Hotel Life No.4 by Hotel Life

godina II broj 4 ISSN 2334-8380

otel H life MAGAZIN ZA HOTELIJERSKI MENADŽMENT

BELGRADE

GASTRO FEST

ECONOMY HOTELI

konačno u Srbiji

RESTORANI za novo doba

Jasmina Aleksandrov roller coaster sportskih izazova

H IMPRESUM Izdavač: Media Life d.o.o. Topličin venac 3, 11000 Beograd T: 381 11 262 18 55 E: office@hotellife.rs W: www.hotellife.rs Direktor i glavni i odgovorni urednik Cvijeta Radović Uređivački kolegijum stručnih saradnika: Prof. dr Slobodan Unković, Ružica Petrović Dedijer, Prof. dr Slavoljub Vićić, Vojislav Janjić, Prof. Obren Drljević, Dragutin Miličić

Lanac economy hotela konačno u Srbiji

Izvršni urednik Rozana Sazdić Urednik fotografije Vladimir Lukić Marketing menadžeri: Goran Ljubičić Miroslav Mijatov

Od čega boluje srpsko hotelijerstvo?

Redakcija: Jana Matejić, Marko Spalević, Ana Rusanov Vračević Mirjana Vidić

Lektori: Tanja Peljević Jasmina Đuković Ilustrator: Marie Jelić Pravna služba: Advokatska kancelarija Petar Stojanović

Da li ostavljate bakšiš?

Dizajn: Štampa: AMD SISTEM d.o.o. Beograd

Distribucija:

CIP - Katalogizacija u publikaciji l Narodna biblioteka Srbije l Hotel Life l Magazin za hotelijerski menadžment l glavni i odgovorni urednik Cvijeta Radović l 2014 br. 4 (avg/okt) l Beograd: Media Life, 2014 l Beograd: AMD SISTEM d.o.o. l 30cm l tromesečno l ISSN 2334-8380=Hotel Life (Beograd) l 640 l COBISS.SR-ID 199134988

Gastro putovanje kroz Istru

H 56

Slaganje sira i piva

76 Posao uče u Emiratima

REČ UREDNIKA Malo je reći da smo ponosni, jer iza nas je prva godina postojanja i četiri broja. Nije bilo lako, ali bilo je i više nego uzbudljivo. Vodili smo vas kroz pravila i praksu hotelskog menadžmenta, iskustva i tradiciju najpoznatijih kuhinja, svet fantastičnih ukusa i odmor u najlepšim oazama. Ipak, vraćali smo vas uvek u relanost i podsećali šta je to što moramo da menjamo, što nije dobro kod nas dajući vam često primer dobre prakse u svetu. Nastavljamo još sigurnijim koracima i otkrivamo vam od čega boluje srpsko hotelijerstvo, gde je nestao bakšiš i da li imamo naviku da ga ostavljamo. Predstavljamo vam prvi lanac economy hotela u Srbiji i prvi Beogradski Gastro Fest, a za ljubitelje gastro putovanja otkrivamo restorane za novo doba, čarobni svet slaganja sira i piva, hotele sa najlepšim krovovima i pejzažnu idilu Slovenije, severozapadne Istre i srca Srbije. Vodimo vas u još jednu priču kakvu možete naći samo na stranicama Hotel Life magazina!

Jasmina Aleksandrov Roller coaster sportskih izazova

90 Slovenija: Kad turizam poveže rudnik i zamak Naslovna strana Hotel Palisad Zlatibor

Fensi hoteli Tehnologije

Konji ponovo jure Jedinstveni akrobatski šou sa 20 konja na sceni, The Royal Horse Gala, održaće se po prvi put u Srbiji, sa predstavom ”Pegasus” u Kombank Areni Akrobatski šou The Royal Horse Gala biće održan u subotu 25.10.2014. u 12h i 18h i nedelju 26.10.2014. u 12h. Ulaznice po cenama od 1600, 1900, 2200, 2500 i 3500 dinara se mogu nabaviti na svim prodajnim mestima CS Eventima, kao i na blagajnama Kombank Arene, Bilet centra Beograda, Doma omladine, “Ušće” šoping centra i putem sajtova www.kombankarena. com i www.eventim.rs. 6

Hotel life

he Royal Horse Gala – Pegasus je predstava puna neverovatnih akrobacija i razigranih dresura u kojoj će, sigurni smo, uživati svi mali i veliki ljubitelji konja. Ovaj senzacionalni šou program je do sada videlo preko milion ljudi u Evropi i pred-

stavlja omiljenu zabavu za celu porodicu, kako za mlade tako i za starije, a Beograđani će u njemu moći da uživaju 25. i 26. oktobra. Akrobatski šou sa ko-

njima stvorio je daleke 1994. godine Bavarac Jozef Hofling, nakon što je tokom 1993. putovao po Evropi u potrazi za najboljim konjima za predstavu. On je imao čast da dobije i ličnu pozivnicu od britanske kraljice Elizabete II, koja je poželela da ovi fenomenalni konji budu deo proslave njenog Zlatnog jubileja u maju 2002. pod nazivom “Svi kraljičini konji”. Tom prilikom učestvovalo je 1000 konja!

POKLON KUPOVINA Ova magična predstava je događaj za pamćenje za celu porodicu, stoga je Kombank Arena za publiku spremila posebne pogodnosti! Uz svaku od prvih 1000 kupljenih ulaznica kao poklon dobija se vaučer za besplatno krstarenje Dunavom i Savom, koje je obezbedio Jahting Klub Kej. Vaučeri se uz kupljenu ulaznicu mogu preuzeti na blagajnama Kombank Arene, Bilet centra Beograda, Doma omladine i ”Ušće” šoping centra. 7

Dogadaji

Piše: Anđela Petrović

To prosto zvuči

savršeno

Poznati kvartet IL DIVO nedavno je uspešno završio prvi deo svoje svetske turneje pod nazivom “A Musical Affair”, na kojoj promovišu novi album prepun pesama iz mjuzikala. Prvi deo turneje završen je veličanstvenim koncertom u Škotskoj, a nastupom u Norveškoj 5. septembra započinju drugi deo evropske turneje u okviru koje će 24.09. nastupiti i u Kombank Areni.

vi momci su već dva puta osvajali srca brojnih obožavateljki u Srbiji, a sada će obradovati muški deo publike, ali i najmlađe, jer kao specijalnu gošću na koncert u Beogradu

dovode pevačicu Leu Salongu, zvezdu brodvejske scena i glas Diznijevih princeza. Il Divo je prva i najuspešnija klasično-pop grupa, koja uspešno kombinuje različite muzičke

stilove koju je osnovao slavni producent Simon Cowell (Sajmon Kauel), inače zaslužan za programe kao što su X Factor, Britain’s Got Talent, American Idol i dr.

Hotel life

Ono što niste znali o Il Divu: Sajmon Kauel je tragao dve godine za savršenom četvorkom organizujući veliki broj audicija od 2001. do 2003. da bi došao do savršene četvorke, koju danas čine španski bariton Carlos Marin, dvojica tenora – Amerikanac David Miller i Švajcarac Urs Buhler i francuski pop pevač Sebastian Izambard. Početak saradnje sa Sajmonom prepričao je David Miller – Našao je nas četvoricu, smestio nas u isti studio i rekao nam: „Znam da ste vi operski pevači, ali želim da probate da otpevate ove pesme i da vidimo šta će se desiti.“ Probali smo i bilo je katastrofa. Potom smo ponovo probali i bilo je i dalje katastrofa. Ali ona nas je bodrio i govorio nam da probamo i dalje, da ima veru u nas i da ćemo uspeti u tome. Radili smo kao tim, bio je naš trener a mi njegovi igrači. Takav je naš odnos. Postali su prvi bend koji je posle 25 godina ponovio uspeh grupe “Led Zeppelin” objavivši album bez ijednog najavnog singla, a koji se našao na prvom mestu top lista. Jedan od članova, francuski pevač Sebastian Izambard, prekinuo je rad na svom solo albumu kada se pridružio sastavu IL DIVO. Carlos, David i Urs završili su muzičke akademije i odsek za solo pevanje. Jedino Sebastian nema klasično školovan glas. Izbacili su Robija Vilijamsa sa prvog mesta britanske top liste 2004. godine. Kada ih je prvi put

sreo, Robi im je rekao – Dakle, vi ste četvorica idiota koja su me isterala sa prvog mesta. Ušli su u Ginisovu knjigu rekorda 2006. godine za najprodavani album jedne internacionalne grupe. Zajedno sa Toni Brekston nastupili su 2006. na otvaranju svetskog fudbalskog prvenstva u Nemačkoj sa pesmom “Time of Our Lives”, a nastupili su i na ceremoniji zatvaranja istog šampionata. Nastupali su kao specijalni gosti Barbri Streisand na njenoj turneji 2006. godine. O njima su objavljene dve romansirane biografije – “Romancing the World” iz 2005. i “Our Music, OurJourney, Our Words” iz 2007. godine. Ova četvorka je prodala preko 26 miliona albuma širom sveta, našla se na prvim pozicijama 50 puta, primila preko 160 zlatnih i platinastih priznanja za najprodavanije albume u preko 33 zemalja i za sobom ima četiri rekordne svetske turneje. Nastupili su u okviru obeležavanja “dijamantskog jubileja” britanske kraljice 2012. godine Snimili su brojne duete sa najeminentnijim svetskim zvezdama kao što su Celine Dion, Barbara Streisand, Nicole Scherzinger i dr. a želja im je da snime nešto neobično sa Eminemom. Kako zvuči kada IL DIVO sa Leom Salongom izvode pesmu iz animiranog filma “Alladin”, možete uskoro čuti uživo u Kombank Areni 24. septembra!

IL DIVO A MUSICAL AFFAIR: THE GREATEST SONGS OF BROADWAY LIVE

turneja je četvrta svetska turneja Il Diva koja će se odvijati 10 meseci kroz 6 kontinenata i 138 koncerata. Ulaznice se mogu naći po cenama od 3500, 3900, 4500, 5500, 5900, 7900 i 9900 dinara i nabaviti na svim prodajnim mestima CS Eventima kao i na blagajnama Kombank Arene, Bilet centra Beograda, Doma omladine, “Ušće” Shopping centra i putem sajtova: www.kombankarena.com i www.eventim.rs.

Jubilej

Piše: Aneđela Petrović

Tradicija u novom sjaju!

Hotel Palisad je simbol zlatiborskog turizma i posebno mesto na turističkoj mapi Srbije. Zahvaljujući inovativnoj strategiji razvoja i poslovanja, jubilej od pola veka postojanja hotel Palisad će proslaviti potpuno spreman za dalje uspešno trajanje u oblasti individualnog, kongresnog i sportskog turizma. Jedinstveni ambijent i atmosfera Jedinstven koncept smeštaja i usluga integrisan je u savremeni eko dizajn, čime je ambijent značajno modernizovan. Upotreba inovativnih tehnologija upotpunila je uslugu shodno najvišim aktuelnim standardima u oblasti hotelske industrije. Prepoznatljiva atmosfera ho-

telskog lobija, aperitiv bara, poslastičarnice i biblioteke sa kamin salom zadržana je i usklađena sa ambijentom u kojem dominira moderan enterijer. Posebnost koja je sve ove godine privlačila veliki broj gostiju ne samo da je sačuvana već je obogaćena novim, jedinstvenim sadržajima, među kojima je svakako najinteresantnija ekskluzivna

Hotel life

prilika za uživanje u najpoznatijim delima srpskog slikarstva XIX-XX veka. Dela se mogu videti u sklopu tematskih izložbi u hotelskoj galeriji, kao i u svim javnim prostorima hotela. Komfor i uživanje u prirodi Hotel Palisad želi da se približi gostima koji imaju velika očekivanja u pogledu kvaliteta smeštaja i usluge, a posebno onima koji redovno upražnjavaju odmor na planini. Takođe, računajući na neodoljivost Zlatibora kao turističkog aktivnog tokom cele godine, hotel Palisad je posebno orijentisan ka gostima koji prepoznaju vrhunski kvalitet, a koji do sada nisu razmišljali o planini van zimske sezone. Smeštajni kapacitet hotela danas čini 200 potpuno renoviranih soba, od kojih je 48 lux soba sa terasom koje imaju pogled na zlatiborsko skijalište Tornik, i 56 superior soba, koje su dizajnirane i opremljene tako da gostima pruže maskimalan komfor, uživanje i interakciju sa prirodom. Gosti hotela Palisad mogu da uživaju u gastronomskoj ponudi u restoranu hotela i u poznatom restoranu Zlatni bor, koji je sastavni deo hotelsko-turističkog kompleksa Palisad. U sklopu hotela se nalazi spa i wellness centar, a gostima su na raspolaganju posebni programi animacije za decu i odrasle. Očekuje se da će ponuda za potpuni užitak biti upotpunjena u narednom periodu završetkom bazena i kompletnih sadržaja u sklopu spa i wellness centra. 11

H Kongresni kapaciteti najvišeg ranga Hotel Palisad u ponudi ima dva funkcionalno odvojena kongresna centra koji su u potpunosti opremljeni da zadovolje potrebe modernih poslovnih skupova. Kongresni centar Palisad prostire se na 735 m2 i sastoji se od jedne velike i pet manjih kongresnih sala, čiji kapacitet i raspored sedenja zavisi od želje i potrebe klijenata, tako da može

Jubilej

imati od 50 do 350 mesta. Sala na prvom spratu ovog kongresnog centra, pored svoje osnovne namene, može se koristiti i kao banket sala, a pogodna je i za izložbeni prostor. Kongresni centar Srbija je zaseban entitet koji je u oktobru 2013. godine renoviran i zauzima 450 m2. Nalazi se u borovoj šumi iznad jezera, raspolaže salom koja ima kapacitetet da primi oko 700 sedećih mesta. U sklopu Kongresnog centra Srbija nalazi se

restoran kapaciteta 200 mesta, koji je idealan za organizovanje svečanih koktela i poslovnih ručkova. Sve sale poseduju profesionalnu video i audio opremu, a korisnicima je na raspolaganju i stručno tehničko lice. Osoblje hotela Palisad obučeno je za potrebe stručnih skupova, pa tako može odgovoriti i na najzahtevnije zadatke. Sale poseduju video bim-ove, lap topove, ozvučenje, konferencijske i bežične mikrofone, Wi-Fi, flipchart-ove i monitore.

Kombank Arena − mesto za VIP doživljaj K

ombank Arena je poznata kao gradski objekat koji može da primi nekoliko desetina hiljada ljudi, međutim, ono što takođe nudi jeste VIP tretman u svojim ložama. Na trećem spratu (nivou 300) nalazi se 70 luksuznih loža, sa ukupnim kapacitetom od 860 mesta. Lože imaju na raspolaganju 10, 15 ili 16 mesta, a posebno su izdvojeni VIP salon, centralna i klub loža, koje imaju veće kapacitete i komfornije su opremljene. Korisnici Loža bez ograničenja imaju pravo raspolaganja ložom na svim vrstama događaja, bez obzira na organizatora programa ili broj pojedinačnih događaja (predstava/utakmica/koncerata). To je posebno pogodno kada se organizuju finalna sportska takmičenja ili koncerti najvećih svetskih zvezda, jer VIP korisnici uvek imaju na raspolaganju svoje ulaznice. Svi korisnici loža imaju mogućnost korišćenja Teretane Kombank Arene (FITNES CENTAR), parking-propusnica, preuređenja lože prema svojim standardima i obeležavanjem lože sa spoljašnje strane. Do nivoa 300/VIP sektora mo-

guće je doći posebnim ulazima, stepenicama sa nivoa 200 ili izdvojenim liftovima sa nivoa 100 (parter). FITNES CENTAR se nalazi u sklopu Kombank Arene i prostire se na više od 300 m2. Prostor centra čine prijemni deo, svlačionice sa tuš kabinom i ormarićima za garderobu, soba za masažu i centralna prostorija za trening, a celokupan prostor centra je klimatizovan. U ponudi Teretane Kombank Arene je veliki izbor sprava za body building, najsavremenije cardio linije mašina, traka za hodanje, steperi, bicikli sa naslonom, kao i širok raspon tegova. Uz vrhunske instruktore i fizioterapeute, osmišljen je i program za najzahtevnije potrebe. Teretana Kombank Arene je moderan objekat opremljen u skladu sa najsavremnijim standardima u oblasti fitnesa, koji pruža jedinstvenu sredinu za efikasno unapređenje telesnih sposobnosti i ostvarenje željenih ciljeva uz konstantan nadzor visokostručnog osoblja. 13

Investicije

Piše: Mirjana Vidić

Economy hoteli „Manje je više“, uzrečica čuvenog arhitekte Ludwig Mils van der Rohe, pravi je način da se opišu hoteli poznati po kvalitetnoj ponudi i pristupačnim cenama. Reč je o ekonomy ili budget hotelima. Bez suvišnih detalja i nepotrebnih troškova, u ovakvim hotelima

re nego što zavirimo u njegove prostorije, osvrnimo se na ovaj trend koji polako, ali sigurno pristiže i u Srbiju. U svetu je trend economy class hotela veoma prisutan i podrazumeva potpuno zadovoljavanje osnovnih potreba gostiju. To pokazuju internacionalni lanci budget hotela u vlasništvu Accor Group-a, kao što su hoteli Formule 1 i Ibis Budget Hotels.

U 13 zemalja sveta postoji preko 600 hotela Formule 1, u čijim smart budget sobama gosti mogu uživati po najnižim cenama. U Francuskoj, gde su ovi hoteli poznati pod nazivom F1, lanac je toliko sveprisutan da je nemoguće proći autoputem a ne zapaziti jedan F1. Lider preko 20 godina, Hotel F1 pruža mnoge pogodnosti za manje novca. Sve sobe su moderno opremlje-

ne udobnim krevetima i plazma televizorima sa velikim izborom kanala. Tu je i praktični mobilni radni sto sa besplatnim internetom velike brzine. Ono što je neobično u sobama jeste da ne postoje ormari već samo čiviluci i pregrada sa ofingerima koje štede prostor. Za zdrav početak dana hotel nudi izbalansiran buffet doručak sa zdravim namirnicama, dok je za lojalne goste

Hotel life

konačno u Srbiji! dobićete noćenje sa doručkom po ceni koja može biti i do 30 odsto niža u odnosu na hotele drugih kategorija. Znači, u tim hotelima zagrantovana vam je prava vrednost za vaš novac, a od ove jeseni u Beogradu biće otvoreni i prvi hotel economy lanac hotela u Srbiji − B Hotels!

obezbeđena prikladna nagrada. U pitanju je Ma carte petit déjeuner − kartica lojalnosti koja obezbeđuje gratis 10. doručak. Takođe, većina F1 hotela svojim gostima omogućava besplatan parking. Pametan izbor po pravoj ceni jesu i popularni Ibis Budget hoteli, koji garantuju dobar san u svojim udobnim i moderno opremljenim sobama. Kada se probudite, za doručak vas čeka veliki izbor hleba, svežeg voća, mlečnih namaza, meda i raznih napitaka. U lobiju hotela nalazi se automat sa slatkišima, slatkim i slanim grickalicama, hladnim i toplim napicima, koji je gostima na rasolaganju sve vreme. Za najbolji budget hotel u 2014. godini u Nemačkoj proglašen je Motel One. To je treći put da ovaj hotel, inače poznat po tirkiznoj boji kao svom zaštitnom znaku, osvaja ovu nagradu. Sa glavnom idejom “Great design for little money”, ovaj nemački lanac sa 50 hotela izdvaja se po tome što u opremanju prostora kombinuje klasike poput egg fotelje Arne Jacobsen ili ARCO lampe Achille Castiglioni, sa modernim elementima kao što su kožne fotelje i prirodni kameni zidovi. Sobe imaju funkcionalan dizajn sa prostorom za rad. Bilo pored prozora, kreveta ili ispred televizora, mobilni sto i Wi-Fi omogućavaju gostu da radi gde god poželi. Kupatila u belim nijansama u kombinaciji sa tamnim granitom podsećaju na pravu malu banju. Hotel poseduje i One salon, koji obuhvata lobi, kafeteriju i bar, sve u jednom. Ovde se može pronaći sve što boravak u Motel One hotelu čini boljim – dosta prostora i svetlosti, ljubazno osoblje, dopadljiv dizajn, kauč za odmor, kao i uvek svež kapućino, ukusan tost ili sortirano piće za uživanje, uz pri15

jatnu muziku. Za opuštanje u lepom vremenu postoji i One salon na otvorenom. Od 2000-te, kada je otvoren prvi Motel One, ovaj lanac non-smoking hotela postao je pravi brend, koji teži da do 2017. proširi mrežu lokacija na 74 hotela i 18 000 soba, osvajajući mesta van Nemačke. Najveći lanac budget hotela i vodeći brend u Velikoj Britaniji i Irskoj jeste Premier Inn. Kvalitetnu uslugu po pristupačnim cenama nudi čak 650 hotela. Mali i srednji objekti namenjeni su putnicima koji vole smeštaj bez previše ukrasa. Hoteli nemaju restoran, ali zauzvrat nude besplatan kontinentalni doručak. Još jedan izuzetno popularan lanac budget hotela širom Ve-

Investicije

like Britanije i Irske, pokrenut 1985. godine, jeste Travelodge. Kada stignu, goste uvek dočeka ljubazno osoblje. U većini hotela postoje komforne dvokrevetne i porodične sobe sa modernim kupatilom. Tu je neizostavna besplatna Wi-Fi veza. Zanimljivo je da ovaj hotel veoma ceni porodične vrednosti, pa je boravak i doručak za decu ispod 16 godina potpuno besplatan. Kada govorimo o ovoj vrsti hotela svakako treba pomenuti i Microtel Inns & Suites, lanac franšiznih hotela sa lokacijama u Argentini, Meksiku, Kanadi, SAD-u i na Filipinima. Ovo je bio prvi hotelski lanac koji je, kao standardne usluge, uveo besplatne lokalne i

međugradske pozive i bežični pristup internetu velike brzine. Zgrada hotela obično ima od 2 do 4 sprata. Karakteristike koje ove hotele čine jedinstvenim jesu ogledalo iznad kreveta, a ne slike što je običaj u drugim hotelima, kao i zidno osvetljenje, za razliku od uobičajnih lampi. Hotelski lanci kao što su Days Inn i La Quinta, takođe se mogu uvrstiti u budget hotele. Days Inn, koji je stekao reputaciju kao “The Best Value Under the Sun”, garantuje prijatan boravak koji neće mnogo narušiti vaš budžet, dok u La Quinta hotelima možete iskoristiti besplatan pristup internetu, ali i pojesti besplatan doručak.

Hotel life

Prvi srpski lanac economy hotela I Srbija prati svetske trendove, pa je u našoj prestonici početkom septembra otvoren prvi pravi economy class hotel sa tri zvezdice – B Hotels. Vođen idejom zasnovanom na konceptu “value for money” , ovaj hotel će vam pružiti ljubaznu i profesionalnu uslugu po najvišim međunarodnim standardima, kao i udobnu, savremeno opremljenu sobu, a sve to na odličnoj lokaciji u Novom Beogradu, u Zemunskoj ulici 24, u blizini aerodroma i business centara. Nakon samo jednog kilometra vi ste već na autoputu E-75. Prema rečima direktora hotela Thomasa Pavlovića, briga o gostima počinje i pre nego što stignu u B Hotels, jer je obezbeđen transfer od i do aerodroma, kao i besplatan parking, a kada stignu, goste će dočekati ljubazno osoblje, koje će im potom biti na raspolaganju 24 časa dnevno.

− B Hotels ima 95 soba. To su standardne jednokrevetne i dvokrevetne sobe površine od 21.07m2 do 24.44m2, opremljene modernim i funkcionalnim nameštajem. Osim standardnih, u ponudi su i Comfort i Superior sobe od 30m2 i 34m2 sa king krevetima i sofama. Sve sobe su klimatizovane i sadrže LCD televizor i telefon. Na zahtev gostiju biće ponuđene pušačke, odnosno nepušačke sobe – objašnjava Pavlović uz napomenu da ovaj hotel ima i besplatan wireless internet, koji je na raspolaganju gostima u celom hotelu. Ali nije samo to besplatno. Goste koji rano kreću sa ispunjavanjem svojih obaveza, na recepciji od 5:00 do 6:30 čekaće besplatna kafa, kroasan i voće. Za ostale posetioce vreme doručka biće prilagođeno njihovim potrebama, od 6:30 do 10:30. U prijat-

nom ambijentu B Hotels lobija gosti će moći da se informišu o najnovijim događajima čitajući besplatnu dnevnu štampu, uživajući u kafi ili sendviču. Kako bi boravak u B Hotels bio još prijatniji i sigurniji, gostima je na raspolaganju i sef, kao i mogućnost čuvanja prtljaga. U ovom hotelu mislilo se o svemu, pa tako nisu zaboravljenji ni kućni ljubimci, sada već ravnopravni članovi svake porodice koja ih ima. Oni su takođe dobrodošli u B Hotels! Prema rečima Thomasa Pavlovića, B Hotels će učiniti Beograd modernim gradom i započeti trend pravih budget hotela na našim prostorima, nudeći kvalitetnu i najbolju moguću uslugu po pristupačnoj ceni. − Kada ovaj hotel otvori svoja vrata i srpsko hotelijerstvo će otvoriti svoja vrata za ulazak u jednu novu etapu razvoja − smatra Pavlović.

