Vladimir Samardžić

Život profesionalnog basiste

“Pre postprodukcije dolazi samo izvođenje, a tu zapravo leži ključ dobre produkcije. Ljudi s kojima sviram i snimam su prvi, najvažniji faktor, jer tada se stvara glavni zvuk na snimku.”

Bas-gitarista Vladimir Samardžić prisutan je na domaćoj muzičkoj sceni skoro tri decenije. Kao veliki muzički profesionalac, ostavio je trag ne samo u bendovima džez orijentacije već i svirajući s pop i rok muzičarima širokog stilskog zahvata. Poznat po svom tehnički besprekornom i virtuoznom stilu sviranja, postao je jedan od omiljenih muzičara među kolegama na sceni. Njegov autorski rad se pak “probijao” kroz gust raspored sviranja i snimanja, a ove godine ga (konačno) vidimo sasvim fokusiranog na jedan svoj autorski projekat – album “Catching the Wind”.

Devedesete i Smak

Sredinom devedesetih Vlada Samardžić putovao je u Beograd svakog vikenda da bi nastupao s vodećim džez muzičarima u zemlji u klubovima “Plato” i “Jazzbina”, još u vreme dok nije imao formalno muzičko obrazovanje. Još tada je svirao s Vasilom Hadžimanovim, koji je s Berklija dolazio na letnje raspuste u Srbiju. A onda se dogodio “poziv koji menja sve”. “Jednog zimskog dana te 1994. zazvonio je telefon u stanu u Novom Sadu, gde sam još uvek živeo s roditeljima. S druge strane je bio Raško Kovačević, poznati novinar, koji se predstavio kao menadžer Radomira Mihailovića Točka. Objasnio mi je da Točak planira da podmladi sastav grupe Smak, približi ga zvučno bendovima grandž scene Sijetla i da je nova koncepcija formacije s dve gitare i čak dva seta bubnjeva!”, započinje Samardžić priču za Hi-Files. Ispostavilo se da ga je Raško primetio upravo u “Platou” i preporučio Točku, s kojim se ubrzo našao, iako u tom trenutku nije umeo da svira nijednu pesmu Smaka. “Taj prvi susret s jednim od najvećih gitarista i muzičara sa ovih prostora neću nikada zaboraviti. Pričali smo o raznim stvarima, ne samo o muzici, a potom i „džemovali“ zajedno. Točak bi počeo da svira neku temu-rif i onda bi tražio da ga pratim. Svirali smo i bluz. Pokazivao mi je neke svoje bas-linije, kojima sam se oduševio. Odlično je svirao bas-gitaru specifičnom tehnikom. Posle jedno sat vremena rukovali smo se. Prošao sam. Teško mi je bilo da odmah poverujem da mi se to stvarno dešava jer su od mog početka ozbiljnog bavljenja muzikom i vežbanja bas-gitare prošle nepune tri godine.” Usledili su snimanje albuma „Bioskop Fox“ i veliki broj koncertnih nastupa širom Srbije, tokom kojih je Vladimir Samardžić napredovao u svakom smislu. “Možda najviše u shvatanju važnosti stava u muzičkom izražavanju i kako ga unaprediti”, dodaje poznati bas-gitarista.

Nikola Marković / jazzin.rs, foto: Vladimir Janić

Vasil Hadžimanov Band

Početkom dvehiljaditih Vladimir Samardžić bio je član Vasil Hadžimanov Banda, koji je doneo svojevrstni preokret i modernizaciju domaće džez scene, te predstavio mladu generaciju muzičara koja razmišlja izvan bigbendovskih i baperskih obrazaca, spajajući etno, fjužn i moderan pristup žanru. “Vasil je u svojim kompozicijama gotovo uvek imao već urađenu osnovnu ideju za glavni bas-rif. Međutim, kad je u pitanju razrada te bas-ideje u okviru aranžmana, imao sam veliku slobodu, jer smo se odlično razumeli od prvog dana. Gotovo nikada se nije desilo da se ne slaže s mojim idejama ili interpretacijiom”, opisuje Samardžić te dane. “Zaista smo bili jedinstveni na ovim prostorima početkom ovog veka, a ljudi su to prepoznavali, tu neku našu ludačku energiju i uživanje dok zajedno muziciramo.”

