Vremenska prognoza

Da li i vi, kad se završe vesti, ne znate kakvo će vreme biti sutra?

Ne krijem da su mi TV prezenterke vremenske prognoze uvek bile predmet obožavanja. Još otkad su Kamenka Katića zamenile nasmejane, isfenirane spikerke na državnoj televiziji, nikad one koje su nam pre toga čitale vesti o poskupljenjima i ratu i miru u svetu, već druge, sveže i s lakim temama... Sve do mladih meteorologinja (jesam li pogodio rodno senzitivni izraz?) sa N1 i drugih privatnih kanala. I one, sveže s fakulteta, nikada s neutralnim akcentom, nasmejano deklamuju prognozu posle vesti u kojima nam je ljutita spikerka upravo saopštila da se Mladić možda ipak krije u Srbiji, misleći na sve nas ispred televizora. Vremenska prognoza je danas drugačija nego ranije i priznajem da mi je sve nejasnija. Ali nije to zbog lepih spikerki (da li je neko video Milenu Lazarević?) koje mi odvlače pažnju, za razliku od Kamenka Katića, čiji sam izveštaj sročen poput vojne vežbe pažljivo slušao. Prognoza je danas studija gornje atmosfere planete. Kad spikerka dâ šlagvort "kakvo nas vreme očekuje sutra", vreme sutra počinje od položaja i aktivnosti ciklona iznad Grenlanda, u Sredozemlju i na Azorima, koji polako pletu animiranu mrežu oblaka, vetrova i padavina i na našem nebu. I tu su me već izgubili. Zatim počinju brzo da se smenjuju brojke koje uzalud lovim da ne bih propustio sutrašnje vreme u Beogradu: zabeležene temperature u evropskim gradovima, jutarnje i podnevne temperature danas u Srbiji, sutrašnje najniže i najviše temperature, pa vremenske prilike sa uporednim temperaturama po gradovima za narednih pet dana (koje će ionako sutra biti drugačije) - onda blic vest o apokaliptičnom tornadu na drugoj strani globusa i, na kraju, zanimljivost - obeležavanje Svetskog dana meteorologije. Ova ogromna količina teksta i podataka projuri za svega nekoliko minuta, kao na nekom testu vizuelne memorije. Kad sam početkom devedesetih ove inovativne prognoze gledao na TF1, nerazumevanje sam pripisao svom znanju francuskog jezika. Da li sam od svega upamtio kako da se obučem sutra? Više i ne pokušavam. A onda, tu su i meteoalarmi: žuti, narandžasti, pa crveni. Ne nameravam da ulazim u teorije o meteorološkim prognozama kao oružju za držanje čovečanstva u strahu, ali to je izgubilo svaku meru. Meteoalarm, koji smo uveli kao sve poštene evropske države, uopšte nije prilagođen vremenskim prilikama kod nas: tako je sada alarm svaka kiša, svaki vetar, vejavica i vrućina - sve što ne čini idiličan kalifornijski dan od 25 stepeni, bez vetra, sunčan, ali bez UV zračenja. Jedino što se kod nas takvi dani mogu prebrojati na prste jedne ruke, dok ostatak godine živimo pod alarmima. Međutim, kako su krenuli, mislim da im to nije dovoljno i da im je već odavno ponestalo boja: dok se za sutra anksiozno najavljuje crveni alarm, pola kontinenta na ekranu je već u drečeće lila boji, tako da treba očekivati novi, ljubičasti meteoalarm, posle koga ćemo svi umreti. I još nešto: gde se to tačno pali ili uključuje meteoalarm kad nam na televiziji najave da je upaljen ili uključen? Willi Studer

Radio je zadržao staru formu prognoze koju razumem: mirni glas spikera saopštava kolika je trenutna temperatura i kakvo će vreme biti sutra - kratko, sportski, nekreativno i upamtljivo. Ili, jednostavno, pogledam aplikaciju na mobilnom telefonu.