Hotel Life No. 1 by Hotel Life

jun/avgust 2013 l broj 1 l ISSN 2334-8380

otel H life MAGAZIN ZA HOTELIJERSKI MENADŽMENT

Dolazak UNWTO potvrda kvaliteta HORES zaoštrava smer u poslovanju Negativan imidž Srbije turističko zlato

Od hotelske prodaje do recepcijske glavobolje

Marija Karan

Ceo svet pod njenim nogama

H IMPRESUM Izdavač: Media Life d.o.o. Topličin venac 3, 11000 Beograd T: 381 11 262 18 55 E: office@hotellife.rs W: www.hotellife.rs Direktor i glavni i odgovorni urednik Cvijeta Radović Zamenik glavnog i odgovorog urednika Jelena Jovanović Izvršni urednik Rozana Sazdić Uređivački kolegijum stručnih saradnika: Prof. dr Slobodan Unković, Ružica Petrović Dedijer, Prof. dr Slavoljub Vićić, Vojislav Janjić, Prof. Obren Drljević, Dragutin Miličić Urednik fotografije Vladimir Lukić Marketing menadžeri: Goran Ljubičić Miroslav Mijatov Nada Vuković Jelena Jovanović Jovana Nikolić Redakcija: Ana Rusanov Vračević, Jana Matejić, Marko Spalević, Snežana Novaković, Ana Divac Lektor: Tanja Ivanović Ilustrator: Marie Jelić Pravna služba: Advokatska kancelarija Petar Stojanović Dizajn: Štampa: Cicero, Beograd Distribucija:

Prof. dr Slobodan Unković

Dolazak UNWTO potvrda kvaliteta

Prof. dr Đorđe Čomić

Kritični pristup turističkoj praksi

Radomir Samčević

Hotelska prodaja osnova uspešnog poslovanja CIP - Katalogizacija u publikaciji l Narodna biblioteka Srbije l Hotel Life l Magazin za hotelijerski menadžment l glavni i odgovorni urednik Cvijeta Radović l 2013 br. 1 (jun/avg) l Beograd:Media Life, 2013 l Beograd:Cicero l 30cm l tromesečno l ISSN 2334-8380=Hotel Life (Beograd) l 640 l COBISS.SR-ID 199134988

H 50

Misija Consierge nemoguće postaje moguće

Marija Karan - Ceo svet pod njenim nogama

REČ UREDNIKA U ime redakcije „Hotel Life“ želim vam toplu dobrodošlicu na stranice našeg prvenca, specijalizovanog magazina za hotelijerski menadžment. Za mnoge od vas dovoljno je reći „znamo se“, a svima ostalima obećavamo da ćemo pisati samo o onome što je najbolje u Beogradu, Srbiji i svetu. U želji da sa jedne strane povežemo privredu i struku, a sa druge strane budemo lifestyle vodič za korisnike hotelskih, ugostiteljskih i turističkih sadržaja trudićemo se da budemo informativni, a ipak objektivni, edukativni, a nadasve zanimljivi. U to ime zahvaljujemo se svima vama koji zajedno sa nama stvarate ovaj magazin, a posebnu zahvalnost dugujemo profesorima Visoke hotelijerske škole dr Đorđu Čomiću i dr Ljiljani Kosar koji su nam pomogli da budemo ime koje ćete svi pamtiti - „Hotel Life“

88 U vrtlogu starih mlinova Naslovna strana LPC INTERNATIONAL d.o.o. Ice Tropez Hotel Falkensteiner Beograd Foto: Vladimir Lukić

Piše: Zdravko Brkić

Oko sveta

Romeo y Julieta Cigare Romeo y Julieta su nastale još davne 1875. godine. Inosensio Alvarez (Inocencio Alvarez) i Manin Garsija (Mannin Garcia) su svoje cigare nazvali po poznatoj tragediji Vilijama Šekspira (Williama Shakespeare) - Romeo i Julija. Dobile su na popularnosti tek kada je fabriku preuzeo Hoze Rodrigez “Pepin” Fernandez ( Jose Rodriguez “Pepin” Fernandez), koji je veoma često putovao po Evropi i Americi, gde je vrlo aktivno promovisao svoje cigare. Te cigare su naišle na opšte prihvatanje kod tadašnje publike, a posebno u visokim društvenim krugovima. Čak je i najveći uživalac cigara svih vremena, Vinston Čerčil (Winston Churchill), bio ljubitelj tih cigara.

anas na Kubi taj brend ima najveći broj cigara različitih oblika i veličina i zasigurno, pored Montecristo i

Cohiba cigara, spada među najomiljenije brendove na svetu. Sigurno je da svi uživaoci cigara na svetu imaju bar jednu omiljenu cigaru iz njihove

ponude. Originalna fabrika nažalost više ne radi, već se u njoj nalazi škola za edukaciju mladih rolera. Ta škola svake godine iznedri veliki broj

Hotel life

mladih rolera koji nastavljaju svoje karijere u brojnim fabrikama cigara na Kubi. Julieta je na našem tržištu nova cigara u porodici Romeo Y Julieta. U vreme kada svi proizvođači cigara predstavljaju cigare velikog prečnika, ta cigara malog formata je pre nekoliko godina predstavljena i najavljena kao novitet na svetskom tržištu. Prezentacija u malenoj aluminijumskoj kutiji za 5 cigara je usporila njeno pojavljivanje na tržištima širom sveta. Originalno je kreirana za dame, ali je prvenstveno zbog zanimljivog formata, odlične mešavine duvana, sjajne arome i umerene snage koja nikoga ne ostavlja ravndušnim, jednako omiljena i među muškaracima i među ženama. Na našem tržištu je odnedavno i cigara Romeo Y Julieta Churchill Grand Reserva. Sve serije Grand Reserva cigara se jednom godišnje prave u tiražu od 5000 numerisanih kutija i nikada se više ne ponavljaju. One se rolaju od duvana iz najbolje regije na svetu, Vuelta Abaho (Vuelta Abajo), koji je 5 godina fermentirao i zbog toga ima neponovljiv spektar aroma i ukusa, a koji ne može dostići ni jedan drugi proizvođač cigara na svetu. Kolekcionari cigara širom sveta se otimaju za kutiju tih cigara, jer je stvarno mali broj onih koji mogu da dođu do svoje kutije. Churchill je definitivno najpoznatiji format cigara Romeo Y Julieta. Ponuda Churchill cigara je od 2006. godine peri-

odično dobijala nove formate. Tako je 2006. godine na Habanos festivalu predstavljena Short Churchill cigara, nešto kasnije Wide Churchill, a za njima prošle godine zajedno za ekskluzivnom serijom Romeo y Julieta Churcill Grand Reserva i Pettit Churchill.

Sa ponosom možemo da kažemo da je za naše uživoce vrhunskih cigara stiglo nekoliko desetina kutija tih dragulja duvanskog sveta. Ako nabavite svoju kutiju potpuno je jasno da ste jedan od retkih srećnika koji ima to zadovoljstvo da uživa u toj fantastičnoj cigari.

Piše: Zdravko Brkić

Oko sveta

Kada Gospodina Davidoff-a

oslovljavaš po imenu

Zino Davidof (Zino Davidoff ) je postao zvezda duvanske industrije pre svega zbog svog stava prema kupcima. Za njega su svi kupci bili VIP! I oni koji su kupovali jednu cigaru nedeljno, do onih koji su kupovali desetine cigara. Sve ih jednako cenio, kao i oni njega.

Godine 2003. Oettinger Davidoff Group je prezentovala platinum seriju za novu urbanu populaciju. To su ljubitelji cigara koji su od skora u tom svetu i koji nemaju vremena da godinama istražuju duvansko nasleđe, već žele sve sad i odmah. Platinum serija ima nekoliko linija: Z class, Crown, Scepter i Limited edition. Z class serija je izgrađena na konceptu modernog džet seta (jet

set). Ona je oličenje ambicija i obilja. Poklonici Zino Platinum serije zahtevaju savršenstvo i Z class pruža upravo to. Z class će se sastojati od četiri formata: Toro, Robusto, Piramides i Corona. Sofisticirani blend te cigare dolazi od raznovrsnosti duvana koji se koriste. Osnovu čine listovi iz Dominikanske Republike i Perua. A poseban izgled i ukus vode poreklo od duvana iz Connecticut

semena koji je gajen u Ekvadoru. Period fermentacije od 2 do 4 godine, koji zavisi od toga koji od listova su korišćeni za koji deo cigare, učinio je da ovi listovi daju savršenstvo aroma u mešavini duvana dok cigara lagano sagoreva. Te cigare su namenjene upravo onim kupcima Davidoff shop prodavnice koji, da su poznavali gospodina Davidoff-a, bi ga oslovaljavali ne po prezimenu već po imenu – Zino!

Hotel life

Piše: Cvijeta Radović Sagovornik: Ružica Petrović Dedijer

Hotel menadzer

Kvalitet koji inspiriše vrednost koja traje

IN Hotel, svim aspektima svog poslovanja, već više od sedam godina opravdava ime koje nosi. U martu mesecu, taj hotel sa 4 zvezdice, dobio je i specijalizaciju kojom je uvršten u kategoriju zvaničnih POSLOVNIH HOTELA Srbije.

ođeni vizijom da su Beogradu kao jednoj metropoli potrebni hoteli, nastala je ideja o stvaranju prvog srpskog brend hotela po svetskim standardima. Sprovesti tu ideju u delo, nije bilo nimalo lako, jer u vreme kada je hotel izgrađen, hotelska industrija u Beogradu nije bila razvijena kao što je danas. Pažljivo izabrana lokacija IN Hotela, sa ciljem da bude u strogom centru poslovnog dela Novog Beograda, prvenstvo je namenjena poslovnim gostima. Imajući u vidu da je građen u 21 veku, u izgradnji IN Hotela korišćeni su

najsavremeniji građevinski materijali i tehnike, uključujući i odličnu zvučnu izolaciju. -IN Hotel prkosi i budi radoznalnost svakog putnika i prolaznika. Eksterijer objekta je savršeno uklopljen u centar poslovnog dela Novog Beograda. Posebno se vodilo računa o enterijeru i tehničkoj opremljenosti hotela, kao i tome da bude prilagođen modernom načinu života. Na taj način, IN Hotel je postao jedan izuzetno funkcionalan, moderan i lep objekat – ističe Ružica Petrović Dedijer, direktor IN Hotela. Ideja da hotel lokacijski bude blizu autoputa, još jednom je dokazala oprav-

danost tog projekta, obzirom da je IN Hotel udaljen samo 5 minuta drumskim saobraćajem od međunarodnog Aerodroma, centra grada ili Beogradskog sajma, a svega 5 minuta hoda od Beogradske Arene, Sava Centra i tržnih centara “Delta City” i “Ušća”. -Prilikom otvaranja hotela, strategija je bila da se zaposle mladi ljudi koji nemaju radno iskustvo, a da taj tim bude vođen ekspertima koji imaju internacionalno iskustvo. Za taj pionirski posao bili su potrebni jaki, izdržljivi ljudi, koji imaju viziju i ideju o tome šta je kvalitetna usluga i koliko je disciplina bitan faktor da sve