Solo karijera

Uzevši u obzir da je u tom trenutku bio dosta dugo prisutan na sceni, možda je bilo iznenađenje da je tek 2010. snimio prvi

autorski album. Bilo je to izdanje “The Bridge” postave Pannonia Project, u kojoj su svirali saksofonista Kristijan Mlačak, trubač Marko Djorđević, pijanista Aleksandar Bahun i bubnjar Petar Radmilović. Nakon nekoliko godina potpune pauze, početkom 2018. Ponovo je okupio Pannonia Quintet, gde je predstavio svoju viziju džeza na razmeđi džez tradicije i savremenog zvuka. Međutim, zakazano snimanje 2020. nije realizovano zbog pandemije, te je ovaj projekat do danas ostao u zapećku. Sticajem okolnosti, u prvi plan su izbile neke druge saradnje, koje su naposletku dovele do aktuelnog albuma “Catching the Wind”. “Koncept za solo album u formi gitarskog trija počeo je da se rađa u Grožnjanu 2018. Tokom leta sam dve nedelje tamo radio kao mentor u Letnjem džez kampu i tom prilikom upoznao brazilskog gitaristu Marca Antonia da Costu i pevačicu Thanu Alexu. Inspirisan tim mestom i ljudima koje sam tamo upoznao, krajem te godine počeo sam da pišem prve kompozicije za gitarski trio, bez klavijatura i duvača”, prepričava Samardžić. Uz već pomenute muzičare, na albumu su svirali još i gitarista Nenad Gajin, bubnjar Dado Marinković i perkusionista Andreja Krstić, a Samardžić ovaj projekat usmerava ka fjužn zvuku, sa isturenom bas-gitarom u produkciji.

Život profesionalnog muzičara

Na pitanje o komercijalnim angažmanima sa estradnim i pop umetnicima, kaže da je on profesionalni muzičar, kome je džez muzika najvažnija, ali radi i svira i druge muzičke žanrove, koje poštuje i u kojima nalazi zadovoljstvo, kao i način da nauči nešto novo i napreduje. “Za skoro 30 godina, koliko se profesionalno bavim muzikom, radio sam zaista s velikim brojem poznatih pevača i pevačica. Ako bih morao da izdvojim nekog iz pop sveta, onda je to bend Vlade Georgieva iz perioda 2002-2008, koji je godinama bio u samom vrhu pop izvođenja i produkcije. Od osoba s kojima sada povremeno radim i uživam, a nisu iz džez sveta, svakako je Amira Medunjanin. Dueti s njom su poseban doživljaj. Tu su, takođe, i moje sugrađanke Frajle.”

Tajna dobrog zvuka

Govoreći o studijskom radu, Vladimir Samardžić ukazuje na ono što smatra glavnim: “Pre postprodukcije dolazi samo izvođenje, a tu zapravo leži ključ dobre produkcije. Dakle, ljudi s kojima sviram i snimam su prvi, najvažniji faktor, jer tada se stvara glavni zvuk na snimku. Nakon toga važan je i prostor u kom se snima, posebno bubanj, a potom i akustični klavir, ako je deo projekta. A onda izbor čoveka koji će to da finišira miksom i masteringom.” On još i dodaje: “Moram da priznam da sam i sam bio svedok kako su neki odlično usnimljeni albumi, s puno frekvencijske širine, dinamike i odlične atmosfere, završili kao izdanja s prosečnim zvukom jer se mnogo eksperimentisalo u postprodukciji iz raznoraznih razloga.” Iskusni basista za kraj otkriva i poseban audiofilski specijalitet: “Odlučio sam da uradim jedan broj kompozicija sa albuma u novom Dolby Atmos 3D audio-formatu, u kom se uživa najpraktičnije preko slušalica. Saradnju mi je ponudio moj prijatelj iz školskih dana Nenad Šimić, koji u Amsterdamu živi već 30 godina, baveći se muzičkom produkcijiom i dizajnom svuka. Prvi singl koji smo izbacili jeste “Grisignana Night”, u kom gostuje pevačica Thana Alexa, i dostupan je kod većih striming platformi, na Tidalu, Apple Musicu i Amazon Musicu.”