~2~
1. poglavlje
Kad je Dţerard prošao tablu Velroja, shvatio je da se zapravo malo raduje trijumfalnom povratku u rodni gradić. Osećao je kao da mu iznad glave lebdi sivi oblak samokritiĉnosti i razoĉaranja. S trideset osam godina bio je uspešan poslovni ĉovek, radio je u meĊunarodnoj farmaceutskoj kompaniji Menar-Gros kao voĊa istraţivaĉkog odeljenja. I to je bio veliki uspeh za ĉoveka, koga je uĉitelj jednom nazvao „još jednim beznadeţnim ĉlanom klana Kleptonovih“. Zahvaljujući napornom radu i pametnim investicijama, raĉun u banci bio mu je pun... Znao je da će ga ĉlanovi porodice srdaĉno doĉekati iako su ga proteklih godina jedva viĊali. A radno mesto, na koje će uskoro preći, jedno je od najpoţeljnijih u branši. I kad podvuĉe crtu, zapravo bi mogao da bude zadovoljan tim delom svog ţivota. Ali znao je da mora prikupiti mnogo pozitivnih bodova da bi ih bar izjednaĉio s negativnim. - O kojim negativnim bodovima priĉaš? - upitao ga je roĊak Bred Klepton kad su razgovarali o Dţerardovom skorašnjem povratku kući. - Na primer, moja prerana ţenidba, koja se završila razvodom. Bred se na to nasmešio. - Razvod u današnje vreme nije sramota, Dţerarde. Osim toga, tvoja bivša ţena ponovo se udala i znam da ste u dobrim odnosima. - A vidim i da se lepo slaţeš s Karinom iako je ona u osetljivimgodinama - dodala je Toni, Bredova ţena. - Srećan sam što me je prihvatila - odgovorio je Dţerard. Mojrin drugi muţ Dţordţ dobar je oĉuh mojoj kćerki. - Ali ti si joj otac. A pošto Karina ţeli da maturira u privatnoj školi blizu Manĉestera, shvatićeš koliko ste sliĉni.
~3~
- Nadam se - setno je rekao Dţerard. - Njoj je već šesnaest godina i zna šta ţeli od ţivota. Mojra je srećna što ću bar o vikendima biti u Karininoj blizini, jer će se ona s Dţordţom uskoro preseliti u inostranstvo. Bilo mu je jasno da se ne bi ovamo vratio da nije potreban Karini. Vekovima su Kleptonovi bili na lošem glasu u ovom kraju, jer je njihov daleki predak ţiveo nomadskim ţivotom zajedno sa saplemenicima, a zadrţao se u Velroju samo zato što je zaveo lokalnu devojku. Posle toga su za sve loše što se dešavalo u zajednici optuţivali Kleptonove. Bilo je to veoma davno i, koliko je Dţerard znao, s vremenom je njegova porodica postala ugledna. Ipak je Dţerard rano otišao iz gradića, u kojem je svako svakog poznavao usredsredivši se na to da postane uspešan u poslu. Zato je zanemario svoju malu porodicu... Koliko je to bilo pogrešno shvatio je kad je sluĉajno ĉuo razgovor dveju koleginica. - Već deset godina nije video svoju kćerku! Moţeš li to da zamisliš? - Dešava se - odgovorila je druga ţena. - Razvedeni muškarci ĉesto izgube kontakt s decom. - Znam, ali mi se ĉini da je njemu to svejedno. Zar ništa ne oseća prema svom detetu? Uveĉe je Dţerard postavio sebi isto pitanje. I odgovor ga je šokirao. Ne, nije mu bilo svejedno, pogotovo posle prvog susreta s Karinom posle dugo vremena kad je video koliko liĉi na njega. Nije bilo lako prevazići njenu uzdrţanost, ali nije joj mogao zameriti to što je u poĉetku bila sumnjiĉava. Njegova bivša ţena Mojra u meĊuvremenu je Dţordţu rodila dvojicu sinova i Karina je bila ĉlan te nove, srećne porodice. A ipak je ona njegova, Dţerardova kćerka i nosi prezime Klepton. - Tolika rodbina - ĉudila se kad je došla kod njega u Velroj. Jedva mogu da poverujem da nas je ovoliko. Ĉini mi se da smo u srodstvu s polovinom stanovnika. - Najmanje - potvrdio je suvo.
~4~
- Mnogo toga se promenilo - objasnio mu je Bred kasnije. Doselilo se mnogo ljudi i naš je grad postao otvoreniji i tolerantniji. Ţene Kleptonovih iskoristile su priliku da se aktiviraju. Ima ih u opštinskim odborima, otvorile su sopstvene radnje i uĉe decu da budu ponosna na svoje poreklo. Dţerard je znao Morganove, jednu od najpoznatijih porodica u Velroju, iako su se ovde doselili tek poĉetkom dvadesetog veka. Toni, Bredova ţena, takoĊe je bila od Morganovih. Zato mu je Bred rekao da se, ako ţeli da kupi kuću, obrati Dţonu Morganu, koji vodi uspešnu advokatsku kancelariju. - Skoĉila je cena nekretnina zato što Menar-Gros širi poslovanje objasnio je Bred. - I ne ţalimo se. Zahvaljujući toj firmi, ovde je porastao ţivotni standard. Ipak, neki su time uplašeni. Dţerard nije pronašao odgovarajuću kuću da je kupi, pa je jednu iznajmio. Prebacio je u niţu brzinu, jer je ušao u grad, gde je saobraćaj baš ţiv. Povratak je u njemu probudio bolne uspomene. - Moraš ponovo da se zaljubiš, tata - rekla mu je Korina pre nekoliko meseci. - To je za decu tvojih godina - odgovorio je. - Zašto se nisi ponovo oţenio? - upitala je tiho. - Ĉudiš se tome? Pa na svojoj si koţi osetila kakav je bio moj prvi pokušaj - zatresao je glavom. - Sebiĉan sam, Karina, i ne mogu da se prilagodim. Da se zaljubim? Nije to za mene. - Samo misliš da je tako. Kaţnjavaš sebe, tata, jer se osećaš krivim zbog mene. Ali ne treba. Bilo mi je dve godine kad ste se mama i ti rastali, a kad sam napunila tri godine, ona je već bila s Dţordţom. U svakom sluĉaju, poštedeli ste me toga da gledam kako se moji roditelji svaĊaju zbog mene. Mama mi je rekla da si prihvatio da ostanem s njom i Dţordţom. - Hoćeš da kaţeš da sam ti uĉinio uslugu time što sam ti okrenuo leĊa? - mrko je upitao. - Naravno da neću. Ali ipak smo zadrţali dobar odnos, ponovo smo otac i kćerka, zar ne? Sad znam da me voliš - prošaputala je. Da je voli? Naravno. Sada. Ali bilo je godina u njegovom ţivotu kad ona praktiĉno nije postojala za njega. I to će ga uvek pratiti. Da se
~5~
ponovo oţeni? Da se zaljubi? Opsovao je i zakoĉio, jer je pred njegov automobila niotkuda istrĉala mlada ţena. Gume su zaškripale i kad se zaustavio, ţena se ukoĉila od straha. Dţerard je ugledao neţno, lepo lice, na kojem su najupeĉatljivije bile razrogaĉene oĉi. Povetarac se poigravao njenom kosom. Na sebi je imala smeĊu lanenu suknju i beţ majicu kratkih rukava. Zaboga, šta je ovoj ţeni kad je tako istrĉala pred njegov automobil? Valjda je shvatila koliko je bila lakomislena i bezobzirna? S obeju strana ulice bilo je mnogo pešaka i da je skrenuo pokušavajući da je izbegne... Strah je nestao iz njenog pogleda i lice joj je potamnelo od besa, kao da mu prebacuje da je on kriv zbog njene nepaţnje. Za trenutak se ĉinilo da će poĉeti da se svaĊa s njim, ali je vozaĉ iza Dţerarda izgubio strpljenje i pritisnuo sirenu. Oklevala je samo tren, pa ga je ošinula pogledom i podignute glave nastavila svojim putem. Dţerard je zatresao glavom i snishodljivo se nasmešio pre nego što je dodao gas. Dok je Sendi hodala glavnom ulicom Velroja, umesto radosti zbog povratka u roditeljsku kuću, osećala je razoĉaranje zbog obrta u svom ţivotu. Iako je tek napunila dvadeset ĉetiri godine, završila je pravo i zaposlila se kao advokat. Njen otac i roĊaka molili su je da poĉne da radi u porodiĉnoj advokatskoj kancelariji. Ĉak se i njen stariji brat potrudio da je podstakne na razmišljanje o odanosti porodiĉnoj firmi. - Potrebna si tati, Sendi - rekao joj je Maks. - Davi se u poslu. A znaš kakav je, ne pada mu na pamet da za partnera uzme nekoga ko nije iz naše porodice. Deda to nikad ne bi dozvolio. Idealno je rešenje da se vratiš kući i da radiš s tatom i s Danijelom. Iako si mlada i neiskusna, siguran sam da će ti uskoro ponuditi da postaneš partner. - Moguće je - odgovorila je Sendi mirno. - Ali zaboravio si da već imam posao. - Nisam zaboravio, ali nisam slep, Sendi. Ne ţiviš onako kako si ţelela. Nemam pravo da te ispitujem ili da glumim velikog brata... Ne posle svih tih godina kad nisam obraćao paţnju na tebe i na Luizu. Ali neki ljudi se povlaĉe da bi lizali svoje rane. A ima i onih, koji utehu traţe u porodici. I oboje znamo kakav si ti tip.
~6~
Bio je u pravu. Njena sestra bliznakinja Luiza pripadala je prvoj grupi. Na sreću, jer su njih dve, Luiza i ona, volele istog muškarca. A Pirs je voleo Luizu. Porodica to nikad nije saznala. Sendi je prihvatila bol i zatrpala se poslom da bi što reĊe viĊala porodicu. I kao da to nije bilo dovoljno, dobila je još jedan udarac... Ĉovek za koga je radila otkad je završila studije, otišao je u penziju. A njegov naslednik... Sendi je sklopila oĉi. Dţeremi je u poĉetku bio veoma šarmantan i razuman, pa još uvek nije mogla da shvati šta se zapravo desilo. Kad ju je zamolio da radi prekovremeno, odmah je pristala. Radila je u dobrotvornoj organizaciji i ĉak je bila ponosna na to što je baš ona potrebna. I kad ju je prvi put pozvao na veĉeru, bila je sreĉna. Kako je bila naivna! Dţeremi je stalno priĉao o svojoj ţeni i deci, pa je mislila da je on u srećnom braku. Ĉak joj nisu smetali ni njegovi komplimenti... do te veĉeri kad je posle izlaska iz restorana pokušao da je poljubi. Odbila ga je, a on, umesto da se izvini, poĉeo je da joj prebacuje da mu je davala laţnu nadu. Posle toga više nije bilo prekovremenog rada ni veĉera, samo neprijateljstvo i neopravdane kritike na raĉun njenog rada. Naravno da nije nameravala da razgovara s Maksom o tome, jer je u poslednje vreme bio zaštitniĉki nastrojen prema njoj i verovatno bi nokautirao Dţeremija. Inaĉe je bila samostalna ţena, od koje se oĉekivalo da se sama izbori sa svime. Ali problem je predstavljalo to što je veoma volela svoj posao u dobrotvornoj organizaciji. Sendi se stresla kad se, uz škripu koĉnica, pred njom zaustavio automobil. Utonula u teške misli, nije obraćala paţnju na saobraćaj, ali i vozaĉ je išao brzo. Sendi se nije razumela u automobile i zato nije znala da „mercedes“ s tako jakim motorom ima dobre koĉnice. Sve što je videla bio je ljutiti pogled, kojim ju je vozaĉ odmerio. Iako nije razumela zašto je on besan, primetila je da je veoma atraktivan: crna, negovana kosa, sive oĉi i pune, uzbudljive usne...
~7~
I zamalo ju je pregazio. Odluĉno je pošla prema automobilu da se izviĉe na bezobzirnog vozaĉa, a onda su se oglasile sirene, pa se predomislila. Uostalom, nije imala vremena, jer je trebalo da bude u kancelariji još pre deset minuta i da zapoĉne prvi radni dan s ocem i Danijelom. Uprkos problemima s Dţeremijem, teško joj je bilo da napusti posao i još uvek nije bila sigurna u to da li je ispravno odluĉila. Naravno, otac i Danijela tvrdili su da će je uskoro uzeti za partnerku, ali zasad će biti samo zaposlena. Baviće se imovinskim raspravama, ugovorima o kupoprodaji nepokretnosti i sliĉnim stvarima. Nije bila oduševljena. - Bar ću steći iskustvo, pa ću znati šta mi je ĉiniti kad budem sebi kupovala kuću - rekla je ocu. Roditelji su joj ponudili njenu nekadašnju sobu, ali odavno je ţivela sama i navikla je na to. U Londonu je ţivela kao podstanar, a sad je ţelela sopstvenu kuću. Dok ne naĊe nešto što će joj odgovarati, ţiveće kod roditelja, koliko god joj bilo neobiĉno pod tim krovom bez sestre bliznakinje. - Izvinjavam se što kasnim - rekla je kad je deset minuta kasnije ušla u oĉevu kancelariju. - Jedva sam pronašla parking, i to podalje. Zaboravila sam kako je ovde... - Saĉekaj, videćeš kad bude pijaĉni dan - osmehnuo joj se otac. - Inaĉe, Danijela će doći tek u deset. Treba da odveze decu u školu, a Kaspar će doći po njih po podne. Danijelin muţ je bio profesor prava na univerzitetu. - Odabrao sam ti nekoliko predmeta - nastavio je njen otac. - Dobro - odgovorila je odsutno. - Nešto nije u redu? - Sve je u redu... osim što me je zamalo pregazio automobil ukratko mu je ispriĉala šta se desilo. - O, ţao mi je. Inaĉe, kruţe glasine o tome da će uskoro biti mirnije. Velroj je postojao još u vreme Rimljana. Onda su Normani sagradili zamak, koji je uništen u graĊanskom ratu. Uzane ulice saĉuvane su iz srednjeg veka i, naravno, nisu pogodne za moderan saobraćaj.
~8~
- Pa trebalo bi sagraditi obilaznicu, a znaš koliko to košta. - Mogu da zamislim. Ali bar ne bi bilo takvih vozaĉa u gradu, kao što je ovaj atraktivni, sitniĉavi... - Kao ko...? - upitao je njen otac zapanjeno. Sendi je pocrvenela. Šta ju je spopalo da tako opiše tog vozaĉa? - Ma u redu je - okrenula se predmetima, koje joj je dodao otac.
~9~
2. poglavlje
- Dţeni Morgan nas je pozvala na neformalnu veĉeru za nekoliko nedelja - rekao je Bred. - Biće lepo, Dţerarde - nastavio je primetivši da se njegov roĊak namrštio. - Siguran si? - Inaĉe, treba da ti prenesem: Toni je rekla da si dobrodošao kod nas u svako doba. - Hvala, ali trenutno imam mnogo posla u firmi. Dţerard je zatresao glavom. Nova pozicija u firmi bila je pravi izazov. Kompanija je uskoro planirala lansiranje nove generacije lekova. - Zapravo sam baš tog vikenda hteo da posetim Karinu u Manĉesteru, ali ĉini se da je već dogovorila nešto s prijateljima, pa... - Moţeš da doĊeš na tu veĉeru kod Dţeni - nadovezao se Bred. - I Saul će biti tamo. Jesi li ga upoznao? Radi u pravnoj sluţbi u vašoj firmi... - Da, prijatan ĉovek. - Kako napreduje potraga za kućom? Jesi li nešto našao? - Dosad nisam. Traţim kuću, koja će odgovarati i Karini kad bude dolazila za vikend kod mene, ali ne ţelim da bude prevelika kad ostanem sam. - Hm... Na periferiji grada ima stara plemićka kuća, koja je nedavno pretvorena u kompleks apartmana. Naţalost, prodali su većinu. - Ko je broker? Moţda treba da pogledam - rekao je Dţerard. Kuća, koju je iznajmio, bila je udaljena dve ulice od one u kojoj je odrastao. I posvuda se susretao s rodbinom. I veĉeru kod Dţeni Morgan rado bi izbegao, ali je znao da će ga Bred odvući.
~ 10 ~
- Ovo izgleda zanimljivo - rekla je Danijela, kad je ugledala prospekt stanova na Sendinom radnom stolu. - Ko je kupac? - upitala je posmatrajući elegantne prostorije i pogled na park preureĊene plemićke kuće. - Ja, nadam se - odgovorila je Sendi. - Iako su cene previsoke. - Zar ne moţeš da se cenkaš? Sendi je odmahnula glavom. - Sumnjam. Ostala su još samo dva stana. - Nikakvo ĉudo. Dve spavaće sobe s kupatilima i garderoberom, veliki dnevni boravak, trpezarija i velika kuhinja, pa još pogled... - A ovaj stan ima balkon - rekla je Sendi. - Sinoć sam ga pogledala s tatom i baš mi se svideo. Mnogo je to novca, ali pošto mama i tata hoće da mi pomognu, moţda ga mogu priuštiti. - To je dobra investicija, jer će mu vrednost porasti - zakljuĉila je Danijela. - Menar-Gros će se proširiti i porašće potraţnja za stanovima i kućama. - U pravu si. Priĉa se o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u graĊevinsko. - Mnogo se piše o tome u novinama. I, naravno mišljenja su suprotstavljena. - Pretpostavljam da će ta diskusija potrajati - rekla je Sendi. Kad je Danijela otišla, Sendi je nazvala brokera. Pošto prodavci nisu bili voljni da spuste cenu, odluĉila je da plati koliko traţe. Ipak je to idealan stan i ako su njen otac i Danijela u pravu, biće to dobra investicija. Dok je telefonirala, razmišljala je o tome da još jednom pogleda stan i da izmeri prostorije. Majka joj je ponudila antikni nameštaj, koji joj više nije potreban, ali tepihe i zavese moraće da kupi. Dţerard je preleteo opis stana, koji je prethodne veĉeri pogledao. Bio je to jedan od dva apartmana na spratu kompletno renovirane plemićke kuće. Upravo mu je ovo trebalo. Iako mu se ĉinilo da je cena previsoka, mogao je da ga priušti. Ispriĉao je Karini da hoće da ga kupi, pa će ona doći posle nastave da ga zajedno pogledaju, a onda će na veĉeru. Rekao joj je da na ţelezniĉkoj stanici uzme taksi.
~ 11 ~
I njegovoj bivšoj ţeni Mojri bilo je lakše da ode u inostranstvo s Dţordţom, jer je Karina rado pristala na boravak u internatu, u školi specijalizovanoj za njene omiljene predmete. Pored toga, osoblje je pazilo na devojke u internatu, pa je Mojra ostavila kćerku u najboljim rukama. Porodica Karininog oca je u blizini i devojka je mogla da im se obrati u svako doba. Karina je promenila školu pre nego što su Dţerardu ponudili ovo mesto u Menar-Grosu i sad je bio još srećniji što ga je prihvatio. Pozvao je brokera da potvrdi termin za razgledanje stana i da mu kaţe da je spreman da plati traţenu sumu. Moraće da naĊe advokata da odradi pravnu stranu kupovine. Verovatno će poslušati Breda i angaţovaće nekoga iz kancelarije Dţona Morgana. Sendi je pogledala na sat. Bilo je vreme da krene da bi stigla na vreme da razgleda stan. Pospremila je radni sto i ubacila mobilni telefon u tašnu. Dani su bili sunĉani i topli, pa nije ţelela da bude u korektnoj, neudobnoj odeći, koju je nosila u kancelariji. Zato je s majkom i roĊakom otišla u robnu kuću, gde je kupila kompletnu novu garderobu. Dugo nije kupovala ništa. Iako nije mnogo zaraĊivala na prethodnom poslu, bila je svesna toga koliko je privilegovana u odnosu na ljude, kojima je pokušavala da pomogne. Pored toga... Osetila je da joj se stvara knedla u grlu. Zašto bi se uopšte trudila da bude atraktivna i ţenstvena? Jedini muškarac, koji je bio vredan toga, nikada neće biti njen. Zašto je morala da se zaljubi u muţa svoje sestre bliznakinje? Sendi je sumnjala da će ikada sresti ĉoveka kakav je Pirs. Ali ako ţeli da se smiri i da bude srećna, moraće da zaboravi prošlost. Prošlost i ljubav. Stala je uz prozor kancelarije zagledavši se napolje. Na glavnom trgu uzdizala se stara crkva, a oko nje su se nizale kuće iz razliĉitih epoha. Trg je zaostavština iz srednjeg veka, ali na velikom platou nije više bio bunar, već fontana. Kad su bile devojĉice, njena sestra i ona su na putu iz škole ĉesto navraćale u oĉevu kancelariju, pre svega u danima kad im je davao dţeparac, a potom su sedele na klupi pod stablom javora posmatrajući dešavanja na trgu, gde je uvek bilo mnogo ljudi.
