5 minute read

Ivan Radivojević

Povezanost s muzikom i samim sobom

“Trenutno radim na tome da sa svojim albumom nastupim van Srbije, tako da je to prva stvar koju bih voleo da se desi. Ako to dovede do eventualne karijere i života u inostranstvu, prihvatiću takav razvoj događaja vrlo rado.”

Nikola Marković

Trubač Ivan Radivojević (31) za džezerske standarde mlad je muzičar, ali je već dugo prisutan na beogradskoj džez sceni. Treba to i posebno naglasiti: pre nego što se upustio u autorske vode, dugo je pekao zanat po ovdašnjim klubovima. Pre više od 10 godina gledali smo ga i na nastupima polaznika džez odseka Muzičke škole “Stanković”, gde se naročito isticao. Potom su usledili sešni u kultnom klubu “Čekaonica” na vrhu BIGZ-a, a poslednjih godina i gde god bi neki klub otvorio vrata džezerima. Usledila je saradnja i u postavama drugih muzičara, poput Sanje Marković, a naposletku i različiti vlastiti bendovi. Nekoga će možda iznenaditi autorska zrelost i sviračko samopouzdanje Ivana Radivojevića na njegovom debi albumu “In Plain View”, objavljenom ove godine za italijanski A.MA Records, ali ono je stiglo kao plod dugotrajnog strpljivog rada i sazrevanja.

Obrazovanje

Ivan Radivojević stasavao je kao muzičar tik pre nego što će 2012. biti osnovan odsek za džez i popularnu muziku na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Kao i mnogi muzičari pre njega, po završetku srednje škole otisnuo se put Austrije, gde je studirao na Univerzitetu “Anton Brukner” u Lincu. “U jednom periodu svog školovanja u Stankoviću bio sam i puristički nastrojen, pa me je zanimalo da slušam samo bi-bap i hard-bap, i ništa drugo. Ne smatram to za nešto čemu bi trebalo da se teži, ali taj period muzičkog razvoja ima prednosti u pravljenju vrlo dobre osnove kroz svakodnevno upijanje stilova, na kojima su građeni skoro svi kasniji stilovi džez muzike”, počinje Ivan svoju priču za Hi-Files magazin. “Dolazak u Linc mi je pomogao da drugačije sagledam i ne isključujem druge pravce džez muzike kao manje validne u odnosu na tradiciju, što je bio vrlo bitan korak u mom muzičkom razvijanju.” Konačno, Radivojević je napravio pun krug povratkom u Beograd i upisivanjem master studija na džez odseku FMU, gde mu je predavač bio legendarni Stjepko Gut. “Te studije okarakterisao bih kao fuziju tradicije i izučavanja modernog, što smatram da je vrlo dobar pristup. Gledajući svoje sadašnje iskustvo kao predavača u Stankoviću, vidim da je ovakav sled razvijanja kroz džez muziku nešto prirodno.”

Formativne godine

Kao jedan od koncerata koji je na njega ostavio jak utisak u mlađem dobu, Ivan Radivojević navodi gostovanje grupe Phronesis na Beogradskom džez festivalu 2011. godine. “Sećam se da mi je njihova muzika u tom trenutku pravila vrlo jasne i jake mentalne slike, i donosila vrlo specifična i duboka osećanja i atmosferu, što mi se nije dešavalo često do tada. Mislim da mi je ovaj koncert potvrdio šta želim od muzike koju slušam ili pravim. To je dublje iskustvo i najiskrenija povezanost s muzikom i samim sobom, što mi je vrlo bitno. Od tada sam sve više cenio muziku Mathiasa Eicka, Arvea Henriksena, Ambrosea Akinmusirea i mnogih drugih”, objašnjava Radivojević. Koliko god da je džez muzika improvizacija, toliko je i zasnovana na određenim postulatima, bilo da je reč o tehnikama sviranja instrumenata, harmonijama ili načinu aranžiranja. Nakon godina usvajanja ovih fundamentalnih znanja, jedan od izazovnijih trenutaka u karijeri svakog mladog džez muzičara predstavlja iskorak u nepoznato i autorski rad. Ivan Radivojević o tim prvim iskoracima kaže: “Meni je pomoglo jedno iskustvo s Nikolom Milenkovićem, našim gitaristom. Svirajući s njim u učionici Muzičke škole Stanković, uspeo sam da se odvojim od sviranja fraza koje znam i da koristim samo nove, jednostavne melodije u solou. Od tada sam bar znao kakav je to osećaj ići u nešto novo, ali su mi bile potrebne godine rada da bih naučio da sviram iskrenije.”