Piše: Doc. dr Filip Đoković, Poslovni fakultet u Valjevu Univerziteta Singidunum

Analiza

Od čega boluje srpsko hotelijerstvo?

tvaranje novih hotela u Srbiji koji su deo međunarodnih hotelskih lanaca, iako je za sada skromno, predstavlja pravo osveženje. Ipak, u otvaranju novih objekata prednjače manji, porodični hoteli. Ako tome dodamo i poslovanje postojećih hotela, stiče se utisak da je hotelska industrija u Srbiji u investicionom zamahu i bez većih problema. Međutim, analizirajući različite hotele u Srbiji, od onih sa tradicijom do novih, koji posluju već 3 godine, uočavaju se određeni problemi, koji u većini slučajeva utiču na opstanak hotela. Prvi, možda i najteže uklonjiv problem, jeste „jedinstvena“ funkcija vlasnika i menadžera. Solidan broj „novijih veleposednika“ portfolio svoje imovine želi da obogati hotelom, koji bi bio kruna dosadašnjeg (kratko)trajnog uspeha. Pošto su se već oprobali u različitim delatnostima, smatraju da svoje znanje i veštine mogu tek tako da prenesuna upravljanje hotelom, što znači da pored funkcije vlasnika imaju i funkciju top menadžera. Ono što očigledno ne znaju jeste da je hotel specifično preduzeće i kao takvo zahteva odlično poznavanje tih specifičnosti. U tom slučaju vlasnikmenadžer usled ostalih obaveza u svom poslovnom sistemu nije u mogućnosti da detaljnije sagleda sve probleme/potrebe jednog hotelskog

Broj novootvorenih hotela u Srbiji u poslednjih 5 godina u proseku raste za 8 procenata, ali i broj grešaka koje utiču na opstanak kako starih tako i novih hotela je konstantno u porastu. Detaljnom analizom otkrivamo vam od čega „boluje“ srpsko hotelijerstvo.

preduzeća i posveti se upravljanju hotelom. Uporan stav da se za sve pita samo vlasnik i da o svemu on odlučuje se brzinom svetlosti oslikava u rezultatima poslovanja hotela. Iako sam ranije mislio da je ova pojava u srpskom hotelijerstvu sporadična, moram istaći da je ona sad već masovnog karaktera i zato je izdvajamo kao poseban problem. Ono što je simptomatično u mnogim hotelima jeste sindrom „ja mogu sve“. Rezultati poslovanja jednog hotela se nikako ne smeju tumačiti kao uspeh jednog menadžera, jer samo dobar tim može doneti dobre rezultate. Značajan broj menadžera hotela u Srbiji je bio na vrhuncu karijere pre nego što je tržišna privreda postala realnost. Međutim, samo poimanje da pojedinac može da zna i reši sve probleme, ima za posledicu loš odabir saradnika i ostalih zaposlenih. Jedan od problema srpskog hote-

lijerstva jeste nefokusiranost na ciljane tipove gostiju. Prošlo je vreme kada su hoteli bili namenjeni svima: od pojedinaca, preko poslovnih ljudi do porodica i populacije treće dobi. Da ne bude zabune, hotelima su otvorena vrata za sve goste, ali svaki hotel treba u skladu sa lokacijom i sadržajima da bude namenjen određenim tipovima gostiju. I dalje u Srbiji ima menadžera koji ne mogu na odgovarajući način da valorizuju resurse, mogućnosti i prioritete hotela, što može uticati na smanjeno zadovoljstvo i povećano nezadovoljstvo gostiju koji već borave u hotelu. Prosudite sami da li je dobro da u jednoj banji u Srbiji, u hotelu u kome su skoro svi sadržaji podređeni porodicama sa decom i trećem dobu, bude ekskluzivna diskoteka koja nije zvučno izolovana od drugih hotelskih sadržaja? Ignorisanje konkurencije je još jedna hotelska boljka. Upravljati hotelom sa jedne strane i posmatrati/istraživati konkurenciju sa druge strane je izazov sa kojim se svakodnevno nose uspešni menadžeri, zato je pogrešno ignorisati šta konkurenti rade i na koji način rešavaju probleme. U središtu ovog problema je nepoznavanje benčmarking analize. Ova analiza omogućava da imate fokus na najbolje hotele u okviru određenih kriterijuma (kategorije, tipa hotela, veličine, broja zaposle-

Hotel life

nih, IT, poslovnom rezultatu i sl.) kako bi se utvrdio jaz između vašeg i tog najboljeg hotela. Zanemarivanje lokacije je još jedan problem koji utiče na opstanak hotela. Vrsni hotelijeri smatraju, polazeći još od Cezara Rica, da je lokacija hotela ključna stavka u određivanju uspeha hotela u budućnosti. Lokacija hotela treba da bude inspiracija za menadžera kako bi inicirao i podržavao inovacije. Ako je lokacija hotela povoljna, ona nikada ne može dovesti do toga da se iskoriste sve njene mogućnosti. Međutim, u Srbiji, posebno kada je reč o planinskim i gradskim hotelima, nepoznavanje lokacije dovelo je pogrešne percepcije potencijalnih gostiju. Nadovezujući se na problem lokacije, neadekvatan uslužni asortiman predstavlja značajnu opasnost za uspešno poslovanje hotela. Naime, uslužni asortiman i kvalitet u odnosu na cenu u velikoj meri utiču na odabir baš tog hotela i destinacije. Da bi se izbegla zamenljivost sa drugim hotelom, menadžeri moraju da

pronađu meru između mogućnosti, cene, kvaliteta, lokacije, konkurencije i drugih brojnih faktora. I kao kruna svih problema koji vode srpsko hotelijerstvo u bezdan jeste nefunkcionisanja marketinga u određenim hotelima. Danas u Srbiji ne postoji hotel koji nema sektor marketinga i prodaje. Nećemo ulaziti u problematiku efektivnog funkcionisanja marketinga sa prodajom, ali ono što je itekako uočljivo jeste činjenica da u određenom broju hotela u Srbiji uopšte ne funkcioniše marketing. Nažalost, za mnoge menadžere hotela u Srbiji marketing se odnosi na aktivnosti učešća na sajmovima, posedovanje sopstvenog sajta i klasično oglašavanje. Međutim, marketing hotela predstavlja koncepciju koja je u funkciji delovanja brojnih odnosa između hotela i tržišta. Samo par hotela u Srbiji je pošlo za rukom da povećaju prosečnu iskorišćenost kapaciteta za neverovatnih 30% za dve godine i to usled odličnog izučavanja i primenjivanja internet marketinga.

Na osnovu detaljne analize i izloženih problema, jedno je sigurno – u centru zbivanja je menadžer hotela. Stoga, jedan od glavnih zadataka svakog menadžera jeste uočavanje problema, kako onih svakodnevnih tako i onih strateških. Menadžeri su ti koji treba da budu svesni da svakom svojom odlukom, od izbora dobavljača sijalica do renoviranja kongresne sale, oni zapravo kreiraju sliku o hotelu. Dovoljno je da postoji problem nefokusiranja na ciljane tipove gostiju, koji će inicirati ili otkriti problem neodgovarajućeg uslužnog asortimana, i hotelu je opstanak pod znakom pitanja. Menadžeri moraju da poseduju svest o značaju i dimenzijama svih nabrojanih problema kako bi mogli pravovremeno i sistemski da pristupe njihovom rešavanju. Nažalost, hoteli u Srbiji će se otvarati, ali i zatvarati, sve dok profesionalni menadžment hotelskih lanaca ne bude žestoko ugrozio poslovanje onih hotela kojima upravljaju amateri, a ne pravi menadžeri.

H Piše: Dragana Todorović

Da li ostavljate bakšiš? Sigurno znate šta je bakšiš, kome se daje i koliko, barem u Srbiji. Ali, da li znate da je ta reč turskog porekla − bahşiş, da je u nekim zemljama uvreda za konobara, a u drugim način da i gazda i konobar zarade više i da je upravo bakšiš na svojoj „koži“ najviše osetio svetsku ekonomsku krizu?

Analiza

U mnogim kulturama bakšiš se podrazumeva, jer je sramota ne zahvaliti se personalu restorana ili hotela, ali ćete u Japanu i još nekim azijskim zemljama omalovažiti konobara ako mu ostavite bakšiš, kao i gazdu restorana, koji će vaš gest pogrešno protumačiti kao znak da on svoje zaposlene ne plaća dovoljno. S druge strane, svetski trend je da bakšiš bude naveden na računu koji gost plaća, jer je to najbolji stimulans za konobare, koji su uglavnom slabo plaćeni, da bolje rade i zarade više i za sebe i za gazdu. Upravo bakšiš naveden kao stavka na računu ih tera da obleću oko gosta i potrude se da ceh bude što veći, jer na kraju večeri gazdi je kasa punija, ali i račun konobara kome se bakšiš mora uredno uplatiti. Bakšiš na fiskalnom računu u restoranima širom sveta uglavnom iznosi od pet do deset odsto ukupne cifre, ali može biti i mnogo veći. U Americi je, na primer, uračunat u cenu, ali je zakonom propisano i to da gost ne mora da plati taj dodatak, koji je čak odštampan na računu, ukoliko nije zadovoljan uslugom. Zato, pažljivo pogledajte vaš račun u restoranu u Londonu, na primer, gde je često već dodat bakšiš od 12,5 odsto. U Parizu čak 15 odsto. Ako u Rimu na računu pročitate “servizio incluso”, znači da je napojnica uračunata i uglavnom iznosi oko deset odsto. U ovim zemljama konobari znaju zašto rade i “trče” oko gosta. BAKŠIŠ U SRBIJI Kod nas ne postoji zakonska obaveza plaćanja bakšiša, ali vlasnici lokala koji žele da stimulišu svoje zaposlene da bolje rade i tako zarade više i za sebe i za poslodavca, mogu takvu stavku da stave na račun ali i da na tu stavku potom plate PDV. − Danas se to gotovo nigde ne sreće, mada je u beogradskom hotelu Hyatt krajem devedesetih godina na računu za gosta stajala i stavka “servis charge”, koja je iznosila sedam odsto od celokupnog iznosa – priseća se Ivo Andrić, vlasnik restorana Ivina avlija i dodaje − Osim tog slučaja, nikada više i nigde u Srbiji nisam video na hotelskom ili nekom drugom sličnom računu da piše koliki je bakšiš. Ono što se ostavi konobaru u kešu jedino je sigurno što će on dobiti. Čak i kada gost kaže da mu se za bakšiš skine određeni iznos sa njegove platne kartice, to konobaru nikako ne može biti isplaćeno. Taj iznos zadržava vlasnik restorana. − Bakšiš je uglavnom mali, ali i kako da bude veći kada

Hotel life

gosti “cevče” jednu kafu celo veče? Vikendom je malo bolje, kada dođu mladić i devojka pa je onda njega “blam” od nje i uz dve-tri čaše vine, koje plati do 1.000 dinara, ostavi bakšiš od 50 do 100 dinara – priča Nikola, koji radi u jednom kafiću u prometnoj ulici u centru Beograda. Nije mnogo bolje ni u drugim kafićima. − Naši gosti su uglavnom studenti, od njih stvarno ne očekujem ništa. Ostave 20-30 dinara, onoliko koliko treba da se “zaokruži” račun da se ne bakćemo sitninom. Više sam od bakšiša zarađivao

letnja sezona u jeku, bakšiš je od svih gostiju bio odličan, ali se jedan baš “isprsio” i dao mu 1.000 evra! Moj kolega je to podelio sa ostalim zaposlenima u restoranu – priseća se Peđa. Kažu da najbolje prolaze konobari na kruzerima. Proverili smo i to. − Ja sam sedam godina konobarisao na jednom prekookeanskom kruzeru. Tokom plovidbe nemate na šta da trošite novac, kao ni bakšiš koji je dobar, jer su vam plaćeni i hrana i smeštaj na brodu. Znači, sve što zaradiš, redovno ili preko plate,

kada sam pre skoro deset godina radio u jednom restoranu, malo ekskluzivnijem. Tu dolaze stranci, poslovni ljudi, a vikendom porodice. Često sam za jedno veče mogao da dobijem bakšiš u visini cele plate, išao sam, na primer, samo od napojnica na skijanje − priča nam Peđa, koji sada radi kao konobar u jednom klubu na Vračaru u Beogradu. On nam je ispričao i kako prolaze njegove kolege u inostranstvu. − Jedan moj “ortak” je pre nekoliko godina radio u restoranu u Španiji, na ostrvu Majorka. Bila je

može da ti ostane. Ja sam, od toga, kupio dva stana u Beogradu – priseća se Milan. A ko je “lakše ruke” − žene ili muškarci? Verovali ili ne, svi do jednog su nam rekli – žene. − Dama zaista zna da se zahvali kada je zadovoljna uslugom, ali čak i kada nije. Jednom mi se desilo da mi je jedna devojka, nakon što je završila večeru sa prijateljicom, rekla kako sam joj doneo bajat hleb, bio sam spor i nisam joj preporučio vino adekvatno uz meso koje je naručila, ali mi je ipak dala bakšiš jer sam mlad i, kako je objasnila, tek učim. 21

H “Bakšiš bi bio veći da je sve bilo ok, ali sledeći put kada dođem, znam da će biti perfektno”, rekla mi je i bila je u pravu. Zapamtio sam je i častio je, na račun kuće, kolačima, tokom sledećeg dolaska − priseća se Nikola. Da li lepši konobari ili konobarice možda bolje zarađuju? Na ovo pitanje se svi smeškaju i daju nedefinisane odgovore. Uglavnom kažu da muškarci kada malo “cugnu”, znaju da se udvaraju konobaricama preko bakšiša, ali je od lepote mnogo važnije koliko je konobar ljubazan i predusretljiv. − Čini mi se da danas, barem u Srbiji, na to koliki ćemo bakšiš dobiti više ne utiče ni zadovoljstvo gosta našom uslugom, niti to da li smo ih šarmirali, obletali i pokazali se stručnim u izboru vina, na primer, već utiče samo to koliko gost ima u novčaniku. Ako je jedva skrpio za tu večeru, a uglavno je tako, i bakšiš je u skladu sa tim – skroman, kaže nam Milan. Ako ste mislili da su stranci bolji u tom smislu, varate se. U Skadarliji, u Beogradu, gde se mogu čuti gotovo svi evropski jezici, ali i japanski, na primer, konobari kažu da inostrani gosti uglavnom detaljno gledaju račun, “prevrću ga i čitaju”, pre nego što se “uhvate” za novčanik. − Bolji bakšiš dobijamo od srpskih domaćina koji su “strendžera” doveli na pečenje i rakiju, nego od stranaca koji su sami došli da jedu. Mada, bakšiš uvek ostavljaju Amerikanci, jer oni misle da tako

Fensi hoteli

mora, s obzirom na to da je u SAD-u bakšiš uračunat u cenu − priča nam konobar u jednom čuvenom skadarlijskom restoranu. Tako je u Srbiji, a kako je u regionu, tamo gde naši ljudi najčešće putuju? Svi koji su nedavno bili u novootvorenom crnogorskom hotelu Regent u marini Porto Montenegro bili su pomalo iznenađeni (neki prijatno a neki neprijatno) stavkom bakšiša, koja iznosi deset odsto od ukupnog iznosa na računu. Naravno da vlasnik objekta na to plaća PDV, a vi kao gost možete još koji evro da date konobaru, ako želite. Međutim, na takav račun nećete naići svuda u Crnoj Gori, već se bakšiš ostavlja po želji. Isto je i u susednoj Hrvatskoj, ali i u Grčkoj. Nigde nije zakonom određeno koliki je bakšiš, niti vlasnici lokala tu stavku stavljaju u račun. − Bakšiš nije određen ni zakonom niti nekim nepisanim pravilom, već isključivo ličnom savešću gosta. Ukoliko ste zadovoljni, ostavite konobaru koliko hoćete, ali i ne morate − rekao nam je Nikos, vlasnik poslastičarnice Sweet House na Krfu. On takođe kaže da bakšiš nije kao nekada kada su njegovi konobari od zadovoljnih gostiju zarađivali celu platu za samo jedan vikend. − Ekonomska kriza se baš oseća. Značajniji bakšiš je retkost i nema veze sa tim iz koje zemlje je gost − kaže Nikos. A da li vi ostavljate bakšiš?

Hotel life

Piše: Mirjana Vidić Sagovornik: Dejan Pejčinović

Hotel Zira H

otel Zira proglašen je za „Vodeći poslovni hotel u Srbiji“ za 2014. godinu od strane World Travel Awards asocijacije. Dodela nagrada održana je na svečanoj ceremoniji u hotelu Divani Apollon Palace u Atini. World Travel Award dodeljuje se već 21 godinu za izuzetna dostignuća u svim sektorima turističke industrije. Postoji više kategorija koje se ocenjuju na lokalnom, kontinentalnom i svetskom nivou, a vrednuje se sve − od najbolje avio kompanije, rent a car agencije, preko spa hotela, busniess hotela, restor hotela do najboljeg lanca, destinacije, turističke organizaci-

najbolji biznis hotel u Srbiji 2014.

je i grada. Hoteli se nominuju po kriterijumu uspešnosti poslovanja, a kada se nominacija pojavi na sajtu asocijacije, glasanje može da počne. Na evropskom nivou postoji više kategorija, pre svega u zemljama koje su turistički na prvim pozicijama, kao što su Italija, Španija i Grčka, dok u našoj za sada postoje samo dve: Serbia’s Leading Hotel i Serbia’s Leading Business Hotel. Ove godine pobednici su: Square Nine − Serbia’s Leading Hotel, dok je Zira ponosni vlasnik nagrade sa titulom Serbia’s Leading Business Hotel. Generalni direktor hotela Zira, Dejan Pejčinović, ističe da ova nagrada predstavlja veliko pri-

znanje i prepoznavanje posvećenosti hotela vrhunskim standardima i profesionalnoj usluzi. − Ovo priznaje znači i obavezu da istrajemo u našoj posvećenosti, ali i podstrek da nastavimo da radimo na unapređenju našeg poslovanja – kaže Pejčinović i dodaje da se Zira uvek trudi da ide korak dalje u predviđanju i ispunavanju poteba svojih gostiju. World Travel Awrds ima zadatak da otkrije i nagradi ono najbolje u turizmu i ugosteljstvu. Ovog puta može se reći da je ovu ulogu odlično obavio prepoznavši hotela Zira, čiji moto glasi „Srpsko gostoprimstvo po internacionalnim standardima“.

Dizajniran u duhu atletike

Piše: Anđela Petrović Sagovornik: Sanja Todorović

Smešten u starom delu Beograda − Savamali, jednom od retkih delova prestonice koji je sačuvao duh i ambijent prošlih vremena, hotel JUMP INN BEOGRAD doneo je novu dinamiku i novi sadržaj u ovaj deo prestonice. Ušuškan između zidova zgrade koja datira iz 1924. godine, JUMP INN HOTEL BEOGRAD nudi vrhunsku uslugu i kvalitet na kojem će pozavideti mnogi gradski hoteli. U razgovoru sa Sanjom Todorović, generalnim direktorom hotela, saznali smo šta je to što goste osvoji čim “uskoče” u njegove luksuzne sobe i na šta su oni kao tim najviše ponosni.

otel JUMP INN BEOGRAD je otvoren pre više od 6 meseci, ali njegov dizajn je još uvek glavna tema svih koji su boravili u njemu ili su ga samo posetili. Šta je bila inspiracija za njegov dizajn?

Imali smo sreću da su projektanti sa kojim smo sarađivali cenili naše mišljenje i shvatili da je cilj da hotel odiše ambijentom koji liči na “nas”, na domaćine koji na hotel gledaju kao na dom, ne samo na biznis i sigurni smo da to gosti osećaju, jer za prvih šest meseci rada uveliko ima-

mo goste koji nam se vraćaju. Priča je jednostavna: kao kompanija koja je okrenuta zdravom poslovnom ambijentu i sportskim brendovima, želeli smo da istim duhom uđemo i u svet hotelijerstva i pokažemo da samo napornim radom i trudom možemo postići uspeh. Na vrlo

jednostavan način uspeli smo da povežemo sport sa hotelom. Ko dođe, bude prijatno iznenađen. Slike najpoznatijih skakača svih vremena krase zidove hotelskog restorana i time čine boravak u njemu jedinstvenim. Šta najčešće ističete kao prednost vašeg hotela? Sobe su najzanimljivije jer su divno opremljene, ne predstavljaju klasičan izgled hotelske sobe, vrlo su ušuškane i tople. Svakoj sobi i apartmanu posvećena je velika pažnja sa željom da komfor u hotelu bude potpun i nezamenljiv. Tome u prilog govore brojni detalji koji se ne mogu videti u drugim hotelima i po čemu je ovaj hotel jedninstven. Tepisi u sobama rađeni su po uzoru na renesansne motive Posejdona, čestu inspiraciji velikih slikara. Tapete su delo domaćih projektanata, urađene su u saradnji sa belgijskim dizajnerima i grafičarima dok je keramika u kupatilima poručena iz Italije. U pojedinim apartmanima, kao dekorativni detalj koji je pravi izazov za sve hedoniste, ceo jedan zid urađen je u koži. Visoki madraci, jastuci i posteljina od nadaleko čuvenog turskog pamuka učiniće da gosti jutro započnu odmorni i dobro naspavani. Pogled koji se pruža iz najvećeg broja soba na stara zdanja koja okružuju hotel, reku Savu, park i mostove Beograda dodatno doprinosi da se doživi duh i ambijent Savamale. Osim toga, ističemo uslugu koja je naš adut! Hotelski tim čine mladi i ljubazni ljudi, svi školovani u sektoru hotelijerstva i rado izlaze u susret svakom gostu. Kao generalni direktor hotela utičem na zdravu radnu atmosferu na kojoj svakodnevno radimo, zaposleni se međusobno poštuju i kvalitetno sarađuju. Samim tim, zadovoljstvo celog hotelskog tima utiče da se gosti osećaju vrlo komforno i sigurno! H

Koliko je investirano u hotel i koji su njegovi kapaciteti? U hotel koji ima 49 soba i apartmana je investirano preko 2.5 miliona evra. Potpuno rekonstruisana zgrada je predstavljala težak izazov za projektante i sve nas, ali kao ishod hotel je dobio različite tipove soba u kojima vam svaki novi boravak može biti kao prvi. Iz meseca H

u mesec popunjenost raste i hotelski tim sve više napreduje. Beograd je sve više prepoznat kao kongresna destinacija, da li hotel može da odgovori sve većim zahtevima brojnih poslovnih događaja koji se organizuju u prestonici? Naš hotel je drugačiji od velikih hotelskih lanaca i nudi izrazito prijatnu i intimnu atmosferu. Što je najvažnije, sale su moderno opremljene i zato su vrlo primljive poslovnom svetu. Veća sala u bioskopskoj postavci može da ugosti 80 ljudi, a manja 25. Međuprostor, namenjen uglavnom za koktele i dočeke, spaja dve sale i time mozemo dobiti veći kapacitet po potrebi. Hotelski tim uspeva da izađe u susret i najzahtevnijim klijentima. Cilj nam je da svi budu zadovoljni i da se sa radošću vraćaju u naš hotel! H

Kakva je ponuda hotelskog restorana? Gosti hotela su različitih nacionalnosti i treba uskladiti ponudu raznovrsnim ukusima, navikama i kulturama, a uz to ponuditi i srpske specijalitete. Zato naš restoran nudi internacionalnu i nacionalnu kuhinju. Koncept restorana fokusiran je na svedena i jednostavna jela pripremljena tako da odgovaraju ukusu najvećih gurmana i hedonista, ali i zahtevu onih koji svoju ishranu baziraju na vegeterijanskim specijalitetima. Imamo bogatu ponudu jela od mesa, a za ljubitelje italijanske kuhinje, gosti mogu da naruče i ukusne paste. Vinska ponuda restorana ostavlja mogućnost izbora vrhunskih vina od Kalifornije, Australije, Francuske, Italije do najkvalitetnijih vina sa naših prostora. H

Detalje iz vašeh hotela primećujemo u spotovima i editorijalima mnogih javnih ličnosti? Interesantno je da je hotel postao primamljiv za editorijale i spotove čim smo ga otvorili. Svesni smo da je radoznalost za nešto novo dovela javne ličnosti u “izvidnicu”, ali dizajn je ono što ih privuče da se odmah odluče za nas i prestanu tragati za novim prostorom. Ponosni smo na to, jer vidimo da primećuju razliku i vidno uživaju u našem ambijentu! H

Vesti

Smartfoni zamena za recepciju Čuveni lanac hotela Hilton izdvojiće oko 550 miliona dolara za uvođenje svojih 4.000 hotela u “eru smartfona” do kraja ove godine. Radi se pre svega o stavljanju smartfona u centar klijentskog iskustva, što će na indirektan način istisnuti potrebu za određenom kategorijom zaposlenih. Preko odgovarajuće aplikacije na smartfonu moći će da se rezerviše soba, odabere sprat i broj sobe, kao i da se izvrši prijavljivanje pri dolasku u hotel, bez potrebe odlaska na recepciju. Uz pomoć svoje aparature, gost će moći i da otvara vrata sobe. Grupacija Hilton će od sledeće godine ponuditi tu tehnologiju u nekoliko hotela u SAD-u, a potom će upotreba biti generalizovana 2016. godine.

