REGLED JEVREJSKI
obele`ena 81. godi{njica bekstva iz logora na Cr venom krstu
nagrada za KratKi filM o jevrejsKoM groBlju
Me\unarodna KonferenCija u joB-u
Mirjana dragi} lehner o izlo`bi posve}enoj
“dorotej”, dobrila nenadi}a:
snovi iz Kro[nje drveta
intervju:
primabalerina ana Pavlovi}
Komemoracija
Bibliog raf ija Jevrejsk og alman aha“
sefardi i sefardika na markicama
Strane 18-19
Ljubici Daj~ vredno priznanje
Strana 15
[olet u novom sadu
Balet nije Posao
Balet nije Posao
nego na^in @ivota
nego na^in @ivota
Strane 6 i 7
Orden Kar a|or|eve zvezde uru~en Aleksandru Nikoli}u
vratio se
Mali ilija
I S S N 1 8 2 11 0 6 2
Godina XXXI l Broj 2 l Beograd l april/maj 2023. l IJAR/SIVAN 5783.
jo zrenjanin Proslava Purima
Izrael Levi: pri~a poslednjeg pre`ivelog iz pogroma pirotskih Jevreja i dodela medalje pravednika
Komemoracija u Pirotu
ni[
romanu
Strane 14-15
Strana 9
S t r a n a 2 1
Strana 13
S t r a n a 4
Strane 26-27
Strana 2
Strana5
Strane 20-21
“aktivna kultura se}anja - zajedno do rezultata”
Strane 9-10
u Pirotu
Tamodaleko, izmedju Karipskog mora i Pacifika, na severu Hondurasa, krije se fantasti~na jevrejska pri~a ispisana na po{tanskim markicama, koveratama i razglednicama I malo bi ljudi saznalo da ona postoji, da nas nije pogodila epidemija korone. U nemogu}nosti da direktno komuniciraju, filatelisti su re{enje prona{li u “}askanju” na internetu Posredstvom Jutjub kanala asocijacije filatelista Mi Oficina
Philatelic Society, filatelista Juri Vladimir Montes, po profesiji hemijski in`enjer iz Hondurasa, predstavio je svoju kolekciju markica sa jevrejskom tematikom
- Tokom pandemije svako od ~lanova
Dru{tva mogao je da izabere temu i kolekciju koju }e predstaviti. Kako su ~lanovi mahom iz Latinske Amerike, i teme su uglavnom bile iz tog podru~ja, ali mogli smo da biramo {ta smo `eleli Tako sam izabrao sefardske marke. Dok sam radio videe, tokom pandemije, shvatio sam da imam dovoljno materijala da napravim jo{ jednu prezentaciju sa temom sefardskih markica sa podru~ja biv{e Jugoslavije. I to je peti video koji je objavljen u jesen 2022 - ka`e za Jevrejski pregled Juri
Vladimir Montes
Kada ste po~eli da sakupljate
markice?
Grob Mo{e Danona na markici Bosne i Hercegovine iz 2008.
Izdanje povodom Me|unarodnog dana kulturne raznolikosti. Bosna i Hercegovina
- Oko 1981. imao sam tada sedam godina, po~eo sam da sakupljam poni{tene markice, one doma}e, iz Hondurasa Od 2010 sakupljam sve vezano za Sefarde, markice, koverte, razglednice, dopisnice Druga moja velika tematska kolekcija je vezana za `eleznicu Gvatemale
Za{to ste izabralil Sefarde, ipak su jevrejske pri~e, da ne ka`emo tu`ne nego, recimo, specifi~ne?
