Ne, rekla sam samo da je bio ljut.

- Verovatno zato što je shvatio koliko si atraktivna.

- Pojma nemam - odgovorila je Ema. - Ali ujedno sam sigurna: I dalje želim da radim za njega.

- Samo ćeš jednom sresti čoveka poput Semjuela Forsajta.

Ako smem da te posavetujem: prihvati seks i potraži novi posao.

Ema je bila zatečena.

- Seks mi nije važniji od dobrog posla! Ne razumeš...

- Kćerka sam stroge, samohrane majke - upala joj je Ejveri u reč. - Znam koliko je važan siguran posao. Nemoj preozbiljno da shvatiš moj predlog. Stekla sam utisak da ti je potreban posao bliže tvojoj kući, jer treba da imaš i privatni život. Možda je ovo dobar povod da potražiš novo radno mesto.

- Čak i kad bih bila spremna za to, ništa se ne bi promenilo.

Semjuel ne želi vezu. Juče sam ispala smešna, jer sam mislila da je poziv na večeru zapravo... poziv na sastanak.

- Razumem. Moraš da proveriš zanima li se Semjuel ze tebe i upravo zato treba večeras da obučeš zanosnu haljinu.

- Pomisliće da pokušavam da ga zavedem!

- Ne mora da znači. Ponašaj se profesionalno - savetovala ju je Ejveri. - PleŠi sa zvanicama, razgovaraj s njima. Neka kontakt sa Semjuelom bude sveden na minimum. Ako te ne želi, biće mu svejedno. A ukoliko... ma, videćemo! Nego, da se posvetimo izboru odeće za večeras. Pronašla sam ti lepu, dosadnu, tamnoplavu haljinu za popodnevni sastanak, pa će večernja haljina još više doći do izražaja - nastavila je bezbrižno. - Pričaj mi o Semjuelu, šta se krije iza njegove atraktivne spoljašnjosti?

- Inteligentan je i talentovan... zaista imam sreće što radim za njega - odgovorila je.

- Interesuje me zašto ne može da se veže. Zar ti nije jasno da je pre tebe svakih nekoliko nedelja imao novu sekretaricu? To što si se tako dugo zadržala mora nešto da znači.

~ 64 ~

- To znači da mi je posao neophodan u toj meri da ne mogu da dam otkaz.

- Ili da si mu veoma važna. Srce joj je preskočilo.

- Trudim se da mu olakšam koliko mogu. Ovamo me je doveo zato što je raskinuo s Tarom, a bila mu je potrebna pratilja.

Ejveri se zaverenički osmehnula.

- Ema, otprilike dva miliona žena rado bi bilo na tvom mestu.

On je hteo tebe. Drago mi je što je konačno ostavio Taru. Pre godinu dana toliko se napila na mojoj zabavi da smo je jedva odvratili od striptiza na plesnom podijumu. Tada mi je pala u očima.

U tom trenutku radnica butika donela je odeću i Ejveri je skočila kad je ugledala haljinu od tamno-plave svile.

- To je ta! - uzviknula je oduševljeno. - Savršena je za tebe!

- Koliko košta? - upitala je Ema oprezno.

Ejveri je prevrnula očima.

- Zar je važno? Probaj je. Svaka žena treba da ima bar jednu takvu haljinu u ormaru. Pretvoriće te u boginju seksa. I dok isprobavaš haljinu, pričaj mi kako možeš da se usredsrediš na posao u Semjuelovom društvu. Ja bih sve vreme ležala na njegovom pisaćem stolu i stenjala: „Uzmi me!“ - Ne verujem. Ujutro je uvek loše raspoložen. Trudim se da ne pričam s njim dok ne popijem bar dve šolje kafe.

- Jesi li se presvukla?

- Skoro. Mislim da mi je uska. Ejveri je pomerila zavesu.

- O, Semjuele - prošaputala je - bićeš na teškim mukama.

Gotovo mi ga je žao.

Ema se nervozno nasmejala.

- Ne misliš da je haljina pretesna?

- Ni slučajno! Nisi se dobro pogledala - okrenula je Emu prema velikom zidnom ogledalu.

- Bože... - uzdahnula je.

- Upravo tako. A pozadi... haljine gotovo nema. Treba da podigneš kosu. Semjuel je apsolutni slodukusac. Krajnje je vreme da počne da izlazi s pravom ženom umesto s površnim,

~ 65 ~

praznoglavim starletama, koje misle samo na njegov novac i na njegove kontakte. Organizovaću ti friziranje i šminkanje u apartmanu - telefonom je poslala nekoliko mejlova. - Imaš li dijamantski nakit?

- Naravno da nemam!

- Uz ovu haljinu savršeno pristaju dijamanti. Iznajmiću nakit od jednog juvelira. Molim te, osmehni se! - snimila ju je i fotografiju poslala mejlom. - Juvelir će pronaći nešto što odgovara boji i izrezu haljine.

- Proslava je zapravo poslovni sastanak. Treba da radim, a ne da reklamiram skupi nakit!

- Sve je to povezano. Kladim se da se Semjuel dugo nije tako interesovao za neku ženu... možda nikad. Trebalo bi to da iskoristimo.

Ema je bila u bezizlaznoj situaciji. Semjuel je spavao s njom samo zato da odagna bol, a Ejveri je stekla pogrešan utisak.

- Ne zanimam ga - izlanula se.