~ 12 ~
Luiza i ona su oduvek bile bliske iako su po temperamentu bile sasvim razliĉite. Zajedno su sticale i dobra i loša iskustva, i zajedno su se upisale na studije. A tamo su upoznale Pirsa Simonsa. Pirs je bio docent i Sendi se u njega tajno i smrtno zaljubila. Bio je neţan, prijatan, ljubazan, saosećajan... i voleo je njenu sestru bliznakinju. Nije više videla trg, jer su joj suze zamaglile vid. Brzo ih je obrisala. Kad su se Luiza i Pirs venĉali, obećala je sebi da ga više neće voleti i da će u njemu videti samo zeta. Ali svaki put kada ga je videla, vraćao se bol i osećaj usamljenosti. Znala je da je Luiza povredena time što je ona odbijala njihove ĉeste pozive i bilo joj je jasno da su roditelji zabrinuti što su primetili da su se njih dve udaljile. Ali šta je mogla da uĉini? Pa nije im mogla ispriĉati pravi razlog. A sada je Luiza rodila bebu... Gorko se osmehnula. Da li je prokleta, pa se zaljubljuje u muškarce, koji vole druge ţene i koji s njom ţele samo avanturu? Pirs to sigurno ne bi ni pomislio. Previše je voleo Luizu i, naravno, pojma nije imao šta Sendi oseća prema njemu. Ponekada joj se ĉinilo da je predodreĊena za ţivot u senci drugih ljudi. Da, ĉak i u senci svoje sestre bliznakinje. Još se dobro sećala planova, koje je Luiza skovala za njih dve. Luiza je svoje sprovela u delo dok ju je Sendi sve vreme odano podrţavala. A sad? Sad Luiza ima divnog ĉoveka kraj sebe, koji joj daje sve i... Sendi ga je volela. A sad ona nema ništa. Odjeknula su crkvena zvona i Sendi je brzo odagnala crne misli. Ako ne poţuri, zakasniće na susret s agentom za nekretnine. Pola sata kasnije zaustavila se na parkingu renovirane kuće s apartmanima. Tamo je ugledala tamnokosu devojku, koja se nasmešila prilazeći joj u susret. Osim lepe duge kose, devojka je imala izraţajne sive oĉi i mada je Sendi nikad nije videla, nekako joj se uĉinila poznatom. - Ćao, ĉekam svog oca - rekla je devojka. - Sad razumem zašto hoće ovde da kupi stan. Mama će biti oduševljena. Gde li je on? pogledala je na sat. - Zamolio me je da u pola pet budem na ovom mestu. Da li vas je sluĉajno nazvao i rekao da će kasniti?
~ 13 ~
Sendi je shvatila da ju je devojka pobrkala s agentom za nekretnine, ali pre nego što je uspela da objasni o ĉemu je reĉ, tinejdţerka je nastavila: - Tata vam je sigurno rekao da radi u Menar-Grosu, gde vodi istraţivaĉko odeljenje - dodala je ponosno. - Ja pohaĊam školu u Manĉesteru, a imamo roĊake u Velroju, dakle... O, evo ga! - uzviknula je kad je „mercedes“ skrenuo na parking. Iza njega je pristigao manji automobil, u kojem je bio agent. Sendi ga je upoznala, ali sad ju je više zanimao „mercedes“, zapravo ĉovek koji ga je vozio. I odjednom je shvatila zašto joj se devojka uĉinila toliko poznatom. Muškarac, koji je upravo izašao iz „mercedesa“, zamalo ju je pre neki dan pregazio. Po izrazu njegovog lica nije bila sigurna u to da li je on nju prepoznao. Prišao im je broker. - Nadam se da nemate ništa protiv što sam vas oboje pozvao u isto vreme - rekao je uţurbano. - Vi hoćete da kupite ovde stan? - upitala je Sendi zapanjeno. Ošinuo ju je hladnim pogledom, uostalom, ni on nije bio oduševljen time što će mu ona biti komšinica. Ali pošto ga je kćerka zagrlila, uzdrţao se od zajedljivog komentara, koji mu je oĉigledno bio navrh jezika. Broker je bio zbunjen, ali je to prikrio osmehom. - Molim vas, poĊite za mnom. Dakle, gospoĊice Morgan, vas zanima stan broj devet - rekao je iskljuĉujući alarm. - A vi ţelite da kupite stan broj deset, gospodine Klepton, zar ne? Klepton? Znaĉi, ovaj je ĉovek, za koga nikad ne bi rekla da ima kćerku tinejdţerku, Klepton. Sendi je bacila znatiţeljan pogled na njega i odmah je zaţalila, jer je on to primetio. Brzo je skrenula pogled. O, da, zaista liĉi na Kleptonove: zgodan, uzdrţan ĉovek sa stavom. - Pa - priĉao je broker dok ih je vodio prema liftu. - Vaši stanovi su jedini na spratu, dakle, bićete komšije. Moţda prvo treba da vas upoznam - okrenuo se. - GospoĊica Sendi Morgan... gospodin Dţerard Klepton. Morganova, dakle, pomislio je Dţerard, zainteresovano je odmeravajući. Izbliza je bila lepša nego kroz vetrobransko staklo.
~ 14 ~
Kosa joj je padala po leĊima, a crna haljina nije preterano naglašavala ţenstvene obline, već ih je rafinirano pratila. Dţerard se prisetio kako joj je beţ bluza lepo nalegala na pune grudi. Iako je vitka, obline su joj neverovatno naglašene. Namrštio se, nesvestan ĉinjenice da izgleda veoma strogo. Šta ga je navelo na razmišljanje o telu nepoznate ţene? Doduše, posle razvoda nije ţiveo kao monah, ali upuštao se samo u diskretne afere. Nije imao vremena za ozbiljne veze zbog posla. I nije dozvoljavao sebi da se vezuje, jer mu je prvi brak propao, a zakazao je u ulozi oca. Kad ga je Sendi videla namrštenog, opet je osetila odbojnost. Samopouzdanje joj nije bila jaĉa strana i bila je uverena da sigurno nikad ne bi privukla paţnju ovako atraktivnog muškarca. Zapravo, ona nije ţelela da privuĉe njegovu paţnju... ni u kom sluĉaju. Dovoljan je bio kratak pogled pa da shvati da on nije njen tip. Previše je arogantan, previše agresivan i... preterano seksi. O, da! Ali Sendi na to nije smela da misli, jer je imala tajnu, koja je bila ozbiljnija od svih. Tajnu, koja... - Pošto ste Morganova, smem li da vas pitam... Jeste li vi jedna od bliznakinja...? - Karinu je oduvek fasciniralo to što se u porodici Morgan raĊalo toliko blizanaca. Njen topli glas prenuo je Sendi iz razmišljanja, pa je pogledala u devojku. - Karina! - prekorio ju je Dţerard, ali je Sendi odmahnula glavom. Za razliku od oca, kćerka joj je od poĉetka bila simpatiĉna. Instinktivno je znala da Karina nije imala zle namere, već da je samo radoznala. Zato joj je bilo lako da se osmehne i da odgovori na njeno pitanje. - Da, ja sam jedna od bliznakinja. - Da li i vaša sestra ţivi u Velroju? Hoćete li vas dve zajedno ovde stanovati? - Nećemo - izraz Sendinog lica se promenio. Karina to nije videla, ali Dţerard jeste. - Moja sestra bliznakinja Luiza udata je i ţivi u Briselu. Dţerard se zapitao zašto li joj je bilo teško da izgovori sestrino ime. Da li su se njih dve moţda udaljile? Moţda zato što se jedna od njih udala?
~ 15 ~
Zamišljen, zakoraĉio je unazad da bi Karina i Sendi mogle da uĊu pre njega u lift. Zašto, doĊavola, toliko razmišlja o ovoj ţeni, za koju nema vremena i koja ga nimalo ne zanima? Dok je ulazio u lift, pogled mu je pao na njene usne. Bile su meke i pune, kao stvorene za poljubac. Zamišljao je kakav bi bio osećaj ljubiti ih... kakav bi bio osećaj da je ona pod njim. Obuzela ga je poţuda. I kako bi joj... - Evo nas. Lift je iskljuĉivo vama na raspolaganju i dobićete kljuĉ za njega. Dţerard se teškom mukom pribrao. Kad je Sendi izašla u hodnik, kolena su joj klecala. Šta joj se to, zaboga, dešava? Zašto se oseća kao da... kao da... Instinktivno je spustila prste na usne. Jedini muškarac koga je u mislima ljubila... Jedini muškarac ĉije je strasne poljupce ţelela bio je Pirs, a ne... ne, nemoguće! Pirs i ovaj Dţerard Klepton toliko su razliĉiti... kao nebo i zemlja. Pirs je neţan i ljubazan, pa ţena kraj njega ima osećaj da je zaštićena. A Klepton je agresivan, pun sebe i toliko je harizmatiĉan da se Sendi od toga zavrtelo u glavi. - Ovo je vaš stan - rekao joj je broker otkljuĉavši vrata. - Kao što znate, vi imate balkon, dok vi... - okrenuo se Dţerardu. - Vi imate dodatnu sobu, koja moţe da se koristi kao treća spavaća soba ili kao radna... Nasmešio se i otkljuĉao je vrata drugog stana. Sendi je iskoristila priliku da ude u stan koji je izabrala. Pet minuta kasnije obišla je sve prostorije zakljuĉivši da nije mogla naći ništa bolje. Stan je bio moderno opremljen, ali je zadrţao šarm starih vremena. Prozori su gledali na divan, negovani park. Dţerard je ostao sam s Karinom kad je broker otišao kod Sendi. - I? - pogledao je svoju kćerku. - Divan je - odgovorila je Karina. - Kupatilo... u tvom moţeš ugraditi dakuzi ako ţeliš. - Ne ţelim. - Tata, zašto se nisi ponovo oţenio? - upitala je Karina. Dok je Dţerard razmišljao šta da joj odgovori, nastavila je: - Nije valjda zbog mene? Mislim, znam da... pa ĉula sam da je mama rekla Dţordţu da... te je moje roĊenje dokusurilo.
~ 16 ~
Dţerard je zurio u njeno lice. Njih dvoje su se u poslednje vreme zbliţili, ali još uvek nisu razgovarali o porodiĉnim odnosima. Bilo mu je uţasno neprijatno da o tome priĉa s njom. - Pre bih rekao da su moja nezrelost i sebiĉna reakcija na tvoje roĊenje i na to kako je to uticalo na naš brak dokusurili tvoju majku odgovorio je. - Ja sam bio kriv za propast našeg braka, Karina. Uvek sam mislio samo na sebe. Tvoja majka i ja upoznali smo se na fakultetu, a ono za šta smo mislili da je ljubav, bila je samo privlaĉnost. Venĉali smo se, a onda si se rodila ti. Karina, nemaš predstavu o tome koliko mi je ţao što sam bio premlad da... da bih ti bio dobar otac. - Mama mi je jednom ispriĉala da se ne biste venĉali da ste bili stariji i iskusniji. I da ona nije htela da ĉeka dok si ti insistirao na tome da se venĉate pre nego što... pre nego što spavate zajedno. Dţerard je sloţio grimasu. Da, to je bilo istina. Mojra je starija od njega osamnaest meseci i bila je mnogo iskusnija od njega. On je već tada znao da mnogi muškarci u njegovoj porodici imaju vanbraĉnu decu i da to nikome nije smetalo. A hteo je da dokaţe da je on drugaĉiji. Moţda je zato insistirao na venĉanju s Mojrom. Roditelji su ga tako vaspitali i verovatno bi opet isto uĉinio. Karina ga je poljubila u obraz. - Dobro je što smo popriĉali o tome - rekla je gotovo majĉinskim tonom. - I nadam se da ćeš uskoro naći nekoga, tata - osvrnula se oko sebe. - Sendi Morgan je baš fina, zar ne? - upitala je iznebuha. Dţerard je suzio pogled kada mu se nasmešila. Karinin pogled bio je tako nevin... Pre nego što je Dţerard uspeo da joj kaţe da ne traţi ţenu, pogotovo ne onakvu kakva je Sendi Morgan, broker se vratio. Vozeći nešto kasnije iza Sendi, Dţerard je odluĉio da stupi u kontakt s Dţonom Morganom u vezi s kupovinom stana. Hteo je što pre da se useli. A Sendi je pomislila da bi joj draţe bilo da joj je neko drugi komšija. Na sreću, neće ga ĉesto sretati. Karina je spomenula da je veoma zauzet poslom. I ĉinilo joj se da ni on nije oduševljen time što će mu ona biti komšinica. Kakva li je bila njegova ţena? Sigurno lepa
~ 17 ~
i veoma seksi. Takva ţena pristajala bi tom harizmatiĉnom ĉoveku, toliko drugaĉijem od Pirsa. Pirs je bio tip muškarca, s kojim bi mogla da se ušuška pored kamina... pored njega bi se svaka ţena osećala sigurnom i zaštićenom... A... A nijedna ţena ne bi tako opisala Dţerarda Kleptona. Bilo je dovoljno da ĉovek pomisli na reputaciju njegove porodice... ili na to kako ju je malopre pogledao. Ĉak je i sad Sendi bilo neprijatno, jer je definisala ono što je u njoj izazvao njegov pogled. Gotovo je osećala njegov dah na svojim usnama... Pre nego što je skrenula levo prema roditeljskoj kući, bacila je pogled u retrovizor i laknulo joj je kad je „mercedes“ produţio pravo.
~ 18 ~
3. poglavlje
- Mmm, kako ovde lepo miriše! - prokomentarisala je kad je ušla u kuhinju, gde je njena majka upravo dovršavala jelo. - Spremam veĉeru - objasnila je Dţeni Morgan. - Nisi valjda zaboravila da veĉeras imamo goste? Sendi se postiĊeno osmehnula. - Jesam, zaboravila sam - priznala je. - Bila je ovo naporna nedelja. Imala sam mnogo posla, a onda je još Danijela uzela slobodne dane. - Na sreću, lekar je potvrdio da deca u tom uzrastu ĉesto imaju temperaturu. Prestravila se, jer joj je neko spomenuo mogućnost upale moţdane kore. Pridruţićeš nam se veĉeras, zar ne? - Za kad je zakazano? - Za otprilike sat vremena - odgovorila je majka. - Onda idem gore da se istuširam. Poţuriću, pa ću ti pomoći da serviraš. Da li je tata već stigao? - upitala je Sendi ubacivši u usta još mlak kolaĉ. - Jeste, stigao je. To nije dobro za tvoj stomak - opomenula ju je majka. - Inaĉe, jutros sam zvala Luizu... Sendi je pošla prema stepeništu, ali je zastala. - Znaš da ćemo uskoro prirediti porodiĉno slavlje za tvog dedu. On vas toliko voli - Dţeni se ponovo okrenula šporetu. - Maks i Medi takoĊe dolaze kasnije - Maks je Sendin brat, a Madelin je njegova ţena. - Medi ţeli da razgovara s tobom. Hoće da kupe novu kuću za svoje štićenike i pretpostavljam da će tebi prepustiti pravne poslove. Medi je bila aktivna u udruţenju, koje je osnovala Rut Morgan, sestra Sendinog dede, i stalno je traţila nove kuće i stanove za samohrane majke i njihovu decu. U meĊuvremenu je nastala ĉak i mala grupa samohranih oĉeva, za koje se udruţenje takoĊe brinulo.
~ 19 ~
Bio je to veoma vaţan projekat za Morganove i podrţavale su ga sve ţene u porodici. Sendi i Luiza ĉesto su uskakale da pomognu kad su o raspustima dolazile s fakulteta. - Ko još dolazi? - upitala je Sendi. - Hmmm... Danijela i Kaspar, Tula i Saul i još nekoliko ljudi, kao što su Toni i Bred. - Bred Klepton? - izgovorila je Sendi toliko grubo da se njena majka iznenaĊeno namrštila. - Da. Zašto? Dţeni je već duţe vreme bila zabrinuta za kćerku. Majĉinski instinkt govorio joj je da je Sendi nesrećna, ali da ne ţeli o tome da razgovara. Zato je odluĉila da uĉini nešto da pomogne svojoj kćerki. I bilo je dovoljno da je pogleda i da shvati da ovo nije pogodan trenutak da joj saopšti da je predloţila Bredu da sa sobom dovede roĊaka. Dţeni još nije liĉno upoznala Dţerarda Kleptona, ali je ĉula mnogo toga o njemu od Breda i Toni. Uprkos porodiĉnim vezama, po njihovoj priĉi, on je bio... stranac. - Nije lako s njim - upozorio ju je Bred. - Neki ĉak smatraju da je arogantan i zastrašujuć. On je nauĉnik, pa je zato veoma sklon analiziranju. I baš kao i ja, oseća da se veoma razlikuje od ostalih Kleptona. Sendi je napustila kuhinju i krenula je gore. Otac ju je jutros zamolio da preuzme jednog njegovog klijenta, jer je on bio veoma zauzet drugim predmetom. - Prijatan je ĉovek, svideće ti se - osmehnuo se kao da se izvinjava. - Dţerard Klepton je... - Dţerard Klepton?! Njega treba da preuzmem? Otac je podigao obrvu. Oĉigledno je osetio njen neprijateljski ton. - Šta ti smeta? Mislio sam... - U redu je - prekinula ga je. I situacija i njena osećanja bili su previše komplikovani da bi pokušala da mu objasni. Uostalom, kako da kaţe ocu da joj zapravo od svega najviše smeta to što je Dţerard harizmatiĉan? Da je u njegovom prisustvu postala bolno svesna svoje ţenstvenosti... - On kupuje stan pored mog - dodala je pravdajući se.
~ 20 ~
- Da, znam - odgovorio je Dţon odluĉivši da ne nastavlja taj razgovor. Sendi se promenila. Ne samo da je zrelija, nekako je zamišljena, ako ne i tuţna. Sigurno se nešto desilo što ju je uzdrmalo. Iako je ţeleo da joj pomogne, nije znao kako. Njegova kćerka je zatvorena osoba, koja se ĉak ni majci nije poveravala. Dţon je s Dţerardom ugovorio termin za ponedeljak. Sad će ona morati da preuzme tu obavezu. Na sreću, posao je već gotovo završen, Dţerard samo treba da potpiše neke papire. Posle toga kupovina će biti obavljena i ona više neće morati da ga viĊa. Naravno, on će biti njen komšija, ali neće biti teško da ga izbegava. Kakav je on čovek?, razmišljala je dok su joj mlazevi tople vode klizili niz telo pod tušem. Kupio je stan na svoje ime, a svoju ţenu nije naveo ni kao suvlasnika. Nikad nije volela te staromodne muškarce. Na sreću, to se u današnje vreme retko viĊa. Većina muškaraca danas se ponaša prema svojim ţenama, kao prema ravnopravnim partnerima. Pa dobro, za sve ono što je u vezi s intimnošću i ona je staromodna, a osim toga, sasvim je moderna ţena. Muškarac, koji finansijski ne podrţava svoju ţenu, sigurno je i u krevetu sebiĉan. Pitala se kakva je Dţerardova ţena. Sigurno je veoma atraktivna. Koliko je arogantan, sigurno je oĉekivao da njegov ţivot u svakom smislu bude savršen. A njegova prelepa kćerka ţivi je dokaz tome da su oboje njenih roditelja lepi ljudi. Da li je njegova ţena inteligentna, duhovita i moţda ĉak zabavna? Da li uspeva da izazove toplinu, ljubav i strast u njegovim sivim oĉima? Potišteno je zatresla glavom. Ako ne povede raĉuna o sebi, pretvoriće se u namćora, koji u svim ljudima traţi mane. Pritom ona više nije ţelela da bude u vezi ni sa jednim muškarcem. Muškarca, u koga se zaljubila, ne moţe imati. A takvog nikada više neće pronaći. Napolju je sunce polako padalo za horizont. Bilo je divno toplo predveĉe i Sendi je iz iskustva znala da će gosti prvo šesti u baštu da popiju aperitiv. U ormaru je potraţila prikladnu odeću. Izabrala je laganu suknju i majicu s dugim rukavima, koju joj je Luiza poklonila.
~ 21 ~
Pogledala se u ogledalo. - Previše je uzana i previše... - Seksi - dodala je Luiza onomad. - I treba da bude seksi, Sendi. Otkad volontiraš u toj organizaciji, oblaĉiš se previše ozbiljno, kao da ti je šezdeset godina. A imaš divno telo, mnogo si zgodnija od mene dodala je pre nego što je Sendi uspela da se usprotivi. - Ĉak i Pirs kaţe da se naša majka oblaĉi modernije od tebe. Znam da ne ţeliš da nosiš skupe stvari, jer ljudi, kojima pomaţeš, ne mogu sebi da ih priušte. Ali ima i jeftine odeće u kojoj moţeš dobro izgledati. Sendi se nasmešila dok je kaĉila neţne zlatne minĊuše, koje su joj poklonili Pirs i Luiza za Boţić. Savršeno su pristajale uz njenu omiljenu narukvicu. Pet minuta kasnije sišla je u kuhinju i poslala je majku gore da se i ona istušira i presvuĉe. - Ne brini, mama, sve ću srediti. - Hoćeš li? Ah, da, moţeš li aranţirati cveće? Taj talenat nasledila si od tetke Rut. - Pitam se od kog si ti pretka nasledila umetnost nagovaranja nasmejala se Sendi, pa je poţurila da pozavršava majĉine naloge.