Saradnja Falkenštajner-a i Miles and More Kompanija Falkenštajner hoteli i rezidencije započela je, kao deo Falkenštajner Miheler turističke grupe, saradnju sa programom lojalnosti “Miles and More” sa 28 miliona članova širom sveta − putnika koji često lete avionima. Za Falkenštajner hotele i rezidencije, zastupljene u šest evropskih zemalja, pristup najuspešnijem programu lojalnosti u Evropi za putnike koji često lete predstavlja važan korak za predstojeće dalje širenje poslovanja. Miles and More ima 28 miliona članova širom sveta, a Falkenštajner ima 31 hotel sa četiri i pet zvezdica u šest zemalja sveta. Generalni direktor marketinga i prodaje Falkenštajner grupacije, Petra Geting, najavila je da će u narednim mesecima portfolio kompanije biti proširen ponudom novih hotela na novim tržištima.

Edukacija

Programi u hotelijerstvu

Piše: Nataša Mićević

Oštra konkurencija na tržištu, sve složenije potrebe potrošača i pad standarda na svetskom nivou čine da se hotelijeri takmiče ko će smisliti bolju vrednost za potrošače i time obezbediti njihovu lojalnost. Kvalitet usluge je osnova za diferenciranje na tržištu, a već je odavno postalo jasno da jednokratne promotivne aktivnosti nisu dovoljne da bi se zadržali kupci na duže staze. Jedan od načina za postizanje dugoročnih odnosa sa potrošačima jesu programi lojalnosti (loyalty programs ili loyalty clubs).

rogrami lojalnosti odnose se na sredstva korišćena za jačanje povezanosti potrošača sa hotelskim preduzećima, sa primarnim ciljem povećanja satisfakcije potrošača. Postoje različite varijante ovakvih programa – loyalty cards, membership cards, gift cards, bonus cards, loyalty clubs, frequent guest, frequent traveller, kroz koje se nagrađuju kupci koji često koriste usluge određenog hotelskog preduzeća. Ono što je specifično za programe lojalnosti jeste činjenica da imaju pozitivne efekte i za korisnike usluga, ali i za hotelska preduzeća. Za korisnike su to svakako dobijanje očekivanog kvaliteta usluge, identifikacija sa određenim brendom, popusti, pokloni, osećaj „kao kod kuće“ (prijateljski odnos),

poseban tretman... Međutim, i hotelska preduzeća imaju dosta koristi od lojalnih korisnika usluga. Prvo i najvažnije, svaki lojalni kupac snižava troškove hotelskom preduzeću, s obzirom na to da je prema mnogim istraživanjima skuplje pridobiti novog nego zadržati starog kupca, zatim smanjenje poslovnih rizika, poverenje u međusobnom odnosu sa korisnicima usuga i, naravno, word-ofmouth (lojalni kupci češće preporučuju usluge). U svetu... Značaj programa lojalnosti u svetu je odavno prepoznat, a prvi koji ih je uveo u svoje poslovanje je Holiday Inn, još 1983. godine. Sve je popularniji vid udruživanja programa lojal-

Hotel life

lojalnosti nosti hotela i avio kompanija ili hotela i rent-a-car kompanija, gde članovi mogu iskoristiti beneficije kako za prevoz, tako i za boravak u hotelu. Programi koji se izdvajaju već godinama unazad primenjuju upravo najveći hotelski lanci, od kojih svaki ima svoje prednosti i mane, a na kupcu je da odluči koji mu najviše odgovara: Hyatt Gold Passport (članovi mogu koristiti svoje bodove u preko 500 hotela širom sveta − dobija se 5 poena za svaki potrošen dolar, a akumulirani bodovi mogu se iskoristiti za spa tretmane, frequent flier miles, besplatne obroke… Postoji 3 nivoa članstva, od kojih je početni Gold Passport); Marriott Rewards (bodovi se mogu prikupiti u bilo kom od 14 brendova pod okriljem Marriott-a, a neke od beneficija su: prioritetni check-in, poklon kartice za obroke i spa tretmane, popusti za avio karte, vikend popusti, poklon pri dolasku u hotel…); Starwood Preferred Guest (omogućava članovima pristup mnogim hotelima iz Starwood grupacije kao što su Sheraton, Westin i drugi. Članovi mogu zaraditi poene u preko 1000 hotela, a partnerstvo sa Delta Air Lines-om omogućava i popuste na avio karte. Zanimljivo je i da zarađeni poeni nikada ne ističu. Takođe podrazumeva 3 nivoa članstva.); IHG Rewards Club (poeni se mogu prikupljati u više od 4600 hotela u okviru mreže IHG grupacije, uključujući Crowne Plaza, Holiday Inn, Indigo i druge. Poenima se mogu plaćati boravci u hotelu, kao i avio karte i kupovina određenih dobara putem Interneta); Hilton Honors (poeni se mogu ostvariti u 31

H R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Hotel Hyatt Regency Metropol Palace Crowne Plaza Holiday Inn Hotel M - Best Western Design Hotel Mr. President Best Western Prezident Premier Aqua Best Western My Place Best Western Gloria

Kategorija 5* 5* 4* 4* 4* 4* 5* 5* 4* 4*

preko 3900 hotela, a neke od beneficija su poeni za frequent flier miles, partnerstvo sa Visa, American Express i Citi Bank, koji članovima omogućavaju da zarade poene za svaki potrošen dolar, kao i da se poeni za hotele i avio milje mogu prikupiti u okviru istog boravka. Podrazumeva 4 nivoa članstva); Best Western Rewards (poeni se mogu prikupljati u više od 4000 hotela, u preko 100 zemalja. Mogu biti iskorišćeni za besplatne boravke, popuste za avio karte, kao i za kupovinu dobara MasterCard karticama. Podrazumeva 4 nivoa članstva). Pored njih, popularni su još i programi Choice Privileges, Club Carlson, Leaders Club kao i Fairmont President’s Club. Važno je naglasiti da je potrebno naći meru u količini beneficija, pošto se u praksi dešavalo da su hoteli preterivali sa davanjem popusta i poklona, te su se preorijentisali na naplatu članarina i sistem bodovanja kako bi izbegli pad profita. A Srbija? Programi lojalnosti postoje u srpskim hotelima, ali u dosta manjoj meri nego u svetu. Najčešće su to programi u velikim hotelskim lancima koji posluju u Srbiji – Holiday Inn, Hyatt, Metropol, Best Western, dok „domaći“ hoteli koji ne pripadaju lancu, tek u određenom broju slučajeva nude slične pogodnosti svojim gostima. Domaći hoteli koji prak-

Edukacija

Grad/Planina Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Novi Sad Vrdnik Niš Subotica

Program lojalnosti Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da

tikuju programe lojalnosti najčešće nude popuste i prioritete u vršenju usluga, ali posmatrano na nivou Srbije, evidentan je manjak takvih programa. Razlozi su brojni − od nedostatka svesti o značaju loyalty programa, nedovoljnog ulaganja u treninge zaposlenih koji bi se bavili tom tematikom, pa do finansijskih mogućnosti hotela. Logično je da manji hoteli, koji nisu u sklopu lanca, imaju daleko skromnija sredstva koja mogu da izdvoje za kreiranje programa lojalnosti. To opet nije izgovor za njihovo nepostojanje. Za kreiranje uspešnog programa lojalnosti nije neophodno kopirati pomenute primere. Suština je u tome da svako preduzeće definiše šta želi da postigne svojim programima, da prema tome segmentira potrošače, da izvrši selekciju nagrada u skladu sa mogućnostima i da programe lojalnosti ne posmatra kao trošak, već kao investiciju u poslovanje. Takođe, veoma je važno i postojanje baze podataka, koja će služiti kao veoma koristan orijentir za pružanje dodatne vrednosti potrošačima. Iz navedenih primera sledi zaključak da bi trebalo staviti akcenat na edukaciju kako top menadžmenta, tako i ostalih zaposlenih radi uvršćavanja loyalty programa u politiku poslovanja, jer ako se iskoriste na pravi način, mogu doprineti povećanju profita i opstanku na tržištu na duži rok.

Nagrade

Piše: Anđela Petrović

Izvor najbolji hotel Balkana     

alkanska Alijansa Hotelskih Asocijacija sredinom juna je u Sunčanom Bregu, poznatoj bugarskoj turističkoj destinaciji, proglasila Hotel Izvor iz Aranđelovca za najbolji hotel Balkana, uručenjem nagrade “Best Hotel on the Balkan − 2014”. Hotel Izvor posluje u okviru jedinog srpskog hotelskog lanca − A HOTELA, čiji je vlasnik Miroljub Aleksić, kome je na istom skupu BAHA dodelila specijalnu nagradu i diplomu “Best Entrepreneur on the Balkan 2014”, kao najboljem preduzetniku Balkana. Ova odluka obrazložena je potrebom da se nagradi čovek čiji je doprinos sagledan na bazi činjenica o izuzetnim poslov-

nim rezultatima i poduhvatima koji podrazumevaju uspešan poslovni sistem “ ALCO GROUP” sa deset kompanija, koje posluju u šest različitih oblasti i koji ima 2600 zaposlenih. Aleksiću je ovo značajno priznanje uručeno u prisustvu internacionalnih predstavnika i najuglednijih biznismena Balkana. Nagradu za najbolji hotel Balkana, koju tradicionalno dodeljuje asocijacija BAHA, primila je Vesna Vlatković, PR Manager A HOTELA, a uručio joj je Doncho Tanevski, predsednik makedonskih hotelijera, poštujući formalnu proceduru koja je podrazumevala oblačenje svečane plišane odore ove asocijacije.

Balkanska Alijansa Hotelskih Asocijacija dodelila hotelu Izvor prestižnu nagradu „Best Hotel on the Balkan − 2014”, a njegovog vlasnika, Miroljuba Aleksića, proglasila za najboljeg preduzetnika na Balkanu. − U prethodne tri godine preko dvadeset puta bila sam u prilici da u ime hotela primim značajne nagrade i priznanja, ali ova situacija je posebna jer priznanje nije samo za hotel sa pet zvezdica, njegovog vlasnika i zaposlene, već i za čitavu našu zemlju, Srbiju, što predstavlja posebnu čast, naglasila je Vlatkovićeva tom prilikom. Stručna komisija BAHE radila je u sledećemem sastavu: Blagoje Ragin, predsedavajući BAHE i predsednik bugarskih hotelijera, Doncho Tanevski, predsednik makedonskih hotelijera, i Neđo Trklja, član borda BAHA, a od predstavnika srpske asocijacije hotelijera, HORES-a, bili su prisutni Branimir Krivokapić, Georgi Genov i Jovan Nedeljković.

Tehnologije

Piše: Anđela Petrović Sagovronik: Dragan Biljić, direktor preduzeća TRS d.o.o.

Telekomunikacije Računari i Servisi d.o.o. www.trservices.rs

Kvalitet se prepoznaje Z

ahvaljujući raznovrsnim sadržajima i mogućnostima, Srbija je mesto održavanja mnogobrojnih događaja, kako poslovnih, tako i kulturnih, sportskih, zabavnih... Nove investicije u Srbiji dovele su do toga da je potreba za novim hotelima, kao i samim razvojem hotelijerstva postala neizostavna. O tome, na koji način se samo poslovanje hotela može unaprediti, kao i na koji način se poslovna filozofija hotelijera u Srbiji može približiti pružanju usluga na kakve su gosti već navikli u razvijenim hotelskim tržištima, za Hotel Life govori Dragan Biljić, direktor preduzeća TRS d.o.o.

S obzirom na to da je razvoj turizma u Srbiji u konstantnom porastu, sa kakvim izazovima se hotelijeri susreću? U društvu u kome je industrija zabave u zamahu i kada Beograd polako vraća svoju poziciju regionalnog poslovnog centra, turistička i hotelska ponuda ne prestaje da raste. Tokom boravka gosti žele da imaju usluge identične onima koje imaju u svojim domovima. Takođe, očekuju komunikacione usluge koje se lako koriste. Bilo je neophodno odgovoriti na naprednije zahteve, što nas je inspirisalo da razmišljamo kako da hotelima pružimo takvo rešenje kojim će moći da odgovore na sve potrebe klijenata. Naravno, cilj nije H

bio samo odgovoriti na potrebe gosta, već sprovesti rešenje koje će omogućiti efikasno i jednostavno poslovanje, gde će zadovoljstvo biti obostrano, kako kod klijenata, tako i kod samih zaposlenih. Prvenstveno je važno pružiti gostu kvalitetnu uslugu, omogućiti potpuni komfor, kao i pojednostaviti svakodnevne operacije i isto tako raspolagati inovativnim komunikacionim rešenjem. H Mnogi smatraju da je usluga koja se pruža gostu najvažnija za uspešnost poslovanja. Šta je to u segmentu IT-a što je hotelima omogućilo da uzvrate ukazano poverenje svojih gostiju i odgovore na njihove potrebe?

Hotel life

Bilo da se radi o turistima ili poslovnim ljudima, prijem je svakako najvažniji. Tu klijenti stiču prvi utisak, koji je nepromenljiv. Prvi dodir gosta sa hotelom ostvaruje se u online okruženju, direktnom telefonskom komunikacijom, a znatno ređe su u pitanju walk-in gosti. Kada govorimo o telefonskoj komunikaciji, potrebno je obezbediti kvalitetan sistem, koji će gostu bez mnogo čekanja obezbediti pravog sagovornika u prodajnoj službi hotela. Mnogo veće mogućnosti se otvaraju putem

Pored konvencionalnih hotelskih usluga i servisa, u našem vremenu IT u ukupnoj usluzi hotela dobija veliki značaj. Brz i kvalitetan bežični internet je apsolutni imperativ u svakom hotelu, a servis interaktivne IP televizije je postao standard u luksuznijim hotelima. Kada tome dodamo neophodnu LAN infrastruktu-

interneta, gde hotel može uz prave softverske alate obezbediti gostu veliki izbor informacija, multimedijalnih sadržaja i interaktivnosti. Samom potvrdom rezervacije u fokus dolazi sledeći važan korak – treba obezbediti što kvalitetniju uslugu. Primarni cilj jeste zadovoljiti sve potrebe gostiju, koji bi se uvek rado vraćali. Ponavljanje poslovanja je veliki preduslov uspeha.

ru, IP telefoniju i multimedijalne prezentacijske sisteme, dobijamo sveobuhvatni IT hotelski sistem na usluzi gostu. Naravno, sve vreme centralni informacioni sistem (PMS) brine o pravovremenoj i brzoj reakciji zaposlenih, kako bi gostu uvek bili na usluzi. Prilikom napuštanja hotela, najvažnije je dobiti pravu informaciju o specijalnim potrebama i željama gosta, kao i o stepenu zadovoljstva

odnosno nezadovoljstva uslugama u hotelu. To je od velike koristi za unapređenje celokupnog poslovanja. Za kreiranje ovako dragocene baze podataka neophodan je pravi softverski alat u okviru hotelskog PMS-a. Softverske aplikacije nastavljaju da igraju ulogu u komunikaciji sa gostom i za vreme dok ne boravi u hotelu, a u cilju izgradnje odnosa i lojalnosti. Zahvaljujući informacijama o gostu, kojima hotel raspolaže, otvaraju se nebrojene marketinške mogućnosti i usko personalizovana komuni-

kacija (rodjendanske čestitke, ankete, promocije i slično). H Kada je reč o kvalitetu usluga i prijemu gosta, koja vaša rešenja biste izdvojili kao nezaobilazna? Kao što smo već pomenuli u delu prijema gosta, prikupljanja podataka o njemu, upravljanja svim njegovim aktivnostima za vreme boravka u hotelu, brzog i

H kvalitetnog zadovoljenja njegovih potreba, brze i precizne odjave boravka i izdavanja računa, kao i komunikacije sa potencijalnim gostom koji trenutno nije u hotelu, a sa kojim želimo da izgradimo poverenje i lojalnost, kvalitetan informacioni sistem (PMS) je nezaobilazan alat. Protel PMS rešenje koje zastupamo je globalno jedan od najkvalitetnijih hotelskih softvera, instaliran u preko 11.000 hotela, najviše u Evropi. U vrhunskom rešenju, kakvo je Protel, inkorporiran je KNOW-HOW iz iskustava hiljada hotela razvijenih hotelskih trzišta. Kod nas je sada prepoznat kao rešenje koje će standarde poslovanja hotelijera podići na najviši nivo izuzetnom brzinom. Već smo pomenuli značaj brzog i kvalitetnog bežičnog interneta. Rešenje koje zastupamo jeste Aruba Networks WiFi (pod brendom Alcatel-Lucent), jedan od svetskih lidera Wi-Fi tehnologije. Sa celom gamom proizvoda namenjenom hotelima, u mogućnosti smo da se veoma

Tehnologije

lako prilagodimo konfiguraciji svakog objekta i ostvarimo željenu pokrivenost i optimalno iskorišćenje opreme (access point-a). IP televizija predstavlja napredan servis gostima koji je prisutan uglavnom u hotelima više kategorije. Pruža gostima interakciju sa osobljem hotela u svakom trenutku, stavlja mu na raspolaganje brojne informacije o boravku, hotelu i okolini, pristup internetu, VoD i brojne prateće servise. EONA IPTV − francusko rešenje koje zastupamo je jedno od vodećih u Evropi, prisutno u objektima svih najvećih svetskih hotelskih lanaca. Odlikuje se stabilnošću i savršenim GUI dizajnom, prilagođenim svakom pojedinačnom korisniku. Osnove IT infrastrukture u svakom objektu, pa i u hotelu, čini mrežna i telefonska oprema, gde zastupamo jednog od najvećih globalnih igrača – AlcatelLucent. Takođe, zastupamo i dodatna specijalizovana rešenja, interesantna pre svega hotelskom

kongresnom poslovanju − video prezentacijska i multimedijalna oprema. H Koji su to referentni projekti u segmentu hotelijerstva na koje ste naročito ponosni? Ono što je veoma bitno iz ugla hotela, jeste da imaju jednog sagovornika za brigu o kompletnoj IT infrastrukturi. Od naših brojnih projekata, pomenuo bih one na kojima smo imali prostora da primenimo veliki deo svojih integratorskih kapaciteta i iskustava: Hotel Falkensteiner Beograd – Objekat u sklopu renomiranog evropskog hotelskog lanca, koji nas je prepoznao kao kompaniju sposobnu da svojim rešenjima i integracijom ispuni visoke standarde Falkensteiner brenda. U hotelu u Beogradu uspešno smo u jedinstven IT sistem spregnuli IP telefoniju, mrežnu i Wi-Fi opremu, video prezentacijsku opremu, Eona IPTV sistem i hotelske televizore i izvršili lokalizaciju Protel PMS sistema. Hotel Holiday Inn Beograd – Jedan od objekata IHG grupe,

Hotel life

koja koristi Eona IPTV sistem u brojnim svojim objektima širom Evrope, jedan je od naših ključnih klijenata u segmentu IP televizije. Sveti Stefan Aman resort CG – Ovo najluksuznije odmaralište na Jadranskoj obali ukazalo nam je veliko poverenje u okviru projekta pokrivanja celog kompleksa LAN i Wi-Fi mrežom. Naravno, sve je urađeno po najvišim krijterijumima, kako bi zadovoljilo očekivanja probirljivih klijenata. Hotel B – Novi hotel na Novom Beogradu sa potpuno novim Economy Class konceptom poslovanja, odabrao nas je za izvođenje projekta kompletne IT infrastrukture. Protel PMS predstavlja srce poslovanja ovog hotela a sistemi koje smo dodatno instalirali i integrisali su IP telefonija, LAN i Wi-Fi i hotelska televizija. Hotel Palisad – Kao nosilac turističke ponude na Zlatiboru, odabrao nas je za konsolidaciju kompletne telefonske, LAN i Wi-Fi mreže u svim smeštajnim i poslovnim kapacitetima i time

rešio dugogodišnje probleme, pre svega sa Wi-Fi servisom. Hotel Jump Inn Beograd – Referentni gradski hotel od 4* prepoznao je Protel kao najkvalitetniju osnovu za vođenje poslovanja i ukazao nam poverenje u segmentu IP telefonskog servisa. Holiday Inn Express Beograd − Novi objekat, koji će biti otvoren 2015. godine, angažovao nas je za realizaciju najvećeg dela IT projekta u skladu sa najvišim standardima koje propisuje IHG hotelska grupacija. Trenutno smo u fazi realizacije za IP telefoniju, LAN i Wi-Fi mrežu, Eona IPTV sistem sa hotelskim televizorima, kao i audio video konferencijske sisteme i prateću IT opremu. Gde vi u jednom tako integrisanom rešenju, za koji se može zaključiti da je na najvišem nivou, vidite mogućnost za dodatni napredak i usavršavanje? Kao i u bilo kom drugom segmentu poslovanja, tako i u hotelskom, najveći akcenat je H

na klijentima. Filozofija hotela je jednostavna – gost je uvek u fokusu. Povećanje broja gostiju kao i njihova lojalnost znači i povećanje prihoda. Internet pruža neograničene marketinške i CRM mogućnosti, koje je samo potrebno iskoristiti uz pomoć pametnih informacionih tehnologija. Takođe, potpuna automatizacija online rezervacionih sistema značajno će sniziti troškove online rezervacija i smanjiti greške u poslovanju. U oba ova segmenta Protel PMS pruža napredna rešenja, kojima praktično diktira globalne hotelske standarde u online okruženju. Takođe, želeo bih da pomenem i specijalizovana rešenja za dodatne hotelske usluge, kakve su Welness&SPA. Reservation Assistant – najkvalitetniji specijalizovani informacioni sistem koji zastupamo, donosi mnoge inovacije u smislu organizacije i povećanja efikasnosti vođenja ovog segmenta hotelskog poslovanja, koji je naročito bitan u odmaralištima, banjama i hotelskim objektima sa velikim Welness&SPA kapacitetima.

Piše: Mirjana Vidić

Tehnologije

Hotelski krovovi Kako bi zadovoljili potrebe i najzahtevnijih gostiju, luksuzni hoteli poseduju komforne sobe i apartmane, restorane sa neodoljivim specijalitetima, velnes i spa komplekse sa bazenima, saunama i tere-

Predstavljamo vam 10 Na vrhu hotela Lebua at State Tower u Bangkoku nalaze se bar i restoran sa pogledom od koga zastaje dah. Uživanje u ukusnom jelu ili dobrom piću sigurno će upotpuniti spektakularan pogled na grad ali i reku Chao Phraya, koja je najvažnije geografsko obeležje Bangkoka. Reka ima brojna ušća, kanale i prolaze, zbog čega ovaj grad zovu “Venecija Istoka”.