Hotel life

VII SPRAT – VIP APARTMANI

Specijalno dizajnirani VIP apartmani na VII spratu, kreirani su tako da pružaju gostima privatnost i visok nivo personalizovane usluge. Svi apartmani poseduju privatni sef, mini bar, setove za pripremu toplih napitaka, kao što su kafa i čaj. Jedan broj apartmana ima privatne terase, koje omogućavaju jedinstven doživljaj, pogled na panoramu Beograda. u Hotelu funkcioniše besprekorno i sinhronizovano. S obzirom na to da imamo veliko iskustvo u hotelskoj industriji, pripremili smo sve procedure i standarde, kako bismo što profesionalnije ispunili sve zahteve poslovnih gostiju, kao i gostiju koji kao turisti borave u Beogradu. Ti standardi su se od početka rada hotela primenjivali i poštovali. Samo ukoliko svi zaposleni u hotelu primenjuju standarde rada koji su usvojeni, onda možete biti sigurni da u svakom trenutku vaši gosti dobijaju uslugu koju ste im obećali – ističe Ružica Petrović Dedijer. Vodeći računa o potrebama i zahtevima gostiju, IN Hotel pruža izuzetno bogatu ponudu. Ponuda obuhvata pružanje usluge smeštajnih kapaciteta, usluge restorana i barova, korišćenje konferencijskih sala za organizovanje raznih kongresa, skupova, prezentacija; zatim usluge Fitness centra, kao i usluge besplatnog korišćenja bežičnog interneta koji je na raspolaganju gos-

tima kako u sobama, tako i u svim ostalim prostorijama hotela. Prema rečima Ružice Petrović Dedijer, u toku proteklih 6 godina rada, IN Hotel je bio domaćin brojnih konferencija u organizaciji velikih međunarodnih kompanija koje imaju lokalno, regionalno i međunarodno učešće na tržištu. Osim toga, potpisani su i ugovori o poslovnoj saradnji sa brojnim inostranim kompanijama. Iako je prvenstveno namenjen poslovnim gostima, IN Hotel je ugostio i veći broj sportista i sportskih ekipa, a zbog blizine Beogradske Arene, Hotel je bio u prilici da ugosti i mnoge domaće i strane javne ličnosti, kao i brojne priznate umetnike iz sveta muzike i kulture. Od otvaranja, IN Hotel je učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama. Podržao je akciju “Bitka za bebe” kupovinom inkubatora, učestvovao je donacijama u projektima “Sigurna kuća” i “Deca bez roditeljskog staran-

ja”, pomagao je medicinske ustanove, učestvovao u akciji pomoći stradalima u zemljotresu na Haitiju, podržao akciju “Borba protiv side”, učestvovao u Humanitarnom bazaru koji organizuje diplomatski kor i dalje nastavlja sa nesebničnom podrškom kroz humanitarne akcije. U cilju afirmacije znanja i unapređenja studenata, IN Hotel je ostvario visoko profesionalnu saradnju sa Univerzitetom “Singidunum”, u vidu obavljanja profesionalne prakse studenata u Hotelu. Nesebičnu podršku je pružio i reprezentaciji učenika gimnazija, obezbedivši im celokupna sredstva za odlazak na Međunarodnu naučnu Olimpijadu u Iranu 2012. godine. -Od dana kada smo 2006 godine otvorili vrata Hotela za prve goste, pa sve do danas, kvalitet i profesionalan odnos prema gostima, učinio je da IN Hotel postane brend, kuća u koju se gosti rado vraćaju, a dolaze i po preporuci drugih. To je

Hotel menadzer

INFINITY BAR

Ako želite da izbegnite letnju vrelinu i provedete prijatne trenutke sa svojim prijateljima, preporučujemo vam da posetite Infinity Bar, kako biste uz bogatu ponudu pića, koktela, veliki izbor salata i sendviča, uživali u jedinstvenoj atmosferi sa pogledom na stari i novi deo Beograda. Otvorena terasa bara Infinity je posebno mesto u gradu sa koje se pruža prizor koji inspiriše i dugo se pamti. potvrđeno i dobijanjem TRIPADVISOR sertifikata za kvalitet 2011. 2012. i 2013. godine. Potvrdu da ispunjavamo i primenjujemo sve neophodne standarde prema kat-

egorizaciji hotela sa 4 zvezdice, IN Hotel je dobio i zvanično! U martu ove godine od Ministarstva finansija i privrede, Sektora za turizam, dobili smo specijalizaciju prema kojoj smo

i zvanično uvršćeni u kategoriju POSLOVNI HOTEL –ponosno ističe Ružica Petrović Dedijer, koja sa svojim timom čini sve da opravda ime koje IN Hotel nosi!

FITNESS CENTAR

IN POSLASTIČARNICA – HOME MADE CAKE

Mala tajna koju vam otkrivamo je da se svi kolači iz ponude IN Poslastičarnice pripremaju po starim i proverenim receptima. Sačuvani su najbolji recepti prema kojima osoblje IN Poslatičarnice sa puno ljubavi priprema kolače i torte. IN Poslastičarnica je pravo mesto gde ljubitelji slatkih ukusa, čak i ako nisu gosti hotela, mogu da poruče neku od poslastica iz široke palete koja je u ponudi. 12

Prateći želje gostiju Hotela i članica In programa za dame Fitness centra, omogućili smo da se usluge Fitness centra koriste već od ranih jutarnjih, pa do kasnih večernjih časova. Dan možete započeti vežbanjem u teretani, a nakon toga se opustiti u sauni ili uživati u tretmanu masaže. Uz stručni nadzor trenera, opustićete se i pripremiti za izazove i brzi ritam svakodnevice. U ponudi su različite vrste masaža koje će vam naši fizioterapeuti preporučiti, i u zavisnosti od vaših želja i potreba osmisliti kompletan program, koji uključuje saunu i terapiju u hidromasažnoj kadi.

Hotel life

Piše: Rozana Sazdić

Intervju

Dolazak UNWTO

potvrda kvaliteta

Srbija je bila domaćin sednice Izvršnog saveta Svetske turističke organizacije (UNWTO), koja je održana krajem maja u Beogradu, a shodno ugovoru koji su u Madridu potpisali generalni sekretar UNWTO dr Taleb Rifai i državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, dr GoranPetković.

Dolazak predstavnika Izvršnog saveta WTO u Srbiju veliki uspeh kako za srpski turizam tako i za Srbiju, koja kao članica UNWTO, ima mogućnost da utiče na pravce razvoja i promociju na svetskoj turističkoj sceni. Izvršni savet je jedno od najvažnijih radnih tela ove organizacije koja priprema odluke i rezolucije za Skupštinu i kreira politiku UNWTO. - Članstvo Svetske turističke organizacije broji preko 150 zemalja članica, a u svojstvu pridruženih članova kojih ima oko 320, nalaze se i kompanije iz oblasti hotelijerstva i turizma, turoperatori, stručne asocijacije, vazdušne kompanije, naučne i obrazovne institucije i tako dalje. Univerzitet Singidunum od 2005. godine ima status pridruženog člana UNWTO – objašnjava prof. dr Slobodan Unković, direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju Univerziteta Singidunum. Kako procenjujete značaj ovog

velikog međunarodnog skupa? Zasedanje Izvršnog saveta UNWTO u Beogradu je svojevrsno priznanje našoj zemlji i potvrda kvaliteta svega onog što radimo u pogledu razvoja turizma. To je važna stepenica afirmacije Srbije u svetskim razmerama. Osim radne sednice Izvršnog saveta, organizovani su stručni skupovi, u kojima su aktivno učestvovali i predstavnici “Singidunuma” i razgovaralo se o značajnim pitanjima budućeg razvoja. Dr Taleb Rifai, Generalni sekretar UNWTO, sa kojim sam razgovarao visoko je ocenio kvalitet boravka u Srbiji, program i organizaciju konferencije. Tokom zasedanja dat je predlog za njegov reizbor na mandatni period od četiri godine. Dr Rifai je, inače, počasni profesor na našem Univerzitetu. Da li će ovaj događaj ubrzati razvoj turizma u Srbiji? Verujem da će pomenuti skup Svetske turističke organizacije u Beogradu dati nove impulse

Ovo će dati nove impulse za ostvarivanje strateškog pravca razvoja turizma u Srbiji Prof. dr Slobodan Unković Univerzitet Singidunum za ostvarivanje strateškog pravca budućeg razvoja turizma Srbije. Ne sme se zaboraviti da je turizam deo ukupnog društvenog i ekonomskog siste

Hotel life

ma, važna privredna i izvozna delatnost i značajan resurs za zapošljavanje stanovništva. Ako imamo u vidu ukupne resurse kojima raspolažemo, Srbija može da ostvari znatno bolje rezultate od postojećih. Međutim, treba stvoriti takvu atmosferu u kojoj će turizam dobiti značajnije mesto u ukupnoj politici društvenog i privrednog razvoja naše zemlje. Prilikom poslednjeg boravka u Srbiji Generalni sekretar UNWTO se susreo sa profesorima i studentima našeg Univerziteta i tom prilikom istakao važnost saradnje u oblasti nauke i univerzitetskog obrazovanja.

Podaci UNWTO Podaci koje objavljuje UNWTO su veoma važni za istraživanja i za strateško planiranje. Na primer, ako pogledamo podatke koje zemlje ”hrane” međunarodni turizam vidimo da je na prvom mestu Nemačka sa 86 milijardi dolara, zatim SAD 79, Kina 73, Velika Britanija 51, Francuska 44, Rusija 33, Italija 29, Japan 27… Ukoliko bi se sabirali podaci o potrošnji Kine, Rusije, Brazila, Indije i Južne Afrike i uporedili sa ukupnim rezultatom, uočio bi se trend povećanja njihovog udela u međunarodnom turizmu. Statističke podatke dostavljaju UNWTO zvanični državni uredi, i najednom mestu nalaze se korisne informacije o svakoj članici UNWTO. Takođe, korisno je znati i predviđanja očekivanih rezultata za 2013. godinu. Procene su da bi u tekućoj godini mogao biti zabeležen rast učesnika u međunarodnom turizmu od 2 do 4%, a to znači da se u 2013. godini može očekivati negde oko 35miliona stranih turista više nego u prethodnoj 2012. godini.

H Dr Taleb Rifai je ukazao i na druge mogućnosti kao što je, na primer, mogućnost da se naši mladi istraživači šalju na specijalističku obuku u okviru Svetske turističke organizacije. Činjenica je da UNWTO ima veliki potencijal i potreb-

Intervju

no je to znati iskoristiti. Znači li to da je internacionalizacija Univerziteta neophodan uslov za kvalitet obrazovanja? Naravno. Mi u nastavni proces implementiramo aktuelna naučno-teorijska dostignuća,

Delegacije UNWTO oduševljene Beogradom Sednica Izvršnog saveta Svetske turističke organizacije u Beogradu ostaće upamćena i po rekordnom broju učesnika. Sve delegacije su izrazile veliko zadovoljstvo zbog kvaliteta i sadržaja programa koji je bio pripremljen za tu priliku. -Inspirisani Dunavom i Dunavskom strategijom, organizovali smo dvodnevnu konferenciju na brodu koji je plovio od Beograda do Donjeg MilanoAvca. Ta ploveća konferencija predstavljala je uvodni događaj 95. sednice Izvršnog saveta UNWTO koja je održana u Palati Federacije. U radu konferencije na temu „Održivi turizam na destinacijama kopnenih voda”, učestvovalo je 130 stručnjaka iz celog sveta. Uz to, pokazali smo im Đerdapsku klisuru, tvrđave na Dunavu, Viminacijum i Lepenski vir. Imali smo priliku da čujemo puno o iskustvima drugih zemalja kako se pravi održiv, isplativ i profitabilan turizam na kopnenim vodama. Mnogi učesnici su bili zainteresovani da bliže upoznaju Beograd, a posebno zanimanje su pokazali za Hram Svetog Save, Ušće, čak i Mikser festival. Potrudili smo se da na najbolji način predstavimo Srbiju koja je dugo članica UN, pa smo u Muzeju istorije organizovali svečanu večeru. Podneli smo kandidaturu za nastavak rada u Izvršnom savetu, a tokom sednice ponovili stavove Srbije o potrebi razvoja regionalnih proizvoda, o daljem unapređenju statističkih sisitema, ukidanju viznih režima i drugo. Potencijali Srbije i postignuti rezultati u razvoju turističke ponude predstavljeni su vodećim svetskim stručnjacima iz oblasti turizma. Dobili smo pohvale za realizaciju čitavog događaja, a interesantan detalj koji je ostavio utisak na učesnike bio je izbor hotela u kojima su bili smešteni i njihova međusobna blizina. Mnogi zvaničnici iskoristili su mogućnost da prošetaju od hotela Hyatt, Hotela IN, Falkensteiner i hotela Tulip Inn do Palate Federacije. Tako dobra povezanost i blizina objekata je donekle nezamisliva u drugim metropolama – istakao je državni sekretar za turizam, prof. dr Goran Petković. 16

nove metode, praktična znanja i rezultate saradnje sa visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Pre dve godine smo dobili i međunarodnu akreditaciju iz oblasti turizma TedQual UNWTO . Naime, u sastavu Svetske turističke organizacije je Themis Fondacija, odgovorna za oblast nauke i visokoškolskog obrazovanja, i u program TedQual sistema uključeni su najpoznatiji univerziteti koji školuju kadrove iz oblasti turizma. Postavljeni su vrlo visoki standardi za dobijanje akreditacije i mi smo ih ispunili. Dakle, pored nacionalne akreditacije dobili smo i najvišu međunarodnu akreditaciju za visoko obrazovanje iz oblasti turizma za osnovne i master studije. Tako, u realizaciji nastavnog programa master studija, pored naših profesora učestvuju i profesori poznatih evropskih Univerziteta. Biblioteka Univerziteta Singidunum je referentna biblioteka UNWTO. Šta to znači? Nekoliko godina imamo taj status što znači da dobijamo zaključke i rezultate istraživanja koje objavljuje UNWTO. Osim elektonskih, primamo i štampane publikacije koje koriste naši profesori, studenti, a dajemo ih i privrednicima i svima koji žele da budu upoznati sa karakteristikama međunarodnog turizma.