~ 22 ~
4. poglavlje
- Svideĉe ti se Dţeni i Dţon Morgan - rekla je Toni Dţerardu kad su došli po njega. - Ah, Dţona već poznaješ, zar ne? On će srediti papirologiju oko kupovine stana. - Ne, još ga nisam upoznao - odgovorio je Dţerard. - U ponedeljak treba da odem u njegovu kancelariju da potpišem papire, ali pošto on mora u sud, zameniće ga njegova kćerka. - Njegova kćerka? - Bred se prvo namrštio, a onda se nasmešio. Ah, da, zaboravio sam da Sendi sad radi s Dţonom i Danijelom. - Sendi? Sendi Morgan? - upitao je Dţerard tako ţustro da su se Toni i Bred iznenaĊeno pogledali. - Da. Zar je poznaješ? - Sreli smo se - odgovorio je Dţerard mrzovoljno. - Sluĉajno kupuje stan pored mog. - Zaista? - Toni se radoznalo okrenula prema njemu. - Dţeni mi je ispriĉala da Sendi traţi stan ili kuću. Šteta što je morala da napusti posao u toj dobrotvornoj organizaciji, jer kaţu da je baš volela tamo da radi. - Oduvek je bila društveno aktivnija od sestre - dodao je Bred. Kao devojĉice skupljale su novac za afriĉku siroĉad, ĉak su redovno u tu svrhu davale svoj dţeparac. A Sendi je pre škole raznosila novine, pa je i tu skromnu zaradu davala u iste svrhe. - Pretpostavljam da su bliznakinje uvek na neki naĉin rivalke rekao je Dţerard. Pre nego što je Bred uspeo da ispriĉa da je Sendi podelila zaraĊeni novac sa svojom sestrom da bi obe donirale isti iznos, Dţeni je promenila temu. Pitala je Dţerarda da li se seća Morganovih iz vremena kad je bio deĉak.
~ 23 ~
- Naravno. Morganovi su bili poznati u Velroju koliko i Kleptonovi, samo iz drugih razloga. Stari Morgan bio je pravi pater familias. Jednom sam bio na deĉjoj proslavi kod njih, ali više mi je liĉila na dobrotvorni bal, gde je sirotinji deljena milostinja. - Da, sećam se - potvrdio je Bred. - Ali vremena su se promenila. Dţon nije kao njegov otac, a mladi Morganovi veoma su samostalni i zabavni, pa verujem da ćeš se meĊu njima dobro osećati. Dţerard nije rekao svom roĊaku da mu prva dva susreta sa Sendi Morgan nisu bila preterano zabavna. Sada kad je saznao ko je Sendi Morgan, još manje mu se išlo na veĉeru. Kad je pomislio na nju, refleksno se namrštio. Setio se njihovog prvog susreta i bio je zapanjen time što se u njemu pokrenulo prisećanje. Sa svojih trideset osam godina nije bio toliko star da ga ne uzbudi lepa ţena. Ali je mislio da je dovoljno star da potisne takve reakcije. Ipak, telo mu je upravo dokazalo da se u tom smislu prevario. Ĉak i kad je Bred prošao kroz kapiju Morganovih, Dţerard se još uvek borio sa sobom i onim što ga je preplavilo kad je pomislio na Sendin lik i... telo. Bilo je toplo letnje veĉe i Sendi je iznela boce pića na sto ispod krošnji. Dţerard je išao iza svog roĊaka i njegove supruge kroz lepo ureĊeni vrt i prvo što je ugledao bila je Sendi. LeĊima okrenuta njemu upravo je toĉila vino jednom gostu. Bio je to Saul Morgan, koga je Dţerard poznavao s posla. Scena nije mogla biti idiliĉnija. Ruţe su mirisale, a povetarac je raznosio ţamor. Deca su se igrala nedaleko od odraslih. Jedna devojĉica odvojila se iz grupe i prišla je Saulu, koji ju je zagrlio. Dţerard je video da je Sendi pomilovala devojĉicu sklonivši joj pramen kose s lica. I to ga je ĉudno zabolelo, jer se setio da je zakazao kao otac. - DoĊi, upoznaću te s Dţonom i Dţeni Morgan - rekao je Bred vodeći ga prema domaćinima. Pet minuta kasnije Dţerard je priznao sebi da je njegov roĊak bio u pravu. Svideli su mu se Dţon i Dţeni. Srdaĉno su mu poţeleli dobrodošlicu i videlo se da se ne pretvaraju da im je drago što je došao.
~ 24 ~
Dţeni je bila topla ţena i brzo se raskravio. Posle kratkog vremena shvatio je da joj je ĉak priznao da se vratio u Velroj zbog svoje kćerke. - Kad je Karina bila mala, baš sam je zapostavio - ĉuo je sebe kako govori. - Blagosloven sam njenim oproštajem i srećan sam što joj je oĉuh pruţio ljubav i paţnju, koju od mene, naţalost, nije dobila. - Sigurno ste bili veoma mladi kad vam se kćerka rodila odgovorila je Dţeni paţljivo.Nedaleko od njih Sendi je upravo ponudila ĉašu vina Saulovoj ţeni Tuli. - Ko je ĉovek, s kojim tvoja majka razgovara? - tiho ju je upitala Tula. Sendi je pogledala iza sebe i nije mogla da poveruje svojim oĉima. - To je Dţerard Klepton. - Jesi li ga upoznala? - Tula je primetila Sendin ljutiti ton. - Nakratko - priznala je Sendi. - Kupuje stan pored mog i tamo smo se sreli... - Zaista? Baš imaš sreće! - uzdahnula je Tula, pa ju je Saul iznenaĊeno pogledao. - O kome je reĉ? - upitao je. - Nema razloga da se plašiš - Tula se naslonila na njegovo rame. - Ali zaista je divan muškarac i sada kad znam ko je, primećujem sliĉnost izmeĊu njega i Breda. - Da. Primećen je i u našim laboratorijama - rekao je Saul. Mislim da su se devojke opkladile koja će prva izaći s njim. - Oţenjen je - ubacila se Sendi iznervirano. - Bio je oţenjen - ispravio ju je Saul. - Odavno je razveden. Dţerard Klepton je razveden? Iz nekog razloga Sendina kolena poĉela su da klecaju. - Zašto mu ne ponudiš piće? - predloţila je Tula, dvosmisleno se osmehujući. - Ako ţeli piće, traţiće... O, upravo sam se setila da moram da izvadim peĉenje iz rerne - Sendi je pocrvenela, pa je tutnula bocu u Tuline ruke i poţurila u kuću. Išla je okolo da bi izbegla Dţerarda. Naţalost, njenom ocu palo je na pamet da njoj uvali finiširanje papira za kupovinu Dţerardovog
~ 25 ~
stana. Prišla mu je, jer joj je mahnuo. Stajao je u društvu njene majke, Toni, Breda i, naravno, Dţerarda. - Sendi, upravo sam objasnio Dţerardu da ćeš se ti pobrinuti za njegov sluĉaj - rekao joj je otac mirno. - Vaša kćerka i ja smo se sreli - objavio je Dţerard kad je Dţon hteo da ih predstavi jedno drugom. Sendi je klimnula glavom i zapitala se da li je još neko primetio da je nije nazvao imenom, već je hladno rekao „vaša kćerka“. - Zar nije lepo to što ćete biti komšije? - uzviknula je Toni oduševljeno. Dţerard je slegnuo ramenima. - Stanovi su idealni za nekoga ko ţivi sam i ne ţeli da ga bilo ko uznemirava. - Mislim da su uredili ĉak i teniske terene da bi novi stanovnici mogli da ih koriste - objasnila je Toni. - Da li igrate tenis, Dţerarde? - ljubazno mu se obratila Dţeni. - Ranije sam igrao - odgovorio je. - Mada... - I Sendi voli tenis - ubacila se Toni. - Više ne igram - brzo je dodala Sendi. - Nemam vremena. I otkad je Luiza udata... - Luiza je Sendina sestra bliznakinja - objasnila je Toni Dţerardu. - Ona i njen muţ ţive u Briselu. Kada su planirali opet da doĊu, Dţeni? - upitala je Sendinu majku. - Nadam se da će doći na porodiĉno slavlje, koje ćemo organizovati Benu u ĉast - osmehnula se Dţerardu. - Ben je moj svekar, namćorast ĉovek, koji se pretvara da mu porodica nije vaţna, a svi znamo koliko voli svoju decu i unuĉad. - Na svoj naĉin - dodala je Sendi tiho. - Moţe da bude zaista naporan, znam - priznala je Dţeni. - Sendi, zašto ne odvedeš Toni, Breda i Dţerarda u kuću, da uzmu nešto za jelo? Volim da su moji gosti siti pre nego što ih napadnem - našalila se smešeći se Dţerardu. - Napadnete? - upitao je znatiţeljno dok ih je Sendi vodila u kuću. - Pa... - poĉeo je Bred, ali ga je Sendi preduhitrila.
~ 26 ~
- Moja majka prikuplja donacije za jednu dobrotvornu organizaciju, koju je osnovala tetka mog oca - objasnila je. - U njenom domu ţive samohrane majke s decom - dodala je Toni. - Zahvaljujući Saulovoj inicijativi, Menar-Gros svake godine finansira deĉji dan. To će biti uskoro, zar ne, Sendi? - Da. Firma tog dana dovodi zaposlene da bi i oni mogli da pomognu. - Upozoravam te, Dţerarde - našalio se Bred. - Ni tebe neće izostaviti. - Bred organizuje šatore i zabavljaĉe - rekla je Toni ponosno. Njen muţ je slegnuo ramenima. - Lord Alister nam prepušta svoj park. Bićeš zadivljen kad shvatiš koliko skrivenih talenata imamo. - Naravno, pre svega u tvojoj porodici - podsetila ga je Toni. - Ko je prošle godine bio gatara? Bila je odliĉna. - To je poslovna tajna. - Hmm... u svakom sluĉaju, bila je Kleptonova, sigurna sam u to. - Naravno. Ipak naša porodica potiĉe od ĉoveka, koji je bio iz putujuće trupe - odgovorio je Bred osmehujući se. U meĊuvremenu su ušli u kuću i Sendi ih je odvela u zimsku baštu iza kuhinje. Zapravo je odmah htela da ode, ali pridruţili su im se Saul i Tula s decom. Saul i Dţerard zapoĉeli su razgovor o Menar-Grosu i ona ih je slušala. Saul je rekao nešto i Dţerard je poĉeo da se smeje. Izraz njegovog opuštenog lica izazvao je u njoj nešto o ĉemu nije htela da razmišlja. Pa kako joj on moţe biti privlaĉan kad ona voli Pirsa?! Saulova kćerka Meg povukla je oca za rukav i Sendi je videla da je Dţerardovo lice ponovo postalo zamišljeno. Nije bilo sumnje, oĉigledno je ljubomoran na Saula. Ali zašto? Videla je Dţerarda s Karinom i osetila je koliko su njih dvoje bliski. Kao da je naslutila o ĉemu Sendi razmišlja, Toni joj je prišla. - Dţerard se oseća krivim, jer nije bio uz Karinu kad je bila mala i kad joj je bio potreban - prošaputala je. - Napustio je ţenu i dete? - uţasnula se Sendi.
~ 27 ~
Bila je leĊima okrenuta Dţerardu i nije primetila da on više ne priĉa sa Saulom i da je ĉuo njeno pitanje. - Ne, nisam ih napustio - rekao je iza nje tihim, ali grubim tonom. Sendi je osetila da joj lice gori dok se Toni povukla da ih ostavi nasamo. Bilo je jasno da treba da se izvini, ali prkos je proradio u njoj. Zato je prišla vratima i bacila pogled preko ramena. - Ali ostavili ste ih na cedilu. Nervozno je registrovala da je pošao za njom u uzani hodnik, koji je spajao kuhinju i zimsku baštu. Kad se okrenula, zatvorio je vrata za sobom. U tesnoj prostoriji uĉinio joj se još krupnijim, ramena su mu bila šira i Sendi je zadrţala dah. - Kako se usuĊujete?! Zanemela je kad je videla koliko je Dţerard besan. Sive oĉi su mu preteĉi potamnele. Prvo se prestravila, a onda je odluĉila da ne dopusti ovom ĉoveku da je uplaši. Zato se ni pomerila nije. Stajao joj je toliko blizu da je osećala njegov dah. Dok je bila dete, sluĉajno se zatvorila u ormaru i od tada se plašila skuĉenih prostorija. Ali kad se okrenula da ode, Dţerard ju je uhvatio za nadlakticu. - O, ne! Ostaćete ovde! Otkud vam pravo da mi sudite? Jeste nekad bili udati? Imate li dete? Ne, naravno da nemate, pa vi ste... Čuvani i odrasli ste u luksuzu, hteo je da kaţe. Zahvaljujući roditeljima i poreklu, niste morali da se suočite sa surovom realnošću. Ali je zanemeo, jer je video da se ona stresla i prebledela, kao da ju je ošamario. Sendi je stajala kao ukopana. Kako je otkrio njenu tajnu? Srce joj je divlje tuklo u grudima. Nije valjda naslutio šta ona oseća? Kad su se Pirs i Luiza verili, obećala je sebi da će voditi smislen i ispunjen ţivot... sama. Da bi to postigla, naporno je radila. Mada se zbog toga izolovala od sveta, bila je razoĉarana što je ostala neiskusna. Naravno da seks bez ljubavi nije dolazio u obzir, ali ponekad je ţalila što bar nešto nije iskusila pre nego što je srela Pirsa. I postalo joj je sasvim jasno da se zbog neiskustva osećala nesigurnom. I poslednje što je ţelela bilo je da to sazna Dţerard Klepton i da joj se podsmeva. - Pustite me! - ciknula je. Dţerard nije bio svestan toga da je još uvek drţi za ruku. Kroz mali prozor ulazilo je taman dovoljno svetlosti
~ 28 ~
da joj vidi lice. Primetio je da je uţasnuta i da ne veruje u to što joj se dešava. Prišao joj je još za korak i ĉvršće ju je stisnuo. Refleksno je jednu ruku spustio na njeno rame, a drugom ju je obuhvatio oko struka pritisnuvši je uza zid. - Prestanite! Šta to radite? - protestovala je Sendi. Nije uspela ništa više da izgovori, jer je spustio glavu i pritisnuo usne na njene. Zbog iskustva s bivšim šefom znala je kako je to kad je neko ljubi protiv njene volje. Ali ovo sad nije bilo ni nalik tome. IznenaĊena, pitala se otkud ova ošamućenost. Shvatila je da joj je puls toliko ubrzao da joj zuji u ušima. I ĉudila se što joj se sviĊa to kako je Dţerard neţno ljubi. Ali pre nego što je uspela da pronaĊe odgovore na ta pitanja razum ju je napustio. Opustila se, prestala je da se opire i drhtavim prstima dodirnula mu je lice uzdišući jedva ĉujno. Dţerard je spustio dlan na njenu dojku. Kroz tanku majicu i grudnjak osetio je bradavicu i poĉeo je isprekidano da diše od ţudnje. Pod njegovim dodirom bradavica je oĉvrsnula. Na Sendino uzbuĊenje reagovalo je Dţerardovo telo. Sendi je prvo tiho zastenjala, a onda je uţasnuto ciknula osetivši pritisak na stomaku. U zimskoj bašti je neko dete poĉelo da doziva Sendi i Dţerard je odmah prestao da je ljubi i povukao se. Sendi ga je odgurnula, pa je potrĉala uza stepenice pobegavši u svoju sobu. Ţamor gostiju dopirao je iz prizemlje, ali se ona osećala kao da je na drugoj planeti. Drhtala je celim telom, bila je potresena onim što je osećala, a verovala je da je to gaĊenje. Naĉin na koji se Dţerard Klepton poneo prema njoj, kako ju je dodirnuo, bio je neoprostiv... uvredljiv... Nije imao obzira ni prema njenim osećanjima ni prema njenim moralnim naĉelima. Ona ga niĉim nije izazvala i sasvim sigurno mu nije pokazala da ga ţeli. Oĉajna, sklopila je oĉi kad joj je unutrašnji glas rekao da nije iskrena prema sebi. - Pa dobro, reagovala sam na njega - prošaputala je kao da se pred sobom pravda. - Ali to je bilo samo telesno. Svaki muškarac bi... -
~ 29 ~
ugrizla se za usnu i otvorila je oĉi. Šta bi svaki muškarac? Izazvao ovo u njoj? Ako je to istina... Ushodala se po sobi. Ona je sve to osetila samo zato što je mislila na Pirsa, jer je njega ţelela i volela. Osim toga, Dţerard je rekao da je ona frustrirana zato što je s dvadeset ĉetiri godine još uvek... devica. Kako li je to pogodio? Sendi je zaţmurila kad je osetila da joj vrele suze klize niz lice. U tim godinama zaista nije ponosna na to što je nevina. Ako bi to nekome rekla, bila bi predmet podsmeha ili bi je saţaljevali, a moţda joj ĉak ne bi verovali. Dok se Sendi pitala, kako da mu ikad više izaĊe pred oĉi, Dţerard se pozdravio s domaćinima. Na sreću, Bred i Toni nisu mogli više da se zadrţavaju, jer su narednog dana oĉekivali Tonine roditelje, pa su morali da odu po svog sina kod Bredove sestre. Dţerard još uvek nije znao šta mu se malopre desilo u hodniku. Poznavao je ţene, koje su mu jasno signalizirale da ţele s njim u krevet, a on je, u zavisnosti od toga koliko su mu se trenutno dopale, odbio ili prihvatio druţenje s njima. A Sendi je u njemu izazvala dva osećanja: bes i poţudu. Znao je da nema bolje kombinacije u seksu. I znao je da je njegova reakcija na nju bila iskljuĉivo telesna. Ali muškarac u njemu takoĊe je znao da je Sendi u njemu probudila poţudu, koja se ne moţe potisnuti na civilizovan naĉin. Kao što se ne moţe spreĉiti zemljotres, tornado, erupcija vulkana ili cunami. Prokletstvo! Ova ţena nagoveštava komplikacije u njegovom ţivotu, koje mu nisu potrebne. A ipak je dopustio sebi da sklopljenih oĉiju još jednom proţivi trenutke u uzanom hodniku Morganovih. Zašto ga je uţasnuto gledala? Da li je moguće da mu je proĉitala misli? Da je shvatila koliko je ţudeo za tim da je oseti nagu ispod sebe? Moţda je bio loš otac i loš muţ, ali je u krevetu uvek bio ĉulan i osećajan. To mu je Mojra jednom prilikom otvoreno rekla.
~ 30 ~
5. poglavlje
Sendi je povukla suknju naniţe iako joj je kostim savršeno stajao. Namerno se ovako obukla da Dţerard ne bi stekao pogrešan utisak o njoj. Za petnaest minuta on će doći i treba da zna da je on njoj samo klijent i da će se tako ponašati prema njemu. - Lepo izgledaš - rekla je Danijela kad je ušla u kancelariju. Veoma si elegantna. - Armani - odgovorila je stidljivo. - Luiza je izabrala ovaj kostim. - Baš se tako treba obući ako ţeliš da muškarac zamišlja da ispod nemaš ništa - promrmljala je Danijela. Sendi bi inaĉe ovu primedbu razumela kao šalu, ali danas nije bila raspoloţena. - Nadam se da ne misliš ozbiljno - odgovorila je grublje nego što je nameravala. - O, mislim. Jednom sam imala na sebi takav kostim u sudnici. Trebalo je da vidiš poglede svih muškaraca ukljuĉujući i sudiju nasmejala se Danijela. U tom trenutku u vratima se pojavila sekretarica. - Stigao je Dţerard Klepton - najavila je i nestala. - Hmm... Dţerard Klepton - videlo se da je Danijela oĉarana. Kada bih bila sama kao ti i kad bih sedela naspram Dţerarda Kleptona, mislim da bih ja zamišljala da on nema ništa ispod odela. - Danijela! - uzviknula je Sendi pocrvenevši. - Ja... Ali je njena roĊaka već odmaglila u svoju kancelariju, a sekretarica je oĉarano gledala u Dţerarda dok ga je uvodila kod Sendi. Od onog dogaĊaja u kući njenih roditelja Sendi ga nije videla. Pokazala mu je stolicu. Za razliku od nje, on uopšte nije delovao nervozno, bio je sasvim opušten i zato je bila još nesigurnija.
~ 31 ~
- Ne bi trebalo da potraje - rekla je i sela. - Ugovori su jasni, treba samo da ih potpišete. - Dobro. Uskoro moram na neku konferenciju i ţelim da se pre toga uselim u stan. Sendi nije odgovorila. I ona je ţelela što pre da se useli, a on će joj, naţalost, biti prvi komšija. Da li bi odustala od kupovine stana da se u hodniku kuće njenih roditelja, izmeĊu kuhinje i zimske bašte, ranije desilo... ono? Kao i ona, i Dţerard je na sebi imao poslovnu odeću: tamno odelo, bela košulja, jednobojna kravata. Zapitala se ko mu pegla košulje. Sigurno to ne radi sam. Dţerard je zurio u Sendino namršteno lice. Primetio je da je nervozna i preterano formalna. Kakvim ĉovekom ga ona smatra? Zar misli da je on pustinjak, koji će je napasti ĉim mu se ukaţe prilika? Ali nije imalo smisla braniti se. Ipak ni on nije pronašao racionalno objašnjenje za ono što se meĊu njima desilo, kao ni za ono što će se moţda desiti... Nagnula se prebirajući po ugovorima i osetio je miris njene kose. I neoĉekivano ga je opet preplavila poţuda. Sendi mu je pruţila papire i pocrvenela je kad je primetila da se odmaknuo. Zar je zaista mislio da će ona pokušati da flertuje s njim? Da će moţda pokušati da ga zavede? Rado bi mu rekla da se vara i da ona voli drugog. Oborila je pogled dok je on potpisivao dokumenta. Imao je duge, snaţne prste i uredne nokte. Šake su mu krupne, ali nekeko neţne. Sendi je zaţmurila zamišljajući kako te ruke, njegove ruke, miluju njenu nagu koţu... Odjednom joj se uĉinilo da je ova kancelarija tesna, kao hodnik u kući njenih roditelja, i osetila je da je hvata panika, kao one veĉeri. Panika... slabost... i uzbuĊenje. Dţerard joj je vratio dokumenta i Sendi se konaĉno sabrala. Dţerard je ustao, pa je i ona to uĉinila. - Javićemo vam kad moţete preuzeti kljuĉeve od stana - objasnila je. - Pretpostavljam da ćete i vi kupiti onaj stan pored mog? - raspitivao se.