- Naprotiv! Muškarci primećuju ono što je žena obukla samo kad im je seks na pameti. A žena lepa kao ti zaslužuje dijamante.

Ema je odlučila da promeni temu.

- Zašto prestolonaslednik nije oženjen?

S Ejverinog lica iščeznuo je osmeh.

- Jer je njemu, kao i tebi, dužnost ispred ličnih potreba.

Oženiće se dosadnom, nevinom princezom, koju mu je otac namenio.

- Kako to znaš ...? - Ema je zastala. - Oh! Ti i on...

- Da, ali to je prošlo. A budućem sultanu potrebna je lepo vaspitana, poslušna nevesta, koja će ga poštovati i koja će mu služiti. A kao što znaš, ja nisam takva.

Mogla bih povremeno da budem poslušna, ali bilo bi problema s uslovom nevina.

- Voliš ga - tiho je zaključila Ema. - Ne, zaboga - prebrzo je odgovorila Ejveri. - Nisam toliko glupa. Ne mogu da volim čoveka koji ne trpi prigovore. Tako...

Hajde da se pozabavimo tvojim cipelama - Ejveri je opet bila vedra.

~ 66 ~

- Zašto je sve tako komplikovano? Da li je postojao neko posle princa u tvom životu? Sigurno stalno upoznaješ zanimljive muškarce.

- Da, ali uvek želim baš ono što ne mogu da imam - za trenutak je delovala tužno, a onda je slegnula ramenima.

- Ali ako gajiš osećanja prema njemu, na zabavi će ti biti pakleno. Princ će sigurno biti prisutan. Zašto nisi odbila poziv?

- Zbog ponosa - bolno se osmehnula. - Ljudi bi pomislili da mi je srce slomljeno. Večeras ću mu pokazati da me njegova ravnodušnost ne dotiče. Uostalom, preživeću. Pomoći će mi pomisao na novac koji ću dobiti za organizovanje ove nezaboravne žurke. Nikada mi ne pada teško da bogatim ljudima otmem hrpu novca.

Ema se nasmejala.

- Sad me grize savest što sam se toliko jadala. Ako ti možeš da se ponašaš opušteno i bezbrižno, sigurno ću i ja to moći. Otkrij mi, molim te, kako to uspevaš.

- Vrlo jednostavno - rekla je Ejevri. - Moraš da izgledaš fantastično i da pokažeš Semjuelu da se zabavljaš i bez njega. A ako te preplave osećanja, pošalji mi poruku, pa ćemo se naći u toaletu i zajedno isplakati.

Semjuel je uzalud pokušavao da se koncentriše na kratku prezentaciju Kristijana Ferare o planiranom projektu na Siciliji.

Ema je sedele prekoputa njega hvatajući beleške. Na sebi je imala dosadnu sivu haljinu. Očito je ozbiljno shvatila njegovu zamerku.

Sve je bilo u najboljem redu. Ali...

Dosad mu je savršeno polazilo za rukom da razdvoji privatno od poslovnog, a Ema je pripadala kategoriji posao. Međutim, granice su sad nestale. Umesto da se usredsredi na posao, sve vreme ju je gledao primećujući šta mu se na njoj dopada. Umela je apsolutno pažljivo da sasluša. Semjuel je stalno imao posla sa ženama kojima je jedino važno bilo to kako izgledaju. A Ema nije bila svesna svog izgleda.

Inače je bez problema zaboravljao one s kojima je proveo neko vreme. Međutim, noć s Emom nije mu dala mira. Nije tu bila reč samo o seksu... ostala je s njim preko noći uprkos porodičnim dužnostima, brižljivo je počistila tragove žurke da bi ga zaštitila...

~ 67 ~

A on nije navikao na toplinu i saosećajnost, uvek je sam o sebi brinuo. Ali sad...

- Odradićemo ekspertizu zemljišta - rekao je Semjuel kad je primetio da njegov prijatelj čeka odgovor. - A potom ćemo pripremiti nacrt.

- Obično imaš mnoštvo ideja - odgovorio je Kristijano začuđeno.

- Želiš da gradiš u senci najvećeg aktivnog vulkana u Evropi, što znači da ćemo morati da ispitamo tlo i uzmemo u obzir moguću vulkansku aktivnost. Uobičajeni aspekti održivosti takođe se moraju isplanirati. Međutim, kvalitet vazduha mogao bi negativno da deluje na fotonaponske uređaje. Dakle, moraćemo da budemo veoma kreativni.

- Najbolje bi bilo da dođeš tamo - predložio je Kristijano. Mogao bi da spojiš dužnost s uživanjem i da provedeš kod nas nekoliko dana.

Spojiti dužnost i uživanje... Pa to sam već uradio, pomislio je, doduše, s fatalnim posledicama.

- Ema će dogovoriti termin. Osmehnula se. Međutim, osmeh je bio namenjen Kristijanu. Semjuela je razbesnela činjenica da ga tokom celog sastanka nije udostojila nijednog pogleda.

Kristijano je srećno oženjen, a Emin osmeh prijateljski, ali ni to nije ublažilo Semjuelovu neobjašnjivu ljubomoru.

Posle sastanka čuo je da Ema s Kristijanom razgovara o njegovoj ženi i deci. Upravo je zato bila tako dobra asistentkinja: ništa nije moglo da joj promakne, ni imena ni lica.

