Frenzy Spark Magazine - Issue 6 by Frenzy Spark

* POP CULTURE MAGAZINE *

DECEMBER 2011/JANUARY2012 ISSUE 6

SKYRIM Games People Play LANA DEL REY Ride Or Die BOB ŽIVKOVIĆ Nikad balerina! MANGA Strip po meri svakoga THE GIRL WITH THE DRAGON TATTOO Recenzija MILAN M. ĆIRKOVIĆ Povezivanje naučnih niti MASDAR CITY Zeleni grad vaših snova KREACIJE ZLATNIH PROPORCIJA Matematika u umetnosti

Santa Fung DeviantArt Page Pixnet Blog

Facebook Page Twitter Tumblr Email HELLY CHERRY PHOTON TIDE SVAKODNEVNICA BLOG GODINE U MAGLI BLOG

EDITOR IN CHIEF David Darko

FRENZY SPARK

24. My Year In A Nutshelll

42. Manga: Strip po meri svakoga 82. Hayao Miyazaki

16. I Blame Coco

MAP OF THE CONTENT

74. Japan’s Love Hotels 76. Pirotski bendovi

25. S

104. Eva Cassidy: Srce

32. Lana Del Rey: Ride or Die

92. Das Racist 36. Stray Dogg

106. Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar

86. Trent Reznor - Muzika koja defini

58. The Girl With the Dragon Tattoo 68. A Separation 102. Trailer Park FRENZY SPARK

114 22. Another Earth 34. Womb

90. The Perfect Sense

40. Gejm

70. Stripo

66. Being Different Never Sounded So Good 8. A State of Trance 550 84. My Ten Commandments 48. Džekson Polok - Telo u umetnosti

7. 30 godina debeljka 96. Masdar City

46. Spark Noir Top 10

10. Human Genome Project

Speaking of Tunes

18. Bob Živković - intervju

e na mikrofon

56. Fantastika puna humora 38. Sailing Stones

62. Kreacije zlatnih proporcija

78. Viktor Frankl: Smisao kao lek

iše

4. Batman: Arkham City

6. Sparks & Snippets

MAP OF THE CONTENT

26. Milan M. Ćirković - intervju

118. Karlos Kastaneda: Sage unutrašnjih svetova

meri i apokaliptična godina

50. The Elder Scrolls V: Skyrim

ovi kao nastavak TV serija

FRENZY SPARK

NEIL GAIMAN I TODD Priredio: McFARLANE REŠILI David Darko DUGOGODIŠNJI SPOR Sada već davne 1993. godine, Todd McFarlane je bio na virtuelnom tronu industrije stripa. Kao jedan od osnivača i pisaca jednog od najprodavanijih stripova “Spawn”, McFarlane je doveo gostujuće pisce, od kojih je svako napisao po jednu epizodu sa nekom sporednom pričom, uvodeći na taj način i nove likove i premeštajući radnju u druga vremena i mesta. On je čak pozvao i svog kolegu, takođe autora stripa i pisca čuvenog nagrađivanog dela “Sandman”, Nila Gejmena da se priključi pisanju, što je ovaj i prihvatio. Gejmen je napisao Spawn #9 koja je ušlau mitologiju ovog stripa, gde se radilo o bivšem vojnom licu koji postaje vojnik armija pakla. Kako je planirano, Gejmen je ovom “one-off” pričom trebalo da prikaže Spawn u srednjevekovnom okruženju, gde je uveo i popularne lovce na demone “Anđelu” i “Gabrijela”. Nakon ovog izdanja, sva tri lika su krenula putem sopstvene slave, i bivali su korišćeni i kao protagonisti u glavnom stripu, doživeli mnoštvo inkarnacija u stripu, video igrama i HBO animiranoj seriji. Pre deset godina, Nil Gejmen je smatrao da bi po pravilu on trebalo da dobije nadokandu za kreiranje ovih popularnih likova. Spor je konačno rešen, a Gejmen je vlasnik 50% epizoda 9 i 26, kao i prve tri spin off epizode u kojma se pojavljuju likovi anđela čiji je on tvorac.

BEN KINGSLEY U GLUMAČKOJ POSTAVI FILMA “ENDER’S GAME” Posle niza spekulacija, zvanično je potvrđeno da je Ser Ben Kinglsey pridružen glumačkoj postavi filma Ender’s game, u kome jednu od glavnih uloga igra mlada zvezda filma Hugo, Asa Butterfield.

RUMOUR HAS IT

Kao što je najavljeno pre mesec dana, Kingsley je bio u pregovorima oko uloge Mazer Rackham-a, legendarnog ratnog heroja Internacionalne flote. Scenario za ovaj film je napisan prema naučnofantastičnom romanu Ender’s Game, čiji je autor Orson Scott Card, a inače roman je proizašao iz istoimene kratke priče koju je Orson objavio 1977. godine. Radnja ove knjige je smeštena u budućnost izmučene Zemlje, na koju su insektoidni vanzemaljci izvršili invaziju, i gde se Internacionalna flota vodi školu obuke budućih ratnika koji bi trebalo da spreče buduće invazije na Zemlju.

REKLAME KAO U FILMU “MINORITY REPORT”

BEN 10: NOVA FRANŠIZA NA POMOLU

Prema skorašnjim navodima sajta TechCrunch, SoftKinetic je razvio potpuno novi način oglašavanja, sličan onome viđenom u filmu “Minority Report”. Novi način reklamiranja na javnim mestima biće personalizovan, odnosno, biće usmeren na svakog pojedinačno, u odnosu na pol i godine, i na osnovu toga nudiće reklame primerene osobi koja stoji ispred te velike reklamne površine. Ljudi će se približavati toj reklamnoj površini koja će biti opremljena 3D kamerom i na taj način će stupati u interakciju sa njom. Uređaj će moći da identifikuje pol i godine na osnovu Intelovih analitčkih sposobnosti. U osnovi, ova tehnoligija se zasniva na interfejsu sličnom onom koji koristi Microsoft Kinect. The future is now! :)

FRENZY SPARK

Jedan od popularnjih crtaća sa mreže Cartoon Network, Ben 10, mogao bi se uskoro preseliti i na veliko platno, tj. najavljeno je snimanje filma, a samim tim i moguće franšize. Ovo je jedan od onih crtaća koji može da vam održi pažnju, a radi se o desetogodišnjem dečaku po imenu Ben Tennyson u čiji posed dolazi neto nalik na narukvicu, vanzemaljkog porekla, zvanu Omnitrix koja mu pruža niz moći, tj transformaciju u 10 razlilčitih vanzemaljaca. Joel Silver (producent Matrixa)saopštio je pre nekoliko nedelja za Variety da planira adaptaciju ovog crtaća za film koji će vrveti od akcije, a za scenaristu je odabran Albert Torres.

HPBD

Commodore 64...da to je ono čudo od kompjutera koji je celokupno smešten u podebljoj tastaturi, a što se tiče monitora, i običan TV je mogao da posluži u te svrhe. Kucanje nekog programa moglo je da traje satima, a samo da bismo izvršili neku od osnovnih funkcija, a danas nam je to gotovo nezamislivo. Ili igranje video igara na Commodore-u, a igre su nasnimljene na običnim kasetama na kojima smo nekada snimali muziku, a sve je to povezano sa malim plejerom za kasete, pa onda sledi ono čuveno podešavanje glave plejera, kako bi se video igra pokrenula...gomila operacija i komandi, ali na kraju to jeste jedno zanimljivo iskustvo. Najpoznatiji mikroračunar (naravno, pored Spectruma) Commodore 64 široko znan još i kao C64 ili “debeljko”, iliti “kutija za hleb”, ove godine slavi svoj 30. rođendan. Commodore se početkom avgusta 1982. godine pojavio u prodavnicama širom Amerike, a uskoro i celog sveta, a popularnost je stekao zbog pristupačnosti i tada niske cene. Broj 64 u nazivu računara simbolizuje 64 kB radne memorije. Osnovne komponente tog računarskog sistema su 8-bitni MOS-ov procesor 6502 te zvučni čip MOS 6581 koji je uz grafički čip VIC-II bio uvelike zaslužan za uspeh ovog mikroračunara.

Commodore 64 je ponudio solidne zvučne i grafičke performanse u poređenju sa ondašnjim standardom. Tokom života Commodore 64 (između 1982. i 1993.) ukupna prodaja je premašila 22 miliona primeraka. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Commodore 64 još uvek ostaje naprodavaniji računar svih vremena.

Jedna od prvih reklama za C-64

Predstavljen od strane kompanije Commodore Business Machines avgusta 1982. godine po ceni od 595 dolara,

Za razliku od računara koji su bili distribuirani samo preko ovlašćenih posrednika, Commodore se prodavao i u prodavnicama sa igračkama. Računar se mogao direktno priključiti na televizor, dajući time mnogo draži običnih konzola za video-igre kao što je Atari 2600. Cena Komodora 64 se smatrala kao glavni razlog za slom video-igara 1983.

Izvor: Svakodnevnica Blog

Priredio: Goran Aničić

FRENZY SPARK

MUSIC LOOP/IN ENGLISH PLEASE

This will be again a huge landmark in the new episode of music, lifestyle and entertainment where Trance music is the leader of the concept ASOT and the scenery with enormous light, sound, show elements and huge LED screens. The Trance community are the strong base ground for party that we are sure with surprise Belgrade and the guests from Slovenia. Since the last December all Trance lovers in Serbia have in mind these three words: A State of Trance 550! World known DJ Armin van Buuren and his show ASOT 550 will in 4 weeks visit 6 cities across the 2 continents. A State of Trance 550 kicks off on 3rd of March in the Capital of clubbing in South East Europe – Belgrade! Besides Serbia’s Capital, the privilege to host ASOT 550 this year will have: Moscow, Kiev, Los Angeles, Miami and Den Bosch. Armin van Buuren announced that the A State of Trance 550 world tour will be given its official kick-off with a special Launchparty and live broadcast from Ministry of Sound in London on 1st of March. We had a chance to speak with Martjin van der Ven, the CEO of Inosmnia Global SEE, about the long awaited spectacle in Belgrade. FS: This March we can expect the invasion of Trance music in Serbia, how come that Armin chooses Belgrade as a city where he will start the ASOT 550 tour? Martin: We have been contacted by management if we were interested to introduce Armin on the right moment with the high impact event ASOT 550 and off course, the outstanding radio program ASOT and it’s Global Tour. With 15 million devoted listeners, Armin did not yet arrived in Serbia for the level that is deserved. Further, as introduction of a new era in Progressive and Trance, the ground is now their to “lock n load” with the power of 3 DJs out of the DJ MAG 100 and new talents.

FRENZY SPARK

Further, the energy that Belgrade party people have as a DNA, is outstanding and fitting to Trance. Armin is very enthusiastic about the double introduction, as we also started together with the number one radio station TDI on Friday night the show. The reactions are massive. Further, Belgrade has a regional function in the South Eastern European Region. This total sum makes a ground to do it now and we are proud on that. FS: While we are connecting Sensation with the “White experience”, the ASOT 550 is all about the one man with the law degree? Martin: Yes, but with a passion for music and productions he is able to stay open, friendly, smart and still very serious and as you know, always with a positive attitude and a good smile. FS: When we are talking about the experience, will ASOT 550 offer something different to Serbia that is not seen before? Martin: This will be again a huge landmark in the new episode of music, lifestyle and entertainment where Trance music is the leader of the concept ASOT and the scenery with enormous light, sound, show elements and huge LED screens. The Trance community are the strong base ground for party that we are sure with surprise Belgrade and the guests from Slovenia, Bulgaria, Croatia, Hungary, Austria, Romania, Italy to name a few. People will stand again hand in hand and the line up will set the roof on fire.

FS: Will there be some DJ contest for ASOT 550 under the Wicked DJs project by Insomnia Global SEE, as there was “DJ Heroes” for Sensation last year? Martin: That’s very nice that you are aware and asking about this. Really, one of our key company policies is not only to bring the biggest, most innovative events but also to work with upcoming DJs as talent or even, undiscovered producers and help them to be part of the night dressed in WHITE or be in charge of the Invasion with ASOT. We are checking now if we will make again a club in the Arena, and for sure we will bring

Armin van Buuren

talents from all around the world and the region. So, I would like to invite young and talented DJs via Frenzy Spark to contact us via you. FS: You are running “The company that never sleeps”, can we expect more sleepless nights because of you and your team in 2012? Martin: We will. We are completely motivated and dedicated to bring you and the guests all levels of events that must be: unexpected, unrevealed, unrealistic and unique. As long as people will join us with off course the best partners, we will create the best atmosphere for sure. We are working on a yearly program now for in the Belgrade Arena, but also Outdoor events in the region will be prepared to see “day- and nightlife”. Our team is a strong combination of highly qualified people from Serbia and Netherlands. I am really proud what we have reached with Sensation, which, for your information will be back on Saturday, the 12th of May with the show INNERSPACE. All info on www.ig-see.com and www.sensation.com But first, celebrate with us ASOT 550. I would like on behalf of Insomnia Global SEE give 10 Regular Tickets to the readers of Frenzy Spark Magazine, so my advice for them is to follow yours Fan Page and Twitter account and win tickets. I wish you all sleepiness nights before ASOT will kick off :).

MUSIC LOOP/IN ENGLISH PLEASE

Martjin van der Ven

ASOT Setrise Interview by Miloš Raičević

FRENZY SPARK

THE HUMAN GENOME PROJECT

NEW FRONTIERS

Prošla je skoro jedna cela decenija od kada je šifra ljudskog života provaljena. Gigantski opseg saradnje i planetarnih napora utro je put prisnijem poznavanju naše prirode, ali i uspešnijem suočavanju sa budućim izazovima. Ovo je povest koja traje, sa srećnim krajem na horizontu. Renomirani naučni časopis Nature nije propustio da u svoju rubriku Meetings that changed the world uvrsti i 3. i 4. mart 1986. godine. Bila su to dva dana prvih, dečijih koraka ljudskog genoma na konferenciji u Santa Feu u vidu diskusije o mogućnostima sekvenciranja istog. Iste godine, u laboratoriji Cold Spring Harbor na Long Islandu, u New Yorku, skup naučnika iz celog sveta diskutovao je o daljim mogućnostima da se genetičke informacije ljudskog genoma dekodiraju. Džinovska saradnja postavila je za cilj sekvenciranje DNK svih 24 hromozoma čime su položeni temelji za Projekat ljudskog genoma (Human Genome Project - skraćeno HGP). Oficijelno započet oktobra 1990. godine, i potpuno završen 13 godina kasnije (iako je isprva bilo planirano da traje 15 godina) HGP, pod rukovodstvom američkog Ministarstva za energetiku i Nacionalnog instituta za zdravlje, za ciljeve je postavio: a) identifikaciju svih gena u ljudskoj DNK (između 20 i 25.000) b) određivanje sekvenci tri milijardi parova baza koje čine DNK c) skladištenje tih informacija u bazu podataka d) poboljšanje alata za analizu podataka d) transfer tehnologija u privatni sektor i e) izjašnjavanje o etičkim i društvenim temama koje izranjaju iz projekta. Paralelne studije, osim onih nad ljudskim genomom, su vršene nad bakterijom Escherichia coli, voćnom mušicom i laboratorijskim mišem kako bi se razvila tehnologija i uspešnije interpretirale funkcije ljudskih gena. Istorijski radovi koji do neophodnih akademskih tančina opisuju postupak sekvenciranja i analiziranja ljudskog genoma prvi put su objavljeni u časopisima Nature i Science, februara 2001. i aprila 2003. godine To je, ukratko, istorijat čijim ćemo se odlučujućim trenucima vratiti malo kasnije. Sada se moramo osvrnuti na razjašnjenje osnova ljudske genetske građe čime ćemo rasvetliti i epohalni značaj jednog od najvećih kolaborativnih projekata u ljudskoj istoriji.

FRENZY SPARK

Šta čini i šta je, uopšte, genom? Gradacijski gledano, najelementarnija gradivna jedinica ogranizma, ćelija, svoje funkcionisanje duguje instrukcijama koje su uskladištene unutar DNK (dezoksiribonukleinske kiseline) koja je sačinjena od istih hemijskih komponti kod svih živih organizama - četiri baze, adenina (A), guanina (G), timina (T) i citozina (C). Aranžman ovih baza duž DNK lanca (npr., ATCGATTGA) je DNK sekvenca, a redosled baza je, suštinski, tačno uputstvo za kreiranje određenog organizma sa svojim unikatnim osobinama i ključan je za opšti diverzitet života. Genom je kompletan set DNK u jednom organizmu. Genomi variraju u veličini, od onog koji sadrži svega 600.000 baznih parova do ljudskog, sastavljenog od čak 3 milijarde. Sve ljudske ćelije, osim zrelih crvenih krvnih ćelija, sadrže kompletan genom.

NEW FRONTIERS

DNK je u ljudskom telu aranžiran u 24 različita hromozoma - visoko organizovane strukture sastavljene od DNK i proteina. Njihova dužina može biti od 50 miliona do 250 miliona baznih parova. Svaki hromozom u sebi nosi mnoštvo gena, specifičnih nizova baza sa kodiranim uputstvima za pravljenje proteina. Geni čine samo 2% ljudskog genoma. Sami proteini su, bez preterivanja, nesumnjivo “glavni igrač” u izvršavanju svih životnih funkcija. Oni su veliki, kompleksni molekuli sačinjeni od manjih jedinica zvanih aminokiseline. Dvadeset različitih amino-kiselina stvara proteinske lance koji se savijaju u karakteristične trodimenzionalne strukture koje definišu njihovu određenu ulogu u ćeliji.

Konačno, stižemo i do proteoma, vrhovnika genetske hijerarhije ogranizama i konstelacije svih proteina u ćeliji. Proteom je, za razliku od genoma, dinamičan i promenljiv kao odgovor na hiljade unutarnjih i spoljašnjih signala. Grana molekularne biologije i biohemije koja istražuje ponašanje i strukturu proteina, proteomika, biće u središtu pažnje sledećih decenija i pomoći će u razumevanju molekularnih osnova bolesti.

Kako se sekvencira genom? Sekvenciranje DNK je proces utvrđivanja tačnog redosleda 3 milijarde hemijskih baza (A, T, C i G) u DNK u 24 različita ljudska hromozoma. Bio je to najveći tehnološki izazov u Projektu ljudskog genoma. Rezultujuće mape DNK sekvenci unutar otkrivenih 20 - 25.000 gena koriste naučnici XXI veka kako bi uspešnije istraživali ljudsku biologiju i kompleksne fenomene unutar nje. Standardna metoda za sekvenciranje genoma je bilo razdvajanje DNK fragmenata običnom gel-elektroforezom (procedura kojom se fragmenti razdvajaju po veličini na osnovu naelektrisanja kretanjem u gelu od, npr., agaroze). Bila je vrlo mukotrpna i skupa, ali je vremenom napredovala - tokom 1998. godine sekvencirano je 200 miliona baznih parova, a samo u januaru 2003., jedan institut je sam sekvencirao 1,5 milijardi baza za jedan mesec.

NEW FRONTIERS

FRENZY SPARK

Evo tačne procedure sekvenciranja genoma po koracima kako su predočeni na zvaničnom sajtu HGP-a: Reč je, suštinski, o replikaciji DNK. Najpre se hromozomi razbijaju u mnogo kraće delove, a svaki od njih se zatim koristi kao šablon kako bi se generisao set fragmenata koji se međusobno razlikuju u dužini za jednu bazu, koja je fluorescentno obeležena, a koja se kasnije identifikuje. Fragmenti se odvajaju gel elektroforezom, a dobijene fluorescentne boje omogućuju separaciju sva četiri fragmenta u jedom redu u gelu.

Poslednja baza na kraju svakog fragmenta je identifikovana - ovim procesom se ponovo kreira originalna sekvenca A, T, C i G baza za svaki kratak deo generisan u prvom koraku. Aktuelna ograničenja elektroforeze su oko 500 do 700 sekvenciranih baza po čitanju. Nakon što su baze pročitane, kompjuteri slažu kratke sekvence u duge, kontinuirane nizove koji se analiziraju na greške, samokodirajuće regione i drugo. Završena sekvenca se prosleđuje glavnim javnim bazama sekvenci i na taj način se čini dostupnom svima na svetu.

Ključne figure ljudskog genoma

Iako je HGP bio kolektivan poduhvat, postoje individue i institucije koje su se istakle u trci za konačnim kompletiranjem genoma. Tako je jedna od najbitnijih osoba bila američki biolog i istraživač Craig Venter, takođe i šef privatne firme “Celera Genomics”. On je koristio drugačiju tehniku od uobičajenih (whole genome shotgun sequencing) a ukupan fond njegovog projekta je bio 300.000.000 dolara i očekivalo se da će teći brže od zvaničnog. “Celera Genomics” je koristila DNK petoro pojedinaca, a kasnije je i sam Venter obznanio da je njegova DNK

bila među 21 uzoraka, od kojih je tih pet izabrano. Pored Ventera, apsolutno nezamenljivu ulogu u HGP-u su imali Eric Lander, direktor Whitehead instituta, jedne od tri velike laboratorije koje su dale najveći doprinos uspehu projekta, John Sulston, šef Sanger centra i možda vodeća figura u HGP-u i Francis Collins, direktor Nacionalnog istraživačkog instituta za ljudski genom koji je finansirala vlada SAD.

FRENZY SPARK

Praktična primena i etička pitanja U projektu ljudskog genoma primarnih pet učesnika su bili “Sanger centar”, “Whitehead institute”, Centar za sekvencioniranje genoma Univerziteta Vašington, “Baylor College of Medicine” i “DEO Joint Genome Institute” (uz ostalih četrdesetak sa sedištima, mahom, širom razvijenih zemalja sveta). Svih pet centara su bili podređeni stvaranju izvora znanja koji će izdržati test vremena. Pedantnost sa tim ciljem u vidu sa kojom su pristupili završnom doterivanju finalne sekvence je dovela do toga da ona ima procenjenu mogućnost jedne greške tek na svakih 100.000 baza.

NEW FRONTIERS

Krajem 2001. godine i većim delom 2002., kada je već postalo jasno da će projekat ubrzo biti okončan ranije nego što je predviđeno, i to uz manje troškove od projektovanih, Nacionalni institut za istraživanje ljudskog genoma je okupio vodeće naučike na dva velika otvorena stola pod nazivom “Beyond the Beginning: The Future of Genomics I and II”, kojom prilikom je održana radionica sa idejom da se razluče i izkristališu pojedine tačke o politici, edukaciji i etici genomike.

Od 3 do 5% budžeta za istraživanje genoma je izdvajano za potrebe proučavanja etičkih, zakonskih i društvenih tema i implikacija koje bi jedno ovakvo otkriće iziskivalo - pre svega polazeći od pitanja poput “Ko sme da ima pristup ličnim genetskim informacijama?”, “Ko poseduje i kontroliše genetske podatke?”, “Kako lični genetski profil može da utiče na viđenje dotične individue od strane društva?”...Pod-projekat ELSI (Ethical, legal and social issues) je, sa bremenom dostupnosti genetskih informacija, u svojim rukama držao ključ za opštu zabrinutost za njihovu fer upotrebu, privatnost i diskreciju, psihološki uticaj i stigmatizaciju, pitanja reprodukcije, kliničke teme (edukacija lekara ali i pacijenata), konceptualne i filozofske implikacije (poput pitanja “Šta se smatra prihvatljivim diverzitetom?” ili “Mogu li ljudi uvek kontrolisati svoje ponašanje?”), zadatke koji se tiču genetski modifikovane hrane...

Kraj? Ne - samo kraj početka Iako ima već devet godina od kada je i službeno, uspešno okončan, projekat ljudskog genoma je zapravo okrilje novih, budućih priča naučnog preduzetništva pre nego zatvaranje poglavlja u istoriji nauke. Smisleni zaključci izvučeni iz dešifrovanih desetina hiljada gena doneće uticaj na biološke pristupe lečenju kakav je nemoguće opisati. Proučavanju svakog gena sada se može prisupiti sistematičnije i na većoj skali - ovaj levijatanski naučni prodor je, na primer, doveo do toga da je moguće kako svi geni i proteini rade zajedno u međupovezanim mrežama i velikom hemijskom orkestru života.

Osnovni izazov našeg veka biće pojedinačno ispitivanje svakog ljudskog gena i utvrđivanje efekta njihove mutacije na pojavu bolesti. Doći će do produbljivanja terapija na genetskoj osnovi, stvaraće se nove klase lekova odgovarajuće spravljenim po receptima i građi gena i proteina, tačno namenjene određenim mestima u organizmu što će neželjene nuspojave svesti na minimum. Funkcionalna genomika - polje molekularne biologije koje ogromnu količinu podataka koju su obezbedili projekti sekvenciranja genoma koristi radi studija genetskih funkcija na velikim skalama - obuhvataće studije u transkriptomici (analiza informacione RNK aktivnih gena), proteomici (proučavanje funkcije i ekspresije proteina što takođe može imati implikacije na dizajn lekova), strukturalnoj genomici (generisanje 3D struktura jednog ili više proteina kako bi se kvalitetnije dizajnirali lekovi) i komparativnoj genomici (analiziranje šablona DNK sekvenci ljudi i drugih organizama uporedo).

FRENZY SPARK

NEW FRONTIERS

Činjenice o ljudskom genomu • • • • • • •

Ljudski genom se sastoji od 3164.7 miliona hemijskih nukleotidnih baza (A, C, T i G). Prosečan gen sadrži 3000 baza - najveći gen je za protein distrofin koga sačinjava 2,4 miliona baza. Ukupan broj gena je između 20 i 30 hiljada. Skoro sve nukleotidne baze (99,9%) su iste kod svih ljudi. Još uvek je nepoznata funkcija oko 50% otkrivenih gena. Ponavljane sekvence koje ne kodiraju za proteine - tzv. “junk DNA” - čini makar 50% ljudskog genoma. Manje od 2% DNK kodira za proteine. Hromozom 1 ima najveći broj gena (2968), dok polni hromozom Y ima najmanje (231). Ljudski genom ima prilično nejednaku distribuciju oblasti

bogatih genima, dok mnogi drugi organizmi imaju genome koji su mnogo uniformniji, sa ravnomerno raspoređenim genima. • Ljudi dele većinu proteinskih familija sa crvima, muvama i biljkama, ali se količina genskih familija povećala kod ljudi, pogotovo u proteinima uključenim u razvoj i imunitet. • U delovima ljudskog genoma koji su bogati genima je prisutno više GC parova nukleotida. • Suprotno tome, delovi siromašni genima su bogati gradivnim blokovima A i T. Regioni koji obiluju GC i AT parovima nukleotida mogu biti viđeni kroz mikroskop u vidu tamnih traka na hromozomima.

LINKOVI:

Istraživač genoma na sajtu yourgenome.org - istražite 23 ljudska hromozoma na interaktivan način DNA Ancestry Project Briljantni animirani CGI prikaz funkcionisanja DNK

Autor: Andrej Vidović FRENZY SPARK

FRENZY SPARK

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

SPARK PERSONA/MUSIC FILM CORNER LOOP

Coco Stumner je ćerka Trudy Styler i Gordona Metthew Stumnera aka. Stinga. Ušla je svesno u šoubiznis znajući da će je porediti sa njenim ocem. Nijednom mladom umetniku nije lako u tom poslu, pogotovo ako ima slavne roditelje, Osim što se bavi muzikom, ona se takođe bavi manekenstvom i glumom. Počela je da svira gitaru kad joj je bilo četiri godine, sa devet je već uveliko slušala grupe kao što su The Sex Pistols, Never Mind The Bollocks i znala je da odsvira neke od njihovih poznatih numera. Stihove piše od svoje petnaeste godine i za sebe kaže da se teško uklapa u društvo. Eliot Pauline “Coco” Styler-Stumner nam dolazi iz Velike Britanije i ima samo dvadeset godina a već je objavila svoj prvi album za muzičku kuću Island. Ona nastupa pod aliasom “I blame Coco” ili samo Coco, mnogi obožavaoci koji misle da je I Blame Coco bend će se iznenaditi. Coco Stumner je ćerka Trudy Styler i Gordona Metthew Stumnera aka. Stinga. Ušla je svesno u šoubiznis znajući da će je porediti sa njenim ocem. Nijednom mladom umetniku nije lako u tom poslu, pogotovo ako ima slavne roditelje, Osim što se bavi muzikom, ona se takođe bavi manekenstvom i glumom. Počela je da svira gitaru kad joj je bilo četiri godine, sa devet je već uveliko slušala grupe kao što su The Sex Pistols, Never Mind The Bollocks i znala je da odsvira neke od njihovih poznatih numera. Stihove piše od svoje petnaeste godine i za sebe kaže da se teško uklapa u društvo. Prvi singlovi koje je objavila “Voice in my head” i “Ritalin” su rađeni u reggae i ska žanru. Coco je planirala da njen prvi album takođe bude pun rege elemenata. Međutim, kada je počela da sarađuje sa Klasom Ahlundom, švedskim producentom i tekstopiscem, promenio se i žanr njene muzike. Klas Ahlund je poznat po tome što je producirao i pisao tekstove za Švedsku pop pevačicu Robyn i britansku grupu Sugababes. Klas joj je pomogao da uobliči svoje stihove i muziku.Njen album prvenac izašao je u oktobru 2010 godine i odiše pop-rock zvukom osamdesetih i hausom devedesetih. Na njen izbor žanra dosta je uticala i muzika koju je slušala dok je radila na svom prvom albumu ( The Killers, Duran Duran ). Njene pesme su lične prirode, i ona nastupa uživo bez korišćenja autotuna koje današnje pop zvezde često koriste u svojim nastupima. Odlučila je da će se njen debi album zvati The Constant, zato što to znači da će uvek biti tu i da nikad neće prestati da

postoji. Potpisala je ugovor sa kućom Island za još šest albuma, a to je u današnje vreme veoma značajna stvar. Pogotovo za mladu pevačicu kao što je Coco. Prvi spot je izašao u januaru 2010. godine za duet koji je napravila sa Robyn. Pesma se zove Ceaser, govori o nezadovoljstvu, buntu, i frustraciji zbog lošeg stanja u društvu. Robyn je specijalno radi snimanja spota doletela iz Stokholma u London. Potom je izašao spot za pesmu Selfmachine koju je producirao Dan iz grupe Wilde Gouse. Coco je takođe radila na produkciji ove pesme. Selfmachine govori o otuđenju ljudi, današnjem online društvu, robotima i programima. Ona je sebe zamislila kao robota koji je usamljen i ostavljen od strane ljudi. Na stvaranje ove pesme uticao je film Wall-E : “Lonely robot in a wasteland, rusting in a lonely harbour”. Iako je album u pop-rock, house stilu, na albumu su pesme kao što su No smile i It’s about to get worse, koje u sebi imaju elemente reggea. No smile govori o ljubavi koja nikad ne prestaje, “I’ll love you even when there’s no smilin’ “. Mračnija je od ostalih pesama na albumu, Coco ju je napisala kada je imala petnaest godina i to je ujedno i najstarija pesma na albumu. Pesmu je producirala zajedno sa Danom Carryjem. It’s about to get worse, je poslednja pesma na albumu. Govori o strahu gubitka voljene osobe ali isto tako o nadi i o budućnosti. Ona ima čist i dubok glas, veoma je talentovana. Muzika koju Coco pravi je veoma kvalitetna, međutim možda se neće svima dopasti na prvo slušanje. Ona je već godinu dana na turneji po Evropi i Severnoj Americi i uskoro bi trebalo da počne sa snimanjem drugog albuma.

Autor: Milena Pantic FRENZY SPARK

TALK TALK/ART & CRAFT

Velika je čast poznavati ovog čoveka i razgovarati sa njim. Ako neko u ovoj zemlji nije čuo za Boba Živkovića, fantastičnog ilustratora dečijih i nekih drugih knjiga, taj se još uvek nije rodio. Ovom prilikom smo razgovarali o Skyrim-u (ako ne znate šta je Skyrim, onda vi ne živite na planeti Zemlji), o tome kako je lepo imati moć i mač i čistiti bar jedan takav svet od zla, zatim tu je priča o Tarzanu, Tolkinovom svetu i kako je sve to Bobu dalo podstrek da se pokrene i počne da ilustruje. Nekada jedno od zaštitinih lica naučnofantastičnog almanaha, Monolit, danas su njegove ilustracije nezaoblazne u gotovo svim dečijim knjigama, udžebnicima i časopisima. Ako vas zaboli stomak od smeha dok čitate ovaj intervju, sami ste krivi. :) Frenzy Spark: Sasvim sam siguran da još uvek igraš Skyrim. Do kog si nivoa stigao i koliko si zmajeva ubio do sada?

knjigama o Tarzanu? Negde sam pročitao da su one probudile tvoju žeđ za crtanjem.

Bob Živković: Siguran sam da je sponzor ovog pitanja ili moja majka ili neko od izdavača kojima dugujem crtež. :) Uživam u igricama, godine sam proveo u “WOW-u”..sada ga varam sa Skyrim-om…dolazi mi Diablo3.. čini mi se da je Guild Wars pravljen baš za mene…sve je to zavera protiv moje karijere. :) U Skyrimu sam lvl 35..ratnik..imam gadan mač za dve ruke..i bijem barabe ko blesav. Prelepo je kad postoji svet u kome je lako da znaš ko je junak, a ko karakondžula..i kad imaš moć i mač da očistiš svoj svet.

BŽ: Ja sebe pre vidim kao nekoga ko uživa da čita knjige nego kao nekoga ko ih ilustruje. Postao sam “ilustrator” još kao klinac kad sam hipnotisan i šokiran završio čitanje knjiga o Tarzanu i shvatio da postoji tek poneki crtež. Probao sam da docrtam sve sto nije nacrtano. Kada sam shvatio da Tolkin nema ni jednu, ni malu ilustracijicu….seo sam, počeo da crtam sve sto sam doživeo u knjigama…to radim i dan danas.

FS: Koliko igranje video igre podstiče maštu, nasuprot čitanju neke knjige (ima li tu razlike uopšte?), i koliko ti vremena ostaje za posao kojim se baviš? BŽ: Problem je u tome što sam ja kao neko predimenzionirano penkalo. Da bi’ crtao moram da se napunim, a punim se svetovima, vizijama, zmajevima i herojima (Da stalno gledam dnevnike nikada ne bih radio). Potpuno je svejedno da li je knjiga, film ili igrica…potrebno je nešto da mene ponese, da mene zapanji, da me rasplače ili nasmeje. FS: Svako ima u sebi tu neku varnicu (spark) :),... koja je to varnica podstakla tebe da uzmeš olovku u ruke i počneš da se baviš ilustracijom? Reci mi nešto o “Gospodaru prstenova” i

FRENZY SPARK

FS: Kako su izgledali tvoji počeci, dok si kretao da se baviš ilustracijom? Koliko vremena, kako si vežbao, jesi li imao nekog posebnog tutora, ili si se jednostavno trudio da sam pratiš svoje uzore i da “kradeš” zanat? BŽ: Moguće je da su neka zanimanja zaista “sudbina”. Meni od početka nije bilo spasa. Bio sam najgori i u fudbalu, i u baletu, onemogućen u istraživanju kosmosa, hendikepiran u kroćenju lavova, pudlica i aždaja (lavova-ponestalo, pudlice-tukle me babe…aždaje su bile prosto jače i pruzale su otpor). Dok su ostala deca jurcala okolo i bavila se svim i svačim..ja sam se nekako rodio..dogmizao do stola, uzeo svoju olovku i počeo da crtam. Evo, blago meni..prošlo je prvih 50 godina, a ja manje-više ne ustajem sa te stolice..ponekad..tek do WC-a..pa i to samo ako moram. :) Nisam siguran da li je to pravilo ili sam samo ja lopov, ali sam siguran da se ja divim i uživam u tuđim radovima, da kad god

TALK TALK/ART & CRAFT

FRENZY SPARK

Uostalom ilustratori su neozbiljni ljudi, ne mogu oni do veka da pažljivo imitiraju nekoga, kad tad ta imitacija se iskvari..i pretopi u tvoj originalni stil. FS: Koliko je bitno biti istrajan u ovom poslu, i naravno uporan? BŽ: Nemam ja mnogo izbora. Kod “normalnih” ljudi to se kaže “pukao bi ako ne bi rek’o”…kod mene je “pukao bi ako ne bih to nacrtao”. Ležiš i bleneš u TV ko svaki normalni čovek…i onda ti “sine”… niotkuda ti padne na pamet rešenje…da “ako bi ovo nacrtao ovako..a ono onako..” baš bi bilo užasno smešno. Nema više ni turske serije, ni spavanja moraš ustati i ono što ti je palo na pamet izbaciti na papir. lako je biti istrajan i uporan kad je to način na koji radiš, način na koji se izražavaš, funkcionišeš. FS: Ilustrovao si i za Monolit, almanah naučne fantastike, i tvoje ilustracije iz tog doba se bitno razlikuju od ovih danas? Zbog čega si odlučio da promeniš svoj stil i da se posvetiš ilustracijama po kojima te danas prepoznajemo?

TALK TALK/ART & CRAFT

BŽ: Crtanje je razgovor sa tekstom. Pisac kaže nesto, ja mu odgovaram. Kada bih birao žanr to bi izgledalo kao da ćutite i vidim neki rad otkrijem neki trik, neki detalj, neki odnos boja koji taj ilustrator koristi bolje i pametnije, i zanimljivije od mene. Naravno da je suludo da pomislim “Neka, ja ću crtati kako znam onako ružno”. Svaki crtež koji vidim utiče na mene, menja malkice moj stil. Nekako sve se to umeša, stopi u ono što drugi vide kao moj stil..a ja kao crtež koji se meni dopada, koji mene zabavlja. FS: Kad smo već “krađe” zanata, koliko je bitno da ilustrator što pre stvori neki svoj prepoznatljivi stil i da bude originalan, pre svega? BŽ: Meni se čini da je kriterijum da “JA budem zadovoljan crtežom”. Sličnosti i razlike u stilovima vide i izčačkaju kolege umetnici. :) Ljudi za koje crtamo uživaju ili ne u našim radovima i ne primecuju da li sam “drpio” nos od onog ili ovog ilustratora. Džaba je ako vam je crtež neopevljivo originalan…ako se pri tom ne dopada nikome, ako ga ne razumeju.

nemate stav o nekoj temi o kojoj se diskutuje u društvu. Moguće je, ali se to meni retko događa. Najčešće imam šta da dodam bilo da se priča o ženskim pravima, marsovcima ili deci. Sve je to jedno isto. Važan je izazov. Važno je da imaš šta da kažeš/nacrtaš. Važan je dobar tekst, dobra priča koja te ponese, svet koji vidiš. Nekada se fantastika mnogo više čitala i objavljivala kod nas pa sam ja imao mnogo vise prilika da crtam za fantastiku. Danas su knjige za decu mnogo zastupljenije od fantastike pa ja imam vise posla u njima. FS: Kako izgleda jedan tvoj radni dan? BŽ: Spavam. (radim noću :)) Mnogo bih voleo da kažem da “ustanem, zapalim vatru, prebijem konkurenciju, izdernjam se na izdavača, pošaljem žene na pijace, decu u kosmos, žrtvujem kozu boginji inspiracije, mrko pogledam papir i nacrtam životno delo”. Na žalost ustanem,

FRENZY SPARK

FS: Šta koristiš od pribora za crtanje i koliko ti u današnje vreme u tome pomaže kompjuter, odnosno programi za obradu grafike? BŽ: Crtam običnom olovkom i običnim flomasterom na običnom papiru. Onda crtež skeniram i farbam u “Photoshopu”. Moguće je da ima boljih programa za obradu slika ali sam ja na ovaj navikao i najmanje mi treba truda i vremena da završim crtež. Kompjuteri i programi su mi samo prekomplikovane četkice, divne alatke koje mi pomažu da se manje umažem i manje isprskam sobu dok crtam. FS: Možeš li da zamisliš sebe u nekoj drugoj vrsti posla? Je l’ bilo tih trenutaka kada si razmišljao da je možda bolje da se oprobaš u nečem drugom? BŽ: Nikako. Bio bih očajna sekretarica, prsti su mi ko kranjske kobasice, sve bih kucao sa greškom…Voleo bih da budem Tarzan kad porastem..ali mi fali bar metar visine, ledeni pogled, Džejn, poneki majmun (nekoliko imam) i 100 kila mišića (umesto 200 kila salčića).

TALK TALK/ART & CRAFT

skljokam se za kompjuter…crtam.. …crtam.. …crtam.. … crtam.. …crtam.. …crtam..igram igricu…crtam.. …crtam.. … crtam.. …crtam..zaspim (negde usput se ipak izdernjam na izdavača). Ničeg zanimljivog u mom poslu.

FS: Šta bi poručio mladim, budućim ilustratorima? BŽ: “Ne dozvolite da vam odrtaveli ilustratori bilo sta poručuju!” FS: Opiši sebe u tri reči. BŽ: Što bi rekao (moj) psihijatar: “%$#%$ nisi ti normalan”

Intervju vodio: David Darko

FRENZY SPARK

FILM CORNER

U toku cele priče u vazduhu, kao u ogledalu, lebdi Druga Zemlja (replika naše Zemlje) sa svojim saputnikom, čije prisustvo najbolje opisuje zvuk muzičke testere na kojoj Džon svira Rodi. Taj zvuk je negde između ženskog glasa, jecanja, violine... To prisustvo, tu intergalaktičku melodiju većina doživljava anksiozno, dok za Rodu Druga Zemlja predstavlja nadu. Tri razloga su me navela da vas uputim na ovu SF - dramu:

1. O filmu je već pisano nešto na našem jeziku ali mene strašno nervira kada i to ’nešto’ nije baš ’vaše’ (autentično), već proizvod (doduše adekvatnog) prevodilačkog umeća. 2. Nije izazvao veću pažnju kod nas. 3. Film mi se dopao, tako da ovo što pišem nije samo kritički osvrt, već i topla preporuka da ga odgledate. Poslednji (prvi) razlog uronjen je u melanholičnu noć i potrebu za komunikacijom sa metafizičkim, što me je okrenulo ka filmu koji je već izvesno vreme čekao na listi za gledanje. Možda je ono ’sličan se sličnom raduje’ uticalo na moju percepciju, pa se ova melanholična priča lako uvukla u moje pore, gde se i zadržala. Reditelj filma i koscenarista je Majk Kejhil, a ulogu koscenariste i kopruducenta nosi i Brit Marling, koja u ovom filmu tumači lik Rode Vilijams (prva uloga na filmu). Roda u jednom momentu živi svoj san ali zagledana u nešto što je alternativa za sve nas, no i dalje suviše daleko, prekida svoju nit perspektivnog života i uništava na svim nivoima već ispunjen život kompozitora Džona Borouza (Vilijam Mepoder) izazvavši saobraćajnu nesreću u kojoj ginu Džonov sin i žena u drugom stanju. Odslužena zatvorska kazna nije ništa u poređenju sa osećajem krivice koji Rodu proganja, pa se, uprkos visokoj inteligenciji, nesuđena astrofizičarka posvećuje manuelnim poslovima. Čišćenjem školskih prostorija Roda pokušava očistiti svoje misli ili ih bar okupirati monotonim i inferiornim poslovima. No, psihički mehanizmi odbrane i lični metod resocijalizacije

FRENZY SPARK

koji Roda primenjuje ipak nisu dovoljno jaki da potisnu osećaj koji Rodu proganja i navodi da sebi oduzme život. Nakon egzotičnog pokušaja samoubistva, Roda odlučuje da se suoči sa Džonom koji je posle saobraćajne nesreće i buđenja iz kome odlučio da ne sazna identitet osobe koja mu je ubila porodicu. U toku cele priče u vazduhu, kao u ogledalu, lebdi Druga Zemlja (replika naše Zemlje) sa svojim saputnikom, čije prisustvo najbolje opisuje zvuk muzičke testere na kojoj Džon svira Rodi. Taj zvuk je negde između ženskog glasa, jecanja, violine... To prisustvo, tu intergalaktičku melodiju većina doživljava anksiozno, dok za Rodu Druga Zemlja predstavlja nadu. Ove tonove pojačavaju i egzistencijalistička filozofska pitanja kojima je protkan film kao i kratke, veoma zanimljive i poučne priče, poput priče o ruskom kosmonautu koji se sam u svemiru suočava sa ’malim’ neprijatnim zvukom koji ga izluđuje. Ako želite da čujete kako se kosmonaut suočava sa tim zvukom, ako želite da vidite šta Roda ispisuje dodirom kažiprsta na dlanu Purdipa, starca koji je ogluveo i oslepeo sebe sipajući izbeljivač u uši i oči, jer je umoran da sebe vidi na svakom mestu, ako želite da vidite da li će Roda iskoristiti jedinstvenu priliku da otputuje na Drugu Zemlju, onda pogledajte ovaj film čiji je kraj rezervisan za još jedno, možda i najteže, Rodino suočavanje. P.S. Oni koji nisu, neka pre filma pročitaju alegoriju Platonove pećine (sedma knjiga Platonove Države).