~ 32 ~
Šta je time hteo da kaţe? Da se nada da će ona odustati od kupovine? Da ne ţeli da mu ona bude komšinica? Podigla je glavu. Prvi put otkad je ušao u kancelariju, pogledala ga je pravo u oĉi. - Poznat vam je neki razlog zbog kojeg ne treba da kupim taj stan? Na njenu sreću, nije reagovao na to što je rekla, već se okrenuo prema vratima. - Zamoliću brokera da mi otvori stan da bih izmerio prozore i podne površine. - Uĉinite to - odgovorila je. - Mada, kao vaš advokat, moram vam reći da nije obavezan to da uĉini pre predaje stana. - Naravno - Dţerard je otvorio vrata. - Ali nisam traţio vaš advokatski savet. Vi ste moja komšinica, pa sam hteo da vas obavestim da ne biste pomislili da lopovi haraju po našoj zgradi. Naime, angaţovaću arhitektu za ureĊenje enterijera. Naravno, ovaj ĉovek je to mogao priuštiti dok će ona urediti svoj stan uz majĉinu pomoć. I, zapravo, jedino na šta je Dţerard Klepton trebalo da joj skrene paţnju jeste on. Kad je otišao, otvorila je prozor i duboko je udisala sveţ vazduh. A ipak je osećala njegov miris. Zato je uzela svoje predmete i pobegla u drugu kancelariju. - Tata, molim te, ţelim da idem! Karina je bila oduševljena dogaĊajem, s kog bi on najradije izostao. Dţerard je sloţio grimasu. - To je baš poseban dan - pokušala je Toni da pomogne Karini. - A kao ĉlan jedne od vodećih porodica u Velroju, nećeš moći da se izvuĉeš - ubacio se Bred. Reĉ je bila o danu, koji je posvećen samohranim roditeljima i njihovoj deci iz doma Rut Morgan. Svi zaposleni u Menar-Grosu pozvani su zajedno s porodicama. - Da li si upoznao lorda Alistera? - upitao je Bred. Dţerard je odmahnuo glavom.
~ 33 ~
- Svideće ti se, veoma je šarmantan. Pravi dţentlmen stare škole dodala je Toni. - Još se sećam kako smo krali jabuke u njegovom voćnjaku. Ĉuvar nije bio dţentlmen kad nas je uhvatio. - Ti si krao jabuke?! - Karina se nasmejala od srca. - Tata, to ne verujem. - O, tvoj otac je bio pravi bećar - nadovezao se Bred. - Koješta - Dţerard je to pokušao da ublaţi. - Ali ipak ćemo ići na taj dogaĊaj, zar ne? - Karina ga je gledala ozareno. - Sigurno će biti zabavno. Dţerard je pogledao u njeno lice puno išĉekivanja i znao je da nema izbora. Nije morao da odgovori, njegova kćerka je shvatila da je pobedila. - Dakle, dogovoreno. Kad idemo? - Predlaţem da krenemo rano - Bred se namrštio gledajući u Dţerarda. - Zar se nisi za pre podne dogovorio s nekim da se naĊete u tvom novom stanu? - Da, s arhitektom enterijera, kog si mi preporuĉio - potvrdio je Dţerard. - Naravno. Ali Dţejmi zna svoj posao. Kaţi joj kako si zamislio svoj stan i ona će uraditi najbolje što se moţe. - Da li se Sendi uselila u svoj stan? - upitala je Karina zainteresovano. - Veoma je ljubazna. Ja... - Useliće se sledeće nedelje - osmehnula se Toni. - Medi joj je pomogla da pronaĊe fenomenalne zavese. Dţerard nije imao volje da sluša razgovor o Sendi. Od sastanka u njenoj kancelariji nije je video. Naţalost, sutra neće moći da je izbegne, jer će i Morganovi doći na taj dogaĊaj.
Kad su Dţerard i Karina stigli na imanje lorda Alistera, već je bila guţva. Pre toga su se našli s arhitektom. - Ţelim nešto što odgovara stilu ove kuće - rekao joj je Dţerard. Radnu sobu moţete prepustiti meni, naruĉiću pisaći sto. I potreban mi je novi krevet. Molim vas, neka bude velik i udoban.
~ 34 ~
- Šta si naumio da radiš u njemu? - upitala je Karina smejući se. Da orgijaš? - Verovala ili ne, planirao sam da spavam - odgovorio je Dţerard suvo. Njegova kćerka je taĉno opisala kakvu sobu ţeli i, na sreću, nije podlegla smešnim trendovima ureĊenja u pink boji, jer je to, kako je tvrdila, odavno prevazišla. Kad su se na parkingu iskrcali, Dţerard je bio srećan što je bar dan bio lep i sunĉan. - Pogledaj, tata - uzviknula je Karina. - To je sigurno Sendina sestra bliznakinja s muţem. Pokazala je rukom jedan par. Da, nije bilo sumnje, to je Sendina sestra bliznakinja. Sliĉnost je bila neverovatna, ali i da nemaju razliĉite frizure, on bi shvatio da ta ţena nije Sendi. - Gde je Sendi? - Karina ju je traţila pogledom. - Moţda bi trebalo da pitamo njenu sestru. Dţerard je podigao obrvu. - Mislim da to nije dobra ideja. Sendi sigurno ima mnogo posla. Deset minuta kasnije ugledali su njegovu buduću komšinicu, sedela je meĊu decom ĉitajući im priĉu. Kad joj je Karina mahnula, zastala je, pocrvenela i nastavila da ĉita. Dţerard je rekao svojoj kćerki da je ne uznemirava, pa su produţili. - Ne, skoro je završila. Ali ti ne moraš da ostaneš ako ne ţeliš. Naći ćemo se za pola sata kod štanda s ĉajem - rekla je Karina. Slegnuvši ramenima, produţio je u susret Saulu, koji je stajao nekoliko koraka dalje sa svojom porodicom. - Karina - pozdravila je Sendi devojku kad je proĉitala priĉu. - Malopre sam videla vašu sestru bliznakinju - Karina je bila uzbuĊena. - Videla sam je tamo s muţem i s malim deĉakom. - To je njen sin Nik. - Mislim da je super ovo što vaša porodica radi. Moja majka stalno govori da je imala sreće što je tata bio velikodušan prilikom plaćanja alimentacije. Posle je upoznala Dţordţa i zaljubila se. Tata još uvek prebacuje sebi što me je neko vreme zapostavljao. Ali, da budem iskrena, Dţordţ je bio toliko dobar prema meni da sam dugo mislila da mi je on otac. Kad sam saznala da nije, naravno da sam bila
~ 35 ~
znatiţeljna, ali je mama rekla da bi bilo bolje da ga još ne upoznam. Nije ţelela da budem rastrzana izmeĊu Dţordţa i tate. I ĉini se da je bila u pravu - Karina je zamišljeno klimnula glavom. - A kad je tata konaĉno poţeleo da se vidimo, Dţordţ me je hrabrio da se naĊem s njim. Bila sam veoma uzbuĊena, ali mi je tata mnogo olakšao. Rekao mi je da je bio uţasno tuţan kad su se mama i on rastali i da je ţeleo ranije da me vidi, ali je mislio da nema pravo na to. I on i mama zakljuĉili su da nije trebalo da se venĉaju, jer su pobrkali ljubav s poţudom. Da li ste vi bili zaljubljeni, Sendi? - upitala je iznenada. Sendi je to iznenadilo, pa nije mogla odmah da odgovori. Karina kao da nije primetila njeno oklevanje. - Volela bih da tata naĊe nekoga koga će voleti. Mislim da znam zašto se zatrpavao poslom kad sam bila beba. Nije ţeleo da prizna sebi da se on i mama ne vole - zatresla je glavom. - Nikako ne bih ţelela da se u tatinim godinama pitam kako je to voleti i biti voljen. Onda se zakikotala i nastavila: - A tata je ubeĊen da će me svaki momak, koji me pozove u izlazak, zavesti. Ali takvu vezu još ne ţelim, imam druga posla. Znam da ću jednoga dana biti spremna i za to. Tati se ne sviĊa to što momke iz naše porodice smatraju zavodnicima. Uvek pokušava da dokaţe da on nije takav. Mislim da se zato odmah oţenio mamom umesto da samo spava s njom. Naravno da znam da je ranije bilo drugaĉije, ali mislim da je u redu imati seksualna iskustva. I to je deo odrastanja, zar ne? Pogledala je nakratko u svog oca, koji se ukljuĉio u ţivahan razgovor u svom društvu. - Ako se budem udala, to će biti samo iz ljubavi, a ne zato što hoću da spavam s muškarcem. Hoću da steknem seksualna iskustva pre braka, ali, naravno, s pravim muškarcem. Gubitak nevinosti je veoma vaţan momenat u ţivotu ţene. Sigurno ste i vi tako mislili kad ste izgubili nevinost - dodala je Karina upitno je gledajući. Kroz Sendinu glavu prošlo je hiljadu misli. Ono što je Karina ispriĉala o Dţerardu nije imalo dodirnih taĉaka s tim kako ga je ona doţivela. A stav ove tinejdţerke bio je zreliji i razumniji nego njen. Pre nego što je Sendi uspela da odgovori, pridruţila im se Tula. - Zdravo, došla sam da te zamenim - rekla je.
~ 36 ~
- O, super. Onda moţete da mi pomognete da naĊem tatu - Karina je veselo uhvatila Sendi podruku. Naći Dţerarda! To je bilo poslednje što je Sendi ţelela, ali ju je Karina već odvukla do društva u kojem je bio njen otac.
~ 37 ~
6. poglavlje
- Vidi koga sam dovela! - uzviknula je Karina oduševljeno pre nego što su prišle štandu s ĉajem. - Kladim se da vam posle toliko ĉitanja treba piće. Tata... - Ne, Karina - ubacila se Sendi brzo, jer ni ona ni Dţerard nisu bili oduševljeni time što su se sreli. - Mislim da me majka ĉeka, treba da joj pomognem. Bila je iznenaĊena time što na Dţerardovom licu nije primetila olakšanje, već se namrštio. Baš je htela da se odvoji od Karine kad im je pritrĉao mali deĉak. U ruci je drţao štap, s kojeg je visio probušeni balon. Kad se sapleo, Sendi ga je uhvatila da se ne bi povredio. Deĉak je vrisnuo protestujući, ali se ipak nasmešio Sendi kad ga je privila uza se da ga uteši. Pitala ga je kako mu je ime. - Ja sam Dţoi - odgovorio je i osmehom ju je toliko podsetio na Dţerarda da joj je srce poskoĉilo. - Dţoi... tu si! Sendi se okrenula ugledavši tamnokosu ţenu, koja im je ţurila u susret ispruţenih ruku. - Mama! - Dţoi je potrĉao prema njoj. - Zamalao je pao - objasnila je Sendi. - Znam, videla sam - odgovorila je ţena grleći deĉaka i zahvalno gledajući Sendi. - Ovde - dodala je i dodirnula svoje ĉelo. - Osetila sam da je u opasnosti i videla sam kako ga hvatate. Pitajte njega ako meni ne verujete - glavom je pokazala na Dţerarda. - On je jedan od nas i zna da neki meĊu nama imaju taj dar. Sendi je ĉula ponešto o tome, jer u Velroju nije bila tajna da su neke pripadnice klana Kleptonovih vidovite.
~ 38 ~
- Ne sumnjam da je to istina - Sendi je pomazila deĉaka po tamnoj kosi. Džerardov sin imate istu takvu kosu, pomislila je, a onda se trgnula. Stekla je utisak da ju je ta ţena omaĊijala. - I uskoro ćete vas dvoje imati zajedniĉko dete - rekla je pogledavši u Dţerarda. - Znam da mi sad ne verujete, ali znam i da je to istina. Onda je uhvatila Sendi za ruku i pogledala joj je u dlan. - Ovde jasno piše: vas dvoje to ne znate, ali suĊeni ste jedno drugom. I to ćete shvatiti tek kad prestanete da patite zbog prošlosti i kad otvorenog srca krenete dalje. A vi - pogledala je pravo u Sendine oĉi - morate konaĉno da se oprostite od onoga što nikad neće biti vaše. Za trenutak su svi ućutali, a onda je Karina pruţila ruku. - A šta vidite na mom dlanu? Lice ţene se opustilo kad je uzela Karininu ruku. - Vidim da imate dug put spoznaje pred sobom. Vidim da ćete biti jedna od onih, koja će svetu pruţiti mnogo dobra. Pustivši Karininu ruku, s deĉakom u naruĉju nestala je u mnoštvu zvanica. Njih troje su stajali gde ih je ostavila zureći jedno u drugo. - Dakle... - promucala je Karina. - Zar ovo nije bilo neverovatno? Jeste li videli njene oĉi? Kao da me je hipnotisala. - To je verovatno i uĉinila. Ili je bar pokušala - odgovorio joj je otac. - Naravno, sve su to gluposti - dodao je mrko. - Sad zaista moram da poĊem - tiho je rekla Sendi. Posle svega što je ona ţena rekla nije mogla da pogleda u Dţerarda. On je u pravu, to je gomila gluposti. Ta ţena nije vidovnjakinja, samo je pretpostavila da su Sendi i Dţerard par i da ona ţeli dete s njim. A to što je pomislila na crnokosog deĉaka bila je sluĉajnost. - Oĉigledno je pomislila da ste vas dvoje par - Karina se široko osmehnula. - Ne. - Nikad! Karina ih je pogledala, jer su oboje istovremeno to negirali. - Ali ĉuli ste je, vi ste suĊeni jedno drugom.
~ 39 ~
- Sendi! Konaĉno smo te pronašli. Mama nas je poslala po tebe, treba da jedemo. Sendi je pogledala Luizu, koja joj je prilazila vodeći Nika za ruku, a Pirs je bio uz nju. Oĉigledno će ovo biti teţak dan. Prvo ta vidovnjakinja, a sad Luiza s ĉovekom, koga su obe bliznakinje volele. Morganovi su se uvek pozdravljali grleći se. A ona nikad nije zagrlila Pirsa i bila mu je zahvalna što ni on to nije pokušao. Registrovala je da ih Dţerard i Karina radoznalo gledaju i bilo joj je jasno da su oboje primetili da izmeĊu nje i njenog zeta postoji odreĊena distanca. I gotovo je poţelela da je Pirs ovoga puta, ali samo ovoga puta, bratski zagrli. Dok su se meĊusobno upoznavali, Karina je kleknula pred malog Nika. - Ne moţete zamisliti šta se malopre desilo - Karina je podigla glavu zagledavši se u Luizu. Sendi je poţelela da propadne u zemlju. Kad njena sestra ĉuje šta je ta nepoznata ţena rekla... Ali Luiza je saslušala Karinu, nasmejala se i rekla je da ih roditelji oĉekuju na pikniku. - I ja sam gladna, tata - rekla je Karina. - Volela bih da nam se pridruţite - predloţila je Luiza Dţeradu. Koliko poznajem mamu, spremila je bar dvostruko više hrane nego što nam treba. - O, ne... - Ne, hvala. Kad su Dţerard i Sendi poĉeli istovremeno da negoduju, Luiza je podigla obrve zagledavši se u rumeno lice svoje sestre. I baš u tom trenutku naišli su Toni i Bred. - Dobro je što smo vas našli. Dţeni nas je sve pozvala na ruĉak, pa treba da poţurimo - rekao je Bred. - Zamolila me je da ponesem escajg iz automobila - pruţio je kljuĉeve Sendi. - Hoćeš li uĉiniti to umesto mene, Sendi? Moram da promenim pelenu Antoniju, a naš automobil je na drugom kraju parkinga. Nije morao dvaput da je moli, jer je Sendi bila srećna što će se bar nakratko izmaknuti od Dţerarda. Uzela je kljuĉeve i poţurila prema parkingu.
~ 40 ~
- Bićemo na starom mestu - doviknula je Luiza za njom. Ali Sendi nije daleko stigla. Ĉula je da je neko doziva i ugledala je Dţerarda kako ţuri za njom. - Samo sam hteo nešto da razjasnim s vama, pre nego što se pridruţimo ostatku vaše porodice - objasnio je. - Ta glupost, koju je izgovorila takozvana vidovnjakinja... dakle, ja nemam ama baš nikakve veze s tim. - Zar mislite da ja imam? - odbrusila mu je Sendi. - Ĉak mi je i pomisao na to apsurdna. Da bismo dobili dete morali bismo da... zanemela je. - Šta bismo morali? - upitao je Dţerard neţno. - Da spavamo? Da li ste to hteli da kaţete? Sendi je skrenula pogled pre nego što je odgovorila. - Morali bismo da budemo u vezi. U pravoj vezi... to sam htela da kaţem. - Dakle, trebalo bi da spavamo zajedno - ponovio je Dţerard. - A to se nikad neće dogoditi. I protiv svoje volje Sendi je bila uvredena ovom izjavom. - U pravu ste. Nikad. Muškarac s kojim bih... koji bi mi bio privlaĉan morao bi... - Morao bi... šta? - Morao bi da bude sasvim drugaĉiji od vas - grubo je zakljuĉila. Morao bi da bude ljubazan, neţan i osećajan - glas joj je postao mek, a pogled odsutan. - Morao bi da bude miran i pun razumevanja zatreptala je. - Jednom reĉju, sušta suprotnost vama. - Sušta suprotnost svakom normalnom muškarcu. Mekušac. Princ iz bajke, koji nema nikakve veze sa stvarnošću... - To govorite samo zato što vi niste takvi - prekinula ga je prkosno. - Postoje muškarci, koji... - Kakvi muškarci? - upitao je prateći je u stopu kad se okrenula i pošla prema parkingu. Ignorisala ga je i nije mu odgovorila. - Pustite me! - protestovala je kad ju je uhvatio za ruku. - Pustiću vas kad mi odgovorite na pitanje. Kakvi muškarci? Ispriĉajte mi kakav je vaš partner iz snova. Sigurno vas ne privlaĉi njegova seksualnost.
~ 41 ~
- Dţerarde, da bi ĉovek bio u vezi... u ljubavi ima vaţnijih stvari od seksa. - Naravno. Ali većina muškaraca i ţena ţeli da probudi seksualnu ţelju u partneru i da uţiva u tome. Sigurno ste to i sami doţiveli dodao je. Stajali su jedno naspram drugog. - Doţiveli ste to, zar ne, Sendi? - upitao je neţno. - Šta sam doţivela, a šta nisam, vas se ne tiĉe. - Moguće - rekao je i, umesto da je pusti, prišao joj je korak bliţe. - Ili moţda naša vidovnjakinja zna više od nas oboje? Hoćete li da saznamo...? - Ne - pokušala je da se usprotivi, ali bilo je prekasno. Dţerard ju je povukao u senku razgranate krošnje hrasta i poljubio ju je. I u tom poljupcu nije bilo ljubavi i strasti, već besa i prkosa. Sendi nije bila toliko naivna da to ne primeti. Bio je ljut zbog proroĉanstva, jer mu se nije dopadala buduća komšinica. A ovo je bio njegov naĉin da joj to pokaţe i da je kazni. - Ne... - prošaputala je Sendi ugrizavši ga za usnu. - Šta, doĊavola... Sendi se zgrĉila kad ga je ĉula da psuje. Onda je osetila ukus krvi i bila je zapanjena time što je uradila. On ju je izazvao, ali ovo zaista nije nameravala. - Ţelite neţnog, pasivnog ljubavnika? - upitao je besno. - Laţete, Sendi! Vi ţelite muškarca, koji je strastan koliko i vi. Muškarca, koji... - Ali vas ne ţelim - upala mu je Sendi u reĉ. - Ni ja vas - odgovorio je Dţerard tihim glasom, koji ju je omaĊijao. - Ţelim ovo... Sendi je ciknula kad ju je ponovo poljubio. Sunce je sijalo, ali njegova toplota nije bila ni pribliţna toplini, koju je on izazvao u njoj. Htela je da se odvoji od njega, morala je to da uradi. Ali zašto su ga onda njene ruke grlile? Zašto se njeno telo privijalo uz njegovo? I zašto mu je uzvratila poljubac? - Vidite? Rekao sam vam da ste vi veoma strasna ţena - ĉula je Dţerardov glas. - Ako zaista ţelite slabog partnera, onda je to zato što ţelite da ga pojedete kao ţenka pauka.
