Putistinaizivot3 42005

ISSN 1331-2405

Br. 3-4/2005

CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 ©Fa

- list za duhovno prosveÊeqe (dvomeseËno izdaqe) Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosveπtenstva Pravoslavnog Mitropolita zagrebaËko-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA IzdavaË:

Bratstvo manastira Lepavina Manastir Lepavina 48306 Sokolovac Tel / fah (+ 385) 48 661 032 WWW posl: http://www.manastir-lepavina.htnet.hr e-mail adresa: manastir-lepavina@kc.tel.hr Glavni i odgovorni urednik: Arhimandrit Gavrilo (VuËkoviÊ) TehniËki urednik: Jeroakon Vasilije (Srbwan) »udotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske

Naslovna strana:

Izdaqe:

Prorok Ilija u pustinji Horat, freska u crkvi Uspeqa u manastiru MoraËi, oko 1260. godine godina VIII

Ukupno izdanih brojeva: 40 Broj:

3-4/05 (40)

Tisak:

Skaner Studio d.o.o., StubiËka 49, Zagreb

Miπweqem Ministarstva kulture br.

532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeËqa 1997. Ëasopis “Put, Istina i Æivot” na temewu Ëlanka 18. toËka 13, stavak 2 Zakona o porezu na promet proizvoda i usluga, osloboen je plaÊaqa poreza na promet.

3

QEGOVO PREOSVE©TENSTVO EPISKOP BAQALU»KI GOSPODIN JEFREM

4

RE» UREDNIKA Pomaæe Bog, dragi Ëitaoci! I ove je godine u manastiru Lepavini sveËano proslavwen praznik Uspenija Presvete Bogorodice. Ponovo nam je doπao naπ arhijerej, VisokopreosveÊeni Mitropolit zagrebaËkowubwanski G. Jovan, koji je odsluæio Sv. arhijerejsku liturgiju i svojim prisustvom uveliËao slavwe. Ponovo su doπli brojni hodoËasnici, koji su æeleli da praznik proslave pod omoforom Bogorodice Lepavinske. Ponovo je odræan i tradicionalni narodni zbor…

No jedan sveËani dogaaj zasluæuje da bude izdvojen.

U toku Svete liturgije, protestantska monahiqa sestra Ursula (Braπ) iz manastira Pomerol u Francuskoj primila je visoko priznaqe Srpske Crkve, orden Svetog Save treÊeg stepena, koje joj je dodelio Sv. arhijerejski Sinod SPC-a na predlog Mitropolita Jovana. Bio je to izraz naπe iskrene zahvalnosti za dugogodiπqi trud i wubav koju je sestra Ursula pokazala prema srpskom narodu i, posebno, prema manastiru Lepavini.

Za stradaqe u II svetskom ratu i kasniju sudbinu naπeg manastira sestra Ursula je Ëula od prof. Branke PribiÊ.

Prilikom svog boravka u Zagrebu, ranih osamdesetih, zatraæila je i dobila od Mitropolita Jovana dopuπteqe da poseti manastir, i tada je prvi put videla u kakvom je ruπevnom staqu bio manastirski konak. Od nekadaπqeg velikog konaka jedno krilo je bilo sasvim uniπteno, u nemaËkom bombardovaqu 27. oktobra 1943., dok se u drugom, preostalom krilu videla oznaka nadleæne komisije iz Koprivnice da je boravak na tom mestu - opasan po æivot. Monaha nije bilo u opustelom manastiru, Eparhija nije imala novac za obnovu, tadaπqa dræava se nije brinula... Mitropolit je sestri Ursuli, u tuzi, rekao da pomiπwa i na zatvaraqe manastira. Ona mu je odgovorila da Êe se Presveta Bogorodica pobrinuti za Svoj manastir.

Dugo se naπ Mitropolit trudio u nadi da Êe svoju lepavinsku svetiqu pre svih moÊi da obnovi verujuÊi narod pravoslavni, ali su i pored dobre vowe i priloga mnogih vernika troπkovi obnavwaqa bili previsoki. Godine 1984. ja sam sa Svete Gore doπao u Lepavinu, u Ëemu je Mitropolit video moguÊnost obnove monaπkog æivota u manastiru. “Hilandarci su doπli da osnuju ovaj manastir, sada su doπli da ga duhovno obnove”, govorio je, i napokon od sestre Ursule ipak prihvatio pomoÊ preko Evangelskog omladinskog dela iz Virtemberga (NemaËka), organizacije koja po raznim stranama sveta bez nadoknade pomaæe u obnavwaqu sakralnih objekata.

Sa Mitropolitovim blagoslovom, radovi su poËeli 1986. godine. Prve godine su u manastiru boravile Ëetiri grupe od po 30 wudi - bio je to dobrovowni rad omladine na izgradqi konaka - a onda joπ dve godine po tri grupe. Svi poslovi nisu bili zavrπeni zbog izbijaqa rata na ovim prostorima; doπlo je do prekida obnove, koja je nastavwena posle rata, kada su maqe grupe dolazile da zavrπe radove. U celom poslu

obnove s. Ursula ima najveÊu zaslugu, jer je ona kao organizator stalno bila u manastiru - grupe su se meqale, a ona je uvek bila tu: iπla po materijal, po hranu, brinula se o svemu πto je bilo potrebno.

Proπlo je skoro 20 godina od poËetka obnove. Kada su postavwani temewi novog dela konaka, u qih je uzidana povewa sa sledeÊim tekstom: “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, osnova se ova trpezarija Svetovavedeqske obitewi Srpskog pravoslavnog manastira Lepi Vina u Lepavini 22. juna (9. juna st. stila) 1987. godine, na dan Svetog Kirila Aleksandrijskog, za vreme Visokopreosveπtenog mitropolita zagrebaËko-wubwanskog Jovana i visokoprepodobnog jeromonaha Gavrila (VuËkoviÊa) Hilandarca, nastojatewa lepavinskog, darovima Qegove Svetosti, arhiepiskopa peÊkog, mitropolita beogradskokarlovaËkog i patrijarha srpskog gospodina Germana, arhijereja, blagovernog sveπtenstva, monaπtva i vernog srpskog pravoslavnog naroda i svih ostalih blagodjetewa, koji dolaze u ovu svetu obitew, Svetskog saveta crkava iz æeneve, a izuzetnim ktitorskim zauzimaqem Evangelskog omladinskog dela iz Virtemberga, iz NemaËke. Utemeweqe obnove zapoËete joπ 1977/78. godine, omoguÊeno je iz Srpske carske lavre, svetogorskog manastira Hilandara, iz koje svetiqe hilandarski monasi poloæiπe temewe Svetovavedeqske obitewi u Lepavini davne 1550. godine”. Danas ni prostrana manastirska trpezarija, ne samo na Veliku Gospojinu, nije dovowno velika da primi sve poklonike. Sestra Ursula je bila u pravu, Presveta Bogorodica se pobrinula za Svoj manastir.

Ove godine se na veliki BogorodiËan praznik zbio i jedan tragiËan dogaaj, na koji moram da se osvrnem. Otkako je objavwena vest da se meπtanin Lepavine Stojan CeliπËak, sada naæalost pokojni, polio benzinom i zapalio u svom automobilu, u znak protesta zbog odræavaqa koncerta pevaËa Bore DrwaËe, danima su sa svih strana stizali pozivi, najËeπÊe sa pitaqem kako se to moglo dogoditi u manastiru. Zabuni su doprineli i srpski mediji (Glas javnosti, Vesti iz Frankfurta, itd.) ne naglasivπi jasno da se incident n i j e dogodio u manastiru, nego u mestu Lepavini. Za razliku od srpskih, hrvatski mediji (Jutarqi list, lokalni Glas Podravine...) vest su preneli korektno. Iz qihovih je vesti bilo jasno i da je koncert odræan podawe od samog manastira.

Na dan kad se u naπem manastiru odræava narodni zbor, sv. obitew lepavinska se brine o liturgiËkom slavwu i duhovnom sadræaju praznika, i nema uticaja na priredbe koje se organizuju van manastirskog kruga. Do sada na proslavama nije bilo incidenta, a od ratne 1991. u manastirskom krugu se ne odræavaju nastupi pevaËa, tako da ni ove godine organizator koncerta B. DrwaËe od nas nije dobio dozvolu za podizaqe πatora. Stoga je unajmio ledinu, udawenu od manastira. Odræavaqe koncerta je najavweno, i doπlo je do tragiËnog incidenta. NesreÊni Stojan, inaËe na ratiπtu obolio od PTSP-a, kasnije je u bolnici preminuo od zadobijenih opeklina. Posle svega, ostaje samo nada da Êe nam ova tragedija doneti, barem, preispitivaqe savesti.

S

a

5

ISTORIJAT O POKLONI»KIM PUTOVAQIMA PO SVETIM MESTIMA

Stranstvovaqe je nastalo kao posledica hodoËasniËkog podviga, u æewi da se posete mesta koja su osveÊena stopama Spasitewa, Majke Boæije i Svetih, u æewi za prisajediqeqem svetosti odreenog mesta. Ta æewa za osveÊivaqem mestom je primoravala mnoge hriπÊane, a naroËito one koji su neπto posebno zgreπili i æeleli da iskupe svoje grehe, da krenu na daleka hodoËaπÊa ka svetim mestima. Greh je bivao iskupwen u trenutku zavrπenog podviga. Podvig je, naravno, podrazumevao odricaqe od svih udobnosti, i to tako πto se Ëovek privremeno rastereÊivao svih ovozemawskih naËina sticaqa materijalnih dobara i postajao siromaπan. »ovek je dobrovowno postajao siromaπan i sledio Hristove zapovesti: nije ni sejao ni æqeo, veÊ se u potpunosti prepuπtao Boæijoj vowi. Tako je iπao prema onom mestu na koje ga je privlaËila qegova vera i tamo bi, ugledavπi svetiqu i celivajuÊi je, ponovo postajao onaj preaπqi Ëovek, ali sada prosvetwen podvigom koji je uËinio” [1].

Podvig stranstvovaqa se spomiqe i u Starom Zavetu: to su ti dani kada su Jevreji iπli na pokloqeqe u Jerusalimski hram. Oni su iznajmwivali Ëitave brodove (veÊ tada su praktikovane “Ëarter-ture”) kako bi stigli na proslavu Pashe u Jerusalimu [2]. Sveta Crkva poje o stranstvovaqu i u stihovima psalma od strane hodoËasnika, koji su se pribliæavali Gospodqem hramu. Gospod je Svojim primerom osvetio ovaj podvig, kada je doπao u Jerusalim u dane pred Svetu Pashu.

Uspostavivπi mir, Rim se obezbedio oËistivπi zemwu od razbojnika, a more od pirata. Mreæe puteva, koji su bili izgraeni po celoj Imperiji radi prebacivaqa rimskih legiona, sluæile su takoe i za putovaqe putnika, hodoËasnika i trgovaca. Putnici su posedovali putne karte na kojima su bila naznaËena rastojaqa i mesta u kojima su mogli da promene koqe i nau prenoÊiπte [3]. Glavni rimski putevi su prelazili preko Sredozemnog mora. Qegovi talasi su zapwuskivali sve provincije od Istoka do Zapada, sjediqavajuÊi ih i

[1] O strancima ruske zemwe. U kq.: Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova, sa dodatkom qegovog æitija, koje je sastavila qegova Êerka, V.S. Bobrinska. M., 1999.

[2] Aman A.-G. Svakodnevni æivot prvih hriπÊana, 95-197; Pr. s fr.M., 2003. s.46 [3] Isto, s.40-41

6 zbliæavajuÊi, olakπavajuÊi trgovinu i uspostavwaqe liËnih kontakata. Brod kojim je plovio apostol Pavle je prevozio 276 putnika. IstoriËar Josif Flavije se uputio u Rim brodom sa 600 putnika na pramcu. Tu je bilo raznih wudi: Sirijaca i Azijata, EgipÊana i Grka, glumaca i filozofa, veletrgovaca i hodoËasnika, vojnika, robova i obiËnih turista. Tu su se meπale sve vere, kao i poklonici svih kultova. Kakva prilika za hriπÊanina koji je traæio moguÊnost da propoveda Jevanewe! Upravo je tako postupio i apostol Pavle [4]. Preaπqi hriπÊani su neobiËno mnogo putovali. Razlog tome su bili liËni ili porodiËni poslovi, trgovina, dræavna ili vojna sluæba, bekstvo u druge krajeve za vreme istraga i goqeqa. Ali mnogo ËeπÊi uzrok putovaqa prvih hriπÊana je bio zadatak pronoπeqa Hristovog uËeqa. Neπto kasnije, sa πireqem HriπÊanstva u Rimskoj imperiji, vernici su poËevπi od II veka odlazili na hodoËaπÊe u Svetu Zemwu. Drugi su opet putovali radi toga da bi bowe saznali o Crkvama u opπtepriznatim hriπÊanskim centrima: Rimu, Korintu, Aleksandriji, Antiohiji. Putovaqe je postajao doæivwaj i za one koji su ostajali kod kuÊe: roaci i prijatewi su pratili putnika do same luke, ne razdvajajuÊi se od qega sve do momenta dok povowan vetar ne uputi brod ka otvorenom moru. Ako je Ëovek koji je putovao bio hriπÊanin, qega bi onda pratila cela zajednica: on je bio kao poslanik i æiva veza sa drugom braÊom i drugim Crkvama.

Sveti Kiril Jerusalimski tvrdi da je hodoËaπÊe u Jerusalim radi pokloqeqa svetim moπtima poËelo za vreme apostola, a o tome govori i blaæeni Teodorit Kirski [5]. HodoËasnici i bogomowci su od IV veka poËeli veoma Ëesto da poseÊuju Jerusalim poπto je sv. carica Jelena pronaπla Krst Gospodqi. Jerusalim, koji je pre toga bio samo provincijski rimski garnizonski grad, dobija sada novi znaËaj i formu zahvawujuÊi arhitektonskom i duhovnom smislu svetih mesta, povezanih sa ovozemawskim æivotom Gospoda Isusa Hrista.

HriπÊansko poπtovaqe svetih mesta se prenosi na celu Palestinu, koja se od sada ne zove drugaËije nego Sveta Zemwa [6]. Teæqa da se “materijalizuje” svetost koja se ogledala u vidu svemoguÊih svetih relikvija je rano postala neodvojiva karakteristika HriπÊanske Crkve i imala snaæan uticaj u celokupnoj “materijalno-

umetniËkoj” epohi ranog HriπÊanstva. U hristijanizaciji Palestine, koju je zapoËeo Konstantin Veliki, uËestvovale su æene iz qegove porodice i qemu bliski sveπtenici. Oni su postavili osnovu tradicije “blagoËestivih iskopina” koje su postojale tokom celog sredqeg veka i saËuvane su i do dan-danas. Na saboru u Nikeji (325. g.) car Konstantin je objavio grandiozan plan “otkrivaqa svetih mesta” Palestine, a pre svega Jerusalima. ReË “Jerusalim” Ëak zvaniËno nije postojala oko 200 godina pre tog vremena, veÊ ga je zamenio naziv - Elija Kapitolija. Ravnoapostolni Konstantin je morao da poËne da obnavwa crkve na mestu Hristovog Roeqa (nad peÊinom u Vitlejemu), Vazneseqa (na Maslinskoj gori), i glavnu na mestu pronalaska Krsta [7]. U delu Jevsevija Kesarijskog “Konstantinov æivot” podrobno je opisan tok radova: ruπeqe Venerinog hrama (koji se nalazio na mestu Hristovog Groba) i raskopavaqe oskrnavwene zemwe. Pritom su wudi koji su kopali neoËekivano ugledali prizor prirodne litice, koja je nazvana Golgota.

Episkop Jevsevije Kesarijski ovako svedoËi o radu cara Konstantina: “Car, koga je Gospod voleo, preduzeo je ...rad, takoe dostojan paæqe, u provinciji Palestini. ... »inilo mu se da je to bila qegova obaveza da sagradi spomenik dostojan poπtovaqa, na najblagoslovenijem mestu, na mestu Spasitewevog Vaskrseqa u Jerusalimu. Dakle, on je izdao naredbu da se sagradi dom molitve, ali ne bez Boæije pomoÊi, veÊ nadahnut na to delo duhom Samog Spasitewa” [8]. Sveti Konstantin je naredio da se na mestu Golgota sagradi crkva, bez obzira na troπkove, i rukovodio je gradqom preko jerusalimskog episkopa Makarija. Æene carske porodice sv. carica Jelena, Konstantinova majka, i Evtropija podigle su crkve pored Mamvrijskog hrasta, na Maslinskoj gori i u Vitlejemu, a organizovale su i iskopavaqa, πto je i dovelo do pronalaska Svetog Krsta. Posle radova sv. Jelene na otkrivaqu iskopina u Jerusalimu isti su mnogo vekova prihvatani iskwuËivo kao metod pronalaæeqa relikvija [9].

Jerusalim je ponovo dobio stari sveti naziv i brzo postao Sveti Grad: Ëudesne bazilike su “iznikle” na mestu paganskih hramova i svuda su se gradile nove.

Za vreme Konstantina Velikog “ceo Jerusalim je postao

[4] Isto, s.42-43 [5] O strancima ruske zemwe, s.98 [6] Bakalova E. Relikvije pored izvora kulta svetih. U zb.: IstoËnohriπÊanske relikvije. Redaktor-sastavwaË A. M. Lidov. M.:ProgresTradicija, 2003. s.29 [7] Bewajev L. A. HriπÊanske starine: Uvod u uporedno izuËavaqe. M., 1998. s.19-20 [8] Cit. po: Ka izvoru vode æive. Pisma hodoËasnice iz IV veka. U kq.: Podviænici blagoËestivosti Sinajske gore. Pisma hodoËasnice iz IV veka, M., 1994. s.144 [9] Bewajev L. A. Ukaz.soË. s.20

7 relikvija i paralelno sa tim veliki dom za strancelutalice, velika gostoprimnica, velika bolnica.

Lokalno stanovniπtvo se utapalo u svetu hodoËasnika, koji rukovoeni rimskim i vizantijskim carevima nisu πtedeli ni svoju snagu ni sredstva... Zemwa se prekriva stotinama crkava, desetinama manastira... postaje ogroman muzej religiozne umetnosti” (M. I. Rostovcev).

HodoËasnici u Palestini su sada stizali do malih gradova, nasewenih paganima i Jevrejima, kako bi se molili na znaËajnim mestima. HriπÊani su pregraivali ili osposobwavali paganske hramove, zamequjuÊi osveÊeno kameqe. »ak su i spomenike kao πto su piramide ukwuËivali u krug poπtovanih, a stare memfijske hramove su prosto pretvarali u molitvene domove. HriπÊani su od starozavetnih svetiqa posebno poπtovali grobove, poseÊujuÊi grobove drevnih pravednika, proroka, praotaca, cara Solomona. Zapisi italijanskog hodoËasnika iz VI veka su nam opisali pokloqeqe svetiqama u staro doba: “Doπli smo u baziliku Svetog Siona (crkva Svetih Apostola na Sionu), u kojoj se nalazi mnogo predivnih stvari, ukwuËujuÊi i krajeugaoni kamen, koji je po svedoËequ iz Biblije bio odbaËen od strane zidara (Ps. 118, 22). Gospod Isus Hristos je doπao u hram, koji je bio dom svetog Jakova, i naπao je taj odbaËeni kamen, koji se nalazio u blizini. Uzeo je kamen i poloæio ga u ugao. Taj kamen moæete da podignete i da ga dræite u rukama. Ako ga prinesete ka uhu, onda Ëujete neπto πto podseÊa na buku koju pravi veliki broj wudi.

U tom hramu se nalazi stub na kome je Gospod bio privezan, i na kome su se na Ëudesan naËin saËuvali tragovi. Kada je On bio privezan, Qegovo Telo se potpuno spojilo sa kamenom, tako da se mogu videti otisci Qegovih ruku, prstiju i dlanova. Oni su toliko jasni, da se mogu napraviti kopije na tkanini, koje potom pomaæu pri svakoj bolesti - vernici koji ih stavwaju na vrat dobijaju isceweqe. (...) SaËuvano je mnogo kameqa kojim je ubijen sveti Stefan, kao i osnova Krsta iz Rima na kome je bio raspet sveti apostol Petar. Postoji i Ëaπa koju su sveti apostoli koristili za sluæeqe Liturgije posle Hristovog Vaskrseqa, kao i mnogo drugih znaËajnih stvari, koje je sve teπko nabrojati. U æenskom manastiru sam video wudsku lobaqu, koja se Ëuva u zlatnoj relikvariji, ukraπena dragocenim kameqem - kaæu da je to glava svete muËenice Teodore. Relikvarija je Ëaπa iz koje mnogi piju kako bi dobili blagoslov, i ja sam se

takoe nasitio tom blagodaÊu” [10].

Putovaqe ka svetim mestima, kako kopnom tako i morem, bilo je mnogo naporno, pre svega zbog klime.

Iz suve i praπqave Anadolije dolazilo se u vlaænu i sparnu Kilikiju. ProlazeÊi preko Egipta hodoËasnici su morali da presecaju pustiqu, πto nije bilo jednostavno, posebno za æene [11]. HodoËaπÊe kopnom je bilo maqe prijatno nego ono morem, a Ëesto i sporije. Udaweno od velikih puteva i u planinskim predelima, ono je bilo i bezopasnije. ObiËan narod je putovao peπke, ponevπi sa sobom samo ono neophodno i πtiteÊi se kabanicom od nepogode. Bogatiji wudi su putovali na magarcu ili koqu. Peπak je dnevno prelazio i po trideset kilometara [12]. HodoËasnici su prirodno imali potrebu za odmorom, pristaniπtem, kao i za qih najvaæniju podrπku, koju su mogli da dobiju od lokalnih svetiqa “krajputaπa”. Crkva je za potrebe hodoËasnika, tj. duhovnih stranstvenika, sankcionisala gradqu glavnih marπruta drumskih mehana, utoËiπta, krËmi pod upravom hriπÊana, Ëesto pri manastirima. Na velikim putevima su se nalazile stanice za promenu koqa i magaraca, drumske mehane, u kojima se moglo prenoÊiti, kao i taverne u kojima se sluæila hrana i piÊe. U Delima apostola se spomiqu Tri krËme - stanica za zamenu koqa na putu iz Potiola u Rim, udawena 47 kilometara od VeËnog Grada (Dela 28, 15).

Treba neπto reÊi i o uslovima s kojima su suoËavali oni koji su se u to vreme upuπtali u putovaqa, kako bi se razumela savetovaqa o gostoprimstvu, kojih ima mnogo u apostolskim poslanicama i hriπÊanskim delima. Stari Zavet je briæwivo Ëuvao uspomenu na oËeve i majke koji su primali stranstvenike: Avraam, Lot, Reveka, Jov. U Kqizi o Jovu je napisano: “Stranac nije noÊivao na powu; vrata svoja otvarao sam putniku” putniku (Jov 31, 32) [13]. Uticaj drevnih primera susreÊemo i u Klimentovoj poslanici hriπÊanima Korinta, u kojoj ih rimski episkop poziva da budu gostoprimwivi: “Lot je zbog gostoprimstva i blagoËestivosti izaπao nepovreen iz Sodoma, tada kada je celo qegovo susedstvo bilo kaæqeno ogqem i sumporom: Gospod je time jasno pokazao da ne ostavwa one koji su u Qega uzdaju; (...) zbog vere i gostoprimstva je bila spaπena i Rava bludnica” [14]. I u Jevanewu se sreÊu pohvalne reËi za gostoprimstvo (Lk. 10, 34; 11, 5). DomaÊin koji prima stranca prima Samog Isusa Hrista, πto

[10] Cit. po: Ioram Cafir. Loca Sancta i pronalazak relikvija u Palestini IV-VI veka: qihova uloga u sakralnoj topografiji i crkvenoj arhitekturi Svete Zemwe. U zb.: IstoËnohriπÊanske relikvije. Ukaz. soË. s.63 [11] Bewajev L. A. Ukaz. soË. s.31 [12] Aman A.-G. Svakodnevni æivot prvih hriπÊana. s.44 [13] Isto, s.50-51 [14] Sv. Kliment, episkop Rimski, KorinÊanima poslanica I. U kq.: Pisma muæeva apostolskih. Riga, 1994. s.118-119

8 je jedan od osnovnih uslova za ulazak u Carstvo Nebesko: “Jer ogladqeh i daste Mi da jedem; oæedqeh, i napojiste Me; gost bijah i primiste Me” Me (Mt. 25, 35). SrdaËnost s kojom su hriπÊanske zajednice obiËno primale strance je izazivala oduπevweqe kod pagana.

Aristid je u svojoj “Apologiji” pisao: “Kada ugledaju stranca, oni ga primaju sa takvom radoπÊu kao da su sreli sopstvenog brata” [15]. Od II veka je poËelo da se formira zakonodavstvo o hriπÊanskom gostoprimstvu.

Propisi “Didahe, ili uËeqa dvanaestorice apostola”, sastavwani oko 150 godina, preporuËuju sledeÊe kada se govori o obiËnim putnicima, koji peπaËe od pristaniπta do pristaniπta: “Pomozite im Ëime moæete” [16]. Strancu se obezbeivalo prenoÊiπte i hrana, a ako bi doπao u vreme prazniËne gozbe, onda bi ga pozivali za sto. “Svakoga koji dolazi u Ime Gospodqe primajte”, kaæe se u “UËequ dvanaestorice apostola”. “Zatim proverivπi ga, saznajte da li je na levoj ili desnoj strani. Ako stranac koji je kod vas u prolazu ide u drugo mesto, pomozite mu koliko moæete, ali neka ne ostaje kod vas viπe od dva ili tri dana ako za to ne postoji potreba. Ako æeli da ostane kod vas, buduÊi zanatlija, neka onda radi i nahranite ga. Ako ne zna nijedan zanat, onda se pobrinite da meu vama ne æivi hriπÊanin koji niπta ne radi. Ako ne æeli da radi, onda se samo izdaje za hriπÊanina: takvih se Ëuvajte” [17].

I do naπeg vremena su doπli neki dokumenti, pisma i opisi putovaqa ranohriπÊanskih hodoËasnika.

“I ako i posle toga budem æiva, onda Êu ili vaπoj wubavi liËno ispriËati, ako me Gospod udostoji, o svim mestima koja Êu videti, ili Êu vam napisati o svemu, ako je sueno drugaËije. Vi, drage sestre, budite milostive i pomiqite me, bilo da umrem ili ostanem meu æivima”, tako u svojim pismima piπe jedna hodoËasnica iz IV veka [18].

StupajuÊi na hodoËaπÊe, kreÊuÊi se prema svetom ciwu, koji je od mesta qegovog stanovaqa bio ponekad udawen i po hiwadu kilometara, Ëovek se izlagao potpunim liπavaqima i opasnostima ponekad i na nekoliko meseci i godina. Duhovni putnik je pristupao svojoj nameri kao dobrovownom noπequ krsta, u potpunosti se uzdajuÊi u Boæiju vowu. Moæda mu je na tom putu predstojalo da umre i ne dostigavπi konaËni ciw svoga stranstvovaqa, ili da pogine bez traga (ne za Gospoda,

veÊ za svoje roake i bliæqe) na planinskoj stazi ili na morskoj puËini, ili da bude ubijen od strane razbojnika, ili umre od bolesti. NapuπtajuÊi preaπqi æivot, porodicu, rodno mesto, zemwu - duhovni stranac kao da je umirao za bliæqe i stupao na put koji vodi ka Samom Gospodu. HodoËaπÊe je u stara vremena nesumqivo bilo podvig vere - Ëovek je odlazio na put poπto je veÊ poverovao, ali mu je predstojalo da iznese svoju veru kroz stranstvovaqe i da je oËisti stradaqem i trpweqem.

“Ona je s radoπÊu postala hodoËasnica ovde na zemwi”, piπe 650. godine neki monah Valerije o blaæenoj Eteriji iz Bordoa, “kako bi dobila svoj deo nasledstva u Carstvu Nebeskom i bila primwena u zajednicu devica i najslavnije Carice Nebeske Marije, Majke Boæije. (...) U te dane, kada su zraci svete katoliËanske (u prevodu sa grËkog: saborne - red.) vere razlili svoju svetlost nad tom zemwom na udawenom zapadu, blaæena devica Eterija, podstaknuta æewom da zadobije Boæiju blagodat, a ukrepwivana Boæijom pomoÊu, odluËnog srca je zapoËela putovaqe skoro po celom svetu. Ona je pod rukovodstvom Gospoda stigla u sveta i æewena mesta Gospodqeg Roeqa, Stradaqa i Vaskrseqa, proπavπi razliËite provincije i zemwe i poseÊujuÊi svuda mnogobrojne grobnice svetih muËenika radi molitve i duhovnog prosveÊeqa” [19].

Blaæena Pavla, poznata i bogata rimska matrona, Ëuvπi propovedi blaæenog Jeronima koji se vratio sa Istoka u Rim, podelila je sve svoje imaqe siromaπnima i napustivπi porodicu i uobiËajeni naËin æivota, poπla na daleki Istok da traæi nove æivotne vrednosti. Poπto je provela oko dve godine u hodoËaπÊu po svetim mestima, formirala je manastir u Vitlejemu i proæivevπi tamo oko dvadeset godina, upokojila se u 56. godini. 386. godine je pisala pismo iz Vitlejema svojoj prijatewici monahiqi Markeli: “Toliko u gradu ima mesta za molitvu da nije dovowan jedan dan da se sve obie! Ali nemam ni reËi ni glasa kojim bih ti opisala Spasitewevu peÊinu u Hristovom nasewu, u Marijinoj gostionici. (...) Ali kako sam ti veÊ pisala, u Hristovom nasewu (Vitlejemu) je sve jednostavno, i tamo je tiπina koju prekida samo psalmopojaqe. I gde god da se okreneπ, svuda vidiπ ratara koji radi i peva Aliluja; i sejaËi i vinogradari, radeÊi, poju psalme i Davidove pesme... O kada bi doπlo to vreme da nam zadihani posla-

[15] Aman A.-G. Svakodnevni æivot prvih hriπÊana. s.44 [16] Isto, s.53 [17] UËeqe dvanaest apostola. U kq. Pisma muæeva apostolskih. Riga, 1994. s.34 [18] Ka izvoru vode æive. Pisma hodoËasnice iz IV veka. U kq. Podviænici blagoËestivosti Sinajske gore. Pisma hodoËasnice iz IV veka, M., 1994. s.133 [19] Isto, s.136

9 nik donese vest da je naπa Markela veÊ stigla na obale Palestine... I kada Êe doÊi taj dan kada Êemo zajedno moÊi da uemo u Spasitewevu peÊinu? I zaplakati zajedno sa naπom sestrom i majkom pored Gospodqeg Groba?

Celivati Krsno Drvo i zatim na Maslinskoj gori zajedno sa Vaznesenim Hristom vazneti i naπa srca i ispuniti obeÊaqa? I ugledati vaskrslog Lazara, i vode Jordana, oËiπÊene Gospodqim Krπteqem? A zatim poÊi na koqima na powe i pomoliti se pored Davidovog groba?

Uputiti se u Samariju radi pokloqeqa posmrtnim ostacima Jovana Krstitewa, proroka Jeliseja i Avdija? UÊi u peÊine u kojima su se oni nalazili za vreme istraga i gladi” ...

Markela, na koju je bilo adresirano ovo pismo, takoe je æena iz poznate rimske porodice. Na qu su ostavili veliki utisak propovedi sv. Atanasija Velikog, i ona je bila prva Rimwanka koja je dala zavet monaπtva. Qena kuÊa je posle povratka blaæenog Jeronima sa Istoka postala mesto okupwaqa wudi radi izuËavaqa Svetog Pisma, radi molitve i psalmopojaqa. Ali Markela je bez obzira na krasnoreËivo Pavlino pismo ostala u Rimu, gde se posvetila pomagaqu siromaπnima, i tamo je poginula od rana koje su joj naneli Alarihovi vojnici za vreme osvajaqa i pada Rima [20].

HodoËasnici nisu iπli u Jerusalim samo radi pokloqeqa svetom mestu. U Sveti Grad su odlazili svi oni wudi koje su privlaËili putevi Gospodqi, svi koji su Ëuli Qegov poziv, ali koji joπ nisu izabrali odreeni put ka Bogu. Tamo se uputila i Marija Egipatska, bludnica, sledeÊi hodoËasnike koji su æeleli da celivaju Ëasno Drvo Krsta Gospodqeg. Ona je na pragu crkve posveÊene Hristovom Vaskrsequ spoznala svoju grehovnost i pokajnim suzama okajavala svoj porok [21].

Evo kako se o tome govori u æitiju prep. Marije Egipatske: “Jednom sam u vreme æetve videla silan muπki svet iz Libije i Egipta kako ide na morsko pristaniπte.

Ja onda upitah nekoga: Kuda ovi wudi tako æure? I dobih odgovor: U Jerusalim, da bi se na praznik Krstovdan, koji Êe biti kroz neki dan, poklonili Ëasnom i æivotvornom Krstu. Ja ga onda upitah: Da li bi i mene poveli sa sobom? On mi odgovori: Ako imaπ sredstava i hrane, niko ti neÊe braniti. Ja mu na to rekoh: Ja, brate, nemam ni sredstava ni hrane, ali Êu ipak poÊi i uÊi s qima u istu lau, pa Êe me oni hraniti, jer Êu im telo svoje dati u najam. A æelela sam s qima da putujem da bih imala πto veÊi broj wubitewa gotovih na moju poæudu. I videvπi moju bestidnost, oni me uzeπe sa sobom

u svoju lau. I laa krenu na put. A πta se deπavalo uz put za vreme plovidbe, koji bi jezik iskazao, i koji sluh podneo, zla dela moja koja poËinih u lai za to vreme?

Ja sam tada prokletnica primoravala na greh i one koji nisu hteli. Tako doputovah u Jerusalim. I one dane pre praznika provedoh u joπ veÊim gadostima. A kad doe praznik Krstovdan, ja i tada lovwah mlade duπe. Na sam Krstovdan rano izjutra videh kako svi hitaju u crkvu.

Pooh i ja. I sa drugima uoh u pritvor crkveni. A kad nastade trenutak Vozdviæeqa »asnoga Krsta Gospodqeg, postarah se i ja da s narodom uem u crkvu, no beπe mnogo sveta i gurqave, i ja se bednica s velikom mukom jedva pribliæih k vratima crkve. Ali kada stupih na prag, zadræa me neka nevidwiva sila i ne davaπe mi uÊi, dok svi drugi nesmetano uoπe. I tako ja sama ostadoh u pritvoru. No misleÊi da mi se to dogodilo od æenske nemoÊi, ja se opet pridruæih drugim dolaznicima, i primoravah sebe da uem, ali sve uzalud, jer Ëim bih nogu svoju greπnu stavila na prag, odmah me je neka neoËekivana nevidwiva sila spreËavala, i ja sam se vraÊala natrag u pritvor. I tako sam tri-Ëetiri puta pokuπavala, ali sve uzalud, nisam mogla da uem. Umorna, ja od stida i iznenaeqa povukoh se i stadoh u jednom uglu pritvora crkvenog. I kada se jedva unekoliko pribrah, ja zapitah sebe: πta je to πto mi ne da da vidim æivotvorno Drvo Krsta Gospodqeg? Tada se oËiju srca mog kosnu svetlost spasonosnog saznaqa: svetla zapovest Gospodqa, koja prosvetwuje duhovne oËi, pokaza mi da mi tiqa dela mojih ne da da uem u Crkvu. I ja stadoh plakati, i ridati, i u grudi se udarati, uzdiπuÊi iz dubine srca. PlaËuÊi tako, ja podigoh oËi i ugledah gore na zidu ikonu Presvete Bogorodice u pritvoru, i stadoh Joj se moliti svom duπom. Dugo sam se molila Nebeskoj VladiËici da se meni velikoj greπnici smiluje, i da mi omoguÊi ulazak u svetu crkvu. Krenuh s mesta na kome sam stajala i molila se, i opet se pridruæih onima koji su ulazili u crkvu. Ali me beπe zahvatio strah i uæas, te sam sva drhtala i tresla se. I kad dooh do vrata koja mi dotle behu zatvorena, ja bez muke uoh u crkvu, i udostojih se videti »asno i Æivotvorno Drvo Krsta, i videh Tajne Boæije, i kako je Gospod gotov da primi one koji se kaju” [22].