- Od Sefarda sam puno nau~io, budu}i da su bili prisutni na najrazli~itijim
mestima na planeti, od Kariba do Surinama, od Balkana do Portugala, a to je u~inilo i da prezentacije budu raznovrsnije i zanimljivije Prva sefardska markica koju sam nabavio objavljena je u Hondurasu 1927. godine i na njoj je Huan Nepomuseno Fernandes Lindo, koji je bio predsednik Hondurasa i Salvadora, poznatiji kao Huan Lindo Bio je za svoje vreme veoma napredan predsednik i sefardskog je porekla Upravo je ta markica pokrenula celu pri~u Sada imam markice sa sefardskom tematikom iz celog sveta Sa
ameri~kog kontinenta imam markice iz prakti~no svih zemalja, tu su i markice iz Ju`ne Afrike, Maroka, Indije, Izraela, [panije, Francuske, Nema~ke, dr`ava biv{e Jugoslavije, Italije sve do daleke ostrvske dr`ave Vaunatu.
Da, ali pitala sam vas za{to ba{ jevrejska tematika
- Jo{ od detinjstva moj otac Hose Marija Montes Rodesno uputio me je na politi~ku i istorijsku literaturu i vremenom sam shvatio da je u tom velikom univerzumu bilo mnogo jevrejskih pisaca Video sam i da su mnogi od mojih omiljenih autora upravo bili jevrejskog porekla, Spinoza, Ajn{tajn, Frojd, Karl Marks, Flavio Josefo i drugi.
Veoma sam u`ivao u Karlu Saganu u njegovom serijalu o svemiru Mogao bih
Sefardi i sefardika na markicama
dopisnica i razglednica
hemijskog in`enjera jurija
v ladimira mont esa ^ uva
j evre jsku i sToriju isPi sanu na nesv aki da[nji na^i n
Razglednica iz 1947: Sarajevska sinagoga zavr{ena 1932, sru{ena 1941. `ivela je do 1949 na razglednicama Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, KraljevineJugoslavije, NDH i FNRJ
www savezjos org
18 APRIL - MAJ 2023 Pregled Je vrejski ZaNIMLjIvOstI
kolekcija markica,
IZ FILatELIjE
iz
Jugoslovenska markica
1996: Sarajevska Hagada
Pregled Je vrejski IJAR - SIVAN 5783.
da pri~am i o knjigama Isaka Asimova, pro~itao sam ih vi{e od 20 ili o Noamu ^omskom... Slu~ajno ili namerno, bio sam pod velikim uticajem intelektualnog razmi{ljanja mnogih Jevreja, a samim tim i njihove kulture uop{te, ali ne u religioznom aspektu, on mi je i dalje nepoznat.
Sakupljate markice i dopisnice sa jevrejskom tematikom, ali ste izuzetno dobro upu}eni u svaku temu koja je na njima predstavljena, znate vi{e o dogadjajima obele`enim na pismima od mnogih ljudi pa i onih koji su Jevreji poreklom
- Jo{ od detinjstva sam puno ~itao, i iako sam in`enjer, moje omiljene teme za ~itanje uvek su bile istorija, geografija, fizika. ^itao sam puno o starosedeocima Amerike ali i Jevrejima uop{te, a najvi{e o Sefardima Sva literatura, sve ove li~nosti u~inili su da saznam ko su Jevreji, jer oni pi{u o svim temama koje ~ine ljudsko znanje. Istra`ivao sam razloge njihovih uspeha i neuspeha, ali pre svega, razlog njihovog uticaja na svet misli u svakoj oblasti ljudskog znanja
Kako dolazite do markica?
- Sada lak{e nego ranije, sve se na|e na internetu Pre 25 godina postojali su samo direknta komunikacija i ~asopisi
Ve}ina filatelista sakuplja markice iz jedne zemlje, u ve}ini
slu~ajeva svoje ili druge koja ih zanima, ali ima i onih koji sakupljaju po temama i to se zove tem atska filatelija. Ovaj, tematski na~in sakupljanja je kompleksniji, jer ne postoje knjige o svakoj od tema, a najte`e je {to mogu pro}i godine, a da tema ne bude objavljena prakti~no nigde Sa druge strane postoje dr`ave koje izdaju previ{e markcia jer je izdavanje dobar na~in da se zaradi U mom slu~aju, sefardska tema zahteva iscrpniju studiju, mada markice naj~e{}e dolaze iz mesta gde postoji jasna sefardska kultura, kao {to su, na primer prostor biv{e Jugosalvije ili Maroko nalaze se i na mestima gde ih na prvi pogled ne o~ekujemo Na primer na Bahamima su izdate ~etiri marke fondacije Sassoon i to je zemlja bez sefardske tradicije, ali se na ovim karipskim ostrvima istakao jedan od ~lanova ove porodice Dakle, potrebno je baviti se i poznavati ne
@idovski hram u Tuzli, razglednica iz 1920.