Hotel life

Piše: Cvijeta Radović

Tehnologije

Hotelski softver

za savremeno hotelijerstvo

Na tržištu specijalizovanih softverskih rešenja za hotele vlada velika neuređenost, koja je sa jedne strane, uslovljena širokom ponudom različitih softverskih rešenja, a sa druge strane nedovoljnom informisanošću hotelijera o osobinama koje kvalitetan hotelski softver mora da objedini u svrhu pouzdanog i jednostavnog odvijanja procesa poslovanja.

ezultati implementacije neodgovarajućeg softvera vidljivi su vrlo brzo, ali je tada obično već kasno. Investicija je realizovana, a hotelu ne ostaje ništa drugo već da svoje poslovanje dugoročno prilagođava ograničenjima softverskog rešenja. Umesto da softver svojom stabilnošću i fleksibilnošću pruži hotelu prednosti (tako neophodne u današnjem tržišnom okruženju), on upravo može postati njegova kritična tačka i ugroziti poslovanje sa operativnog, ali što je mnogo bitnije, i menadžerskog i marketinškog aspekta. Da bi se za PMS (Property Management System) softver moglo reći da je dorastao zahtevima današnjeg tržišta, pored standardnih funkcionalnosti za operativan rad, preglednosti, jednostavnosti i potpune integracije sa ostalim sistemima u hotelu, on mora da obezbedi: l konzistentne i pregledne izveštaje u željenim vremenskim okvirima, po pojedinim segmentima poslovanja, kao i kvalitetne menadžerske izveštaje, ključne za podršku u odlučivanju l real-time dvosmerni interfejs

prema sistemima internet rezervacija l CRM i SFA (Sales Force Management) funkcionalnosti, u cilju kreiranja bliskog odnosa sa gostima, praćenja aktivnosti prodaje, lansiranja promocija i kampanja, a sve u cilju ponavljanja poslovanja i prodaje dodatnih usluga i po višoj ceni (upselling). PMS rešenje koje je od pre godinu dana prisutno i na tržištu Srbije, a u svetskim okvirima zauzima vodeće mesto prema brojnim tržišnim analizama renomiranih agencija, jeste Protel. Sa globalnim tržišnim udelom od preko 15%, Za hotelijere je instaliranih u preko 10.000 hoveoma važno da tela i visokim trendom rasta, ovo iskoriste mogućnosti rešenje zaista zavređuje pažnju. U snižavanja troškova prilog tome govori i činjenica da je Protel PMS nedavno instaliran i u internet rezervacija... Hotel Falkensteiner Beograd. O Protel sistemu, ali i o važnoBoro Bogojević sti kvalitetne integracije PMS Protel konsultant softvera sa sistemima za internet rezervacije za Hotel Life Siguran sam da će Protel veoma govori MSc Boro Bogojević, brzo podići standarde poslovanja Protel konsultant TRS d.o.o. hotelijera na našem tržištu. Sam računarski program Protel treba Šta je to novo što očekujete da Protel razumeti jedino kao kvalitetnu donese hotelijerima u Srbiji? osnovu i preduslov za unapređenje

Hotel life

poslovanja. Ono što je suštinsko i što će doneti progres jeste knowhow inkorporiran u Protelu, a sublimiran iz iskustava hiljada hotela sa razvijenih tržišta, kakva su Italija, Švajcarska, Austrija, Nemačka, Španija i druga. To znači da očekujete približavanje poslovne filozofije hotelijera u Srbiji, onoj koja je zastupljena kod njihovih kolega na „zapadu“? To je neminovnost, a proces je već pokrenut. Ovaj točak su pokrenuli poznati hotelski brendovi, sada prisutni i u Srbiji, kao što su Holiday Inn ili Falkensteiner. Drugi činilac od značajnog uticaja jeste prepoznavanje potencijala tog segmenta tržišta od strane svetskih prodavaca kvalitetnih PMS i CRM rešenja i

njihovih lokalnih partnera koji in- PMS sistema biste izdvojili kao netegrišu sisteme, potencijalnih pro- zaobilazne? vajdera tih rešenja hotelijerima. Većina onoga što se danas u hotelijerstvu može nazvati savremeno, Pretpostavljamo da vidite i Protel u usko je vezano za internet. Obzirom ovoj ulozi? da je internet postao dominantan Naravno, Protel je softver koji prati rezervacioni kanal i tačka kontakta zahteve modernog hotelijerstva. ali sa gostima, elektronski CRM i inne samo to, Protel i anticipira kre- tegracija sa internet rezervacionim tanja u budućnosti, kako iz smera sistemima dobijaju ključnu ulogu. razvoja hotelijerskog poslovanja, Hoteli treba da teže da većinu ontako i iz smera razvoja tehnologije. line rezervacija ostvaruju samostalKljuč je u pravilnom predstavljanju no, čime izbegavaju visoke provizije njegovih mogućnosti hotelijerima, internet posrednika. što istovremeno rezultuje edukacijom i prenošenjem dragocenih Pomenuli ste da danas većina rezerznanja i iskustava u vezi sa savre- vacija pristiže putem interneta. Kamenim hotelijerstvom uopšte. kva informaciona rešenja postoje, a koja su in? Kada govorimo o savremenom ho- Udeo on-line hotelskih rezervacija telijerstvu, koje osobine kvalitetnog već je dostigao 50%, i ima tenden-

H ciju daljeg rasta. Pri tome treba razlikovati rezervacije ostvarene putem OTA (Online Travel Agents), zatim posredstvom IDS (Internet Distribution Systems) kanala i one realizovane putem sopstvenih web stranica hotela i društvenih mreža, kakve su Facebook i Twitter. Među njima postoji značajna razlika u prihodu koji na kraju ostvari hotel, zavisno od provizije koju zaračunava kanal za posredovanje rezervacijama. Kako se optimalno uspostavljaju veze sa internet portalima za rezervacije? Kako se ostvaruje optimizacija rezervacija pristiglih putem internet portala? Većina hotela upravlja kanalima distribucije (portalima) na način da ručno unose svoje slobodne kapacitete i cene. Rezervacije pristižu faksom, a zatim se ručno prepisuju u PMS. Danas je zbog količine podataka sve teže upravljanje kanalima na ovakav način i lako dolazi do grešaka pri unosu. To se naročito ističe ukoliko hotel želi da optimalno distribuira slobodne kapacitete u realnom vremenu, na velikom broju portala i po različitim cenama. Tada je anganžman ručnog unošenja podataka prevelik da bi bio delotvoran. Neophodan je informacioni sistem koji podatke o slobodnim kapacitetima i cenama u realnom vremenu prosleđuje na kanale distribucije i portale, a od njih preuzima podatke o rezervacijama i gostima. Protel se dvosmerno povezuje s većinom kanala distribucije IDS i CM (Channel Manager) sistema. To hotelima omogućava ažurnu prisutnost slobodnih kapaciteta po optimalnim cenama, na svim 20

Tehnologije

izabranim on-line kanalima prodaje. Uz to, trud koji je potreban za ručni unos 5000 rezervacija godišnje (broj online rezervacija koje godišnje ostvari hotel sa 50 soba popunjenosti između 60% i 70%), prepušten je informacionim alatima. Za takav unos potreban bi bio višemesečni rad 2 do 3 osobe! Hoteli su uslovljeni visokim provizijama internet rezervacionih kanala, koji im donose dosta rezervacija, ali su i ograničeni nedovoljnom uočljivošću sopstvenih on-line rezervacionih sistema (putem sopstvene web stranice), za koje ne postoji provizija. Kako u tim okvirima hotel može pronaći idealno rešenje? Procenat rezervacija preko IDS kanala, od kojih je najmoćniji Booking.com, u nekim hotelima dostiže i 80%. Dakle, lako je zaključiti da sa prosečno 15-20% provizije, koliko zaračunavaju Booking.com i drugi kanali, iznosi provizije na godišnjem nivou dostižu vrtoglave iznose. Želja hotela je da ostvari što više on-line rezervacija putem sopstvenih web stranica, odnosno besplatno ili sa minimalnim provizijama. Tu dolazi do izražaja važnost optimizacije vlastitih web stranica i dobrog rezervacionog sistema, koji je savršeno integrisan sa PMS sistemom. Protel PMS omogućuje povezivanje na preko 60 različitih IDS i CRS (Central Reservation System) kanala i sistema, ali nudi i sopstveni Booking Engine (WBE 4.0), kojim hoteli povećavaju udeo online rezervacija na sopstvenoj web stranici.

Na šta hoteli, prilikom izbora rešenja, moraju obratiti pažnju? Kako da odaberu pravo rešenje? Sa stanovišta on-line marketinga i tehnologije, važno je da se hotel predstavi HD fotografijama i video sadržajem, da koristi alate prilagođene mobilnim uređajima, ali pre svega, da koristi dobar CM (CRS) sistem, što znači jedinstvenu tačku pristupa GDS i IDS sistemima. Distribucija hotelskih kapaciteta je tada istovremena na svim željenim prodajnim kanalima, po optimalnim cenama. Naravno, usklađenost u realnom vremenu sa PMS sistemom se podrazumeva. Na taj način hotel ostvaruje optimalan prihod od prodaje svojih kapaciteta na WWW tržištu. Zbog velike ekspanzije upotrebe mobilnih uređaja, hotelijeri su prilagođenje rezervacionih alata mobilnim platformama već prihvatili kao jedan od preduslova rasta poslovanja, a sinergijom Protel PMS i CM sistema, mnogi su ovaj cilj i dostigli.

Vesti

H Saradnja Belgoroda i Kuršumlije

Na poziv Tehnoškoškog univerziteta „Vlasdimir Grigorović Šuhov“ predstavnici Kuršumlije, Radovan Tanasković predsednik Upravnog odbora Turističkog klastera radanskog područja i Dragan Simić direktor Narodne biblioteke Kuršumlija posetili su sredinom maja Belgorodski univerzitet i Belgorodsku oblast. Između Univerziteta, opštine Kuršumlija i preduzeća „Planinka“ iz Kuršumlije kojeg predstavlja Radovan Tanasković postoji uspešna saradnja još od 2008. godine kada je 20 000 studenata ovog Univerziteta glasalo za „Đavolju varoš“ u toku kandidature za izbor u 7 novih svetskih čuda prirode. Saradnja je nastavljena tako što su studenti turizma svake godine dolazili u na praksu u Prolom banju, a neki od njihovih umetnika učestvuje u radu Likovne kolonije „Bele Crkve“, koju finansira preduzeće „Planinka“. Inače, Tehnološki univerzitet iz Belgoroda po svojoj veličini, uređenosti, renomeu i organizaciji spada u red najboljih Univerziteta u Rusiji kojih ima oko 1000. Univarzitet se prostire na površini od 35 ha a u ovoj školskoj godini ima oko 25 000 studenata, od čeka je 8000 stranih, iz 65 raznih zemalja sveta. Ima 9 instituta i 60 katedri između kojih je i katedra za ekonomiju sa odsekom za turizam. Clj posete su bili razgovori o daljoj saradnji, a Radovan Tanasković je održao na Katedri za ekonomiju – odsek za turizam predavanje na temu Turistički klasteri. Kao primer poslužilo je osnivanje i rad Turističkog klastera radanskog područja, a na kraju predavanja Tanasković je dao i svoje mišljenje i predloge za razvoj turizma u njhovoj regiji.

