jazzahead

U srcu evropske džez mreže

Ekskluzivni izveštaj s najvećeg evropskog sajma džeza u Bremenu.

Nikola Marković

Šta je to sajam džeza i na koji način se razlikuje od muzičkog festivala? Ako se na sajmu knjiga predstavljaju aktuelna izdanja i prodaju knjige, a na hi-fi sajmovima najnovija audio-tehnika, šta bi bio pandan tome u svetu džeza? Čemu to uopšte služi ako do džeza ionako dolazimo mnogim već dobro poznatim i uhodanim kanalima? Odgovore na neka od ovih pitanja daje jazzahead! u nemačkom gradu Bremenu, najveća evropska manifestacija ovog tipa, koja je u godini pre pandemije okupila preko 3.000 učesnika iz 64 zemlje. jazzahead! postoji od 2006. godine i nije nimalo čudno da je nastao baš u Nemačkoj, zemlji koja vrlo sistematično promišlja sve aspekte džez industrije i onoga što se događa iza kulisa, a što će u nekom krajnjem trenutku rezultirati sjajnim albumima, koncertima i festivalima. Učesnici ovog događaja su umetnici i promoteri, izdavači, buking agenti, festivali, programski urednici klubova, asocijacije, novinari i svi ostali koji se na ovaj ili onaj način profesionalno bave džezom. Pored ovog sajamskog dela manifestacije, drugi segment je showcase festival, na kome obično nastupa oko 40 bendova i muzičara na brzopoteznim koncertima u trajanju od 30 do 45 minuta. Premda je i ovaj segment programa namenjen prevashodno struci radi informisanja o (uglavnom) manje afirmisanim džez bendovima, ulaz je dozvoljen i civilima, pa čitav događaj poprima i format klasičnog džez festivala. Tokom trajanja manifestacije održavaju se i klupski koncerti širom grada, gde se učesnici jazzaheada! predstavljaju u neformalnijem okruženju.

Srbija na jazzaheadu!

Vaš ovogodišnji izveštač s jazzaheada!, koji je održan od 28. aprila do 1. maja u sajamskom prostoru Messe Bremen, bio je jedan od tek dvoje aktera iz Srbije, uz nezaobilaznog Vojislava Pantića u svojstvu predstavnika Beogradskog džez festivala. Poziv za praćenje događaja stigao je nakon učešća u putujućem programu “Jazz in Germany” krajem 2019, u organizaciji udruženja Initiative Musik, koje se bavi promovisanjem nemačke muzike u inostranstvu. Budući da je zbog korone jedan jazzahead! otkazan, a drugi održan samo u onlajn formatu, ovo je bila prva prilika za okupljanje uživo nakon tri godine. Sajmu je trebalo da prisustvuje i pijanista Dejan Ilijić iz grupe Eyot, ali je morao da otkaže u poslednjem trenutku zbog bolesti. Za razliku od mnogih zemalja koje imaju svoje štandove na ovom događaju, Srbija se još nije odlučila na ovaj korak. Mnogo je razloga tome, koji bi iziskivali poduži analitički tekst, ali bi suština bila u malom tržištu i nedovoljnoj potpori izvozu

srpskog džeza u inostranstvo, odnosno nepostojanju sistemskog programa sufinansiranja inostranih koncerata i turneja domaćih džez muzičara. U oštroj globalnoj konkurenciji, a sa skupim troškovima prevoza, ionako male šanse za nastupe na najvećim festivalima postaju još manje.