Verovatno najveću turističku atrakciju u Singapuru predstavlja hotel, inače jedna od najskupljih zgrada na svetu, Marina Bay Sans. Ono po čemu je ovaj objekat poseban jeste luksuzni bazen na krovu, koji nosi naziv Sands Sky Park Infinity Pool. Infinity Pool je ime za sve bazene koji svojim dizajnom stvaraju iluziju beskonačnosti i stapanja sa horizontom, a ovaj bazen to postiže na neponovljiv način. Proteže se na 150 metara preko sve tri hotelske kule, sa mostom koji ih spaja, a kada pogledate preko “nevidljive” ograde učiniće vam se da nema kraja. 38

koji oduzimaju dah

tanama, niz pogodnosti koji mogu učiniti da boravak u hotelu bude nezaboravan. Međutim, neki hoteli idu korak dalje kako bi zadivili svoje goste. Na krovu, pod nebeskim svodom, nude malo hedonističko carstvo.

spektakularnih hotelskih krovova. Najlepši pogled na Menhetn i Hadson pruža The Press Lounge smešten na vrhu hotela Ink 48. Ovaj restoran-salon, otvoren 2010. godine, krasi suptilna elegancija nameštaja i stakleni zidovi. Osim divnog pogleda, nudi osvežavajuće koktele, veliki izbor vina i drugih pića. Zbog toga ne čudi što ga je ABC News proglasio jednim od 20 najboljih krovova sveta.

Na idealnoj lokaciji raskošan hotel Palazzo Manfiredi nudi pogled na tradiciju i luksuzni život Rima. Ovaj hotel sa pet zvezdica smešten je samo nekoliko koraka od Koloseuma. Na svom vrhu poseduje lepo uređenu terasu, na kojoj možete započeti dan ukusnim doručkom, a ujedno posmatrati jedno od sedam svedskih čuda i mesto gde je nekada 50.000 ljudi gledalo gladijatorske borbe. 39

Oko sveta

I Barselona ima hotel koji pruža fantastični pogled na Gotičku četvrt i i ogromnu katedralu La Seu, a to je Grand Hotel Central. Nezaboravni pejzaž može se posmatrati iz šik bazena “bez ivica” ili Sky bara, koji se nalaze na krovu hotela.

Još jedna zemlja u kojoj se govori španski jezik ima hotel sa zanimljivim vrhom. Reč je o Rosewood San Miguel de Allende hotelu. Smešten je visoko u planinama centralnog Meksika u istoimenom gradu, koji je deo zaštićene svetske baštine kao izvorno mesto mešanja španskih, kreolskih i indijanskih kultura. Deo te lepote može se videti sa vrha ovog hotela, gde se i nalazi restoran. Uz prijatnu večeru može se posmatrati romantičan zalazak sunca.

The Trafalgar hotel u Londonu i Rockwell Bar na krovu nude priliku za uživanje u jedinstvenom pejzažu dok pijuckate koktele ili šampanjac. U ležernoj atmosferi započnite vizuelno istraživanje ovog divnog engleskog grada.

Hotel life

Iznad 76 spratova W Hong Kong hotela možete preplivati nekoliko krugova u glamuroznom bazenu, a zatim odmarati posmatrajući moderne oblakodere istoimenog grada, koji je postao jedan od turističkih centara Kine.

Na krovu hotela Four Seasons Mumbai postoji nezaboravna atrakcija − luksuzni bar idealno je mesto ukoliko želite da posmatrate talase Arapskog mora i najveću luku – Mombaj.

I za kraj, pomenućemo hotel smešten u gradu koji se prostire na dva kontinenta i koji predstavlja spoj evropske i orijentalne civilizacije. Reč je o Istanbulu, metropoli koja turistima ima mnogo toga da ponudi. Za ljubitelje panoramskog pogleda najbolji je hotel Georges Galata. Uz doručak na krovu dobijate i pogled na Bosfor i mnogobrojne zalive, a na najvećem od njih, Zlatnom rogu, upravo se nalazi Istanbul.

Admiral H

Piše: Marko Spalević

Fensi hoteli

pruža savršen

odmor na

Jadranu

Hotel Admiral u Budvi vas poziva da provedete prijatan odmor tokom septembra po veoma povoljnim cenama. Detaljne informacije i rezervacije možete dobiti na telefon +382 33 459 263.

Hotel life

ko planirate putovanje na crnogorsko primorje, a tražite izuzetan konfor i vrhunsku uslugu u mirnom i prijatnom ambijentu, naša preporuka je hotel Admiral u Budvi. Smešten nadomak zidina Starog grada, nedaleko od Budvanskog sajma i svega 300 metara od Slovenske plaže, ovaj hotel predstavlja sve ono što vam je neophodno za porodično uživanje ili poslovno putovanje. Hotel raspolaže sa 32 sobe, koje su raspoređene na tri nivoa, a mogu biti jednokrevetne, dvokrevetne, trokrevetne ili porodične shodno prostoru kojim raspolažu (od 12m2 do 25m2). Funkcionalnost i udobnost su standardi koji su zadovoljeni u svim sobama, jer imaju klima uređaj, plazma TV, kablovsku TV/radio stanicu uključujući i hotelski info kanal. Sve sobe imaju i telefon, fen, mini bar, tuš kabinu, a neke od njih i balkon. Gostima su na raspolaganju i recepcija 24h, hotelski parking sa video nadzorom, posluženje u sobi, služba buđenja, visoka stolica i krevetac za bebe, lanč paket, ostava za prtljag, usluga konserježa, usluga računara i sef za odlaganje vrednosti. Na zahtev gosta uz doplatu moguće je dobiti i pomoćni ležaj, sveže cveće, vino, šampanjac, sveže voće, transfer ili taxi do željene lokacije, kozmetički tretman, masaže, usluge vešeraja i hemijskog čišćenja, medicinsku pomoć, usluge štampanja, slanja faksa, skeniranja i kopiranja, kasno odjavljivanje, rent a car i karte za izlete. Posluženje u sobi možete dobiti od 8 časova do 22 časa. U okviru hotela Admiral nalazi se otvoreni bazen sa đakuzijem, koji je opremljen sa ležaljkama, stolovima, suncobranima i peškirima. Mir i udobnost pružaju savršeno mesto za goste hotela koji ne žele da odu na plažu već žele da se opuste u prijatnom okruženju. U sklopu hotela Admiral nalazi se A la cart restoran, koji nudi svojim gostima izvanrednu nacionalnu i internacionalnu kuhinju i širok izbor finih vina za potpuni gastronomski doživljaj. Hotel Admiral je dobitnik Zlatne čaše za gostoprimstvo za 97/98 godinu i još od tada u njemu datira visok stepen kvaliteta usluge koju pruža ovaj hotel. Ljubazno osoblje hotela je na raspolaganju gostima tokom cele godine, uvek spremno da pruži toplu dobrodošlicu i bude na usluzi za sve informacije i pomoć kako bi boravak gostima učinili što udobnijim i prijatnijim. 43

Fensi hoteli

Piše: Marko Velbl

Vinarija u srcu hemijskog diva

Ludvigshafen na Rajni (Ludwigshafen am Rhein), prestonica najveće svetske hemijske kompanije BASF, krije jednu neobičnu tajnu. U središtu najvećeg integrisanog industrijskog kompleksa u Evropi, kome pripada čak i jedan deo reke, okružen stotinama fabrika, tehničkim centrima i laboratorijama, smešten je dom milion boca probranih vina iz čitavog sveta.

Hotel life

Kompanija BASF je svima poznata pre svega po hemijskim proizvodima i tehnološkim inovacijama koje su zauvek promenile svet, ali malo je poznato da ova kompanija slovi i za jednog od najvećih distributera vina u Nemačkoj. Vinarija je osnovana još davne 1901. godine s ciljem da zadovolji interne potrebe kompanije i omogući zaposlenima kvalitetna vina po pristupačnim cenama, da bi se kasnije razvila u podrum smešten na četiri etaže, od kojih se poslednja nalazi čak 12 metara ispod zemlje. Svake godine proba se preko pet hiljada različitih vrsta vina, a samo odabrana ulaze u ponudu. U ovom trenutku u BASFovom podrumu se čuva preko dve hiljade boca probranih vrsta vina. Kako je Ludvigshafen smešten između četiri velika nemačka vinska područja poznata po kvalitetnom rizlingu, bela vina uglavnom dolaze iz komšiluka, dok se crvena dopremaju iz svih krajeva sveta. Među njima se nalaze i dva vina iz okruženja, hrvatski Dingač Potomje Plavac Mali iz 2007. godine i makedonski Alexandar iz 2010. godine. Najvrednija vina, ona iz berbe 1865. godine, kada je osnovana kompanija BASF, čuvaju se u posebnom podrumu udaljenom nekih tridesetak kilometara od fabričkog kompleksa. Kvalitetna vina po pristupačnim cenama su i danas glavna odlika ovog podruma. Nije stoga ni čudo što su upravo oni dva puta dobili prestižnu titulu vinskih trgovaca godine, dok su po količinama ukupno šesti vinski trgovac u Nemačkoj. Svake godine blizu milion boca vina isporuči se u preko pedeset zemalja sveta. S druge strane, profit koji ostvari ova elitna vinarija iznosi manje od 0,01 odsto ukupnog prihoda kompanije BASF.

Promocije

Piše: Mirjana Vidić

Birajte najbolje

Branislav Nušić je svojevremeno Adu nazvao „Vodeni cvet“ i tu osnovao istoimene satirične novine. Decenijama unazad, ona je magično privlačila umetnike i pustolove, ali i sve one koji su bili očarani njenim izgledom. U međuvremenu, Ada je menjala svoj oblik i postala poluostrvo, omeđeno Savom sa jedne i Savskim jezerom s druge strane. Upravo tu, na levoj obali Savskog jezera, još 1975. godine otvoren je istoimeni restoran Jezero. Sa dugom tradicijom kvaliteta i dobre usluge uspeo je da se popne u sam vrh ugostiteljskih objekata u našoj prestonici i postane mesto sa kojeg je moguće uživati u božanstvenoj prirodi koju je, još davno, prepoznao naš čuveni pisac.

estoran Jezero, koji krasi obalu našeg „Beogradskog mora“, pored vrhunske i profesionalne usluge, velikog izbora nacionalnih i internacionalnih specijaliteta, izdvaja se i velikim kapacitetom za prijem gostiju. Aperitiv bar, svečana sala, banket sala i press salon, letnja bašta, kao i dve predivne terase sa pogledom na jezero pružaju

mogućnost da u neponovljivom ambijentu ovog objekta uživa i do 1000 osoba. U prizemlju ovog jedinstvenog restorana smešten je aperitiv bar ili mala sala, koja može da ugosti 140 zvanica. Ovaj prostor ugodan je za svakodnevne i poslovne ručkove, ali i idealan za proslavu posebnog dana mladenaca, koji sa svojom familijom i prijateljima slave novo poglav-

Hotel life

za svoje događaje! lje zajedničnog života. Sala je direktno povezana sa velikom, natkrivenom letnjom baštom koja ima 200 sedećih mesta. „Jezero“ poseduje i svečanu salu koja se nalazi na spratu. Zanimljivo je da se sastoji od nekoliko manjih salona koji se otvaraju i zatvaraju po potrebi. Sala je klimatizovana, a kompletna ugostiteljska, audio i video oprema sa kvalitetnom rasvetom i čak 700 mesta, čini ovaj prostor multifunkcionalnim. Ukoliko tražite mesto za kompanijsku proslavu, prezenaciju ili promociju, press konfrerenciju, koktel ili seminar svečana sala ovog restorana pravo je mesto za vas. I maturanti mogu proslaviti svoje veče u prijatnom dekoru ove sale, ali i predahnuti od zabave izlaskom na dve terase i pasarelu, uživajući u prelepom pogledu na jezero. U sklopu svečane sale nalazi se Press salon, koji može da primi 70 osoba. Savremena prateća oprema − projektor, platno, flip chart i wireless internet čini ga pogodnim za seminare, prezentacije ili stručne treninge. Restoran poseduje i dve kuhinje, u kojima će kulinarski majstori učiniti da tanjir gosta uvek bude šarenolik, raznovrstan i ukusan, kao i sopstvenu poslastičarnicu sa impozantnom paletom poslastica, koja može zadovoljiti čula svakog sladokusca. Treba napomenuti i to da je za posetioce restorana Jezero koji dolaze automobilom obezbeđen parking prostor. Dugogodišnje iskustvo, ali i želja za usavršavanjem pokazali su spremnost menadžmenta ovog restorana da sa uspehom odgovori svim zahtevima gostiju, kako onih koji organizuju seminare, sajmove i druge poslovne događaje tako i onih koji organizuju privatne proslave. Zahvaljujući multifunkcionalnom objektu, kapacitetu, tehničkoj opremljenosti i profesionalnim kadrovima, restoran je već odavno na mapi najboljih lokacija za održavanje svih vrsta događaja. Dođite i uverite se! 47

Tehnologije

Procenite svoj rizik Iako često pomislimo da držimo sve pod kontrolom, okolnosti koje nam se svakodnevno dešavaju u životu dokazuju nam da ne možemo sve u potpunosti kontrolisati. Tako je i sa poslom. Dok kujete nove planove, da li stižete da razmislite o svemu što može da ugrozi rezultate vašeg poslovanja? Svi rizici i sve opasnosti kojima je izložen hotelski biznis ne mogu da se predvide niti da se spreče. Ipak, moguće je preduzeti adekvatne mere prevencije, koje će sačuvati kontinuitet vašeg posla i učiniti da se vaši gosti osećaju zadovoljno.

ako bi pomoglo vlasnicima hotela, hostela i ugostiteljskih objekata da lakše planiraju poslove i uspostave adekvatan sistem zaštite, AXA Osiguranje pokrenulo je edukativno-informativni portal www.proceni-svoj-rizik.rs. Po prvi put u Srbiji, zainteresovani hotelijeri, vlasnici hostela, ali i drugi preduzetnici kroz zanimljivu internet aplikaciju mogu dobiti korisne informacije i važne preporuke o merama prevencije za poslovanje. Na portalu AXA Osiguranja nalazi se jednostavan upitnik, a odgovarajući na njega, dobićete korisne informacije i savete iz nekoliko oblasti: Šta sve treba znati o zaštiti imovine vašeg hotela; l Kako obezbediti kontinuitet poslovanja; l Koje mere preduzeti da se poboljša zadovoljstvo i efikasnost zaposlenih; l Kako dodatno pokazati odgovornost prema gostima svog hotela, hostela, ugostiteljskog objekta. Pored toga, portal „Proceni svoj rizik“ pomoći će vam da saznate više o merama prevencije motorl

nih vozila. Korišćenje sajta je besplatno i da bi se dobile adekvatna procena rizika i preporuke za prevenciju, neophodno je ne više od 15 minuta. Na osnovu dobijenih informacija imaćete realniju sliku o tome koliko je Vaš posao izložen opasnostima. U skladu sa tim, moći ćete da preduzmete odgovarajuće mere prevencije. To podrazumeva da i eventualno otklonite nedostatke koji mogu da dovedu do štetnih događaja i prouzrokuju finansijske gubitke. Pored upitnika, na portalu se nalazi i set preporuka za zaštitu poslovanja, kao i korisni podsetnici na važne zakonodavne propise, obaveze preduzetnika, ali i statistike i druge interesantne informacije, čiji je cilj da podignu svest o izazovima, rizicima i opasnostima koje vrebaju gotovo svaki posao. Za više informacija o sajtu www.proceni-svoj-rizik.rs, kao i o AXA Osiguranju, proizvodima i uslugama pozovite kontakt centar na 011 71 55 444 ili svratite u neku od poslovnica kompanije u Beogradu, Mladenovcu, Nišu, Kragujevcu ili Kruševcu.

Hotel life

AXA Osiguranje i AXA Grupa

AXA Osiguranje posluje u Srbiji od 2010. godine. Danas je najbrže rastuća kompanija na tržištu sa više od 300 zaposlenih i trendom daljeg rasta i širenja na teritoriji Srbije. Kompanija je deo AXA Grupe, vodeće svetske osiguravajuće kompanije, koja je, prema istraživanjima Interbrenda, već pet godina vodeći globalni brend u oblasti osiguranja. AXA Grupa ima oko 157.000 zaposlenih koji pružaju usluge za 102 miliona klijenata u 56 zemalja širom sveta. U 2013. godini prihod po IFRS (međunarodni finansijski standardi izveštavanja) je dostigao 91,2 milijarde evra, a dobit je iznosila 4,7 milijardi evra. Prema podacima od 31. decembra 2013-te, AXA Grupa je upravljala investicionim sredstvima u iznosu od 1,113 milijarde evra.

Piše: Branislava Antović, bloger www.branasdivineworld.com

Oko sveta

Restorani za novo doba Online komunikacija, mobilne aplikacije, brzina života i manjak vremena, samo su neke od stavki čovekove moderne svakodnevnice koje su uticali na nove tendencije u ugostiteljstvu. Kao rezultat dobili smo interesantne i drugačije koncepte kafea i restorana. Predstavljamo vam tri najnovija i nama najinteresantnija. U eri dominacije velikih, generisanih lanaca kafića i restorana, kakvi su Starbucks i Caffé Nero, čiji objekti širom sveta izgledaju identično i čija je ponuda poprilično slična,

baš kao i atmosfera, postajemo željni specifičnog i neeskploatisanog koncepta, koji će nam pored kafe i obroka ponuditi i nešto drugačiji ugođaj − onaj koji će u sebi

objediniti originalnost, intimnost i praktičnost. Upravo takvim vidimo restorane na našoj listi najzanimljivijih ugostiteljskih koncepata nastalih u protekloj godini.

Eenmaal – Amsterdam, Holandija Holandska prestonica prošlog leta postala je bogatija za još jedan odličan restoran sa ukusnim menijem i zanimljivim enterijerom. Zapravo, sve bi bilo posve uobičajno da stolovi nisu prilagođeni za samo jednu osobu, čime je Eenmaal postao prvi restoran ovog tipa u svetu. Kako kažu njegovi idejni tvorci i dizajneri iz agencija Van Goor i Vandejong, reč je o restoranu koji ima za cilj da sruši tabue kada su u pitanju odlasci u restoran bez ikakvog društva. Dakle, nema više potrebe da se osećate neprijatno ukoliko ste sami za ručkom ili večerom. Štaviše, u ovom restoranu to je i poželjno. Inače, ceo koncept je najpre istestiran neposredno pre zvaničnog otvaranja restorana tokom kulinarskog festivala The Rolling Kitches, koji se održava u Amsterdamu. Očigledno je da su rezultati bili pozitivni s obzirom na to da restoran i dalje radi punom parom i da je sam koncept doživeo međunarodnu medijsku popularnost. Srž čitave ideje sadržana je u samom nazivu restorana Eenmaal, koji zapravo predstavlja dansku reč sa dva značenja: jedan put i jedan obrok. 50

Hotel life

H Ziferblat – London, Velika Britanija Nakon uspeha u Rusiji, gde je dvadesetdevetogodšnji Ivan Mitin otvorio čak 9 kafića zasnovanih na pay-per-minute konceptu, njegova ideja doživela je i međunarodnu popularnost otvaranjem restorana Ziferblata u Londonu. Reč je o vrlo simpatičnom prostoru na broju 388 Old Street-a, u kojem će vas najpre privući specifičan enterijer uređen tako da delom liči na dnevnu sobu, a delom na prodavnicu vintage nameštaja. Mušterije po ulasku dobijaju sat kako bi zabeležile vreme ulaska u restoran i sa kog naposletku učitavaju i vreme svog odlaska. Broj minuta koji su proveli u restoranu jedino je što plaćaju, bez obzira na sve što su popili ili pojeli. Caka je u tome da mušterije moraju same sebi da spreme i kafu i obrok i, ukoliko to žele, same i operu svoje sudove. Ili čak tuđe, ukoliko imaju toliko dobre volje! Cena po minutu je samo 3 penija, što bi značilo da je i sat vremena u ovom kafiću jefitnije nego samo jedna šolje kafe u onom standardnom. Revolucionarnost ideje ovakvog koncepta prepoznao je i Time Out magazine, koji je restoran Ziferblat već uvrstio u konkurenciju za najbolje otvaranje u 2014. godini.

The Picture House – Velika Britanija Ukoliko pripadate grupi onih koji svoj obrok započinju njegovim „instagramisanjem“, iz Velike Britanije za vas stiže lepa vest. U maju ove godine kompanija za proizvodnju smrznutih jela Birds Eye došla je na ideju da otvori pop-up restoran, u kojem mušterije svoje obroke plaćaju jednom Instagram fotografijom hrane koju su naručili. Time je zapravo stvoren prvi pay-byphoto restoran u svetu, čiji je koncept direktni produkt sveprisutne opsesije instagramisanja hrane, u kojoj su čelnici pomenute kompanije prepoznali idealan način za promovisanje novih jela u svojoj ponudi. Stoga, u ovom restoranu možete da naručite obroke koji su zapravo zasnovani na dva najnovija Birds Eye proizvoda i platite ih instagram fotografijom, koju morate potpisati dogovorenim heštegom. Ukoliko se bojite da vaša fotografija neće biti dovoljno dobrog kvaliteta, možete potražiti savet od profesionalnog fotografa, koji je takođe prisutan u ovom restoranu. Inače, restoran se otvara tek na po nekoliko dana i nije stacioniran samo u Londonu. Trenutno se nalazi u Mančesteru, a sledeća destinacija je grad Lids. 51

Zeleno-plava oaza Istra, čudesno mediteransko poluostrvo poznato po brojnim kulturno-istorijskim i prirodnim znamenitostima i nezaboravnim panoramama iz srednjovekovnih gradića na brežuljcima krije još nešto... bogatsvo neverovatnih ukusa. Vodimo vas na gastro putovanje Severnom Istrom, gde su

ko ste nekada u dilemi gde da pobegnete na „ukusan“ godišnji odmor ili produženi vikend, naša preporuka je severozapadna Istra. Zahvaljujući svojim različitostima, na prostoru koji se proteže od ribom bogatog priobalja pa do brdovitog zaleđa bogatog tartufima, gljivama, šparogama i drugim samoniklim biljkama, ovaj kraj predstavlja idealno odredište za sve one koji od odmora očekuju ono „malo više“. Upravo Istra predstavlja sinonim za enogastronomski doživljaj koji će te dugo pamtiti. Ovo plavo-zeleno utočište krije onu toplinu kakavu vam može prirediti samo domaćin koji svojim rukama sadi, ore, gaji i proizvodi sve ono što vam na trpezi ponudi. Za bazu našeg hedonističkog putešestvija izabrali smo sport i wellness hotel sa 4 zvezdice, Valamar Diamant u Poreču. Smešten na samo 10 minuta od centra grada, u oazi borove šume, bio je savršeno mesto gde smo nakon gastro izleta mogli potrošiti višak kalorija. Hotel prosto nema konkurenciju u izboru sportskih sadržaja koje nudi, posebno za ljubitelje biciklizma i wellness sadržaja. Uverili smo se u dobru uslugu i ponudu i ostalih objekata Valamar rizorta – rivieru, Zagreb, Club Tamaris i kamp Lanterna, koji sa

2500 kamp-mesta spada u 80 najboljih kampova u Evropi. Jela plave Istre Potom smo se prepustili ukusima najboljeg restorana u Poreču – Sv. Nikola. Upravo vlasnik ovog restorana, Nikola Bijelić nam je predstavio jela plave Istre. Prema njegovim rečima, plodovi mora se gotovo direktno serviraju na istarsku trpezu i predstavljaju izazov za gastronomske znalce. Uverili smo se u to i sami, jer su upravo najbolji specijaliteti kuće bili od sirovih plodova mora, dozirano začinjeni i savršeno aranžirani. Veliki izbor jela u brojnim restoranima priobalne Istre nudi vrhunski užitak, ali podstiče i večitu dilemu: Šta odabrati? Cenjenu belu ribu ili sardele, što nimalo ne zaostaje kvalitetom i ukusom, škampe koji impresioniraju veličinom, buzare od školjki čiji se miris širi nadaleko, supu ili rižoto od plodova mora, jadranske lignje ili sipe, možda kamenice,

