Jean-Louis Trintignant

Odlazak doajena evropskog filma

Od početka svoje karijere, davne 1950, francuski glumac Jean-Louis Trintignant pažljivo je birao svoje uloge, neke su birale njega, a mnoga ostvarenja u kojima se pojavio postala su klasici.

Većina glumaca u svojoj karijeri može da se nada jednom filmu koji će ostati upamćen za sva vremena, a samo oni najbolji će se pojaviti u više kultnih ostvarenja i postati važan deo istorije svetske kinematografije. Jean-Louis Trintignant je bio jedan od takvih. Uvek mirnog, pribranog i ozbiljnog lika, tokom svoje bogate karijere radio je s nekim od najvećih imena evropskog filma, poput Truffauta, Rohmera i Bertoluccija. Uprkos svojoj ljubavi prema sedmoj umetnosti, filmska industrija je često bila prezahtevna za njegovu povučenu prirodu, posebno u starosti, pa je pravio pauze u karijeri kako bi uživao u samoći. Međutim, i pored ovih učestalih prekida, snimio je više od sto filmova.

Počeci

Jean-Louis Trintignant rođen je 1930. na jugu Francuske. Prvobitno je upisao studije prava, ali je ubrzo otkrio čari pozorišta i s dvadeset godina se preselio u Pariz ne bi li studirao dramske umetnosti - glumu i režiju. Već 1951. glumio je u svom prvom pozorišnom komadu i narednih nekoliko godina išao na turneju sa svojom trupom. Prvi put se pojavio na velikom platnu u ostvarenjima “Si tous les gars du monde” i “La Loi des rues”, oba prikazana 1955.

“I Bog stvori ženu” i muškarca

Već 1956. dobio je ulogu mladog i naivnog supruga Michela u filmu “Et Dieu... créa la femme” režisera Rogera Vadima, u kojem je glavna zvezda bila Brigitte Bardot. Naravno, kontroverzno ostvarenje je postalo hit kako u Evropi, tako i u Americi, i njegova karijera i karijera BB ekspresno su krenule uzlaznom putanjom. Trintignant je nakratko prekinuo glumu kako bi služio vojsku, a kad se vratio, Roger Vadim mu je dodelio ulogu u adaptaciji romana “Les liaisons dangereuses” iz 1959. Svoj drugi veliki uspeh postigao je igrajući u romantičnom filmu “Un homme et une femme” režisera Claudea Leloucha, koji je premijerno prikazan 1966. i koji je u to vreme bio jedan od najgledanijih u Francuskoj. Ovo ostvarenje je osvojilo Zlatnu palmu u Kanu. Lelouch je ulogu pisao baš za Trintignanta, a izjavio je i da je od njega mnogo naučio o radu s glumcima.

Ana Eraković

“Tri boje: Crveno”

Trintignant je 1983. glumio u poslednjem ostvarenju režisera Françoisa Truffauta, pod nazivom “Vivement dimanche!”. On igra Juliena Vercela, agenta za nekretnine osumnjičenog da je ubio svoju suprugu i njenog ljubavnika. Sredinom osamdesetih ponovo se povukao iz filmske industrije, u svoj dom, daleko od civilizacije, ali se opet vratio. Tako se 1994. pojavio u poslednjem ostvarenju i trećem delu trilogije “Trois couleurs: Rouge” čuvenog poljskog režisera Krzysztofa Kieślowskiog. Glumio je Josepha Kerna, mrzovoljnog sudiju u penziji, koji se neplanirano sprijateljio s mladom manekenkom Valentine (Irene Jacob).

Zahvaljujući filmu “L'Homme qui ment” iz 1968, u kome igra Jeana, tj. Borisa, koji priča dvostruku priču o svojoj ulozi u Drugom svetskom ratu, dobio je Srebrnog medveda na filmskom festivalu u Berlinu.

“Noć kod gospođice Mod”

Sledeći klasik u kojem je Jean-Louis imao glavnu ulogu bio je “Ma nuit chez Maud” režisera Erica Rohmera iz 1969. Ovo ostvarenje nije donelo uspeh i reči hvale samo glumcu već i samom Rohmeru, koji je bio rešen da za ulogu usamljenog inženjera angažuje Trintignanta. JeanLouis, posvećeni katolik, neplanirano provodi noć kod gospođice Maud, ateistkinje, i oni satima diskutuju o religiji, filozofiji, ljubavi i moralnim vrednostima. Iste godine Trintignant se pojavio u nagrađivanom filmu “Z” u režiji Costa-Gavrasa, koji govori o događajima u vezi sa ubistvom grčkog političara Grigorisa Lambrakisa. Za ovu ulogu dobio je priznanje u Kanu.

Rad u Italiji

Kao i većina evropskih glumaca u to vreme, Trintignant je zapaženu karijeru ostvario i u Italiji. Glumio je u filmovima “Estate violenta” iz 1961, “Il sorpasso” iz 1962, u vesternu “The Great Silence” iz 1968, “The Desert of the Tartars” iz 1976. i “La terazza” iz 1980. Najuspešniji među njima bio je kultni “Il conformista” režisera Bernarda Bertoluccija iz 1970, ekranizacija istoimenog romana autora Alberta Moravije o ljudima koji su postepeno prigrlili fašizam neposredno pre Drugog svetskog rata. Trintignant glumi birokratu koji je spreman na sve ne bi li se uklopio u trenutno dominantnu struju u društvu. Prema njegovim rečima, ovo mu je bila najdraža uloga. Osim pohvala za samu priču, film je dobio i reči hvale i za fotografiju, koja će kasnije poslužiti kao inspiracija u drugom delu trilogije “The Godfather”, kao i u čuvenoj epozodi “Pine Barrens” serije “The Sopranos”. Krajem sedamdesetih Trintignant se na neko vreme povukao iz sveta filma, čak odbivši uloge u klasicima poput “Apocalypse Now” i “Close Encounters of the Third Kind”. Jedan od njegovih prvih angažmana nakon ove pauze bila je sinhronizacija Jacka Nicholsona u “The Shining”, navodno na insistiranje samog Kubricka.

Ljubav

Nakon skoro četrnaest godina pauze i rada u pozorištu, Trintignant se vratio na veliko platno u potresnom filmu “Amour” režisera Michaela Hanekea iz 2012, za šta je ovenčan nagradom Cezar, Evropskom filmskom nagradom i Lumières priznanjem. Uloga penzionera Georgesa Laurenta napisana je upravo za njega i bio je velika motivacija režiseru da uopšte snimi ovo ostvarenje. Glumac je pristao pre svega jer je neizmerno poštovao celokupan Hanekeov opus, smatrajući ga najboljim režiserom dotad. Sredinom 2018. najavio je da će se povući iz sveta filma, ali je već sledeće godine ipak prihvatio da glumi u “A Man and a Woman: 20 Years Later”, svojevrsnom nastavku kultnog ostvarenja iz 1966. Preminuo je u svom domu u junu ove godine.