Autor: Đorđe Luković

Godina: 2011 Trajanje: 92 min; Ĺ˝anr: SF | Drama Zemlja porekla: SAD ReĹžija: Mike Cahill Scenario: Mike Cahill, Brit Marling Uloge: William Mapother, Brit Marling, Jordan Baker, Robin Taylor, Flint Beverage, Ana Kayne, Meggan Lennon, Diane Ciesla, Matthew-Lee Erlbach, Niecy Cerise.

FRENZY SPARK

made by: Ga Damn Amon Tobin posted his entire new album on his soundcloud profile with track-by-track commentary. In his first comment, Tobin says: “anyone looking for jazzy brks should look elsewhere at this point or earlier :). it’s 2011 folks, welcome to the future.” If anyone else said this it would sound pretentious, but Amon Tobin is the guy who is the future of music. He always creates new, extraordinary and above all awesome sh!t. Isam is not an exception. It’s one of those not-of this world albums. Crazy sounds and crazier production...

I haven’t listened to guitar music fo And then I heard Threesome - explosiv from Belgrade. The drummer is a girl. N the album!

Long Arm is a great artist from Rus simply beautiful. Drum and piano sa fect. Beyond jazz & high quality. The B

MUSIC LOOP

A very personal favorite, I must say (I’m a big 40 winks fan). True laid back sample based instrumental hip hop with a significant touch of jazz. The best 40 winks LP so far. Check the album!

Submotion Orchestra is a live 7-piec Leeds, incorporating deep bass-drive dense textures in their progressive sound. Yes, they play dubstep live and ter than Korn. These guys are great their album The Finest Hour is bassy a

Luke Vibert aka Wagon Christ aka Plug aka Spac Hand Luke aka Amen Andrews aka Kerrier District... The guy with many forms in many genres. Toomorrow has everything: chillin’ out and trippin’ out.

La Boulangerie 2 is more like a m artists dropping hot beats. Your head this.

fLako’s Mesektet includes a collection of previously unreleased or only digitally available works. Delicious LP with beats, synths, wonky harmonies and many more.

Dopest ninja dropped a new album 2011 and... well, it’s Funki Porcini. Tha say.

Berlin producer Robot Koch showed us with his third full length release (The Other Side) that he is not just a beatmaker. He is a serious producer whose beats hit you both hard and slowly. Plus, there are collabos with John LaMonica, Sneaky and Nielson.

FRENZY SPARK

Music, like time we live in (and almost everything that surrounds us), i live in the age of the Internet. Everything is on the Net and of course Net. This is great because we don’t have to listen to crappy radios or watc videos and shows on TV in order to hear new, fresh music. 2011 was a good year in independent music. Lots of inspiring new mu different artists all over the Internet. Here’s a list of the best and finest particular hierarchy. So, here we go:

is changing. We music is on the ch even crappier

usic from lots of t in 2011 with no

or quite a while. ve surf punk trio Nuff said! Check

ssia. His style is amples are perBranches!

mixtape. Various d can’t be still to

m in the end of at’s all I have to

Iako su ove londonske elektro pop ikone u maju 2011. objavile da nonšalantno rade na novom albumu, ovu godinu započinju kompilacijom Melancholy Sky, koja nosi klasičan Goldfrapp zvuk. Da li ona znači da je rad na njihovom šestom albumu imao tužan kraj, da ih možda čak više nećemo ni slušati, ili su pak spremni za totalni preokret dok njihovi fanovi utvrde gradivo, tek, ovaj best of će se sastojati od 12 pesama odabranih sa njihovih prethodnih pet albuma. Među njima će se naći i dva nova singla, kako to obično sa kompilacijama biva, a u pitanju su synth pop taktovi pod nazivom Yellow Halo i new wave balada Melancholy Sky.

MUZIČAR DOBITNIK OSKARA Svi smo znali da je Anthony Hopkins jedan od najboljih glumaca starije generacije, ali ono što je ovaj oskarovac čuvao sve ove godine za najuži krug ljudi jeste i da je priznati kompozitor. On svira klavir od svoje šeste godine i komponuje već decenijama, a prošlog jula se pridružio orkestru na bini Birmingham Symphony Hall-a, i predstavio svoju muziku, među kojom se našla i ona koju je pisao za svoje filmove August i Slipstream, kao i komad posebno napisan za CBSO. Album je izašao 16. januara i sastoji se iz 9 kompozicija. Iako je kuriozitet to što se tek u 74. godini odlučio da se okrene muzici, on nije usamljen slučaj. Osim njega, to su, sa manjim ili većim uspehom, već učinili i Steve Martin, William Shatner, Hugh Laurie, Robert Pattinson, kao i Bruce Willis.

UBICE NA PLOČI Brandon Flowers, frontmen The Killersa, najavio je novi album posle petogodišnje pauze. Nakon što su snimili nekoliko pesama u sopstvenom studiju, bila je aktuelna dilema da li album izbaciti tokom leta ili sačekati kraj godine, a pobedila je druga varijanta budući da ga i dalje očekujemo. Radi se o malo bučnijem zvuku od onog na njegovom samostalnom albumu Flamigo iz 2010, koji je odmah nakon što je izdat, zauzeo na UK chartu prvo mesto. Flowers koji očigledno uspeva u svim projektima čiji je deo, pa makar bio i jedini, kaže da je u pitanju audio kombinacija njihova prva tri albuma, rađena bez namere pravljenja velikih iznenađenja. Da li nas ovim možda upozorava na nešto ili je samo skroman, čućemo za koji dan.

To što danas i sami muzičari imaju poteškoće da odrede kom tačno žanru njihovo stvaralaštvo pripada, izgleda da ih nikada neće sprečiti da smišljaju nove, ili bar kombinuju postojeće. 2011. pojavio se uslovno rečeno, novi pravac, koji objedinjuje poeziju i elektroniku, tačnije dubstep. Njegov period inkubacije bio je nekih 6 godina (budući da se smatra da su začeci poetronike nastali još 2005) ali je tek prošle godine došlo do zapaženih saradnji. Radi se o uticajnom dubstep producentu Skream i recitatorki Jodi Ann Bickley, Brian Eno i Rick Hollandu, kao i Jamie xx i Gil Scott-Heronu za koje mnogi predviđaju da su vesnici mejnstrimovanja ovog žanra. Pisci stihova koji sarađuju sa dubstep muzičarima, kažu da su u poetronici prepoznali savršeni ambijent za svoju poeziju, budući da elektro bitovi ne guše recitaciju, već je podržavaju u stvaranju slika kod slušalaca.

SA AIROM DO MESECA

MUSIC LOOP

ce project from en grooves and e live dubstep d they do it bett musicians and and blissful.

MELANHOLIČNI GOLDFRAPP

Priredila: Beksi Lejdi JOŠ NOVIH ŽANROVA

Inspirisan crno belim nemim klasiom Le Voyage Dans La Lune, iz 1902, koji je prvi za svoju tematiku imao SF, Air nas čašćava novim izdanjem, koji je više od sedmog studijskog albuma. S obzirom na važnost ovog 16ominutnog filma za francusku kinematografiju (budući da ga je režirao Georges Méliès) ovom elektro dvojcu je ukazana posebna čast kada je od njih zatraženo da specijalne efekte sa početka 20. veka oboje novim zvukom. Film će biti premijerno prikazan na Kanskom festivalu u maju, zbog čega će još neko vreme vrata Airovog studija biti zatvorena. Šta će iza njih nastati saznaćemo 7. februara, kada ovaj moderni soundtrack bude izašao, uz DVD izdanje i bukvalno obojenog klasika, ali u limitiranom broju primeraka od njih (samo) 70.000.

POBEDA POP ALBUMA U 2011. je po prvi put posle sedam godina, prodaja pop albuma premašila prodaju onih sa kojih se čuje rok. Čak 7 od 10 prodatih albuma, snimili su pop izvođači, među kojima prednjače Adele i Jessie J, s obzirom na to da 33.6% udela u pop prodaji otpada na njihove albume. Platinasta izdanja Coldplaya i Noel Gallagher’s High Flying Birds, nisu sprečila da prodaja rok nosača zvuka padne sa 31.2% na 29.4%. Ista priča je i sa pop singlovima, u čijem slučaju je situacija nešto bolja u korist rok albuma, jer su samo duplo manje prodavani. Izvršni direktor BPI, Geoff Taylor, kaže da su mnogi britanski digitalni muzički servisi, omogućili mlađim fanovima da kupuju pop singlove za cenu u visini njihovog džeparca, te da statistika o odnosu pop i rok snaga, nije potpuno realna.

FRENZY SPARK

TALK TALK

Gospodin Ćirković je ljubazno pristao da u intervjuu za Frenzy Spark odgovori na neka pitanja koja se tiču njegovog širokog spektra delatnosti, ali i smera u kojem se kreću naučna pismenost i čovečanstvo, o izgledima i realnostima popularizacije nauke, nastanku i evoluciji ideja, uticaju informatičke revolucije na rast pseudonauka, Fermijevom paradoksu, adaptacionizmu i stopi moguće evolucije na egzoplanetama, kao i trendovima u astrobiologiji. Frenzy Spark: U vašoj knjizi ogleda o nauci i fantastici, “Artefakt za svemirsko putovanje”, uspeli ste da načinite izuzetno redak i savršeno uspeo presek nauke kroz prizmu književnosti. I ne samo to - u njoj postavljate niz pitanja i rešenja o kojima se retko promišlja - poput spontanog i samostalong razvoja veštačke inteligencije do nivoa sticanja samosvesti kao manifestne sudbine, apokrifnosti žanra kroz primer legendarne neodigrane šahovske partije, antropičkog principa u književnosti, da nabrojimo samo nekoliko. Koji su bili podsticaji za ovako nesvakidašnje teme u vremenu i sredini koje ne favorizuje razmišljanja na tom nivou? Intelektualni eskapizam, kosmopolitizam ili nešto još dalekosežnije? Milan Ćirković: Teško je objasniti intelektualnu genealogiju nastanka svake pojedinačne ideje - po meni, svaki pokušaj toga je osuđen na neuspeh. Postoji sjajan Borhesov esej, “Kafka i njegove preteče”, koji odlično prikazuje samu poentu stvaralaštva, naučnog ili književnog - da ono što mi čitamo menja našu percepciju kako sagledavamo stvari koje su doveli do istorijskog razvitka. Generalno, sve to je nastalo u različitim periodima tokom jednog dužeg perioda vremena. Kada čovek nešto čita, razmišlja o nečemu i to apsorbuje u sebe, svesno ili nesvesno dolazi do nekih ukrštanja ideja.

FRENZY SPARK

Na to pitanje je nemoguće dati odgovor isto kao što u ozbiljnoj, post-pozitivističkoj filozofiji nauke, postoji ono što se zove razdvajanjem “konteksta otkrića” od “konteksta opravdanja”, onoga čime se bavi naučna metodologija, kako neku ideju opravdavate i kako je upućujete u podskup znanja. FS: U prologu iste knjige, već na samom početku ističete da su se književna dela nekada, u vreme lišeno nehumane brzine življenja i prolaznih vrednosti, pisala drugačije u smislu izazova koje su postavljale pred čitaoca. Smatrate li da će pre ili kasnije morati da dođe do pozitivnog obrta makar u naučnoj, ako već ne i u književnoj pismenosti širih masa u doba koje sleduje ovoj epohi obesmišljenih i obezvređenih ideala? Gde stoji nauka u vrednosnom sistemu čoveka budućnosti? MĆ: To je zanimljivo pitanje. Sledećih 100 godina će, verovatno, biti ključni period tokom kojeg ćemo dobiti odgovor na to njega. Sve treba sagledati u svom kontekstu, a jedna od negativnih posledica uspona savremene civilizacije, i zbog čega mislim da je neophodno da se vratimo izvornim, autentičnim tekovinama, je upravo u količini informacija neproporcionalnoj ljudskim sposobnostima da se sa njima suoči adekvatno. Kao posledicu toga imamo, sa jedne strane, formalni porast nekih

tradicionalno relevantnih parametara kao što je pismenost, ali je problem u tome što se pojavljuju novi oblici pismenosti o kojima se, kod nas posebno, ne vodi dovoljno računa o tome - što savršeno ilustruje jedan skorašnjij incident kada je jedan inostrani visoki zvaničnik pitao jednog našeg zvaničnika pri ministarstvu nauke da li je skoro merena naučna pismenost u Srbiji, na šta je ovaj ostao nem kao da ga nije razumeo.

FS: Upravo nas zanima taj aspekt digitalizacije i dostupnosti znanja. U eri interneta kao liberalnog medija kome svi imaju

MĆ: I te kako doprinosi! Stvar sa pseudonaukom jeste što, zapravo, nigde u svetu ne postoji jasan konsenzus o tome šta je pseudonauka. Pored neospornih prednosti informatičke globalizacije, njena vrlo konkretno loša strana je što je ona ogromnom broju ljudi pružila iluziju stručnosti, privid da se razumeju u stvari u koje se, zaista, ne razumeju. Ona vrsta metodološkog i filozofskog obrazovanja neophodna da bi se moglo odvagati znanje i razumevanje najsporije napreduje. Jedna od posledica pojeftinjenja nabavke i procesuiranja informacija jeste o tome da je ta vrsta globalnog diletentizma je nešto što pogoduje manipulaciji pseudonauka, počev od onih etabliranijih poput tzv. “kreacionizma”, ali i ima i figura koje mogu lako da obmanu veliki broj ljudi jer deluju sa visokih pozicija, uz basnoslovan uticaj reklamiranja, što autentični naučnici to, često, nisu i ne mogu. Što zbog uticaja institucija unutar kojih rade što zbog toga što, je sama akademska zajednica, još od Platonove Akademije, sticajem okolnosti izolovana od “mejnstrima”, te ljudi ni ne zapažaju koliki zamah zapravo dobijaju pseudonaučne ideje. FS: Šta je vaš stav o neformalnom obrazovanju? Kakvi su, po vama, izgledi za popularizaciju fizike i nauke uopšte u Srbiji danas i koji su vaši utisci sa mnogobrojnih otvorenih predavanja koje ste održali?

TALK TALK

Sa druge strane, podizanje naučne pismenosti je u sprezi sa čitavim nizom parametara koji se odnose na celokupnu društvenu strukturu koji se, pre svega tiču, medija, a činjenica je i da se na najnižem nivou opšteg obrazovanja i pedagogije ne provlači dovoljno adekvatno ideja suštine puke akumulacije ideja i znanja. To nije cilj pedagoškog procesa, već da se optimizuje mehanizam i procedura za nalaženje pravog znanja i rešavanje problema. To je ono što je potpuno suprotno konvencionalnoj filozofiji nastave i obrazovanja, a što rezultuje zabludom da tekstovi ozbiljnih tema mogu i treba da budu stoprocentno razumljivi. To je pogrešno, dovodi “zatupljavanja “ ljudi. Prava metodologija, kako je Karl Poper govorio, tj. zašto je verbalno izlaganje bolje od pisanog je što može neposrednije da isporovocira reakciju - tako i pisani tekst treba da bude provokacija, pa čak i jednom smislu mistifikacija. Verovanje da će tako, “jednostavno” servirana povećana količina znanja dovesti do povećanog razumevanja je jako naivna. Uzmite, na primer, već šezdeset godina istorije ideje o veštačkoj inteligenciji, zamišljenoj još 1950. godine. Još tada, vladalo je mišljenje da “samo što nije”, uz niz vrlo komičnih pokušaja. Od tada, naše razumevanje veštačke inteligencije se razvijalo prilično slabo jeste postignuto, ali je to vrlo “mršavo”. Loša stvar je to što je taj projekat počeo da dobija negativnu konotaciju kao nečega što obećava ispunjenje “iza ćoška”, a zapravo smo jako daleko od toga. Ja, lično, sam veliki pobornik rada na veštačkoj inteligenciji, ali preduslov za to je da imate infrastrukturu i metod. Isti je slučaj kada se govori o generalnom obrazovanju - ne približavate se autentičnoj prosvećenosti time što vam je danas znanje dostupno klikom na dugme.

pristup, kvalitetno filtriranje informacija se čini sve težim. Doprinosi li to rastu pseudo-nauke i netačnim interpretacijama naučnog rada i metoda?

MĆ: Takva vrsta inicijative je svakako dobrodošla i poželjna. Popularizacija nauke je vrlo delikatna tema, i naravno da bi bilo mudro i pametno da se napravi jedna hijerarhija. U popularizaciji nauke postoji jedan veliki raspon položaja od, takoreći, pripravnika i kalfe do majstora. Neispravno je misliti da svako može biti kao Karl Segan preko noći, a takvih ljudi ima. Jedan od tako loših primera, koji ne mogu da odolim a da ne spomenem, je uspeo da postane čak ko-autor čoveku kao što je Stiven Hoking. Posredi je autor knjige “Euklidov prozor”, jedne od najgorih naučno-popularnih knjiga koje se mogu naći, Leonard Mlodinov. On je uspeo vrlo efektnom propagandom da neutrališe autentično nizak standard te knjige. Zoran Živković i ja smo, zamoljeni od našeg izdavača te knjige koji je i sam naslu-

Milan M. Ćirković je profesor-istraživač pri Astronomskoj Opservatoriji u Beogradu i profesor asistent na fizičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U njegov spektar delatnosti i interesovanja spadaju astrobiologija i SETI istraživanja, evolucija galaksija i tamna materija, filozofija nauke, studije o budućnosti čovečanstva i egzistencijalnih rizika, naučna fantastika i istorija prirodnih nauka. Sa Nikolasom Bostromom je uređivač knjige “Global Catasrophic Risks” u izdanju Oxford University Press-a, a o toj temi je održao predavanje na TEDx Belgrade konferenciji 2010. godine. Prevodilac je nekoliko knjiga eminentnih naučnih imena poput Ričarda Fejnmena i Rodžera Penrouza. Neki od njegovih knjiga i radova, od kojih su mnogi objavljeni samo na engleskom jeziku, su “Uvod u vangalaktičku astronomiju”, “Poslednjih 14 milijardi godina: astronomija u 609 pitanja i odgovora”, “Against the Empire”, “Too Early? On the Apparent Conflict of Astrobiology and Cosmology”, “Zloupotreba antropičkog načela: kvazireligiozna kvazinauka uhvaćena na delu”, “Kant i vangalaktička revolucija u astronomiji” itd.

FRENZY SPARK

TALK TALK

tio da sa tom knjigom nešto nije u redu, pokušali da ispravimo ono barem najočiglednije kako bi malo umanjili njeno žalosno stanje, koje se ogleda u svemu onome što ne treba raditi u popularnoj nauci, ali elegantno neprimetno provučeno. Takođe, loši naučno popularni filmovi i emisije imaju tu negativnu i upornu crtu da imaginacijom ili fikcijom naivno dopunjuju stvari iz prošlosti, npr. da tumače misli ljudi koji su živeli pre mnogo stotina godina ili da, kao sam Mlodinov, koji u jednom trenutku kaže da su dostignuća antičkog sveta bila sačuvana u franjevačkim i dominikanskim spisima uprkos tome što su Karlo Veliki i njegovi doglavnici bili nepismeni - ne shvatajući da su ti krstaški redovi stvoreni tek 500 godina nakon Karla Velikog. Sve to je krajnje nakaradno i uvredljivo, jer se čak i autentična književnost odrekla ideje da postoji sveznajući narator, još od Flobera, Džojsa i Tomasa Mana. Naravno, korisno i poželjno je čitati i loše stvari i sagledavati kritički celu stvar. Knjige koje su pisali uistinu veliki popularizatori nauke poput Segana ili Stivena Džej Gulda nisu nimalo trivijalne i pisane za “čitanje na plaži”, što me vraća na priču o neophodnosti o inteligentno i izazovno pisanim tekstovima. Jer, striktno govoreći, nije bitno da čitalac samo dopre do nekih naučnih činjenica i da ih nauči, već i da prepozna kontekst problema koji su relevantni za istoriju nauke ili današnju nauku uopšte. Uzmimo za primer Ričarda Fajnmana, čija su gostujuća predavanja na univerzitetu na Novom Zelandu sakupljena u maloj knjizi “Neobična teorija svetlosti i materije”, što je kvantna elektrodinamika - ona je, opet, najpotpunija kvantna teorija polja, a kvantna teorija polja, najapstraktniji deo fizike XX i XXI veka. U toj knjizi nema ni

FRENZY SPARK

jedne jedine formule, stoga ona nije ni namenjena samom razumevanju teme iz naslova, već “pobuđivanju apetita” za uvid u kontekst problema. Stoga, ponavljam, popularizacija nauke nije nešto što treba gledati sa visine, to je ozbiljan posao koji je težak u malim jezičkim sredinama sa kratkom intelektualnom tradicijom, tj teško je stvoriti kritičnu tačku kvalitetnog materijala. Navešću i zanimljiv slučaj Karla Segana, koji je u svom životu i karijeri imao problema, a jedan od najskandaloznijih slučaja bilo je odbijanje njegove kandidature za članstvo u National Academy of Science. Mnogo kasnije nakon njegove smrti, njegovi biografi su pronašli zapise rasprave koja se vodila između njega i te institucije, gde je sasvim ozbiljno rečeno, u formi obrazloženja od strane Akademije, da je Segan čovek koji se “previše pojavljuje na televiziji i ima preveliki publicitet”. FS: Dakle, koliko je problem u hroničnoj površnosti šire publike, toliko i prepreka u popularizaciji može biti i taj nesrećni akademski elitizam i nadmenost. MĆ: Apsolutno, a razlozi za tu vrstu narcizma su vrlo duboki i ukorenjeni su u lošoj postavci na samim fakultetima. Zato sada vlada mišljenje da je nastava manja bitna, a da je bolje da se popularizacijom nauke bave novinari, za šta najčešće nemaju kapaciteta. FS: Svakako je potpuni nonsens i to da gotovo nijedne novinske kuće u Srbiji nemaju naučne saradnike.

MĆ: Tačno, imamo komične primere koji dovode do toga da se stvara začarano kolo prebacivanja odgovornosti. Tako se, često, državni naučni resori pravdaju time što je stanje u drugim resorima mnogo gore nego u njihovom. I to je tačno - srpska nauka zaostaje mnogo za svetskom, ali ne onoliko koliko zaostaju saobraćaj, zdravstvo itd. Međutim, generalno ljudi u nauci u Srbiji ima malo i prilično su zauzeti i jednostavno ne stižu da nadgledaju i vrše korekcije i pišu demante na mnogobrojne greške u javnim “naučnim” publikacijama u medijima. Naravno, valja pomenuti i pozitivne primere, poput Slobodana Bubnjevića, diplomiranog fizičara koji je rešio da se posveti novinarstvu, koji povremeno piše dobre naučne tekstove u listu “Vreme”, kao i još par slučajeva. Definisanje toga šta je nauka je jako ozbiljno i zahteva ozbiljno metodološko i filozofsko promišljanje, a kod nas je problem što se to gura ispod tepiha i smatra da je to nešto što se podrazumeva i implicitno svuda prisutno.

Planete nalik Zemlji počele su da nastaju pre oko 9,2 milijarde godina, ali ono što je najzanimljivije, stopa formacije takvih planeta je dosegla vrhunac pre oko 6,4 milijarde godina, što će reći da je to bilo pre skoro 2 milijarde godina pre nastanka same Zemlje. To opet povlači ovo: koliko god bio ukupno veliki skup planeta nalik Zemlji, u svakom slučaju dominiraju starije od Zemlje A ono što je prilično uznemirujuće, jer je to u direktnoj koliziji sa naivno shvaćenim Kopernikanskim načelom o našem položaju, morali bismo pretpostaviti da je evolu-

TALK TALK

FS: Jedan od vaših naučnih radova, “Stalnost adaptacionističko rešenje Fermijevog paradoksa”, posebno je fascinantan u kontekstu neumitnosti nestanaka civilizacija, naše nemogućnosti da ih detektujemo i “svrhe” evolucije. Polazeći od teze Karla Šredera o adaptacionizmu - da su inteligencija i svest vrste tek odgovor na selektivni pritisak i prolazna faza u evoluciji a ne i njen cilj - istovremeno ste i ukazivali na njene slabosti. U slučaju da, pak, okončanje inteligencije jeste evolutivna realnost, da li možemo to na ijedan način preduprediti ili je sudbina čovečanstva nakon odgovora na sva pitanja i “otkrića sveg znanja” neumitno zapečaćena?

MĆ: Tu temu ću sa posebnom brigom i pažnjom da obradim u mojoj sledećoj knjizi na kojoj radim a koja je u celosti posvećena Fermijevom paradoksu, kojom prilikom nameravam da pružim jednu novu klasifikaciju i taksonomiju mogućih rešenja i hipoteza. Posredi je je jedan od najvećih i najozbilnijih problema koji je postao još aktuelniji poslednjih godina, posebno od 1995. godine od kada je razvoj astrobiologije otišao jako daleko u pravcu razjašnjenja fizičkih i hemijskih preduslova za nastanak života. Ispostavilo se da su neke barijere koje su ljudi podizali kako bi izbegli Fermijev paradoksalni zaključak su zapravo sve slabije. Jedan od najboljih primera toga jeste epohalna studija iz 2001. godina Čarlsa Lajnvivera, vrlo originalnog i sposobnog astrobiologa, i njegovih saradnika u kojoj su došli na ideju da se na osnovu hemijskog sastava matične planete može identifikovati stopa kojom su nastajale planete oko zvezda u našoj galaksiji. Vredi napomenuti da je tada bio poznat mali broj ekstrasolarnih planeta, tek stotinak, dok ih danas, sa skorašnjom detekcijom Keplera 22b, imamo verovatno preko hiljadu. Mi danas imamo dosta dobro razumevanje tempa kojim je dolazilo do obogaćivanja međuzvezdane materije i, shodno tome, novih generacija zvezda sa teškim elementima.

FRENZY SPARK

obrnuto proporcionalna efikasnosti - razlog zbog kojeg Zemlja može da se detektuje lako je što se ogroman deo energije gubi i odlaže na razne načine, kao što je svetlosno zagađenje ili odliv mikrotalasa nekadašnje radio-difuzije i vojnih radara koji su njihov najveći izvor. To je sve posledica naše energetske neefikasnosti. Idealna civilizacija bi bila daleko racionalnija u tom pogledu.

TALK TALK

cija, sa mogućom evolucijom inteligentnih, razumnih bića, na prosečnoj planeti nalik Zemlji otišla više od milijardu godina dalje od naše. Milijardu godina je jako veliki period - pre toliko vremena na Zemlji su postojali neki prvi višećelijski organizmi, ništa nalik na biosferu kakvu poznajemo danas. Zato je pomalo depresivno to što mi i dalje ne možemo da detektujemo i ne primećujemo tragove nekih inteligentnih starijih civilizacija. Naravno, ovo se razmatra uz uzimanje u obzir da smo i mi i “oni” prosečna zajednica. u galaksiji. FS: Od kakve je koristi program potrage za inteligentnim vanzemaljskim životom, SETI, odnosno njegov koncept kakav vlada u ovom trenutku? MĆ: Prostor parametara koji odgovaraju onim stanjima civilizacija koje bi bile u stanju da intencionalno komuniciraju sa nama je zanemarljivo mali. Prošle jeseni je u Švedskoj bila održana jedna konferencija na kojoj je došlo do rasprava oko jedna pogrešna ideja koja postoji u SETI-ju o prelasku kvantiteta u kvalitet, da je poenta da ako se nakon računanja Drejkove jednačine i dobije neki veliki broj N (broj civilizacija u našoj galaksiji koji bi mogao da komunicira međusobno) da su time SETI napori opravdani. To je pogrešno jer se mogu zamisliti dve alternativne situacije: jednu u kojoj imamo milion civilizacija nalik našoj, i drugu u kojoj imamo jednu civilizaciju koja koristi većinu resurse na nivou galaksije - pitanje je: da li je lakše detektovati onu jednu ili ovih milion? Naravno, odgovor je “onu jednu”, jer nije uopšte stvar u kvantitetu, a SETI pristup greši i još nekim drugim (iako bih sam bio najsrećniji da uspe, ali se plašim da je to jako malo verovatno ovako kako je koncipirano). Nedavno je meni i kolegama izašao jedan od radova u britanskom časopisu u kojem stoji da je ono što bismo mogli da uradimo u stvari ono što je davno Dajson sugerisao, a to je da možemo da detektujemo tragove inženjerskih aktivnosti naprednih civilizacija ili onih koje su iz nekog razloga izumrle. Jer, kako mi uopšte možemo da razumemo neke nestale ljudske civilizacije? Na osnovu nekih materijalnih artefakta. Poenta jeste u tome da možemo očekivati da je u nekoj totalnosti prostora i vremena ono što ima najveću težinu mali podskup civilizacija, izumrlih ili ne, koje su koristile neke artefakte, a svi postojeći projekti potrage su neadekvatni za to. Možda je mnogo ozbiljnije od bavljenja radio-spektrom tragati za objektima koji na dalekom infracrvenom spektru imaju temperaturu od, recimo, 100 kelvina. Ne treba stvari shvatiti paranoidno, u smislu da se neke civlizacije “kriju” od nas. Detektabilnost je

FRENZY SPARK

2004. se pojavio sjajan predlog francuskog naučnika Lika Arnolda koji je sugerisao nešto apropo novih posmatranja koja tranzita egzosolarnih planeta (ako imamo sreće da su postavljene negde unutar malog ugla tranzita, detektuje se smanjenje sjaja matične zvezde tokom prelaska planete preko diska). On je, suštinski, rekao da bi tranzit četvrtastog objekta, ili bilo objekta komplikovanijeg oblika, preko neke zvezde trebao da bude primarni cilj SETI potrage i nove generacije svemirskih teleskopa koja dolazi. Takvi instrumenti, korišćenjem tranzitne fotometrije, će biti u stanju da detektuju i najmanje periodično zatamnjenje spektra zvezdane svetlosti kada planeta bude prolazila ispred nje - ali se tako mogu identifikovati i veštački objekti. Veliki četvrtast oblik ne postoji u prirodi, od 200 km u prečniku od realističnih materija, svi su dovoljno okrugli da ih možemo smatrati prirodnim. Kada bismo detektovali nešto kockastog ili komplikovanijeg oblika, znali bismo da imamo posla sa inteligentnim “tvorcima”. To je pokazatelj kako treba da izgleda prava SETI studija, što je i dalje van nekog razmišljanja koje vlada unutar samog projekta. FS: Postoje li još neke hipoteze o drugačijim oblicima komunikacije i detekcije inteligentnih vanzemaljskih vrsta? MĆ: Ima puno radova napisanih nezavisno na tu temu. U jednom od njih iz 2004., u radu Rouza i Rajta, je razmatrana energetska efikasnost različitih oblika komunikacije na velike distance, a rezultat diskusije je bio da je verovatnije da će do nas pre dopreti kontakt u vidu artefakta, “svemirske poruke u boci”, nego preko elektromagnetne komunikacije. Dugo se mislilo da bi se drugim civilizacijama “više isplatilo” da komuniciraju radio-talasima nego da putuju - ali šta ako hoćete da napišete tekst? To je mnogo jefitinije - posebno ako se uzme u obzir moderna metoda poput kvantne litografije koja je već jeftina - i mnogo efikasnije. Tim pre što bi to bila poruka velike informacione gustine, sa milijardama bita spakovanim u malu zapreminu. Ukoliko šaljete dugačku, smislenu poruku, a ne brinete previše o dužini vremena potrebnoj da doputuje negde, onda bi fizička

sredstva očigledno trebala da imaju prednost nad signalnim. Zvaničnici SETI-ja imaju neku vrstu otpora prema ovakvim idejama na koje odgovaraju da su se u onim danima otpočinjanja projekta izborili za neki širi naučni i društveni legitimitet kroz ogroman trud i da bi bilo previše neozbiljno da se odbace utemeljene metode. To se ne može sporiti, ali nije ni ubedljiv argument.

Postoji jedna obeshrabrujuća stvar koju su Valas i tadašnji biolozi previđali, a koju mi danas dobro znamo je kolika je adaptivna vrednost nekog novog karaktera u evoluciji, tj. koliko je jedna evolutivna karakteristika “bolja” od druge. To je odlično razjašnjeno sa pojavom Moderne sinteze. Ti vrhovi na kojem se nalaze jako dobro prilagođene vrste su a priori malo verovatni - a do njih je došlo tako što je prirodna selekcija upravo jedna vrsta uspona ka sve manje verovatnom, kao što je Ričard Dokins objasnio u svojoj knjizi “Climbing Mount Improbable”. A stvar sa inteligencijom je što ona kreativno stvara nove vrste evolutivnog pritiska i to onog koji potiče iz indirektnih posledica inteligencije: npr, globalno zagrevanje - da li je to prirodni ili veštački fenomen? Pa, ni jedno ni drugo, jer su uzroci jako isprepletani, a jedan od njih, onaj ljudski, je rezultat rasta in-

U svojoj novoj knjizi u izdanju Cambridge University Press-a koja izlazi na jesen 2012. godine, The Astrobiological Landscape - Philosophical Foundations of the Study of Cosmic Life, Milan Ćirković razmatra filozofske aspekte problema kosmičkog života i astrobioloških koncepata uopšte, poput hipoteze o “retkoj Zemlji” i kosmološke evolucije. U knjizi se istražuje “odnos ontoloških i epistemoloških pretpostavki o odnosu između biološke kompleksnosti i njene kosmološke pozadine [...],uz moderne debate o teorijama multiverzuma.” Divno ilustrovana, ovo delo je namenjeno diplomiranim studentima i specijalistima za temu, ali i astrofizičkim, biološkim i SETI entuzijastima.

TALK TALK

U promišljanju o Fermijevom paradoksu jeste najbitnije da imamo što je moguće više različitih hipoteza i rešenja, jer je posredi ogroman i vrlo apsurdan problem. To nam govori da postoji jedan dubok “background” koji veli da možda u našem pogledu na svet nešto nije u redu. Evolucija se, najverovatnije, dešavala na mnogo mesta na najrazličitije načine, a zašto mi to ne primećujemo? Razlog može biti u nekim našim pogrešnim pretpostavkama koje su brojne. Možda moramo napustiti naše naivno shvatanje realizma i osvrnemo se na hipotezu o mogućoj simuliranoj stvarnosti unutar supernaprednog računara u kojoj se nalazimo, a koja je napravljena sa posebnom svrhom studiranja evolucije života ili ljudskog društva na Zemlji, gde život na ekstrasolarnim planetama nije ni u tom slučaju potreban. To je jedna od hipoteza koju sam izneo u jednoj od svojih knjiga. Druga ideja, meni posebno bliska, je da je svemir dugo vremena bio mnogo manje nastanjiv usled učestalosti kosmičkih katastrofa, što bi efektivnu istoriju univerzuma činilo mnogo kraćom. A Alfred Rasel Valas je sugerisao treću ideju, na Darvinov užas, rekavši da čovek poseduje toliko mnogo neadaptivnih evolutivnih karakteristika, dakle nepotrebnih za sam opstanak (poput smisla za muziku, npr.), da je to siguran znak intervencije neke više inteligencije pri njegovom nastajanju.

The Astrobiological Landscape

teligencije ljudi koji je i doveo do mogućnosti da se stvore postrojenja i mehanika sa štetnim gasovima. Tako nešto može uzrokovati i naše istrebljenje, što znači da inteligencija ima veliku neadaptivnu vrednost jer, iako je naša najveća snaga, sadrži seme našeg pada. FS: Inteligencija, stoga, nije nikakav garant “uspeha” vrste, tim pre što sa stanovišta evolucije uspeh nije ništa drugo do opstati.

MĆ: Pojava ljudske inteligencije se odigrala jako kratko sa stanovišta evolucije je dovela do tako drastičnih posledica. Inteligencija je karakter koji je proizvod biološke evolucije kao i svaki drugi. Ako za sve druge karaktere možemo da pitamo kakvu oni imaju adaptivnu vrednost, onda možemo i za inteligenciju - a mi to još uvek ne znamo. To nam nešto govori o budućnosti čovečanstva - ali šta? Šta u slučaju da se nekim inteligentnim bićima već desilo da se istrebe atomskim oružjem do kojeg je moguće doći jedino visokom intligencijom, a koje i sami posedujemo, a što je čest strah mnogih distopista i pesimista? Ne postoji ništa, međutim, “zapisano u kamenu” kao neizostavni mandat. Postoji ona antička anegdota, draga sociolozima, kada je neko napao Sokrata rekavši mu “Toliko si ružan, da iz tvoje fizionomije proističe da si loš čovek”. Kada su Sokratovi učenici skočili u odbranu svog učitelja, Sokrat ih je sprečio rekavši “Ne, on je potpuno u pravu. Međutim, ja snagom svoje volje preovladavam te svoje slabosti.” Na isti način, iako se inteligencije uvek razvijaju unutar nekih parametara, uvek postoji mesta za veštački i samostalan otklon od bilo kakve sudbine.

Intervju vodili: Nevena Grubač i Andrej Vidović FRENZY SPARK

Ona sama piše svoje tekstove i odlično peva o svojim emocijama. Njen glas je mračno glamurozan i muzički je dovoljno autentična. Međutim, ono što narušava njenu vintage sliku jeste zaista bolno jak utisak o tome koliko se ona ne snalazi u pompezno ekstravagantnoj ulozi koja joj je namenjena.

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

Želja za uspehom i novcem je, bez obzira na potencijal, autokorigovana realnim mogućnostima u najužem značenju tih reči. Kada tu želju gaje oni čiji kapacitet nije direktno na probi, a služeći se tuđim, pozitivan ishod može postojati samo kratkoročno. Poučeni nekim prethodnim primerima iz muzičke industrije, koja je u današnje vreme nemilosrdna kao i svaka druga, nezajažljivo hitajući ka finalnom proizvodu čiji je krajnji cilj što šira upotreba, sada i unapred možemo da pretpostavimo tok stvaranja onoga što se tako milozvučno zove «the next big thing». Ako je nekada za slavu i novac kao njenu propratnu pojavu (a koji je danas primarni motiv) bilo neophodno prvo se dokazati i ponuditi auditorijumu nešto što će on vrednovati, sada proces ide u obrnutom smeru. To što je očigledno sasvim moguće postati šire poznat i pre izdatog albuma, savršeno govori o tome da unazad par godina, intenzitet te želje za uspehom, ide do krajnjih granica pojmljivosti. Ovih dana nam tu apsurdnu činjenicu da se sada slava i novac stiču na bazi fiktivnog proizvoda, koji je tek u nastajanju, potpuno jasno približava devojka koja onim što i kako peva omamljuje a krhkošću gotovo da plaši. Lana Del Rey. Elizabeth Grant rođena je 1986. u Njujorku i najstarija je ćerka multimilionera Roba Granta, što je po starom internacionalnočaršijskom principu, izbilo u prvi plan svake priče o njoj. Muzikom i pisanjem se bavila odmalena ali prvi zvanični obrisi njene muzikalnosti datiraju od oktobra 2008. kada je snimila tri pesme i izbacila EP Kill Kill. Iako je oduvek videla sebe kao deo nekog benda, producenti su insistirali na njenoj solo karijeri, pa je dve godine potom snimila i studijski album pod nazivom Lana del Rey, koji je, čim je čuo njen demo, želeo

FRENZY SPARK

da producira David Kahne (radio između ostalog sa Paul McCartneyem). Oko ovog izdanja marketinški se pobrinuo njen otac, da bi ono, nakon kraćeg perioda u kojem je bilo moguće kupiti ga na iTunesu, iz nepoznatih razloga bilo povučeno. Na pomen te faze svoje karijere, danas Lana, a tada Lizzy Grant, reaguje ofanzivnim stavom da se nije radilo o tome da je album bio loš, već da je želela da počne rad na sledećem a nije imala vremena i novca da podrži oba. I u pravu je. Delimično. Album jeste bio dobar ali razlog iz kojeg je navodno povučen je više nego besmislen (budući da se nikako ne poklapa sa njenim uporednim izjavama o tome da je njen pseudonim osmislio tim menadžera i advokata njenog oca) i savršeno pogodan da izazove lavinu negativnih komentara, koje je prestala i da čita po štampi koliko je uznemiruju. U junu 2011. izbacila je singl Video Games, koji je samo par meseci kasnije lansirao u mejnstrim, i koji najavljuje sledeći album Born To Die, planiran za kraj januara 2012. U međuvremenu je snimila spot za drugi, istoimeni singl, koji je naišao na pozitivne kritike, za razliku od njenih javnih nastupa koje niko ne propušta da okarakteriše kao nesigurne. Kako je na YouTube-u praktično nemoguće ne naći ono što vas zanima, a to bi u njenom slučaju bili nastupi i intervjui iz perioda prvog albuma, razlika koja se uočava je slična onoj kada posmatrate slike iz mladosti današnjih svetskih zvezda. Samo uz suprotnu impresiju: u farmerkama i majici, bez estetskih korekcija i savršene šminke, ona deluje neuporedivo prirodnije, sigurnije i srećnije.

osudu Lane. Mnogo više svetski priznatih muzičara, od onih za koje to znamo, su sami osmislili i ispričali svoje pretpriče, računajući na njihov efekat kod publike. Za Šekspira ni posle 4 veka nije sigurno da li je on autor dela na čijim koricama stoji njegovo ime. Kada se sabere sve to, nameće se pitanje šta je onda problematično u slučaju Elizabeth Grant? Ona sama piše svoje tekstove i odlično peva o svojim emocijama. Njen glas je mračno glamurozan i muzički je dovoljno autentična. Međutim, ono što narušava njenu vintage sliku jeste zaista bolno jak utisak o tome koliko se ona ne snalazi u pompezno ekstravagantnoj ulozi koja joj je namenjena. Kroz sve njene pesme se provlači potreba za dominantnim muškarcem (što je nekada bilo u rangu pleonazma a danas fikcije) i bilo da peva o tome, priča o ljubavi koju treba poštovati čak i kada je izgubljena, ili da daje komentar nakon svog nastupa, ona zvuči i izgleda kao da lebdi u balonu od sapunice koji će svakog trenutka pući a ona se polomiti u paramparčad.