Odlučio je da prione na posao. Nadao se da će Emina haljina za proslavu povodom svečanog otvaranja hotela biti manje izazovna od one crvene.

~ 68 ~

8. poglavlje

Sve do poslednjeg trenutka Ema je vežbala pred ogledalom miran, ravnodušan izraz lica. Čula je lupanje po vratima i zbunila se.

- Ema? - oglasio se Semjuel. - Upravo je doneta ogrlica za tebe. Da li si spremna?

- Jesam - duboko je udahnula otvorivši vrata, Semjuel je nosio beli smoking, bio je izuzetno elegantan, muževan i nedostižan. Zastao joj je dah. Da bi ostala pribrana, zagledala se u kutijicu u njegovoj ruci.

Semjuel je bio ozbiljan. Kad ju je pogledao tamnoplavim očima, zavrtelo joj se u glavi. U nameri da napetu atmosferu učini podnošljivijom, uzela mu je kutijicu iz ruke.

- Mogu li da pogledam? Znala je da mora biti hladna i odmaknuta, baš kao on. Mora da mu pokaže da se doterala zbog sebe, a ne zbog njega. Otvorila je kutijicu.

- Ovo je čarobno! - uzdahnula je.

- Okreni se - rekao je grubo. Poslušala ga je. Čula je njegovo teško disanje. Bio je opčinjen njenim dubokim izrezom na leđima.

Emi je zastao dah, sklopila je oči i poželela da je on ponovo uzme.

Osetila je njegove prste na svojoj koži dok joj je kačio ogrlicu oko vrata. Premda je to bio tek lagani dodir, njeno telo bilo je u plamenu. Privlačio ju je u tolikoj meri da joj je srce snažno udaralo. Na sreću, nije joj video lice, inače bi sigurno primetio šta se u njoj zbiva. Morala je da se pretvara da se njihov odnos nije promenio...

- Izgleda da su sastanci dobro prošli - rekla je da bi smetnula ono što joj se zaista vrzmalo po glavi, ono što nije smela da izgovori. - I konačno sam upoznala Kristijana.

~ 69 ~

- Baš si mu se dopala. Osmehnula se.

- Mene što se tiče, možemo da pođemo.

Kad su napustili hotel, postalo joj je jasno da će proslava biti apsolutno nesvakidašnja. Baklje su plamsale na vetru, a put koji je vodio do šatora bio je oivičen bezbrojnim svetlima. Gledala je sve to preplavljena uzbuđenjem.

- Ovo je fantastično - prošaputala je.

- Da. Ejveri Skot zaista ume da obavi posao.

- Reci da sam briljantna - čuli su poznati ženski glas i Semjuel se osmehnuo. Emi se od tog osmeha zgrčila utroba.

Semjuel je poljubio Ejveri u obraz.

- Priznajem, veličanstveno je. Hvala ti do neba.

- Nema na čemu. Želim vam nezaboravno veče. Preporuči me svojim prijateljima, oni mogu da priušte moje usluge - namignula je Emi. - Fenomenalna haljina. Kako se tebi čini, Semjuele? Zar nisam genije?

- Oprezno - rekao je upozoravajućim tonom.

Ejveri se pretvarala da ga nije čula.

- Treba da se držiš nje. Potpuno je drugačija od svih s kojima si izlazio - prijateljski ga je udarila po ramenu.

- Ema je najbolja asistentkinja koju sam imao - odgovorio je mršteći se. - Naravno da ću se osloniti na nju.

- Nisam mislila na to. Odoh, zabavite se na proslavi.

U tom trenutku helikopter je sleteo na plažu.

- Izgleda da je stigao princ - zaključio je Semjuel.

Ejeveri je požurila prema šatoru ne pogledavši u pravcu helikoptera.

Ema je razumela kako se Ejveri oseća.

- Ona i Malik bili su svojevremeno zajedno - objasnio je Semjuel. - Ali nemoj to da mu pominješ, ne voli da se priseća starih veza.

Ema je predstavljena princu, a potom se on upustio u razgovor sa Semjuelom. Ema je ispod oka posmatrala svog šefa čeznući za njegovim usnama, želela je da oseti njegove dlanove na svojoj koži, da mu zavuče prste u gustu, tamnu kosu... Brzo je

~ 70 ~

skrenula pogled. Ne sme stalno misliti na čoveka kog ne može imati.

Neprimetno je pogledala princa. Zar je Ejveri volela čoveka koji joj nije uzvratio osećanja? Ništa na njegovom tamnoputom, atraktivnom licu nije ukazivalo na to da mu je veče naporno. A onda je ugledao Ejveri u mnoštvu... Kad su im se pogledi slučajno sreli, Malik je prebledeo.

Semjuel ju je odvukao da je upozna s nekim ljudima. Ćaskala je s mnogima, ali joj se po glavi vrtela jedna jedina misao: želim ga. Osmehivala se sve dok je vilice nisu zabolele. Tutnjalo joj je u glavi. Činilo se da baš niko ne želi da propusti priliku da popriča sa Semjuelom Forsajtom.

Unutrašnjost šatora bila je presvučena tamnoplavom svilom, ukrašenom svetlucavim kristalima, koji su svetleli kao zvezde na nebu. Ema je odjednom silno poželela da pleše. Sa sjajem u očima pogledala je Semjuela.