Severne Istre

Priredila: Cvijeta Radović Foto: Saša Halambek

nam domaćini bili hotel Valamar Dijamant, restorani Sv. Nikola i San Rocco, vinski podrumi Cattunar i Kozlović, konoba Stari podrum i konova Stancija Špin Agrolagune. brodet, pečene rakove ili pak salate od hobotnica ili rakova, slane srdone ili bakalar. Jela Zelene Istre Unutrašnjost Istre nas je očarala. Taj fascinantni svet zelenih brežuljaka i plodnih dolina deluju savršeno za izlet automobilom u slikovita sela i mesta čija ćete imena teško izgovarati, ali će vas svojom lepotom očarati, što je garant da ih nećete lako zaboraviti. Mi nismo! Plodovi prirode ovog kraja u autentičnom ambijentu postaju mnogo više od obroka. U to smo se uverili kada smo posetili Brtoniglu, deo Istre u kome su najlepše konobe, restorani, mali porodični hoteli i ukusi koji se ne mogu prepričati. Upravo u tome središnjem delu Istre seljak je zasadio sve ono od čega se mogu po starinskoj recepturi napraviti specijaliteti domaće kuhinje. Najlepša jela

smo probali u renomiranom restoranu i porodičnom hotelu San Rocco. Istarska jela temelje se na mesu i testenini, a među njima su najčuveniji istarski pršut sušen na buri, ovčiji sir i pančeta kao hladno predjelo, istarska maneštra (supa sa pasuljem i krompirom i suvim mesom), fuži, njoke ili ravioli (testenina) s umakom od divljači, teletina ispod sača i kobasice s kiselim kapuzom ili domaće kokoške, tartufi, a za kraj tradicionalne istarske poslastice – fritule, kroštule i cukerančić. Ipak, naš zaključak je da svaka konoba, restoran ili vinski podrum u Brtonigli ima ono što gosti najčešće traže – sir, pršut, tartuf, istarsko govedo (boškarin) uz maslinovo ulje i najbolje vino. Razlika je samo u načinu spremanja tih jela i sorti vina. Nije bitno kojim putem ćete krenuti, ukusi su svuda savršeni, a na tom putu svi će vas ponuditi Istarskom malvazijom. Put Istarske malvazije Malvazija, čije ime potiče od grčkog grada Monamvasia, je sorta stara naj-

manje dve hiljade godina, a smatra se da su je u Istru doneli venecijanski trgovci vinom u 14 veku. Na području Istre malvazija se počela intezivno širiti 30-tih i 40-tih godina 20. veka, ali se pravila po tehnologiji crnih vina, što ju je činilo prosečnim vinom u kojem dominira alkohol. Međutim, 80-tih godina počinje preokret. Nekoliko istarskih vinara malvaziju počinje da proizvoditi po tehnološki naprednijim metodama. Početkom 90-tih nastupa prava mala istarska vinarska revolucija, u kojoj sve više vinara koristi modernu tehnologiju i procese proizvodnje kvalitetnih belih vina. Gianfranco Kozlović iz Momjana prvi je istarski vinar koji je nakon početka “istarske vinske revolucije” u 90-im godinama i formalno dobio priznanje na nacionalnom nivou. Bilo je to 1998. godine kada je njegova malvazija proglašena najboljim belim vinom u Hrvatskoj. U tome ima i puno simbolike, jer upravo je Kozlović najistaknutiji predstavnik mladih istarskih vinskih buntovnika koji se usudio u uhodanu porodičnu tradiciju proizvodnje vina uneti drastične promene, koje nisu uvek nailazile na odobravanje starijih. Gianfranco se u potpunosti posvetio proizvodnji vina pa je sada njegov podrum jedno od kultnih mesta hrvatskog vinarstva, ali i jedan od najvećih vinskih laboratorija u zemlji. No usprkos mnoštvu eksperimenata, Kozlović je i nadalje sinonim za momjanski muškat. Momjanski muškat Kažu ako želite Istru doživeti drugačije, treba posetiti Momjan, malo slikovito mesto na severozapadu poluostrva poznatom po momjanskom muškatu. To je sorta belog grožđa koju mnogi veličaju zbog njegove svezlatne boje, intezivnog mirisa divljih karanfila i izuzetne arome. Suvo i slatko vrli je pratilac svih poslastica, ali i svakog prefinjenog jela. Muškatu se pripisuju i afrodizijačka svojstva, a nas je u potpunosti osvojio u podrumu Kozlović, gde smo nakon specijaliteta od boškarina, kajgane sa tratufima i šparglom sve začinili čokoladnom tortom i momjanskim muškatom. Paleta ukusa koju je za nas pripremila konoba Stari podrum činila se prosto savršenom. 54

Put ekstradevičanskog zlata Maslina, jedno od najdugovečnijih stabala i simbola Mediterana, u Istri se uzgaja od pamtiveka. Istarsko maslinovo ulje cenjeno je još od vremena Rimljana, a danas je ponovo na mestu koje mu pripada – u svetskom vrhu i to po renomiranom vodiču za ekstradevičanska ulja FLOS OLEI. Već osam godina za redom u ovom vodiču među 20 najbolje ocenjenih maslinovih ulja na svetu pronalazimo i ona od istarskih proizvođača.

Ono što je najtraženije od mesa u Istri jeste svakako njihovo autohtono goveče – boškarin. I dok je nekada istarsko govedo, boškarin, seljaku služilo za teški rad u polju, vuklo kamenje za izgradnju kuća i zidova, skromno se hranilo na siromašnoj ispaši, nudilo ono malo mleka za svako domaćinstvo, danas se od njegovog mesa pripremaju najukusniji specijaliteti tipični za ovaj kraj. Ova naminica je u poslednjih deset godina stekla renome među ljubiteljima dobrih jela i pića i tako ušla u ponudu kvalitetnih restorana i konoba. Ugostiteljski objekti koji nude ovaj specijalitet imaju oznaku − pločicu sa likom boškarina i ona znači garanciju da se tu služi meso od izvornog istarskog govečeta, ali i da ga pripremaju kuvari koji su prošli obuku za pripremanje ovog mesa.

LAGUNA

Malvazija je tokom godina postala sve popularnija i van granica Istre kao zanimljivo i cenjeno vino. Diskretna je, cvetno-voćne arome koja mnoge podseća na miris bagremovog cveta. Od voćnih aroma najčešće dominiraju jabuka i šljiva, a u zrelom vinu se može osetiti i lagani gorkasti ukus badema. Malvazija je savršenog ukusa iz malih porodičnih podruma, ali jedan od tri najveća proizvođača malvazije u Hrvatskoj jeste Agrolaguna. Osim što je poznata po kvalitetnoj malvaziji, poznata je i po fabrici raznovrsnih sireva. Bilo da ste ljubitelj kravljeg, ovčijeg ili mešanog sira, ovde ćete pronaći ukuse za svaku priliku, a za one koji vole nešto posebno, pravi se i LAGUNA sir sa tartufima. U njihovoj konobi Stancija Špin možete kupiti i degustirati sve vrste sireva i maslinovog ulja.

TARTUFI Prava gozba ne bi bila kraljevska ako na trpezi ne bi bilo i nešto spremljeno od Njegovog veličanstva – belog tartufa! Gastronomi se još uvek ne mogu složiti oko toga šta je tartuf, da li spada u hranu ili začin, ali jedno je sigurno i u tome se svi slažu – on je vrhunac gastronomije. Nazivaju ga afrodizijakom, istarskim zlatom i kraljem gastronomije. Taj gomolj, snažna karakteristična mirisa i naoko neugledan, predstavlja vrhunski gastronomski doživljaj. Znali su u njemu uživati još u doba rimske vladavine, a proteklih godina cenjen je više nego ikada. Izvor je inspiracije brojnih gurmanskih ostvarenja, savršeno se uklapa u predjela, salate, glavna jela, pa čak i deserte. Stoga se nemojte iznenaditi kada vam konobar preporuči, na primer, sladoled ili tortu od tartufa. Skriven ispod zemlje u gustim šumama doline reke Mirne, pronalaze ga tartufari uz pomoć za to obučenih pasa izvrsnog njuha. U istri je pronađen i najveći beli tartuf na svetu, težak 1,3 kilograma, upisan potom u Ginisovu knjigu rekorda. Ako još uvek niste sigurni kada je najbolje posetiti ovu zeleno-plavu oazu Istre, naša preporuka je jul mesec. Upravo ovde u Brtonigli, koju nazivaju kolevkom malvazije ili „Grad vina“, već 30 godina u čast „kraljice vina“ (malavazije) održava se Festival Istarske malvazije. Vreme je da krenete na svoje prvo gastro putovanje! 55

H Piše: Mirjana Vidić

food & beverage

Gastro užitak koji danas poznaju tek retki znalci mogu da vam pruže razne kombinacije sira i piva. Smatra se da je to „ljubav“ novog doba, koja prkosi tradicionalnom spoju sira i vina. Za razliku od napitaka od grožđa, pivo ima teksturu od mehurića potrebnu za otkrivanje raskošnih ukusa sira, dok sir, sa druge strane, smiruje gorčinu hmelja. Zato tvrde da ovaj par svakom nepcu može ponuditi harmnoniju ukusa, ali i razne kontraste u isto vreme, zbog čega je malo reći da je savršen.

oš u srednjem veku otkrivena je čarobna veza između sira i piva. Manastiri u Belgiji tog doba bili su poznati po izuzetnom kvalitetu ovih namirnica. Ovaj spoj odgovarao je kako načinu ishrane monaha tako i obimu njihovih prihoda. Takođe, monaška porodica trapisti, nazvani po samostanu La Grand Trappe u Normandiji, znali su za ovaj idealan par. Razvili su kulturu izrade sira i piva, koje je inače bilo zamena za tada

zagađenu vodu. U Engleskoj pivo i sir, pre svega čedar, bili su poznati kao „ratarski ručak“, jer se prosečna ishrana farmera sastojala upravo od piva, sira i hladnog mesa. Danas u mnogim zemljama pivo i sir tradicionalno se serviraju zajedno. Na primer, većina pivskih barova u Belgiji služi male činije kockastog polu-mekog sira, koji na pravi način isprati pivo svakog gosta. Na prvi pogled toliko različiti, pivo i sir zapravo imaju više zajednič-

Hotel life

Gurmani

znaju zašto kih osobina, koje njihovu gastronomsku povezanost čine jedinstvenom. Oba proizvoda izvorno su vezana za seoska imanja i domaću radinost. Takođe, polaze od iste osnove – trave. Pivo se pravi od ječma, pšenice i hmelja, a krave, koje daju mleko za pravljenje sira, uglavnom se hrane ovim žitaricama. Osim toga, oboje su produkti procesa fermentacije i delovanja mikroorganizama, tako da sir proizvodi kiselinu, a pivo alkohol, što ih čini pogodnim za uparivanje. Ali ovo nije sve! I pivo i sir mogu se konzumirati u ranoj fazi nastajanja, što pruža uživanje u jednostavnim i čistim ukusima, ali i kao zreli, stariji proizvodi kada nude ceo spektar zanimljivih ukusa. I jedno i drugo mogu imati oštru teksturu, ali i glatku i kremastu. Čak i kada se ne dopunjuju nude divan kontrast, jer slast nekih piva može razbiti jaču notu slaniteta pojedinih sireva. Posao piva jeste da pripremi čulo ukusa za sva bogatstva koja sir nudi, pa nije ni čudo što se

oni tako dobro prožimaju i u zalogaju stapaju u poseban užitak. U spajanju piva i sira dopuštene su skoro sve varijante koje prijaju vašem nepcu, ali ipak postoji nekoliko pravila. Važan je

H balans ukusa, tako da aroma i ukus jednog ne nadmašuje onog drugog u ovom nesvakidašnjem paru. Kod piva treba imati na umu slast od slada, nivo gorčine iz hmelja, da li postoje voćni ili drugi dodaci, dok se sirevi mogu razlikovati prema čvrstini, starosti i intezitetu ukusa. Nepisano ali osnovno pravilo glasi da blaži sirevi idu uz blaža piva, a zreliji i intezivniji sirevi uz jača piva. To znači da svetlija, lakša piva treba poslužiti uz manje aromatičan sir, a ako ste ljubitelj tamnijeg piva, servirajte ga uz sireve jačeg ukusa. Kada je u pitanju tekstura, sir bogatije teksture savršeno će se slagati sa pivom koje krasi izrazita penušavost. Međutim, pošto su ovde pravila fleksibilna, a kontrasti su dozvoljeni, lep spoj mogu činiti masniji sir i lagano ohmeljeno svetlo pivo. A možete se poigrati tako što ćete slani sir poslužiti uz sladunjavo pivo, dok meki sirevi mogu ublažiti mehuriće jače gaziranih piva. Jedna od kombinacija koja je postala veoma popularna širom sveta jeste spoj cheedar sira (čedar sira) i ale (ejl) piva. Kada je u pitanju mladi cheedar treba ga ukrstiti sa Brown ale pivom, jer njegov slatkasti karamelni ukus odlično ide uz slad i glatkoću ovog piva. Stariji, tvrdi cheedar zahteva smelije pivo, pa se preporučuje

food & beverage

Pale ale, jer se njegova gorčina poklapa sa oštrinom starog sira. I američki stručnjak, pivar i majstor Bruklinske pivare, Garret Oliver ističe kako seoski cheedar i Pale Ale, tačnije IPA (India Pale Ale) lepo idu zajedno, jer su oboje oštri i voćni, ali nude eksplozivne ukuse. Sledeći neodoljiv spoj čine mozzarella (mocarela) i pšenično pivo. Oboje krase lagana tekstura, svežina i blaga aroma. Pšenična piva, koja se još nazivaju i bela piva, imaju lakši ukus i odlično se slažu sa mladim, svežim sirevima, kakva je i slatkasta mozzarella. Pšenična piva mogu imati još dobrih partnera, kao što su

Hotel life

feta sir i koziji sir. Što su stariji, ovi sirevi postaju oštriji pa idealno mogu dopuniti blage note belih piva. Kada govorimo o mekim, kremastim sirevima, kao što je maskarpone, najbolje ih je kombinovati sa voćnim pivima, odnosno pivima sa ukusima voća. Ovaj blag sir, koji se često koristi za spremanje deserta, pomešan sa slatkim gutljajem voćnog piva predstavlja pravu poslasticu. S druge strane, mekani sirevi mogu se upotrebiti za pravljenje kontrasta. To će vam sigurno uspeti ukoliko spojite brie (bri) ili camembert (kamember), koji su karakteristični po beloj jestivoj kori, i lager pivo.

Gouda (gauda) − polutvrdi sir takođe ima svoje odgovarajuće partnere. Snažnom ukusu starije gaude odgovara stout pivo. Ovo tamno pivo sa jakom penom i ukusom pržene karamele uvek nađe lepo mesto pokraj hrskavih kriški starog gauda sira. Neki to čak smatraju mudrom alternativom za desert. A za lep kontrast uz ovaj sir treba pslužiti lagano svetlo pivo kao što je Brown ale. Snažnom karakteru tvrdih sireva kao što su Gruyére (grujer) i Emmental (ementaler) mogu parirati tamni lageri i jaka piva, kao što je bock. Poznate rupice ovih švajcarskih sireva fino mogu popuniti piva koja sadrže više alkohola od standarnih. Najpoznatije je Bock. I za kraj još jedan veoma zanimljiv spoj. Reč je o plavim (tzv. buđavim) sirevima, prilično jakog i intenzivnog mirisa i ukusa, kojma treba dovolno smeo partner da ih podrži. To su tamna piva poput portera i stouta. Trag u ustima koji ostavljaju stilton, gorgonzola i druge vrste plavih sireva jedino mogu oprati ovako gorka piva sa ukusom prženog slada. Inače, ovo je i omiljena kombinacija pravog poznavaoca Garret Olivera. Ostaje samo da nabaPošto brie ima nizak, blag ukus, vite dobar sir i pravo pivo kako bi potrebno mu je sočno pivo da ga isprobali neke od ponuđenih komupotpuni. To najbolje može učiniti binacija ili da pustite mašti na volju lager pivo, izuzetno punog i gor- i stvorite neke svoje parove. Prepukog ukusa, kao i najrasprostra- stite se moćnoj čaroliji dva savršena njenija vrsta piva – pilsner. partnera. 59

Festivali

Belgrade Gastro Fest V

eliki gastronomski događaj, pod nazivom BELGRADE GASTRO FEST biće održan od 16. do 19. oktobra u Hali 5 Beogradskog sajma. Ljubitelji gastronomskih specijaliteta, izložbi, ali i izazova imaće priliku da prate takmičenje profesionalaca, edukuju, prošire kontakte, probaju nešto novo ili nešto ljuto i sve to zaliju velikim izborom domaćih i stranih pića. III Balkan Culinary Cup Veliko međunarodno takmičenje koje okuplja 500 vrhunskih profesionalaca iz 20 zemalja. Po treći put u Beogradu najbolji kuvari i poslastičari odmeriće snage i razmeniti iskustva na vrhunskom gastronomskom šampionatu. Licencirane sudije WACS (Svetske Asocijacije Šefova Kuvara

šenju najsavremenijih iskustava i znanja. Imamo zadovoljstvo da najavimo master class tima jednog od najpoznatijih svetskih šefova kuvara, Gordona Remzija i brojnih drugih svetskih šefova. Gastonomske panel diskusije, promocije stručnih knjiga i zabavne kuvarske radionice su deo bogatog programa ovog projekta. Pored programa namenjenih šefovima-kuvarima planirani su edukativni sadržaji za restoratere, somelijere, barmene i bariste. II Balkan Chilli Festival Diplomatska Asocijacija Srbije organizuje svoj jedinstveni food show posvećen ljutim jelima. Kroz interaktivne i praktične demonstracije biće prikazana priprema, serviranje i dekoracija specijaliteta. Pored toga, fe-

su i mnogobrojne ambasade u Srbiji koje će predstaviti raznovrsna ljuta jela iz svojih zemalja i na taj način omogućiti publici uzbudljivo putovanje kroz svetsku „čili gastronomiju“. EXPO U cilju popularizacije kulinarske kulture, obezbeđeno je i medijsko pokroviteljstvo RTS i brojnih drugih medija, a poseban deo BEOGRADSKOG GASTRO FESTA biće posvećen privlačenju i animiranju širokog kruga ljubitelja gastronomije. Bogat izbor veoma kvalitetne hrane i pića, vina i rakija i kulinarske opreme biće predstavljen posetiocima. Međunarodni izlagači, nacionalni gastro suveniri, poslastice, delitkatesi, degustacije nacionalnih i internacionalnih jela, vina i rakija domaćih proizvođača...

Foto: Michael Kreiling, Executive Chef, Hyatt Regency Belgrade

koja okuplja 12 miliona članova) izabraće najbolje pojedince i timove u 27 kategorija. II Big Master Obrazovna i poslovna manifestacija namenjena svim zainteresovanim HoReCa stručnjacima i profesionalcima. Master class prezentacije i predavanja biće posvećeni preno-

stival će obuhvatiti i Drugi Balkanski Ajvar Festival, sa takmičenjem u najboljem ajvaru, u raznim kategorijama od domaćeg do industrijskog. Organizator takođe ima i jedan važan cilj - da podstakne proizvodnju chilli paprike u Srbiji, stoga je ovoga puta slogan Balkan Chilli Festivala “Od semena do tanjira”. Učesnici festivala

Svi zainteresovani izlagači mogu da se prijave organizatorima do 25. septembra. Bogata promotivna i PR kampanja će animirati kako profesionalce iz oblasti kulinarstva, industrije hrane i pića i HoReCa industrije tako i ljubitelje gastronomije.

Tehnologije

Piše: Anđela Petrović Sagovronik: Olgica Savić

Kuvanje sa ljubavlju

ažu da hranu treba doživeti svim čulima. Ona nije samo preka potreba, to je zadovljstvo koje treba da vas osvoji izgledom, mirisom i ukusom. Za hranu treba odvojiti vreme da bar na trenutak ostanete bez reči i dozvolite da prvi zalogaj bude zabeležen. Ako dozvolite da vam baš tada nešto drugo zaokupi pažnju, sigurno ste izgubili taj prvi itekako važan trenutak pravog zadovojstva kakvo nam savršeni ukusi mogu priuštiti. Nedavno smo i mi doživeli hranu svim čulima. Na Novom Beogradu, u prostorijama firme “Parnad” doo, generalnog zastupnika nemačkih proizvoda “Vorwerk”, održana je degustacija iz “Thermomix” kuhinje. U prvi mah delovao je kao običan poziv na “mogući ukusan ručak”. Ali, to nije bila samo degustacija. To je bio neki potpuno drugačiji pristup hrani, gde smo svi imali priliku da nešto naučimo o zdravom, lakom i brzom načinu spremanja hrane. Za sve prisutne bila je to i zanimljiva edukacija. Uz mnogo pozitivne energije, naša doma-

ćica Olgica Savić predstavila nam je mogućnosti nemačkog aparata Thermomix, bez koga ona ne može da zamisli svoj dan. Za početak, Termomix-om je samlela žitarice i umesila testo za hleb. Sve je to učinila istim aparatom, a mi smo ostali oduševljeni što smo za par minuta, umesto da to radimo ručno, umesili testo Thermomix-om, koje se nakon Olgicinih veštih pokreta oblikovanja testa našlo u rerni. Dok se hleb pekao, imali smo priliku da vidimo kako možemo u isto vreme u Thermomix-u pripremati čorbicu od svežeg povrća, piletinu i rižu i to kuvanjem na pari. Zamislite, bez brojnih šerpi, u samo jednom nizu, na određenoj temperaturi, uz tačno podešeno vreme, počela je priprema našeg ručka. Kako bi degustacija pokazala sve prednosti ovog aparata, Olgica je istovremeno koristila više Thermomix aparata i već u drugom ubacila sveže voće, malo šećera, podesila vreme kuvanja i marmalada od šljiva je bila vrlo brzo gotova. Za to vreme uživalo se u prijatnom druženju, zanimljivom razgovoru prisutnih gostiju i naših

Hotel life

domaćina. Svi smo imali dosta pitanja, a bilo je i skepticizma, ali samo dok hrana ne stigne do nas. Prvi zalogaj nas je «ućutkao». Bez posebnih dodataka, sa malo začina po izboru gostiju i za kratko vreme dobili smo neverovatan ukus piletine. Čorba je bila nešto što još osećamo kao divan ukus u ustima, a kad je pristigao hleb – tu smo već ostali bez teksta! Većina nas želi BAŠ takav hleb koji bismo svakodnevno mogli pripremiti svojoj porodici. Olgica, ponesena našim oduševljenjem, nastavila je da priprema razne specijalitete i tako nas još više iznenadila. Themomix-om je napravila odličnu “zdravu sportsku salatu”, potom patišpanj i fil za kolač koji se na kraju topio u našim ustima, a da se nismo lično uverili ne bi smo verovali da je sve za čuveni kolač cheesecake napravljeno u Thermomixu. Ubrzo se na stolu našao i zavodljivi braon krem, gotovo sličan nuteli, potom sladoled od jagode i maline, a ukus je bio kao iz najbolje italijanske poslastičarnice. Bili smo prijatno iznenađeni svim mogućnostima Thermomix aparata, koji ima više uzemljenja i visoko je bezbedan za sve korisnike. Aparat ima toliko funkcija

da čak menja preko 20 aparata koje imamo u kući. Za vrlo kratko vreme uverili smo se da je Thermomix aparatom moguće samleti zrno za brašno, šećer, kafu, umesiti testo za hleb, pasirati, seckati komade, voća, povrća, mesa i propržiti luk. Kuvanje namirnica na pari je nešto po čemu je aparat prepoznatljiv širom sveta, jer omogućava da doživimo neke nove ukuse hrane. Ako tome dodamo da ima mogućnosti kao i svaki mikser, da priprema prirodne sokove, cedi voće, priprema torte, sladolede i kuva marmeladu, možemo jednostavno reći da ima sve što nam je potrebno u kuhinji – sve osim opcije pečenja. Thermomix kuvanje je sjajan izbor za sve one ljude koji žele da imaju zdrav obrok, da skrate vreme pripreme, omoguće svojoj porodici zadovoljstvo pravog ukusa hrane. A Olgica nas je ispratila i lepim savetima kako se treba hraniti da ostanemo vitalni, zdravi, nasmejani i otkrila nam recept za kremu protiv bora, koju takođe možete napraviti u Thermomix-u. U prvi mah nas je to saznanje šokiralo, a potom razveselilo, jer smo se svi setili priča naših baka koje su oduvek tvrdile da se baš u kuhinji nalaze sve namirnice za negu naše kože.

H Piše: Mirjana Vidić

Čari prvog

zalogaja Čovek je ono što jede, jer kako kaže Anthelme Brillat Savarin – Reci mi šta jedeš i ja ću ti reći ko si. Ljudi širom sveta imaju različite navike u ishrani i kada negde otputujemo upravo za doručkom donosimo sud o mnogo čemu – hotelu, destinaciji, našoj želji da nastavimo po starom običaju i jedemo ono što smo navikli ili istražimo neke nove ukuse. Ono što će ostaviti najsnažniji utisak i po čemu će gost pamtiti boravak u hotelu zapravo jeste lepota boja, oblik, miris i ukus prvog zalogaja.