Sajamski život

Sajam džeza u Bremenu se spolja ne razlikuje od bilo koje druge sajamske manifestacije, kakva je recimo beogradski Sajam knjiga. U velikoj prostoriji visokih zidova, punoj pravilnih četvorougaonih štandova, svoje usluge predstavljaju džez akteri mahom iz evropskih zemalja. Takoreći svakog sata barem jedna zemlja organizuje prigodnu zakusku i degustaciju lokalnih pića, nakon čega se svi sjate na njihov štand radi druženja i neobaveznog ćaskanja, iz kojih će se potom izroditi i neki malo ozbiljniji poslovni razgovori. Sajam je takođe organizovao internu onlajn platformu za umrežavanje profesionalaca, putem koje su se učesnici povezivali i dogovarali o namenskim sastancima na licu mesta, s jasno određenim temama i idejama. Mogli ste prisustvovati i konferencijama za medije i tribinskim programima na razne teme, od afirmacije žena u džezu do toga kako preko TikToka promovisati svoj bend ili festival. Poslednjeg dana organizovano je i namensko druženje s nemačkim muzičarima u šatoru nedaleko od sajma radi spajanja gostiju jazzaheada! i protagonista nemačke scene, a sve kako bi oni što lakše došli do koncerata u inostranstvu i medijske promocije vlastite muzike. Bila je to i prilika za učvrščivanje veza s drugim džez trudbenicima iz Evrope i uzajamni networking, odakle smo svi izašli makar malo upućeniji u evropske džez prilike i s novim planovima za pohađanje manifestacija u Evropi, konačno oslobođenoj od pandemijskih restrikcija.

Džez s one strane okeana

“Trgovinski” program traje tokom dnevnih sati, a koncerti počinju već od ranog popodneva i traju do kasno uveče u nekoliko hala koje su povezane dugačkim i širokim hodnicima masivne sajamske zgrade u Bremenu. Svake godine je program podeljen na nekoliko celina, među kojima se ističe program posvećen određenoj zemlji u fokusu, kao i German Jazz Expo, zbog koga organizator najpre i organizuje ovu manifestaciju. Takođe, tu su i koncerti evropskih sastava u celini “European Jazz Meeting”, kao i program “Overseas night”. Usled tržišnog karaktera događaja, ne samo što su koncerti kratki već se često i preklapaju u terminima, pa je pre dolaska poželjno isplanirati program. A uvek možete i trčati između dve hale ako baš želite da uhvatite pomalo od svakog nastupa. Kanada, kao zemlja u fokusu, bio je prilično zanimljiv izbor. Naime, iako je bila reč o državi koja se graniči sa SAD i ima sve geografske i ostale predispozicije za povezivanje s kolevkom džeza, uvek je ostajala u zapećku, s tek malim brojem muzičara koji su dobili adekvatnu medijsku pažnju i ostvarili zapažene inostrane karijere. Jedan od njih je bubnjar John Hollenbeck, danas među nekoliko vodećih big bend lidera u svetu, a na jazzaheadu! se predstavio u neočekivanoj duo formaciji sa (ovde) manje poznatom pijanistkinjom Marianne Trudel. Ni najuverziraniji slušaoci ne mogu da postignu sve, pa je mnogima ovo bilo prvo upoznavanje s Trudelovom, i to veoma uspešno, u sofisticiranoj interakciji liričnog klavira i nešto avangardnije Hollebenckove ritmike. Odličan je bio i postbaperski François Bourassa Quartet, koga ovog prilikom izdvajamo od ostatka kanadske ponude. Interesantna na jazzaheadu! bila su i dva koncerta internacionalnih postava s liderima/liderkama iz Argentine i Brazila. Vokalistkinja Sofia Rei s bendom iz šarolikog hispanskog bekgraunda, doduše, bila je jedna od onih koje iskaču iz džez koordinata i predstavljaju tzv. revijalni deo programa, što joj nije smetalo da

pobere ovacije i ostavi jedan od najboljih utisaka. S druge strane, Brazilci Quartabe su bili prilično contemporary iz pozicije novih tretmana brazilskog nasleđa u ključu evropske tradicije komponovane muzike ili severnoameričkog minimalizma. Obe postave uspešno razbijaju angloamerocentrizam i šire vidike onoga što doživljavamo kao deo našeg zapadnjačkog iskustva džeza i popa.