~ 42 ~
- Oh... vi ste... ja ništa nisam uradila. - Ništa? Kad je htela da ode, prstima joj je podigao glavu da bi je pogledao u oĉi. - A šta je ovo? - uzeo je njenu ruku i spustio ju je na svoju povreĊenu usnu. Sendi je ustuknula. Oĉi su joj se napunile suzama i zavrtelo joj se u glavi. Negde duboko u njoj javio se bol, koji ju je prestrašio i šokirao. Ali pre nego što je uspela bilo šta da kaţe, ĉula je Bredov glas: - Pa tu ste vas dvoje! Dţeni je već pomislila da ste se izgubili.
Sendi je bila srećna što tokom piknika niko nije primetio da se ĉudno ponaša. Bilo joj je neprijatno, jer je bila bolno svesna prisustva Dţerarda Kleptona. Svi ostali su veselo ĉavrljali uţivajući u ukusnoj hrani, a ona je jedva progutala nekoliko zalogaja salate. Dţerard je delovao mnogo opuštenije. I Karina je bila raspoloţena, priĉala je o svom ţivotu u internatu. - Baš volim što sam tamo. Devojke su ljubazne i imam mnogo drugarica. - Mora da je to bila teška odluka - rekla je Dţeni Dţerardu. - Jeste - potvrdio je. - Mojra, Dţordţ i ja smo seli zajedno s Karinom i dogovorili smo se. Šesnaest joj je godina i misli da je odrasla. Slaţem se, dovoljno je zrela da sama izabere ĉime će se baviti, ali ovaj svet, naţalost, nije sigurno mesto za mladu devojku. U internatu imaju pravila, koja devojkama daju dovoljno slobode, ali koja ih štite. - Uveĉe moţemo da izaĊemo, moţemo ĉak i u diskoteku. Ali mora da nas bude najmanje osam u grupi i odvoze nas školskim kombijem - priĉala je Karina. - Mama i Dţordţ su u poĉetku bili skeptiĉni, a onda su shvatili da je internat idealan za mene, jer su moji omiljeni predmeti glavni. I pošto kasnije ţelim da studiram u Manĉesteru, mislim da ima smisla da pohaĊam tu školu. Pošto su njena mlaĊa braća Dţos i Dţek istih godina kao Karina, Sendi je bilo jasno zašto njenu majku toliko zanima Karinina priĉa o
~ 43 ~
toj školi. Pa ipak, poţelela je da njena majka ne bude toliko ljubazna prema Dţerardu Kleptonu. Odjednom je postala svesna ĉinjenice da sedi do njega. S druge strane do nje sedeo je Pirs. Na sreću, Luiza nije ispriĉala ostalima u porodici ono što je rekla proroĉica. Sendi se nadala da njena sestra nikad neće zapodenuti razgovor s njom o tome.
Tek kasnije Sendi je shvatila da se uzalud unapred radovala. Naime, Luiza je insistirala da pogleda njen nov stan. - Predivan je. Kad ćeš se useliti? - Nadam se već za vikend. Dotad bi trebalo postaviti tepih. Moţda zavese neće biti sašivene, ali će mi mama pozajmiti njene. - Hmm... zaista je divan prostor, idealan za samostalnu ţenu. Mada... - oĉi su joj zasijale. - Ako je vidovnjakinja bila u pravu... - Dţerard i ja... - prekinula ju je Sendi. - Mi... Luiza je spustila ruku na sestrinu pogledavši je u oĉi. - Moţemo li da razgovaramo? - zamolila ju je ozbiljno. - Na miru. Sendi se zgrĉila. Ovo je bio trenutak kog se plašila otkad su se Luiza i Pirs verili. - Naravno. O ĉemu? - Hajde, Sendi, ovo smo ti i ja. Slušaj, znam... Sendi je prestala da diše. Sta Luiza zna? Da je njena sestra zaljubljena u njenog muţa? Luiza je zatresla glavom. - Nekad smo bile veoma bliske i o svemu smo razgovarale. Ali otkad sam se udala za Pirsa... nešto se promenilo. Ti si moja bliznakinja i još uvek si mi potrebna. Uvek ćeš mi biti potrebna. Ne mogu da podnesem ovu distancu... ovu barijeru meĊu nama. Ako sam te neĉim povredila... - Ne, naravno da nisi - odgovorila je Sendi brzo da je Luiza ne bi dalje ispitivala i tako sluĉajno saznala istinu. Zbog toga bi se još više udaljile. Luizi i Pirsu bilo bi neprijatno, a ona bi bila poniţena.
~ 44 ~
- Samo... - zastala je, oĉajniĉki traţeći nekakav izgovor, koji bi Luizi bio prihvatljiv. - Pa, otkad ste ti i Pirs venĉani i otkad imate Nika, sve je drugaĉije. Luiza se nasmešila. - Kako izgleda, uskoro ćete ti i Dţerard imati dete. On je neverovatno atraktivan, Sendi. Da ne volim toliko Pirsa... - Luiza, Dţerard i ja... - zamucala je Sendi. - Šteta što se niste zaljubili pre nego što si kupila stan. Ali sigurno ćeš moći da ga prodaš po višoj ceni. Da li ste već planirali nešto ili... - Luiza, nas dvoje se jedva poznajemo - pokušala je da objasni Sendi. Pa on mi se čak i ne sviĎa, htela je da doda, ali nije stigla. - Karini se sviĊaš, to sam odmah primetila. Zar to nije divno? I baš je praktiĉno to što ste ti i Dţerard komšije. - Luiza... Luiza je pogledala kroz prozor. - O, dolazi Pirs. Sigurno se pita zašto smo se tako dugo zadrţale. Sendi, veoma mi je drago zbog tebe - zagrlila je sestru. - Znaš, neko vreme sam sumnjala... pa... toliko si branila Pirsa kad god sam mu pronašla neku manu. I mislila sam, pošto smo bliznakinje, moţda si se i ti... Dakle, Luiza je osetila iako se Sendi trudila da to sakrije od nje. Pa Luiza je njena sestra bliznakinja, njena druga polovina. Morala je da je saĉuva bola, koji bi osetila da je saznala istinu. A što se Dţerarda tiĉe... Nije ţelela da laţe Luizu, ali dobro ju je poznavala. Kad ona nešto naumi, ništa je ne moţe odvratiti. Ali Luiza će saznati da je pogrešila. Ipak je oĉigledno da se ona i Dţerard ne podnose.
- Nisi zaboravila proslavu u ĉast tvog dede, zar ne? - podsetila je Dţeni Morgan Luizu kad su se pozdravljale. Luiza i Pirs došli su automobilom iz Brisela i planirali su da posete Pirsovu porodici u Škotskoj pre nego što se vrate kući. - Sigurno ćemo doći. Misliš da bismo propustili trenutak kad Sendi prvi put zvaniĉno predstavi Dţerarda porodici?
~ 45 ~
- Dţerarda? - upitala je Dţeni zbunjeno. - Ali... - Odmah sam primetila da ima neĉeg meĊu njima - nastavila je Luiza vedro. - I toliko mi je drago zbog Sendi, mama. U poslednje vreme bila je nekako drugaĉija nego ranije. Već sam bila zabrinuta. Ali sad će sigurno sve biti u redu, zar ne? Trebalo je da vidiš izraz njenog lica kad nam je Karina ispriĉala, šta je proroĉica rekla - Luiza se zakikotala. - Karina je bila presrećna, a Bred mije ispriĉao da se Dţerard i njegova bivša ţena slaţu, što znaĉi da neće biti neprijatnosti. Sendi je toliko osetljiva, ponekad je osetljivija nego što bi trebalo. Uvek razmišlja o osećanjima drugih ljudi, a sebe stavlja na drugo mesto. - Tu si u pravu - potvrdila je Dţeni. Nije znala da je bilo neĉeg izmeĊu Sendi i Dţerarda, ali je primetila da se Sendi promenila, bila je mirnija i povuĉenija nego ikad. Zato je predloţila svom muţu da joj ponudi posao u kancelariji. Pored toga, nije imala ništa protiv da joj Dţerard Klepton bude zet, naprotiv. Od poĉetka joj je baš simpatiĉan. Kao i Karina. Ali joj je bilo ĉudno to što se Sendi tako brzo vezala.
- O, da, Brede. Sigurna sam da će Sendi biti oduševljena - rekla je Dţeni zagledajući starinski sto u prodavnici. - Sećam se koliko joj se svideo sto, koji sam izabrao za svoju sestru Lauru - dodao je Bred. - Kad će se useliti? Znam da je Dţerard planirao da se useli pre odlaska na konferenciju... - I ona ţeli da se useli što je pre moguće. A sad kada su Dţerard i ona zajedno, sigurno će hteti da se useli u isto vreme kad i on. - Sendi i Dţerard? Nisam znao - rekao je, zbunjeno odmahujući glavom. - Nisam ni ja znala - priznala je Dţeni. - Ali je Sendi ispriĉala Luizi, a ona meni. - Klepton i Morganova... To će, bogme, privući paţnju. Moţda bi trebalo da poklonim ovaj sto Sendi za venĉanje. Dţerard je dobar ĉovek, ĉvrstih principa. Obećavši Dţeni da neće prodati sto, Bred se odvezao kući i ispriĉao je svojoj ţeni da će uskoro moţda biti svatova.
~ 46 ~
- Dţerard i Sendi? Pa to je divno! - obradovala se Toni. - Karina će biti oduševljena, Sendi joj je prirasla za srce. Dok su se njihove porodice radovale svadbi, Sendi i Dţerard išli su svako svojim putem. Sendi je prepodne provela u svojoj kancelariji, a popodne na sudu. Dţerard je bio na konferenciji. Pre odlaska razgovarao je telefonom s arhitektom enterijera i rekao joj je da se baci na posao. Biće odsutan nedelju dana, a ona je obećala da će sve biti završeno do njegovog povratka. Konferencija je bila na Floridi i Dţerard se nije baš radovao dugom letu preko Atlantika. Sklopljenih oĉiju zavalio se u sedište nadajući se da će ga san savladati. Ali nije mogao da se opusti, jer mu je pred oĉima stalno igrao lik osobe, na koju nije ţeleo da misli. Sendi Morgan. I veoma ga je uznemiravala slika koja mu se urezala u svest: ona s tamnokosim deĉakom... - O, ne, nikad! Ni u kom sluĉaju! Tek kad ga je ĉovek, koji je sedeo pored njega, zaĉuĊeno pogledao, Dţerard je shvatio da je naglas izgovorio ono što je mislio. S nauĉne taĉke gledišta bilo je nemoguće predvideti budućnost. Moguće su pretpostavke, ali morale su da se oslanjaju na ĉvrste ĉinjenice. „Proroĉica“ je sigurno pomislila da su on i Sendi par, i u tom sluĉaju bilo bi sasvim moguće da dobiju dete. Pa ipak je bilo neĉeg u toj ţeni, što nije imalo veze s logikom. Nervozno se promeškoljio na sedištu. Pa dobro, zašto da ne prizna? Bar sebi. Ţeleo je Sendi. Probudila je nešto u njemu... Seks je uvek bio zabavan, ali on nije dopuštao da ovlada njime. Nije ţeleo da bude kao muškarci iz njegove porodice, koji su nekontrolisano zadovoljavali seksualne potrebe. On je razuman ĉovek i ĉak je ponosan na to što su mu druge stvari vaţnije. Na primer, poslovni uspeh. Ali sad, s trideset osam godina, bio je uţasnut time što je primetio da nije mogao da obuzda poţudu. Kao da se u njemu probudilo nešto što je dosad spavalo. I još je gore što to nešto nije mogao da umiri. Sada, na primer, nije samo video Sendin lik pred oĉima, već se podrobno sećao kako je bilo ljubiti je, kako je bila topla i podatna...
~ 47 ~
O, da, i ona je osetila da se nešto dešava meĊu njima. Ipak je sumnjao u to da se i ona predavala seksualnim fantazijama kao on. Karina je sluĉajno zaĉeta, jer je Mojra zaboravila da popije tabletu. Kad sledeći put postane otac, biće tako zato što je to poţeleo. Ako Sendi i on zaista jednom dobiju dete, biće to planirano, a ne zbog strasti. Šta mu se to dešava? Zašto mu se takve gluposti motaju po glavi? On je razuman ĉovek. Kad je stjuardesa prošla pored njega, naruĉio je piće. Trebalo mu je.
~ 48 ~
7. poglavlje
- Polako, ovde postaje udobno. Sendi se okrenula prema majci, zahvalno je grleći. Dţeni je gotovo ĉitavo popodne provela kaĉeći teške zavese, koje je sašila za kćerkinu dnevnu sobu. - Damast je predivan - promrmljala je Dţeni. - Iako ga je bilo teško sašiti. - Volim ovu toplu zlatnu boju. - Savršeno pristaje uz tepih. Materijal je bio na sniţenju, pa je ušteĊeni novac Sendi investirala u tapete i bordure. Sama je zalepila tapete, jer nije mogla da angaţuje profesionalce. Staru sofu odneo je tapetar da je osveţi, ali krevet je donet u stan, kao i nekoliko komada nameštaja iz kuće njenih roditelja. - Zavese iz naše gostinske sobe okaĉila sam u tvojoj spavaćoj sobi. Posluţiće dok ne naĊeš nešto drugo. DoĊi da vidiš. Kad je Sendi ušla za majkom u spavaću sobu, ova se namrštila gledajući krevet. - Zar nisi mogla da kupiš veći? Tvoj otac se stalno ţalio da je naš braĉni krevet mali, a Dţerard je bar za glavu viši od njega. Sendi je prebledela. - Luiza mi je rekla - osmehnula se Dţeni. - Luiza ti je rekla? - ponovila je Sendi uţasnuto. - Šta? - Pa to da ste ti i Dţerard u vezi - majka ju je zagrlila. - Toliko mi je drago što si se skrasila. Ništa nisam htela da kaţem, ali... Znam da poslednjih godina nisi bila srećna. Tvoj deda, naravno, neće biti oduševljen jer je Dţerard iz porodice Kleptonovih, ali Dţerard će mu pokazati da je divan ĉovek. Oboje vas oĉekuje na proslavi. Sendi je morala da sedne. Zašto nije zamolila Luizu da ćuti? Ovo je košmar! Ali da li bi joj bilo draţe da je Luiza saznala da ona voli Pirsa? Ne, naravno da ne bi. Ipak, morala je da kaţe majci da ju je
~ 49 ~
Luiza pogrešno shvatila. I to pre nego što se Dţerard vrati. Duboko je udahnula sklopivši oĉi. - Mama... Ali je njena majka nastavila da priĉa: - Kad sam to rekla Bredu, pomislio je da ti taj sto pokloni za svadbu... - Dakle, i Bred zna? - prekinula ju je Sendi. Dţeni je klimnula glavom. - Da. A Toni je to predosetila. Sendi je zurila u majku. Bred zna! I Toni zna! Svi znaju ono što je ona, navodno, ispriĉala Luizi: da su se Dţerard i ona zaljubili jedno u drugo. I ne samo to, nego da su već zajedno. Na to je ukazivao komentar njene majke u vezi s krevetom. Svi. Svi osim Dţerarda. Šta sad da radi? Ĉak i da kaţe majci istinu, prekasno je. Dţerard će svakako saznati. Mogla je da zamoli ĉlanove svoje porodice da ne priĉaju o tome, ali pošto su Bred i Toni u braku, svakodnevno je bilo kontakata izmeĊu dve porodice. Bred je Klepton, kao i Dţerard. Sendi je pomislila da neki roĊak moţda radi na aerodromu i da će Dţerardu, ĉim sleti na tlo Britanije, ĉestitati skorašnju ţenidbu. Bilo joj je sve teţe i razumela je zašto su ţene u viktorijanskom dobu stalno padale u nesvest. Ili odlazile u manastir. - Boţe, zar je već toliko kasno? - uzviknula je njena majka. Moram da idem inaĉe će se tvoj otac pitati gde sam se zadrţala. Sendi je ispratila majku, pa je ušla u kuhinju. Trebalo joj je piće. Na sreću, otac joj je poklonio nekoliko boca dobrog vina za useljenje. Za sve je kriva ona ĉudna ţena. Da nije predskazala... Ne, nije fer prebacivati odgovornost na nekoga drugog. Sendi je sama ovo sebi natovarila na vrat. Trebalo je da se kloni Dţerarda i da blagovremeno zaustavi Luizu. Sad mora da se izbori s tim glupim glasinama, kao i s Dţerardovim besom. Dotad će skrenuti misli time što će se raspakovati.
~ 50 ~
Nekoliko sati kasnije Sendi je zatvorila i poslednju fioku. Zapahnuo ju je miris lavande. Cvetovi su bili iz bašte njene majke i podsetili su je na detinjstvo. Jedino ju je tešilo to što su se Luiza i ona ponovo malo zbliţile. Jednom će opet biti kao nekad. Još uvek ju je boleo susret s Pirsom, ali... nekako manje. I više nije maštala o njemu, te slike zamenila su sećanja na strast, koju je doţivela s Dţerardom. Ali to je bila samo telesna privlaĉnost, još uvek je volela Pirsa. Da lije...? Da li ga je zapravo ikad volela? Sendi se namrštila.
Konferencija je bila naporna, ali Dţerard je voleo svoj posao i sve što je bilo u vezi s tim. MeĊutim, ovoga puta bilo mu je teško da se koncentriše, jer mu je u mislima sve vreme bila... Sendi Morgan! U meĊuvremenu se sigurno uselila u svoj stan i postala je njegova komšinica. Od sada će ţiveti vrata do vrata, zid do zida, kao da su... Dţerard se stresao. I ovako je loše raspoloţen i iscrpljen dugim letom, a raspoloţenje mu se još više pokvarilo, jer je po sletanju u Manĉester pola sata morao da ĉeka svoj prtljag. Bred je došao po njega, smešio se od uva do uva. - Pretpostavljam da bi ti bilo draţe da je Sendi došla po tebe. Dţerard je tako naglo zastao da je ĉovek iza njegovih leĊa naleteo na njega. - Sendi? Šta to znaĉi? - upitao je grubo. - Vas dvoje ste nas sve iznenadili. Klepton će se oţeniti Morganovom... voleo bih da sam video starog Bena Morgana kad je ĉuo tu novost. Dţeni mi je rekla da on insistira na tome da zajedno doĊete na proslavu. Ben Morgan je Sendin deda i najstariji ĉlan porodice. Dţerard se namrštio. - Hoćeš da kaţeš da ceo grad... - Zna da ste ti i Sendi zajedno? Bojim se da je tako - odgovorio je Bred. - Dešava se kad je ĉovek ĉlan velike porodice. Na tvom mestu ne bih pokušavao to da poreknem - posavetovao je svog roĊaka. - Ţene već planiraju zajedniĉki izlet u Eksiter da kupe sveĉane haljine za venĉanje. Šteta što ste već kupili stanove. S deĉjim kolicima nije lako
~ 51 ~
penjati se uza stepenice, pogotovo ako se proroĉica prevarila i ako umesto jednog sina dobijete blizance. Ipak neko mora da nastavi tradiciju Morganovih. - Blizance? - ponovio je Dţerard ledeno. - Da, blizance. Znaš na šta mislim? - šalio se Bred. - Kao tvoja Sendi i njena sestra. Dţeni je saznala od Luize, kojoj je Sendi poverila vašu tajnu. Pa mogu da vas razumem. Ipak smo se i Toni i ja zaljubili na prvi pogled - priznao je. - Da li si rekao Karini? - Ja... nisam... ona je na ekskurziji - odgovorio je Dţerard. Šta se to, zaboga, dešava? I šta je ta Sendi Morgan naumila? Da li je ovako htela da ga kazni što ju je poljubio? Tako što će svima reći da su njih dvoje par, a onda će ga pred svima napustiti? Ona je Morganova, ĉlan porodice, koja je oduvek mislila da je bolja od drugih. A on pripada Kleptonovima, koji su oduvek bili na lošem glasu. Sat kasnije Bred ga je ostavio ispred kuće, koju je iznajmio. Dţerard je otkljuĉao vrata i uzeo je poštu. Bio je nervozan i iscrpljen, pa je samo na tuširanje mislio. Zato je poţurio gore. Na Floridi je bilo toplo i zagušljivo, pa je gotovo sve vreme proveo u klimatizovanim hotelima. Ipak je malo pocrneo. Istuširao se i dok se brisao peškirom, preslušao je govornu poštu. Ţena angaţovana za ureĊenje stana javila mu je da je sve završeno i da se on moţe useliti. Namrštio se i iskljuĉio je aparat. Najpametnije bi bilo da spremi lagani obrok i da ode da spava. Nije mogao logiĉno da razmišlja. Pa ipak je pola sata kasnije sedeo u automobilu vozeći se prema svom stanu, iako je znao da se Sendi već uselila. Zašto to radim?, pitao se. Zato što imam pravo da tražim objašnjenje od nje, odgovorio je sebi. To će i uĉiniti: traţiće od nje da mu objasni. Sendi je imala teţak dan. Jedan klijent je toliko kasnio da nije mogla na pauzu za ruĉak. A kad je stigla na sud, primetila je da joj nedostaju neka vaţna dokumenta i zato je zamolila sudiju da pomeri roĉište. Dok se vozila kući, imala je problema s automobilom i sad je samo ţelela mir i da rano ode na spavanje.