U Jerusalim se uputio i episkop Jovan u V veku, pometen veliËanstvenoπÊu episkopskog Ëina i tugujuÊi za tihim smireqem u pustiqi, pre nego πto je postao skromni posluπnik jednog od vitlejemskih manastira.

Tamo odlazi i veliki Arsenije obuËen u siromaπnu ode-

[20] Isto, s.156-160 [21] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.98 [22] Æitije prepodobne Marije Egipatske. U kq. Bogosluæbeni ukazi za 1999. godinu. Izdaqe Moskovske Patrijarπije, 1998. s.199-200

10 Êu, pre nego πto Êe se udawiti u pustiqu i okusiti podvig potpunog bezmolvija. Za put u Jerusalim pre podvizavaqa znaju i Teodosije Veliki, i Antonije Veliki, i Epifanije, i Grigorije Bogoslov, i Mihail Crnorizac.

To je put koji je osvetio Nikolaj »udotvorac, i Vasilije Veliki, i Zlatoust u danima kada su tragali za Bogom, u danima svojih kolebaqa.

Blaæeni Jeronim je formirao Ëitavu zajednicu jerusalimskih hodoËasnika, nazivajuÊi ih Bogotraæitewima. Tu zajednicu su saËiqavali wudi koji su sumqali i kolebali se, i koji su obilazili sveta mesta pod qegovim rukovodstvom. »esto su podviænici koji su veÊ pronaπli svoj put ka Bogu, radi ukrepweqa na qemu, odlazili po svetim mestima da se poklone svetiqama.

Pustiqak Nitrijske pustiqe Jovan je govorio svojim uËenicima: “Sveta mesta me ukrepwuju svojom blagodaÊu”. U Æitijima Svetih se moæe naÊi niz izuzetnih priËa o hodoËasnicima, koji su dobili blagodat od svetih mesta. Posebno zadivwuje priËa o znamenitom Simeonu i Jovanu (poËetak VI veka), u kojoj se govori o tome kako se sveti Simeon posle niza putovaqa u Jerusalim udostojio blagodatnog dara sviπe - jurodstva Hrista radi [23]. Posle 30 godina, provedenih u roditewskoj kuÊi, on je doπao u Jerusalim da se pokloni “Ëasnom drvetu Krsta Gospodqeg” i odatle se uputio u Jordan, u manastir sv. Gerasima, gde ga je iguman “odenuo u sveti veliki angelski lik”. On je posle godinu dana napustio manastir i udawio se na bezmolvije u pustiqu, gde se podvizavao oko 30 godina. Sv. Simeon je 582. godine, u svojoj 60. godini, napustio pustiqu da bi “kritikovao svet”. Ali pre nego πto je primio na sebe podvig jurodstva, on je opet doπao u Jerusalim, da bi se ponovo poklonio Krstu i Grobu Gospodqem, a zatim se uputio u Emesu, gde je i zapoËeo svoje jurodstvo Hrista radi [24].

ZadivwujuÊa je i priËa o gruzinskom svetitewu Davidu Garexijskom. On je posle mnogo godina podvizavaqa u Iveriji osetio plamenu æewu da vidi sveti grad Jerusalim. Uputio se na hodoËaπÊe u Svetu Zemwu, ali je posle napornih stranstvovaqa, ugledavπi izdaleka Jerusalim, sv. David sa suzama pao na zemwu i rekao svojim saputnicima: “Ne mogu odavde dawe da idem, jer se smatram nedostojnim da se pribliæim svetim mestima. I zato idite vi sami tamo i prinesite za mene greπnog molitve pored Svetog Groba Gospodqeg”. Bratija ga je celivajuÊi ostavila i otiπla da se pokloni svetiqama. David je na tom mestu pred gradskim zidinama na kome se zaustavio, uzeo kamen kao da ga je uzeo

sa samog Groba Gospodqeg, stavio ga je u korpu i poπao nazad u svoj manastir u Iveriji i, kako æitije dawe kaæe: “Sveblagi Bog je videvπi takvo qegovo smirenomudrije, projavio wudima qegovu svetost i veru. Kada se prepodobni vratio u manastir i poloæio kamen, od qega su poËela da se deπavaju Ëuda: mnogi raslabweni i stradalni su ga s verom celivali i iscewivali se” [25].

“Podvig uËi”, piπe sveπtenik Sergej Sidorov, strewan 1937. godine, “da postoje mesta u svetu na kojima se posebno oseÊa Boæija blagodat. Ta mesta su osveÊena, i kao πto mi oseÊamo Crkvu kao zemawsko nebo, tako i oci koji su posetili Svetu Zemwu znaju da ona pripada drugom svetu. Molitva ima tu snagu da otvara nebo i da prisajediquje zemwu ka nebu, kaæe Simeon Solunski. A ta mesta, na kojim se Gospod molio, ta mesta, na kojima je prolivena Qegova Krv i na kojima se odigravala Tajna Iskupweqa, jesu posebno sveta i obavijena veËnoπÊu, i hodoËasnici koji dolaze na ta mesta kao da doseæu do samog neba, osveÊujuÊi se molitvama koje su se nekada tamo uznosile” [26].

HodoËasniËka stranstvovaqa su imala za ciw i razreπeqe nedoumica, susret sa iskusnijim wudima, kao i tragaqe za duhovnim rukovodstvom. Drevni hodoËasnici su posebno odlazili u Egipat i Tivaidu. Oni su odlazili tamo ne samo radi molitve, veÊ i da se uËe svetom æivotu. I veliki Atanasije i Zlatoust su uËili istinsko HriπÊanstvo od stolpnika. HodoËasnici su dolazili iz Ëitave hriπÊanske vasewene, kako bi se susreli sa velikim podviænicima toga vremena. Pored mesta podviga nekih svetih, kao naprimer sv. Simeona Stolpnika, obrazovala su se Ëitava nasewa sa gostoprimnicama, kqiæarama, trgovinama i, naravno, vernicima koji su dolazili sa svih krajeva, traæeÊi isceweqe od bolesti i nevowa”. “Ti hodoËasnici su nam ostavili u amanet divne slike iz æivota svetih otπelnika. Dovowno je spomenuti Rufina, Jovana, prepodobnog Pafnutija, koji su nam otkrili tajne usamweniËkih molitvi svetih muæeva pustiqe. Lica tih muæeva svetle kao sunca, a qihov pogled zraËi... Neki od pustinoæitewa koji su se podvizavali u oazama Sahare su imali posebnu vinovu lozu za hodoËasnike, kao naprimer prepodobni Koprije, Ëiji je podvig bio ukrepwivaqe umornih putnika vinovom lozom. NajveÊi starci su ponekad odlazili jedan kod drugog radi saveta, i ta putovaqa su trajala i po nekoliko godina. Tako se u æitiju Metodija Frigijskog kaæe da su on i Serapion puto-

[23] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.98-99 [24] Pogl. detawnije: Sv. Simeon, Hrista radi jurodiv. U kq. Kovalevski Jovan, sveπ. Hrista radi jurodivi. M., 1902. Reprint, s.120-125 [25] Æitije prepodobnog Davida Garexijskog. Potpuna æitija svetih Gruzinske Crkve. Deo I. M., 1994. s.138-139 [26] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.99

11 vali kod jednog velikog starca Ëetiri godine. (...)

HodoËaπÊe se πirilo uporedo sa πireqem HriπÊanstva i blagodatnih mesta osvetwenih Svetim Duhom, i hodoËasniËke staze dawe vode u Vizantiju i u Rim, na Svetu Goru, u sve te gradove i sela, u kojima je ili prolivena muËeniËka krv, ili se Ëuje mudra reË nekog svetitewa” [27].

Odlike pravoslavnog hodoËaπÊa Prema istorijskom poreklu reË “palomnik” (hodoËasnik) je izvedena od latinske reËi palma “palma” i oznaËava “nosioca palmi”, ili drugim reËima govoreÊi, putnika ka Grobu Gospodqem, noseÊi svojim stranstvovaqem palminu granËicu, kao uspomenu na one palmine granËice kojima je narod doËekivao Gospoda pri ulasku u Jerusalim [28]. HodoÊaπÊe, “palomniËestvo”, u svakidaπqem se narodnom govoru Ëesto zameqivalo drugom razumwivijom reËju - “bogomowstvo”.

HodoËaπÊe je, prema reËima savremenog istraæivaËa, “specijalno ostvareno putovaqe radi potpunijeg i dubweg doæivwaja svetiqe nego πto je to moguÊe ostvariti u svakodnevnom æivotu” [29]. Odreeni duhovno-moralni uzrok pokreÊe Ëoveka da se upusti u nimalo lak i dalek put radi pokloqeqa svetiqi i zadobijaqa blagodati. Putnika vuËe æewa da se pribliæi izvoru svetosti, ali to pribliæavaqe nije moguÊe bez napornog putovaqa, stranstvovaqa. Pre ostvareqa samog ciwa, predstoji nimalo lako iskuπeqe putovaqa. Za hodoËasnika putovaqe nije toliko vaæno u pogledu samih fiziËkih liπavaqa, kao πto i crkveni post nalaæe u prvom redu duhovne a ne fizioloπke ciweve. Putovaqe hodoËasnika ka svetiqi je sliËan duhovnoj borbi podviænika. On kao duhovni vojnik kreÊe na put, pun odluËnosti i nade u Gospoda. Na kraju puta ga Ëeka susret sa svetom relikvijom, Ëudotvornom ikonom, moπtima Boæijeg ugodnika. Ali izmeu svetiqe i duhovnog stranca je samo stranstvovaqe, prepuno truda i liπavaqa, trpweqa i nevowa, opasnosti i nezgoda. Put bogomowca geografski krivuda izmeu gradova i sela, ali u duhovnom smislu predstavwa uspiqaqe na planinu, uvis, ka nebu - u savlaivaqu sopstvenih nemoÊi i mirskih iskuπeqa, u sticaqu smireqa, u iskuπeqima i Ëistoti vere.

Ciw hodoËasnika je svetiqa, ili drukËije govo-

reÊi, neki objekat duhovnog pokloqeqa. Pod opπtim pojmom “svetiqa” se podrazumeva sve Ëemu se u Pravoslavwu odaje duæno poπtovaqe: svete relikvije Ëestica Gospodqeg hitona, ili Æivotvornog Krsta; predmeti povezani sa poπtovaqem Majke Boæije; svete i Ëudotvorne ikone; moπti svetih ugodnika; mesta na kojima su æiveli i podvizavali se sveti wudi, qihove liËne stvari; sveti izvori; manastiri; grobovi svetih wudi koje Crkva poπtuje ... Svi najrazliËitiji predmeti, koji se odnose na svetiqu i koji su osveÊeni tom pripadnoπÊu, posedujuÊi blagodat, a koji se nalaze u mnogim mestima naπe zemwe predstavwaju ciw za hodoËasnika.

Tako je Ëitava teritorija Rusije poËetkom XX veka bila ukraπena mreæom hodoËasniËkih marπruta. VerujuÊi wudi bogomowci iπli su na duga stranstvovaqa, prelazeÊi mnoge gubernije kako bi se poklonili starim i novim svetiqama; odlazili su u ove ili one poznate manastire; poseÊivali su Boæije wude, starce i podviænike blagoËestivosti.

Vidovi hodoËaπÊa se mogu klasifikovati kao: jednodnevni; bliæi i daleki [30].

Jednodnevno hodoËaπÊe moæe biti ka bilo kom objektu u blizini - obliæqem manastiru, crkvi, svetom izvoru itd. S tim vidom hodoËaπÊa je povezana neprekinuta tradicija, koja postoji u datom mestu. Takvo hodoËaπÊe po pravilu ne traje viπe od jednog dana.

Obliæqa hodoËaπÊa se mogu organizovati u okviru jedne ili nekoliko najbliæih eparhija. “Ako se govori o manastirima kao ciwu takvih hodoËaπÊa, onda treba primetiti da u pravilu u eparhijama postoje manastiri koji su viπe poseÊeni od strane hodoËasnika, kao i oni maqe poseÊeniji. Bogomowce najËeπÊe privlaËi prisutnost svetiqe za koju se zna u toj eparhiji kao i van qe (ikona, moπti, sveti izvor itd.), kao i prisustvo nekog uvaæenog Ëoveka u manastiru, koji vodi visoki duhovni æivot. Vaæan je takoe i pristupaËan poloæaj manastira, kao i qegova proslavwenost koja je u vezi sa religiozno-istorijskom uspomenom kod stanovniπtva datog mesta. Takvo hodoËaπÊe moæe da traje dva i viπe dana, u zavisnosti od ciwa koji bogomowac sebi postavi kao i od rastojaqa” [31].

Daleki hodoËasniËki putevi se organizuju ka svetiqama ili podviænicima, koji su poznati u celoj Rusiji i koji se nalaze van oblasti date eparhije. UpuÊujuÊi se u najpoznatije manastire ili u inostranstvo, ru-

[27] Isto, s.100-101 [28] Pogl. Fasmer M. Etimoloπki reËnik ruskog jezika, v 4 t. T. 3: Pr. s nem. M., 1987. s.193 [29] Poplavska H.V. Narodna tradicija pravoslavnog hodoËaπÊa u Rusiji u XIX-XX veku. (Prema materijalu rjazanskog kraja).

Autoreferat disertacije na takmiËequ nauËnog stepena kandidata istorijskih nauka. M., 2000. s.4 [30] Ovde i niæe koristimo klasifikaciju koju je navela H. V. Poplavska. Ukaz. soË. s.14-15 [31] Poplavska H. V. Ukaz. soË. s.14

12 ski hodoËasnici su usput svraÊali i u druge manastire, a ponekad su svesno birali ne i najbliæu marπrutu. Danas, kao i pre mnogo vekova, daleka bogomowaËka putovaqa se organizuju u Svetu Zemwu, na Svetu Goru, moπtima svetitewa Nikolaja Ugodnika u grad Bari, u Trojice-Sergejevu Lavru, manastire Kijevo-PeËerske Lavre, u Optina Pustiqu, u Sarov i mnoga druga sveta mesta.

HodoËasniËko putovaqe se razlikuje ne samo po rastojaqu, veÊ i po uzroku ili ciwu. »ovek koji je odlazio na put bio je pokrenut æewom da razreπi neko pitaqe koje se tiËe izbora daweg æivota, da dobije pouku od nekog podviænika, savet, urazumweqe, i ukrepweqe u veri. Na hodoËaπÊe je moglo da ga pokrene i od otpadniπtvo od Boga i Crkva nekoga od qegovih bliæqih i æewa da qemu izmoli veru. Teπki gresi i greπke u mladosti su takoe bile uzrok hodoËaπÊa. Znamo za veliki broj primera kada je ciw hodoËaπÊa bila molitva za sopstveno zdravwe i isceweqe ili zdravwe i isceweqe svojih bliæqih. Bilo je i takozvanih zavetnih (po zavetu) hodoËaπÊa, kada je Ëovek u smrtnoj bolesti ili opasnosti, naprimer u ratu, davao Gospodu obeÊaqe u sluËaju da mu je sueno da ostane æiv da Êe otiÊi na daleko hodoËasniËko stranstvovaqe.

ObiËno su monasi bili ti koji su prvi preduzimali hodoËaπÊa u daleke zemwe i sveta mesta. U sluËajevima, kada stari ruski podviænik nije napuπtao predele svoje zemwe, on bi se udawavao na usamweno mesto, “pustiqu”, radi duhovnih podviga i “zamiπwao bi sveti grad Jerusalim i Grob Gospodqi, i sva sveta mesta, i pustiqe prepodobnih Otaca, gde su se podvizavali”, kako svedoËi æitije prep. Avramija Smolenskog [32]. Ali i za mirjane je hodoËaπÊe uvek predstavwalo moguÊnost da se privremeno zaborave svakodnevne brige i da na neko vreme postanu sliËni monasima.

Duhovno stranstvovaqe je u svojoj osnovi podrazumevalo privremeno prisajediqeqe angelskom Ëinu, prvo zbog odricaqa od zemawskih æivotnih dobara i uteha; a drugo, u duhovnoj borbi i savladavaqu iskuπeqa koja su neizostvano pratila hodoËasnika na qegovom putu. Ponekad stranstvenici i hodoËasnici u Rusiji pre revolucije, krenuvπi na hodoËaπÊe, nisu imali snage da se vrate na preaπqi naËin æivota. Neki su hodoËaπÊe zameqivali zanatom, a zanat zaradom. Drugi su se uspiqali na duhovnu visinu i zadobijali svetost.

Mnogi stranstvenici su postajali starci i rukovodioci, Ëesto pod vidom prostoduπnosti i jurodstva.

“Rusija je zajedno sa HriπÊanstvom primila i podvig hodoËaπÊa. Antonije Novgorodski je priËao o ruskom hodoËasniku u premongolskom periodu, koji je pogreben u Konstantinopowu, nekom Leontiju, koji je bio i u Jerusalimu. Prvi poznati ruski hodoËasnik je bio prepodobni Antonije PeËerski” [33]. U æitiju prep.

Antonija se kaæe da “mu je Gospod sugerisao da ode u GrËku i tamo primi postrig. Sveti Antonije je brzo krenuo na put (primetimo, da je to bilo joπ u XI veku - prim. prev.), dospevπi u Konstantinopow, a zatim i na Svetu Goru. Ovde je Antonije obiπao svete manastire, u kojima je sreo mnogo monaha, koji su podraæavali Angelima. Posle toga se kod svetog Antonija rasplamsala joπ veÊa wubav prema Hristu i, æeleÊi i sam da podraæava æivotu svetih monaha, doπao je u jedan od manastira i poËeo da moli igumana da primi postrig. Iguman je prozrevπi buduÊi Antonijev sveti æivot i qegove vrline, prihvatio qegovu molbu i postrigao ga u monaha” [34].

“U æitiju prepodobnog Teodosija se vidi pokuπaj tog svetog da se pridruæi hodoËasnicima, koji su iπli u Jerusalim, πto ukazuje na postojaqe ruskog hodoËaπÊa krajem XI veka. Zna se za dva peËerska podviænika, koji su bili na Istoku. To je prepodobni Varlaam, koji se upokojio na putu iz Konstantinopowa u Jerusalim, i prepodobni Jefrem evnuh, koji je viπe puta boravio u Konstantinopowu i preduzimao podvig stranstvovaqa.

PoËetkom XII veka iguman Danilo, poznati hodoËasnik, koji nam je ostavio opis svog putovaqa, govori o mnogobrojnoj druæini koja je bila s qim u Jerusalimu. ...HodoËaπÊe je uglavnom bilo usmereno ka Istoku, ka mestima koje je Gospod osvetio, kao i prema grËkim svetiqama, odakle je doπlo Pravoslavwe. (...) Poznato nam je Ëak i za postojaqe celog instituta u Staroj Rusiji, koji je imao svoja juridiËka prava - hodoËasnika profesionalaca, koji su sav svoj æivot posvetili pokloqequ svetim mestima. Oni su na neki naËin bili posrednici izmeu Rusije i svetiqa Istoka i Zapada, skupwajuÊi svedoËanstva o najnovijim Ëudima; oni su donosili moπti sa svetih mesta, Ëestice drveta Krsta Gospodqeg, kameqe sa Gospodqeg Groba. I zbog toga su za qih bile organizovane posebne sveËanosti, i imali su poËasna mesta na svadbama i pogrebima. HodoËaπÊe se razvijalo u skladu sa poveÊaqem znaËaja religije u Rusiji. Nastupilo je vreme, kada su na Rusiju poËeli da gledaju kao na svetu zemwu, kao na naslednicu Vizantije, i u Rusiju su poËeli da dolaze hodoËasnici iz drugih zemawa, πto je ruske hodoËasnike podsticalo na no-

[32] Æitije Amvramija Smolenskog. U kq. Literaturni spomenici Stare Rusije: XIII vek. M., 1981. s.71 [33] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.101 [34] Æitije prep. Antonija, osnivaËa svete Kijevo-PeËerske lavre. U kq. Æitija i podvizi svetih Kijevo-PeËerske lavre. Minsk, 2003. s.5

13 ve podvige i putovaqa. Ali taj podvig je po meri napredovaqa duhovnosti u Rusiji postao viπe unutraπqi. Rusi su poËeli da poseÊuju svoje sopstvene svetiqe, poËeli su da odlaze u Kijev, u Moskvu, na Solovke, na mesta na kojima su se podvizavali ruski svetitewi i na kojima je posebno bila prisutna Boæija blagodat. Skoro svi ruski svetitewi, od onih drevnih do podviænika naπih dana, bili su hodoËasnici, skoro svi oni (...) su iπli na pokloqeqe svetim mestima, kako bi odatle zadobili snagu i svetost” [35].

Godine 1849. Rusija je u Jerusalimu osnovala Rusku duhovnu misiju s ciwem oËuvaqa Pravoslavwa i pomoÊi ruskim hodoËasnicima. Godine 1871. misija je kupila jednu od svetiqa u Palestini, Mamvrijski hrast, koji je rastao prema hrastu pod kojim je pravedni Avraam primio Svetu Trojicu u liku tri Angela. Drvo je bilo veoma lepo: qegovo stablo se delilo na tri dela i stajalo je nasred vinograda, pored izvora. Tako se kod pravoslavnih pojavilo sopstveno sveto mesto “mamvrijskog hrasta” [36].

Godine 1882. u Rusiji je osnovano Carsko pravoslavno palestinsko druπtvo radi podrπke Pravoslavwu i lakπeg putovaqa pravoslavnih hodoËasnika u Svetu Zemwu. Druπtvo je radi olakπaqa hodoËasniËkih putovaqa sklopilo saglasnost sa æeleznicom i brodarskim kompanijama, koje su znatno maqe naplaÊivale prolazak slabostojeÊim hodoËasnicima.

U jednom od brojeva Ëasopisa “Ruski hodoËasnik” opisani su detawi iz tadaπqeg hodoËasniËkog æivota: “OrganizujuÊi hodoËasniËka putovaqa na tu svetu reku (Jordan. - red.), pod zaπtitom naoruæanog konvoja, ruski konzulat zabraquje, radi izbegavaqa nesreÊnih sluËajeva, da se na Jordan ide peπke, i u malim grupama; ova potpuno osnovana zabrana se ponekad naruπava od strane bogomowaca koji nemaju sredstava da podnesu rashode”. I ovde se govori o nekoj slepoj Agatji, koja je æivela u skloniπtu Palestinskog druπtva, i koja je izgubila vid posle toga poπto je zaostavπi za hodoËasniËkom grupom, bila unakaæena od strane nomada-beduina” [37].

Ruska podvorja u Jerusalimu u XIX veku su sluæila kao skloniπta za 2000 bogomowaca [38]. Od 1911. do 1914. ih je bilo do 10000 godiπqe, a 1914. - 10-12 hiwada. Prvi svetski rat i revolucija u Rusiji 1917. godine su za dugo prekinuli tako davno i Ëvrsto ukore-

qenu narodnu tradiciju pokloqeqa Grobu Gospodqem i drugim palestinskim svetiqama [39]. Danas se ta tradicija aktivno obnavwa.

“Ruski Ëovek je radi duboke molitve tradicionalno odlazio u manastir, na bogomowstvo. Tamo se u dubokom molitvenom miru, meu manastirskom bratijom, pored moπtiju velikih ruskih svetitewa rasvetwavao pravi æivotni smisao pravoslavnog hriπÊanina - “sticaqe Duha Svetoga”, prema reËima prepodobnog Serafima Sarovskog. (...) UobiËajeno i veoma Ëesto poseÊeno bogomowaËko mesto (posebno za Moskovwane) bila je Trojice-Sergejeva lavra. HodoËasnici su odlazili na pokloqeqe moπtima prepodobnog Sergeja, obavezno svraÊajuÊi u Hotkov manastir radi pokloqeqa grobovima qegovih roditewa - shimnika Kirila i Marije. (...) Do Trojice-Sergejeve lavre su dolazili ili koËijama ili peπke, πto nije bilo retko. Na peπaËka hodoËaπÊa ka moπtima prepodobnog su iπle i ruske carice - Ana Jovanovna, Jelisaveta Petrovna. (...) I drugi plemiÊi-bogomowci su na razliËite naËine organizovali svoja hodoËaπÊa. Ako se putovaqe organizovalo radi posebne molitve i ako je bilo praÊeno pripremom, postom i æewom za PriËeπÊem, onda su “trudbenici na Boæijoj stazi” odlazili kod svog duhovnog oca u neki od manastira sa strogim tipikom, a ne na pokloqeqe moπtima. U tom sluËaju su se trudili da im nikakvo svetsko πarenilo ne odvlaËi paæqu. HodoËasnici su se za putovaqa po svetim mestima i ka svetim moπtima Boæijih ugodnika ozbiwno spremali, ispovedali, priËeπÊivali. Tako se penzionisani general-major Sergej IvanoviË Mosolov u vreme teπke bolesti, pripremajuÊi se za smrt, ispovedao i na ispovesti dao zavet da Êe ukoliko ozdravi peπke otiÊi na pokloqeqe moπtima sv. Sergeja. Poπto se priËestio qegovo zdravstveno staqe je poËelo da se popravwa, a on je posle ozdravweqa poæurio da ispuni obeÊaqe... U Kijevo-PeËersku lavru se dolazilo radi reπavaqa najvaænijih duhovnih pitaqa u æivotu. Wudi su znali da u manastiru ima prozorwivih staraca i obraÊali su se qima kako bi saznali Boæiju vowu u vezi qih samih, ili naπli duhovnika, razjasnili kakav æivot da izaberu posle ostavke na poslu, kao i za druga vaæna pitaqa.

U dokumentima liËnog karaktera se mogu sresti primeri zavetnih hodoËaπÊa u Kijev. Naprimer, braËni par Grjaznovi su neko vreme posle roeqa qihove Êerke

[35] Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova. Ukaz. soË. s.102 [36] Bewajev L. A. Ukaz. soË. s.55 [37] Slepa hodoËasnica. U zb. Rajski cvetovi Ruske zemwe. Sergejev Posad, 1912. Ponovweno izdaqe, s.184-187 [38] Kompletni Pravoslavni bogoslovski enciklopedijski reËnik. Izdaqe P. P. Sojkina. Ponovweno izdaqe. M., 1992. v. 2t. T. II. s.1746 [39] Poplavska H. V. Ukaz. soË. s.19

14 poπli na zavetno pokloqeqe moπtima u lavru u julu 1752 godine. Mesec i viπe dana je trebalo za sliËno hodoËaπÊe. ...Bogowubivi vlastelin nije zadræavao zemworadnika koji je poæeleo da se pokloni kijevopeËerskim Ëudotvorcima i “poradi za Boga”. Kako u svojim zapisima prenosi D. N. Sverbjev, bogomowac koga je otpustio tverski vlastelin je bio glava imuÊne porodice (od 40 wudi), stari zemworadnik Arhip JefimoviË. On je gazdi sa hodoËaπÊa doneo “ikonicu, prosforu od muËenice Varvare”. Vlastelin je podrobno ispitao Boæijeg trudbenika, koji je iπao “u Hristovo Ime”, i detawno zapisao qegovu priËu” [40].

“Vjatski dopisnik Etnografskog biroa piπe krajem XIX veka da “siromaπni hodoËasnici predstavwaju poseban, najuvaæeniji sloj siromaha meu zemworadnicima” i navodi karakteristiËan dijalog: “Podajte Hrista radi strancu”, kaæe takav siromah; a domaÊica pita: “A gde te Bog vodi?” - “U Kijev, mati, veÊ treÊi put”. I tad veÊ nastupaju pitaqa, mole stranca da im priËa o svetim mestima, gosteÊi ga. PrateÊi ga, daju mu grivenik (10 kopejki, prim. prev.) ili petak (pet kopejki, prim.prev.) s naredbom: “Upali sveÊu za mene greπnu”, ili: “Daj prosforu za pokojnog Alekseja” itd. ...Kao dodatak uobiËajenoj milostiqi siromahu se daje i prilog za sveta mesta (sveÊa, prilog za pokoj duπe i sl.).

Wudi vole da takav stranac prenoÊi kod qih, kako bi ga ispitali “πta su dobro videli u Rasju, kod kojih ugodnika su bili i koja poznata mesta su videli”. Pitaju i za put ka svetim mestima, u sluËaju da se i sami upute na hodoËaπÊe: “A za koliko se odatle otprilike moæe stiÊi u Kijev?” Zemworadnici smatraju ove i sliËne razgovore duπespasonosnim (posebno æene), istovremeno pobuujuÊi zajedniËka interesovaqa. ...HodoËasnici kao potvrdu svojih reËi pokazuju (a ponekad i prodaju) lokalnom stanovniπtvu stvari koje su doneli sa svetih mesta - svetiqe, meu kojima su: ikonice, slike sa crkvenim sadræajem, krstiÊi, prosforice, kamiËci doneseni sa svetih mesta, boËice sa svetom vodicom ili uwem, iverke “sa Groba Gospodqeg” ili Ëestice “od svetih moπtiju” [41]. Za wude Ëiji æivot se sastoji u hodoËaπÊu od manastira do manastira, od svetiqe do svetiqe, veoma Ëesto, kao ranije, tako i danas, je karakteristiËno πireqe svemoguÊih glasina i govorkaqa, od koji su najprisutnija proroËanstva, potkrepwena raznim vrstama predznaka, tumaËeqima snova i znaËajnim dogaajima [42]...

A. I. Kuprin u jednom od svojih eseja sa ironijom opisuje vrstu “profesionalne hodoËasnice” koja se mogla videti u Kijevu u vreme pre revolucije, preciznije nazvana “licemerka”. “Te osobe predstavwaju posrednike izmeu najpopularnijih oËeva i shimnika, s jedne strane, i publike koja æeli blagodat, s druge strane.

Oni zamequju prave putne vodiËe za kupce-bogomowce koji su doπli negde iz Perme ili Arhangelska, neumorni su i brbwivi i svuda imaju neko poznanstvo ili otvorena vrataπca. U manastirima ih trpe delimiËno kao nuæno zlo, a delimiËno kao hodajuÊu reklamu ...Oni, naravno, besprekorno znaju sve praznike i dane posebno sveËanih sluæbi. Poznati su im i dani i sati prijema kod svetih otaca, koji se odlikuju ili strogim æivotom ili veπtinom da “skroz” vide Ëoveka ...Qihovi sramni poslovi ukwuËuju i niz sitnica. Oni tumaËe snove, leËe od uroka, maæu dobrotvorima bolna mesta osveÊenim uwem sa Svete Gore” [43].

Za siromaπnog hodoËasnika-zemworadnika jedini naËin preæivwavaqa na putovaqu bio je da prosi milostiqu, ili prilog “Hrista radi”, kao πto su to radili i profesionalni prosjaci, pogorelci i sliËni wudi koji nisu imali nikakva sredstva za æivot. Siromaπni putnici su iπli u manastirskoj odeædi (u zapisima iz XIX veka se stalno pomiqu skufejke, podrjasnici kod æena i muπkaraca), koji su Ëesto dobijeni za vreme boravka u manastirima. PrilazeÊi nekoj kuÊi, oni bi zapoËiqali molitvu, a stranci-slepi su bili poznati po recitovaqu duhovnih stihova, koje bi izgovarali veÊ na prilazu selu. “Poboæni” siromaπni zemworadnici su se jasno odvajali od obiËnih lutalica. UobiËajen naËin proπeqa milostiqe je bio: “Podajte milostiqicu Hrista radi spomiquÊi vaπe roditewe u Carstvu Nebeskom”. Profesionalni prosjaci - slepi i bogawi - pritom su pevali specijalan stih: “Pomeni ih Gospode u Carstvu Nebeskom, upiπi ih Gospode u svetle kanone, u crkvene zapise, otvori im Gospode rajska vrata, podaj im Gospode presvetli raj”.

Oteti groπ od siromaha nije bilo samo nasiwe, veÊ greh, za koji bi, po narodnom verovaqu, usledila straπna kazna. Poznate su mnoge legende o tome kako se kradwivcu koji je oteo komadiÊ hleba siromahu suπila ruka, ili bi ga postigla iznenadna smrt itd. Ranije, a delimiËno i danas su u narodu bile raπirene priËe o svetim ugodnicima i Samom Isusu Hristu, koji su stranstvovali kao prosjaci. Jedna priËa, koju je zapisao

[40] KiriËenko O. V. Poπtovaqe svetiqa od strane ruskih plemiÊa (XVIII vek). U zb. Pravoslavna vera i tradicija blagoËestivosti kod Rusa od XVIII-XX veka. M., 2002. s.39, 41, 48 [41] ©Êepanska T. B. Kultura puta u ruskoj mito-ritualnoj tradiciji XIX-XX veka. M. 2003. s.433 [42] Isto, s.450-451 [43] Kuprin A. I. Kijevske vrste: “Licemerka”. Sabr. dela V t., T. 5. M., 1982. s.363-365

15 jedan oËevidac, govori o tome kako je jedan imuÊan zemworadnik u qegovom selu “dao strancu joπ dobre Ëizme. Stranac je prodao te Ëizme u tom istom selu, a novac koji je za qih dobio propio”. - “Sagreπio sam tada ja, greπni, - priËao je posle zemworadnik. - Pomislio sam: ne treba davati takvim skitnicama. A onda sam usnuo san: u snu mi se javio sveti Nikolaj »udotvorac i to u tim Ëizmama koje sam dao tom strancu” [44].

Stranstvovaqe u Rusiji je Ëesto bilo povezano sa podvigom jurodstva. Jurodstvovala je i blaæena stranstvenica Ksenija Peterburπka. Stranstvovala je jurodstvujuÊi i blaæena Pelagija Ivanovna, kao i blaæena stranstvenica Darjuπka [45], i kijevski jurodivi stranac Ivan GrigorijeviË Bosij.

Jednom je jedan monah u prisustvu Ivana GrigorijeviËa rekao: - Teπko je Ëoveku potucati se u nuædi, i podnositi tugu i nesreÊu. Ivan Bosij je iskoËio pravo pred qega. - Loπ, nemoralan i nesrdaËan Ëovek nikada ne moæe da oseti istinsku sreÊu, dok razuman, dobar Ëovek krepkog srca ne moæe da bude savladan liπavaqem i nuædom. On im direktno gleda u oËi i, krepeÊi svoje srce i ne ropÊuÊi, stupa u borbu sa nevowama. - Da - kaæe taj monah, - ali gde se moæe zadobiti to ukrepweqe srca? A Ivan GrigorijeviË mu je prineo otvoreno Jevanewe i pokazao mu stih: “Æedan neka doe k Meni da pije” pije [46].

Evo pred nama je portret jednog od blaæenih stranaca iz sredine XX veka - Andrjuπe: “Nevelikog rasta, sa rancem na ramenima i metalnim πtapom, on je iπao bez dokumenata, bez sredstava za æivot, nemajuÊi Ëesto ni krova, ni korice hleba. To πto su mu davali dobri wudi, Andrjuπa je delio onima kojima je to bilo potrebno, krijuÊi se pritom jurodstvom. ...ImajuÊi neobiËnu krotost i wubav prema bliæqima, Andrjuπa je sve oko sebe podsticao na uzajamnu wubav, radost i umiweqe. ...Deπavalo se da ako je æeleo da nekoga sprijatewi sa nekim, zamolio bi onda od jednog koπuwu ili pantalone i dao drugome, i obratno. Voleo je da poklaqa xaËiÊe, koje je sam πio ...Andrjuπa je na okolinu ostavwao utisak odraslog deteta. Ali iza toga se nije krila deËija mudrost, veÊ ogromno æivotno iskustvo i blagodatni Boæiji darovi. On je bio prozorwiv, mnogo toga je predskazivao, ponekad bi svojim molitvama iscewivao wude od bolesti. Ponekad je, posetivπi blagoËestivu porodicu qemu bliskih wudi, na Ëudesan naËin iscewivao qihovo rahitiËno dete. To Ëudo se desilo naoËi-

gled svih prisutnih. Andrjuπa je jako udario deËaka svojim gvozdenim πtapom, posle Ëega je detetovo staqe poËelo da se pobowπava, dobilo je snagu i odraslo potpuno zdravo” [47].