Kao značajan korak ka muzičkom formiranju on ističe i sviranje u sastavima drugih muzičara. “Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari u mom muzičkom razvijanju. Prošao sam kroz razne sastave koji dolaze iz različitih vrsta muzike, od džeza i fanka do popa, regea, hip-hopa, neosoula i tako dalje. Mislim da su svi manje ili više uticali na mene i moju muziku. Izdvojio bih nastup s Rastkom Obradovićem i njegovim kvartetom s muzičarima iz Norveške 2019. godine na Beogradskom džez festivalu, kad sam prvi put u životu svirao vrstu muzike najbližu onome što je kasnije postala moja muzika, na način na koji nisam imao prilike pre toga da sviram. To iskustvo je bilo nešto slično slušanju koncerta Phronesisa - vrlo duboko, nešto što me je promenilo.”

Iskusni debitant

Iz svih ovih iskustava izronio je album “In Plain View”. Uticaj muzičara koje je Ivan Radivojević pomenuo, kao što su norveški melodični trubač Mathias Eick ili američki svirački superstar Ambrose Akinmusire, oseća se kako u pristupu osnovnim temama, tako i u oblikovanju tona i improvizacijama. Ovo je album pamtljivih melodija, koji povlađuje slušaocu na najbolji mogući način – suptilnim uvlačenjem u svet džezerskih aranžmana i interakcija na širokom polju američkog i evropskog postbapa. Kad govorimo o inspiraciji i okolnostima snimanja albuma, mladi trubač nam otkriva okolnosti koje možda nisu idealizovane i romantizovane spram naših očekivanja od džezera, ali predstavljaju realnost života muzičara ovde i danas. S jedne strane, Radivojević je razmišljanje o autorskoj muzici vezao za želju da nastupa po klubovima i festivalima u inostranstvu. S druge, motivacija za konkretno delo dolazi odande odakle je možda ne očekujemo. “Trebalo mi je vremena da se fokusiram na snimanje, a pomoglo mi je nešto što sam pročitao u DownBeatovom intervjuu sa Ambroseom Akinmusireom. Kad je upitan kako i kad najbolje piše svoju muziku, odgovorio je: Kad imam rok. Sebi sam zadao rok tako što sam se prijavio u Fond za kulturna davanja u SOKOJ-u, gde postoji rok za završetak projekta, i počeo sam da pišem muziku”, otkrio nam je Ivan Radivojević. Na albumu su, uz njega, svirali pijanista Andreja Hristić, kontrabasista Boris Šainović i bubnjar Bogdan Djurđević, a kao gosti su nastupili saksofonista Luka Ignjatović i gitarista Andreja Stanković. “Oni su moji dugogodišnji prijatelji i kolege. Bili su potpuno u atmosferi muzike koju sam želeo da napravim i učinili su da moja muzika zvuči mnogo bolje nego što sam zamišljao.” Kako nam je već nagovestio u razgovoru, Ivan Radivojević i te kako misli o karijeri van naših granica: “Razmišljam već duži niz godina o karijeri s bazom u inostranoj zemlji, ali poznajući život u inostranstvu, nije mi lako da načinim taj korak. Trenutno radim na tome da sa svojim albumom nastupim van Srbije, tako da je to prva sledeća stvar koju bih voleo da se desi. Ako to dovede do eventualne karijere i života u inostranstvu, prihvatiću takav razvoj događaja vrlo rado.” Svega nekoliko dana pre pisanja ovog teksta Ivan Radivojević je sa svojim bendom nastupio na jednom od najvećih džez festivala u Francuskoj i čitavoj Evropi - Jazz in Marciac. Tamo je stigao kao finalista takmičenja Euroradio Jazz Competition, koje promoviše mlade džez autore iz čitave Evrope. Želimo mu da ovo bude samo prvo od brojnih gostovanja na prestižnim evropskim binama.

This article is from: