Slika by goran despotovski

PROJEKAT SLIKA Univerzitet u Novom Sadu Akademija umetnosti Departman likovnih umetnosti Katedra za slikarstvo

Projekat Slika Organizator/Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu - Akademija umetnosti Đure Jakšića 7, 21000 Novi Sad, Srbija www.akademija.uns.ac.rs Za izdavača: Profesor Zoran Todović, dekan Autori i koordinatori projekta: Dragan Matić, vanredni profesor Goran Despotovski, docent Lektor i korektor: Nataša Panić Grafičko oblikovanje: Goran Despotovski Suorganizatori: Studentski kulturni centar Novi Sad Tehnička podrška: Departman dramskih umetnosti, Grupa za audio-vizuelne medije, Podgrupa za dizajn svetla Žarko Lazić, stručni saradnik; studenti: Nikola Marinkov, Dejan Pulić, Vladimir Matuski Tiraž: 300 Štampa: Stojkov Štamparija, Novi Sad 2011. Projekat je podržao: Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu

Projekat Slika

Projekat Slika nastaje 2011. godine u težnji da asimilira i predstavi različito pozicioniranje slike i slikarstva, generacijske promene, kao i nestandardne i netipične sisteme tumačenja slike u savremenoj umetničkoj praksi. Ovogodišnji projekat Slika odnosi se na realizaciju izložbe autora, profesora i saradnika Katedre za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu. Težnja projekta je dа sе objedinjavanjem različitih poetika svih autora - izlagača otvori još jedan dijalog o mogućim istraživačkim, asocijativnim, ontološkim i diskurzivnim elementima tumačenja slike. Ovako koncipirana tema Slika ima za cilj da idejno postavi i stvori osnovu za još jedan novi niz procesa u posmatranju, percepciji i analizi dela kroz kategoriju Slike danas.

IKONA U IKONOSFERI Sava Stepanov

Nijedna dosadašnja generacija slikara nije delovala u jačoj konkurenciji, – „ikonosfera“ (M. Porempski) je čoveku našeg doba nametnula čak egzistencijalnu zavisnost od slike. U aktuelnom trenutku, na univerzalnom nivou, dominantne su nerukotvorene, mašinske i elektronske vizuelne tvorevine, najčešće „uključene“ u sistem globalnih komunikacija. Zato se, povodom ovih slika, može govoriti o njihovom specifičnom zavodljivom, sračunatom i „primenjenom“ estetizmu. Autori takvih slika su uglavnom namerni da nas ubede u nešto što bi ispunilo nečija očekivanja. Ambicioznost tih „ubeđivača slikom“ je najčešće izuzetno seriozna, pa se veoma često radi o ambicioznim internacionalnim programima, koji - još od pojave „Coca-cole“ pretenduju da na svetskom nivou izjednače percepcije, da ih oblikuju i svedu do uniformnog izgleda i unisonog dejstva - namenjenog potrošačkom društvu i/ili novom svetskom poretku. Iz svega toga, pojavljuje se i fenomen virtuelizacije stvarnosti. Ne tako davno u vokabularu onih koji su se bavili filozofijom slike funkcionisao je izraz „realnije od realnosti“ a odnosio se na perfekcionističke vizuelne predstave prizora ostvarene specifičnim dizajnerskim, snimateljskim i izvedbenim postupcima i efektima. Kao i obično u tehnologiji, te početne pozicije se munjevito transponuju, pa tako danas govorimo o virtuelnoj ili paralelnoj realnosti, o stvarno nepostojećim ali na slikama vidljivim svetovima. Posledice su nesagledive. Jer, očito je, sve se može simulirati. U sistemu globalnih komunikacija omogućena je istovremena prisutnost – jedan učesnik u virtualnoj mreži može biti istovremeno uključen i prisutan na više mesta, na različitim stranama i kontinentima. Gube se obrisi realnosti. Javlja se raskol o kome govori Šeri Tarkl a koji konstatuje da je „tradicionalni koncept identiteta i autentičnosti aktivno