HodoËasniËke svetiqe, koje su hodoËasnici donosili iz mesta svojih stranstvovaqa, poznate su joπ iz najranijih hriπÊanskih vremena. U XIX veku je industrija duhovnih suvenira, predmeta za uspomenu na posetu svetom mestu, brojala desetine naziva. U naπe vreme je u mnogim manastirima, pored poπtovanih svetiqa, u centrima narodnog hodoËaπÊa ponovo razvijena proizvodqa najrazliËitijih suvenira duhovnog sadræaja.

KrstiÊi, ikonice, molitve, tamjan, predmeti od keramike koji predstavwaju sveta mesta, boËice sa uwem i vodom sa izvora - predstavwaju domaÊe relikvije mnogih savremenih stanova. VerujuÊi se sa posebnim strahopoπtovaqem odnose prema predmetima iz Svete Zemwe - vodi iz Jordana, Ëesticama hrasta iz Mamvrijskog gaja itd.

U æitiju starca-mirjanina Teodora StepanoviËa Sokolova se navodi Ëudo u vezi sa jednom od tih svetiqa sa hodoËaπÊa - krstom iz Jerusalima koji je na zadivwujuÊi naËin procvetao. Starac je imao krstiÊ, koji mu je poklonio jedan hodoËasnik koji je peπke iπao u Jerusalim. OËevidac to ovako opisuje: “Taj krstiÊ nije bio oπteÊen; na qemu su izrasli mali cvetovi i bio je sav u cveÊu. A zatim je on poËeo nepaæwivo da se odnosi prema qemu, jedan deo krstiÊa se odlomio, na doqem delu se oπtetio liskun, i svi cvetovi su nestali. On je pre mnogo godina postao svestan toga greha, i poËeo je da moli oproπtaj od Gospoda, kako bi Gospod ponovo povratio cvetove. Ja sam k qemu odlazio jednom godiπqe u periodu od 1961. do 1963. godine, svaki put otprilike kroz tri meseca - doπao sam kod qega u novembru, i on mi je pokazao taj krstiÊ veoma zadovowan i sreÊan zbog toga πto ga je Gospod usliπio: na popreËnom delu krstiÊa je izrasla travka poput (osoËinke). Kada sam opet doπao k qemu posle tri meseca, izrasla je ista takva travka i na ploËici s natpisom. Kada sam sledeÊi put doπao na popreËnom delu krstiÊa je izrasla druga travka neπto maqa od prve. A kada sam ponovo doπao posle tri meseca izrasla je druga travka na ploËici sa natpisom. CvetiÊi su bili identiËni. Starac mi je rekao: “Ja sam veoma sreÊan πto me je Gospod usliπio”. I ja ga posle viπe nisam niπta pitao o tome, a poπto je proπlo mnogo godina i starac je veÊ umro, desilo se da sam ponovo vi-

[44] Ovde i gore se navode materijali iz rada T. B. ©Êepanske. Ukaz. dela. s.429, 430, 434-435 [45] Pogledaj o qoj poznatu kqigu Sofije Snesareve “Darjuπka. Iz æivota ruske stranstvenice”. M., 1999.

[46] Æitija otaxbinskih podviænika blagoËestivosti. Avgust. Izdaqe Vavedeqske Optina pustiqe, 1994. S. 588 [47] Sestre. M., 2001. s.157

16 deo taj krstiÊ: on je pustio mnogo granËica, koje su na oba mesta postale veÊe” [48].

Duhovno stranstvovaqe (prema materijalima rada sveπtenika Sergeja Sidorova “O strancima ruske zemwe”[49] i Ëlanku arhimandrita Kiprijana Kerna)

U Rusiji se od XVIII veka pojavio poseban podvig - podvig stranstvovaqa. U odreenom trenutku Ruska Crkva zapoËiqe novi podvig - napuπtaqe ovoga sveta i stranstvovaqe. Glavna karakteristika podviga stranstvovaqa je napuπtaqe odreenog mesta i odricaqe od udobnosti do kraja æivota. ImajuÊi korene u podvigu hodoËaπÊa na sveta mesta, podvig stranstvovaqa je ceo svet proglasio svetim. Stranci ne znaju ciw svog stranstvovaqa. Tako, ako hodoËasnici u podvigu drevnog Izraiwskog naroda teæe ka obeÊanoj zemwi, onda stranci znaju puteve uËenika Gospodqih, koji idu za Qim po putevima Galileje.

Podvig stranstvovaqa predstavwa jedan od prvih crkvenih podviga. Stranci prvih vekova HriπÊanstva su imali odreene zadatke u crkvenim zajednicama. Qihova obaveza je bila obaveπtavaqe razliËitih crkvenih zajednica o novim rasporedima u Crkvi, o saborima. Oni su raznosili poslanice apostola i muæeva apostolskih, pomagali su deportovanim wudima i zatvorenicima u zatvorima. Qihov podvig je bio povezan sa zavetom. Niz dela stare hriπÊanske literature su saËuvali te zavete. U qima se govori o tome kakav treba da bude istinski stranac i ukazuje se na predostroænosti od laænih stranaca. O strancima prvih vekova se posebno mnogo govori u apostolskim poslanicama. Tako je apostol Pavle u svojim poslanicama opisao naËine stranstvovaqa, a o qima govore i veliki broj Otaca Crkve. Podvizi stranstvovaqa se svode na neprekidno hodaqe, na povinovaqe svom duhovniku, i nesticaqe materijalnih dobara. Stranci znaju samo za πtap, vreÊu, ponekad Jevanewe ili Bibliju, i ne poseduju niπta viπe od toga. “»uvaj se, stranËe, suviπne kopejke! Ona Êe ti zasmetati na dan Suda”, - govorila je jedna stranstvenica.

Podvig stranstvovaqa, koji je nastao u prvom veku i osveÊen muæevima Tivaide, pojavio se i u Rusiji i zadobio i neke sopstvene forme, unevπi svoja dostignuÊa u crkvenu riznicu. Istorija Ruske Crkve se u jed-

nom odreenom momentu okreÊe ka stranstvovaqu. »ini mi se da je taj trenutak nastupio poËetkom XVIII veka, tj. onda kada je racionalistiËka kultura prvi put poËela da potiskuje najvaænije spowaπqe i unutraπqe pravoslavne svetiqe. Tada je poËelo da se govori o beskorisnosti postojaqa manastira, pojavili su se ukazi Petra I o pretvaraqu manastira u domove staraca za vojnike bogawe. Tada su poËela surova ispitivaqa podviænika, koji su se krili po πumama i peÊinama.

Cela crkvena istorija XVIII i XIX veka i skoro sva æitija podviænika toga vremena sadræe redove o straπnim goqeqima. Poznati stranac Damijan je zavrπio svoj æivot na robiji, poliven hladnom vodom na mrazu zbog toga πto je odbio da da podatke o mestu svog stalnog boravka, koga kao stranac nije imao. Sarovski prvonaËelnik Jovan umire u zatvoru u Peterburgu zbog toga πto je bez dozvole vlasti poËeo da gradi sebi kolibu u πumi. »itav niz stranaca koji nisu imali odreene ciweve, veÊ su iπli s puta na put, prolazili su Rusijom tokom posledqih dve stotine godina. Evo ovo je starac Fjodor KuzmiË proveo ceo svoj æivot po sibirskim tajgama. A ovo je stranac Danilo, visok, stasit starac u platnenoj koπuwi sa tuæno-strogim pogledom tamnih oËiju, kako ga je naslikao Kiprenski. A ovde je poznati Filipuπka koji je spojio dva podviga - jurodstvo i stranstvovaqe, inaËe jedan od stranaca Zosimove pustiqe. Ovo je smireni starac sa kraja XVIII veka, Nikolaj MatvejeviË Rimin, koji je dobrovowno podelio svoje imaqe siromasima, radi Ëega je dospeo u dom za umobolne. Na qegovom licu se vide oËuvane crte dobroduπnosti i veselosti. On je prikazan kao veseo, skoro Êelav, sa dugim πtapom, sa krstom, odeven u iscepan guq i stari æaket. Prolazila je Rusijom i Ksenija, stara stranstvenica, stara 103 godine, Ëijim je staraqem podignuto nekoliko stotina crkava. I vesela Daπastranstvenica, i surovi stranac Toma. Svi oni kao da Ëuvaju peÊine i neprolazne πume, i svi oni govore o tome da nestaje pustiqe iz naπe zemwe i da su samo joπ putevi ostali netaknuti sujetom ovoga sveta.

Osamdesetih godina XIX veka je u Kazani izdata kqiga “Iskrene priËe jednog stranca svome duhovnom ocu”. To je jedinstvena kqiga, u kojoj su otkriveni principi podviga stranstvovaqa, i gde je detawno otkriveno napredovaqe u Isusovoj molitvi i ukazano na qenu vezu sa stranstvovaqem. Ovde je opisano kako je jedan

[48] Starac-mirjanin XX veka Fjodor StepanoviË Sokolov. SPb., 2002. s.68 [49] O strancima ruske zemwe. U kq. Zapisi sveπtenika Sergeja Sidorova, s dodatkom qegovog æitija, koje je sastavila qegova Êerka, V.S. Bobrinska. M., 1999.

[50] Arhimandrit Kiprijan (Kern). Predgovor izdaqu 1948. godine. U kq. Iskrene priËe stranca svome duhovnom ocu. Izdaqe Vavedeqske Optina pustiqe, 1991.

17 Ëovek, potresen razliËitim porodiËnim problemima, odluËio da stupi na stazu stranstvovaqa. Do ruku mu je doπlo “Dobrotowubwe” i on se traæeÊi objaπqeqe Isusove molitve obraÊao raznim osobama sa molbom da mu razjasne qeno znaËeqe.

Meutim, od te spowaπqe strane je mnogo vaæniji sam unutraπqi sadræaj kqige. To je put stranca po beskrajnim glavnim i seoskim putevima svete Rusije; jednog od predstavnika te “u Hristu lutajuÊe” Rusije, koju smo tada tako dobro znali davno, davno ...Rusija, koje danas nema i koje nikada viπe verovatno i neÊe ni biti.

To su ti wudi koji su od prep. Sergeja odlazili u Sarov i na Valaam, u Optinu i kijevskim ugodnicima, Tihonu i Mitrofanu, koji su boravili u Irkutsku kod svetog Inokentija, dospevali i do Svete Gore i do Svete Zemwe.

Oni su “nemajuÊi boraviπni grad, traæili onaj koji nastupa”. To su ti wudi koje je privlaËila dawina i bezbriæna lakoÊa bezdomnog æivota. Napustivπi svoj dom oni bi ga nalazili u monaπkim obitewima. Oni su zadovowstvima porodiËnih udobnosti pretpostavwali pouËnu besedu staraca i shimnika. Utvrenom nivou vekovnog naËina æivota oni su pretpostavwali ritam manastirske godine sa qenim praznicima i crkvenim obeleæjima ...

I eto, to je “po milosti Boæijoj Ëovek-hriπÊanin, po delima veliki greπnik, a po zvaqu bezdomni stranac”, koji je noÊevao kod sewaka-πumara, ili kod trgovca ili u zabaËenom sibirskom manastiru, kod

blagoËestivog vlastelina ili sveπtenika, priËajuÊi svoju neiskusnu priËu o svom stranstvovaqu. Ritam qegovog napeva lako privlaËi Ëitaoca, potËiqava ga i primorava da ga sluπa i da uËi i da se obogaÊuje tom bescenom riznicom koju poseduje taj siromah, koji nema niπta kod sebe sem torbe sa suvarcima, Biblije pod pazuhom i Dobrotowubwa u torbi. Qegova riznica je molitva. To je dar kojim su bezmerno bogati oni koji ga traæe. To je duhovno bogatstvo koje su oci-asketi nazivali “umnim delaqem”, ili “duhovnom trezvenoπÊu”, koje je nasleeno od podviænika Egipta, Sinaja i Svete Gore i Ëiji koreni dopiru i do veoma drevnog HriπÊanstva.

Jevanewe unosi u podvig stranstvovaqa i crte smireqa. SliËno Hristu radi jurodivima, stranci ne samo da smireno podnose nevowe i uvrede, veÊ ih Ëak i traæe smatrajuÊi se najloπijim na svetu. Stranac koji se podvizava u naπe dane, voli da kaæe: “Ako me ne ukoriπ - demoni Êe se radovati, a ako me izgrdiπ - Angeli Êe se radovati”. Nikolaj MatvejeviË Rimin, stranac koji se podvizavao krajem XVIII veka, joπ je jasnije uËio smirequ svojim æivotom. On nikada nije noÊevao u kuÊi gde su ga toplo primali, veÊ je uvek odlazio kod wudi koji su ga surovo primali. Jednom su ga upitali radi Ëega to radi, a on je odgovorio: “Ja izgovaram Isusovu molitvu, a prema qoj ja sam greπnik. Kada me wudi vole i brinu o meni, onda zaboravim da uzviknem: pomiluj me greπnog”. prevod s ruskog: dr Radmila MaksimoviÊ

Ulazak u manastir Hilandar

18

KAKO TI JE IME, BRATE? “KAKO TI JE IME, BRATE?” - pitalo je neko- svetiqe, duhovna obnova. Danas Êe da se zamonaπi mlaliko stotina vernika tek postriæenog monaha Iliju, ko- ani iskuπenik Gojko i da da zavet Gospodu na veËnu ji je, dræeÊi krst koji su vernici celivali, a koji mu je posluπnost. upravo predao vladika baqaluËki Jefrem, uz blaæeni »ak i drevni hriπÊanski spisi, najstariji osmeh odgovarao: “GRE©NI MONAH ILIJA”. “Spasavaj posleapostolski tekstovi, govore o samo dva Ëovekova se aneoskim likom!”, uz neizrecivu radost odgovarali puta za sve wude i sve narode - put æivota i put smrti. su vernici.

Izborom pravog puta, æivotvornog, bira se jednom zauOvo je jedan od trenutaka obnove, ali kako otac vek onaj krajqi ciw naπeg æivota.

Sava, stareπina manastira, reËe, “duhovne obnove” Dakle, u srpskom narodu mora da vaskrsne hriπmanastira Svetog Ilije u Krupi Êanski æivot, jer Srbin je samo na Vrbasu. Ova svetiqa se nalaonda Srbin kada hriπÊanski, zi na udawenosti od oko dvaodnosno svetosavski misli i dest pet kilometara od Baqaæivi. Meutim, dok se mnogi daluke prema MrkoqiÊ Gradu. Po nas klaqaju kultu novca, droge, promislu Boæijem i po duhovalkohola, razvrata, dok su mnogi nom uzrastaqu meπtana tog kraizgubili stid, ponegde, tek ja, vaskrsla je ponovo ova sveponegde, slava Bogu i hvala, zatiqa i trenutno je u fazi obnasija mala istinska zvezdica koja vwaqa. Po nekim izvorima nije zaboravila prave uzore za manastir je sagraen u XIII vesva vremena, koja nije zaboraku, a po Vidu KovaËeviÊu manavila uzak put pravoslavwa nastir Krupa je zaduæbina Steπega svetog Save, i koja takoe fana Nemaqe. Crkva je smeπteizabere doæivotno siromaπtvo na na nekropoli sa steÊcima na i manastirsku posluπnost ostakojima su u visokom rewefu vwajuÊi iza sebe mirjanska uæiuklesani krstovi, rezetne i vaqa, grehe, mraËne tunele. polumesec. Iznad manastirske I eto, posle bdenija, na dan crkve nalaze se ostaci velike svetog Ilije, u manastiru baqasredqevekovne tvrave GrebenluËke eparhije Krupa na Vrbasu, Sveti prorok Ilija grada. Manastir je od turske uz prisustvo vladike baqanajezde zapusteo 1527. godine, zatim posle samo pola luËkog Jefrema, zatim nastojatewa manastira o. Save, veka obnove, teπke ratne 1941. godine bi potpuno spa- arhimandrita oca Gavrila, igumana manastira Lepawen od ustaπa. Sanacija je poËela tek 1986-1991. vine, mnogih sveπtenika, akona, bogoslova, kao i nekogodine. liko stotina, kaæu Ëak i oko hiwadu vernika, zamoA danas, manastirsko zvono poziva verni narod naπi se mladi iskuπenik Gojko i dobi monaπko ime ovog kraja na svenoÊno bdenije u naveËerje svetog Ilije Ilija. i radosno napomiqe da se dogaa velika obnova qihove Do manastira smo stigli kaqonom Vrbasa koji je

19 opasan samo Boæijom rukom isklesanim obroncima Qegovom Visokopreosveπtenstvu Mitropolitu zagreplanina obasjanim zracima avgustovskog sunca, Ëija sve- baËko-wubwanskom i cele Italije Gospodinu Jovanu, u tlost kao da je nagoveπtavla veliku radost vernika kojoj sa puno wubavi iznese razloge radi kojih zatraæi ovog krajiπkog kraja i uopπte naπe pravoslavne Crkve. blagoslov za dolazak oca Gavrila u manastir Krupu.

Odjednom ugledasmo prelepu crkvu tek vaskrslu iz Naime, iskuπenik manastira Krupe Gojko SpasojeviÊ je, ruπevina. Ipak, najlepπe prilikom jedne od svojih πto je moglo da se dogodi poseta manastiru Lepaovog divnog pretpraznivini, “upoznao Boga kroz Ëkog dana, pred crkvom i sve ono πto je tamo video oko crkve, u jednom sveËai doæiveo”, kaæe izmeu nom i poboænom redu staostalog u molbi otac Sava, jalo je nekoliko stotina - “...tu su se qemu otvovernika poboæno ËekajuÊi rile duhovne oËi... a lepadolazak svog vladike vinski manastir smatra baqaluËkog Jefrema, pa zasluænim πto je postao da nakon toga molitveno hriπÊanin”. Kqiga “»uda prisustvuju svenoÊnom Presvete Bogorodice Lebdeniju. Ispred crkvenih pavinske”, izdaqe manavrata stajali su otac Sastira Lepavine (koji je va, stareπina manastira posveÊen Vavedequ PreKrupa, i otac Gavrilo, igusvete Bogorodice), sveman manastira Lepavine, doËi o mnogobrojnim iscesa mnogobrojnim sveπtenweqima po molitvama stvom, takoe sveËano oca Gavrila pred ËudoPred privoeqe na postrig doËekujuÊi Qegovo Preotvornom ikonom Bogorosveπtenstvo vladiku Jefrema. Prioh brzo ocu Gavrilu dice Lepavinske. Mnogo je, kaæe otac Sava, ova kqiga i ocu Savi i zatraæih blagoslov celivajuÊi im ruke. doprinela de se u tom mladom Ëoveku neπto pokrene, ne“Bog da blagoslovi”, Ëuh i odmah osetih da je svaki moj πto zauvek opredeli. dawi korak praÊen blagoslovom Gospodqim.

Poseta manastiru Lepavini i razgovor sa arhi“Otkud otac Gavrilo iz manastira Lepavine u mandritom Gavrilom, kao i qegove molitve pred Cariovom divnom manastiru krajiπkom?” - pitali su se mno- com Nebeskom, nikoga ne ostave ravnoduπnim, stoga nigi. Oca Gavrila ovde u baqaluËkoj eparhiji, vidi se, kakvo Ëudo nije πto ovaj mladi iskuπenik poæele da ga gotovo svi znaju. Svi se tiskaju da uzmu blagoslov, a on, prilikom tog najuzviπenijeg Ëina, Ëina monaπeqa, priblag, tih, svakoga toplo pogleda, blagoslovi i skruπeno, vede otac Gavrilo, Ëije blage i duboke reËi usmeriπe monaπki prenese pogled na sledeÊeg vernika sa nevero- qegov duhovni put. Otac Sava i kaæe u svojoj molbi da vatnim oËinskim osmehom punim wubavi za sve koji mu je iskuπenik Gojko “izrazio æewu da ga iguman manase obrate. »uh kako jedna sestra upita oca Gavrila gde stira Lepavine privede na postrig na dan svoga monada ostave darove koje su vernici pripremili i prida- πeqa, a u znak zahvalnosti toj velikoj svetiqi”. I morili za manastir Lepavinu sa molbom za molitvu pred leÊi sveti arhijerejski blagoslov, otac Sava, stareπiMajËicom Bogorodicom Lepavinskom. Otac Gavrilo se na manastira Krupa, kako to i dolikuje sveπtenom licu zahvali i blagoslovi da sve darove pridare manastiru u crkvenoj hijerarhiji, zavrπava ovo predivno pismo Krupi. Carica Nebeska, znaËi, brine o svakoj svetiqi upuÊeno Qegovom Visokopreosveπtenstvu mitropolitu ma gde da je podignuta, ali gde poboæni narod dolazi na Jovanu reËima: “CelivajuÊi svetu arhijerejsku desnicu i svete Liturgije i prinosi molitve Gospodu. proseÊi sveti blagoslov, unapred se zahvawujemo”, uz Dakle, otac Gavrilo doe u ovaj manastir po potpis: sinel Sava (NedewkoviÊ). promislu Boæijem, po blagoslovu mitropolita Jovana i Dakle, neskrivena radost u stotinama oËiju u po velikoj æewi tadaπqeg iskuπenika Gojka a sada- manastiru Krupi. SunËevi zraci obasjavaju celu okoπqeg monaha Ilije. Poæele iskuπenik Gojko da ga baπ linu, nebo kao da se spustilo i Ëudesnom toplinom zagrotac Gavrilo privede na postrig. Uprava Manastira lilo verni narod. »ini se da su svi stanovnici ovog maKrupa, odnosno stareπina manastira Sava, uputi molbu log krajiπkog grada doπli na bdenije dan uoËi svetog

20 Ilije, da umnoæe duhovnu radost i prinesu molitvu svetitewu koji je zaπtitnik i molitvenik qihovog mesta.

Odjednom se razleæe Ëudesan zvuk crkvenih zvona. Stotine vernika se prekrsti “U ime Oca i Sina i Sveoga Duha” i zvuci crkvenih zvona pomeπaπe se sa molitvom Presvetoj Bogorodici “Dostojno jest”.

“Da li je ovo preumweqe, moj napaÊeni srpski narode!”, - pomislih i steæe mi se u srcu od neke neobjaπqive radosti. Svi znamo da su nam crkve gotovo do juËe bile sablasno prazne.

A sada, baπ ovog trenutka, boæanski zvuk crkvenih zvona objavwuje dolazak vladike baqaluËkog gospodina Jefrema meu svoje vernike. Poboæni narod u odista dostojanstvenom redu i miru doËekuje svoga vladiku i poklonom izraæava zahvalnost za blagoslove koje im on upuÊuje. Vladika Jefrem je inaËe veoma poπtovan i ceqen u baqaluËkoj eparhiji. Velika je, kaæu, qegova zasluga kako za vraÊaqe naroda ovoga kraja u Crkvu, tako i za oËuvaqe vere naπe pravoslavne.

Otac Sava, stareπina manastira Krupe, vidno uzbuen i radostan, jer svojom posetom ovoj svetiqi vladika uvaæi ne samo sveπtenstvo veÊ i Ëitav verni narod ovoga kraja, prekrstivπi se “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Amin!”, pozdravi svog vladiku toplim i divnim reËima: “PreosveÊeni vladiko, u proteklim godinama svaki Vaπ dolazak i svaka Vaπa poseta bila je u funkciji podrπke i ohrabreqa u zajedniËkim nastojaqima da se ovaj manastir obnovi i u qemu ponovo vaspostavi æivot. Meutim, Vaπ danaπqi dolazak, moæe se slobodno reÊi, ima istorijsku dimenziju i predstavwa veliko poglavwe u æivotu ne samo ovog manastira i ove parohije, nego i znatno πire. Doπao je momenat najveÊe obnove krupskog manastir u posledqih nekoliko vekova, i to duhovne obnove, koja je vaænija i preteænija od svake graevinske delatnosti. U ime naπih parohijana, u ime mnogobrojnih poπtovalaca ovog manastira sa raznih strana, te u ime ovde prisutnog naroda, srdaËno Vas pozdravwamo. Velikom Bogu veliko hvala na Qegovom nedostiænom i sveobuhvatnom promislu, a Vama, sveti vladiko, hvala na dolasku i svetom blagoslovu. Dobro nam doπli, sveti vladiko!”

Vladika Jefrem prekrstivπi se ue u crkvu i poklonivπi se celiva ikonu. Sav poboæni narod uz molitvu “Dostojno jest”, koja je dopirala do nebesa, krenu za vladikom i mnogobrojnim sveπtenstvom i napuni crkvu. Prizor je bio kao nekad kada je svaka srpska porodica nedewom æurila u crkvu da se Bogu pomoli. Iz oltara se glasno razleæe molitva sveπtenstva i mnogo-

wetije “Is polla eti despota” i zamirisa tamjan iz kadionice. Zatim poËe svenoÊno bdenije koje odsluæi vladika baqaluËki gospodin Jefrem uz sasluæeqe jeromonaha Teofana (©kobo) i jeroakona Platona (JoviÊa). »uπe se iz oltara starozavetne reËi iz Prve kqige o carevima: “Doe rijeË Gospodqa Iliji govoreÊi. Idi odavde na izvor i sakrij se kod potoka Horata koji je naspram Jordana. I piÊeπ vodu iz potoka i gavranima sam zapovijedio da te hrane ondje. I otide i uËini Ilija po reËi Gospodqoj i sjede kraj potoka Horata naspram Jordana. I gavranovi mu donaπahu hwebove ujutru i meso uveËe i iz potoka pijaπe vodu. Ali posle godinu dana presuπi potok jer ne beπe daæda na zemwi. I doe rijeË Gospod qa Iliji govoreÊi: “Ustani i idi u Sareptu Sidonsku i ostani tamo; jer evo zapovijedio sam ondje æeni udovici da te prehrani”. I ustavπi Ilija ode u Sareptu i kad doe na vrata grada i, gle, ode æena udovica i sakupwaπe ondje drva; i povika za qom Ilija i reËe joj: “Donesi mi malo vode u sudu da pijem”. I ona poe da uzme i povika za qom Ilija i reËe æeni: “Donesi mi i komad hweba u ruci tvojoj da jedem”. I reËe æena: “Tako da je æiv Gospod Bog tvoj, nemam peËena hweba nego samo koliko πaka braπna u kopaqi i malo uwa u krËagu; i evo sakupiÊu dva drveta i otiÊi Êu i zgotoviÊu sebi i djeci svojoj da pojedemo i da umremo”. I reËe joj Ilija: “Ne boj se, ui i uËini po rijeËi tvojoj, ali umijesi najpre meni jedan ko laËiÊ od toga i donesi mi, a tebi i djeci tvojoj umijesiÊeπ posle. Jer tako govori Gospod Bog Izraiwev: kopaqa braπna neÊe nestati i krËag uwa neÊe se umaqiti do dana kada Gospod da kiπu na zemwi”. I otide æena i uËini po rijeËi Iliji noj i jede ona i on i djeca qena godinu dana. I re Ëe æena: “I evo poznadoh da si ti Ëovjek Boæiji jer rijeË Gospodqa je u ustima tvojim”.

I zavapi sveti Ilija u Prvoj kqizi o carevima, zahvapi Gospodu za svoj narod bezboæni da im da znak, da mu da vremena da se pokaje i da opet poveruje u jednoga Boga: “Usliπi me, Gospode, usliπi me: da bi poznao ovaj narod da si Ti, Gospode, Bog, kad opet obratiπ srca qihova”. I tada pade ogaq Gospod qi i spali ærtvu pawenicu..., a narod kad to vi dje sav popada niËice, i rekoπe: “Gospod je Bog, Gospod je Bog!” Bog! Tako i u sada u ovom divnom domu Gospodqem po molitvama sveπtenstva i ovog vernog naroda kao da se spusti ruka Gospodqa opet preko proroka Ilije koga

21 dozvaπe u molitvama svojim. Iznesoπe ikonu svetog πto je na opπtu potrebu i to iz posluπaqa, a ne po svojoj Ilije proroka, potekoπe jedna za drugom molitve, tro- vowi?” pari, “Bogorodice Djevo, raduj se blagodatna Marijo, “Da, s Boæijom pomoÊu, sveti vladiko!”

Gospod je s tobom...”, psalmi Davidovi..

Zatim je vladika Jefrem roditewski i najtoNastaje i trenutak privoeqa brata Gojka na plije pouËio mladog iskuπenika i rekao mu da pre svega postrig. Otac Gavrilo i otac Sava uvedoπe brata Gojka sebe oËisti od svake neËistote tela i duha i da vrπi obuËenog u belu koπuwu i uoπe u oltar. Iz oltara se svetiqu u strahu Boæijem, da odbaci “bezoËnost æitejrazlegoπe molitve vladike Jefrema: skog ponaπaqa” i da svima bude posluπan, da ne ropÊe “Milosrdni Bog kao Ëedowubweni Otac preda- u poslovima koji mu budu odreeni. Da bude istrajan u juÊi tvoje smireqe i istinito pokajaqe, Ëedo, prima kao molitvi i da ne bude leq u bdeqima, da u bolestima ne bludnog sina tebe, koji bude maloduπan; da pase kajeπ i od srca k qemu zi na rave pomisli jer pripadaπ”, - i zapita: vrag nikada neÊe pre“©to si doπao, brate, stati da mu podmeÊe pripadajuÊi svetom ærseÊaqe na raniji æitveniku i svetoj druæini vot u svetu i mræqu ovoj?” prema vrlinskom æi“Æelim æivot votu. “Ne treba da se isposniËki, sveti vlaokreÊeπ putem natrag diko.” kada si poπao u Car“Æeliπ li da se stvo Nebesko, jer neudostojiπ aneoskog lika Êeπ biti pripravan za i da se uvrstiπ u red Carstvo Nebesko. Ne monaha?” pretpostavwaj niπta “Da, s Boæijom Bogu. Ne wubi veÊma od pomoÊu, sveti vladiko!”

Boga ni oca ni majku, ni “Zaista si dobbraÊu, ni nikoga svoga, “Æelim æivot isposniËki, vladiko sveti” ro i blaæeno djelo izaniti sebe samoga, niti brao samo ako ga i dovrπiπ, jer se dobra djela trudom carstva svijeta... Ne izbjegavaj siromaπtvo nego ostani postiæu i s mukom obavwaju. Otvori oËi srca svoga i Ëuj do smrti u qemu”. Vladika Jefrem mu dawe kaæe da ne glas Gospoda koji govori: Hodite k meni svi koji se izbegava ni zlostavwaqa ni poniæeqa od wudi, i da trudite i natovareni ste i ja Êu vas odmoriti. Uzmi- mu niπta drugo ne bude teπko, jer Êe mu to smetati na te jaram moj na sebe i nauËite se od mene, jer sam ja putu kojim ide za Hristom. Neka uvek gleda na dobro krotak i smiren srcem, i naÊi Êete pokoj duπama onih koji sa nadom æive u Bogu, misleÊi na sve muËenike svojim. Stoga, sada na svako pitaqe “da li mogu?” - sa i prepodobne koji ta dobra stekoπe velikim znojem i strahom i radoπÊu je potreban odgovor. Pri tom nasi- trudom, potocima krvi, pa Ëak i smrÊu. Iznad svega tregurno znaj da je ovde doπao Car Spasitew naπ sa sve- ba uvek da u svome umu ima spasonosna stradaqa i hvalnom Majkom Svojom, svetim anelima i svima sve- æivotvorni krst Gospoda naπega Isusa Hrista “kojim tima Svojim i pazi na rijeËi svoje da bi kada doe su- dobrovowno pretrpje radi naπega spaseqa, da bi i ti diti æivima i mrtvima uzvratio tebi, ne po onome πto sve nevowe i muke monaπkoga æivota radosno trpio Êeπ mu obeÊati i izjaviti, nego po onome πto si o Qega radi. Budi, dakle, razborit u svemu. Postradaj kao obeÊanome i izjavwenome odræao. Zato sada, ako istin- dobar vojnik Hrista Gospoda koji iako sam Bog i Gospod ski pristupaπ Bogu, odgovaraj nam sa svakom paæqom na naπ, buduÊi bogat miloπÊu, radi nas osiromaπi da bisva pitaqa koja ti budemo postavwali! smo se mi obogatili Qegovim carstvom napredujuÊi u “Da li svojom slobodnim razumom i po svojoj zapovijestima Qegovim dan i noÊ, jer sam Gospod reËe: slobodnoj vowi pristupaπ Gospodu?”

Ako ko hoÊe za mnom iÊi, neka se odreËe sebe i uzme “Da, s Boæijom pomoÊu, sveti vladiko!” krst svoj i ide za mnom. Jer imaπ i da gladujeπ i da “HoÊeπ li sve do smrti ostati u nesticaqu i æeujeπ i da budeπ vrijean i ismijavan, ruæen i goqen dobrovownom siromaπtvu Hrista radi, u opπteæiÊu, i da budeπ izloæen mnogim drugim nevowama, a koje niπta sebi samome ne stiËuÊi niti ËuvajuÊi, sem onoga odlikuju æivot po Bogu. I kada sve to pretrpiπ, raduj

22 se, jer je nagrada tvoja velika na nebesima u Hristu Isu- bilo potresno. su Gospodu naπem, kome neka je slava vavijek. Amin!”

