Elvis Presley

Tragični kralj rokenrola

Pre The Beatlesa, pre The Rolling Stonesa, pre seksualne revolucije šezdesetih godina prošlog veka postojao je Elvis Presley, varnica koja će pokrenuti mlade da stvaraju neki svoj bolji svet.

Ana Eraković

Ustvarnosti, Presley je bio u vrhu popularnosti tek nekoliko godina, a u istoriji muzike i popularne kulture ostavio je neizbrisiv trag. Za brz krah njegove karijere i života u filmu “Elvis” okrivljen je njegov menadžer Colonel Tom Parker, koji je zloupotrebio poverenje koje je Elvis imao u njega.

Počeci

Elvis Aaron Presley rođen je 1935. u gradiću Tupelo u Misisipiju u izuzetno siromašnoj porodici. On je s roditeljima često išao u crkvu, gde je i našao svoju prvu inspiraciju. U školi Presley nije imao mnogo drugova, pa je svaki dan sa sobom nosio gitaru. Porodica se zbog nemaštine često selila, pa je u tom periodu Elvis živeo u delu grada u kom su bili uglavnom Afroamerikanci. Pred kraj školovanja Elvis je počeo da se ističe među svojim drugovima tako što je prisvojio rockabilly estetiku - pustio je zulufe i stilizovao kosu. Redovno je išao u čuvenu Beale ulicu, koja je bila epicentar bluz scene i odatle uzimao inspiraciju za svoj imidž. Bio je opsednut muzikom, ali, kako nije umeo da čita note, učio je da svira slušajući druge. Znao je sve pesme tada popularnih kantri i gospel izvođača, poput Hanka Snowa, Roya Acuffa i Sister Rosette Tharpe. U svojim pohodima na Beale ulicu neretko je sretao i B. B. Kinga.

Prvi put u studiju

Presley je 1953. ušetao u studio “Memphis Recording Service” s namerom da snimi dve pesme “My Happiness” i “That’s When Your Heartaches Begin”, navodno kao poklon svojoj majci za rođendan, a zapravo s namerom da se predstavi vlasniku Samu Phillipsu, što mu je i uspelo. Srećom, Phillips je bio u potrazi za belim izvođačem koji bi privukao veliku publiku svirajući afroameričku muziku, jer je bio ubeđen da će se tako obogatiti. Posle nekoliko neuspelih pokušaja u studiju, Elvis je počeo da peva “That’s All Right” Arthura Crudupa i Phillips ju je odmah snimio. Popularni DJ u Memfisu Dewey Phillips puštao je pesmu na radiju cela dva sata jer je oduševljena publika počela da se uključuje u program. Nedugo potom na jednom od lokalnih nastupa premijerno je izveo svoj prepoznatljivi pokret, tzv. gumene noge, nastao kao kombinacija plesa i treme. Kako se broj nastupa povećavao, tako je Elvis bivao sve opušteniji na sceni i počeo je da shvata kakav uticaj ima na publiku, posebno žensku. Prilikom nastupa u emisiji “Lousiana Heyride”, poznatoj po tome što je otkrila širokoj publici mnoge kantri zvezde, Elvis je upoznao svog budućeg i, kako će se ispostaviti, doživotnog menadžera - kontroverznog Colonela Toma Parkera, koga su mnogi tada smatrali jednim od najboljih menadžera u muzičkom biznisu.

Slavan širom zemlje

Potpisivanje ugovora sa izdavačkom kućom “RCA Victor” rezultiralo je hitovima poput “Heartbreak Hotel” i “Blue Suede Shoes”. Njegov debi objavljen je u martu 1956. i bio je prvi rokenrol album koji je dospeo na vrh Billboardove top-liste. Istoričar Gilbert B. Rodman smatra da je omot na kom Elvis drži gitaru učinio da ovaj instrument postane epicentar rokenrol žanra i kulture. Njegovi nastupi su proglašavani suviše kontroverznim i prepunim seksualnog naboja, kojima nije mesto na televiziji, tada namenjenoj pre svega američkoj porodici. Ipak, njegova pojavljivanja na

televiziji bila su ekstremno gledana. Na nastupu u tada najpoznatijoj emisiji “Ed Sullivan Show” izveo je svoj još neobjavljeni singl “Love Me Tender”, a ubrzo nakon toga premijerno je prikazan i njegov prvi istoimeni film i Elvis je postao popularan širom zemlje. I njegov drugi album, nazvan jednostavno “Elvis”, objavljen iste godine, stigao je na sam vrh top-liste. Samo od prodaje robe sa svojim likom Elvis je zaradio čak dvadeset dva miliona dolara. I naredna dva izdanja, snimljena kao saundtrek za istoimene filmove, “Loving You” i “Jailhouse Rock”, bila su izuzetno tražena, a njegova popularnost je prevazišla granice Sjedinjenih Američkih Država. Već sledeće godine objavio je božićni album, koji je postao najprodavaniji praznični album u SAD svih vremena. Elvis je na početku karijere potpisao ugovor na sedam godina s filmskom producentskom kućom “Paramount Pictures”. Colonel Parker je insistirao da snima isključivo mjuzikle i komedije, na koje su kritičari uglavnom gledali kao na jeftinu zabavu, ali koji su svi redom bili izuzetno gledani. Snimao je i do tri filma godišnje, a obavezno ih je pratio saundtrek osmišljen po oprobanom receptu, koje je i sam Presley počeo da prezire. Početkom 1958. Elvis je pozvan u vojsku i, na nagovor Colonela Parkera, njegovo odsluženje trajalo je cele dve godine. Za to vreme producenti su izbacivali njegove neobjavljene pesme ne bi li održali interesovanje javnosti. Po povratku iz vojske, 1960, objavio je svoj četvrti album “Elvis is Back”, s koga su se izdvojili dobro poznati hitovi “It’s Now or Never” i “Are You Lonesome Tonight?”. Od 1964. do 1968. Presley nije imao skoro nijedan hit i jedina svetla tačka u tom periodu bilo mu je rođenje ćerke i izuzetno gledani božićni specijal emitovan na televiziji NBC. Videvši da su njegovi televizijski nastupi popularni, 1969. zakazao je seriju specijala, koji će kasnije postati poznati kao “From Elvis in Memphis”, gde će se izdvojiti singlovi “In the Ghetto” i “Suspicious Minds”, koji će biti njegov poslednji hit na vrhu top-liste.

Las Vegas

Iste godine u Las Vegasu otvoren je hotel “International”, koji je imao najveću salu za nastupe u gradu do tada i, kako bi to ispromovisali, odlučili su da ugovore seriju Elvisovih nastupa. Štaviše, dogovoreno je čak pedeset i sedam nastupa za četiri nedelje. Ovi koncerti su bili toliko posećeni da je menadžment hotela bukirao Elvisa za narednih pet godina. Uprkos svom sve gorem zdravstvenom stanju i zavisnosti od antidepresiva, Presley je nastavio da ugovara izuzetno zahtevne turneje, pa je tako 1973. imao čak 168 koncerata. Veče pre nego što je trebalo da krene na još jednu turneju, 1977, pronađen je u beživotnom stanju u svojoj vili Graceland.