Promocija

valitetan prvi obrok uz koji će gost započeti dan može presudno uticati na njegov jedinstveni doživljaj kako hotela tako i destinacije u kojoj je odseo, a rezultat može biti njegova odluka da ponovo dođe u baš taj hotel, a ne neki drugi. U mnogim svetskim, ali i našim hotelima, u jutarnjem meniju neizostavan je slatki doručak. Tako se na jutarnjoj trpezi, između ostalog, mogu naći razni slatki kroasani, palačinke sa voćnim namazima, slatke pite, kolači, kao i kiflice punjenje slatkim nadevima, dok su med i marmelada neizostavni. Zato mnogi ugostitelji s razlogom tvrde da jutarnji obrok predstavlja važan, prvi korak ka osvajanju gosta i građenju njegovog poverenja prema hotelu. Bez obzira na to da li su gosti hotela diplomate, poslovni ljudi, sportisti na pripremama ili razni drugi turisti, za dobro raspoloženje i energiju biraju upravo slatki doručak koji je, prema nekim istraživanjima, veoma zdrav. Sudeći po studiji Univerziteta u Tel Avivu, slatki doručak može pomoći u održavanju idealne kilaže, pa čak i u gubljenju viška kilograma. To je moguće zahvaljujući činjenici da je metabolizam u prepodnevnim časovima najaktivniji, kada se i sagori najviše kalorija. Beogradski hoteli su prepoznali značaj i potencijal slatkih namirnica na jutarnjoj trpezi i svoju ponudu uvrstili najbolje iz ovog domena − proizvode „Ras Produkt“ iz Požarevca. Holiday Inn, Tulip Inn, Moskva, Zira, Crowne Plaza, Majestic, Balkan, MR President, Slavija Lux, Rex hotel, Falkensteiner Belgrade, hotel MK Mountain Resorta i mnogi drugi hoteli u svoj meni uključili su domaći med i marmeladu upravo ove komapanije, čiji slatki proizvodi vraćaju osmeh na lice. „Ras Produkt“ d.o.o lider je na našem tržištu u proizvodnji, pakovanju i prometu šećera na veliko, meda i marmelade, kao i plastike za ugostiteljstvo. Pakovanja prirodnog livadskog meda čine blister od 20 grama i teglica od 25 grama, a od 2007. godine proširen je ambalažom za ugostiteljstvo, koju čine kesice od 8 i 15 grama, blister posudice od 20 grama, kao i tegle različitih težina. − Domaća marmelada proizvodi se u više ukusa – kajsija, jagoda, šipurak, a postoji i mešana. Pravi se od čistog voća, šećera i pektina, po tradicionalnoj recepturi. Sastojci se obrađuju na temperaturi od 65 stepeni, čime se ne gube minerali i vitamini iz voća. Potom se obavlja proces pasterizacije, a nakon toga sledi faza pakovanja

Hotel life

– objašnjava direktorka „Ras Produkt“-a Svetlana Stepanović. Asortiman marmelade sastoji se od blistera od 28 grama i teglice od 30 grama. Od aprila prošle godine marmelada se proizvodi i pakuje u porcionu ambalažu za hotele, a postoje i velika pakovanja za markete. Ova kompanija, koja gradi tradiciju još od 1992. godine, danas predstavlja firmu sa najvećim kapacitetom pakovanja ugostiteljskog šećera na Balkanu, čime snabdeva najpoznatije ugostiteljske objekte, veleprodaje i markete, kao i benziske pumpe širom Srbije i Crne Gore. Ponuda artikala redovno se proširuje kako bi se izašlo u susret kupcima i zadovoljile njihove potrebe, ali i sa ciljem da se osigura plasman u izvozu s ciljem da kompanija postane lider i u regionu. Bitna karakteristika „Ras Produkt“ proizvoda jesu prirodni sastojci koji se koriste u proizvodnji.

− Ne upotrebljavamo konzervanse niti veštačke arome i boje − ističe Stepanović i dodaje da su proizvodi ove kompanije zdravi i bezbedni za ljudsku ishranu zahvaljujući HACCP sistemu koji je uveden u proizvodnju, dok principi i smernice standarda serije ISO 9001/2008 omogućuju redovno unapređenje sistema rada. − Uveli smo i IFS standard (Internacional Food Standard − Međunarodni standard za prehrambene proizvode), što nam omogućava potpunu i sveobuhvatnu kontrolu bezbednosti i kvaliteta proizvoda − kaže Stepanović. Zbog ovoga, hoteli koji su izabrali njihove proizvode ne moraju brinuti o njihovoj sigurnosti i zdravstvenoj ispravnosti, a isto tako mogu se pohvaliti da za partnera imaju društveno odgovornu firmu koja brine o zaštiti životne sredine, jer se u procesu produkcije ne koriste štetni materijali koji bi loše uticali na prirodno okruženje.

rancuski makaron ili Les Macarons de Paris je kolačić koji trenutno možete videti na svim važnim modnim događajima u Beogradu, a u njihovom ukusu možete uživati kad god poželite u poslastičarnici „Mali princ“. Poreklo ovog kolača izaziva stalne rasprave između Italijana i Francuza. U celom svetu je poznat kao francuski, mada postoje i podaci prema kojima ga je u Italiji osmislio poslastičar kraljice Katarine Mediči. Iz Italije u Francusku „uvezla“ ga je u 16. veku Marija Antoaneta, kao svoj omiljeni desert. Ipak, za njegovu svetsku slavu i današnji moderan izgled zaslužna je poslastičarnica Ladurée, čiji je zaštitni znak upravo ovaj kolač. Savršen balans belanaca, šećera i badema sa kremastim filom koji se topi u ustima, čini ovaj slatkiš pravim malim umetničkim delom. Blago hrskav podseća na puslice, ali mu različiti nadevi daju uvek potpuno drugačiji ukus. Ukusi koje možete pronaći tokom čitave godine su: čokolada, vanilla, kafa, karamela, ribizla, malina, pistaći, limun i ružine latice. Leti se ta simfonija ukusa obogati kokosom, limetom sa bosiljkom i nanom, a zimi možete uživati u kestenu i slatkom korenju. Karakteriše ih širok spektar boja, od žute, svih nijansi roze, zelene, plave, ljubičaste, pa čak i crne boje. Ova Ladurée čarolija počela je davne 1862. godine, u Kraljevskoj ulici broj 16 kada je mlinar Luj Ernest Ladure počeo da pravi svoje pekarske đakonije. Stravičan požar 1971. godine zahvatio je čitavu ulici i Ladurée pekara je izgorela, ali vrlo brzo na njenom mestu otvorena je Ladurée poslastičarnica. Veličanstvena zgrada odmah je privukla pažnju Parižana, jer je enterijer radio slikar i litograf Žil Šere ( Jules Cheret), koji je inspirisan Sikstinskom kapelom i Operom Garnije, na tavanici oslikao anđele predstavljene kao poslastičare. Ovi anđeli će kasnije postati zaštitni znak Ladurée kompanije. Poslastičarnica je vrlo brzo postala popularna nakon što je Luj Ernestov unuk, Pjer

Piše: Anđela Petrović

I stil

francuski Svojim jednostavnim dizajnom i raznovrsnim ukusima dva hrskava kolutića punjena ganashe kremom osvajaju svet. To su francuski ma-

i ukus

makaron! karoni – kolači čija jednostavnost inspiriše modne dizajnere, a raznovrsni ukusi čine najpoželjnijim slatkišem na svetu.

Desfonten (Pierre Desfontaines), došao na ideju da spoji dva okrugla kolutića sa kremastim ganache filom. I ne samo to, insistirao je da testo odstoji čak dva dana pre služenja, a veličinu kolačića je smanjio toliko da su novi macaroni postali elegantni kolačići koji se mogu pojesti u samo dva zalogaja. I voilà – makaron koji danas znamo je stvoren. Stvarajući slatku budućnost Desfonten je na prvom spratu Ladurée poslastičarnice otvorio i čajni salon. Mesto u kome su se okupljale pariske dame, kojima je u to vreme bio zabranjen pristup kafeima, jer su bili ekskluziva samo za muškarce. Ladurée poslastičarnica je bilo njihovo mesto gde su mogle opušteno uživati u čaju koji je služen uz već omiljenu poslasticu − Ladurée makaron. Čajni salon je postajao sve poznatiji, jer je okupljao krem pariskog društva. Ipak, zbog finansijskih poteškoća sredinom 1993. godine David Holder, u čijem je vlasništvu lanac pekara Paul’s, preuzeo je poslastičarnicu, renovirao je u duhu tradicije, proširio asortiman ukusa i uveo sezonske kolače, kao i posebna atraktivna pakovanja. Cilj Holder kompanije je bio da poslastičarnici vrate ugled stare pariške elegancije, ali i da se razvijaju u korak sa savremenim dobom. Pored elegantnog izgleda i raznih ukusa kolače su počeli da pakuju u karakteristične kutije, koje su im davale dodatnu čar. Neke od limitiranih serija tih kutija dizajnirali su poznati kreatori. Naime, kompanija Holder je došla na ideju da svoje proizvode veže za najpoznatije modne kreatore današnjice, pa su tako neka limitirana izdanja kutija napravili dizajneri poput Džon Galijana (John Galliano), Kristijan Lubitina (Christian Louboutin), Marnia (Marni), Metju Viliamsona (Matthew Williamson). Za francuske makarone kažu da govore jezikom savremene umetnosti, jer ih često prave tematski, inspirisane filmovima, modom, knjigama. Jednim delom, na ovolikoj popularnosti, Ladurée može zahvaliti i reklami u filmovima kao što je „Marija Antoaneta“, kojoj je posvećena jedna serija makarona, kao 67

i seriji „Gossip Girl“, gde se upravo Ladurée makaroni pojavljuju kao omiljena poslastica Bler Valdorf (Blair Waldorf ). Da Ladurée inspiriše i u modnoj industriji, pokazao nam je modni brend Kenzo, kada je za sezonu proleće/leto 2011. godine predložio da „zasladimo“ odevnu kombinaciju sa okruglim torbicama inspirisanim čuvenim makaronima u raznim živopisnim bojama. Od 2005. godine je krenulo internacionalno otvaranje Ladurée poslastičarnica. Među prvima je jedna u Londonu, a otvorene

su i u Monaku, Švajcarskoj, Italiji, Japanu i mnogim drugim zemljama. Danas se proda oko 15 000 makarona svakoga dana. Prave se u različitim bojama i različitim kombinacijama ukusa, pa tako možete probati makaron sa kombinacijom marakuje i mlečne čokolade, ili možda kombinaciju vanile i krema od pistaća. Laduree pored poslastica proizvodi i mirisne note, kreme za telo, soli za kupanje, sveće, priveske za ključeve i mnoge druge poklončiće, a sve sa mirisom francuskih makarona.

Food & beverage

Piše: Mirjana Vidić

Čarolija zvana branč

Gastronomska navika veoma popularna u svetu, koju su izmislili Englezi još u 19. veku, a proslavili Amerikanci, jeste branč. Kao obrok između doručka i ručka, termin je nastao upravo kombinacijom te dve engleske reči – breakfast i lunch. U početku je bio idealna zamena za rani nedeljni doručak, da bi vremenom postao karakterističan za porodična i prijateljska vikend okupljanja. Pored toga što dopunjuje opuštanje u poslednjim danima nedelje koje najviše volimo, branč sa sobom donosi raznovrsnost ukusa, mirisa, boja i oblika, koji pružaju istinsko uživanje u hrani.

obzirom na to da se služi između doručka i ručka, jela zastupljena na branču vezana su za oba obroka i mogu biti mnogobrojna. Oni koji vole da započnu dan laganijom hranom biraće između raznih peciva, biskvita, jaja, belog sira i sličnih namirnica, ali ni pravi gurmani, koji obožavaju jače zalogaje i složenije specijalitete, neće ostati uskraćeni za užitak. U gastronomskim analizama zapisano je da je prvi branč na našim prostorima poslužen 1990. godine u čuvenom hotelu Interkontinental Beograd. Od tada, hotel se trudio da ljudima približi ovu zanimljivu naviku, ali i da ih na neki način edukuje i ukaže im da svoje slobodno vreme mogu kreirati baš po svom ukusu. Posle pionira koji je otkrio nešto novo i u ostalim beogradskim hotelima branč je veoma dobro prihvaćen, pa tako danas predstavlja sastavnu uslugu mnogih drugih hotela. Svake nedelje kulinarski tim hotela Hyatt Regency za svoje goste priprema porodični branč, dok hotel Square Nine pruža priliku da nedeljni branč, sa bogatom ponudom, provedete u srcu Beograda. I IN Hotel je u svoju ponudu uveo ovaj obrok na bazi švedskog stola sa raznim ukusnim specijalitetima, a i Metropol Palace je u svoj hotelski život ušao sa neodoljivom gastronomskom uslugom koja uključuje branč. Crown Plaza, jedan od brendova Interkontinental Hotel Grupe, nastavila je tradiciju pružanja jedinstvene usluge branča. Svake nedelje, od 12 do 17 časova, u ponudi se može naći oko 70 jela kako bi se zadovoljile potrebe svih gostiju. Bez obzira na to da li je posetilac vegeterijanac, vegan, gurman ili je možda na klasičnim postu, sigurno je da će

sa nedeljnog branča u ovom hotelu otići veoma zadovoljan. Na trpezi se, između ostalog, mogu naći razne vrste salata, hladna i topla predjela, specijalno pripremljena mesa sa raskošnim prelivima, kao i glavna jela sa kompletnim prilozima. Tu je i kutak sa tradicionalnim jelima i deo sa najukusnijim morskim i rečnim ribama i morskim plodovima. Hlebovi i peciva pripremaju se u domaćoj radionici, kao i savršene poslastice za sjajan završetak čarolije zvane branč. Posebna ponuda svake nedelje je „stanica“ iznenađenja. Na primer, kada je u pitanju stanica sa pastama, gosti se mogu naći u dilemi, pošto će pred sobom imati veliki broj ove vrste jela. Ipak, ne moraju brinuti toliko, jer za koju god da se odluče, napraviće pravi izbor. Još jedan kuriozitet u ovoj usluzi jeste mogućnost da gost ima ličnu palačinku, koju može nazvati svojim imenom. Kada je kuvar ispeče, posetilac sam kreira nadev i preliv za ovu poslasticu. Pošto uživanje u branču ne bi bilo pravo ako nije porodično, a zna se da mališani često nisu ljubitelji jela koja vole mame i tate, za njih je osmišljen dečiji meni. Mini burgeri, štapići od piletine, mini pice i slični specijaliteti pripremljeni od svežih i izbalansiranih namirnica najmlađima će obezbediti potrebnu energiju za igraonicu sa animatorima i vaspitačima, koja je za njih takođe organizovana. Sada je možda jasnije zašto je branč tako poseban. Osim što vraća onu dobru naviku, koju su ljudi izgubili pod pritiskom dinamičnog načina života – uživanje u hrani, on svima nudi priliku za jedno novo kulinarsko iskustvo.

Trendovi

Piše: Milena Vukić, M.Sc.

“Zelena“praksa

“Zelena“ praksa postala je sve bitnija u hotelijerskom menadžmentu. Vlasnici i brend menadžeri imaju krucijalni zadatak – da izgrade brend, primene “zelenu“ praksu i profitabilno upravljaju svojim brendom. Da bi primenili “zelenu“ praksu, oni moraju da ispitaju da li su gosti spremniji da potroše novac u restoranu ili hotelu koji posluje po ekološkim principima? Kako bi došli do odgovora na ovo pitanje, hotelski stručnjaci iz marketinga treba što bolje da upoznaju i razumeju svoje postojeće, ali i potencijalne potrošače i njihove stavove o “zelenoj“ inicijativi.

hotelskoj industriji praćenjem ekološke inicijative, kao što je 1993. godine to bila Međunarodna inicijativa hotela za ekološko poslovanje, sve je više pokušaja da

se hotel “ozeleni”. Marketiranje “zelene“ prakse može biti značajna strategija za sticanje konkurentskih prednosti. „Zeleni pokret“ je smanjenjem operacionih troškova i poboljšanjem korporativnog

imidža poboljšao mnoge hotelske ekološke performanse. Prema izveštaju UNWTO (United Nations World Tourism), UNEP (United Nations Environment Programme) i WMO (World

Hotel life

Meteorological Organization, 2007) hotelska industrija je odgovorna za oko 21% emisije CO2. Pošto su odluke turista o izboru hotela sve više ekološki motivisane, raste i broj hotela koji rade na “ozelenjavanju“ svoje ponude, jer su postali svesni moguće prednosti konkurenata. Kao rezultat ovih trendova na turističkom tržištu, kritični izazov za marketare je bolje poznavanje želja i potreba aktuelnih, ali i potencijalnih potrošača. U skladu sa ovim sve je više radova iz oblasti marketinga i ponašanja potrošača koji se trude da identifikuju kako ekološki stavovi i lične osobine utiču na ekološku kupovinu i odluke. “Zeleni“ hotel je ekološki ugostiteljski objekat koji poštuje “zelene” principe i programe (ušteda vode i energije i smanjenje čvrstog otpada) kako bi sačuvao životnu sredinu, ali i povećao efektivnost. “Zeleni“ hoteli često praktikuju korišćenje pamučnih peškira,

krpa i posteljine, uštedu energije, očuvanje životne sredine, organsku hranu, čist vazduh, reciklažu vode i smeća. Takođe, doniraju u dobrotvorne svrhe i imaju dobro obrazovani kadar kada je reč o “zelenoj“ praksi. Vrlo slično Wolfe i Shanklin ukazuju da se termin “zeleni” odnosi na akcije koje smanjuju negativne uticaje na životnu sredinu (npr. reciklaža ili eko-kupovina). Inače, naziv “zeleni“ hotel se alternativno naziva i “ekološki”, “ekološki odgovoran” ili “ekološki prihvatljiv” hotel. Jedno je sigurno, primenom “zelenog“ marketinga može se povećati satisfakcija gosta, turističke tražnje, ali i korporativni imidž. Oko 67% Amerikanaca tvrdi da bi platilo 5-10% više za “zelene“ proizvode, jer brinu o životnoj sredini, a takav stav se proširio i na “zelene“ hotele. Prema Mensah (2004), 90% hotelskih gostiju bi volelo da odseda u hotelu koji primenjuje “zelenu“ praksu.

Kimpton hoteli i restorani potvrdili su da 16% njihovih gostiju odseda kod njih zato što poštuju ekološke principe kao što su upotreba sredstava za čišćenje koji nisu toksični i kanti za đubre u sobama. Još jedan termin koji je u bliskoj vezi sa eko hotelima je i “zelena“ hrana čija je tražnja naglo porasla u proteklih nekoliko decenija. Sam termin “zelena“ hrana nema preciznu definiciju tako da on može da znači i organska, lokalna i hrana koja se proizvodi po ekološkim pravilima. Jedna od inicijativa za ovu vrstu ekološke potrizvodnje potekla je od Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, ali i zakona o hrani Evropske unije koji obavezuje proizvođače da informišu potrošače o poreklu hrane kako bi ih stimulisali da se zdravo hrane. Tako da, na primer McDonald’s restoran u Švajcarskoj primenjuje menadžment zaštite životne sre

H dine koji se zove “McGreen” u kome dva konsultanta podržavaju društveno odgovorno ponašanje potrošača u restoranima.

Starosno doba i obrazovanje

Godine starosti su važan činilac ponašanja potrošača. Mlađi potrošači uglavnom su veoma inovativni i spremniji da prihvate nove proizvode i usluge i više tragaju za novim ili alternativnim informacijama i rešenjima, dok su stariji potrošači mnogo konzervativniji po pitanju noviteta i više se osla-

Trendovi

njaju na već postojeće informacije. Kada je reč o profilu ekološki svesnog potrošača, jasno je da starije i mlađe generacije imaju različite tendencije. Mlađi potrošači su skloniji ekološkim kupovinama samim tim jer su više informisani o “zelenim“ inicijativama u hotelskoj industriji i bolje poznaju prednosti boravka u ovakvim hotelima. Veoma značajna je i uloga obrazovanja u donošenju odluka o kupovini. Potrošači koji poseduju viši nivo obrazovanja i koji imaju veća primanja će pre razviti sofisticirane i pouzdane procene.

Stavovi i suprotni polovi

Potrošači često formiraju stavove prema sopstvenom ili tuđem ponašanju. Ono u čemu se svi uglavnom slažu je značajan uticaj formiranja stavova o ekološkom ponašanju u procesu donošenja odluka u kupovini. Kao što je i rečeno, svest o očuvanju životne sredine kao i spremnost potrošača da promeni svoje potrošačke navike zarad svog okruženja se povećala, što svakako poboljšava imidž firme koja razmišlja ekološki. Ne treba zanemariti i činjenicu da različit odnos prema svemu tom pitanju imaju i suprotni polovi. Empirijski je dokazano da žene više brinu o životnoj sredini od muškaraca, i da su spremnije da potroše novac na ovakve kupovine. Takođe, one su i ekološki svesnije od muškaraca i mnogo češće donose odluke o kupovini “zelenih“ proizvoda. Ova tendencija se može objasniti teorijom društvenih uloga prema kojoj žene teže da budu više odgovorne dok su muškarci agresivniji i imaju više samopouzdanja. I za kraj, pozitivan stav o ekološkoj praksi utiče na namere potrošača da koriste usluge “zelenih“ hotela, da šire pozitivnu usmenu propagandu kao i da plate više za takve usluge. Ipak, potrebno je uložiti mnogo više napora kako bi potrošači bili upoznati sa “zelenom“ praksom hotela i kako bi postali aktivniji učesnici u toj potrošnji. Hotel koji se brine o zaštiti svoje životne sredine je mnogo primamljiviji vlasnicima akcija hotela, utiče na motivisanost zaposlenih, a donosi i finansijsku korist samom preduzeću.