Onda brat Ilija obuËe rizu u znak dobrovownog “Da li sve ovo tako ispovijedaπ sa nadom u moÊ siromaπtva i podnoπeqa svake bede i teskoba, u ime Boæiju i da li obeÊavaπ da Êeπ u svemu istrajati do Oca i Sina i Svetoga Duha, zatim u znak obuzdavaqa kraja æivota svoga blagodaÊu Hristovom?” svojih æewa i tela svoga primi na svoje grudi krst da ga “Da, s Boæijim pomoÊu, sveti vladiko!” podseti na pwuvaqe, rugaqe, rane i πamare, i raspeÊe “Svemilosrdni i mnogomilostivi Bog, koji pre- na krstu Gospoda i Spasitewa Isusa Hrista, zatim se Ëisto srce nedokuËive dobrote svoje otvara, koji i tvoju obuËe u odeÊu vesewa i radosti duhovne, opasa æewu zna i tvoje namere prima..., i prilaæe svoju moÊ za rebra svoja, onda se obuËe u rizu spaseqa i pravde ispuqeqe Qegovih zapovijesti, neka te primi i zagrli primivπi tako krst spaseqa, onda pokri glavu svoju i πtiti da ti bude jaka tvrava od lica vraæija, kamen pokrivalom smireqa i neprekidnog posluπaqa i trpweqa, uzrok utjehe, davalac Ëvrstine, sticaqe najzad obuËe i sandale da bi bio brz i vredan na svako blagoduπnosti, koji Êe lijegati i ustajati sa tobom posluπaqe. radujuÊi srce tvoje utjehom svoga Duha Svetoga, udo“Primi, brate Ilija, maË duhovni, koji je RijeË stojavajuÊi te i udjela svetih i prepodobnih otaca na- Boæija, jer si duæan da svaku rijeË Gospodqu uvijek πih Antonija, imaπ u umu, u Jevtimija, Save i srcu i u ustima svih ostalih svojim i da neprepodobnih otaprestano ponavca koji su u monawaπ “Gospode πtvu ugodili Isuse Hriste, Hristu a s qima i Sine Boæiji, poti neka zasluæiπ miluj me greπCarstvo Nebesko nog”. Zatim brat u Hristu Isusu Ilija primi od Gospodu naπem, vladike πtit kome neka je slavere - krst Hrisva i vlast, cartov, kojim Êe stvo i sila, sada odvratiti sve i uvijek i u sve strele neËastivijekove. Amin!” vog, zatim u ruku “Gospode primi sveÊu i Boæe naπ, Ti si vladika mu reËe: “Da budeπ svjetlo svijetu...” ozakonio da se “Da budeπ svjetudostoje Tebe oni koji ostaviπe sve æitejsko, srodnike lost svijetu, jer je Gospod rekao: Tako neka svijetli i prijatewe. Primi i ovoga slugu tvoga Gojka, koji se vaπa svjetlost pred wudima!”, i pomoli se: “Gospode odrekao svega toga ...i uputi ga na istinu tvoju jer nepo- Boæe naπ, uvedi brata Iliju u duhovni hor Tvoj...!” i svi kolebwivo pripada Tebi. Ogradi ga silom Duha Tvoga zapevaπe: Jelici vo Hrista krestistesja, vo Hrista Svetoga da nikakvo vraæije oruæje, ni lukavstvo ne bi oblekostesja. Aliluja! moglo uticati na qega”. I nastavi vladika Jefrem da Posle Ëitaqa Poslanice svetog apostola Pavla moli Gospoda, a onda joπ jednom upita brata Gojka da li Efescima i odmah Svetog Jevanewa po Mateju, vlapo svojoj slobodnoj vowi prima ovaj podvig i kada brat dika Jefrem pouËi monaha Iliju divnim reËima, a onda Gojko potvrdi svoju vowu, vladika ga upozori da dobro se obrati vernom narodu: pazi kome pristupa, kome se zavetuje i koga se odriËe, a “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. zatim nastavi da se moli Gospodu. Onda u znak odriDragi novopostriæeni u monaπtvo oËe Ilija, caqa od sveta, od svih telesnih æewa i od svega πto je draga braÊo sveπtenici i draga braÊo monasi, draga u svetu, vladika Jefrem postriæe brata Gojka u obliku braÊo i sestre, dragi naπi gosti! Evo, veËeras u navekrsta i zamoli: “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Ëerje praznika svetog proroka Boæijeg Ilije, koji je recimo svi za qega: Gospode pomiluj!” Iz nekoliko sto- hramovna slava ove naπe svete obitewi, pred naπim tina glasova prolomi se: “Gospode pomiluj!” Zaista je oËima dogodilo se jedno divno delo. Bog je joπ jednog

23 mladog Ëoveka pozvao da Mu sluæi u svetom aneoskom monaπkom Ëinu. Rekoh, u svetom monaπkom aneoskom Ëinu, dakle, monaπki Ëin se poistoveÊuje sa aneoskim Ëinom i zato, dragi novopostriæeni u monaπtvo oËe Ilija, imajuÊi svagda na umu da si se zavetovao, stalno proËitavaj zavete koje si veËeras dao Gospodu, za koje Êe ti vawati dati odgovor na dan Suda, ne po onome πto si obeÊao, nego po onome πto si od obeÊanog izvrπio. Neka ti tvoj nebeski zaπtitnik, sveti prorok Boæiji Ilija, bude primer za ugled u Ëvrstini vere, u revnovaqu za pravu veru, za istinu, za svetiqu, za spas i svako dobro.

Zaista, teπko bi se naπao neko kao sveti prorok Ilija koji je u Starom Zavetu tako silno revnovao za pravu veru i za jedinog Boga, æiveÊi u vremenu u kome su svuda jednoboæaËki narod jevrejski okruæivali mnogoboπci i neznaboπci.

BraÊo i sestre, i vama i novopostriæenom i meni neka je na umu da jednom reËena reË Boæija ostaje uvek zapovest i uvek trajna. Zar nije i ovo danas vreme nekog cara Ahava i carice Jezavewe? Zar se i danas oko nas wudi ne klaqaju razliËitim bogovima, razliËitim stvarima, razliËitim ovosvetskim dobrima i zar ne propadaju tako, ne videÊi od svih laænih bogova jedinog Pravog i Istinitog Boga, koji je doπao u svet radi nas wudi i radi naπega spaseqa, koji je radi nas razapet na Krstu, koji je za nas vaskrsao i koji je nas oslobodio veËnog ropstva avolu, smrti i grehu? Hvala vam, braÊo i sestre, πto ste doπli u ovu naπu svetu obitew. VeËeras objavwujem da Êe se od sada, ako Bog da, ubuduÊe uoËi svakog praznika svetog proroka Ilije ovde sluæiti veliko prazniËno bdenije, a sutradan Liturgija, kako bi ponovo povratili sjaj ovoj drevnoj naπoj pravoslavnoj svetiqi.

Ovde se obnavwa manastirska crkva, a oko nas je mnogo ruπevina i temewa objekata koji su prije postojali a koje su naπi protivnici, neznaboπci u veri poruπili i uniπtili, raskrËmili i razneli, pa je tako nama ostalo da ponovo obnavwamo i da ponovo vratimo staru misiju i stari sjaj ovoj naπoj svetoj obitewi. Oni koji su ovde doπli mogli su videti da se crkva obnavwa i spowa. Vidimo da je veÊ obnovwena iznutra i da joj fali samo inventar i da ponovo bude u punom sjaju. Ali, ono πto je dragoceno jeste sledeÊe - da se zajedno sa fiziËkom obnovom, obnavwamo se i duhovno...”

Vladika Jefrem blagoslovi prisutni narod i pozva nas da svi, kao πto i sam uËini, celivamo krst pitajuÊi novopostriæenog: “Kako ti je ime, brate?” “Greπni monah Ilija”, odgovarao nam je uz blagi osmeh otac Ilija, monaπki, skruπeno, a u oËima se videla velika radost.

Zvona ponovo zazvoniπe. To domaÊin, nastojatew manastira otac Sava, sa prisutnim narodom ispraÊa svog vladiku. Na mnogaja weta!

Pojci iz pevnice poËeπe jednu za drugom da pevaju duhovne pesme. Ocu Gavrilu stadoπe da prilaze vernici i da traæe sveti blagoslov. VeÊ je uveliko noÊ, a narodu lepo u svetiqi. Sutra se sluæi Sveta Liturgija, u slavu Gospoda i u Ëast svetoga Ilije proroka Boæijeg. *** Na dan hramovne slave svetog proroka Ilije u manastiru Krupi na Vrbasu Svetu Liturgiju je sluæio arhimandrit otac Gavrilo, iguman manastira Lepavine, uz sasluæeqe protojereja-stavrofora Milorada BajbiÊa iz Podnovwa i protojereja Vojislava MarËetiÊa iz Baqaluke. SveËari, odnosno kumovi slave bili su supruænici Zoran i Dragana sa sinovima Stefanom, Bojanom i Markom.

Crkva je, slava i hvala Bogu, bila prepuna. Veliki broj vernika se priËesti. OseÊala se velika blagodat i sreÊa na ozarenim licima vernika. PevajuÊi tropar svetitewu i predivne duhovne pesme Carici Nebeskoj, PreteËi Krstitewu, svetome Savi, noseÊi ikone i barjake, sveπtenici πkropeÊi narod svetom vodicom povedoπe vernike i tri puta obioπe crkvu. Primivπi naforu svi vernici od oca Gavrila dobiπe ikonicu Bogorodice Lepavinske.

Posle bogosluæeqa nastojatew manastira Krupe sinel Sava (NedewkoviÊ) obrati se svome vernom narodu toplim reËima: “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!

Draga braÊo i sestre, svima vama treba da bude poznato da smo u mreæi Boæijeg promisla i da smo zahvaÊeni Qegovim planovima koji nama u ovom trenutku nama nisu dostupni. Naime, naπ wudski um je isuviπe sitan za razumevaqe nebeskih tajni, zato se kaæe da “Ëovek snuje, a Bog odreuje”.Setimo se reËi da sa Bogom niko nije potpisao ugovor ni za sutraπqi dan, a kamoli na duge staze. Upravo zbog nedokuËivosti Boæijeg promisla jedna molitva u sveπteniËkom Trebniku prilikom obavwaqa tajne svetoga vodoosveÊeqa glasi: “Veliki si, Gospode Boæe, i Ëudna su dela tvoja, i nijedna wudska reË nije u staqu da iskaæe sva Ëudesa Tvoja”. I ta se reËenica, draga braÊo i sestre, uzastopno ponavwa tri puta, kao znak koliko je ona taËna i koliko je istinita. I sinoÊno monaπeqe dragoga naπega oca Ilije takoe je delo Boæijega Promisla, kojim je u naπ manastir poslat jedan ozbiwan i poboæan Ëovek.

24 Æelim da svi znate da u toku ove tri posledqe godine, prilozima ova svetiqa podiæe iz pepela. Neka Bog i koliko je on kao iskuπenik boravio u ovom manastiru, sveti Sava budu na pomoÊi svima. Amin. Boæe daj!” nikada iz qegovih usta nisam Ëuo ni jednu ruænu reË, niOnda otac Sava i domaÊini sveËari i kumovi ti mi je ikada rekao “neÊu” ili “ne mogu”. A koliko ima hramovne slave Zoran i Dragana, pozvaπe sveπtenstvo roditewa koji se u ovim deprimiranim vremenima mogu i goste na slavsku trpezu, trpezu wubavi. Meni se ukaza pohvaliti svojom roenom decom kako su im jako odana sreÊna okolnost da priem ocu Gavrilu, da ga zamolim ili posluπna. Zahvawujemo se Svetoj Majci koja je preko za blagoslov i da mi kaæe kako se oseÊao u toku svih svoje Ëudotvorne ikone Bogorodice Lepavinske uËinila ovih sveËanosti u ovoj svetiqi i poseti baqaluËkoj to da je naπ brat, otac Ilija, danas ono πto jeste, jer da eparhiji u Republici Srpskoj. Nije otac Gavrilo skrivao nije bilo svete obitewi lepavinske i qene Ëudotvorne svoju radost: “Sve πto ste ovde i sami videli i sve πto ikone Carice Nebeske i otvaraqa qegovih duhovnih se dogaalo u ovoj svetiqi jeste radost i za celu Srpsku oËiju u toj svetiqi, svakako ni qega kao monaha sada ne pravoslavnu crkvu”. Meutim, duhovnu veliËinu upotpubi bilo meu nama. nila je blagodat Gospodqa koju je otac Gavrilo osetio Stoga posebnu pohvalu i posebnu zahvalnost kada je boravio u parohijskom domu kod oca Save. Vidno odajem bratstvu toga svetoga hrama i ocu Gavrilu arhi- ozaren otac Gavrilo nam ispriËa trenutak koji se ne mandritu liËno poπtovaqe i liËnu zahvalnost u ime zaboravwa: “Kada smo doπli u manastirsku kuÊu u selu, svoje, u ime ne samo svih naπih parohijana, nego u ime odmah sam zapazio kako je tu sve uredno, Ëisto, cveÊe u svih hriπÊana baqaluËke regije, za koje manastir Lepa- dvoriπtu, sve je Ëudesno mirisalo. OseÊa se da se u vina ima ogroman ovom domu æivi znaËaj. Hvala, oËe molitvenim i duhoarhimandrite, jer vnim æivotom. U tom ste svojim dolaskom ambijentu sam se i sinoÊnm i danaprisetio Karuwa na πqim prisustvom Svetoj Gori. OdjeuveliËali ova naπa dnom sam osetio poduhovna slavwa, a u seban miris... i znak iskrene zahvaodmah sam ga prepolnosti, joπ viπe Êeznao. Za trenutak mo produbiti i uËsam se naπao na vrstiti duhovne vSvetoj Gori. Ona eze izmeu naπe dve miriπe na svoj svetiqe. sopstveni naËin.

Ja sam kao Onako kako se dete Ëovek zahvalan Bogu oseÊa u utrobi Rezaqe slavskog kolaËa πto je sve ovo ovako majËinoj, tako se stepriredio. Mogu slobodno danas da kaæem pred svima kne oseÊaj kada se iznenada “naeπ” na Svetoj Gori. vama da je Gospod veoma dobro pogledao na mene. U znak Takav sam oseÊaj imao jednom kod shi-arhimandrita zahvalnosti Gospodu Bogu za sve πto je divno uËinio u Vasilija (Gorlimunda), ©vajcarca koji je u malom mestu ovom svetom hramu, bratstvo manastira je odluËilo da blizu ©tutgarta sagradio skit sv. Spiridona, pod juriod sutra poËne sluæeqe 40 zahvalnih Liturgija koje Êe sdikcijom Srpske pravoslavne crkve. Eto, takav trepoËiqati u 7 sati ujutro i trajati neprekidno 40 dana. nutak u svom æivotu svako bi poæeleo, a ja sam ga doæiHvala vam svima πto ste danas doπli da se zajedniËki veo u ovom malom krajiπkom selu. Ustvari, sasvim sam Bogu pomolimo i proslavimo Qegova Ëudesa. Hvala izgubio oseÊaj da je to selo. Ja sam se jednostavno naπao svima koji su sinoÊ u nezapamÊenom broju doπli i prisu- na Svetoj Gori”. stvovali ovim duhovnim sveËanostima. Zahvawujem se i Uzeh blagoslov i zahvalih se i ocu Gavrilu i braÊi sveπtenicima, koji su odvojili svoje vreme i ocu Savi na svemu πto doæivesmo i videsmo u ovoj svedanas doπli u ovu svetiqu, pozdravwamo i kumove tiqi, i stekoh utisak kao da i ja ponesoh sa sobom obinaπeg slavwa Zorana i Draganu sa sinovima Stefanom, we blagodati Svete Gore. Slava Bogu i hvala na svemu.

Bjanom i Markom. Svima priloænicima i obnavwaËima ovog svetog manastira veliko hvala, jer se qihovim Tankosava DamjanoviÊ

25

Episkop Ilarion (Alfejev) VI STE SVETLOST SVETU (O monaπtvu) ma neπto suπtinski isto izmeu braka i monaπtva. To nisu dva suprotna puta, nego dva puta koji su u mnogome bliski jedan drugome. »ovek kao individua - biÊe u potpunosti vredno jedino ako se realizuje kao liËnost u opπtequ s drugima. I u braku ispuqeqe onoga πto nedostaje proishodi kroz dobijaqe druge “polovine”, drugog “ja”, kroz dobijaqe “drugog”. U monaπtvu se kao ovaj “drugi” javwa Sam Bog. Tajna monaπkog æivota ogleda se u tome da se onaj koji je primio monaπtvo potpuno orijentiπe u svom æivotu prema Bogu. »ovek se razumno i dobrovowno odriËe ne samo braka, nego i mnogo Ëega drugog, dostupnog obiËnim wudima, da bi se maksimalno usredsredio na Boga i posvetio mu sav svoj æivot, sve svoje pomisli i dela. I u tom smislu monaπtvo je blisko braku. Nije sluËajno da su mnogi Oci Crkve poredili monaπki æivot sa æivotom supruænika i govorili o stremwequ Ëovekove duπe ka Bogu, izraæavajuÊi se isto kao kada su govorili o supruæniËkom æivotu. Vidwivo je da je jedan od osnovnih tekstova koriπÊen u asketskoj literaturi, posveÊenoj monaπtvu, bila biblijska kqiga Pesma nad pesmama premudrog Solomona, koja govoreÊi o wubavi izmeu Ëoveka i æene, dodiruje takve dubine Ëovekove prirode, da se u istom stepenu moæe odnositi i na tu wubav koja postoji izmeu duπe Ëovekove i Boga. Duπa hriπÊanina je nevesta Hristova, i baπ na tom planu u monaπtvu se realizuje onaj “braËni potencijal” koji postoji u svakom Ëoveku. Sve to πto nedostaje Ëoveku, individui, da bi postao liËnost, persona, da bi spoznao svoj liËni æivot sam i u odnosu s drugima, u monaπtvu se dostiæe opπteqem s Bogom. To je prvo.

Drugo. »ovek ne bi trebao da prima monaπtvo samo na osnovu toga πto nije mogao stupiti u brak. Veoma Ëesto mladi wudi, posebno posle seminarije, se nalaze u dilemi: sazreli su za sveπtenosluæeqe, dobili duhovno obrazovaqe, spremni su da poËnu æiveti samostalnim æivotom odraslih wudi, ali usled ovih ili onih okolnosti nisu uspeli da “reπe porodiËno

pitaqe”, da nau sebi æivotnu saputnicu. I deπava se da arhijereji poËnu da vrπe pritisak na takvog Ëoveka: ako se ne æeniπ, znaËi, primaj monaπtvo i rukopoloæeqe. To je sigurno sasvim nedopustivo, jer isto kao i za brak, i za monaπtvo Ëovek treba da bude zreo, i bilo kakva æurba, tim pre pritisak, je u ovakvom sluËaju neumesan i nedozvowen. Monaπtvo se moæe primiti samo u jednom sluËaju - ako Ëovek oseÊa prema tome snaæan priziv. Monaπki priziv ne moæe biti trenutna æewa: ona treba da sazreva u Ëoveku tokom duæeg vremena, da postaje sve jasniji, sve jaËi. Ako Ëovek nije uveren u svoj priziv, koleba se, tada ne bi trebalo da prima monaπtvo. U besedi o braku govorio sam gotovo isto tako, da ne bi trebalo stupati u brak dok postoji sumqa da je baπ taj Ëovek upravo onaj sa kojim si spreman da podeliπ sav svoj æivot, radi kojeg si spreman da ærtvujeπ svoj æivot. Isti pristup treba da bude i u odnosu na primaqe monaπkog postriga.

TreÊe. Monaπtvo ima razne spowaπqe oblike.

Ima monaha, koji æive u manastirima, ima i onih koji æive u svetu. Ima monaha koji ispuqavaju crkveno posluπaqe, npr. koji predaju u duhovnim seminarijama, ima monaha koji se bave delima milosra. Ima monaha sveπtenosluæiteqa u parohijama. Jednom reËju spowaπqa slika monaπkog æivota moæe biti veoma raznovrsna. Ali unutraπqa suπtina se time ne meqa. A ona se sastoji, kako se meni Ëini, iz dve stvari - osamwenosti i u neprestanom stajaqu pred Bogom. Prema tome, onaj Ëovek koji ne oseÊa priziv prema osamwivaqu, a da uz to i sav svoj æivot bez ostatka moæe predati Bogu, ne bi trebalo da postane monah.

Ima sluËajeva, da mladi wudi primaju monaπtvo, orijentiπuÊi se prema ovim ili onim moguÊnostima, koje prema qihovom miπwequ, mogu da dobiju ako prime postrig.

Ogromnu i tragiËnu greπku Ëine wudi koji primaju postrig radi crkvene karijere. U savremenoj praksi Pravoslavne crkve arijerej moæe postati samo monah. I

26 dolazi do toga da wudi koji teæe karijeri primaju monaπtvo da bi dostigli visok poloæaj u crkvi. Ali te poloæaje dostiæu samo malobrojni jer je monaha mnogo, a episkopa malo. Nije retkost da takvi wudi u zrelom dobu dolaze u takvu situaciju da shvate da je qihova æewa nedostiæna, i da su oni “ispali iz kruga” ili da nisu ni uπli u taj “krug” koji saËiqava kadrove za arhijerejsko sluæeqe. I dolazi do straπne krize. Ëovek shvata da je on uniπtio svoj æivot, liπivπi se mnogo Ëega radi neke iluzije. SliËnih situacija ne bi trebalo biti. Monaπtvo bi trebalo primati samo onda ako je Ëovek u potpunosti orijentisan na Boga, ako je spreman da da sav svoj æivot za Boga, da ide kroz uska vrata. Monaπtvo - to je maksimalan izraz tog “uskog” puta, o kojem govori Gospod (Mt. 7:13, Lk. 13::24). To je put dostizaqa unutraπqih visina, put unutraπqeg bogaÊeqa pri spownim gubicima. Primaqe postriga radi nekakvih spownih ciweva iskrivwuje samu suπtinu monaπtva.

Nedopustivo je primaqe monaπtva i po posluπaqu. Na æalost Ëesto se deπava da se Ëovek u odreenom periodu svog æivota ne moæe odluËiti da li da primi monaπtvo ili da stupi u brak. Poπto nema dovowno unutraπqe snage da sam donese reπeqe, on sebi kaæe: “OtiÊi Êu duhovniku (tipa: idem nekom starcu), i πta mi on kaæe takva Êe biti vowa Boæija”. Takav stav nije ispravan. Sva odgovorna reπeqa Ëovek treba da donosi sam. I da snosi za qih u potpunosti odgovornost.

Naravno, niko ne moæe garantovati da neÊe doÊi i do greπke. Mnogi wudi su greπili u izboru svog æivotnog puta. Ali Ëovek koji je sam dozvolio da se desi neka greπka, sam je moæe i ispraviti, Ëak i ako ga to bude skupo stajalo. Ako je doπlo do greπke radi nekog drugog, i Ëovek shvati da se qegov æivot nije ispunio jer je on nekada, po nerazumnosti, nesmotreno, poverio reπeqe svoje sudbine drugome, tada takvu greπku nema ko da ispravi.

U besedi o braku govorio sam da postoje dva vida braka: brak kao tajna i brak kao saæivot. To se moæe reÊi i za monaπtvo: ono moæe biti tajna, a moæe i da ne bude. Monaπtvo koje se javwa kao tajna, preobraæava sav Ëovekov æivot, meqa ga u korenu, radikalno.

Moæemo dodati, da postoji savrπeno nepravilna tradicija, nasleena joπ iz tog vremena, kada se naπa Crkva nalazila pod snaænim uticajem zapadne sholastike,- da se pravi razlika izmeu tajni i obreda i da se brak smatra tajnom, a monaπki postrig kao oblik crkvenih ceremonija, liπenih suπtinskog karaktera.

Monaπki postrig - isto je takva tajna, kao i druge tajne Crkve, jer sadræi u sebi sve oblike tajne.Ëovek koji prima monaπtvo, dobija drugo ime, sliËno kao πto se to odvija na krπtequ. On se oblaËi u nove odeæde. Kao i u

tajni Krπteqa, po veri Crkve, Ëoveku se opraπtaju gresi, izmeu ostalih i oni koji predstavwaju kanonsku prepreku za dobijaqe sveπteniËkog Ëina.I Ëak je u samom Ëinu monaπeqa postrig nazvan tajnom, kada onaj koji postriæe govori onom kojeg postriæe: “Pristupio si ovoj velikoj tajni”. Ali monaπtvo se samo tada ostvaruje kao tajna kada se prima po prizivu da bi postalo put unutraπqeg usavrπavaqa, put ushoeqa Ëoveka po ovoj “lestvici” zadobijaqa dobrodetewi i borbe sa strastima, koju je tako prekrasno opisao u svojoj klasiËnoj kqizi sv. Jovan Sinajski.

U kojem sluËaju se moæe reÊi da se monaπtvo nije obavilo kao tajna, da je primaqe postriga bilo bezuspeπno ili pogreπno? U tom sluËaju, kada je Ëovek primio postrig ili protiv svoje vowe, po posluπaqu drugom licu ili u suviπe ranom uzrastu po sopstvenoj nerazumnosti ili pod uticajem raspoloæeqa ili entuzijazma, koji su kasnije proπli.Takav Ëovek, veÊ postavπi monah, shvata da je napravio greπku, da on za monaπki æivot uopπte nije predodreen. Iz takve situacije postoje tri izlaza.

Prvi izlaz je da Ëovek sebe izmeni: on kaæe sebi da, poπto je veÊ postao monah, poπto ga je Bog veÊ priveo ovom naËinu æivota, treba da uËini sve da monaπtvo postane uistinu tajna jedinstva s Bogom. I Ëovek se trudi uz pomoÊ Boæiju da uskladi svoj æivot prema neophodnom asketskom naËinu æivota. To je bowa varijanta, ali, naæalost, takvo reπeqe je priliËno retko. »eπÊe se susreÊu druga i treÊa varijanta. Druga varijanta: Ëovek ostaje u monaπtvu da ne bi naruπio monaπke zavete, ali pri tome ne oseÊa ni radost, ni oduπevweqe od toga πto je monah, veÊ samo “teπko tegli”, prokliquÊi svoju sudbinu. TreÊa varijanta: monah napuπta manastir, “razmonaπuje se”, kako kaæu u narodu, postaje mirjanin.

Teπko je reÊi πta je bowe. S jedne strane monaπki zaveti se daju jednom i za svagda, i prema kanonskim pravilima Crkve, Ëak i onaj monah koji je skinuo sa sebe monaπku odeÊu i stupio u brak, nastavwa da bude monah, ali pali monah, koji æivi u grehu. Bivπi monasi, koji stupe u brak, ne dobijaju crkveni blagoslov za braËni æivot i ne mogu biti venËani u crkvi, osim u retkim izuzecima. Takva je tradicija Pravoslavne Crkve. U tom smislu monaπki zaveti postavwaju pred Ëoveka veÊu odgovornost nego braËni zaveti: Crkva moæe priznati razvod, ali nikakvo “razmonaπeqe” crkveni kanoni ne priznaju. I ako u brak moæe Ëovek stupiti dva puta, monaπki zaveti se ne mogu davati dvaput.

Tokom dve godine mog monaπkog æivota ja sam æiveo u manastiru, u kojem je gotovo svaki drugi monah

27 krπio zavet i odlazio iz manastira. Neki od onih koji su otiπli su se æenili. U pravilu, takvi brakovi su bili nesretni i brzo su se raspadali. SeÊam se sluËaja kada je Ëovek napustio monaπtvo samo dva dana posle postriga, πto je bilo potvrda o qegovoj potpunoj unutraπqoj nespremnosti za monaπki æivot. SeÊam se i drugog sluËaja: mladi Ëovek je stupio u manastir sa velikim entuzijazmom, iskreno je hteo da se odrekne sveta, da vodi svet naËin æivota, ali je po prirodi bio druπtven, svetski Ëovek, a u manastiru nije naπao tu duhovnu hranu, to duhovno rukovodstvo koje bi ga moglo zadræati na putu monaπkog æivota i uËiniti taj duhovni æivot ispuqenim.

Na kraju je poËeo da gubi trezvenost i kontrolu nad sobom, poËeo je da ide u grad, da se via sa æenama, poËeo da svira u rok-grupi (u proπlosti je bio muziËar). Dawe - alkohol, narkotici. Na kraju je otiπao iz manastira, oæenio se, razveo i ne doæivevπi 40 godina umro od predoziraqa narkoticima. Takvi i drugi sliËni sluËajevi uËvrstili su me u uverequ da reπeqe o monaπkom postrigu moæe biti doneseno samo kroz veoma trezveno i ozbiwno razmiπwaqe, samo nakon πto je æewa da se æivi monaπkim æivotom Ëvrsto utvrena, kada se Ëovek uveri da je to qegov priziv, posle dugog ispitivaqa.

Veoma Ëesto kontaktiram sa mladim wudima, koji se nalaze na raskrsnici. Neki od qih govore: “Razmiπwao sam o monaπtvu, ali u meni je sumqa, kolebaqe.” Takvim wudima obiËno govorim, da sve dotle dok kod qih postoji i senka sumqe, pa i malo kolebaqe, ne bi trebalo da prime monaπtvo. Savetujem da ne æure, da priËekaju bar tri godine, a zatim da provere da nije oslabila ova æewa, da se nije ohladila i ako se ona saËuvala, tada mogu da se reπe da prime monaπtvo. Greπka moæe imati kobne posledice, tako da poπto da monaπki zavet, a zatim shvati da monaπtvo nije po qegovim silama, Ëovek retko moæe biti sposoban da se

vrati u normalan æivot. On ostaje ceo svoj buduÊi æivot duhovno istraumiran, moralno obogawen.

Kao i brak, i monaπtvo ima svoju dinamiËnost, i monah se moæe razvijati u pozitivnom ili u negativnom smeru. U monaπtvu Ëovek ne stoji u mestu: on ili je na putu ka Bogu, malo pomalo skupwajuÊi duhovni potencijal ili postepeno gubi one male poËetniËke zalihe, koje poseduje svaki onaj Ëovek koji je primio monaπtvo. U tom smislu, naravno, veoma je vaæno da je Ëovek od samog poËetka pravilno nastrojen. Kao i u braku u monaπtvu je moguÊa poËetniËka euforija, a posle qe razoËareqe. Deπava se da primivπi postrig Ëovek prvih dana ili meseci æivi jednostavno reËeno - na nebu, sretan je, Ëini mu se da su se ostvarili qegovi snovi, da je monaπki æivot baπ to πto je on traæio. Ali posle toga dolazi do otreæqeqa. Ëovek poËiqe sagledavati da i monaπki æivot ima svoje teπkoÊe i iskuπeqa na koje on nije bio spreman. Veoma je vaæno preæiveti taj kritiËni momenat. Ako u braku supruænici mogu udvoje prebroditi kritiËne situacije, u monaπtvu je Ëovek ostavwen sam sa sobom. Naravno on nije sam ako prebiva u Bogu, ali monah Ëesto nema podrπku od wudi. Ëesto mu nedostaje pravilno duhovno rukovodstvo, posebno u naπe vreme, u kojem iskusnih duhovnika ima malo.

U sovjetsko vreme u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi je bilo samo 18 manastira, ali Ëak i tada su se æalili da im nedostaju iskusni duhovni rukovodioci. Danas je broj manastira preπao 500, ali broj duhovno iskusnih nastavnika se nije poveÊao. Duhovni rukovodioci treba da uzrastaju desetinama godina, i da bi oni uzrasli, treba da postoji trajna monaπka tradicija. Sami duhovnici treba da budu uËenici iskusnih nastavnika. Sila monaπtva se sastoji upravo u nasleu duhovnog rukovoeqa, koje, kao i apostolsko naslee, poËiqe od prvih hriπÊanskih vremena: duhovno iskustvo se prenosi od

28 uËitewa uËeniku, a posle uËenik sam postaje uËitew i prenosi iskustvo svojim uËenicima.

U istoriji hriπÊanske svetosti nije mali broj primera kada se monaπki opit prenosio od uËitewa uËeniku. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov je bio uËenik prepodobnog Simeona Isposnika. Dobivπi od uËitewa velika znaqa u oblasti asketskog i mistiËkog æivota, on ih je zapisao i predao svojim uËenicima. Nikita Stitat, koji je napisao æitije Simeona Novog Bogoslova, bio je qegov blizak uËenik. I sam Nikita Stitat je, naravno, imao uËenike. Neprekidan tok nasleivaqa duhovnog iskustva se prenosi od davnih vremena do naπih dana. Ëak i u sovjetsko vreme u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi ovaj tok se nije prekidao, iako je bio oslabwen: duhovno iskusni rukovodioci, starci, bili su tih godina velika retkost, ali su oni ipak postojali.

A πta se deπava sada? Otvori se maqi manastir, episkop postavi tamo 23-godiπqeg igumana, taj uzme sebi nekoliko dvadesetogodiπqih posluπnika, i oni poËiqu jedan drugoga da vaspitavaju. Nema nikakve garancije da Êe mladiÊ, koji je postavwen tamo za namesnika samo radi toga jer je bilo potrebno da crkva koja je dobila manastir nekoga hitno tamo naseli, zaista i postati dobar nastavnik za mladiÊe koji su doπli ovde, iako moæda i sa velikim entuzijazmom i zagrejanoπÊu, ali usled nedostatka duhovnog rukovodstva , mogli bi se razoËarati i naÊi na krivom putu.

Meni se Ëini da, isto kao i primaqe sveπteniËkog Ëina, tako i primaqe monaπtva treba da bude u zrelom dobu. U davnim vremenima ne samo da nisu postrizavali petnaestogodiπqake, sedamnaestogodiπqake, nego Ëak ni dvadesetogodiπqake. Na postrig se spremalo veoma dugo. Pre nego πto Êe stupiti u manastir, Ëovek je dugo razmiπwao o tome. Niko nije insistirao da on ide u manastir, kako to sada Ëine neki duhovnici, podstiËuÊi mlade da prime monaπtvo. Stupivπi u manastir, Ëovek se dugo nalazio u zvaqu posluπnika, i ako bi se razoËarao, mogao je mirno da ode, i da æivi duhovno ispuqenim æivotom i u svetu.I samo ako bi Ëovek provevπi mnogo vremena u manastiru, shvatio da je to qegov put, tada bi ga postrigali. Na takav naËin postrig nije postajao poËetak qegovog monaπkog æivotnog puta, nego nastavak qegovog dugogodiπqeg opita: postrig je tada bio potvrda da je Ëovek prizvan u monaπtvo, da qegova æewa da postane monah nije bila nezrela, brzopleta, nego da je to bila qegova sopstvena æewa, a ne æewa nekog drugog koji se trudio da ga prinudi na monaπtvo.

Govorim o tome, iako dobro znam da moæete napomenuti da sam ja sam primio monaπtvo u dvadeset-

godiπqem uzrastu. Na to mogu samo odgovoriti da sam ja imao sreÊe, moja odluka da primim monaπtvo je bila moæda mladalaËka, nezrela, ali ipak, u proteklih 13 godina ni jedne sekunde nisam osetio razoËareqe niti pomislio: “Da nije to bila greπka?” »ak i u najteæim trenucima, kojih je bilo mnogo, nikada nisam osetio da bi moj priziv mogao biti neπto drugo.

Drugi su imali maqe sreÊe. Poznat mi je ne mali broj sluËajeva kada je Ëovek, primivπi monaπtvo u mladosti, posle nekog vremena spoznao da je to bila greπka, ali je i dawe ostajao u manastiru, “teπko tegleÊi” bez oduπevweqa, bez radosti. Viao sam monahe koji su neprestano u staqu uninija i kojima je sve u ovom æivotu dosadilo. Da bi se nekako uteπili, oni ili idu na konsultacije psihoterapeutima, ili po ceo dan sluπaju klasiËnu muziku ili traæe utehu u alkoholu.

Ako je monaπtvo primweno sa ispuqavaqem svih nabrojanih uslova, po prizivu, ono moæe postati za Ëoveka izvor otvaraqa qegovih unutraπqih potencijala, dati mu one moguÊnosti koje mu ne daje æivot u svetu. Monah je po opredewequ osloboen mnogih stega, koje vezuju Ëoveka u svetu. Monah ima moguÊnost da se usredsredi samo na glavno, i ako on usmeri svoj æivot na to glavno - na to πto predstavwa “jedino potrebno”, tj. na samoga Boga, - ono πto dobije moæe biti veoma veliko. Pre svega on moæe spoznati iz sopstvenog iskustva, πta znaËi ta bliskost Ëovekove duπe s Bogom, o kojoj su sv.Oci pisali u objaπqeqima Kqige Pesma nad pesmama. On moæe poznati Boga, ili kako je govorio otac Sofronije, citirajuÊi reËi apostola Jovana Bogoslova, “videti Boga kakvim On jeste”. On moæe zadobiti mnoge duhovne navike i dostiÊi svetost. Naravno, put ka svetosti je otvoren svakom Ëoveku nezavisno od toga da li je on monah, sveπtenik ili mirjanin, æivi li on u manastiru ili u svetu. Ali monaπtvo moæe dati Ëoveku posebne uslove, pri kojima se on susreÊe sa maqe prepreka, nego mirski wudi. Na monaπkom putu se nalaze druge vrste prepreka - ona iskuπeqa, koja nisu poznata wudima koji æive u svetu. To je posebna borba, poseban podvig. Ali, ponavwam, moguÊnost otvaraqa svojih unutraπqih potencijala, posveÊivaqa svoga æivota Bogu daruje se onim monasima koji su primili postrig po prizivu.