- Da li je to u redu...? Smemo li da zaplešemo?

- Naravno da je u redu, ali ja ne plešem.

Ema je uzdahnula. Mogu da plešem i bez njega, pomislila je.

Muzika je bila vesela, ritam su davali bubnjevi. Osetila se slobodnom i poletnom. Bilo je opojno: obuzeli su je divlji ritmovi, smeh gostiju... Ema je podigla ruke, zabacila je glavu i potpuno se predala muzici.

- Divno je videti vas tako opuštenu - osmehnuo joj se Karlo, hladni i zatvoreni advokat porodice Ferara, kojeg je jednom prilikom upoznala.

Ema je iz sve snage pokušavala da se zabavi, ali tihi glas u njoj stalno je ponavljao da zapravo želi da pleše sa Semjuelom.

A Semjuel je odbio da pleše s njom, jer bi to zakomplikovalo situaciju. Rezultat njegovog odbijanja bio je da je plesala s atraktivnim, šarmantnim Ferarinim advokatom. I Ema ga nijednom nije pogledala.

Pa pleše kao i stotine drugih gostiju, pokušao je da se umiri.

Međutim, muzika je usporila, Ema se našla u Karlovim rukama i atmosfera se promenila...

Stisnutih očiju posmatrao je advokatovu šaku na Eminim nežnim, nagim leđima i impulsivno im je prišao. Toliko mu je

~ 71 ~

stalo do nje da nije mogao da podnese da je vidi u rukama drugog muškarca. Nije oklevao.

- Ovo je moj ples - rekao je grubo.

Karlo je podigao obrvu i nevoljno je pustio Emu. - Kasnije ćemo plesati - rekao joj je.

- Kasnije neće imati vremena - odgovorio je Semjuel. - Ali hvala ti što si bio s njom dok sam bio zauzet gostima.

Ema je bila zatečena. Privukao ju je sebi i za trenutak se uplašio da će ga ona odgurnuti. Međutim, privila se uz njega.

Njihova tela su se poznavala i počela su da naviru sećanja...

Osetio je da se naježila. Bili su okruženi mnoštvom ljudi, ali činilo se da su tu samo njih dvoje.

- To je bilo neučtivo - zaključila je Ema kad je Karlo otišao. Pa nisi želeo da plešeš sa mnom!

- Da, i? Promenio sam mišljenje.

- Zar nisi mogao da sačekaš da se pesma završi?

Ne, pomislio je Semjuel, uplašen svojom nesavladivom željom.

- Karlovo ponašanje nije bilo prikladno.

- Molim?! Samo smo plesali!

- S obzirom na to da si osoba koja ne voli žurke, čini se da se baš dobro provodiš.

- Nikada nisam rekla da ne volim žurke, samo sam im retko prisustvovala.

Gosti su ih radoznalo posmatrali.

- Hajdemo napolje - uhvatio ju je za ruku.

Nije se protivila. Osetio je njen ubrzani puls.

- Možemo li sporije? Ne mogu da trčim u ovim cipelama.

Pokušala je da se oslobodi njegovog stiska, ali pustio ju je tek kad su izašli napolje. Zbunjeno ga je pogledala, a onda je i sam bio zatečen svojim postupkom.

- Smatraš da je bilo neprofesionalno to što sam plesala?

Rekao si mi da je to u redu...

- Nije bilo neprofesionalno.

- Ali zašto...?

~ 72 ~

- Zaboravi, Ema. - Kako da zaboravim? Odvukao si me s plesnog podijuma, kao da sam nešto pogrešno uradila. Celog dana mrko me gledaš, jasno mi je da se kaješ zbog naše nesmotrenosti, ali što se mene tiče, to je prošlost. Zaista ne treba da brineš. Znam da ću se normalno ophoditi prema tebi.

- Da li si zaista želela da plešeš s Karlom? Ili si time htela da dokažeš da prethodna zajednička noć neće uticati na naš poslovni odnos? - okrenula se prema šatoru i mogao je da vidi njen profil i duge trepavice. - Treba da budeš oprezna s Karlom upozorio ju je.

- Ah, prestani. On je Ferarin advokat, više puta razgovarala sam s njim telefonom i vrlo je drag.

- Kako si to zaključila? Samo zato što dobro izgleda i što je šarmantan? Sudeći po broju tvojih veza, rekao bih da nemaš mnogo iskustva u tome.

Gledala ga je kao da je poludeo.

- Karlo i braća Ferara stari su prijatelji, dakle, sigurno ima bar nekoliko dobrih karakternih osobina. Naša iskustva utiču na to kako doživljavamo druge. Možda sudiš prestrogo, ali s obzirom na tvoju prošlost, niko ti to ne može zameriti.

- A možda si samo naivna - odgovorio je.

- Nisam mu izjavila ljubav, samo sam plesala s njim. Zar ne vidiš da preterano reaguješ?

- Ne. Verovatno bolje razumem šta se u njemu zbiva. Karlo je nagao čovek.

- Čak i da jeste, zašto bi me to zanimalo? Jasno si mi naglasio da treba da negujemo isključivo poslovni odnos. Zaista nema potrebe da paziš na mene. I ne bi trebalo da pričamo o tome ovde.

- Dobro. Idemo nekud gde nas neće ometati - znao je da se ponaša iracionalno. Ponovo ju je uhvatio za ruku i poveo u pravcu hotela.

