Hotel Life No.2 by Hotel Life

godina I broj 2 ISSN 2334-8380

otel H life MAGAZIN ZA HOTELIJERSKI MENADŽMENT

170 godina

hotelijerstva u Srbiji

Povećanje PDV-a zatvara mnoge hotele

Inovacije u turizmu uslov za stabilan rast Stefan Milenković Kroz putovanja me vodi avanturistički duh

Prvi BIG Master festival u Beogradu

Fensi hoteli

H 16 REČ UREDNIKA U godini kada srpsko hotelijerstvo proslavlja 170 godina od izgradnje najstarijeg hotela u Beogradu, želja nam je da stranice Hotel Life magazina budu “beogradska kaldrma“ koja će vas uvesti u prva hotelska zdanja kojih više nema, a potom vam otvoriti i vrata nekih novih hotela, restorana i savremenih tehnologija koje vam hotelskougostiteljsku ponudu približavaju samo jednim klikom omiljene internet stranice ili bloga. Beograd, kao i mnogi evropski gradovi, ima svoje staro i novo lice, simbole prošlosti i građevine budućnosti koje poput magneta privlače nove turiste. Nadamo se da će ih biti sve više, jer ako je suditi prema podacima TOB-a broj turista koji posećuju Beograd iz godine u godinu je sve veći i veći. Međutim, dok se hotelsko-ugostiteljska privreda trudi da Beograd i druge srpske gradove uzdigne na mapi najprometnijih turističkih gradova Evrope, neki drugi stručnjaci im prete poreskom stopom od čak 20 odsto na hotelske usluge. To za mnoge srpske hotelijere može značiti samo jedno - ključ u bravu. Nadamo se da do toga neće doći i da će država učiniti sve da podstakne razvoj srpskog hotelijerstva, jer njegovi hoteli i restorani kako nekada, tako i danas šarmantno i nenametljivo osvajaju, i strane i domaće goste nudeći im najbolji smeštaj i uslugu, a sve to začinjeno poznatim srpskim gostoprimstvom.

170 godina hotelijerstva u Srbiji

32 Povećanje PDV-a zatvara mnoge hotele

HOTREC Na korak do evropske kategorizacije

Goran Janković Inovacije u turizmu uslov za stabilan rast Naslovna strana Hotel Holiday Inn Beograd

H IMPRESUM Izdavač: Media Life d.o.o. Topličin venac 3, 11000 Beograd T: 381 11 262 18 55 E: office@hotellife.rs W: www.hotellife.rs Direktor i glavni i odgovorni urednik Cvijeta Radović Uređivački kolegijum stručnih saradnika: Prof. dr Slobodan Unković, Ružica Petrović Dedijer, Prof. dr Slavoljub Vićić, Vojislav Janjić, Prof. Obren Drljević, Dragutin Miličić Izvršni urednik Rozana Sazdić Urednik fotografije Vladimir Lukić Marketing menadžeri: Goran Ljubičić Miroslav Mijatov Nada Vuković

54 Stefan Milenković

Kroz putovanja me vodi avanturistički duh

62 Prvi BIG Master festival u Beogradu Da znanje naraste

Redakcija: Jana Matejić, Marko Spalević, Ana Rusanov Vračević

Lektor: Tanja Peljević Ilustrator: Marie Jelić Pravna služba: Advokatska kancelarija Petar Stojanović Dizajn:

Triglav interesa hotelskog poslovanja

Štampa: AMD SISTEM d.o.o. Beograd Distribucija:

CIP - Katalogizacija u publikaciji l Narodna biblioteka Srbije l Hotel Life l Magazin za hotelijerski menadžment l glavni i odgovorni urednik Cvijeta Radović l 2013 br. 2 (okt/dec) l Beograd:Media Life, 2013 l Beograd:AMD SISTEM d.o.o. l 30cm l tromesečno l ISSN 2334-8380=Hotel Life (Beograd) l 640 l COBISS.SR-ID 199134988

96 Društvene mreže suptilan put do potrošača

Promocija

Hotellife

Piše: Jana Matejić

magazin za sve nas

U luksuznom ambijentu hotela Holiday Inn održana je promocija prvog broja specijalizovanog magazina za hotelijerski menadžment – Hotel Life.

om prilikom glavna urednica magazina Cvijeta Radović istakla je koncept magazina koji ima za cilj da poveže struku i privredu, edukuje kadrove hotelske industrije i bude lifestyle vodič svim korisnicima hotelskih, ugostiteljskih i turističkih sadržaja. - U osmišljavanju koncepta ovog magazina učestvovali su

predstavnici kako struke tako i privrede. U saradnji sa profesorima Univerziteta Singidunum, Visokih i Srednjih stručnih škola i direktorima brojnih hotela u Srbiji, osmislili smo koncept magazina koji treba da nam pre svega pruži znanje, novo iskustvo, novi pogled na već viđeno, ali i da nas uvek podseća na prave vrednosti koje ova struka

godinama neguje. Njihovo interesovanje i mišljenje nam je bila najbolja potvrda da postoji potreba za ovakvim tipom magazina. Razlozi su brojni, ali pre svega istakla bih potrebu za stručnim kadrovima koji su neophodni našoj privredi, a od kojih se u startu očekuje mnogo. Njima nije dovoljno samo da savladaju teorijsko obrazovanje

na fakultetu, prođu stručnu praksu u hotelskim i ugostiteljskim objektima, već im je potreban i jedan drugačiji pristup svemu onome što ih čeka na radnom mestu. To su one životne, zanimljive i pre svega edukativne priče iz njihove branše, a koje upravo “priča” magazin Hotel Life. Osim toga, smatramo i da naši privrednici mogu imati višestruku korist od magazina Hotel Life, jer na jednom mestu, i to besplatno, mogu pronaći sve neophodne informacije o najboljim proizvodima i uslugama za opremanje i usluživanje njihovih objekata. Osim toga smatramo da i za nas, korisnike hotelskih, ugostiteljskih i turističkih sadržaja jedan ovakav časopis, može omogućiti da se na pravi način upoznamo sa prednostima i manama kako nekog hotela i restorana tako i destinacije. Na taj način u budućnosti ćemo sebi omogućiti pravljenje boljih izbora, ne samo za odmor već i za neki poslovni seminar, kongres, tim bilding (team building). Jednom rečju, ovo je magazin za sve nas – istakla je Cvijeta Radović ukazujući na činjenicu da ime koje nosite i pod kojim se predstavljate u poslovnom svetu mnogo govori o onome što radite, u šta verujete i čemu težite, a ime Hotel Life osmišljeno je na Visokoj hotelijerskoj školi u Beogradu. Tim povodom prisutnima se obratio i uvaženi profesor Visoke hotelijerske škole dr Đorđe Čomić. Redakcija se zahvaljuje svima koji su podržali promociju prvog broja magazina

Slavoljub Vićić, Cvijeta Radović, Ljiljana Kosar, Dragan Nikolić, Đorđe Čomić i Rozana Sazdić

Cvijeta Radović, Milica Oprešnik, Jelena Milošević, Slavica Bogosavljević i Dragan Nikolić

Lena Zečević, Goran Janković, Cvijeta Radović, Rozana Sazdić i Dejan Zrilić

Hotel Life:

Hotel Holiday Inn Beograd Univerzitet Singidunum

Visoka hotelijerska škola LPC International Mačkov podrum Destilerija Zarić

Aleksandar Špagnut, Cvijeta Radović,9 i Veljko Kadijević

Bojan Lazić, Cvijeta Radović, i Dejan Veljković

Jelena Aleksić, Dragutin Miličić i Vesna Filipović

Dragan Nikolić i studenti Singidunuma

Aleksandra Garić, Tanja Šakotić, Bojana Tošić i Cvijeta Radović

Jelena Simić, Marin Mihaic, Jelena Jovanović i Vladan Kostić

Vjekoslav Petrović, Vidak Vuković i Goran Ljubičić

Cvijeta Radović, Nikola Milović i Milica Oprešnik

Branislava Antović, Cvijeta Radović, i Marija Veljković

Miloš Zečević, Peđa Obradović, Rozana Sazdić, Vladimir Pavković, Nenad Blagojević, Snežana Pavlović i Miroslav Knežević

Cvijeta Radović, Marko Spalević i Dragan Nikolić

Ivan Manevski, Cvijeta Radović, Aleksandra Šiljić, Miroslav Mijatov i Tanja Peljević

Christian i Ana Rettenbacher i Dragan Nikolić

Ivan Kilibarda, Ružica Petrović Dedijer i Cvijeta Radović

Cvijeta Radović, Gregor Pepel i Snežana Novaković

Bato Krivokapić, Đorđe Čomić, Obren Drljević, Milena Vukić, Georgi Genov, Slavoljub Vićić, Rozana Sazdić, Žarko Đurović i Dragoljub Barjaktarović

Promocija

- Poštovane dame i gospodo, drage koleginice i kolege, čast da govorim na ovoj svečanoj promociji, povodom izlaska prvog broja časopisa Hotel Life, pripala mi je zahvaljujući tome što sam doprineo davanju imena časopisu, zajedno sa koleginicom Ljiljanom Kosar i glavnom urednicom Cvijetom Radović. Nadam se da će ovo kumovanje biti isto tako uspešno kao i sve ono u čijem sam stvaranju do sada učestvovao, a i dalje postoji i razvija se (časopis HotelLink i međunarodni kongres HotelPlan). Nadam se da će sreća pratiti i časopis Hotel Life i da će imati dug i uspešan život. Kada smo tragali za najboljim imenom, u svesti sam imao jednu potpuno drugačiju poslovnu filozofiju za ovaj magazin. Naime, u većini naših stručnih časopisa hoteli se uglavnom izučavaju sa tačke gledišta ekonomije, menadžmenta, marketinga, organizacije i održavanja, pri čemu nedostaje jedan dublji humanistički pristup. Zbog toga je koncept ovog časopisa baziran na onome što se može označiti kao „život u hotelu“, a ime časopisa je direktan izraz takvog pristupa. Možda je ovde adekvatno preuzeti filozofski termin „bivstvovanja“, pa u tom smislu možemo govoriti o časopisu koji će se baviti „bivstvovanjem u hotelu“. U centru pažnje bi trebalo da bude ta sva-

Hotel life

kodnevna hotelska egzistencija gostiju i zaposlenih u hotelu, njihova interpersonalna i interkulturna komunikacija, estetski doživljaji, čulno i duhovno hedonističko uživanje, doživljaji i satisfakcija. Krajnji cilj je da se hotel sagleda kao celokupni fenomen, na transdisciplinaran i holistički način. Na kraju, želim još jednom da poželim časopisu Hotel Life i njegovim tvorcima dug i uspešan život – istakao je profesor Čomić. Direktorka hotela Holiday Inn Slavica Bogosavljević bila je jedna od onih koji su prepoznali viziju magazine Hotel Lif i podržali promociju ovog časopisa. Neskrivajući zadovoljstvo što se ovim povodom u hotelu Holiday Inn okupio who is who iz hotelijerske branše, ona je svim prisutnima poželela toplu dobrodošlicu. Prema rečima urednice Cvijete Radović, magazin Hotel Life će za sada izlaziti tromesečno i biće besplatno distribuiran svim direktorima hotela u Srbiji, turističkim organizacijama i agencijama, profesorima brojnih fakulteta i stručnih škola i drugim stručnim saradnicima u domenu turističke edukacije Srbije, vodećim restoranima u Beogradu i Novom Sadu, wellness centrima, ali i brojnim direktorima i menadžerima koji su na bitnim pozicijama ugostiteljskog i turističkog biznisa Srbije.

Georgi Genov, Cvijeta Radović, Tomislav Momirović i Dragoljub Barjaktarović

Gordana Antić, Cvijeta Radović, Pero Radovanac i Ivan Vitorović

Dragan Biljić, Cvijeta Radović, Boro Bogojević i Dragan Nikolić

Cvijeta Radović, Obren Drljević, Žarko Đurović, Đorđe Čomić, Bato Krivokapić, Tomislav Momirović i Slavoljub Vićić

Piše: Jana Matejić

Gastro oaza

SINGIDUNUM

u novom ruhu

Za ljubitelje vrhunske usluge i bogate gastronomske ponude, u srcu poslovnog centra Novog Beograda hotel Holiday Inn Beograd nedavno je otvorio vrata renoviranog restorana Singidunum.

ingidunum je poznato antičko ime Beograda, a danas u poslovnom svetu ime koje na simboličan način poziva sve goste i posetioce hotela Holiday Inn da zakorače u jedan novi, a opet svima poznati “grad ukusa”. U prijatnom ambijentu savremenih dizajnerskih nota restorana Singidunum, ljubitelji gastronomskih specijaliteta i modernih zalogaja, mogu uživati

u nacionalnim i tradicionalnim jelima, napravljenim od najkvalitetnijih namirnica, a sve to servirano i prilagođeno zahtevima modernog i poslovnog gosta. Prateći svetske trendove restoran Singidunum pruža mogućnost da kroz Daily business set menu, gost sam kreira svoj jelovnik, a u ponudi je i novi Snack menu Lobby Buzz bara, za goste kojima obaveze dozvoljavaju manje formalna okupljanja sa prijateljima

i poslovnim partnerima. U ovom ekskluzivnom restoranu moguće je poručiti Karpaćo od lososa mariniran maslinovim uljem sa limunom, serviran sa rukolom, salatom od pečenih paprika i listićima pekorina, Fuzili pastu sa lopticama od mlevenog mesa, mladim lukom i šumskim pečurkama, Paradajz čeri rizoto sa raguom od morskih plodova, kaparima i rukolom, a najtraženiji je specijalitet kuće Medaljo-

Hotel life

ni junećeg ramsteka u kori od lomljenog zelenog bibera sa sosom od estragona i sušenih vrganja. Singidunum je idealno mesto za doručak, u potpunosti prilagođen poslovnom ručku ili À la Carte izboru specijaliteta internacionalne kuhinje. À la Carte posluženje ručka ili večere sačinjeno je iz više segmenata, kojim su zadovoljeni standardi kako grupa, tako i najprobirljivijih pojedinačnih gostiju. Osim toga Singidunum pruža brojne mogućnosti organizacije tematskih večeri, promocija, intimnih svadbenih veselja i poslovnih ručkova. Restoran Singidunum radi svaki dan od 12 do 23 časa. Otvoren je i za goste van hotela, a Lobby Buzz bar je otvoren za goste od 10 do 01 časova.

170 godina hotelijerstva

u Srbiji

aljuje Redakcija se zahv aterijalu: na ustupljenom m Beograda Biblioteci grada izaciji Beograda Turističkoj organ gidunum Univerzitetu Sin čara umetnosti Udruženju istori trikt6“ i arhitekata „Dis pany anagement Com HMC-Hotel M Beograd

Priredila: Cvijeta Radović

Beogradskom kaldrmom

kroz 170 godina...

nogo godina kasnije, daleke 1837. godine naredbom kneza Miloša Obrenovića u prestonicu su uvedene gradske patroldžije, ali ni dugo posle toga, posebno noću Beograd nije tako lako izlazio na ulice. Sa prvim sumrakom život se mahom odvijao u zatvorenim prostorima, u to vreme poznatim hanovima, karavansarajima, kafanama (u kojoj se pila samo kafa) ili mehanama (koje su uz hranu i piće pružale i prenoćište). Ta su mesta bila dom i gospode i hulja, drugi dom boema, bekrija i badavadžija, ali i spas za žedne i gladne, slučajne ili namerne prolaznike. Kafana je sve više bilo širom sveta, a onda je na Zapadu počela gradnja druge vrste ugostiteljskih objekata. To su današnji hoteli (francuska reč koja potiče od latinske hospital i znači kuća za gosta). Beograd je u 19. veku iz kasa-

„Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnine, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazidah ga i prosvetih presvetoj Bogomateri.“ Despot Stefan Lazarević (pri proglašenju Beograda za prestonicu 1403. godine) be polako rastao u organizovani grad. U to vreme podignuto je ukupno 24 hotelska zdanja. U početku su ove građevine “nicale” u blizini Glavne čaršije, a kako se grad širio prema Terazijama, tako su i graditelji ovih objekata menjali lokacije. Većina hotela nalazila se u centralnom gradskom jezgru, poput starih hotela Kod Jelena, Balkan, Paris, Kasina, Srpski kralj, Srpska kruna i Nacional. Neki su čak bili podignuti na temeljima nekadašnjih turskih hanova, poput hotela Imperijal, Bristol, Rusija. Do izgradnje ovih prvih hotela u prestonici, evropski putnici koji su dolazili u Beograd su preferirali odsedanje u zemunskim hotelima, pošto brojni turski konaci, hanovi i karavansaraji nisu zadovoljavali njihove standarde. Većina prestoničkih hotela imala je i svoje poznate kafane koje su bile i mesto bitnih društvenih

i političkih događaja. Nije bilo neuobičajeno da su gosti-trgovci iz inostranstva dolazili s jeseni i preko zime ostajali u hotelu koji im je bio dom i kuća, kancelarija i odmorišni izlazak. U hotelu se živelo i radilo, ali i organizovalo ono malo zabavno-kulturnih događanja. Sve je to kasnije preraslo u mesto obavljanja ozbiljnih poslovnih aktivnosti, izložbi i slično, ali i dobrih i dugo pamćenih zabava, raznovrsnih banketa i nadaleko čuvenih balova. Iz beogradskih hotela su se čuli prvi zvuci najmodernijih svetskih muzičkih kompozicija, šlagera i drugih kulturno-zabavnih trendova. Hotelski objekti prestonice su često imali veoma značajnu ulogu u razvoju kulturnog, društvenog, privrednog i političkog života, pa su bili i mesto gde su osnivana udruženja i političke stranke, i organizovani sastanci od istorijskog značaja.

odimo vas Beogradskom kaldrmom pored hotela kojih više nema. Mnogi su porušeni, a od nekih su ostale samo zgrade koje danas služe nekoj drugoj nameni....

Kod Jelena

Prvi hotel u Beogradu podignut je 1843. godine i nosio je ime Kod Jelena po bronzanoj glavi jelena koja je visila iznad ulaza. Deceniju kasnije njegov naziv promenjen je u Staro zdanje. Počeo je da ga zida o svom trošku knez Mihailo Obrenović u jesen 1841. na uglu sadašnjih ulica Kralja Petra i Gračaničke, na mestu gde se nekada nalazio Cincar han. Upravo te godine (1841.) Beograd je postao prestonica Kneževine Srbije (s izuzetkom Zemuna koji je bio deo Austrougarske). Kada je Mihailo stigao na presto bio je vrlo mlad (nepunih 17 godina), ali za ono vreme dovoljno školovan. Hteo je za Srbiju najbolje, ali pošto nije imao školovanog kadra pozvao je stručnjake, Srbe i strance iz Austrije kako bi se Srbija podigla iz zaostalosti. Sa dolaskom stranaca shvatio je da oni nemaju gde da prespavaju. Tako je došao na ideju da izgradi hotel po evropskim standardima. U to doba Beograd je još bio varošica sa otprilike pedesetak hiljada stanovnika, ali potreba za prvim, a potom i ostalim hotelima učinili su ga vremenom jednim od najprometnijih gradova na Balkanu. Prvi hotel je bio i prva i najveća zgrada u Beogradu u 19. veku dok nije sagrađeno Kapetan Mišino zdanje 1863. godine. Knez Mihailo je želeo da u hotelu izgrađenom po evropskim standardima život i rad bude organizovani na evropski način. Zato su prvi zakupci uglavnom bili stranci. Imao je oko 100 soba, novine iz raznih zemalja, osoblje koje je govorilo više stranih jezika, a hotelske kočije su izlazile na železničku stanicu pred svaki dolazak voza. Jelovnik je bio na nemačkom, pa su i jela bila „zapadnjačka“, a „večera na porciju“ je iznosila 60-80 para. U podrumu su bile ogromne ledare u kojima se zimi skupljao led. Hotel je imao i dva bilijara, a 60-tih godina 19. veka za goste je uveden i šah. Prvim hotelom Beograd je dobio veliku građevinu u ko-

joj su se građani mogli okupljati te su se tako stekli uslovi da se kulturni i zabavni život u njemu promeni. Tamo su održani prvi balovi i pozoršne predstave, otvorena je i prva pošta, prva banka, a potom i Uprava železnica Beograda. Iz Srpskih novina saznajemo da su u hotelu boravili ljudi različitih struka koji su nudili svoje proizvode i usluge, pa su tako jedno duže vreme u njemu živeli i prodavac tekstila, prvi krojač odela i učitelj plesa. Prvi krojač se zvao Pavle Temeljkić, a Fridrih Goldhom je 10. aprila 1845. godine otvorio prvu školu igranja. Najznačajniji kulturni događaj bio je rad pozorišta u hotelu. U maju 1847. godine pozorišna trupa Nikole Đurkovića iz Pančeva počela je da izvodi predstave u Sali Kod Jelena. Njegovo otvaranje, knez Mihailo nije dočekao u Beogradu jer je godinu dana pre toga svrgnut sa vlasti, a na presto Srbije su došli Karađorđevići. Aleksandar Karađorđević je deceniju kasnije izgradio drugi hotel u Srbiji po evropskim standardima (Srpska kruna). Hotel Kod Jelena menja ime 1880. godine u Grand hotel, ali su ga i dalje zvali Zdanje ili Veliko zdanje. Vremenom je postalo Staro zdanje koje je srušeno 1938. godine. Drugi hotel Kruna sazidan je 1846. godine kao dvor kneza Aleksandra Karađorđevića, a hotel je postao tek 1856. godine. Nalazio se u Uzun Mirkovoj ulici. Radio je 15 godina, potom ga je otkupila Beogradska opština i služio je kao Opštinski dom oko sto godina. Bio je hotel I reda u kome se nalazio i bunar koji se mogao videti samo po dozvoli ekonoma Opštine. Desetak godina nakon otvaranja Kod Jelena, sagrađen je hotel Srbska kruna, za koji se priča da je tako nazvan u inat Turcima koji su zbog naziva hotela uložili protest srpskim vlastima, ali na to srpska vlada nije odgovorila. Hotel se nalazio na početku Knez Mihailove ulice, na mestu gde se danas nalazi Biblioteka grada Beograda. Bio je to hotel za strance i naš imućan svet . U njemu su se održavali koncerti, a 1876.godine su u tom hotelu odsedali strani novinari. Tom prilikom novinaru Forbsa (Forbs) i dopisnika Dejli Njuza (Daily News) nestale su neke stvari. Forbs je insistirao da se lopov pronađe, a kada je pronađen među poslugom i osuđen na smrtnu kaznu, on je „kao lud“ odju-

Srbska kruna

rio kod kralja i izmolio pomilovanje. Na tom nestu je 1902. godine održan i Novinarski kongres. Hotel Srpski kralj se nalazio na prostoru između daRusija našnje Pariske, Uzun Mirkove i Cara Uroša. Posle propasti Karađorđevića, na ovom mestu su Turci izvršavali smrtne kazne nad Srbima pa je tu pogubljen i knez Sima Marković. Tu je nekada davno bila otvorena i prva pijaca i prvi sportski teren (sa gimnastičkim spravama). Izgrađen je 1867. godine, a podigao ga je Stevan Marković koji je duže vreme bio zakupac Srpske krune u Uzun Mirkovoj . Bio je to hotel I reda i imao je 30 soba. Uništen je u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. U ulici Vase Čarapića se nalazio i hotel Imperijal na mestu još starijeg ugostiteljskog objekta - Turskog hana iz 18. veka. Opisivali su ga kao dotrajao i neurezatvoren, a zgrada je sruštena u leto 1968. godine. Za beodan sa odličnom francuskom kuhinjom. Bio je sastajalište liberalne stranke i njihovih zvaničnih sednica i prvih gradske prilike zgrada je dugo trajala, čak 60 godina. Dobeogradskih filatelista. Bio je hotel I reda, ali je porušen čekala je i vreme postojana Zavoda za zaštitu spoemnika, te u leto 1968. godine. Sada je tu neizgrađeni prostor. U to iako se zgrada nalazila u zaštićenoj zoni Knez Mihailove ulice, hotel je ipak porušen. Na uglu Vase Čarapića i Studentskog trga između 1867 i 1876. godine izgrađen je hotel Makedonija za prijem trGrand hotel govaca i putnika iz unutrašnjosti Srbije. Bio je hotel I reda sa 20 soba, a u jednoj prostoriji hotelske kafane se nalazio bunar. Srušen je u bombardovanju Beograda 1941. godine. Na mestu nekadašnjeg hana, na uglu Kneza i Vuka Karadžića broj 6, posle 1869. godine izgrađen je hotel Rusija. Ta zgrada i danas postoji. U početku je to bio hotel I reda, a po rečima Nušića, restoran hotela je imao jeftinu kuhinju „tako da se tu hranila sva sirotinja univerzitetska kao i mladi trgovački pomoćnici iz čaršije“. Na mestu Simine mehandžije u vreme 1860. godine izgrađen je stari hotel Balkan. Bio je hotel III reda, sa 12 soba po ceni od 2 do 6 dinara. Krajem 20-tih godina Beograd je počeo da se oslobađa starih niskih dotrajalih zgrada i u proleće 1935. godine porušen je stari hotel i izgrađen novi, koji postoji i danas. Ispred Hotela 1860. godine sagrađena je Terazijska česma, a oko nje posađeni kestenovi. Oko vreme je već postojao Zavod za zaštitu spomenika i smatra se da je velika šteta što je hotel srušen, zato što je kao jedna od malobrojnih beogradskih zgrada iz 18. veka mogla da bude sačuvana, pogotovu što se njenim rušenjem ništa nije dobilo već je samo pokvarena stara ulična matrica ovog dela grada. Na adresi Čika Ljubina 18, danas broj 20. nalazio se han Mihajla Ristića koji je 1876. godine dobio ime Prestolonaslednik. Taj hotel je kupio Dušan Milićević i daleke 1900. godine sagradio na tom mestu Grand hotel. Sve do izgradnje hotela Moskva 1907. godine Grand hotel je bio najbolji hotel i za ono vreme najmodernije opremljen. Imao je električno osvetljenje, lift, kupatila. Spadao je u hotele I reda sa 36 soba po ceni od 3 do 25 dinara. Nakon što je deo adaptiran u poslovni prostor tu je smešten Trgovački sud i Opšte jugoslovensko bankarsko društvo. Hotel je kasnije

česme se formirala i mala pijaca životnih namirnica koja je potom preseljena na Zeleni venac. Hotel Kasina na Terazijama i danas postoji, a otvoren je

Paris

koja nije ispunjavala uslove hotela III reda (prve nagrade su osvojili Mažestik i Kasina). Srušen je u bombardovanju Beograda tokom II svetskog rata. Zgrada hotela Bulevar postoji i danas na uglu Makedonske i Braće Jugovića. Sagrađen je između 1860. i 1875. godine. Podigao ga je Đorđe Pašona bogati Cincarin rodom iz Makedonije. Izgradnja je trajala dugo, a kad bi ga neko pitao šta toliko dugo gradi odgovarao bi „Zidam sikiracija od tvrdi materijal“. Bio je to hotel I reda, sa 14 soba. Zanimljivo je da je u tom hotelu Žarko Savić kao poznati operski pevač nakon povratka u Beograd zakupio salu, renovirao je i bez državne subvencije otvorio Operu. Uskoro je hotel promenio ime u Opera, a krajem 19. veka na tom mestu su se počele davati i prve bioskopske projekcije. Na uglu današnjih ulica Kralja Milana i Kneza Miloša 1873. godine podignut je hotel London. Stalni gosti hotela bili su poslanici koji su tu odsedali za vreme zasedanja Skupštine. Po hotelu je i ceo kraj dobio naziv “kod Londona”. U njemu su bile smeštene i Uprava vodovoda, Umetnička škola Čeha Kirila Kutlika koju su završili naši brojni poznati slikari. Hotel je srušen tokom leta u jesen 1962. godine. 80-tih godina 19. veka izgrađen je hotel Slavija na današnjem Trgu Dimitrija Tucovića. Bio je hotel III reda, a nakon I svetskog rata je renoviran u hotel II reda. Hotel je imao salu za pozorište u kojoj su se odigravali važni događaji za kulturni, i uopšte javni život Beograda. U toj Sali održan je 1919. Prvi kongres komunističke

1858. godine. Bio je mesto esnafskih sastanaka, izbornih konferencija, zasedanja Srpske narodne skupštine, a u velikoj sali Kasine 1918. godine proklamovano je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Do hotela Kasina nalazio se hotel Paris. Izgrađen je u periodu između 1866. i 1869. godine. Ostalo je zapisano da su se ovde “služila jela srpske i francuske kuhinje, igrao se šah, a bilo je i kartaških stolova sa zelenom čojom. Uveče je svirala vojna muzika, u Sali za bioskop točilo se piće uz program”. Prostorije hotela Paris bile su sedište Radikalne stranke. Tu se godinama sve do 1894. Slavija godine sastojao Klub lovaca, kada je osnovano Lovačko udruženje, a sastojali su se i članovi beogradske Streljačke družine. Srušen je posle preuređenja Terazija 1948. godine kada je sazidana nova zgrada na tom mestu. Hotel Žirov venac se prvi put se pominje u spiskovima putnika Srpskih novina, na adresi Zeleni venac br 10. Po arhitekturi zgrade sa fotografije sagrađen je 70-tih godina 19.veka posle odlaska Turaka iz Beograda. Ime hotela vezano je za istoriju I svetskog rata. U kafani su se sastajali Gavrilo Princip i ostali nacionalni revolucionari uoči sarajevskog atentata 1914. godine. Srušen je 1930. godine zajedno sa obližnjim zgradama. Hotel Srbija otvoren je 1844. godine u centru Beograda u današnjoj Makedonskoj broj 3. Prvobitno ime mu partije Jugoslavije i na osnovu Podloge ujedinjena osnoje bilo Zlatni prag. Ostalo je zapisano da je krajem 1938. vana je Socijalistička partija Jugoslavije. Kongres je dogodine Ocenjivački odbor na Konkursu za higijenske uslove neo praktični akcioni program Statut partije i odluku o pod kojima posluju beogradse kafane, restorani i hoteli pristupanju Trećoj, komunističkoj internacionali. Stari predložio i da se vlasniku Srbije izrazi pohvala za primer- hotel Slavija je srušen u bombardovanju 6.aprila 1941. no održavanje čistoće, iako je bio smešten u staroj zgradi godine.

zgradi do Đumurkane (Carinarnice) nalazili su se strani konzulati, verovatno prvi u Srbiji, a na spratu Đumurkane stanovi konzulata. Pored Đumurkane knez Miloš otvorio hotel Kragujevac. Prvo je ovde bio Nanin han, zatim kafana, a potom hotel. Zanimljivo je da je kafedžija hotela Kragujevac kupio prvu sliku koja je doneta u Beograd 1859. godine - Šekspirovo delo Romeo i Julija, uramio je i stavio na zid glavne sale. U tom hotelu su održana četiri humanistička koncerta. Hotel je srušen u bombardovanju 1944. Godine, a danas se na tom mestu nalaze manje zgrade. Na uglu Karađorđeve i Travničke, na adresi Savska 44 posle 1860. godine izgrađen je jedan od otmenijih beogradskih hotela – hotel Bosna, koji je do rušenja bio najveći i najlepši u savskom kraju. Hotel je srušen zbog regulacije tog dela Beograda, a da bi se što pre njegovim rušenjem otkrila fasada novopodignute zgrade Beogradske zadruge. Beogradska zadruga je učestvovala u rušenju hotela sa čak tri četvrtine troškova. Ta zadruga je vrlo brzo nakon toga u blizini izgradila hotel Bristol, a na mestu nekadašnje Bosne danas je benzinska pumpa. Ime je dobio po bosanskim trgovcima koji su trgovali sa Beogradom preko Savskog pristaništa. Na tom mestu su se okupljali najviđeniji trgovci i izvoznici, vođeni su i važni trgovački razgovori i zaključivani poslovi o prodaji raznih proizvoda. Kasnije su bile uključene i hartije od vrednosti i strana valuta. Tako je nastala ideja da bi u Savskom kraju trebalo otvoriti berzu. Sedam godina nakon donošenja Zakona o Beogradskoj berzi, tačnije 01.01.1895.godine, otvorena je Beogradska berza na prvom spratu hotela. Kragujevac i Bosna su već postojali kraj pristaništa, a potom

je na adresi Carinsko pristanište broj 3. izgrađen hotel Venecija. Bio je to hotel II reda, jedan od boljih. Između 19241927. godine hotel je promenio ime u Prestolonaslednik. Poslovao je malo nakon završetka I svetskog rata, a danas je to stambeni objekat, prilično zapušten. Zgrada hotela Nacional postoji i danas, nalazi se na desnom uglu Velikih stepenica kojima se silazi u Karađorđevu ulicu. Otvoren je u maju 1969. Godine. Bio je hotel II reda i imao je 21 sobu. Zakupac Smiljanić je za šetnju gostiju obezbeđivao nekoliko fijakera sa poslugom. U Muzeju grada Beograda sačuvan je plakat bioskopske predstave koja se prikazivala u ovom hotelu. Posle izgradnje Glavne železničke stanice, u Nemanjinoj ulici otvaraju se novi hoteli koji danas više Nacional ne postoje. Petrograd je bio najskromniji hotel Beograda 19. Veka. Izgrađen je posle 1881. godine. Srušen je 1911. godine usled uređenja Trga pored Železničke stanice, a onda je izgrađen moderan veliki hotel Petrograd. Solun je građen 1888. godine u Nemanjinoj 6 kao hotel II reda, a u njegovoj kafani je svako veče svirala Damen-kapela. Srušen je 1931. godine. Orijent je sagrađen posle 1884. godine kao hotel II reda. Imao je 18 soba koje su izdavane po cenama od 1,20 do 5 dinara. Srušen je u rano proleće 1964. godine da bi ustupio mesto Riječkom soliteru. Grčka kraljica je jedini hotelski objekat 19. veka koji i danas služi kao ugostiteljski objekat. Građevina je podignuta kao Despotov Han sa unutrašnjim dvorištem 1835. godine. Bio je hotel II reda i imao je 8, a potom 11 soba. Svakog jutra su se ispred hotela okupljali prodavci pereca, simita, kokica, salepa i boze glasno nudeći svoju robu.