i efektivno podriven“ i da odvodi od fenomena „udvojenog karaktera, raskola ličnosti i gubljenja stvarnosti iz vida“. Takav univerzalni kontekst nas vraća – slici i slikarstvu. Ispada da su slika i slikarstvo, u aktuelnom trenutku, bez obzira na karakter naslikanih motiva, najuverljiviji dokumenti o realitetu našeg sveta. Takvom slikom je zaštićen integritet ličnosti – i umetnika, i posmatrača. Slike su plod čovekove osećajnosti, njegovog iskustva, njegove cerebralne i manuelne aktivnosti. Zašto ne reći – bez obzira na umetnikove razloge, na koncepcije ili plastičku strukturu – slikarstvo trijumfuje svojim humanim poreklom i zbog toga predstavlja sublimni, i verovatno, najuzorniji ekran sveta. Jer, slikarstvo je uvek posledica integralnog saznavanja sveta. Čak je tako i u onim modernističkim i radikalno-analitičkim slikama, u pikturalnim ostvarenjima nastalim iz parcijalnih problemskih razloga kojima se tokom dvadesetog veka preispitivala slika sama. Jer, umetniku nije moguće da izbegne onu sudbinski neminovnu, neizbežnu, ontologijsku i dijalektičku povezanost niza čovek-priroda-slikarstvo. Očigledno osećajući odgovornost pred svojom umetnošću, grupa profesora i saradnika Katedre za slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, postavlja izložbu jednostavno naslovljenu Slika, nastojeći da „objedinjavanjem različitih poetika svih autora-izlagača otvori još jedan dijalog o mogućim, istraživačkim, ontološkim i diskurzivnim elementima tumačenja slike“. Dakle, ne radi se o teorijskom diskursu, nego o svojevrsnom izložbenom „praktikumu“ kojim se dela pojedinaca

prikazuju kao dokaz različitih mogućnosti, aspekata i shvatanja jednog zasebnog polja i fenomena umetnosti u aktuelnom trenutku. U tom smislu, iako su umetnici i eksponati objedinjeni jasnim i jedinstvenim konceptom, sasvim je podrazumevajuća stilska i problemska nekompatibilnost ove izložbene postavke. Dijapazon je širok: od ekspresivne kritičke figuracije, do apstrakcije i neoenformelističkih koncepta kojim se zalazi čak i „iza slike“. Figuracijska slika danas ne nastoji da se bavi interpretacijom – njome se najčešće izražava izrazito kritički stav prema prizorima aktuelnog sveta i vremena u kome živimo (u prizorima izrazito ekspresionističkog komentarisanja određenih urbanih prizora i situacija na slikama Milana Blanuše; u shematskoj nadgradnji prizora apliciranjem figuracijskih oznaka iz rekvizitarijuma ekranokratskog „novogovora“ kod Dušana Todorovića; u vešto postavljenoj ekranskoj udvojenosti slike stvarnosti i isprepletanosti značenja u zanimljivo postavljenoj kompoziciji Dragana Matića; u fragmentarnim i surogatnim predstavama figure i (ljušture) ljudskosti u ekstremno shvaćenim predstavama ogledala (i refleksije) na nagomilanim elipsoidnim slikama Gorana Despotovskog; u multipliciranim figuracijskim „znakovnim“ ostatcima portreta u slici Vladimira Kovača). Grupa umetnika posvećenih apstrakcijskom konceptu najčešće se bavi pitanjima i stanjima slikarske površine poput Jovana Rakidžića (ispod čijih slojevito oslikanih bojenih polja i marginalnih gestualnih poteza, još uvek nije isčezao motiv); Bojana Novakovića (u čijoj se slici, na jednostavan ali veoma efektan način, duh poentilističke slikarske zaostavštine poistovećuje sa karakterističnim treperenjem ekrana); Bosiljke Zirojević Lečić (koja teži geometrijskoj preciznosti izricanja vizuelno-plastičke misli, u slikama zasebne osećajnosti „reifikovane“

neočekivanom upotrebom neslikarskog materijala); Lidje Marinkov Pavlović (koja postavlja dobro promišljen koncept da bi u sebi doprla do dirljive infantilnosti, duhovne iskrenosti i ekspresivnosti); Marine Vojvodić (čija je poetika zasnovana na sirovoj snazi sprovedenih postupaka, na radikalnom zamahu i eruptivnosti, na sugestivnosti ekspresionističkog dejstva). Konačno, problematikom slikarske materije su zabavljeni Vidoje Tucović (evokacijom iskustva enformela ne libeći se da u okružju takvog problemskog konteksta promoviše dah i duh estetizma) te Vlado Rančić (koji problematiku slike radikalizuje, zalazi iz površine, dovodi je do (samo)uništenja, do anti-slike a da bi je svesnim dugotrajnim procesom ostvario kao zasebni i sasvim validni objekat iz čije struktuiranosti proizilazi mnoštvo metaforičkih napomena). Iz ovih skicoznih zapažanja, vidljivo je nastojanje da se slika ostvari kao – ako ne novi onda svakako problematizovani – fenomen. Slika je često označena temom ali je, u aktuelnom trenutku zbog već elaborirane kontekstne situacije i sama postala svojevrsna tema kojom se preispituju bitni fenomeni aktuelnog trenutka našeg sveta – kojeg je Mječislav Porempski, sasvim opravdano nazvao „ikonosferom“. A ta i takva ikonosfera, to novooformljeno i preoblikovano ljudsko stanište – važan je izazov za slikara i slikarstvo. Širina dejstva savremenih ikona je izuzetna, sveobuhvatna, egzistencijalno značajna za čoveka današnjice. Zbog toga je važno brinuti o značenju slike. I slikarstva... Uostalom, na svoj način, ova izložba to sasvim seriozno konstatuje i potvrđuje.