~ 52 ~
Baš je pripremila kupku i uronila je u nju da se opusti kad je neko pozvonio na vratima. Iznervirana, izašla je iz kade i umotala u peškir. Bosa je otišla do vrata ostavljajući vlaţne tragove po podu. - Da? - javila se na interfon. - Dţerard Klepton. Dţerard! Dakle, vratio se! Zanemela je od panike. - Sendi - glas mu je bio miran, ali je osetila da je besan. - Upravo sam htela da legnem - odgovorila je. To je bila istina, ali zar je tolika kukavica? Bilo bi mnogo pametnije da ga pusti unutra i da mu sve objasni. Zatvorila je oĉi. - Da legneš - ponovio je neţno. - Pa to je baš u pravi ĉas. Zbog naše... veze. Dakle, ĉuo je. Sendi je duboko uzdahnula. Nije joj preostalo ništa nego da se suoĉi s njim. - Mogu sve da objasnim - prošaputala je. - Ali ne sad. Sutra. - Sada! - zahtevao je Dţerard. - Osim ako ţelite da nazovem vaše roditelje i da im kaţem... - U redu, sada - popustila je Sendi zaboravivši da na sebi ima samo peškir. Otvorila je ulazna vrata pritiskom na dugme. Kad je ušao u njen stan, videla je da je neobrijan i besan baš onako kako je zvuĉao. Ali kad je podigao pogled, ćutke je odmeravajući, lice je poĉelo da joj gori. Znala je kako izgleda podignute kose i koţe istaĉkane kapljicama vode... - Brzo ĉu se obući - ĉula je sebe kako govori dok joj je telo burno reagovalo na njegov uţareni pogled, baš kao onomad kad ju je poljubio. Isprekidano je disala i, kao omaĊijana, nije mogla da skrene pogled s njegovih oĉiju. Zatreptala je, ali nije prekinula kontakt oĉima. Šta je ovo? Zašto ju je poţuda pregazila kao tornado? Zašto je toliko bespomoćna? - Ja... mogu... sve da objasnim - promucala je i odjednom više nije znala šta treba da mu objasni. Zašto su svi mislili da su oni par? I zašto se tako oseća? Dţerard joj je polako prilazio.
~ 53 ~
- Nema potrebe, predomislio sam se. Ne ţelim objašnjenje, već... - Ne? Razrogaĉila je oĉi, instinktivno je znala šta će se desiti, ali nije bila u stanju da reaguje. Umesto straha i uţasnutosti osećala je samo poţudu, kojoj nije mogla da se odupre. Bio je samo na korak od nje i kad je ustuknula, pratio ju je dok se leĊima nije naslonila na zid. - Dţerarde - drhtavo je izgovorila. Naslonio se rukama na zid, nije mogla da mu pobegne. - Oĉigledno ceo Velroj zna da smo u vezi - rekao je tiho. - Da smo nas dvoje par. - Ne! - O, da! A pošto je tako... - nagnuo se i poĉeo je da je ljubi ljutito i strasno, sve dok se nije prepustila. Ali ispod njegove ljutnje Sendi je osetila nešto... I odjednom je shvatila da se moţe prepustiti tom instinktu, koji će joj reći šta treba da uĉini da odagna Dţerardov bes sve dok ne ostane samo strast. Jezikom je prodro u njena usta i shvatila je koliko ga je uzbudila. Bio je slep od poţude. Zašto bi sebi uskratila ovo što je većini ţena njenih godina normalno? Zašto se krije iza neiskustva i sumnje? Zato što voli Pirsa? Zar će tako biti do kraja njenog ţivota? Zar treba zauvek da ostane netaknuta i da nikada ne otkrije lepote seksa? Veĉeras će doţiveti s Dţerardom sve ono što je dosad sebi uskraćivala. Veĉeras će postati ţena. S njim moţe... Jezikom je prevukla preko njegovih usana i on je odmah reagovao na njen nemi pristanak. Povukao ju je na sebe da bi osetila pulsiranje njegovog tela, a ona se privila uz njega obavivši mu ruke oko vrata. I oboje su znali da se više ne mogu zaustaviti... Kad je Dţerard odvojio usne od njenih ljubeći je po vratu i ramenima, nije ni pokušala da prikrije šta ta neţnost budi u njoj. Nije zaţmurila, gledala je kako joj on jezikom, rukama i usnama miluje telo. I na licu je video svaku njenu reakciju. Dţerard je podigao glavu zagledavši joj se u oĉi, pre nego što je smaknuo peškir s nje. Htela je da ga zaustavi, ali kratko je oklevala i onda se sasvim prepustila.
~ 54 ~
Dţerard ju je gledao, kao da ĉeka da ona nešto kaţe ili uĉini. Sendi je odluĉila i peškir je pao na pod. Oĉekivala je da će on spustiti pogled na njeno telo, ali i dalje ju je gledao u oĉi. Tek kad mu je zaigrao mišić na obrazu, usudila se da pogleda naniţe, tamo gde je njegovo uzbuĊenje bilo uoĉljivo. Kao da je taj kratki pogled bio signal koji je ĉekao, podigao ju je u naruĉje i odneo u spavaću sobu. Sendi je mislila da će je spustiti na krevet, ali on ju je spustio na noge i privukao sebi. Poljubio ju je, isprva veoma neţno i oprezno, a onda s takvom strašću kakvu nije mogla da zamisli. I najviše ju je zaĉudila sopstvena reakcija na to. Privila se uz njega uzvrativši mu poljubac. Kao iz daljine ĉula je tihi jecaj, nesvesna ĉinjenice da se otrgnuo iz njenog grla. Znala je samo to da je ovo ţelela. Dţerard ju je milovao obema rukama, a ona je drhtala. U njoj je probudio glad... Sendino telo uţivalo je u trijumfu nad razumom. Poţelela je da Dţerardove ruke usmeri na svoje dojke, da gurne njegovu glavu naniţe... Duboko u njoj eksplodirala su nepoznata osećanja i sasvim se izgubila. Nije mogla da prepozna ţenu u kakvu se pretvorila. Sve ovo, i osećanja i ţelje koje su je obuzele, bile su joj potpuno nove i dosad nepoznate. Gde je nestao strah, zbog kojeg je potisnula seksualnost? Ni u snu ne bi pomislila da je toliko ĉulna i da u njoj ima toliko strasti. Sklopila je oĉi kad je Dţerard poĉeo da je ljubi po grudima. Zadrhtala je od topline njegovog daha, a kad joj je jezikom pomilovao bradavicu, tiho je zajeĉala zarivši mu prste u kosu. Privukla ga je još bliţe sebi da okonĉa svoje muke. Ali ni to joj nije bilo dovoljno. Poĉela je da mu otkopĉava košulju. I ona je ţelela da oseti njegovu koţu pod prstima. Kao kroz maglu videla je da joj Dţerard pomaţe. Zastenjala je kad je osetila njegovu koţu na svojoj. Ţelela je da vidi njegovo telo, da ga oseti, pomiriše... Sendi se zaĉudila što radi ono što joj je donedavno bilo nezamislivo. Nije slušala glas iz podsvesti, koji je još uvek pokušavao da je upozori, jer je to bio glas iz prošlosti, a ovo je sadašnjost. Prvi put u ţivotu oslobodila se svih stega i osećala se slobodnom.
~ 55 ~
Kad ju je Dţerard spustio na krevet, podigla je glavu i poljubila ga je u rame udišući uzbudljivi miris njegovog toplog tela. - Tako lepo mirišeš... - prošaputala je. Njene reĉi oduzele su mu i poslednji atom samokontrole. Sendi je ĉula da je zastenjao, a onda ju je obujmio rukama mazeći svaki delić njenog tela. Igrao se s njom, milovao ju je, dok je nije doveo do ludila. Samo je ţelela da postane jedno s njim. Kad je Dţerard konaĉno ušao u nju, nije osećala ni strah ni bol, samo ĉeţnju i... zadovoljstvo. On je diktirao ritam, a ona ga je pratila i to joj se ĉinilo apsolutno prirodnim. Pribliţavala se vrhuncu, a onda se ekstaza obrušila na nju kao talas. Nasmešila mu se i odjednom su joj kapci postali teški. Ali Dţerard joj nije uzvratio osmeh. Nije mogla da proĉita izraz na njegovom ozbiljnom licu, a glas mu je bio tih, ali napet. - Zašto mi nisi rekla? Zašto me nisi opomenula? PostiĊena, Sendi je skrenula pogled. - Ovo ti je bio prvi put? Nije imalo smisla lagati ga. - Da - potvrdila je mirno i ĉula je da je tiho opsovao. - Trebalo je da mi kaţeš, jer... - Šta bi onda bilo? - Sendine usne su drhtale i razoĉarano se osmehnula. - Da li bi stao? Videla je da je znao na šta ona misli. Nije htela da mu kaţe da je devica da se on ne bi zaustavio. - Zašto bih ti rekla? Ne bi moglo... da bude lepše... I ja... Dţerard je bio ljut. - Bila si devica. A ja... - Ti si se ponašao kao da sam iskusna ţena - prekinula ga je. Moţda ti nisam rekla baš zato što sam ţelela da se tako ponašaš prema meni. - Ne, laţeš! - odgovorio je. - Ali nijedna ţena tvojih godina i tvoje inteligencije ne bi ĉekala toliko dugo bez valjanog razloga. I ţena kao što si ti nikad ne bi to uĉinila sa... ne, mora da si ĉekala nešto ili nekoga. Njegovo objašnjenje bilo je sasvim blizu istine, pa je Sendi zadrţala dah u nadi da on nije shvatio...
~ 56 ~
Ali šta? Da je imala pogrešnu sliku o svojoj seksualnosti? Da je godinama sanjala o muškarcu i o noći, koja nije imala nikakve veze sa stvarnošću, koju je upravo doţivela? A mislila je da nikada ne bi poţelela ovo što je doţivela s Dţerardom. Zapravo, trebalo bi da joj bude neprijatno. I sasvim sigurno nikome neće ovo spomenuti, ĉak ni svojoj sestri bliznakinji. Ipak je ţelela da se preda Dţerardu, koga ne voli i koji nimalo ne podseća na Pirsa. - Zašto? - upitao je Dţerard prigušeno. - Zašto sad? Zašto sa mnom? - uhvatio ju je za ramena zagledavši joj se u lice. - Šta ovo znaĉi, Sendi? DoĊem kući, i ĉim sletim, ĉujem da smo nas dvoje par iako oboje znamo da to nije istina. Da nije bilo istina - ispravio se. - To nisam htela - odmahnula je glavom. - Bio je to nesporazum. - Nesporazum? - Da. Luiza je izvela pogrešne zakljuĉke... o nama. A ja... Kako da mu objasni zašto odmah nije rekla istinu sestri? - Pokušala sam da joj kaţem, ali nju grize sasvest zbog mene i ne razume da sam srećna iako sam sama. - Ţeli da budeš kao ona. Da naĊeš ĉoveka koji ti odgovara, da se udaš i da stvoriš porodicu - prekinuo ju je Dţerard. - Misli da to i ti ţeliš. A tebi je bilo jednostavnije da je pustiš da veruje u ono što ţeli. - Da - priznala je Sendi. - Nisam znala da će ispriĉati nekome zatresla je glavom. - Nisam mogla da poverujem kad je moja majka poĉela da priĉa o tebi i meni, kao da smo... Trebalo je da joj kaţem da to nije istina. Znala sam da ćeš biti ljut. - Da, bio sam ljut - potvrdio je. - Ali to nije izgovor za to što sam... Zašto me nisi spreĉila, zašto mi nisi rekla? - Moţda nisam htela. Nije bila iskrena prema njemu. Kako da mu kaţe pravi razlog, a da se ne ponizi još više? Ĉak ni Luizi nije priznala šta oseća prema Pirsu, pa kako bi mogla da kaţe Dţerardu? I kako da mu kaţe da joj je ovo što je upravo doţivela pomoglo da zaboravi Pirsa? Da je mislila samo na potrebu da udovolji svojoj ţudnji? Pogledala je Dţerarda u oĉi. - Priznajem, mislila sam da sam dovoljno dugo bila devica. Ţelela sam te, Dţerarde. I ne mogu to da objasnim, ali ĉak ni pomislila nisam
~ 57 ~
na to da sam bila netaknuta. Nisam bila u stanju. Ne mogu to da objasnim. Samo sam... - oĉi su joj se napunile suzama. - Moţda je trebalo da te opomenem, da ti kaţem i da te zaustavim. Ali... - Ali? - Nisam to ţelela - konaĉno se usudila da ga pogleda. - Nisam imala pojma, da je seks tako... - Opasan - dopunio je Dţerard. - Tako savršen - ispravila ga je Sendi. - I neću se osećati krivom niti ću se stideti što se desilo i što mi je bilo lepo - objasnila je šapatom i crveneći. - Pa divno! - eksplodirao je Dţerard. - Nije smelo da se desi... ništa od ovoga. Ti i ja... - ...se ne podnosimo - dopunila ga je Sendi. - Moţda je strast takva... Ali otkud ja to znam? Ti se sigurno više razumeš u to. - Misliš? - Dţerard je zatresao glavom. - Ono što se desilo meĊu nama i meni je na neki naĉin bilo prvi put. Inaĉe se ne prepuštam lako i nisam srećan što se ovo dogodilo. - Pa, bar niko osim nas dvoje neće znati - rekla je Sendi. - Sutra ću objasniti mami da je Luiza sve pogrešno shvatila i... Zanemela je, jer se Dţerard povukao od nje pokrivši se ĉaršavom. Zabolelo ju je to, kao i oĉigledna nezainteresovanost za ono što je htela da mu kaţe. Isprva se osećala dobro, a sad... - Ako hoćeš... - poĉela je primetivši po izrazu njegovog lica šta on hoće. I to ju je i uplašilo i uzbudilo, pa je pocrvenela. Ipak će mu reći ono što misli. Šta je mogla da izgubi? - Dţerarde, molim te, ostani noćas kod mene. Celu noć. - Hoćeš da ostanem? - ponovio je tiho. Sendi je napeto posmatrala kako je zatvorio oĉi i kako uzbuĊenje nadvladava njegovu odluĉnost. - Da, ţelim te - priznala je kad ju je ponovo pogledao. - Ţelim te. Sad smem to da kaţem. Ipak više nisam devica. Oĉi su mu zasijale i kad ju je uhvatio obema rukama koţa je poĉela da mu gori. Kad ga je dodirnula, zastenjao je i usne su im se spojile... Zamolila ga je da ostane, a ostao je ĉak i kad je zaspala.
~ 58 ~
Dţerard se pitao šta mu se to dešava. Došao je kod Sendi da zahteva objašnjenje, a sad ona spava u njegovom naruĉju. I znao je da ne ţeli nikada više da je pusti. - Dţerarde, molim te, ostani ove noći kod mene - zamolila ga je i on je ispunio njenu ţelju iako je prekršio sva pravila po kojima je dotad ţiveo.
~ 59 ~
8. poglavlje
- Kafa... Sendi je pospano otvorila oĉi uspravivši se u krevetu kad je ugledala Dţerarda u vratima svoje spavaće sobe. Bio je odeven i u ruci je drţao šolju. Razrogaĉila je oĉi gledajući ga kako joj prilazi. Pred zoru se probudila pored njega i prošaputala mu je na uvo koliko ga ţeli. Ĉak je i sad pocrvenela kad se setila koliko se trudila da bude zavodljiva. Mada nije morala dugo da ga nagovara. Stresla se, jer se ponovo uzbudila prisećajući se protekle noći. - Ne moraš da ostaneš - rekla je uzimajući šolju iz njegove ruke. Sigurno imaš mnogo posla. - Tako je - potvrdio je suvo. - Moram da se presvuĉem pre nego što odemo na ruĉak s tvojim roditeljima. Zvala je tvoja majka. - Molim?! - Sendi se u trenu razbudila. - Zvala je dok si spavala. Javio sam se - rekao je Dţerard, kao da je to nešto najnormalnije. Zurila je u njega u neverici. - Moja majka je zvala i ti si se javio? - Mhm. - Šta je rekla? Šta si ti rekao? - Sendi se uzrujala. - O, to je strašno! Sad mi neće verovati da ti i ja nismo... - Da ti i ja nismo... šta? - upitao je ironiĉno. - Da nismo par? Ali mi to jesmo! - Ali to je bilo... - prošaputala je kad je konaĉno uspela da progovori. - Bilo je... - zanemela je. - Šta je bilo? - zahtevao je objašnjenje, ali je ona zatresla glavom.
~ 60 ~
Kako da mu kaţe da je protekla noć ĉak i sada, jutro posle, bila posebna za nju? Nešto toliko magiĉno da nije ţelela da zaboravi nijedan trenutak? Kao da Pirs nikad nije postojao. Nestalo je sve što je osećala prema njemu. - To nije smelo da se desi - rekla je bespomoćno. - Nije trebalo... Moji roditelji misle da smo mi par, ali nismo. - Nismo - potvrdio je Dţerard. - Ali to nisam mogao da objasnim tvojoj majci kad sam se javio na telefon, zar ne? Šta je trebalo da kaţem? Da, proveo sam noć sa Sendi, ali je to bilo samo za jednu noć. Sendi nije ţelela da zamišlja o tome šta bi bilo kad bi njeni roditelji saznali istinu. Dţerard je osetio o ĉemu ona razmišlja. Šta bi tek mislila kad bi znala da je on njenoj majci predloţio da zajedno ruĉaju? I da Dţeni Morgan nije sama otkrila da su proveli noć zajedno, već da joj je on diskretno to nagovestio? Obiĉno je ţena pokušavala da navede muškarca da bude s njom u vezi, a ne obrnuto. Ali protekla noć pokazala je da u svakom pravilu postoji izuzetak. Rano jutros, dok je Sendi još spavala, otišao je u šetnju pored reke. Hteo je da bude sam i da sredi misli. Naravno da je već sinoć znao koliko su jaka njegova osećanja prema Sendi. Da mu ništa nije znaĉila, ne bi bio toliko ljut na nju. I njegovo telo ne bi tako reagovalo na nju da je nije... Kad je zastao da posmatra par labudova s ptićima, priznao je sebi da je sve ovo vreme potiskivao osećanja. Od poĉetka ga je Sendi privukla. Ljutnja i iznerviranost, koje je osetio prilikom prvog susreta s njom, bile su veoma intenzivne, a on inaĉe nije takav. I šta je sve to trebalo da znaĉi? Da se zaljubio u nju i da se sve vreme borio protiv toga? Pa prošle noći se ni protiv ĉega nije borio, zar ne? Dok je gledao kako labudovi odlaze, shvatio je nešto: verovatno je zaista zavoleo Sendi, ali ona njega ne voli. Ne, ali ga ţeli. Ta pomisao toliko ga je uzbudila da je poţeleo da se vrati iz istih stopa, da je probudi i da vodi ljubav s njom. I bilo mu je potrebno mnogo snage da to ne uĉini.
~ 61 ~
Kad se kasnije vratio u kuću, shvatio je nešto: Mojra i on su se venĉali zato što su seksualnu privlaĉnost pobrkali s ljubavlju. Sad je znao šta je ljubav i shvatio je koliko su njegova osećanja prema Sendi drugaĉija od osećanja prema Mojri. S Mojrom je napravio grešku. Ušao je u vezu, koja nije bila zasnovana na ljubavi. I tu grešku ni u kom sluĉaju nije smeo da ponovi. Sendi je zasluţila najbolje. On nju voli, ali ona njega ne voli. Nije zasluţila samo da bude voljena, već i da voli. Kad je ušao u njen stan, odluĉio je da bude iskren prema njoj. Hteo je da joj kaţe da je ta noć bila jedinstvena, ali da se neće ponoviti. Da ne oĉekuje ništa od nje, da joj ne moţe obećati budućnost. A onda je zazvonio telefon. Javio se i potvrdio je Sendinoj majci da su njih dvoje par. Na taj naĉin vezao je Sendi za sebe i ona će morati da ispuni oĉekivanja svoje porodice. Dţerard nije bio ponosan na sebe. Prestar je da bi takvim trikom vezao ţenu za sebe. - Ne verujem... - prošaputala je Sendi odmahujući glavom. Otpila je gutljaj kafe. To nije mogla biti istina, ali je bilo. I umesto da joj Dţerard prebacuje, delovao je sasvim opušteno. - Nisam ja ovo poĉeo - rekao je. Sendi se namrštila. Tako je. Sama je kriva za ovu situaciju. - Nazvaću mamu i otkazaću ruĉak - rekla je. Ali Dţerard je nije podrţao, a izraz njegovog lica nije umela da odgonetne. Na kraju je slegnuo ramenima. - Kako god hoćeš - rekao je. Otišao je deset minuta kasnije i Sendi je bila zbunjenija nego ikad. Ali kako da razume Dţerarda kad ni sebe nije razumela? Sinoć nije prepoznala sebe, ĉak je i sad pocrvenela kad je pomislila na to šta je noćas govorila i radila.
Sendi se istuširala i odmah je nazvala majku. Objasnila joj je da Dţerard, naţalost, neće moći da doĊe na ruĉak, jer ima posla u firmi. - Ima tu još nešto - rekla je, duboko udahnuvši, odluĉna da majci kaţe istinu. Ali pre nego što je uspela da nastavi, Dţeni je prekinula razgovor.