Arhitektura beogradskih hotela

ovodom 170 godina od podizanja prvog hotela u Beogradu Udruženje istoričara umetnosti i arhitekata Distrikt 6 je u saradnji sa Kućom legata obeležilo ovu godišnjicu vrlo posećenom izložbom Hoteli u Beogradu (1843-2013). Izložba je bila koncipirana u vidu panela, na kojima su prikazane fotografije hotela iz perioda izgradnje, stare razglednice, kao i fotografije sadašnjeg izgleda, uz projekte hotelskih zdanja.

Prema rečima koautora izložbe Vladane Putnik iz udruženja Distrikt 6 hotelski objekti predstavljaju specifična ostvarenja na polju arhitekture. Oni najčešće ostavljaju prvi utisak na nas kada doputujemo u nepoznati grad i ostaju nam dugo urezani u pamćenje kada se prisećamo našeg boravka u nekom gradu. - Izložba je imala za cilj da afirmiše arhitekturu beogradskih hotelskih zdanja, kako kod stručne, tako i kod šire domaće i inostrane javnosti. Hotelsku arhitekturu Beograda može-

mo podeliti u četiri celine. Prva celina je najinteresantnija jer ukazuje na izgubljeno arhitekstonsko nasleđe prvih hotela 19. veka koji su srušeni i danas više ne postoje, ali je njihov arImperijal hitektonski i istorijski značaj izuzetan. Ovi objekti su najčešće bili u skladu sa evropskim tendencijama u hotelskoj arhitekturi tog vremena, pa su tako dominantni stilovi bili romantizam, zatim akademizam i eklekticizam. Druga celina su bili hoteli koji su promenili svoju funkciju. Izložba je prikazala i moderne hotela Beograda, kakav je svojevremeno bio Grand-hotel, jedan od prvih objekata u Beogradu sa secesijskom fasadnom dekoracijom. Treća celina izložbe tretirala je hotelsku arhitekturu prve polovine 20. veka, od kojih su mnogi i danas simboli Beograda poput hotela Moskva, Balkan ili Majestic. Većinu ovih objekata projektovali su najpoznatiji srpski i jugoslovenski arhitekti, ali i ruski emigranti, koji su se u Kraljevi-

ni Jugoslaviji aktivno bavili projektovanjem. Početkom 20. veka, hoteli poput Moskve bili su centri kulturnih zbivanja i okupljanja intelektualne elite Beograda. Neki od hotela podignutih krajem dvadesetih godina najavili su prodor modernizma na beogradskoj arhitektonskoj sceni, poput hotela Prag arhitekte Đure Borošića. Poslednja celina izložbe predstavila je razvoj hotelske arhitekture od završetka Drugog svetskog rata pa do danas. Mnogi hoteli podignuti u ovom periodu bili su domaćini poznatih ličnosti koji su dolazili u posetu Beogradu. Naročito je bio popularan za odsedanje hotel Metropol, delo arhitekte Dragiše Brašovana, podignut na temeljima Doma komunističke omladine Jugoslavije. Hronološki pregled izložbe zašao je i u prve decenije 21. veka predstavljajući ugostiteljske objektime projektovane u haj-tek (high-tech), neomodernističkim stilu poput hotela Zira i Life Design, i hotela Falkensteiner, koji ima naglašen autorski pečat slovenačkog arhitekte Borisa Podreke – istakla je Vladana Putnik.

roz projekte i zakonsku regulativu beogradskih hotela u proteklih 170 godina vodi nas Jovan Vukotić, čovek koji je u proteklih 30 godina neposredno učestvovao u izgradnji i upravljanju brojnih hotela i drugih ugostiteljskih objekata Srbije. -Prvi beogradski hoteli uobičajeno su građeni samo sa prizemljem, eventualno jednim spratom, a izuzetno dva sprata (hoteli Staro zdanje i prvobitni hotel Slavija) i odgovarali su potrebama tog vremena. Hoteli predratnog i ratnog perioda bili su veći po gabaritu, broju smeštajnih jedinica i raznovrsnom ponudom. Povećan kapacitet značio je potrebnu i traženu tržišnu konkurentnost. U ponudi beogradskih hotela predratnog perioda prepoznaju se jasno definisane karakteristike modernog koncepta hotelske delatnosti. U njima su organizovani karakteristični funkcionalni blokovi: smeštajni, blok hrane i pića, poslovni i odmorišni segmenti, perionice, garaže sa vrlo organizovanim magacinskim i pomoćno-tehničkim prostorijama. Svi hoteli su po običaju imali bogate sadržaje za zabavu i druženje: sale za balove, igraonice, restorane, poslovne i salone za ulepšavanje. I tada, u to vreme postavljena je propisana klasifikacija ugostiteljskih objekata (Uredba o klasifikaciji ugostiteljskih radnji i maksimiziranju cena u tim radnjama, na osnovu Zakona o radnjama iz 1931. godine i dalje do 1938. godine). Tadašnja pravna regulativa propisivala je

da se „hoteli dele u četiri, a pansioni u tri klase“. Jasno je bio propisan standard kvaliteta koji se poštovao i koji je gostima obezbeđivao traženi kvalitet i pravilno postavljenu politiku cena i ukupnog poslovanja. Za navedene bolje hotele koje i danas poznajemo (prva klasa) propisano je da moraju imati standardizovanu organizaciju prostora: hol, prostorije za prijem publike, salon za čitanje i pisanje, posebnu prostoriju za portira, paljenje i gašenje sobnog svetla sa prekidačima uz krevet, toplu i hladnu vodu, centralno grejanje u svim sobama, spratne telefonske kabine, lift u hotelima koji imaju više od tri sprata, propisanu posteljinu, uniformisano osoblje itd. Prostori i poslovanje organizovani su na principima i pravilima tada modernog i naprednog turističkog poslovanja, operativnog rada, standarda kvaliteta i ustrojenog pravnog poretka u toj oblasti. Pravnu regulativu u oblasti turističke privrede predstavljao je niz propisa u vezi obavljanja te a time i hotelske delatnosti. Tu su niz specijalističkih Pravilnika, Zakona koji su regulisali hotelsko-ugostiteljsku delatnost (tadašnji Zakon o radnjama), Uredbe, Propisi, Konvencije, Statistike. Beograd je bio turističko mesto u užem smislu ( i po rešenju Ministra trgovine i industrije od 22. decembra 1936 godine) i u tom smislu imao je propisane uslove i uređeno hotelsko-ugostiteljsko poslovanje. To je bila dobra podrška dotadašnjoj i daljoj gradnji,

dobrom radu i razvoju hotela i ukupne uslužne delatnosti te vrste. To je doprinelo da predratni beogradski hoteli dobro posluju i na vrlo kvalitetan način razvijaju svoju delatnost što je stvaralo dobar odnos prema imovini, objektima i gostima. Dobra i konstantna popunjenost beogradskih hotela značajno je doprinela ukupnoj posećenosti gradova i turističkih područja tog predratnog vremena. Beogradska hotelsko-ugostiteljska delatnost u prvim posleratnim godinama značila je dalji i pun razvoj te delatnosti čiji teret su pre svega poneli zatečeni predratni hoteli koje je trebalo obnoviti i adaptirati za dalji rad. Političko-društveni period tog vremena oslikavao je između ostalog i poseban odnos prema privatnim delatnostima i svojini. Usledile su političke promene, pa je i u tom smislu razvoj ove delatnosti bio okarakterisan. Ubrzanim razvojem zemlje i Beograda usledila je potreba, a time i stvoreni uslovi za građenje novih, značajnih i kapitalnih hotelskih objekata tog perioda. Tada su izgrađeni hoteli: Metropol (danas Metropol Palace), Jugoslavija, Slavija, Putnik (danas Tulip in), Šumadija, Srbija,

tadašnji Turist sada Rex, Park, Mladost (danas Hotel M), Slavija Lux, Intercontinental sada Crowne plaza, Hyatt Regency, IN Hotel, Mr. President, Holiday Inn, Life Design, Nevski, Square Nine, Falkensteiner. Poznati su i značajni hoteli koji trenutno ne rade i u fazi su adaptacije, renoviranja, gradnji, vlasničkih transformacija. Ti hoteli predstavljaju izuzetno značajan budući, i uskoro, povećani hotelski potencijal ne samo Beograda već i Srbije. To su: Crowne plaza, Jugoslavija, Radison, Splendid, Pošta, Nobel, Express by Holiday inn i mnogi drugi, za sada imenom nepoznati objekti i građevine. Danas u Srbiji i Beogradu postoji više vrsta Srpski kralj smeštajnih objekata i kapaciteta, a većina se razvrstava i kategoriše u skladu sa kategorizacijom ugostiteljskih objekata za smeštaj. Domaći propisi su u najvećem delu usaglašeni sa evropskim standardima za razvrstavanje i kategorisanje HOTREC. Objekti smeštaja koji se kategorišu su: hoteli, garni hoteli, apart hoteli, moteli, kampovi, pansioni, kuće, apartmani, sobe, depandansi i turistička naselja.

Metropol - juče, danas, sutra

olazeći od onoga što je naznačeno u Strategiji razvoja grada Beograda, osnovni cilj je da se Beograd što bolje pozicionira među metropolitenskim gradovima i prestonicama centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Na osnovu izvršene analize konkurencije u Strategiji razvoja turizma Beograda uočljivo je da upoređene konkurentske destinacije imaju čitav spektar turističkih atrakcija, mada je bitno napomenuti da lokaliteti koji su na listi UNESCO, više privlače turiste vanevropskih zemalja (Beč, Riga i Budimpešta). Međutim, možemo primetiti i da Beograd po tom parametru skoro da ne zaostaje za svojim konkurentima. Ono u čemu Beograd ne parira po tom parametru, jeste organizacija razgledanja znamenitosti uz prisustvo turističkih vodiča, kao i odsustvo adekvatne promocije datih znamenitosti i atrakcija. Prema analizi datoj u Strategiji razvoja turizma Beograda, zaključujemo da Beograd po strukturi objekata zaostaje za posmatranim konkurentima. Naime, ukupan broj smeštajnih jedinica nije sporan faktor, ali je broj hotela svakako po-

Prof. dr Slobodan Čerović, Univerzitet Singidunum

kazatelj da Beograd zaostaje za konkurentima. Beograd za razliku od svojih konkurenata ima veliki broj hostela. Ono što je zanimljivo jeste da za razliku od svojih konkurenata, Beograd ima podjednak broj hotela i hostela. Beograd zaostaje za konkurentima po broju hotela sa 5*, 4* i 3*. Investicije u nove i postojeće turističke i ugostiteljske objekte same po sebi ne mogu doprineti automatskom poboljšanju pozicije Beograda na svetskom turističkom tržištu. Kvalitet obrazovanja, treninga i edukacije onih koji pružaju usluge, a koji su najbliži u kontaktu sa krajnjim korisnicima turističkih usluga, polazne su osnove boljeg turističkog pozicioniranja. Međutim, kod inoviranja i rekonstrukcije postojećih objekata neophodno je voditi računa o očuvanju dotadašnjih već uspostavljenih vrednosti hotela, kako sa aspekta marke, brenda, odnosa prema međunarodnom okruženju i domaćim korisnicima, uspostavljene organizacije, etike i poslovne kulture, tako i sa aspekta ambijenta i dizajna koji je predstavljao konkurentnu prednost i tradiciju beo-

gradskog hotelijerstva. Kao primer navešćemo beogradski Hotel Metropol danas Metropol Palas. Od 1957. godine kada je izgrađen, pa sve do početka devedesetih godina prošlog veka, Metropol je bio prestižan hotel. U vreme svog punog sjaja i glamura ugostio je mnoge poznate ličnosti umetničkog, estradnog, sportskog i javnog života: Juri Gagarin, Sofija Loren, Armstrong, Sukarno, Robert De Niro, Alen Delon, Roj Tinis, Zdravko Čolić, Goran Bregović i Belo Dugme, Davorin Popović iz Indexa; svetski sportisti: Spaski, Fišer; poznati pisci: Kiš, Ćosić; glumci: Ljuba Tadić, Dragan Nikolić i mnogi drugi. U tom hotelu često je boravio i Josip Broz Tito, ali i drugi svetski državnici: Hruščov, Nehru, Burgiba, Naser, car Hajle Selasije, Vili Brant. Tu su se održavali prijemi svetskog ranga, najluksuznije gala večere, proslave Nove godine na nivou koji je bio primeren najvišim svetskim zvaničnicima. Hrana se služila u najskupljem posuđu, koristio se isključivo srebrni i zlatni escajg. O ugostiteljskim dostignućima osoblja Hotela Metropol može se naširoko govoriti. Ilustracije radi, navešćemo samo da je šef kuhinje Hotela Metropol Natalija Vuković bila prvak Evrope u kulinarstvu, da je barmen bio treći u svetu, da je osoblje Hotela Metropol bilo osvajač mnogih pehara i zlatnih medalja na jugoslovenskom Metropol i međunarodnim takmičenjima, da je nightclub Hotela Metropol 1988. godine proglašen, od strane američkog nedeljnog magazina Newsweek, za jedan od tri vodeća bara u svetu. U Hotelu Metropol organizovali su se mnogi kulturni, naučni, privredni i politički skupovi. Jedan od značajnijih kulturnih i zabavnih manifestacija bila je Muzika moje mladosti. Organizovane su se mnoge modne revije, međunarodna takmičenja i simpozijumi, kulturne i zabavne večeri mnogih zemalja kao što su SSSR, Čehoslovačka, Čile, Kuba, gostavanja egzotičnih kuhinja i narodnih ansambala i tako dalje. Jednom rečju, u to vreme Hotel Metropol nije bio običan hotel, imao je svoju socijalnu dimeziju, duh, šarm, čar kojem mnogi gosti nisu odoleli i stalno su mu se vraćali. Hotel Metropol je bio i društvena institucija, stecište kako mnogih Beograđana, tako i stalnih stranih gostiju. U prilog tome govori i podatak da su pojedini gosti odlučili i da za stalno žive u Metropolu. Metropol je bio odraz i izraz jednog vremena, kulture i etike, i oličenje beogradskog načina života. Hotel Metropol je do devedestih godina ostvarivao izuzetne poslovne rezultete i skoro sve investicije su izvođene iz sopstvenih akumuliranih finansijskih rezultata. Najniža plata

1990. godine bila je 1000 nemačkih maraka. Međutim, desetogodišnje sankcije su učinile svoje, iako za to vreme Hotel Metropol nikada nije poslovao sa gubitkom, niti se odricao kompetentnosti svojih zaposlenih, najstručnijeg kadra koje je imao. U procesu privatizacije, započetom posle 2000. godine, Hotel Metropol je dobio svog novog vlasnika. Kao jedan od najskupljih hotela u Srbiji po kvadratnom metru, hotel je na aukciji prodat od strane kompanije Dunav za 27,4 miliona eura. Juna meseca 2006. godine odavno poznati hotel postao je deo lanca hotela Grecotel, odnosno deo grupacije Classical Hotels. Kompanija koja je postala vlasnik hotela je 50% vlasništvo turističke grupacije TUI, koja kao najveći touroperator u svetu ima ogroman udeo u turističkim kretanjima na svetskom tržištu. Naziv hotela je izmenjen u Metropol Palace (Palata Metropol), po ugledu na veliki broj hotela iz grupacije kojoj pripada. Cilj rekonstrukcije je bila transformacija hotela u hotel sa 5* koji će posedovati bazen, fitnes centar, wireless internet, restoran na krovu hotela u staklu sa pogledom na okolinu. Možemo reći da je novootvoreni – rekonstruisani Hotel Metropol Palace svakako na zavidnom tehničko –tehnološkom nivou i da raspolaže savremenim sobama i postorijama. Međutim, ono što bismo mogli istaći kao zamerku, jeste da novootvoreni hotel nije dostigao nivo kakav je dotadašnja klijentela očekivala. Dizajnerski stil koji je primenjen, posebno u javnim i ugostiteljskim prostorijama, ne odražava duh i stil otmenosti koji je Metropol imao, neatraktivni dekorativni materijali, siromaštvo enterijera (rekli bismo u stilu socrealizma pedesetih godina), neadekvatna organizacija javnog prostora, neadekvatni materijali koji su zamenili dobro poznate Metropolove mermerne stubove i tako dalje. Fasada hotela je takođe osiromašena. Takođe, iskrenim gostima Hotela Metropol nedostaje i duh usluge i profesionalna bliskost sa osobljem hotela koje još uvek nema onu prepoznatljivu ljubaznost, predusetljivost, stručnost i profesionalnost. Da ne bi bili samo kritički orjentisani, potrebno je navesti da je glavni prilaz Hotela Metropol i wellness centar na zavidnom nivou i da je šteta što i ostali elementi nisu urađeni na tom nivou. S obzorom da rekonstrukcija nije još uvek završena, nadajmo se da će poštovaoci Hotela Metropol ipak imati razloga da se vrate ovom hotelu sa onim ushićenim, žarom i ljubavlju sa kojom su nekad redovno, skoro svakodnevno dolazili u ovaj Hram ugostiteljske usluge.

godini kada Turstička organizacija Beograda takođe proslavlja svoj jubilee – 60 godina od osnivanja, možemo reći da je zabeležen porast broja turista u srpskoj prestonici. U junu mesecu za 21% je povećan broj gostiju u odnosu na isti mesec prošle godine, a za 19% je povećan broj ostvarenih noćenja u odnosu na prošlu godinu. U julu je bila slična situacija, povećanje za 28% u poseti gostiju i 23% u ostvarenim noćenjima. Od početka godine srpsku prestonicu je posetilo ukupno 343.063 turista, od toga je 274.888 stranih gostiju. To ukazuje na kontinuirani

Vir, Noćna razgledanja iz otvorenih autobusa BS Toursa i Laste, Kružna tura je postala mini izlet na Avalu, a najtraženija tura je trenutno Savamala Creative District. Turisti koji izaberu obilazak Savamale imaju priliku da vide jedan od najstarijih delova Beograda, koji je prvi sagrađen van zidina Beogradske tvrđave. Nekada je važio za centar Beograda, ali nakon što je šetačka zona izmeštena u Knez Mihailovu ulicu, Savamala je dugo bila samo industrijska četvrt. Decenijama kasnije transformisana je u jedan od najpopularnijih kvartova Beograda, urbanu dizajnersku

Foto: TOB

trend rasta od 11% u poseti i 7% u noćenjima u prvih sedam meseci 2013. godine. Danas u Beogradu prema zvaničnim podacima (Kategorisani objekti R. Srbija Jul 2013.) otvoreno je i posluje 58 kategorisanih hotela, što sa 4 depandansa i jednim kampom čini 63 kategorisana objekta. Beograd ima 3 hotela sa 5*, 28 hotela sa 4*, 19 hotela sa 3* i 8 hotela sa 2*. Beograd takođe ima i više registrovanih pansiona, kuća, apartmana i soba, što sa hostelima koji se ne kategorišu (a kojih u Beogradu prema nezvaničnim podacima posluje preko 70), čini ozbiljnu ponudu ukupnih smeštajnih kapaciteta Beogrda. Svi turisti koji žele da se informišu o turističkoj i hotelskougostiteljskoj ponudi grada, informacije mogu potražiti u TIC na novoj adresi u Knez Mihailovoj 5. Uskoro će na prodajnim mestima TIC biti Belgrade City Card, uz koju će biti uključene BusPlus i SIM kartica. Dogovorena je saradnja i sa Beo-kom servisom za besplatne pozive, a aplikacija – Beograd jedna priča realizovana je u saradnji sa Telekomom. Osmišljeni su novi turistički programi: Folklorne večeri u Skadarliji, Izleti van Beograda u Viminacijum i Lepenski

četvrt, centar noćnog života, dizajna i kulturnih dešavanja. U cilju promovisanja posebnosti Savamale, Turistička organizacija Beograda u saradnji sa Mikser House i Glob Metropoliten Tours osmislila je turu koja od ovog leta ima za cilj da pored iznošenja istorijskih činjenica prikaže i urbane mitove kvarta, sruši tabue i predstavi Savamalu kao novo uporište dizajna, kulturnih dešavanja i uzbudljivog noćnog života. Tura počinje i završava se u objektu Mikser House, a na kraju ture posetioci imaju obrok – Balkanski suši i čokanj rakije. Šetnja obuhvata znamenite toponime Savamale: zgradu Beogradske zadruge (Geozavod), hotel Bristol i sobu u kojoj je svojevremeno odseo Rokfeler (Rockefeller), Manakovu i Špansku kuću i druga znamenita arhitektonska obeležja kvarta. Turisti će saznati zanimljive pojedinosti o nekadašnjem životu Savamale: trgovini na Maloj pijaci, jezeru koje se nalazilo na prostoru današnjeg Zelenog Venca, ulici Gavrila Principa i njegovoj povezanosti sa Savamalom, bari Veneciji, o faktima i anegdotama života koji se odvijao na reci, čuvenom Miki Alasu i mnogim drugim ličnostima koje su obojile savamalsku istoriju.

Do sledeće priče o Beogradu neka vas kroz život u Beogradu vode reči Duška Radovića…. „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.“

Investicije

- hotel sa pričom Retka su mesta u Beogradu koja mogu da ispričaju njegovu zanimljivu istoriju na jedan živopisan način. Jedna zgrada, izgrađena u srcu starog Beograda, kvartu Savamala kada je Savamala nastajala i dobijala izgled koji i danas ima, svedok je i protagonista te priče. To je zgrada budućeg hotela Jump Inn.

ahvaljujući viziji najbogatijih i najuglednijih trgovaca i preduzimača, kao što su bili Luka Ćelović, Rista Paranos, Mihailo Miljković i mnogi drugi koji su želeli da donesu evropski duh u svoju zemlju, krajem XIX veka i početkom XX u kvartu Savamala oko Karađorđeve ulice

počinje modernizacija i gradnja zgrada i objekata različitih namena. Pored hotela Bristol i Beogradske zadruge (današnji Geozavod) nastaje i kompleks zgrada na uglu Karađorđeve i današnje Zagrebačke ulice. Projekat zgrade u kojoj će se nalaziti JUMP INN HOTEL je uradio ruski emigrant Nikolaj

Vasiljev, poznat i po projektu zgrade današnjeg Vojnog muzeja na Kalemegdanu, a poslove je nadzirao arhitekta Hrisanf Vinogradov. Zgrada je završena 1924. godine. Danas, zgrada hotela JUMP INN je potpuno renovirana sa akcentom na komfor, dizajn i najnoviju tehnologiju. Budući hotel je pro-

Hotel life

jekat TRIPLE JUMP GROUP, danas prepoznatljive u Srbiji po zastupništvu brendova Converse, Lindex i Arena, koja je prisustvo u Savamali započela projektom Mixer House, u objektu čiji je vlasnik. Kako je osnivač TRIPLE JUMP GROUP bivši jugoslovenski rekorder i olimpijac u troskoku, otud i inspiracija za naziv JUMP INN u kome se sportska strast materijalizuje u slikama poznatih atletičara i atletskih motiva koje će se nalaziti svuda po hotelu. Savamala danas doživljava svoju drugu mladost kao novi centar umetnosti, dizajna, kulture, gastronomije, noćnog provoda i hedonizma na beogradski način. A budući JUMP INN HOTEL je tu da pruži vrhunsko gostoprimstvo na mestu na kome će se pisati nova istorija grada. Dobro došli!

Piše: Jana Matejić

Hotel menadzer

Novo vreme

zahteva predautorizaciju

Pre dva veka telefon je tek bio u začetku, o imejlovima još niko nije ni sanjao, a rezervacija hotela danima ili mesecima unapred je bila nezamisliva. Hoteli su imali samo adresu. U zemlji koja je bila opterećena sudbinom ropstva turske vladavine i očajnički vapila za trendovima zapadnjačke kulture ta adresa je bila samo jedna reč – Beograd.

ahvaljujući savremenoj tehnologiji, danas je hotelsku sobu moguće rezervisati na više načina. Osim direktne i lične rezervacije putem mejla, faksa ili telefona, tu su i posrednici u vidu turističkih agencija i online sistema koji preuzimaju primat. Velike kompanije koje imaju ugovorenu cenu sa hotelima, uglavnom rezervacije šalju elektronskom poštom, a u poslednje vreme sve je više hotela koji svojim korporativnim klijentima nude mogućnost rezervisanja smeštaja direkno putem hotelskog sajta. Rezervacija hotela putem sajta ili rezervacionog sistema donela je još jedan opšte prihvaćen trend

- predautorizaciju hotelske sobe. Za neke je to još uvek procedura sa kojom se tek upoznaju, dok je za poslovne ljude i sve ostale koji često putuju i odsedaju u hotelima širom sveta uveliko poznata stvar. Predautorizacija je način da hotel rezerviše sredstva na računu klijenta, koja će za pruženu uslugu naknadno biti naplaćena. Obzirom da i gosti i hotelijeri mogu imati različite želje i pravila koja prate rezervaciju sobe, o svemu onom što prati predautorizaciju hotelske sobe za Hotel Life govore šef recepcije IN Hotela Jelena Nikolić, šef recepcije hotela Chrystal Slavomir Nikolić, i direktor poslovnog sektora OTP Banke Ivan Radojčić.