Obiđite Škotsku luksuznim vozom

Upuštanjem u sjajnu avanturu obilaska Škotske luksuznim vozom „The Royal Scotsman“ putnici imaju priliku da sa upoznaju sa kulturom zemlje i svom lepotom raskošnih štotskih regija. Da pogledaju kako izgledaju luksuzne privatne rezidencije u ovoj zemlji, destilerije čuvenog škotskog viskija, planinski predeli koji nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Putnici su u prilici da posmatraju rad iskusnih ribara, osete iskustvo škotskog safarija... Usluga u vozu je na visokom nivou, od smeštaja, hrane, pa sve do samog provoda. Ovaj put može predstavljati proslavu nekog važnog događaja, s obzirom da postoji mogućnost organizovanja privatne zabave. Ukoliko se odlučite da budete deo ove avanture na 3 dana, 2 noći, cena je 3,710, dok je cena za 7 noći 14,000 američkih dolara. Tada ćete biti u mogućnosti da pogledate i lepote koje prožaju regije Velsa i Engleske. 21

Piše: Cvijeta Radović

Edukacija

Treba nam kritičniji

pristup turističkoj praksi

Događaji iz prošlosti doprineli su da Srbija već godinama ima negativan imidž koji se odražava i na turističku atraktivnost zemlje. Umesto da svoje „mane“ iskoristimo na najbolji mogući način mi kao po navici čekamo neka bolja vremena. U razgovoru sa dr Đorđem Čomićem profesorom Visoke Hotelijerske škole razgovarali smo o tome šta učiniti da se negativan globalni imidž Srbije pretvori u pozitivan.

ako možda zvuči kontradiktorno i cinično, bolje je imati bilo kakav globalni imidž, pa makar on bio i negativan nego ga uopšte nemati. Naime, čak i takva globalna prepoznatljivost predstavlja određeni, polazni kapital od koga se može nekom vrstom marketinške alhemije “napraviti od gvožđa zlato”. Raspad Jugoslavije, vladavina Miloševića, građanski rat, bombardovanje, ratni zločini, Haški sud, ubistvo premijera Đinđića, korupcija, organizovani kriminal, problemi sa Kosovom, i da ne nabrajam dalje, su sve politička pitanja zbog kojih je Srbija veoma dugo prisutna u svetskim medijima. To je teško breme koje nam je oko vrata stavila dugogodišnja pogrešna politika. Upravo politika, ali nova i radikalo drugačija, prvo mora da nas oslobodi tog bremena da bismo išli napred. Čini mi se da aktuelna vlada čini lavovske napore u tom pravcu i da hrabrim odlukama na spoljnopolitičkom i untrašnjopolitičkom planu, otvara put ka EU i modernizaciji Srbije, a samim tim doprinosi i skidanju stigme i

unapređenju kako ukupnog, tako i turističkog imidža zemlje. Kada je reč o turizmu, jasno je da je turizam u određenoj korelaciji sa pomenutom političkom predstavom o Srbiji, koja utiče na negativnu turističku percepciju stranaca. Ipak, politički i turistički imidž nisu uvek direktno i mehanički međusobno povezani. Postoji određeni stepen autonomije turističkog imidža u odnosu na politički, posebno ukoliko je određena zemlja izuzetno turistički atraktivna per se, pa turizam uspeva da nadjača politiku (Kuba je tipičan primer toga). Najzad, postoje i slučajevi kada, za pojedine kategorije turista, određeni totalitarni komunistički ili teokratski politički sistemi predstavalju upravo turističku ataktivnost sami po sebi (Severna Koreja i Iran). Nažalost, kako Srbija nema turistički potencijal koji ima Kuba, i na sreću nema ni jednu vrstu „turistički atraktivanog“ totalitarnog političkog sistema, turizam nije dovoljno snažan da nadvlada politiku, pa zato politka u našem slučaju mora da otvori put međunarodnom turizmu. Međutim, i

Bolje je imati bilo kakav globalni imidž, pa makar on bio i negativan nego ga uopšte nemati Prof. dr Đorđe Čomić Visoka hotelijerska škola turističke organizacije i privreda moraju u isto vreme da ulože veliki napor da unaprede turistički imidž Srbije. To nije lako i nema “čarobnog štapića“, nema rešenja preko noći. Preokret se ne može

Hotel life

postići stvaranjem propagandnih „Potemkinovih sela“, ili na primer nekom serijom samodopadljivih promotivnih spotova koji se mesec dana emituju na kanalu CNN. Nastalu situaciju ne može da reši ni neki genijalni ili duhoviti autoironični slogan, kao ni medijsko stvaranje privida neke idealizovane destinacije, ukoliko iza toga ne postoji čvrsto utemeljena realnost. To se može postići jedino kontinuiranim i dugotrajnim naporima političke vlasti i turističkih organizacija na svim nivoima, a ne samo organa koji se bave državnim i međunarodnim poslovima. Potrebno je da se desi suštinska

i radikalna promena celokupnog društvenog sistema Srbije, uz značajno unapređenje kvaliteta turističke ponude. Tek kada se suštinski promeni i unapredi naša stvarnost, možemo pristupiti rebrendiranju Srbije kao turističke destinacije, i sprovođenju odgovarajućih medijskih kampanja i promotivnih napora koji neće više predstavljati „pisanje po pesku“ i „prodavanje magle“.

govorim o tome. Naime, nedavno sam obavio jedno istraživanje na uzorku od oko 400 studenata Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo u Novom Sadu i Visoke hotelijerske škole u Beogradu i došao do empirijske potvrde da kod ispitanika ne postoji direktna i čvrsta međuzavisnost geopolitičke percepcije određene zemlje i njene turističke atraktivnosti. Za većinu pomenutih studenata u Srbiji u geopolitičkom smislu Da li postoji korelacija između najpopularnija je Rusija kao „najnegativnog imidža i turističke veći prijatelj Srbije“ (što predatraktivnosti ? stavlja očekivano, opšte mesto Već sam nešto rekao o tom pitanju, domaće popularne geopolitičke ali sada mogu malo detaljnije da precepcije o bliskosti dva sloven

Gugenhajmov muzej, Bilbao, Španija 23

H ska i pravoslavna naroda), na drugom mestu je, dosta neočekivano, Japan (verovatno zbog donacija autobusa), a na trećem mestu Grčka kao „prijateljska, pravoslavna zemlja“. Međutim, određene zemlje koje su označene kao „znatno manje prijateljske“, kao što su Francuska, Španija ili Velika Britanija, za ispitanike predstavljaju atraktivnije turističke destinacije od prijateljske Rusije i Japana. U slučaju Grčke postoji visok stepen uravnoteženosti između percepcije intenziteta prijateljstva i turističke atraktivnosti. Najzad, SAD su označene kao „najveći neprijatelj Srbije“, međutim turistička atraktivnost ove zemlje znatno nadilazi njenu geopolitičku poziciju. Dakle, izvesna korelacija između negativnog političkog imidža i turističke atraktivnosti postoji, ali ako je turistička atraktivnost zemlje dovoljno snažna, može da se oslobodi političkih okova. To važi kako za percipiranje pomenutih zemalja u Srbiji, tako i za percipiranje Srbije u inostranstvu, o čemu sam već govorio. Da li Beograd ima bolji imidž od Srbije? Odgovor na ovo pitanje takođe je podeljen. Naime, glavni gradovi najčešće predstavljaju simbol, inkarnaciju i kvintesenciju duha, istorije i kulture određene zemlje. Retki su turisti koji odlaze u Francusku, a da ne posete Pariz, u Nemačku, a da ne vide Berlin, u Britaniju, a da ne upoznaju London i tako dalje. Ustvari, često se određena zemlja doživljava isključivo kroz posetu glavnom 24

Edukacija

gradu, na šta ukazuje snažan rast gradskog turizma. U tom kontekstu, veliki i glavni gradovi, na izvestan način, predstavljaju i „države u državi“, samostalne turističke destinacije. Isti je slučaj i sa Beogradom. On u velikoj meri deli sudbinu Srbije, jer predstavlja njen simbol, otelovljenje svega onog što je dobro ili loše u našoj zemlji. Zbog toga negativan imidž Srbije i prati Beograd. Međutim, Beograd je, kao što sam rekao, delimično turistički odvojen od Srbije, jer brojni turisti ne dolaze u Srbiju zbog Srbije, već isključivo da bi posetili Beograd. Ovde se, naravno, postavlja ključno pitanje šta je to što turiste privlači da dođu. Na turističkoj mapi Evrope Beograd ne spada u kategoriju visoko atraktivnih glavnih gradova. Poređenje sa Parizom, Rimom, Madridom ili Berlinom je potpuno neumesno. Takođe, teško se može meriti sa Pragom, Lisabonom ili Budimpeštom. Beograd, po atraktivnosti, spada u „treću ligu“ evropskih glavnih gradova u rangu na primer Bratislave, Zagreba ili Sofije. Beograd je, kako smatraju pojedini teoretičari, „dematerijalizovan grad“. To praktično znači da je u njemu sačuvano malo tragova materijalne kulture, jer je tokom istorije više puta razaran, pa nema kao na primer Prag ili Rim, toliko očuvanih kulturno-istorijskih spomenika koji bi privukli turiste. Pored toga, malo je i vrednih modernih ili postmodernih arhitektonskih ostvarenja, kao ni monumentalnih zgrada koje mogu da izazovu interesovanje potencijalnih posetilaca. Primera radi, dva izvanred-

na primera moderne arhitekture Staro Sajmište i zgrada BIGZ-a su potpuno zapušteni i ruinirani. To što su materijalni tragovi prošlosti nestali, ne znači da ne možemo da se okrenemo budućnosti i da planiranje grada i izgradnju novih objekata prepustimo najsposobnijim urbanistima i najtalentovanijim arhitektama iz zemlje i sveta. Čini mi se da kao društvo nemamo dovoljno kreativne energije, vizionarstva i hrabrosti da se upustimo u smele građevinske poduhvate. Mi naravno, nemamo materijalnih sredstava da dižemo ekstravagantne ikonične oblakodere kao Dubai, Hong Kong ili Kuala Lumpur, ali ne smemo ići ni putem Skoplja koji gradi zakasnele, provincijalne kopije monumentalne arhitekture po uzoru na imperijalne metropole, što sve ostavlja tragikomičan utisak filmskih kulisa, pri čemu glavni grad jedne zemlje postaje neka vrsta Diznilenda. Uzor koji možemo slediti je u stručnoj literaturi označen kao „Bilbao efeket“. Naime, glavni grad Baskije je napravio turistički bum zahvaljujući izgradnji Gugenhajmovog muzeja po projektu čuvenog američkog arhitekte Frenka Gerija (Frank Gehry), koji je projektovao i istoimeni muzej u Njujorku. Takođe je neophodno znatno bolje urediti, restaurirati i održavati postojeće materijalno nasleđe u najužem urbanom tkivu Beograda, upravo zbog toga što ga tako malo imamo. Terazijski greben, Knez Mihailova i Kalemegdan čine turističku osu grada. Nažalost, sramotno je da

Hotel life

Međunarodni Festival stripa i Trka starih automobila - Angulem, Francuska Knez Mihailova ulica, kao glavna pešačka zona, deluje sve zapuštenije. Posivele i oguljene fasade pojedinih zgrada, bez ikakvog reda postavljeni klima uređaji sa kojih vise cevi, mermerne ploče koje su okrnjene, naprsle ili izdignute, prodavci piratskih diskova, kič slika i suvenira i dalje opstaju. Brojni lokali su napušteni i ruinirani, poput bivših robnih kuća „Nama“ i „Mitić“, zatim restoran „Grčka Kraljica“, a godinama stoji i napušteno i ograđeno gradilište u Rajićevoj ulici. Sve to deluje tužno i depresivno, i odražava odsustvo brige gradskih vlasti i turističke organizacije za izgled Beograda. Često prolazim ovom ulicom i imam utisak

kao da se čelnici gradske vlasti i pripadnici odgovarajućih službi uopšte ne šetaju sopstvenim gradom. Viđam i grupe turista koji idu od Trga Republike ka Kalemegdanu i osećam se posramljeno zbog takvog izgleda najužeg centra grada. Pitam se kakav je njihov utisak, kakvu predstavu o našem glavnom gradu, zemlji i kulturi oni imaju. Mislim da se ovo pitanje uređenja i održavanja grada mora hitno i sistemski rešavati i to fazno u koncentričnim krugovima, idući od centra grada ka periferiji. Najzad, kako bi se, kada je reč o „dematerijalizovanom“ kulturnoistorijskom nasleđu, nadoknadili nedostaci Beograda, neophod-

no je stvoriti nove manifestacije, drugačije aktivnosti i oblike animacije koji će tokom godine ravnomernije i u znatno većem broju privući turiste u grad. Zar nemamo dovoljno manifestacija u Beogradu i Srbiji? Imamo dosta srednjih i malih manifestacija, ali nemamo ni jednu mega-manifestaciju po kojoj bi Beograd bio jedinstven i prepoznatljiv u Evropi i svetu. Ni jedna od postojećih manifestacija nije uspela da postane toliko snažna i popularna da bi doprinela radikalnom unapređenju imidža Beograda, kao što je to uspelo Novom Sadu sa festivalom Egzit ili Guči sa Saborom trubača. Zbog 25

H toga, treba uraditi obimno istraživanje tržista kako bi se utvrdili potencijalni segmenti i niše za nove vrste manifestacija. Potom treba uraditi jedan brain storming kreativnih umova kako bi se osmislile te nove manifestacije ili eventualno obnovile neke stare. Sećam se da je nekada redovno održavana trka automobila oko Kalemegdana i na Ušću. Mi nemamo novca da ulazimo u sistem Formule 1 i pravimo nove staze i auto-piste, ali mogli bismo da napravimo slične manifestacije tog žanra. Primera radi, mali srednjevekovni grad Angulem (Angouleme) u Francuskoj, čije su glavne turističke atrakcije zamak i staro urbano jezgro, uspeo je da stvori i dodatne popularne manifestacije poput trka starih automobila oko gradske tvrđave, kao i međunarodni Festival stripa čime je sebe promovisao kao „evropsku prestonicu stripa“. Tokom održavanja tog festivala teško se može pronaći prazna hotelska soba u krugu od 100 km. Takođe, Beograd više ne sme uporno da se drži samo postojećih manifestacija, već mora stalno da traži nove ideje i originalne teme za proširenje ponude u manifestacionom turizmu, koji će se sistematski i kontinuirano promovisati.