Kako se u svetu šou biznisa nemilosrdno ide na sve ili ništa, kao da iza svakog ugla čeka po jedan umetnik specifičnog senzibiliteta, čija je jedina svrha da bude rasprodat u svim terminima, skoro smo, na nesreću, imali prilike da vidimo sa Amy Winehouse. U atmosferi njenih pesama se pronašao impozantan broj fanova, kakav se prognozira i kod Lane del Rey ako najpoznatiji svetski producenti budu uspeli da iz nje izvuku maksimum. U to koliko su oni rešeni da uspeju u tome, nema sumnje, ali koliko je ona rešena i sposobna da ostane u sedlu i celom svetu Imajući u vidu Madonu, tipičan primer peva o onome što je boli, možemo samo čuda koje stručni timovi i marketing nemoćno da posmatramo. mogu da naprave, gubi se svako pravo za

Autor: Beksi Lejdi

«Cause I’mma ride or die Wheather you fail or fly Well shit, at least you tried But when you walked out the door A piece of me died Told you I wanted more That’s not what I had in mind Just want it like before»

FRENZY SPARK

FILM CORNER

Bez obzira koju poziciju da zauzimate na skali između krajnje konzervativnih i apsolutno liberalnih stavova, male su šanse da, nakon gledanja, ovaj film ne okarekterišete kao kotroverzan. Ali njegova tematika, pre svega, otvara brojna pitanja koja su usko vezana za sferu bioetike, interdisclipinarne nauke koja traži i donosi sudove o ispravnosti i korisnosti određenih ljudskih postupaka u korist života i s obzirom da se 21. vek često naziva ‘biotehnološkim stolećem’ mislim da je Materica (Womb) film koji navodi na dublja razmišljanja o prednostima koje nam biotehnologija pruža ali i o njenim negativnim aspektima.

FRENZY SPARK

Hajde da se prisetimo: prvo se govorilo o kloniranju biljaka (legitimno), potom o kloniranju životinja (diskutabilno), a kada se počelo govoriti o ljudskom kloniranju otvorile su se velike rasprave, probudile nade ali i strahovi. Dodajmo pitanja koja se tiču incesta, surogat majki, ljudskih osećanja… I već smo u Materici. Ako bojama mogu da se opišu osećanja onda bi nijanse između tirkizne, sive i ljubičaste bila osećanja koja izaziva ovaj film. Tim nijansama je uhvaćena nemačka obala Severnog mora gde se rađaju simpatija i ljubav između Rebeke (Eva Green) i Tomija (Matt Smith). Njihovo zajedničko detinjstvo prekida Rebekin odlazak u Japan iz kog se ona vraća nakon 12 godina kao diplomirani matematičar i odmah odlučuje da potraži Tomija, kog zatiče kao studenta biologije, člana udarne grupe militantnih ekoloških aktivista i uzgajivača bubašvaba, koje koriste u svojim diverzijama izazivajući masovne histerije. Da, taj Tomi je zaista Rebekin muškarac. Njihova ljubav nastavlja romantičnom stazom ali Tomijeva smrt u automobilskoj nesreći oboma otima mogućnost da tu ljubav krunišu. Rebekin hladni nemir odlučno rađa ideju, koju sa negodovanjem prihvata Tomijev otac, pa Rebeka postaje surogat majka ljubavi svog života. Tomijev klon, koga nosi u svojoj utrobi, očigledno ispunjava Rebeku zadovoljstvom ali problemi nastaju kada ‘novi’ Tomi bude odbačen od okruženja koje saznaje da je on jedan od ‘kopija’ u njihovoj okolini, a ta istina za Tomija još neko vreme ostaje nepoznata. Negativne predrasude i stereotipi o klonovima hrane Rebekinu posesivnu vezanost za Tomija i guraju ih u izolaciju, koja je već dobrim delom sazrela kao Rebekin slobodan izbor: ,,Samo nas dvoje.” Ali Tomi polako postaje muškarac, onaj Tomi kog je Rebeka izgubila i kojeg, čini joj se, sada krade devojka sa kojom je Tomi u vezi. Ljubomora muči Rebeku, a Tomija čudan susret sa njemu nepoznatom ženom, čiji identitet Rebeka izbegava da otkrije. Sve je teže udisati vazduh u kom lebde pitanja, sumnje, nedefinisane emocije… No, da li će istina osloboditi Rebeku i Tomija nije jedino pitanje koje nosi Materica. Ako su ovi redovi prijatno zagolicali vašu radoznalost onda ćete pogledati film ali čak i da ste osetili neprijatno golicanje, pravi način da ga se oslobodite (pokušate) naćićete tokom gledanja.

Autor: Đorđe Luković

Godina: 2010. Trajanje: 111 minuta; Žanr: Drama | SF | Romansa;

FILM CORNER

Zemlja: Nemačka, Madjarska, Francuska; Režija: Benedek Fliegauf; Scenario: Benedek Fliegauf;

Uloge: Eva Green, Matt Smith, Lesley Manville, Peter Wight, István Lénárt, Hannah Murray, Ruby O. Fee, Tristan Christopher, Jesse Hoffmann, Natalia Tena, Ella Smith, Wunmi Mosaku, Alexander Goeller, Gina Stiebitz, Adrian Wahlen

FRENZY SPARK

TALK TALK/MUSIC LOOP

Za bend Stray Dogg se slobodno može reći da je jedno od velikih otkrića 2011. godine na domaćoj muzičkoj sceni, jedno od onih otkrića za koje se pitate otkud ono tu kod nas i gde se do sada krilo. Dušan Strajnić, poznatiji kao Dukat Stray, je osnivač ovog kvarteta iz Beograda, a u intervjuu ćete pročitati ko mu se tu još pridružio i kako to oni rade zajedno. Ako sebe pronalazite u žanrovima kao što su Indie-folk i Americana, a pritom odlično znate ko je bio Nick Drake, ako volite taj rastapajući zvuk akustične gitare, praćen klavirom i vešto upakovanim deonicama odsviranim na violini, uz setni prizvuk usne harmonike i opijajućih mellow vokala, onda vas pozivamo da zalutate na njihov prvi album Almost.

Frenzy Spark: Ovim intervjuom zatičemo članove benda Stray Dogg na snimanju spota za pesmu “Smile”. Koliko ste odmakli sa snimanjem i da li je za snimanje zadužena ista ekipa koja je radila vaš prvi spot za pesmu Almost? Dukat Stray: Snimamo još dva dana, i onda ostaje da se montira, mislim da bi do početka februara spot trebalo da se nađe na internetu! Kao i prvi spot, producira ga Sense production to jest Milan Stojanović, ali ovog puta režiser je Ivan Stojiljković a direktor fotografije Ivan Marković, i za sad deluje super sve.. FS: Kada i kako se desila ta inicijalna varnica, odnosno trenutak kada je Stray Dogg oživeo i ko ga je postavio na noge? DS: Prošle godine u martu izdao sam EP od četiri pesme snimljene u mojoj sobi, potuno lo-fi, i taj EP mi je zapravo doneo i prvo snimanje spota a onda i albuma kod Duleta Bauka.. izdvojio bih Stefana Unkovića iz SuperSizeShe etikete i Ivana Loncarevića sa Popdepresije sa B92 kao dvoje ljudi koji su zaslužni za rođenje benda Stray Dogg, iako je nezahvalno to da radim, jer ima još dosta ljudi koji su me zadužili u tom smislu i kojima sam baš zahvalan... FS: Album nosi naziv “Almost”. Da li postoji neki poseban razlog za to, i da li postoji neka dublja, lična vezanost za istoimenu pesmu? DS: Ceo prvi album je karakterisitčan po tome što se bavi istom tematikom, a to je ljubav, zapravo odnosima u ljubavi i jednoj vezi. Želeo sam tako da ga koncipiram, da bude kao jedna celina, iako sam imao pesme koje su se bavile i nekim drugim pitanjima ali ostavio sam ih za kasnije.. To će se promeniti na drugom

FRENZY SPARK

albumu, ali ostaće isto to da su većinom autobiografske, tako da i pesma Almost je takođe takva, potpuno lična.. FS: Da li svi učestvujete u procesu pisanja tekstova i kako kod vas izgleda taj proces stvaranja muzike? Kakva su pojedinačna zaduženja u bendu? Koje instrumente svirate, a ko su glavni vokali? DS: Osnovu benda čine Ana Janković koja peva prateće vokale i svira violinu, Jelena Damjanović na klaviru, Marko Ignjatović koji svira gitaru, i ja koji pevam, sviram ritam gitaru i nabadam ponešto na usnoj harmonici.. Tekstove donosim ja, zajedno sa osnovnom skicom pesme, pa je onda svi aranžiramo i dopunjujemo na probama.. Oni su sjajni muzičari i time nam je olakšan ceo taj proces stvaranja. Na drugom albumu i na koncertima, pridružili su nam se i Uroš Milkić na bubnju, i Miljan Đokic na bas gitari, pa možemo napokon da kažemo da imamo pravi bend. FS: Koliko se dugo bavite muzikom? Da li ste ranije bili članovi drugih bendova ili sarađivali sa nekim drugim muzičarima? DS: Meni lično je sve ovo novo, nikad nisam bio ni u jednom bendu, čak sam i gitaru počeo relativno kasno da sviram (što se da cuti :)) , i upravo zato dosta zavisim od ljudi sa kojima sviram.. Ana i Jelena završile su Muzičku Akademiju u Beogradu, dok je Marko završio jazz odsek u srednjoj muzičkoj, a kod nas je došao iz elektropop benda Inje. Bubnjar Uroš inače svira gitaru u surf bendu Threesome, a Miljan basista takođe ima mnogo iskustva po raznim grupama, tako da se oslanjam na sve njih što se tiče tog iskustva.

DS: Reakcije su odlične, mnogo bolje nego što se bilo ko nadao. Mislim da publika postoji, samo treba oživeti scenu, sa što vise različite muzike, različitih žanrova kako bi se mobilisao taj narod, svačiji ukusi zadovoljili, i tako izgraditi opet kulturu odlaska na svirke. To sve podrazumeva otvaranje mesta za sviranje, i polako tu alternativniju muziku, ako postoji uopšte, približiti nekom mainstreamu iako zvuči da su ta dva pojma suprostavljena, ja mislim da je upravo to rešenje. FS: Dukate, navedi neke od svojih uzora? Koliko se svi zajedno unutar benda slažete po tom pitanju slaganja muzičkih ukusa? Šta svako od članova benda donosi sa sobom? DS: Ako govorim o kantautorima na koje se naša muzika oslanja, to su definitivno Nick Drake, Neil Young, pa i Jeff Buckley verovatno... Ali mislim da su uticaji znatno širi, odnosno da se sve što slušam direktno oslikava u muzici koju pravim.. U bendu se super slažemo, iako ne slušamo apsolutno istu muziku, imamo te bitne tačke gde nam se ukusi poklapaju, i to je sjajno..

TALK TALK/MUSIC LOOP

FS: Žanr kome pripada vaša muzika je amerikana (sa izvesnom dozom melanholije), što se ređe sreće na ovim prostorima. Ipak, broj fanova raste, što je za svaku pohvalu. Koliko su ljudi odavde upoznati sa muzikom koju izvodite i kakve su njihove reakcije sa vaših javnih nastupa?

FS: Da li ste do sada nastupali negde u zemlji, gde još niste, a želeli bi, i kakvi su vaši planovi po pitanju plasiranja vaše muzike na strano tržište? DS: Svirali smo za sad po Beogradu i Novom Sadu, plan je da sviramo i u drugim gradovima, naravno.. Sa Felonom iz Zagreba dogovaramo neke zajedničke nastupe i po regionu, tako da bi to trebalo da bude zanimljiv poduhvat. FS: Krčka li se nešto novo kod vas, pored svega o čemu smo pričali? Da li ćete eksperimentisati sa zvukom, ili ostajete verni jednom žanru?

DS: Pesme za drugi album su spremne takoreći, završne pripreme su u toku, pa je plan da tokom februara krenemo sa snimanjem.. Zvuk će biti drugačiji, mora biti jer se i mi menjamo, i to ne samo u muzičkom smislu.. Neće biti radikalan zaokret, ali osetiće se promene, i ja ne mogu da dočekam to snimanje. FS: I za kraj, reci nam šta se nalazi na tvojoj plejlisti koju trenutno slušaš? Šta te to od muzike pokreće ovih dana?

FS: Kako izgleda jedan vaš radni dan, jedna vaša proba? DS: Od nedavno, odlazak u BIGZ, priključivanje na pojačala, kukanje zbog hladnoće i psovanje grejalice, i višečasovno sviranje i diskutovanje. :)

DS: Trenutno na mojoj plejlisti... - Jeff Buckley - lilac wine - Two Gallants - Crow jane - Skip James - Crow jane (2 crow jane, ne zna se koja je lepsa) - Oasis - The Masterplan - M.Ward - Half moon - JJ Cale - Don’t go to strangers

Intervju vodio: David Darko FRENZY SPARK

STOP,LOOK & LISTEN

Rolling Stones ili sailling stones? Sve jedno je, poenta je u kretanju ali u ovom slučaju bez muzike. Naime, pod pojmom sailling stones podrazumeva se jedna krajnje neobična geološka pojava otkrivena na području Sjedinjenih Držva, kretanje kamenja bez ikakvog vidljivog fizičkog uzroka, duž Doline smrti (Death Valley).

FRENZY SPARK

Iako su do sada vršena brojna ispitivanja još uvek se ne zna sa sigurnošću šta je uzrok, koja sila se krije u pozadini ’plovećeg’ kamenja. Raspon veličina/težina kamenja o kojem je reč je poprilično velik – kreće se od najmanjeg zabeleženog, nazvanog Nancy, prečnika od 6.4 cm pa do najvećeg koji teži čak 40 kg. Takođe i dužina kretanja uopšte nije zanemarljiva – do 260 metara. Trajektorija kamenje dosta varira, te ima primera od blago zakrivljene pa do putanje koje uključuje promene pravca od 90 stepeni. Tip kamena o kome je ovde reč, u najvećem broju slučajeva, je dolomit, tamni dolomit, (CaMg(CO3)2.). Radi se o sedimentnoj steni i mineralu koga pretežno čini kalcijum. Jedna od zanimljivijih primena dolomita je u naučne svrhe, pri izradi detektora čestica kakav je i Hadronski kolajder (Hadron Collider), zbog izuzetne sposobnosti detektovanja većine, takozvanih, egzotičnih čestica. Takođe je naučno dokazano da je i dobar izolator kosmičkog zračenja zbog svojih hemijskih karakteristika.

Dolomit

SPARK STOP,LOOK PERSONA/MUSIC & LISTENLOOP

Prve beleške o plovećem kamenju su nastale još krajem 40ih godina 20. veka od strane dvojice geologa, kada su zabeležene prve pojave ove vrste, primetivši neobične tragove kretanja na širokom području Doline smrti. Ipak prva značajnija posmtranja se vezuju za početak 70ih godina kada se celoj priči poklanja mnogo više pažnje. Tada ideja ispitivanja ove pojave oživljava pokretanjem Racetrack stone movement monitoring program-a na čijem čelu su Bob Sharp i Dwight Carey koji počinju ispitivanja i imenovanje uzoraka i njihovo dalje praćenje u periodu od narednih 7 godina. Dvojica naučnika su tada postavili jednu od teorija po kojoj dolazi do kretanja kada se sloj leda uhvati oko kamenja tokom zimskog perioda i koji udružen sa specifičnom ružom vetrova izaziva kretanje duž ravnice, sa manje trenja. Ipak teorija nikad nije bila u dovoljnoj meri prihvaćena jer su u kasnijim ispitivanjima otkrili i neke dodatne efekte do kojih dolazi a koji su se kosili sa prethodno utvrđenim. Naime, dešavalo se da se u toku jedne zime ne zabeleži nikakvo kretanje da bi se u kasnijim mesecima ono ubrzalo, mimo snega i leda. Ili da se uzorci približno istih dimenzija potpuno različito ponašaju. Nisu uspeli da dođu do bilo kakvog šablona kretanja koji bi mogao da se šire primeni na scenario sa kojim se susreću. Na kraju sedmogodišnjeg perioda samo kod dva uzorka nisu zabeležili kretanje. Takođe je zabeležen i slučaj (misterioznog) nestanka jednog od većih kamena, koji se isto tako misteriozno ponovo pojavio posle više godina, na drugom delu ravnice. Velika smetnja teoriji leda i vetra je ta što je više puta u posmatranju zabeleženo da kamenje koje se nalazi jedno spram drugog ima potpuno različitu trajektoriju, te da definitivno nije došlo do uticaja iste sile na svaki od njih. Još jedna od skorijih teorija se bazira na uticaju poplava na tom području, te da tada dolazi do većine kretanja. Ali teško je tu teoriju primeniti kod delova doline gde voda i ne dopire, suvog dela doline, a gde tragovi pomeranja takođe postoje. Pored ovih pokušaja naučnog obrazloženja ove enigme postoje i mnoge druge teorije koje i nisu usko povezane sa naučnim stanovištem a koje predstavljaju plodno tle za mnoge entuzijaste koji bi da se upuste u istraživanje ove misterije objašnjavajući je nekim drugim, nauci nepoznatim, kosmičkim uticajima. Čak zalazeći i u paranormalno. Bilo kako bilo ploveće kamenje predstavlja veliku atrakciju za mnoge ljubitelje misterija koji dolaskom u Dolinu smrti imaju šta zanimljivo da vide i iskuse.

Autor:Dražen Pekušić

FRENZY SPARK

011. GODINI NAJBOLJE IGRE U 2011. GODINI NAJBOLJE IGRE U 2011. GO

Prođe još jedan desant na jetru, mozak, bubrege i ostale organe poznat pod nazivom „Decembarsko-Januarski obžderavajući doček“. Svi smo i dalje mamurni, umorni, upaljenih mišića, hangover misli, i još uvek se dovodimo u red, kao pravi slavljenički narod kakav jesmo. Izboksovali smo se sa svim svecima decembra i januara, izdržali smo još jedan talas dočeka raznih novih godina, praznika, familijarnih sarmi i ruske salate, pečenja svih vrsta i noćna opijanja (ako ne i prepijanja) koje ova dva luda meseca nose sa sobom. Sad već počinju pravi problemi sa plaćanjem zaostalih računa, izbijanjem drugog dela plate iz džepova poslodavaca (kako bi se platili dugovi napravljeni u ovom krkanlučkom periodu) i neki pokušaj vraćanja u normalu i svakodnevicu. Samim tim, svestan da sam u suštini jedan ogroman zabušant, odlučio sam da članak posvetim najboljim od najboljih – što u prethodnoj godini (koji god kalendar da gledate,sad je svejedno), što u ovoj koja je otpočela. Kao i uvek, kraj godine je bio uzbudljiviji od početka, naslovi su megalomanski i prete da se pretvore u institucije video igara. Jača kafa da izbije mamurluk, kutija cigara (pušenje ubija, duvanski dim bla bla bla) pa da otpočnemo ovu godinu kako valja – radno. Kako bih se u startu ogradio, ova svojevrsna top lista je isključivo subjektivna. Ovo su igre koje su po meni obeležile prethodnu godinu, kao i one u koje ja polažem najveće nade da će obeležiti tekuću. Pa makar i samo do 21. decembra. Let us begin: 2011. Godina neverovatnog napretka u razvoju engina za igrice (Crysis 2, Elder Scrolls V:Skyrim, pa čak i Pro Evolution Soccer 2012.). Godina puna zaista zanimljivih i krajnje izazovnih naslova koji oduzimaju sate i sate vremena, a svakog iole posvećenog video igrama bacaju u virtuelni svet na neograničeno dug vremenski period. Neki generalni presek po mom mišljenju bi trebao da izgleda ovako:

FRENZY SPARK

10. Magicka: svojevrsni co-op za 4 igrača, u kom svako vodi svog čarobn

opremljen gomilom elemenata i još većim izborom kombinacija tih elemenata. Zajedn ekipom (verujte mi, tako je mnogo zanimljivije) prolazite kroz talase i talase neprija kombinujući međusobne sposobnosti i magije kako bi stigli do samog kraja. Ono što je z fascinantno u celoj priči je to što je sve vreme upaljen tzv. „Friendly Fire“ – možete da p jete ceo svoj tim, greškom ili namerno. Duhovitost igre prevazilazi granice obične recen a moja duhovitost je na znatno manjem levelu, pa ne bih da se mešam. Ako imate bilo k računar kupljen u prethodne 2 godine, ne bi trebali da imate problema sa pokretanjem igre, a ja bih je najiskrenije i najtoplije preporučio svima – čak i onima koji ovaj žanr ne Magicka je definitivno nešto što može da vas navede da zavolite igre ovog tipa.

9. Postal III: najbolesnija bolest. Realno, trebao bih da ostavim ovaj deo tek-

sta i pustim vas da sami isprobate o čemu se radi. Još jedan nenormalni (a bogami i nemoralni) nastavak prebolesne serije igara Postal. Prethodnik je dobio legendarni status, pa čak i svoj film u holivudskoj produkciji, a očekivanja od trećeg nastavka su skoro ista. Grozan crni humor, previše nasilja (najčešće nepotrebnog), krv, droga, prostitucija, sve naj za vaše dete. Ova fps boleština od igre ima takav pristup da ćete igru ili zamrzeti posle 12 sekundi, ili ćete je obožavati kao i njene prethodnike. Urađena je, naravno, na Valve-ovom engine-u.

8. (da znam, osam...) Terraria: igra koja je mene lično najviše izn

dila od kad sam u ovim nolajferskim vodama. Sama igra je velika par megab i ubeđen sam da bi čovek mogao da je pokrene i na starim mašinama kao št Amiga ili Commodore 64. 2D platformski rpg, sa abnormalnim količinama s za istraživanje, sklapanje, kopanje, pronalaženje, a ako imate još neku ekipu bi se nešto toliko duhovito i simpatično dopalo – ova neugledna kockasta postaje zanimljivija na deseti stepen. Definitivno jedna od must try igara iz thodne godine.

7. Crysis 2: po meni igra sa najboljom grafikom u modernom gamingu. Za ovo

ostvarenje vam treba čudovište od računara, dobri refleksi, osnovno poznavanje Crysis franšize i, nažalost, visok nivo otpornosti na epi napade. Klasičan nastavak Crysis serije, ne preterano komplikovana priča, sjajni efekti, još jednom SJAJNA grafika i definitivno igra koju bi svaki ljubitelj pucačkih igara (sa iole modernijim računarom) morao da počisti, pa makar i na easy modu (cheateri!!!)

AJBOLJE IGRE U 2011. GODINI NA

OLJE IGRE U 2011. GODINI

DINI NAJBOLJE IGRE U 2011. GODINI NAJBOLJE IGRE U 2011. GODINI Autor: Danilo Radojčin

ODINI NAJBOLJE IGRE U 2011. GODINI NAJBOLJE IGRE U 2011. GODINI

5. RAGE: prošlo je 6 godina od kako je „Id Software“ izbacio Doom 3. Pored par stvari za androide

i Quake live-a, ovo je prva konkretna stvar koju su uradili. Početna reakcija koju sam imao kada sam video ovu igru je definitivno bila: „Isto sr..e, drugo pakovanje...“, a onda sam video kako izgleda story mode, i koliko je igra u stvari napravljena kako bi izazvala tešku zavisnost. Sjajna pucačka igra u kojoj je i dalje najvažnije trčati okolo i pucati po svima, ali sa zanimljivom pričom i stvarno lepom grafikom. Bilo je i vreme da se ljudi sete nas arhaičnih PC gamera... Hvala im na tome, a pogotovo na RAGE-u.

4. Witcher 2: Assassins of Kings / Deus Ex: Human Revolution – znao sam da će u određenom momentu doći do toga da dve igre moraju da dele određeno mesto, i iskreno mi je krivo što su to baš ova dva ostvarenja, jer su definitivno obe igre SJAJNE (sa sve caps lock-om). I jedna i druga predstavljaju nastavke svojih serijala i obe su odradile fenomenalan posao kako bi franšiza ne samo zaživela, nego čak postala i popularnija nego što je bila ranije. Kombinovanje različitih engine tehnologija dovelo je ove dve igre do tačke da i jedna i druga budu među top 10 prodavanih igrica prethodne godine (bar kako kažu kolege sa gamespot-a i ign-a, a ja sam navikao da im verujem). Jedino što za ove dve igre mogu provereno i sa sigurnošću da kažem je – probajte, nećete se pokajati!

3. Assassin’s Creed: Revalations: ja ne bih bio ja, ako mi u top tri igre ne bi bio ni

jedan deo AC franšize. Malo je reći da postajem opsesivno kompulsivan kada je bilo koji naslov AC u prodaji, ali revalations se potrudio da još više unapredi tečnost kretanja, lakoću izvođenja pokreta, nove kombinacije pokreta i borbe, novi multiplayer sistem i nastavak priče o omiljenim mi asasinima. Prelepa grafika, scenografija i fenomenalan voice acting stavljaju ovu igru na mesto koje joj pripada. Jedina zamerka koju imam je – dokle bre više ekspanzije za igru, hoćemo treći deo, a ne drugi i ¾...

Ovde bi solidno mogao da stoji i Dead Island, i Limbo, neki od Battlefield nastavaka, možda čak i Arkham City ili eventualno Serious Sam 3D, ali kada se uzme u obzir koja igra je na prvom mestu – drugo mora da ostane prazno. Zašto? Zato što je po meni najbolja igra, sad već u svakom smislu prošle godine, zaslužila prazno mesto iza sebe...

1. Elder Scrolls V: Skyrim: revolucionarni zarazni rpg iz prvog lica sa nevero-

vatnom količinom opcija, ogromnim svetom, fenomenalnom pričom, apsolutno savršenom atmosferom, stavlja vas u ulogu koju samu izaberete dok se razvijate. Zmajevi, vitezovi, mačevi, čudovišta... Čovek bi prosto pomislio da nam je budućnost u epskoj fantastici. Iako je poprilično zahtevna, realno, kupovina novog računara samo zbog ove igre se i više nego isplati. Savršeno ukomponovana, ni blizu naporna i nikako dosadna (kao što je Oblivion znao da bude) Skyrim je po meni definitivno igra koja je obeležila predapokaliptičnu 2011. Odbijam da kažem bilo šta više o njoj sem da spada u obaveznu gamersku lektiru. Amin. Nastaviće se...

Do sledećeg igranja.

NAJBOLJE IGRE U 2011.

NAJBOLJE IGRE U 2011. GODINI

nenabajta to su stvari kojoj a igra z pre-

još jedan nastavak legendarne igre koji je možda čak i bolji od originala. Igra rađena na Valve engine-u, sa iščašenim shvatanjem prostora i same fizike. Urnebesno frustrirajuća, ali opet neverovatno zanimljiva i zarazna igra koja će vas u isto vreme gurati do nenormalnih granica nerviranja i činiti da se ujedno osećate kao direktor MENSA-e ili neke slične intelektualne družine. Definitivno zahteva mnogo pažnje, mnogo živaca, određenu posvećenost igri – ali ako se nešto isplati, to je onda osećaj da ste ovu igru uspeli da završite, pa makar i uz pomoć neta (cheateri v2.0!)

FRENZY SPARK

NAJBOLJE IGRE U 2011. GODINI NAJBOLJE IGRE U 2011. GODINI NAJBOLJE IGRE U 2

njaka, no sa atelja, zaista pobinzije, kakav m ove vole.

6. Portal II:

ART & CRAFT

U Japanu je prodaja stripova mnogo veća nego bilo gde u svetu. Nekoliko glavnih manga časopisa koje sadrže desetak epizoda različitih autora, nedeljno prodaju po nekoliko miliona kopija. Manga je podjednako cenjena i kao umetnička forma, i kao popularna literatura, mada još uvek nije dostigla prihvatanje poput onog kakvo imaju muzika ili film. Međutim, opšte odobravanje Hajao Mijazakijevih anima i nekih manga, značajno menja pogled na animu i mangu, približavajući ih statusu “viših umetnosti”. Najveću zaradu u istoriji japanske kinematografije, od 30.4 milijardi jena, ostvario je Mijazakijev “Začarani grad”.

Uspon japanskog stripa

Uticaj Zapadne kulture

Japanski strip je najmlađi, ali i najveći svetski centar ove umetničke forme. Japanski stripovi, poznatiji kao Manga, čine 40% ukupnog štampanog materijala u Japanu. Svaki mesec izlazi oko 350 strip-magazina i oko 500 stripova. Izdaju se u sveskama od 200 stranica, a nije neobično da serija dosegne i do 10.000 stranica. Zato se u japanskim stripovima najviše pazi na radnju, dok je crtež sporedan. Poseban fenomen je „doujinshi“ (dodžinši), ogromno tržište amaterskih stripova. Najslavniji autor je Osamu Tezuka (Astro Boy, Black Jack).

Postoji mišljenje kako su Japanci “ukrali” strip Zapadu, što je daleko od istine. Japanci se veoma dugo bave stripom i animacijom. Međutim, ipak su neki aspekti mange uzeti sa Zapada. Osamu Tezuka, otac moderne mange, bio je pod uticajem Disneya i Maxa Fleischera, ali su zato njegove glavne karakteristike, kao što su jednostavne linije i stilizirani likovi, izrazito japanske. Može se reći da je kineska umetnost imala zapravo veći uticaj od Zapada.

Japanski strip je prošao dug istorijski period potpuno izolovan od svih uticaja iz Evrope i Amerike. Prvi put se reč manga pojavljuje 1814. godine kada je upotrebio japanski umetnik u duborezu Hokusai Katsushika. Termin se nije upotrebljavao sve do početka 20. veka. Reč manga može značiti karikatura, crtež, strip ili animacija. Izvan Japana, uglavnom se koristi kao naziv za japanske stripove. Ova strip forma se razvila iz mešavine ukijo-e stila i stranih artističkih pokreta. Kada je Amerika započela trgovinu sa Japanom, tada je Japan ušao u period ubrzane modernizacije i globalizacije, tako da su doveli inostrane umetnike kako bi naučili japanske studente stvarima kao što su linija, forma i boja, na koje se u ukijo-e pravcu nije toliko obraćala pažnja, jer je ideja koja se krije iza slike bila mnogo važnija od nje same.

FRENZY SPARK

Mnogi odlični manga radovi i anime crtaći danas se zapravo produciraju širom sveta, a ne samo u Japanu. Druga važna činjenica je da mange i anime proizvodi objavljuju u skoro svim žanrovima i formatima. Za razliku od Amerike i Evrope, u kojima se je dominantno mišljenje da su stripovi dečija zabava (međutim i to se pomalo menja u zadnje vreme), japanski autori pišu bukvalno za svakoga, od nevine dece, preko horora do seksualnih fantazija. Od 2006. godine, mange su postale tržište koje obrće milijarde dolara. Manga se razvila od mešavine japanskog umetničkog pravca zvanog ukijo-e i stranih stilova crtanja, a osnovne karakteristike današnjeg izgleda nastale su ubrzo po završetku II svetskog rata. Uglavnom su crno-bele, sa izuzetkom korica i prvih nekoliko stranica, a retke su one kod kojih su sve strane u boji. Najpopularnije mange često doživljavaju adaptaciju u vidu anime crtaća čim se za to pojavi interes na tržištu.

FRENZY SPARK

ART & CRAFT

Prihvatanje nove umetničke forme Mange se među manje upućenima često nazivaju animama, i obrnuto. Adaptirane priče se često modifikuju na način kojim će imati veću prođu na mejnstrim tržištu. Iako to nije uobičajeno, ponekad se po originalnim animama prave mange, kao što su recimo Gundam, Neon Genesis Evangelion, Cowboy Bebop i Tenchi Muyo. Uobičajeno je da originalne mange i anime pored japanskog naziva sadrže i englesku verziju naslova ili da imaju engleski naziv transkribovan na japanski. Moderna manga kakvu poznajemo danas, nastala je kada je dr Osamu Tezuka, naširoko poznat kao otac mange zasnovane na priči, postao popularan. Godine 1945, Tezuka koji je studirao medicinu, video je ratni propagandni animirani film Momotarou Uminokaihei na čiji je stil vidno uticala Disneyjeva „Fantazija“. Tezuku je ovaj film veoma inspirisao, tako da je odlučio da postane strip crtač. Tezuka je uveo filmsko pripovedanje i likove čije je pojavljivanje u kraćim epizodama stripa deo veće pripovedačke celine. Jedini tekst u Tezukinim stripovima su dijalozi između likova, što je stripovima dalo kvalitet filma. Uveo je i diznijevske facijalne ekspresije kod kojih su oči, usta, obrve i nos likova povremeno previše izraženi, što ih je činilo veoma upečatljivim, a njegov rad veoma popularnim.

FRENZY SPARK

Između 1960-ih i 1970-ih postojale su dve strip struje. Prva, u obliku mange, bila je bazirana na prodaji antologijskih magazina koji su sadržavali desetine naslova. Druga, gekiga, bila je bazirana na obliku iznajmljivanja kompletne “knjige” sa samo jednim naslovom. Mange su se pojavljivale u nedeljnim i dvonedeljnim publikacijama, tako da je produkcija bila brza, sa poštovanjem rokova. Vremenom je većina manga autora prihvatila Tezukin stil crtanja, gde su likovi crtani jednostavno, ali sa prenaglašenim izrazima lica, sa karakterističnim ogromnim okruglim očima, što je u inostranstvu postalo asocijacija za japanski strip. Međutim, gekiga nije uticala na samo na vizuelni stil mange: nakon 70-ih, pojavile su se mange koje su imale slike i dijaloge namenjene starijoj publici. Mnoge su imale značajan broj slika sa scenama seksa i nasilja, a bile su namenjene tinejdžerima: za razliku od Tezukinog vremena deca su sada imala mnogo veći džeparac, tako da su mogli sami da kupe mangu, umesto da traže od roditelja da im je kupe. Zbog toga izdavači mange nisu morali da prilagođavaju svoje stripove mišljenju roditelja. U Japanu je prodaja stripova mnogo veća nego bilo gde u svetu. Nekoliko glavnih manga časopisa koje sadrže desetak

epizoda različitih autora, nedeljno prodaju po nekoliko miliona kopija. Manga je podjednako cenjena i kao umetnička forma, i kao popularna literatura, mada još uvek nije dostigla prihvatanje poput onog kakvo imaju muzika ili film. Međutim, opšte odobravanje Hajao Mijazakijevih anima i nekih manga, značajno menja pogled na animu i mangu, približavajući ih statusu “viših umetnosti”. Najveću zaradu u istoriji japanske kinematografije, od 30.4 milijardi jena, ostvario je Mijazakijev “Začarani grad”. U Americi su mnoge mange kritikovane da su nasilne ili sa mnogo seksa. Na primer, filmske adaptacije mangi poput Ubice Ičija ili Starog momka su u Sjedinjenim Državama zabranjene za mlađe od 18 godina. Međutim, nije bilo zvaničnih pokušaja da se donesu zakoni o tome šta sme, a šta ne sme biti prikazano u mangi, osim nejasnih zakona o pristojnosti koji kažu da “preterano skaradni materijal ne sme da se prodaje”. Ova sloboda omogućila je autorima da prave mange za svaku starosnu grupu, sa ogromnim brojem različitih tema.

Popularni prepoznatljivi stil mange je veoma karakterističan. Važnost je obično stavljena na liniju umesto na formu, a pripovedanje i raspored panela razlikuje se od američkog i evropskog stripa. Paneli i table se po pravilu čitaju zdesna na levo, u skladu

Manga časopisi obično sadrže po nekoliko serijala koji uporedo izlaze u jednom izdanju, na 20−40 stranica po broju. Ovi manga časopisi, ili antologijski časopisi, (neformalno i “telefonski imenici”), obično se štampaju na novinskom papiru lošijeg kvaliteta i najčešće imaju između 200 i 850 stranica. Manga časopisi sadrže i stripove koji se ne nastavljaju već predstavljaju kompletnu epizodu, kao i različite četvoropanelne jonkome (strip kajševi). Sa ogromnim tržištem u Japanu, manga obuhvata široko polje različitih tema koje zadovoljavaju različite interese čitalaca. Popularna manga namenjema mejnstrim publici obično uključuje SF, akciju, fantaziju i komediju. Neki od najpopularnijih serijala zasnovane su na korporativnom biznismenu (Shima Kousaku), rođaku iz Kine (Iron Wok Jan), kriminalističkom trileru (Monster) i vojnoj politici (The Silent Service). Kao rezultat, mnogi žanrovi se dobro uklapaju i u anime (koje često uključuju adaptaciju mangi) i japanskih video igara. U Japanu postoje i manga kafei, poznati kao manga kisaten. U manga kisatenima, mušterije piju kafu i čitaju mangu.

ART &ENGLISH CRAFT PLEASE TALK TALK/IN

Antologijske strip kolekcije

sa japanskim pravopisom. Međutim, neki inostrani izdavači menjaju smer čitanja sleva na desno, tako što stranice štampaju “kao u ogledalu”. Mnogi čitaoci, pa čak i sami autori, kritikuju ovakav način izdavaštva tvrdeći da se time menjaju njihove originalne namere.

Autor: Michel Petković

FRENZY SPARK

9. Tim Hecker Ravedeath, 1972 10. Dream Theater A Dramatic Turn of Events progressive metal A school-book example of a return to form. Having went through a mid-life turbulence in shape of Mine Portnoy’s departure, a Long Islandbased powerhouse found themselves in a wide-open space of newborn possibilities. The balance of power, once solely in arms of Portnoy, led to a more “democratic” structure within the band’s creative process, with all of the members contributing in their

own right. As such, A Dramatic Turn of Events is exactly that - a scope of much more wellbalanced dualism of heavyness and a return to melodious sides to the band, more coherent song-writing, lyrics that are no longer a disgrace to listen to (as was the case on the last two or three albums) and, certainly, the best song DT recorded in ages - Breaking All Illusions. Their best effort in a decade. This, once hardcore fan, is relieved. PS A treat for piano lovers - tons and tons of gorgeous piano melodies by Jordan Rudess all throughout. Listen to: Breaking All Illusions Listen to Far From Heaven

ambient/IDM/electronic A haunting journey in its abstract core, Ravedeath, 1972 is an immersive plunge into the cinematic gloom. Tonally transcending all of Hecker’s previous works, his latest brainchild is a collaborative project with another big name of spiritual ambient music - Ben Frost (I use the term “spiritual” in the loosest of senses). This is in no way a meditative effort - treble, pipe organ, basses and the lot proceed the most remarkably claustrophobic of feelings this album conveys in a majestic fashion. Vast and very “un-pretty” tranquility experiments with the deep notion of fragility, white noise

made by: Andrej Vidović 8. Dark Suns Orange

unclassifiable...hey, it’s extreme metal/ Ulver psychedelic/prog rock/jazz When a certain trend repeats itself three times, it is no longer an anomaly. Both Pain of Salvation and Opeth have made their own renditions and tributes to the immortal soul of the 70s ambitious music, so when Dark Suns did it afterward, it came not so much as a surprise but more as

and deranged beauty. There is much more to music than what’s on the surface - that is, if you tend to perceive music as an ever-evolving organism on its own.

an induction of doubt. Certain eyebrows were raised, but the German metalers proved them wrong. Intricate and stark, Orange might just be their finest hour yet, just as it surely is an acquired taste. The yearner Listen to: In the Fog for the 70s in me has had a fine share of answered “prayers” this year. There is a frenzy for the reborn psychedelia going on right now. One theory that explains this sudden trend might be that both the audience and the artists have become fed-up with the “same old”: same old approach to the songwriting routine, same old production, same old sounding final products. To rethink the future, sometimes you ought to take a look back. Listen to: Megalomaniacs Listen to: Eight Quiet Minutes

FRENZY SPARK

7. Ulver - Wars of the Roses

I’ll be perfectly frank: I do not hold Wars of the Roses in high regards when it comes to rest of Ulver’s discography. It’s nowhere near their best, not even as good as the 2007’s Shadows of the Sun. But there is a redeeming quality to the Norwegian masters of shapeshifting sounds (seriously... this has to be the most difficult

band on earth to pigeonhole into categories. Virtually every album is different to the extremes). My biggest gripe with Wars of the Roses is the closing 15 minutes of narrative that should’ve been either striped down or at least muffled beneath the music. But focusing on the positive (England, Norwegian Gothic and the ever quirky, dancy opener February MMX), it is still very much the enigmatic, intelligent Ulver we’ve all come to love and admire. Their live shows have flourished somewhat of late and become a usual thing, meaning their future is more secure than ever. Encouraging. Listen to: England

6. Solar Fields Until We Meet the Sky ambient/electronic Quite probably SF’s most majestic album and the one that proves that the best compositions take time to sink in. Most ambient fans

would claim Biosphere’s Substrata to be the finest album in genres history - Until We Meet the Sky posseses some eerie resemblances to that masterpiece. Different to their previous, more aciddowntempo inspiried work, Until We Meet the Sky, a goldmine in the making that lulls the listener into the cleansed state of pure bliss and a clean slate to make way for ideas to burst in with an amazing crescendo as the album draws to a close. As someone who spends every waking hour writing, I value this dimension to music very much - not background, “elevator” music, but a soundtrack to mind’s undisturbed flow. Listen to the entire album:

2. Kilimanjaro Darkjazz Ensemble From the Stairwell

4. Deaf Center - Owl Splinters 5. Blue Sky Black Death - Noir/Noir + Violet

jazz/hip-hop/electronic/ film noir atmospherics Like an intentional cinemascope, a tiny window into the otherworld, Noir succeeds in serving its purpose of maintaining the thin line between wake and sleep. Waltzing its way throughout minutes of thick, sublime tissue BSBD composed a Neverland of sorts, a gradual complexion of all that made them one

of the great innovators of instrumental realm. The Seattle duo, renowned for their 2008 effort Late Night Cinema that helped flourish the genre, then did a very awkward thing: they screwed Noir over. Quite literally as it happens, for the subsequent Noir+Violet bears the remix title of “screwed” (not exactly sure why). Unlike the majestically stringy and nocturnal Noir, Noir+Violet completes the whole by being yin’s yang. Dense, impenetrable crust of sophisticated electronics, slowed down. Constructing an entire different tower of soundscapes, BSBD managed to hit the target twice for the same price. Listen to: Sleeping Children Are Still Flying Listen to: And Stars, Ringed

dark ambient/ contemporary classical Pure, lighter and piano-driven Pale Ravine made way for darkly melancholic Owl Splinters. With such immortal tunes such as White Lake still reigning in our ears, we now must turn the page to a newly distinct sort of beauty. A glimmer of bygone hope in delightfully delicate “Time Spent” shatters the spooky mystic frames within which Owl Splinters is painted. Nothing is left to imagine, as even the cellos and violins work in unison to construct an alien soundcloud that is strangely inviting, even though

dark jazz/doom jazz

3. Opeth - Heritage progressive/jazz fusion Once you take a musical project, in all its dexterity, to its very limits, there is a path of calling it a day or a path of complete transformation. Mikael Akerfeldt was always the man of latter. After defining the XXI century extreme metal with a perfect blend of exquisite death metal with a twist of melodic prog, Opeth were always leaning toward the aesthetic of deep, engaged complexity. Abandoning the

successful mission of metal reborn, Akerfeldt & Co have turned their attention toward their true love: jazz and prog. Minimal and introvert in the wide picture, Heritage gathered such names of stature like Alex Acuna, percussionist of the legendary fusion band Weather Report, as well as Bjorn Lindt, the renowned swedish flutist. There are still louder, heavier breaks, Listen to: Time Spent only this time it is them who Listen to: New Beginning are the special treat, whilst (Tidal Darkness) calm, moody, atmospheric passages of jazzed signatures are the main portion of the equation. A complete turn of the tide, Heritage proved to be a bold move into an amazing direction.

it frightens. It is in this dance of two opposites that Deaf Center found their strength - the dust which floats from every chord of an old, long time since used piano is almost possible to feel physically, in the midst of a schizophrenic classical undertones. Even still, the evoking of beauty of decay is undeniable and delivered in a decisive and strong manner.