Markica 450 godina Jevrejske op{tine u Sarajevu, (2015)
samo mesta na kojima su `iveli Jevreji, ve} odraditi i studiju sefardskih imena i prezimena Mnoge osobe ~iji su likovi na markicama u mojoj kolekciji sebe i nisu smatrale Jevrejima. Puno je onih koji su ve} ro|eni u drugoj religiji, ali koji poti~u iz dugogodi{njih sefardskih porodica ili su jednostavno “me{avine” koje su donekle izbrisale sefardsko poreklo.
Iza svake markce ili koverte, razglednice iz va{e kolekcije, nalazimo pri~u. ^ini se da su va{i video snimci bili ~asovi istorije iz dugog ugla. Kako ste ih pripremali?
- Kao u svakoj delatnosti, mora se imati strast i posve}enost Uz dozu radoznalosti ^itanje literature, istra`ivanje, su neophodni. Kada sam pripremao snimke, vi{e sam se fokusirao na dijasporu nego na lik ili samo mesto, jer je tako najlak{e izgraditi pri~u. Kolekcija je prvo grupisana u ~etiri celine. Prvo poglavlje odnosi se na Sefarde pre proterivanja 1492 godine, tako da je Majmonidova marka koju je danas izdao Urugvaj mogla da ide uz marku iz [panije koja prikazuje sinagogu Santa Maria La Blanka u Toledu, a koja je izdata pre 20 godina Drugo poglavlje obra|uje period od 1492, ulazak Jevreja u Maroko i Otomansku imperiju Tre}e je dijaspora u Zapadnoj Evropi i ~etvrto dolazak u Ameriku. Na ovaj na~in marka Huana Linda koju je izdao Honduras 1927 godine mo`e biti pored marke Eme Lazarus i statue slobode koju je izdao Tuvalu 2011 godine Markice sa prostora Ex Jugoslavije kasnije su postale posebna pri~a
Gledaju}i va{u kolekciju vidimo da mo`emo puno da nau~imo o istoriji kako
li~nosti ~iji je lik na markici, tako i o zna~ajnim mestima, gra|evinama ili doga|ajima.
- Upravo tako. Otkrivamo i neo~ekivane stvari, na primer, koverat iz Kanade koji mi se svi|a iako nema jevrejsku tematiku, zanimljiv je zbog imena grada iz kojeg je poslat Dizraeli i nalazi se u provinciji Kvebek, {to se sve vidi i na po{tanskom `igu..
Bend`amin Dizraeli je bio jedini premijer Ujedinjenog Kraljevstva jevrejskog porekla
^ini se da filatelisti razumeju svet na specifi~an na~in, sti~u pogled na novi poredak, krize, ratove druga~ije od drugih, ~esto i realnije sagledavaju situaciju Mo`emo li u~initi ~asove istorije interesantnijim ako koristimo markice, dopisnice, razglednice...
-To bi bio divan na~in da se ~asovi u~ine zanimljivijim
Rekli ste mi da ste ve}inom Hondura{anin sa malo nikaragvanskog, odakle vam ime Juri?
- Moj otac je bio ~lan sindikalnog i radni~kog pokreta 70-ih i 80-ih godina i i{ao je ~esto sa sindikalnim kolegama da gleda film „Dr @ivago“ u kojem je glumio Omar [arif. Otuda moje ime Juri po Juriju Andrejevi~u @ivagu Nesumnjivo je da ova knjiga doti~e senzibilitet i izaziva podr{ku ili odbijanje u mnogim intelektualnim krugovima, i sovjetskim, trockisti~kim, jevrejskim, levi~arskim, liberalnim i dugim.