Bosiljka Zirojević Lečić Bojan Novaković Vlado Rančić Vladimir Kovač Vidoje Tucović Goran Despotovski Dušan Todorović Dragan Matić Jovan Rakidžić Lidija Marinkov Pavlović Marina Vojvodić Milan Blanuša

PROJEKAT SLIKA Univerzitet u Novom Sadu Akademija umetnosti Departman likovnih umetnosti Katedra za slikarstvo

Bosiljka Zirojević Lečić Geometrizacija 1 - 154x100 cm, kombinovana tehnika, 2009. Geometrizacija površine 1 - 80x60 cm, kombinovana tehnika, 2007. Geometrizacija površine 2 - 80x60 cm, kombinovana tehnika, 2007. Kompozicija ravni 1 - 20x16 cm, terakota na platnu, 2008.

Bojan NovakoviÄ&#x2021; Omiljeni program (Favorite channel), 150x230 cm, akril na platnu, 2011.

Vlado RanÄ?iÄ&#x2021; Momento mori - dimenzije promenljive, ulje polimer, lesonit, platno, 2005/2011.

Vladimir KovaÄ? Avatar - 110x80 cm, kombinovana tehnika, 2011.

Vidoje Tucović Prostor slike - 340x270 cm, 2011.

Goran Despotovski Rumor (Glasine) - 22 segmenta, 80x60 cm, 2011.

Dušan Todorović Bebop the Wall St., 180x190 cm, 2011.

Dragan MatiÄ&#x2021; The Comfort of remorse - 180x130 cm, ulje na platnu, 2011.

Jovan RakidĹžiÄ&#x2021; Posle vatre - 120x150 cm, ulje na platnu, 2011. Turobni predeo - 120x150 cm, ulje na platnu, 2011.

Lidija Marinkov PavloviÄ&#x2021; Hopscotch (Ĺ kolice), dimenzije promenljive kombinovana tehnika, akril na platnu, printani elementi, 2011.

Marina Vojvodić Majčin jezik - 190x60 cm, kombinovana tehnika na platnu, 2010. Očeva reč - 180x170 cm, kombinovana tehnika na platnu, 2008.

Milan Blanuša Ein kleiner Himmel des Malers - 150x125 cm, 1996. Das letzte Bildnis von Rudi Dutschke - 150x125 cm, 1996.

PROJEKAT SLIKA 42

Studentski kulturni centar Novi Sad, FABRIKA 15.11 - 23.11.2011.

Bosiljka Zirojević Lečić (1971) Diplomirala je slikarstvo 1994. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završila je 2000. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je ULUV-a i ULUS-a. Član je umetničke grupe Multiflex. Izlagala šesnaest puta samostalno i učestvovala na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Vanredni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za slikarstvo. bosiljkazirojevic@gmail.com www.bosiljka.net

Bojan Novaković (1979) Diplomirao je slikarstvo 2002. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završio je 2005. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je ULUS-a, SULUV-a i U. A. Tatlin. Izlagao je na preko šezdeset kolektivnih izložbi. Izlagao na dvadeset pet samostalnih izložbi. Od 2006. godine zaposlen je kao viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za slikarstvo. bojan.novakovic@gmail.com www.bojannovakovic.com

Vlado Rančić (1961) Diplomirao je slikarstvo 1986. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Postdiplomske studije završio je 1996. godine na istoj akademiji. Član je ULUS-a od 1987 a ULUV-a. 1998. godine. Izlagao je na višе sаmоstаlnih i kolektivnih izlоžbi u zеmlјi i inоstrаnstvu. Više puta je nagrađivan. Od 1991. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je i redovni profesor od 2006. godine. Od 2008. godine radi kao mentor na doktorskim studijama na Fakultetu umetnosti u Nišu, na predmetu Slikanje. rancicvlado@gmail.com

Vladimir Kovač (1968) Diplomirao je slikarstvo 1994. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Vladimira Tomića. Postdiplomske studije završio je 2004. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je SULUV-a od 1996. godine. Izlagao je na dve samostalne izložbe, kao i na više kolektivnih izložbi. Od 1997. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na radnom mestu tehničkog saradnika u nastavi, na Katedri za slikarstvo. contour@neobee.net