Edukacija

mentalitetom „iz inata“, uz snažnu podršku medija, neo-folk kulture, političara i javnosti, izgradili identičan toranj na istom mestu, kako bismo Zapadu i svetu pokazali koliko smo mi snažni i sposobni za brzu obnovu, to jest da kao Feniks ponovo oživljavamo iz pepela. Mislim da je to bilo

potpuno pogrešno i da odražava jedan retrogradni mentalni sklop i prevaziđeni način razmišljanja koji se bazira na religioznom verovanju u „vaskrsavanje mrtvih“. Berlin, na primer, nije rekonstruisao zgradu Rajhstaga (Reichstag) u identičnom obliku kao pre rušenja, već je odabrao sofisticirano rešenje koje na harmoničan i kreativan način spaja Koja je, po vašem mišljenju, pro- ostatke stare zgrade i potpuno mašena turistička investicija u nove elemente, te je to sada potBeogradu? puno novo arhitektonsko delo Kada je Beograd bombardovan, koje privlači turiste. Kada su u srušen je i toranj na Avali, a mi Njujorku u terorističkom napadu smo u skladu sa našim tada vla- srušene Kule bliznakinje, nisu izdajućim nacionalističko-patriot- građene identične nove kule, već skim diskursom i provincijalnim su na njihovom mestu iskopane 26

dve duboke kvadratne temeljne jame u koje su se kule praktično urušile, a koje su obložene crnim granitom na čijim su obodima urezana imena žrtava. Sa ivica sve četiri strane, voda se sliva i pada negde u mračnu dubinu zemlje. To se može tumačiti i mitološki, kao podzemeni svet mrtvih, srodno antič-

kom Hadu. Oko ovog Memor ijalnog centra izgrađene su potpuno nove kule Svetskog trgovinskog centra. Kada je reč o našem tornju, mislim da ga je umesto na Avali, trebalo izgraditi u centru Beograda i to na nekoj od najviših kota (na primer Meteorološki park preko puta hrama Svetog Save i Narod-

Hotel life

ne biblioteke). Na taj način bi se dobio neometan panoramski pogled na ceo grad, a toranj bi bio veoma posećena atrakcija, kako od strane turista, tako i od strane lokalnog stanovništva. Tu na Avali, toranj će opet ostati pust i napušten. Retko ko će tamo otići da ga pogleda, a teško je naći i zakupce restorana na vrhu tornja koji bi rentabilno poslovali na toj lokaciji. Kada je reč o tehničkom aspektu prenosa radio i tv signala, i stručnjaci smatraju da je s

obzirom na razvoj savremenih transmisionih tehnologija, taj toranj takođe nepotre-

ban. Imajući sve to u vidu, ukoliko novi toranj posmatramo kao turističku investiciju, mislim da se tu radi o potpuno promašenom projektu, a sve zbog tog našeg nekreativnog pristupa, konzervative svesti, inertnog ponavljanja istog obrasca i odsustva hrabrosti da se čine radikalne promene i revolucionarni preokreti. Ipak, još uvek se u budućnosti može izgraditi i jedan potpuno novi toranj u centru Beograda, kao što ga već imaju brojni gradovi u svetu (Berlin, Pariz, London, Toronto, Sijetl, Las Vega i tako dalje).

cost) kompanija kojima dolaze uglavnom mlađi ljudi, neophodno je da turistička ponuda grada prati i taj tržišni segment kvalitetnim niskobudžetnim smeštajnim objektima, jer turisti koji dolaze tim kompanijama, ne mogu sebi da priušte da odsednu u skupim hotelima visoke kategorije. U tom smislu treba stimulisati investicije u takve vrste objekata. Takođe moram da pomenem i inicijativu Visoke hotelijerske škole u Beogradu da se po završetku rekonstrukcije, dogradnje i nadgradnje postojeće zgrade, u nekoj narednoj fazi, U Beogradu se gradi sve više ho- uz samu Školu izgradi i hostel tela visoke kategorije i raste broj koji bi bio fizički i funkcionalno hostela. Šta nam nedostaje? povezan sa postojećom zgraBeograd nije ni Pariz ni Lon- dom. Ono što je najznačajnije don, Beč ili Budimpešta, da u tom projektu jeste da bi stumože da privuče „kritičnu denti svih studijskih programa masu“ visoko platežne kli- VHŠ (Hotelijerstvo, Restojentele ka hotelima sa 4 i raterstvo i Gastronomija) deo 5 zvezdica. Međutim, u svoje stručne prakse obavljali u poslednje vreme, grade kuhinjama, restoranima, smese upravo takvi hoteli. štajnom delu i recepciji hostela. To po sebi nije spor- Tu bi se u punoj meri ostvario no, ukoliko investitori jedan „sinergetski intrageneimaju dugoročne inte- racijski i interkulturni koncept rese na našem tržištu, poslovanja“ u kome bi domaći ali čini mi se da nam studenti hotelijerstva pružali u strukturi ponude usluge svojim kolegama, drugim nedostaju kvalitet- studentima i mladim ljudima iz ni budžet (budget) Evrope i sveta. Opština Čukarihoteli i hosteli. Ne ca je prva pokazala interesovaneki adaptirani pri- nje za relizaciju tog projekta u vatni stanovi koji se planu razvoja opštine od 2014. danas često koriste do 2020. godine. Mislim da bi kao hosteli, već za- bilo veoma dobro za Beograd, ista moderni bren- opštinu Čukarica i VHŠ da se dirani budžet hoteli ta ideja realizuje i time komplei pravi, moderni ho- tira smeštajna ponuda grada za steli. Kako Beograd privlači sve taj specifični segment turističke veći broj niskobudžetnih (low tražnje. 27

Piše: Cvijeta Radović

Aktuelno

HORES

zaoštrava smer u poslovanju

HORES već više od četiri decenije s velikim uspehom zastupa i brani interese hotelijera i restoratera Srbije, a ove godine menja smer svog poslovanja i zauzima oštriji stav prema istim dugogodišnjim problemima.

za Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) nalaze se svi relevantni hotelski kapaciteti Srbije (osim hotela Hyatt). Tačnije 65 odsto smeštajnih kapaciteta od ukupno 119 882 ležaja i preko 100 ekluzivnih restorana. Svi zajedno bore se za napredak hotelijerske industrije i za pozicioniranje na privrednoj mapi. U razgovoru sa čelnim ljudima HORES-a, Aleksandrom Vasilijevićem predsednikom Upravnog odbora, Tomislavom Momirovićem - predsednikom Skupštine i dr Georgijem Genovim direktorom HORES-a za čitaoce magazina Hotel Life otkrivamo nove planove Udruženja.

ve kuhinja, edukativne centre i ostale bitne činioce hotelijerstva i restoraterstva. Novi direktor HORES-a je dr Georgie Genov, profesor na Visokoj turističkoj školi, čovek sa velikim iskustvom u upravljanju hotelskim objektima. Jednom rečju naš čovek iz industrije. Sa njegovim dolaskom dobili smo novi impuls i krećemo u realizaciju novih projekata - modernizacija sajta, berza rada, call centar, animiranje novog članstva kojima ćemo ukazati na rezultate iz proteklih 46 godina, ali i na sve ono što HORES može i hoće da učini za svoje članove. Borićemo se protiv samozvanih konsultanata, koji pružaju neadekvatno znanje. Svima koji nas budu kontaktirali obezbedićemo Posle više godina HORES ima konsultante i podršku koju HOnovog direktora. Uz novu ener- RES neće naplaćivati. Čak i za giju, da li možemo očekivati i pre-opening novih hotela preponovi smer u poslovanju HO- ručićemo stručnjake koji imaju RES-a? šta da podele sa kolegama i iza Aleksandar Vasilijević: Želja kojih stoje rezultati. Napravićenam je da napravimo esnafsku mo networking između realnog asocijaciju koja će da umreži sektora hotelijera i edukativnih sve hotelijere, restoratere, šefo- centara, jer su svršeni studenti

samo potencijal, a onaj fine tuning moraju da rade hotelijeri. Tek tada ćemo imati profilisan kadar za budućnost. Sa kakvim se problemima susreću članovi HORES-a i šta bi trebalo menjati? Tomislav Momirović: Iz ugla nas privatnika mogu reći da su naši problemi godinama isti preglomazna, konfuzna administracija, nedostatak kadrova obučenih za realnu situaciju u privredi, lokalne takse koje stalno rastu i komplikovane carinske procedure. Svi žele da uzmu svoj deo kolač kako bi finasirali javni sektor. Ceo region je još uvek opterećen prošlošću i javni predstavnici moraju učiniti sve da reklasiraju naše odnose. Potrebna nam je otvorenost u smislu prometa ljudi, jer nam najviše turista dolazi iz regiona. Taj promet bi bio još veći kada bismo imali i veću promociju u zemljama regiona, ali promocije nema već godinama. Aleksandar Vasilijević: Zakon

Hotel life

Rumunije koji dozvoljava strancima povraćaj PDV-a na gorivo je banalan primer kako država može povećati broj turista i promet u državi. Zahvaljujući toj povoljnosti najveći prevoznici drumskog saobraćaja, Turci, sada ceo drumski saobraćaj kanališu kroz Rumuniju. Iako su naši putevi bolji i kraći, razlika u ceni opravdava njihovu strategiju. Svi mi iz HORES-a ćemo učiniti sve da pomognemo hotelijerima i restoraterima, ali turizam mora biti strateški proizvod Srbije. Možemo li reći da je za hotelijere najveća kriza prošla? Tomislav Momirović: Nije prošla, ali mi smo postali žilaviji. I pre krize smo slabije radili, ali kriza nas je dodatno koštala. Preživljavamo, radimo i napredujemo. Najteže je malim hotelijerima po Srbiji koji nisu deo nekog hotelskog lanca. U tržišnoj utakmici oni moraju biti izuzetno sposobni da privuku goste.