- Semjuele, ne možeš napustiti proslavu! Mnogi žele da popričaju s tobom.

- Baš me briga. Pričaćemo negde na miru.

~ 73 ~

Na sporednom ulazu hitro je provukao karticu kroz skener.

Ušli su u predsednički apartman kroz privatni prolaz, koji vodi dikretno na plažu.

- Možda bi protiv svoje volje otišla predaleko s Karlom - glas mu je zvučao strogo i grubo. - On ume da bude ljubazan, ali pod određenim okolnostima to se promeni.

Zbunjeno ga je gledala.

- Semjuele... - uplašena, primetila je da je besan i, poput nje, preplavljen osećanjima.

- Ako bi se to desilo, prošla bi kao sa mnom. Ni mene nisi mogla da zaustaviš.

- Naprotiv, mogla sam, ali nisam htela.

- Zašto nisi? Zato što si velikodušna i prihvatila si da spavaš sa mnom samo da bi me utešila?

Ema je duboko udahnula odlučivši da bude potpuno iskrena.

- Ne, već zato što oduvek smatram da si divan. Mogla sam da odem, ali sam odlučila da ostanem. I srećna sam zbog toga. To što se među nama desilo bilo je... najuzbudljivije i najerotičnije iskustvo u mom životu. Ne kajem se i ponovo bih isto učinila.

- Zaista?

Pogledi su im se sreli, Ema je teško disala. - Da. Posle kratke tišine bacili su se jedno na drugo. Zagrlila ga je, on ju je privukao sebi i počeli su da se ljube kao izgladneli.

Semjuel je zastenjao.

- Zakleo sam se da to više neću učiniti.

- Drago mi je što si se predomislio - prošaputala je.

- Sebičan sam - rekao je između poljubaca.

- Ne - propela se na prste. - Nije sebično, jer i ja to želim. Želim tebe.

Jezikom mu je nežno prevukla preko usana, a on se prepustio naletu strasti. Ljubio ju je željno i strasno.

Bilo je kao i prvi put. Međutim, sad je znao da mu se Ema svesno predaje. Položila mu je šake na prsa i, uz uzdah koji joj se oteo iz dubine grudi, gurnula ga je na krevet. Pre nego što je uspeo da reaguje, zajahala ga je, šakama mu je pritisnula ruke iznad glave i sa osmehom je posmatrala njegovo iznenađeno lice.

~ 74 ~

- Pre dvadeset četiri sata bila si stidljiva, zbunjena i uplašena - prokomentarisao je.

- Da, i? Budi miran i ljubi me kao one večeri - oslobodila mu je ruke.

Usnama je milovala njegove, on joj je obuhvatio lice šakama, koje su potom kliznule niz njena naga leđa.

- Haljina jeste predivna, ali mislim da nam neće biti potrebna.

Brzo ju je svukla. Dok su se ljubili, nestrpljivo ga je raskopčavala. Želela je što pre da oseti njegovu kožu na svojoj.

Iz očiju mu je sijala žudnja. Ono što se prethodnog puta desilo burno, u gotovo očajničkoj brzini, sad se dešavalo toliko polako i bilo je tako intenzivno da gotovo nije mogla da podnese.

Osećala se poželjnom uživajući u njegovim reakcijama na njene dodire. Jače ju je privukao sebi.

Kad više nije mogao da izdrži, obema rukama pridignuo je njenu zadnjicu i... Zastao joj je dah kad je osetila da je potpuno ispunjava. Obuzela ih je goruća čežnja, koja im je diktirala žestok ritam. Čvrsto ju je držao i tako je snažno prodirao u nju da je jecajući izvikivala njegovo ime. Sve ono što je toliko želela da mu kaže zadržala je za sebe. Iskrenost bi uništila ovaj neprocenjivi trenutak, u kojem ništa nije bilo važno, ni prošlost ni budućnost.

Mislila je samo na sadašnjost i neobuzdano joj se prepustila.

Zajedno su dosegnuli neverovatan vrhunac ne prestajući da se ljube.

Semjuel je mirno ležao držeći Emu u zagrljaju i pitao se zašto, kao obično, ne oseća potrebu da skoči iz kreveta i pobegne.

- Kako joj je bilo ime? - čuo je njene reči u tami.

Nije ga iznenadilo pitanje, već sopstvena spremnost da odgovori na njega.

- Elizabet - rekao je. - Po majci mog oca. Želeo sam da Elizabet zna svoje poreklo i bude ponosna na njega.

- Drago mi je što si tako razmišljao uprkos tome što te se otac odrekao - odgovorila mu je i još jače ga je zagrlila. - Znam da ne želiš da pričaš o svojoj kćerki, ali ono što se dogodilo sigurno nije bila tvoja greška.

~ 75 ~

- Ne znaš pozadinu priče.

- Ne, ali poznajem tebe. Sigurno si učinio sve što si mogao.

Zurio je u tamu.

- Tvoje poverenje je dirljivo, ali nije opravdano. Nažalost, bio sam loš otac.

- Ne verujem u to. Znam o čemu pričam, moj je otac bio užasan. Napustio je majku kad se rodila moja sestra. Potom se vratio. Majka me je rodila, jer se nadala da će ih to zbližiti. Dok je bila u porodilištu, definitivno nas je napustio. Nikad ga nisam upoznala.