GARANCIJA REZERVACIJE Prema rečima šefa recepcije IN Hotela Jelene Nikolić, garancija da će gosta prilikom posete nekom gradu sačekati soba koju je zaista rezervisao jeste potvrda rezervacije. Ona se mora poslati gostu u elektronskoj formi po prijemu zahteva. Potvrda rezervacije treba da sadrži: broj rezervacije, ime i prezime gosta, datume prijave i odjave, tip rezervisane sobe, cenu, usluge uključene u cenu, način plaćanja, uslove otkaza rezervacije, penale za no-show. -Ukoliko gost ima specijalne zahteve, na koje u IN Hotelu obraćamo posebnu pažnju, na primer sobu na

Hotel life

višem spratu, rani dolazak i slično potrebno je to naglasiti u potvrdi. Ukoliko je rezervacija izvršena telefonom potrebno je gostu uvek reći broj rezervacije – objašnjava Jelena Nikolić. Sa druge strane nisu retke i situacije da gosti rezervišu sobu pa je potom otkažu. Kako bi se hotel u potpunosti zaštitio od nepojavljivanja gosta po izvršenoj rezervaciji (tzv. no-show rezervacija), postoje pravila i parametri koje svaki hotel odnosno korporacija, postavlja individualno i koji uvek moraju biti jasno naglašeni prilikom potvrde rezervacije, a vezani su za garanciju i način otkazivanja rezervacije. -Rezervacija se može garantovati uplatom, Ugovorom u kome je navedeno da firma koja je rezervisala smeštaj snosi troškove eventualnog nedolaska gosta u hotel, a najčešće platnom karticom. Ukoliko klijent garantuje rezervaciju platnom karticom uzima se predautorizacija sa kartice čija je kopija sa potpisom i pismenom izjavom gosta, klijenta ili kompanije, dostavljena hotelu kao garancija plaćanja sobe. Ovakav način poslovanja u IN Hotelu je standard, i proces rada se odvija po definisanim procedurama koje poštuju zakonske propise i obezbeđuju konstantno visok kvalitet usluge. Predautorizacija je blokiranje određenog iznosa - sredstava sa kartice gosta. Slip koji se dobije kada se predautorizacija izvrši na POS terminalu izleda skoro isto kao slip prodaje/naplate, ali je jasno napisano da je u pitanju predautorizacija, a ne prodaja. Kada želimo da obezbedimo naplatu noshow penala, ona se radi sa kartice kojom je rezervacija urađena, a iznos koji se blokira na kartici je uglavnom u svim hotelima u visini troškova jednog noćenja. Postoje i situacije u kojima se blokiraju sredstva koja podmiruju celoku-

H Prvi susret sa predautorizacijom Aleksandra Šiljić

Moje prvo poslovno putovanje 2011. godine u Kopenhagen pamtiću po predautorizaciji. Recepcionerka hotela Opera mi je prilikom prijave tražila kreditnu karticu bez bilo kakvog objašnjenja. Provukla ju je kroz aparat i ja sam dobila sms poruku koju inače dobijam prilikom bilo koje kupovine, da su sredstva skinuta sa kartice. Verovala sam da je plaćanje hotela izvršeno. Šok je usledio poslednjeg dana kada su mi rekli da treba da platim račun. Recepcionerka je više puta provukla karticu kroz aparat i svaki put je izlazio slip da transakcija nije obavljena. To je bilo logično, jer na kartici nije bilo više od onoga što je mojim dolaskom blokirano. Ja sam njih ubeđivala da su mi račun već naplatili, i pokazivala sms poruku banke (na srpskom) ali, naravno, poruka nije ništa objasnila. Nisam imala traženi iznos u gotovini, a žurila sam na let, pa su me pustili tek kada sam im ostavila sve lične podatke. Po sletanju u Beograd, u banci sam tražila objašnjenje. I tek sam tamo (napominjem - ne u hotelu) saznala da je izvršena transakcija „predautorizacija“, odnosno rezervacija sredstava na mom računu, koje je banka na automatski zahtev hotela „blokirala“ i da obično ta sredstva, pošto se izvrši plaćanje u gotovini, budu automatski odblokirana za mesec dana. Ne znam šta se desilo tačno u hotelu, zašto su pokušavali da skinu druga sredstva, a ne ona koja su blokirali, ali u mom slučaju, hotel je na kraju povukao ta rezervisana sredstva i ja sam račun dobila poštom posle nekoliko dana. pnu vrednost rezervacije i u najvećem broju slučajeva to se odnosi na rezervacije potvrđene po non-refundable tarifama. Klijentu se obavezno u svakoj rezervaciji pored potvrde smeštaja potvrđuju i načini garancije i otkaza rezervacije, dok se online rezervacija ne može potvrditi bez prihvatanja Uslova rezervacije i otkaza, tako da je svaki klijent uvek upoznat sa uslovima pod kojim je njegov boravak u hotelu potvrđen – objašnjava Jelena Nikolić i napominje da je predautorizaciju u IN Hotelu moguće izvršiti bilo kojom karticom koja je hotelu dostavljena, a nije zaštićena pin kodom. IN Hotel prihvata skoro sve najzastupljenije kartice i nismo imali situacije da gost želi

da garantuje ili plati svoj boravak karticom koju ne prihvatamo. KREDITNA ILI DEBITNA KARTICA Garancija rezervacije kreditnom karticom i predautorizacija su već dugi niz godina svakodnevne, a tome su uglavnom doprineli online sistemi putem kojih je nemoguće uraditi rezervaciju bez kreditne kartice. Tu praksu primenjuje i hotel Crystal kao i brojni drugi hoteli širom sveta. Prema rečima Slavomira Nikolića, šefa recepcije hotela Crystal za predautorizaciju hotelskog smeštaja najsigurnije je koristiti kreditnu karticu. To je jedini način da se hotel zaštiti od neželjenih

H komplikacija u slučaju da gost ode namerno ili slučajno bez uobičajenog odjavljivanja (checkout). - Od trenutka kada gostu predate ključ od sobe, vi osim predautorizacije nemate nikakvu garanciju da će vaša usluga biti naplaćena. Ako predautorizaciju izvršite debitnom karticom, vi nakon odlaska gosta ne možete ta sredstva realizovati bez njegovog fizičkog prisustva i zato mi isključivo tražimo kreditnu karticu. U 99% slučajeva predautorizacijom rezervišemo ceo iznos naše usluge – ističe Slavomir Nikolić. Naravno, uvek postoji određeni procenat gostiju koji rezervišu svoj smeštaj telefonom ili putem elektronske pošte i insistiraju da se njihove rezervacije potvrde bez ikakve garancije. -U IN Hotelu praktikujemo da ukoliko nije period visokog zauzeća takve rezervacije prihvatamo kao negarantovane i gostu obavezno naglašavamo do kada kao takva važi. Ne mora se pristupiti predautorizaciji ukoliko se dostavi pismena garancija kompanije da će platiti smeštaj ili eventualno nepojavljivanje

Hotel menadzer

gosta – objašnjava Jelena Nikolić. PROBLEMI KOJI PRATE PREDAUTORIZACIJU Prema rečima Slavomira Nikolića problemi koji prate predautorizaciju u mnogim slučajevima su neinformisanost šta je predautorizacija i kako zapravo funkcioniše rezervisanje sredstava koja kasnije treba da budu i realizovana. -Prilikom provlačenja kartice i vršenja predautorizacije vlasnik kartice od nas dobije slip na kome piše da su ta sredstva samo rezervisana, ali od banke dobije sms poruku da su ona zapravo skinuta iako nisu. Uvek budu malo zbunjeni i uplašeni sa pitanjem „zašto ste mi skinuli ta sredstva sada“. Sa druge strane prilikom odjave iz hotela kada ta sredstva mi zaista skinemo oni od svoje banke ne dobiju nikakvu informaciju o tome– objašnjava Slavomir Nikolić. U slučajevima kada klijent odluči da troškove plati na neki drugi način, ranije uzeta predautorizacija se stornira. Međutim i u ovim slučajevima postoje problemi. Problem koji najčešće prati storniranja predautorizacije jeste i “stvarna” deblo-

kada sredstava sa računa klijenta sa kojeg je iznos predautorizovan. -Kada hotel uradi storniranje predautorizacije i klijent dobije svoj primerak slipa o dokazu stornirane transakcije, banke neretko vrše, iz njima poznatih razloga i propisa, deblokadu u trajanju do čak 30 dana. Nažalost, gosti se uglavnom obraćaju hotelu, ne znajući da je to problem koji dalje rešava banka čiji su oni klijenti i kod koje imaju otvoren račun. U ovakvim slučajevima hotel kontaktira svoju poslovnu banku i upućuje zahtev za ubrzano rešavanje nastale situacije sa svom pratećom dokumentacijom. Zbog ovakvih situacija važno je da se sva dokumentacija vezana za predautorizacije pažljivo arhivira, jer je u slučaju reklamacije veoma teško bez prisustva slipa o storniranju dokazati vreme deblokade sredstava – objašnjava Jelena Nikolić. Iako je predautorizacija jedina garancija za hotel da će njegova usluga biti i plaćena, vrlo često se dešava, kako ističe Slavomir Nikolić, da baš stalni gosti mole da im se veruje i da im ne provlače karticu, što je za recepcionere bilo kog hotela neprihvatljivo.

Hotel life

UZ POUZDANU BANKU PUTUJTE ŠIROM SVETA

Šta konkretno znači transakcija predautorizacije? Rezervaciju hotelskog smeštaja platnom karticom moguće je vršiti putem transakcije „Predautorizacije“, provlačenjem kartice kroz POS terminal ili ručnim unosom podataka sa kartice i biranjem ovog tipa transakcije. Transakcijom „Predautorizacije“ samo se rezervišu sredstva na računu korisnika kartice. Realizacijom ove transakcije konačno se zadužuje račun korisnika kartice. Ukoliko gost plaćanje troškova izvrši gotovinom ili na drugi način, onda će se poništiti „Predautorizacija“ i time će se odblokirati rezervisana sredstva.

Korišćenjem kreditne kartice klijent koristi sredstva kredita koje mu je banka odobrila, uz obračunavanje kamate. Postoje različite kreditne kartice u zavisnosti od modela otplate kredita i to: Revolving sa procentom otplate, Installment gde je otplata na jednake mesečne rate, Charge – gde se otplata celog iznosa duga vrši na kraju obračunskog perioda, kao i mnoge druge. Kreditne kartice takođe mogu da se koriste za plaćanje na POS terminalima ili podizanje gotovine na bankomatu ili šalterskom POS terminalu.

Zašto nije moguće rezervisati ili garantovati plaćanje hotelske sobe sa debitnom karticom? Nemogućnost ili mogućnost plaćanja ili garantovanja plaćanja hotelske sobe debitnom karticom nije univerzalno pravilo. Ovo ograničenje zavisi od banke prihvatioca (rezervacionog sistema ili hotela). H

Ivan Radojčić, zamenik predsednika Izvršnog odbora i direktor Poslovnog sektora OTP banke svog tekućeg računa kada plaćaju kupljenu robu, ili podižu gotovinu na bankomatu ili šalterskom POS terminalu.

H Mnogi hoteli zahtevaju isključivo kreditnu karticu prilikom predautorizacije. Koja je razlika između debitne i kreditne kartice?

Debitna kartica je vezana za tekući račun klijenta ili neki drugi namenski račun i služi za korišćenje sredstava koje u tom trenutku klijent ima na računu. Ona omogućava klijentima da troše novac sa

Kreditna kartica je kartica koja je vezana za kreditni račun i izdaje se na osnovu kredita koji je banka prethodno odobrila klijentu.

H Ako gost pri odlasku plaća svoj račun gotovinom, nakon kog vremenskog perioda će banka odblokirati rezervisana sredstva? Nakon što hotel pošalje poništenje predautorizacije, rezervisana sredstva bi trebalo istog momenta da se odblokiraju. H Zbog čega u određenim situacijama rezervisana sredstva budu odblokirana nakon više dana? U situaciji kada sredstva nisu odblokirana odmah, najčešće se radi o neažurnosti sistema obrade banke izdavaoca ili banke prihvatioca kartice (hotela). Takođe, taj period može da zavisi i od poslovne politike banke, odnosno rokova za obradu koje s u ugovorili sa svojim trgovcima, u slučaju banke prihvatioca (hotela), ili sa korisnicima platnih kartica u slučaju banke izdavaoca. U online sistemu, transakcije platnim karticama bi trebalo da se obrade u istom trenutku.

Piše: Cvijeta Radović

U fokusu

Povećanje PDV-a

zatvara hotele Srbije

Povodom najnovijeg predloga Vlade Srbije o izmenama Zakona o PDV-u kojim se predviđa povećanje poreske stope na usluge hotelskog smeštaja sa 8% na 20%, predstavnici privrede (hotelske industrije) upozoravaju da će ova mera direktno smanjiti konkurentnost srpskog turizma u regionu, smanjiti broj gostiju, zatvoriti brojne hotele i neće doprineti povećanju budžeta, već smanjiti prihod od PDV-a na duži vremenski rok.

Na hitnoj sednicu svih članica Nacionalne asocijacije hotelijera i restoratera Srbije (HORES) hotelijeri su iskazali ogromnu zabrinutost zbog problema koje bi nova mera Vlade mogla prouzrokovati. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije HORES Aleksandar Vasilijević istakao je zajednički stav svih članica - povećanje PDV-a na hotelske usluge dovešće Srbiju u poziciju da ima ubedljivo najveću stopu PDV-a na smeštaj u okruženju, smanjiće potrošnju i investicije u ovu privrednu granu i poslaće kapital u druge zemlje. Predsednik Skupštine Asocijacije HORES Tomislav Momirović, upozorio je da hotelijeri ne mogu podneti povećanje poreske stope za čak 150%, i da to sigurno nijedan biznis u Srbiji ne može. -Efekat po budžet će biti kontraproduktivan. Dobar deo hotela će oterati u sivu zonu, cene će postati trajno nekonkurentne, stopiraće se sve investicije, a većina hotela u unutrašnjosti moraće da stave ključ u bravu. Država ne sme da nas stavi u težu situaciju nego što je to slučaj sa hotelima u regionu i u EU, gde taj porez ne prelazi 10%, a u mnogim zemljama je čak i niži – istakao je Momirović.

Direkor Asocijacije HORES prof. dr Georgi Genov je istakao da će zbog ovako drastičnih povećanja PDV-a svaki turistički aranžman sigurno biti skuplji u proseku za oko 200 evra, što će uticati i na manji dolazak i domaćih i stranih gostiju. Procenjuje se da će ovim merama devizni priliv od turizma biti smanjen za oko 180 miliona dolara. -Nove cene aranžmana biće opterećene porezom na smeštaj od 20%, ali i na hranu i piće od 10%. Pošto toliko povećanje neće biti moguće sprovesti, deo ove mirođije moraće da podnese hotelska privreda što će sigurno izazvati kolaps hotelske industrije – istakao je Genov i upozorio da će posledice biti nemerljive i sigurno praćene otpuštanjem radnika i smanjenjem plata. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA Aleksandar Seničić je upozorio da postoji problem i sa već ugovorenim kapacitetima za narednu godinu, gde se može očekivati veliki broj otkazanih aranžmana. “Očekivali smo da će receptivni turizam imati još nižu stopu PDV-a, on je u Hrvatskoj i Crnoj Gori ukinut, ali sada možemo očekivati da će prihvat inostranih gostiju opasti”, naveo je on. Na sednici Asocijacije HORES pomoćnik za finansije PMC

Bato Krivokapić je ukazao na nelogičnosti koje donosi novi predlog Vlade. -Pitam se na osnovu koje logike i čije analize je Vlada dala predlog ovakvih mera, jer ako je interes Vlade bilo zapošljavanje, ova mera će dovesti do otpuštanja radne snage?!Svi znamo da hoteli žive i rade 24 sata i da su njemu potrebni ljudi, a od čega platiti te ljude?! Ako je interes Vlade bio da se turizam razvija kao prioritetna grana privrede, ova mera će ga uništiti. Kako ćemo ulagati u nove projekte, ako će nas država ovoliko oporezivati?! Lično mislim da neko ovo nije dobro sagledao i preračunao, jer ako ovo zaista prođe, posledice će biti katastrofalne - nijedan kongres u Srbiji neće moći da se organizuje, porašće iznajmljivanje stanova i hostela, a domaće stanovništvo će bežati u inostranstvo na odmor, tamo gde je jeftinije – upozorio je Krivokapić. Prema rečima Dejana Pejčinovića, direktora Zira Hotel Beograd povećanje PDV-a sa 8% na 10% za hranu i piće, povećaće stavke nabavke i u startu će ugroziti profitnu stranu hotela. Sa dodatnim povećanjem poreza na smeštajne usluge hotelijeri će definitivno morati da podignu cene, a to će im oterati i domaće i strane goste.

Hotel life

-Poređenjem sa poreskim stopama okolnih zemalja dolazi se do zaključka da Srbija ne bi trebalo da ide preko 10% PDV na hotelski smeštaj. U slučaju da poreska stopa ipak bude 20%, to će dovesti do problema sa već definisanim cenama sa wholesaler i GDS sistemima kao i već ugovorenim poslovima za narednu godinu. To će izazvati problem u već projektovanim budžetima i biznis planovima koji bi bili ozbiljno poremećeni stavkom od 12% opterećenja. Tako nešto se nije moglo predvideti i ukalkulisati. Povećanje PDV-a će dovesti do brojnih problema po pitanju klime za investitore u hotelskoj industriji i povećanim ROI, (povraćaj uloženih sredstava) već realizovanih projekata. Ne treba zanemariti i činjenicu da će ova situacija dovesti i do problema koji nastaju po pitanju konkurentnosti sa ostalim okolnim zemljama kada je reč o dovođenju kongresnih dešavanja i velikih seminara kao i većih sportskih dešavanja – naglasio je Pejčinović. -Prema svim pokazateljima samo Beograd će sledeće godine imati oko 1000 smeštajnih jedinica više u operativi 3, 4, 5 zvezdica. Jedini način da izbegnemo spuštanje cena jeste dovođenje velikih dešavanja u naš grad, a ovim merama to će biti onemogućeno. Smanjenje cena dovešće do manjih osnovica za PDV i niz drugih problema operativne prirode, manja osnovica = ma-

Beogradu i Novom Sadu 1.063.359. To pokazuje da je broj noćenja stranih gostiju upravo u ovim gradovima bio 60 do 76% od ukupnog broja noćenja. To znači da ovde gosti dolaze organizovano, kroz seminare, kongrese, sportska dešavanja. Ukoliko nekonkurentnim cenama dovedemo do toga da izgubimo 20% od samo tog segmenta i samo u tim gradovima, onda će taj gubitak biti ogroman. Ako bi smo dozvolili da izgubimo 200 000 noćenja stranaca u dva grada, država bi izgubila 5.460.000 evra Stopa PDV-a u zemljama u okruženju od PDV-a od ukupnog prometa koji bi ti gosti ostvarili kroz smeštaj i vanpansionsku potrošnju (transport, ishrana, zabava, šoping). Ukupan promet koji bi obezbedio mnoge plate u hotelskoj industriji i u svim ostalim granama koje su direktno vezane za turizam, u toj varijanti bio bi izgubljen i to u vrednosti od grubo rečeno 33.460.000 evra, ( 200 000 x oko 70 njačka Banja i Zlatibor nikako neće smeštaj i oko 96 za boravišne takmoći da podignu cene za 12%. Di- se, taxi usluge, večere i potrošnju u rektor beogradskog hotela Crowne restoranima, kafićima, potrošnja u Plaza, čije je otvaranje najavljeno prodavnicama, suveniri, aerodromza 15. decembar, Živorad Vasić je ske takse..) Treba pomenuti i da naveo da će imati veliki problem banje raspolažu sa 52% od ukupnih da obezbedi odgovarajuće dobav- smeštajnih kapaciteta Republike. ljače za već ugovorene konferencije Njihovi gosti su 90% domaći turisti. Ukoliko zanemarimo gubitke lou sledećoj godini. Ovom prilikom Dejan Pejčino- kalnih samouprava kroz boravišne vić je predočio i kako bi povećanje takse treba pomenuti gubitke koje će eventualnim povećanjem cena PDV-a izgledalo u praksi: - Prema zvaničnim podacima iz imati zdravstveni budžeti koji ša2012. ukupan broj noćenja stranaca lju pacijente u banje - zaključio je u Srbiji bio je 1.796.217, od toga u Dejan Pejčinović. nji priliv od PDV-a. Podizanjem PDV stope nominalno se projektuje određeni iznos koji bi trebalo da obezbedi priliv u budžet, ali realno smanjenjem prometa sve ovo vodi u kontra pravcu i ceo paket ce biti kontraproduktivan – upozorava Pejčinović. Direktor hotela MK Mountain Resort Nikola Avram je konstatovao da će svi hoteli na Kopaoniku poslovati sa gubitkom, a da će od ukupnog broja hotela u Srbiji 95% iskazati gubitak, jer kako tvrdi, Vr-

Pripremio: Jovan Vukotić, direktor HMC – Hotel Management Company

Zakoni i propisi

Na korak

do evropske hotelske kategorizacije

Aktivnosti ka pridruživanju Evropskoj uniji nametnuli su hotelskoj industriji pitanje usklađivanja domaćih propisa o razvrstavanju i kategorisanju objekata hotelskougostiteljske delatnosti Srbije sa zemljama članicama Evropske unije i HOTREC udruženja, koje predstavlja preko 40 zemalja Evrope.

svojena, i sada u primeni, domaća kategorizacija objekata ugostiteljske delatnosti dala je punu potvrdu u praksi. Stvorila je jaču pravnu sigurnost u svim segmentima rada i u dobroj meri je rešila prethodna pitanja zatečenih postojećih objekata. U velikoj meri se približila jedinstvenom kriterijumu većine evropskih članica, odnosno jedinstvenoj HOTREC klasifikaciji i time obezbedila dalju mogućnost usaglašavanja uz neophodno rešavanje svih uočenih neusaglašenosti

i drugih otvorenih pozicija potreb- partnerstvo u ovoj uniji obezbeđuje usklađene hotelske klasifikanih za usaglašavanje. cije sa zajedničkim kriterijumima HOTREC i procedurama uz povećanje uglePod pokroviteljstvom udruženja da i kvaliteta hotelske industrije u HOTREC u Bergenu je 2004. zemljama učesnicama, stvaranjem godine stvorena jedinstvena HO- transparentnosti i sigurnosti za TELSTARS unija čiji su članovi goste, a time i aktivnih podsticazapočeli put jedinstvene Evrop- ja hotelskog marketinga i prodaje. ske hotelske klasifikacije. Osno- Nacionalne hotelske klasifikavu HOTELSTARS unije čini 21 cije su dinamični sistemi i njeni HOTREC princip koji služi za us- kriterijumi i procedure redovno postavljanje i pregled nacionalnih se proveravaju i dalje razvijaju u - regionalnih sistema hotelskih skladu sa očekivanjima korisnika klasifikacija u Evropi. Članstvo i i gostiju.

Hotel life

HOTREC PRINCIPI Usvojeni su 6. novembara 2009. godine u Barseloni na Generalnoj skupštini HOTREC Klasifikacioni sistemi moraju obezbediti da se gostima daju tačne informacije; Klasifikacioni sistem treba gostima da prikaže svoje kriterijume (rezime i kompletan spisak) online preko www.hotelstars.org na maternjem i barem engleskom jeziku; Informacije o kategorisanim zvezdicama svakog pojedinačnog hotela, kao i klasifikacionom sistemu na kome se zasniva ova ocena, treba da budu transparentni korisnicima (goste); Preduslov za klasifikaciju je usklađenost sa zakonskim odredbama; Klasifikacioni sistemi moraju da obezbede čistoću i pravilno održavanje objekata u svim kategorisanim zvezdicama; Klasifikacioni sistem treba da podstiče korišćenje alata za upravljanje kvalitetom; Turoperatori i turistički agenti, ho-

telski rezervacioni sistemi i pretraživači sajtova ovlašćeni su da koriste zvanične klasifikacije. Ukoliko uporedo koriste i sopstvene šeme ocenjivanja iste moraju precizirati; Klasifikacioni sistemi treba da obezbede pružanje tačne i ažurirane podatke o rejtingu objekata turoperatorima, turističkim agentima, hotelskom bukingu i pretraživačima sajtova; Broj zvezdica se dobija od jedan do pet; Zvezdice moraju biti odobrene/ potvrđene samo posle kontrole; Ova kontrola se mora redovno odvijati; Ova kontrola se mora odvijati na licu mesta; Žalbama kupaca koje se odnose na klasifikaciju, potrebno je baviti se na sistematičan način; Objašnjenja za odluke o klasifikaciji moraju biti dostupna hotelima koji su u pitanju; Svaki sistem klasifikacije mora dozvoliti žalbu od strane hotela u vezi sa pitanjima protiv rezultata

klasifikacije; Klasifikacioni sistemi treba da imaju određen raspon fleksibilnosti u primeni njihovih (sopstvenih) kriterijuma; Klasifikacioni kriterijumi treba da budu redovno prilagođavani tržišnim zahtevima. Proces sistematične kontrole treba da se odvija redovno. Kad se u jednoj zemlji vrši istraživanje očekivanja potrošača u odnosu na klasifikaciju, poželjno je da rezultati budu dostupni svim članicama udruženja HOTREC; Kada se uspostavljaju/pregledaju sistemi klasifikacije, treba naglasiti kriterijume opreme i servisa da bi se olakšali napori evropske i međunarodne harmonizacije; Kada su sistemi klasifikacije i kriterijumi postavljeni/pregledani, treba podsticati saradnju sa drugim zemljama kako bi se olakšali napori ka evropskoj i međunarodnoj harmonizaciji; Klasifikacioni sistem uvek treba uključiti u uslužnu-ugostiteljsku

H delatnost. U zemljama u kojima javna vlast reguliše i/ili upravlja sistemom klasifikacije, neophodno je da državni organi blisko sarađuju sa privatnim sektorom. Navedeni principi pokazuju da se radi o ozbiljnom i opšte usaglašenom metodu i načinu rada po svim bitnim pitanjima i pravilima rada i poslovanja većine zemalja i svih članica EU. Reč je o dugogodišnjoj primenjivoj kodifikaciji koja je inkorporirala prethodna dugogodišnja generalna pitanja političkog i društvenog života kao i dugogodišnju praksu rada u hotelsko-ugostiteljskoj delatnosti članica. Postavljeni principi jasno

Hotel Garni hotel Apart hotel Hoteli Superior hoteli Garni hoteli (-20) Superior garni hoteli (-20) i čvrsto određuju karakter, način primene i opšte stavove, metod i način rada u oblasti hotelskougostiteljske delatnosti i ukupne politike poslovanja. Određujući principijelan rad, misiju i zadatak, omogućavaju da i kodifikacija značajno bude liberalnija i sa manjim učešćem i ulogom javnih-državnih službi i organa u odnosu na privatni sektor i svojinu u celini. 36

Zakoni i propisi

SLIČNOSTI I RAZLIKE Razvrstavanje i klasifikacija hotela Srbije i HOTREC klasifikacija počivaju na sličnoj, skoro istoj, metodologiji klasifikacije pojedinih elemenata i uslova u razvrstavanju. HOTREC klasifikacija više polaže na odnos ka gostu koji je realno glavni “ocenjivač“ standarda kvaliteta, uslova pružanja i kvaliteta pružene usluge, a na to između ostalog ukazuje metodologija bodovnog vrednovanja. U većini pozicija ne postoji obavezno ispunjavanje određenih uslova već se ispunjavanje većeg dela pozicija postavlja fakultativno, odnosno izborno. Sa druge strane domaća klasifikacija je znatno preciznija uz    REPUBLIKA SRBIJA 30 50 70 25 45 60 25 45 60 HOTREC 90 170 250 170 250 380 70 150 230 150 230 360 bolja objašnjenja, ali i uz obavezno postavljanje i propisivanje uslova. Uz prevazilaženje ranije zatečenih, više ograničavajućih rešenja, to je bio dobar način da se obezbedi što bolja pravna sigurnost i izvršnost u praksi.

kvaliteta i broj zvezdica uočava se da je odnos najnižeg i najvišeg zbira bodova u razvrstanim kategorijama dve klasifikacije ( od 1* do 5*) znatno veći kod HOTREC klasifikacije ( od 3,6 do 6,3 puta u odnosu na domaću klasifikaciju koji odnos je od 3,6 do do maksimalno 4 puta). HOTREC klasifikacija operiše sa više pozicija i više bodova po istim pozicijama i ukupnom minimumu ukupno potrebnog zbira bodova, dajući veću ocenjivačku gradaciju po poziciji i time značajnije podržava stvarni kvalitet usluga direktno. Taj odnos bodova vidi se u tabeli minimalno obaveznih izbornih bodova 



90 80 70

110 100 90

380 570 360 550

570 650 -

Zaključujemo da je metodologija obračuna minimalno propisanih izbornih bodova različita i da je prema domaćoj klasifikaciji teže ispuniti sve obavezne uslove, a lakše skupiti minimalne izborne bodove. Prema HOTREC klasifikaciji, podjedIZBORNI BODOVI nako je teško ili lako obezbediti Upoređujući metodologiju obave- propisane minimalno obavezne znih, a posebno postavljenih izbor- i/ili izborne bodove za propisanih bodova u odnosu na standard nu kategoriju.

Hotel life

PRIMENA HOTREC KLASIFIKACIJE I PRINCIPA HOTELSTARS UNIJE Mogućnost primene i implementacije domaće klasifikacije u skladu sa HOTREC klasifikacijom i principima HOTELSTARS unije je realna i izvodljiva. Ono o čemu treba voditi računa su mogući posebni troškovi oko usaglašavanja pojedinih pozicija kod svakog hotela pojedinačno, u vezi sa čim je dobrodošla prethodna analiza izvodljivosti i pratećih troškova. Jedno je sigurno, za veći kvalitet našeg tržišta i popunjenosti kapaciteta, veće zadovoljenje potreba gostiju kao i standardniji kvalitet usluga u odnosu na goste, klasifikacija HOTREC je svakako dobrodošla i poželjna. Uvođenje klasifikacije HOTREC takođe može doprineti i rešenju određenih pozicija koja su se u praksi pokazala kao neadekvatna i nedovoljno utemeljena, pa se kao neprimenjiva mogu i rešiti. Klasifikacija nosi sličan metod bodovanja, ali je potreban značajno veći broj potrebnih izbornih bodova što učešće svake pozicije znatno minimizira u ukupnom zbiru bodova. Znači potrebno je više kvalitativnih pozicija i bodova, ali je za budući dugoročan kvalitet i uspeh u poslovanju sve dostižno i opravdano. U metodologiji obračuna izbornih bodova stvara se značajna razlika između hotela sa 1*, 2* i 3* u odnosu na hotele 4* i 5* što je opravdano kada je u pitanju kvalitet kome se mora težiti. Propisani parametri u pravnoj regulativi R. Srbije još uvek su snažno vezani za učešće države u obezbeđivanju ambijenta, kvaliteta, propi-

sanog načina i kvaliteta pružanja usluga, pa u tom smislu i bitan faktor sankcionisanja slabog kvaliteta, prikrivenih mana, nižeg kvaliteta, a posebno kažnjavanja nepropisanih pravila i činidbi ponašanja u procesu pružanja usluga gostima. Klasifikacija HOTREC je za uspostavljanje i/ili revizije nacionalnih-regionalnih sistema hotelskih klasifikacija značajna praksa pravilno i ranije kvalitetno postavljenih temelja hotelske industrije i svakako je treba usvajati i na primeni iste dalje raditi. Ona obezbeđuje da su gosti stvarni ocenjivači kvaliteta i procene pružene usluge i znaju da nagrade kvalitet ili kazne uočene nedostatke u pružanju usluga. NEUSAGLAŠENOSTI U delu organizacije prostora hotela (zgrade/sobe), razlike su u pogledu minimalne veličina soba (zajedno sa kupatilom) koje se ograničavaju površinom od 14 do 30 m2, na osnovu čega se dobija od 10 do 25 bodova. Ne utvrđuje se minimum površine po zvezdicama, ali se može dobiti 10 bodova za povećanu veličinu toaleta. U odnosu na domaće propise, može nastati problem kod minimalne površine soba za hotele kategorisane sa 1* i/ ili 2*. Može se sagledati šta to znači povećanje kvadrature za navedene minimalne površine, odnosno koliko hotela mora adaptirati određen broj soba i time ispuniti traženi standard.

pre zaključenja ugovora o smeštaju. Kod hotela sa 5* utvrđuje se minimalan broj od 2 apartmana. Hotelski parkinzi i garaže nisu obavezno propisani niti utvrđeni brojem. U delu opremanja (nameštaj/oprema) u hotelima sa 4* i 5* obavezno je fleksibilno ogledalo. Kada su u pitanju kreveti možemo reći da je naše rešenje kvalitetnije, ali realno postoji i mogućnost određenih neusklađenosti sobnih kombinovanja veličina kreveta, kao i problem produženih kreveta u kome je minimalan zahtev 10% produženih kreveta sa dužinom od minimum 2,10m u odnosu na domaćih 5% kreveta dužine 2,40m. Evidentno je da problem može biti kod duplog kreveta u hotelima sa 1*, 2*, 3*, u kojima je propisano u 1/1 sobi, krevet minimum 0,90 x 1,90, dupli minimum 1,80 x 1,90, a u hotelima sa 4* i 5* minimalan dupli krevet veličine 1,80 i 2,00 x 2,00, što nosi 10, odnosno 15 bodova. Izuzetno uz obaveštenje gosta, queen size krevet može biti minimalno 1,50 x 2,00 i bez bodova.