Monaπtvo, kao πto sam veÊ rekao, najradikalniji je vid toga prolaæeqa “kroz uska vrata”, na koje je Gospod prizvao sve hriπÊane. U drevnoj Crkvi se monaπtvo gradilo postepeno. Postojale su grupe asketa, podviænika, koji su davali zavet bezbraËnosti, neki od qih su odlazili u pustiqu, drugi su ostajali da æive u gradu. Oni su za svoj glavni ciw postavili duhovni rad

29 nad samim sobom- to πto se u Starom Zavetu zvalo “stajaqem pred Bogom”, kada je sav Ëovekov æivot bio orijentisan na Boga, kada je svako delo, svaka reË qegova bila posveÊena Bogu. U Sirijskoj Crkvi u IV veku ovi podviænici su se nazivali “sinovima Zaveta” ili “kÊerima Zaveta”: oni su davali zavet bezbraËnosti, da bi posvetili sebe sluæequ Bogu i Crkvi. U Kapadokiji u tom vremenu se ubrzano razvijalo monaπtvo, osnivale su se asketske obitewi. Vaænu ulogu u formiraqu kapadokijskog monaπtva je odigrao svetitew Vasilije Veliki. Od qega je do nas doπlo nekoliko zbornika pravila æivweqa.ObiËno se smatra da su to monaπka pravila, iako se reË “monah” kod qih nije upotrebwavala. Radi se o tome da je Vasilije Veliki pisao svoja pravila ne samo za monahe, nego i za sve asketski nastrojene hriπÊane - sve one, koji su hteli da usklade svoj æivot prema Jevanewu. Jer je monaπtvo u osnovi - niπta drugo do jevanelski naËin æivota, nastojaqe da se ispune zapovesti, koje su dane wudima koji su æiveli u svetu. Nije sluËajno sv. Jovan LestviËnik govorio: “Svetlost monasima su aneli, a svetlost wudima je monaπki æivot”. I nije sluËajno to da se u vizantijskom periodu i u Rusiji monaπki æivot prihvatao kao neki uzor, i æivot druπtva je bio u velikoj meri orijentisan na asketska monaπka pravila.

Na taj naËin, nema nikakve protivreËnosti ne samo izmeu monaπtva i braka, nego i izmeu monaπtva i æivota u svetu. Sveti Isak Sirin kaæe, da “svet” jeste skup svih strasti. I monah odlazi iz takvog “sveta”, ne od sveta kao tvorevine Boæije, nego od palog, grehovnog sveta, pogruæenog u poroke. Odlazi ne radi mræqe prema svetu, ne stoga jer se gnuπa sveta, nego radi toga, πto izvan sveta on moæe skupiti u sebi onaj duhovni potencijal, koji posle realizuju u sluæbi wudima. Prepodobni Siluan Atonski je govorio: mnogi okrivwuju monahe, da oni besplatno jedu hleb, ali moli-

tva koju oni uznose za wude, dragocenija je mnogo viπe od toga, πto wudi Ëine u svetu na korist bliæqih.

Prepodobni Serafim Sarovski je govorio: “Imaj smiren duh, i hiwade wudi oko tebe Êe se spasti.”

OdlazeÊi u pustiqu na 5, 10, 20, 30 godina otπelnici su zadobijali “smiren duh”, unutraπqi mir, koji tako nedostaje onima koji æive u svetu. Ali oni su se posle vraÊali wudima, da bi podelili taj mir sa qima. I, zaista, hiwade wudi bi se spasavalo oko takvih podviænika. Naravno, bilo je mnogo podviænika koji su otiπli iz sveta, i nisu se vratili nazad u svet, koji su umrli nepoznati, ali to ne znaËi da je qihov podvig bio uzaludan, jer su molitve koje su oni uznosili za bliæqe mnogima pomagale. Dostigavπi svetost, oni su postali posrednici i zastupnici za hiwade wudi, koji su bili spaπeni qihovim molitvama.

Primivπi postrig, monah daje tri osnovna zaveta: nesticaqe, celomudrenost i posluπaqe.

Nesticaqe se moæe razliËito shvatiti. Moæe biti reËi o potpuno dobrovownom siromaπtvu, kada se Ëovek odriËe svih zemawskih blaga, svake imovine. Ali u najbowem sluËaju radi se o tome da se on odnosi prema svemu πto ima kao da je to pozajmio. Monah i prema æivotu treba da se odnosi tako, kao da mu je i on pozajmwen. U “Lestvici” i drugim velikim asketskim kqigama govori se o dobrodetewi stranstvovaqa, kada Ëovek shvata da ovde, na zemwi, nema “grada u kojem bi obitavao, nego oËekuje onaj koji Êe doÊi “, jer je qegova duhovna otadæbina - Nebeski Jerusalim. I upravo je prema qemu usmerena duhovna paæqa monaha.

Zavet celomudrenosti se ne odnosi samo na bezbraËnost. “Celomudrenost” je slovenska reË, koja ima u sebi veoma dubok smisao. Ona govori o tome da je Ëovek duæan “biti u celosti mudar”, to jest u svim svojim postupcima i pomislima treba da se rukovodi “mudroπÊu, koja dolazi Odozgo”, koja jeste Sam Hristos.

30 I, na kraju, posluπaqe.Ovaj monaπki zavet moæe biti ispuqen na razne naËine: monah u manastiru se nalazi u posluπaqu svom igumanu, monah koji sluæi u parohiji - svome episkopu. I kakva god bila spowqa strana æivota monaha, on je uvek duæan da se seÊa, da qegov æivot ne pripada qemu, nego da je predan Bogu, Crkvi i wudima. I monah tek tada moæe opravdati svoj priziv kada qegov æivot donosi plodove i u qegovom odnosu prema Bogu, i u odnosu prema Crkvi, i u odnosu prema wudima. Monah donosi korist u odnosu prema Bogu, ako on neprestano radi nad sobom i, uspeva da se duhovno podiæe “iz sile u silu”. On donosi korist Crkvi ako ili usaglaπava svoj monaπki æivot sa sluæeqem crkvi u Ëinu sveπtenika, ili ako se, poπto nije sveπtenik, bavi nekim drugim poslom u crkvi, npr. delima milosra , propovedaqem. Monah donosi korist wudima ili ako im predaje onaj duhovni opit koji je skupio u sebi, ili prikupwa u sebe ono iskustvo, koji Êe potom podeliti sa wudima, ili se jednostavno moli za wude.

I na kraju krajeva, posluπaqe je osluπkivaqe vowe Boæije, nastojaqe Ëoveka da maksimalno pribliæi svoju vowu vowi Boæijoj. I monah - to je onaj koji se dobrovowno odrekao svoje vowe, predajuÊi sav svoj æivot u ruke Boæije. Monah treba da stremi da dostigne takvo sjediqeqe svoje vowe sa vowom Boæijom, da bi se upodobio Isusu Hristu, koji je u Gestimaniji zvao svoga Oca: “OËe Moj! Ako je moguÊe da me mimoie Ëaπa ova; ali opet ne kako ja hoÊu, nego kako Ti” (Mt. 26, 39). U ovim reËima projavila se, s jedne strane, qegova ËoveËanska vowa i prirodan za svakog Ëoveka strah pred stradaqima, a sa druge, - potpuna predanost Vowi Boæijoj i potpuna spremnost da poveri Svoj æivot Bogu.

Hteo bih na kraju da kaæem i to, da monaπtvo, za razliku od braka, predstavwa udeo izabranih - izabanih ne u tom smislu, da su oni bowi od drugih, nego u tom smislu, da oni oseÊaju priziv i ukus prema osamwivaqu.

Ako Ëovek ne oseÊa potrebu da bude sam, ako je qemu dosadno samom sa sobom i sa Bogom, ako mu stalno treba neπto spowqe da ga ispuqava, ako on ne voli molitvu, nije sposoban da nestane u molitvenim talasima, da se udubwuje u qih, da se pribliæi kroz molitvu Bogu… - u tom sluËaju on ne bi trebalo da prima monaπtvo.

Pitaqa i odgovori - Radi Ëega je uopπte potreban monaπki naËin æivota? Treba dati moguÊnost wudima koji imaju naklonost prema tome, da æive ta kvim æivotom. Ali monaπki æivot, moæda, treba da bude dostupan samo onim wudima, koji su dosetigli duhovne visine, kojii su duhovno pouzdani, koji su u zrelom ili starijem uzra preuzeto sa: orthodoxia.org/hilarion/booksrus/svet/mon.htm

stu. To bi pomoglo da se izbegnu greπke.

- Ne smatram da je monaπtvo samo za starce. Ne mislim da je potrebno postrigavati u monahe samo wude koji imaju duhovno iskustvo, jer se takvo iskustvo upravo i stiËe monaπkim æivotom. Treba izbegavati krajnosti.

Smatram da je za stupaqe u brak najbowi uzrast od 20 do 30 godina, a za monaπtvo od 30 do 40 godina.Naravno da se postrig moæe primiti i ranije, ali stepen rizika je tada veÊi. Potpuno je nedopustivo, po mom miπwequ, postrigavati lica koja nisu napunila 20 godina. Poznati su mi sluËajevi o primaqu monaπtva u joπ ranijem uzrastu, πto je posle posluæilo za takve monahe kao povod da se odreknu monaπkih zaveta. Smatram da se u sliËnim sluËajevima postrig moæe smatrati nevaæeÊim, jer deËak, gotovo dete, ne moæe biti spreman na tako ozbiwan korak.

- Rekli ste da je monaπtvo u najveÊoj me ri “ uski put ” . Hteo bih da prodiskutujem o to me. Mi, koji æivimo u svetu, ne beæimo dobro vowno od teπkoÊa. Imamo porodice, treba da radimo, da zaradimo hleb u znoju svoga lica, kod nas su teπki odnosi sa onima koji nas okruæuju. A monasi su, po mome miπwequ, obezbedili sebi u manastirima spokojniji æi vot, oni su zauzeti samousavrπavaqem, kojemu i mi treba da stremimo. Ali izdvojiti vreme za Ëitaqe velikih kqiga, kao oni, nama je du plo teæe jer mi imamo porodice, decu, unuke.

Oni imaju za to dovowno vremena. Ne Ëini li vam se da je naπ put, ako æelimo da budemo do bri hriπÊani, u neËemu Ëak teæi nego πto je monaπki?

- Moæe se reÊi. Kada sam govorio da je monaπtvo najradikalniji izraz “uskog puta”, nisam imao u vidu da je ono neπto preteπko. U mnogim situacijama u æivotu u svetu je znatno teæe. Monaπtvo je “uski put” u smislu odricaqa od mnogih stvari koje obiËnim wudima pripadaju po pravu. I monasi se odriËu od mnogih spownih stvari radi unutraπqeg bogatstva. Ali ne mislim da je monaπtvo iznad braka, ili da ono viπe omoguÊava dostizaqe svetosti nego brak. Bilo koji put, koji Ëovek izabere, ako on stremi ka Bogu, - to je put naporan, to su “tesna vrata”. Ako Ëovek teæi da æivi po Jevanewu, on Êe uvek nailaziti na prepreke i uvek Êe ih morati savladavati. Monaπki æivot, kao i æivot u braku, dat je Ëoveku radi toga da bi on mogao na taj naËin maksimalno ostvariti svoj unutraπqi potencijal. On je dat za dobijaqe Carstva Boæijega kojeg svako od nas moæe zadobiti posle smrti, ali mi mu se moæemo pribliæiti opitno joπ ovde na zemwi. prevod s ruskog: Nataπa UboviÊ

31

U MANASTIRU LEPAVINI PROSLAVWEN PRAZNIK USPENIJA PRESVETE BOGORODICE - VELIKA GOSPOJINA

»ISTOM VEROM PRED LIK PRE»ISTE vetom arhijerejskom liturgijom i sabraqem oko hiwadu vernika proslavwen je u manastiru Lepavini praznik Uspenija Presvete Bogorodice - Velika Gospojina. Proslavwaqe velikog BogorodiËinog praznika, slave lepavinskog manastira, zapoËelo je prazniËnim bdenijem, koje je sluæio iguman manastira, arhimandrit o. Gavrilo (VuËkoviÊ). Sutradan, na dan Uspenija Presvete Bogorodice, u hramu preispuqenom vernim narodom je Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit zagrebaËko-wubwanski i cele Italije Gospodin Jovan je odsluæio Svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluæeqe arhimandrita Gavrila, protojerejastavrofora Zvonka Pilingera, paroha varaædinskog, protojereja Petra OlujiÊa, paroha sisaËkog, jereja Save KosojeviÊa, paroha mariborskog, i akona Aleksandra ObradoviÊa.

U toku bogosluæeqa VisokopreosveÊeni Mitropolit G. Jovan je u ime Svetog arhijerejskog sinoda predao visoko odlikovaqe Srpske pravoslavne crkve, orden Svetog Save treÊeg stepena, monahiqi Ursuli

(Braπ) iz manastira Pomerol u Francuskoj, “za pokazanu wubav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi naroËito iskazanu pri obnovi manastira Lepavine i drugih pravoslavnih svetiqa”.

Prilikom uruËeqa odlikovaqa monahiqi Ursuli (Braπ), Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit Jovan je rekao: “BraÊo i sestre, imamo veliku radost i duænost da izvrπimo odluku Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, da (odamo priznaqe) naπem velikom prijatewu i pomagaËu u obnovi manastira Lepavine skoro za Ëitavo vreme otkako sam ja doπao na duænost eparhijskog arhijereja i otkako smo poËeli sa obnovom manastira postradalog u II svetskom ratu. Sestra Ursula, monahiqa iz manastira Pomerola (u Francuskoj), bila je naπ glavni pomagaË u tim velikim naporima do dana danaπqeg. Mi se svi danas radujemo da Sveti arhijerejski sinod Srpske Crkve odaje to priznaqe, i qoj liËno, i EvangelistiËkoj crkvi u ©tutgartu, koja je bila veliki pomagaË u obnovi manastira Lepavine, i svim onim prijatewima pomagaËima koji su nas po-

32 dræali u tim teπkim poslovima obnove manastira Lepavine.”

Tekst gramate proËitao je iguman manastira arhimandrit Gavrilo: “Na predlog Qegovog Visokopreosve πtenstva Mitropolita zagrebaËko-wubwan skog Gospodina Jovana, Sveti arhijerejski si nod Srpske pravoslavne crkve dodewuje mona hiqi Ursuli (Braπ) iz manastira Pomerol u Francuskoj visoko odlikovaqe Srpske pravo slavne crkve - orden Svetoga Save treÊeg ste pena, za pokazanu wubav prema Srpskoj pravo slavnoj crkvi naroËito iskazanoj pri obnovi manastira Lepavine i drugih pravoslavnih svetiqa. Dano u Patrijarπiji srpskoj u Beo gradu, dana 15. juna 2005.”

2005.

IzgovarajuÊi svoju prazniËnu besedu, Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit Jovan je pred okupwenim vernicima rekao: Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha!

Draga braÊo i sestre, evo velikog praznika, posveÊenog Presvetoj Bogorodici, velikoj Majci Crkve hriπÊanske i celog roda wudskog. Velika je tajna koju je Bog objavio svetu i vaseweni o Presvetoj Bogorodici, maloj Mariji od pravednih i svetih roditewa, bogootaca Joakima i Ane, koja kroz celu istoriju roda wudskog ima izuzetnu ulogu - povratka wudi u naruËje Boæje od izgubwenog Raja. Bog je obeÊao wudima, kad su izgubili blaæeni æivot u Raju, da Êe poslati Izbavitewa, da Êe poslati Mesiju koji Êe se roditi od Presvete Bogorodice, koji Êe biti BogoËovek, koji Êe iskupiti rod wud-

ski, koji Êe nam ponovo otvoriti vrata Carstva Nebeskog, (kroz koja moæemo uÊi) svojim hriπÊanskim æivotom i svojim sluæeqem Bogu radi spaseqa duπe svoje, kao πto je sluæila i pokazala nam Svojim primerom Presveta Bogorodica.

Kao mala devojËica uvedena je u hram Gospodqi, gde je sluæila Bogu.

Posle, kad je doπlo vreme da se rodi Gospod naπ Isus Hristos, Spasitew sveta, posluæila je toj velikoj tajni.

Bila je pratilac Gospoda Hrista za vreme Qegovog jevanelskog rada sa svetim apostolima. Bila je ispuqena tugom kada je Sin Qen stradao, kad je razapet na Golgoti, kada je bio poloæen u grob, ali se tako radovala sa æenama mironosicama i svetim apostolima kad je Gospod vaskrsao, kad se 40 dana javwao sv. apostolima da ih uveri da je On Gospod qihov vaskrsli iz mrtvih. Bila je prisutna kad se Gospod sa Maslinske gore vazneo na nebo i bila je prisutna sa sv. apostolima u dan Pedesetnice, kad je Gospod poslao Duha Svetog na Svoje sv. apostole i na prve hriπÊane koji su tada bili u Jerusalimu, na prvu crkvenu opπtinu, hriπÊane koji su sa apostolima bili prvi misionari jevanelske nauke Gospoda naπeg Isusa Hrista. Posle Pedesetnice, Presveta Bogorodica je obilazila ona mesta koja su bila vezana za odreene momente iz æivota i rada Gospoda Isusa Hrista, bila je prvi haxija, prva koja je iπla da se poklaqa tim svetim mestima.

I na kraju, kad je æelela da ode iz ovoga sveta, arhangel Gavril je pozdravio i doneo palmovu granËicu govoreÊi da Êe za tri dana biti uzneta na Nebo Gospodu svome, Kome je tako verno sluæila. Æelela je da vidi apostole i Bog je uËinio Duhom Svetim da su na oblacima svi doπli u Jerusalim da je pozdrave. Kad je usnula, Ëasno su pogrebli telo Presvete Bogorodice, ispunivπi sve kako je Ona æelela. Sa tugom i sa radoπÊu su je ispratili. I Gospod je na rukama Svojim odneo duπu Qenu u nebeska obitaliπta. A kad je posle tri dana apostol Toma doπao da vidi gde su poloæili telo Presvete Bogorodice i kad su otvorili grob Joakima i Ane, jer je bila kod roditewa Svojih sahraqena, ne naoπe Qeno Ëesno telo, nego samo plaπtanicu u koje je bilo uvijeno, jer je Gospod Isus Hristos, Sin Qen, uzneo i Qeno telo na Nebo, kao πto se i Sam vazneo, da Ëeka Drugi dolazak Hristov i otkrivaqe Nebeske Crkve, nove Zemwe i novog Neba, i novog Jerusalima.

33 U danaπqoj sluæbi Uspenija Presvete Bogorodice nalazimo temu koja se itekako odnosi i na nas - pitaqe æivota i smrti. Presveta Bogorodica, iako je usnula i vaznela se na Nebo, nije nas ostavila, nego se moli i dawe za nas. Moli se, i Qene molitve biÊe usliπene ako mi kao hriπÊani budemo æiveli u hriπÊanskom moralu. Ako budemo æiveli i izvrπavali zapovesti Boæje, kao πto je Ona to smerno izvrπavala Ëitavog Svog æivota, (tako) da je na Golgoti Gospod mogao da je nazove Majkom koju je predao Svom vernom uËeniku svetom Jovanu Bogoslovu i qega preporuËio kao sina Qenog, da se stara za qega i za sve nas koji je molitveno poπtujemo i prizivamo da nam bude PomoÊnica pred prestolom Boæjim. Za postizaqe tog ciwa, koji je najvaæniji u naπem hriπÊanskom æivotu, braÊo i sestre, treba da æivimo hriπÊanskim æivotom, da izvrπavamo vowu Boæju ako æelimo da budemo deca Boæja. I stoga je potrebno da se za ovaj veliki praznik pripremamo molitvom i postom. Tako je Crkva odredila ovaj Gospojinski post, da poπtujuÊi Presvetu Bogorodicu poπtujemo Boga, Boga Oca, Boga Sina i Duha Svetoga, u Ëiju zajednicu da nas Bog primi kad bude bila Qegova vowa.

Osvrnimo se malo na ovo vreme u kome æivimo, koje je mnogo posrnulo, koje je daleko od zakona Boæjeg. Bog nas opomiqe na razne naËine. Opomiqe nas nevremenom...

Evo kolike su poplave u ovo vreme, koliko ima zemwotresa, koliko ratova, mræqe... »ini se, i mnogi se poboæni wudi pribojavaju, kao da smo na rubu kraja ovoga sveta. »ak i mnogi nauËnici govore o nesreÊnom zavrπetku na ovoj zemwi ako se ovako produæi. Bog je dao Ëoveku razum da ostvaruje velika dela, koja treba da sluæe na dobro Ëoveku. Meutim, mnogo je toga u æivotu protivnog vowi Boæjoj. Mi svojim æivotom moæemo da popravimo situaciju. Moæemo svojim molitvama, Ëitaqem reËi Boæje, Ëiqeqem dobrih dela, Ëuvaqem od poroka i od svega πto je protivno vowi Boæjoj.

Moramo da napomenemo da i meu naπim pobo-

ænim hriπÊanima ima nedopustivih stvari. Ima stranputica koje su obmana u verskom æivotu i koje vode u pakao: vraËarije i razna sujeverja, okultizmi, sve je to protivno vowi Boæjoj. Joπ u Starom Zavetu Bog je rekao da vraËarima nema mesta u wudskom druπtvu. PreporuËujemo svima da sa svojim sveπtenicima - u ispovesti, u pravoj molitvi, u pravoj hriπÊanskoj poboænosti - vodite æivot svoj. Jer, avo moæe da se pojavwuje wudima u anelskom obliku. Sveti Jovan Bogoslov, kada nas pouËava kako da raspoznajemo duhove, one istinske koji sluæe Bogu i one koji æele da nas skrenu s pravog puta i survaju u ad, kaæe da ih upitamo da li veruju da je Gospod Isus Hristos Sin Boæji i Spasitew naπ. Ako izdræi jedno takvo pitaqe i da pravi odgovor, onda su to objave i poslaqa od Boga, sve drugo je zamka, sve drugo je prevara i satansko lukavstvo.

Zato ovde, klaqajuÊi se pred likom Presvete Bogorodice, Ëudotvorne ikone Majke Lepavinske, da vera naπa bude vera prava, Ëista, kristalno jasna, bez mane, bez ikakvih surogata, nego onako kako je objavwena u reËi Boæjoj, u otkrivequ Boæjem. Vaπa poboænost neka bude na temewima prave istinske vere. Onda Êe smisao ovoga praznika biti za nas velika uteha i biÊe nam odgovor πta Êe biti sa nama posle smrti. Jer ne zavrπava se naπ æivot ovde na zemwi; sluËajem naπe smrti, naπeg uspenija Bogu, treba da bude proæet svim tim sadræajima koje nam govori Presveta Bogorodica i kako nas pouËavaju crkvene himne, reË Boæja; ona reË koja je bila prorokovana joπ u Starom Zavetu: Koja je hram Duha Svetoga, Mati Sina Boæjeg, Mati svih nas hriπÊana i celog roda wudskog.

Zato da se Qoj molimo, da Presveta Bogorodica kod Sina Svoga, Gospoda naπeg Isusa Hrista hodatajstvuje, da zastupa sve nas i Ëitav rod wudski, kako bi bila mira u svetu i wubavi meu wudima, jer smo svi deca Boæja. Zato da se molimo Presvetoj Bogorodici, makar onom najkraÊom molitvom: Presveta Bogorodice, spasi nas!

34 Neka je slava i hvala Trojedinom Bogu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, u sve vekove. Amin.”

SveËanom prazniËnom bogosluæequ prisustvovali su i gosp. dr. Boris Medvedev, ministar-savetnik, i gosp. Igor Aræajev, savetnik u ambasadi Ruske

Federacije u Hrvatskoj.

Na kraju bogosluæeqa obavweno je seËeqe slavskih kolaËa, koje su sa wubavwu umesile kume manastirske slave - gospoa Borka ©ajiÊ, gospoa Sneæana PetroviÊ, gospoa Mara SubotiÊ i dr. - te su proËitane litijske molitve.

Kada je zavrπilo liturgijsko slavwe, arhimandrit o. Gavrilo je sve okupwene vernike pozvao u manastirsku trpezariju, na prazniËku trpezu wubavi.

Goste iz Ruske ambasade VisokopreosveÊeni Mitropolit je ugostio u manastirskom salonu i sa qima doπao na trpezu wubavi, za kojom je potom zahvalio manastirskom bratstvu i vrednim domaÊicama u kuhiqi za trud gostowubwa, te pozdravio kako drage goste iz ambasade Ruske Federacije u Zagrebu, sa æewom da “prenesu naπu wubav i najbowe æewe onima koji se u politiËkom æivotu bore za mir u svetu i opπte dobro, a posebno za naπe hriπÊanske, meupravoslavne odnose”, tako i “dragoj i uvaæenoj sestri Ursuli”... i preko qe “svim naπim pomagaËima i prijatewima koji su radili ovde na obnovi manastira Lepavine”.

“Veliki je to poduhvat bio; qihova dobra,

hriπÊanska æewa da nam pomognu i Boæja pomoÊ bili su ovde prisutni kao Ëudo Boæje, da evo moæemo sada da se sastajemo i proslavwamo crkvene praznike”, rekao je Gospodin Mitropolit, zaæelevπi na kraju svim vernicima sreÊan i blagosloven dolazak u manastir Lepavinu, “sada i uvek kad god dolazite.”

Predstavnik ambasade Ruske Federacije u Zagrebu gosp. Igor Aræajev je izrazio zahvalnost VisokopreosveÊenom G. Jovanu i arhimandritu Gavrilu, te zadovowstvo zbog toga πto je zajedno sa gosp. dr. Borisom Medvedevim imao priliku “da na ovaj veliki praznik bude zajedno sa naπom braÊom po veri.”

Monahiqa Ursula (Braπ) je pak izrazila radost zbog obnove manastira, podsetivπi da je proπlo skoro 20 godina od poËetka obnove i posebno istaknuvπi da su za Ëlanove EvangeliËke crkve u ©tutgartu, koji su svojim radom pridoneli obnovi, duhovni sadræaji u naπoj Crkvi bili otkriÊe. “Duhovni doæivwaji poboænosti u Pravoslavnoj Crkvi ne mogu dovowno da se opiπu”, rekla je s. Ursula, i zavrπila: “Sve je to dalo smisao naπem zajedniËkom druæequ razliËitih tradicija.”

VeËerqe bogosluæeqe je poËelo u 17 Ëasova, a sluæio je jerej Savo KosojeviÊ uz sasluæeqe akona Aleksandra ObradoviÊa, a VisokopreosveÊeni je na kraju bogosluæeqa odræao besedu. U kasnim popodnevnim Ëasovima manastirska bratija, sveπtenici i narod ispratili su svog arhijereja.

35

CRKVA I PSIHIJATRIJA Razgovor sveπtenika Igora Powakova i lekara-psihoterapeuta M. J. Melik-Parsadanova na talasima radiostanice “Petrovgrad” Sveπtenik Igor Powakov : - Mihailo JureviËu, donedavno se smatralo da je odlazak u Crkvu i sticanje vere projava psihiËke bole sti. Da li se u psihijatriji u danaπqe vreme promenilo miπweqe po tom pitaqu?

M. J. Melik-Parsadanov: Melik-Parsadanov - Naravno da se promenilo. To miπweqe je bilo nametnuto, nisu ga se svi pridræavali. To je bila dræavna antireligiozna politika, koja je ponekad prinuivala lekare da se ponaπaju nekorektno u odnosu prema verujuÊim wudima, koji su odlazili u crkvu i ispovedali Gospoda Isusa Hrista.

Vreme se promenilo, danas wudi mogu slobodno da odlaze u crkvu. U psihijatrijskim krugovima se pojavilo mnogo lekara koji iskreno veruju u Boga i ispovedaju Pravoslavwe. U Peterburgu postoji druπtvo pravoslavnih psihologa i psihijatara posveÊeno sv. Luki Vojno-Jaseneckom.

- Da li meu vaπim pacijentima ima vernika? Moje sveπteniËko iskustvo pokazuje da se u crkvi, mnogo viπe nego na drugim me stima, sreÊu wudi sa psihopatoloπkim pro blemima. Da li postoji neka veza izmedju crkovnosti i psihijatrije?

- Sv. Jovan LestviËnik je razdvojio patologiju od prirode i duhovnu patologiju. Koliko mi je poznato, u vreme razvoja psihijatrije, kada je ona postala nauËna medicinska disciplina, bolesnike - a to su mogli da budu i sveπtenici i monasi - ponekad su iz manastira upuÊivali u psihijatrijske ustanove. U psihijatrijskim klinikama se ponekad nalaze bolesnici u religioznom bunilu.

- ©ta to predstavwa?

- Ti bolesnici su u poËetku moæda bili neverujuÊi wudi, ali se kod qih u nekoj etapi razvoja bolesti pojavilo religiozno bunilo. Oni su zamiπwali da su svetitewi ili Bog, ili su smatrali da imaju poseban odnos sa Bogom, da Ëuju Boæiji glas u svojoj glavi i u

razliËitim delovima tela. To mogu da budu istinske halucinacije, kada oni imaju vieqa.

Ta psihiËka bolest ne podrazumeva samo pseudoreligiozne projave. Ona ima uticaj na sve sfere wudskog postojaqa - na qegove fiziËke, bioloπke, psiholoπke, emocionalne i vowne osobine. Takva bolest treba da se leËi medicinskim sredstvima. Uprkos svemu tome ponekad i verujuÊi wudi boluju od psihiËkih bolesti. Radi jasnijeg objaπqeqa naveπÊu primere Gogowa i Dostojevskog. Gogow je uprkos svojoj psihiËkoj bolesti bio kompletna stvaralaËka liËnost. Psihijatri su posle qegove smrti istraæivali qegov psihijatrijski materijal i izrazili svoje miπweqe o Gogowevom staqu: umro je duπevno zdrav Ëovek pri projavama duπevne bolesti. ZadivwujuÊe je to da su kako Gogow tako i Dostojevski sami u sebi primeÊivali projave bolesti, to jest bili su samokritiËni.

- Oni su bili zdravi, ali su videli svo ju bolest - to i jeste znak da je Ëovek zdrav.

- Da, znak da je Ëovek duhovno zdrav se projavwuje u tome da je on samokritiËan, sposoban za pokajan odnos prema bolesnim projavama svoje liËnosti.

- Recite nam, molim vas, detawnije o to me kako razlikovati religiozno bunilo od istinskog religioznog oseÊaqa? Napomenuli ste da je religiozno bunilo praÊeno sekun darnim pojavama, a koje su primarne?

- Stvar je u tome da se ja ne smatram potpuno kompetentnim da govorim o religioznim projavama, poπto sam ja lekar-psihijatar i meni se obraÊaju bolesni wudi. Ali ja kao verujuÊi Ëovek mogu da razumem da religiozni Ëovek moæe da ima prefiqene pojave u svom religioznom æivotu, koje mogu da se projavwuju u vieqima, u nekim srcem osluπkivanim viπim duhovnim, Ëisto religioznim meusobnim odnosima izmeu Ëoveka i Boga. To su veoma tanane stvari, ali se u psihijatriji projavwuju grubo - to je laæna mistika, to jest situacija

36 u kojoj projave bolesti obuzimaju celog Ëoveka i on ne moæe da izae iz tog staqa.

Nedavno sam video primer takvog ponaπaqa. Ëovek se molio, ali kada su prolazili wudi u crkvi sa kutijom za skupwaqe priloga, on je poËeo da krsti tu kutiju, pri Ëemu ne sa tri prsta, kako se mi obiËno krstimo, veÊ kao sveπtenik. OdlazeÊi iz crkve, on se poklonio i obema rukama prekrstio oltar. To je znak neadekvatnog ponaπaqa u crkvi. Naravno, teπko je ne progovorivπi ni reË sa Ëovekom postaviti qegovu dijagnozu, ali je kompletno qegovo ponaπaqe u crkvi govorilo o nekom posebnom odnosu prema sebi i prema crkvi. »esto odlazim u crkvu i nisam nijednom video tog Ëoveka da se ispovedio ili priËestio, Pacijenti petrogradske i oËigledno iskusni sveπtenici vide qegovu gordost i prelest. MoguÊe je da je to bila projava razvoja neke psihiËke bolesti.

- Interesantno je znati koji su uzroci nastanka religioznog bunila?

- Ja ne bih posebno izdvajao uzroke religioznog bunila. I do dan-danas nisu razjaπqeni mehanizmi i etiologija takve bolesti kao πto je naprimer πizofrenija. Mi znamo spowaπqe projave i na osnovu qih moæemo da postavimo dijagnozu. ZaËuujuÊe je to da, bez obzira na razvoj takvih nauka kao πto su genetika, biologija i biohemija, ne moæemo da naemo uzroke te bolesti. Jedino πto je verodostojno ustanovweno jeste znaËaj naslednog faktora. Zato teπko da mogu da odgovorim na vaπe pitaqe, jer na ta pitaqa niko ne moæe odreeno da odgovori. Tu mogu postojati razliËiti pogledi i razliËite teorije.

- Kako se u datom sluËaju moæe pomoÊi Ëoveku? Kako odrediti da li se kod nekoga pojavilo religiozno bunilo ili je on istinski poverovao u Boga? »esto dolaze roditewi i pitaju kako da postupe - kaæu, dete se razbo lelo, neobiËno se ponaπa. πta se moæe posavetovati obiËnim wudima, koji nemaju iskustva sa psihologijom i psihijatrijom?

- VeÊina sveπtenika ima iskustvo, i sveπtenik je duæan da porazgovara sa takvim Ëovekom. Sveπtenik nije lekar, ali on takoe moæe da postavi dijagnozu, i

da oseti πta nije pravo kretaqe ka Bogu, veÊ neπto πto prevazilazi religiozne okvire. U tom sluËaju Ëoveka treba uputiti na konsultaciju sa lekarom, naravno u saglasnosti sa samim bolesnikom. Poæewno je da lekar bude verujuÊi Ëovek, zato πto Êe on bræe i pravilnije oceniti religiozne projave, jer i kod verujuÊeg Ëoveka se javwaju trenuci pogreπnih duhovnih oseÊaqa koji prelaze odreene norme. Lekar treba da odredi da li je to reaktivna ili endogena bolest, i odredivπi to treba da se poveæe sa sveπtenikom, da iznese svoje miπweqe i da prepiπe lekove, kako bi bolesnom Ëoveku pomogao da se adaptira i da izae iz afektivnog staqa. U teæim sluËajevima leËeqe se moæe sprovoditi u stacionaru. psihijatrijske bolnice VerujuÊi lekar Êe uvek videti svoj ciw ne samo u leËequ patoloπkih projava, veÊ i u povratku tog pacijenta u crkvu, jer za verujuÊeg lekara qegovo sluæeqe medicini predstavwa nastavak sluæeqa Bogu. Lekar treba da zna granice svoje oblasti i da ih ne prestupa, jer je on takoe obiËan Ëovek i moæe da upadne u prelest.

- »esto se od necrkvenih wudi koji se navikavaju na crkvu moæe Ëuti sledeÊa pri medba: u crkvi ima veoma mnogo Ëudnih i psihiËki bolesnih wudi. Zaista, crkva neËim privlaËi ne sasvim zdrave wude. Po vaπem miπwequ, πta je to πto Ëudne wude privlaËi ka crkvi?

- Crkva moæe da privlaËi Ëudne wude, ali moæe i da ih odbija. »udni wudi su uvek Ëudni. Crkva treba da privlaËi wude, jer je u qoj Boæji Duh. Ja to ne govorim kao lekar, veÊ kao verujuÊi Ëovek. U crkvi se traæi spaseqe, i wudi su se uvek za vreme prirodnih ili ratnih katastrofa spasavali u crkvama. Stremweqe ka crkvi je Ëovekovo prirodno stremweqe, crkva je sama po sebi lepa - lepa je sluæba, crkvena arhitektura je lepa. ©ta je to πto Ëoveka moæe da odbija od crkve? »ak i neverujuÊi turisti dolaze u naπe crkve. Ja to smatram prirodnom Ëovekovom sklonoπÊu, kako zdravog tako i bolesnog Ëoveka.