Vreme je teško, verovatno će biti još teže, ali uveren sam da će oni hotelijeri koji su preživeli udarac povlačenja i manjka novca imati i naći snage da napreduju u bliskoj budućnosti. Od čega to zavisi? Aleksandar Vasilijević: To zavisi od situacije u regionu, koji je takođe pogođen ekonomskom krizom i zbog koje se i smanjio broj turista u Beogradu. Našu prestonicu posećuju svi iz regiona, a posebno je posećen muzej 25.maj. Moramo iskoristiti brendove prošlosti kao što je Tito ili budućnosti kao što je Novak Đoković i napraviti turističku priču koja će promovisati Srbiju kao destinaciju. Tito je definitivno brend prošlosti koji nismo dovoljno iskoristili. Zanemarujemo činjenicu da su Kinezi danas kao Rusi pre 10 godina. Otvorili su se, dosta putuju, nemaju turističku kulturu i to će trajati narednih 4-5 godi-

na. Moramo to iskoristititi, ali ne možemo sve sami. Moramo se ujediniti sa zemljama regiona, upakovati sve to u balkanski proizvod, jer smo svesni da je ex Jugoslavija mnogo zanimljiva nego sama Srbija. O zajedničkom balkanskom proizvodu se priča poslednjih pet godina. Šta vas sprečava da ga napravite? Aleksandar Vasilijević: Mnogo toga nedostaje. Za početak, avio saobraćaj sa svim susedima i sa nekim zemljama izvan Evrope. Zatim, animiranje Balkana i Evrope, veća promocija i umrežavanje balkanskog proizvoda ka istočnom tržištu. Smatramo da će u budućnosti najviše kretanja biti iz Azije, tačnije Japana, Kine, Tajlanda. TOB čini sve da dovede što više turista na radost nas hotelijera, ali žalosno je što oni nemaju svoj prostor za INFO centar, jer grad Beograd ne može da obezbedi trajno rešenje za in

Neđo Trklja, Tomislav Momirović, Goran Petković, Aleksandar Vasilijević, Georgije Genov

H formativni centar u prestonici države. Imamo dobru saradnju sa Kongresnim birom Srbije, ali što se tiče saradnje sa TOS-om, tu postoji blaga inertnost. Koliko su naše turističke agencije doprinele turističkom prometu Srbije? Aleksandar Vasilijević: Agencije ne mogu očekivati da zarade više od hotelijera, ili da im damo najbolje cene ako one ne rade ništa na svom kredibilitetu u inostranstvu. Za to što imamo najviše dolazaka preko slovenačkih ili hrvatskih agencija, nisu krivi hotelijeri već srpske agencije. Moramo češće razgovarati, a predlažemo da TOB bude moderator tih sastanaka. Sve je više hotela visoke kategorije. Da li realno postoji potražnja za ovim hotelima ili nam fale budget hoteli? Tomislav Momirović: Generalno hotelska ponuda Srbije raste i razvijaju se sve destinacije. Da li je potrebno više hotela ili ne, odgovor treba prepustiti tržištu i investitorima, jer su oni ti koji donose razvoj. Moramo da napustimo plansku privredu, jer smo ušli u 21. vek i na putu smo ka EU gde vladaju slobodna konkurencija i tržište. Ukoliko bude bilo potrebe za više badget hotela, investitori će to prepoznati. Mislim da nije dobro da šaljemo signal državi da javnim sredstvima finansira izgradnju hotelskih objekata. To pre svega nije moralno, a sa druge strane, neće dovesti do kvalitetne tržišne utakmice. 30

Aktuelno

Ugostiteljstvo pred velikim izazovima

Prof. dr Georgi Genov Cilj HORES-a jeste očuvanje sadašnjosti i stvaranje bolje budućnost u ugostiteljstvu. Ugostiteljstvo je rastući ekonomski sektor koji danas zahteva profesionalnost i inovacije. Hotelska industrija se nalazi pred velikim izazovima, jer su turisti sve pokretniji i njihovi zahtevi su sve veći i raznovrsniji. Sa druge strane, sve je nepovoljniji ambijent za normalno poslovanje. Oko 65 hotelsko-ugostiteljskih preduzeća nije transformisano, nije privatizovano, i oni su u neravnopravnom položaju u odnosu na transformisana preduzeća. Smatram da će kafane ponovo postati primarno mesto komunikacije (pobediće Twitter i Facebook), jer obezbeđuje privatnost, a udobna atmosfera zameniće cool dizajn. Tačnije, cool je prošlost, danas je u trendu prijatno. Hotelijeri se suočavaju sa brojnim zahtevima, jer hotel postaje mesto odmora, rada, inspiracije, zdravstva i komunikacije. Mogućnosti su višestruke za hotelijere, a očekivanja gosta velika. HORES će nastojati da dejstvuje na polju razmene iskustava, marketinga (istraživanje tržiša, oblikovanje proizvoda, reklama, odnosi sa javnošću, prodaja, rezervacije),poreza na imovinu, PDV, na dadžbine i autorska prava, nabavke, edukacije i usavršavanja. Mi smo otvoreni za sve predloge, komentare i ideje, kako bi HORES povećao uticaj i neophodnu zastupljenost na nacionalnom nivou.

Sa povećanjem broja hotela stižu i novi hotelski lanci? Aleksandar Vasilijević: Očigledno da stranci raspolažu boljim informacijama i imaju veću viziju hotelijerstva od nas samih. Sve je više hotelskih lanaca,koji su samo operateri, ali ne investiraju novac. Falkensteiner je jedan od retkih koji je i izgradio investiciju i postavio svoj menadžment. Srbija je trenutno zanimljiva na tržištu, jer nije došlo do preterane gradnje, koja uzrokuje smanjenje cena. Takve slučajeve imamo u Sofiji, Budimpešti, Sarajevu i Zagrebu gde, na primer, jedan hotelijer sa 1300 soba određuje uslove na tržištu. Beograd važi za grad sa najskupljim noćenjem u region. Šta je prava tržišna cena proizvoda koji mi pružamo turistima? Aleksandar Vasilijević: Svi pričaju da smo skupi, ali to nije tačno. Porede nas sa Sofijom i Budimpeštom, destinacijama u kojima je previše hotela i u kojima je došlo do pada turističke destinacije. Naši hoteli pružaju vrhunsku uslugu 24 sata dnevno. Takva usluga ne može da izdrži cenu noćenja od 50 evra. To nije realna cena. Hostela je sve više u Beogradu. Da li ima naznaka da će se uključiti u HORES? Tomislav Momirović: To je otvoreno pitanje. Oni postoje, ne možemo ih ignorisati, ali za sada su po strani i tek će se u budućnosti pokazati da li su i oni za to da se zajedno borimo za napredak zajedničke industrije.

Hotel life

Piše: Marko Spalević

Novi gradski hotel

spoj lirskog i epskog

Svečanim otvoranjem Hotel Falkensteiner BelgradeFMTG grupacije, Beograd je 21.marta dobio 61. hotelski objekat i time pojačao smeštajnu ponudu prestonice.

ustrijska grupacija Falkensteiner Michaeler Tourism Group (FMTG), 21.marta svečano jeotvorila svoj prvi hotel u srpskoj prestonici, a drugi u Srbiji -Falkensteiner Hotel Belgrade. Hotel pripada kategoriji gradskih hotela, i namenjen je poslovnim ljudima i kongresnom turizmu, sa mogućnostima da pruži uslugukoju zahtevaju i internacionalni turisti. Prema rečima direktora hotela Aleksandra Vasilijevića, objekat je projektovao Boris Podreka, jedan od najznačajnijih evropskih arhitekata današnjice. „Futuristička arhitektura, moderan dizajn i prostrane sobe izdvajaju hotel od drugih smeštajnih kapaciteta prestonice. Hotel je smešten na Novom Beogradu, samo 4km od centra, a neobičan eksterijer i brojne pogodnosti za sve goste, bilo da su na poslovnom putu ili odmoru, svakako izdvaja ponudu hotela od drugih u gradu” dodao je Vasilijević. Boris Podreka, inače poreklom iz Beograda, ističe da je ovo njegov prvi projekat u rodnom gradu. „Želja mi je bila da Beogradu donesem kvalitetnu arhitekturu srednje Evrope i tako je nastao ovaj hotel, koji za mene predstavlja nešto dublje od arhitekture. Falkensteiner Hotel Belgrad spoj je dva načela – lirskog i epskog” istakao je Podreka.

Falkensteiner Hotel Belgrade poseduje šest kompletno opremljenih konferencijskih sala površine 400m², kao i luksuznu salu za venčanja površine 300m².Tu je i poseban salon za uživaoce cigareta, a poslovnim gostima je dostupan i biznis laundž sa terasom na 9. spratu. Podzemna garaža sa 54 parking mesta, kao i besplatan internet, na raspolaganju su svim gostima hotela. Osim toga tu su i dodatni sadržaji–“City Spa centar”, finska sauna, parno kupatilo, soba za opuštanje, kao i dve sobe za masažu. Svim gostima je dostupna i fitnes zona opremljena najmodernijim spravama za vežbanje.

Hotelska grupacija očekuje pozitivan bilans u prvoj godini poslovanja. „Zadovoljni smo rezervacijama za prolećnu i letnju sezonu i potpuno svesni činjenice da je potrebno vreme da se hotel pozicionira na tržištu i izbori za svoje mesto. Kada je reč o cenama, u poređenju sa konkurencijom, nalazimo se u gornjem segmentu hotelskih cena u Beogradu. Kako bismo uspešno odoleli konkurenciji želimo da iskoristimo naš poznati Falkensteiner kvalitet usluga. Već smo krenuli u akciju, i to sa kulinarskom ponudom “Najbolji doručak u gradu” naglasio je Agron Beriša, direktor Falkensteiner Hotels & Residences SEE.

Lobi hotela Falkensteiner Beograd

Piše: Jana Matejić

U fokusu

Bezbednost

zaštitni znak kvaliteta

“Bezbednost je posao svih nas”, poruka je Konferencije o bezbednosti u ugostiteljskim objektima, koja je na temu “Visoki standardi bezbednosti – zaštitni znak kvaliteta” održana u Hotelu JAT Slavija. Konferencija je okupila više od 100 učesnika, a svi zajedno su ukazali na brojne probleme sa kojim se susreću i dali predloge koji će, nadamo se, inicirati ozbiljne promene u oblasti bezbednosti, pre svega, u hotelskim objektima

onferenciju je otvorio državni sekretar u MUP-u Srbije Miodrag Miljković, naglasivši važnost bezbednosti za razvoj turizma Srbije, koja treba da postane naša korporativna prednost. - Tragedija koja se pre godinu dana desila u klubu “Kontrast” uticala je da se mnoge stvari promene kako bi ova oblast bila bolje uređena, a sve u cilju sprečavanja takvih nemilih događaja. Briga o bezbednosti građana je prioritet Vlade Srbije, kako u oblasti javnog reda i mira, preko borbe protiv organizovanog kriminala, pa sve do sektora za vanredne situacije – istakao je Miljković. Sa ovom konstatacijom složio se i emeritus prof. dr Slobodan Unković sa Singidunum Univerziteta, koji je u uvodnom izlaganju istakao da je u svetu sve više turista, pa samim tim raste i potreba za većom

brigom o bezbednosti više od milijardu putnika. - Neophodno je da u hotelima i restoranima neko odgovorno obavlja poslove bezbednosti, jer je bezbednost pretpostavka uspešnog razvoja turizma. Međutim, pitanje bezbednosti ne možemo rešiti samo na prostoru mikrojedinica – restorana, hotela, i ostalih ugostiteljskih objekata, nego na državnom nivou – rekao je Unković. U Srbiji već godinu dana traju aktivnosti da se određene zakonske odredbe, pre svega, Zakona o zaštiti od požara, ali i Zakona o turizmu i Zakona o javnim službama, izmene i uvedu nova, drugačija, strožija pravila za registrovanje ugostiteljskih objekata. Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić ukazao je na određene nedostake postojećih zakonskih rešenja i predočio šta izmene

zakona donose. - Zakon o bezbednosti usvojen je 2009. godine, ali nijedan zakon nije sveto slovo. Treba ga menjati i dopunjavati. Naime, u Srbiji osim opštih normi ne postoji podzakonski akt o zaštiti i bezbednosti u ugostiteljskim objektima! I to je veliki propust – kazao je Marić, i predočio da tragedije u novosadskoj diskoteci “Kontrast” ne bi bilo da su prilikom registracije ovog objekta bili ispunjeni svi potrebni preduslovi vezani za bezbednost. - Neophodna je preventiva! Namera je da se nikada više u Srbiji neki objekat ne može registrovati za određenu delatnost, pa tek onda pribavljati i ispunjavati uslove sa aspekta zaštite od požara, već to mora biti uslov prilikom registracije te delatnosti. Znači, prvenstveno je neophodno posedovati projekat i projektnu dokumentaciju zaštite od po-

Hotel life

žara, izvršiti tehnički prijem objekta, pa tek onda obaviti njegovu registraciju – rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije, naglasivši da je svaki dinar uložen u zaštitu od požara dobar ulog, jer ljudski život nema cenu. Nakon tragedije u “Kontrastu”, otac nastradale novinarke Delta televizije Branko Miladinović, preuzeo je inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti od požara, predloživši “Tamarin zakon o zaštiti dece, omladine, novinara i radnika medija”. Tamarin zakon, pored ostalog, predviđa obavezne puteve evakuacije, ispravnu hidrantsku mrežu, sistem za alarmiranje i dojavu požara, kao i vatrogasnu stražu za

sve objekte koji primaju više od 500 ljudi. Ovaj prvi podzakonski akt čeka usvajanje izmene zakona u Skupštini, i očekuje se da će stupiti na snagu do kraja godine.