TAJNI GOST Interesantno pitanje je i postojanje tajnog gosta i sistema menadžmenta kvaliteta. Obavezna je tajna kontrola najmanje jednom tokom perioda klasifikacije od strane spoljnih profesionalaca na inicijativu i račun hotela, analizirano i dokumentovano za hotele sa 4* i 5*, s tim da su prihvatljive skrivene i interne konHotel takođe može imati određen trole za sopstvene potrebe hotelskih broj soba (min. 15%) koje su ispod brendova. Sistem menadžmenta propisane veličine, u kom slučaju kvaliteta nije obavezan i vrednuje se gost hotela mora biti obavešten sa samo 4 izborna boda. 37

Piše: Cvijeta Radović Sagovornik: M.SC Goran Janković, Sekretar Udruženja ugostitelja i turizma PKB

Intervju

Inovacije

uslov za stabilan rast Povodom Treće regionalne turističke konferencije Inovacije i turizam koja je 17. oktobra u hotelu ZIRA Beograd okupila brojne privrednike i ugostiteljsko-turističke radnike Srbije i regiona, za Hotel Life govori Goran Janković sekretar Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda (PKB).

Nakon tri uspešne regionalne konferencije moglo bi se reći da Udruženje ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda vrlo uspešno promoviše Beograd kao kongresnu destinaciju? H

Zajednički stav svih članica Udruženja jeste da Privredna komora Beograda mora da doprinese razvoju kongresnog turizma, jer je on vrlo bitan za razvoj kako Beograda, tako i srpskog hotelijerstva. Uspeli smo da animiramo veliki broj privrednika i da ih zainteresujemo da dođu i učestvuju na konferencijama, kongresima i svemu onome što se organizuje u Srbiji. Nakon uspešne realizacije Prve regionalne konferencije Regionalna saradnja u razvoju turizma u maju 2009. godine, na kojoj je učestvovalo 13 zemalja učesnica, Druge regionalne konferencije Održivi razvoj kao preduslov konkurentnosti u turizmu u junu 2010. godine. Privredna komora Beograda i Udruženje ugostiteljstva i turizma u saradnji sa Ministarstvom privrede organizovala je Treću regionalnu turističku konferenciju Inovacije i turizam. Svesni smo da ne smemo dozvoliti da nam boravak u beogradskim hotelima sa pet zvezdica bude 2,2 dana, a da boravak u hotelima sa tri ili četiri zvezdice bude 1,7 dana. Potrebno nam je mnogo više kongresa i konferencija, jer samo takvim skupovima možemo povećati broj noćenja i popunjenost hotela. Treća regionalna konferencija je bila posvećena Inovacijama i turizmu. Šta je zapravo bio cilj Konferencije? Povećanje konkurentnosti privrede jeste cilj privrednog razvoja Republike Srbije, a konferencija je upravo ono što omogućava privrednim subjektima da se uključe na domaće i inostrano tržište i omogućava jačanje regionalne saradnje i umrežavanje u regionu. Na konferenciji je učestvovalo više od 100 predstavnika, kako iz Srbije tako i iz celog regiona. Teme su bile raznovrsne, a govornici ljudi koji žele da podele svoje iskustvo. Inovacije i turizam kao pokretač razvoja privrede Srbije, spoj teorije i prakse, razmene iskustava H

Hotel life

i primeri dobre prakse sa vodećim predstavnicima iz industrije turizma i hotelijerstva, preduzetništva, inovacija, održivog razvoja, informaciono komunikacionih tehnologija, brendiranja samo su neko od tema koje su bile zastupljne na konferenciji. Zaključak konferencije je da su inovacije i kreativnost, fleksibilnost i unapređenje investicionih uslova uz stalnu obuku kadrova preduslov za stvaranje turističke destinacije i razvoj turističke industrije. Beograd počinje da izlazi u susret investitorima i konstantno se širi? Investitorima treba stabilna država i poslovna politika za ulaganje. Nije više toliko komplikovana dokumentacija za izgradnju hotela koliko je to nekada bilo. Sada im i Grad, opštine i Republika izlaze u susret, pa je i dokumentacija za izgradnju hotela poboljšana. Trenutna situacija pokazuje da Beograd ima potrebu za hotelima sa 3, 4 i 5 zvezdica. Interesovanje investitora za ulaganje je povećano, ali pre svega stranih investitora, jer su oni svesni činjenice da sredstva koja ulože u izgradnju ne mogu biti ad hoc vraćena. Potrebno je vreme. Kuća u kojoj radim kao konsultant, Reallestation iz Salsburga, zainteresovana je za izgradnju hotela sa četiri zvezdice, koji bi imao 150 soba. Nadamo se da će uskoro biti završena i Crown plaza i da ćemo imati povećan broj smeštajnih kapaciteta u Beogradu. H

H Kakva su očekivanja privrednika PKB od novih investicija?

Seminar Arheologija i turizam

Privredna komora Beograda Udruženje ugostiteljstva i turizma u saradnji sa Udruženjem Mladi za turizam, 1. novombra 2013. godine organizuje seminar pod nazivom Arheologija i turizam, sa ciljem da poveže te dve oblasti kao i buduću zajedničku saradnju arheoloških i turističkih struka na zajedničkoj promociji arheoloških nalazišta. Razvoj savremenog turizma u okviru ideje menadžmenta kulturnog nasleđa zahteva drugačiji i intezivniji vid komunikacije i saradnje između arheologije i turizma u pogledu mogućnosti za unapređenje potencijala koje arheologija i arheološki lokaliteti nude razvoju turizma u Srbiji. Ciljevi seminara: •Pokretanje dinamičnog dijaloga između arheološke i turizmološke struke u pogledu mogućnosti i potencijala za saradnju u razvoju arheološkog turizma u Srbiji. •Pripremanje budućih generacija arheologa i turizmologa na nov društveno - ekonomski sistem i nove uslove u kojima će raditi, kako bi znanje stečeno u obrazovanju što bolje praktično primenili. •Predstavljanje potencijala koje arheologija i arheološki lokaliteti nude za razvoj turizma u Srbiji, kao i načini na koji se arheolozi mogu uključiti u predstavljanje kulturnog nasleđa. •Izrada preliminarnog predloga strategije i plana za turistički razvoj dva arheološka lokaliteta u Srbiji. Arheološka nalazišta koja će biti obuhvaćena seminarom su Viminacium, Vinča i Sirmium.

Ono što mi očekujemo kroz investicije jeste da i Beograd postane prepoznatljiva turistička destinacija – to znači da je neophodno da se neki objekti, koji su značajni za turizam, srede, obnove, urede, ulepšaju i otvore (pronaći sredstva za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu). Neophodno je naći sredstva da se urušene građevine sruše ili privedu svojoj nameni. Konkretno mislim na zgradu Generalštaba i na zgradu na kraju Ulice kneza Miloša. Jako je bitno da pokažemo svetu da smo spremni i da želimo da naš grad bude nosilac novih investicija i novih planiranja. U tom pravcu ide i Strategija razvoja planiranja grada, i u tom pravcu je urađena Strategija razvoja Beograda. Mi se nadamo da će u narednih 10 godina Beograd imati više hotela sa 3, 4 i 5 zvezdica i da će investitori pronaći interes u svemu tome. H Koliko postojeći hoteli Beograda vode računa o ekologiji? Svaki hotel može napraviti sistem očuvanja životne sredine u okviru svojih mogućnosti. Bilo da uzdigne tu sredinu očuvanjem zelenila, parkova, prirode, ekološkim načinom gradnje, uklapanjem u prirodne elemente i reciklažom otpada. Dobri primeri hotela koji vode računa o očuvanju životne sredine su Holiday Inn, Square Nine, Hotel Šumadija, Zira. Međutim ima i onih hotela koji su luksuzni i novi, ali nisu dobar primer kada je očuvanje životne sredine u pitanju.

PKB učestvuje na mnogim sajmovima. Pod kojim uslovima članice Komore se promovišu na tim sajmovima? H

H Učestvujemo na brojnim sajmovima: Sajam turizam u Beogradu, Novom Sadu zatim Zrenjaninu, Banja Luci, Zagrebu, Celju, Parizu, Londonu, Istanbulu. Za sve naše članice učešće na ovim sajmovima je besplatno. Naravno sve to košta, ali PKB konkuriše za sredstva EU kroz razne projekte i na taj način obezbeđuje potrebna sredstva za edukaciju i promociju svojih članica, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Članstvo je naravno dobrovoljno i svi koji žele mogu da postanu članovi Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda. Na nedavno završenom 46. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, sve naše članice: turističke agencije, hoteli, hosteli, restorani i svi zainteresovani privredni subjekti grada Beograda, imali

Intervju

su mogućnost da se predstave na objedinjenom štandu PKB u hali Master. Privrednici su promovisali svoje programe putem prezentacija koje su se održavale na svakih pola sata. Prisutni su imali priliku da pogledaju prezentaciju Treće regionalne turističke konferencije, Turističke organizacije Beograda, prezentaciju potencijala opštine Surčin – JP za razvoj turizma, opštine Pećinci i opštine Ub, prezentaciju kompanije Rational Team Cooking, kompanije Šljivko, hotela Premier Aqua iz Vrdnika, promociju manifestacije Šunka fest, vinarije Aleks, kao i prezentacije Udruženja proizvođača rakije, Udruženja AHOJ i Udruženja Srpsko vino iz Beograda.

edukovanju svojih članica. O čemu je zapravo reč? Udruženje ugostiteljstva i turizma PKB u okviru trening centra redovno organizuje edukacije u cilju pružanja neposredne i efikasne podrške privrednim subjektima koji rade na unapređenju poslovanja usavršavanjem kadrova u oblasti ugostiteljstva i turizma. Više od 900 polaznika je za proteklih godinu dana prošlo kroz našu edukaciju, a interesovanje je i dalje izuzetno veliko. Sve su to osobe sa završenim fakultetom, na odgovornim pozicijama, koji žele nadogradnju svog postojećeg znanja. Uočili smo da postoji potreba privrednika da uče, i mi im to obezbeđujemo. Smatramo da je kontinuirano osposobljavanje kadrova, stalna edukacija H Osim učešća na sajmovima i obuka, obnova stečenih znanja PKB radi i na kontiunuiranom i proširenje novih, kao i razmena

Hotel life

iskustava, način da doprinesemo ono što od nas očekuju i što smapodizanju kvaliteta usluga u oblasti tramo da im je najpotrebnije. Prugostiteljstva i turizma. venstveno iz razloga što smo svesni da ćemo već sledeće godine imati H Kakvo je interesovanje i kaka- hotele koji su deo nekog novog ve sve obuke pružate kroz Trening lanca, i da će ovi seminari i obuke centar? doprineti da se na vreme obezbedi Interesovanje je veliko. Otprilike neophodan stručni kadar za brojne oko 60% hotela iz Beograda i 20% hotele koji tek treba da se otvore. hotela iz Srbije šalje svoje zaposlene na edukaciju u PKB. Mi svakog H Upoznati ste sa mišljenjem dana održavamo neki seminar ili privrednika po pitanju novih kaobuku (bilo da se radi o temama drova koji im pristižu? iz pravnog sistema, javnih nabavki Svi su svesni da način obrazovanja ili neke druge oblasti), a to možete na fakultetima i stručnim školapratiti i na našem sajtu. Zbog veli- ma nedovoljno prati tendencije kog interesovanja i uspešno održa- u Evropi i u svetu, kao i zahteve nih seminara na teme kao što su: modernog gosta. Privrednici smaZnačaj edukacije za unapređenje po- traju da toj omladini treba mnogo slovanja u hotelskoj industriji, Hotel- više prakse tokom školovanja, i da ska prodaja, Recepcijsko poslovanje i kad kasnije počnu negde da rade Savremene tendencije u gastronomiji, treba da nastave da se usavršavaju. nastavićemo da pružamo privredi Pokušavamo da sa Ministarstvom

prosvete i obrazovanja neke stvari promenimo, a imamo i odličnu saradnju sa Univerzitetom Singidunum, Visokom hotelijerskom školom i ostalim stručnim školama. Moramo biti svesni još jednog problema o kome se malo govori, a to je slaba plaćenost čak i vrhunskih stručnjaka. Stalno pričamo o njihovom usavršavanju, ali treba te ljude i adekvatno platiti. Ne smemo dozvoliti da odlaze u inostranstvo zato što im tamo neko nudi bolje uslove rada i veću platu. MEDIJI I TURIZAM -Udruženje ugostiteljstva i turizma PKB planira da u saradnji sa Svetlanom Zrilić, u okviru projekta Edukacija lokalne turističke privrede za medijsku promociju realizuje radionice u Beogradu. Projekat je podržalo Ministarstvo privrede, Sektor za turizam. Ciljevi projekta su, između ostalih, unapređenje znanja aktera u turizmu o načinu komunikacije sa medijima putem jednodnevnih radionica širom Srbije na temu Mediji i Turizam, kao i umrežavanje informacija za medije iz oblasti turizma i stavljanje u funkciju turističko - medijskog portala Srbije. Predviđeno je da na radionicama učestvuju zaposleni u turističkim organizacijama, ugostiteljskim objektima, smeštajnim kapacitetima, kao i svi oni koji se bave turizmom a komuniciraju sa medijima. U okviru radionica biće obuhvaćen teorijski i praktični rad na teme iz oblasti turizma i medija. 41

Piše: Cvijeta Radović Sagovornik: Dejan Pejčinović

Hotel menadzer

ZIRA

Ime za poslovnost i sofisticiranost

Već više od pet godina Hotel ZIRA je prepoznatljivo ime među TOP biznis hotelima Beograda, ali i hotel koji budući mladenci često biraju za svoj novi početak, hotel u kome se sa rečju DA zaklinju na večnu ljubav i uplovljavaju u bračne vode.

mešten na raskršću Ruzveltove i Cvijićeve ulice, hotel čini sastavni deo vrlo poznatog i posećenog Zira kompleksa. Lociran je u blizini univerzitetskog kvarta i parkova, odmah ispod

Adresa i kontakt: Zira hotel Ruzveltova 35, 11000 Beograd Telefon: +381 11 33 14 800 Web: www.zirahotels.com 42

Bulevara kralja Aleksandra i na samo petnaestak minuta hoda od Trga Republike. Prema rečima Dejana Pejčinovića, direktora Hotel Zira Beograd, hotel je otvoren u maju 2008. godine

u srcu starog dela Beograda, a po koncepciji spada u red biznis hotela koji raspolaže sa 127 Superior i Deluxe soba vrhunskog dizajna i kvaliteta. - Gostima i posetiocima hotela,

Hotel life

na raspolaganju je i internacionalni restoran sa terasom, kao i besplatno korišćenje potpuno opremljenog fitnes centra i saune. Svi gosti imaju mogućnost korišćenja parking prostora koji je ispod zemlje na četiri nivoa, zatim besplatan internet u celom hotelu i besplatni međunarodni telefonski pozivi u fiksnoj mreži. Hotel je u potpunosti prilagođen održavanju kongresa, a savremeno opremljen konferencijski prostor od 500 m2 može biti objedinjen ili sa mogućnošću pregrađivanja na tri sale manjeg kapaciteta. Kod podele ovog prostora obezbeđena je zvučna izolacija, mogućnost različitih postavki u skladu sa zahtevima korisnika - klijenta, uz kompletnu tehničku podršku tima hotela Zira. Četvrta konferencijska sala namenjena je sastancima manjih grupa – ističe Pejčinović. Prepoznatljiv i po svojoj lokaciji, hotel ima odličan pristup kako prema centru grada, tako i prema ostalim delovima Beograda. Kvalitet usluge je uvek na najvišem nivou, a u prilog tome govore brojne prestižne nagrade iz oblasti hotelijerstva i usluga. Certificate of Excellence koji inače dodeljuje TripAdvisor dodeljen je Hotelu Zira tri puta za redom (2011, 2012, 2013) što je ovaj hotel automatski svrstalo u 10% najuspešnijih biznis hotela na TripAdvisor world wide. Tokom 2012. godine Hotel Zira je proglašen za najbolji ugostiteljski objekat u Srbiji i tim povodom mu je Turistička organizacija Srbije dodelila nagradu Turistički cvet. Iste godine na Sajmu turizma u Novom Sadu osvojio je nagradu Turistička prizma, a potom i Expedia Insiders Select. Među brojnim priznanjima Pejčinović ističe i Medalju za kvalitet Novosadskog sajma 2010. godine, HRS quality approval 2013. godine i partnerstvo sa nemačkom organizacijom Turistik.org & Gruppentouristik.com RECITE „DA“ ZA HOTEL ZIRA Dan venčanja je jedan od najsrećnijih dana u životu svake porodice, ali kada za 43

taj dan izaberete savršenu venčanicu, besprekorno odelo, osmislite zanimljive pozivnice, utvrdite broj gostiju i muziku koja će vas sve zabavljati, neophodno je odlučiti se i za mesto gde ćete izgovoriti sudbonosno DA. Prema rečima Dejana Pejčinovića, iako mladenci već unapred znaju da će dan venčanja biti poseban u bilo kom prostoru koji izaberu, oni uvek žele nešto posebno i drugačije. Kako bi zauvek pamtili dan kada će započeti zajednički život, mladenci biraju najromantičnija mesta, atraktivne destinacije ili pomalo neuobičajene lokacije i načine da obećaju večnu ljubav. -Upravo Hotel Zira sa svojim ambijentom i celokupnim osobljem uspeva da odgovori svim

Hotel menadzer

zahtevima budućih mladenaca. Sledeći vaše želje i snove pobrinuće se da svaki trenutak bude savršen: od izbora datuma, osmišljavanja rasporeda i načina postavke stolova i dekoracije, izbora menija, posluženja svadbene torte, pa do momenta pozdravljanja sa gostima. Mladenci mogu da odaberu jedan od već postojećih svadbenih paketa, ili da profesionalnom timu Hotela Zira daju sugestije i predoče svoje želje kako bi se sastavio meni po njihovom ukusu i afinitetima – objašnjava Pejčinović i naglašava da je svim mladencima na raspolaganju planer venčanja Hotela Zira sa kojim mladenci mogu da izaberu idealnu kombinaciju cveća, kako bi dekora-

cija sale za venčanje imala vaš lični pečat. Uz sve to šef kuhinje Hotela Zira osmisliće jedinstvenu tortu čiji će sastav i izgled biti izraz vašeg ličnog ukusa. Na zahtev mladenaca Hotel Zira će organizovati prevoz i smeštaj za svatove koji žive izvan Beograda. Mladenci imaju mogućnost da osmisle Wedding listu poklona, koju je moguće kupiti u Zira shopping centru. Na molbu da nam otkrije tajnu uspeha Hotela Zira, direktor Dejan Pejčinović ističe: Zadovoljstvo svakog gosta je imperativ našeg poslovanja i tom cilju, kao i kontinuiranom održavanju visokih standarda modernog ugostiteljstva, posvećen je svaki član kolektiva Hotela Zira.

Piše: Marko Spalević

Oprema

Za dobar san i još bolje jutro

Srdačno osoblje, kvalitetna usluga, prijatan eneterijer i udoban smeštaj su očekivanja svakog gosta bilo da je on na odmoru, poslovnom putovanju, tek u prolazu ili planiranom dužem boravku u nekom hotelu. Mnogo je razloga zbog kojih će gosti pamtiti boravak, ali samo iskusni hotelijeri znaju da će se svi oni i vratiti u isti hotel ako su imali kvalitetan odmor, tačnije “jutro bez tegoba”.

otelska ponuda omogućava razne načine da se gost opusti, pa čak i odmori u hotelskom objektu, ali na kraju dana svima je neophodno da se “isključe” i utonu u opuštajući san. Prilikom rezervacije hotela gost retko kada pita koje dušeke i jastuke hotel ima u sobama, ali svakako dobro pamti u Vapeks doo Konjevići bb, 32212 Preljina, Čačak +381 32 5 377 051 www.sdream.rs

kom hotelu se najbolje naspavao. Upravo spavanje na kvalitetnom dušeku omogućava potpuno opuštanje i odmor nakon čega gosti sasvim sigurno mogu krenuti u novi dan i nove izazove, potpuno sveži, odmorni i puni elana i životne energije. Zato brojni hotelijeri biraju S)DREAM dušeke za svo-

je smeštajne kapacitete, jer upravo taj brend pruža gostima dobar san i još bolje jutro. Prateći svetske inovacije iz oblasti prozvodnje dušeka Vapeks doo iz Čačka je razvio brend S)DREAM, koji ima veoma širok izbor različitih sastava, gustina, tvrdoća dušeka i presvlaka za dušeke. Zahvaljujući brojnim

Hotel life

svetskim istraživanjima o dobrom snu (spavanju), Vapeks je razvio i širok asortiman dušeka, naddušeka, baby dušeka i ja-

stuka, i na taj način zadovoljio potrebe svih ciljnih grupa, nezavisno od njihovih potreba i ekonomskog statusa.

U zavisnosti od kategorije gostiju, koje hotelijeri nastoje da pridobiju, postoje tri klase S)DREAM dušeka.

ECONOMIK KLASA

Visokokvalitetni proizvodi razvijeni za potrebe mlađih uzrasta. Praktična rešenja po najpovoljnijim cenama. LUX - Ojačanja sa bočnih strana dušeka omogući će vam veću izgržljivost i dugotrajnu komfornu upotrebu. Kombinacija finih materijala pružiće vam idealan odmor i opuštanje.

PREMIUM KLASA

Vrhunskim stručnim znanjem i korišćenjem materijala naprednih karakteristika stvorili smo proizvode izvanrednih terapijskih svojstava. AFRODITA - Kombinacija ekskluzivnih materijala visoke elastičnosti i izdržljivosti doprinosi maksimalnoj relaksaciji. 7 zonsko džepičasto jezgro prilagodiće se vašem telu. Koristeći takav dušek, uverićete se da će svaki deo vašeg tela u toku sna imati adekvatnu potporu i podršku.

PREMIUM PLUS

Top modeli u našoj ponudi konstruisani su na osnovu naučnih saznanja o zdravom snu i odmoru. Ti modeli imaju karakteristike koje održavaju vašu vitalnost tokom čitavog dana. BEST MEMORY H4 - za maksimalan komfor i uživanje u snu.

Znajući da trećinu svog života čovek provede spavajući, izbor dušeka mora maksimalno služiti vašem zdravlju, ugođaju i raspoloženju. Zato se i podrazumeva da su dušeci S)DREAM izrađeni

od najkvalitetnijih prirodnih materijala, po potvrđenim postupcima proizvodnje, korišćenjem savremenih metoda obrade i uz maksimalno poštovanje savremenih medicinskih saznanja. Uz

takav pristup, kvalitetnu izradu i estetiku dizajna, moguće je stvoriti mesto koje će vam omogućiti da ostvarite najvažnije: zdravo spavanje, miran san, najlepše snove i najdraže uspomene. 47

Piše: Cvijeta Radović Sagovornik: Snežana Novaković

Oprema

Vorwerk -

garancija čistoće i uštede

Higijena u hotelu je apsolutni imperativ za gosta koji želi zdrav odmor i unapred ima određena očekivanja od brenda ili broja zvezdica. Iskusni hotelijeri biraju Vorwerk koji je više od 125 godina prepoznatljiv brend za kvalitetno održavanje, čišćenje i zaštitu svih vrsta podova, tepiha, dušeka, zavesa i svega onog što čini hotelsko-ugostiteljski objekat.

razgovoru sa Snežanom Novaković, direktorom kompanije Parnad doo koja je generalni zastupnik brenda Vorwerk u Srbiji, otkrivamo zašto ovaj brend vole svi, bilo da su vlasnici, zaposleni ili gosti.

ukloniti klasičnim načinima čišćenja i pranja, gost ne može znati šta je uzrok njegovog otežanog disanja, suznih očiju ili kijavice tokom boravka u hotelskoj sobi. Jedno je sigurno, nakon takvog iskustva gost se neće vratiti u isti hotel, bez obzira što su hrana, provod i usluga H Koliko načini čišćenja i odr- bila na zavidnom nivou. žavanja hotelskih prostorija, pre svega soba, mogu doprineti stva- H Na koji način kompanija ranju lojalnih gostiju? Vorwerk uspeva da odgovori Kvalitet vazduha je prvo što ose- visokim zahtevima higijene u timo kada ulazimo u zatvoreni hotelsko-ugostiteljskim objekprostor, naročito u hotelsku sobu. tima? Neprijatan ili ustajao vazduh može Nemačka kompanija Vorwerk biti pokazatelj na koji način se odr- ima više divizija raspoređenih žava tepih, staza ili dušek na kre- širom Evrope, a jedna od najtravetu. Poznato je da ustajali vazduh ženijih linija u Srbiji je Kobold saloše utiče na raspoloženje ljudi, a činjen od više aparata/priključaka da se prašina, koja je čest alergent, za održavanje i čišćenje. Kompledonosi na više načina i teško ju je u tan Kobold program obezbeđuje potpunosti otkloniti. Ipak, postoje zdravu životnu sredinu i odrprirodni preparati za uklanjanje i žavanje visokog nivoa higijene. neutralisanje prašine. Napravlje- Specijalnim sistemom filtera ni su od organskih sastojaka koji garantuje efikasnost u sprečaitekako znače ljudima koji imaju vanju alergija, što je potvrđeno problema sa sinusima i alergijama. i TÜV sertifikatom. U okviru Najvažniji i najčešći izazivač simp- Kobold programa postoji Kobold toma alergije je izmet grinje (Der- VK 140 sistem, zatim robot usisimatophagoides pteronyssimus) koji se vač Kobold VR 100 koji faktički zalepi za dlačice tepiha, zavesa, du- radi umesto nas i ručni usisišeka. Pošto se ovaj sićušni parazit vač Kobold VC 100 za brzo i ne vidi golim okom, a ne može se jednostavno čišćenje.

Hotel life

H Kobold VK 140 sistem u potpunosti odgovara na sve higijenske zahteve hotelsko-ugostiteljskog objekta. Na koji način olakašava rad zaposlenima? Kobold VK 140 ima visoku usisnu snagu, a veoma tihi rad. To omogućava rad i u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima bez buke. Energetska efikasnost je velika, poseduje naprednu elektroniku i sposobnost da se prilagodi različitim površinama. Na radost zaposlenih koji ga koriste, osnova aparata je lagana, težine svega oko 3 kg, pa se sa lakoćom može prenositi na različita mesta. Kobold je ergonomičan aparat, sa globalno priznatim standardom za kvalitet i dugo korišćenje. Sistem Kobold poseduje više značajnih setifikata od instituta zdravlja širom Evrope, posebno zbog visoke filtracije prašine koju zadržava. Njegov motor su osmislili najbolji Vorwerk inženjeri u Nemačkoj, a za jedinstven dizajn zaslužni su Italijani, pa Kobold već nekoliko godina osvaja prestižne nagrade za dizajn.

H Koliko uštede vlasnicima hotelsko-ugostiteljskih objekata omogućava korišćenje Kobold sistema? U Srbiji su predrasude česte. Jedna od njih je težina mašine. Kobold je lagan za nošenje, a kod naših ljudi postoji verovanje da što je mašina veća i teža ona ima veću moć čišćenja i usisavanja. To je pogrešno. Osim toga, Vorwerk je patentirao aparat, koji ima manju potrošnju električne energije i nadmašujuću efektivnost. Samo kroz smanjenu potrošnju električne energije, aparat se isplati kroz godine rada. Inače, naša česta interna šala jeste da je jedina “mana” ovog aparata dug životni vek (oko 13. godina). Vreme potrebno za čišćenje je znatno manje. Ako sobarica koristi Kobold sistem, vreme za sređivanje kompletne sobe se smanji za 30 odsto u proseku. Osim toga hemija koja se koristiti za održavanje je veliki izdatak za vlasnike. Kod Kobold sistema mnoga rešenja su postojana i koncipirana tako da se sa malo sredstava uradi efektivno čišćenje.

Osim toga sva sredstva su biološkog poreka i imaju ulogu zaštite, a ne samo čišćenja. Na koji način Kobold VK 140 sistem održava tepihe čistim? Kobold sistem sadrži više dodataka, a sve u svrhu mokro - suvog pranja i održavanja tepiha. Proces započinje dubinskim usisavanjem, potom se istim priključkom istrese tepih, a zatim posebnim četkama utrlja navlažena drvena celuloza (biološko sredstvo kojim se pere tepih ili dušek). Neophodno je ostaviti sredstvo da odstoji nekih 30 minuta kako bi delovalo. Posle usisavanja ishod je neverovatan! Tepih je dubinski usisan i očišćenjen, opran na prirodan način pri čemu su mu vlakna zaštićena. Uočljivo je kako je vlakno ponavo rastresito i boje osvežene, pa se stiče utisak da je tepih kao nov. Ta metoda čišćenja zahteva kraći vremenski period, a efektivnost je neverovatna. Za osetljive tepihe (od vune) koristi se tzv. soft varijanta koja znači H

H korišćenje manjeg broja obrtaja kod rotirajućih četki. Istim aparatom se može oprati i dušek, ali se drvenoj celulozi dodaje lavanda, pa se osim dubinski čistog dušeka u sobi postiže i fantastičan miris sa primesama lavande. Često naglašavate da je pranje tepiha vodom štetno. Zašto? Istraživanja su pokazala da nije nužno natapati i čistiti pozadinu, osnovu i potku tepiha vodom, jer taj deo nije izložen prljavštini, koliko dlaka. U period kada se tepih suši posle pranja vodom, pozadina je najpodložnija za prikupljanje bakterija, a pod pritiskom vode ili ručnim trljanjem hemije sve nečistoće se sele u koren tepiha i tamo ostaju. Naši Vorwerk stručnjaci već godinama rade na usavršavanju pranja tepiha prirodnim – biološkim sredstvima, bez upotrebe vode. H

Oprema

Reč je o inovaciji Vorwerk kompanije – inteligentnom i efikasnom usisivaču koji sve sam radi. Namenjen je za suvu prašinu, da skuplja mrvice, usisava tepihe i podove. Kada se baterije isprazne, navigacioni sistem ga vraća na bazičnu stanicu da se baterije na punjaču dopune. Nakon toga navigacioni sistem ga automatski vodi ka poziciji na kojoj je prestao sa radom. Zahvaljujući laserskoj detekciji ovaj usisivač, tačno zna gde je bio i gde treba dalje da ide. Tokom procesa čišćenja uspešno prilazi na najnepristupačnija mesta - ispod stolova, fotelja, nameštaja, kreveta, što je iz našeg iskustva menadžerima hotela najveći problem. Pokazalo se da je robot Kobold VR 100 odlično rešenje za to. Zahvaljujući optičkim senzorima može da izbegne udar u zid ili bilo koju drugu prepreku ili primera radi pad sa stepenica.