Mogu postojati i drugi motivi, ali tu veÊ zalazimo u sferu duhovnog, u sferu demonologije. To nije

37 moja oblast, i ja tu mogu da se izjasnim samo kao hriπÊanin, kao spontani bogoslov, koji Ëita i razmiπwa. Bolesni wudi stalno traæe spaseqe.

- »ovek u svojoj bolesti prelazi svaki daπqe granice, qega privlaËi sve ono πto ni je uobiËajeno. To ne mora da bude samo crkva, to moæe da bude ekstrasensorika i okultizam.

Ali moæe da se desi da takav Ëovek postane agresivan kada poËne da prilazi crkvi. Napri mer, pokuπava da oskvrni ikone, da rastuæi vernike - na taj naËin se projavwuje ciwno, ruπilaËko ponaπaqe u crkvi.

- To se deπava i kod uslovno zdravih wudi koji se ponaπaju agresivno u razgovorima o Bogu, o Svetom Pismu, o bogosloviji. Izvor svega toga je demonski. U naπoj profesionalnoj sredini razgovori o tome izazivaju razdraæwivost. Postoji teæqa za razdvajaqem nauke i duhovne oblasti, iako znamo iz istorije da je cela psihijatrija, i uopπte medicina, proistekla iz crkvenog sluæeqa. Prvi medicinari su bili æreci: u staroj Persiji medicinom su se bavili magovi, a u Indiji brahmani. I zato sve ono πto se tiËe oblasti psihologije ne moæe da se razdvoji i da se kaæe: ovde je u pitaqu samo medicina i nema niËeg duhovnog. Ëovek se sastoji od duha, duπe i tela, i ne sme se uzimati u obzir samo telo i duπa, a ne obraÊati paæqa na duh.

- Posednutost je poseban crkveni ter min; πta on, po vaπem miπwequ, predstavwa?

Je li to psihijatrijska bolest ili zaista poja va useweqa nekog duhovnog biÊa u Ëoveka?

- Posednutost je reË koja se upotrebwava i u literaturi i u æivotu. Kaæemo: “on je opsednut kolekcionarstvom”, “on je opsednut wubavwu”, i koristimo se tim terminom u mnogim situacijama. Ako Ëovek zna samo za nauku i ne vidi niπta oko sebe, onda kaæemo da je opsednut svojim stvaralaπtvom - i to je takoe opsednutost svoje vrste. Ona moæe da se projavwuje na razne naËine. Vi govorite o posednutosti zlim duhovima. Lekar kome ta reË niπta ne znaËi neÊe je ni prepoznati. Ja sam verujuÊi Ëovek i video sam posednute u crkvi, prisustvovao sam molitvi za posednute i tada sam video neπto πto me je prosto porazilo. I meu bolesnicima primeÊujem pacijente sa simptomima posednutosti.

- Da li su to verujuÊi wudi?

- To su wudi koji su u nekoj meri povezani sa Crkvom. To su verujuÊi wudi, ali je qihova vera izopaËena, i nakaradna zbog te pojave. Poπto je to toliko ozbiwan problem, ja sam se uvek obraÊao sveπtenicima koji su duhovno rukovodili te pacijente. Naπa miπwe-

qa su se obiËno podudarala.

- Da li je posednutost psihijatrijska bo lest ili ne?

- To je i psihijatrijska i duhovna bolest. Teπko je reÊi zbog Ëega je neki Ëovek psihiËki bolestan, a kod drugoga se projavwuje posednutost koja se u krajqoj fazi razvija u psihiËku bolest.

- Koji su simptomi posednutosti?

- Naprimer, oseÊajan pacijent s kojim dolazim u kontakt odjednom postaje zloban, qegov lik se iznenada meqa, skriva oËi i pokuπava da iza?e iz kabineta. To se ponekad deπava onda kad se govori o nekoj svetiqi, naprimer, ako na stolu leæi Jevandjewe i ako zapoËiqe razgovor o veri, kod pacijenta se odjednom pojavwuje neka zloba, a Ëak se i qegov spowaπqi izgled izopaËuje.

To se ponekad projavwuje u vidu pseudohalucinacija.

Pseudohalucinacija se razlikuje od halucinacije po tome πto se Ëujnost glasova ili vieqe nekog predmeta ne projavwuje spowa, veÊ unutar samog Ëoveka: u glavi, u srcu ili u nekom drugom organu. Pacijenti to razliËito tumaËe. Ëesto su te pseudohalucinacije praÊene religioznim bunilom: oseÊajem progonstva, otkrivaqa misli taj sindrom se u psihijatriji Ëesto naziva sindromom Kandinski-Klerambo. On se najËeπÊe sreÊe kod πizofrenije. U mojoj praksi je bilo sluËajeva pseudohalucinacija koje nisu povezane sa religioznim bunilom, kao ni sa pacijentovim nezdravim ponaπaqem izvan tih staqa. Tada sam se obraÊao sveπtenicima koji su poznavali te pacijente i oni su priznavali da je to posednutost. πtaviπe, treba primetiti da se sami pacijenti dovowno kritiËno odnose prema tim projavama, oni sami oseÊaju da postoji neπto πto je izvan qihove kontrole. To su nesreÊni wudi, koji u veÊini sluËajeva znaju πta im se deπava. Kada sam pokuπao da prokonsultujem te bolesnike u nauËnim krugovima, pacijenti su to izbegavali. Oni se najËeπÊe nalaze u crkvi, i oseÊaju da s qima neπto nije u redu, ali se ne obraÊaju psihijatru, skrivajuÊi svoje staqe. Roaci koji vide qihovo neobiËno ponaπaqe, kada oni pri kropwequ svetom vodom odjednom poËiqu Ëetvoronoπke da beæe, ne govore to lekaru. Roaci se smuÊuju i ne æele to da priznaju, jer se to smatra kao neπto πto æigoπe Ëoveka. Zadatak psihijatra je da kada to uvidi ne pokuπava sam niπta da uradi. Za verujuÊeg psihijatra se u ovome krije moguÊnost velike sablazni, i on moæe da uobrazi da sam moæe da se bori sa tim duhovima. Lekovi ovde po pravilu ne pomaæu, oni pomaæu samo tako da se uravnoteæi Ëovekovo ponaπaqe, tj. da se smaqi uznemirenost i fiziËka aktivnost. Za mene su staraËke psihoze uvek bile zagonetka, kada nemoÊna starica odjednom pokazuje

38 neobiËnu fiziËku snagu. Ona tada moæe da preskoËi ormar, projavwuje agresivnost i medicinsko osobwe ne moæe da je smiri - odakle takva snaga staroj i mrπavoj starici? Nauka ne moæe da odgovori zbog Ëega se javwa takva sila. Nauka ima svoje metode istraæivaqa.

OËigledno je da se u Ëoveka, ako nema Svetog Duha, usewava demonski duh.

- Da li savremena psihijatrija na neki naËin izuËava i ocequje takve pojave i da li postoje pokuπaji da se pomogne takvim wu dima? Vi govorite istinu kada kaæete da se roaci usteæu da govore o posednutosti bole snika. Bolesnik Êe pre otiÊi lekaru nego πto Êe priznati da je posednut zlim duhovima i prihvatiti ono πto mu Crkva pruæa u tom slu Ëaju. Da li postoje primeri leËeqa posednu tosti psihijatrijskim metodama?

- Ako se govori o primeru staraËkog slabog pamÊeqa, onda treba imati u vidu da ono ima svoju bioloπku osnovu. Ali kod nekoga se pojavwuju Ëudni fenomeni kao πto je, naprimer, ogromna fiziËka snaga. A πta predstavwaju tzv. rezervne moguÊnosti organizma?

Neka nauËnici objasne πta su to rezervne Ëovekove moguÊnosti i zbog Ëega se one projavwuju u tako izopaËenoj formi, a ne naprimer u stvaralaπtvu. Medicina treba da da odgovore na pitaqa, da objasni patogeneze, etiologiju i mehanizam te bolesti, i ne treba misliti da je ona dostigla vrhunska znaqa. Ranije su se sve psihiËke bolesti objaπqavale posednutoπÊu zlim duhovima.

- Ali, da li je bilo pokuπaja psihi jatrijskog leËeqa posednutih?

- Da bi se leËili posednuti, treba postaviti upravo tu dijagnozu. Lekar koji tu bolest ne dijagnosticira kao posednutost, prosto leËi od πizofrenije.

- I kakvi su rezultati leËeqa?

- Era neuroleptika je promenila projave psihiËkih bolesti. Ranije je bilo veoma mnogo uznemirenih bolesnika, koje je bilo teπko zadræati. Neuroleptici su preparati koji deluju sedativno, tj. umirujuÊe, i oni umaquju psihiËke projave. U bolnicama je postalo lakπe, bolesnici koji uzimaju te lekove su postali mirniji.

Ali, ti preparati ne leËe psihiËku bolest, oni samo pomaæu da se izae na kraj u datoj situaciji. Jedan poznati psihijatar je priËao kako je doπao u posetu bolesnom sklerotiËaru, koji se kod kuÊe ponaπao grubo i nepodnoπwivo, bacao je taqire kada mu se neπto nije svialo - i za vreme druge posete qegova æena je rekla: “Profesore, veliko vam hvala, mnogo ste nam pomogli.

Ako je ranije bacao taqire kada mu se neπto nije svi-

alo, sada Êuti πta god da mu dam da jede”. Ëovek je pod uticajem tih preparata jeo Ëak i ne razlikujuÊi ukus hrane, gubeÊi poneπto od svog izopaËenog karaktera, ali je postajao prijatan za porodicu i lekara. Medicini i lekaru koji prepisuje lekove se ne sme prigovarati u takvoj situaciji. Takvog pacijenta treba nekako prilagoditi tome da bi mogao istovremeno da bude sa bliæqima ili u bolnici. StaraËke psihoze se leËe simptomatski, i tada se ne leËi posednutost ako ona postoji, veÊ fiziËke projave. Ako se nekoj slaboj starici da tableta neuroleptika, ona Êe se prosto umiriti.

- Po vaπem miπwequ, da li tendencije u savremenoj psihijatriji omoguÊavaju da se go vori o tome da se ta bolest, posednutost, mo æe prepoznavati?

- Mislim da da. Ali, tu veÊ postoji druga opasnost da se u svemu vidi posednutost. Treba da postoji zlatna sredina. Razumni lekari i sveπtenici treba da znaju da razlikuju psihiËku bolest od posednutosti.

- Mihailo JureviËu, znam da se bavite leËeqem alkoholizma i narkomanije. To je za naπu zemwu veoma aktuelna tema. Ja imam dve kqiæice, sveπtenika Alekseja Moroza i sveπtenika Aleksandra Zaharova, “O trezve nosti” nosti i “Kako pobediti pijanstvo” pijanstvo . NeÊu prepriËavati sadræaj tih kqiæica, jer je qi hov smisao veoma jednostavan: alkoholizam je bolest koja je izazvana duhom pijanstva. Oda tle se izvode zakwuËci o tome kako treba leËiti alkoholizam - treba doÊi u Crkvu, poka jati se i alkoholizam Êe biti pobeen. Moje sveπteniËko iskustvo govori o tome da nije sve baπ tako jednostavno: da Ëovek samo doe, pokaje se, pomoli se, proËita akatist i pobedi pijanstvo. Problem je veoma ozbiwan, to je Ëitava vasewena, kosmos. ©ta vi smatrate za uzroke te bolesti i da li se to moæe nazvati boleπÊu?

- Pre svega, treba razlikovati pijanstvo od alkoholizma. Postoji francuska poslovica koja kaæe: “Ako pijanica hoÊe da prestane da pije, on to i moæe, a alkoholiËar ako i æeli da prestane, ne moæe”. Treba razlikovati fenomen alkoholizma kao bolesti, koja zahvata i telo i duπu i duh i koja vodi ka smrti (alkoholizam se nikada ne umaquje), od obiËnog pijanstva i moralne izopaËenosti.

Po kojim simptomima se alkoholizam razlikuje od pijanstva? Gubitak zaπtitno-vomitivnog refleksa (refleksa za povraÊaqe). Ako Ëovek samo pije, i popije previπe, onda on povraÊa, bioloπka komponenta nije

39 izgubwena. Meutim, kada nastupi alkoholizam, zaπti- kad ne, veÊ moæe da prie satanizmu, bolesti i pogitno-vomitivni refleks nestaje i Ëovek postaje boca bez biji. dna, on pije i gubi kontrolu za koliËinom. Koliko god ta- Postoji veliki broj metoda za leËeqe kav Ëovek govorio da sam moæe s tim da izae na kraj, on alkoholizma i oni Ëesto protivureËe jedan nikada to ne moæe, kao πto Êe i bokser lake kategorije drugom. U broπurama o kojima sam govorio koji izae da se bori sa bokserom teπke kategorije uvek razmatraju se svi naËini leËeqa alkoho dobijati nokaut i ispadati van ringa. lizma i dozvowava se samo jedan, a to je Alkoholizam je bolest, ali ja nisam protiv toga pravoslavno Druπtvo trezvenosti. Koji je, s da se govori o usewequ duha pijanstva. Takav Ëovek je vaπe taËke glediπta, najefikasniji naËin ustvari veÊ posednut, jer postaje zavisan. Svi savre- pomoÊi wudima u borbi sa tom boleπÊu? meni metodi leËeqa su usmereni na spoznaju alko- Kao πto sam veÊ rekao, alkoholizam utiËe na holizma, i to je najteæe jer je Ëoveku teπko da prizna da telo, duπu i duh. Ako metod leËeqa obuhvata sve ove tri je alkoholiËar. ReË “pijanica” u Rusiji zvuËi dobro- sfere, onda on moæe da bude efikasan. Pacijentu se ne namerno i dobroduπno. Kada se kaæe “alkoholiËar”, to moæe pomoÊi ako i on sam ne uËestvuje u tome. Ëovek treveÊ zvuËi kao ba sam da se obrati æigosan. Ti paciza pomoÊ. U Rusiji su jenti oseÊaju da se s popularne zastraqima neπto deπaπujuÊe metode: kodova, oni gube konvaqe, implantacija trolu nad sobom, preparata koja je vide da qima nespojiva s upotreneπto vlada. Oni bom alkohola. Pose svim silama sustoje i psiholoπke protstavwaju primetode, kao πto je znaqu da im je ponaprimer Druπtvo trebna pomoÊ. Prva trezvenosti, zasnopobeda je - priznavano na hriπÊanskoj qe svoje bespomoÊtradiciji. Ali to ne nosti u borbi sa treba da se prealkoholizmom. Ëotvori u duhovnu vek koji trËi i gotehnologiju, jer leDom za umobolne - litografija iz XIX veka vori: “Meni je kareva liËnost uvek potrebna pomoÊ, pomozite mi”, ima πanse da se izleËi. ima udeo u leËequ i od qegovih liËnih osobina zavisi I oni koje drugi nasilno odvuku do lekara nisu i vrsta leËeqa. Ako je to prosto Ëovek koji je nauËio beznadeæni, mada je s qima znatno teæe. neku metodiku koju potpuno formalno koristi, a sam - Da li se moæe govoriti o predisponir - pritom razmiπwa o borπËu (vrsta ruske Ëorbe, prim. anosti ka alkoholizmu? prev.) i o tome da se πto pre vrati kuÊi, i ne - Naravno da moæe. Prvo, postoje genetski sim- preæivwava i ne uËestvuje u procesu, onda to malo kome ptomi alkoholizma. Ako je u porodici otac pio, onda je pomaæe. veÊ sin u riziËnoj kategoriji. Predisponiranost se preProËitaÊu vam principe Anonimnih alkoholinosi nasleem. Ali to nije fatalno i ne znaËi da Êe Ëo- Ëara. Jedan ameriËki filozof je rekao da ako je XX vek vek Ëiji su deda i otac bili alkoholiËari obavezno biti dao neπto dobro, onda su to grupe Anonimnih alkoholialkoholiËar, jer qega niko ne primorava da pije. Posto- Ëara. One su nastale iz druπtava trezvenosti i druji i psiholoπka predisponiranost, iako se ni tu ne mo- πtava hriπÊanskih lekara. Grupi Anonimnih alkoholiæe jasno odrediti koji je psihotip predisponiran za Ëara moæe da se prikwuËi i Ëovek koji nije hriπÊanin, alkoholizam. To su nemirni wudi, koji svoj nemir gase kao i neverujuÊi Ëovek. Na osnovu Ëitaqa dvanaest zapoalkoholom. To su neodluËni wudi. Svaki Ëovek oseÊa ne- vesti Anonimnih alkoholiËara moæe se shvatiti kuda ku nepunoÊu u æivotu, æeli duπevni komfor i ne nalazi one mogu Ëoveka da odvedu: - Priznali smo da nas je alkoholizam potËinio ga. Nekoga to privodi ka Bogu, a nekoga narkoticima i alkoholu. Ponekad Ëovek traga i prilazi ka Bogu, a pone- sebi i da on, a ne mi, raspolaæe naπim sudbinama”

40 - Uverili smo se da ne moæemo da se izleËimo bez pomoÊi sa strane.

- Doneli smo odluku da svoj æivot poverimo Onome, koga nazivamo Bogom (ovde se uzimaju u obzir razliËite konfesije u okviru grupa).

- Analizirali smo svoj moralni “prtwag” i dali smo sebi objektivnu ocenu (to je put ka pokajaqu, zar ne?)

- Otkrivπi uzroke svojih zabluda, koren zla, pokajali smo se pred Bogom i wudima.

- Priπli smo grupi Anonimnih alkoholiËara da bi nas Bog izbavio od naπih poroka.

- Smireno molimo Boga da nas izbavi od naπih nedostataka.

- Setili smo se svih onih kojima smo uËinili zlo i poæeleli smo da iskupimo svoju krivicu pred qima.

- Uvek smo, gde je god to bilo moguÊe, iskupwivali svoju krivicu pred tim wudima sa izuzetkom onih sluËajeva kada je to moglo da naπkodi qima ili qihovoj okolini.

- Nastavwali smo da analiziramo sebe i svoje postupke i ako bi se pokazalo da nismo kako treba, priznavali bismo svoju krivicu.

- Molitvama i udubwivaqem u sebe smo teæili da proπirimo svoje duboko liËno i subjektivno shvataqe Boga, moleÊi Ga samo za jedno - da nam projavi Svoju vowu i da nam da snage da je ispunimo.

- Doæivevπi kao rezultat ispuqavaqa svih tih zapovesti duhovno bueqe, potrudili smo se da ukaæemo put ka qemu i drugim alkoholiËarima, kako bi se i oni sami probudili.

Smatram da je to dvanaest koraka ka Bogu. Video preuzeto sa: www.miloserdie.ru

sam promene koje se deπavaju u grupama Anonimnih alkoholiËara. Mnogi od qih su se obratili ka Bogu i danas dolaze u crkvu.

- Kakva je metodika pomoÊi wudima u grupama Anonimnih alkoholiËara? Da li su to Ëisto psihoterapeutska dejstva ili se tamo koriste i neke metode leËeqa lekovima? ©ta se tamo radi?

- Prvo, tamo nema ni psihologa, ni lekara. Tamo su prisutni samo alkoholiËari. To moæe da bude lekaralkoholiËar ili psiholog-alkoholiËar. Oni zasnivaju svoj metod na nabrojanim principima, ali poπto je ideologija Anonimnih alkoholiËara formirana 30-ih godina, oni veÊ imaju ogromno iskustvo. U poËetku novi Ëlan dolazi i sluπa æivotno iskustvo drugog alkoholiËara. Kao πto su govorili stari lekari: “Bolesnik veruje drugim bolesnicima viπe nego lekarima”. Kada alkoholiËar Ëuje priËu o padu drugog Ëoveka, on pronalazi u sebi to isto i postaje mu lakπe da to uvidi kod sebe. On vidi wude koji su postradali od alkoholizma i koji su dospeli na samo dno, ali ipak mogu da se trgnu i da zaplivaju. Tada oni poËiqu da shvataju da imaju πansu. Ponekad wudi dolaze u te grupe veoma skeptiËki nastrojeni. Ali, sasluπavπi te priËe oni vide da je i u qihovim porodicama bila ista situacija. To je najefikasniji naËin podrπke. A gde da ide alkoholiËar? On je otiπao kod lekara, lekar mu je prepisao lek i rekao: “Nemoj da pijeπ. Doi opet kada previπe popijeπ”. A u grupama Anonimhih alkoholiËara Ëovek nalazi podrπku i realnu pomoÊ. prevod s ruskog: dr Radmila MaksimoviÊ

41

RUMUNSKI ZAPISI Moj prijatew, saznavπi da sam se vratio iz Rumunije, zaËueno je upitao: “Odakle? Odakle? Kakva je to zemwa, priËaj, jer o Rumuniji znamo samo da ona postoji, a πta je tamo i kako je - nije nam poznato. Kakva je tamo vera? IspriËaj nam!” I evo da ispriËam…

Raskrsnica Evrope umunija je evropska dræava, koja se nalazi izmeu Ukrajine, Moldavije, Srbije, Maarske i Turske. I joπ, Rumunija je jedna od najpravoslavnijih zemawa u svetu. Svaki koji poseti ovu zemwu moæe se bez sumqe uveriti u to.

Glavni grad je Bukureπt. Ime je nastalo od reËi bukur - pastirski. Kaæu da je prvu naseobinu osnovao ovde jedan Ëovek tog zanimaqa. Jednim delom se crta neËega “seoskog” zadræala u glavnom gradu Rumunije, dræave koja je veÊim delom i sada agrarna. Narod se veoma jednostavno odeva u poreequ sa Moskovwanima, koji izgledaju kao uvaæena gospoda.

PraktiËno uopπte nema nebodera, nego uglavnom veoma æivopisne prizemnice i kuÊe na sprat nasewene stanarima, a ne preduzeÊima.

Fasade su dosta oπteÊene.

I mnogo - crkava. Staneπ u bilo kojoj bukureπtanskoj ulici i pogledaπ okolo. Ako ne vidiπ ni jednu biseriku (tako na rumunskom zvuËi reË bazilika, crkva), znaËi da ne vidiπ dobro. Na tri miliona stanovnika Bukureπta - 300 pravoslavnih crkava (u 11-milionskoj Moskvi crkava je 400). Gotovo 90 posto stanovniπtva su pravoslavci. Pritom ne na reËima, nego i na delu. Ali o tome Êemo kasnije, sada da se vratimo na ulice Bukureπta. Mirni, s kuÊama na sprat, malo provincijalni pejsaæ grada ponegde je naruπen

stawinistiËkom arhitekturom, podseÊajuÊi nas na to da je celu polovinu XX veka Rumunija bila pod vlaπÊu komunista. Svima je poznato i ime Nikolaja »auπeskua, moÊnog diktatora, koji je vladao 25 godina. Za to je vreme »auπesku, kao πto je svojstveno svakom diktatoru, ostavio veoma jak trag u arhitekturi glavnog grada. Npr. ogromna zgrada Kasa populi (Dom naroda) smatra se drugom po veliËini graevinom u svetu. Gradqa je poËela 1983. godine, a drug »auπesku je hteo da u qoj budu parlament, CK Kompartije, savet ministara, liËna rezidencija… Ali, nije u tome uspeo: 1989. godine qegov æivot se zavrπio tragiËnim i za savremene tirane retkim naËinom. ObiËno tihi i mirni Rumuni, nisu ga samo skinuli s vlasti, nego su ga u toku nekoliko dana osudili i zajedno sa suprugom strewali, prikazavπi sve to na televizoru.

Joπ je Nikolaj »auπesku proπirio udesno centralni trg Bukureπta, koji je ranije bio okruæen gospodskim vilama i stranim ambasadama. Dobili smo veliki trg Uniri, u centru kojeg je ne baπ lepa fontana, a na krajevima su osmospratnice iz 70-ih godina. Qime πeta buËna masa obiËno odevenih Rumuna, a meu qima lutaju Cigani, kojih u Rumuniji ima veoma mnogo. Posvuda su trgovci cveÊem i raznom robom (“Kupite, sve po 10.000 leva!”) Pored svakog - vedro. ObiËno limeno vedro, koje stoji na dve cigle, izbuπeno na dnu i s mnogo rupica sa strane. U vedru gori ugaw - trgovci se tako greju.

42

U crkvi kao kod kuÊe Ispostavwa se da su svi ti wudi - prolaznici s bukureπtanskih ulica, posetioci trgovina i restorana, uliËni trgovci, pa i Cigani - svi su pravoslavni! U Ëemu se ogleda qihov crkveni æivot? Da bismo saznali, uimo u neku od crkava u Bukureπtu.

Odmah uz crkvu je graevina, sliËna pravougaonoj zgradi sa tri ravna zida i krovom. Zidovi su ukra-

sidije), a poneko kleËi. Rumuni uopπte veoma vole molitvu na kolenima. Sve crkve u Rumuniji su pokrivene tepisima. Za vreme Evharistijskog kanona na kolenima se svi mole. Mnogi dræe sklopwene ruke ispred sebe dlanom na dlan, pomalo na katoliËki naËin. U zadqem delu hrama se nalaze stolovi za prinoπeqe - kao pored naπih kanuna (veliki sveÊqak u obliku stola, a pored qega sto za ostavwaqe darova) - i za deleqe parohijanima osveÊenog uwa na komadiÊu vate, hleba izrezanog u kockice, braπna u malenim papirnim fiπecima.

Rumuni veoma vole pomazaqe uwem. Uvek - za vreme liturgije, posle akatista ili veËerqe pomazuju se.

U hramu se Rumuni ponaπaju veoma slobodno. Na primer, hodati po soleji (uzdignuti prostor ispred oltara) dozvoweno je svima: i muπkarcima i æenama, i u svako vreme. Ali, naravno, oni se pequ na soleju samo kada je neophodno: celivati ikone koje se tamo nalaze, uzeti blagoslov… Jedan karakteristiËan prizor: centar Bukureπta, hram RumunskePatrijarπije. Zavrπava se Heruvimska pesma i poËiqe veliki vhod. Odjednom krupna starica sa dvema velikim crnim plastiËnim kesama u rukama staje na soleju, prilazi ikonama koje stoje s obe strane carskih dveri, celiva ih i mirno se vrati nazad u crkvu. Druga slika: ide Kanon Evharistije, puna strahopoπtovaqa molitvena atmosfera u crkvi, svi su na kolenima. Mrπav i visok Ëovek, sredqih godina se podiæe na soleju, ide prema severnim dverima oltara i kuca u qih. »eka... Na kraju se dveri otvaraju, izlazi sveπtenik, pred kojim Ëovek naklaqa glavu da bi dobio blagoslov (Rumuni ne sloæe ruke kao mi, a nisko naklone glavu). Kada je dobio blagoslov, odlazi. IspoËetka sam se u duπi smuÊivao takvim, kako se meni Ëinilo, suviπe slobodnim ponaπaqem. Ali kasnije sam neπto shvatio. Stvar je u tome da za te wude hram nije samo Dom Boæji, nego i qihov liËni dom, na kojeg su se navikli, u kojem im je prijatno i toplo. A kod kuÊe se Ëovek oseÊa slobodno.

πeni freskama, oslikanim likovima svetih koji se veoma poπtuju u Rumuniji ili jevanelskim detawima. U dnu zidova su stolovi s vrha mesingani, sa mnogo sveÊqaka, sliËni naπim sveÊqacima za pomiqaqe pokojnih.

To i jeste mesto za pomiqaqe, ali ne samo za upokojene, nego i za æive. Od jutra do veËeri ovde ima naroda: Ëovek doe, zapali jednu sveÊu za æive, drugu za pokojne, prekrsti se i ide dawe. Pitam, zaπto se sveÊe iznose na ulicu? Kaæu da su na tome odranije insistirali restauratori, koji se brinu za oËuvaqe fresaka, jer je u Bukureπtu veoma mnogo crkava iz XVII i Ëak XVI veka (u nekim su se saËuvale i freske). I mora se reÊi da restauratore treba razumeti: pri takvoj poseÊenosti crkava, kao πto se moæe videti u Rumuniji, qihovi zidovi bi se morali renovirati jednom godiπqe!

Petak, kasno jutro, radni dan. U hramu liturgija.

Ne moæe se reÊi da ima mnogo naroda, ali kod nas u Moskvi ne bude u svakom hramu toliko ni na nedewnoj liturgiji. Oko 100-150 muπkaraca i æena, starih i mladih.

Decu radnim danom, istina, ne moæeπ videti, ona su u Pismo svetoj Paraskevi πkoli. Unutar hrama Rumuni ne stoje kao kod nas: muπkarci desno, æene levo. Ovde su muπkarci najËeπÊe naZadivwujuÊe je to πto rumunski komunistiËki pred, a æene pozadi. Ako Evharistijski kanon joπ nije poËeo, moæe se primetiti da poneko sedi (uza zidove su reæim praktiËno nije progonio Pravoslavnu Crkvu. sagraene, na grËki naËin, specijalne stolice - sta- Kaæu da je to zasluga »auπeskua, koji nije hteo da liπi

43 svoj narod onog najdraæeg - Crkve. A onda, moæda je to i zasluga naroda?

Doπavπi u hram wudi piπu na listiÊima, πto posebno vredi opisati. Kod nas je uobiËajeno obiËno nabrajaqe imena, a Rumuni prvo piπu molitve, svojim reËima. Nisam mogao izdræati i pogledao sam za πta pravoslavni Rumuni mole Boga i svetitewe.

“Gospode Boæe! Blagodarim ti za prvi ispit!

Pomozi mi da poloæim i ostale!” “Presveta Bogorodice, pomozi mi s autom, molim Te!” “Sveta Paraskevo!

Pomoli se da se on brzo vrati kuÊi!” Posle takvih molitava, na papiru su napisani redovi imena, kao i obiËno.

Koliko mnogo neposrednosti i vere u takvom, reklo bi se ne sasvim kanonskom, ali iskrenom odnosu prema Bogu i Crkvi! Takvu neposrednost sam primetio i jednom za vreme liturgije, kada je æena koja je stajala klekla na kolena i celivala kraj stihara akona koji je izaπao na sredinu crkve da proËita jekteniju. Liturgiju svi pevaju, cela crkva. A liturgija se sastoji uglavnom iz neizmeqenih tekstova - izuzevπi tropare i kondake - pa nije Ëudo πto wudi koji od roeqa idu u crkvu znaju sluæbu napamet. Ako se tome pridoda prirodna muzikalnost Rumuna, dobijate u potpunosti skladno pevaqe koje izvodi nekoliko stotina wudi. ©to se tiËe pesama koje se meqaju, na veËerqoj ili na jutarqoj, qih pevaju za pevnicom.

Ovde se oseÊa velik uticaj Grka.

Pevaju s isonom, tj. na nepromenwivoj basovskoj melodiji, na Ëiju se osnovu ulivaju sloæeni delovi vizantijskih melodija. Uopπte, u savremenom rumunskom pevaqu jasno se moæe Ëuti isprepletenost dve tradicije: vizantijske i narodne, domaÊe. Na primjer: jekteniju pevaju najËeπÊe veselim i ruskom uhu razumwivijim narodnim napevom. Kod Rumuna je obiËaj da svaku jekteniju zavrπavaju reËima: “Molitvama Bogorodice, spasi nas”, πto pevaju svi prisutni.

dova, komiteta, saveta, privatnih lica - punom snagom æure da pomognu stanovnicima. Mnogi od qih ne æele da daju novac Crkvi, posebno ne Pravoslavnoj. U vezi s tim mnoπtvo socijalnih ustanova u Rumuniji i zvaniËno imaju karakter nevladinih organizacija. Ipak praktiËki sve ove i sliËne aktivnosti slobodno moæemo nazvati crkovnim. Eto, npr. dobrotvorna organizacija “Sveti Stelian” jedna je od najstarijih u Rumuniji. I prva koja zvaniËno radi pod blagoslovom patrijarha. Nazvana je u Ëast poznatog rumunskog svetitewa, koji je pokrovitew rumunske dece. Osnivatewka “Svetog Steliana” Irina Dragoj, energiËna æena sredqih godina, ispriËala nam je kako je poËeo rad ove organizacije: - 1993. g. nas dvadesetak, izvinite na izrazu, malo “udarenih” reπili smo da nekako pomognemo deci bez doma, kojih je tada, par godina posle revolucije, po ulicama lutalo veoma mnogo. Meu nama su bila tri bivπa inæeqera (ja sam npr. inæeqer-projektant u penziji), tri medicinara, studenti... PoËeli smo tako πto smo se registrovali kao privatna organizacija, napravili projekat i traæili novac od stranaca. Znate, najvaænije je u naπem radu - napraviti dobar projekat,

na osnovu kojeg se moæe dobiti novac. ObiËno pravimo nekoliko projekata, i usrdno se molimo da Gospod ispuni bar jedan od qih... I tako, poËeli smo sa radom.

Prvi naπi koraci su bili osnivaqe mobilne kuhiqe, koja je putovala po Bukureπtu i hranila gladnu decu.

“Radim na projektu Dnevno smo uspevali da nahranimo po 300-400 wudi.

Danas imamo 12 projekata koji funkcioniπu: deËja kuhii usrdno se molim” qa, dom dnevnog boravka, letqi kamp i drugi.

Bio sam u domu dnevnog boravka. Pre nekoliko Vreme je da kaæem i neπto o druπtvenom radu Rumunske pravoslavne crkve. Uopπte nije onakav kao godina Irina Dragoj je kupila polurazruπenu prizemkod nas. Crkvenih druπtvenih aktivnosti u Rumuniji, za- nicu u centru Bukureπta i renovirala je. Sada ovde dopravo, nema mnogo: Rumunska Crkva nije bogata. U isto laze deca iz tzv. problematiËnih kategorija: deca Ëiji vreme desetine stranih dobrotvora - druπtvenih fon- su roditewi nezaposleni, alkoholiËari ili narkomani;

44 potom deca iz siromaπnih ili razdvojenih porodica.

Uopπte, oni koji su Ëesto prinueni da lutaju ulicama, æelezniËkim stanicama i podrumima u potrazi za hranom i avanturama. Neki dolaze sami, a neke dovode gotovo na silu - zaposleni u centru. VeÊina te dece su Cigani. Cigana u Rumuniji ima veoma mnogo (po zvaniËnoj statistici, oko 10 odsto stanovniπtva), i to je najproblematiËnija kategorija stanovnika. Ali u dræavi kao πto je Rumunija i Cigani su pravoslavni. I ko bi se bavio qima ako ne Crkva? Posla ima mnogo: Cigani oduvek poznati po ostavwaqu dece, profesionalni ‘vaspitaËi’ malih prosjaka i lopova - ne libe se ni trgovine drogom. “Nedavno sam pokuπala da jednoj majci naem posao”, æali se Irina Dragoj. “Naπla sam joj jedno radno mesto - ne ide, drugo - neÊe, treÊe - ne svia joj se.

Radi se o tome da stalan posao nije to πto qima treba, i u tome je problem.”

U “Sv. Stelianu” se radi u dve smene, zavisno od πkolskog rasporeda dece. Deca rade domaÊe zadatke, crtaju... Kuhiqa je odliËna i deca su uvek sita. Pred poËetak jela zajedno s odraslima se mole, Ëitaju u horu OËe naπ. Stavwam primedbu vaspitaËici Dori Marinesku da se u Rusiji OËe naπ obiËno peva. “E, nama s qima joπ samo pevaqe nedostaje”, smeje se Dora.

Od zanimaqa u “Sv. Stelianu” ima i jedno karakteristiËno za Rumuniju, a neobiËno za nas. Deca crtaju ikone na staklu. Ova starinska ikonopisna tehnika - najraniji primeri su joπ iz XIII veka - potiËe iz severnog dela Rumunije, Transilvanije. Komad stakla se poloæi na ikonu-model, i tuπem (danas prosto tankim crnim markerom) ocrtaju konture - tako urade skicu.