Listen to: Famine Listen to: Häxprocess

Kilimanjaro Darkjazz Ensemble have decided they have had enough of interpolated mixture with their alter-ego, the Mountfuji Doomjazz Corporation, and decided to set sails for a more well-defined identity through spells of trip-hopish postrock-like soars a la Tortoise, blended with noisy bleeps that carries the Dutch sextet away from the comfort zone and into something much more distinguishable. An album of supreme quality over anything that has appeared under similar tags in the recent years

1. Steven Wilson Grace For Drowning progressive rock/jazz crossover/hints of triphop, industrial, noise... The age of substantial and versatile music is on its way back. Grace For Drowning is a herald of this counterstrike of craft, devotion and, why not say it, justice in the world reeking in the triumph of mediocrity. The principle that guided Wilson’s seemingly inexhaustible talent this time was the neglected and overlooked marriage of two styles that belong to each other so obviously: prog and jazz. GFD is, up until now, the most successful emulsion of sparks that burn within this man, the glorious vision of how vintage and modern

enter into enduring conjuction. In comparison with SW’s premiere solo effort, 2008’s Insurgentes, there is a clear nod to the giants of the 70s, in contrast to the aforementioned record’s post-punk tendencies. Unlike its cold-wave precedor, there is a tide of unrelenting, bizzare warmth to GFD’s lush ecclecticism and alternate darkness. The big procession of guest musicians all make their mark in the sonic splendour of acoustic and electronic, of clarinets, saxophones, flutes, autoharps, harmoniums and the lot that makes Grace For Drowning one of the most Listen to: All is One memorable releases in WIlson’s Listen to: Giallo already bountiful career.

is a showcase of astonishing maturity and diversity. The sax solo and sensual female vocals on “All is One” breathe freely beneath the nightscape of bleak improvising cascades. Whether it’s “Cocaine”, almost industrial in its character, or “Giallo”, seductive and lingering in space, you will not escape the vortex of instrumental pleasure. A dreamland in twilight, From the Stairwell is a definitive suggestion for all that admire stunning sounds of dizzy exotic jazz that chose the dark side. Your personal slice of night.

Listen to: Sectarian Listen to: Index Listen to: Remainder the Black Dog

FRENZY SPARK

ART & CRAFT

azmišljajući o duši kao sastavnom delu tela ili nasuprot o potpuno nezavisnoj nematerijalnoj komponenti jednog bića, kao i o njihovom udelu u umetničkom delu zaključih da je tema ove rasprave jednako opšte koliko i čiste umetničke prirode i jednako subjektivne kao i kolektivne. Kao što možemo videti, tokom istorije civilizacije mišljenja su bila podeljena; i jedna i druga strana imale su, po meni, manje više realne osnove da veruju u svoju teoriju, ali samo do određene granice koju na primer Dekart ili Niče prelaze, ne analizirajući problem objektivno do kraja. Pokušaću da stvar sagledam sa umetničkog, ali što racionalnijeg stanovišta, jer mislim da se prava istina nalazi u sublimaciji dva potpuno oprečna mišljenja. Neke naznake tog “ujedinjenja tela i duha” možemo videti na polju umetnosti - naime, neočekivanu. Džekson Polok (Jackson Pollock) mogao bi biti, svesno ili ne, jedan od primera te sublimacije. Zašto baš umetnik, a ne filozof? Jer umetnik mora stajati iza svojih reči i mišljenja tako što će ih

FRENZY SPARK

prezentovati u konkretnom materijalu, fizički ih predstaviti, uslovno rečeno “primeniti”. To znači da njegov rad iziskuje fizičko predstavljanje metafizičkih pojmova i tada mu se ovaj problem otvara. On mora tražiti neku vrstu kompromisa između tela i duha, kompromisa koji jedan filozof nije u obavezi da napravi. Jer, ukoliko bi umetnik pokušao da, u kartezijanskom stilu, predstavi samu ideju, nevezanu ikakvom fizičkom sponom za ovaj svet kakvim ga znamo, našao bi se u velikoj zabludi iz razloga što on mora naći znak, fizički objekat, pomoću koga će, njegovim dovođenjem u neki konteks, predstaviti neki nematerijalni pojam. Samo takav on će biti čitljiv i autoru i drugima. Tako je npr. Polok primoran da za svoje potpuno apstraktne i kako on tvrdi, autonomne predstave, ipak nađe neki znak kojim bi ih iskazao, te njegova teorija o duhovnoj komponenti nezavisnoj od tela biva u temelju poljuljana. Dalje, sam umetnik je fizičko biće i u procesu tog stvaranja učestvuju njegove fizičke komponente. Tu je Polok ponovo napravio grešku, praveći video zapise o sebi u toku rada na slici, na kojima sa jasno vidi pokret, snaga i

Ako bi telo i dušu uzeli kao dve potvrđene činjenice, tj. kao dve celine unutar umetničkog dela, postavlja se pitanje njihovog međusobnog odnosa i korespondencije. Da li su to dva odvojena faktora koja funkcionišu jedan nauštrb drugog ili su pak, u tesnoj vezi i takoreći “sarađuju”? Ja bih se složio sa ovim drugim, navodeći između ostalih, jedan najjednostavniji primer. Naime, izazivanje emocije prilikom posmatranja nekog umetničkog dela jeste jedan apstraktan pojam, ali taj pojam korespondira sa samim čovekovim telom, u kome se takođe dešavaju promene fizičke prirode (u radu srca, cirkulaciji, radu čula itd.). Zaključak bi bio da telo i duša zajedno, dopunjujući se a ne sukobljavajući, umetnost iščitavaju na način svojstven nekoj osobi, a koji opet zavisi od psihofizičkih svojstava same te osobe. To bi bila subjektivna strana tela u umetnosti i dokaz da su telo i duh u njoj u harmoniji a ne u sukobu.

ART & CRAFT

dejstvovanje tela. Takođe, poznato je da dok se ne ispune elementarni fizički uslovi za život čoveka, nema govora o stvaranju, kao i da oni tokom nastajanja umetničkog dela mogu bitno uticati na samo psihofizičko ponašanje (glad, bolest, psihička i fizička, kod nekih umetnika alkoholizam, korišćenje opijata, itd. kao u slučaju Van Goga,...). Iz svega ovoga zaključujem da telo učestvuje u radu, da je realizator i fizički nosilac umetnosti, deo nje. Ali ipak deo. Jer, u slučaju da je telo samo sebi dovoljno, posmatravši i mozak samo kao jedan čisto fizički sklop elemenata, ni umetničko delo, ma koliko tehnički dobro odrađeno bilo, ne bi nikada sadržalo u sebi ništa izvan granica telesnosti, a ono to defakto sadrži. Samo isčitavanje znakova u jednom umetničkom delu i njihovo dovođenje u neki, makar najjednostavniji kontekst, već predstavlja, samo po sebi, apstraktan pojam i prevazilazi granice “fizičkog”. Takođe, velika snaga duha, duše, ili kako god to želimo nazvati, ponekad može prevazići fizičke prepreke i, uz velike žrtve, izboriti se za viši cilj. To je ono što u žargonu nazivamo jakim ili slabim karakterom. A to je opet nematerijalan pojam. Iz svega ovoga zaključio bih da i duh, ili duša postoji i da

aktivno učestvuje u procesu stvaranja umetničkog dela, tj. da je, u manjoj ili većoj meri, zavisno od subjektivnog osećaja umetnika ugrađena u njega.

Autor: Vladimir Petrović

FRENZY SPARK

GAMES PEOPLE PLAY

„Skajrim je opširan, smeon i predivan nastavak kome ste se nadali, i svakako će vas držati omađijanim kroz nebrojene sate igranja.“ - GameSpot *Pažnja! Sadrži spojlere. Pa, neki od nas (khm... moja malenkost) su svakako omađijani do te mere da su odmah podesili glavnu temu iz igrice kao zvonjavu na telefonu, ubacili je u sve moguće plejliste i pride postavili simbol Skajrima kao pozadinu na desktopu. A sve je počelo tako što sam bila radoznala da vidim oko čega se to diže tolika fama – Elder Scrolls k’o Elder Scrolls, mišljah ja. Elem, dugo najavljivani i nestrpljivo očekivani peti deo Elder Scrolls igre je izašao 11.11.’11, a od najave pa do sada je postao (i još uvek je) jedna od glavnih tema na društvenim mrežama širom sveta. Izdavač i developer igre, Bethesda Game Studios (koji stoji i iza prethodnih Elder Scrolls poglavlja, kao i Fallout 3 i Fallout: New Vegas) je tada otkrio da novu igru neće pokretati Gamebryo engine već sasvim novi, Creation engine, koji će udahnuti život svetu nemirnih oblaka, krševitih planina, užurbanih gradova, bujnih polja i drevnih tamnica. Oni koji su igrali i (uprkos bagovima) voleli prethodne delove znaju da su igre ogromne. Uzevši za primer četvrti nastavak, Oblivion, bilo je moguće završiti njega i njegove ekspanzije za relativno kratko vreme, ali kompletisti (koji vole da istraže svaki kutak i overe svaku travku sveta za slučaj da nešto ne propuste – opet ću samo da se nakašljem) bi se zatekli igrajući stotine i stotine sati u nameri da završe svaki sporedni quest i otkriju sve što igra ima da ponudi. Ni Skajrim nije izuzetak – on nudi prostrane i sadržajne nivoe i višestruk izbor stilova igranja što nije čudo kad se uzme u obzir da je Bethesda developer „specijalizovan“ za fantasy RPG igre. Skajrim takođe nije izuzetak ni od gomile bagova (neko bi se zapitao koja je onda bila svrha novog engine-a) i tendencija „upadanja u teksturu“ – što su fanovi sage (koji se svakako „sa bolom u duši“ sećaju gomile bagova i gličeva vezanih za prethodni engine) verovatno očekivali, uprkos najavama – mada mora se priznati da su oni, na kraju, niska cena za čudesa ovoliko sadržajne i omamljujuće igre.

Budite spremni na mnoge neprospavane noći provedene uz Skajrim, ali neka vam ne bude žao jer će biti korisno provedene :)

Storyline

Igra vas vraća na kontinent Tamrijel, u severno kraljevstvo zvano Skajrim, domovinu nordijske rase, snega i leda, i plete neodoljivu priču oko vas koji se nalazite u ulozi Dragonborna, tj. osobe sa dušom pripadnika zmajske rase. Kao takvi, vi predstavljate ključni odgovor na pitanje zašto su se zmajevi vratili u život, terorišući gradove i potencijalno dovodeći do kraja sveta i naravno treba da sprečite da do toga dođe.

Radnja se dešava stotinama godina posle Obliviona, i organizacije kojih se možda sećate su sada preuređene ili su pale u zaborav. Istorija Tamrijela je čvrsto upletena u potku Skajrima, i neki quest-ovi (kao onaj koji dobijete pozivom u posetu muzeju) predstavljaju odlične podsetnike davnih nesreća na koje svet nije zaboravio.

Grafika

U ovim predelima na severu, snežni naleti vam zamagljuju pogled, a ledene platforme plutaju po rekama. Noć često sa sobom donosi prelep pogled na tamrijelsku verziju aurore borealis a.k.a. polarne svetlosti, sa plavim i zelenim trakama koje se prostiru preko zvezdanog neba. Možete da osetite jezu pri pogledu na napola potopljen brod u izmaglici, ili da vidite svojim očima kako se zmaj vraća u život u vrtlozima vetra. Mora se priznati da čak i na prosečnim podešavanjima igra izgleda prelepo – iz daljine, dok ne bacite i drugi pogled na pojedine detalje. Pobliža inspekcija otkriva oštre ivice (i na maksimumu podešavanja), proste naslikane teksture i druge vizuelne mane koje su lako uočljive ako ih tražite ili ako (kao u mom slučaju) vam oči stalno nenamerno zapinju za takve stvari (da, ja sam od one vrste osoba koje

FRENZY SPARK

će, od 100 ljudi na stanici, ugledati onu koja čačka nos). Međutim, kao i mnoge enormne igre, Skajrim odaje fenomenalan utisak ne zato što su njegovi individualni elementi savršeni, već zato što se savršeno uklapaju u celinu.

Gameplay

GAMES PEOPLE PLAY

Kao što smo već rekli, Skajrim je tradicionalni high-fantasy RPG u kome preuzimate ulogu karaktera (i možete da igrate naizmenično iz trećeg i prvog lica, po potrebi – divan napredak u odnosu na prethodne delove jer sad zapravo imate utisak da se krećete po svetu, a ne da lebdite iznad njega) koji prolazi kroz glavni zaplet priče i dovodi je do kraja. Pošto je svet koji vas okružuje prilično interaktivan, priča nije pravolinijska već nudi igraču mogućnost istraživanja, uticanja na tok događaja i ispredanja sopstvene priče i iskustva kroz obilje sporednih quest-ova i napredovanja koje nose sa sobom.

završavanja glavnog quest-a su zapravo jedini standardni aspekti Skajrima, jer na samom početku priče dobijate opciju odabira glavnih atributa biranjem jedne od uobičajenih Elder Scrolls rasa (Altmer - High Elf, Bosmer - Wood Elf, Dunmer - Dark Elf, Khajiit, Orsimer - Orc, Argonian i Human: Redguard, Imperial, Breton, Nord) kao i finija podešavanja izgleda vašeg karaktera, a sve posle toga ide po sistemu „što više koristiš magiju/oružje/veštinu, to više poena u toj grani“ što takođe utiče i na ukupnu progresiju karaktera – na taj način ste slobodni da razvijate sopstveni stil igre.

Moćni „kamenčići“

Igranje iz trećeg lica je sada mnogo funkcionalnije

Osnovna igračka mehanika je već postala standard za ovaj žanr, sa WASD tasterima za kretanje karaktera, Space za skakanje, levi i desni klik miša za potezanje oružja ili bacanje čini, i sistem menija pomoću koga pristupate detaljima svojih atributa, mapi sveta, inventaru itd. Ove kontrolne funkcije i uslov

Pri svakom podizanju nivoa dobijate 10 poena da utrošite na Health, Magicku ili Staminu (tri glavna atributa) i jedan perk (olakšicu) da potrošite unutar željene veštine. Skill tree je odlično organizovan i svaki podseća na sazvežđe (lično oduševljenje), pri čemu svaka „zvezda“ predstavlja perk koji možete da uzmete unutar date veštine ako imate dovoljan broj poena – npr. unutar veštine Speech (govorništvo) možete da uzmete olakšicu Bribery (mito) ako dostignete 30 poena, što vam omogućava da, u slučaju da prekršite zakon i neko vas pritom vidi i prijavi, potplatite stražare da vam „progledaju kroz

Gde li beše taj muzej?

FRENZY SPARK

prste“ i ponište ucenu na vašu glavu. Širom Skajrima takođe postoje određene knjige koje vam daju po poen u nekoj od veština kada ih pročitate tj. otvorite, kao i „kamenje moći“ koje vam nudi određene beneficije kad ih aktivirate, pri čemu aktivacija jednog poništava beneficije drugog, a slično važi i za oltare u hramovima božanstava. Nezavisno od stila igranja, svakom karakteru će dobro doći par poena u Enchanting veštini, jer ćete na taj način moći da, uz potrošen soul gem, sami napravite magično oružje. Preporučljivo je da što pre kupite konja, jer će vam uštedeti vreme provedeno u šetanju od jednog do drugog mesta (POGOTOVO kad ste preopterećeni plenom) kada ih posećujete po prvi put u ranim fazama igre – za ostalo se pobrinula „fast travel“ opcija na mapi, kao i kočije koje možete da najmite da vas odvezu do nekog od glavnih gradova.

Đi, konju, đi! Doduše, kad po petnaesti put zateknete sebe kako ne stižete dovoljno brzo da siđete sa pomenutog konja da biste se odbranili od vukova/bandita/medveda ili šta vas već napada – a iz nekog razloga ste nesposobni da išta uradite dok jašete – možda vam kupovina istog na drugi pogled i ne bude tako primamljiva (meni

GAMES PEOPLE PLAY

Jaaao, vidi, sazvežđe Uništenja i totalnog razaranja!

lično se par puta desilo da nesrećnik pogine u toku bitke jer se vrlo prilježno upusti u odbranu gospodarice i ostavi je samu i preopterećenu usred nedođije – zbogom fast travel). Quicksave opcija je jako dobrodošla – svi znamo za osećaj frustracije kada treba da se šipči „tri dana jahanja“ (hmmm, da mi je sad onaj konj) po ponovnom učitavanju od autosave-a do mesta gde ste poginuli a koje još uvek nije na mapi. Ono što je takođe frustrirajuće je ograničen fond i inventar svakog trgovca (a otelićete se dok dođete do perka Merchant koji vam omogućava da bilo kom trgovcu prodate čak i ono što ne ide uz njegovu struku, jer je general store trgovaca jako malo), pa se pripremite da dobar deo vremena malo kasnije u igri utrošite na potragu za trgovcem kome možete da prodate odgovarajuće stvari i kome je ostalo dovoljno novca da to kupi. O kradenim stvarima da i ne govorim – njih ćete moći da prodate samo „dilerima“ Gilde lopova u Riftenu i to tako što prvo morate da postanete njen član, a ako ste osoba koja igra „dobricu“, već prvi quest na putu ka tome vam se nimalo neće svideti. Naravno, ako vam to nije problem – samo napred, a ja i dalje mislim da je neisplativo :) U toku igranja možete čak i da postanete vampir ili vukodlak, što može da vam pruži prilične beneficije, ali isto tako i da vas izloži pojedinim rizicima (npr. svaki AI će se ponašati neprijateljski prema vama ako dođete do četvrtog stupnja vampirizma). Kako se na kraju pokazalo, i ovaj deo je pun bagova uprkos novom engine-u, pri čemu je patch (izbačen ubrzo posle igre) neke stvari sredio ali zato još više pokvario neke druge (npr. zmajevi koji lete unatraške, ili – iz mog ličnog iskustva – jahanje na nevidljivom konju). Bagovi se takođe pojavljuju i tokom quest-ova vezanih za glavni tok priče (bez kojih je, naravno, nemoguće nastaviti sa istom i samim tim završiti igru): kada u quest-u „A cornered Rat“ dođete do Esberna koji se krije u Riftenu (za koga su svi mislili da je davno mrtav, a koji treba da vam otkrije detalje vezane za vaše prethodnike), može da vam se desi da posle razgovora sa njim kroz zatvorena vrata ne uspete da ih otvorite (kako je predviđeno) i da ga otpratite do Rivervuda.

FRENZY SPARK

GAMES PEOPLE PLAY

Jedan od „napasnika“ čiju dušu apsorbujete kada ga ubijete (ili se uštekate u blizini dok neko drugi odradi posao)

Quest-ova ima toliko mnogo, da ćete se svakako u jednom momentu naći sa prepunim žurnalom pokušavajući da se odlučite na koju stranu prvo da krenete, tim pre što vam se u njega uvuku i oni questovi koje odbijete (moja zamerka), ili koje dobijete kada pročitate pojedine knjige. To je s jedne strane dobro jer vam pruža obilje mogućnosti za napredovanje, ali sa druge strane može da dovede dotle da zaboravite na glavni quest i zateknete sebe kako izigravate potrčka za krčmara u nekoj zabiti samo zato što čak i takvi quest-ovi mogu da budu dovoljno uzbudljivi ili da posluže kao glavna priča nekog drugog omanjeg RPG-a, a element iznenađenja je toliko zastupljen da čak i prosto „idi tamo i ubij mi toga“ može da postane mnogo kompleksnije nego što biste očekivali. Nagrade su raznovrsne – od magičnog oružja u zaključanom kovčegu na kraju tamnice, preko raznih napitaka i spomenutih knjiga koje vam daju poene u veštinama, do najvažnijih – zidova na kojima su ispisane reči moći na zmajskom jeziku (uz očaravajući bonus u vidu vizuelnih i zvučnih efekata koji se javljaju po otkriću reči) – one su jedan od dva ključa za upotrebu

Za (+): • • • • • • •

Odlična grafika Mogućnost kreiranja sopstvenog stila igranja Ogroman svet prepun mogućnosti za napredovanje Bitke sa zmajevima su pravi doživljaj Odlična atmosfera Mogućnost pristupa bitkama na različite načine Obilje očaravajućih priča kao dodatak glavnoj

FRENZY SPARK

najjačih čini u Skajrimu, poznatih kao Shouts, a koje ćete moći da upotrebljavate nezavisno od Magicka atributa. Drugi je apsorbovanje duše zmaja koga ubijete – jedna zmajska duša otključava jedan Shout za upotrebu, i to se radi u meniju magic/ shouts. Neotključana reč je malo zatamnjena u odnosu na druge, a kada je selektujete i pritisnete R (i imate u rezervi zmajsku dušu) – voila! imate novu strava moć i odmah možete da je isprobate pritiskom na taster Z. Jedina začkoljica je što treba da prođe malo vremena za obnovu iste, što ćete moći da pratite u sredini gornjeg dela ekrana – dok se Shout obnavlja, horizontalna linija na kojoj inače pratite quest markere će svetleti. Što se tiče standardnih čini, one su raspoređene po uobičajenim školama magije – Destruction, Restoration, Illusion, Conjuration, Alteration itd. Možete ih koristiti i dvoručno (kao bilo koje oružje), a ako pride imate i Dual wield perk, na taj način ćete i nanositi više štete/lečiti više poena. U toku igre ćete nailaziti na travke, delove stvorenja i druge sastojke koje ćete

Protiv (-):

• Obilje quest-ova preti da vas natera da zaboravite zašto ste počeli da igrate na prvom mestu :) • Loše teksture detalja • Prijateljski AI je više smetnja nego pomoć • Gomila bagova i gličeva koji vas sprečavaju da se u potpunosti saživite sa svetom, a ponekad i sprečavaju dalji tok glavne priče igre • Automatsko prihvatanje quest-ova, što dovodi do pretrpanog žurnala • Nemogućnost pravljenja screenshot-ova bez Steam-a

moći da skupljate i da pomoću Alchemy veštine pravite od njih napitke. Najinteresantniji način za otkrivanje njihovog dejstva je da ih selektujete u inventaru i onda pritisnete E :) Još nešto pozitivno kod Skajrima – oružje, čini, napitke i sve ostalo što najčešće koristite možete da stavite u favorites i da im brzo pristupite u toku bitke pritiskom na taster Q. Komunikacija sa AI karakterima je poboljšana – pod nekim okolnostima ćete moći da čujete komentar slučajnog prolaznika na vaš izgled ili ponašanje, videćete decu koja jurcaju ulicama od kojih neko može da vas pita da se igrate sa njim ili da zaustavite siledžiju koji ih maltretira; u toku otpočete konverzacije vam se ekran neće zalediti na nekom voštanom delu lica sagovornika kao kod ranijih delova, već samo privremeno zadržati u jednom mestu uz mogućnost pomeranja pogleda uokolo (kod pojedinih), ali u suštini konverzacije pružaju veći osećaj živosti i stapanja sa svetom.

Minimalni konfiguracijski zahtevi: • Windows 7/Vista/XP PC, 32 ili 64 bit • Dual Core 2.0GHz ili ekvivalentan procesor • 2GB System RAM • 7GB slobodnog prostora na hard-disku • Direct X 9.0c kompatibilna grafička kartica sa 512 MB RAM-a • Internet pristup za aktivaciju Steam-a Optimalni/preporučeni konfiguracijski zahtevi:

•Windows 7/Vista/XP PC (32 ili 64 bit) • Quad-core Intel ili AMD CPU procesor •4GB System RAM •7GB slobodnog prostora na hard-disku •DirectX 9.0c compatibilna NVIDIA ili AMD ATI grafička kartica sa 1GB RAM (Nvidia GeForce GTX 260 ili jača; ATI Radeon 4890 ili jača). •DirectX kompatibilna zvučna kartica • Internet pristup za aktivaciju Steam-a

Unutrašnjost ove pećine je samo jedan od predivnih kutaka u koje ćete zaviriti tokom igranja Ono što nije unapređeno u odnosu na prethodne delove je prijateljski AI. Jeste lepo imati pratioca koji vam usput pomaže na razne načine (i dobijate jednog maltene na samom početku avanture), samo što ovaj ponekad može više da smeta nego što pomaže – zapreči vam put u nekom uzanom prolazu pa ne možete ni napred ni nazad, zaostaje onda kad vam je preko potreban u toku bitke, ili – u mom slučaju – se ukipi na jednom mestu, a zajedno sa njim se ukipi i neprijatelj i tako se nađete zarobljeni u tamnici iz koje je nemoguće izaći dok ne ubijete neprijatelja (probajte quest Reforging Gauldur amulet sa pratiocem i sve će vam biti jasno). Moram da kažem da je ovo jedna od retkih igara koja me je privukla sebi skoro u istoj meri kao (moj omiljeni RPG) Dragon Age: Origins, i da nije tolikih bagova, bilo bi „u potpuno istoj meri“. Dragon Age-u zameram samo sablasno osvetljenje i ble-

GAMES PEOPLE PLAY

dunjav horizont (ipak mora da se uzme i u obzir vreme kad je izašla), dok bi ga sistem unapređivanja zastupljen u Skajrimu samo poboljšao, a zamerke za Skajrim možete da pročitate na kraju. Sve u svemu, pitanje nije da li ćete iskusiti bagove, već u kojoj meri i na kom mestu, a kao što već rekoh, smatram da su oni, na kraju, mala cena koju treba platiti za neizmerno uživanje u igri. Napomena: pošto nisam imala pristup internetu tokom instalacije igre, nisam imala ni opciju da instaliram-aktiviram Steam, pa samim tim ni da podelim sa vama sopstvene screenshot-ove (pošto se čuvaju u njegovom folderu nezavisno od igre), već sam morala da slike kasnije „pozajmljujem“ sa interneta.

Autor: Vesna Đorđević

„U ovim predelima na severu, snežni naleti vam zamagljuju pogled, a ledene platforme plutaju po rekama.“

FRENZY SPARK

BOOK CLUB

Pračet je uticao i na mnoge pisce, na primer na Sem Smita, koji želi da napiše seriju knjiga koje su slične romanima o Disksvetu. Postoji i termin „pračetsko“ koji je skovan i koji opisuje Pračetov humoristički stil. I sam Pračet ne krije uticaj drugih pisaca i dela na njegovo pisanje. Uzima brojne karakteristike iz popularne kulture, ali uvek doda neki neočekivani aspekt. Njegov stil je jako prepoznatljiv, ima više obeležja koja su karakteristična samo za njegovo delo. „Previše magije bi moglo da smota vreme i prostor oko samih sebe, a to nije bila dobra vest za tip osobe koji je navikao da stvari kao što su posledice prate stvari kao što su uzroci.“ Terens Dejvid Džon Pračet je engleski pisac, najpoznatiji po seriji knjiga o Disksvetu. Prvo Pračetovo objavljeno delo je kratka priča The Hades Business, objavljena u školskom časopisu kada je imao 13 godina, a zatim u časopisu Science Fantazy, 1961. godine, za koji je dobio 14 funti. Njegovo sledeće delo je bilo Night Dweller, u časopisu New Worlds, 1965. godine. Iste godine je napustio školu i počeo da radi kao novinar u lokalnim novinama Bucks Free Press. Pračet je jednom i sam izjavio: „Počeo sam da radim jednog jutra, i video sam prvi leš tri sata kasnije, ´kaljenje-na-poslu´ je značilo nešto onih dana“. Dok je radio kao novinar, poslat je da uradi intervju sa Piterom Banderom van Durenom, kodirektorom male izdavačke kuće, o knjizi koju je firma izdala. Pračet je pomenuo da je i on napisao novelu The Carpet People i tako je sve počelo. Radio je i kao portparol kompanije za proizvodnju električne energije, u sektoru koji je pokrivao nekoliko nuklearnih elektrana. Sve se ovo završilo 1987. godine, kada je shvatio da će više zaraditi pisanjem, a i to je bilo zabavnije od pravog posla. Od tada, broj napisanih knjiga postao je dvocifren, a svaka nova knjiga ima rezervisano mesto na top listi bestselera. Godine 1998, dobio je Orden Britanske Imperije za zasluge u literaturi. Od decembra 2007. godine boluje od Alchajmerove bolesti. Teri Pračet živi u Viltšajru, sa suprugom Lin i čerkom Rianom. Kaže da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti. Serija romana o Disksvetu se sastoji od preko 30 knjiga, a radi se o serijalu humorističke fantastike gde se parodiraju dogadjaji u diskoidnom svetu koji rotira na ledjima četiri velika slona koji stoje na ogromnoj kornjači, Veliki A´Tuin i pliva kroz vasionu. Glavne teme parodije uključuju mnoge naučno-fantastične stereotipe, likove iz fantazija, ideje i aluzije na filmove i knjige, na pravljenje filmova, novinarstvo, rokenrol, religiju, filozofiju, istoriju, trgovinu, državno uredjenje...

FRENZY SPARK

Pračet je uticao i na mnoge pisce, na primer na Sem Smita, koji želi da napiše seriju knjiga koje su slične romanima o Disksvetu. Postoji i termin „pračetsko“ koji je skovan i koji opisuje Pračetov humoristički stil. I sam Pračet ne krije uticaj drugih pisaca i dela na njegovo pisanje. Uzima brojne karakteristike iz popularne kulture, ali uvek doda neki neočekivani aspekt. Njegov stil je jako prepoznatljiv, ima više obeležja koja su karakteristična samo za njegovo delo. „Kada je on ovde, čak i nesigurnost je nesigurna. A nisam siguran čak ni u to.“ Likovi, imena, nazivi knjiga, sve ima neko dublje značenje. Neki likovi su jako prepoznatljivi, dok je za druge potrebna bolja informisanost. Na primer, Koen Varvarin je parodija na Konana Varvarina i Džingis Kana, a Leonardo od Kvirma je Leonardo da Vinči. Jedan od njegovih najpoznatijih likova je Smrt – njegov tekst je drugačije naznačen, pojavljuje se na samrti i komunicira telepatski sa ljudima. I njegov lik često dovodi do komičnih situacija, koliko gog da je njegova pojava strašna. Najveći grad na Disksvetu je Ank-Morpork. U njemu je veliki broj ljudi, mešavina svih staleža. Stražari su plašljivi, lakše beže od lopova, nego što ih jure, zanatlije i niži staleži imaju poseban način govora, što najbolje oslikavaju padeži. Jako bitni likovi su čarobnjaci, najpoznatiji je Rinsvind kome ništa ne polazi za rukom, naročito ne magija i smatra se jednim od najsmotanijih bića u univerzumu. Broj osam je srećan broj u Disksvetu, na primer, kada je reč o osmom sinu, osmog sina. A postoji i osma boja u spektru boja Disksveta – oktarin, boja magije, ‘koja nastaje usled rasipanja jakih sunčevih zraka po snažnom magijskom polju‘. Pračetove knjige su do sada prevedene na 33 jezika, a veliki broj knjiga je preveden i na srpski jezik. Neki od najpoznatijih romana su: Boja magije, Jednakost rituala, Svetlost čudesnog, Veštice na putu, Sestre po metli, Straža! Straža!, Glinene noge, Duševna muzika, Maskarada, Mort, Pokretne slike, Erik i mnoge druge.

Autor: Nataša Milovanović

BOOK CLUB

FRENZY SPARK

FILM CORNER

The Girl with the Dragon Tattoo predstavlja interesantnu studiju karaktera kakva se retko sreće u američkom repertoarskom filmu. Namerno nisam napisao interesantnu priču, pošto je lik Lisbeth ipak glavni kvalitet filma, dok je sam trilerski zaplet u drugom planu, odnosno identična priča sa bitno drugačijom junakinjom možda i ne bi bila tako ubedljiva. Tu je i pomenuti dvosekli mač koji se odnosi na vernost romanu, a stvar je u tome da bi čak i neko nesvestan postojanja predloška mogao da pretpostavi da je u pitanju adaptacija imajući u vidu neobičnu strukturu koja kulminira u epilogu koji zauzima dobrih dvadeset minuta filma nakon formalnog klimaksa. Još jedna amerikanizacija namenjena publici koja ne voli titlove ili nova adaptacija internacionalno popularnog romana? The Girl with the Dragon Tattoo (2011) pre svega je novi film Davida Finchera i on nam to stavlja do znanja već samom najavnom špicom. Prva asocijacija je film Sedam koji, ako se sećate, nakon kratkog uvoda grabi pažlju gledalaca špicom koja je drugačija od svega do tada viđenog i više nalikuje na zasebni muzički video; veoma mračni i morbidni muzički video, doduše. Nakon remiksa pesme Closer (Sedam), Trent Reznor je uz pomoć Karen O (Yeah Yeah Yeahs) ponudio svoju interpretaciju čuvene Immigrant Song, a slike koje prate muziku (ili obrnuto) nalik su na kakvu kiber-sado-mazo verziju introa za film o Jamesu Bondu (i nimalo slučajno jedan od Bondova je u glavnoj ulozi). Kao i u slučaju pomenutog Sedam razni motivi bitni za zaplet, a naročito likove, provučeni su kroz taj početak, taman toliko da nam zagolica maštu. Fincher je tek jedan od mnogih reditelja koji je došao sa MTV-ja, ali je jedan od retkih koji uspeva da pronađe odgovarajuću primenu video-spotovske estetike koja je već dobrano inficirala savremeni američki film. Takođe je i jedan od retkih reditelja koji uspeva da maksimalno iskoristi sve prednosti snimanja na digitalnom videu umesto na klasičnoj filmskoj traci, a da pritom izbegne i sve zamke u koje oni manje veštiji upadaju. Ali, hajde da se za trenutak ostavimo reditelja, jer u osnovi svega se ipak nalazi priča koja je u formi romana, a potom i kao film iz 2009., postojala i pre nego što je David Fincher u sve to umešao svoje prste. The Girl with the Dragon Tattoo ili u švedskom originalu Män som hatar kvinnor ili u bukvalnom prevodu Muškarci koji mrze žene, što je i naziv koji je ostao u srpskom distributerskom

FRENZY SPARK

prevodu i koji je zapravo znatno relevantniji za sam film. Marketinški posmatrano The Girl with the Dragon Tattoo zvuči privlačnije od Men Who Hate Women, tako da nema potrebe tražiti bilo kakve skrivene motive za promenu imena filma odnosno romana. Što se tiče samog romana Stiega Larssona, odnosno Milenijum trilogije u celosti, njihova popularnost može da posluži kao ubedljiv alibi kako u ovom slučaju nije reč o pukoj amerikanizaciji švedskog filma, već je u pitanju nova adaptacija. Međutim, svakako se nameće pitanje kakva je svrha gledati novu verziju iste priče nakon samo dve godine, osim ako niste veliki fan romana koji je zainteresovan za svaku moguću interpretaciju (čak i u tom slučaju mnoge će odbiti činjenica da im je ova priča već i previše poznata)? Odgovor na to pitanje je u dobroj meri subjektivan, ali postoji i jedna objektivna istina a ona se odnosi kako na novu interpretaciju tako i na onog koji je sprovodi. Već u uvodu teksta dotaknuta je uloga reditelja koji može da ostavi priličan autorski pečat, naročito ukoliko sam predložak značajno korenspondira sa njegovim interesovanjima, a još više kada je reč o reditelju kao što je Fincher koji je u stanju da i najbanalniju priču učini makar vizuelno zanimljivom (setimo se Benjamina Buttona). Takođe, ne treba zaboraviti i na vernost predlošku, koja se nekada pokazati i kao mač sa dve oštrice, ali je svakako zanimljiva stavka za fanove romana koji su u prilici da vide neke scene koje su u prethodnoj verziji izmenjene ili preskočene. U tom smislu ja ne mogu da posvedočim o vernosti Fincherovog filma predlošku obzirom da dotični nisam čitao, ali jesam pročitao odnosno poslušao misli nekolicine onih koji jesu i koji se slaži u tome da je američka verzija zapravo vernija romanu, kao i da je lik Lisbeth sličniji njenoj knjiškoj inkarnaciji u odnosu na švedsku verziju.

FILM CORNER FRENZY SPARK

Umesto da ukratko prepričam zaplet (tu je IMDb, za one koji bez toga ne mogu) i nepotrebno trošim slova, odmah ću preći na ono najbitnije… Devojka iz naslova je Lisbeth Salander. Ona je na prvi pogled prikazana kao gotovo tipski primer autsajdera traumatične prošlosti koji je oko sebe izgradio zaštitnu ljušturu, ali je uprkos tome u pitanju izuzetno sposobna osoba raznih talenata. Ne zvuči preterano originalno, ali… Ako imamo u vidu da su ovakve uloge prevashodno rezervisane za muškarce, to već predstavlja jedan mali pomak. Doduše, trend akcionih heroina koje pomračuju slavu muških kolega koji se zahuktao prethodnih godina još uvek ne jenjava i u tom kontekstu nekome se može učiniti da je Lisbeth još jedna u nizu, ali ono što nju odvaja od većine ostalih navodno jakih žena sa filmskog platna – i što je znatno veći pomak – je što Lisbeth ne predstavlja tek fantaziju kreiranu (najčešće) od strane muškarca i (pre svega)

položaju. Međutim, Lisbeth je u ove dve interpretacije i dovoljno različita, te se ne može tek tako presuditi koja je bolja, pošto su dovoljno drugačije i u tome je jedna od glavnih čari gledanja ove nove verzije. Švedska Lisbeth na prvi pogled deluje kao snažnija osoba, koja ne dozvoljava da se pojavi napuklina u oklopu, ali samim tim je dodatno distancirana, ne samo od drugih likova nego i od gledalaca. Američka Lisbeth je poput kameleona koji sve vreme održava savršenu masku ispod koje se krije i jedna drugačija osoba koju nam nije dozvoljeno da (do kraja) upoznamo; pritom ta “maska” je dobrim delom ljuštura, izgrađena kao odbrana od strane sveta koji je prema njoj bio izuzetno surov, ali je delom i autentični izraz jednog savršeno fokusiranog i beskompromisnog – i samim tim autsajderkog, otpadničkog – odnosa prema okolini. Lisbeth u američkoj verziji deluje ranjivije, što je ne čini manje snažnom već, naprotiv, kompleksnijom osobom koja nije u potpunosti formirana traumama iz prošlosti već pokušava da svoj bes kanališe u nešto konstruktivno. Švedska Lisbeth je beskompromisnija i kao takva ubedljivija u scenama otvorenog konflikta, ali američka Lisbeth je u svojoj nestabilnosti interesantnija, a naročito u pomenutim konfliktnim situacijama u kojima njeno “ludilo” deluje znatno manje zauzdano.

Detaljna poređenja dva filma koji predstavljaju različite interpretacije jednog dela nezahvalna su jer se time suštinski ne može ubedljivo dokazati superiornost jednog filma koji bi trebalo da stoji za sebe, ali u ovom slučaju ne bi bilo loše uporediti dve Lisbeth, ne bi li se tako pojasnio sam lik, ali i konačno opravdala potreba za postojanjem američke verzije. Lisbeth u oba filma ima istu prošlost, drži distancu u odnosu na druge (posebno muškarce), izuzetno je inteligentna, u svakom odnosu sa drugima – poslovnom ili seksualnom (emocije se, pak, strogo drže pod kontrolom) – ona je ta koja ima inicijativu i određuje pravila igre, čak i kada se silom prilika privremeno nađe u podređenom

Međutim, pošto su i Larsson i Fincher naravno muškarci, njihova vizija jake žene mora biti u izvesnoj meri biti i specifično muška, što ne mora da bude loša stvar, naročito kada autoru/ reditelju ne manjka samosvesti u promišljanju sopstvene motivacije, dilema, fetiša... Larssonova griža savesti već je poznati autobiografski momenat (kao mladić bio je svedok silovanja), koji je sigurno uticao na lik Lisbeth Salander, ali bilo bi zanimljivo malo se posvetiti reditelju koji se, nezavisno od ranijeg interesovanja za mračne trilere, nameće kao logičan izbor reditelja za jednu ovakvu priču. Dakle, zašto je The Girl with the Dragon Tattoo za Finchera mnogo više od još jedne

FILM CORNER za druge muškarce. Lisbeth, iako kreirana od strane muškarca (Larssona) i dodatno propuštena kroz scenarističku i rediteljsku prizmu muškaraca (Zaillian i Fincher) ubedljiva je i kompleksna ličnost, a to je naročito izraženo u američkoj verziji, i za to su zaslužni svi akteri – od pisca pa do reditelja, pa zaključno do mlade glumice (Rooney Mara) koja je dočarala jednu drugačiju Lisbeth u odnosu na onu iz švedske verzije (gde ju je tumačila odlična Noomi Rapace).

Larsson i Fincher kao da su svesni moguće ženske projekcije i identifikacije sa Lisbeth koju ništa ne može slomiti i zaustaviti, ali isto tako i ne beže od muške projekcije i empatije koja će i u toj i takvoj osobi tražiti pre svega ženu kojoj je potreban pravi muškarac. Međutim, niti jednom od ova dva principa nije u potpunosti dato za pravo, tako da Lisbeth umesto ženske/ muške projekcije uspeva da zaživi kao lik od krvi i mesa. Naravno, moguće je debatovati da li je takva Lisbeth zapravo kompromis između ženske i muške fantazije, ali činjenica je da je ona postavljena kao lik koji poseduje određene vrline (pravičnost i odanost spram retkih koji to zasluže) i talente (visoka inteligencija, fotografsko pamćenje) koji su sastavni deo nje, nezavisno od traume iz prošlosti. I tu dolazimo do zanimljivog pitanja u vezi sa Lisbeth kao jake, nezavisne osobe, a odnosi se na to šta nju ključno određuje kao takvu? S jedne strane su pobrojane osobenosti, ali je za nastanak Lisbeth kao lika – što priziva u misli origin story iz onih filmova u kojima su likovi postavljeni bliže mitu nego realnosti – bitna pomenuta prelomna tačka u prošlosti (nije prikazano u filmu) odnosno nasilje od strane pojedinca na koje se nadovezalo dalje nasilje od strane društva. Međutim, nije sama trauma ono što je određuje, već upravo njena reakcija na nju, koja dolazi iz nje same i ne može se svesti samo na povratnu reakciju, i njome se Lisbeth diferencira u odnosu na ženu koja bi nakon toga bila svedena na ulogu žrtve. Taj princip se ponavlja i kada posle brutalnog silovanja (prikazano u filmu), ma koliko bilo užasno to što joj se desilo, Lisbeth ne dozvoljava da je sam taj čin okupira i iscrpi, već iznova odbacuje ulogu žrtve i krajnje pragmatično i surovo efikasno sprovodi svoju osvetu, pre nego što nastavi dalje.