Obrazovanje

Piše: Jana Matejić Sagovornik: Dragomir Ćoso

Posao uče u Emiratima Ujedinjeni Arapski Emirati otvaraju vrata svojih hotela za kadrove iz Srbije

ovi život, novo iskustvo i slobodno se može reći sjajan posao čeka kako diplomce tako i iskusne kadrove iz oblasti hotelijerstva i ugostiteljstva na Bliskom istoku. Agencija “Specijal travel” sklopila je ugovor sa Rotana hotels & resort u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zahvaljujući kome će svi kandidati koji ispune propisane kriterijume moći da odu u ovu zemlju na dvogodišnj rad. Naravno, ovakva šansa uvek znači i da će svi oni koji se pokažu kao vredni i kreativni, a žele da ostanu u Emiratima, posle već nekoliko meseci dobiti priliku da napreduju. Ostali će se nakon

dve godine vratiti u Srbiju sa „zanatom u rukama“ i naučenim standardima po kojima posluju veliki hotelski lanci. Kako nam objašnjava Dragomir Ćoso, direktor “Specijal travel” agencije, kandidati za odlazak u Emirate treba da dobro govore engleski jezik i da poznaju posao za koji apliciraju. – Krajnju odluku o zaposlenju donose arapski partneri na osnovu CV-ja i razgovora preko skajpa – navodi Ćoso. – Ako kandidat ispuni kriterijume i prođe, dobija ugovor na dve godine, koji obuhvata besplatnu avionsku kartu, smeštaj, ishranu, prevoz do posla i radnu vizu. Na

kraju i mesečnu platu. Prijava je takođe besplatna i kandidati bukvalno ništa ne plaćaju za odlazak na rad u Emiratima. Svoje CV-je mogu poslati na poslovi@ workandtravelgroup.com. Nakon predaje CV-ja kandidati će proći kroz informativni razgovor i onda se prosleđuju partnerima iz Rotane. Informativni razgovor će imati nekoliko segmenata: od detaljnijeg predstavljanja kandidata pa sve do dobijanja detaljnih informacija o programu kao i o pravilima koji važe u Emiratima. HR iz Rotane donosi krajnju odluku i tada će se znati koji je kandidat dobio priliku da živi i radi u Emiratima. Prijava nema

Hotel life

vremensko ograničenje pošto je Rotana najveći hotelski lanac u Emiratima (sa preko 80 hotela od 4 i 5 zvezdica) i stalno ima potrebu za novim kadrovima. Ćoso navodi i da za tek diplomirane studente hotelijerstva postoje poslovi i pozicije za koje će se detaljnije obučavati. Neke od tih pozicija su Front Desk Agent, Lobby Hostess, Beach Club Coordinator, Recreation Receptionist, Waiter-Waitress i ostale. Obuka je planirana da se obavi prvih nekoliko nedelja po dolasku. Inače, svi koji odu u ove hotele proći će kroz mini treninge i obuke i na taj način će se upoznati sa poslom i šta se od njih konkretno zahteva tokom rada. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima turizam se inače poslednjih deset godina razvija neverovatnom brzinom, uostalom kao i ova zemlja koja je postala moderna država, a samo do pre 50 godina polovina njenog stanovništva je živela nomadskim životom u pustinji. Danas su to listom obrazovani Arapi, koji stanuju u udobnim, komfornim i uređenim gradovima. A sve je počelo daleke 1958. godine kada je u priobalju ove pustinjske zemlje pronađena nafta, čija je eksploatacija krenula četiri godine kasnije. Emirati su tada uz Katar i Bahrein bili neka vrsta britanske kolonije. Britanci su brinuli o njihovoj bezbednosti i spoljnjoj politici, a unutrašnje uređenje je prepušteno emirima, vladarskim porodicama, koji su se rukovodili vekovima ustaljenim običajnim pravom blisko uvezanim sa islamskom verom. U talasu sticanja nezavisnosti tih posleratnih decenija i Emirati se oslobađaju britanskog patronata i postaju nezavisna država. Katar i Bahrein se odvajaju u samostalne kraljevine, dok se sedam preostalih emirata ujedinjuje u jednu državu. Ta prva decenija samostalnog zajedništva ispunjena je sukobima i rivalstvom dva najveća emirata – Abu Dabija i Dubaija. Vladarske porodice i jednih i drugih borile su se za prevlast i dominaciju. Nije bilo potrebno previše vremena da shvate da im takav odnos ne donosi napredak, pa je kompromis pronađen podelom funkcija. Emiru Abu Dabija pripalo je mesto predsednika države, a emiru Dubaija funkcija premijera. Inače, za sve bitnije državo 77

H tvorne odluke moraju da se slože svi emiri ili bar njih petorica. Zahvaljujući nafti i dolarima koji su se od nje slivali u državnu kasu, započeo je napredak Emirata. Otkidan je komad po komad pustinje i pretvaran u oaze, naselja, hotele, tržne centre, magistrale... Narod koji je do tada živeo uglavnom od ribolova, lova na školjke i pomalo trgovine, sada je zagrizao u menadžerske, građevinske, inženjerske, finansijske i turističke vode. Emirati su se razvili u jednu bogatu i uređenu državu, koja je po proizvodnji nafte treća na Bliskom istoku, odmah iza Saudijske Arabije i Irana. Njen fantastičan napredak privukao je radnu snagu iz drugih zemalja, pa su lokalni Arapi u svojoj državi vrlo brzo postali manjinsko stanovništvo. Danas ih je svega oko 17 odsto od ukupnog broja žitelja. Preostalo su Arapi iz drugih zemalja, veliki broj Azijata iz Kine, Indonezije, Indije, Pakistana, a nemali je broj i Evropljana, kojih je oko 10 odsto. Emirati grcaju za visokoobrazovnim kadrovima poput arhitekti, mašinskih i građevinskih inženjera, informatičkih stručnjaka, dizajnera, pilota, hotelijera i ugostitelja. Veoma traženi su i konobari i stjuardese. Vladari sedam Emirata vrlo brzo su shvatili da rezerve nafte neće trajati beskonačno i da stanovništvo treba kvalitetno i sigurno da živi i posle tih 50, 100 ili 150 godina kada se iz morskog dna ispumpa i poslednja kap nafte. Novac je zato ulagan u razvoj i poslednjih godina niču svakojaka građevinska čuda. Poslovne zgrade neobične moderne arhitekture danas su brend i Dubaija i Abu Dabija. Na svakom koraku su luksuzni hoteli, šoping molovi i vile. Pre koju godinu u Dubaiju je sagrađena i najviša zgrada na svetu – Burdž Kalifa, visoka 828 metara. Ovaj grad je postao i finansijska prestonica ovog dela sveta, a nema jačeg hotelskog lanca na ovoj planeti koji u Emiratima nije otvorio svoj objekat. Posebno “čudo” je ekološki grad Masdar, koji se gradi nedaleko od Abu Dabija. On će funkcionisati bez ikakvih zagađenja i koristiće održive izvore energije. Stanovništvo će se po gradu kretati žele78

Obrazovanje

Hotel life

PRAVILA PONAŠANJA Svi koji putuju u Ujedinjene Arapske Emirate treba da se dobro upoznaju sa nekim pravilima ponašanja na javnim mestima, kako ne bi upali u ozbiljne nevolje zbog tamošnjih propisa, koji se drastično razlikuju od evropskih. Na ulici nema ljubljenja i držanja za ruke, homoseksualnog ponašanja i feminiziranog oblačenja. Zbog takvih poteza goste može snaći i zatvor i deportacija. Ako žena nije pored bazena može biti nepristojno ako nosi mini suknju ili joj se vide stomak i ramena. Muškarcima se ne preporučuje da nose šorceve. U Dubaiju su dosta fleksibilni po ovim pitanjima, ali u pojedinim Emiratima se lokalno stanovništvo žalilo na strance i strankinje jer nose bikinije i slip gaćice na plaži, pa je to zabranjeno. Alkohol se može piti samo u hotelima ili klubovima sa dozvolom. Biti pijan na javnom mestu je prekršaj. Tokom ramazanskog posta gostima se ne preporučuje da na javnim mestima piju i jedu, gde ih mogu gladati Arapi, koji u tom periodu ništa ne unose u organizam dok ne padne mrak.

znicom, liftovima i peške. Planirano je da za početak u njemu živi 50.000 ljudi. Poslednje decenije sve više Srba se ukrcava u avione za Dubai i Abu Dabi. Procene su da u Emiratima danas živi oko 7.000 naših zemljaka. Većinom su to mladi stručnjaci i naučnici. Godišnje u ovu zemlju turistički poseti od 12.000 do 15.000 ljudi sa srpskim pasošem. Srbija je inače poslednje dve godine intezivirala bilateralne odnose sa UAE, koji su do tada bili tanki kao paukova vrpca. Koliko nismo sarađivali najbolje oslikava podatak da je tek prošle godine doneta odluka da se u Emiratima otvori srpska ambasada. Do skora su dve zemlje komunicirale samo preko ambasada u Kairu i Rimu. Ti diplomatski odnosi su sada podignuti na jedan neuporedivo viši nivo. Moćne i bogate kompanije iz UAE pojavljuju se kao mogući i veliki investitori u Srbiji. Jedna takva “Mubadala” je već kupila Jugobankin hotel na Kopaoniku i sravnila ga sa zemljom. Na njegovom mestu gradi se novi luksuzni hotelski objekat koji će imati 10.000 kvadrata. Ova zemlja pokazala se i kao dobar prijatelj u nevolji pa je za ugrožene u poplavama uplatila 10 miliona dolara pomoći. Još 1,3 miliona je stiglo kasnije uz preporuku da se od tih para ljudima koji su izgubili domove sagrade nove kuće. Arapi iz Emirata ozbiljno su zainteresovani i za kupovinu osam poljoprivrednih kombinata u Vojvodini. Time bi postali vlasnici oko 7.500 hektara plodne crnice, a još oko tri hektara bi zakupili. U aranžmanu sa državom Srbijom otvorili bi fabrike za preradu hrane, ali i uložili 100 miliona evra u sisteme za navodnjavanje. Drugi veliki projekat u kome učestvuju je “Beograd na vodi”. Tu bi se na 90 hektara gradio stambeno-poslovni centar grada. Već su dali donaciju od 2,7 miliona evra od koje je obnovljena zgrada stare zadruge u Karađorđevoj ulici, koja se sad koristi za sve promocije ovog ogromnog projekta. Ipak, za sada najveća saradnja ostvarena je kupovinom JAT-a od strane “Etihada”, avio kompanije iz Emirata i jedne od najvećih u svetu. Time je Srbija i na papiru postala ozbiljan partner sa ovom arapskom zemljom. 79

Obrazovanje

Piše: Prof. Dr Slobodan Čerović, koordinator DDLS studija

Studiranje preko interneta Univerzitet Singidunum već dugi niz godina pruža svojim studentima jedinstveno iskustvo studiranja, koje im daje konkurentsku prednost na tržištu rada kako u zemlji tako i van nje. Osim klasičnog studiranja, studentima je na raspolaganju i Sistem učenja na daljinu (Distance Learning System, DLS), koji takođe pruža kvalitetno obrazovanje, ali koristi prednosti informacionih tehnologija.

isoko obrazovanje predstavlja jedan od načina na koji se pojedinac u poslovnom okruženju može pripremiti kako bi adekvatno reagovao na promene i doprineti ličnom prosperitetu, lokalnoj zajednici i preduzeću. Univerzitet Singidunum već dug niz godina upošljava sve potrebne resurse da svojim studentima omogući jedinstveno iskustvo studiranja, koje podrazumeva pružanje konkurentske prednosti studenata na tržištu rada u zemlji i van nje. Prvenstveno se obraća pažnja analizi akademskih potreba studenata na nivou generacija, grupa, timova i pojedinaca. Nastava, količina znanja, stilovi učenja, interesovanja i motivisanost, opremljenost, dostupnost nastavnika, tehnološka i jezička znanja i potrebe samo su neki od faktora koji se uzimaju u korist prilikom kreiranja, ali i „isporuke“ obrazovnih usluga, odnosno tokom procesa učenja. Sistem učenja na daljinu (Distance Learning System, DLS) Univerziteta Singidunum ima

za cilj pružanje kvalitetnog obrazovanja koristeći prednosti informacionih tehnologija. Poseban deo pomenutog sistema je posvećen obrazovanju odraslih, odnosno celoživotnom učenju. Na taj način oni koji su već zaposleni, a žele da steknu dalja znanja iz oblasti kojom se bave ili koja ih posebno zanima, imaju priliku da uz nastavu prilagođenu njima i zahtevima posla koji obavljaju studiraju po ritmu koji njima odgovara. Sistem predstavlja akademsko okruženje dostupno putem interneta, koje hrabri svoje studente da napreduju, da se usavršavaju i da se kvalitetno obrazuju. Zahvaljujući upotrebi informacionih tehnologija, studenti nemaju vremenske niti geografske barijere za uspešno savladavanje gradiva. Samim tim sistem je dostupan ne samo studentima koji žive van Beograda, već i onima koji su zaposleni ili su sportisti ili iz nekog drugog razloga ne mogu da prisustvuju predavanjima.

Studiranjem na DLS-u na Univerzitetu Singidunum studentima se obezbeđuje pristup DLS stranici, zatim pristup DLS platformi i video konferencija. Zahvaljujući ovome, naši studenti svoje učenje organizuju na osnovu svog raspoloživog vremena. Aktivno učenje po meri ambicioznih studenata dozvoljava definisanje broja ispita po godini studiranja. Cena školarine se definiše na osnovu broja ispita za koje se student obavezuje da će ih položiti na godišnjem nivou. Ovakav vid fleksibilnosti odabira broja ispita, dostupnost profesora, asistenata i službi čine DLS način studiranja privlačan za različite starosne dobi. Fakulteti Univerziteta Singidunum na kojima se organizuju DLS studije su Poslovni fakultet u Beogradu, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment i Tehnički fakultet. S obzirom na to da se nastava održava paralelno, po završetku studija studenti dobijaju identične diplome kao i njihove kolege

Hotel life

novi trend u Srbiji

koji su studije pohađali slušajući predavanja i polagajući ispite. Prednosti studija na daljinu nad tradicionalnim studijama su u smanjenju prostornih i vremenskih ograničenja, zatim troškova smeštaja i transporta. Budući studenti nakon uspešno položenog prijemnog ispita na fakultetu biraju oblik studija koji ima najviše odgovara. DLS studentima je potrebna internet konekcija i računar kako bi pristupao svim sadržajima koje

Univerzitet Singidunum nudi u okviru DLS studija. Studentima Univerziteta Singidunum koji studiraju na DLS studijama obezbeđeni su udžbenici, pristup DLS platfromi, učešće u video konferenciji ili konsultativna nastava. Univerzitet Singidunum ima aktivnu i dugogodišnju uspešnu saradnju sa preduzećima iz različitih privrednih grana. Univerzitet kao obrazovna ustanova organizuje privredne seminare,

savetovanja, radionice sa ciljem poboljšanja poslovanja. Uspešna saradnja se ogleda i u velikom broju potpisanih ugovora o tehničkoj saradnji, ugovora o realizaciji prakse za studente, koje se često krunišu i njihovim zaposlenjem. Detaljnije informacije o mogućnosti DLS studija možete pročitati na zvaničnoj internet stranici DLS studija www.dls.singidunum.ac.rs ili nas kontaktirajte putem telefona 011 3094-059. 81

Put oko sveta

Piše: Cvijeta Radović Sagovornik: Jasmina Aleksandrov Foto: Aleksandar Dmitrović

Roller coaster

sportskih izazova

eograd kao da je zahvatila fitness manija, mnogo nekih mladih i urbanih ljudi vežba na atipičnim lokacijama, a čini nam se da si glavni “krivac” baš ti. Zašto i kako si košarkašku karijeru zamenila baš urban fitnesom? Prvih nekoliko meseci nakon završene profesionalne košarkaške karijere lutala sam od teretane do teretane i nisam sebe pronalazila u klasičnim statičkim vežbama i na “spravama”. Ne mogu da kažem da treninzi nisu

Hotel life

Ona je igrala košarku za reprezentaciju Srbije i dama koja je sportsku karijeru gradila u grčkom Panatanaikosu, ali i u Francuskoj i Nemačkoj. Ona je jedina predstavnica Srbije koja je uspela da savlada sve prepreke “Reebok Spartan” trke u Mađarskoj i Italiji. Od tada je mediji više ne zovu Jasmina Aleksandrov već srpska Spartanka, jer ona kao od šale može da prevrne gumu od 200 kilograma, da trči brže od Kobrinih specijalaca, da iz mesta skoči metar uvis i svakom atletičaru stane na “crtu”. Njen život predstavlja uzbudljivo putovanje kroz sportske izazove, na kome je u stopu prate suprug Nemanja, košarkaš nemačkog Oldenburg-a i zlatni retriver Leks.

imali efekta, ali sam više imala osećaj da mi je trening ponovo obaveza, a ne užitak. Na nagovor prijatelja sam otišla na CrossFit trening i može se reći da od tada pripadam novoj eri CrossFit fanatika i urbanih vežbača. U sklopu CrossFit treninga radimo i kružne intervalne treninge snage i kondicije koji su primenljivi i van sale. Početkom godine pokrenula sam svoj koncept treninga pod nazivom Urban Fitness. UF je moj life-style i trenutno predstavlja online platformu na kojoj svojim primerom želim da motivišem ljude da vežbaju i da se pokrenu. Urban Fitness se sastoji od kratkih online trenin-

ga, ilustrovanih vežbi, video materijala praćenih nekim savetima za ishranu i motivaciju, a sve to možete pratiti na www.urbanfitnessfox.com. Reebok Urban Fitness treninzi na atipičnim lokacijama u Beogradu su nešto potpuno novo kod nas. Da li to znači da ako želimo, možemo vežbati gde god hoćemo, sve ostalo su izgovori? Da, za trening vam nije potrebna teretana ili novac. Uz jaku volju i želju da nešto dobro učinite za sebe, moguće je trenirati na svakoj vama zanimljivoj lokaciji. Mnogo ljudi koji prate moje online treninge mi je pisalo želeći da saznaju gde ja to vežbam i da li mogu da mi se priključe. Nije laž kada vam kažem da ja vežbam gde god to poželim. Upravo za sve te ljude koji imaju želju, H

ali im treba samo malo da ih neko pogura osmislili smo treninge na atipičnim lokacijama. Zahavljujući Reebok brendu, koji je prepoznao moj program kao jedini put ka zdravom načinu života, organizovali smo više javnih besplatnih fitnes treninga širom Beograda. Već smo imali treninge ispred i unutar Kombank Arene, zatim na Kalemegdanskoj tvrđavi pored Pobednika i na Topčiderskoj letnjoj pozornici, a uskoro ćemo vežbati i u Mikser Haous-u. Nisam mogla ni da sanjam koliko će ljudi biti zainteresovano za ove treninge, ali sada sam jako ponosna na sve ono što su Reebok i Urban Fitness uradili. H Ovo nije jedini uspeh u ovoj godini, jer je tvoj projekat Urban Fitness postao i zvanični partner EXIT-a. Kako je osmišljen EXIT4LIFE i koliko je teško bilo “izazavati” mlade ljude da nakon višesatnog đuskanja i partijanja zajedno sa tobom vežbaju? Exit festival je moje omiljeno muzičko dešavanje godinama unazad i trudim se da ga ne propuštam. Ove godine sam imala tu čast da budem deo Exit4Life panela, koji je želeo da skrene pažnju na važnost zdravog i fizički aktivnog života. Urban Fitness je u sklopu Exit kampa imao treninge i takmičenje za sve kampere. Iako je koncept bio zamišljen kao “pravi” trening, ipak smo bolje

reakcije imali na takmičenje i poligone. Kamperi su se takmičili individualno ili ekipno u trčanju sa preprekama, nošenju lubenice, plivanju, sklekovima... Bilo je to fenomenalno iskustvo, kako za naše ljude tako i strance, koje sam ove godine budili megafonom, a najbolje nagrađivala Reebok UF Box-om. H Nakon “Reebok Spartan” trke u Mađarskoj i Italiji sve je manje onih koji smeju da te izazovu ili da ti stanu na „crtu“. Koliko su to bile teške i nesavladive trke? “Reebok Spartan” je trka se preprekama koja se održava u mnogim evropskim državama i sam naziv “Spartan” aludira na njenu težinu. Pored trčanja po neravnom terenu, dužinom staze se nalaze i prepreke koje takmičari moraju da savladaju. Protekle dve trke na kojima sam učestvovala bile su duge 5km i imale su 18 prepreka. Trka u Mađarskoj je bila daleko zahtevnija jer su vremenski uslovi i sam teren bili rigorozniji od onih u Milanu. Trka je bila smeštena u Nacionalnom parku i trčali smo kroz raskrčenu šumu, preplivavali jezero, dok smo u Milanu trčali kroz zidine starog zamka. Sledeće godine planiram da učestvujem u još Spartanskih trka, ali ću definitivno ponovo testirati svoje granice i prijaviti se za 25 km dugu trku. H Poznato je da karijera jednog ozbiljnog sportiste podrazumeva putovanja na razne turnire i takmičenja. Postoje li destinacije koje bi mogla izdvojiti kao tebi posebno značajne i zanimljive? Moglo bi se reći da sam 50% svoje karijere provela u koferu. Tempo priprema i utakmica se svodio uglavnom na rute autobus ili avion, sala − hotel. Košarka mi je pored sportske karijere pružila i mogućnost da putujem i obiđem svet. Kao neko ko je iz malog grada to je za mene bio veliki poklon i dan danas sam zahvalna na tome. Prosto ne mogu da

izdvojim ni jedno mesto kao omiljeno, svaka turneja sa ekipom je imala svoju priču i svoje anegdote. Osećaj koji nikad neću zaboraviti jeste moj prvi susret sa Atinom i Akropoljem. Taj momenat mi je bio gotovo nerealan jer sam fascinirana istorijom i filozofijom antičke Grčke, i stajati na takvom mestu nekoliko hiljada godina kasnije je zaista fantastično. Na moju veliku radost imala sam i tu privilegiju da nekoliko godina kasnije branim boje najboljeg kluba Atine, Panathinaikosa. Jedno od najlepših mesta koje sam posetila i gde sam studirala je Boulder, Kolorado. Grobusne planine, netaknuta priroda... fantastično. Zatim Puerto Rico, Las Vegas, i kao najdalja tačka na istoku − Tajland i čudesni Bankok. Od Zlatnih palata (Wat Pha hram) i Budinih statua preko futurističkih nebodera do zabranjenih promiskuitetnih zona. H Koja destinacija te je ostavila bez daha? Za “medeni mesec” Nemanja i ja smo rešili da odemo na neku egzotičnu lokaciju. Izbor je pao na Mauricijus, najlepše mesto koje sam posetila do sada. Kristalno čista voda, bele peščane plaže duge po nekoliko kilometara, ležaljke ispod kokosovog drveta, bungalovi na plaži. Samo ostrvo se nalazi u Indijskom Okeanu, “blizu” Madagaskara i nastalo je hlađenjem vulkanske lave. U centru ostrva se nalazi kupola sada već neaktivnog vulkana čije stene čine prirodnu vodenu branu o koju se razbijaju masivni okeanski talasi na par kilometara od obale. Mauricijus se nalazi u tropskoj zoni i celo ostrvo je pod prirodnom zaštitiom od istrebljenja ptice Dodo. U nacionalnom parku Crna Reka se nalaze retke vrste biljaka i životinja, kao i dolina Chamarel od 7 boja peska, nastala takođe oksidacijom vulkanskog pepela.

Ovo leto si osmislila sportski roadtrip za sebe i supruga. Gde ste sve bili i vežbali? H

Hotel life

Nemanja i ja imamo interni dogovor da stvaramo uspomene i pišemo putopise a ne da “bacamo” pare na neke nepotrebne materijalne luksuze. Po završetku njegove košarkaške sezone u Nemačkoj uputili smo se za Amsterdam, zatim u Pariz i Milano i napravili roadtrip tokom koga sam ja radila vežbe na netipičnim lokacijama – ispred Trijumfalne kapije, na velikim Amsterdam slovima, na Ajfelovom tornju... Bilo je baš uzbudljivo i jedva čekam da toj listi dodamo neke nove gradove. H

Koje je tvoje sledeće putova-

nje? Sledeće putovanje mi je grad Alhemičara − Prag i dvorci Česke. Planiram da idem krajem oktobra zajedno sa mamom. H Šta prvo posetiš u nepoznatom gradu i šta najčešće donosiš sa putovanja? Iako živimo u modernoj eri smartphone aplikacija, ja i daje koristim pravu mapu tako da čim dođem u nepoznati grad kupim mapu na trafici i napravim plan i program kretanja. Zavisi od toga kako me grad inspiriše, u tom pravcu

krenem. A kupujem mape, karte, „gluposti“ sa ulice (bedževi, marame, slike). H Kako bi trebalo da izgleda hotel po tvojoj meri? Nisam nešto previše probirljiva. Odsedala sam u hotelima koji su odisali luksuzom, poput La Pirogue na Mauricijusu, do jako jeftinih hotela, motela i soba. Od luksuza do molbe za funkcionalno kupatilo i tuš. Naravno da luksuz i šarm moćnih hotela daju dozu satisfakcije, ali nisu presudni za dobar odmor i lepu uspomenu. Morala sam da pretražim na internetu naziv nekog našeg luksuznog hotela, ali sam u dahu mogla da ispričam priču o fascinantnom ostrvu u Indijskom okeanu. Najbolje priče i najdragocenija iskustva nisu vezana za materijalni aspekt nego za sam doživljaj prostora i grada u kome se nalazim. Meni je bilo super i u iznajmljenoj sobi bez klime, sa nekim čudnim flekama u nepreporučljivom kraju! :) H Koju hranu voliš – domaću kuhinju ili restoranski meni? Nisam veliki gurman i slabo idem po

restoranima. Ukoliko se i odlučim, to su uglavnom vegeterijanske kuhinje ili jednostavno izaberem nešto „pametno“ sa menija. Od nedavno sam počela da jedem suši, tako da u poslednje vreme naručujem rolnice, jer to ne umem da napravim. Deluješ kao neko ko ne pije alkohol. Da li je možda vino izuzetak ili postoji neko drugo piće koje više preferiraš? Ne pijem toliko često alkohol i nisam ljubitelj vina, za razliku od svog supruga. Volim domaće rakije i burbone. H

H Koja mesta u Srbiji najradije preporučuješ prijateljima iz inostranstva? Drago mi je što smo prepoznali svoj potencijal i što imamo sve više turističkih ponuda i eksurzija, kako u Beogradu tako i u Srbiji. Beograd je dobio, pored panorama autobusa, i odlične alternativne pešačke ture (podzemni Beograd, Beograd na vodi, Muzeji itd). Nekome ko dođe na duži period preporučujem obilazak vojvođanskih salaša, dvorca Fantast, vinarija na Fruškoj gori, Mokre gore...