Onda specijalnim bojama, obiËno temperom uz dodavaqe lepila, boje ocrtane konture. TeπkoÊa je u tome πto se sve ikonopisaqe radi s naliËja, sa zadqe strane stakla, i veoma je vaæno ispuqavati redom nanose raznih slojeva boja. Ali pod rukovodstvom profesionalnog slikara, deca se odliËno u tome snalaze: qihovi radovi ne samo da ukraπavaju crveni ugao (ugao u kojem se nalaze ikone s kandilom), nego se i dobro prodaju na izloæbama, donoseÊi centru kakav-takav prihod.

Organizacija sliËnih “Sv. Stelianu” u Rumuniji ima viπe od 1500. Iako su veÊinom registrovane kao privatne, sve one rade u punom kontaktu sa Crkvom. Npr. za decu “Sv. Steliana” sasvim je prirodno da se nedewom ujutro svi okupe u centru i svi zajedno idu u crkvu.

Pre nekoliko godina rumunske vlasti su reπile da ukinu veÊinu dræavnih deËjih domova, smatrajuÊi da nisu efikasni. Umesto toga su reπili da rade na usva-

jaqu dece. Zapadni fondovi rado daju novac organizacijama koje se bave siroËiÊima. Pozvali su me da vidim kako to izgleda u “Svetom Stelianu”.

Predgrae Bukureπta, petnaest kilometara od grada. Na kraju priliËno lepog sela, kamene prizemne kuÊe sa polukruænim arkama terasa, usred qih obavezno crkva, okolo obraena powa - izdvajaju se iz opπteg pejsaæa drvene kuÊe vidno neobiËnog izgleda. To je selo za usvojitewe i siroËiÊe koje su oni uzeli. Gradili su ih Holanani, o Ëemu govori i jarki natpis: “holandske kuÊice”. Odmah bih rekao: utisak posle posete ovim domovima u meni je dvojak. S jedne strane, kao da je sve dobro. ËistoÊa unutra i izvana, nove stvari, blistavo kuhiqsko posue, sve podseÊa na stil IKEA. Ali, stanovnici tih domova su u susretima s nama bili nekako napregnuti. U svim qihovim pokretima se oseÊala ukoËenost, zbuqenost. Ulazimo u prvi dom, upoznajemo se.

Mama i tata mladi, imaju svoju kÊerku od 9 godina i dvoje prihvaÊenih CiganËiÊa.

- Da li je teπko sa decom koja nisu vaπa roena?

- Ma ne, nije! Navikli smo, to nam nije prvi put.

- Kako nije prvi put? A gde su prethodna deca?

- Pa, tamo se projekat zavrπio... i uopπte, doπli smo ovde na novo mesto.

Dok mi idemo u drugi dom, tiho pitam naπu pratiwu Magdalenu, radnicu “Svetog Steliana”: - Kod nas u Rusiji, pre nego πto postanu staratewi, wudi prolaze priliËno ozbiwnu pripremu. A u Rumuniji?

- Da, kod nas isto. Dve nedewe traje priprema, testiraqe, a onda se moæe postati staratew.

- Zar nije malo dve nedewe? Verovatno ima i nevowa kada se wudi pokaæu nesposobnim za staratewstvo?

- Za sada takvih sluËajeva nije bilo. Moæda zbog toga πto je ovaj program kod nas poËeo nedavno...

“Holandski domovi” su bili jedinstveni u poreequ sa mnogim mestima koje sam posetio u Rumuniji, po tome πto je bilo veoma malo ikona na zidovima i u uglovima. I gde su wudi na pitaqe da li Ëesto idu u crkvu, odgovarali: na praznike...

- Nije svuda tako, nemoj misliti - umirio me Ëovek iz Rumunske Patrijarπije koji me je pratio na putovaqu. - Idi ocu Nikolaju Tanaseu u selo na planini. Tamo je u selu napravwen crkveni deËji dom. Deca tamo æive i rade i mole se.

Tako sam otiπao u selo Vawa Plopului, 122 km od Bukureπta na sever, u Rumunske Karpate.

45

OdluËni otac Tanase U prevodu sa rumunskog Vawa Popului znaËi “dolina topola”. Zaista, baπ topolama su pokriveni bregovi planina u ovom delu Rumunije. U dolinama meu padinama skrivaju se od planinskih vetrova seoca, jedno od qih je i Vawa Popului. Doputovao sam u nedewu u 9 ujutro, da bih stigao na liturgiju. Selo nije veliko, 100150 kuÊa, na ulicama tiho i bez wudi. Perspektiva glavne ulice zavrπava se visokim, u visokoj πumi napola skrivenim hramom. Prilazim do vrata - zatvoreno.

Ustvari, ima joπ jedna crkva u blizini, zimska. Maqa je i lakπe se moæe zagrejati. Ulazim. Unutra sve skromno, nije kao u Bukureπtu. Ima samo ono najneophodnije - deisis na ikonostasu, par ikona, dva sveÊqaka pred amvonom. Ali i nekoliko kawevih peÊi, s otvorenim vrataπcima, tako da se vidi kako gori vatra.

Usprkos tome, u crkvi je hladno.

Sluæba je veÊ poËela, i razoËarao sam se πto je malo wudi bilo unutra. Hram je bio skoro pust, samo u predqem desnom uglu, iza peÊi, sedelo je na stolicama oko 20 starijih wudi. Posluπavπi sluæbu, shvatio sam da su to jutarqe molitve. Rumuni, znaËi, sluæe veËerqu uveËe, a jutarqu ujutro, pre liturgije. ZnaËi, pomislio sam, doÊi Êe joπ naroda.

I nisam pogreπio: πto se viπe pribliæavalo vreme liturgije, bræe se ispuqavao hram. UlazeÊi, wudi su za stolom kupovali prosfore (mali hlebovi), samo iz jednog dela napravwene, i sveÊe. Nakan πto bi napisali svoja poetiËna pisamca i stavili u qih novËiÊe, stali bi u red sa prosforom i upawenom sveÊom u rukama ispred severnih dveri oltara. Iz qih se pomawao sveπtenik, i blagosiwajuÊi ih primao prineseno. Iako se prosfore ne peku kod kuÊe, ali baπ ova proskomidija - u prevodu s grËkog znaËi prinos, prinoπeqe - na samom delu je tako. PoËiqe liturgija. Crkva je veÊ puna naroda, 200-250 wudi. Doπli su stariji i muπkarci sredqih godina. Na levoj strani, takoe napred, stajali su mladiÊi. Gledao sam ih i mislio: u slobodno vreme oni se voze motorom i uopπte se ne ponaπaju kao posluπni de-

Ëaci, nego onako kako inaËe priliËi seoskim mladiÊima. A eto, doπli su na nedewnu liturgiju, taËno na vreme, stali na mesto odreeno za qih, stoje i pevaju. U naπim selima se tako neπto ne moæe ni saqati.

Liturgiju su svi pevali: bake sa maramama na glavama, mladiÊi, devojke u farmericama, deca (kojih je u crkvi bilo oko 40). Za pevnicom - crkveni pojac i nekoliko devojËica od 10 godina. Pojac se zvao Kristijan.

Posle sluæbe sam ga pitao da li on veæba pevaqe sa devojËicama za pevnicom. “Ne, to nije moj posao, time se bavi akon”, strogo je rekao Kristijan.

Sluæio je namesnik, otac Tanase, koji je ustvari otac Nikolaj, a Tanase mu je prezime. Rumuni zovu sveπtenike po prezimenu - da ne pogreπe. Sveπtenik je visok, crnokos, sa dugom bradom i dugom, uredno upletenom kosom u pletenicu. Pokreti brzi, odluËni, glas snaæan. Po svemu sudeÊi, veoma energiËan Ëovek.

Otac Nikolaj ima oko 50 godina i otac je petoro veÊ odrasle dece. Postavili su ga u ovu eparhiju 1980. godine. Tada u selu uopπte nije bilo crkve, πto je za Rumuniju neuobiËajeno. Stvar je u tome da je 1977. godine, u vreme poznatog rumunskog zemwotresa, koji se osetio Ëak i u Moskvi (mnogi Moskovwani se seÊaju kako su se wuwali lusteri i malter se osipao sa plafona) - tada je i seoska biserika sruπena. I tada je odluËan bio otac Nikolaj. Ne obaziruÊi se na zabranu o gradqi crkve, on je zajedno sa stanovnicima Vawa Populuia poËeo polako, noÊu, da gradi hram... I eto, na kraju: “Sa strahom Boæijim i verom pristupite”. Napred idu æene sa bebama, ali posle beba, zaËudio sam se, niko - ni odrasli, Ëak ni starija deca - nisu priπli da se priËeste. Pitao sam posle sluæbe oca Nikolaja o Ëemu se radi. “Da”, rekao je, “imamo takav problem. Wudi se retko priËeπÊuju, obiËno Ëetiri puta u godini, tj. jedanput tokom Ëetiri velika posta. Zaπto? Ranije nije bilo tako, do rata su se priËeπÊivali veoma Ëesto. A u godinama komunistiËke vlasti doπlo je do promene.”

Kada sam se vratio u Bukureπt, pitao sam mnoge Rumune o tome. Objasnili su mi da je retko priËeπÊi-

46 vaqe opπteprihvaÊeno skoro svugde. “Bowe je priËeπÊivati se retko, nego Ëesto i nedostojno”, rekli su neki. Drugi su tvrdili da se u vreme posta mnogi priËeπÊuju gotovo svaku nedewu.

Jedan poznanik mi je rekao: “Naπ baÊuπka je u propovedi ovako rekao: Uzmite primer blagorazumnog razbojnika. On se uopπte nikada u æivotu nije priËestio, ali se ispovedio pred smrt i bio nagraen Carstvom Nebeskim”. Rumuni se zaista Ëesto i podugo ispovedaju. To sam ja video svojim oËima u svim crkvama: masa wudi u redovima za ispovest.

No da se vratimo u Vawa Popului. Posle sluæbe smo sa ocem Nikolajem otiπli da obiemo qegov Ëuveni deËji dom. Preπli smo seosku ulicu i posle uzbrdice siπli u susednu dolinu.

P e t πest urednih belih domova, ali sa sreenim potkrovwima. Svuda powa obrasla travom, paπqaci. Ispred domova malo fudbalsko igraliπte, po kojem buËni i razigrani deËaci i devojËice trËe za loptom. Drugi su zauzeti kuÊnim poslovima, neko neπto nosi, neko metlom mete; jedan deËak od 12-13 godina cepa drva dobrom sekiricom sa dugaËkom drπkom - takve sekire imaju ovde svi sewaci.

Otac Nikolaj priËa kako je 1999. godine osnovao asocijaciju pod nazivom “Pro vita - za roene i neroene”. “Roeni” - to su deca odbaËena od strane roditewa na vowu sudbine. Ovde, kod oca Nikolaja, ima ih 50, devojËica i deËaka uzrasta od dva meseca do 18 godina, uglavnom CiganËiÊa. Ovde u posebnom domu æivi 20 otpuπtenih iz DeËjeg doma. Oni uspeπno pomaæu ocu Nikolaju u domaÊinstvu, rade na farmi i u powu. I svi su zadovowni: deËjem domu dobitak je - hrana, devojkama - krov nad glavom, hrana i crkva. U deËjem domu ima preuzeto sa: www.nsad.ru/

posebna crkva sa svojim sveπtenikom, iako do glavne crkve peπke treba samo desetak minuta.

A “neroeni” - to su jadne ærtve abortusa. U znak seÊaqa na qih otac Nikolaj je na najlepπem mestu u celom kraju, na vrhu brda, sagradio malu belu crkvu. To je prva crkva u Rumuniji podignuta u znak seÊaqa na ærtve abortusa. Kod oca Nikolaja æive i majke koje su uspeli da ubede da ne urade abortus. To su mlade æene sa nesreenim liËnim æivotom, iz raznih rumunskih gradova.

Jedna koju sam video bila je toliko mlada da sam, uπavπi u sobu i videvπi nekoliko devojËica, pitao tiho na francuskom, da niko ne bi razumeo, koja je od qih mama.

“Evo ona, ostale devojËice su joj doπle u goste. A dete, evo ga, pogledajte kako je lepo, devojËica je.” Mlada mama je ovde veÊ Ëetiri meseca i ostaÊe joπ mesec dana. Posle toga Êe se vratiti kuÊi, gde je Ëeka majka, koja je sve razumela i koja joj je oprostila.

VraÊamo se iz deËjeg doma u selo. Prolazimo pokraj maqe crkve, posle pet kuÊa joπ pokraj jedne, na kraju ulice se vidi joπ jedna. Pa koliko ih je ovde, u selu koje ima samo 6000 stanovnika?

- OËe Nikolaje, zaπto ima toliko mnogo crkava?

- Sve ih ja ovde gradim!

- Ali, zaπto tako mnogo?

- Znate, naπ narod je leqiv. Videli ste da danas na sluæbi nije bilo viπe od 300 wudi. A kada je crkva odmah pored kuÊe, wudi se neÊe tako leqiti. Na leto Êu sluæiti po redu u svakoj. Da bi svi iπli… tekst: Fedor Kotrelev, snimke: A. Carev prevod s ruskog: Nataπa UboviÊ

47

VERUJU∆I »OVEK DOÆIVWAVA »UDA NA SVAKOM KORAKU Aleksandra Vigiwanska razgovara sa Aleksan- vota roditewa, qihovi razgovori i brige su mi, razume drom NikolajeviËem Gudkovim - rukovodiocem hirur- se, bili bliski joπ od detiqstva. I zato nisam imao niπkog odeweqa kliniËke bolnice br. 81 u Moskvi, leka- kakvih sumqi u pogledu izbora profesije. rem viπe kategorije.

- Koliko sam razumela, Vi ste priπli - Aleksandre NikolajeviËu, recite nam, Crkvi veÊ u zrelom dobu. IspriËajte nam o Vaπem molim Vas, kako ste Vi poËeli, zaπto ste se opre - putu ka veri. delili za medicinu, zbog Ëega ste odluËili da - Krπten sam joπ u detiqstvu: sve moje babe i postanete lekar? dede su bili duboko verujuÊi wudi. SeÊam se da je moja - To je sve veoma jednostavno: vaspitavan sam u baka po majËinoj liniji Ëesto odlazila u crkvu, i u qenoj porodici lekara. Moja majka je u poËetku radila kao re- sobi su se nalazile ikone i stalno je gorelo kandilo. jonski pedijatar, a zatim, skoro do danaπqeg dana, kao Baka po oËevoj liniji, koja je æivela u selu Rjazanske rendgenolog. Otac je po profesiji hirurg, ali se po oblasti, takoe je bila verujuÊa, uvek se molila pre jela zavrπetku kurseva o organizovaqu zdravstvene zaπti- i odlazila je u crkvu. Uopπteno govoreÊi, bez obzira na te prekvalifikovao i radio kao glavni seoski naËin æivota, porodica rodilekar na jednoj od moskovskih poliklitewa moga oca je pripadala krugu intenika, koja se nalazi u ulici Gorkog. ligencije i atmosfera u qihovoj kuÊi, u ©taviπe, sa tom poliklinikom je povekojoj se nikada nije mogla Ëuti nijedna zana i zadivwujuÊa priËa. Mene su joπ u pogrdna reË, u potpunosti je odgovarala mladom uzrastu, kada sam poseÊivao tu duhu Pravoslavwa. ©to se tiËe mojih ustanovu, oduπevwavali qeni neobiroditewa, oni su po porodiËnoj tradiËni arhitektonski oblici. To je bila ciji odlazili u crkvu samo jednom godistara, ali vremenom oronula zgrada, koπqe - na Vaskrs, kada bi poseÊivali ja se jasno izdvaja od svih ostalih najgrobwe i odali pomen upokojenim roabliæih graevina. Tek pre deset godina cima. Bez obzira na to πto je otac bio sam saznao da se tu ranije nalazilo poubeeni komunista, on nikada nije izradvorje Valaamskog manastira, sada æavao nikakav protest protiv Pravoobnovweno i predato Crkvi. Otac je, poslavwa i Crkve. Ja sam priπao Crkvi dr.

Aleksandar NikolajeviË Gudkov πto je postao glavni lekar na toj poliveÊ u zrelom dobu 90-ih godina. To je klinici, razumwivo znao qen istorijat, ali kuÊi nika- bio teæak period, kako za mene tako i za mnoge wude iz da o tome nije priËao. I pored svega, u vreme glavnog re- generacije sedamdesetih godina. Mi nismo mogli da monta, kada je uprava insistirala na uniπtequ fre- pozdravimo tako korenite promene u naπoj zemwi, nisaka, koje su ukraπavale svodove bivπe crkve, on nije smo videli tako veliku potrebu za perestrojkom, i to dozvolio oskrnavweqe svetiqe i uspeo je da saËuva nezadovowstvo postojeÊim staqem stvari je unosilo pofreske pod tankim slojem kreËa. ZahvawujuÊi interven- metqu u naπe duπe. Odsustvo unutraπqeg oslonca u æiciji moga oca, sve freske su oËuvane do danaπqih dana: votu, bolesna preæivwavaqa sudbine naπe zemwe i rusada su restaurirane i ukraπavaju Valaamsko podvorje. skog naroda - sve je to postalo uzrok mog povlaËeqa u Tako da sam ja, kada sam poËeo da verujem, imao povod da sferu duhovnog tragaqa, a naposletku i obraÊeqa ka se zamislim nad delovaqem Boæijeg promisla, koji je pravoslavnoj veri. Ono je poËelo onog trenutka kada sam uticao na naπu porodicu tim Ëudesnim sticajem okolno- doπao na podvorje Trojice-Sergejeve Lavre, koje se tek sti. Dakle, izbor profesije je za mene koji sam odrastao obnavwalo, i upoznao se sa danaπqim vladikom Longiu porodici lekara bio viπe nego prirodan. NaËin æi- nom, a tada joπ igumanom i nastojatewem manastira. Moj

48 prijatew, koji je aktivno uËestvovao u obnovi podvorja, mi se obratio za pomoÊ. Ja sam se odazvao na qegovu molbu, iako u to vreme nisam znao ni kako da se krstim niti kako da zatraæim blagoslov od sveπtenika. I tako sam, vrπeÊi svoje novo posluπaqe, koje se sastojalo u Ëuvaqu crkve, gde sam Ëesto i noÊevao, postepeno prilazio Pravoslavwu. Gospod me je pribliæio Crkvi preko neproceqivih poznanstava i razgovora sa sveπtenicima, zahvawujuÊi kojima sam dobio odgovore na pitaqa koja su me zanimala, otkrivajuÊi tako novi smisao postojaqa. Postepeno sam poËeo da Ëitam i duhovnu literaturu, da putujem u Lavru i da se ispovedam i priËeπÊujem.

- Aleksandre NikolajeviËu, lekarska profesija je s hriπÊanske taËke glediπta veoma poseban put, koji je - buduÊi direktno povezan sa wudskim sudbinama - neprekidno isprepletan sa delovaqem Boæijeg Promisla. Lekarska profe sija je po tome sliËna sveπteniËkom sluæequ: le kar leËi telesne, a sveπtenik duhovne bolesti.

Da li ste osetili novi smisao lekarskog poziva nakon πto ste postali verujuÊi i ocrkovweni?

- Prirodno je da sam ukwuËivπi se u æivot Crkve sve postojeÊe, dakle i lekarsku delatnost, poËeo da posmatram u sasvim novoj svetlosti. U medicinskoj praksi sam se susreo i sa odreenim problemima, jer se u hriπÊanskom kontekstu sasvim drugaËije gleda na samu prirodu bolesti, qene duhovne uzroke, a mnogi pristupi savremene medicine zahtevaju ponovna tumaËeqa.

Dobro je kada pravoslavni lekar ima posla sa verujuÊim pacijentom, koji moæe da razume duhovne uzorke svoje bolesti i da prihvati bolest kao povod da se zamisli nad svojom duπom. Tim pre, kada s radi o ozbiwnoj bolesti koja zahteva i hirurπku intervenciju, jer unutraπqa priprema za operaciju nije potrebna samo hirurgu koji se odluËuje na to teπko reπeqe, veÊ i pacijentu koji treba da dobije blagoslov od sveπtenika za tako odgovoran i opasan postupak, i da se ispovedi i priËesti.

Naæalost, tako postupaju samo pojedinci. Po mom dubokom uverequ, to staqe stvari bi se moglo popraviti kada bi se pri svakoj bolnici izgradila crkva, jer upravo u trenutku bolesti, u toj graniËnoj situaciji izmeu æivota i smrti, Ëovek uoËi ozbiwne operacije, a koji je daleko od Crkve, u najveÊem stepenu biva otvoren i spreman za prihvataqe Jevanewske Istine, za promenu svog æivotnog smisla. Ja, istina, radim na odewequ hitne hirurgije, gde dolaze wudi kojima je potrebna hitna operacija, πto nameÊe joπ veÊu odgovornost na naπ rad. »esto se odluka o hirurπkoj intervenciji donosi u toku nekoliko minuta i ostaje samo nada u Boæiju

pomoÊ. Dobro je ako pre operacije moæeπ da sabereπ misli i da se pomoliπ ...

- Da li je u Vaπoj praksi bilo sluËajeva da ste sasvim oËigledno osetili Boæiju pomoÊ u vre me operacije?

- Mnogo puta! Uopπteno govoreÊi, svakom verujuÊem Ëoveku, koji u svemu vidi delovaqe Boæije vowe, Ëuda se deπavaju na svakom koraku; a πta reÊi za hirurga koji se neprekidno nalazi u situaciji izbora i koji uspeπan ishod svake operacije svaki put vidi kao pravo Ëudo. Ako, ponavwam, moj rad zahteva hitnu reakciju i odluke, onda one Ëesto bivaju zasnovane na intuiciji i veri. Tada se nema vremena za neophodna medicinska ispitivaqa, veÊ od tvoje brze odluke zavisi wudski æivot. Lekar nema pravo na greπku: ona je previπe skupa.

I zato je Boæija pomoÊ nezaobilazna. U mojoj praksi je bilo mnogo Ëudesnih sluËajeva i oËigledne projave Boæije pomoÊi. »esto se setim sluËaja kada smo uspeli da spasemo Ëoveka zahvawujuÊi na prvi pogled sluËajnom sticaju okolnosti: Gospod je tako uredio da sam se u potrebno vreme naπao na potrebnom mestu. Iπao sam po prijemnom odewequ za rengen bez nekog posebnog povoda. Kada sam prolazio pored Ëoveka koji je leæao na bolniËkim kolicima, koga je polako i detawno ispitivao najverovatnije joπ neiskusni hirurg, neπto me je primoralo da se zaustavim. Pogledavπi bolesnika, koji je kako se pokazalo imao teπku ranu, shvatio sam da mu nije potrebno ispitivaqe, veÊ hitna operacija. Odmah smo ga odveli u operacionu salu, i samo zahvawujuÊi toj hitnoj odluci, i naravno Boæijoj pomoÊi, Ëovek je ostao æiv.

- Kao πto ste rekli, u trenutku teπke bo lesti i smrtne opasnosti Ëovek ima razlog da se zamisli nad sopstvenom duπom. Da li je u Vaπoj praksi bilo sluËajeva kada su wudi prilazili Bo gu naπavπi se u toj situaciji izmeu æivota i smrti?

- Da, u svojoj praksi sam imao jedinstven sluËaj kada sam postao kum svog pacijenta - starog, na smrt bolesnog Ëoveka. On je preæiveo najteæu operaciju, koja je proizvela veoma ozbiwne komplikacije, koje su predskazivale qegovu skoru smrt. U duboku noÊ, u koju sam trebalo da deæuram, poËeo sam s qim da vodim razgovor na religiozne teme. On je, oËigledno oseÊajuÊi pribliæavaqe smrti, poËeo da mi postavwa pitaqa o Bogu, o Crkvi, o krπtequ. Odjednom je shvatio da brzo treba da se krsti. Odmah tog trenutka. Kao odgovor na qegovu molbu, ja sam poËeo da ga uveravam da saËeka do jutra, shvativπi da moram neπto da preduzmem. Pozvao sam podvorje Trojice-Sergejeve Lavre, Ëiji sam bio

49 parohijan, objasnio sam situaciju nastojatewu - ocu Lon- zbog realnih medicinskih problema i ne u æivo ginu, i on je odmah uputio u bolnicu jednog od jero- tno vaænim situacijama, veÊ sa nekim drugim monaha. Moj pacijent je konaËno bio krπten - na reani- ciwevima - poËevπi sa abortusima i zavrπa maciji, duboko u noÊi, na samrtnom odru... On je i dan-da- vajuÊi sa kozmetiËkim operacijama. ©ta je za Vas, nas æiv. Iz bolnice je izaπao obnovwen, preporoen i kao verujuÊeg, pravoslavnog Ëoveka neprihvat u oËigledno bowem staqu, iako nije bilo nikakve nade wivo u savremenoj medicinskoj praksi? za qegovo ozdravweqe. To je bilo javno Ëudo i svedo- Odista savremena medicina, naæalost, prekoËanstvo Boæijeg zastupniπtva. raËuje etiËke granice. Odnos pravoslavnog Ëoveka pre- Lekar se ËeπÊe od drugih wudi susreÊe ma abortusima, koji su danas masovno rasprostraqeni, sa smrÊu, koja predstavwa uobiËajenu pojavu. Da toliko je oËigledan i jednoznaËan, da mislim da nema li lekar moæe da se distancira od svojih potrebe da se razmatra ta tuæna pojava s taËke gledisopstvenih emocija i da prihvati smrt svojih πta hriπÊanske etike. ©to se tiËe kozmetologije, ja qu pacijenata objektivno i kao uobiËajenu pojavu u ne smatram medicinskom oblaπÊu. Institut lepote, koji bolnici? je nastao joπ u sovjetsko vreme i postojao zahvawujuÊi - To je veoma teæak momenat u naπoj sluæbi. U samostalnom finansiraqu, bio je Ëisto komercijalna odewequ za hitne hirurπke intervencije, naæalost, organizacija sa uskim krugom kako medicinara tako i ima mnogo smrtnih sluËajeva, i zaista tokom dugo godina pacijenata. Danas se oblast kozmetologije znatno prorada smrt postaje uobiËajena pojava. Ali to uopπte ne πirila, postala je moderna (posebno meu wudima tzv. znaËi da lekar ne preæivwava smrt svojih pacijenata. πou-biznisa) i sve se ËeπÊe poistoveÊuje sa medicinom.

Svaki put kada se suoËavaπ sa smrÊu shvataπ tragi- Meutim, ponavwam da je ta delatnost zasnovana iskwuËnost tog dogaËivo na komeraja, i oseÊaπ cijalnim osnoda bi Ëovek movama i da nema gao joπ da æivi, nikakve veze sa da bi se moglo medicinom. Trejoπ neπto koriba razlikovati sno uraditi. I sluËajeve kada svaki put osese Ëovek obraÊa Êaπ sopstvenu za usluge kozmekrivicu za ono tologa sa ciπto se desilo, wem da “poprauznemiravan vi” svoju spowasumqama nisi πnost (to jest u li ti bio uzrok suπtini da protakvog ishoda, meni tu formu “Djevojko, ustani” - sila ReËi Boæje vaskrsava Jairovu kÊer nije li bilo bokoju mu je Gospod we koristiti drugi preparat, druge metode leËeqa, do- dao) i tragiËne situacije, recimo nesreÊne sluËajeve, neti drugu odluku u trenutku operacije, poveriti paci- koje povlaËe za sobom najstraπnija sakaÊeqa ili opekojenta drugome lekaru... Tim pre πto danas radimo u veo- tine, koje zahtevaju medicinsku, pa samim tim i kozmema æalosnim uslovima - nema dovowno leokva, osobwa, toloπku pomoÊ. Kada se radi o povraÊaqu Ëoveku plate su mizerne itd. U naπoj praksi ima i sluËajeva ka- neophodnih funkcija za qegovo normalno postojaqe, da je smrt pacijenta neizbeæna. I tada je na lekaru oba- onda potreba za medicinskom intervencijom ne podleveza da pripremi roake za taj dogaaj, i da pomogne da æe nikakvim sumqama. Kada se Ëovek obraÊa hirurgu da se Ëovek koji umire ispovedi i priËesti. Tu nema mesta bi uklonio “suviπna” rebra, masnoÊu sa bedara, izmeza sopstvene emocije i tada je lekaru neophodna odre- nio oblik nosa itd., to za mene prevazilazi svake graena doza uzdræaqa i trezvenosti. nice razuma i suprotno je svemu wudskom. Po mom dubo- Aleksandre NikolajeviËu, u naπe dane sa kom uverequ, protivweqe prirodnom starequ orgarazvojem novih tehnologija sfera medicinske nizma ne samo da je glupo, veÊ i nemoralno. Osim toga, delatnosti se veoma razvila. Wudi se sve ËeπÊe danas nastaju Ëitave medicinske oblasti koje su povei ËeπÊe obraÊaju za medicinsku pomoÊ, ali ne zane sa otkriÊem i koriπÊeqem najnovijih tehnologija,

50 koje zahtevaju izmiπwaqe duhovnog smisla. Recimo, u odnosu prema mnogim savremenim tokovima u oblasti transplantacije nema saglasnosti Ëak i meu neverujuÊim lekarima.

- Recite nam, kako se Vi odnosite prema takozvanoj “netradicionalnoj medicini”?

- PoËeÊu od toga da ja liËno nikada nisam dolazio u kontakt sa sliËnim iscelitewima, ali to bezuslovno ne znaËi da bespogovorno odbacujem sve netradicionalne metode leËeqa. Pre svega, netradicionalna medicina je neograniËeno raznovrsna. I ovde je neophodno razlikovati pravo leËeqe, zasnovano na viπevekovnoj praksi narodne medicine, i oblast “iscewivaqa” povezanu sa gataqem, magijom i hipnozom. Bezuslovno je da se Ëak i takvim metodama moæe izleËiti

ova ili ona bolest, ali naæalost daleko od toga da veÊina pacijenata shvata da obraÊajuÊi se sliËnim “iscelitewima” oni neminovno potpadaju pod odreeno dejstvo mraËnih sila, i ranije ili kasnije moraju za to gorko da plate. Isceweqe od bolesti ih previπe skupo koπta. Meutim, ponavwam, postoje oblasti netradicionalne medicine, koje su zsnovane na narodnim tradicijama leËeqa, na promiπwenom osmiπwavaqu bolesti, qenim uzrocima i mehanizmima. Nijedan profesionalni lekar neÊe odricati korisnost primene trava ili homeopatije. I ovde, kao i uopπte u svakoj medicinskoj delatnosti, krajqe je vaæno da lekar bude verujuÊi Ëovek, i da qegov pristup bolesti ne protivureËi hriπÊanskim principima. prevod s ruskog: dr. Radmila MaksimoviÊ

materijal sajta moskovskog podvorja Sveto-TrojiËine Sergejeve Lavre preuzeto sa: www.miloserdie.ru/

POUKE SVETIH OTACA O BOLESTIMA - Drevne hriπÊane vrag je iskuπavao muËeqima, danaπqe iskuπava bolestima i pomislima (prep.

Amvrosije Optinski) - Brat upita oca Arsenija: zaπto se neki dobri wudi u samrtnom Ëasu podvrgavaju velikom jadu pateÊi od bolesti telesne? Zato - odgovori starac - da bi se time kao sowu osolili, i otiπli tamo Ëisti (Atonski paterik) - Pre nego πto bilo πta drugo uËinimo, u bolesti vawa da pohitamo da se oËistimo od grehova kroz Svetu Tajnu pokajaqa i da se u svojoj savesti izmirimo sa Bogom (sv. Teofan Zatvornik) - Naπe bolesti su uglavnom posledice greha, zato je najbowe sredstvo za spreËavaqe i leËeqe - izbegavaqe grehova - Dogaa se da Bog boleπÊu uklaqa Ëoveka od nevowe koju ne bi mogao da izbegne kada bi bio zdrav - Mnoge bolesti Gospod iscewuje preko lekara i drugim sredstvima. Ali ima i takvih Ëije izleËeqe Gospod zabraquje, kada vidi da je bolest potrebnija za spaseqe nego zdravwe - Na one koji boluju od opasnih bolesti avo jaËe napada, znajuÊi da ima malo vremena - Bolesti nas izmiruju sa Bogom i uvode nas iznova u wubav Qegovu (sv. Jovan Kronπtatski) - Kroz mnoge nam nevowe vawa nam uÊi u Carstvo Boæje. Onome koga zavoli, Gospod πawe nevowe; one umrtvwuju srce izabranika Boæjeg za svet i uËe ga da æivi u blizini Boga. U svim nevowama, pa i u bolestima, sledeÊi lekovi donose korist i utehu za duπu: predanost vowi Boæjoj, blagodareqe Bogu, prekorevaqe sebe i

svest o tome da se zasluæuje Boæja kazna, seÊaqe na svete koji su put zemawskog æivota proπli kroz neprestana i wuta stradaqa, i na to da su nevowe - Ëaπa koju pruæa Hristos. Ko se ne priËesti iz te Ëaπe, taj nije dosledan da nasledi veËno blaæenstvo.

- Onaj ko se nalazi u staqu bolesti, nalik je na okovanoga u teπke okove i spowa i iznutra. Ali to staqe πawe se ili dopuπta od Boga, Koji bije svakoga koga prima. Iz tog razloga bolest se ubraja u one podvige kojima zadobijamo spaseqe. Potrebno je da svaki podvig bude pravilno obavwen. »ovek se podvizava pravilno u svojoj bolesti onda kada blagodari Bogu za qu. Bolest praÊenu blagodareqem i slavoslovwem Bogu, zbog Qegovog oËinskog kaæqavaqa koje usmerava ka veËnom blaæenstvu, Sveti Oci stavwaju odmah uz dva najveÊa monaπka podviga - bezmolvije i posluπaqe (sv. Igqatije Stavropowski) - Trpweqe u bolesti Gospod prima umesto posta i molitve - Najbowa zahvalnost Bogu za ozdravweqe od bolesti sastoji se u tome da Mu preostalo vreme æivota predano sluæiπ ispuqavajuÊi Qegove zapovesti - PoseÊuj bolesne i posetiÊe te Bog - Istu Êe nagradu dobiti bolesnik i onaj ko mu sluæi ((sv. Pimen Mnoogobolni) - Gospod nedostatak naπih dobrih dela nadoknauje bolestima ili æalostima (sv. Dimitrije Rostovski) - Doe jedanput igumanu Antoniju neki Ëovek sa bolesnim nogama i kaæe: - BaÊuπka, noge me bole, ne mogu da Ëinim poklone i to me smuÊuje. O. Antonije mu reËe: - Pa, u Svetom Pismu je reËeno: Sine, daj mi srce, a ne noge.

51

VLADIMIR PUTIN U POSETI SVETOJ GORI redsednik Rusije Vladimir Putin, tokom doËekao je guverner Svete Gore Georgios Dalakuros. On radne posete GrËkoj, ostvario je posetu Sve- je jedan od malobrojnih svetovnih predstavnika na Svetoj Gori, planiranu joπ pre Ëetiri godine. toj Gori. Osim qega, tamo rade joπ samo policija, radniGlavni ruski dræavnik je æeleo da tamo do- ci medicinskog centra i joπ neka lica. Guverner je e i prilikom ranijih putovaqa u GrËku, ali su to tada postavwen od strane Ministarstva unutraπqih posloonemoguÊile vremenske prilike: na Svetu Goru se moæe va GrËke, preko qega se odræavaju veze izmeu Svete doÊi jedino morskim ili vazduπnim putem, a poËetkom Gore i grËke dræave. Sveta Gora se nalazi pod duhovnovembra 2001. godine trajala je oluja (ITAR-TAS). nom jurisdikcijom konstantinopowskog Patrijarha.