FRENZY SPARK

Zanimljivo bi bilo pročitati analizu iz pera filmofila ženskog pola, a možda još više iz ugla nekog ko je čitao roman(e), nezavisno od pola. Naglasak je ipak na tome da i nezavisno od tačke gledišta The Girl with the Dragon Tattoo predstavlja interesantnu studiju karaktera kakva se retko sreće u američkom repertoarskom filmu. Namerno nisam napisao interesantnu

FILM CORNER

rediteljske tezge kako su pojedinci o(t)pisali ovaj film. Ako se malo pozabavimo tretmanom ženskih likova u filmovima Davida Finchera naići ćemo na neke zanimljive obrasce. U većini njegovih filmova pojavljuju se snažni ženski likovi, bilo kao nosioci radnje (Alien 3, Panic Room, The Girl with the Dragon Tattoo), bilo kao bitni sporedni likovi (Fight Club, The Social Network). Retki su filmovi u kojima je žena svedena na ulogu supruge (Seven, Zodiac), a čak i u takvoj situaciji ona kao da biva kažnjena zbog svoje običnosti i svedena na objekat – glavu u kutiji – koji kao takav dobija na važnosti i ima bitnu ulogu u raspletu. Ono po čemu se The Girl with the Dragon Tattoo izdvaja u odnosu na prethodne filmove je to što je ovo prvi film u kome Fincher otvoreno fetišizuje sopstvenu junakinju a da je time ipak ne svodi na objekat. Ako uporedimo Lisbeth sa Marlom iz Fight Cluba tu se mogu povući neke paralele makar u smislu površne sličnosti koja može da ukaže na to da su Fincheru zanimljive žene koje „žive na ivici“ ili da je makar dovoljno intrigiran takvim ženama da će se ta njegova fascinacija pokazati i u samom filmu. I dok su u Fight Clubu erotske scene tretirane na nivou iskrzanih fleševa (što je prilično u skladu sa tematikom filma), The Girl with the Dragon Tattoo je prvi put u Fincherovoj karijeri da je bez ikakve zadrške snimio scenu seksa, koja za razliku od većine holivudskih filmova deluje realističnije i sirovije, ne libeći se da fascinaciju likom Lisbeth Salander na trenutak prevede u čistu dečačku uzbuđenost.

priču, pošto je lik Lisbeth ipak glavni kvalitet filma, dok je sam trilerski zaplet u drugom planu, odnosno identična priča sa bitno drugačijom junakinjom možda i ne bi bila tako ubedljiva. Tu je i pomenuti dvosekli mač koji se odnosi na vernost romanu, a stvar je u tome da bi čak i neko nesvestan postojanja predloška mogao da pretpostavi da je u pitanju adaptacija imajući u vidu neobičnu strukturu koja kulminira u epilogu koji zauzima dobrih dvadeset minuta filma nakon formalnog klimaksa. Na kraju krajeva, Fincher se tematikom serijskih ubica uspešno (i iscrpno) pozabavio u filmovima Seven i Zodiac, dok The Girl with the Dragon Tattoo ne uspeva da kao triler ponudi bilo šta novo (čak i sučeljenje sa ubicom, ma koliko scena bila upečatljiva, podseća na Ellisov American Psycho). Jedini istinski zanimljivi momenti u zapletu vezani su neposredno za glavnu junakinju, odnosno posredno kroz naglasak na patološkoj mizoginiji koja se krije iza brutalnih ubistava. Potpuno u drugi plan padaju implikacije o patologiji koja prožima sve pore društva, i to ne samo u vezi mizoginije već i kad je reč o avetima nacističke prošlosti koji su dovedeni u vezu, i šta to još konkretnije govori o Švedskoj specifično, a o savremenom društvu generalno. Ta teza nije dalje razrađena u filmu što je šteta, obzirom da je tehno-fetišizam današnjice kao svojevrsno otuđenje spram duhova prošlosti predstavlja finu paralelu u odnosu na asocijalnost glavne junakinje kao prigodan odgovor na patologiju društva. Ali, izgleda da je Davidu Fincheru i Stevenu Zaillianu pre svega bilo stalo da poštuju tekst Stiega Larssona umesto da samoinicijativno razrađuju kontekst. Za tako nešto će možda imati prilike u nastavcima, koje bi trebalo snimiti, ako ni zbog čega drugog, samo da bi se Rooney Mara ponovo pojavila u ulozi Lisbeth Salander i otkrila nam još neku njenu tajnu.

Autor: Miloš Cvetković FRENZY SPARK

STOP, LOOK & LISTEN

atematika. Jedan sam od onih kome je srednjoškolski nastavnički kadar uspešno zgrozio mathemu u bilo kom obliku, te sam kasnije ponovnim otkrićem iste, u jednom potpuno drugom svetlu, prepoznao formulu neverovatne lepote koju pruža primenjena na svet oko nas, u najširem mogućem smislu. Svaki odnos je igra brojeva, a broj je beskonačan, broj je 1, broj je 1.61803398874989…, jedna sveprisutna iracionalna matematička konstanta. Tu leži lepota Zlatnog preseka, ili jednostavnije rečeno Fi, u čast velikom grčkom skulptoru Fidijasu (Phidias, te otud Phi, φ). Javlja se kao proporcija rastućih oblika u prirodi i vekovima je privlačio pažnju matematičara i umetnika, predstavljajući savršeni odraz prirode stvaranja, božansku proporciju i težnju ka savršenom geometrijskom skladu u okviru funkcionalne celine. Epitet zlatni dobijen je zbog čestog obrasca ponavljanja vrednosti, pri merenju u geometriji.

FRENZY SPARK

STOP, LOOK & LISTEN

FRENZY SPARK

Do prvih obrisa teorije Zlatnog preseka dolazi se u vreme antičke Grčke i vezuje za Pitagoru i njegovu Pitagorejsku školu koja je u srži bila filozofski i duhovno usmerena, utičući tako na brojne filozofe koji su dolazili kasnije. Fi svoj vrhunac dostiše u doba renesanse kada se uobličava u formu kakvu danas poznajemo. Godina 1509. i rasprava Luke Borga (Luca di Borg) De divina proportione, koja se sastoji od tri nezavisna dela, označava početak moderne ere zlatnog pravila. Od tada se može reći da su mnogi veliki umovi prosto bili uvučeni u čudesni svet novog principa i bili inspirisani za mnoga, buduća, remek dela. Veliki doprinos dao je i Leonardo da Vinči, uradivši kompletnu studiju figure čoveka, u delu Vitruvijanski čovek, dokazujući da su različiti delovi ljudskog tela takođe u proporciji sa zlatnim presekom.

princip, zakon stvaranja. Zlatni presek gospodari i u arhitekturi, prenoseći moć sklada prirode u rukom izgrađene objekte. Dobri primeri zlatnih kula mogu biti Partenon, na Akropolju, i katedrala u Chartresu u Francuskoj (Cathedrale Notre-Dame de Chartres), te u okviru katedrale i Ružin prozor, gde gotski stil u svoj svojoj snazi prikazuje moć zlatnog sklada u graditeljstvu. Jedan od zanimljivih slučajeva u arhitekturi je Keopsova piramida, čije se dimenzije neverovatno poklapaju sa odrednicama zlatnog preseka. Nagib piramide iznosi 51° 52’ što je neverovatno blisko zlatnom nagibu od 51° 50’. Čak i druge piramide u Gizi nemaju mnogo veća odstupanja, (Chephren, 52° 20’ i Mycerinus, 50° 47’). Ipak nikada nije sa sigurnošću dokazano da su piramide namenski građene sa znanjem o zlatnom preseku, iako je matematička povezanost izvesna. Od novijih zdanja definitivno treba pomenuti i zgradu Ujedinjenih nacija u Nju Jorku, koja iako na prvi pogled ne izgleda posebno, ipak verno prati fi princip.

STOP,LOOK AND LISTEN

Slikarstvo tek obiluje primerima savršenih proporcija, te možemo pomenuti Mona Lisu da Vinčija, Rafaelovo Raspeće (Crucifixion by Raphael), Rembrantov autoportret ili videti i u

Za vreme renesanse presek postaje obrazac za sklad pri stvaranju vanvremenskih umetničkih dela, kako likovnih i muzičkih. tako i arhitektonskih, dovodeći ih u balans s ovom matematičkom konstantom, prijatnom za oko. Tada postaje sinonim za – lepo. Primena broja fi simbolizuje pokušaj umetnika/tvorca da uhvati ono savršeno, skladno i time obezbedi sebi mesto u večnosti među velikanima. Primena se posebno odvijala u formi Zlatnog pravougaonika čije su stranice u odnosu zlatnog preseka - 1:φ, odnosno 1:1.618. Tu se javlja tzv. aproksimacija zlatne spirale, jer odrstranjivanjem upisanog kvadrata, preostali pravougaonik ponovo zadovoljava epitet zlatnog, ponavljajući istu proporciju kao s početka. Na taj način može se ići do beskonačnosti. U prirodi se javlja na svakom koraku, kako na mikro tako i na makro planu. Ustrojstvo čitavih galaksija verno predstavlja matematički princip zlatnog pravila, svojim božanstvenim spiralnim oblicima. Na mikro planu se javlja počev od skeleta ljudi, životinja, preko konfiguracija lišća, pa sve to molekularnih i atomskih struktura koje predstavljaju samu srž naše fizičke realnosti. Na taj način zlatni presek predstavlja univerzalni prirodni

FRENZY SPARK

Dalijevoj verziji Poslednje večere (Sacrament of the Last Supper). U muzici se treba osvrnuti na dela Kloda Debisija i Šopena koji su neretko pribegavali usklađivanju svojih dela sa skladom prirodnih zakona, ne bi odisala još većom snagom. Ipak, dok u muzici dobro poznavanje nauke o harmoniji prethodi veštini komponovanja, dotle u likovnim umetnostima i arhitekturi, preovlađuje mišljenje da poznavanje proporcija nije neophodno, pa da čak i sputava intuitivni tok slobodnog stvaralaštva. Ipak najistaknutiji savremeni arhitekti pobijaju takvo mišljenje. Na mnogim današnjim svetskim školama za arhitekturu i primenjenu umetnost problemu proporcija u kompoziciji posvećuje se ozbiljna pažnja.

b Na kraju, ne vredi nabrajati sve primere zlatnog preseka u umetnosti jer primera ima zaista mnogo. Možda je najbolje samo ukucati u Google pretraživač upit o primeni zlatnog preseka u umetnosti i dobićete obiman odgovor ovog sveznajućeg servisa. Uostalom, poenta priče je da bilo nešto organsko ili neorgansko, pažljivim slaganjem kockica uvek možemo stvoriti delo koje će živeti i disati za sebe svojom savršenom, geometrijskom, proporcijom. Težnja ka savršenstvu je večni motiv.

STOP,LOOK AND LISTEN

Autor: Dražen Pekušić

U geometriji broj Fi se dovodi u vezu ponajviše s telima pentagonalne strukture. Pored primene u umetnosti zlatni presek se može upotrebiti i u svetu finansija, u vidu Fibonačijevog preusmeravanja (Fibonacci retracements), a koji se temelji na Fibonačijevoj sekvenci ili nizu brojeva. Taj niz brojeva predstavlja sistem u kome zbir dva prethodna broja daju vrednost narednog člana niza, te izgleda ovako - 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144… Zapadnim učenjacima je ovaj koncept prvi put bio predočen u delu Liber Abaci (1202), Leonarda Fibonačija, poznatijeg kao Leonardo iz Pize.

FRENZY SPARK

priredila: Beksi Lejdi

MUSIC LOOP

U muzičkim preporukama alternativne muzike izgleda da postoji jedna konstanta, a to su norveški izvođači. Ovoga puta radi se o Bertine Zetlitz, koja se muzikom bavi od 12 godine i jedna je od najpoznatijih norveških pevačica. U početku je zanimala ozbiljna muzika, da bi se kasnije odlučila na eksperimentisanje sa elektronikom. Izdala je pet studijskih albuma: Morbid Latenight Show (1998), Beautiful So Far (2000), Sweet Injections (2003), Rollerskating (2004) i My Italian Greyhound (2006). Kako se nakon poslednjeg očekivalo da će karijeru nastaviti kao tekstopisac, iznenadila je svoju publiku najavom šestog albuma Electric Feet, koji bi trebalo da se pojavi 12. marta 2012. S obzirom da je 2002. objavila singl Girl Like You koji je bio u drugačijem stilu od onoga što je do tada prezentovala publici, njeni fanovi željno iščekuju o ćemu se tačno raditi u novom izdanju. Bertine je višestruki dobtinik norveškog Gremija a na turnejama je obišla ceo svet.

Kao i Bertine, već sa 12 godina pokazao je interesovanje za produciranje, pa je prvo programirao hip hop bitove, a potom prešao na breakdance i synthie-pop, da bi sa 18 godina postao redovan DJ u noćnim klubovima. 2000. godine se seli u Berlin kako bi studirao muziku i tamošnji noćni život, ali sa festivalima i nastupima u prestižnim svetskim klubovima počinje tek 2005. kada je u 500 primeraka objavio svoj prvi andergraund hit “Der Mückenschwarm”. On je iste godine postao najprodavanije Cocoonovo izdanje ikad, a sada je već tehno klasik. Iako se ne može reći da je ostvario sve svoje snove preko noći, jer se, sada već dve decenije bavi muzikom, Oliver je uporedo sa vrtoglavim uspehom nakon samo jednog singla, otvorio i sopstvenu izdavačku kuću, sa namerom da pomaže talentovanim ljudima, koje čak odlazi da sluša po malim klubovima kako bi pronašao one sa potencijalom. Oliver je jedan od retkih tehno producenata koji su uspeli da pop melodijama daju klupski kredibilitet, a njegov poslednji album Lovestoned koji je uradio sa pevačicom Fran je pravi dokaz toga. Pre njega, snimio je još dva: Get Wasted 2007. i Großstadtmärchen 2009. i ne zna se koji je vredniji za preslušati ga.

FRENZY SPARK

MUSIC LOOP

Islanđanin Bardi Johannssson, od 1996. nastupa pod imenom Bang Gang, i tek od pre osam godina koristi svoje lično. Album You, iz 2000. bio je iznenađujuće mekog zvuka za nekoga sa tako agresivnim pseudonimom, a onaj koji je usledio 2003. potvrdio je Bardija kao vrsnog kompozitora, producenta i izvođača. Something wrong je fantastična kombinacija akustičnog i elektronskog zvuka, nakon koje je Bardi sačekao čak 5 godina ne bi li izbacio i svoj treći samostalni album Ghosts From The Past. Sarađivao je sa Esther Talia Casey i Védís Hervör Árnadóttir a 2010. sa pevačicom Keren Ann pokrenuo samostalni projekat Lady & Bird, u okviru kojeg su objavili istoimeni album u Bardijevom karakterističnom fazonu. Pošto bi ga, “limitiranje njegove muzičke ekspresije samo na muziku, činilo frustriranim i tužnim”, poslednjih godina bio je sve osim neaktivan: režirao je kratki film Red Death, bio producent i tekstopisac za nekoliko Islandskih izvođača i komponovao muziku za film Haxan iz 2005. Iako njegova muzika i odlični tekstovi, doslovce teraju na suze, vredi smognuti snage za njihovo skoro pa razarajuće emotivno dejstvo.

Australijansku varijantu jazza i indiepopa, predstavlja nam Megan Washington, koja i peva i svira i klavir i gitaru. Na Queensland Conservatorium of Music je studirala “džez glas”, a 2006. objavila prvo EP Nightlight, sa jazz pijanistom Sean Foranom, a potom i Bennetts Lane, sa pijanistom Paul Grabowskym, 2007. Nakon toga je u više bendova bila klavijaturista i pevala prateće vokale, da bi 2008. osnovala svoj bend, koji je iste godine izbacio debi EP Clementine, a godinu dana kasnije i How to Tame Lions. Nakon učešća u dve australijskim kviz serije, privukla je veću pažnju publike. 2010. osvojila je dve ARIA music awards, u kategorijama Best Female Artist i Breakthrough Artis, i bila nominovana za album godine, najbolji alternativni album i singl godine. Sve u svemu, više nego kvalifikovana da za..počne na vašoj plej listi.

FRENZY SPARK

FILM CORNER

Nakon premijere na Berlinskom filmskom festivalu 15. februara prošle godine, film iranskog režisera Asghara Farhadia, A Separation se našao na svim većim svetskim filmskim festivalima, a zaključujući sa nagradom Golden Globe-a za najbolji strani film postao je i glavni kandidat za osvajanje Oskara u istoj kategoriji. Pored navedene nagrade film je osvojio još 30-tak svetskih priznanja, a u Beogradu je predstavljen na Festivalu autorskog filma. Ova kompleksna porodična drama je smeštena u savremeni Teheran u kojem bračni par, Nader (Peyman Moaadi) i Simin (Leila Hatami) doživljava krizu koja vodi ka razvodu. Simin, u želji da obezbedi bolju budućnost porodici, prvenstveno ćerki Termeh (Sarina Farhadi) i sebi, odlučuje da napusti zemlju, ali u trenutku kada se za to javlja mogućnost muž ipak odlučuje da ostane u Iranu i brine o svom ocu koji boluje od Alchajmerove bolesti. Na ovaj potez Nadera Simin reaguje podnošenjem zahteva za razvod, ali Termeh se priključuje ocu i ostaje. Sledi privremeno rešenje tj. Simin se seli kod svojih roditelja u nadi da će se ćerka predomisliti. Tada se pojavljuje novi lik – Razieh (Sareh Bayat) koja dolazi da brine o Naderovom ocu dok je on na poslu. Razieh je siromašna, religiozna i pri tom trudna žena koja bez znanja svog temperamentnog muža, a zajedno sa svojom malom ćerkom, počinje da radi u Naderovoj kući. Uskoro Razieh shvata da je ovaj posao pretežak za nju i predlaže da je zameni muž, na šta Nader pristaje ali sutradan se pojavljuje opet jer je muž uhapšen zbog dugova. Problemi se javljaju u trenutku kad Naderov otac izlazi iz kuće, što ne primećuje Razieh koja čisti kuću. Kada shvati šta se dešava kreće u potragu za starcem, a kasnije u filmu saznajemo da je prilikom spašavanja Naderovog oca Raziehu imala manju saobraćajnu nesreću. Situacija se zahuktava - Nader zatiče oca u nesvesnom stanju a kuću praznu. Razieha se posle nekog vremena vraća a Nader je izbacuje iz stana i optužuje da je ukrala novac koji je u među vremenu nestao iz kuće, što ona negira i svađa kulminira u momentu kada upornu Raziehu koja neće da ode i brani svoju čast, Nader u nastupu

FRENZY SPARK

besa slučajno gurne niz stepenice. Kasnije se saznaje da je Razieha imala pobačaj za koji sud ispituje odgovornost Nadera što vodi ka novim sukobima i preispitivanjima koji se nastavljaju do kraja filma. A Separation je film koji postavlja univerzalna etička, religiozna i politička pitanja ali za njegovo potpuno razumevanje i prihvatanje potrebno je između ostalog i poznavanje političke i i društvene situacije Irana. Naime, to je zemlja u kojoj je cenzura sveprisutna, ali zanimljivo je da je ovaj film zaobišao tu cenzuru jer su u njemu viđene tradicionalne vrednosti iranskog društva, dok je ostatak sveta uvideo baš ono suprotno, što je režiser uspeo da prikaže između redova. Važno je napomenuti i da je savremeni iranski film među najcenjenijim svetskim kinematografijama čiji karakterističan filmski jezik slavi poetičnost svakodnevnog života i običnog čoveka i na taj način dovodi do nestajanja granicu između fikcije i realnosti tj.u filmskom domenu rečeno - između dokumentarnog i igranog filma. Ipak, ako nemate afiniteta ka neholivudskim filmovima skoro dokumentarnog tipa koji vam neće možda držati pažnju sve vreme, a pogotovo vas neće zabaviti i oraspoložiti, slobodno zaobiđite ovaj film, a ako ipak ne spadate u ovu grupu gledalaca pogledajte A Separation i prosudite da li je zaista zaslužio mnogobrojne nagrade i da li je jedan od najboljih i najvažnijih filmova 2011.godine, dok će stav o istom Američka filmska akademija izreneti 26. februara na 84.dodeli Oskara.

Autor: Timea Levai Majin

FILM CORNER

FRENZY SPARK

COMICS KILLED THE TV STARS

Ekranizacija stripova, posebno onih o superherojima, već neko vreme je izuzetno popularna u Holivudu. Međutim, i obrnuti proces je sve popularniji – sve više TV serija koje su otkazane ili su se završile dobijaju zvanični nastavak u vidu stripa. Život serija na američkoj televiziji veoma je nesiguran, posebno ako se prikazuju na nekoj od nacionalnih TV stanica, gde se od serije u udarnom terminu očekuje izuzetno visoka gledanost , koja garantuje i mnogo novca od reklama. Često se dešava da i kvalitetne serije izazovu veliku medijsku pažnju, steknu pohvale kritike i veliki broj strastvenih fanova budu otkazane zbog gledanosti koju šefovi TV kuće procene kao isuviše nisku. Neke od otkazanih serija postaju hit na DVD tržištu i na Internetu i stiču status kultne serije. U situaciji u kojoj postoji znatan broj fanova koji traže nastavak svoje omiljene serije, ali autori nisu u stanju da ugovore nastavak u vidu bioskopskog ili televizijskog filma ili mini-serije, u poslednjih nekoliko godina se sve češće izlaz nalazi u prelasku u drugi medijum – strip. Naravno, stripovi zasnovani na popularnim TV serijama i filmovima, posebno iz žanra naučne fantastike, nisu ništa novo, ali se najčešće ne smatraju delom zvaničnog kanona, na primer u franšizama kao što su “Star Trek” ili “Star Wars”. Bilo je i izuzetaka – tvorac serije “Babylon 5”, J. Michael Stracyzinski, tokom prikazivanja serije, devedesetih godina, sam je radio na stripovima koji su predstavljali dopunski ali kanonski materijal – ali su stripovi po pravilu predstavljali sporednu granu franšize: na njima ne rade glavni scenaristi i producenti; autori ovih stripova obično smeju samo da pišu dopunske priče, koje buduće serije ili filmovi iz franšize mogu da ignorišu ili da im protivreče.

FRENZY SPARK

Novi trend stripova kao nastavaka serije koji se u potpunosti smatraju delom njenog zvaničnog kanona započeo je Joss Whedon odlukom da, četiri godina pošto se njegova popularna TV serija “Buffy the Vampire Slayer” završila sa svojom sedmom sezonom, i tri godine pošto je TV kuća WB otkazala njen spinoff “Angel” po završetku pete sezone, priču nastavi u drugom medijumu, stripu. Izdavačka kuća Dark Horse 2007. je počela da izdaje nastavke koji su predstavljali deo zvanične “osme sezone”, sa Whedonom kao izvršnim producentom i glavnim piscem. Ostatak scenarističkog tima činili su uglavnom scenaristi koji su radili na TV seriji, uz gostovanje par iskusnih strip-autora. Osma sezona imala je 40 nastavaka i još nekoliko dodatnih izdanja, uključujući i kratke web stripove, i trajala je do 2011, a deveta sezona je počela od jeseni 2011. Ove nove sezone donele su dramatične promene i šokantne i kontroverzne zaplete, uključujući smrt jednog od glavnih likova serije. Dark Horse i Whedon imali su samo jedno ograničenje: pravo na stripove bazirane na seriji “Angel” od 2005. je imala kuća IDW Publishing, koja je izdala veliki broj stripova na kojima nisu radili scenaristi TV serije i o čijem kanonskom statusu se Joss Whedon još uvek nije izjasnio. Sve je postalo mnogo lakše za Whedona pošto je Dark Horse 2011. ponovo dobio pravo na likove iz obe serije, a nastavak priče o vampiru Angelu dobio je naziv “Angel and Faith”, pošto je drugi glavni protagonista ubica vampira Faith, koju je na televiziji igrala Eliza Dushku.

COMICS KILLED THE TV STARS

FRENZY SPARK

COMICS KILLED THE TV STARS

I Whedonovi drugi projekti nastavili su ga žive u stripu. Kultni a zlosrećni spejs vestern “Firefly” (2002-2003), koji je TV kuća Fox otkazala posle samo jedne sezone, već je dobio nastavak u vidu bioskopskog filma “Serenity” (2005), ali je usledio izvestan broj stripova, koji ne donose dramatične promene, ali donose neke priče koje nisu stigle da budu ispričane na ekranu, uključujući i istinu o misterioznoj prošlosti jednog od glavnih junaka. Whedonova manje uspešna SF serija “Dollhouse” (Fox, 2009-2010) otkazana je posle druge sezone, ali su scenaristi, unapred svesni njene sudbine, seriju završili postapokaliptičnim epilogom koji se odvija 10 godina u budućnosti. Serija stripova koja je započela 2011. popunjava narativnu prazninu i prikazuje šta se događalo tokom te decenije i kako su se neki od likova tako drastično promenili - na primer, kako je jedan od glavnih negativaca postao jedan od heroja. Američko-australijska spejs opera “Farscape” (1999-2003), otkazana je posle četvrte sezone, pošto je američki kablovski TV kanal Sci-Fi odlučio da ne finansira snimanje pete sezone. Zahvaljujući zahtevima javnosti i kampanji koji su pokrenuli fanovi, uz podršku finansijera iz evropskih zemalja, serija je dobila svoj nastavak i, kako se tada činilo, epilog u vidu TV miniserije “Farscape: The Peacekeeper Wars” (2004). Ipak, 2008. godine, kompanija The Jim Henson Company, koja je producirala seriju, u saradnji sa izdavačkom kućom BOOM! Studios, nastavila je avanture Johna Crichtona, Aeryn Sun i ostalih u vidu niza mini-serija stripova, na kojima radi jedan od tvoraca serije, Rockne O’Bannon, i koje predstavljaju deo oficijelnog kanona. Ove primere sledili su i producenti i scenaristi postapokaliptične drame “Jericho”, koja je prikazivana na televizijskoj mreži CBS od 2006. do 2008. Verni fanovi su onlajn peticijom uspeli da sačuvaju seriju od otkazivanja posle samo jedne sezone, ali im to nije uspelo i sledeće godine, pa je serija otkazana na kraju

FRENZY SPARK

druge sezone, u možda najinteresantnijem trenutku, sa poslednjom epizodom koja je predstavljala uvod u priču o novom građanskom ratu u SAD. Najave da bi serija mogla da se nastavi na nekoj od kablovskih televizija ili da dobije nastavak u vidu bioskopskog filma nisu se zasad ostvarile, ali je izdavačka kuća Devil’s Due Publishing tokom 2009. izdala šest nastavaka stripa “Jericho Season 3: Civil War”, na kojem su radili scenaristi i producenti TV serije, i koji je IDW Publishing 2011. izdao u vidu grafičkog romana. Najavljeno je da će nastavak u vidu stripa dobiti kultna noir drama “Veronica Mars” (UPN/CW, 2004-2007) otkazana posle treće sezone uprkos pohvalama i nagradama, i fantasy komedija-drama “Pushing Daisies” (ABC, 2007-2009), otkazana posle druge sezone. Ovakvo rešenje ima značajne prednosti. Izrada stripa je mnogo jeftinija od snimanja serije, i ostavlja mnogo veću slobodu autorima, koji ne zavise od glumaca, budžeta, cenzora ili šefova zabrinutih za gledanost. Ne mora se razmišljati tome da li će neki glumac ili glumica odbiti da nastavi da igra ulogu, ili biti zauzet nekim drugim projektom; ne postoje problemi poput bolesti glumaca ili trudnoće glumica. Likovi mogu da ostanu mladi i radnja može da se odvija neposredno posle kraja TV

serije, bez obzira na to koliko je vremena prošlo i da li su glumci znatno promenili izgled. Moguće je i uvesti prednastavke, flešbekove, ili preneti radnju u budućnost, bez potrebe za prilagođavanjem izgleda glumaca preko šminke. Budžet takođe više nije problem, i autori mogu da daju mašti na volju, bilo da su u pitanju spektakularne akcione scene, fantastična bića ili neverovatni događaji, pošto specijalni efekti nisu potrebni.

COMICS KILLED THE TV STARS

Sa druge strane, publika koja čita stripove generalno je mnogo uža od one kojoj se obraćaju TV serije ili filmovi. Dok ekranizovanje poznatih stripova predstavlja pokušaj da se privuče šira publika, kod pretvaranja TV serije u strip situacija je obrnuta. Broj gledalaca TV serija meri se milionima; broj čitalaca stripova desetinama hiljada. (Naravno, ovim zvaničnim ciframa treba dodati veliki broj fanova koji pozajmljuju stipove ili ih legalno ili ilegalno skidaju u digitalnoj formi, odnosno broj gledalaca serije prate preko DVD-ja, onlajn servisa poput Netfliksa, ili ilegalno skidaju epizode sa Interneta.) Ovi stripovi se manje-više isključivo namenjeni onima koji su gledali TV seriju, a ne široj publici koja čita stripove, ali broj njihovih čitalaca predstavlja mali procenat fanova koji su gledali seriju. Mada dobar deo gledalaca serije nije ni svestan da ove nove “epizode” uopšte postoje, strastveni fanovi se trude da prate nastavke svojih omiljenih serija u bilo kom medijumu, ali i među njima mnogi imaju predrasude prema medijumu stripa i jednostavno odbijaju da prate stripove. Razlike između stripa i televizije za neke fanove predstavljaju veliku prepreku. Strip nema glumce koji će dočarati emocije, kao ni muziku koja bi unela potrebnu atmosferu. Umesto toga, crtač stripa ima ogromnu odgovornost da dočara emocije i atmosferu, a da pritom nacrta likove koji dovoljno podsećaju na glumce koji su ih igrali. Kad su u pitanju pisci, ljudi koji su imali iskustva samo kao televizijski scenaristi ne umeju uvek da se najbolje prilagode načinu pisanja za strip, dok za druge druge strane, poveravanje ove odgovornosti poznatim crtačima stripova koji nisu prethodno dobro poznavali seriju može da dovede do grešaka ili nezadovoljstva fanova koji veruju da autor ne prikazuje verno njihove omiljene likove. Može da se desi da autori, poneseni činjenicom da ne moraju da brinu o ograničenom budžetu, preteraju sa spektakularnim akcionim scenama, supermoćima i drugim tipično “stripovskim” momentima i razočaraju publiku koja je više zainteresovana da vidi nešto slično onome što je gledala na televiziji. Ovo se, recimo, desilo sa osmom sezonom “Buffy”, pa su autori odlučili da se deveta sezona bude “prizemljenija” i da se bavi temama i problemima bližim stvarnom životu, sa kojima fanovi i dalje mogu da se identifikuju. Konačno, praćenje strip “sezone” drugačije je od praćenja televizijske i u drugim aspektima, što može da dovede do frustracije kod publike nenavikle da, umesto da čeka nedelju dana na novu epizodu, čeka bar mesec dana na oko 30 stranica, sa količinom radnje koja odgovara polovini epizode od 40-50 minuta. Ipak, ovi stripovi su se pokazali kao pretežno uspešna za svoje izdavačke kuće, i s obzirom na mogućnost i prednosti koje pruža medijum stripa, možda da će strip postati najčešće utočište za autore serija koje nisu mogle da se uklope u zahteve mejnstrim televizija.

Autor: Ivana Cvetanović

FRENZY SPARK

WORLD @SPARK/IN ENGLISH PLEASE

Sooner or later, every teenager/young adult/adult who lives with their parents will encounter the following problem: where to have sex? It´s less than desirable to give in into this potentially extremely messy and scream inducing activity when all that is dividing you and the rest of your family slurping Sunday chicken soup are badly isolated thin plaster walls and the annoying sounds coming from your family´s favorite Sunday TV program. But, before you recognize acoustics as enemy number one of your potentially great sex life, do take a break and consider – you are facing a problem of global dimensions, known also as a course “you shall find someone to do it with, but you shan´t know where to go!” This aggravating predicament is forcing the young ones to be creative, which as a result have them engaging into a variety of second-picked solutions or, shall I say, locations. But, even though cars, back streets , public toilets, parks and departments chains´ changing rooms do offer some perks to the task at hand (pun not intended), they will never take over the supremacy of that plain semi-dysfunctional sofa in your living room.

FRENZY SPARK

Now, since the individuals obviously could not do anything to make this aggravating problem more bearable, and their creativity concerning finding alternative sex locations was sooner or later bound to hit the wall, the new approach to the problematic was needed. And it came from the glorious nation of Japan, who recognized how wide spread this phenomenon was and made a money-making industry out of it. Let me visualize this: unlike her Serbian peer, a 16-year-old Tokyo born Japanese girl have the option to sex it up with her boyfriend/girlfriend in an institution called Love Hotel. Although they are sometimes used as prostitution meet-andgreet HQ in shadier parts of town, Japanese love hotels are exactly what their name implies: short-stay hotels who offer high-school & university students a place to do it for a song. The growing popularity of love hotels ( they are now to be found in practically every Japanese town) have influenced the scope of business – the clientele grew exponentially and comprises nowadays not only sex deprived youth, but married couples who live with relatives in ca. 20 qm, adulterers involved in extramarital affairs, and tourists. In most of the cases, there is no hotel staff, so the horny couple will have to pay their stay by using vending machine. How charming, isn´t it? The ingenuity, however, does not stop here.

WORLD @SPARK/IN ENGLISH PLEASE Customers can also choose among various rooms decorated according to different styles or sexual preferences. Doctor´s office, subway, S/M chambers and dungeons, Hello Kitty theme park - you name it, they´ve got it…. Now, what we need is a capable young entrepreneur who would develop the business plan and tweak it a bit in order to adjust it to our regional “tastes and preferences” (I would say, let´s lose the Hello Kitty room altogether and replace it with Shumadija Feestyle Sexing Dungeon). Anyone interested?

Author: Nina Dusper

FRENZY SPARK

MUSIC LOOP

Počinjem priču o pirotskim bendovima, bar onim koji su trenutno aktuelni, konstatacijom da je definitivno oživeo ovaj moj mali gradić na jugoistoku Srbije. Kad kažem oživeo mislim na kulturna dešavanja u gradu kojih je sve više. Do pre samo godinu dana KURIRI Kuriri su zaslužili počasno prvo mesto pre svega svojom koncertnom aktivnošću. Slobodno mogu konstantovati da su jedan mogao se očekivati ili štaviše samo od koncertno najaktivnijih bendova u zemlji, sa većinom nasu inostranstvu. Bend nastaje 2004. godine, a autorskom naslutiti po neki koncert, izložba foto- tupa muzikom počinju da se bave od 2007. godine. Iza sebe imaju samoizdat Demo EP “ Fade Away” iz 2008. godine. Sami sebe grafija ili eventualno neki drugi vid svrstavaju u alternativan bend, što bi njihov zvuk, po savremenim kategorizacijama, svrstalo u mešavinu new wave revival-a I alt Tekstovi, koji su na engleskom jeziku, govore uglavnom o umetničkih događaja. U toku 2011-te, rock-a. ljubavi I socijalnom okruženju. pevacem Nenadom Antićem, 2010. godine osvapromenilo se dosta toga, pre svega jajuPredvođeni drugo mesto na Jelen Demo Festu u Banjaluci u konkurenciji bendova iz bivše SFRJ, pobedjuju po glasovima publike na po pitanju brojnosti organizatora, ak- 36GBOB-u održanom 2009. U SKC-u, dok im je na DEMO mastersu Radija 202 za sezonu 2009/10 pripalo drugo mesto. tiviranja već postojećih i, novina koja Spominjući koncertnu aktivnost, mislio sam na dve balkanske na kojima su svirali u Turskoj, Grčkoj, Bugarskoj, Makemene najviše raduje, angažovanja turneje doniji, Crnoj Gori, Rumuniji, BiH, Hrvatskoj, Sloveniji I, naravno, Srbiji. mladih, kreativnih i talentovanih ljudi. Bend trenutno privršava svoj prvi album u beogradskom studiji Underground, čije se izdavanje očekuje početkom 2012. gou produkciji Marka Jovanovića Arthura. Pre desetak dana Dolazim na ideju da je to možda uz- dine, izbacili su prvi singl sa predstojećeg albuma Fade Away za koji je I spot u režiji Bratislava Vidanovića I u kome glumi balerok ili čak i posledica angažovanijeg snimljen rina Ana Borošak, oboje iz Pirota. Aktuelne su svirke 23. januara rada pojedinih bendova iz Pirota po u Boru, 24, januara u Zajecaru i 30. januara u Pirotu. pitanju nastupa, sopstvene promoKorisni linkovi: Spot i pesma Fade Away cije i prezentacije kvaliteta koji neoNastup u Banjaluci sporno poseduju. S toga vam predNastup u Plovdivu_1 Nastup u Plovdivu_2 stavljam tri benda po mome ukusu Nastup u Nikšiću Myspace od onih koji su trenutno aktivni. Facebook FRENZY SPARK

VRANOROD

Kad je reč o bendu Big Bug, možda ću biti malo subjektivniji jer je u pitanju moj favorit među pirotskim bendovima, a, opet, bend koji nemam prilike da čujem toliko često koliko priželjkujem. Razlog se može naći u sastavu benda, sastavljenog od momaka koji teže ničem manjem od savršenog zvuka. Bend se po zvuku ne može svrstati u neku određenu kategoriju kad govorimo o vrsti muzike. U njihovoj muzici ima primesa mnogih pravaca, od alternativnog zvuka, pomalo psihodeličnog, do eksperimentalnog, rock zvuka, koji stvara osećaj lutanja kroz nebesko prostranstvo. Ne mogu se oteti utisku da dok ih slušam u meni buja kreativnost i neka sklonost ka umetnosti, rađa se neka pritajena nada u bolje sutra. Po rečima Ivana Vasića, pevača i frontmena benda, oni kao celina funkcionišu tako što svi članovi benda odlučuju o svemu: “Poštuje se mišljenje svih, pa je zato ponekad dovoljno, kad je stvaranje muzike u pitanju, da se pojavi samo jedno “nezadovoljno mišljenje” i sve puca, kreće se iz početka. Mana takvog sistema je tromost u stvaranju, ali prednost je ta sto se na taj način brusi kvalitet, otpada nepotrebno i raste zadovoljstvo zbog postignutog. Tromost naglašava i činjenica da se sukobljavaju šest različitih vizija. Obično se unutar bendova poklapaju razmišljanja o muzici pa se zato i ljudi organizuju oko jedne ideje. Kod nas to nije slučaj.“ Dakle, tu leži razlog zbog koga ne sviraju tako često. Govoreći o svirkama, moram pomenuti efektan nastup I osvojeno drugo mesto na Jelen Demo Festu u Banjaluci u velikoj konkurenciji I pobedu po glasovima publike na istom. Po rečima žirija, čiji deo su bili I Nikola Vranjković, kompozitor, producent I član benda Block Out, kao I Vasil Hadžimanov, Big Bug zvuči kao I svi veliki svetski bendovi, na strahovitom nivou za ove prostore. Izdvojio bih I multimedijalni performans pod nazivom “Broken mirror” realizovan sa ciljem prikazivanja viđenja današnjeg sveta i pojedinca u njemu kroz vizuru samog benda Big Bug. Na sceni sa bendom koji je predstavio materijal sa nadolazećeg albuma prvenca su se našli i glumci i plesači, dok su se u pauzama između pesama emitovali video klipovi posebno kreirani za tu priliku. Očekuje se spot, koji je veoma potreban, no I on mora biti kao I sam bend Big Bug, poseban. Zadali su sebi visoke kriterijume I pokušavaju da svaki sledeći koncert unaprede nečim novim. Aktuelne su svirke u Boru I Zaječaru sa Kuririma, kao I koncert u Pirotu planiran za januar uz goste iz Gornjeg Milanovca, bend Plišani Mališan, inače pobednika Jelen Demo Festa za 2011. godinu.

Bend Vranorod je najveća nepoznanica. Ono što karakteriše ovaj petočlani bend je melanholična, duboko inrospektivna I emotivna muzika. Počeli su sa ozbiljnim radom krajem 2008. Godine i bend je do sad izdao dva albuma, koje odlikuje muzička raznovrsnost. Prvi je bio baziran na black metalu, drugi više eksperimentalan, gde se na post-black metal nadovezuju shoegaze i ambientalni zvuci. Svoju prvu svirku održali su kao podrška Rain Delay-u u Pirotu krajem leta 2010. Ubrzo Vranorod ima još 2 nastupa, jedan u Pirotu, jedan u Nišu i počinje sa radom na novim autorskim pesmama. Krajem proleća 2011. Vranorod je otpočeo sa snimanjem trećeg i definitivno muzički najzrelijeg albuma pod nazivom “Dreamlike Fading”. Krajem leta 2011. godine, Vranorod je izbacio single “Colors” koji je predstavio bend u najboljem svetlu do tada. Single je naišao na odličnu reakciju publike i dostigao treće mesto na Popboksovoj top listi. Decembra 2011. godine bend objavljuje još jedan single sa predstojećeg albuma, pesmu “Secret Teller”. Ova pesma je takođe naišla na pozitivnu reakciju publike. Objavljivanje ove dve pesme imalo je za cilj da prikaže dve strane albuma “Dreamlike Fading”- onu bržu koja se ogleda u pesmi Colors i onu melanholičniju i atmosferičniju koju prikazuje Secret Teller. Sam album je trenutno u fazi mixa i njegovo objavljivanje se može očekivati oko proleća 2012. godine. Omot za album bend je uradiu u saradnji sa fotografom Korin Fischer. Bend predstojeći album opisuje kao mešavinu mnogih žanrova, poput shoegaze-a, post-rocka, post punka, depressive rocka i mnogih drugih. Ovo spajanje žanrova ima za cilj da materijal učini originalnijim, ali i da pokaže kako je pojam “muzički žanr” prilično relativan i da je ono što određenu muziku čini katakterističnom nisu definicije nego atmosfera. Ostaje da u budućnosti vidimo koliki su dometi ovog mladog benda.