Sad je razumeo zašto Ema izbegava veze. Ne veruje muškarcima. Ne bi trebalo ni njemu da veruje.

- Mora da ti je sve to teško palo.

- Da, ali mami i sestri bilo je teže. Ti nisi napustio svoju porodicu, pa nisi loš otac.

- Nisam napustio porodicu, ali to ne bi bilo strasnije od onoga što sam učinio - morao je nekome da kaže sve što je godinama čuvao za sebe. - Padao je sneg. Radio sam dokasno, jer sam bio zauzet silnim projektima. Elizabet je najčešće već spavala kad bih se vratio kući i navikao sam da je ujutro probudim.

Vreme doručka bilo je naše vreme. Viki nikad nije ustajala pre jedanaest. Svakog jutra imali smo naš mali ritual. Spremio bih joj tost i isekao ga u obliku kućice. Poljubio sam je u odlasku na posao i obećao da ću je sutradan voditi u park.

Sećanje je bilo nepodnošljivo, baš kao i želja da vrati vreme i sve drugačije učini.

- Ostavio sam Viki poruku da ću se vratiti kući pre nego što ona krene na žurku.

- Zar nisi nameravao da pođeš s njom?

- Nisam. Radije sam provodio vreme s kćerkom. Upravo zato sam planirao da napustim kancelariju u pet sati. Malo pre pet nazvala me je Elizabetina učiteljica da čuje kako je Elizabet. Nije se dobro osećala i Viki je došla po nju u školu. Pozvao sam Viki.

Doktor joj se nije javljao na telefon, pa je Elizabet smestila u krevet. Pomislio sam da se nešto ozbiljno dešava. Želeo sam odmah da pođem kući, ali ulice su bile zakrčene snegom.

~ 76 ~

- Sigurno si se osećao bespomoćno.

- Da... Rekao sam Viki da je odveze u Urgentni centar, ali je ona smatrala da preterujem. Osim toga, želela je da ode na tu zabavu. Posvađali smo se, jer nisam Želeo da ostavi Elizabet samu. S druge strane, ona nije htela da se odrekne zabave zbog bolesnog deteta i ostavila je Elizabet s neiskusnom dadiljom.

Pozvao sam ambulantna kola i njima došao kući. Elizabet je bila u lošem stanju, vrištala je, imala je napad - zastao je, jer nije mogao da podnese bol. - Bolničari su joj dali antibiotike, ali bilo je prekasno. Dobila je meningitis i stanje se brzo pogoršalo.

- Strašno! Ali zašto smatraš sebe krivcem za njenu smrt?

- Da nisam otišao na posao, mogao sam je odvesti doktoru umesto što sam je ostavio s Viki. Ili da sam ranije došao s posla, onda bi i danas bila živa.

- Jesi li znao da je teško bolesna kad si odlazio na posao?

- Naravno da nisam. Nije bilo nikakvih znakova.

- Eto. Nisi mogao da pretpostaviš, a nisi mogao da znaš da će Viki ignorisati simptome.

- Viki zapravo nije želela Elizabet, baš kao što moja majka nije želela mene. Nikad to nije krila. Sad si sigurno potresena.

- Ne, tužna sam zbog Elizabet, ali i zbog Viki, koja nije znala koliko je lepo bezuslovno nekoga voleti. I zbog tebe, jer si želeo porodicu, a sve se tragično završilo.

- Čak i da si u pravu, to ništa ne može popraviti - rekao je bolno. - Ostavio sam kćerku na cedilu.

- Nije tako. Moraš sebi da oprostiš, Semjuele. Bio si dobar otac, ali ni najbolji ne može zaštititi svoje dete od svega. Ponekad se desi nešto strašno i moramo da naučimo da živimo s tim.

- Nastavio sam. Imam uspešnu firmu.

- Ali ne i porodicu.

- To ne želim. Nipošto ne bih mogao ponovo da preuzmem odgovornost za dete. I ne želim da te povredim. Zato ne treba da gajiš osećanja prema meni.

- Oduvek gajim osećanja prema tebi.

- Ema, molim te...

~ 77 ~

- Moliš me da ti ne kažem da te volim? Ali volim te, Semjuele - ponovila je tiho, a onda glasnije: - Volim te. Ne očekujem da mi uzvratiš, samo želim da znaš šta osećam.

- To mi niko dosad nije rekao.

- Čak ni Viki?

- Ona me nije volela. Uostalom, to je bilo uzajamno.

- Voljen si. I sigurno umeš da voliš.

- Nemoj se tome nadati. Za mene se veza svodi isključivo na seks, ništa trajno - očekivao je da će Ema biti uvređena, da će otići u drugu sobu, a ona ga je poljubila.

- Onda treba da iskoristimo noć najbolje što umemo prošaputala je.

Bio je budan kad se čulo udaranje po vratima. Brzo je navukao farmerke i majicu, pa je otvorio. Pred njim je stajao Kristijano s najmlađom kćerkom Elom u rukama.

- Izvini što smetam, ali Kjara, moja najstarija kćerka, pala je i povredila glavu. Laurel i ja moramo u bolnicu i treba nam neko da pričuva Elu na nekoliko sati.

Semjuel se zagledao u devojčicu, koja mu se nevino smešila.

- Trebalo bi da zamoliš prijatelja u koga imaš poverenja. Usta su mu bila suva i jedva je pričao.