Etno sela

Piše: Mirjana Vidić

Od znakova kraj puta do snova „Dobrodošli u bajku jedne vizije, koja je ovde postala stvarnost. Ne sanjajte svoj život, već pokušajte da živite svoje snove“, reči su dobrodošlice na ulazu oaze mira i opuštanja, koja pleni svojom prirodnom lepotom. To je mesto koje vas strpljivo čeka da odmorite dušu, razbistrite misli i osnažite duh – to je etno selo Babina reka.

nakovi pored puta od Lazarevca prema Aranđelovcu vode vas do sela Trbušnica, na čijem kraju se prostire rajska dolina. Upravo tu, u želji da sagradi vikendicu na mestu ognjišta iz kojeg je krenuo u svet, Slaviša Živković je s ljubavlju i predanošću sagradio jedinstven etno kompleks, koji je ovo inače retko naseljeno mesto vratilo u život. − Proveo sam svoje detinjstvo i veći deo mladosti u Trbušnici, a onda sam otišao u Aranđelovac kako bih se bavio umetnošću. Međutim, vukla me je neka nostalgija i maštao sam da se vratim. Hteo sam samo da stvorim mirno mesto za slikanje, ali i mesto gde bih okupio prijatelje koje volim da bi popili kafu. Ipak, nastalo je nešto veće i sada ovde mogu uživati i svi koji to požele − objašnjava Živković, koji je više od deset godina slagao kamen po kamen kako bi nastao neponovljiv mozaik Babina reka. Mesto koje pripada svima ali i čini da osetite da je samo vaše, predstavlja romantični, idilični seoski ambijent koji se stapa sa okolnom prirodom i omogućava bekstvo od gradske buke, stresa i briga. Svaki detalj domaćin je savršeno uklopio, jer je u sve uložio mnogo entuzijazma i ljubavi, koju može osetiti svaki posetilac. Usudite se da prođete kroz kapiju iznad koje piše „Ko prođe da se zaljubi“, prošetajte „Sokačetom dobrodošlice“ i ispratite sunce na zalasku sedeći

Hotel life

na „Klupi za zaljubljene“. Prva građevina koja je ovde nastala danas je galerija-restoran, ukrašena uramljenim fotografijama starih kuća Srbije i motiva Šumadije – autorska dela Živkovića. Tu je i kamin koji, posebno u zimiskim mesecima, stvara prijatnu atmosferu za oko tridesetak gostiju. Nakon prvog Slaviša je gradio i druge objekte, ali čini se da je dvorište ono što mnoge ostavi bez teksta i izmami osmeh. Teško je odoleti „Bunaru lepih želja“, zidu poznatih, kafanskim stolovima sakrivenim u velikim buradima ili raznim kućnim alatima kojih ima svuda po dvorištu. Upravo to neobično dvorište pravio je od krupnog kamena, a između njegovih pukotina ugradio veštački vodopad, fontanu, potočiće, mostić i jezerce. Postoji i bina za kulturnoumetnički program, a tu je i bazen za pravo osveženje u vrelim letnjim danima. Nije zaboravljena ni rekreacija za goste, pa u sastavu kompleksa postoji „Igralište prijateljstva“, teren za košarku, mali fudbal, kao i sto za stoni tenis. Ko voli pecanje, samo na 50 metara od kompleksa nalazi se jezero. U blizini njega protiče potok, u narodu poznat kao Babina reka, po kome je cela ova Slavišina priča dobila ime.

Prestiž ovog dvorišta čini „Kutak poznatih“ na čijem zidu su fotografije Laneta Gutovića, Rade Đurić, Ivana Bekjareva i drugih poznatih ličnosti iz sveta kulture i sporta, kao dokazi da ni oni nisu mogli odoleti lepoti i harmoniji ovog mesta. Pisac Dobrica Erić najbolje je to potvrdio stihovima: „U samom srcu Šumadije, gde za sve boljke ima leka, nazdravićemo iz bardaklije u etno selu Babina reka“. Pravi hedonizam pruža i restoran sa 130 mesta. U njemu vas očekuju, pored vrlo lepog ambijenta, specijaliteti domaće kuhinje. Bogat jelovnik sadrži jela od junetine, svinjetine, piletine ili ribe, kao i jela sa roštilja. Pored savršenog izgleda, mirisa i ukusa obroka, užitak uvek upotpuni domaći hleb iz furune. Ljubazno osoblje i dobra usluga učiniće da se gosti osećaju kao u svom domu, a ne kao posetioci restorana. Prijatnosti am 87

H bijenta doprinose i konobari odeveni u narodnju nošnju. Restoran je pogodan za sve vrste proslava, banketa i svečanosti do 130 mesta, a najtraženiji specijaliteti su Stek Babina reka, Babin zlatni medaljon i Babina pastrmka. Ukoliko posetioci zažele da se odmore na raspolaganju su 4 apartmana. Izgrađeni su od prirodnih materijala tako da pružaju komfor i toplinu. U jedan se mogu smestiti dve porodice, a izdaju se po ceni od 3000 dinara. Proširenje ovog ugostiteljskog objekta još nije završeno. Uspešno poslovanje dovelo je do potrebe da se izgrade novi smeštajni kapaciteti, a vlasnik namerava da sagradi i Veliki zavičajni muzej. − Ovo bi bio muzej upotrebnih predmeta sa ovih prostora. Jedan deo bi bio posvećen geologiji, drugi bi bio prirodnjački, gde bi bile izložene određene vrste koje ovde žive. U sklopu muzeja bila bi i galerija sa

Etno sela

slikama, skulpturama i fotografijama − ističe ovaj višestrani umetnik. Šampion etno turizma jugoistočne Evrope, dobitnik Velike zlatne plakete za najbolje ocenjeno etno selo u Srbiji i velike zlatne medalje za kvalitet za 2011. godinu, Babina reka predstavlja značajan doprinos razvoju turizma u našoj zemlji i može se očekivati da će u budućnosti u ovom mestu uživati ne samo domaći već i strani turisti. Ono što je sigurno jeste da ovo imanje od jednog hektara u lazarevačkoj opštini, okruženo planinama, brdima i šumama, koje mami mirisima i

pesmom prirode, u svakome ko mu dolazi ostavlja neizbrisiv trag i nudi dovoljno dobar razlog da mu se taj neko ponovo vrati.

Kad turizam poveže Rudnik smeđeg uglja, fabrika Gorenje, rečica Paka, ali i skoro netaknuta priroda oko ovih industrijskih gromada, besplatan javni prevoz, zamkovi, mitovi o zmaju i veštici, sve su to simboli nekada Titovog, a danas samo Velenja. Gradić kontrasta − industrije i prirode, kojeg su širom nekadašnje Jugoslavije proslavile veš mašine i frižideri, danas se ozbiljno okreće i turizmu. 90

Fensi hoteli

Hotel life

H PiĹĄe: Marko SpaleviÄ&#x2021;

rudnik i zamak

H Čak i kad sneg okopni, a skije novu sezonu čekaju u nekom varoškom ormaru, okolne planine i kotline Savinjsko-saleške doline jednako privlače turiste željne mira i aktivnog odmora. Biciklističke i pešačke staze, veštačko jezero za koje još živi legenda da kraj njega spava zmaj i šetnje kroz guste šume zovu goste da odmore dušu. Sva okolina utegnuta je pod konac u ovoj oblasti na istoku Štajerske, gde se čini da je trava mnogo zelenija, a svako drvo baš na svom mestu. Do pre 60 godina u Velenju je živelo samo 1.000 stanovnika, a onda su komunističke vođe odlučile da eksperimentišu i iskoriste potencijale rudnog bogatstva. Zbog toga danas ovaj gradić broji 30.000 glava. Sve je počelo sredinom pedesetih godina prošlog veka sa dolaskom, slobodno se može reći, „oca“ Velenja − Nestla Žganka. Partija ga je poslala da „sredi stvari“ i on je u svoje ruke uzeo sudbinu seoceta i u narednim decenijama sjajnim potezima od njega napravio ozbiljan industrijski gradić. Napredak je bio toliko očit da je Velenje odmah prozvano detetom i dikom socijalizma. Žganak je ispunio zadatak, a njegova zamisao o rudarskoj varošici ušuškanoj u prirodi, u stabla i padine, kao suprotnost mraku koji caruje u jamama, i danas se neguje. Iako Slovenija već dve decenije korača stopama tržišne ekonomije, sa Titom nisu baš potpuno raskrstili. U centru Velenja i dalje se nalazi Titov trg

Turizam je masta

i na njemu najveći ikad podignut spomenik Josipa Broza. Bronzana skulptura visoka je šest metara, a meštani i danas vole da kažu kako „Tito s vremena na vreme siđe sa postolja i prošeta velenjskim ulicama, ne bi li se uverio da je sve u redu“. Nad ovim socrealističkim naseljem, koje čine brojni soliteri i moderna zdanja, vekovima bdi i srednjevekovni dvorac, koji svojom belinom dominira velenjskim pejzažom. Još se sa kolena na koleno i od usta do usta prenose vekovne priče da u njemu živi i skriva se veštica Kunjigunda. Danas, ne obazirući se na komociju veštice, tu je smešten gradski muzej, koji prati razvoj naselja od vremena praistorije do današnjih dana. Izložen je čitav niz eksponata iz jugoslovenske ere, kao što su Titova bista, petokraka, udarničke parole, pisma i dokumenta koja se vezuju za početak rada velenjskog rudnika. Odmah ispod srednjekovnog zamka nalazi se i simpatični porodični hotel Razgoršek. Iako su njegovih 30 soba moderno opremljene, nećete se moći otrgnuti utisku da ste smešteni u neku kuću s početka 20. veka, kada su u ovom kraju glavnu reč vodili slovenački grofovi i drugi predvodnici plemstva. MUZEJ RUDARSTVA Stanovnici ovog dela Štajerske naročito su ponosni na svoj muzej rudarstva. Turiste u njemu vode

Hotel life

na put dug više od jednog veka, od vremena kada se u rudarskim oknima uz svetlost sveće ugalj vadio uz pomoć konja, lopate i pijuka, pa do savremenog doba kad podzemnim hodnicima vladaju moderne mašine. Uz tradicionalan pozdrav „srećno“ lift vodi u utrobu zemlje na 160 metara dubine. Svako mora da ima plavi rudarski mantil i zaštitnu kacigu, kao i rudarski obrok koji će okusiti tek na sredini ture duge više od jednog kilometra. Na svakom koraku presretaće vas voštane figure rudara i otkrivati tešku sudbinu koju je ovaj zanat donosio Velenjcima što su dane provodili u mraku kopajući ugalj. Neretko su u ovim poslovima veoma aktivna bila i deca. Ona su kroz rudarska okna navodila konje koji su vukli teret od čak 750 kilograma i okretala ventilatore koji su dovodili vazduh kilometrima ispod zemlje. I dok zurite u okna i napukle grede, tlo pod nogama će početi da se trese, začuće se povici rudara, podići će se prašina, a nos će vam štipati neprijatni miris gasa. Nema izlaska iz rudnika, a da bar malo ne zastrepite kao rudari kada se začuje eksplozije metana. Simulacija ove nezgode, koje su bile tako česte da je u istoriji ovog mesta zapisano čak 140

smrtnih slučajeva, jedna je od najatraktivnijih ponuda muzeja. Koliko je rudnik deo svakodnevnog života govori i podatak da je u njegovom muzeju pod zemljom koncert održao i najčuveniji slovenački bend Lajbah. Ko poželi da se baš tu venča ili možda napravi rođendansku žurku neće biti problema. Ključeve će dobiti od rukovodstva muzeja. LJUBNO NA SAVINJI Posle tunela rudnika najbolje će se prodisati na padinama Savinjskih Alpa u mestašcu Ljubno na obali reke Savinje. U ovom planinskom kraju turiste čekaju spremni splavari. Spuštanje niz reku deo je adrenalinske ponude. Za nešto umerenije goste nude se šetnje okolnim planiskim putevima ili vožnja biciklima kroz nepregledna zelena polja. Ljubno na Savinji se poslednjih godina pročulo i po održavanju Svetskog kupa u ski skokovima za žene. Slavu su stekli i specifičnom kuhinjom, pa kad se umorite na odmoru, u Ljubnom ćete vrlo brzo povratiti snagu isprobavajući kulinarske specijalitete poput mesnog specijaliteta „savinjski želudec“, zatim jela od testa kao što su „ajdnek“, „žlinkrofi“, „štrukle“.

Turizam je masta

Lokalci kažu da najbolji „želudec“ smućkaju u sportsko-rekreativnom odmaralištu Prodnik. U vinskom podrumu ovog centra mogu da se probaju odlična domaća vina od sorti ovog kraja. I sa rakijama mogu čista obraza pred goste, a naročito najpoznatijom „borovniček“, koja je zapravo mešavina naše šljivovice i borovnice, koja je daje finalni ukus. U Ljubnu je smešten i muzej splavarstva, koji je vekovima unazad bilo osnovni izvor prihoda za stanovnike ovog kraja. Muškarci su sekli šumu, a potom od balvana pravili splavove kojima su posečena stabla, koja će kasnije prodati, rekom odvozili čak do Crnog mora. Danas je taj vid splavarstva zastupljeno samo kao deo etnografske baštine ovog podneblja. Koji metar od ovog muzeja podiže se i autentični hotel Planinka. Domaćini su mladi bračni par Tomaž i Helena Žerovnik koji su 2009. godine odlučili da sagrade moderan hotel na ruševinama stare gostionice i nekadašnjeg hotela Planinka. Za tri godine podigli su hotel s restoranom i poslastičarnicom, a najčešći gosti su im sportisti na pripremama, kompanije na seminarima i parovi na romantičnim venčanjima u zagrljaju prirode. Kao i čitavo Ljubno, hotel Planinka posebno je aktivan zimi tokom Svetskog kupa u skokovima za žene. LOGARSKA DOLINA Na Savinjsku dolinu veže se jedna druga − dola Logarska, koja je pre pet godina proglašena za Evropsku destinaciju odličnosti. Pogled na nju doslovno će vas ostaviti bez daha! Priroda pod konac, čista i umivena. Lokalne vlasti ne dopuštaju izgradnju novih objekata, a stare zgrade se brižljivo čuvaju i održavaju. Kroz dolinu vijuga staza idelna za bicikliste, a turisti mogu da se pridruže i turama u obilasku doline i okolnih vidikovaca, kojim savinjski Alpi ne oskudevaju. Ipak, najčudesniji prirodni spomenik u Logarskoj dolini je 105 metara visoki vodopad Rinak. On je pravi magnet za turiste, a pogled vredi svake stope hoda do njega. NAZARJE - DVORAC I KAUBOJSKO SELO Na ušću reka Savinje i Drete, u centru sela Nazarje uzdiže se zamak Vrbovec, jedan od najznačajnijih spomenika srednjevekovne arhitekture ove oblasti. Tu se nalazi već od 12. veka, a u letopisima se spominje pod nemačkim imenom Altenburg. Slovenačko ime Vrbovec, dobio je po tome što je uz reku uvek bilo „vrbovje“ − žbunje. 94

Hotel life

Danas je jedna od turističkih atrakcija, a zaradu stiče i izdavanjem sale za venčanja. Iznad Nazarja nadvija se impresivno zdanje Franjevačkog samostana sa crkvom Marije Nazaretske. Ono zajedno sa zamkom Vrbovec čini jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu, koja predstavlja simbol sela. Gradnja franjevačkog samostana na brdašcu iznad Nazarja trajala je do 1639. godine. U vekovima koji su usledili postaje poznat po apoteci, jer su monasi spravljali lekovite meleme u biblioteci koja čuva knjige još iz 11. veka. Samo nekoliko kilometara od sela Nazarje u središtu netaknute prirode, daleko od svakodnevice i gradske žurbe, okružen šumom, na prelepoj polja-

ni smešten je Ranč Burger Veniše. Ovaj ranč čini ergela sa konjima, hotel koji pomalo liči na one iz vestern filmova, velness centar, kao i restoran sa izvrsnim specijalitetima i vinima. Jahanje konja je glavna ponuda za sve koji svrate. Domaćica ranča uvek je spremna da vas povede na jahačku turu kroz obližnju šumu. Ako ne znate kako da savladate konja, ona će vas naučiti. U hotelu se nalazi i vestern klub u kom se možete osećati kao pravi kauboj, jer ste okruženi svuda po zidovima okačenim slikama konja i potkovica, a na terasi zavaljeni u stolicu za ljuljanje i nogama podignutim na ogradu možete zamisliti kako je na isti način Dok Holidej čekao braću Klejton za konačni revolveraški obračun.

H Piše: Mirjana Vidić

Wellness oaza

koro svakodnevno može se čuti ona čuvena izreka „zdravlje je najveće bogatstvo“. Sigurno će to svako potvrditi, ali istina je i da većina ljudi to čuje kao nekakvu poštapalicu i već posle minut-dva zaboravi, nastavljajući pritom sa svojim nezdravim navikama. Ukusni ali štetni fastfood obroci, neumereno unošenje kofeina i nikotina, fizička neaktivnost i dugo sedenje na poslu loše utiču na naše opšte zdravlje, što za posledicu ima nagomilavanje toksina u organizmu. Takođe, sve veće zagađenje vazduha, vode i zemlje, ali i svesni i podsvesni stres prouzrokovan ubrzanim načinom života, mogu dovesti do ozbiljnih Da li postoji raj na zemlji? oboljenja. U prijatnom ambijentu Bali Detox Oni koji su imali sreću da Centra, gde sve podseća na duh koračaju peščanim plažama indonežanskog ostrva, stručno i malog ušuškanog ostrva pristupačno osoblje probudiće sva na samom obodu Indijskog vaša čula, oslobodiće vaše telo raokeana, odgovoriće potvrdno. znih toksina, a na taj način vaše zdravlje biće unapređeno do nivoa To je tropsko ostrvo Bali, perfekcije. koje zadivljuje svojom Prepoznajući moć detoksikacije egzotičnošću i prirodnom kao pravog načina za prelepotom. Međutim, oni koji venciju

Bali

korak do zdravlja

nemaju priliku da otputuju u nama daleku Indoneziju, ne moraju da brinu, jer i mi imamo naš Bali. Prvi Bali Detox Centar za psihofizički odmor, relaksaciju i detoksikaciju organizma smešten je u srcu Beograda, postoji već deset godina i predstavlja pravi raj ne samo za telo, već i za dušu.

zdravlja, Bali Detox Centar nudi jedinstven tretman po kome se izdvaja. Reč je o jonskoj detoksikaciji stopala, koja otklanja štetne materije i oporavlja telo tako što aktivira tkiva, podiže imuni sistem i sprečava virusne infekcije. Ono što obezbeđuje da ceo proces oslobađanja toksina bude potpuno prirodan, jesu mikroelektrični talasi. Sve počinje blagim pilingom stopala mirišljavim solima kako bi se otvorilo oko 2000 pora i naše „drugo srce“, kako neki nazivaju ovaj deo tela, spremilo za drugu fazu tretmana. U njoj se stopala uranjaju u toplu morsku vodu, u kojoj se nalazi elektrolitički deo − katoda i anoda. Puštanjem struje dolazi do procesa elektrolize u vodi, koji omogućava prodiranje jona u tkivo. Metabolizam se ubrzava, a telo se oslobađa štetnih otrova. Razne boje koje se mogu pojaviti u kadici u kojoj se nalaze vaša stopala ne bi trebalo da vas iznenade. To su samo rezultati čišćenja. Boja vode pokazuje koji su organi u telu najugroženiji i na šta bi trebalo obratiti pažnju u budućnosti. Crna ukazuje na prisustvo teških metala u organizmu i na probleme sa jetrom, a crvena na astmu i probleme sa krvnim sudovima. Ukoliko se pojavi narandžasta, to znači da vas muči reuma ili artritis, dok žućkastozelena signalizira problem sa bubrezima i bešikom. Ponekad se na površini vode mogu javiti i masne tačkice, što govori da se osim toksina oslobađaju i masti.

Hotel life

Nakon toga sledi kupka sa laticama ruža, što će goditi vašem oku, a za kraj je ostavljena relaks masaža stopala, koja traje oko 20-ak minuta. Ni čulo ukusa nije zapostavljeno, jer će vam za vreme tretmana poslužiti šolju aromatičnog čaja, pošto se u toku i nakon ove seanse preporučuje uzimanje što više tečnosti. SVETSKI HIT – TERAPIJA KISEONIKOM Fiziolozi ugalvnom tvrde da je kiseonik sama suština života. Bali Detox Centar mislio je i o tome, zato je u svoju ponudu uvrstio terapiju kiseonikom, koja je apsolutni hit u svetu. Dodatno udisanje kiseonika, koje je dostupno građanima Njujorka, Londona i Pariza, sada je moguće i kod nas. Pomoću koncentratora kiseonika za samo dvadeset minuta okrepite vaše telo i zablistajte. Ovaj tretman doprinosi

boljoj razgradnji štetnih materija u organizmu, ali i nadoknađuje izgubljenju energiju, povećava koncentraciju i memoriju, poboljšava cirkulaciju i stabiliše nervni sistem. Na našem licu ocrtava se lepota naše duše i naših misli. Da bi ono i spolja ostalo u harmoniji sa le-

pim mislima, u Bali Detox Centru posvećuje mu se posebna pažnja. Možete izabrati antistres tretman lica, koji se naročito preporučuje za umornu kožu. Tu je i Bali tretman, pogodan za muškarce i za žene sa svim tipovima kože. S godinama naša koža stari i nastaju bore, a razlog tome je trošenje hijalurona − supstance koja koži daje čvrstinu i

hidratantnost. Stoga, ukoliko želite da podmladite vaše lice, tretman sa hijaluronom je pravi izbor. Možete izabrati i vitaminski koktel, koji koži pruža novu energiju, stimulišući njene funkcije, a posebno proizvodnju kolagena. Bilo koji tretman da izaberete, vaše lice biće srećno. U Bali Detox Centru znaju i za sve tajne dobrih masaža. Pravi dodiri sa kombinacijom različitih eteričnih ulja, svetlošću sveća i mirisom aromatičnih ulja odvešće vas u jedan drugi svet. Problem može biti samo koju vrstu masaže izabrati, jer je izbor veliki. Ukoliko hoćete da se opustite i oslobodite umora, probajte relax masažu. Da bi ste se rešili stresa tu je anti-stres masaža, koja uklanja napetost i bolna stanja. Nakon napornog treninga, sportisti i rekreativci mogu se odmoriti uz sportsku masažu, koja otklanja mlečne

H kiseline nastale prilikom mišićnog rada, čime se omogućava brz oporavak mišića. Masaža koju će dame sigurno zavoleti, jer će efikasno pobediti njihovog „najvećeg neprijatelja“ – celulit, jeste anti-celulit masaža. U zavisnosti od tipa celulita sprovode se različite tehnike masaža, od klasične anti-celulit masaže do limfne drenaže sa pakovanjem tela. Za delotvorno uklanjanje viška vode i toksina iz tela preporučuje se Bali detox masaža, koja takođe direktno utiče i na smanjenje obima i masnih naslaga. Specijalna vrsta masaže koja se može probati u ovom salonu je masaža vulkanskim (vrućim) kamenjem. Ukoliko imate problema sa cirkulacijom i nesanicom ili bolove u leđima, ovo je prava masaža za vas. Ravnotežu između tela, uma i duha podariće vam Ayurvedska limfna drenaža. To je najstarija i najrazličitija tehnika masaže koja vas vodi do stanja savršenog mira i balansa. Postoji još i masaža glave i lica

Fensi hoteli Tehnologije

koja uklanja hroničnu glavoblju i terapeutska masaža leđa, kao savršen izbor nakon napornog radnog dana ili posle vrlo stresnog događaja. Nagradite svoja stopala, koja vas nose kroz život, posebnom masažom stopala. Stimulacijom određenih tačaka, ova masaža otklanja blokade koje mogu sprečiti normalno funkcionisanje vašeg organizma. Ovde se ne završava briga Bali Detox Centra za vaše zdravlje i lepotu. Oni su pronašli način da se pušači, potpuno bezbolno i bez ikakvih kontra-efekata, zauvek reše svoje loše navike. Reč je o laserskoj terapiji za odvikavanje od pušenja, koja kombinuje tradicionalnu kinesku medicinu i najsavremeniju lasersku

tehnologiju. Ona će učiniti da ova štetna navika potupno iščezne iz vašeg života – poput bledog dima cigarete. Bali Detox Centar misli i na vama drage osobe, pa vaše prijatelje i najmilije možete iznenaditi poklon vaučerima, koje ovde možete kupiti. To je pravi dar, jer poklanjajući vaučer ne samo što ćete ih obradovati nezaboravnim iskustvom već ćete učiniti nešto dobro i lepo za njihovo zdravlje. Znanje i veštine koje poseduju zaposleni u Bali Detox Centru voljni su da prenesu drugim osobama, stoga centar organizuje i školu masaže. Ostaje samo da posetite ovo rajsko ostrvo u Skadarskoj 9 u Beogradu i učinite nešto dobro za svoj organizam jer, kao što je rekao Jim Rohn (Džim Ron), poznati američki preduzetnik i motivacioni govornik, „vodite računa o svom telu, to je jedino mesto gde možete da živite“.

Hotel life

100

Fensi hoteli