Korisni linkovi: Nastup u Banjaluci_1 Nastup u Banjaluci_2 Broken Mirror – performans iz Doma kulture Youtube Facebook

MUSIC LOOP

BIG BUG

Korisni linkovi: Pesma Colors Pesma Secret Teller Myspace Bandcamp Last fm Facebook

Autor: Nemanja Živković Izvor: Helly Cherry FRENZY SPARK

SPARK PERSONA/SCIENCE BREAKTHROUGH

Više od 60 godina nakon potresnog svedočanstva iz nacističkih fabrika smrti, psihološka škola koja je time ustanovljena u umu i biću “svedoka stvarnosti pakla” aktuelnija je nego ikada ranije. Ovo je iznenađujuće svetla priča (obzirom na njeno poreklo) o rehumanizaciji psihologije i čoveka kao takvog, o duševnoj dinamici ljubavi, trpljenja, egzistencijalnog vakuuma... Ispovest nauke duha u potrazi za suštinom. “Siv je jutarnji sumrak oko tebe, sivo i nebo, siv sneg, sivi dronjci koji na nama vise, siva i naša lica. Još jednom započneš svoj dijalog s dragim bićem, ili možda po hiljaditi put započinješ svoju kuknjavu i šalješ nebu svoja pitanja. Po hiljaditi put tražiš smisao svojih patnji, svoje žrtve, i u poslednjem propinjanju protiv smrti koja te zahvata osećaš kako ti duh prodire iznad neutešnog i besmislenog sveta...” Viktor Emil Frankl, povratnik iz koncentracionih logora, bio je persona koja je zračila mirnoćom i samokontrolom do tog stepena da ga je jednom prilikom francuski filozof Gabriel Marcel nazvao “emisarom iz drugog sveta”. Na svet koji ga nije štedeo došao je 26. marta 1905. u Beču, od oca Gabriela, disciplinovanog čoveka iz Moravije (današnja Slovačka) koji je imao uspon od stenografa do državnog činovnika, i majke Elze, žene mekšeg srca iz Praga. Radoznalog duha i od malena zainteresovan za ljude i njihove odnose, još u četvrtoj godini života je sebi priželjkivao poziv psihijatra. Godinu dana nakon diplomiranja, lično je upoznao Sigmunda Frojda sa kojim je vršio intenzivnu korespondenciju, iako se lično osećao bližim idejama Alfreda Adlera. Već krajem 20-ih je ustanovio termin “logoterapija” pod kojim je održao niz vrlo zapaženih i posećenih predavanja, nezaustavljivo se ustoličavajući na prestolu mladih snaga sve brže sazrevajuće psihološke nauke. Tokom tridesetih godina, činilo se da će uspesi i dalje stizati kao na traci. Stečeni doktorat u medicini, promovisanje u asistenta, konačno i otvaranje svoje prakse za neurologiju

FRENZY SPARK

i psihijatriju 1937. su presečeni svom surovošću nakaradne ideologije iz susednog Trećeg Rajha. Hitlerove trupe aneksiraju Austriju, a Frankl, iako u posedu iseljeničke vize za SAD, zabrinut za svoje ostarele roditelje pušta da viza istekne i pomireno se prepušta vihoru mračnog usuda... Kao intelektualcu, pružena mu je jedna lažna šansa: postavljen je za šefa neurološkog odeljka bolnice Rotšild, gde je mnoge jevreje spasio eutanazije postavljanjem lažnih dijagnoza. Međutim, 1942., iste godine kada se i oženio, zajedno sa suprugom, majkom, ocem i bratom biva uhapšen i isporučen u koncentracioni kamp u Terezinštadu. Otac mu je tamo umro od gladi, majka i brat su mu ubijeni u Aušvicu 1944. godine, a voljena žena sa kojom mu nije bilo suđeno da proživi ni dugo ni srećno zajedništvo, umrla je u Bergen-Belsenu pred završetak rata. Franklova vera da će jednoga dana nastaviti život sa najmilijima, kao i karijeru koja se pokazala spasonosnom za pregršt njegovih pacijenata, održavala je njegovu nadu u najbeznadežnijoj situaciji u kojoj se ljudsko biće ikada našlo. Po oslobođenju njegovog logora (gde je preživeo i težak oblik groznice) i po povratku u Beč, Frankl biva slomljen saznanjem o sudbini svojih voljenih. Potpuno sam na svetu, smogao je snage da nastavi dalje na neki natprirodni način izvlačenjem mnogih dalekosežnih i transformišućih zaključaka iz užasa koji je preživeo. Rekonstruisao je neke svoje prekinute radove iz sećanja a za samo 9 dana izdiktirao je i njegovu ključnu knjigu, “Čovekova potraga za smislom” koja je, do njegove smrti, prodata u devet

Omot za DVD filma o životu, radu i nasleđu Viktora Frankla, “Viktor & I”, koji je režirao Aleksandar Veseli, unuk velikog mislioca.

FRENZY SPARK

SPARK PERSONA/SCIENCE BREAKTHROUGH

miliona primeraka. Kao kuriozitet je ostalo zabeleženo da je svoje terapeutske seanse sa pacijentima započinjao pitanjem “Zašto se niste ubili?”. Njihovi odgovori su mu pružali dalje smernice u postupku lečenja i pomagali da u njemu sazri individualistička slika osobe na čijem oporavku radi. 1992. godine u njegovu čast ustanovljen je institut Viktor Frankl (http://www.viktorfrankl. org), a pet godina kasnije, ostavivši veliko nasleđe svetu za koji se nadao da više nikada neće proći kroz ono kroz šta on jeste, izdahnuo je u konačnom miru svoje teško stečene starosti.

“U čoveku ne može postojati nešto poput religioznog nagona [...], niti je za duševnu higijenu najpre potrebna ravnoteža, stanje bez napetosti. Čoveku je za zdravlje neophodnije stanje težnje i borbe za cilj kojeg je dostojan.” Franklov psihološki pristup se nezvanično naziva i “trećom bečkom školom psihoterapije” - uz Frojdovu psihoanalizu i Adlerovu individualnu psihologiju. Od ove dvojice velikana koji su na svoj način doprineli zvanju psihološke Meke koju ovaj grad-dragulj srednje Evrope nosi, za Franklov metod se kaže da se razlikuje najpre po tome što je Frojdovo učenje bilo oslonjeno na volju za zadovoljstvom, a Adlerovo na (ničeovsku) volju za moć. Logoterapija je nausprot tome odraz volje za smislom, istražuje pacijentovu svest umesto prošlosti, razbija egocentrizam i teži otklanjanju svih “začaranih krugova” koji su umnogome osnov većine neuroza. U svom nacrtu logoterapije, Frankl napominje da smisao ne proizlazi iz čovekove egzistencije, već se sa njom egzistencija suočava, otkriva ga. Ova potraga za vrednostima ne ustanovljava stanje ravnoteže i duhovnog mira, već napetosti - ali takve koja je preduslov esencijalnog mira i mentalnog zdravlja. Navodeći svoj slučaj logoraša kojem je oduzet rukopis dela u nastajanju te čija je nesagoriva želja da ga iznova napiše bila gorivo za

FRENZY SPARK

preživljavanje, on proglašava napetost između onoga što već jesmo i onoga što možemo i trebamo biti osnovnim činiocem ovog pozitivnog disbalansa. Stanju neproduktivne homeostaze (biološle ravnoteže) pretpostavlja noo-dinamiku, njegov termin za ovo mentalno “klatno” između dva pola, čoveka i smisla (“Kada arhitekte žele da učvrste nesiguran luk, oni će povećati teret koji ga pritiska jer se tako čvršće povezuju njegovi elementi.”). Jedan od primarnih pojmova logoterapije je “egzistencijalni vakuum” - upravo ona teskoba o čijoj rastućoj aktuelnosti je bilo reči u uvodnim pasusima. Stvorivši svoju ličnu verziju prirode, kulturu i civilizaciju i utrvši put odvojenoj evoluciji, čovek je izgubio neke instinkte i bazične nagone i dobio vrlo lomljivu i nesigurnu mogućnost odabira. Drugi gubitak koji je zasnovao pojavu egzistencijalnog vakuuma, smatra Frankl, je slabljenje tradicije kao mehanizma na kojem se podražavalo ponašanje. Kako više ne postoje kao smernice delanja, oskrnavljeni čovek pribegava konformizmu kao zameni za instinkt i čini ono što drugi čine ili totalitarizmu, supstituciji tradicije, i čini ono što se od njega očekuje. Dosada, kao pošast postmodernog sveta i sve veće automatizacije življenja, način je na koji se ovaj specifičan vakuum manifestuje. Osim nje, Frankl upozorava na maskirane pojavne oblike volje za moći u vidu volje za novcem ili prenaglašene seksualnosti, jeftinom obliku volje za užitkom, kao načine za kompenzovanje nesnosne životne praznine.

generacijama ljudi čija je osobenost ili previđana ili namerno ignorisana i potiskivana. U tom smislu, logoterapija je izrazito individualistička i čoveku priznaje i podrazumeva pravo na samoodređenje. Pod tim svetlom, i sama definicija životnog smisla ne može biti opšta - ne samo da se smisao razlikuje od čoveka do čoveka, već se i kod same jedinke razlikuje od jednog do drugog doba života, pa čak i iz dana u dan. Logoterapija tako postaje tek alat za razotkrivanje spektra smisla i ponuđenih vrednosti koji ne nameće rešenja, opominjući čoveka na njegovu odgovornost, pre svega, ka sebi i ka samo-nadmašivanju, pre nego ka samo-ostvarivanju koje je utoliko nedostižnije što se čovek više oko njega trudi i ako se proglasi dovoljnom svrhom.

SPARK PERSONA/SCIENCE BREAKTHROUGH

Sledstveno svemu tome, logoterapija naglašava tri polazne tačke za dosezanje smisla: ostvarivanje dela, doživljavanje vrednosti i trpljenje. Pod drugom tačkom, doživljavanja vrednosti, Frankl ponajviše misli na smisao koju pruža ljubav i vrednovanje suštine druge osobe, kao način da se ona shvati do samog jezgra. U ljubavi, uočavaju se skroviti potencijali osobe koja je predmet ljubavi i kojoj buđenjem svesti kroz ljubav omogućavamo da

“Ne pita se čovek o smislu života, već život njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se nameće sama po sebi i ne treba joj posrednik.” Viktor Frankl bio je jedan od najglasnijih i najrečitijih kritičara tzv. pandeterminizma - pretpostavke tada dominantnih psiholoških struja da su svi ljudi u globalu podjednako predodređeni za životne izazove i mogućnosti koje su pred njima. Na ovoj “one size fits all” politici građena su moderna društva industrijske ere, sa temeljom u striktnim, unapred određenim opredeljenjima koja su, u ime celovitosti društva, nametana dolazećim

VIDEO: Viktor Frankl - Why to believe in others - may 1972 (TED Talk)

te potencijale spozna i ostvari. Takođe, ukoliko se trpljenju da smisao - pogotovo smisao žrtve - ono prestaje da bude trpljenje. U samom korenu logoterapije ne leži potraga za načinima izbegavanja bola jer se bol podrazumeva kao neminovan, sastavni deo života u čiju svrhu takođe valja proniknuti. Frankl se otvoreno protivi rasprostranjenom gledištu da je konačna svrha postojanja svake individue maksimalna količina sreće - on veli da to pridaje jednu vrlo negativnu konotaciju stanju nesreće i stvara opštu društvenu klimu u kojoj se na ljude sa patnjom gleda sa odbojnošću i nepoželjnošću a oni sami svoje stanje smatraju ponižavajućim.

Franklova jedinstvena škola lečenja smislom hrabri i teši, ali odbacuje iluzije i ne ulepšava stvarnost. Poštujući i pozivajući na priznavanje neumitnosti prolaznosti života, logoterapija nije pesimistički već čist aktivistički sistem. Konačna sudbina svih nas, određena propadljivošću naše biologije, ne znači ništa - ono što je zaista prolazno su životne šanse. Ukoliko ih iskoristimo i predamo ih skladištu prošlosti, one su sigurne od smrti. Na nama je samo odgovornost da tako i postupimo sa vremenom koje nam je dato.

autor: Andrej Vidović

FRENZY SPARK

SPARK PERSONA

Miyazaki je pomalo šizofreničan umetnik. S jedne strane je veseo i razigran. Po uverenju marksist, zapravo narodni čovek, u svojim bajkama ne izbegava društvene bolesti i nepravdu. Biografija

ayao Miyazaki (宮崎駿 Miyazaki Hayao, rođen u Tokiju 5. januara 1941.) je jedan od najvećih direktora animacije u Japanu. Iako veoma nepoznat na Zapadu izvan animacijskih krugova sve do njegove pobede 2002. na dodeli Oskara za animaciju „Spirited Away“, njegovi su filmovi bili uspešni samo u Japanu. Diplomirao je na Gakushuin univerzitetu i dobio diplomu za političke nauke i ekonomiju (1963.). Interesantni zapleti, ubedljivi likovi, i animacija od koje zastaje dah, doneli su mu intenacionalno priznanje u Japanu. Karijeru je počeo 1963. kao animator u studiju Toei Douga, i tada je uključen u mnoga ranija dela klasika japanske animacije. Od samog početka, privlačio je pažnju svojim neverovatnim sposobnostima za crtanje, i beskrajnim idejama za filmove. Godine 1971. preselio se u Pro studio sa Isao Takahatom, zatim u Nippon Animation 1973. Godine 1978. režirao je svoju prvu TV seriju „Future Boy Conan“, zatim se preselio 1979. godine u Tokio Film Shinsha, gde je režirao svoj prvi film „Lupin the Third: The Castle of Cagliostro“. Godine 1984. izbacio je „Nausicaä of the Valley of the Wind“, na osnovu istoimene mange. Uspeh filma je doveo do formiranja novog Ghibli studija za animaciju, od strane Miyazakija, Takahate i Tošio Suzukija. Svi ovi filmovi su doživeli veliki uspeh, ali za njegovo najpoznatije delo „Princess Mononoke“ (1997.) je dobio japanski ekvivalent za Oskara za najbolji film, imajući najveću zaradu u istoriji japanskog filma od 150 miliona dolara. Ponekad ga nazivaju „Volt Dizni Japana“, ali on ne voli taj nametnut nadimak. Pored animacije, Miyazaki stvara i mange. Njegovo najpoznatije delo „Nausicaä“, epska priča na kojoj je radio povremeno u periodu od 1982. do 1984. usled zauzetosti sa animacijom. Još jedan manga, „Hikoutei Jidai“, kasnije je evoulirala u film „Porco Rosso“ (1992.). To je Miyazakijev jedini crtani film koji se odvija u Evropi, a

FRENZY SPARK

Njegov noviji film je „Howl's Moving Castle “ (2004.), od spisateljice Diana Wynne Jones. Vrlo često se u njegovim delima može primetiti odnos sa prirodom, ekologijom, i zagađenjem od strane čovečanstva, kao što je u delima „My Neighbor Totoro“ (1988.), „Kiki's Delivery Service“ (1989.), „Nausicaä of the Valley of the Wind“ (1984.), „Princess Mononoke“ (1997.), i „Spirited Away“ (2001.), film s najvećom zaradom svih vremena u Japanu. U intelektualnoj šemi Starog kontinenta, japanska animacija odavno je gurnuta pod tepih zajedno s ostalim "šundom". Iako već tri generacije Evropljana gledaju „Candy Candy“ i „Gundam-a“, pa su se možda i navikli na velike oči i mecha žanr (divovske robote), ipak je bilo veliko iznenađenje za sve kad je Zlatni medved Berlinalea 2002. predat u Miyazakijeve ruke.

Pogled na svet Miyazaki je pomalo šizofreničan umetnik. S jedne strane je veseo i razigran. Po uverenju marksist, zapravo narodni čovek, u svojim bajkama ne izbegava društvene bolesti i nepravdu. Miyazakijeva filozofija emancipacije najbolje se vidi u jakim ženskim likovima, "majkama" koje se pojavljuju u svakom njegovom filmu. Mnogi njegovi filmovi istražuju temu ljudske povezanosti s prirodom, tehnologijom i životom između ljudske ambicije i pohlepe. U „Princezi Mononoke“, železničkim gradom upravlja gospa Eboši, nekadašnja gejša. Miyazaki je to jednom objasnio

SPARK PERSONA

smešten je na bajkovitom Jadranu, koji izgleda kao mešanac između tropskih atola i austrougarske rivijere iz sumraka bele epohe. Međutim, iza romantičnih kulisa „Porco Rosso“, Miyazaki nam otkriva parade tenkova, italijanske nacionaliste i bedne bodule. Prasac-pilot iz istoimenog naslova hvali se: „Radije ću biti svinja nego fašista“. To je druga strana Miyazakija, vrlo neuobičajena za japanske crtaće.

ovako: da je postavio muškarca na čelo grada, to bi bio samo šef, dok je žena na vlasti revolucionarka, makar radila sve isto kao i muškarac. Romantični marksist zvuči kao oksimoron, ali upravo je to protivrečje Miyazakiju osiguralo besmrtnost. U njegovom moralnom sastavu ništa nije jednostavno. Čovek koji osim čovekoljublja ima i osećaj za mračne strane svakog čoveka. Taj se mrak oslobodio u njegovim mangama, gde nasilje i mržnja vrebaju iza svakog ugla. Svaki njegov lik ima dobre razloge za ono što čini. Tako se Miyazaki i nesvesno suprotstavlja globalnim ekološkim dogmama: gospa Eboši ubija boga šume, koji je otelotvorenje prirode, i ne biva ubijena zauzvrat, nego i dalje vodi svoj mali narod! Ali, kao što kaže sam reditelj, šume ne seku zlotvori, nego vredni i zaposleni ljudi. U američkoj i evropskoj animaciji, nažalost, takve su stvari nedopustive, dok reditelj to komentariše: „Želim da moj svet sadrži i nemile ljude. Neću nikoga ubiti zato što je zao“.

Miyazakijev način rada Glatka i ispolirana animacija njegovih filmova proizlazi iz toga što Miyazaki pozorno prati rad svoje ekipe i sam crta mnoge sličice koje mu ne izgledaju dobro ili gde likovi nisu prirodni. U tom pogledu, intervjui s Miyazakijem uzbudljivo su štivo, jer otkrivaju bogatu pozadinu njegovih dečijih filmova — detaljno razrađenu arhitekturu, botaniku, tehnologiju, kaste i mentalitete. Miyazaki je demijurg u pravom smislu te reči. Ipak, on je poslednji koji bi za sebe rekao da je velikan. Kaže: „Kad radim animaciju, uvek mi se čini da proizvodim velike laži. Na primer, kakav bi to bio pozitivan lik kad bih nacrtao ružnu devojku? Ona mora biti zgodna, nema mi druge. Šta se može, mi ipak proizvodimo samo zabavu“.

Autor: Jelena Kojić FRENZY SPARK

1. Gotye / Making mirrors

prire Be Le

electronic/alternative

Ovaj australijsko-belgijski momak, među najbližima poznatiji kao Wouter “Wally” De Backer, u jednom momentu na svom albumu peva: “So now we can pretend that there’s an orchestra in the loungeroom”. E pa Gotye, ne moramo. Možda nećemo svi preslušavati njegov treći studijski album u loungeroomu, ali ono što ćemo svi do jednog čuti jeste melodijska raskošnost orkestarskog ranga. On je pre maestro nego pevač, tekstopisac i producent, a raznolikost ovog australijskog umetničkog dela je pre u nadležnosti muzičkog konzilijuma nego kritičnosti recenzenata. Ako ste bili oduševljeni duetom sa Kimbrom i njihovim viđenjem ljubavnog razočaranja, ne znam šta bih vam rekla a da vas dovoljno pripremim na sav synth pop, trip hop, elektroniku, gospel, bubnjeve, baseve, klavir, semplove i ritmičnost, koje je ovaj čovek uspeo tako da upakuje da se već na pola slušanja osećate kao da ste danima na ringišpilu ali hoćete još. Ipak, kod prvih taktova Eyes Wide Open setila sam se reči koja vam adekvatno najavljuje ovih velikodušnih Gotyevih 15 čuda: HITNO!

2. The New Look / New Look

electronic/electro soul/future pop

MUSIC LOOP

Prvi album istoimenog indie electro dvojca koji čine Sarah Ruba, internacionalni model, pevačica i tekstopisac, i producent Adam Pavao, najavljuje vam vaš novi omiljeni bend. Savršenu kombinaciju koju čine, možda objašnjava to što su njih dvoje, osim evidentni perfekcionisti, i u braku. Oni sviraju future pop, electropop i electro soul, a objedinili su ih na svom prvencu izdatom krajem septembra prošle godine. Da su na njemu radili pune tri godine, jasno je iz svakog bita, takta i prelaza. Sve pesme su jasno različite ali čine celinu koju sebi adekvatno možete dočarati jedino uz kategorični repeat i dobre slušalice kako bi vam bili što bliži temporalnom režnju. Ukratko, “.. for us the album is hard to put into words”, kaže Ruba svojim ranjivo-mističnim glasom, a ja se ne bih mogla više složiti.

3. Emika / Emika

experimental/dubstep/trip-hop

Ema Jolly, engleskinja češkog porekla, posle nekoliko singlova i EP izdanja, u oktobru prošle godine, izbacila je i svoj impresivni debi album ambijentalno električnog zvuka. Iz pesme u pesmu, koje vas sve do jedne uvlače u pomalo gotik, na trenutke uznemirujuću atmosferu, pre izvire utisak da ste svedoci umetničkog experimentisanja nego da ste pronašli nešto uz šta biste đuskali u klubu. Ni u jednom trenutku tokom preslušavanja albuma se ne zna kuda će vas dalje odvesti ova ekscentrična fuzija popa i specifičnog trip hopa, što ga, odveć vanredno zanimljivog, dodatno čini ultimativnom preporukom.

4. Jill Scott / The Light of the Sun

neo soul/RnB/jazz

Posle četiri godine od poslednjeg albuma, vratila se da nas podseti šta nam je nedostajalo kad god nam se slušao kvalitetan moderni soul. A nedostajale su nam ubedljive balade, smela kreativnost i suptilni prelazi između fanka, džeza, soula i hip hopa, savršeno upotpunjeni njenim senzualnim vokalom. Ona je prošlog leta izbacila možda svoj najbolji album od njenog uspešnog debitovanja pri objašnjavanju ko je Jill Scott (Who is Jill Scott? Words and Sounds 2000, vol. 1) jer donosi muzičku spretnost i sigurnost kakve dolaze samo sa bogatim iskustvom. Album je krajnje životan. Jill nas naizmenično brzim i duboko osećajnim melodijama vodi kroz čari života, ostavljajući u uverenju da se odlično zabavljala snimajući ovih 15 pesama, kojim nam poručuje da nije nestala i da nema nameru.

5. The Sound of Arrows / Voyage

indie pop/electronic

Samo za potrebe ove top liste uzećemo da se ovde radi o muzičkom albumu, ali nezvanično vam predstavljamo muzičko-turistički aranžman po svemiru, predvođen dvojicom Šveđanina. Ipak, sačekajte još par redova pre nego što se bacite na jedan urgentni play. Ove momke ne porede tek tako sa Pet Shop Boysima, niti je njihov singl Into The Clouds bio među najviše downloadovanim sa interneta, već prve nedelje nakon što su ga izbacili: predstavili su nam celoviti dream pop doživljaj, na zlatnoj sredini između popa kakav pretenduje na prva mesta chartova, i alternative za one najzahtevnije. Zvuče kao nešto između soundtracka za epsko-fantastičnu Diznijevu bajku, uvodne numere na kapiji La la landa i muzičke pratnje hora vilenjaka. Mnogima će im zameriti to što nisu za nijansu grublji i ozbiljniji, ali toga nam je svakodnevno sasvim previše - ovo je muzika za nepopravljivo naivno romantične.

FRENZY SPARK

edila: eksi ejdi

6. Arctic Monkeys / Suck It and See

alternative/indie rock

Ovaj indie rock bend je svojim četvrtim albumom učvrstio svoju poziciju spasioca britanskog guitar rocka i ostao na pravcu u kojem je krenuo sa prethodnim Humbugom, a onda skrenuo na prvoj raskrsnici. Prva dva albuma su bila pravo osveženje za rok scenu ali su ostavila nedvosmislen prostor za dalji napredak i sazrevanje, i momci su ga sada iskoristili i ispunili konzistentnim zvukom, šireg dinamičkog opsega od onog koji su prezentovali do sada. Bez pretenzija da iskopiraju impresije i uspeh od ranije, vratili su se u izdanju ubedljive melodičnosti, i iako su ovim rebootom za svoje fanove možda postali nepredvidljivi, oni tačno znaju gde idu.

7. Kasabian / Velociraptor!

indie rock, alternative

To što im album nosi naziv jednog od najpoznatijih visokospecijalizovanih predatora recimo da nije slučajno. Možda ovim albumom, još jednom nisu uspeli (ili hteli) da preciziraju kojom se to oni muzikom tačno bave, ali nakon svega što ćete na njemu čuti, to će svakako biti najmanje bitno. Njihova muzika nije ono što bi nazvali večnim, ali jeste veliki deo onoga što u klasici svi volimo. Isto tako, uzbudljivo koketirajući sa guitar rockom, klupskim i elektronskim bitovima, pa čak i hip hopom, grade jedinstven fazon koji ih ubedljivo distancira i od bendova njihove generacije. Ako vam se radoznalo sluša nešto poletno i neizvesno, onda će vam ovo biti, ne samo najbolji album Kasabiana, nego i totalni britpop-rok miljenik.

r’n’b/soul/electronic

2010. je svojim singlom Night Air, najavio predstojeći album koji je, pošto ga je prvo odsvirao na akustičnoj gitari, pretočio u elektronsko izdanje, praveći tako jednu od najsvežijih promena na RnB sceni. Međutim, debi album ovog britanskog pevača i producenta je sve osim žanrovski precizan: svojim glasom koji savršeno poznaje sve lestvice bluza, i koji bi ga iznedrio bilo da se radi o hip, trip hop ili pop numerama, Jamie spretno oslikava tužan, na momente mračan, zvučni reljef, a pri svakom novom slušanju, ukazuje na neki neupadljivi, mistični prevoj. Ovaj album je jedan od onih koji se slušaju zatvorenih očiju, ulivajući vam neki setni spokoj, pa dok ambiciozni producenti ne komercijalizuju potencijal Džejmijevog glasa, i presele ga u ozvučenje noćnih klubova, iskoristite trenutak da njime ispunite mir svoje sobe.

9. Primus / Green Naugahyde

MUSIC LOOP

8. Jamie Woon / Mirrorwriting

funk metal/alternative rock

Ako ćemo pravo, nije da oduvek nisu bili paradigma za experimentalni rock, ali deveti put su otišli krupni korak dalje. Ovaj avangardni album za kojim će sigurno mnogi poći, pa shvatiti da na tom putu nemaju šta da traže pored ovakvih predvodnika, označio je (nadamo se) kraj preduge pauze u kojoj su nas ostavili ovi kalifornijski rokeri. Iz nje su izašli dovoljno novi da iznenađuju od prvog do poslednjeg takta i dovoljno dosledni da im od prvog do poslednjeg fana, svi požele euforičnu dobrodošlicu. Za one koji se do sada nisu adaptirali na prepoznatljivi zvuk Primusa, ova njihova zabavna novina može zvučati previše konfuzno, ali za sve ostale koji se raduju njihovom fazonu koji više od dve decenije odoleva svim pravilima (ako ona u muzici uopšte smeju da postoje) i autoritetima, važi samo jedno: go for it!

10. Feist / Metals

indie pop

Tamo gde je krenula pre 12 godina, stigla je u septembru prošle godine. Gde je u međuvremenu pisala ove pesme ne znamo, ali po onome što čujemo deluje da se zapravo povukla u sebe i odande nam donela duboke emocije i nedorečene misli. Za one koji su navikli na komercijalniju i bržu Leslie Feist i nestrpljivo iščekuju njeno slično izdanje, ovaj album bi mogao da bude razočaranje jer je osetno tmurniji, ali i pored toga apsolutno drži pažnju i tekstualno i vokalno, onako kako se odavno u njenom slučaju podrazumeva. Budući da smo na njen četvrti album čekali pola decenije, iskoristite priliku da zajedno sa njom uživate u ritmu istraživanja svih njenih potencijala.

FRENZY SPARK

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

Mali grad - veliki snovi

„Ne znam zašto želim da radim ove stvari, osim da zadovoljim svoju želju da pobegnem iz malog grada u Americi, da pobegnem od granica, da istražujem. Tamo gde sam odrastao nije loše mesto, ali tamo nema nista osim polja kukuruza. Moje životno iskustvo proizašlo je iz gledanja filmova, televizije, čitanja knjiga i magazina. A kada vaša jebena kultura proizilazi iz svakodnevnog gledanja televizije vi ste nesvesno bombardovani slikama mesta koje vas ostavljaju bez daha, drugačijim ljudima koji koji imaju poslove, karijere i životne šanse. Ništa od toga ne postoji u vašoj maloj sredini i veoma lako mogu da vas ubede da ti snovi nisu namenjeni vama.“ Michael Trent Reznor rodjen je 17. maja 1965. godine u malom mestu Mercer, nedođiji negde u Pensilvaniji, smeštenom između Pitsburga i Iria. Još kao klinac Trent je pokazivao interesovanje ka muzičkim instrumetnima. Prvi instrument koga se dokopao bio je klavir, a već sa 5 godina je počeo da ostvaruje svoje prve muzičke korake. Reznor je uvek naglašavao da ga je zatvoreni život u malom gradiću izolovao od društva i ostatka sveta.

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

Krajem decembra 2011., u bioskopima se pojavio film The Girl with the Dragon Tattoo koji je ponovo udružuio talenat Trenta Reznora, Atticus Rossa i režisera Davida Finchera (Social Network i Se7en). Svi smo se raspametili kada smo čuli njegovu obradu Immigrant Song, Led Zeppelina sa vokalom Karen O iz Yeah Yeah Yeahsa, a ukoliko niste pogledali trailer sa pesmom pravac youtube.

“Ako pogledate neke od najtalentovanijih i najkreativnijih režisera današnjice Davida Cronenberga i Davida Lyncha, oni su imali normalno detinjstvo i odrastanje. Nisu potrebni egzotični bizarni životni stilovi da postanete zanimljivi i kreativni.”

U srednjoj školi Reznor je naučio da svira tenor saksofon i tubu. Bio je deo džez ekipe i benda za proslave. Takođe, pokazao je i svoju naklonost ka glumačkoj profesiji kroz svoje aktivnosti u pozorišnoj grupi gde je čak dobio priznanje za najbolju ulogu u drami za ulogu Jude u Jesus Christ Superstar. Nakon srednje škole Trent odlazi u Alegeni koledž gde pronalazi još jednu strast - kompjutere.

„Većinu pesama pišem kada sam u lošem raspoloženju.“ Prvi debi album Pretty Hate Machine izašao je 1989. godine. Kako bi izbegao mešanje studija u njegov stvaralački proces Reznor je koristio pseudonime kako bi izdao albume kao što je Broken 1992. godine. Pesma Wish osvaja Grammy za najbolju heavy metal izvedbu. Drugi album NIN The Downward Spiral ušao je na Bilboard listu na drugom mestu i postao je najprodavaniji NIN album ikada. Da bi snimio album Reznor je inspiraciju pronašao u iznajmljivanju vile u kojoj su se desila ubistva Charlie Mansona. Reznor je napravio prostor za studio u kući koji je nazvao Le Pig, reči koje su bile napisane na vratima krvlju Sharon Tate.

“Ja se osećam nelagodno zato što se još nisam upoznao.”

FRENZY SPARK

Pet godina nakon objavljivanja albuma The Downward Spiral, Reznor pogođen smrću bake sa kojom je odrastao upada u stanje depresije, anksioznosti od pojavljivanja u javnosti i počinje da konzumira alkohol i kokain. Pet godina je trebalo da prođe da NIN objavi sledeći album The Fragile, dupli CD koji se pojavio u septembru 1999. na 1. mestu bilboard liste.

Closer - video

Reznor je priznao da više nije poznavao čoveka čiji odraz je video u ogledalu. Ludost i haos koji su pratili svaki njegov koncert privukli su ga da postane zvezda i da zauzme svoje mesto u svetu. Kako bi pobegao od svega on se nedeljama zatvarao u studio opsesivno gledajući Taxi Driver, Martina Skorsezea na repeat.

“Ponekad mokrimo jedni po drugima pre nego što izađemo na scenu.”

Saradnja sa drugim muzičarima

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

Danas kada sagledava svoju poročnu prošlost Reznor kaže: „Bilo je potrebno da postavim svoje prioritete i raščistim stvari u glavi. Želeo sam da pobegnem od svakodnevnog posla, te sam uzeo nekoliko godina da otkrijem ko sam zapravo ja i razmišljajući da li treba da nastavim sa svojom karijerom. Postao sam užasni narkoman, i trebalo je da se saberem i shvatim šta mi se desilo. 2001 Reznor uspešno prolazi kroz proces odvikavanja od poroka i seli se iz New Orleansa u Los Angeles.

Inspiracija

Reznor je oduvek javno isticao da je njegov najveći uticaj David Bowie posebno album Low iz 1977. godine. Ovaj album je i poslužio kao inspiracija za album The Downward Spiral. Reznor se čak i pojavljuje u jednom spotu Davida Bowia gde se pojavljuje kao njegov poremećeni fan koji ga prati (I’m Afraid of Americans). U dokumentarcu o grupi Rush, Reznor ističe da je bend Rush značajno uticao na njegov pravac nazivajući Rush jednim od najboljih bendova svih vremena. Takođe, Reznora je mnogo više pogodila smrt Freddie Mercurya nego ona Johna Lennona. Od drugih uticaja spominje još The Cars, The Jesus and Mary Chain, Soft Cell, Prince, Gary Numan i The Cure.

Reznor se našao u ulozi producenta prvog albuma Marilyn Mansona Portrait of an American Family i nekoliko pesama sa njegovih albuma Smells Like Children i Antichrist Superstar. Interesantno je da je potpisao soundtrack za filmove Natural Born Killers Olivera Stona, kao i film Davida Lyncha, Lost Highway. Ostvario je saradnju sa širokim dijapazonom umetnika od rok muzike preko popa pa sve do hip hopa. Spisak imena koja su sarađivala sa njim tokom prethodnih godina je velik, nabrojimo samo neke: Tori Amost, Notorious BIG, Busta Rhymes, Jane Addiction, Saul Williams... Magazin Time ga je 1997. godine stavio na listu najznačajnijih muzičara, a Spin magazin ga tada naziva najznačajnijim umetnikom u muzici. Nakon prošlogodišnjeg Oskara za najbolju originalnu muziku za film Društvena Mreža, Trent je samo potvrdio ono što se godinama tvrdilo za njega. Neosporni talenat je konačno sazreo i došao do izražaja.

Rebell, rebell... Nakon sukoba sa Universalom povodom njihovog cenovnog određivanja i distribucije albuma Year Zero, Reznor je potpuno odlepio i sasuo paljbu po čitavom sistemu muzičke industrije. Na koncertu u Australiji isprozivao je nadređene i naredio svojim fanovima da ukradu njegov album umesto da ga kupe legalnim putem i da nastave da kradu, kradu i onda još malo kradu i podele sa svojim prijateljima.

Inspirativne knjige protiv sistema koje su uticale na projekat Year Zero Inspirativne knjige protiv sistema koje su uticale na projekat Year Zero George Orvel 1984 – Veliki brat nas gleda Aldus Haksli Vrli Novi Svet – Hajde da se drogiramo da bi se smirili... jel neko spomenuo bensedin? Ray Bradbury Fahrenheit 451 – cenzurisanje bip bip bip kome ti da lupas bip... a ne treba zaboraviti i da smo svi isti u uniformama Jevgenij Zamiatin Mi – sinteza crkve i države...zar treba primer? Filip K Dik kratka priča Vera Naših Očeva – Hajde da se drogiramo 2, haluciogeni elementi u vodi, militantno društvo, agresivna vlada... Zaključak: Srbija je bre SCI FI

FRENZY SPARK

Trent Reznor o druženju, današnjoj muzici, religiji i politici... „Uvek bi radije sedio sam kući nego zabavljao grupu ljudi. To jednostavno nije moj stil.“ “Fundametalno gledano, muzika je nešto što ljudi vole i trebaju želeći da se povežu sa pesmom. Većina savremene muzike podseća na McDonalds. Samo kratkotrajno zadovoljstvo. Posle ostajete sa osećajem nelagode u stomaku.” „Postoje neke stvari koje jednostavno nisu poštene u svetu, kao sto je hipokriza organizovane religije. Jednostavno ne razumem kako ljudi mogu slepo da veruju gomili laži koja im se servira samo zbog toga da ne bi razmišljali o drugim stvarima. Budi dobar dečak i i ići ćeš u raj. Ako vas to radi super, ali za mene to je glupost.“

Zaključak: ko da je odrastao u Srbiji...

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

„Političke ideje su neverovatno dosadne i nikada nisam obraćao pažnju na iste. Ne verujem da se stvari mogu promeniti. Nema veze ko je predsednik. Ništa se ne rešava. Jednostavno nema smisla.“

Reznorova saradnja sa id Software (firma koja nam je dala Quake) počela je pošto je Reznor bio veliki obožavalac igre Doom. Nine Inch Nails 2007. godine izbacuje Year Zero koja se pojavljuje sa istoimenom video igrom. Tema ove igrice kritikuje politiku američke vlade i ukazuje kako njihove odluke mogu uticati na svet 15 godina u budućnosti.

„Zaista sam se želeo fokusirati na nešto što utiče na moju svest kao Amerikanca. Ja sam užasnut ponašanjem naše vlade, pravcem u kojem ta politika ide i nadasve njihovom arogancijom. Odlučio sam da napravim esej o tome gde sve može da završi ako se takva politika nastavi... upravo to je i cilj igre Year Zero.”

U aprilu 2010. osniva novi bend zajedno sa suprugom Mariqueen Maandig i dugogodišnjim saradnikom Atticus Rossom

Autor: Slobodan Vučković

Reznor je 2008 osnovao The Null Corporation, a NIN je objavila novi album The Slip koji je besplatno stavljen za skidanje na njihovom web sajtu. Trent je u jednostavnoj poruci napisao svojim fanovima „Ovo je na moj račun“. Mesec i po dana kasnije The Slip je skinut 1.4 milion puta sa NIN zvaničnog sajta. U februaru 2009. Reznor je objavio da će NIN nestati neko vreme sa scene, sto ne znači da prestaju da postoje već da će se neko vreme posvetiti drugim projektima. U aprilu 2010. osniva novi bend zajedno sa suprugom Mariqueen Maandig i dugogodišnjim saradnikom Atticus Rossom, a bend se naziva How to Destroy Angels.

Gamer... Mnogi fanovi pucačina nisu ni svesni da se muzika iz video igre Quake upravo vezuje za Trenta i Nine Inch Nails. Reznor je pomogao da se snime zvučni efekti i ambijentalni audio, a NIN logo može da se vidi na kutijama za municiju u samoj igri.

FRENZY SPARK

Šta biste radili kada biste se jednog dana probudili i shvatili da ste ostali bez čula mirisa? Da ne možete da čujete, vidite ? Šta ako biste izgubili sva svoja čula? Film Davida Mackanzija „Perfect Sense“, se bavi pitanjem gubitka čula u vidu jedne globalne pandemije za koju ne postoji lek. Radnja je smeštena u Glazgovu u Škotskoj, mada u filmu možemo videti slike o dešavanjima iz celog sveta.

FILM CORNER

Suzan ( Eva Green ), je epidemiolog, harizmatična žena jake volje koja je preokupirana svojim poslom i koja se možda čak ni ne trudi da nađe nekoga ko je vredan njenog vremena. Nasuprot njoj je Majkl ( Ewan McGregor), kuvar koji ide od jedne devojke do druge, ne trudi se da se emocionalno poveže na bilo kom nivou, zato što ga u tome sprečava njegova prošlost. Epidemija se širi, prvi simptom je preterani, sveobuzimajući osećaj tuge posle čega se gubi čulo mirisa. Sledeći je preterani osećaj gladi nakon čega se gubi čulo ukusa. Nakon svakog simptoma se gubi po jedno čulo. Suzan i njene kolege nikako ne mogu da otkriju zbog čega se ovo dešava, ne znaju da li je u pitanju virus ili neko biološko oružije. Negde u tom pre-apokaliptičnom svetu Suzan i Majkl pronalaze jedno drugo, i njihova ljubav predstavlja svetlu tačku u svetu koji se gasi. Eva Green je poznata po ulogama u filmovima kao što su: The Dreamers, Casino Royale, Kingdom of Heaven, Cracks. U ovim filmovima ona igra strastvene žene koje se ne plaše da pokažu svoju snagu, ludilo, i do koje mere će ići da bi nešto ostvarile. Međutim, u ovom filmu igra lik koji je drugačiji od njenih prethodnih uloga, i nju kao glumicu vidimo u novom svetlu. Ova uloga razlikuje se od njenih prethodnih po tome što igra lik žene koja je naizgled pragmatična, veoma racionalana, ali je istovremeno i krhka. Osvežavajuće je videti je u ovakvoj ulozi, naročito nakon filma Casino Royale; znamo da „bond devojke“ nemaju baš uspešne filmske karijere. Ewana MacGregora mogli smo da gledamo u filmovima kao što su Trainspoting, Young Adam, Moulin Rouge. On je izvanredan u ovom filmu, veoma skroman i suptilan u svojoj ulozi, odlično iskazuje emocije i uvlači nas sve dublje u film.

FRENZY SPARK

Film je predstavljen kao sci-fi triler, ali ja ga tako nisam doživela, Perfect Sense je ljubavna priča. I nije tipičan film o epidemiji kao Contagion ili o kraju sveta kao Children of men. Kroz ceo film provlači se premisa da iako ostanemo bez jednog ili bez svih čula, da ćemo uspeti da se prilagodimo, život će se nastaviti. Reditelj David Meckanzie se zaista potrudio da nam dočara svet bez čula, i kako bi to izgledalo kada bismo izgubili ono što donekle čini našu ljudskost. Znate da određeni mirisi i ukusi mogu da aktiviraju naša osećanja i određena sećanja koja su vezana za dati miris ili ukus. Ako izgubimo ta čula postoji mogućnost da polako izgubimo naša sećanja. David Mackanzie je poznat po filmovima kao što su Asilym, Young Adam, koji se bave ljudskim slabostima i najmračnijim delovima ljudske duše. Ewan je glumio u njegovom filmu „Young Adam“, tako da uopšte nije bilo čudno što ga je izabrao za glavnu mušku ulogu u filmu „Perfect Sense“. Kinematograf Giles Nuttgens i kompozitor Max Richter svojim umetničkim umećem pomažu ovom filmu da dobije određenu dubinu u vizuelnom i muzičkom smislu. Nikako nam ne skreću pažnju sa filma niti nam govore šta trebamo u određenom trenutku da osećamo, i kako koju scenu da doživimo, za razliku od većine američkih filmova. Scenarista je danski pisac Kim Fupz Aekson, on je veoma originalan u svom pisanju i nije pao u zamku da napiše dramu koja će više ličiti na romantičnu komediju. On je napisao psihološki, slojeviti scenario koji se bavi ljudskim emocijama, slabostima, tamom. Kraj je veoma upečatljiv, film me je naterao da razmišljam dugo. Možda čak sa malom dozom straha dugo sam kontemplirala o tome da bi nešto, kao što je ova pandemija gubitka čula, zaista moglo da se dogodi. Ovaj film je imao izvrsne kritike na festivalima, upravo je izašao i treći trejler za američko tržište. UK premijera bila je u novembru ove godine a od februara 2012. počeće da se daje u bioskopima širom sveta.