~ 62 ~
- Dušo, neko je pred vratima. Nemoj biti tuţna, ruĉaćemo drugi put. Inaĉe... - Dţeni se nasmejala puna razumevanja. - Sigurna sam da biste ti i Dţerard radije bili sami. Sendi je zaista ţelela da bude sama i to sasvim sama. Brzo se obukla i uzela je torbu i kljuĉeve od automobila. Trebalo joj je vremena da razmisli o svemu i da razume šta joj se desilo. Dţerard je izašao iz kupatila. Prolazeći kroz svoju spavaću sobu, pogled mu je pao na Karininu fotografiju. Sve ĉešće ga je opominjala da treba da se zaljubi i oţeni, a Sendi joj je od poĉetka simpatiĉna. Dţerard se setio kako je njegova kćerka reagovala na proroĉicine reĉi... a onda se zaledio sklopivši oĉi. Setio se da je, ophrvan strašću, sinoć zaboravio nešto veoma vaţno. Znao je da je zdrav, a ipak nije smeo dopustiti da se ovo desi, jer je to neodgovorno i opasno. Trebalo je da misli na zaštitu. Dok se oblaĉio, zazvonio je telefon. Podigao je slušalicu i srce mu je potonulo, jer mu je nastavnik rekao da se Karina povredila na ekskurziji. - Zadrţaće je u bolnici da bi bili sigurni da nije imala potres mozga - objasnio je nastavnik. - Ne morate da brinete. - Gde je? U kojoj bolnici? - jedva je izgovorio Dţerard. Pre nego što je sišao na parking pozvao je Sendi, ali se ona nije javila. Nije mogao da ĉeka, jer njegova kćerka leţi u bolnici. Nazvaće Sendi kasnije na mobilni i reći će joj kakvom ju je riziku izloţio.
Kasnije Sendi ni sebi nije mogla da objasni zašto je spontano odluĉila da ode u Brisel. Nazvala je Luizu najavivši joj svoj dolazak. Posle se javila i majci. - Već sam na aerodromu. Ne, ne znam koliko ću ostati. Najduţe nekoliko dana - obećala je. - Kaţi tati i Danijeli da mi je ţao. Ne mogu drugaĉije. Radiću prekovremeno kad se vratim. Dţeni je saslušala kćerku, za koju je znala da inaĉe nije impulsivna, ali kao majka bila je srećna što se njene bliznakinje konaĉno opet zbliţavaju. Ako je Sendi toliko potrebna sestra da je
~ 63 ~
ovde sve ostavila da bi je videla, sigurno je veoma vaţno. I Dţeni je znala da će Luiza biti uz Sendi. - Kuda je otišla? - upitao je Dţon. - U Brisel kod Luize - ponovila je Dţeni strpljivo. - Ostaće nekoliko dana - pokušala je da smiri muţa kad je on prvo ljutito frknuo, a onda zatresao glavom. - Iskreno se nadam. Trenutno imamo mnogo posla. Šta se to dešava sa Sendi? Kad mu se ţena nasmešila, uzdahnuo je. - Ljubavni jadi - pretpostavio je. - Mislim da je samo mala kriza vere u sebe - objasnila je Dţeni. - Zar joj je Dţerard dao razlog da mu ne veruje? - namrštio se Dţon. Nikada se nije mešao u takve stvari, ali ne bi dozvolio da mu neko povredi kćeri. - Ako je tako, onda bi trebalo da se rastane od njega. - Ne, sigurno nije problem u Dţerardu - odgovorila je Dţeni. Mislim da je Sendi posumnjala u sebe. Kad je studirala, primetila sam da se povlaĉila umesto da se bori. - Kakav otac, takva kćerka - rekao je Dţon. Dţeni je znala na šta on misli. Mnogo godina je njen muţ bio u senci svog brata blizanca i zato je bio nesiguran. Zato su obećali jedno drugom da njihovim kćerkama neće biti tako. Hrabrili su i Sendi i Luizu da pronaĊu svoj put i da budu ponosne na to što jesu. - Dţerard neće dozvoliti da se ona u ţivotu zadovolji drugim mestom. Pošto je on Klepton, dobro zna koliko je ponekad potrebno boriti se da bi ĉoveka poštovali. Brzo će shvatiti da je Sendi ranjiva, a ona će shvatiti koliko je on zapravo osećajan. - Zvuĉiš kao da si sigurna u to. - I jesam - potvrdila je Dţeni. - Njih dvoje će biti srećni zajedno. - Koštaće nas ta budućnost - dodao je Dţon pretvarajući se da je zabrinut. - Zašto se njih dvoje nisu ranije upoznali? Sendi i Luiza mogle su da se venĉaju istog dana, mnogo bismo uštedili. Dţeni je znala da se on šali, pa se nasmejala.
~ 64 ~
Sendi je na aerodromu odluĉila da popije kafu, jer je avion za Brisel kasnio s poletanjem. Prilazeći kafeteriji, primetila je poznatu tamnu siluetu. Zastala je i srce joj je poskoĉilo. - Dţerard - prošaputala je. On je tu, došao je zbog nje. Sendi je nekoliko trenutaka stajala kao ukopana shvativši šta oseća prema njemu. Bilo je to toliko snaţno osećanje da nije primećivala ljude koji su zurili u nju. Sklopljenih oĉiju izgovorila je njegovo ime sasvim polako i razgovetno. Onda je pošla prema njemu, a on je zastao i okrenuo se. Sendi se stresla. To nije bio Dţerard i zaĉudila se što je jednog tako proseĉnog muškarca pobrkala s fascinantnim Kleptonom. Otkud joj, zaboga, ideja da bi Dţerard došao ovamo? Zašto bi to uĉinio? Zapravo, nije ni znao da je ona na aerodromu, a ĉak i da jeste, bilo bi mu svejedno. Kako je mogla pomisliti da bi Dţerard mogao da je voli? Verovatno je stekla takav utisak zbog odliĉnog seksa s njim. Poĉela je da odmahuje glavom da bi odagnala bol, koji je u njoj izazvalo sećanje na proteklu noć. Da li se zaljubila u Dţerarda dok su vodili ljubav ili se to desilo ranije, a da toga nije bila svesna? Verovatno to nikad neće saznati, ali je shvatila da ovaj trenutak nikad neće zaboraviti. Ovaj trenutak kad je u guţvi na aerodromu pomislila da je on pošao za njom zato što je voli... I sve što se desilo pre ovog trenutka bilo je nevaţno. Sendi je morala da se ukrca. Sad je znala zašto je osećala toliku potrebu da popriĉa s Luizom, s jedinim bićem, koje je moglo da joj pomogne da napravi red u svom umu i srcu. Kako ĉovek moţe da se zaljubi, a da to ne primeti. Ili moţe? Kako je mogla da voli Dţerarda, a da nije bila svesna toga? Sendi je ušla u avion i smestila se. Sve vreme mislila je na Dţerarda, na to kako je stajao pred njenim vratima... kako ju je poljubio i besno i strasno... kako ju je gledao... i kako se ljutnja pretvorila u poţudu. Dţerard. Zašto nije osetila da će se ovo desiti? Zašto je ništa nije opomenulo da će se ovako osećati? Da će voleti Dţerarda Kleptona?
~ 65 ~
- Sendi! Luiza joj je mahala na izlazu i Sendi joj je poţurila u susret. Smislila je šta će joj reći, ali je sad sve zaboravila. Suze su joj potekle niz lice. - Lu, zaljubila sam se. U Dţerarda - objasnila je drhtavim glasom. Luiza ju je odmaknula iz zagrljaja da je bolje pogleda. - Zar je to problem? Mislim da ste vas dvoje divan par. - Kad bismo bili par, ne bi bio problem. Ne, Lu... gde je Nik? pogledom je potraţila svog malog sestrića. - S tatom je - odgovorila je Luiza. - Pirsu je ostalo nekoliko dana godišnjeg odmora i rekla sam mu da bih volela da provedemo nekoliko dana s tobom, kao prava porodica. Njih dvojica su trenutno kod naših prijatelja. Prećutala je sestri da je i ona trebalo da poĊe s njima, ali ju je potom Sendi nazvala, pa je poslala muţa i sina kod prijatelja. Pirs je podigao obrve, ali ništa nije pitao. - Sendi nikad ništa nije traţila - objasnila mu je. - Uvek mi je ispunjavala ţelje. Sad sam joj potrebna i moram da budem uz nju. Duţna sam joj. A sada kad je pogledala u bledo Sendino lice, znala je da je ispravno odluĉila. - DoĊi - rekla je uhvativši Sendi za ruku. - Prvo ćemo otići da pojedemo nešto... kao nekad. Otkrila sam lep restoran. Sendi je zatresla glavom, nije joj bilo do jela, ali ju je Luiza odvukla prema parkingu. Na putu do bolnice, gde su smestili njegovu kćerku, Dţerard je zabasao u saobraćajnu guţvu, pa je iskoristio priliku da opet pozove Sendi na mobilni. Nestrpljivo je ĉekao uspostavljanje veze i bio je ljut i razoĉaran što mu se nije javila. Karina je u bolnici, a u telefonskom razgovoru s lekarom saznao je da je zadrţana radi posmatranja. Silno se uznemirio i hteo je svojim oĉima da se uveri u to da je njegovoj kćerki dobro.
~ 66 ~
Nadao se da će ipak pre toga moći da razgovara sa Sendi. Jer ako ne... Dobićete sina, rekla je ţena na proslavi. Dete... sina... Ni u kom sluĉaju ne bi se drugi put odrekao roditeljskih obaveza. Ovoga puta brinuo bi o svom detetu od roĊenja. Karina je imala sreće. I bez njega je izrasla u mladu ţenu punu samopouzdanja. Pa ipak je bio svestan ĉinjenice da je njegovo egoistiĉno ponašanje moglo ostaviti ozbiljne posledice. I opet je bio sebiĉan. Nesmotren. Sendi je moţda trudna... Moţda je to neplanirano, ali ne i neţeljeno dete. Zamisao da Sendi moţda nosi njegovo dete veoma ga je uzdrmala. Karina je njegova kćerka i voli je više od svega, ali prema Mojri nikad nije osećao ovo što oseća prema Sendi. Poštovao je Mojru i divio joj se kao majci i supruzi... drugog ĉoveka, ali nije je voleo, kao što voli Sendi. Jedini je problem u tome što Sendi njega ne voli. A ako sad rodi njegovo dete zato što je on bio nemotren... - Zaista, Luiza, nisam gladna - protestovala je Sendi. - Sve što ţelim... - jedna jedina suza joj se skotrljala niz lice i Luiza je odmah reagovala. - Šta to radiš? - upitala je Sendi jer je njena sestra naglo zakoĉila i okrenula automobil u suprotnom smeru iako je to bilo zabranjeno. - Ne boj se - nasmešila se Luiza. - Niko nas nije video. Idemo kući - objasnila je. - Tamo ćemo na miru porazgovarati. Kuća, koju su Luiza i Pirs iznajmili u Briselu, bila je u mirnoj ulici, okruţena negovanom baštom. Kad je Sendi izašla iz automobila, Luiza ju je uhvatila za ruku. Kao da se plaši da ću pobeći, pomislila je Sendi. Ali kuda da beţi? Sad joj je bilo ţao što na aerodromu nije drţala jezik za zubima. Nikakvo ĉudo što se Luiza ponaša prema njoj kao prema detetu. - Sešćemo napolje - predloţila je Luiza i povela ju je na terasu. Doneću nam po ĉašu vina. - Ne, ja... - poĉela je Sendi, ali je njena sestra odmahnula glavom. - Ali ja ţelim nešto da popijem. Samo jednu ĉašu - dodala je. Prijaće ti.
~ 67 ~
Vino, koje joj je Luiza ponudila, bilo je hladno i osveţavajuće. I prijalo je Sendi više nego što je oĉekivala. Zurila je u tanjir sa sendviĉima, koji je Luiza spustila pred nju. - A sad mi sve ispriĉaj. Dakle, zaljubila si se u Dţerarda. To me ne iznenaĊuje. U ĉemu je problem? Odluka da se veţeš za ĉoveka i da se udaš za njega ponekad moţe da izazove zastrašujuća osećanja. - Nije o tome reĉ - Sendi je duboko uzdahnula. - Dozvolila sam da poveruješ u nešto što nije istina. Bar tada nije bila istina. Dţerard i ja nismo bili... meĊu nama još nije bilo niĉeg. - Ali sad ima neĉeg meĊu vama - prekinula ju je Luiza. - Zaljubila si se u njega. - Da - Sendi je izbegavala da pogleda Luizu u oĉi osećajući da crveni. Popila je gutljaj vina. - Ja... spavala sam s njim. I... bilo je... ućutala je oborivši glavu. A kad ju je ponovo pogledala, u sestrinim oĉima videla je razumevanje. Luiza nije bila šokirana i zato je Sendi nastavila: - Bilo je boţanstveno. Nikad ne bih pomislila... prvo je bio ljut na mene, jer je saznao da ljudi priĉaju o nama kao da smo u vezi. Htela sam da mu objasnim i da se izvinim, ali... on me je privukao sebi i poljubio. A onda... nisam mogla protiv sebe, toliko sam ga ţelela - tiho je priznala Sendi. - Nikad ne bih pomislila da ću osećati bilo šta sliĉno. A ţelela sam ga... njega i ništa više. Znam da ti to ne moţeš razumeti opet je skrenula pogled. - Ti i Pirs... vas dvoje ste se voleli i... - Nisam volela Pirsa kad sam prvi put spavala s njim - prekinula ju je Luiza. - Moţda smo nas dve sliĉnije nego što misliš. Pirs je bio uţasno ljut na mene kad smo prvi put spavali, Sendi. A posle sam se osećala isto kao ti sad. Ja sam... zavela njega. Sendi je paţljivo slušala sestru. - Kad sam prvi put spavala s Pirsom, bila sam ubeĊena u to da volim Saula. Bila sam besna i na Pirsa i na sebe, a on je bio ljut na mene, ali nekako se ta ljutnja pretvorila... u nešto drugo. - Kad sam završila u krevetu s Dţerardom, mislila sam... - ugrizla se za usnu pre nego što je otvoreno pogledala sestri u oĉi. - Mislila sam da volim Pirsa.
~ 68 ~
Luiza je ćutala i Sendi se uplašila da je preterala. Da li je sad zauvek izgubila sestru? A onda je Luiza skoĉila na noge i toliko je snaţno zagrlila Sendi da je ova ostala bez daha. - O, Sendi! Zar nije neverovatno to što smo obe doţivele isto? Znaš li šta to znaĉi, zar ne? Sendi ju je pogledala. Srce joj je sve jaĉe tuklo. Šta će Luiza sad reći? Da su njih dve završile? Da joj nikada više neće verovati? - Ne znam - Sendi ju je napeto gledala. - To znaĉi da ste ti i Dţerard suĊeni jedno drugom - objasnila je Luiza uzbuĊeno. - Kao Pirs i ja. Sendi je mrzela što mora da razoĉara svoju bliznakinju, pa je odmahnula glavom. - Ne. Dţerard me ne voli. - Otišao je u krevet s tobom i vodili ste ljubav - primetila je Luiza. - Ţeleo me je - potvrdila je Sendi. - Ali to ne znaĉi da me voli oklevala je trenutak, pa je dodala: - Ali nećeš reći Pirsu da sam ga volela, zar ne? Sad mi je jasno da... Zanemela je. Volela je Pirsa zato što nikog drugog u ţivotu nije imala da ga voli. Tako je štitila sebe od usamljenosti i gorke spoznaje da niko ne ţeli njenu ljubav. A Dţerard je dopro do njenog srca. Moţda ga je zauvek izgubila, ali je bar sazrela i nauĉila nešto o sebi. I ponovo se zbliţila s Luizom. Kad su sat kasnije otišle u kupovinu, Sendi je zastala pred izlogom jednog butika. Oĉarala ju je izazovna haljina na lutki. - Biće ljut ako je budeš obukla za izlazak, jer će te gledati drugi muškarci - promrmljala je Luiza. - Zašto je ne kupiš? - Ne pada mi na pamet! - uzviknula je Sendi. - Jesi li videla cenu? I za koju priliku da je obuĉem? Doduše, trebaće mi neki novi komad garderobe - priznala je. - Uskoro će proslava, koju organizujemo za dedu. Luiza je zastenjala kolutajući oĉima. - Molim te, nemoj da me podsećaš na to. Šta ćeš sad, Sendi? - Ne znam. Moţda bi trebalo da naĊem drugi posao. Ili da se odselim.
~ 69 ~
- Zašto ne doĊeš ovamo? - predloţila joj je sestra. - Brzo bi našla posao, a mi imamo dovoljno praznih soba. Ili... moţeš otvoreno da kaţeš Dţerardu šta osećaš. - Ne! Nikad. Deset minuta kasnije sedele su u kafeu i pile kapućino. Luiza je odjednom poskoĉila. - Upravo sam se setila da nisam platila parking. Saĉekaj me, vaţi? Odmah dolazim. Sendi je ustala. - Ne, ne treba da ideš sa mnom. Popij kapućino i naruĉi nam još po jedan. Ne moţeš da zamisliš koliko mi prija ovo... što na miru mogu da sedim u kafeu. Volim Nika najviše na svetu, ali mi je ponekad potrebno da budem makar nekoliko trenutaka sama. Kad ti i Dţerard dobijete bebu, razumećeš me - dodala je uz osmeh i poţurila je prema parkingu. - Tata! Šta radiš ovde? Dţerard je zastao kad mu je Karina potrĉala u susret. - A šta ti misliš? - upitao je. - Došao si da me vidiš? - Karina je odmahnula glavom. - Dobro sam, zaista! Upravo su me otpustili. Ko zna zašto su me ovoliko zadrţali. - Pa rekli su mi da si pala i udarila glavom - podsetio ju je Dţerard. Karina se nasmejala. - Ali nije bilo toliko strašno. Da sam svaki put morala u bolnicu kad sam kao dete udarila glavu, pola ţivota provela bih po klinikama. Mama je uvek govorila da je za moje povrede i podlive kriv gen Kleptonovih. Navodno je ona odrasla bez ogrebotine. Pa pretpostavljam da sam uvek bila pomalo divlja - priznala je. - Moraćeš da se navikneš na to kad ti i Sendi dobijete sina. Kako je Sendi? Da li je došla s tobom? - Ne, zašto bi došla? - uzvratio je Dţerard grublje nego što je nameravao. - Samo pitam. Nadala sam se... pa, pomislila sam da bi bilo lepo videti je.
~ 70 ~
Protekla noć ostavila je trag na njegovom srcu i sad je bilo dovoljno da ĉuje Sendino ime i da mu se njen lik... i telo istog trena ukazu pred oĉima. Na sebi ima samo peškir. I usne su joj crvene i oteĉene od poljubaca. Prsti joj drhte od uzbuĊenja dok ga dodiruje... Sendi... - Tata, kud si odlutao? Stresao se, pa se namrštio. - Jesi li sigurna da se osećaš dovoljno dobro da napustiš bolnicu? - Pitaj doktora ako meni ne veruješ - pomazila ga je po obrazu. Naravno, Dţerard je prvo popriĉao s naĉelnikom odeljenja, pa s lekarom koji je pregledao Karinu. - Tata, previše brineš. Baš si staromodan - poţalila se kad su konaĉno napustili bolnicu. - Ja sam ti otac - odgovorio je Dţerard strogo i zapanjeno ju je pogledao kad mu se bacila oko vrata. - Znam - prošaputala je. - Ali ako jednom upoznam muškarca... onog muškarca, tata - naglasila je pocrvenevši - sigurno ti to neću reći. Pa... moţda i hoću, ali tek kasnije - još jaĉe je pocrvenela. - Znam da bi ga uplašio. - Dobro - rekao je mrgodno. Zbog njenih reĉi pomislio je na nešto, o ĉemu sigurno neće razgovarati s njom. Razgovarali su o muškarcu, onom muškarcu, a ona je sigurno mislila na momka s kojim će prvi put spavati. Nadao se da je njegova kćerka oprezna i odgovorna, ali Mojra je bila zaduţena za tu vrstu vaspitanja. A on je bio Sendin prvi ljubavnik. Šta bi Dţon Morgan mislio o njemu kad bi to saznao? Dţon sigurno voli svoju kćerku i misli da su njih dvoje par. Šta bi Dţon Morgan pomislio kad bi Dţerard sada nestao iz Sendinog ţivota? Da li bi pomislio da ju je iskoristio i napustio? Zar mu Dţon u tom sluĉaju ne bi mogao prebaciti da je najgori od svih Kleptonovih? Morganovi bi ga smatrali ĉovekom bez trunĉice savesti i morala. - Tata! Tata, jesi li dobro? - upitala ga je Karina zabrinuto. - Opet si odlutao. - Razmišljao sam o neĉemu - odgovorio je Dţerard brzo.
~ 71 ~
- O neĉemu ili o nekome? - Karina se nasmešila kad joj nije odgovorio. - Znala sam. Razmišljao si o Sendi, zar ne? Voliš li je, tata? Ali nemoj oĉekivati od mene da nosim roze haljinu na venĉanju. A opet, znam da Sendi ima dobar ukus i da ne bi pokušala da me nagovori da obuĉem ništa sliĉno. - Trĉiš pred rudu - opomenuo ju je Dţerard, pa je promenio temu. - Hajde, odvešću te u Manĉester. - U Manĉester? Neću! - uzviknula je Karina. - Ekskurzija još nije završena. Odrasla sam, tata - poţurila je da objasni pre nego što se on usprotivi. - A ĉak i da nisam, bilo bi mi drago što si zabrinut za mene. Ali ponekad ĉovek treba da stisne zube. To je ţivot, znaš? - Šta mi reĉe! - tiho je rekao.