- Upravo to činim. Laurel i ja ne poznajemo nikoga kome više verujemo. Pričuvaj je, važi? Samo nekoliko sati.

Naravno da je poznavao devojčicu radoznalih, smeđih očiju.

Video ju je na krštenju, prvom rođendanu i u brojnim drugim prilikama, ali nikad nije bio odgovoran za nju.

- Ne, zaista ne mogu... - zaustio je.

Pre nego što je završio rečenicu, dete je bilo u njegovim rukama. Obuzela ga je panika, ruke su mu se tresle.

- Ribe! Želim da vidim ribe! - dete je pokazalo stakleni zid dnevne sobe. Semjuel nije mogao da se pomeri od straha da će povrediti to nežno, krhko biće. Lagano je prišao zidu. Ela je bila oduševljena.

- Zaista smo ti zahvalni - rekao je Kristijano i otišao.

~ 78 ~

Ema se pretvarala da spava. Bila je presrećna zbog prethodne noći, ali i razočarana, jer Semjuel ne može da joj uzvrati osećanja.

- Evo mojih bojica, crtaćemo ribe. Treba da mi nacrtaš igraonicu za baštu. Tata kaže da crtaš lepe kuće.

- Ne verujem...

- Nisam rekla molim te - zaključila je. - Molim te?

- Dobro, zajedno ćemo nacrtati igraonicu.

Ema je narednih pola sata provela u kadi. Bila je spremna da uskoči ukoliko Semjuelu bude potrebna pomoć. Kad je ušla u dnevnu sobu, zatekla ih je na podu kako jedu sladoled.

- Izgleda da se odlično zabavljate. To je prilično zdrav doručak.

- Porcija sladoleda ne može da škodi. Naručili smo i tost.

Kad je donet tost, Semjuel ga je vešto namazao puterom i izrezao vrata i prozore. Da li je bio svestan toga što čini?

- Oh, kuća od tosta! - uzbuđeno je uzviknula Ela. - Moraš pokazati mom tati kako to radiš.

Semjuel je zurio u tanjir. Devojčica je primetila nepeti izraz njegovog lica, pa je tiho upitala: - Ljut si što sam opet zaboravila da kažem molim te?

- Nisam, drago mi je što ti se dopada moja kuća od tosta.

Semjuel je napravio Eli kuću od tosta, kao što je to činio za svoju kćerku.

Ema se spakovala i odlučila je da pođe kući. Želela je da obavi ozbiljan razgovor sa sestrom.

- Ovo je ostavljeno za tebe - čula je Semjuela. Stajao se držeći kovertu u vratima sobe. - Planiraš danas da otputuješ?

- Da, zbog Tomija. Da li je Ela otišla?

- Jeste, Kristijano ju je malopre odveo. Kjari je bolje. Da li bi ostala još jedan dan ako bih te zamolio? - upitao je grubo.

- Šta još treba da se uradi?

- Sve je obavljeno. Reč je o nama. Sklopila je oči. Nije želela da veruje u iluziju. Znala je da se njegova osećanja neće promeniti.

~ 79 ~

- Zaista moram da odem, Semjuele.

- Samo još jedan dan.

- Ne mogu.

- Dobra odluka. Vidimo se posle praznika u kancelariji. Zar ne želiš da otvoriš pismo?

- Pismo je za tebe.

- Tvoj otkaz - rekao je bezizražajno kad je otvorio kovertu. Mislio sam da smo to resili.

- Da, jer se radilo o jednoj zajedničkoj noći. Sad imam dobar razlog: volim te.

Semjuel ju je netremice gledao.

- Toga što se tiče...

- Pričala sam ti o svom ocu, ali ne i o majci. Zaljubljivala se u muškarce, koji joj nisu uzvraćali osećanja. To joj se desilo s mojim ocem, a potom i s njenim šefom. Tomi je plod majčine afere sa šefom. Zaljubila se u njega, ali osećanja nisu bila obostrana.

Ostala je i nadala se...

- Ema...

- Ne, sačekaj, molim te. Želim da verujem u to da uprkos osećanjima mogu da radim za tebe. Viđala bih te svakodnevno, ali ne bih mogla da ti kažem šta osećam. Primala bih pozive drugih žena i pritom morala da se osmehujem. Ne mogu to, Semjuele.

Zamišljeno je gledao kroz prozor.

- Moraš da ostaneš još neko vreme - rekao je. - Neće mi biti lako da ti nađem zamenu.

Time je uništio njenu nadu. Osetila je oštar bol u grudima.

- Da li je pametno da daš otkaz pre nego što nađeš novi posao?

Naravno da nije. Ali ne može nastaviti da radi za njega.

- Potražiću posao bliže kući. Želim da provodim s Tomijem više vremena.

- Da li je bila tvoja ideja da pričuvam Elu? - Ne, Kristijanova. Ako misliš da nisi voljen, varaš se. Možda te porodica nije volela, ali prijatelji te vole kao brata: Kristijano, Laurel i Malik... - I ti.

~ 80 ~

- Da, i ja te volim, ali ne kao brata. Zdravo, Semjuele. Budi dobar prema Fioni, sigurna sam da će mi za početak biti dobra zamena. I budi dobar prema sebi.

- Čuvaću ti mesto do kraja meseca za slučaj da tvoja sestra poludi.

- Ne moraš. Razumeće kad joj sve objasnim.