H Robot Kobold VR 100 je trenutno vrlo popularan na srp- H Kobold ima više namenskih priskom tržištu. Kako se taj robot ključaka, ali priključak Kobold SP može upotrebiti u hotelima i re- 520 predstvalja sistem koji nudi žarstoranima? gonski rečeno 3u1 rešenja?

Taj aparat je namenjen za mokro ili suvo pranje svih glatkih podova (keramičkih pločica, parketa, mermera, granita…). On je pravi izbor i neophodna investicija za hotele, restorane, stomatološke i lekarske ordinacije. Omogućava dubinsko i temeljno čišćenje bez ostavljenih tragova i crta, usisavanje fine prašine i krupnih čestica pomoću dva široka usisna kanala, a odstranjuje čak i zalepljenu masnu prašinu i mrlje. U samo jednoj sekundi, aparat prođe pet puta istu površinu na pločici. Radi sa malom količinom vode i sa posebnim Vorwerk sredstvom, tako da ima snažniji učinak čišćenja, dezinfekcije i zaštite poda. Sa samo 5 ml sredstva i 500 ml vode može se očistiti površina od 100 kvadrata. Takvo čišćenje nije moguće postići džogerom, krpom ili bilo kojim hemijskim sredstvom. Zato je Kobold sistem, bez obzira koji priključak da koristite najbolji izbor i najbolja investicija za hotelsko-ugostiteljsko poslovanje.

Oko sveta

Oživljen dizajn

Piše: Nina Ostrogonac www.spaghettidesignblog.com

hotela Modez

Neverovatna kombinacija umetničkih stilova karakterišu Dizajn Hotel Modez u Arnhemu.

septembru 2012. godine, svoja vrata je otvorio Dizajn Hotel Modez u modenskom kvartu Klerendal u Arnhemu u Holandiji. Studio Piet Paris je kreirao jedinstven hotelski koncept, dizajnirao ho-

telski logo i odgovoran je za fantastične umetničke dekoracije. Paris je pozvao 30 modnih dizajnera da ukrase dvadeset soba. Svi su imali intrigantan koncept koji karakteriše njihove pojedinačne stilove. Najveći broj di-

zajnera su studenti Univerziteta umetnosti u Arnhemu ili imaju svoj atelje u gradu. Ime Modez je nastalo kao kombinacija reči: Moda, Dizajn i Art. Moderan dizajn enterijera i dekorativni elementi su uči-

Hotel life

nili da se ovaj neobičan hotel sopstvenim obrascima i akcentovanjem pojedinačnih stilova izdvoji od ostalih na jedan inovativan i neočekivan način. Svaka od dvadeset soba se razlikuje jedna od druge i to po stilu, dekoru, kolor šemi i temi. Mladi i insiprativni umetnici učinilli su da se svaka prostorija ovog hotela može nazvati orginalnim delom koje inspiriše na nesvakidašnji način. Prelepe boje i obrasci, pregršt uzbudljivih tekstura i impresivnih svetlostnih efekata, hrabre i prvokativne ideje za dizajn enerijera stvaraju super moderan i ekstravagantan prostor koji je izrodio mnogo drugih jedinstvenih ideja za uređenje spavaćih soba. Hotel je i lociran u kvartu u kojem se moda i dizajn prepliću na jedinstven način.

Piše: Marko Spalević

Turizam je masta

Arlemm art festival novi muzički brend

Srbija ima Sabor u Guči, Exit i Beer fest, ali ima i ARLEMM art festival (Ariljska letnja muzička manifestacija) koji polako ali sigurno ravnopravno staje rame uz rame sa već poznatim muzičkim festivalima. Ono što ovaj festival čini autentičnim, jeste činjenica da se održava u netaknutoj prirodi zapadne Srbije i na jedinstven način promoviše klasičnu muziku.

RLEMM art festival je prema rečima organizatora, nastao “tamo daleko, iza velikih gradova, zakrčenih saobraćajnica, betonskih predela, gde se nalaze polja aromatičnih plodova nad kojima odzvanja pesma dveju reka. Tamo je priroda kao slika, ljudi još uvek neguju nadu, a deca maštom započinju svaki dan.” Takvo mesto je Arilje, gradić u zapadnoj Srbiji, koji je već četvrtu godinu za redom jedinstvena pozornica Arlemm art festivala i letnje škola za mlade muzičare iz cele Srbije i regiona. Iz godine u godinu u toj varošici ra-

zvija se priča po umetničkom scenariju porodice Mladenović, koja je i rodom iz tog mesta. Dok se iznova otkrivaju mladi talenti i održavaju koncerti, Arilje tokom trajanja Festivala posećuje sve više ljudi, čineći ovaj Festival značajnom turističkom ponudom ovih krajeva. U početku, ideja nastanka ARLEMM-a je bila da klasična muzika treba da bude dostupna svima, jednako socijalno pravo za sve, a ne samo za one koje žive u blizini muzičkih škola i velikih gradova. Vremenom popularnost ovog Festivala učinila je da ARLEMM

postane veliki muzički festival klasične muzike i jedinstven kulturni događaj, ne samo za Arilje i ceo Zlatiborski okrug, već i celu Srbiju. Jedan od osnivača festivala Dragutin Mladenović, violinista školovan u Moskvi, Antverpenu, Gentu i Beogradu i profesor u Školi za muzičke talente u Ćupriji, ističe jedinstvenost Ariljske letnje muzičke manifestacije. -Svuda na svetu postoje majstorski kursevi na kojima se nadograđuju već obrazovana deca, poluprofesionalci, ali nigde ne postoji program koji je prilagođen na taj način da

Hotel life

se njime prenosi znanje na najmlađe koji imaju 5, 6 ili 7 godina. Naša prva misija je da im pružimo šansu da od samog početka rade s najboljim profesorima i da nastupe, odsviraju svoj prvi koncert posle dve nedelje. A to je ono što ne postoji ni na jednom drugom mestu. Takođe, naš cilj nije muzika sama po sebi, već jedan dugoročniji efekat: da ljudi shvate umetnost kao nešto lepo i prirodno, da popravimo kulturnu situaciju u našoj zemlji – ističe Mladenović. Arilje kao grad ima sve predispozicije turističkog mesta. Posebno mu pogoduje blizina velikih turističkih i regionalnih centara, što Zlatibor i Užice jesu, ali je jasno i da promovisanje tog grada kao turističkog centra zahteva ogromna ulaganja. Ipak ARLEMM može biti obrazac kako da se to ura-

Arlemm art festival

Ovaj festival kroz sklad prirode i umetnosti, promoviše sve lepote životne sredine zapadne Srbije. Gosti i učesnici ARLEMM-a, koji posete Arilje tokom trajanja festivala, bez sumnje će osetiti lepotu tog mesta u kombinaciji sa lepotama klasične muzike. Tamo svako doživi ličnu bajku sa najlepšom muzičkom pratnjom. Netaknuta priroda koja okružuje taj gradić, lepote njegovih reka, pejzaža sa svih strana uokvirenog brdima sa kojima je prirodno srastao Hram Svetog Ahilija iz XIII veka, koji se nalazi na uzvišenju u samom centru grada, sve jače promovišu Arilje u privlačnu turističku destinaciju. Srž društvenog života te varošice leti predstavljaju reka Rzav i njene plaže, kao i glavna gradska ulica. Baš su ta mesta i odabrana da se na njima odvija ARLEMM. Ako se i vama dopada ideja da dane provodite kupajući se u bistrom Rzavu, a uveče na rečnom ostrvu “Uski vir” slušate umetničku muziku uz cašu dobrog vina, onda je Arilje tokom trajanja ARLEMM-a pravo mesto za vas.

di na najlepši način. Kao i za sve velike stvari, na početku je bila potrebna dobra ideja i inicijativa porodice Mladenović, a zatim i pomoć opštine Arilje i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Prepoznat od strane mnogih ARLEMM je postao bitan regionalni Festival. Bitan, ne samo zbog turističkog potencijala koji grad dobija tokom njegovog trajanja, već i zbog toga što predstavlja svojevrsni kulturni obrazac kojim se promovišu prave vrednosti. Model nastajanja ovog Festivala bez razmišljanja se može uzeti i kao idealna šema za nastanak strategije koje će razviti turističku promociju ovog kraja. (Sve informacije o Festivalu, eventualnom učešću u muzičkim radionicama i uopšte o ovom kraju, možete naći na sajtu www.arlemm.rs.)

Piše: Marko Spalević Sagovornik: Stefan Milenković Foto: www.stefanmilenkovich.com

Put oko sveta

Kroz putovanja me vodi

avanturistički duh Odavno je ušao u krug najpoznatijih svetskih violinista današnjice, a u Srbiji još vole da kažu kako je bio čudo od deteta. Danas, kada je obišao preko trideset zemalja i održao na hiljade koncerata širom sveta, Stefan Milenković ističe da nastupi u Beogradu imaju posebnu emociju, a da mu zbog brojnih putovanja hotelska soba često zameni dom.

U prilici ste da često putujete. Šta su vam putovanja predstavljala nekada, a šta vam ona znače danas? Uvek sam voleo da putujem tako da mi to nikada nije bilo teško. Teže je bilo uskladiti školske obaveza sa turnejama. To je zahtevalo malo drugačiju organizaciju rada i disciplinu. Mislim da sam sa godinama u stvari počeo sve više da cenim putovanja i da svesno pravim slobodno vreme za “turizam” nego ranije. U mojoj profesiji se put često svodi na tri destinacije - aerodrom, hotel i koncertna sala, a taj šablon nastojim poslednjih godina da što više razbijem, kako bih na najbolji način video i doživeo mesta na kojima se nalaH zim. Ako imam vremena, raspitam se koje su loVaš nastup u Beloj kući pred Ronaldom Rega- kalne atrakcije i krenem odatle. Ne volim previše nom i voditeljke koja vas je najavila kao deseto- da planiram svaki put, već preferiram izviđanja i godišnjaka koji je najviše putovao kako bi na- avanturu. stupio te večeri je ostao zapamćen. Koje su vam prve asocijacije na to putovanje? H Koliko nas putovanja zapravo menjaju? Sećam se da smo bili u nekom divnom hotelu Svako vas putovanje menja. To pre svega zavisi od (eto, opet se pre svega sećam hotela, a ne grada), osobe i toga kako doživljava sam čin putovanja. a sećam se i predivnog prostora muzeja u kome Da li vam je to samo stres i napor, ili već na to se održavao koncert. Naravno, ostala mi je upe- gledate kao na priliku da upoznate nova mesta i čatljiva i neverovatna gužva oko samog događaja: kulturu, da vidite nove stvari, upoznate nove ljude. od raznih zvanica, do predsedničkog obezbeđenja, Ja sam u ovoj drugoj kategoriji tako da se na ovaj ili onaj način sećam svakog puta na kome sam bio. koje je bilo svuda. rvi nastup imao je sa pet godina, a sa deset je već svirao pred bivšim američkim predsednikom Ronaldom Reganom. Samo šest godina kasnije nastupio je po hiljaditi put. Danas, kada njegova karijera traje već skoro trideset godina, on je uveliko afirmisani umetnik sa jedinstvenim pristupom koncertnim nastupima koji iznova oduševljavaju publiku širom sveta. Jednostavnost je njegov najveći imperativ, zato brojna putovanja ne voli preterano da planira, već pušta da ga vodi avanturistički duh. Čitaocima magazina Hotel Life Stefan Milenković otkriva o kom putovanju bi mogao da napiše knjigu.

Hotel life

To samim tim znači da je svaki put dodao nešto mojoj ličnosti i iskustvu. H Koja destinacija vas je ostavila “bez daha” i zašto? Generalno, ja apsolutno obožavam zapad Amerike. Tamo još uvek imate osećaj da je vreme stalo i da je priroda ostala netaknuta. Sama geografija američkog zapada je neshvatljiva i jedinstvena. Recimo nacionalni parkovi Zion (Zion), Arčes(Arches), Brajs (Bryce) ili Kenjonlends (Canyonlands) su neopisivi. Tu je Jeloustoun (Yellowstone) koji je drevan, kao i Yosemite koji je kao nekakav muzej prirode. Naravno, Veliki kanjon Kolorada (Grand Canyon). Dolina Smrti. Slana pustinja u Juti. To su predeli koji imaju neverovatnu magiju i moć i koji me stalno vuku da se vratim.

Kodi (Cody). O tom putu bih mogao da napišem manju knjigu… Uprkos globalizaciji, možemo li pronaći autentične stvari i jedinstvene kulinarske specijaliteti? Svako mesto ima autentične specijalitete, samo ih treba naći. Bez obzira koliko je neka destinacija već posećena i komercijalizovana, uvek možete naći neki skriveni kutak gde se jede prava domaća lokalna kuhinja. Za tako nešto treba doduše biti i hrabar, jer to obično podrazumeva izviđanje neutabanim stazama. H

Da li biste izdvojili neko posebno iskustvo sa tih putovanja? Možda bih samo izdvojio par iskustava sa nedavnog prelaženja Amerike motorom. Jedne noći sam kampovao na vrhu Jeloustouna na -4C, sledećeg jutra me je skoro pregazilo krdo bizona koji su prelazili put. Istog tog dana kasnije sam se spustio u dolinu i kupao u termalnim vodama u gradiću Termopolis (Thermopolis), a uveče išao da gledam Rodeo u kaubojskom gradiću H

H Da li su vas te neutabane staze odvele ka nekom omiljenom jelu ili piću? To je kao kada me neko pita koja mi je omiljena kompozicija? Muzika je moj život, tako da je skoro nemoguće da izdvojim jednu numeru. Tako mi je nemoguće da izdvojim i jedno jelo. Ako treba da izaberem omiljenu kuhinju, onda bi to bila italijanska, mada volim i meksičku, japansku i indijsku. Generalno, volim hranu! Od pića biram vodu. Ako imam priliku, onda recimo Dirty Martini. Meni se sviđa “very dirty” sa mnogo soka od maslina, i naravno što više samih maslina unutra.

Fensi hoteli

tad i tad kada sam na putu, odgovorim “biću kod kuće”, misleći na hotelsku sobu. To je definitivno profesionalna deformacija. U suštini, meni je život u hotelskoj sobi sinonim za jednostavnost i možda je to razlog zbog čega sam se već navikao na njega. Uvek težim jednostavnosti, jer je moj ritam daleko od toga.

su razne etno opcije. Isto je i sa restoranima. Pre svega, kod nas imamo kombinaciju dobre hrane, muzike i atmosfere. To je ono što je uvek atraktivno i zabavno.

U kom gradu sveta vam je najveće zadovoljstvo da nastupate? Gde su najjači aplauzi? To je teško merljivo jer svaka zeH Da li je neki hotel ispunio mlja ima posebnu draž i poseban baš sva vaša očekivanja i da li mentalitet publike. Rekavši to, nekad birate i hotel koji ima mislim da koncerti u Beograviše od 5 zvezdica? du ipak imaju jednu energetsku Kada idem u hotel, nemam ve- i emotivnu dimenziju koja je lika očekivanja, osim naravno meni lično nezamenljiva. neke osnovne čistoće, usluge, a nekada i hrane. Gravitiram više H Predajete na Univerzitetu u ka manjim, butik hotelima, gde Ilinoisu. Da li su koncertni naje celo iskustvo intimnije. Mo- stupi i dalje vaša najveća strast ili H Izjavili ste jednom prili- ram da priznam da nisam bio u profesura ipak preuzima primat? kom kako ste shvatili da ustvari hotelima sa više od pet zvezdica. Da, ja sam pre svega izvođač, ceo život kampujete po hoteli- Meni je pet zvezdica sasvim do- mada sam veoma posvećen pema. Kako zapravo doživljavate voljno… (smeh) dagoškom radu. hotele, kao mesto za prenoćište H Šta vam se najviše od hoH Šta je ono najbitnije čemu ili drugu kuću? Već sam navikao da nekako au- telsko-ugostiteljske ponude se trudite da naučite vaše stutomatski “prihvatim” novi hotel dopada u Srbiji? dente? skoro kao dom. Često bih uhva- U Srbiji imamo zaista izvan- Da su nezavisni i da umetnički i kretio sebe da na pitanje gde ću biti rednu ponudu, a posebna draž ativno razmišljaju svojom glavom. 58

Piše: Marko Spalević Sagovornik: Slaviša Živković

Zemaljski

raj zvani Babina reka

U cilju unapređivanja stečenih znanja i praktične primene u svojim hotelskim jedinicama, Udruženja hotelijerstva i turizam Privredne komore Beograda, osmislilo je studijska putovanja za hotelijere svoje članice. Prvo studijsko putovanje bila je poseta hotelsko-turističkom kompleksu Izvor i etno selu Babina reka koje predstavlja dodatnu ponudu smeštajnih kapaciteta opštine u Aranđelovcu i primer dobre prakse u ruralnom turizmu.

mešteno na kraju sela Trbušnica, izolovano prirodom od svega urbanog, sakriveno u naručju brda između Lazarevca i Aranđelovca nalazi se etno selo Babina reka. Vlasnik ovog, arhitekturno jedinstvenog kompleksa je Slaviša Živković. Čovek koji je imao skromnu želju – da napravi kutak za sebe, mirno mesto za slikanje, vajanje, fotografisanje… Vremenom je prostor svojih predaka oplemenjivao ručnim radom, umetničkim pečatom, domaćinskom rukom i srpskim gostoprimstvom. Prijatelji su ga često posećivali i dobar glas se proneo Aranđelovačkim okrugom. Prijatelji su dovodili svoje prijatelje, a onda su svi oni počeli sve češće da dolaze. Neki od njih “eto, tek da vide, osete

Puls Srbije

Hotel life

malo toplinu takvog ambijenta”, a drugi opet da zabace udicu u jezero 50 m od objekta ili uživaju kraj potoka koji je u narodu poznat kao Babina reka po kome je etno objekt i dobio ime. Živković ne krije da je zbog velike posete izgubio svoj mir i privatnost, ali je postao bogatiji za brojna prijateljstva ljudi koji su ga posetili i uživali u njegovih ruku delu. - Izgradnju sam počeo pre oko deset godina, malo po malo. Ideja je bila da se iz Aranđelovca gde živim sa porodicom, vratim tamo gde sam rođen, u Trbušnicu, i više posvetim slikanju, vajanju i fotografiji - kaže Živković. Međutim danas, Babin doručak, Babin zlatni medaljon, Stek babina reka, Babina pastrmka, samo su neki od specijeliteta restorana. Bogatu trpezu odlikuje domaća kuhinja i domaći hleb iz furune, razni specijaliteti od piletine, svinjetine, junetine, ribe, kao i jela sa roštilja. Restoran je polukružnog oblika sa obe stra-

ne potpuno zastakljen prozorima, tako da gde god gost sedne ima prelep pogled i potpuni užitak u ambijentu. Sa jedne strane može posmatrati jezero i šumu, a sa druge uživanje gostiju upotpuniće jedinstveno dvorište sa kamenim podzidama, drvenim skulpturama i fontanama. U restoranu je moguće organizovati razne vrste svečanosti, skupove za oko 130 ljudi. U sastavu kompleksa je smešten i restoran - galerija kapaciteta 30 mesta. Ima kamin i ispunjen je umetničkim slikama sa motivima Šumadije, i fotografijama starih kuća Srbije autora Slaviše Živkovića. U sklopu kompleksa je bašta uređena fontanama i prirodnim hladom kapaciteta preko 200 mesta, bina za kulturnoumetnički program, parking i suvenirnica, a započeta je i izgradnja velikog zavičajnog muzeja. - Želimo da sačuvamo stare predmete iz ovog kraja u muzeju. Za sada je urađen temelj objekta,

a trebalo bi da nastavimo sa radovima - ističe Živković i napominje da je ovakav ugostiteljski objekat svojim poslovanjem nametnuo potrebu za izgradnjom novih smeštajnih kapaciteta. - Kompleks poseduje četiri apartmana koji se izdaju po ceni od 3.000 dinara, a u jedan apartman mogu da se smeste dve porodice. Posetioci mogu da se relaksiraju i običnim uživanjem u prirodi, branjem pečuraka kojih ima u izobilju, ribolovom, šetnjom ili mogu odigrati partiju košarke, malog fudbala ili stonog tenisa. Na letnjoj vrućini za opuštanje je predviđen mini bazen koji se nalazi u dvorištu – objašnjava vlasnik etno sela Babina reka. Jedno je sigurno - gosti odavde ne odlaze ravnodušni. O tome svedoče i brojne posvete gostiju, a među njima se ističe Dobrica Erić koji je o ovom etno selu, između ostalog, napisao - “Ako još ne znaš gde se krije zemaljski raj koji te čeka, dovedi svoje najmilije u Etno selo Babina reka”. 61

Piše: Jana Matejić

Obrazovanje

Kuhinjske kalfe Beograda Koliko je praksa važan segment obrazovanja pokazuje primer Srednje turističke škole iz Beograda koja za svoje učenike nastoji da obezbedi ne samo praksu u hotelsko-ugostiteljskim objektima Beograda, već i inostranstvu.

rema rečima direktora Srednje turističke škole Dragutina Miličića teorija ima smisla samo ako je dobro primenjena u praksi, a to je ono čemu ova škola i teži – pružiti učenicima sve uslove da budu majstori svog zanata. - Posle uspešne saradnje sa školama iz Italije, Engleske, Austrije i Slovenije, uspostavili smo saradnju sa školom iz Erebra u Švedskoj. Tokom posete predstavnika partnerske škole Yrkesgymnasiet Örebro krajem septembra, dogovoreni su svi aspekti saradnje i zajedničkog projekta. Težišta planiranih aktivnosti biće praktična nastava koja će se realizovati tokom razmene učenika i profesora – ističe Miličić, direktor škole koja je za svoje učenike obezbedila i učešće u televizijskoj emisiji “Kuhinjski kalfa“. Naime krajem oktobra ekipa TV RTS je započela snimanje emisije koja ima za cilj da pokaže kulinarsko umeće novih nada stručnih škola Srbije. -Tom prilikom učenici III/8, Lelić Miloš, Žanić Ivana, Mladenović Jovana i Kosanović Branislav, uz malu pomoć profesora Nikole Skeledžije pripremali su jelo Pileće grudi sa suvim šljivama i kolačem od povrća. Ovim brzim, lakim i jednostavnim jelom, želeli su da prikažu fuziju različitih kuhinja koje su prošle kroz Beograd, a da pritom naprave zdravo, estetski privlačno i energetski punovredno jelo – objašnjava Miličić i naglašava da je apsolutno siguran da su njihovi učenici nove nade budućeg kulinarstva. Pileće grudi sa suvim šljivama i kolačem od povrća

BIG master Prvi Beogradski Internacionalni Gastonomski Master održan je krajem septembra u Ustanovi kulture Palilula. Ova stručna, edukativna i poslovna manifestacija okupila je brojne šefove - kuvare, restoratere, somelijere, barmene i bariste, a sve u cilju unapređenja znanja i struke iz ovih oblasti. Svoje znanje podelili su i sa čitaocima Hotel Life magazina na narednim stranama.

rganizator manifestacije bila je Asocijacija šefova - kuvara Srbije i Ustanova kulture Palilula, a kao suorganizatori veliku ulogu su imali i Prva privatna ugostiteljsko - turistička škola, Asocijacija restoratera Srbije, Somelijerska asocijacija Srbije i Udruženje barmena Srbije. Najveću pažnju privukli su master class časovi, predavanja i demonstracije vrhunskih kuvara – šefova poput Michael Kreiling i Thusith Dhanushka Kumara iz hotela Hyatt Regency. Zatim Nenada Gladića, autora i voditelja TV serijala “Gastronomad” na Radio-televiziji Srbije, ali i prezentacija “Molekularne kuhinje - idejni pristup i modernistička realizacija”, predavača Dejana Maksimovića-Maksa, Luke Mihajlovića i Vanje Puškara. Udruženje barmena Srbije podelilo je sa kolegama svoje iskustvo kreiranja inovativnih i atraktivnih koktela, a izdvojile su se prezentacije “Istorijat, tehnologija, proizvodnje i vrste viskija” predavača Raduan Hindawi, “Tehnike pripreme koktela i savremena miksologija”, predavača Raduan

Foto: Isidora Minić

Hindawi i Gorana Rajovića. Somelijerska asocijacija Srbije je praktičnom prezentacijom “Kvalitetna hrana uz kvalitetno vino, zadovoljan gost?” predavača Nenada Lukića, ukazala na nezaboravan spoj hrane i pića. Na završnici Prvog BIG Mastera, održana je i prezentacija namenjena mladim kuvarima koji bi želeli da idu na takmičenja - “Kako se pripremiti za kulinarsko takmičenje bez grešaka”, sjajnog predavača, počasnog člana WACS, Iztoka Legata, iz Slovenije.

PRVA PRIVATNA UGOSTITELJSKO TURISTIČKA ŠKOLA Prva privatna ugostiteljsko turistička škola u Beogradu već 11 godina školuje redovne i vanredne učenike za određene obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju, kao i za specijalizaciju (V stepen). Škola je prvobitno formirana za obrazovanje ugostiteljskih, kulinarskih i turističkih tehničara,a od školske 2012/2013 godine, škola je verifikovala četiri nova obrazovna profila – ekonomski tehničar, trgovinski tehničar, tehničar obezbeđenja i poslastičar. Pored školskog obrazovanja, učenicama je data mogućnost da kroz rad u turističkim agencijama, restoranima i hotelima primene naučenu teoriju u praksi. Učenici učestvuju na takmičenjima iz kuvarstva i usluživanja, hotelijerstva, besedništva, kao i iz oblasti kulture i umetnosti. U proteklih 11 godina osvojili su 12 pehara, 21 zlatnu, 11 srebrnih i 3 bronzane medalje. Posebno su angažovani na planu ekologije i razvijanju ekološke svesti. Prednosti škole: rad u malim grupama, kabinetska nastava, mentorski rad, uvek dostupne informacije na sajtu škole, praktična nastava u najelitnijim objektima u Beogradu, studijska putovanja i stalno usavršavanje nastave. Kabinetske vežbe iz stručnih predmeta se održavaju u savremeno opremljenim kabinetima. Praktična nastava je obezbeđena u objektima i agencijama najviše kategorije, a broj učenika po odeljenjima je najviše 20, a na vežbama najviše 8 učenika. 63

Piše: Vladana Dimitriou Agencija za konsalting u ugostiteljstvu “Food, mood etc… Hospitality Business Experts”

Brend uslov za uspeh

Ako želite da uspešno poslujete, stvorite brend (brand)! To je najkorisnije sredstvo za ostvarivanje lojalnosti potrošača. Od njegove originalnosti i održavanja zavisiće dalji uspeh i dugoročnost uspešnog poslovanja, kao i vrednost kompanije.

Brend se stvara originalnošću... Food design: Spiros Dimitriou Photo styling: Vladana Dimitriou

Big master festival

aveći se hotelijerstvom i ugostiteljstvom 22 godine, a već 15 konsaltingom, primetila sam da se mnogi problemi stvaraju na početku i vremenom samo nadograđuju. Vlasnici kompanija obično imaju ideju, ponekad i viziju, ali retko efektan plan i odgovarajući alat da to i realizuju, ignorišući važnost kreiranja brenda. Pošto je taj pojam često loše tumačen, definisaću njegovo značenje, a onda i njegov značaj. Može se reći da je brend simbolično oličenje svih informacija vezanih za kompaniju, proizvod ili usluge. To je skup slika i ideja određen pridevima i simbolima i nosilac svih glavnih vizuelnih manifestacija, koje prenose esencijalne karakteristike i vrednosti kompanije, proizvoda ili usluga. Brend služi da bi se stvarale asocijacije i očekivanja prema proizvodu ili usluzi. On uključuje eksplicitni logo, ime, font, boju, dizajn šemu, simbol, slogan, zvuk, pa i miris, koji se razvijaju da bi predstavljali implicitne vrednosti, ideje i ličnost brenda. Skup svih karakteristika jednog brenda dovodi do njegove personalizacije. Tako se stvara odnos i ključni cilj u viziji stvaraoca brenda – kreiranje poverenja potrošača. Brend i vrednost brenda su postale komponente od rastuće važnosti u svim ekonomijama i kulturama. Bez jasno definisanog brenda i njegovih karaktreristika nema uspešnog marketinga. Glavne karakteristike brenda su njegovo ime, identitet, osobenost, obećanje i vrednost. Ime brenda se često smatra istim što i brend i smisaono zamenjuje. Vlasnik brenda može zaštititi vlasnička prava nad brendom tako što će ga registrovati uz pomoć imena brenda. Većina proizvoda ima neku vrstu svog brend identiteta ili mu teži, od obične kuhinjske soli do dizajnerske odeće. Identitet brenda je fundamentalan za prepoznatljivost brenda i predstavlja lice, ono po čemu se jedan brend razlikuje od drugog. Osobenost brenda podrazumeva ličnost, karakter, čestitost, doslednost, postojanost pa i poštenje, odnosno pripisivanje ljudskih osobina brendu da bi se razlikovao od drugih. Obećanja brenda su izjave vlasnika koje identifikuju šta se od brenda može očekivati. Ono se može preneti klijentu na više načina, npr. kao slogan. Ispunjeno obećanje znači stvaranje poverenja i lojalnosti potrošača, što je put ka formiranju bolje cene i pozicije na tržištu, a time i ka uspešnom poslovanju. Tako se formira vrednost brenda. Analitičari razlikuju “knjišku vrednost” jedne kompanije i stvarnu tržišnu vrednost. Tržišna vrednost jedne firme može daleko prevazilaziti njenu zavedenu

Hotel life

imovinsku vrednost. Čak 85% tržišne vrednosti neke kompanije može biti nemerljivo (npr. know-how, odnosi sa klijentima). Merljivi deo imovine može vrediti i manje od 5% od tržišne vrednosti, kao u slučaju kompanija Coca-Cola ili Microsoft. Umetnost kreiranja, razvoja, promocije i održavanja brenda zove se brend menadžment (brand management). To je roditeljski princip rađanja, odgajanja, podizanja, učvršćivanja i podrške. U periodu sazrevanja brenda sve je manje potrebe za intervencijom, sve do totalnog osamostaljenja kada brend sam živi svoj život. Naravno, savet i pomoć roditelja korisni su i kasnije, naročito kod proširenja porodice brenda (franšize). Da bi brend postao prihvaćen na tržištu potrebno je da bude prepoznatljiv, da iza njega stoji odgovorna politika kojom se održavaju stabilne vrednosti filozofije i karakteristika brenda. Kada je jednom prepoznat i kada se razvije reputacija brenda, nju treba čuvati! Kada je stabilizovan na tržištu i kada izaziva pozitivni sentiment na nivou “kritične mase” dostigao je nivo franšize. Potrošači gledaju na brendiranje (branding) kao važan dodatni aspekt vrednosti proizvoda ili usluge, jer obično služi da ukaže na neki atraktivni dodatak u kvalitetu ili dodatu karakteristiku. Iz perspektive vlasnika, brendirani proizvod ili usluga povlače i više cene. Kada dva proizvoda ili dve usluge liče, ljudi će se odlučiti za brend čak i kada je skuplji i nemaju iskustva sa njime, verujući da su iskustva drugih uticala na prihvaćenost. U ekonomskoj terminologiji brand je efektno sredstvo za stvaranje monopola ili bar “nesavršene konkurencije”, čemu teži svaki posao, tako da vlasnik može imati sve koristi monopolne prodaje, naročito kod formiranja cene. Zato je većina brendinga uspostavljena promotivnim sredstvima, kao najbržim za postizanje prepoznatljivosti, preduslova za ostvarenje tog cilja. Nažalost, neki ugostiteljski objekti ostanu samo

Brend se stvara kvalitetom… Food design: Spiros Dimitriou Photo styling: Vladana Dimitriou

na brendiranju, odnosno stvaranju imidža brenda, bez suštinske originalnosti, specifičnosti proizvoda, stabilnosti kvaliteta i stvaranju iskustvu potrošača. Neki čak i formiraju ostale aspekte brenda, ali ih ne održavaju, pa brzo izgube poverenje klijenata. Brend, brendiranje i brend menadžment su veoma važna investicija svake organizacije i zahteva angažovanje stručnjaka. Dešavalo se da me pozovu u pomoć vlasnici koji nisu na vreme shvatili važnost stvaranja specifičnosti brenda, ali su je otkrili kada nisu mogli da prodajom povrate svoju investiciju.