Sajam nemačkog džeza

Bogat i nakrcan program predstavljanja nemačkog džeza, u okviru selekcije German Jazz Expo, predstavio je čak osam bendova u četiri termina od tridesetak minuta. Vaš izveštač je uspeo da u celosti ili delimično odgleda šest showcase koncerata ne bi li stekao kakav-takav utisak o onome šta je recentna, a široj publici nedovoljno poznata ponuda nemačkog džeza. Nije to bila uobičajena koncertna situacija, ali je imala i svojih prednosti u odnosu na hipotetičko gledanje klasičnih osam koncerata čitavog dana. Mnogočlani Fuchstone Orchestra svakako je bio najatraktivniji po svom gabaritu i stilskoj širini, donekle podsećajući i na Mats Gustafssonov Fire! Orchestra – sa atipičnim džez vokalima, avanturističkim aranžmanima, ali i ozbiljnim konceptualnom pristupom. Sa one strane mejnstrima, ali iz pozicije nove klasične muzike, našao se i Keno Harriehausen Quartet, koji bi možda bilo najlakše porediti s Tarkovsky Quartetom iz ECM produkcije – veoma istančan, liričan, ali i nešto aranžerski upeglaniji. U samom vrhu ponude valja izdvojiti i Clara Haberkamp Trio, čija pijanistkinja i bendliderka uspeva da u okviru konvencionalnog džez idioma klavirskog trija pronađe prostor za autorsku slobodu, istovremeno bivajući i tradicionalna i moderna. Različite aspekte savremenog postbapa predstavili su Linntett, JO, i Jens Düppe Quartet, svako iz svog ugla, dok ne bi bilo fer govoriti o koncertima postava Magro i Vincent Meissner Trija, koje je bilo moguće pogledati samo naknadno, putem video-snimka. Na osnovu ovog osmočlanog uzorka ne može se pronaći zajednička crta džezera iz Nemačke, kakvu, recimo, pripisujemo Skandinavcima ili u poslednje vreme muzičarima britanske scene. Stilizacija je široka, zahvata podjednako iz američke i evrokontinentalne scene, a barem neki od ovih muzičara će zauzeti zapaženo mesto u nekim budućim festivalskim ponudama širom Evrope, pa i u Srbiji, gde su rado viđeni gosti najvećih festivala.

Ostatak Evrope

Među brojnim nastupima u kratkom vremenu, vaš izveštač se opredelio za nekoliko koncerata iz ponude “European Jazz Meeting”, a najbolji utisak ostavio je sastav Naïssam Jalal & Rhythms of Resistance. Jalal je francuska flautistkinja čija muzika se oslanja na poznate evropske postbaperske osnove, s blagim šmekom Orijenta. Teško je danas izdvojiti se u moru džez ponude ako niste baš radikalno konceptualni ili scenski atraktivni, a Jalal uspeva da privuče pažnju “čistim” kvalitetom aranžmana i muziciranja, odmereno i skromno, ali kompetentno i s finom dozom emocija. Upravo u scensko radikalnom, pankerski energičnom diskursu poentirao je holandski sastav Tijn Wybenga & AM.OK, što i ne čudi od muzičara sa scene na kojoj su upravo stari pankeri The Ex postali najintrigantniji protagonisti tamošnje scene svojim stilskim progresiranjem od devedesetih do danas.

Balkan Connection

Među starim znancima sa našeg podneblja viđeni su Oliver Belopeta i Kostadin Šurbanovski iz Skopje Jazz Festivala, Simon Kenda iz slovenačkog festivala Jazz Cerkno, novinar i džez promoter Davor Hrvoj iz Zagreba. Svoju muziku je kroz networking programe promovisao bubnjar Srđan Ivanović, u off programu je nastupao takođe bubnjar Vladimir Kostadinović Krcko. Nije poznato koliko bi svi oni bili zainteresovani, ali bila bi interesantna ideja o balkanskom džez štandu i, još bliže, zajedničkoj saradnji među džez akterima iz ovih zemalja, koja dosad najbolje funkcioniše između Makedonaca i Slovenaca. Uostalom, čak su i štandovi skandinavskih zemalja na sajmu bili simbolično povezani, jedni uz druge. Od njih bismo mogli mnogo toga da naučimo.