Zaštita na radu i objedinjena inspekcija

Ugostiteljski objekti su treća kategorija ugroženih objekata kada je reč o požarima, a mali broj inspektora u Srbiji ne može da garantuje redovnu kontrolu. Pritom, kako je istakao Stojan Arizanović, pomoćnik ministra u Sektoru turističke inspekcije u Ministarstvu finansija i privrede, postoji i negativni sukob nadležnosti između organa koji vrše kontrolu.

- Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima jedini se odnosi na turističku inspekciju, dok je MUP-u poverena isključiva nadležnost zaštite od požara, sanitarnoj inspekciji kontrola hrane, a poljoprivrednoj inspekciji nadzor nad alkoholnim pićima. Neophodno je na državnom nivou formirati koordinaciono telo koje će objediniti sve inspekcije u jedan organ – kazao je Arizanović, uz napomenu da je uloga inspekcije preduzimanje preventivnih, a ne samo kaznenih mera. S obzirom na to da u Srbiji posluje više od 20.000 ugostiteljskih objekata, koje nije izvodljivo redovno kontrolisati, deviza “ja brinem o svojim

H zaposlenima, da bi oni brinuli o gostima” mora da bude obavezujuća za vlasnike lokala. Međutim, prema rečima Vere Božić-Trefalt, direktorke Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike, bezbednost je, na žalost, na margini kulture rada i na margini poslovanja u Srbiji. - Veliki je procenat rada na crno u ugostiteljskoj delatnosti, prekovremenog rada, nesigurnosti radnog mesta, zarade su niske, a rizici od povreda i ugrožavanja bezbednosti visoki. Poslodavci moraju da primene razumne mere i obrate pažnju na svoje zaposlene, jer na njima počiva uspešnost kompanije. Ako je zaposleni zadovoljan, onda će i ova delatnost prosperirati – zaključila je Trefaltova.

U fokusu

hotelijerstvu održao u Evropskom parlamentu prof. dr Milovan Vidaković , predsednik DITUR-a, jedan od naših vodećih eksperata za zaštitu od požara, kao i da saznaju više o korporativnoj bezbednosti od doc. dr Gorana Mandića sa beogradskog Fakultet bezbednosti, koji je istakao da požari nisu jedini problem u ugostiteljskim objektima, nego i prevare, pronevere, i mnogi drugi aspekti (ne)bezbednosti, te je neophodno da hoteli imaju menadžera bezbednosti, koji će se zajedno sa svim zaposlenima starati za bezbednost objekta – u svim segmentima. Prisutni su iz prve ruke čuli i priču o stradanju Hotela Grand na Kopaoniku od Gorana Stefanovića, direktora hotela, ali i savete kako da se zaštite od požara i eksplozija u u kuhinjama u sklopu ugostiteljskih objekata od suorganizatora spec. Saše Da se nesreća nikad Kuzmanovića, direktora “Alanne ponovi Učesnici konferencije o bez- sa inženjeringa”, i dr Radenka bednosti imali su ekskluziv- Rajića – profesora na Visokoj nu priliku da čuju predavanje inženjerskoj školi Tehnikum koje je na temu bezbednosti u Taurunum iz Zemuna; o važ-

nim pitanjima bezbednosti u aqua parkovima od Vesne Vlatković, marketing & PR menadžera “A hotela”, o unutrašnjoj bezbednosti u hotelima od Radeta Samčevića, vlasnika konsalting Agence HT i Dušana Radovanovića, vlasnika agencije “VIP Security”, kao i da od drugih kompetentnih ljudi, poput Mirka Gavrilovića, menadžera za sertifikaciju kompanije SGS - najveće svetske organizacije za kontrolu, ispitivanje, monitoring i sertifikaciju SGS. Naposletku, cilj ove Konferencije bio je „da se nikada ne desi ono što se desilo u hotelu “Putnik”, kafeu “Laundž”, klubu “Kontrast”, hotelu “Grand”, restoranu “Central park”, i mnogim drugim ugostiteljskim objektima širom zemlje“ – istakla je po završetku Konferencije Ljiljana Rebronja, urednica časopisa “Turistički Svet”, u ime organizatora Konferencije - Redakcija časopisa za savremeno hotelijerstvo i turizam “Turistički Svet” i Agencije specijalizovane za poslove bezbednosnog menadžmenta “Alansa inženjering“.

Hotel life

Siguran biznis

i miran san uz osiguranje

Kvar “čilera”, pucanje šprinklerske mreže, havarija toplotne pumpe ili nezgoda sa gostima hotela i njihovom imovinom, česti su razlozi za “glavobolju” hotelijera. Umesto da brinete o gostima, prinuđeni ste da rešavate neprijatne situacije, koje iziskuju dodatne troškove i ulaganja. Puno je rizika kojima je vaš posao izložen, a svi oni su nepredvidivi i mogu imati nesaglediv uticaj na poslovanje. Zato je dobro razmišljati o osiguranju. Iako se opasnosti i neprijatni događaji ne mogu sprečiti, njihove posledice se mogu ublažiti finansijskom zaštitom koju pruža AXA Osiguranje.

ompanija AXA Osiguranje razvila je raznovrsnu ponudu osiguravajućih proizvoda namenjenih hotelijerstvu. Uz pomoć AXA Osiguranja možete obezbediti finansijsku naknadu usled brojnih neželjenih događaja koji mogu da ugroze imovinu vašeg hotela. Osiguranje imovine i opreme hotela pruža mogućnost da se obezbedite od niza rizika poput: požara, izliva vode iz instalacija, zemljotresa, poplave, bujice i visoke vode, provalne krađe i razbojništva, loma mašina, loma stakala, a možete obezbediti i naknadu za slučaj ako ste prinuđeni da prekinete sa radom. Požari su najčešći imovinski rizici, a prema istraživanjima AXA Osiguranja, u više od 80 odsto slučajeva uzroci požara su ljudski nemar i nepažnja. Pored građevinskih objekata od požara možete da osigurate ograde, sportska i dečija igrališta, bazene, klizališta, nameštaj i pokretnosti u zgradama, zalihe robe. Nastojeći da što više izađe u susret potrebama klijenata AXA Osiguranje im je omogućilo da pakete osiguranja prilagode svojim potrebama. Možete ugovoriti FLEXA paket i osigurati imovinu od osnovnih rizika (požar, udar groma, eksplozija), a kasnije ih dopuniti dodatnim pokrićima od drugih opasnosti. Lom ili kvar mašina je čest slučaj u hotelijerstvu. “Čileri” ili toplotne pumpe imaju ograničen rok trajanja, a samo vlasnici hotela znaju koliko je teško kada oni otkažu. U AXA Osiguranju možete da obezbedite mašinske, električne uređaje, parne kotlove, prese, filtere, kompresore, instalacije (centralno grejanje, plin, protivpožarne instalacije). “Izazovi kojima je izložena imovina hotela su nepredvidivi i ne mogu se

izbeći, ali se od njih možete finansijski zaštititi. Zato je tu osiguranje. Sveobuhvatnom ponudom osiguravajućih proizvoda namenjenih hotelijerima i vlasnicima ugostiteljskih objekata, AXA Osiguranje želi da se pozicionira kao pouzdan partner ovoj rastućoj industriji, koja u Srbiji ima veliku perspektivu”, ističe Adamantios Hadžistilis, direktor AXA Osiguranja. U AXA Osiguranju možete ugovoriti kasko osiguranje za svoj vozni park i tako obezbediti naknadu u slučaju oštećenja, uništenja ili krađe motornog vozila. U današnjim uslovima kada je bezbednost u saobraćaju pod sve većim

AXA Grupa

Od 2010. godine AXA Grupa, globalni lider u oblasti osiguranja posluje i u Srbiji i to preko kompanija “AXA Životno osiguranje” i “AXA Neživotno osiguranje”. AXA Grupa je svetski lider u oblasti osiguranja i upravljanja sredstvima, sa oko 163.000 zaposlenih koji pružaju usluge za 102 miliona klijenata u 57 zemalja širom sveta. U 2012. godini prihod po IFRS (međunarodni finansijski standardi izveštavanja) je dostigao 90,1 milijardi evra, a dobit je dostigla 4,3 milijarde evra. AXA je prema podacima od 31. decembra 2012. upravljala investicionim sredstvima u iznosu od 1.116 milijarde evra.

Adamantios Hadžistilis direktor AXA Osiguranja. znakom pitanja, kasko osiguranje predstavlja najefikasniji način zaštite vozila. Kod osiguranja namenjenih hotelima ugovor se zaključuje na godinu dana, a osiguranje može trajati i duže, s tim da se premija obračunava na godišnjem nivou. Premija osiguranja može se platiti u celosti, kvartalno ili u mesečnim ratama. Pored imovine, u saradnji sa AXA Osiguranjem možete izraziti i dodatnu brigu i odgovornost prema gostima svog hotela. Na raspolaganju su vam različiti paketi osiguranja namenjeni sigurnosti i zdravlju zaposlenih. Za više informacija o mogućnostima i pogodnostima osiguranja pozovite broj telefona Kontakt centra 011 71 55 444.

Piše: Radomir Samčević

Hotel menadzer

Hotelska prodaja

osnova uspešnog poslovanja

Na nedavno održanoj edukaciji o hotelskoj prodaji koju je organizovala Privredna komora Beograda, niko od 60 predstavnika hotela nije mogao da nabroji deset TOP menadžera prodaje koji su širom Srbije poznati kao majstori svog zanata. Teško je bilo nabrojati i TOP pet menadžera, jer da bi ste bili među najboljima morate imati visoku popunjenost smeštajnih kapaciteta ne samo u sezoni, već tokom cele godine.

etki su hoteli koji imaju tako dobru popunjenost kapaciteta i koji znaju kako da koriste svoj brend ljudi. Primer hotela koji ima 85 odsto popunjenosti kapaciteta tokom cele godine, jeste upravo hotel Mona Zlatibor, a sve to zahvaljujući direktoru prodaje koga svi znaju iz struke - Ivanu Vitoroviću. Menadžeri poput Vitorovića znaju da bez prodaje nema ni uspešnog poslovanja. Da bi proizvod našao put do kupca neophodno je zadovoljiti mnoge aspekte u procesu rada. Velika je zabluda da hotelski kapaciteti mogu naći put do kupaca, odnosno gostiju, bez razvijene prodaje. Međutim, svedoci smo da mali broj hotelskih preduzeća ima razvijenu prodaju, da je prodaja proaktivna i da podrazumeva partnerski odnos sa kupcem. A šta zapravo znači razvijena prodaja? Reč je o prodaji koja je nastavak, odnosno produžetak procesa planiranja, marketinškog delovanja, usmeravanja organizacije i kreiranja proizvoda. Sa druge strane, prodaja je polazna osnova u narednoj fazi koja se

nastavlja analiziranjem, planiranjem, marketinškim delovanjem, usmeravanjem organizacije i ponovnog kretanja proizvoda. Kao što možemo videti, to je proces koji traje i koji se menja, i koji prati kretanja na tržištu. Pristupne osnove prodaje su generalno svuda iste, ali se procesi, u zavisnosti od faktora, razlikuju u većoj ili manjoj meri. Kada se govori o hotelima, postoji razlika u odnosu na lokaciju, veličinu objekta, pripadnost objekta određenim skupovima, nivou usluge koji pruža i tako dalje. Da bi se kreirali autohtoni procesi za odgovarajući hotel, potrebno je hotelsku prodaju posmatrati sa aspekta marketinškog procesa poslovanja. Marketinški koncept poslovanja, zastupljen u hotelskom poslovanju naročito u poslednjih 15 godina, zapravo podrazumeva kreiranje proizvoda na osnovu potreba potrošača, i to preko integralnog marketinga, u kome se ostvaruje dobit upravo zadovoljavanjem potreba tih istih potrošača. Ukoliko hotelska preduzeća ne uspeju da neki od tih činilaca ispune, neminovno

Piše: Radomir Samčević, direktor Agencije HT konsalting i menadžment će doći do smanjenja broja gostiju, a samim tim i rizika poslovanja. Dakle, prodaja najvećim delom učestvuje u ostvarivanju profitabilnih operacija hotelskog preduzeća. Vidimo da su marekting i prodaja zapravo jedna celina i zato ne treba da nas čudi kada u uspešnim hotelskim preduzećima vidimo da odeljenje prodaje ime naziv „prodaja i marketing“, jer jednostavno jedno ne ide bez drugog.