Uspeli smo da uz uloženo dodatno vreme i manju investiciju oformimo brend i ostvarimo profitabilnu prodaju. Proces od ideje preko plana do vizije, stvaranje proizvoda i filozofije, kreiranje vizuelnog imidža brenda, kao i promociju i profesionalno održavanje kvaliteta i kontakta sa potrošačem, moraju izneti stručnjaci. Život jednog brenda je u rukama onih od kojih zavise svi njegovi aspekti, a on će se, dokle god živi, starati o njihovoj dobroj plati. Zato ulažemo u stvaranje brenda i čuvamo ga, a njegova vrednost će jednog dana odrediti i prodajnu vrednost posla.

Brend se stvara inovacijom… Food design: Spiros Dimitriou Photo styling: Vladana Dimitriou

Piše: Vanja Puškar, Chef club Beograd

Gastro putovanje

Molekularna gastronomija „Istražujemo svemir, imamo misije na Marsu, ali još uvek kuvamo istim oruđem kojim smo se koristili još u srednjem veku. Hranimo se samo namirnicama koje poznajemo, ne istražujemo hranu, a činjenica je i da ljudi troše ogromnu količinu energije jer ne uspevaju da racionalno kuvaju“ – dr Hervé This.

ulinarstvo kao svaka disciplina teži permanentnom razvoju i širenju svoje obuhvatnosti. Tokom svog razvojnog puta nauke koriste dostignuća drugih naučnih disciplina kako bi se usavršile i mogle dalje razvijati. Kako bi se bolje razumele sve pro-

mene koje se dešavaju u namirnicama prilikom njihove obrade i transformacije u finalni proizvod ili jelo, u kulinarstvu su počela da se koriste dostignuća brojnih nauka. Proučavanjem tih promena bolje razumemo postojeće metode, a istovremeno otvaramo polje za

ALHEMIČAR KUHINJE Katalonac Ferran Adria je rođen u mestu Santa Eulalia blizu Barselone. Tokom prvih godina obrazovanja Ferran se nije mnogo interesovao za hranu, njegova istinska ljubav je bio fudbal. Prvi posao mu je bio u hotelu Playafels u Castelldefels kao perač sudova, gde je skupljao novac za put do Ibice. U hotelu ga je u osnove klasične kuhinje uveo šef kuhinje Miquel Moy. Vrativši se u Barselonu, Ferran je prolazio kroz razne restorane i Tapas barove. Napokon se zaustavio u najboljem tadašnjem restoranu u Barseloni pod nazivom Finisterre, u kome se zadržao sve do juna 1982.godine. Poznanstvo sa Fermi Puig dovelo

ga je u dodir sa knjigama Neuvelle cusine - moderne gastronomije za koju je karakteristična nepotpuna termička obrada namirnica, korišćenje masnoća u smanjenom obimu i serviranje na atraktivan način. Fermi mu je preporučio da svoje radno iskustvo obogati u restoranu elBulli, u kome je njegov talent primetio šef, Juli Soler, koji mu je i ponudio da ostane i dao mu poziciju chef de partie. Međutim Ferran je odbio, napustio elBulli i otišao za Sevilju u restoran San Marcos. Ubrzo se predomislio i vratio u elBulli gde je prihvatio ponuđenu poziciju, a već iste godine promovisan je u zamenika šefa kuhinje, radeći rame uz rame sa Cristian Lutaud. Obilasci Boqueria pijace u Barseloni, kupovina u Perpignan i ručavanje po restoranima južne Francuske, mu je otvorilo vidike i dovelo ga u dodir sa literaturom iz celog sveta. Ferran je uvek nagašavao da kreativnost ne podrazumeva kopiranje, stoga je bio u stalnoj potrazi za novim idejama i tehnikama kako bi stvorio unikatna jela. 2011. godine Ferran, poznat i kao „Alhemičar kuhinje“, zatvorio je elBulli, restoran koji je niz godina proglašavan za najbolji u svetu, u nameri da ga pretvori u kulinarski kreativni centar.

Hotel life

menuti nekoliko velikih imena koja su uticala na promociju takvog pristupa kuvanju. Počeci “molekularne gastronomije” sežu u 1969. godinu kada je profesor fizike Nicholas Kurti sa Univerziteta u Oxfordu mikrotalasima kreirao “obratni” Aljaska desert čiji je spoljni deo ostao hladan, a unutrašnjost bila topla. Molekularnom gastronomijom proslavili su se mnogi restorani u svetu, a najveća imena današnje gastronomije nalaze se upravo u ovoj sferi. Ishrana se razvija, prilagođava potrebama savremenog čoveka i čini celinu sa našim napronalaženje činom življenja. novih, boljih Iako sa zakašnjenjem, ovaj trend metoda obrade. u gastronomiji zahvatio je i SrbiMetoda koje će dati ju. Začetak molekularne gastromaksimalne rezultate u nomije srpskoj kuhinji zasigurpogledu očuvanja hranljive no donosi osveženje, mogućnost vrednosti pojedinih namirnica, brojnih inovacija, kao i njihovog ukusa, mirisa, izgleda i popularizaciju nacioslično. Taj, relativno novi, nauč- nalne kuhinje i nani pristup kulinarstvu nosi naziv mirnica, koja će svakako dovesti i do “Molekularna gastronomija“. Kada govorimo o molekularnoj promena na našoj gastronomiji, neophodno je po- restoranskoj sceni.

OTAC MOLEKULARNE GASTRONOMIJE Dr. sc. Hervé This bavio se naučnim istraživanjima i u svojoj knjizi Molecular Gastronomy: Exploring the Science of Flavour, naučnim činjenicama potkrepio i demistifikovao mnoge kuhinjske mitove poput onih da li je istina da je krompir salata osetljivija kada se dressing preliva preko toplog krompira, pa sve do toga da li bi žene trebalo da mute majonez kada imaju mesečnicu. Hervé This radi u Parizu, na poznatom institutu INRA (Institut National de la Recherche Agronomique), a ujedno je i savetnik Fondacije za nauku i kulturu hranjenja. Ovaj smeli naučnik novoga kova, navodi kako će molekularna gastronomija bitno promeniti ljudsku ishranu. Od molekularne gastronomije se očekuje i pomoć u rešavanju problema gojaznosti. Herve This tvrdi da bi primenom novih znanja o pripremanju hrane zdrave namirnice mogle učiniti još ukusnijima. 67

Piše: Jana Matejić

Oprema

Oprema po meri

moderne kuhinje

Već sedam godina renomirani slovenački proizvođač ugostiteljske opreme KOGAST iz Grosuplja, na području Srbije je sinonim za vodeći brend u opremanju savremene i moderne kuhinje. Osnovni princip, u razvoju i dizajnu KOGAST proizvoda jeste težnja da se stvori pouzdan, izdržljiv, energetski štedljiv, ergonomski dizajniran i korisniku prilagođen proizvod.

ahvaljujući sopstvenom razvojnom institutu, konstantnom ulaganju u inovacije i savremene proizvodne tehnologije, praćenjem trendova, upotrebom najkvalitetnijih materijala i komponenti, KOGAST se od osnivanja 1960.

KOGAST BEOGRAD d.o.o. 11000 Beograd Dunavski kej 21 tel: +381 11 2928 087 fax: +381 11 2928 105 www.kogast.rs 68

godine do danas, prepoznaje po visoko kvalitetnim i nadasve dugotrajnim termičkim, rashladnim i neutralnim profesionalnim kuhinjskim uređajima i opremom. Svi KOGAST proizvodi su izrađeni od visokokvalitetnog

nerđajućeg čelika, testirani po evropskim (EN) i fabričkim standardima, a pored standardnog asortimana u ponudi su i proizvodi ugostiteljske opreme po zahtevima i željama kupaca. Njihov proizvodni program obuhvata: termičku opremu

Hotel life

program 600, 700-TOP, 700, 900; ugradne elemente; linije za podelu hrane; samoposlužne mobilne linije; front cooking; neutralnu opremu program 600 i 700; kuhinjske paroskupljače – ostrvski, zidni i eko nape; ljuštilice za krompir; mostovne termičke blokove – jednostrane i dvostrane; ugradne elemente; kompjuterski kontrolisana kuhinja po HACCP standardima; izrada projekata tehnoloških rešenja kuhinja i rezervni delovi za KOGAST opremu. Svoje proizvode KOGAST uspešno plasira na tržišta bivših jugoslovenskih i sovjetskih republika, ali i na tržištu zemalja Evropske unije, gde kvalitetom i cenovnom konkurentnošću, beleži konstanti rast. Svi koji se odluče za KOGAST znaju da upravo životni vek aparata, može smanjiti troškove rada, održavanja i servisiranja ugostiteljske opreme. Korišćenjem KOGAST aparata omogućavaja se manja potrošnja električne energije, oprema se lako koristi i čisti, čime se garantuju zdravi i pogodni uslovi rada u kuhinji, a jednostavno servisiranje aparata smanjuje troškove održavanja. Osim toga KOGAST je jedan od vodećih ponuđača celovitih rešenja u području kompjuterizovane kontrole kuhinjskih aparata. Kuhinjska oprema, koja radi u skladu sa principima HACCP, može se priključiti na centralni kompjuterizovani sistem u kuhinji, čime se omogućava pouzdana kontrola kritičnih kontrolnih tačaka u procesima pripreme hrane. Pored potrebnog hardve-

ra u ponudi je i prateća kontrolno-nadzorna softver oprema. Svoj proizvodni program KOGAST uspešno prezentuje na renomiranim domaćim i svetskim sajamskim manifestacijama. Asortiman svojih proizvoda predstaviće na Međunarodnom sajmu ugostiteljske opreme HOST u Milanu u periodu od 18. do 22. oktobra. Tradicionalno na štandu KOGAST-a biće prezentovani proizvodi iz pro-

grama, ali i predstavljeni novi proizvodi. Svi koji su pravi poznavaoci i zainteresovani korisnici kvalitetne kuhinjske opreme moći će da se upoznaju sa TENDER serijom elemenata za samoposlužne linije, električnim hermetičkim kazanom za kuvanje hrane sa eletronskom regulacijom i automatskim načinom rada, kao i mnogim drugim modernim i neophodnim KOGAST proizvodima.

Piše: Jana Matejić

Edukacija

kao i od materijala koji je najviše zastupljen unutar objekta. Jedan PP aparat “šestica” (6A) pokriva 30m² a “devetka” (9A) 45m². Lokal od 100 m² mora da poseduje minimum 3 manja ili 2 veća PP aparata. Ukoliko lokal poseduje kuhinju, dodaje se još jedan PP aparat bez obzira na kvadraturu. SIGURNOST DOLAZI SA DIMNIČAREM Komunalno preduzeće DIMNIČAR AD Beograd, kvalitetno, profesionalno i efikasno vrši usKvalitetnim i redovnim Činjenica je da mnogo toga u luge čišćenja ventilacija masnih održavanjem ventilacija isparenja. Pružaju usluge čišćenja praksi onemogućava da bezbedmasnih isparenja moguće je nost kuhinje restorana zaista i odmašćivanje svih vrsta ventilapreventivno delovati protiv bude na visokom nivou. Na prtora (krovnih, radijalnih, aksijalpojave požara u kuhinjama vom mestu problemi nastaju zbog kako izdvojenih restorana tako nih itd.), hemijsko pranje i odmalošeg projektovanja. Obzirom i onih koji se nalaze u sklopu šćivanje hauba parovuka, roštilja i filtera. Zatim mehaničko čišćenje, da nema odgovarajuće regulatihotelskog objekta. ve kojom se definiše projektohemijsko pranje i odmašćivanje vanje sa stanovišta održavanja, PP klapni u sistemima ventilacije masnih isparenja. Zamenu svih vrlo često se projektuju restorani i kuhinje sa nedovoljnim brojem SLOVO ZAKONA vrsta fleksibilnih creva koja se korevizionih otvora, ili je pristup Zakon propisuje da se sistemi riste u sistemu ventilacije masnih i mogućnost održavanja gotovo ventilacije masnih isparenja mo- isparenja i zamenu fleksibilnih sanemoguć. Drugi problem koji raju čistiti svaka tri meseca iako stava (veza između ventilatora). U susrećemo u praksi jeste izvođe- mnogi ugostitelji tome ne prida- skladu sa evropskim standardima, nje, jer se prilikom izvođenja ne ju veliki značaj. Tačnije, čišćenje i primenjuju i najsavremeniju tehvodi računa o budućem održava- odmašćivanje sistema ventilacije nologiju čišćenja: nju (npr. neophodnost demontaže masnih isparenja, u skladu sa Čla- TEGRAS – tehnologija koja se kanala i slično). Osim toga tu je nom 40. Zakona o zaštiti od po- bazira na konceptu sinergije više i tehnički prijem koji se obavlja žara (Sl.Glasnik RS, br.111/2009) faktora u procesu čišćenja ne uzimajući u obzir ispunjenje i Član 50, Pravilnika o tehničkim HEMIJSKO DEJSTVO – Tebitnih parametara i karakteristi- normativima za sisteme za ven- gras sredstvom za odmašćivanje ka za buduće održavanje. Nepo- tilaciju ili klimatizaciju (Sl.list MEHANIČKO DEJSTVO – štovanje zakonske regulative na SFRJ, br.38/89), propisuje da se pneumatskim sistemom četki teritoriji Srbije je takođe uzrok ventilacioni kanali iz prostorija TEMPERATURA – nanošenjem brojnih problema u praksi, jer za pripremu hrane te pripadajuće pene putem spreja sa temperatuizostaje redovno održavanje “ma- odsisne nape i odsisni ventilator, rom od 60°C snih” ventilacija, ali i kontrola da li moraju čistiti na svakih 90 dana za VREME – prijanjanja pene za odje na adekvatan način očišćena, pa vreme rada ugostiteljskog objekta. mašćivanje samim tim i bezbedna. U Beogra- Osim toga, Zakon o zaštiti od TEGRAS je jedinstvena tehnodu je situacija bolja, ali se ponekad požara predviđa i količinu neop- logija koja omogućuje kvalitetno dešava i nestručno i nekvalitetno hodne PP opreme u lokalima, kao čišćenje svih vrsta poprečnih prečišćenje od strane neovlašćenih i i broj izlaza za slučaj opasnosti, seka kanala, bez obzira da li su honestručnih pravnih ili fizičkih lica. u zavisnosti od kvadrature lokala rizontalni ili vertikalni. koliko se redovno ne održavaju, ventilacije masnih isparenja predstavljaju najveći rizik za izbijanje požara, tačnije ukoliko se neadekvantno čiste unutrašnji otvori ventilacije. Rizici od požara zbog masnih isparenja u kuhinjama se povećavaju ubrzano, a efikasnost sistema za ekstrakciju je smanjena kada je kontaminirana mašću stvarajući neprijatnu radnu okolinu za zaposlene i povećavajući potrošnju energije.

Održavanje ventilacija preventiva od požara

Hotel life

Polisom

protiv vatrene stihije

Koliko god da je kuhinja u vašem ugostiteljskom objektu moderna i bez obzira na sve preduzete mere prevencije i ulaganje u sisteme protivpožarne zaštite, rizik požara nije moguće potpuno izbeći. Zato je dobro razmišljati o osiguranju, kao načinu da se obezbedi finansijska stabilnost u neželjenim situacijama.

lje, masnoća, gasne instalacije, papir i drugi lakozapaljivi materijali i predmeti zajedno sa visokim temperaturama u kuhinjama hotela i restorana, najčešći su izazivači požara. Kombinacijom nekih od navedenih faktora u samo jednom trenutku može izbiti vatra i ugroziti sve ono u šta ste godinama vredno ulagali. Uz AXA Osiguranje možete obezbediti finansijsku stabilnost u neželjenim situacijama. Polisa osiguranja neće sprečiti izbijanje požara u vašem hotelu, ali će vam najefikasnije pomoći da pretrpljenu štetu nadoknadite i što pre normalizujete poslovanje. Razmislite o osiZa sve informacije, pozovite naš kontakt centar

+381 11 71 55 444 ili posetite www.axa.rs.

guranju koje je efikasan i često jedini način da imovinu svog hotela zaštitite od iznenadnih rizika.

Kuhinju u vašem hotelu, kao i ostalu imovinu, pored rizika požara možete osigurati i od:

U AXA Osiguranju na raspolaganju vam je raznovrsna ponuda osiguravajućih proizvoda kojima se vlasnicima hotela u nepredviđenim situacijama obezbeđuje kvalitetna finansijska podrška.

eksplozije, oluje, izliva vode iz instalacija, grada, provalne krađe i razbojništva, poplava, loma mašina i stakla.

Ako dođe do potpunog ili delimičnog uništenja usled nekog od ovih rizika, u najkraćem roku, AXA Osiguranje će vam isplatiti osiguranu sumu, finansijsku nadoknadu kojom možete sanirati posledice štete. Osiguranje se najčešće ugovara na period od godinu dana, a može trajati i duže. Premiju

osiguranja možete platiti odjednom, kvartalno ili na mesečne rate. Tim profesionalaca AXA Osiguranja vam je uvek na raspolaganju za sve informacije o proizvodima osiguranja, rizicima koji mogu ugroziti vaše poslovanje i merama zaštite.

AXA Grupa

Od 2010. godine AXA Grupa, globalni lider u oblasti osiguranja posluje i u Srbiji. Kompanije AXA Životno osiguranje i AXA Neživotno osiguranje nude raznovrsne i sveobuhvatne osiguravajuće proizvode namenjene zaštiti klijenata, njihovih porodica i imovine. AXA Grupa je svetski lider u oblasti osiguranja i upravljanja sredstvima, sa oko 160.000 zaposlenih koji pružaju usluge za 102 miliona klijenata u 57 zemalja širom sveta. Prema poslednjem istraživanju Interbrenda, brend AXA Grupe je u 2013. godini, petu godinu za redom vodeći globalni brend iz oblasti osiguranja. U 2012. godini prihod po IFRS (međunarodni finansijski standardi izveštavanja) je dostigao 90,1 milijardi evra, a dobit je dostigla 4,3 milijarde evra. AXA je prema podacima od 31. decembra 2012. godine upravljala investicionim sredstvima u iznosu od 1,116 milijarde evra.

Piše: Marko Spalević Sagovornik: Goran Rajović

Barmen preporuka

Foto: Radomir Levajac

Koktel znanja i veština

Kongresni turizam je jedan od najznačajnijih sektora turističke privrede, a za uspešnu realizaciju ovakvih skupova neophodna je podrška agencija specijalizovanih za pružanje raznih usluga. Pored prostranih i dobro opremljenih sala, moderne multimedijalne tehničke opreme i profesionalne organizacije, hotelijere očekuje i priprema neformalnih druženja, relaksacije i zabave za učesnike kongresa u vidu prijema, koktela i pauza za kafu i ručak.

organizaciji barova prilikom takvih skupova i edukaciji stručnih kadrova za poziv barmena za Hotel Life govori Goran Rajović, predavač u školi za profesionalne barmene Udruženja barmena Srbije. Goran je u septembru na Svetskom takmičenju u pravljenju koktela, Internacionalne

asocijacije barmena (IBA), osvojio šesto mesto.

Tokom održavanja kongresa, konferencija i seminara na kojima imate veliki broj ljudi koje H Broj hotelsko-ugostitelj- je potrebno brzo i kvalitetno skih objekata u Beogradu se uslužiti ali i animirati, neophodkonstantno povećava, a time no je da barovi funkcionišu bei potreba za inovativnim bar- sprekorno. Dobra organizacija, u menima. Šta doprinosi be- kombinaciji sa iskusnim i stručsprekornom funkcionisanju nim timom barmena, recept barova? su za uspeh. Nažalost, stručni

Hotel life

kadrovi su ponegde prava retkost. Srpsko hotelijerstvo je poslednjih godina dobilo brojne moderne objekte viših kategorija. Ipak, mali procenat naših hotela ima standarde rada u ovom segmentu poslovanja. Zato je neophodno da se zaposleni edukuju i da se u njih ulaže čime će se doprineti poboljšanju rada hotela u celini. Zaposleni moraju biti stručni, elokventni, obučeni i sposobni da prepoznaju potrebe gostiju i prevaziđu njihova očekivanja.

“French Martini” Foto: Radomir Levajac

Koliko je u hotelskoj industriji važna edukacije i usavršavanje osoblja za pravilno funkcionisanje sektora hrane i pića? Dobar barmen mora brzo da se prilagođava savremenim trendovima, promenama na tržištu i naravno, potrebama gostiju. U hotelskoj industriji je konkurentnost izuzetno izražena. Potrebno je privući nove goste, zadržati postojeće i konstantno usavršavati svoja znanja u cilju proširenja i poboljšanja usluge. Svi uspešni hoteli permanentno usavršavaju svoj menadžment i zaposlene, na svim nivoima. H

H Kako je koncipirana obuka koju pruža Udruženje barmena Srbije? Udruženje barmena Srbije (BAR) već 17 godina edukuje barmene. Kao punopravan član Svetske asocijacije barmena (IBA), jedini u Srbiji ima ekskluzivno pravo da polaznicima obuke, po završenom ispitu, dodeli međunarodno priznat sertifikat za bavljenje pozivom barmena. Ova obuka je koncipirana prema svetskim standardima IBA, tako da osposobi polaznike za pružanje vrhunske usluge. Profesionalno osoblje na kraju obezbeđuje bolje finansijsko poslovanje u celini. Reputacija BARa da školuje i priprema vrhunski profesionalni kadar za zanimanje barmena je naša najbolja preporuka. Obuku vode i sa polaznicima rade naši najpoznatiji, nagrađivani barmeni, koji su svoje veliko iskustvo sticali radom u zemlji i inostranstvu, i koji su pri tome i vrsni pedagozi. Školu je do sada završilo više od 2000 polaznika i mnogi od njih danas s puno uspeha rade u poznatim hotelima, barovima i klubovima,

“Godfather” Foto: Radomir Levajac 73

H kako u svetu tako i kod nas, i na velikim turističkim brodovima popularnim kruzerima. Buduće barmene edukujemo profesionalnom opremom u autentičnoj atmosferi našeg trening centra Bar Centrala.

Barmen preporuka

ciji velikih skupova. Naši iskusni, stručni barmeni i mobilni barovi sa punom opremom su uvek na raspolaganju. O čemu treba voditi računa prilikom pripreme koktela? Barmeni moraju da vode računa o kvalitetu sastojaka koje koriste kao i načinu na koji će sastojke upotrebiti. Prilikom pripreme koktela, potrebno je da sastojci budi dobro balansirani kako nijedan ukus ne bi bio dominantan u toj meri da prekrije sve ostale ukuse. Takođe treba voditi računa o tehnici kojom će koktel biti pripremljen, jer različite tehnike pripreme različito utiču na ukus koktela. Svaki koktel mora biti poslužen u odgovarajućoj čaši i prikladno dekorisan. Poenta je da koktel treba da zadovolji vizuelno, ukusom i mirisom. H

Kome je sve obuka namenjena? Namenjena je zaposlenima na poziciji barmena, menadžmentu sektora hrane i pića, ali i svima koji imaju u svom radu dodirnih tačaka sa barom. Ovom prilikom pozivamo sve kolege barmene koji žele da napreduju, prošire svoja znanja i dodatno se edukuju da nam se obrate. Za njih smo pripremili napredne kurseve. Ukoliko želite da poboljšate svoju uslugu i da ovu obuku organizujemo za potrebe vašeg hotela, rado ćemo se odazvati vašem pozivu. Takođe H Preporuka koktela za napružamo podršku pri organiza- stupajuće zimske dane? H

Kokteli koji su najpogodniji u hladnim danima su definitivno oni koji se služe topli, kao i oni koji se poslužuju bez leda i u čijem ukusu je naglašena jačina alkohola. Preporuka je definitivno Hot Toddy koji se po definiciji sastoji od nekog alkohola, tople vode i začina. Naša preporuka je da se pripremi sa kombinacijom svežeg citrusnog voća, Captain Morgan spiced ruma koji u sebi sadrži začine, Marie Brizard amaretto likera, Marie Brizard grenadine sirupa i tople vode. Predlažemo da probate i koktel French Martini. Pravi se sa Smirnoff votkom, likerom od crne maline i sokom od ananasa. Mi smo pravili modifikovanu verziju i umesto likera od crne maline, koristili smo sveže borovnice potopljene u mešavinu likera od jagode, crne ribizle i narandže.