I za kraj, da li ste posetili neku od ex Yu dr`ava ~iju sefardsku istoriju tako dobro poznajete? - Bio sam u Bosni i Hercegovini, u Sarajevu i Mostaru i u Zagrebu po~etkom ove godine
S Stefanovi}
Foto: privatna arhiva
19
Markica povodom 120 godina Jevrejskog kulturno-prosvetnog i humanitarnog dru{tva Benevolencija (2012)
Mo{a Pijade, markica iz 1968.
Markica iz BiH, (1997)
Henry Quela l
Qui e ro compart ir co n l ig o esla en lrevisla
La enl re vi,l a e, en Se rbio -C roala
Es de la revi,lajud la de Belgrado
TRADUCCI6N
Stefa novic:
A 10 lejo" enl re e l Mar Cari b e y e l Pacifico en e l norte de Hondu ra s. yac e una fantasl ica h isto ri a judla escr ita e n se llos po,lill es. sob res y poslale, Y poeas perso n a, sa brian qu e ex isle. si la ep id em ia d e corona no no s h u bi era go lpea d o Anle la impos ibi lid ad de comunica rse d ireclam e nte. los filalelisl as enconl raron una so luci6n en e l · chal" e n Inlemet A Iraves de l canal d e YouTube de la asoc iac i6n fi lale lic a mi O fic in a Ph il alelic Soc iety, e l filatelisla Juri Vlad imir MonIes, ing en iero qUlmiro de prof es i6n de Hondu ras, presenl6 su co lecc i6n de se llos can lemal ica judi"
- Duranl e la p andem ia cada uno de los miembros de la Socie d ad podia e leg if e l lema y la colecc i6n a pre se ntar. Como los miembros son princ ip alme n le de Amer ica Lal in a, los lemas fueron en s u milyorla d e eSii a rea pero podlamo, e le gir 10 que qu eriamos ASI qu e e leg f se llos sefard fe> Mie nlra, eslaba hac iendo videos. duranle la pilndem iil, me d i cuenla que le nia mal e ri al ,ufic ienle p ara h ace r olra presenlac i6n so bf e e l lema de los se llos sefardle, d e la zona de la ex Yugo s lav ia Y e, e l qu in lo video que se pub lic6 e n e l olano de 20 22, dice Juri Vlad imir MonI es para
Slefa novic:
Vladim ir MonIes lCuando empela,le a colecc ionil r?
Yu,; V. MonIes:
- Alrededor de 198 1, ruando ten lil s ie te anos. comence a co leccio n il r se llos matasel lados. nacionales. d e Honduras. Desde 2010 colecc iono lo d o 10 relacionado can lo s selard le" se llo s. so br e" p oslales, p ape leria . Mi olra gran col ec c i6n lemal icae.I .. re lac ionada con e l ferrocarril guatemallero.
Stefanov ic:
iPo r que e li g i6 a los sefar d ies , d espues de t odo, las h istor ias jud ias son. por no d e cir tri,t e" pe ro dig a mos, especolicas?
Yuri V. Montes:
Es parte de mi col ec ci6n temat ica y una d e las que he aprend id o ma,. va que los Sefard it as se ubica ron en los mas d iv ersos lug ares de l p lan e ta, d es de e l ca ri be, hasta Sur in ame, desde los Baka nes hasta e l Norte de Marruecos V eso han genera d o un estud io mas variado e interesa nt e
EI prim e r se llo "'fardi que a dqu iri '" public6 en Hondu rasu en 1927 y en el estaba Ju an Nepo museno Fe rnandes Lindo, quien era pres id ente Honduras y EI Sa lv ador, mejo r conoc ido como Jua n Lin d o. Fue un pres id en t e muy progresi"a pa ra su epoca V es de or igen sefard i, Fue e", ",110 e l qu e inici6 toda la historia. Ahora ten g o se llos con tema s sefardies de t odo el mundo. Del con t in ente americano ten g o se llos de pract icamente todos 10' paises. tamb ien h a y se ll os de SudMri ca Marruecos, India, Israel Espan a Franc ia Alemania, los parses de la antigua Yugoslavia. Italia has ta los lejanos estados insulares como Vanuatu.