Autor: Milena Pantić

FILM CORNER

FRENZY SPARK

MUSIC LOOP

Alternativni hip-hop za novinu starog

Sviđali vam se ili ne, Das Racist su osveženje za rep mizogenija, marihuana i mržnja prema institucijam čak ni subverzivnu vrednost. Ovakav vokabular i vizu održava status kvo. To je ista ona vrsta stimulansa k veka, a kršenje cenzure ne čini nikakvu razliku u um na ono što izbegava prezasićenim parolama, ne sam FRENZY SPARK

MUSIC LOOP

p i hip-hop. Oni su napali komercijalne kanone u kojima su psovke, seks, ubistva, ma danas potpuno očekivan repertoar koji nema nikakvu emancipatrosku, pa uelni pejzaž je postao samo stimulans za mase, dnevna doza predvidljivog koja koju su veliki kulturni proizvođači nudili svojoj publici tokom 50-ih godina prošlog metničkom smislu. Zbog toga danas Das Racist funkcionišu kao mig koji upućuje mo repa i hip-hop-a, već vremena i u kome živimo.

FRENZY SPARK

Tu se pojavljuje bend Das Racist koji ne može a da ne ostavi utisak nečega bitno drugačijeg u okviru hip-hop/rep žanra. Na prvi pogled i slušanje oni deluju grupa besposlenih naduvanih idiota, što verovatno i nije mnogo daleko od istine. Medutim kako vreme odmiče slušalac koji im bude dao šansu će primetiti da ova tipično američka vrsta retardiranosti, u slucaju Das Racista bitno različita po svom senzibilitetu od ostalih u svojoj vrsti, služi samo kao zabavna udica koja krije intelektualnu dubinu njihovog teksta. Uz malo strpljenja i gugl naizgled naduvane baljezgarije postaju referentne tačke koje otkrivaju jedan specifičan sistem znanja, postupkom koji je zapravo identičan onom koji je koristio

MUSIC LOOP

Smišljajući naziv za ovaj tekst prvobitna ideja je bila da Das Racist nazovem postmodernističkim hip-hop bendom, međutim shvatio sam da bi to bila svojevrsna tautologija, jer je hip-hop sam po sebi kao muzički žanr proizvod postmodernizma. Sam umetnički postupak semplovanja, koji je ključan u proizvodnji hiphop-a, je u svojoj samoj koncepciji postmodernističan. Umetnik koristi delove originalnih pesama reinterpretirajući ih u novom kontekstu i tako dobija „novi zvuk.“ Autonomija i originalnost dela su dovedena u pitanje, ali su istovremeno ponovo oživljena kroz novu formu i novog umetnika. Nekome ko je neiskusan, a to bi najcešce bio neko ko je stariji, rep i hip-hop vec 30. godina

mogu da zvuče kao nešto novo, dok je zapravo evidentno da su ova dva usko povezana muzička pravca poslednjih godina zapali u veliku krizu. Popularizacija ove muzike je donela velikom broju crnih izvodača novac i šansu da se izvuku prostora socijalne i ekonomske segregacije, poplarno definisane kao geto, da bi vremenom vremnom on postao mentalitet koji se putem masovnih medija potpuno izmešta iz prostora u kome je nastao. Pocetna fascinacija, sa do tada cenzurisanim delovima Američke crnacke kulture, se pretvorila u masovni spektakl za sve etnicke pripadnosti, pa čak i za belo stanovništvo iz predgrada. Geto lifstyle postaje stvar glamura i statusa, a autentičnost poruke crnačke zajednice se još tokom 90-ih u potpunosti gubi. Ovakva formulaicna i plastična proizvodnja repa i hiphopa u poslednjih 15-ak godina ostavila je mnoge zaljubljenike ove muzike nezadovoljnim što se najjasnije može videti na komentarima koji stoje ispod gotovo svakog „oldschool“ spota na youtube-u. Najviše ocenjeni pozitivni komentar najčešće nostalgično upoređuje neizmernu vrednost starog u odnosu na novo, a uobičajne mete su sve industrijski proizvedene rep i hiphop zvezde: Eminem, 50 Cent, Lil Wayn...

FRENZY SPARK

T.S Eliot sa svojom poemom „Pusta zemlja“ (intertekstualnost), a čija primena ima zanimljive efekte u eri interneta. Repertoar referenci varira od enciklopedijskog poznavanja repa i hip-hopa, preko indijskih filmova i jamajcanskih džokeja (konjičkih), pa sve do Džojsa, Hemingveja, Kjerkegarda i Mišela Fukooa. Prosto rečeno Das Racist referiše na svu onu kulturu koja ih okružuje i, što je još važnije, na onu kojom su se okružili, otvoreno pozivajući soje slušaoce da koriste gugl kao sredstvo dekodiranja. To pruža odlicnu šansu slušaocu da se upozna sa bendom van uobičajnih kodova reprezentacije koji dominiraju u repu i hip-hopu. Das Racist cine tri clana: Himishu Suri poznatiji kao Heems, Victor Vasquez poznatiji kao Kool A.D i treci clan je Ashok Kondabulu poznatiji kao Dap. Prvo što upada u oči je njihova etnicka raznolikost. Suri i Kondabolu su indijci rođeni u Kvinsu, dok Vaskez ima afro-kubanske i italijanske korene, i rođenjem je iz San Franciska. Suri i Vaskez su se upoznali studirajući humanističke nauke u Konektikatu 2003-e, pa je tada i tu nastala ideja za bend ironicnog imena Das Racist. Imenom benda Suri i Vakez nagoveštavaju da će ostati verni tradiciji žanra u borbi protiv rasizma, međutim odmah jasno da Das Racist svojim

Već iste te godine Das Racist izdaje još jedan mixtape Sit Down, Man koji je doživeo još bolji prijem. Bend je radio i ovaj album (mixtape) po istoj formuli, međutim novo izdanje se činilo još zabavnijim, dovitljivijim i kreativnijim. Sve u svemu delovalo je kao da Das Racist ima više samopuzdanja, a razliku u odnosu na prethodno izdanje je činio impresivni produkcijski lajnap od kojih je najzvucnije ime bio Mijin (M.I.A) dečko i producent Diplo. Njihova zajednicka pesma “You can sell everything,” je opisivala neizmernu samouverenost benda u svoj subverzivni potencijal i sluh komercijalne proizvodnje za isti. Iste te godine Roling Stones magazin stavlja njihov singl hahahaha jk? (upitnik je deo naziva pesme) na listu 50 najboljih singlova za 2010u. Glavni refren hahahaha jk? možda i najbolje opisuje glavnu nameru projekta Das Racist: “We are not joking, just joking, we are joking, just joking, we are not joking,” tačnije pokušaj da se kaže nešto ozbiljno na neozbiljan način. Upravo zbog toga se u istom trenutku o Das Racist-u može govoriti kao o “joke rep-u” i najinteligentnijem bendu u poslednjih nekoliko godina. Još jedan od takvih primera je pesma luv it mayne (feat tony & bo p, produkcija tom cru) koja demonstrira ozbiljno umeće u bacanju rima sa veoma jakom i agresivnom matricom na kojoj bi svaki ozbiljan rep izvodač pozavideo, dok istovremeno tekst satirizuje i dekonstruiše komercijalni rep kanon. Ipak, Das Racist više deluje kao hip-hop bend, jer su njihovi albumi uglavnom prožeti lagani melodičnim matricama i neobaveznim bizarnim tekstovima. Možda najbolju takvu laganu matricu čini sempl pesme Shiki No Uta iz poznate japanske anima serije Samurai Champloo (pesma rapping 2 u), dok se za You Ought Know može reći da je u slicnoj kategoriji. Treba pomenuti i pesme One Dollar Can i return to innocence koja parodira sad već malo zaboravljeni bend Enigmu. Obe pesme, koliko god one delovale kao čista bespremetna ironija, ciljaju visoko, jer satirizuju veru u sposobnost americkog liberalnog kapitalizma da donese globalnu etničku ravnopravnost. Da podsetim ova vera je u jednom trenutku tokom 90-ih zaista postojala, a o njoj upravo svedoče kulturni artefakti poput benda Enigma.

MUSIC LOOP

pristupom i vizuelnim stilom odudaraju od uobičajnih rep i hiphop stilova. Oni više lice na hipstere nego repere, verovatno zbog činjenice da oni to i jesu. U prilog tome ide i činjenica da su oni jedni od miljenika veoma uticajnog muzičkog web magazina pitchfork.com koji je u prethodnih 10 godina popularizovao ogroman broj indie bendova (neka vrsta ekvivalenta Rolling Stone magazinu iz hipi ere). Ipak, reklo bi se da su Das Racist čak neobicni i za hipsterske prilike, jer retki su primeri u kojima se hipster kultura i hip-hop spajaju, a Das Racist je svakako najegzemplarniji. Svejedno oni ostaju verni glavnim zakonistostima muzičke proizvodnje vezane za hipsteraj a to je: reinterpretacija stilova i formi svih globalno alternativnih muzičkih pravaca koji su nastali u drugoj polovini 20. veka. Prva pesma sa kojom su se Das Racist proslavili bila je sad već legendarna „Combination Pizza Hut and Taco Bell,“ koja je satirizovala totalitarizam životnog stila koje proizvodi američko (čitaj globalno) potrošačko društvo. Pesma je doduše toliko loša da se smatrala samo kao dobar geg, koji je svejedno vrlo brzo postao internet fenomen. Na opšte iznenađene Das Racist sledeće godine izdaje veoma kvalitetan mixtape pod imenom Shut up, dude koji postajie hit kod kritike i probrane publike. Kažem mixtape, a ne album zato što ovo nije bilo komercijalno izdanje, čemu je između ostalog doprinela i činjenica da Das Racist na albumu krše svakojaka autorska prava. Heems je ovakvu praksu u jednom intervjuu opravdao time da su kršenja autorskih prava garant njihovoj želji da ostanu van mejnstrima i velikih produkcijskih kuca. Das Racist su pustili svih 17 pesama besplatno na internetu, a produkcija je bila potpuno samoinicijativna. To ih nije sprecilo da izdaju spotove za tri pesme sa albuma: Rainbow in the Dark, Ek shaneesh i Who’s that brown (referenca na Tribe Called Quest), od cega je u spot za ovu poslednju ušao u top 50 spotova za 2010-u po Spin magazinu. Sledeće priznanje je stiglo od MTV-a. Emisija MTV Iggy ih je proglasila jednim od 25 najboljih novih bendova na svetu, te su momci koji su želeli da ostanu van mejnstrim pozornice morali su da priznaju da svoj neuspeh.

Sviđali vam se ili ne, Das Racist su osveženje za rep i hip-hop. Oni su napali komercijalne kanone u kojima su psovke, seks, ubistva, mizogenija, marihuana i mržnja prema institucijama danas potpuno očekivan repertoar koji nema nikakvu emancipatrosku, pa čak ni subverzivnu vrednost. Ovakav vokabular i vizuelni pejzaž je postao samo stimulans za mase, dnevna doza predvidljivog koja održava status kvo. To je ista ona vrsta stimulansa koju su veliki kulturni proizvođači nudili svojoj publici tokom 50-ih godina prošlog veka, a kršenje cenzure ne čini nikakvu razliku u umetničkom smislu. Zbog toga danas Das Racist funkcionišu kao mig koji upućuje na ono što izbegava prezasićenim parolama, ne samo repa i hip-hop-a, već vremena i u kome živimo.

Autor: Vuk Jovin FRENZY SPARK

Sam dizajn grada počiva na iskustvu sticanom stotinama godina u građenju tradicionalnh arapskh gradova u pustinji. Sve je projektovano tako da smanji potrebu za potrošnjom energije i da omogući sto ugodniji život svojim žiteljima. Zgrade su orjentisane tako da smanjuju izloženost pustinjskom suncu i povećavaju protok vetrova; zelene i vodene površine su raspoređene tako da doprinose hlađenju vazduha; zid, koji opasuje grad štiti ga od nadiruće pustinje, dok je za izolaciju i hlađenje u samim zgradama primenjena najsavremenija visoka tehnologija. CO2 i otpadnih voda, svedena ma minimum. Sve se reciklira, sve je konstruisano na principima zelene energije i očuvanja životne sredine. Vrhunska tehnolgija omogućava visok kvalitet života za najmanju cenu po okolinu. Konačno, odlučujete da se tu skrasite; van toga je i onako samo nepregledna pustinja…

Građevine od stakla, elegantne konstrukcije aluminijumskih stubova, koji podupiru solarne ploče nad gradom, zelenilo koje se u vidu vodopada ‘sliva’ sa terasastih fasada i dodiruje površinu vode u potocima i fontanama, na malim trgovima. Uske senovite ulice... Sve je kao u nekom SF filmu ali sa primesom atmosfere srednjevekovnog arapskog grada. Nema automobila. Tek tu i tamo promaknu neka mala električna vozila, sa putnicima u razgovoru okrenutima jedni prema drugima - bez vozača. U senci palmi i zgrada od terakote, sa fasadama ukrašenim arapskim motivima, osećate lagani povetarac, koji se širi od visoke rešetkaste kule, wind tower-a, i sasvim prijatnu temperaturu. Još uvek iznenađeni, radoznalo ulazite u te neverovatne građevine. Otkrivate institute, koji se bave vrhunskim istraživanjima ‘zelene’ energije. Uočavate prisustvo svetski poznatih firmi iz iste oblasti. Nailazite na prelepo dizajnirane hotele, elegantne tržne centre, vesele škole. Primećujete da su zgrade pametne, ispunjene senzorima i automatski regulisanim sistemima. A sve vrvi od ljudi raznih nacija. Osećate taj kosmopolitski duh mladih stručnjaka iz celog sveta, njihov entuzijazam i zadovoljstvo životom u tako inspirativnoj, uređenoj i zdravoj sredini.

A onda se probudite! Podignete glavu i na ekranu ugledate ovaj tekst Frenzy Spark-a. “Eh, sve je to samo naučna fantastika”, tužno pomislite.

NEW HORIZONS

Zamislite da ste u pustinji. Žuta prostranstva dokle god pogled doseže, vetar vam nosi pesak u oči, neumoljiva žega… Odjednom, na horizontu ugledate tamnu liniju svetlucave ivice. Kako se približavate shvatate da su to zidine grada. Tražite kapiju, ulazite i odjednom ste u potpuno drugačijem svetu!

I sami poželite da živite u takvom gradu, zasnovanom na visokoj tehnologiji. Nalazite ljubaznog trgovca nekretninama, koji vam pokazuje hi-tech stan u četvrti ljupkih malih zgrada okruženih zelenilom i vodenim površinama. Trgovac vam objašnjava kako je ovo najčistiji grad na svetu, gde je produkcija

FRENZY SPARK

Ali ne! Nastavite da čitate! U taj grad zaista možete da odete! Sve što vam treba je avio karta do Abu Dabi-ja i prevoz za još samo 17 km do vašeg grada iz snova: Masdar city-ja! Naime, 2006-te godine Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata je pokrenula projekat izgradnje sasvim novog, hi-tech grada u pustinji, koji bi se u potpunosti zasnivao na konceptu održivog razvoja - ‘Masdar city’-ja. Projektovanje, za koje je bila zadužena britanska arhitektonska firma Foster and Partners, je potrajalo pune dve godine te je izgradnja započeta 2008-te. Planirano je bilo da prvi stanovnici budu useljeni nakon završetka faze 1, 2009-te godine. Međutim, usled svetske ekonomske krize, prvih šest objekata je završeno i useljeno 2010-te. Završetak faze 1, tj, izgradnja prvih milion kvadratnih metara se planira 2013-te a kraj gradnje treba očekivati izmedju 2020-te. i 2025-te. Ukupna cena je procenjena na oko 22 milijarde dolara. Kada bude završen, Masdar city ce se prostirati na 6 km2 i biće dom za oko 40 000 ljudi. Predviđeno je da 52% površine bude rezidencijalnog karaktera, 38% poslovnog, 2% komercijalnog a ostalo će biti namenjeno za opšte dobro zajednice.

NEW HORIZONS

FRENZY SPARK

NEW HORIZONS FRENZY SPARK

NEW HORIZONS

Sam dizajn grada počiva na iskustvu sticanom stotinama godina u građenju tradicionalnh arapskh gradova u pustinji. Sve je projektovano tako da smanji potrebu za potrošnjom energije i da omogući sto ugodniji život svojim žiteljima. Zgrade su orjentisane tako da smanjuju izloženost pustinjskom suncu i povećavaju protok vetrova; zelene i vodene površine su raspoređene tako da doprinose hlađenju vazduha; zid, koji opasuje grad štiti ga od nadiruće pustinje, dok je za izolaciju i hlađenje u samim zgradama primenjena najsavremenija visoka tehnologija. Rezultat svega ovoga je da je temperatura u gradu za skoro 20 stepeni niža u odnosu na ulice Abu Dabi-ja!

Princip održivog razvoja primenjen je u svim aspektima izgradnje i funkcionisanja grada. Ovo se odnosi na energetski sistem, nultu emisiju ugljen-dioksida i na regulaciju otpada.

Kao grad čiji je cilj nulta emisija CO2, ovo je grad bez automobila. Osim smanjenja emisije ovog gasa, to omogućuje i projektovanje užih ulica, koje absorbuju manje sunčeve toplote. Transportni sistem grada se zasniva na tri celine: personal rapid transit (PRT), tj. mala električna vozila za do 6 putnika, laku železnicu (LRT), i klasicni metro, koji ce i povezivati grad sa Abu Dabi-jem. Ni u jednoj tački nećete biti udaljeni od ulaza u transportni sistem više od 250 metara.

Kao održivi izvor energije Masdar city će prvenstveno koristiti sunčevu energiju. Već je izgrađena solarna centrala jačine 10 megavata (MW), koja obezbeđuje energiju za do sada izgrađene objekte. Ova centrala se prostire na 22 hektara i sastoji se od 50% ‘thin film photovoltaic’ jedinica i 50% ‘polycrystalline photovoltaic’ jedinica. Planirane su i mini solarne centrale kao i solarne ploče na krovovima zgrada, snage od oko 1MW (što će zadovoljiti oko 30% potrebe tih zgrada). Ukupna snaga solarnih postrojenja će biti oko 130 MW. Planirana je i izgradnja najveće svetske centrale koja koristi vodonik, kao i centrale na vetar, ukupne snage 20 MW. Osim ovih, koristiće se i geotermalna energija, kao i ona dobijena preradom otpada. Ceo sistem će biti priključen na električnu mrežu zemlje, u koju će se i izvoziti višak energije. Kako je za održivi razvoj, upravljanje potrošnjom od jednakog značaja kao i sama proizvodnja čiste energije, posebna pažnja je posvećena ‘pametnim’ sistemima distribucije i praćenja potrošnje energije, kao i inovativnim sistemima za njenu uštedu.

FRENZY SPARK

NEW HORIZONS

Projektovano je da ovakav grad troši samo 51% energije, u odnosu na prosečan grad te veličine. Fasade zgrada se adaptiraju uglu sunčevog zračenja tokom dana; korišćeni su materijali koji se prilagođavaju temperaturi; zidovi su izolovani argonom; instalirano je osvetljenje male potrošnje; ‘pametni’ prozori, koji optimizuju prirodno svetlo; ‘pametni’ uređaji, koji troše energiju po potrebi; sistemi energetskog menadžmenta na nivou zgrada kao i sistem integrisane distribucije energije na nivou grada. U pustinjskim uslovima, gde temperature leti dostižu i do 40°C, poseban problem pretstavlja klimatizacija. U Masdar cityju je prvi put primenjen inovativni ‘solar thermal cooling system’ u kome se sunčeva energija koristi za generisanje toplote, koja aktivira specijalnu hemijsku supstancu za hlađenje vode, koja zatim protiče kroz prostorije.

Život u Masdar city-ju će biti organizovan oko istraživanja i razvoja čistih tehnologija. Planirano je da ovaj grad bude specijalna ekonomska zona, naseljena istraživačima, studentima i korporativnim menadžerima iz mnogih zemalja. Masdar city će se tako pridužiti porodici visoko-uređenih, specijalizovanih i visoko-tehnoloških zajednica, kao što su one u Novosibirsku u Rusiji ili Tsukuba Science City u Japanu. Ovo će biti centar gde će se ove tehnologije testirati, primenjivati, prikazivati i reklamirati. Kako i samo njegovo ime sugeriše (masdar - izvorište, arap.), ovaj grad će biti izvorište novih tehnologija u oblasti obnovljivih energija.

Solarana energija će pokretati i fabriku za desalinaciju vode a 80% otpadnih voda će se prerađivati i koristiti, na primer, za navodnjavanje zelenih površina. Čak se išlo dotle da se za zelene površine koriste samo autohtone biljne vrste tj. pustinjske biljke, kako bi se smanjila evaporacija, a time i potrošnja vode. Primenom svih pomenutih sistema, ovaj grad u najvećoj meri zadovoljava 10 principa očuvanja životne sredine, koje je WWA (World Wide Fund for Nature) definisala u okviru svoje inicijative One Planet Living sustainability standards.

FRENZY SPARK

100

Uprkos izvesnim kritikama onih koji smatraju da će ovakvi gradovi u budućnosti dovesti do još veće podele na bogate visoko-tehnološke enklave i siromašne, bezoblične getoe, neophodno je podržati svaku ideju održivog razvoja jer je to, barem sa stanovišta našeg sadašnjeg znanja, najbolji način da zaštitimo sredinu u kojoj živimo – sredinu koja nam je jedini dom. Iako su Ujedinjeni Arapski Emirati doživeli procvat zahvaljujući bogatim nalazištima fosilnih goriva, i uprkos činjenici da su njihove zalihe dovoljne za sledećih 100 godina, njihovo odgovorno i vizionarsko rukvodstvo je na vreme spoznalo značaj čistih energija i iskoristilo svoje sadašnje resurse kako bi obezbedilo održivu budućnost svoje dece i generacija koje dolaze. U tom smislu, jedna od značajnih institucija u ovom gradu je i Masdar institut za nauku i tehnologiju, koji se bavi oblicima energije koji če se koristiti u budućnosti i održivim tehnologijama a koji je razvijen u saradnji sa čuvenim MIT-jem (Massachusetts Institute of Technology). Dostignuća proistekla iz istraživanja sprovedenih na ovom institutu se odmah primenjuju u razvoju grada.

Na kraju, razmišljajući o ovakvom inspirativnom projektu neminovno se postavlja pitanje da li i mi, kao nacija i kao pojedinci, imamo dovoljno potencijala da pogledamo preko granica naših svakodnevnih problema i sitnih koristi i da, makar u okviru svojih mogućnosti, planiramo ovako dalekosežno zarad naše sopstvene održive budućnosti!

Autor: Maja Ko

NEW HORIZONS

Iako je glavni nosilac ‘Masdar city’ projekta Abu Dhabi Future Energy Company, koja posluje u okviru Mubadala grupe, čiji je vlasnik vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata, u projekat je uključen i čitav jedan klaster kompanija, koje se bave čistim tehnologijama na globalnom nivou i koje su našle svoj interes u razvoju ovog grada. Od uspeha Masdar city-ja se očekuje da širom sveta podigne svest o mogućnosti i neophodnosti održivog razvoja. Neke od tih kompanija su i General Electric, International Renewable Energy Agency (IRENA), Simens, Schneider, BASF i Korea Technopark Association. Mnogi ovo smatraju trenutno najuzbudljivijim projektom u oblasti novih tehnologija. Kao grad budućnosti, napravljen po meri svojih žitelja, koji istovremeno vodi računa o životnoj sredini, Masdar city će pokazati prednosti holističkog pristupa energetskim i ekološkim pitanjima. Visoko-tehnološki a ipak održivi gradovi su budućnost kojoj se svi nadamo a Masdar city je vizija za sve takve gradove.

101

FRENZY SPARK

priredila: Timea Levai Majin

Do najvećeg zvaničnog rezimiranja filmskih ostvarenja u 2011.godini - dodele Oskara, ostalo je još nešto manje od mesec dana (26.2.2012.). Naravno, već postoje mn kategorija su The Artist (Michel Hazanavicius), Hugo (Martin Scorsese), The Descendes (Alexander Payne), Midnight in Paris (Woody Allen), The Tree of Life (Terrence M kritičan prema ovom izboru, na vama ostaje da pogledate pomenute filmove i date sopstveni sud. Ali okrenimo se 2012.godini. Režiseri poput Quentina Tarantina, Olivera Stona, Tima Burtona, Ridleya Scotta i Petera Jacksona su najavili nove naslove koji bi trebalo da se

Django Unchained Žanr: Drama, Vestern Režija: Quentin Tarantino Scenario: Quentin Tarantin Glumci: Jamie Foxx, Leonardo DiCaprio, Kerry Washington Premijera: 25.12.2012.

FILM CORNER

Nakon Inglourious Basterds (2009) koji je naišao na različite reakcije kod publike i fanova, Tarantino se u novom filmu bavi tematikom rasizma i ropstva na sebi svojstven način. Glavni lik, rob Django uz pomoć Dr.Schultza, postaje slobodan i kreće u potragu za svojom ženom Broohildom, koja je takođe rob na imanju jednog od najozloglašenijih robovlasnika Juga. Inspiraciju za ovaj film Tarantino je pronašao u špageti vesternima, ali iako postoji nekoliko scena klasičnog vesterna, film je najviše drama karaktera tipična za ovog režisera.

Savages Žanr: Triler, Drama Režija: Oliver Stone Scenario: Don Winslow, Shane Salerno Glumci: Aaron Johnson, Taylor Kitsch, Blake Lively, Uma Thurman, Salma Hayek, John Travolta, Benicio Del Toro Premijera: 28.9.2012.

uzgajivače marihuane čiju devojku O kidnapuje meksički kartel i dvojica najboljih prijatelja kreću u akciju spašavanja. Režiser filmova Platoon (1986), JFK (1991) i Natural Born Killers (1994) je dugo planirao ovaj projekat koji je upotpunjen dobrom glumačkom ekipom i zvezdom serije Gossip Girl, Blake Lively.

Dark Shadows Žanr: Horor, Misterija, Drama Režija: Tim Burton Scenario: Dan Curtis, Seth Grahame-Smith Glumci:Johnny Depp, Michelle Pfeiffer, Eva Green, Johnny Lee Miller Premijera: 11.5.2012. Novi film Tima Burtona je adaptacija istoimenog kultnog gotik serijala koji se prikazivao u Americi u periodu od 1966. do 1971.godine. Johnny Depp tumači lik Barnabasa Collinsa, bogatog zavodnika koji zajedno sa porodicom 1752.godine putuje iz Engleske u Severnu Ameriku gde slama srce veštici Angeligue Bouchard posle čega ga ona

Žanr: Naučna fantastika, Horor, Akcija Režija: Ridley Scott Scenario: Jon Spaihts,Damon Lindelof Glumci: Naomi Rapace, Michael Fassbender, Charlize Theron, Patrick Wilson Premijera: 8.6.2012. Na početku film je bio zamišljen kao prethodnica Aliena (1979), ali vremenom se Prometheus razvio u jedinstven projekat, koji po recima Ridleya Scotta, nema direktne veze sa serijalom Alien. Radnja je smeštena u kasni 21.vek kada tim istraživača i naučnika otkriva ključ postojanja čoveka na Zemlji, koji ih vodi na putovanje univerzumom i do borbe za budućnost postojanja ljudske vrste.

The Hobbit: An Unexpected Journey Žanr: Avantura, Fantazija Režija: Peter Jackson Scenario: Fran Walsh, Philippa Boyens, Peter Jackson, Guillermo del Toro Glumci: Martin Freeman, Ian McKemmen, Richard Armitage, Cate Blanchett, Andy Serkis Premijera: 14.12.2012.

Jedan od najviše očekivanih filmova u ovoj godini je ekranizacija bestselra Don Winslowa iz 2010.godine, Savages. Priča prati Bena i Chona, pretvara u vampira. Nakon nekog vremena Barnabas se vraća na svoje imanje, koje je naseljeno čudnim stvorenjima – čudovistima, vešticama, vukodlacima i duhovima. Dakle, karakteristična tematika i stil koje će prepoznati svi Burtonovi fanovi.

FRENZY SPARK

Prometheus

102

Posle triologije The Lord of the Rings, Peter Jackson se vraća J.R.R. Tolkienu i ekranizuje roman The Hobbit. Film prati glavnog junaka Bilbo Bagginsa koji je uz grupu patuljaka krenuo u avanturu da povrati kraljevstvo Erebor od zlog zmaja Smauga. Družini se priključuje i čarobnjak Gandalf, a na putovanju se pojavljuju mnoga stvorenja koja su već poznata iz prethodne triologije: goblini, orci kao i Gollum. Roman je napisan kao prethodnica The Lord of the Rings i naravno u velikoj je vezi sa triologijom. Nastavak ovog filma, The Hobbit: There and Back Again je najavljen za 2013.godinu.

Pored pomenutih filmova, ove god ce biti propraćena od strane naš novu filmsku 2012. godinu.

Chronicle

action/drama/horror

priredio: David Darko

Primetan je povratak ovakvim pričama u poslednje vreme. Dok kod čuvene Keri u istoimenom filmu ne znamo tačan uzrok njenoj twelekinezi, ovde je to odmah predočeno. Trojica srednjoškolaca nailaze u pećini na neki čudan, svetleći kamen, nepoznatog porekla i nakon toga dobijaju natprirodne moći, poput telekineze i letenja.Tokom filma pratimo njihovo pnašanje i razvoj njihovih moći, gde od bezazlenih šala i smicalica sa drugim ljudima, gledamo njihov prelaz na tamnu stranu. Režiju potpisuje Josh Trank.

noga predviđanja, a naslovi koji se najviše pominju u većini Malick), War Horse (Steven Spielberg) i dr. Iako treba ostati

e pojave u američkim bioskopima u predstojećim mesecima.

Iron Sky

sci-fi/comedy/action

Koliko se dugo čekalo na ovaj film!? Ipak bili smo redovno obaveštavani i svako malo bi se pojavio neki novi update trailer. Muziku je radio čuveni Laibach. Možda je jedina šteta što je film komedija. Godinama nakon II Svetskog rata provlačila se priča o tome kako su nacisti nakon poraza Trećeg rajha napustili Zemlju i otišli na tamnu stranu Meseca. Ovaj film prati upravo tu priču i njihov povratak nazad 2017. godine sa ciljem da se Zemlja konačno porobi. Premijera filma na Berlinskom filmskom festivalu.

horror/thriller

Posle zmija u avionu, red je došao i na duhove, demone ili nešto treće. Let 7500 iz Los Anđelesa za Japan postaje prava noćna mora, kada putnici shvate da nisu sami u avionu i da ih nešto vreba. Kako to obično biva, po čuvenoj formuli, uvek prvo poginu najiritantniji likovi, a tu se sasvim slučajno zadesi neki baja koji rešava sve probleme. Ako to ženskom delu publike (a i muškom) nešto znači, u glavnoj ulozi je Ryan Kwanten, zvezda serije True Blood.Još jedan tipičan horor.

Red Lights

CHECK LIST

7500

thriller

Ako vam kažemo da jedna od glavnih uloga dodeljena Sigourney Weaver, da li bismo dobili vašu pažnju? A ako dodamo da su tu i ništa manje bitni Robert De Niro i Cillian Murphy. Psiholog Margaret Matheson i njen asistent, proučavaju paranormalne pojave i otkrivaju prevarante koji za sebe tvrde da su vidoviti. Problem nastaje kada pokrenu istragu protiv svetski priznatog vidovnjaka, gde zaključujemo da on ipak nije prevarant.rotiv

Silent House

horror

Elizabeth Olsen u glavnoj ulozi (ima je i u filmu Red Lights) a radnja filma je smeštena u porodičnoj vikendici, na obali jezera, u koju ona dolazi kako bi provela vikend sa ocem. Ubrzo shvata da nije sama u kući, nakon što posle kratkog vremena pronađe oca mrtvog. Uljezi koji takođe žive u kući je vrebaju iz svih uglova, a jeza se provlači iz kadra u kadar. U trejleru stoji da je radnja filma inspirisana istinitim događajem. Premijera 9. marta.

dine očekuje se još dosta novih ostvarenja koja šeg magazina koji vam želi srećnu i zanimljivu

103

FRENZY SPARK

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

Žena sa gitarom. Skoro uvek privlači pažnju i često se toj slici iz ovog ili onog razloga pripisuje faktor "wow"! Primeri: Melody Gardot, Katie Melua, Madeleine Peyroux, Feist, Cat Power and so on. Međutim pre ove generacije vokala, postojala je još jedna dama, neopravdano praktično jedva spominjana i mnogi i dan danas nisu čuli ni njen glas ni o njoj: Eva Cassidy. Na zaista specifičan i sebi svojstven, setno – damski način je dočaravala ovaj fenomen. Rođena 1963. u Americi, Eva se bavila pevanjem još od ranog detinjstva. Zanimljivo je da je uvek pevala takozvane cover-e velikih jazz, blues, pop, folk, country i gospel hitova i da nikada nije napisala nijednu autorsku pesmu. Tačnije, radila je na jednoj ali je za nju rekla da je “no good” pa tako nikad nije ugledala svetlost dana. Kada je ozbiljnije počela da se bavi muzikom, nastupala je u Vašingtonu i okolini. Omiljeno mesto joj je bio The Maryland Inn ali su je često mogli čuti i u Washington’s Blues Alley. Bila je stidljiva, tiha i povučena te je potpuno razumljivo zašto su joj baš ova mala i topla mesta bila najprimamljivija za nastupe. Oni koji su je poznavali kažu da ih je volela i zato što se na takvim mestima “činilo da ljudi zaista slušaju”. 1986. upoznala je basistu Chrisa Biondo-a koji joj je pomagao da nađe poslove kao session pevačica (popularnije rečeno “tezge”). S vremena na vreme bili su u intimnoj vezi ali ih to nije sprečavalo da rade i nastupaju zajedno. 1992. zabeleženo je ono što će postati pesma koja je obeležila Evin rad, odnosno njeno izvođenje numere “Somewhere Over The Rainbow”. Privukla je veliku medijsku pažnju kada je emitovana 2000. na BBC Radio 2. Potom je snimak izvođenja iste numere u Blues Alley-u prikazan u emisiji Top Of The Pops 2 i nakon toga postaje najtraženiji snimak ikada pušten u ovoj emisiji. Sama svoj najstroži kritičar, Eva nije bila zadovoljna kako je zvučala na snimcima iz Blues Alley-a jer je bila prehlađena. Dugo nije dopuštala da se taj materijal objavi, međutim, na kraju je ipak pristala ali pod uslovom da se na tom albumu nađe i studijska

FRENZY SPARK

verzija njene omiljene pesme “Oh, Had I a Golden Thread”. The Washington Post komentariše taj album na sledeći način: “Ona bi mogla da peva bilo šta – blues, pop, jazz, gospel, R&B – i učinila bi da ta muzika zvuči kao jedina stvar na svetu koja je važna.” Za Evu se smatralo, a ja se opet slažem, da je bila jedan od najvećih vokala svoje generacije. Međutim, za života, ostala je praktično potpuno anonimna osim za okrug Vašington.

Eva Cassidy, Somewhere Over The Rainbow, Live At Blues Alley)

Za vreme snimanja “Live At Blues Alley” 1996. osetila je bol u kukovima koji je pripisala tome što se dugi niz godina, osim muzikom, bavila i oslikavanjem zidnih murala u školama u Annapolis-u, za šta kažu da je takođe bila veoma talentovana. Bol nije prolazio i nekoliko nedelja kasnije utvrđena je dijagnoza da se melanom koji je operisala na leđima 1993. proširio te su lekari procenili da ima jos 3-5 meseci života. Eva se odlučila za

104

Ni nakon smrti Eva nije prestajala da fascinira ljude.

Među njenim fanovima su i Paul McCartney i Eric Clapton. Nažalost tek nakon njene smrti jer su svi njeni albumi, osim Live At Blues Alley, posthumno objavljeni. (Njenu diskografiju možete naći ovde. Zanimljiva je statistika koju je Amazon.com objavio 2005. godine: na listi 25 najprodavanijih muzičara, Eva je zauzimala čak 5. mesto.

Evina akustična verzija pesme “Autumn Leaves” je opisana kao jedna od najspecifičnijih verzija jer je Eva svirala na malo drugačiji način od tradicionalnog. Iako nije znala čak ni sve akorde prilikom nekih izvođenja, odsvirala ju je uz pijanistu Lenny Williams-a i smatra se još kreativnijom verzijom od originalne. Osim što joj je dala lični pečat posebnim načinom sviranja, učinila je to i svojim “sopranom sa širokim rasponom i visinom koju dostiže praktično bez truda, pa s vremena na vreme učini da vam srce zastane.” (The New York Times) Pored toliko pozitivnih kritika bila je iznenađujuća Sting-ova reakcija kada je čuo da postoji veoma popularan cover njegove

SPARK PERSONA/MUSIC LOOP

agresivnu terapiju ali je u jesen iste godine preminula. Poslednja pesma koju je javno izvela na dobrotvornom koncertu u The Bayou-u pred publikom, porodicom i prijateljima bila je “ What A Wonderful World”.

pesme Fields Of Gold. Novinarka Robin Young je ipak uspela da ubedi Stinga da posluša Evinu verziju iako je bio poprilično teritorijalan po pitanju te pesme i čak arogantan ali ga je Eva dovela do suza drugačijom vokalnom interpretacijom. Kasnije Sting izjavljuje za The Washington Post: “ Evin prijatelj poslao mi je snimak nakon njene smrti, smatrao sam da je to bilo jako lepo izvođenje. Retko sam čuo glas takve čistoće i lepote. Bilo mi je veoma žao kada sam čuo da je umrla, ali je to nekako dalo pesmi jedan novi emotivni nivo. Bio sam jako srećan što je njen rad ugledao svetlost dana. To je neverovatan uspeh.” Ni nakon smrti Eva nije prestajala da fascinira ljude. Bila je glavna inspiracija i uzor pevačice Katie Melua na koju je toliko uticala da je Katie čak napisala pesmu posvećenu Evi pod nazivom “Faraway Voice”. O Evi kaže : “Ona je izuzetno uticala na mene i mislim da ima apsolutno predivan glas, pre svega mislim na to šta čini sa svojim glasom, način na koji menja melodiju i čini je svojom. Volim i činjenicu da je većina njenih snimaka “live” snimak, što je u ovom trenutku poprilično nezamislivo.”

Posle toliko pozitivnih reči teško da se ima šta dodati na temu Evine interpretatorske snage, emocije i glasa. Iako nije bila apsolutni sluhista, savršeno je “hvatala” i najviše tonove, i ono što se meni posebno dopada jeste to što svaku pesmu izvodi kao da joj je prvi i ujedno poslednji put, sa svom emocijom koju pesma nosi, i, kako jedan moj prijatelj voli da kaže : “stavi srce na mikrofon”. Puno je pesama koje vredi čuti u Evinom izvođenju ali su to po mom ličnom ukusu su pre svega : Autumn Leaves i Wayfaring Stranger kao favoriti pa potom i What A Wonderful World , Time After Time i True Colors. A vi možete iz čitavog spektra odabrati svoj top 5...jer svakako zaslužuje da bude bar preslušano ako ne i uvršteno na playlist-u.

Linkovi: Eva Cassidy, What A Wonderful World, Live At Blues Alley Eva Cassidy, Autumn Leaves, Live At Blues Alley

105

Autor: Aleksandra Hegediš FRENZY SPARK

THE ROAD LESS TRAVELED/BOOK CLUB/FILM CORNER

Sredinom 2008. godine, kod nas je objavljena esejistička knjiga Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar koja se bavila košmarnim pokušajem Dejvida Finčera (David Fincher) da snimi svoj dugometražni prvenac - Tuđin3 (Osmi putnik 3). Finčer je imao tu nesreću da radi na nastavku dva velika holivudska hita u produkciji teškoj 50 miliona dolara (bio je to najveći budžet koji je jedan holivudski početnik dobio) koju su, kada je on preuzeo kormilo, već napustila dva režisera i na kojoj je zube otupilo desetak scenarista. Posle užasnih iskustava na ovom filmu, Finčer ga se odrekao i mrzi da govori o njemu, a priča o nastajanju trećeg Tuđina, zanimljivija, dramatičnija i depresivnija od njegove sadržine pretvorila se u jednu od većih holivudskih legendi. Autor ove knjige je Jovan Ristić, diplomirani pravnik i profesionalni novinar.

Više o Jovanovoj knjizi “Jedan nezasluženi košmar” može se pročitati OVDE. U međuvremenu, stekli su se uslovi za drugo, prošireno i izmenjeno izdanje - koje će, za razliku od prvog, polufanzinskog biti prava knjiga. Tim povodom, Jovan je odlučio da na svom blogu i za čitaoce Frenzy Spark magazina premijerno objavi uvodno poglavlje Preludijum za crnu rupu, koje je značajno prošireno i obogaćeno odlomcima iz intervjua koji je Finčer 1991. godine dao novinaru magazina Premijer Džonu Ričardsonu (John Richardson). To je, inače, jedini intervju koji je Finčer nekome dao tokom snimanja filma, a iz kojeg se vide sav njegov gnev i razočarenje usled čeonog sudara sa konzervativnom mašinerijom studija “Tventi senčeri foks” (20th Century Fox) i neodgovornim producentima, tvorcima poslednje verzije scenarija koji je bio prepravljan tokom čitavog snimanja.