Vidoje Tucović (1968) Diplomirao slikarstvo 1994. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završio 2000. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je umetničke grupe Urban District 16_ 11. Održao dvadeset i tri samostalne izložbe i učestvovao na mnogobrojnim zajedničkim izložbama. Od 2003. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od 2004. godine radi kao docent na Katedri za slikarstvo. vidojet@eunet.rs

Goran Despotovski (1972) Diplomirao je slikarstvo 1999. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završio je 2003. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je ULUS-a i ULUV-a od 1999. godine. Učestvovao je na više kolektivnih izložbi i projekata. Izlagao je na višе od trideset sаmоstаlnih i višе kolektivnih izlоžbi u zеmlјi i inоstrаnstvu. Više puta je nagrađivan. Od 2004. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu a od 2009. godine radi kao docent na Katedri za slikarstvo. art@gorandespotovski.com www.gorandespotovski.com

Dušan Todorović (1945) Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Beogradu 1972. godine. Magistarske studije završio je 1975. godine na istoj akademiji. Član je umetničke grupe Urban District 16_ 11. Izlagao je na višе od pedeset sаmоstаlnih i višе kolektivnih izlоžbi u zеmlјi i inоstrаnstvu. Više puta je nagrađivan. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. tod.dujac@gmail.com

Dragan Matić (1966) Diplomirao je slikarstvo 1991. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Vladimira Tomića. Postdiplomske studije završio je 2000. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Od 1995. do 2006. godine član je grupe Art Circus. Član je umetničkih asocijacija Multiflex od 2006. i grupe Happy Trash Production od 2005. godine. Izlagao je samostalno i kolektivno u zemlji i inostranstvu. Od 1998. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je vanredni profesor na Katedri za slikarstvo. matic.dragan4@gmail.com

Jovan I. Rakidžić (1944) Diplomirao je slikarstvo 1968. godine na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Ljubice Cuce Sokić. Postdiplomske studije završio je 1970. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Stojana Ćelića. Izlagao je na višе od pedeset sаmоstаlnih i višе kolektivnih izlоžbi u zеmlјi i inоstrаnstvu. Više puta je nagrađivan. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. rakidzici@open.telekom.rs

Lidija Marinkov Pavlović (1972) Diplomirala je slikarstvo 1996. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završila je 2001. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Jovana Rakidžića. Član je ULUV-a i ULUS-a. Izlagala je na preko sedamdeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, i na dvanaest važnijih samostalnih izložbi. Dobitnica je više nagrada iz oblasti slikarstva i proširenih medija. Od 2000. godine zaposlena je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu a od 2011. godine je docent na Katedri za slikarstvo. lidija_27@yahoo.com

Marina Vojvodić (1976) Diplomirala je slikarstvo 1999. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završila je 2001. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Milana Blanuše. Doktorsku disertaciju odbranila je 2009. godine na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2000. godine član je ULUS- a. Priredila je osamnaest samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama i umetničkim projektima u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je više nagrada iz oblasti slikarstva. Od 2004. godine zaposlena je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao viši stručni saradnik na Katedri za slikarstvo. marinamakico@yahoo.com

Мilаn Blаnušа (1943) Diplomirao je slikarstvo 1967. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Ljubice Cuce Sokić. Postdiplomske studije završio je 1971. godine na visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu, u Nemačkoj. Član je ULUS-a od 1973. godine. Izlagao je na višе оd pedeset sаmоstаlnih i više grupnih izlоžbi u zеmlјi i inostranstvu. Više puta je nagrađivan. Redovni je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Аkаdеmiјi likоvnih umјеtnоsti na Cеtinju. milanblanusa@gmail.com www.blanusa.vrsac.com

UNIVERZITET U NOVOM SADU

AKADEMIJA UMETNOSTI

CIP - Кaтaлoгизaциja у публикaциjи Библиoтeкa Maтицe српскe, Нoви Сaд 7.038.53(497.113 Novi Sad) „2011” (083.824) AКAДEMИJA умeтнoсти (Нoви Сaд). Департман ликовних уметности Projekat slika : Univerzitet u Novom Sadu, Akademija umetnosti, Departman likovnih umetnosti, Katedra za slikarstvo / [urednik kataloga Dragan Matić ; Goran Despotovski ; tekst Sava Stepanov] . Novi Sad : Akademija umetnosti, 2011 ( Novi Sad : Stojkov) . - 48 str. : ilustr. ; 22 cm Tiraž 300. ISBN 978-86-88191-06-7 a) Aкaдeмиja умeтнoсти (Нoви Сaд) . Департман ликовних уметности - Изложбени каталози б) Мултимедијална уметност - Нoви Сaд - 2011 - Излoжбeни кaтaлoзи COBISS.SR-ID 268105735