Fensi hoteli

r o v vinske o G karte

Piše: Nenad Lukić Somelijer restorana Žabar Predsednik Somelijerske Asocijacije Srbije

Vinska karta jasno govori da li se ugostitelj bavi svojim restoranom ili ne, odnosno da li je isti vredan pažnje ili je još jedan u nizu istih i bezličnih.

efinisati bilo šta kao „dobro“ ili „loše“ je nezahvalan posao, i podrazumeva ignorisanje jedine istine, a ta je da je sve relativno. Stoga je najbolje definisati razloge zbog kojih se jedan ugostiteljski objekat (u nastavku teksta restoran) mora smisleno baviti svojim odabirom vina. Mnogo je razloga zbog kojih ugostitelji moraju posebnu pažnju posvetiti odabiru vina za vinsku kartu svog restorana. Zavisno od ličnih stavova i motivacije, razlozi mogu biti prilično različiti, ali nažalost većina ugostitelja uspeva da ih ne vidi ili ih jednostavno ignoriše. Ovom prilikom istaći ću one koje smatram primarnim i pojasniti njihov značaj.

ponosan i osetljiv na svoju kuhinju. Najveća pažnja se poklanja odabiru namirnica i načinu pripreme istih, ne bi li tanjir imao poruku i smisao i najvažnije od svega – bio poseban u odnosu na neki drugi tanjir, nekog drugog restorana. Kada takav tanjir iznesu pred gosta verovatno je da će kraj njega biti i čaša nekog vina. O sklapanju hrane i vina možemo diskutovati danima, a da i dalje nismo sve rekli. Uvažavajući pravilo da se o ukusima ne raspravlja, možemo da se složimo da će određene kombinacije ukusa biti prijatne većini, dok će neke druge biti manje prijatne ili čak iritirajuće. To praktično znači da dobrim odabirom vina možete jelo izdići na viši nivo i dati mu sasvim novu dimenziju, ili KUHINJA RESTORANA (što je još važnije) lošim odabiKao somelijeru, možda će mi rom vina upropastiti i trud i kvabiti i teško da priznam da go- litetnu namirnicu i ljubav onoga sti odlaze u restoran, pre svega, ko se potrudio oko tog jela. da bi nešto pojeli. U tom svetlu, kuhinja jednog restorana zauzi- Restoran može imati izvrstan ma prvo mesto na listi važnosti jelovnik i izvrsna vina u svojoj i zapravo definiše jedan restoran ponudi, a da oni zajedno, ukona više načina. Svi ostali činioci liko nisu usklađeni, ne čine niu restoranu uključujući i servis šta dobro. Jednostavan primer i ponudu pića, sklapaju se oko je restoran čija kuhinja servira kuhinje i čine jednu celinu. Re- morsku ribu i vudi vinsku karstoran koji drži do sebe je veoma tu koju čine crvena vina Bordoa

(Grand Cru Classe). Ponuda vina jednog restorana, bez obzira na broj etiketa, poreklo vina ili cenovnu kategoriju, mora pratiti jelovnik u kontekstu stila vina koja se služe. UGLED RESTORANA Ugled restorana se gradi na mnogo načina i predstavlja jedan od najvažnijih činioca u toj „igri“ dobijanja novog gosta. U izgradnji slike o jednom restoranu vinska karta ima možda i veću ulogu od jelovnika. Ona će nam reći mnogo toga o restoranu, kao na primer: da li je vinska karta plod inercije i kretanja linijom manjeg otpora, pa liči na bilo koju drugu kartu u okolini ili gradu koja ima vina „koje gosti traže“, ili se na njoj nalaze i vina za koja možda niste ni čuli, ili ih niste našli na drugim kartama da li je vinska karta „nabacana navrat nanos“ i na njoj se nalazi sedam šardonea i jedan sovinjon, ili je karta koja ima jasan koncept bilo da prati regionalnu ponudu vina, bilo da su vina birana po stilu ili zemlji porekla da li je vinska karta sponzorisana na neki način, pa očigledno favorizuje jednog proizvođača ili

Hotel life

uvoznika vina, ili je raznolika i plod biranja vina, a ne saradnika da li je vinska karta neažurirana, opšta i neodređena, ili su nazivi vina kompletni i precizni, sa imenima proizvođača i aktuelnim godinama berbe, zapreminom, procentom alkohola i cenom FINANSIJSKI MOMENAT Restoran je profitabilna institucija. Većina restorana najveću zaradu ne ostvaruje na hrani već na piću. U okviru pića stavke poput vode, kafe, aperitiva ili piva se kreću u finansijskim okvirima koji nemaju velikih odstupanja od restorana do restorana, ili od pojedinačnog brenda do brenda. Sa druge strane, cene vina u nabavci, a samim tim i u ponudi restorana, kreću se od par stotina dinara do par stotina hiljada dinara. Jasno je stoga, da i najveći uticaj na visinu jednog računa, odnosno na količinu novca koju inkasira restoran, kao i na sam profit, ima upravo izbor vina. Vino je, samo po sebi, artikal kod kojeg odnos cene i kvaliteta igra presudnu ulogu, a tematika skupog i jeftinog vina je toliko relativna da za nju jednostavno nemamo prostora u ovom trenutku. U praksi (govorim ovo na osnovu ličnog iskustva iz prethodnih deset godina) gost odlazi u restoran želeći da popije vino koje ne kupuje u lokalnom supermarketu, ili koje ne pije baš u svakom restoranu u gradu, te odlazi tamo gde to može da učini. Restoran koji se bavi svojom vinskom kartom će uvek imati nešto novo i drugačije da ponudi gostu. Vina koja se izdvajaju i koja imaju svoje specifičnosti cenovno spadaju u kategoriju iznad svakodnevnih, komercijalnih vina u kojima se uživa bez puno iznenađenja i razmišljanja. To automatski znači da taj restoran dobija zadovoljnog gosta koja troši više novca. Takodje, restoran koji se bavi svojim odabirom vina će pratiti tržište vina i redovno će ažurirati svoje cene, neće praviti pasivne lagere, neće kupovati stare i problematične berbe, možda će ulagati u neka vina koja će vremenom ozbiljno dobiti na vrednosti i tako dalje. Za kraj, želim da razbijem bar jednu zabludu - broj etiketa sam po sebi ne govori ništa o jednoj vinskoj karti, ni dobro ni loše! Ono što je bitno znati jeste da je „dobra vinska karta“ karta na kojoj su u ponudi vina koja se dobro slažu sa ponudom jela i karta čiji koncept svedoči o tome da se njom neko aktivno bavi. 77

Piše i foto: Branislava Antović, www.divineworld.blogspot.com

Hotel life blog

Ice Tropez

osveženje i asesoar

Od trenutka kada vam ga posluže, do trenutka kada popijete poslednji gutljaj svog Ice Tropez pića, uživaćete u posebnom iskustvu. Onom koji će vas u isti mah osvežiti i učiniti da se osećate glamurozno i posebno. I zbog kojeg ćete iz momenta osetiti poriv da naručite novu turu.

ko ste se ikada zapitali kako izgleda kada jedan proizvod poveže vlasnika uspešnog kluba u jednom od najelitnijih letovališta sveta, sa poznatim francuskim arhitektom, i željom da se stvori piće specifičnog ukusa i arome, nudimo vam odgovor u samo dve reči: Ice Tropez. Reč je o penušavom koktel vinu idealnom za vrele letnje dane, ali i sveže jesenje noći, koji stiže sa Francuske rivijere iz Sen Tropea, a koji sam lično imala prilike da konzumiram u jednoj od najpopularnijih bašti srpske prestonice, Bašti kod Juge. Još kod ambalaže postajete sigurni da je reč o nestandardnom napitku. I da zanemarite njegov ukus, što nikako nećete moći, sama elegancija boce u kojoj se služi zavredeće vašu i pažnju svih prisutnih. Nije ni čudo, s obzirom da je za dizajn boce bio zadužen Kristof Pije (Christophe Pille), čovek koji je projektovao velelepni Hotel

Sezz u Parizu i uredio novu radnju Lacoste na Les Champs. Nakon što sa vizuelnog užitka boce pređete na uživanje u piću, oduševljenje neće splasnuti. Naprotiv. Potvrdićete sebi da je nekada dozvoljeno o piću suditi na osnovu njegove ambalaže, jer je Ice Tropez poput boce u kojoj se služi: elegantan, čist, inovativan, i osvežavajuć. Uživaćete u preplitanju ukusa rose vina sa aromom breskve, dok će mineralna vode podstaći onaj tako vredan momenat osveženja. Kao neko kome alkohol nikada nije bio na listi prioriteta, procenat od tek 6% istog (ili čak 0% u verziji namenjenoj maloletnoj populaciji), dolazi kao jedna od najpozitivnijih karakteristika pića Ice Tropez. U prevodu, uživanje u njemu dozvoljeno je i tokom radnih dana i poslovnih sastanaka, što nikako ne znači da bih ga zaobišla tokom izlaska sa prijateljicama ili tokom romantične večere sa njim. Kada pogledate poreklo pića Ice

Tropez, jasno vam je odakle potiče univerzalnost tog napitka i prilagodljivost svačijem ukusu. Gregoar Še (Gregoire Chiax), čovek koji je kreirao ovaj egzotični ukus, vlasnik je jednog od napopularnijih mesta za izlazak u Sen Tropeu. Kao neko ko dobro poznaje istančan ukus svojih mušterije, Še je ciljano stvorio piće koje će zadovoljiti i najprobirljivije. I rekla bih da je uspeo u tome. Dok svojim ustima prinosite čašu u kojoj se prelivaju nijanse roze boje hladnog pića Ice Tropez, ne samo da znate da ćete utoliti svoju žeđ, već svojoj pojavi doprinosite jednim netipičnim asesoarom. Glamuroznim, sofisticiranim i damskim. Jasno je, dakle, da nećete imati posla sa tek još jednim pićem u nizu. Ice Tropez ostaje kako na nepcima, tako i u sećanju, zato ne propustite da i sami iskapite čist hedonizam smešten u jednoj čaši.

Hotel life

Edukacija

Piše: Radomir Samčević, Agencija HT za konsalting i menadžment u hotelijerstvu i turizmu

Triglav interesa

hotelskog poslovanja

U savremenom hotelijerstvu, uspešnost jednog hotela određuju tri ključna faktora, zadovoljstvo gosta, zaposlenih i finansijski rezultat. Polazna osnova za rad u bilo kom hotelskom preduzeću zasnovan je upravo na jedinstvu ta tri faktora koji čine TRIGLAV INTERESA.

sam brinuo o poslovanju hotela, imao utisak da mi je neko poverio brigu o Kerberu. Briga o Kerberu je zasnovana na zadatku da ga hranim na takav način, da podjednako nahranim sve tri glave. Ukoliko se dogodi da jednu glavu nahranite više od druge dve, on će uginuti. Možda na prvi pogled taj zadatak izgleda lagan, ali zapravo nije. Obzirom na prirodu te nemani, svaka glava će se ponaosob boriti za što veći deo porcije. Pravo umeće je uspeti da porcije koje se serviraju, neman KERBER srazmerno konzumira. Poznata priča iz grčke mitologije Takav izazov imaju gotovo svi o troglavom psu po imenu Ker- hotelski menadžeri. U savremeber koji se nalazio ispred ulaza u nom hotelijerstvu nema dana podzemni svet, podsetila me je u bez borbe sa Kerberom ili njemu mnogim momentima na Triglav sličnim alama, aždajama i druInteresa. Često sam u praksi, dok gim mitskim bićima. I vi ćete se riglav interesa je zapravo put kojim savremeni hotelski menadžer treba da se kreće. U mnogim velikim hotelskim lancima ta teorija živi već godinama, a sigurno je da bi i naši hotelijeri trebalo da je primenjuju u svom poslovanju. Istoimena knjiga, čiji sam autor, donosi osnove hotelskog poslovanja, određene odgovore na ovu temu, ali pre svega ima za cilj da isprovocira vaš način razmišljanja i gledanja na svet hotelijerstva.

sa tim problemima susretati kao menadžeri, jer menadžer treba da radi po principu koji je još P.F. Drucker navodio, kada kaže da menadžment predstavlja pružanje znanja u cilju otkrivanja kako postojeće znanje može da se najbolje primeni da bi se proizveli rezultati. MENADŽMENT ODLUČIVANJA J. Stoner, E. Freeman i D. Gilbert su nas učili da je menadžment proces planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole napora svih članova organizacije i koriščenja svih organizacionih resursa kako bi se ostvarili postavljeni organizacioni ciljevi. Ako se pitate koliko zaista možemo u određenim situacija da se pridržavamo teoretskih znanja,

Hotel life

odgovor je da uvek moramo da se držimo teorije menadžmenta, jer je ona zapravo proistekla iz dobre poslovne prakse i nemojte verovati onima koji kažu da je logično da postoji razlika između teorije i prakse hotelskog menadžmenta. Tako i hotelski menadžer mora da savlada teoretska znanja koja će nadograđivati praktičnim znanjima, iskustvima i veštinama, kako bi na osnovu rezultata i analiza problema sa kojima se susreće donosio prave odluke i na kraju te odluke sprovodio u delo. Veliki hotelski lanci, kao i uspešni hoteli u inostranstvu i kod nas, imaju jednu svakodnevnu borbu sa bićem poput Kerbera, koju sam nazvao Triglavom interesa. Zamislite neman koja umesto tela ima hotel, a tri glave predstavljaju vlasnika, goste i zaposlene, koje se hrane svojim interesima. Ti interesi su zapravo ključni elementi u domenu rada jednog hotela. I kao kod Kerbera, ukoliko se jedna od tri glave ili u ovom slučaju interesa, više ili manje nahrane, ova neman će

uginuti, odnosno vaš hotel neće zadovoljstvo gosta, što će uzrokouspešno poslovati. vati lošim finansijskim rezultatima. Interesi zaposlenih su različiti, i INTERESI najčešće se definišu u savremenom Kada se govori o interesima vla- hotelijerstvu na sledeće načine: desnika, suština je da je svim vlasni- finisanje radnih zadataka, mogućcima zajednički interes - što veći nost učenja, usvršavanja i napredopromet, manji troškovi i ulaganja, vanja, ”zdrav” kolektiv, kvalitetno kako bi se postigla maksimalna radno okruženje i zadovoljavajuća profitabilnost. To se zove uspešno nadoknada za obaljeni posao. Dafinansijsko poslovanje. kle, interes zaposlenih nije samo Interes gosta je potpuno drugačiji. velika plata koja je ispred drugih On želi komforan smeštaj, odgo- interesa, jer ukoliko niste zadovoljvarajuću lokaciju, veliki broj sadr- ni načinom rada, nije vam jasno šta žaja, ljubazno osoblje i kvalitetnu i na koji način treba da obavljate, uslugu, po mogućstvu po što po- nemate odgovarajuće obuke i movoljnijim uslovima. Očigledno je gućnost napredovanja, u kratkom da su ta dva interesa u suprotno- vremenskom periodu će vas vlasnik sti i potrebno je mnogo znanja i otpustiti ili ćete se zbog prevelikih umešnosti da hotelski menadžer i nerealnih pritisaka sami povući iz napravi balans između te dve in- takvog hotela. teresne sfere, i obe strane podjed- Kao žongler koji izvodi svoj pernako zadovolji. formans, naš hotelski menadžer Često se kod nas zanemaruje tre- mora pažljivo i kontinuirano ći faktor, odnosno interes zaposle- da balansira između tri loptinih i ne retko se time veliki broj ce, vodeći računa da nijedna ne naših hotela uopšte ozbiljno i ne padne. Takođe, postoji i mobavi. Istina je da su zaposleni in- gućnost da se menadžment svevesticija poslovanja. Bez njih ili sa sno opredeli za akcije koje pološim radnicima, nećemo postići drazumevaju veće zadovoljenje

H jedne od tri interesne grupe. Međutim, to su strogo kontrolisane radnje koje imaju za cilj da se unapredi određeni segment poslovanja. Ukoliko te radnje nisu vremenski kratko oročene, dovešće do neminovne propasti. Šta će se dogoditi ako interes vlasnika stavimo na prvo mesto? Vlasnik će više brinuti o svojim potrebama nego potrebama gostiju, zaposleni će biti potpuno zanemareni, a gosti će vrlo često razočarani i nezadovoljni napuštati hotel. Ako se zanemare ekstremne situacije prohteva vlasnika, interes vlasnika moguće je zadovoljiti na više načina: kada se traži soba više ili je interesovanje za određenom destinacijom ogromno, tada hotelski menadžment treba da iskoristi situaciju ponude i potražnje, i u nekim razumnim okvirima podigne cene usluga. Najbolji način da se to uradi jeste uvođenje RACK rate filozofije: smeštajne jedinice će se po višim cenama prodavati u periodima visokog zauzeća i tražnje, dok će se cene snižavati u periodima kada je tražnja znatno smanjena, a da se pri tome ne dovodi profitabilnost u pitanje. Pored toga, ulaženje u svesni overbooking, naplate za no-show, kasne odjave 82

Edukacija

rezervacije, ranijeg ulaska ili kasnijeg izlaska iz sobe, takođe se koriste kako bi se zadovoljio interes vlasnika da zaradi što više, naravno pri tome vodeći računa da se gost na vreme informiše. Stavljanje interesa gosta u prvi plan, takođe može u kratkom roku doneti prosperitet. Pre par godina Turska turistička privreda promovisala se na globalnom nivou, nudeći nove, luksuzne i savremeno opremljene hotele, po veoma konkurentnim i pristupačnim cenama. Cilj je bio dovesti i motivisati klijentelu prelepom prirodom, vrhunskom uslugom, po daleko pristupačnijim cenama od konkurencije. To je trajalo dve – tri godine i kada su prešli kritičnu masu lagano su, shodno zakonu ponude i potražnje, podizali cene. Da su kojim slučajem duži vremenski period održali te niske cene, pitanje je koliko bi dugo opstali. Iako pojedini hotelijeri u Srbiji primenjuju gore pomenuti princip, retko se događa da u odnosu na konkurenciju novi hoteli koji se otvaraju privlače potencijalne goste nižim cenama u određenom promotivnom periodu. Sa druge strane, danima kada je daleko manja tražnja ili u periodima u van sezoni, hoteli nude povoljnije cene u odnosu na cene u punoj sezoni. Naravno, cene se spuštaju do ni-

Hotel life

voa koji kratkoročno neće ugroziti poslovanje, doneće određene prihode i hotel će funkcionisati svih 365 dana u godini. Neki naši hoteli su dugo “držali“ niske cene, ostvarujući veliku popunjenost. Međutim, nisu vodili računa o troškovima i investicijama, i umesto da urade nešto i revitalizuju deo opreme, habali su smeštajne jedinice. Zbog toga su vremenom i gosti počeli sve ređe da koriste njihove usluge. Zbog malog profita poslovanja, menadžment nije mogao da odvoji novac za održavanje, da plati dobavljače i zaposlene, da zameni dotrajali inventar i opremu, što je na kraju i dovelo do potpunog kolapsa.

Kod nas je zastupljen jedan drugi princip koji je pogrešan, a to je da novi objekti plasiraju cene smeštaja po nerealno visokim stopama u odnosu na konkurenciju, želeći da na taj način prikažu svoj kvalitet i nivo usluge. Ne čudi što ti hoteli u prvoj godini poslovanja posluju potpuno neprofitabilno. Oni moraju da shvate da o kvalitetu usluge odlučuju gosti i da će veća potražnja u odnosu na ponudu, vremenom podići cenu. Veliki hotelski lanci trude se da zadovolje interese svojih zaposlenih, pa im je dostupna edukacija, pravilna i efikasna obuka, njihova karijera se prati i gradi, i rezultati su više nego

očigledni. Poštuju se hotelski standardi, pravila i procedure rada, što direktno utiče na kvalitet usluge koji gosti prepoznaju, a što dalje vodi ka visokoj profitabilnosti takvih objekata. Međutim, izbegava se da interes zaposlenih bude prioritet. Kod nas ima više hotela u kojima je upravo interes zaposlenih na prvom mestu, a to je potpuno pogrešno. U svakom slučaju treba znati da polazna osnova delovanja i pružanja usluge treba da bude usmerena ka zadovoljavanju potreba gostiju. Da smo svi mi tu, da na osnovu mogućnosti ljudskih resursa i poštujući zahteve vlasnika, zapravo zadovoljimo njihove potrebe.

Piše: Janja Matejić

Predstavljanje knjige

Kvalitetom do vrednosti koje traju

Najnovija knjiga dr Dragoljuba Barjaktarovića, redovnog profesora Univerzitet Singidunum, Upravljanje kvalitetom u hotelijerstvu analizira brojne aspekte koji se bave kvalitetom, osnovnim postavkama upravljanja kvalitetom i mogućnošću njihove primene u hotelijerstvu.

valitet hotelskih usluga čine njihova svojstva koja obezbeđuju zadovoljavanje potreba i očekivanja korisnika tih usluga, koji daju konačnu ocenu o stepenu ostvarenog zadovoljstva. Suština je ispuniti ili nadmašiti očekivanja. Kvalitet usluga treba da korespondira sa očekivanjima gostiju i ostvarenim stepenom njihovog zadovoljstva, jer ukoliko gost nije zadovoljan kvalitetom usluge onda ona nije ispunila njegova očekivanja. Orijentacija hotelijera prema kvalitetu kao vrednosti, kao ključnoj komponenti vrednosti proizvoda, odnosno usluge doprinosi ostvarivanju konkurentske prednosti. Kvalitet je glavni preduslov lojalnosti gostiju i zaposlenih i značajno utiče na efikasnije polovanje, a samim tim i na povećanu profitabilnost. Upravljanje kvalitetom u hotelijerstvu kao delu ukupnog procesa upravljanja preduzećem, usmereno je na stvaranje uslova koji će omogućiti da se formira i isporuči hotelski proizvod koji će svojim kvalitetom ispuniti ili nadmašiti očekivanja njegovih korisnika, kao jedinih merodavnih sudija u oceni kvaliteta. Ti uslovi odnose se na: l permanentno praćenje zahteva savremenih turista i prilagođavanje hotelske ponude tim zahtevima. l primenu opštih načela i principa TQM sistema, čija je orijentacija ostvarivanje potpunog zadovoljstva svih uče-

Hotel life

snika u kreiranju, isporuci i konzumiranju hotelskih proizvoda. l primenu i poštovanje standarda u svim domenima poslovanja, a posebno onih međunarodnih standarda koji opredeljujuće deluju na kvalitet. To su: - upravljanja - standardi ISO 9000 (9001; 9004; 19011) - zaštitu životne sredine (standardi ISO 14001) - bezbednost i zdravstvenu ispravnost hrane (HACCP sistem, ISO 22000, HALAL standardi) - zaštitu zdravlja zaposlenih i gostiju i bezbednosti na radu (OHSAS 18001) - korporativnu odgovornost (ISO 26000) energetsku efikasnost (50001) l uspostavljanje organizacione strukture koja će svojom funkcionalnošću obezbediti sinhronizaciju svih procesa vezanih za kreiranje i isporuku hotelskih proizvoda. l definisanje modela rukovođenja, uspostavljanje lanca rukovođenja i raspodelu ovlašćenja. l postojanje neophodnih resursa (ljudski, finansijski i materijalni). l uključivanje turista i drugih subjekata u procesu kreiranja i isporuke hotelskih usluga. l primenu savremenih tehnoloških sistema u svim domenima hotelskog poslovanja. Upravljati kvalitetom znači donositi odluke kojima će se kreirati i isporučivati kvalitet-

na usluga koja će zadovoljiti ili nadmašiti očekivanja hotelskih gostiju, povećavati prihod i smanjivati troškovi poslovanja i na taj način povećati profit. Savremeni koncept upravljanja totalnim kvalitetom kao savremena filozofija koja prožima čitavu organizaciju temelji se na dva ključna načela, i to: orijentacija ka potrošaču/korisniku usluga (Poslovne aktivnosti preduzeća počinju razumevanjem i anticipiranjem potreba i želja potrošača, a završavaju se isporučivanjem očekivane vrednosti), i l

totalna uključenost. (Orijentacija na totalnu uključenost podrazumeva potpuno angažovanje svih subjekata koji učestvuju u stvaranju proizvoda/usluge, svih procesa i svih procedura, kako bi proizvod svojim kvalitetom u potpunosti zadovoljio i/ili nadmašio očekivanja potrošača)

Ključna odgovornost u obezbeđivanju kvaliteta hotelskog proizvoda, je na upravljačkim strukturama menadžmenta. One objedinjuju sve potencijale (ljudske, materijalne, finansijske i dr.) i aktiviraju ih radi realizacije utvrđenih ciljeva preduzeća. Najčešće greške u postupku uvođenja sistema upravljanja kvalitetom su: nerazumevanje suštine sistema od strane menadžmenta; teško odricanje stečenih

navika rukovodeće strukture, zastarela i nefunkcionalna organizaciona struktura i prevaziđen model rukovođenja neuspostavljanje plana edukacije i treninga; verovanje da će sve teškoće njegovim uvođenjem biti automatski rešene; nedefinisanje kratkoročnih ciljeva za nadzor i neobezbeđenost povratnih informacija; odabir samo menadžera kvaliteta, a ne i prihvatanje obaveze za uvođenje kvaliteta. Prema rečima prof. dr Dragoljuba Barjaktarovića krajnji cilj i ishod predmeta je da studenti steknu neophodna znanja (razumeju suštinu) kvaliteta i upravljanja kvalitetom u hotelijerstvu, da se upoznaju sa metodologijom uspostavljanja ključnih menadžment sistema, i da ovladaju stručnom terminologijom koja će im biti od koristi u praktičnom radu u hotelijerstvu.

Piše: dr Filip Đoković, docent Poslovni fakultet Valjevo Univerzitet Singidunum

Hotel menadzer

Kontrola prodaje i cena hotelskih usluga

ilj menadžmenta svakako jeste ostvarivanje profita. U praksi, ekonomski cilj za veliki broj menadžera hotela je postizanje maksimalne cene ili maksimalnog broja noćenja, što je pogrešno i pogubno za krajnje rezultate poslovanja. Cena hotelske usluge predstavlja rezultat tržišnih odnosa ponude, tražnje i realne mogućnosti prodaje. Složenost formiranja cene usluge proizilazi iz specifičnih karakteristika hotelske usluge. Soba se u hotelu prodaje za određenu noć, stolica u restoranu za određeni obrok, što znači da su sve usluge u funkciji vremena. Drugim rečima, ukoliko se usluge ne realizuju u određenom vremenu (za noć, obrok i slično), prihod je zauvek izgubljen. Suština je u postizanju najbolje cene. Planiranje viška prihoda to jest profita, treba da bude jedan od prioriteta u poslovnom odlučivanju svakog menadžera hotela. To je veoma teško iz razloga što je neophodno stalno usklađivati kratkoročne i dugoročne ciljeve poslovanja. Analiza

očekivane profitabilnosti je stoga izazov za menadžere i u stručnoj i naučnoj literaturi se naziva Yield management (Jild menadžment). Sobe se u hotelu ne mogu prodati uvek po najvišoj ceni, stoga treba odrediti najbolju cenu koja je u većini slučajeva niža. Iskorišćenost smeštajnih i ostalih kapaciteta u hotelu koju prati određena cena (do koje se dolazi popustom), treba da u krajnjem rezultatu bude veći prihod, a samim tim i profit. Suština je u snižavanju cena usluga uz veću iskorišćenost kapaciteta. Međutim, Jild menadžment nikako ne treba izjednačiti sa snižavanjem cena. U određenim slučajevima, kada je tražnja veća od ponude, Jild menadžment se odnosi i na povećanje cena. To može biti u špicu sezone u odmorišnim hotelima ili kada su veliki događaji u gradskim hotelima (Sajam knjiga u Beogradu). Ključne aktivnosti se u Jild menadžmentu tiču praćenja troškova u odnosu na ukupan prihod. Cilj menadžera hotela jeste da pokriju deo fiksnih i

Aktuelna svetska ekonomska kriza, a kod nas već duže vreme hronična, navela je mnoge menadžere hotela da preispitaju svoje odluke u vezi marketing koncepcije, preciznije upravljanje prihodom. varijabilnih troškova. To znači da će konačna cena u određenim slučajevima biti ispod pokrića troškova, kako bi se pokrio barem deo troškova. U praksi, skroman broj menadžera hotela u Srbiji se odlučuje za takve korake. Analiza prihoda i troškova treba da pokaže menadžeru pri kom iskorišćenju kapaciteta se ostvaruje određena dobit ili pak gubitak. Posebna pažnja je usmerena na kretanje fiksnih i varijabilnih troškova, pri čemu se cena koštanja usluge smanjuje ukoliko je učešće fiksnih troškova veće. Fiksni troškovi su u hotelijerstvu po prirodi visoki (na primer u predsezoni i postsezoni u odmorišnim hotelima i vikendi u gradskim hotelima), stoga je ključno njihovo precizno utvrđivanje. Uloga Jild menadžmenta jeste u postizanju najbolje cene i najvišeg nivoa kvaliteta usluge i to na takav način da se u vremenskim periodima koji nisu atraktivni primeni depresijacija cena, čime se smanjuje potencijalni gubitak. Pri analiziranju cena i broja prodatih usluga, menadžeri

Hotel life

hotela treba da znaju da snižavanjem cena automatski ne povećavaju iskorišćenost smeštajnih i ostalih kapaciteta. To svakako treba da bude težnja ili očekivanje menadžera, ali je potrebno preduzeti niz aktivnosti u okviru marketing koncepcije i rešiti niz pitanja koja su u vezi sa održavanjem i unapređivanjem kvaliteta hotelskih usluga. Kao posledica implementacije Jild menadžmenta, mogu se izdvojiti neki primeri koji su primenjeni u određenim beogradskim hotelima, a odnose se na odobravanje popusta na grupe i snižavanje cena za osnovnu uslugu to jest smeštaj. Takođe, tu su i gratis za decu do određene starosti kao i gratis za dodatne usluge (pića dobrodošlice, gala ve-

čera, cveće u sobi), zatim besplatno dodatno noćenje posle dva, tri i više plaćenih noćenja i tako dalje. Poželjno je i odobriti popust za ranu (dva do tri meseca) rezervaciju (booking) popustom od 15% do 20%. To su samo neke od niza akcija koje su primenjene i u kratkom roku dovele do povećanja iskorišćenosti smeštajnih kapaciteta, a samim tim i profita. Uviđajući značaj analize troškova, prelomne tačke i profita, podjednaku važnost treba dati kvalitativnom analiziranju tražnje. Pretpostavimo da menadžeri kao i zaposleni u hotelu znaju kojim tipovima gostiju je hotel namenjen. U preokupaciji za postizanjem najbolje cene, u određenim slučajevima zanemaruju se karakteristike potencijalnih

gostiju, što može imati dugoročne negativne posledice po imidž hotela. Često se u gradskim hotelima u Srbiji, u periodima smanjene tražnje (vikendi, između dva kongresa i slično) pribegava prihvatanju đačkih i studentskih ekskurzija, sportskih ekipa i ostalih, čije ponašanje može loše uticati na postojeće goste koji su iz drugih razloga u hotelu. Danas je imperativ biti fleksibilan i prilagodljiv u situacijama koje su nepredvidive i vremenski nedeterminisane. Sve se odvija izuzetno brzo i propuštene prilike stvaraju još veći jaz i nesigurnost kod menadžera hotela. Da li su hotelijerski menadžeri toga svesni ili ne znaju koliko su nesvesni? Verovatno je ovo drugo, nažalost.

Piše: Cvijeta Radović Sagovornik: Boro Bogojević

Tehnologije

Online tehnologije

u funkciji unapređenja poslovanja

Razvijeno hotelijersko tržište više ne može ni da zamisli poslovanje bez naprednih tehnika eCRM (electronic Customer Relationship Management) i internet marketinga. I ne samo to, vodeći hotelski lanci konstantno iniciraju razvoj novih tehnologija i postavljaju standarde ostalim učesnicima na tržištu.

razgovoru sa MSc. Borom Bogojevićem, Protel konsultantom kompanije TRS d.o.o. otkrivamo ogromne mogućnosti jačanja poslovanja koje uvođenje i primena eCRM-a može doneti hotelijerima na tržištu Srbije. Na ovom polju, situacija u hotelijerstvu Srbije nije sjajna. U našim hotelskim objektima često ne postoji ni PMS sistem, a internet marketing i eCRM ne treba ni pominjati. Pozitivni pomaci su poslednjih godina ipak vidljivi. Pozitivan uticaj i nove standarde, sa jedne strane donose poznati hotelski brendovi koji su sve zastupljeniji na tržištu Srbije, a sa druge ERP specijalizovana preduzeća i potencijalni davaoci takvih usluga hotelijerima prepoznaju potencijal tog segmenta tržišta. Naravno, prisustvo kvalitetnog programskog rešenja, kakvo je Protel, daje nezamenjiv doprinos usvajanju i primeni eCRM tehnika u hotelskom poslovanju. Šta je to eCRM, koje su njegove osnovne odrednice u hotelskom poslovanju? U suštini eCRM možemo najjednostavnije objasniti kao poslovnu strategiju podržanu od strane programskih alata i web tehnologija, a koja omogućava hotelijerima H

da stvore i održe personalizovan i obostrano koristan interaktivan odnos sa kijentima, to jest gostima, te povećaju prodaju i prihode. eCRM je sastavni deo online distribucije i marketinga u hotelijerstvu, a u kombinaciji sa internetom predstavlja najefikasnije sredstvo za prisvajanje novih i zadržavanje postojećih klijenata. Rešavanje glavnih aspekata eCRM programa: sticanje više znanja o prošlim i aktuelnim gostima, unapređenje svih aspekata potrošačkog servisa (i online i offline) i personalizacija marketinških poruka hotela na osnovu informacija koje su relevantne za goste, pomoći će hotelu da zadrži svoje klijente, poveća prihode, i izgradi lojalnost brendu. Dva su ključna pitanja na koja, primenom odgovarajuće eCRM strategije, hotelijeri treba da odgovore u svoju korist: Ko polaže pravo na potrošača (gosta) u novom online okruženju? Da li je to online posrednik, koji je realizovao rezervaciju, ili hotel u kojem je gost odseo? Kako hotelijeri mogu da uspostave obostrano korisne interaktivne odnose sa gostima, u cilju ponavljanja poslovanja, rasta prihoda i zadržavanja lojalnosti?