~ 81 ~

9. poglavlje

- Dala si otkaz? Zar si izgubila razum?

- Ne, dobro sam razmislila. Ne brini, Endži, naći ću novi posao. I, molim te, pričaj tiše, Tomi...

- Moja zarada nije dovoljna za nas troje, Ema! - Kao što rekoh, naći ću posao. Već sam počela da tražim.

- Zašto to nisi ranije učinila? O, ne! Spavala si sa šefom, zar ne? To je razlog.

Endži je sve shvatila kao banalnu avanturu. Da imam drugačiji odnos sa sestrom, razmišljala je Ema tužno, mogla bih da joj kažem kako se zaista osećam. Čak je i sa Semjuelom otvorenije pričala nego sa sestrom.

- Posle svega što je mama preživela, ti baš to učiniš? Nemoj mi reći da ga voliš i da se nadaš pravoj vezi sada kad ne radiš za njega. Zar veruješ da će te zaprositi?

- Ne verujem.

- Tek tako si se odrekla odličnog posla! Nisi razmišljala o Tomiju. Semjuel Forsajt nije čovek koji je spreman da se veže.

- S obzirom na njegovo iskustvo, ništa mu ne mogu zameriti.

A ti si moja porodica, Endži. Trebalo bi da me podržiš, a ti me kritikuješ i misliš samo na sebe!

- Ali ja te volim! Zato sam besna.

- Ne. Besna si zato što će ovo što sam učinila uticati na tvoj život. Svejedno ti je što volim Semjuela, što sam očajna i što mi se srce čepa jer ga više neću videti.

- Voliš ga? - upitala je užasnuto.

- Da. Ali ne brini, neću ponoviti maminu grešku. Svesna sam toga da mi ne može uzvratiti osećanja i neću čekati da se to desi.

On ne može da voli, jer je doživeo nešto izuzetno bolno i... ućutala je, a onda je osetila sestrine ruke kako je grle.

~ 82 ~

- Izvini. Nisam znala da ga zaista voliš.

Tomi je ušao u sobu, pa je uplašeno upitao: - Šta se dešava? Zašto plačete?

- Sve je u redu - osmehnula mu se Endži. - Samo smo se zagrlile. Pa to sestre rade, zar ne?

Posle nekoliko dana pozvao ju je Kristijano Ferara.

- Čujem da ste dali otkaz. Nudim vam radno mesto pre nego što me neko preduhitri. Možete da radite od kuće ili ćemo vam tamo naći kancelariju... kako vam više odgovara.

Ema nije mogla da odbije tu velikodušnu ponudu. Kada je prihvatila posao, pitala se zašto nije van sebe od sreće. Endži je oduševljeno vrištala, Tomi se radovao, a Ema nije mogla da zamisli da radi za nekog drugog... Čula se uporna zvonjava. Ema je otvorila vrata, a pred njom je stajao Semjuel.

- Mogu li da uđem?

Zbunjeno ga je gledala potiskujući poriv da mu se baci oko vrata. Delovao je uzdržano i oprezno.

- Mislila sam da si još u Kubranu!

- Vratio sam se. Hoćeš li me pustiti ili ćeš mi zalupiti vrata pred nosom?

Srce joj je tuklo. Neće reći to što želim da čujem, opominjala je sebe.

- Naravno, uđi. Ali ne mogu garantovati da će ti „lamborgini“ ostati neoštećen na ulici.

- Svejedno mi je - prišao joj je i tela su im se dodirnula. Oboje su bili napeti.

- Kakvi su to papiri? Ako je ugovor za posao, snašla sam se.

- Znam, Kristijano. Drago mi je zbog tebe.

- Dakle, nisi ovde da mi ponudiš posao?

- Ne. Fiona je dobra. A pošto ne želiš vezu sa šefom, svakako više ne želim da ti budem šef.

- Zašto?

- Pametna si devojka i sigurno znaš razlog.

Nije mogla da progovori, rastrzana između straha i nade.

Pružio joj je papire, bili su to detaljni crteži kuće.

~ 83 ~

- Oh... Da li je ovo Ela nacrtala?

- To su moji crteži. Imao sam šest godina i živeo sam u sobi sa ženom, koja me nije želela - pričao je o svojoj majci. Zastao joj je dah. - Nacrtao sam kuću u kojoj želim da živim. Zakleo sam se da ću jednog dana ispuniti svoj san. A sad je trenutak da izgradim ovu kuću, zapravo, dom. Hoću da znam da li bi živela sa mnom u toj kući?

Papiri su joj skliznuli iz ruke.

- Ja? - Da. Kuća je samo kuća, domom je čine ljudi koji žive u njoj.

A baš to priželjkujem: pravi dom. Tomi će živeti s nama, a tvojoj sestri izgradićemo kuću na istom imanju da može da bude samostalna, ali i deo našeg života.

- Našeg života? Ja... ne razumem.

- Želim da se udaš za mene. Volim te. Zaista si posebna. A kako sam egoista, želim te samo za sebe.

- Dakle, još uvek mi nisi odgovorila na pitanje: hoćeš li se udati za mene?

- Naravno da hoću! - preplavila ju je sreća.

- Šta kažeš na to da pre venčanja Endži, Tomi, ti i ja odemo na odmor na Siciliju?

- Odmor na Siciliji bio bi savršen - od sreće su joj se oči napunile suzama.

~ 84 ~