- Šta ćeš uĉiniti kad doĊeš kući? - upitala je Luiza sestru dok su na aerodromu ĉekale let za London. - Misliš kad okupim ĉitav Velroj i objavim da Dţerard i ja nismo zejedno? - Zaista mi je ţao - rekla je Luiza. - Da sam ćutala... - Nisi ti kriva. Trebalo je odmah da ti kaţem istinu. - A ja nisam smela da donosim ishitrene zakljuĉke. Pa bar je nešto dobro proizašlo iz svega. Tih nekoliko dana priĉale su o svaĉemu i Sendi je uţivala u ponovnoj bliskosti s Luizom. Pirs i Nik bili su u poseti prijateljima, pa su prvo veĉe uţivale u miru. Do sitnih sati razgovarale su o svojim problemima, nadanjima i prisećale su se detinjstva. Ali su se stalno vraćale neobiĉnim okolnostima pod kojima su shvatile da su zaljubljene. Pirs se vratio dan pre nego što je Sendi trebalo da poĊe kući i njoj se ĉinilo sasvim prirodnim da ga zagrli i poljubi u obraz. I u tom trenutku shvatila je da se konaĉno oslobodila prošlosti. Pirs je za nju sad bio samo muţ njene sestre. - Mislim da ovo u vezi s Dţerardom još nije završeno - rekla je Luiza.
~ 72 ~
- Jeste, završeno je - tuţno je rekla Sendi. - Znam da ţeliš hepiend, da mi Dţerard uzvrati ljubav, ali to se neće dogoditi. Sama si mi rekla da te je Pirs voleo kad ste prvi put spavali. Ali Dţerard mene ne voli... - Otkud znaš? - Da me voli, rekao bi mi to. - Ipak mislim da se varaš - tvrdila je Luiza. - Prestani, Lu. Molim te, nemoj da mi daješ laţnu nadu, jer će mi biti još gore. Luiza ju je snaţno zagrlila. - Videćemo se uskoro. - Na dedinoj zabavi, na kojoj treba da predstavim Dţerarda opunila ju je Sendi gorko. Luiza joj je pruţila lepo upakovanu kutiju. - Šta je to? - upitala je Sendi iznenaĊeno. - Haljina, koju smo videle u izlogu onog butika. Ona koju smeš obući samo za Dţerarda - osmehnula se Luiza. - Otišla sam po nju kad sam navodno poţurila da platim parking. Znala sam da je ti nećeš sebi kupiti. Sendi je bila dirnuta. - Nisi smela to da uradiš, Lu! Nikada neću moći da je obuĉem. - Naravno da hoćeš. Obuci je za zabavu - predloţila je Luiza. - Šta?! - Kladim se da ću te u njoj videti kad doĊem. A sad poţuri, propustićeš let. Nije dopustila Sendi da joj odgovori, ugurala ju je na terminal i gledala je za njom dok nije nestala iza krivine.
~ 73 ~
9. poglavlje
- Molim vas, obratite se sudu. Hvala. A sad nam ispriĉajte šta ste videli osamnaestog oktobra prošle godine. Sendi je sklopljenih oĉiju pokušavala da se koncentriše na svedokove reĉi. Uskoĉila je umesto Danijele, koja je bila zauzeta drugim sluĉajem, i trebalo je da joj bude drago što moţe nekoliko dana provesti u Eksiteru, jer je tako bar mogla biti sigurna u to da neće sresti Dţerarda. Ali bilo joj je teško da se koncentriše na posao, jer ni na šta drugo nije mogla da misli osim na njegove lepe sive oĉi. - Molim vas, ustanite. Sendi je skoĉila na noge. Sudija je prekinuo suĊenje. Uprkos ukljuĉenoj klimi, u sudnici je bilo toplo i zagušljivo, pa je bila srećna što moţe da izaĊe na sveţ vazduh. Glava ju je sve jaĉe bolela. U blizini je videla apoteku, pa je pošla da kupi tablete. Stala je u red i zamišljeno pogledala oko sebe. Pogled joj je pao na policu punu kondoma i testova na trudnoću. - Nikad se ne zna - rekla joj je Luiza u Briselu. - Moţda si zatrudnela s Dţerardom. - Nisam - odgovorila je Sendi bez oklevanja. - Nemoj me pitati kako to znam, ali znam. A kad bi tako bilo... zamisli, trebalo bi da kaţem porodici da nosim Dţerardovo dete, a da me on ne voli. Ali shvatiće to i sami kad na proslavu doĊem bez njega. Sendi je kupila analgetik. Ni sebi nije mogla da objasni zašto je toliko sigurna u to da nije trudna. Nekako je znala da je proroĉica pogrešila. Neće biti bebe. Neće biti malog deĉaka, koji toliko liĉi na svog lepog oca. Bar ga ona neće roditi.
~ 74 ~
Bilo je sunĉano popodne kad se Sendi vratila u Velroj. Nije otišla u svoj stan, već pravo u roditeljsku kuću. Planirala je da prenoći kod njih, pa da sutradan pomogne majci u pripremama za zabavu. Kad je ušla u kuhinju, majka ju je srdaĉno pozdravila. Dok su veĉerali, ispriĉala je roditeljima kako joj je bilo kod Luize. Rekla im je da se u pauzi našla sa bratom Maksom, koji joj je rekao da je napredovao i da će uskoro postati partner u advokatskoj kancelariji u kojoj je zaposlen. Sendi se nadala da će Maksov uspeh skrenuti dedi paţnju, pa ga moţda više neće toliko zanimati njena veza s Dţerardom. Nikad ga nisu preterano zanimale ţene iz porodice i Sendi je sad bila srećna zbog toga. - Da li si se srela s Dţerardom otkad si se vratila? - upitala ju je majka zabrinuto. - Pa ĉitave nedelje bila si odsutna. Sigurno ti je nedostajao, a naravno, i ti njemu. - Ja... - Sendi je bilo jasno da bi ovo bio pravi trenutak da kaţe roditeljima istinu. Duboko je udahnula i baš kad je zaustila, zazvonio je telefon i... trenutak je prošao. Potom je došla Maksova ţena Medi i donela je voće, kojim je Dţeni planirala da napuni ĉinije. I ĉim je Medi otišla, stigli su Luiza, Pirs i Nik. Sendi nije znala da li zbog propuštene prilike da kaţe istinu roditeljima treba da bude potištena ili... srećna. - Ovo je poslednji paket hrane. Trebalo bi da se presvuĉemo - rekla je Luiza uzimajući ĉokoladu iz Nikove ruke pre nego što se mališan isfleka. - Jedva ĉekam da te vidim u toj haljini. Sendi je oborila pogled. - Obući ćeš je, zar ne? - Ne mogu da je obuĉem. Previše je... nisam je donela. Ostavila sam je u stanu i nemam vremena da odem po nju. Nemoj, Lu! uzviknula je kad je Luiza iz njene tašne izvukla kljuĉeve od stana. - Zato ja imam vremena. Doneću je i ti ćeš je obući - rekla je tonom koji nije trpeo odbijanje. - Pirse - dozvala je muţa - umij Nika i presvuci ga. Odeća mu je na krevetu.
~ 75 ~
- Luiza... - pokušala je Sendi opet, ali bilo je prekasno, jer je njena sestra već izašla iz kuće.
Dţerard se namrštio spustivši slušalicu. Već je peti put zvao Sendin broj u stanu, ali ona verovatno nije kod kuće... ili ne ţeli da se javi. Tek kad je pozvao broj u njenoj kancelariji, Danijela mu je rekla da je iznenada otputovala u Brisel i da će po povratku odmah otići u Eksiter. Da li je zaista preterano zauzeta ili ga namerno izbegava? Danas treba da bude organizovana zabava u ĉast njenog dede, a Bred mu je rekao da ga tamo oĉekuju zajedno sa Sendi. O, da, zaista treba da popriĉa s njom o mnogo ĉemu... i bio je svestan ĉinjenice da mu je bolno nedostajala. Ceznuo je za njom... Dţerard se pitao o ĉemu Sendi razmišlja i šta oseća. Da li se kaje zbog onoga šta se desilo meĊu njima? Da li ga smatra krivim zbog toga? Moţda ga ĉak mrzi? Ili ga izbegava zato što bi joj bilo neprijatno u njegovom prisustvu? A moţda ne ţeli ni da ga vidi ni da priĉa s njim, jer je besna na njega? Dovoljno je bilo da pomisli na sve ono što joj je rekao pre nego što su završili u krevetu. Onda ju je privukao u zagrljaj i poljubio, a ona mu je uzvratila i neţnost i strast. Nije imalo smisla sedeti sam u stanu i patiti. Zato je odluĉio da izaĊe. Kad je otvorio ulazna vrata, naleteo je na Luizu, koja je upravo napustila Sendin stan. - Sendi... - prošaputao je, a onda je shvatio da je pogrešio. Luiza je primetila da su u njegovim oĉima zgasnule nada i poţuda kada ju je prepoznao. I zaklela se sebi da će njena sestra obući baš tu haljinu. - Sendi je kod kuće i pomaţe mami u pripremama za slavlje objasnila je Luiza. - Da, da, naravno. Ja... Kako je ona? - nervozno je upitao Dţerard. - Ako ti ona nešto znaĉi, moţda bi trebalo to da joj kaţeš predloţila je Luiza. Dţerard se namrštio. Moţda je Sendi ispriĉala svojoj sestri šta se meĊu njima desilo?
~ 76 ~
Luiza je podigla paket, koji je drţala u ruci. - Ovo je Sendina haljina za zabavu. Kupila ju je u Briselu da bi je danas obukla... za tebe - ohrabrujuće mu se osmehnula. Luiza je znala da time mnogo rizikuje. Ako se prevarila i ako Dţerard nije zaista zainteresovan za Sendi... ako je samo bio uĉtiv... Ali videla mu je lice kad je spomenuo Sendi. - Zabava poĉinje u tri - poţurila je prema liftu. Kad se vratila u roditeljsku kuću, Luiza nije spomenula da je videla Dţerarda, ali je uhvatila Sendi za ruku i povela ju je na sprat. - Lu, ne mogu da je obuĉem - nećkala se Sendi. - Pa gotovo je providna. - Nije, ima postavu. Samo izgleda kao da je... - Baš na to mislim. Izgleda kao da nemam ništa ispod iako... - Zavodljiva je, izgledaš oĉaravajuće - odluĉno ju je prekinula Luiza. Sendi je bila zadovoljna kad se pogledala u ogledalo. - I, šta kaţeš? - upitala je Luiza. - U redu, znam da je providna, ali ispod je postava, doduše, u boji koţe, ali izrez uopšte nije dubok, naprotiv. - Moguće, ali će svi misliti da... - Baš te briga, Sendi, divno izgledaš. Kao da je krojena za tebe... Moramo da krenemo. Kad je Sendi ušla u veliki salon, primetila je da se tu tiska mnoštvo ljudi. - Izgleda da su svi Morganovi ovde - prošaptala je Luiza sestri na uho. - Deda će biti oduševljen - Sendi se nadala da će zaboraviti da pita za Dţerarda. - Na sreću, došao je Maks - dodala je tiho. Luiza, koja nije znala za Maksovo unapreĊenje, zbunjeno ju je pogledala. Pre nego što je Sendi uspela da joj objasni o ĉemu je reĉ, videla je Dţerarda na ulazu u salon. Bio je viši i atraktivniji od svih muškaraca. Gledala ga je ispod oka, ali on se baš u tom trenutku okrenuo ugledavši je.
~ 77 ~
Zadrţala je dah. Naĉin na koji ju je gledao... Kao da je... Ne, to nije moguće. Sigurno umišlja. Njeno srce tuklo je sve jaĉe i videla je samo njega. Pogledao ju je u oĉi i u njegovima je proĉitala... Videla je da mu se usne pomeraju i da je prošaputao njeno ime. Onda joj je pošao u susret. Luiza ju je gurnula prema njemu i ona je zakoraĉila... Dţerard je navikao na veliku porodicu. I njegova je ogromna, ali Morganovi su baš posebni. Bar je Ben Morgan tako mislio i kad je Dţerard ušao u salon, razumeo je zašto je slavljenik toliko ponosan na svoje potomke. Pa ipak je u ovom trenutku za njega postojala samo jedna osoba: Sendi. Traţio ju je pogledom i kad ju je konaĉno ugledao, prestao je da diše. U njenom pogledu je video nešto na šta nije raĉunao. - Sendi - prošaputao je. - Sendi! - kad joj je prišao na korak, zaţmurila je drhteći celim telom od sreće. Privukao ju je u naruĉje i poljubio. Uzvratila mu je poljubac privijajući se uz njega. - Dţerarde... - Nedostajala si mi - ĉula ga je. - Zašto mi se nijednom nisi javila? I zašto traćimo vreme priĉajući? Šta ćemo mi ovde? - mrmljao je na njenim usnama. - I zašto na sebi imaš ovu prokletu haljinu, zbog koje mislim samo na... - Dţerarde - pocrvenevši, pritisnula je prstima njegove usne. Ovde ima dece, a mi... Deca! Oĉi su mu zasijale. - Moţda već nosiš moje dete... naše dete - rekao je tiho. Sendi je osetila ţmarce niz kiĉmu i milina joj se razlila po telu. - Ne verujem - odgovorila je. - Ne... - Ne ovoga puta - preduhitrio ju je. Ne ovoga puta? Sendi se zavrtelo u glavi od sreće. Zar je zaista to rekao? Ili je ĉula ono što je ţelela da ĉuje? - Nikad ne bih pomislila da ćeš doći. Htela sam sve da objasnim roditeljima, da im kaţem da je sve bio nesporazum. Ni u snu ne bih pomislila da ti...
~ 78 ~
- Zar si zaista pomislila da je ono što smo doţiveli nešto uobiĉajeno? Zatresla je glavom. - O, ne... ne... bilo je... - postiĊeno je oborila pogled. - Bilo je predivno, Dţerarde. Ni sanjala nisam da moţe biti tako. Posle nekog vremena shvatila sam da sam potiskivala osećanja i da ĉak ni sebi nisam htela da priznam šta osećam. - A šta osećaš? - upitao je neţno. Pogledala ga je u oĉi i videla je da mu moţe verovati. - Volim te - prošaputala je osetivši da ju je jaĉe stisnuo. - Hajdemo odavde - zamolio ju je. - Ono što ţelim da ti kaţem... što ţelim da radim s tobom... Ta prokleta haljina... izbezumljuje me. Dovodiš me do ludila, Sendi Morgan. Lud sam za tobom od ljubavi, od poţude... - Ne moţemo još otići - Sendi se osvrnula oko sebe. - Ako ne prestaneš tako da me gledaš, nasrnuću na tebe ovde, pred svima - opomenuo ju je Dţerard. - Pusti me da se pozdravim s dedom, pa idemo. Zapravo, daj mi malo vremena da mu objasnim, a onda ću te predstaviti. Dţerard je klimnuo glavom pustivši je. - Molim te, nemoj dugo da se zadrţiš. Mnogo toga treba da nadoknadimo. - Tako je. Celu nedelju - osmehnula se. Dţerard je gledao za njom. Ona je njegova sreća, nada, budućnost i njegova ljubav. I ĉim ostanu sami, to će joj dokazati. Sklopio je oĉi zamišljajući kako je miluje. A onda je ĉuo ţenski glas. - Sendi se baš promenila, gotovo je nisam prepoznala - rekla je mlada ţena svojoj sagovornici. - U pravu si. Sasvim je drugaĉija nego na Luizinoj svadbi. - Znam da ovo ne bi trebalo da kaţem, ali tada mi se ĉinilo... da gaji osećanja prema Pirsu. - Misliš da je bila zaljubljena u njega? Dve ţene su produţile, a Dţerard je, osetivši ujed ljubomore, poţurio kroz mnoštvo traţeći Pirsa. Sendi je bila s njim. Smešila mu se i stajala je toliko blizu njega, kao da će ga poljubiti. Njegova Sendi.
~ 79 ~
A ona je u Pirsovom drušvu bila opuštenija nego ikad, jer je shvatila da je Pirs, za koga je mislila da ga voli, zapravo bio plod njene mašte. - Rekla si da ideš da se pozdraviš s dedom. Sendi se stresla kad je ĉula Dţerardov glas. - To sam i htela, ali... - Ali si našla dobro društvo za razgovor - zakljuĉio je Dţerard besno. Sendi je zurila u njega. - Ja... - O, ne treba ništa da mi objašnjavaš. Upravo sam ĉuo veoma zanimljiv razgovor. Primetila je znatiţeljne poglede, a Pirs ih je oboje zbunjeno gledao. - Dţerarde - protestovala je, ali on ju je nemilosrdno vukao prema vratima. - To je bio Pirs, zar ne? Voliš svog zeta! Ne moraš se truditi da to opovrgneš. Zbog njega si obukla ovu haljinu? Nadaš se da će... - Ljubomoran si. I grešiš, ne volim Pirsa. - Hoćeš da kaţeš da te on ne ţeli? - upitao je Dţerard uzrujano. Nisam slep, Sendi. Video sam kako zuri u tebe. - Sve si pogrešno shvatio. - Ne, ti grešiš ako misliš da ću dopustiti da se bilo ko ispreĉi izmeĊu nas. Volim te, Sendi. Pruţi mi šansu da ti pokaţem koliko nam lepo moţe biti. Ne traţim ništa više. Obećavam ti... Odluĉio je da iskoristi poslednji adut. - Pomisli na proroĉicine reĉi. Spomenula je moju bebu, a tebe je videla kao majku. Sendi je zurila u njega. Nikad ne bi pomislila da bi on mogao biti ljubomoran, oĉajan i odluĉan. Njegova beba. Sve sumnje nestale su u trenu i preplavila ju je ljubav. - Ne - ispravila ga je neţno. - Ne tvoja beba, Dţerarde, naša beba. Tvoja i moja. Odahnuo je. - DoĊi, idemo.
~ 80 ~
- Da - odgovorila je. - Idemo. Dok je sunce obasjavalo krevet u Dţerardovoj spavaćoj sobi, Sendi je provukla prste kroz njegovu tamnu kosu, a drugu ruku spustila mu je na mišićavi stomak. - Nikad zapravo nisam volela Pirsa. Mislila sam da ga volim, da volim svoju predstavu o njemu. Shvatila sam da je on, takav, bio tek plod moje mašte. A što se tvoje ljubomore tiĉe... Bio si oţenjen i sigurno si voleo Mojru... Dţerard je zatresao glavom. - Ne, Sendi. Mislili smo da smo zaljubljeni, a bili smo zaluĊeni. Da smo proveli neko vreme zajedno, shvatili bismo to. Ali ja sam bio preterano staromodan... Klepton, koji je svima hteo da dokaţe da je drugaĉiji. Mojra i ja nismo se smeli venĉati, a kamoli dobiti dete. Ona je mislila da je bolje da ne ostanem u kontaktu s Karinom i bila je u pravu. Onda se udala za Dţordţa i on je bio dobar oĉuh Karini. - Sigurno ti je bilo teško. - Nije bilo lako - priznao je Dţerard. - Ali je tako bilo bolje za Karinu. - Šta misliš, šta će reći kad ĉuje za nas? - Bojim se da će to biti problem. - Zašto? - Rekla mi je da nikad neće pristati na to... - napravio je pauzu -... da nosi roze haljinu na venĉanju. - Šta?! - Sendi je poĉela da se smeje. - Misli da si predivna i jedva ĉeka da dobije polubrata ili polusestru. - O, Dţerarde - prošaputala je Sendi sa suzama u oĉima. Poljubio ju je i ona je tiho zastenjala. - Ne bi trebalo ovo da radimo - rekao je privijajući je uza se. - Ne bez... Ali Sendi ga je već povukla na sebe, jer ništa više nije htela da odlaţe. Kasnije, dok je zadovoljna leţala u Dţerardovom naruĉju, Sendi je srećno uzdahnula. - Videla sam ga, malopre kad... Bio je divan, Dţerarde.
~ 81 ~
- Znam - odgovorio je. - I ja sam ga video. - Liĉio je na tebe - rekla je Sendi. Dţerard se namrštio. - Ne, liĉio je na tebe, a ona na mene. Sendi je razrogaĉila oĉi. - Blizanci - prošaputala je. - Imaćemo blizance. O, Dţerarde... - Da - poljubio ju je. - Moţda nisam dobro video, moţda će biti trojke. Ona se nasmejala. - Kod Morganovih nikad nije bilo trojki. - Kad se venĉamo, bićeš Kleptonova. Sendi se pretvarala kao da razmišlja. - Ozbiljan sam, Sendi. Ti si ţena koju volim i ţelim da provedem ostatak ţivota s tobom. Predlaţem jednostavno, mirno venĉanje. - Nemoguće! - uzviknula je. - Ti si Klepton, a ja Morganova. Ceo grad će ţeleti da doĊe na naše venĉanje. Na sreću, ogromna je crkva u Velroju. - Pa neka svi doĊu - promrmljao je Dţerard povlaĉeći je na sebe. KRAJ
~ 82 ~