Stefanov ic:
s r, pe ro t e pregun te po r qu e e l te majudio.
Yuri V. Montes:
La rea lid ad es que de >de nino m i papa Jose Ma ri a Montes Rodezno me incu lc6 des de n ino la lit e ratura pohlica e hi s t6rica V dentro de ese gran universo habra muchos au tores judios y empez6 a Ilamarme la atenci6n que mucho de mis autore, favor itos e ran de ese origen ta les como Baruch de Sp in oza, Albert Ein , tein. Sigmund Freud, Ka rl Ma rx. Flav io Jo",[o V otro"
Ade mas de n ifio disfrut e mucho de Ca rl Sagan con su serie cosmos V que d ec ir de lo s li bro , dg I.,a c A<imov qUg Ig( mi, dg 20 0 qUg d<>c ; r dg No,m Chom dcv_
Accid en ta l 0 intenc io n a lm e nt e, fui muy in f luenc iado por e l pensam iento in te lectual de muchos jud ios, y po r 10 ta nto por su cultm a en g ene ral, p ero no e n e l aspecto rel ig ioso , todavia es un desconoc ido pa ra m i.
Stefanov ic:
Co leccionas se ll os y articu lo s de pape le ria con un t e ma ju dlo, pero conoce, muy bi e n todos lo s te mas que se presentan en ellos, sabe, ma , sobre lo s eventos marcados en las cartas que mucha s personas, in c luida , las que son jud ias de origen
Yuri V.
- He le id o ntucho d e,de nino. y aunque soy n g e niem . mis m alerias lavo ri la, par a lee r ,iempre han ' ido hi slo ri a . geog ralia y fisi ca . le i mucho sob re los nal ivos d e .... me ri ca p ero , ob ,., 10 ' ju dio, l. y to do , ob ..., 10' Tod I, todas estas personalidades me hici eron d esru brir q u ien", son los j ud ios. po rqu e esc rib en so br e lo d os lo s temas que compo n en e l conoc im ienlo h umallO . Inv es t igue las razones de sus ex itos y fr a casos. pem sob,e lodo . la ra z6n de su inH uenc ia e n e l mundo de l pensamienloen t odos los campos d e l b e, hum an o 4'" po.
St e l a novic:
C6mo co nsigue los se llos y las ca rt as. d e olros co lecc io nistas. amigos . en la @ bol de se llos?
Yuri V. Montes:
En 0' 1 mundo actua l todo se cons igue a I ra"", del int ernet hace uno s 25 a nos todo sO' h ada po r correspolde nc ia y e nv io d e re visl as
18-19 pdf lA MS, MKroooft E<l9< PD F Document
Save as ...
Ste l a novic:
De t,as d e ca da una d e las cartas 0 d e los se llos, vive a l m enos un cuento Paace que la c h a rl a en Yo uTu be fue una clase d e 13 his l o ri a C6mo u sle d 10 p re p ar 6
...
Slefanov ic:
Delra, de cada una de las eartas 0 de los sell os , vive a l menos un euenlo , Paraee que la cha rl a e n YouTu be fue una clase de la hisloria. C6mo usled 10 prepar6
Yuri V. Montes:
Como en lodas las act iv idades de la vida de be haber pasi6n y d isfrutar de 10 que se hace . las per<;ona , qu e poseen esla s 2 cualidades adema, deben ser eu rios os, lee r mucho y ", r investigadores ya que e l sefardfsmo deb ido a la persecuc i6n qu e luvo como pa rte de la cullura jud ia h a oeul1ado mu chas hi slorias ,
AI preparar lo me enfoque rna , en las d ia'pora, que e l pe rsonaj e 0 e ll ugar en si ya que fue la mane ra mas senc ill a de constru ir la his l oria.
EI capilu lo 1 '" refi e re a los Sefard ila s antes de la expu lsi6n de 1492 y a,i un ", 11 0 de Ma imonid e, em iti do por Uruguay hoy puede ir ron un sello d e Espa n a moslrando la ,i nagoga de Santa Ma ri a La Blanca de Toledo em itido hace 20 alios.