Primena eCRM-a vodi izgradnji premium lojalnosti gosta, što je važan preduslov uspešnog poslovanja Boro Bogojević Protel konsultant Koji su to eCRM segmenti koje bi hotel trebalo da usvoji i operativno primeni? Neophodno je formiranje centralne baze podataka za evidenciju i pregled klijenata. Cilj je da se podaci o gostima iz POS, PMS i CRS sistema, kontakt H

Hotel life

centra i sa web sajta organizuju u jedinstvenu bazu podataka. Jedinstven pristup podacima o gostima, nezavisno od kanala prodaje, je to čemu hoteli treba da teže. Tada hotelijeri mogu iskoristiti dragoceno znanje o svojim klijentima kako bi kvalitetnije zadovoljili njihove potrebe, ali i uspostavili interakciju pomoću odgovarajućih programskih alata i interneta, izgradili lojalnost i promovisali dodatne usluge. Sve to neminovno ima za rezultat upselling i ponavljanje poslovanja. Neophodno je jačanje potrošačkog servisa. Tradicionalni CRM fokus u hotelijerstvu i ugostiteljstvu je uvek bio zadovoljstvo potrošača. Pretpostavka je veoma jednostavna: potrošači će dovoljno i toliko ceniti dobru uslugu da ne pređu kod konkurenta. Međutim, često tradicionalni “zakoni” tržišta u savremenom okruženju bivaju osporeni. Naime, studije i praksa su pokazali da samo zadovoljstvo gosta, iako neophodan i podrazumevajući, više nije i dovoljan element. Analize su pokazale samo slabu vezu između zadovoljstva i lojalnosti, koja je preduslov ponavljanja poslovanja. Kako je moguće postići neophodnu lojalnost gostiju? Pre svega potrebno je pravilno razuH

meti kategoriju lojalnosti. Nizak nivo lojalnosti, kakva je lojalnost zbog cene, neće dati rezultate na duži rok. Cilj je ostvarenje “premijum” lojalnosti (emocionalne lojalnosti ili lojalnosti prema brendu), koju karakteriše visok stepen privrženosti i ponavljanje poslovanja. To je ustvari ultimativna lojalnost kojoj treba da teže sve kompanije, uključujući naravno i hotele. Za njeno ostvarenje potrebno je nešto više. Potrebno je iskoristiti neograničene mogućnosti interneta u sprezi sa programskim alatima i aplikacijama i ostvariti komunikaciju i interakciju putem nekih od brojnih medija: promotivne mail poruke, potvrde rezervacija, zahvalnice, upitnici o zadovoljstvu uslugama, interaktivne aplikacije na web sajtu, online nagradne igre itd. Personalizacija, bilo veb sajta ili mail poruke, sa ciljem pružanja što potpunijeg iskustva za klijenta, moćna je alatka za njegovo osvajanje i zadržavanje. Prilagođavanje interakcije najvrednijim klijentima sigurno će obezbediti značajne dugoročne uspehe. Osnovni preduslov za kvalitetnu personalizaciju jeste poznavanje gosta, odnosno, neophodno je iz dostupnih podataka o njemu izvući bitne informacije i pomoću njih ostvariti automatizovanu komunikaciju i inte-

rakciju. Sa jedne strane klijent mora da oseti da je jedinstven, da hotel u fokus postavlja baš njemu bitne detalje, a sa druge strane hotel za takvu vrstu komunikacije mora obezbediti sofisticirane softverske module, koji minimizuju potrebu za ljudskim resursima, a klijentu pružaju kvalitetno iskustvo interakcije. Automatsko prepoznavanje klijenta na svakoj elektronskoj dodirnoj tački, na primer web sajtu hotela ili lanca hotela, Facebook stranici i slično je veoma značajno, i iz ugla klijenta suštinski zaokružuje utisak personalizacije. Koje je rezultate moguće postići korišćenjem eCRM programa i kako ih evaluirati? Neki rezultati iz eCRM inicijativa su vrlo brzo vidljivi, dok je neke druge teško sagledati u kratkom vremenskom roku. Opipljivi rezultati mnogih eCRM inicijativa mogu se izmeriti u novcu i stepenu povećanja stope konverzije na web sajtu. Tu pripadaju i druge aktivnosti potrošača, kao što su prijavljivanje za elektronske biltene, pristupanje programima lojalnosti i slično. Sa druge strane, u kratkom vremenskom roku je nemoguće meriti nematerijalne rezultate kao što je evaluiranje odnosa “premijum” lojalnosti H

Tehnologije

i lojalnosti zbog cene. Kako izmeriti životnu vrednost potrošača (CLV)? Rezultati svih eCRM napora i aktivnosti nisu uvek trenutno jasni, ali postaju vidljivi tokom vremena, oslikavajući se kroz nivo poboljšanja poslovanja. Da li možete istaći neke ostvarene ciljeve koje su hoteli postigli primenom neke od eCRM tehnika? Centralizovano upravljanje distribucijom, rezervacijama i kanalima i na taj način obezbeđen paritet cenovnih stopa, mogućnost brze implementacije marketinških kampanja i menjanje svih online sadržaja sa jedinstvene ulazne tačke. Prepoznavanje gostiju na svim kanalima i ostvarenje personalizovane komunikacije i interakcije. Gosti dobijaju mogućnost korišćenja promotivnih ponuda i rezervacija po svojim preferencijalnim stopama. Kompletne informacije o gostima za jedinstven i potpun pogled na obrasce boravka omogućavaju odgovarajuće H

ciljane marketing aktivnosti. Automatsko generisanje mail poruka sa odgovarajućim predefinisanim tekstom. eCRM sistem bira goste prema zadatim kriterijumima i generiše odgovarajući tekst kojim može ponuditi specijalno piće dobrodošlice, kvalitetniji smeštaj ili neku drugu pogodnost u skladu sa poznatim preferencijama svakog pojedinog gosta. Automatizovane promotivne cross-selling i upselling kampanje, što vodi povećanju prihoda (mail šabloni sadrže informacije o pratećoj ponudi hotela, kao što su restoran, SPA & Wellness, specijalni događaji, itd). Povećanje broja rezervacija na web sajtu ili Facebook stranici hotela, što znači smanjenje troškova na račun provizija online posrednicima. Pomenuli ste smanjenje troškova na račun online posrednika. Koliki nivo uštede je moguće postići. Koliko brzo takva ušteda može da opravda investiciju u eCRM alate i inicijative? H

To nije uvek zahvalno reći bez detaljnije analize. Kod velikih, “razuđenih“ hotelskih lanaca sa različitim softverskim platformama, troškovi centralizacije podataka iz različitih već postojećih sistema su veći, a veći je i ROI period. Kada su sistemi u hotelima lanca uniformni, sve je mnogo jednostavnije i efikasnije. Međutim, kod samostalnih hotela koji čine veliku većinu u našoj zemlji, ROI period iznosi od svega nekoliko meseci do maksimalno jedne godine. Jedan gradski biznis hotel od 50 soba, koji dobro posluje (sa popunjenosti oko 60%) i koji oko 60% rezervacija ostvaruje putem OTA portala (Booking.com, Venere, Expedia, itd.), godišnje ima obavezu provizije od 15 do 30 hiljada evra, zavisno od cene soba. Lako je izračunati koliku je uštedu moguće ostvariti u slučaju preusmerenja samo 20% rezervacija sa OTA portala na sopstveni veb sajt. U konkretnom slučaju ROI period bi bio od 6 do 9 meseci, a na hotelijerima je da ovu mogućnost prepoznaju i realizuju.

Hotel life

Piše: Marko Spalević

Otvoren

hotel LASTA

Lasta je u Ljuboviji 28. jula svečano otvorila novi hotel koji posluje pod imenom te kompanije.

otel Lasta nalazi se na jedan i po kilometar udaljenosti od centra Ljubovije, u neposrednoj blizini obale reke Drine. Sagrađen je na kompleksu od 30 ari sa poslovnim prostorom od 1.000m2. Hotel je vrhunskog dizajna, funkcionalan i opremljen po savremenim standardima koji obezbeđuju visok nivo usluge. Raspolaže sa jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama ukupnog kapaciteta od 52 ležaja i sa restoranom od 100 mesta. Sobe su opremljene klima uređajem, plazma televizorom i kupatilom sa tuš kabinom. Enterijer hotela dekorisan je slikama koje na umetnički i čitljiv način oslikavaju svet putovanja i delatnost kojom se Lasta bavi. Gostima su na raspolaganju 2 otvorena bazena za decu i odrasle, kao i bogati zabavni, rekreativni i sportski sadržaji koje nudi reka Drina. Uz dobru uslugu pravi užitak je sedeti u foajeima i na

terasama ovog prelepog hotela. Na meniju restorana nalazi se raznovrsna ponuda specijaliteta domaće i internacionalne kuhinje koji se pripremaju po vrhunskim receptima. U narednom periodu ponuda će biti obogaćena sportskim terenima za košarku i odbojku, kao i terenima za decu. Za ljubitelje pecanja u priobalnom delu planirana je izgradnja bungalova sa kapacitetom od 36 kreveta. Hotel se nalazi u prelepom prirodnom okruženju i na kultivisanom prostoru sa uređenim stazama za šetnju. Blizina reke Drine od svega 50m je više nego pogodna za sve one koji vole reke i rečne avanture. Po želji gostiju moguće je organizovati poznati „spust Drinom“ od više kilometara. Usluga je na bazi pansiona, polupansiona, prenoćišta sa doručkom i dnevnog odmora, sa cenama od 1.200 do 2.500 dinara, u zavisnosti od tipa usluge. Ljubiteljima prirode preporučujemo impre-

sivne lepote planine Bobije, koja je veoma atraktivna za planinare, lovce, izletnike i poznata po bogatstvu izvora dobre vode. Tu se nalazi i jedan od najlepših kanjona reke Trešnjice, koji je prirodno stanište beloglavog supa, kao i verski objekti, od kojih je najpoznatiji manastir Sv. Nikolaj u Soko gradu i najstariji manastir u Podrinju, manastir Svete Trojice, zatim Rimski most, Mačkov kamen...

Piše: Vojislav Jović, GIS inženjer @ INVENTA

Tehnologije

Geolokacija hotela Lokacija smeštajnih kapaciteta u hotelijerstvu je jako bitna za njegovu veću posećenost, a nije laž ako kažemo da mnogi od nas hotel biraju upravo zbog njegove lokacije i pogleda . Adresa nekog hotela je prostorni podatak, ali to ne znači da je hotel automatski geolociran, već to znači da ima potencijal da bude.

promenila. Moderna sredstva komunikacije nam omogućavaju da relativno lako pošaljemo poruku. Naš način komunikacije je uglavnom grafički. GIS internet serveri, kao bilo koji drugi serveri, služe tako što šalju određene tekstualne ili grafičke poruke korisnicima za pregledanje u standardnom internet pretraživaču (IE, Chrome, Firefox, Opera...). HTML jezik (posebno sa novim html5 standardom) omogućava sve što je potrebno da bi se delile mape na najefikasniji mogući način i bile dostupne bukvalno svima, zato što danas nema uređaja koji nema internet pretraživač. Ako pretpostavimo da je najbitnija poruka u vezi nekog hotela - njegova lokacija, GIS kao sredstvo za marketing dobija na značaju. Pošto je budući gost, po kriGIS I MARKETING Pojavom interneta, pravila mar- terijumu željene lokacije hotela, ketinga su se u velikoj meri našao njegovu tačku na mapi,

ahvaljujući GIS-u (Geografski Informacioni Sistem) koji predstavlja informacionu tehnologiju fokusiranu na lokaciju, moguće je, u nekoj formi GIS-a, određeni hotel geolocirati, grafički prikazati na mapi i tako omogućiti korisnicima da ga sagledaju iz neke nove perspektive. Recimo u odnosu na reku, brdo, planinu, centar grada, neki drugi hotel, restoran ili bilo koji drugi objekat koji je generalno interesantan. Mi se u Inventi bavimo GIS-om i pored lokacije zanimaju nas i podaci. Međutim, ne bilo koja baza podataka, već prostorna baza. Statistika govori da je 85% podataka u bilo kojoj bazi prostorno u upotrebi, tako da GIS može da se opiše i kao sinergija baze podataka i digitalne kartografije.

možemo mu poslati i poruku u vidu teksta, slike ili video materijala, koju će lako videti prostim klikom miša ili pritiskom prsta na datu tačku. Takođe, u istom trenutku može doći do svih informacija koje su mu od značaja: gde se hotel nalazi u odnosu na bilo koju lokaciju, stanice gradskog prevoza, koju liniju da koristi, kako da dođe do pozorišta, muzeja, gradskog trga, restorana i tako dalje, kao i koliko je bilo koje mesto udaljeno od hotela u kome će odsesti. Opšte je poznato da se u informacionim tehnologijama stvari menjaju brzinom svetlosti. To je posebno slučaj u geolokacijskim tehnologijama u poslednjih nekoliko godina. Skoro svi smo počeli da nosimo male računare poznate kao pametni telefoni. Oni koji ih još nemaju, uglavnom ih žele i planiraju da kupe. Za nas je posebno interesantan GPS čip koji skoro svi imaju u

Hotel life

obezbeđuje veću posećenost sebi. GPS ili još skorije GLONASS je zaista, ne tako davno, bio dostupan samo u preskupim uređajima u rukama geometara. Taj modul omogućava određivanje geografske pozicije uređaja u bilo kom trenutku, odnosno otvara mogućnost reklamiranja svih stvari u neposrednoj blizini korisnika. Takođe se odmah ukazala ideja puštanja svih GIS servisa, pretrage, navođenja, rutiranja, baferovanja, augmented reality i ostalih, u ovakvim uslovima. Otvaranjem ovakvih mogućnosti, otvorili su se i mnogi specifični problemi. Kao što je prenos podataka odnosno tarife operatera i specifičan način interakcije sa uređajem, uglavnom putem ekrana osetljivog na dodir. Zbog specifičnog interfejsa, napravili smo aplikaciju za android uređaje, koja i prevazilazi cene prenosa podataka operatera, tako što koristi takozvane offline (open street) mape. Nije potrebno da uređaj bude na internet vezi, što je posebno značajno strancima zbog roming tarifa.

O GIS-u Geografski informacioni sistem (GIS) je kolekcija softvera i hardvera koji omogućava kreiranje, vizuelizaciju, upit i analizu geoprostornih podataka. Geoprostorni podaci se odnose na informacije o geografskoj lokaciji određenih entiteta. To često podrazumeva upotrebu koordinata, kao što su geografska širina i dužina. „Prostorni podaci“ je još jedan termin koji se često koristi. Termini u upotrebi su još i: geografski podaci, GIS, mape, podaci o lokaciji, koordinisani podaci i podaci prostorne geometrije. Aplikacije koje koriste prostorne podatke vrše različite funkcije. Funkcija geoprostornih aplikacija koju je najlakše razumeti je stvaranje mapa. Programi za mapiranje uzimaju geoprostorne podatke i grafički nam ih predstavljaju, obično na ekranu računara ili odštampanoj stranici papira. Te aplikacije mogu da prezentuju statične mape (prosta slika) ili dinamičke mape koje korisnik može sam da prilagodi svojim potrebama u nekom programu ili na internet stranici. Ustaljena, ali pogrešna pretpostavka je da GIS aplikacije služe samo da prave karte. Analiza geoprostornih podataka je još jedna primarna funkcija tih aplikacija. Neke tipične vrste analiza su računarske operacije određivanja: l Rastojanja između lokacija l Površina (npr. u kvadratnim metrima) određenog regiona l Koji geografski objekti preklapaju neke druge l Broja ili količine preklopljenih objekata l Broja lokacija u određenoj udaljenosti od neke druge I tako dalje... Ovo može izgledati pojednostavljeno, ali je primenjivo na mnogo načina u mnogim disciplinama. Rezultati analize mogu biti prikazani na mapi, ali se često i tabelarno predstavljaju u vidu izveštaja. Ne tako davna pojava raznih lokacijski baziranih servisa uvodi razne vrste drugih usluga i mnoge će biti zasnovane na kombinaciji mapa i analiza podataka. Na primer, postoji mobilni telefon koji prati vaš geografski položaj. Ako imate pravi softver, telefon može da vam kaže koje vrste restorana su na pešačkoj udaljenosti. Iako je ovo novija primena geoprostornih tehnologija, to je zapravo tradicionalna analiza prostornih podataka, tačaka i njihove prostorne interakcije i izlistavanje istih za vaše potrebe. 93

Piše: Marko Spalević Sagovornik: Miroslav Mijatov

Investicije

Smart office pametan izbor za uspešno poslovanje Ako se u malim stvarima ogleda snaga i karakter Beograda kao kosmopolitskog grada, sposobnog da prati sve aktuelne trendove, a opet pokaže svoju gostoljubivost i inovativnost onda možemo reći da je prvi srpski coworking prostor Smart Office upisao Beograd i na mapu svetskih coworking zajednica.

ad u zajedničkom open space prostoru po principu rent a desk postoji već godinama širom sveta i broji više od 2500 coworking zajednica. Upravo ovaj svetski trend pre godinu dana je implementirao u našu prestonicu i Miroslav Mijatov. On je u centru Beograda, baš tu na Topličinom vencu broj 3, otvorio prvi srpski coworking prostor Smart Office i tako otvorio srce prestonice brojnim poslovnim kreativcima kako iz Beograda, tako i iz inostranstva. Za godinu dana u prostoru od 100 m2 sa 14 poslovnih Smart

jedinica svoje poslovne uspehe je kreiralo preko 20 firmi, a sala za sastanke je skoro svakim danom u sedmici bila zauzeta na satdva, pa i više. -Pre godinu dana, pojam coworking ili rent a desk, bio je potpuno stran našim ljudima, ali ne i strancima koji su odsedali u prestoničkim hotelima, a opet tragali za radnom i kreativnom atmosferom koju pružaju ovakvi vidovi poslovnih zajednica širom sveta. Iako je projekat za mnoge delovao kao nemoguća misija, upravo interesovanje poslovnih ljudi koji su dolazili u Beograd

na dva do četiri dana mi je davala nadu da će ova ideja u početku bar njima koristiti, a potom i našim brojnim honorarcima (freelancer), malim preduzetnicima i start up firmama. Nisam pogrešio. Jedan od prvih saradnika (coworker) Smart Office bio je Francuz Arno Gujon, osnivač NVO “Solidarnost za Kosovo”. Kroz Smart Office prostor i salu za sastanke prošlo je puno kreativnog i entuzijastičnog poslovnog sveta. Bilo je tu i prevodilaca, dizajnera, programera, PR timova, BTL izvršioca, projekt menadžera, profesora, internet

Hotel life

preduzetnika, social network administratora, menadžera iz raznih marketinških agencija… Svi su oni upoznati sa činjenicom da rad u ovakvim zajednicama predstavlja LinkedIn u realnom prostoru, a takav vid umrežavanja donosi nove ideje i energiju – ističe Mijatov uz napomenu da su mnogi od njih još uvek u Smart Office prostoru i da je dovoljno sa sobom poneti laptop i mobilni telefon, a sve ostalo pruža ova “pametna kancelarija”. U ovom modernom poslovnom inkubatoru svaka firma, preduzetnik, freelancer ima svoje radno mesto, a prema rečima Mijatova najveća prednost rada u ovakvom prostoru jeste mogućnost spontanog umrežavanja, mogućnost širenja mreže kontakata, razmene iskustava i dobijanja novih poslova. -Ovo je mesto gde je quick brain storming vrlo česta pojava, gde nema konkurencije već bujice ideja i podsticajne energije, gde se mogu čuti svi svetski jezici (engleski, francuski, španski, nemački, ruski, jidiški, bugarski, makedonski….), gde se radno vreme poštuje i pored činjenice da niko nema šefa da mu diše za vratom. Svi dolaze onda kada njima to odgovara i u zavisnosti od poslovnih obaveza, i vredno rade shodno obimu posla koji imaju, jer su svi svesni da su samo oni odgovorni za svoj rad, zaradu i opstanak na tržištu. Petak je dan koji se ne propušta zbog happy hour druženja – objašnjava Mijatov.

Za minimalnu nadoknadu svi korisnici coworking koncepta imaju svoj radni kutak (sto, stolicu, ormarić), oslobođeni su svih kancelarijskih troškova, režija i internet priključaka. Uz to dobijaju na korišćenje i štampač, fotokopir aparat, skener i aparat za kafu. Svima je na raspolaganju office menadžer i kancelarijske materijal. Na raspolaganju im je i sala za sastanke što ih u očima sagovornika čini izuzetno poslovnim i povećava im šanse da dobiju posao za koji apliciraju ili neki novi projekat. Smart Office nudi i mogućnost da svi kojima je to potrebno prijave svoju firmu na ovu adresu, a moguće je imati i zasebnu telefonsku fiksnu liniju, knjigovodstvene i pravne usluge. Osim toga za sve one koji žele da na primer iz inostranstva pokrenu neki posao u Beogradu, a nemaju adekvatnu adresu na koju bi prijavili svoju delatnost, Smart Office nudi i opciju “virtuelne kancelarije” koja omogućava prijavljivanje firme na ovoj adresi, ali i administrativnu pomoć, usluge slanja i primanja pošte, telefonskih poziva i još mnogo toga. Sve to i činjenica da coworking poslovni koncept okuplja ljude koji dele slične vrednosti, ideje i energiju je dovoljno da prestanete da radite od kuće ili hotelske sobe i svom poslu date neophodnu dozu kako poslovnosti tako i produktivnosti. Više informacija na www.smartoffice.rs 95

Piše: Marko Spalević

Tehnologije

Društvene mreže suptilna prečica do potrošača I

Hotel Moskva 96

Kažu da ako vas nema na društvenim mrežama to je kao i da ne postojite. Mnogi u Srbiji, kao da su to doslovno shvatili, pa naša zemlja zauzima prvo mesto po broju korisnika Fejsbuka (Facebook) na Balkanu, sa čak preko 3,5 miliona profila, što predstavlja 49 odsto našeg stanovništva.

majući u vidu ove cifre, jasno je da društvene mreže imaju veliki uticaj na srpskog potrošača, a toga su svesne i brojne kompanije koje već duže vreme imaju svoje profil stranice na Fejsbuku ili Tviteru (Twitter). Ove dve društvene mreže samo su početne odrednice u prikupljanju sve većeg broja “fanova” koji će kontinuirano biti upoznati sa zanimljivim dešavanjima u vašem hotelu, a što će ih inspirisati da ga kad-tad i posete. Google +, Pinterest, Instagram, LinkedIn, Tumblr ili Foursquare samo su neke od društvenih mreža koje vašu ponudu mogu učiniti primamljivijom, a ni YouTube kanal nikako nije na odmet. U vremenu finansijske krize, kada su budžeti za oglašavanje skresani na minimum, društvene mreže su bez sumnje postale ozbiljan prostor za vašu reklamu koja se dobija minimalnim ulaganjima, a postiže ogroman efekat. One su mesto na kom najbrže, u realnom vremenu, plasirate vaše poruke i obrazujete grupu ljudi koja će vas slediti i “lajkovati”. Čini se da samo od

vas zavisi koliko će oni biti aktivni i koliki će biti njihov broj. Da li više vole kada im se jasno stavi do znanja da se radi o čistom reklamiranju, ili im se više dopada kada se reklamna poruka suptilno provuče? Nikola Milović, marketing menadžer hotela Moskva, kaže da taj hotel nimalo ne zaostaje za modernim vremenom iako je jedan od najstarijih prestoničkih hotela. U skladu sa tim, stara beogradska lepotica nije dugo čekala već je među prvima ušla u “voz” i otvorila vrata virtuelnog sveta društvenih mreža, postavljajući pred sebe zapovesti koje savremene tendencije i novine donose. Svojim pratiocima hotel Moskva se obraća u svako doba dana, postavljajući primamljiv sadržaj, efektnu fotografiju i upečatljiv tekst. -Sve može biti povod za post. Lep sunčan dan, zimsko jutro u Beogradu ili iznenadna letnja kiša praćena gradom. Svakim od njih provejava duh tradicije, jer se trudimo da održimo kult “beogradskog šarmera” kakav hotel Moskva poseduje. Doziranim i umerenim

Hotel life

Hotel Zlatibor Mona

pojavljivanjem, bez nametanja promotivnih ponuda u direktnom smislu, ostvaruje se skoro prijateljski odnos sa našim pratiocima, stvaramo zajedničku emociju i niko tu nema osećaj da se radi o reklamiranju proizvoda, novog jelovnika ili novih konferencijskih kapaciteta. To je prava reklamna poruka sa mašnicom - ističe Milović. Broj pratilaca ovog hotela se iz dana u dan povećava, a kreativnost onih koji kreiraju poruke koje će Moskva plasirati na društvene mreže oblikuje se prema željama korisnika. -Naši pratioci najviše vole kada postavimo neku lepu raritetnu sliku koja se ne viđa svaki dan, a i kada je naš gost neka VIP ličnost poput Nine Badrić, Mateje Kežmana, Saše Ðordevića ili Aleksandre Kovač. Od nas očekuju da budemo aktuelni kako bismo na najbolji način ispratili sva dešavanja u Beogradu iz prvog reda – poručuju iz Moskve. Ako bi se uspeh hotelijera merio i po broju pratilaca na nekoj od društvenih mreža, onda je u tome najuspešniji Hotel Zlatibor Mona sa preko 78 hiljada “lajkova” na njihovoj Fejsbuk stranici, koja po-

stoji još od 2009. godine. -Fejsbuk nam je svima “otvorio oči” o značaju društvenih mreža, kao jednom ozbiljnom mediju za povećanje kako prepoznatljivosti brenda, tako i prodaje. Usledilo je aktiviranje naloga na mrežama kao što su Flickr, YouTube, LinkedIn, Twitter. Razlozi su jasni - jačanje brenda i povećanje prodaje – kaže Ivan Vitorović izvršni direktor hotela Zlatibor Mona. On napominje da je za uspeh na društvenim mrežama bitno da imate sistematičnost u komunikaciji, jasne ciljeve i osobu koja se neprestano bavi socijalnim mrežama. - Hotel ne sme dozvoliti da se neko ad hoc bavi time, već mora da postoji konstantna zaduženost zaposlenih. U slučajevima većih hotela, već postoje funkcije kao što su menadžeri socijalnih mreža. Uspeh najviše zavisi od toga koliko ste posvećeni društvenim mrežama, koliko je dobra vaša konkurencija u bavljenju socijalnim mrežama i koliki budžet trošite na socijalne mreže. Prateći problem uvek mogu biti neprijatni komentari. Ako postoje negativni komentari i gosti nisu zadovoljni nečim u hotelu, to predstavlja pozitivnu i dobru strana socijalnih

mreža, jer vam ukazuje na stvari koje treba da popravite i unapredite u hotelu – ističe Vitorović, a na pitanje kako u tim situacijama treba reagovati naglašava “pa jednostavno, ispitajte svaki slučaj i postarajte se da se ne ponavljaju greške!” Čini se da hoteli u privatnom vlasništvu kakvi su i hoteli Moskva i Zlatibor Mona ozbiljno shvataju značaj društvenih mreža za poslovanje, a kakav je odnos hotelskih lanaca prema društvenim mrežama otkriva nam Viktorija Ćirić, menadžer za marketing i komunikacije hotela Hyatt Regency Beograd. -Zvanična Fejsbuk stranica hotela Hyatt Regency Beograd postoji od 2011. godine. Preko 4000 ljudi prati naš profil i mi smo veoma ponosni na činjenicu da se taj broj svakim danom povećava, kao i na interakciju koju imamo sa našim fanovima. Kao jedini menadžment hotel u Srbiji koji pripada hotelskom lancu od pet zvezdica, obavezni smo da poštujemo standarde korporacije kada je u pitanju bilo koji vid komunikacije sa gostima i klijentima. U uskoj smo saradnji sa kancelarijom u Čikagu kao i sa mnogim Hyatt hotelima širom sveta. Na nivou korporacije, 97

H sarađujemo sa inostranom kompanijom Resolution Media, koja nam omogućava bolju plasiranost na internetu i naš je partner u integraciji kampanja na socijalnim mrežama – kaže Viktorija Ćirić otkrivajući da je za hotel podjednako bitno i da svoje pratioce svakodnevno informišu kako o svim aktivnostima, novostima i mogućnostima koje hotel pruža, tako i o svim zanimljivostima u hotelu vezanim za zabavu, kulturu i umetnost. Iz hotela Hyatt Regency Beograd poručuju da žele da u budućnosti pored Fejsbuk stranice i Tviter naloga, koji je prema korporativnim standardima hotela otvoren na globalnom nivou, budu zastupljeni i na Google+, Instagram, Pinterest i drugim aktuelnim socijalnim mrežama. Naime, istraživanja pokazuju da za potrošače više nisu presudni samo Fejsbuk i Tviter nalozi hotela, već da i druge društvene mreže bitno utiču na kreiranje slike o hotelu. Najbolji primer za to dao je poznati srpski bloger i tviteraš Istok Pavlović kada je u jednom od svojih postova opisao kako je Instagram uticao na njegov izbor: “Nalazim se u centru Novog Sada, jutro posle drugog dana Exita. Seo sam u kafić i postavio na Instagram fotografiju trga i lepe crkve u centru. Par minuta kasnije, otvaram Instagram i vidim da mi je fotku “lajkovao” neko sa korisničkim imenom @wellnesshotelparkns. Otvaram da vidim ko je to, i shvatam da je u pitanju profil novosadskog hotela Park, koji ima lep spa centar. Na profilu su slike iz svakodnevnog života u tom objektu, vidim nasmejane ljude, lep prostor i sve ostalo. Vidim da je taj dan na akciji neka masaža po 98

Tehnologije

neverovatno povoljnoj ceni. Sav slomljen od celonoćnog đuskanja po Exitu, okrećem ih i zakazujem. Fast forward, izlazim iz spa centra dva sata kasnije, prezadovoljan uslugom, pa preporučujem nekolicini svojih prijatelja da odu.” U ovom slučaju hotel Park iz Novog Sada dobio je vernog korisnika usluga, a sigurno je da će ovakvim pristupom imati još mnogo potrošača. To mišljenje potvrđuje i Istok Pavlović koji ističe da je neophodno za hotelski biznis otvorititi i Instagram profil i postavljati fotografije na kojima se vidi da hotel pruža lepu atmosferu i primamljivu uslugu. Osim toga, otkriva vam i kako da budete prepoznatljivi i posećeni na internetu. -Jako je važno da korisničko ime (username) bude nešto što će ljudima da naznači čime se vi bavite, jer će oni tako biti podstaknuti da “kliknu” i otvore vaš profil. U mom slučaju, njihov username je @wellnesshotelparkns, dakle već sam iz korisničkog imena video da su u Novom Sadu, i da imaju neke veze sa masažama. Da mi je sliku “lajkovao” samo @hotelpark, verovatno ne bih otvorio njihov profil da vidim o čemu se radi – iskren je Istok Pavlović. Dakle, pricip je jasan. Suptilna poruka i efektna fotografija su sve što vam je potrebno da neko počne da prati vašu aktivnost na društvenim mrežama, a prepoznatljiv brend i dobri komentari onih koji su već posetili vaš hotel, mogu učiniti da ga i drugi zavole to što radite i postanu vaši verni korisnici. U moderno doba društvene mreže su postale prečica do srca potrošača, a na vama je da ih iskoristite.

Hyatt Regency Belgrade