1. Preludijum za crnu rupu Kada su posle ogromnog uspeha Tuđinaca (prvi distributerski naziv za SFRJ: Ejlijens – Osmi putnik 2) novinari upitali Sigurni Vi ver (Sigourney Weaver) hoće li saga dobiti produžetak, ona im je odgovorila: „Ne mislim da će se to dogoditi. Ali, svojevremeno, nisam mislila ni da će ovaj film biti napravljen. Zais ta niko nije hteo time da se bavi. Kada neko kao Ridli Skot (Ridley Scott) na pravi onako dobar film, mislim da nema svrhe vraćati se nazad... Srećom, Džim Kameron (James Cameron) je istinski želeo da na pravi sopstveni film, i to je i učinio. Ali, ne bih bila sigurna da će biti još jednog (nastavka). Možda oni („Foks“) mogu da idu da lje, ali ja ne znam kuda se može ići posle Tuđinaca.“

Wilhelm Reich

FRENZY SPARK

Nije Viverova bila jedina koja je imala ovakvo mišljenje. Ni mnogi ozbiljniji analitičari nisu videli prostora za suvisao nasta vak posle tačke na kraju Kameronove priče. Ali, logika je jedno, a zov profita nešto drugo. Kada studio i filmski producent jednom obrnu ogromne pare, oni – poput svakog trgovca – počinju da razmišljaju kako da ih obrnu još jednom, pa ako uspeju, onda još jednom, i tako u krug, sve dok se ne umore, ili dok publika ne počne da povraća. Po tom pitanju, čelnici producentske kuće „Brendivajn“ - Gor don Karol (Gordon Carroll) , Dejvid Gajler (David Giler) i Volter Hil (Walter Hill) - i gazde „Foksa“ nisu nikakvi izuzeci. Kamero novo delo bilo je urađeno po formuli koja se fantastično mogla eksploatisati – svakako bolje od podloge koju je nudio Skotov „kultni preludijum“ iz 1979. godine. Doduše, tačno je da je Tu đin (prvi distributerski naziv za SFRJ: Osmi putnik) bio finansij ski veoma uspešan, kompleksan i poštovan film, ali je bio suviše „umetnički“ i pre svega ozloglašen kao horor par excellence – što će reći da mu je komercijalni domet bio ograničen. Umetnik i taktičar Ridli Skot nije puštao čudovište iz mraka pošto je imao nameru da na temelju straha od nepoznatog uplaši ljude, a prag matista Džejms Kameron, željan toga da publiku pre svega uzbu di, izbacio je u prvi plan, pod punim osvetljenjem, čitavu vojsku monstruma, urezavši ih u svest gledalaca kao nove „male zele ne“, sto puta gadnije i opasnije od Marsovaca iz Rata svetova; autentičnije i modernije od svega što se u tom smislu pojavilo na filmskom ekranu. Kameron je, čini se, procenio da se ovaj svet uželeo nekih novih filmskih čudovišta, pa je iz tame izvukao za

106

THE ROAD LESS TRAVELED/BOOK CLUB/FILM CORNER

107

FRENZY SPARK

THE ROAD LESS TRAVELED/BOOK CLUB/FILM CORNER

istekla je, po svoj prilici, iz nehata tadašnjeg šefa „Foksove“ fi zičke produkcije Džona Landaua (Jon Landau). Kako tvrdi Džon Flin (John Flynn) u svojoj knjizi Dissecting The Aliens, Landau u dotle snimljenom materijalu nije našao ništa upotrebljivo za trejler, pa je naložio tehničarima da skrpe bilo šta. Šta god da je stajalo iza ove mutljavine, trejler kao da je odražavao ključnu nedoumicu ljudi koji su Tuđina3 godinama željno iščekivali, ali i onih koji ga pravili: O čemu se u filmu zapravo radi i na šta će na kraju da liči. Naime, Dejvid Gajler, Volter Hil i Gordon Karol upu stili su se u skupo snimanje bez jasne predstave o mestu radnje, a kamo li o njenoj sadržini, jer se ona neprestano menjala! Potraga za konceptom nastavka, tačnije dva nastavka koja bi bila snimljena jedan za drugim, počela je još 1987, godinu dana posle premijere Tuđinaca. Tada su Hil i Gajler – doduše ne mno go zagrejani za nove epizode, ali svakako voljni da zarade – pre uzeli na sebe da napišu priču za koju su hteli da se „razlikuje od ranijih.” „Svi su hteli nastavak Tuđinaca. Izuz ev nas“, kaže Dejvid Gaj ler. „Mislim, hteli smo rado da ga napravimo, ali nismo bili toli ki entuzijasti, jer smo razmišljali: ‘Kako ga učiniti drugačijim’“, u smislu da se izbegne podgrevanje ideja iz prvog i drugog filma. U najranijoj fazi su razmatrane dve „zemaljske“ priče. Prva je predviđala da tuđinci dođu u Njujork i tamo se sjedine u gigant sko čudovište nalik Godzili. U drugoj, Ripli, Njut i čudovišta jurili su se po futurističkom megalopolisu, nalik onom iz Skotovog Is trebljivača. Razmatrana je i priča s planetoidom iz prvog filma, ali je, po Gajlerovim rečima, taj koncept delovao skupo.

Uskoro u novom, dopunjenom izdanju Tuđin3 - Jedan nezasluženi košmar

strašujućeg Gigerovog (H.R. Giger) kandidata, malo ga doterao i umnožio, a onda ga darovao masama, u salvama i vatrometima. A mase su, naravno, odgovorile ogromnim bioskopskim poseta ma, uopšte ne pitajući da li je pre Tuđinaca bilo nekog filma ili ne.

Od Zemlje kao mesta radnje odustalo se početkom sledeće godine – bar kada je u pitanju treći film. To je, čini se, učinjeno iz najmanje tri razloga. Hil i Gajler su ocenili da „priča sa tuđinom najbolje funkcioniše u mračnom, klaustrofobičnom okruženju.“ Zatim, želeli su priču koja se može nastaviti. „Smestite tuđina u Dolinu smrti, bacite na njega atomsku bombu – i eto kraja pri če“, kazao je Gajler.

Koliki je uticaj Kameronovog naučnofantastičnog Vijetnama lepo se može videti kroz činjenicu da čuvena reklama za Pepsi ni je nastala posle Skotovog filma, niti se nakon Tuđina izgradio za bavni park-simulacija „Alien War“, začeo dugovečni strip serijal kuće „Dark Horse“, i napravljena gomila video igara (najpozna tija je Alien vs Predator). To se, naime, dogodilo posle Tuđinaca. Sve to, doduše, takođe ima veze sa promenjenim kulturološkim uslovima, tehnološkim i tržišnim okolnostima i mogućnostima, deceniju posle originalnog Tuđina, ali se, svejedno, formirao novi mit. A kad već jeste, zaključio je tadašnji predsednik svet ske produkcije „Foksa“ Rodžer Birnbaum (Roger Birnbaum), što ga ne iskoristiti za stalnu i unosnu zaradu.

Kosmička Godzila u Njujorku Trejler, koji se u junu 1991. godine pojavio u anglosaksonskim bios kopima, bio je prva jasna potvrda da je u pripremi treći Tu đin, tj. „Tuđin na kub“ (Alien3). Promo-klip je najavljivao premi jeru za predstojeći Božić, prikazujući jaje koje puca (čuveni motiv sa plakata za Skotov film) i približava se Zemlji. A kada je film došao u bioskope, mnogi gledaoci su se osetili prevarenim. Pogrešna sugestija publici da će se radnja Tuđina3 (prvi distri buterski naziv za SRJ: Osmi putnik 3) događati „kod kuće“, pro

FRENZY SPARK

Tuđin je konačno sustigao Ripli, posle ogromnih peripetija sa scenarijem. Lako se moglo desiti da na njegovom mestu budu tuđinska godzila ili tuđin-ovca. Neki scenariji su previđali tuđin-komarce, tuđin-krave, pa i tuđin-svemirske stanice. A malo je falilo da se Ripli i ne pojaviu filmu. Prva tri scenarija su pisana bez nje.

108

Majstor za spotove Do 1992. godine, kada je Tuđin3, nakon promene na čelu „Foksa“, dve izmene režisera i dva odlaganja premijere, konač no ugledao svetlost dana, mnogo se toga izdešavalo, mahom skandaloznog, a zahvaljujući zataškavanju i poluinformacijama, nastajanje ovog filma preraslo je u jedan od većih kinematograf skih mitova u Holivudu. Kada je posle niza peripetija sa scenarijem novozelandski reži ser Vinsent Vard (Vincent Ward) dobio otkaz, na njegovo mesto je u septembru 1990. godine – na sugestiju Rodžera Birnbauma – doveden mladi Amerikanac Dejvid Finčer (David Fincher), koji je niz godina sarađivao sa kompanijom Džordža Lukasa (George Lucas) „Indastrijal lajt end medžik“ (Industrial Light And Magic), i naPovratku džedaja (1983) prikazao svoje umeće sa vizuelnim efektima. Finčer je danas hvaljeni autor filmova Sedam (1995), Igra (1997), Borilački klub (1999),Soba panike (2002), Zodijak (2007), Neobični slučaj Bendžamina Batona(2008), Društvena mreža (2010) i Muškarci koji mrze žene (2011) ali, njegovo ime je bilo na glasu – doduše samo u kultnim okvirima – i pre no što je snimio Tuđina3. Finčer, sin reportera magazina Lajf, smatran je vunderkindom još u srednjoj školi, kada je sam producirao lokalne TV vesti. Ispekavši zanat kod Lukasa, postao je, 1987. godine, jedan od osnivača video kuće „Propaganda” za koju je snimio niz reklama i video spotova, radeći rame uz rame sa Majklom Bejem (Michael Bay), Zakom Snajderom (Zakk Snyder), Aleksom Projasom (Alex Proyas), Markom Romanekom (Mark Romanek), Antoanom Fukvom (Antoine Fuqua), Mejertom Avisom (Mayert Avis), Sajmonom Vestom (Simon West) i drugim mladim nadama toga vremena. Početkom devedesetih, „Propaganda” je držala trećinu tržišta muzičkih spotova i imala je godišnji prihod od 50 miliona dolara. Finčer je bio njena glavna uzdanica, i slovio je za verovatno najznačajnijeg promorežisera na prelazu izme đu poslednje dve decenije prošlog veka. Šta god neko mislio o muzičkoj video industriji i umetničkim dometima jedne Madone

THE ROAD LESS TRAVELED/BOOK CLUB/FILM CORNER

Na Internetu se spominje i treći razlog za odustajanje – pojava scenarija za Predatora 2, koji je imao veoma sličnu priču sa onom koju su Gajler i Hil planirali.

(Madonna), koju je, između ostalog, i njen video imidž doveo na komercijalni tron, nije mogao da ne zapazi spotove za Vogue, pogotovu onaj za Express Yourself. A presudni faktori zbog ko jih su ovi visokobudžetni klipovi bili toliko popularni i nagrađiva ni bila je režija Dejvida Finčera – neobična, duhovita i smela. Niko u MTV miljeu nije snimao tako ambiciozno i filmično. Svaki od njegovih spotova, među kojima su i Cradle Of Love za Bilija Ajdola (Billy Idol) i Freedom ’90 za Džordža Majkla (George Michael), imao je sopstveni život, a priču – prema potrebi. Tamo gde priče nije bilo, sama režija, tj. vizuelizacija pričala je neku sopstvenu, kao u slučaju Janie’s Got A Gun (Aerosmith).

Zalivski rat sa kamenom u cipeli

„Naprosto ne poznajem 27-godišnjaka koji bi odbio da ra di film sa budžetom od pedeset miliona dolara“, izjavio je Fin čer posle mučnog iskustva sa Tuđina3. Ali, nisu samo pare bile izazov. Finčer je bio veliki ljubitelj originalnog Skotovog filma i želeo je da nova priča u serijalu bude grandiozna, apokaliptična i umetnički dostojna svojih korena. Imao je nameru da joj udari lični pečat, i nije se libio da iskaže svoje ideje, pošto je smatrao da ima slobodu svojih prethodnika, Ridlija Skota i Džejmsa Ka merona. Uzimao je zdravo za gotovo da je unajmljen kako bi stvar obavio najbolje što može, uz prevashodno oslanjanje na sopstvene kreat ivne impulse. Takođe je pretpostavljao podršku i strpljenje onih koji su mu dali posao. Ali, u očima producenata i rukovodilaca „Foksa“, ambiciozni Finčer nije bio ni Skot, niti Kameron. Prema njemu su se ponašali kao da je rasipništvu sklon klinac, kojem je u ruke data preskupa igračka. Pri tome kao da su svesno prelazili preko činjenice da je Skot u vreme Tuđina bio bez reputacije u Holivudu, a da je Kame ron bio unajmljen pre no što je snimio Terminatora. Takođe su gubili iz vida da je Finčer već stekao reputaciju, ogromnu reputaciju kao režiser spotova – u tom poslu je bio na samom svetskom vrhu, zarađivao je odlično i u skladu sa tim je izgradio čelično samopouzdanje. Uz sve svoje romantične poglede na holivudsku produkciju, što će mu se na snimanju obiti o glavu, bio je vrhunski profesionalac. Sa druge strane, prva dva filma rađena su, praktično, u uslovima B produkcije, bez većih komercijalnih očekivanja – budžet

109

FRENZY SPARK

THE ROAD LESS TRAVELED/BOOK CLUB/FILM CORNER

U kapitalnom dokumentarcu Čarlsa De Lauzirike (Charles De Lauzirika) Wreckage And Rage: The Making Of Alien3 (prvobitno objavljen 2003. godine u cenzurisanoj verziji, a 2010. restaurisan za blu-rej komplet „Alien Anthology”), Džon Landau ponavlja desetak puta da Finčer „nije imao gotov scenario” – kao da je to jedini uzrok režiserovih glavobolja. Stoji, međutim, činjenica da je to bila jedna od glavnih smetnji u njegovom radu. Naime, producenti i scenaristi Dejvid Gajler i Volter Hil su, praktično, tek u poslednjoj sedmici planiranog 70-dnevnog snimanja (10. aprila 1991) stavili tačku na silno prepravljani tekst.

Čarls De Lauzirika, dokumentarista i restaurator duže verzije Tuđina 3. Njegov dokumentarac Wreckage And Rape koji se bavio snimanjem ovog filma doživeo je cenzuru Foks je iz Lauzirikinog ostvarenja izbacio pola sata “osetljivog” materijala i promenio mu naziv u The Making Of Alien 3.

prvog (1979) bio je 10 miliona dolara a drugog (1986) 18 miliona jer “Foks” nije bio siguran da li će nastavak sedam godina starog Tuđina biti uspešan na blgajnama. Pokazalo se da ga je po zaradi nadmašio, pa su u slučaju trećeg filma očekivanja postala klju čni faktor, a finansijski uspeh – apsolutni prioritet. „Foks“, koji se uvek ponosio serijalima iz svoje produkcije kao što su Ratovi zvezda i Planeta majmuna, odlučio je da pravi unosnu franšizu i svrstao projekat u A produkciju. Tako se Finčer našao u tada je dinstvenoj poziciji: da kao holivudski početnik radi na nastavku nečeg izuzetno popularnog – sa budžetom od 50 miliona dolara. Nije, stoga, za čuđenje što mu je studio postavljao tutore i što mu je toliko podmetana noga.

Finčer i Viverova tokom snimanja Tuđina 3 - čovek sa velikim problemom i žena čiji lik mora umreti na kraju filma.

FRENZY SPARK

Da stvar bude gora, Gajler i Hil su se žestoko sukobili s Fin čerom. Mada se nisu mogli pohvaliti jasnom vizijom u pogledu bilo čega, oni su savršeno dobro znali da im se njegov upliv u scenario ne dopada. Novinar filmskog magazina „Premijer” Džon Ričardson (John Richardson) – čija reportaža „Mother From Another Planet” sadrži jedine Finčerove izjave iz vremena produkcije – piše da su dvojica scenarista od početka „insistira la na jasnoj završnici, u kojoj se sukobe dobri i loši momci.“ Sa druge strane, Finčer je, uz podršku Sigurni Viver, „smatrao da je Riplino žrtvovanje (pogibija) neophodno za priču.“Insistirao je i na izmenama koncepcije pojedinih likova, smatrajući da su neodgovarajuće napisani i postavljeni u radnji. Svađa Hila i Gajlera sa režiserom obeležila je veći deo produkcije. Oni su u januaru, na samom početku snimanja teat ralno napustili studio Pajnvud u Londonu, da bi nešto više od mesec dana kasnije, u februaru, pokidali gotovo sve veze sa projektom. Zadržali su, doduše, ulogu scenarista – prepravljajući tekst sve do aprila – ali je producentska kuća „Brendivajn” spala samo na Gordona Karola, i ako se izuzme on, Finčer je, praktično, sam sebi postao producent o čemu je kasnije svedočila Sigurni Viver. Hil i Gajler su se, međutim, ipak predomislili i vratili starim funkcijama tokom postprodukcije.U kapitalnom dokumentarcu Čarlsa De Lauzirike (Charles De Lauzirika) Wreckage And Rage: The Making Of Alien3 (prvobitno objavljen 2003. godine u cenzurisanoj verziji, a 2010. restaurisan za blu-rej komplet „Alien Anthology”), Džon Landau ponavlja desetak puta da Finčer „nije imao gotov sce nario” – kao da je to jedini uzrok režiserovih glavobolja. Stoji, međutim, činjenica da je to bila jedna od glavnih smetnji u njego vom radu. Naime, producenti i scenaristi Dejvid Gajler i Volter Hil su, praktično, tek u poslednjoj sedmici planiranog 70-dnevnog snimanja (10. aprila 1991) stavili tačku na silno prepravljani tekst. „Verovatno su me unajmili jer su hteli nekog da šutiraju. Gadna situacija. Ne reagujem dobro na takve stvari”, ocenio je Finčer 2006. godine u intervjuu za „Eskvajer.”Za razliku od njih dvojice, čelnici „Foksa“, na čelu sa Birnbaumom i novopo stavljenim predsednikom studija Džoom Rotom (Joe Roth), u osnovi su dobro znali šta hoće. Želeli su siguran, formularan hit, u komercijalnim razmerama prethodnih „epizoda“. Isto tako, želeli su da se taj hit pojavi u američkim bioskopima na tačno određen datum – fiksiran, zahvaljujući novom vlasniku „Foksa” Rupertu Murdoku (Rupert Murdoch), pre no što je produkcija i počela. Ali, okolnosti i ljudi nisu tome išli na ruku. Dejvid Gaj ler i Volter Hil ponašali su se neodgovorno. Oni su krajem 1990. godine preuzeli pisanje scenarija, nakon što je niz ljudi pokušao da napravi taj tekst, držeći se prvo njihove, ne preterano inspirativne priče sa elementima Hladnog rata, a zatim i one sledeće priče sa kaluđerima otpadnicima na drvenom satelitu koju je smislio Vinsent Vard. Ti scenaristi - Vilijam Gibson (William Gibson), Erik Red (Eric Red), Dejvid Tui (David Twohy), Džon Fazano (John Fasano), Greg Prus (Greg Pruss), Lari Ferguson (Larry Ferguson), Reks Piket (Rex Pickett) - odlazili su, uglavnom zbog „kreat ivnih razmimoilaženja“ sa studijem, Viverovom, Vardom,

110

Gajlerom i Hilom. Menjali su se i režiseri. Prvi, Reni Harlin (Renny Harlin), dao je otkaz; drugi, spomenuti Vinsent Vard je najuren, a sada se tu našao i junoša koji je, suprotno očekivanjima, držao do integriteta i autorske vizije! U sukobu sa producentima u vezi sa krajem filma i koncepcijom jednog od likova, „Foks“ je podržao Finčera. Za sve ostalo, nije mu se skidao s vrata. Pristao je da mu plati 25 sekvenci sa specijalnim efektima – duplo manje nego Kameronu u slučaju Tuđinaca. Još gore, odbio je zahtev da snimanje traje 93 radna dana, i odobrio samo 70. Što će reći da su mladi režiser i njegova ekipa morali da rade prekovremeno, i to paklenim tempom, kako bi posao završili u 13 nedelja koliko su imali na raspolaganju. Poređenja radi, prvi film je pravljen šesnaest i po nedelja a drugi osamnaest. Već druge sedmice – zvanično zbog Parkinsonove bolesti – studio je naložio otpuštanje snimatelja Džordana Kronenveta (Jordan Cronenweth). Finčer je Kronenveta doveo lično, jer se divio njegovom radu na Istrebljivaču/Blejd raneru, no „Foks“ je insistirao na smeni, uplašen da će zdravstveno stanje, uz poslo vičnu temeljnost tog čoveka, dovesti do prekoračivanja zacrta nih rokova. A njihovo prekoračivanje je, u slučaju Tuđina3, bilo sasvim uobičajena stvar. Na primer, izgradnja džinovske topionice olova u studiju Pajnvud rastegla se na 12 sedmica, pa je snimanje zbog toga debelo kasnilo. Sa druge strane, Finčer je bio pedantan i zahtevan režiser, koji insistira na detaljima, zbog čega je kasnije nazivan „perfekcionistom”, a i pravljenje nekih scena

THE ROAD LESS TRAVELED/BOOK CLUB/FILM CORNER

Snimiti film sa već poluistrošenim budžetom, jer je dobar deo bio potrošen na kulise, koje će kasnije biti izbačene iz studija nakon što se promeni scenario, onda uraditi sve to u roku od 13 nedelja, po scenariju koji se piše istovremeno dok traje snimanje i završava se poslednje nedelje snimanja filma. Retko koji čovek bi poželeo da se nađe u tom trenutku u Finčerovoj koži.

objektivno je oduzimalo dosta vremena. Užasnuti rukovodioci „Foksa” su zato počeli da seku sve što se vremenski i finansijski ne uklapa. Još uoči snimanja, naložili su otpuštanje izvršnog producenta Tima Cinemana (Tim Zinneman), kojeg su doveli Hil i Gajler, i umesto njega je postavljen Ezra Sverdlou (Ezra Swerdlow). Računalo se, naime, da će njegova iskustva sa Vudijem Alenom (Woody Alen) i Melom Bruksom (Mel Brooks) pomoći da se pro dukcija satera u rokove. Ali, procena je bila pogrešna. Uzdanica se našla uklještena između Finčera i „Foksa“, koji su uveliko bi li u ratu. „Na tom frontu nisam imao šansi. Samo sam posma trao“, kaže u Wreckage And Rage, Ezra Sverdlou, koji je nastojao da ubrzava rad ekipe, čak i po cenu deljenja otkaza, ali je s vremenom postao svestan da su 93 snimajuća dana ipak tražena sa dobrim razlogom. Zato se pridružio Finčeru u glasnom iznošenju stavova koje „Foks” nije želeo da čuje. A kada je Finčer u maju 1991. godine probio rok za desetak dana, posao Ezre Sverdloua preuzeo je Džon Landau, tvrdi i ambiciozni šef fizičke produkci je „Foksa“. “Nisam bio previše nesrećan zbog toga, jer su ulozi postali izuzetno visoki”, priznao je kasnije Sverdlou. U „Premijerovoj” reportaži „Mother From Another Planet”, koja je nastala u decembru 1991. godine tokom osmodnevnog, „ponovnog” snimanja u Los Anđelesu, Finčer opisuje, na figurativan način, žestinu svojih sukoba sa Džonom Landauom, čovekom koji je osam godina kasnije dobio „oskara” za produkciju filma Titanik Džejmsa Kamerona i potom bio producent Kameronovog Avatara. Njegova zamena se pokazala kao vr lo pouzdan tutor. Landau ne samo što je na zahtev „Foksa“ onemogućio snimanje niza planiranih scena – ispostaviće se ključnih – već je prekinuo produkciju posle dve nedelje uzalu-

111

FRENZY SPARK

dnog čekanja da Finčer u takvim uslovima završi posao. Ironijom sudbine, snimanje je trajalo tačno koliko su režiser i produkcijska kuća „Brendivajn” procenili da će biti neophodno – 93 dana. RIČARDSON: Landau i ti ste se hvatali za guše, kol’ko čujem.

THE ROAD LESS TRAVELED/BOOK CLUB/FILM CORNER

FINČER: Imali smo zapanjujuće, zapanjujuće okršaje, sve sa vrištanjem, pljuvanjem i grebanjem. Njegov je posao da kontroliše troškove, a moj da se izborim za snimanje scena. Bilo je to krvoproliće – konstruktivno krvoproliće. RIČARDSON: Pa, je l’ te skršio?

FINČER: Sve mi je mutno od nasumičnih (udaraca) i krvi. Pitaj Mohameda Alija: „Koliko toga se sećaš?” Zaista to (što se dešavalo) ne mogu da pretočim u reči, jer mi je mozak preopterećen. RIČARDSON: Pa, je l’ stvarno pokušavao da kaže „seci” umesto tebe? FINČER: Ne, jebeno je pokušavao da završi pre no što bismo snimili stvari. RIČARDSON: Misliš, na kraju dana bi rekao: „Gotovo”?

FINČER: Da, bio je u fazonu: „Okej, sada je šest popodne i treba da se gubimo odavde.” RIČARDSON: I šta bi mu ti kazao na to?

FINČER: „Nema svrhe ići na silu pre no što bude gotovo. To što vidite je tip u gumenom odelu. Ako bude izgledao kao tip u gumenom odelu, onda smo se sjebali.” RIČARDSON: I to si govorio baš ovako, smirenim glasom?

FINČER: Apsolutno. Neprestano. To je jedan od mojih kvaliteta koji najviše iritiraju.

Prisećajući se tih okršaja mnogo godina kasnije (2003), Landau je ukazao da oni nisu bili lično motivisani, i da uzroke ne treba tražiti u insistiranju na valjanosti argumenata: „To ne znači da je nečije mišljenje pogrešno. Može doći do vrlo usijanih rasprava, ali ja smatram da ako si zvaničnik studija ili producent, onda imaš odgovornost da predočiš stvari koje je ponekad teško čuti.” U pozadini ove drame stajala je nevoljnost studija da odreši ke su za dodatne troškove, a svi ključni izvori informacija kao razlog navode poskupljenje produkcije usled iznenadnog pada vredno sti dolara u odnosu na funtu pred kraj osnovnog snimanja. Ali, čini se da su iza „Foksove“ rigidne štedljivosti stajala još dva mo tiva: težnja za sputavanjem pedantnog, ambicioznog i umetnički nastrojenog Finčera, i u vezi s tim, ograđivanje od eventualnog neuspeha. U filmove Ambis Džejmsa Kamerona (1989) i Umri muški 2 (1991) Renija Harlina, „Foks“ je uložio mnogo novca i dosta je izgubio, a panično se plašio propasti već dovoljno bak suznog Tuđina3, na kojeg je, paradoksalno, stavio sve karte u nastojanju da dođe do hita sezone! U tu jamu bez dna uložio je između 13 i 15 miliona dolara – plaćajući scenariste, dvojicu reži sera, te montažu i demontažu kulisa (samo na tu stavku otišlo je sedam miliona dolara) koje nisu mogle da prate stalne prome ne scenarija. Stoga je „Foks“, u vreme Finčerovog angažovanja, verovatno zaključio da bi nadalje trebalo da se kreće u okviru planiranog budžeta – to jest da ne uloži ni cent više – kako bi se u slučaju loše prođe na blagajnama izvukao bez većih gubitaka. „Kada ulaziš u (filmski) biznis, teško ti je da shvatiš politiku i mehaniku“, izjavio je Finčer za sajt DVDreview.com. „Pretposta vljaš da filmovi koštaju mnogo zbog toga što režiseri – kako se to uvek priča – prekoračuju budžet. Veruješ da je budžet rezultat procesa u kojem finansijeri tačno znaju gde se prepreke kriju. Veruješ da pružaju sve od sebe kako bi film bio napravljen i da im je želja da film ispadne kako treba. U stvarnosti nije tako. Kad te studio unajmi, ti rukovodioci mesecima drhte i znoje se. Ima mnogo upiranja prstom i pokušaja da se stvari zataškaju. Ono što sam naučio (tokom rada na Tuđina3) jeste da kad film tre ba spašavati, najmanje možeš verovati ljudima koji su u projekat najviše uložili, ljudima koji najviše rizikuju“.

Beleška o piscu Jovan Ristić je rođen 4. aprila 1973. godine. Diplomirani je pravnik i profesionalni novinar. Takođe je publicista, pisac i kulturni radnik. Direktor je i suosnivač Festivala srpskog filma fantastike (FSFF) s kojim putuje po Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije. Jedan je od glavnih učesnika organizacije konvencije ljubitelja fantastike Beokon. Radi u novinskoj agenciji Beta i saradnik je projekta Balkan Culture Watch čiji je pokretač Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN). Muzičke i filmske prikaze, kritike, eseje, društveno-političke tekstove i one koji se bave popularnom kulturom objavljivao je u Rok ekspresu, Bulevaru, magazinu Bre, JAT reviji, Znaku Sagite, Pressingu, na sajtu za popularnu kulturu Popboks, na sajtovima Jelen Top 10 i Southeast Europe i u prozinu Emitor (izdavač: društvo ljubitelja fantastike Lazar Komarčić). ...

FRENZY SPARK

112

Finčer je spomenuto nepoverenje i incident sa Gajlerom opisao u pauzi snimanja, tokom razgovora sa Džonom Ričardsonom. FINČER: Nema načina da režiser debitant napravi film od 50 miliona dolara u ovom gradu, u doba jebene recesije, u predvečerje novog milenijuma, znaš, sa svom tom panikom koja trenutno postoji u ovom poslu. Nema načina. Ne možeš to da napraviš, jer na posletku, ako ne možeš da kažeš: „Ja sam napravio Ajkulu, verujte mi”, zašto bi ti oni verovali? Jednom prilikom, (producent) Dejvid Gajler, neverovatno agresivan i nadrkan, rekao je preko telefona, tokom zajedničkog razgovora sa „Foksom”: „Zašto slušate njega? On je običan prodavac cipela!” RIČARDSON: Misleći na reklamu koju si uradio za „najk”?

THE ROAD LESS TRAVELED/BOOK CLUB/FILM CORNER

Nepoverenje je dolazilo i od studija i od producenata. „Foksov” stav se, možda, najbolje može sagledati kroz izjavu Rodžera Birnbauma da se Finčerova zaleđina nalazi u reklamama, a da komercijalni režiseri „imaju tendenciju da snimaju i snimaju.” Sa druge strane, Dejvid Gajler se pozivao na Finčerove promo klipove kako bi mladog filmadžiju potcenjivao pred drugima. Razlog: kao scenarista i producent nije uspevao da mu nametne svoju volju, a tu činjenicu nije skrivao ni kada je mnogo godina kasnije u dokumentarcu Wreckage And Rage govorio o gorkim iskustvima na Tuđina3.

Prema rečima emotivnog Finčera, stvaranje Tuđina3 ličilo je na Zalivski rat, koji se, inače, razbuktao u vreme početka snimanja, zbog čega šefovi „Foksa” – kako priča Sigurni Viver – nisu bili skloni da prelaze Atlantik i posećuju londonski Pajnvud. „Za pravljenje te vrste filmova morate imati gvozdena muda”, objašnjava Finčer. „Zato većina producenata izbegava da pravi filmove od pedeset ili šezdeset miliona dolara, koji su nastavci, a zahtevaju kaskadere, čudovišta i specijalne efekte. Da nema neizbežnih poređenja s ranijim filmovima, oni ne bi potrošili toli ke pare i bilo bi više slobode; ali u svakoj pojedinačnoj sceni nivo očekivanja je ogroman... Odjednom, u sobi imate sedam ljudi i svi oni moraju da se slože: ‘Jeste, to je veće i bolje od onoga što smo radili prvi put.’ A kad god u sobi imate sedam ljudi koji se pi taju o tome šta će ući u film, očekujte nešto mediokritetsko, jer će se sedmoro ljudi, u strahu za svoj posao, složiti samo s onim što su već ranije videli i za šta veruju da će upaliti.“ „Svi su oni pokušavali da spasu guzicu preko telefona“, doda je Finčer, „a nijedan studijski glavešina nije došao na snimanje. Donosili su blanko poslovne odluke, bez uvida u pravo stanje stvari. Na primer, ako je nešto trebalo da košta 138.000 dolara, oni bi vam rutinski prepolovili tu sumu. E sad, moj problem je bio kako da nešto snimim s polovinom scenografije.“

Autor: Jovan Ristić

FINČER: Baš tako. I to je savršeno validno. Šta ja znam? Ja sam običan prodavac cipela.

113

Izvor: Blog: Godine u Maglii

FRENZY SPARK

GAMES PEOPLE PLAY Nastavak najpopularnije superherojske igre u proteklih par godina je najzad izašao. Igre koje opisuju pustolovine superjunaka dugo vremena nisu dobro prolazile na tržištu. Uglavnom napravljenje kao propratni promo materijal za holivudske filmove, superherojske igre su godinama bile pravljenje od strane malenih studija koji su sa niskim budžetom i teškim vremenskim rokovima uspevali da naprave igre koje jedva zaslužuju da se nađu u prodaji. Igra koja je najzad promenila ovaj pogled je bila Batman: Arkham Asylum iz 2009. godine koja je sa svojim fantastičnim kvalitetom i uspehom kod kritičara i publike dokazala da superherojske igre i dalje mogu da ponude mnogo. Fantastičan prikaz Batmanovih avantura na ostrvu Arkham, inovativni način igranja i fantastična produkcija su obezbedili milionski tiraž i nebrojene nagade, ali je takođe u fanovima ove igre probudila želju za još boljim nastavkom. Posle 2 godine teškog rada, developeri iz studija Rocksteady su uspeli da nadmaše same sebe i izdaju fenomenalni nastavak.

FRENZY SPARK

Radnja igre Batman: Arkham City počinje godinu dana posle zagušenja pobune zatvorenika u legendarnoj psihijatrijskoj ustavnovi Arkham Asylum. Loše stanje Arkham Asyluma i gradskog zatvora Blackgate su naterale javnost da izglasaju na poziciju gradonačelnika bivšeg upravnika Akhama, Quincy Sharp-a, koji se zalagao da se sva zatvorenička populacija premesti u stari deo Gothama, okruži visokim zidovima i ostavi unutra da se snalaze kako umeju. Uz pomoć misterioznih partnera, Sharp je uspeo da sprovede svoj plan u stvarnost i oformi Akham City, jedan od najbezbednijih i najnasilnijih zatvora u svetu. Videći da gradonačelnik Sharp i upravnik Arkham City-a Hugo Strange (biografija) spremaju misteriozni plan unutar zatvora, Batman kreće u akciju i uspeva da se inflitrira unutar zidova i započne svoju istragu, kao i da spreči pokušaje mnogih negativaca da se oslobode ili unište jedni druge.

114

GAMES PEOPLE PLAY

115

FRENZY SPARK

116

GAMES PEOPLE PLAY

Gameplay je takođe doživeo napredak. Batman sada ima mogućnost korišćenja mnogih novih gadget-a, a jedna od negativnih stavki prvog dela je dosta unapređena – Detective Vision. Ovaj vizuelni “predator” mod koji vam daje mogućnost istraživanja terena i lociranja neprijatelja je u prvoj igri bio toliko koristan da su ga mnogi igrači držali upaljenog non stop i time propuštali odličnu grafiku koju su developeri napravili. U Arkham City-u, detective vision je i dalje pristuan ali je efektivan samo na malim udaljenostima i uklanja većinu elemenata HUD-a (što znači da ne vidite waypoint-e i veoma lako se možete izgubiti leteći/hodajući po gradu). Za razliku od prvog dela igra, pored Batman-a ćete sada moći na kratko voditi i Catwoman. Njenih par kratkih misija predstavljaju pravo osveženje, i uvodi nove načine borbe i kretanja po terenu (ona je mnogo brža u kretanju i borbi, ali nema mogućnost letenja preko grada). Standardni asortiman dodatnih “challenge misija” (borbene arene i taktičke misije) je ponovo prisutan, sa mogućnošću igranja kao Batman, Catwoman i Robin (u budućem DLC paketu). Sve u svemu, kombinacija borbenog sistema, šunjanja, gadgeta, kretanja po gradu, negativaca, facijalne animacije i veoma dobre muzike i glumačke postave rekreira savršenu atmosferu iz Batman-ovih stripova.

GAMES PEOPLE PLAY

Prvo što će te ugledati kada započnete igru je fenomenalna grafika. Arkham City je smešten na veličini desetak gradskih blokova i u sebi nudi dosta prostora za manevrisanje (što na zemlji, što na nebu). Koristeći svoje umeće Batman može veoma lako da se kreće po gradu leteći sa svojim plaštom i koristeći kuku za privlačenje da bi povećavao svoj momentum i visinu. Odličan dizajn uništenog grada je dodatno obogaćen raznim bandama koji drže svoje blokove pod kontrolom, a Batman će tokom igranja ući u sukob sa mnogim poznatim negativcima koji nisu bili prikazani u prvom delu igre – Pingvin, Two Face, Mr. Freeze i drugi. Dugačka glavna misija vas na efektan način vodi kroz sve lokacije ovog grada, a veliki broj sporednih misija će vam ponuditi dodatni razlog da ispitujete svaki kutak ovog zatvora (kvalitet sporednih misija je na veoma visokom nivou, i u njima možete sresti još dosta poznatih negativaca). Poznavaoci stripova će kao i u prvom delu biti oduševljeni količinom referenci koje su ubačene u ovu igru.

Tokom dugačke glavne misije u igri, Batman će proći kroz mnoge opasnosti. Sukobiće se ne samo protiv nevolja koje ugrožavaju živote stotina nevinih ljudi oko njega, već će ući u veoma lične sukobe sa ljudima koje je poznavao većinu svog superherojskog života. Nećemo otkriti tačne događaje iz igre, ali uticaj borbe u Arkham City-u će definitivno ostaviti veliki trag na Batman-a i izgled kriminalnog podzemlja Gothama. Bez ikakvih preterivanja možemo reći da je priča ove igre u rangu najboljih stripskih priča o Batman-u, i jedva čekamo da vidimo šta će Rocksteady smisliti za nastavak. Što se zahtevnosti tiče, ona se nije promenila u odnosu na Arkham Asylum, iako vizuelno izgleda mnogo bolje (po mnogima ovo je najlepša UE3 igra na tržištu). Obe igre su napravljene u Unreal 3 engine-u, i svaki igrački kompjuter koji je star 2-3 godine će bez problema moći da prilaže igru sa maksimumom detalja. Kao i ranije, korisnici novijih nVidija grafičkih kartica i ovde mogu uživati u dodatnim PhysX efektima koji unapređuju izgled igre i fizike mnogih objekata (zastave, dim, objekti na zemlji, itd). Šta reći za kraj? Ako vam se svideo prvi deo igre, Batman: Arkham City će predstavljati pravo uživanje, a ako ste novajlija u svetu stripova i Batman-a, predlažemo vam da odigrate obe igre i uverite se u njihov kvalitet.

117

Autor: Mladen Tapavički Izvor: Photon Tide FRENZY SPARK

THE ROAD LESS TRAVELED

Malo ko bi se usudio da iz oblasti primarnog i opšte prihvaćenog zanimanja antropologa krene ka odajama šamanizma i nekim, ne tako bliskim oblastima, manje ili skoro uopšte nerazumljivim običnom svetu. Takvim potezom bi svako gotovo sigurno izgubio na polju autoriteta među kolegama i socijalno bi bio degradiran, trajno obeležen. Karlos Kastaneda (Carlos Castaneda) je upravo učinio takav korak, odvaživši se na put u svet šamana i mudraca unutrašnjih svetova, daleko van akademskih očiju. Kao mladi antropolog Kalifornijskog Univerziteta (UCLA), Kastaneda odlazi u Arizonu u potrazi za lekovitim biljem kojim se služe lokalni Indijanci plemena Jaki (Yaqui), a njemu potrebnim za istraživanje na temu narodnih lekova i primene lekovitog bilja, s ciljem da diplomira i postane profesionalac u struci (PhD in Anthropology). Doduše, ni sam nije slutio da će ta poseta plemenu Jaki njegov život usmeriti na jedan neplanirani put i da će narednih 6 godina provesti u jednom nadasve drugačijem svetu – kao učenik lokalnog vrača, don Huana (don Juan Matus). Do prvog susreta Karlosa i don Huana došlo je sasvim slučajno, posrednik u upoznavanju bio je Kastanedin saradnik koji ga je predstavio poznatom lokalnom šamanu. Prvi susret se bukvalno dogodio na autobuskoj stanici, gde su njih dvojica po prvi put razmenili par reči, te je don Huan pozvao Kastanedu da ga i lično poseti ne bi li detaljnije popričali o svemu što ga interesuje. Predmet razgovora bile su im biljke koje vračevi tog plemena koriste u ritualne i medicinske svrhe. Kastanedi je prvenstveno bio interesantan pejotl (peyote), biljka poznata po halucinogenom dejstvu. Kako je vreme odmicalo, dani, nedelje, meseci, njih dvojica postajali su jako bliski, te se na kraju i sprijateljivši. Kastanedi je trebalo dobrih godinu dana da pridobije starčevo poverenje i bude jedan od retkih kome je dozvoljeno da primi tajno znanje, koje se kolenima unazad negovalo među šamanima i retko prenosilo nekome ko nije plemenskog porekla, a kamoli zapadnjak. Tako izabravši svog učenika, don Huan je mladom antropologu predstavio jedan potpuno novi svet, svet van petočulne percepcije i nama poznatih zakona. Znanje baratanjem izmenjenim/višim stanjima svesti. Pristupiti tom užem krugu upućenih u znanja nije bio ni malo lak zadatak. To je podrazumevalo da se inicijat navikne na potpuno drugi set zakona, po kojima funkcioniše i tzv. odvojena stvarnost, ne bi li mogao njome iole da ovlada, a ne izgubi se u prividu haosa s kojim bi se u prvi mah susreo. Jer svet je, kako ga je don Huan učio, mnogo više od našeg pukog sagledavanja

FRENZY SPARK

118

Sve vreme se mora imati na umu koliko to predstavlja težak zadatak kada je u pitanju zapadnjački um, jer teško je uzdići se nad vlastitim principima i društvom baziranim na materijalizmu, s malo uvida u duhovnu sferu. Čak je i sama konzumacija biljaka uzimala svoj danak jer je u prvi mah ostavljala strahovite posledice - kako fizičke tako i emocionalne. Bilo je potrebno određeno vreme dok se organizam ne bi navikao na unošenje egzotičnih suspstanci. Kastaneda je jedan od prvih zapadnjaka koji je imao privilegiju da iz prve ruke istraži čudesni svet šamana, plemenskih čarobnjaka, ljudi izuzetno bliskih s prirodom. Svojim i eksperimentima pokrenuo je zvaničnu nauku da se upusti u detaljnije istraživanje uticaja psihoaktivnih i halucinogenih preparata na ljudski um i organizam. Iako mnogi učenje don Huana tumače kao čist misticizam, jer se dobrim delom temelji na izmenjenim stanjima svesti, Kastaneda je svojim delima dao dobar uvid u te duhovne prakse američkih domorodaca, o kojima se iz prve ruke jako malo znalo. Uspeo je da čitavom modernom svetu predstavi bogatu šamansku tradiciju. O svim iskustvima Karlos Kastaneda do detalja piše u svojim delima, čiji broj nije ni maloi zanemarljiv. Sva dela se, između

THE ROAD LESS TRAVELED

stvarnosti i uverenja da naše tumačenje sveta definiše njegove granice. Don Huan je ponudio praksu razbijanja nametnute barijere i zavirivanje u neke druge, skrivene, svetove, često pod uticajem halucinogenih biljaka, pejotla posebno. Pokazujući da smo izmenjenim stanjem svesti u mogućnosti da se izdvojimo iz vlastitog utemeljenja i na svet pogledamo drugim očima.

ostalog, odnose na period proveden sa njegovim mentorom, ali i na period posle prekida njihove saradnje. Prva knjiga je izašla davne 1968. godine pod nazivom Učenje don Huana, a za njom je usledilo još njih jedanaest. Poslednja u nizu, Aktivna strana beskraja, objavljena je 1999.. Godinu dana pre toga, 27. aprila, Kastaneda je umro. Mada se još 1973. povukao iz javnosti zarad, kako je sam govorio, svog ličnog razvoja. Zadnjih desetak godina proživeo je manje-više u kontraverzi, čak osnovavši svoju organizaciju Cleargreen, koja se bavila nekom vrstom duhovnog rada. Sve njegove knjige odlikuje naracija u prvom licu i uglavnom se temelje na doživljajima koje je imao sa svojim prijateljem don Huanom. Svih dvanaest knjiga je prevedeno na sedamnaest jezika i prodato u više od 8.000.000 primeraka.

Karlosa Kastanedu s pravom možemo smatrati modernom Alisom u zemlji čuda, jer nam je približio jedan potpuno novistari svet, usko povezan s prirodom i njenim poštovanjem. Portal ka tananijim svetovima, odmah iza ugla.

Spisak knjiga Karlosa Kastanede:

119

Učenje don Huana Odvojena stvarnost Put u Ihtlan Priče o moći Drugi krug moći Orlov dar

Unutrašnji oganj Moć tišine Umeće sanjanja Magija pokreta Točak vremena Aktivna strana beskraja

Autor: Dražen Pekušić

FRENZY SPARK

120

FRENZY SPARK RECOMMENDS

121

FRENZY SPARK

FRENZY SPARK MAGAZINE email: magazine@frenzyspark.com @frenzy_spark Fan Page