Luego e l Cap,lu lo 2 10 h ice s igui end o la expu ls i6n d e 1492 donde los p rimeros judios marcharon a l norte de Marruecos y a l lmperio Otomano.
EI Capftu lo 3 es dedicad o a la d ia'po ra qu e part i6 a Europa occidenl a l
Y fina lmen t e el Capftulo 4 es la Ilegada a Ame rica , as { de esla forma un se llo de Ju an Lindo em iti do por Honduras en 1927 puede esla r junlo a un se ll o de Emma Lazarus y la eslalua de la lib e rtad e milido por Tuv a lu en 2011.
Es m." fae il ronlar la h islor ia con los se ll os se gun las d ia'poras.
Ahora hay paises como los d e Ex - Yugo s lav ia que lienen tanlo malerial qu e", pued e hace r un t rab ajo exclusivo de e,e pa is 0 grupos de pa ises
Slefanov ic:
Los filal e listas enl ie nden e l mundo. el o rd en nuevo. la, cris is y la, guerra>. mejor qu e olras personas, pueden lee r de los ,e ll os 10 que no es visible en los cana les of ic ia le, de comunicaci6n.
Se podria decir qu e no necesar ia mente se d e b e ser f ilale lista, <reo que se d e be de t ene r pasi6n por 10 que se hace y buscar la Ve rda d y mayo r o bje lividad pos ibl e . si no exis le la VERDAD en un Ira bajo no h ay nada
Stefa novic:
Lo. filale li.ta. ent iende n e l mundo, e l o rd en nuevo , las cri . is y las gue rr a" mejor qu e otras persona., pu ede n lee r de 1m .e ll os 10 que no e. vi s ibl e en los cana le. of icia les de comunicac i6n ,
Yuri V. Montes :
Se pod ria d ec ir q ue no necesar iamente se d e b e ser f ilale li.ta, creo que se d e be d e tener pasi6n por 10 que se h ace y buscar la Ve rdad y m ayor o bjetividad p o. ibl e , i no e ><iste la VER DAD e n un tra bajo no h ay n a da
Stefa novic:
Q u e u .te d p ie n sa ace rca de que pod emo. u sa r la. carta. y 10 se llo p ara mejorar nu e.tros cla ses de hi .to ri a , pa rece que Imjove n e. no tienem mucha p acienc ia y cas i nad ie lee los li b ros , Ta mpoco ve las pe lic u las h isto ric as ,
Yuri V. Montes:
Creo que se ria un a excelente fo rm a de in no var p ara d ar cl ase, d e historia.
Stefa novic:
Me dij iste que e re. mayormen te hondur e iio ron un poco d e n icaraglie n se, ,d e d 6nde saca.te e l nom bre Yuri?
Yuri V. Montes:
- mi pad re fue mi e mbro de l movimi e nto .ind ic a l y obrero e n 1m ailm 70 y 80 Y con frecu e ncia ib a con s u s compaileros s ind icales aver la pelicu la "Dr Zh iv a go· prota g onizada por O m ar Shar iH ,D e ah i mi nomb re Ju ri po r Yuri Andrej e vi c Zhiv a go , No hay duda de q ue este li bro toea sen.ib ilid ades y provoea a p oyo 0 rechaw en muchos circulo. int electuale<;. tanto so vi e t ico<;. tro tsk i.tas, jud ios, de izq ui e rda, lib e rales y etc .
Stefa novic:
Y por ult imo, ,ha. vi s it a do a lguno d e 10 . ex estado. Yu gos la vo . cuya hi , to ria ,e lardi co noe e. ta n bien?
Yuri V. Monte s:
- Estuve e n Bosn ia y Herz!'9ovina, en Saraj evo y Mostar y e n Zagreb a principios d e es t e aM.
POR: S STHANOVIC
Foto : arch iv o privado
... 1 28 .pd f 24 MB Microsoft Edg e PDF Document Open Save as ... ," PM