Putin je prvi ruski dræavnik koji je posetio Detawno ureeqe svetogorskog reæima utvreno je Svetu Goru, najsvetije pravoslavno mesto na zemwi, koje Ustavom Svete Gore, koji je sastavwen i prihvaÊen od ima hiwadugodiπqu vezu sa Rusima i Rusijom. strane 20 svetogorskih manastira uz uËeπÊe predstavSvetost, bogatstvo i istorija Svete Gore pri- nika grËke dræave. vlaËe veliku paæqu i interesovaqe ne samo obiËnih Vladimir Putin je doputovao na Svetu Goru, kavernika, klirika i uËeqaka, nego i znaËajnih politiËkih ko su primetili na ovom mestu, nezvaniËno odeven. Bez i druπtvenih radnika. Meobzira na veoma toplo vreu poznatim inostranim me, predsednik je bio obugostima koji su posetili Ëen u tamno odelo i tamnu Svetu Goru su bivπi minikoπuwu bez kravate. star inostranih poslova Predsednik Rusije je Ruske Federacije Evgenij boravio i u Kareji, adminiPrimakov, dræavnici Jugostrativnom centru monaslavije, kao i naslednik πke republike koji se nalabritanskog prestola princ zi u centru poluostrva, na »arls od Velsa. vrhu gore na 2033 metra Ove nedewe je nadmorske visine. Susreo U Kareji, administrativnom srediπtu Svete Gore predsednik RF potpisao se sa protoepistatom Ukaz o dodeli Ordena prijatewstva arhimandritu Jere- (prvim duhovnim licem) ocem Pavlom i Ëlanovima Svemiji (Awehinu ), igumanu ruskog manastira Svetog toga kinota. To je organ uprave Svete Gore, koji se sastoPantelejmona na Svetoj gori, “za veliko zalagaqe na ji od predstavnika svakog od 20 aktivnih svetogorskih oËuvaqu i razvijaqu duhovnih i kulturnih tradicija, i manastira. Putin je proπao ulicama gradiÊa i uËvrπÊivaqe prijatewskih odnosa meu narodima”. razgledao neke crkve. Posle toga je uπao u sabornu Ove godine arhimandrit Jeremija puni 90 godina. On crkvu Kareje, posveÊenu Uspeniju Presvete Bogorodice. veÊ viπe od 20 godina rukovodi bratstvom ruskog To je najstarija crkva na Svetoj Gori, koja je po predaqu svetogorskog manastira. osnovana joπ 335. godine. Ona je bila razruπena i u Danas se na Svetoj Gori nalazi 20 manastira: 17 danaπqe vreme se obnavwa. Freske iz XIV veka su grËkih i po jedan ruski (Svetog Pantelejmona), bugarski uprkos svemu oËuvane, a u oltaru se nalazi svetiqa i srpski. Manastiri upravwaju Svetom Gorom preko svo- Kareje - Ëudotvorna ikona Majke Boæije “Dostojno jest”. jih predstavnika, koji saËiqavaju Sveti kinot. Speci- Vladimir Putin je uπao u crkvu i razgledao je. Zatim je priπao Ëudotvornoj ikoni, nekoliko minuta je stajao fiËni glavni grad Svete Gore je Kareja.

Predsednika Rusije u svetogorskoj luci Dafni pred qom, prekrstio se, celivao i upalio sveÊu. Ruski

52 predsednik je ostao na sluæbi koja je poËela u crkvi.

Protoepistat o. Pavle se posle sluæbe pozdravnim reËima obratio voi ruske dræave. On je ovu posetu ruskog predsednika Svetoj Gori nazvao velikom ËaπÊu i vaænim istorijskim trenutkom. Kao odgovor na to, Vladimir Putin je zablagodario na moguÊnosti posete Svetoj Gori.

“Ovo je posebno mesto za sve pravoslavne”, rekao je predsednik Rusije. “Rusiju i Svetu Goru su uvek povezivale posebne veze. Mnogi od onih koji su se bavili prosveÊivaqem i hriπÊanskom kulturom u Rusiji prethodno su ovde boravili”.

Vladimir Putin je posetio Sveti kinot Svete Gore i razgovarao s qegovim Ëlanovima, pri Ëemu je ponovo istaknuo duhov-nu vezu Rusije s GrËkom u celini i posebno sa Svetom Gorom. “U Rusiji dolazi do velikih promena. Danas se svaki Ëovek, bilo koje nacionalnosti i veroispovesti, moæe (vratiti) i vraÊa se svojim duhovnim korenima”, rekao je predsednik ruske dræave.

“HriπÊani su, konaËno, veÊina u 145-milionskoj Rusiji.

Radi toga je za nas preporod Rusije neraskidivo povezan, pre svega, sa duhovnim preporodom. Mi se sa velikim poπtovaqem odnosimo prema GrËkoj u celini, a posebno prema Svetoj Gori. Iako je Rusija najveÊa pravoslavna dræava, GrËka i Sveta Gora su - izvori Pravoslavwa”, naglasio je Putin. “Mi se toga seÊamo i to veoma cenimo. Izmeu Rusije i Svete Gore su uvek postojale posebne veze. Mi smo spremni da ih obnovimo onoliko i onako kako vi budete spremni. To treba da budu harmoniËni odnosi, zasnovani na apsolutnom poverequ i na opπtim duhovnim idealima”, smatra predsednik Rusije.

Zatim se Vladimir Putin uputio u Iverski

Manastir Iviron

manastir. Manastiri na Svetoj Gori su priliËno udaweni jedan od drugog, a putevi su proseËeni i poravnati kolski putevi. Ali to nije zaustavilo predsednika Rusije, koji je seo za automobilski volan i krenuo prema manastiru.

Iverski manastir predstavwa treÊi po znaËaju

od 20 svetogorskih manastira. Po predaqu, osnovan je krajem X veka. S vremenom je manastir praktiËki bio uniπten, qegova obnova je zapoËeta tek u XVIII veku.

Danas manastir saËiqava Ëetverougaoni kompleks, ograen visokim zidinama. Na ulazu u manastir se nalazi maqa nadvratna crkva Ëudotvorne ikone Iverske Majke Boæije, koja se naziva “Vratarnica”.

Pokraj automobila ruskog predsednika je trËalo magare, koje uopπte nije plaπilo prisustvo wudi i automobila. Stupivπi na podruËje Iverskog manastira, Putin se uputio u Sabornu crkvu posveÊenu Uspeniju Presvete Bogorodice. Manastir je u XI veku osnovao gruzijski monah Georgije Varaπvadze. Skoro cela crkva je oslikana freskama iz kasnog perioda, iako su oËuvane i freske iz XVI veka. Presednik je razgledao unutraπqost crkve i odstojao sluæbu. Posle toga je razgledao joπ jednu malu crkvu na teritoriji manastira, u kojem se Ëuva jedna od glavnih svetogorskih svetiqa - ikona Iverske Majke Boæije “Vratarnica”.

Predsednik Rusije je zablagodario bratiji i namesniku crkve za moguÊnost posete manastiru.

PozdravwajuÊi Putina, iguman Vasilije je rekao da je “najvaænija razlika izmeu Rusije i ostalih zemawa sveta ta πto ona raspolaæe ne samo materijalnim, veÊ i duhovnim bogatstvom”. “U pravu ste, snaga Rusije je pre svega u duhovnosti”, odgovorio je Putin. “Nigde nisam video naslikanog Svetoga Georgija koji pobeuje zmaja ne kopwem nego reËju, osim na starinskoj freski u jednoj od kapela u Rusiji “, rekao je on.

Iguman je istakao da Rusiju i Svetu Goru odavno veæu prijatewske veze. Qegove reËi su se mogle potvrditi u svakom manastiru, u kojem je boravio Putin. Monasi i hodoËasnici su svuda aplauzima doËekivali ruskog predsednika. Vladimir Putin je prvi u istoriji ruski dræavnik koji je posetio Svetu Goru.

U znak seÊaqa na ovu posetu Iverskom manastiru, predsednik Rusije se potpisao u kqigu poËasnih gostiju, kao πto se potpisao se i u kqizi Svetog kinota.

“Svim podviænicima, slugama Gospodqim, svim hriπÊanima pravoslavne vere i Ëuvarima pravoslavnih svetiqa s poπtovaqem”, napisao je glavni ruski dræavnik.

Predsednik Vladimir Putin je boravio i u ruskom manastiru svetoga velikomuËenika i iscelitewa Pantelejmona. Na svom sadaπqem mestu do mora, izmeu svetogorskog pristaniπta Dafni i manastira Ksenofont, ruski manastir se nalazi od 1765. godine. Dotad se nalazio na drugom mestu, dawe od obale mora. Tamo se sada nalazi tzv. stari ili gorqi Rusik, ili “manastir Solunaca”, osnovan poËetkom XI veka.

53 Putin je u manastir doputovao brodom. Od priSveta Gora zauzima istoËni deo “treÊeg prsta” staniπta se peπke popeo do glavnih manastirskih vra- poluostrva Halkidiki, koji ulazi u Egejsko more duæita. Kada je ulazio u manastir, doËekao ga je zvuk zvona. nom od 60 km (πirina 8 do 12 km ) i koja zauzima povrPredsednik je zapoËeo razgledaqe manastira od Sabor- πinu od 360 km2. S jugoistoËne strane gorqeg vrha polune crkve, posveÊene svetome velikomuËeniku i isceli- ostrva uzviπuje se Sveta Gora na nadmorskoj visini od tewu Pantelejmonu. U ovoj crkvi se 2033 m, po kojoj je i dobio ime ceo Ëuva Ëasna Svetiteweva glava i ovaj autonomni region GrËke. Ëestice moπtiju drugih svetitewa.

Po predaqu, sama Bogomajka je Danas u manastiru æivi viπe od 60 posetila Svetu Goru. Brod na kojem monaha, i veÊina od qih su wudi je Ona s apostolima putovala na starijeg uzrasta. Vladimira Putina ostrvo Kipar zahvatila je bura, te je u crkvi pozdravio jedan od stareje tako dospeo na obale Svete Gore. πina manastira. Predsednik je Mnogoboπci su poverovali u Qenu prisustvovao sluæbi i potom zapropoved i krstili se. O tome se ne blagodario bratiji na trudu. “Hvazna mnogo: Sveta Gora se u prvo vrela vam za oËuvaqe duhovnih vredme nalazila pod rimskom vlaπÊu, nosti i za sluæeqe Gospodu, Kome koja je progaqala hriπÊane do 313. ste posvetili ceo svoj æivot”, godine, kada je imperator Konstanrekao je. tin Veliki doneo zakon o davaqu Posle toga je glavni ruski hriπÊanima prava graanstva i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice dræavnik boravio u crkvi posveslobode veroispovesti. U to vreme Êenoj Pokrovu Presvete Bogorodice, pa u crkvi Uspe- je HriπÊanstvo na Svetoj Gori bilo priliËno razvijeno. nija, potom u crkvi Arhangela Gavrila i Mihaila, u kojoj Pojavili su se manastiri, procvetalo je monaπtvo. Posse Ëuvaju moπti svetih. Popeo se i na zvonik, Ëije zvono toji predaqe da je 422. godine Êerka Teodosija Velikog, je najveÊe na Balkanu. Na predlog namesnika, Vladimir carica Plakidija, posetila Svetu Goru, ali kada je htePutin je tri puta udario u zvono, Ëiji zvuk se razneo nad la da ue u manastir Vatoped, zaustavio ju je glas koji je manastirom. dolazio od ikone Majke Boæije. Od tada je osobama æenPredsedniku su kazivali i o æivotu monaha. skog pola strogo zabraqen pristup na Svetu Goru. Ova Posebno je posetio radionice u kojima radi bratija. Jedan od starijih monaha je ispriËao predsedniku da oni rade uglavnom na domaÊim maπinama Podowske fabrike. “Strane maπine imamo, ali one su izaπle iz upotrebe”, napomenuo je. “Maπine su tehniËki zastarele, i zato imamo potrebu da ih zamenimo”.

“PomoÊi Êemo u vezi tehnike obavezno”, obeÊao je predsednik, “uradiÊemo tako da sve radi”. Posle toga je predsednik na poziv monaha posetio qihove kelije i nekoliko minuta razgovarao s qima nasamo. Razgovarao je i sa igumanom manastira, arhimandritom Jeremijom, koji je od svojih 90 godina na Svetoj Gori proveo 30, kao i sa ocem Makarijem, duhovnikom bratije, koji æivi na Tri Putinova udarca o najveÊe zvono na Balkanu Svetoj Gori od 1987. godine. zabrana je bila naruπena samo dva puta: u vreme turske Sveta Gora - Ëuvar vladavine i tokom graanskog rata u GrËkoj (1946-1949. godine), kada su se æene i deca spaπavali u πumama pravoslavne tradicije Svete Gore.

Nedaleko od glavnog grada severne GrËke, SoluMonasi sve do sada æive po vizantijskom vrena, nalazi se Sveta Gora. Na qoj je 20 manastira, koji menu, i prema qemu svaki novi dan poËiqe sa zalaskom formiraju jedinstvenu na svetu pravoslavnu monaπku sunca. Stoga trajaqe “svetogorskog dana”, koji se provorepubliku. di u trudu i molitvama, zavisi od doba godine.

54 Monaπku Republiku na Svetoj Gori je osnovao postalo tesno. Stoga je Sveti kinot u to vreme predao Sveti Atanasije. U prvom ustavu Svete Gore, 971. godi- ruskim monasima opusteli manastir Solunaca. Manane, potvrenom od strane vizantijskog cara Cimiskija, stir u Ksilurgu je pretvoren u skit, koji je ostao neproza inoke je bilo utvreno pravo upravwaqa celokupnim meqen sve do danaπqih dana. prostranstvom poluostrva i darovana im je “veËno” U sredqem veku se broj stanovnika poveÊavao i potpuna samouprava. Od XI veka su uspostavwane jake smaqivao. Godine 1725. æitewe manastira su Ëinili veze izmeu manastira i Rusije. tek dva ruska i dva bugarska Ruski manastir (Ksilurgu) je monaha. Neπto kasnije monasi su u osnovan 1016. godine, a 1169. potpunosti napustili manastir i godine mu je bio predat prebacili se prema moru, na manastir svetog Pantelejmona, mesto na kome je bila sagraena koji je zatim postao centar mala crkva posveÊena Hristovom ruskih monaha na Svetoj Gori. U Vaskrsequ. Tu je 1839. godine sastav svetogorskih manastira, osnovan novi manastir sa naziosim grËkih, ulazi ruski vom “Ruski”. Od 1839. broj ruskih manastir Sv. Pantelejmona, monaha je poËeo ubrzano da raste. bugarski i srpski manastir, kao Do 1875. manastir je brojao 1000 i rumunski skit, koji koristi monaha, a krajem veka - do dve hipravo samouprave. U viπe reorwade. Po nekim podacima, 1910. ganizovanih manastira se Ëuvaju godine je na Svetoj Gori bilo 5000 desetine hiwada grËkih i sloruskih monaha - znatno viπe nego venskih rukopisa, kao i veliki sveπtenosluæitewa svih drugih broj skupwenih ikona i nacionalnosti zajedno. U budæetu predmeta dekorativno-primeruske vlasti je postojala stavka qene umetniËke vrednosti. Popo kojoj se svake godine izdvajalo Manastir Sv. Pantelejmona luostrvo se nalazi pod duhovnom 100.000 rubawa u zlatu za jurisdikcijom konstantinopowskog Patrijarha, a isto- svetogorske manastire. Ovu novËanu pomoÊ je 1917. vremeno predstavwa deo grËke dræave. Administra- godine ukinula vlada Kerenskog. tivni centar Svete Gore je gradiÊ Kareja.

U danaπqe vreme, s postepenim obnavwaqem manastira Sv. Pantelejmona, tu æivi 70 monaha, koji su doπli iz gradova Rusije, Ukrajine, Belorusije. Postoji Manastir Sv. Pantelejmona nada da Êe se gaπeqe ruske obitewi zaustaviti. na Svetoj Gori Arhitektonski oblik manastira u celini gledano nema Ruski manastir Sv. Pantelejmona na Svetoj Go- tradicionalni izgled utvreqa, koji je svojstven ri predstavwa pravoslavnu kariku u razgranatim ve- drugim svetogorskim graevinama. Mnogospratna zama izmeu Rusije i GrËke, koje traju vekovima. On nije zdaqa, predviena za mnogobrojnu bratiju, okruæuju samo kolevka ruskog monaπtva na Svetoj Gori i veli- veoma stari centar, kompaktno rasporeen u vidu Ëinom ogroman manastir sa mnogo crkava, veÊ i æivi pravougaone graevine, sa glavnom Sabornom crkvom spomenik vizantijske i postvizantijske kulture, te Ëu- sagraenom u XIX veku i posveÊenom svetom velikomuËeniku i iscelitewu Pantelejmonu. U ovoj var neproceqivih crkvenih i kulturnih predmeta.

Na svom sadaπqem mestu do mora, izmeu crkvi se Ëuva Svetiteweva glava i Ëestice moπtiju svesvetogorskog pristaniπta Dafni i manastira Kseno- tog Jovana PreteËe, Stefana Novog, Paraskeve, Marine, fonta, ruski manastir se nalazi od 1765. godine. Do Josifa ObruËnika, apostola Tome, Jovana Zlatoustog i tada se nalazio na drugom mestu, dawe od obale mora. mnoge druge.

U drugom sabornom hramu, Pokrova Presvete Tamo se sada nalazi tzv. stari ili gorqi Rusik, ili “manastir Solunaca”, osnovan poËetkom XI veka. Upra- Bogorodice, takoe se Ëuvaju mnogobrojne moπti svetih: vo tada su na Svetu Goru doπli prvi ruski monasi, koji Jovana PreteËe, apostola Petra, Andreja, Luke, Filipa, su se najpre nalazili u manastiru Ksilurgu, sada nazva- Tome, Vartolomeja i Varnave, prvomuËenika Stefana, nom manastir Bogorodice. Veoma brzo se manastir napu- Isakija Dalmackoga, Dionisija Areopagita, besrenio dosewenicima iz Rusije, tako da im je ovde uskoro brenika Kozme i Damjana, Kirila Jerusalimskog, Trifu-

55 na i mnogih drugih. Ovde se nalazi i Ëudotvorna ikona Majke Boæje koja se naziva “Jerusalimska”, ikona svetog Jovana PreteËe, drevna ikona sv. velikomuËenika i iscelitewa Pantelejmona te ikona sveπtenomuËenika Haralampija. TreÊa crkva je sagraena u Ëast svetitewa Mitrofana Voroqeπkog »udotvorca. U manastiru se takoe nalazi mala crkva posveÊena Uspeniju Presvete Bogorodice i sporedni oltar u Pokrovskoj crkvi posveÊen svetim velikim knezovima,ravnoapostolnom Vladimiru i blagovernom Aleksandru Nevskom. Osim ovih crkava ima joπ nekoliko kapelica. Blizu manastira se nalazi i grobnica s crkvom svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla. Veoma bogata manastirska biblioteka se nalazi u posebnoj dvospratnoj zgradi u sredini dvoriπta. U qoj se Ëuva 1064 rukopisa i viπe od 20.000 grËkih i slovenskih πtampanih izdaqa i kqiga. Od mnoπtva ilustrovanih rukopisa bogatstvom svojih ilustracija izdvajaju se dva - Jevanewe i 16 beseda Grigorija Bogoslova.

Glavni grad Kareja i organi svetogorske samouprave Jedinstveni grad Kareja na Svetoj Gori predstavwa administrativni centar pravoslavne monaπke republike, koja se sastoji od 20 manastira i mnoπtva skitova. Kareja (ovaj naziv se prevodi s starogrËkog kao “orahovo drvo”) nalazi se u sredini poluostrva, na severoistoËnoj padini.

GradiÊ, koji se nalazi na tri sata hoda od luke Dafni, ima jednu glavnu i nekoliko sporednih ulica.Ovde su u prvo vreme æiveli shimnici, koji su dali zavet Êutaqa. U danaπqe vreme se u gradu nalaze podvorja (konaci) 19 od 20 manastira, u kojima æive predstavnici ovih manastira u Kinotu.

Manastir Kotlomuπ nema svoje podvorje zbog qegove neposredne blizine Kareji. Osim podvorja, u Kareji se nalaze i 82 kelije, Ëiji su stanovnici Grci, Rusi, Bugari, Srbi i Rumuni, koji se bave rukotvorinama i izrauju razne predmete za prodaju. Od malobrojnih grËkih svetovnih lica ovde se nalaze guverner, policajci, preuzeto sa: www.pravoslavie.ru/news/

sluæbenici poπte, trgovci, zanatlije, personal medicinskog centra i nedavno otvoreno odeweqe banke.

Guverner je postavwen od strane Ministarstva unutraπqih poslova GrËke, i preko qega se odræavaju veze izmeu grËke dræave i Svete Gore. Guverner odgovara za obezbeeqe i red na Svetoj Gori, koji po Ëlanu 105 ustava GrËke predstavwa samoupravni deo grËke dræave. Danas obaveze guvernera obavwa Aristos Kozmiroglu.

Saborna crkva u Kareji, posveÊena Uspeniju Presvete Bogorodice, nalazi se na gradskom trgu. To je najstarija crkva na Svetoj Gori, koja je po predaqu 335. godine podignuta od strane prvog hriπÊanskog imperatora Rimske Imperije Konstantina Velikog. U XIV veku crkvu je oslikao Ëuveni ikonopisac makedonske πkole Manuil Panselin. OËuvane su freske iz XV veka i ikone iz XVI veka, koje su radili predstavnici kritske ikonopisne πkole. U oltaru crkve se Ëuva karejska svetiqa, Ëudotvorna ikona Boæije Majke “Dostojno jest”. U sabornoj crkvi se nalazi i Ëudotvorna ikona Spasitewa. U zgradi naspram Uspeqskog sabora zaseda Protat. On predstavwa viπu duhovnu samoupravu Svete Gore, glavni i jedinstveni organ, administrativni i pra-

Saborna crkva u Kareji

vni centar cele Svete Gore. U sastav Protata ulazi Sveti Kinot, koji se sastoji od ravnopravnih predstavnika (antiprosopa) svih 20 manastira, a isto tako i Sveta epistasija - savet izabran iz Kinota. prevod s ruskog: Nataπa UboviÊ

56

SVETSKI SAVET CRKAVA OBJAVWUJE PO»ETAK KRAJA SVETA Nebeska kancelarija Jul mesec 2005. godine zadao je velike muke staroj Evropi. Nesnosne vruÊine u ©paniji, Portugaliji, Francuskoj i Italiji. Temperatura pree 40 stepeni, vodostaj reka poËe da opada, jezera poËeπe da presuπuju, tiho umiru vodeni izvori. I dok Zapadna Evropa gori u visokim temperaturama, qena istoËna “sestra” kupa se u obilnim kiπama. Obilne padavine prouzrokovale su poplave, u kojima su oπteÊeni putevi i sruπeno desetine i desetine kuÊa, kako u Rumuniji tako u i centralnim delovima Bosne. Od ovih obilnih kiπa poplavweni su i Maarska, SlovaËka i Bugarska.

Dakle, jasno je da se posledqih godina neπto Ëudno dogaa sa vremenskim prilikama. A o Ëemu je reË?

Meteorolozima je, kao i uvek, sve jasno. Oni veoma struËno πuπkaju meteoroloπkim kartama obeleæavajuÊi na qima kretaqa ciklona i anticiklona.

Meutim, ne treba zaboraviti da baπ ti meteorolozi imaju veoma tvrde i uporne ‘oponente’ - ozbiwne wude u mantijama. Ako qih upitamo πta misle o danaπqim vremenskim prilikama, mirno i tiho Êe otvoriti Bibliju i prstom pokazati pasus koji treba proËitati. Ne zaboravite: “Prvi aneo je zatrubio...” Drugim reËima, umesto neoptereÊujuÊih analiza o vremenskim pojavama od strane fiziËara i vieqa vremenskih prilika od strane lirskih pesnika, dogaa se potpuno koncepcijski spor materijalista i idealista o kraju sveta. A to je veÊ ozbiwno...

Æega - data nam kao znak Materijalisti, kojima uslovno moæemo da pripiπemo sve nauËne informacije o meteoroloπkim prilikama, niËeg apokaliptiËnog u ovakvim prirodnim pojavama ne vide.

“Velike vruÊine u letqim periodima u Evropi obiËno su prouzrokovane uticajem azorskog anticiklona”, rekao je za Ëasopis Itogi Leonid Starkov,

πef kancelarije za dugoroËne prognoze pri Fondu za bezbednost prirodne sredine (FOBOS). “Ovog leta je zabeleæena veoma velika aktivnost azorskog anticiklona, koji je spreËio prodor atlantskih oblaka u Evropu, tako da su oblaci boËno prolazili pored tog dela evropske teritorije, radi Ëega na toj teritoriji padavina nije bilo. Anticiklon je potisnuo ciklone na sever, radi Ëega su se cikloni premeπtali u arktiËke zone blokiravπi vazduπne mase, koje nisu mogle da prodru na ovaj deo evropskog kontinenta. Poplave su bile lokalnog karaktera na veÊem delu istoËne Evrope, ali za veliku koliËinu vlaænosti kriv je opet taj isti azorski anticiklon, jer je iznad balkanskih planina blokirao mali ciklon, koji se prouzrokovao obilne kiπe.”

Kao i uvek, meteorologe je teπko pobediti bilo Ëime. Qih ne Ëudi πto Evropwani ne pamte leto u kome su se afriËke vruÊine smeqivale sa velikim hladnoÊama i obrnuto. “Niπta se tu ne moæe - nastupa opπte zagrevaqe planete”, πire ruke nauËnici. Prema analizi od strane Instituta politike Zemwe (SAD), sredqa temperatura na naπoj planeti nezadræivo raste. Za posledqih 25 godina temperatua planete je porasla za 0,6 stepeni, a rezultati analize matematiËkom metodom pokazuju da Êe za narednih sto godina temperatura porasti joπ za 1,4 stepena, odnosno i za 5,8 stepeni. Uprkos tome, meteorolozi ne æure da evropske kataklizme dovedu u vezu sa opπtom promenom klime. “Prekomerna aktivnost ciklona moæe da zavisi od velikog broja razliËitih faktora”, kaæe Leonid Starkov, “kako od sunËeve aktivnosti, tako i od poveÊaqa ispareqa i gasova. Meutim, povezanost izmeu vremenskih procesa i opπtih klimatskih promena u danaπqe vreme ostaje joπ uvek neispitana oblast.”

Ali, stanovnike planete tako sloæene nauËne analize malo zadovowavaju. Oni traæe jednostavnije i prihvatwivije odgovore i nalaze ih... u okriwu crkava, dæamija i sinagoga.

57

Paklena vruÊina Niko od savremenih bogoslova ne negira Ëiqenicu da je doπlo do tehnoloπke preoptereÊenosti planete. Meutim, Ëini se da uzrok svih ovih naπih nesreÊa nije samo emitovaqe πtetnog ugwendioksida u atmosferu. Po miπwequ klirika, klima se pogorπava zbog potpunog grehovnog pada ËoveËanstva, kada mase sveta poËiqu da se klaqaju Satani, koji pritajeno deluje u svakom Ëoveku. Posledice toga su - katastrofalne promene klimatskih uslova, pobuna stihije i “prelazak sveta u veËnost”. Drugim reËima, ako se Ëovek ne opameti i ne urazumi, bez sumqe sledi apokalipsa. Najinteresantnije je to πto su bogoslovi veÊ zaseli da predstave detawan scenario kraja sveta, rukovodeÊi se, naravno, hrestomatijskim Otkroveqem svetog Jovana Bogoslova.

Na primer, otac Oweg Mowenko, stareπina crkve Jovana Bogoslova u Torontu, bukvalno citira Sveto Pismo, opisujuÊi slike nadolazeÊih katastrofa. On je uveren da Êe sve poËeti “od potpunog presuπivaqa vodenih izvora na zemwi i nestanka mora. Od toga Êe nastati silna suπa na zemwi, a zemwa Êe podrhtavati i neprekidno se tresti pod nogama wudi. Sve æivotiqe Êe uginuti, ptice Êe nestati. Iz vulkanskih ædrela i pukotina na zemwi poteÊi Êe bujice vrele lave koje Êe se sliti u ogqenu reku. Zemwa i svi qeni delovi Êe biti spræeni. I biÊe Boæiji sud i nova zemwa, gde pravda obitava.”

Uporedite: u Otkrovequ svetog Jovana Bogoslova za v e l i k i d a n gneva Boæijeg reËeno je sledeÊe: “I bi veliki zemwotres, i sunce se pomra Ëi..., i mesec postade kao krv”. krv I dawe: “I zvezde nebeske padoπe na zemwu kao nezrele smokve koje otrese jak vetar. I nebo se sakri, savivπi se u svitak, i svaka planina i ostrvo pokrenu se sa svog mesta. I uze aneo kadionicu, i napuni je ogqem sa ærtvenika i okrenu je ka zemwi: i Ëuπe se glasovi, i gromovi, i muqe, i bi zemwotres”. zemwotres Drugi proroci su objavili svoje vieqe Armagedona. Na primer, prorok Joil napisa: “Sunce se pretvori u ta mu i mesec u krv, pre nego πto nastupi dan Gospodqi, veliki i straπni”. straπni Ali, eto, kako da kaæemo, scenario je “politiËki najnekorektniji”. Ima i drugih.

Nebeska klima - nebeska kontrola HriπÊanske duhovne voe, islamske, judaistiËke i budistiËke, uoËi susreta “velike osmorice” u

©kotskoj, doneli su zajedniËku deklaraciju koja poziva voe vodeÊih zemawa da ozbiwno priu Ëiqenici da je doπlo do opπte promene klime na planeti. Religiozni voe su pozvali svetsku organizaciju da se zaπtite i zasade πume, okeani, divwe æivotiqe i priroda uopπte - kao sveti darovi u kojima buja æivot. Ovaj u potpunosti svetovni poziv duhovnog sveta svetskim moÊnicima ima teoloπki podtekst: “Wudi, opametite se! Dolaze posledqi dani!”

Doktor Martin Robra, jedan od autora poziva upuÊenog voama “velike osmorice”, smatra da baπ sada Crkva ne sme da ostane po strani s obzirom na oËigledan problem pojaveopπte promene klime na planeti Zemwi: “Klimatske promene su oËigledne na celoj zemawskoj kugli. Na primer, za stanovnike malih ostrva koji se nalaze u Tihom okeanu to je posebno aktuelno.

DomaÊi ribari su proπle godine vezivali svoje Ëamce desetak metara daleko od obale, danas celu obalu prekriva okean. Tropske oluje i naleti talasa su postali ËeπÊi i jaËi. Ranije su prolomi oblaka prolazili s odreenom vemenskom stabilnoπÊu, a sada su periodi suπe postali duæi, a periodi kiπa kraÊi, ali su donosili velike koliËine vlage. Na primer, dræava Tuvalu u Tihom okeanu, koja se sastoji od devet koralnih ostrva, bukvalno Êe potonuti za 50 godina. Vlasti te zemwe su se veÊ obratile vladi Australije i Novog Zelanda sa molbom da na svojoj teritoriji prime 11.000 stanovnika sa tih ostrva kao ekoloπke izbeglice.”

Za to vreme moæe se postaviti jedno logiËno pitaqe: od vremenskih kataklizmi podjednako stradaju i siromaπne i bogate zemwe, pa gde je praviËnost Neba?

Martin Robra ovaj problem smatra Boæijom promiπwu: “Mi smatramo da nas Gospod poziva da svoju paæqu skrenemo na stanovnike siromaπnih zemawa i da im pomaæemo u svim nevowama i siromaπtvu. Iako, kako se nama Ëini, ne treba sve kataklizme pripisivati Bogu.

Osnovne izmene prirodnih pojava su ipak “zasluga” ËoveËanstva. Na primer, tsunami u jugoistoËnoj Aziji jeste oËigledan primer koliko su wudi daleko otiπli u poremeÊaju svog odnosa sa prirodom. Ponavwam, mi nismo skloni da wudske ærtve pripisujemo Tvorcu.”

“Osnovni uzroci koji utiËu na poveÊaqe broja prirodnih kataklizmi jasni su kao dan”, kaæe koordinator programa za promenu klime Svetskog saveta crkava Dejvid Halman. “Svi nauËni sporovi oko toga kakav je uticaj Ëoveka na klimu samo je pusto traÊeqe vremena. Pre svega kriv je Ëovek, i na tehnoloπkom planu i u duhovnom pogledu. HriπÊanske Crkve razmatraju promenu klime kao ozbiwan etiËki i duhovni faktor. »oveËanstvo ima ruπilaËki uticaj na ekoloπku ravnoteæu,

58 koju je stvorio Gospod”.

Svi smo krivi. A πta da se radi, ako je æivotni postulat mnogima u izreci: “Naravno, klima u raju je bowa, ali u paklu je druπtvo veselije«. I da nam se ne dogodi da nam viπe ne bude ni do kakvog smeha, dobro je πto je neoËekivano i Ruska Pravoslavna Crkva, koja se do sada veoma oprezno odnosila prema inicijativama Svetskog saveta crkava, ovoga puta podræala “klimatsku deklaraciju”.

“Odnosi izmeu Ëoveka i prirode koja ga okruæuje bili su poremeÊeni joπ u praistorijsko doba”, kaæe otac Mihail Prokopenko, saradnik sekretarijata za meusobne odnose crkava i druπtva Moskovske patrijarπije, “Ëega je uzrok bio grehovni pad Ëoveka i qegovo otueqe od Gospoda. Greh, koji se ukorenio u duπi Ëovekovoj, pogubno je uticao ne samo na qega samog, veÊ i na ceo svet koji ga okruæuje. U poËetnim glavama Biblije reËeno je Adamu: “...zemwa da je prokleta s tebe...”. U svojim odnosima sa prirodom Ëovek je poËeo da se ponaπa kao potroπaË, rukovodeÊi se egoistiËnim pobudama. Zato, odgovore na mnoga pitaqa koja se odnose na krizu u prirodnoj sredini treba traæiti u duπi Ëovekovoj, a ne u sferama ekonomije.”

Traæiti u tuem oku trun jeste nezahvalan proces. Osim toga, ko je od nas bez greha? Pa Ëak i Svetski savet crkava priznaje: “Ako uzmemo koliku potrebu za potroπqom energije imaju samo nemaËke crkve zbog svoje infrastrukture: bolnica, crkvenih πkola, kuÊa i domova za starije wude... Zato, ako prvo crkve poËnu da

πtede energiju, za poËetak putem elementarne πtedqe, a kasnije prelaskom na alternativne izvore energije, to Êe veÊ biti dobar primer za sve druge.”

Molite se za dobro vreme Ipak nije sasvim jasno zaπto je Crkva odluËila da poremeÊaj klimatskih prilika uvrsti u najozbiwnije probleme u okviru svoje teoloπke doktrine. NemeÊe se tuæan odgovor. Opπtim zagrevaqem planete pozabaviπe se klirici verovatno i zbog toga πto je u duπama pastve u pogledu religije, verouËeqa, crkve i ostalih tradicionalnih instituta nastalo opπte zahlaeqe. »ak su i Vatikan i Ruska Pravoslavna Crkva, koje razdiru protivreËni principi, spremni da se sloæe i ujedine u borbi protiv sekularizma, liberalizma i ateizma. Ali, dopreti do duπe svakog Ëoveka Crkva veÊ nije u staqu.

Ideja individualnog, sopstvenog spaseqa, na kojoj se vekovima zasnivalo HriπÊanstvo viπe ne dodiruje umrtvwene strune duπe veÊine vernika. Zato je neophodna bila principijelno nova ideja, spremna da predloæi put, ako pak ne kolektivnog spaseqa, ono bar odlagaqa kraja sveta. I, eto, desi se opπte zagrevaqe planete Zemwe. Kaæu, molite se kako treba, molite se u srcu - i imaÊete lepo vreme. Amin?

Dmitrij Serkov prevod s ruskog: Tankosava DamjanoviÊ