Hotel life

Obzirom da je marketing zadužen za kreiranje proizvoda, logično je da u savremenom hotelskom poslovanju, prodaja kreira i plasira proizvod ciljnim grupama. Danas postoji mnoštvo kanala distribucije, preko kojih se dolazi do gostiju. Ti kanali su lična prodaja, podsticajna prodaja, public relations, distribuciona prodaja, saradnja sa organizatorima putovanja, allotment, GRS i drugo. To svi znamo i veoma često koristimo, ali nesvesno se dešava da zanemarimo druge važne stvari u organizaciji poslovanja. Za početak, napravite dobar biznis plan, jer ćete bez njega biti izgubljeni, vrtećete se u krug, a možda i odustati. Na osnovu biznis plana morate kreirati plan prodaje i marketinga koji će vam biti putokaz i smernica ka tome da li se hotelsko preduzeće kreće u željenom pravcu ili ne. Prilikom izrade tog plana neophodno je koristiti sistematične analize, pre svih možda najrasprostranjeniju u našoj sredini, SWOT

analizu. Potom, nakon dobijenih rezulatata, definisanje pravca i usmeravanje hotelskog preduzeća korišćenjem svih osam principa menadžmenta kvaliteta. Nakon dobijenih jasnih vizija i analiza, potrebno je u okviru organizacije posla delegirati zadatke i ciljeve, ne samo u hotelskoj prodaji već i u okviru celog hotelskog personala, koji su ključni i najvažniji činilac hotelske prodaje. Zaposleni su i deo proizvoda i usluge koja se prodaje, a sa druge strane i osobe zadužene za prodaju i unapređenu prodaju, odnosno up-sell. Iako je najteže promeniti svest zaposlenih, zaposleni moraju da shvate da su svi oni prodavci. Svojim ponašanjem, uslugom, osmehom, argumentima i savetima, oni prodaju svoj proizvod gostima. Shvatamo da orijentacija hotelskog poslovanja mora biti okrenuta ka potrošaču kao polazištu svake poslovne operacije, ne zaboravljajući pri tome na triglav interes. Kreirati lanac vrednosti u

hotelu, portfolio analize korisnika, segmentaciju tržišta, istraživanja, kao i poznavanje potreba potrošača u turizmu. Prodaja mora da se bavi i merenjima, poređenjima i korektivnim akcijama. Smeštajni kapaciteti su primarni hotelski proizvodi, doksu svi ostali proizvodi i usluge sekundarni. To prosto definiše hotel kao vrhunski objekat za pružanje usluge smeštaja, dok svi dodatni sadržaji i usluge mogu biti samo dopuna primarne usluge. Tako se i prodaja mora usmeravati, ka primarnim, ali i ka sekundarnim ciljevima, ne podcenjujući značaj ovih drugih. Zato što jedna kvalitetna usluga nije dovoljna sama po sebi da bi se postigla percepcija ukupnog kvaliteta. Hotelski proizvod je taj koji se kreira na potrebi da se svaka pojedinačna usluga i infrastruktura uskladi s ukupnim proizvodom i doživljajem gosta. Zato i kažemo da je hotelski proizvod skup materijalnih i nematerijalnih svoj

Hotel menadzer

Hotelski proizvodi: PRIMARNO - Smeštajni kapaciteti l SEKUNDARNO - Sve dodatne usluge stava uključujući socijalne, psihološke i funkcionalne koristi i zadovoljstva. Prilikom kreiranja proizvoda neophodno je misliti na njegov kvalitet, a kvalitet zapravo čine sigurnost, higijena, pristupačnost, nedvosmislenost ponude, autentičnost ponude, sklad između aktivnosti ljudi i prirodnog okruženja. U hotelijerstvu kvalitetan

tih potreba gostiju upravo i kreira proizvod koji on želi da kupi. Pošto se proizvod kreira da bi smo ostvarili dobit, potrebno je imati na umu da taj proizvod mora biti namenjen gostima i zadovoljavanju njihovih potreba. Svaki od proizvoda možemo podeliti na proizvode krajnje potrošnje, proizvode poslovne potrošnje, kao i

Potrebe i želje potrošača Ugodnost

proizvod podrazumeva i kvalitetnu uslugu, odnosno svaki hotel treba da nađe kvalitet koji traži za određeni proizvod ili uslugu. Treba imati na umu da je potrošač najvažniji resurs hotelskog preduzeća i da morate istražiti koji su to razlozi zbog kojih vam se gosti vraćaju. Prodaja na osnovu 38

Marketing miks u hotelijerstvu

Komunikacija

Krajnji troškovi kupca

cene koštanje, preko metode bazirane na kvalitetu proizvoda, metode zasnovane na životnom ciklusu proizvoda, do metode poznate kao strategija razvoja tržišta. Ono što je najvažnije kod određivanja cene jeste poznavanje i pronalaženje pravog odnosa cene i profita. Da bi na kraju uspeli da prodate vaš proizvod, neophodno je prvo razu-

1. Proizvod - Customer needs and wants 2. Cena - Cost to the customer 3. Mesto - Convenience 4. Promocija - Communication

na usluge na tržištu poslovne potrošnje. Svaki od navedenih proizvoda mora imati osnovna obeležja, faze uvođenja, rasta, zrelosti, kao i opadanja ili zasićenja. Kod formiranja cena proizvoda, potrebno je koristiti sve poznate metode, od metode na osnovu

meti i doživeti taj proizvod kako bi ga i kupac doživeo, da ste aktivni i uporni, da prodate prvo sebe pa proizvod, da kupcu nudite ono što on želi, da kupac stekne utisak da sam kupuje, a ne da mu se nešto prodaje, da prepoznate potrebe kupca, radite na unapređenoj prodaji i da naučite da slušate kupca.

Hotel life

Piše: Ana Divac

Enterijer

trendovi u hotelijerstvu

Današnje hotelsko tržište sve više zahteva unikatni dizajn i dugotrajnost. U trendu su prirodni i kvalitetni materijali koji mogu biti luksuzno koncipirani.

eri vladavine visokih tehnologija i stresa, mnogi ljudi koji često poslovno putuju, sve više čeznu za oazom mira i privatnosti. Idealno bekstvo od globalnog načina života hotelski gosti mogu pronaći u sobama opremljenim ekskluzivnim materijalima, u kojima skladnost boja i inovativni izvori svetlosti deluju pozitivno i opustajuće na duh. Umesto izgradnje novih objekata akcenat je na impresivnoj reinterpretaciji starih zgrada i industrijskih objekata U realizaciji hotelskih projekata i dalje je primarni fokus na dizajnu, ali pored vizuelnog koncepta, u fazi projekto-

vanja sve veći značaj dobijaju i zdravstvena i ekološka svest. Kao jednu od vodećih firmi u oblasti individualnog opremanja hotela u Evropi predstavljamo vam firmu Voglauer. Tokom 80 godina postajanja ta firma se od proizvođača privatnog nameštaja za robne kuće, razvila u eksperta opremanja hotela visoke kategorije i internacionalnih hotelskih lanaca. Voglauer je 2011. godine opremio hotel The Square u Frankfurtu, o kome se sa sigurnošću može reći da je najspektakularni novoizgrađeni hotelski objekat u Evropi. Pored mnogih hotela visoke kategorije, u 2012. godini

opremili su hotele kao što su Hilton Rotterdam, Steigenberger Frankfurter i The Hotel u Roterdamu. Ove godine kompanija Voglauer je dobila mogućnost da ponovo pokaže svoje dugogodišnje znanje i opremi The Ritz Carlton u Volfsburgu kao i superluxery resort The Chedi Andermatt u centralnoj Švajcarskoj. Da bi realizacija takvih zahtevnih hotelskih projekata uopšte bila moguća, potrebno je imati jako dobar tim stručnjaka, od arhitekata i eksperata koji nadgledaju rad u fabrici sa oko 500 radnika, do inžinjera koji na gradilištu prate celi tok opremanja hotela.

©JOI DESIGN The Square | Frankfurt Hilton Frankfurt Airport Hotel

Piše: Msc Milena Vukić, SUTŠ, Beograd

Analiza

Stres

u hotelskoj industriji

Stres na poslu je postao sve prisutan i višeslojan fenomen. Analiza stresa u hotelskoj industriji pokazuje da stres sa jedne strane ima štetne posledice na produktivnost i performanse zaposlenih koji pružaju usluge gostima u realnom vremenu i donose odluke na licu mesta, a sa druge strane povećava troškove treninga novih radnika, stvara problem kvaliteta i troškove zdravstvenog osiguranja.

otelska industrija je industrija koja je orjentisana na ljude sedam dana u nedelji, dvadeset i četiri sata. Ako se ovome dodaju i neprekidni pritisci da se poboljšaju sopstvene mogućnosti, prilagođavanje nepredvidivim promenama na globalnom tržištu, možemo zaključiti da postoji jako veliki broj situacija koje mogu biti stresne za jednog hotelskog radnika. Pritisak koji stvaraju rokovi u hotelskoj industriji je sve veći i veći. Na jednom mestu istovremeno funkcioniše nekoliko vremenskih zona, a sve je više restorana koji istovremeno služe doručak i ručak. Naci-

onalno udruženje za mentalno zdravlje SAD-a procenjuje da između 50% i 75% pacijenata odlaze kod lekara zbog stresa. U hotelskoj industriji postoje četiri glavne stresne situacije. Kao prvo, direktan kontakt sa gostima, kao i istovremena proizvodnja i konzumiranje usluga, stvaraju obavezu kod zaposlenih koji ne samo da moraju brzo da reaguju, već i postaju predmet kontradiktornih i konfliktnih zahteva i očekivanja koja dolaze sa različitih izvora. Drugo, ukoliko je zaposleni pod stresom a samim tim i neraspoložen, to će se reflektovati na kvalitet pružene usluge i njegov odnos sa

gostom. Treće, visok nivo stresa ima tendenciju da rezultira velikom fluktuacijom zaposlenih, a to stvara visoke troškove obuke kao i problem u održavanju kvaliteta pruženih usluga. I konačno, može se opravdano tvrditi, da kao poslodavci, menadžeri hotela imaju moralnu obavezu da štite dobrobit svog osoblja usvajanjem određenih mera koje bi smanjile izloženost zaposlenih stresnim situacijama. Kroz literaturu razlikujemo četiri glavna uzroka stresa: konflikt uloga na poslu, dvosmislenost uloga, kao i radna preopterećenost i potreba da se odluke donesu u najkraćem roku.

Hotel life

Konflikt uloga na poslu, kao i dvosmislenost uloga, ograničavajući su faktori koji sprečavaju zaposlenog da ispuni svoje obaveze, i vode ka sve većem stresu i sankcijama na radnom mestu. U slučaju konflikta uloga, zaposlenom mogu da budu upućeni konfliktni zahtevi, gde ispunjenje jednog isključuje realizaciju drugog radnog zadatka. Konfliktna očekivanja mogu poticati od jedne osobe (na primer u slučaju kada se traži istovremeno kvalitet i brzina realizacije posla), više različitih osoba ili nekog sasvim trećeg sa kojim se osoba ne slaže iz bilo kog razloga. Sa druge strane, dvosmislenost uloga se javlja kada zaposleni nisu sigurni u svoje radne odgovornosti i ukoliko su im informacije nedostupne ili stignu sa zakašnjenjem. Za razliku od prethodna dva uzroka stresa koji proizilaze iz odnosa različitih nosilaca radnih uloga, druga dva uzroka stresa povezana su sa organizacionom strukturom hotelskog preduzeća. Istraživanja su pokazala da čak i hotelski menadžeri koji nisu u direktnom kontaktu sa gostima reaguje na ova četiri stresora. Različita odeljenja u hotelu generišu različite nivoe stresa. Uloga zaposlenih u odeljenju

hotelskog domaćinstva je fundamentalna u kreiranju hotelskog proizvoda i ukoliko oni ne ispune određene standarde, to će uticati na percepciju gosta o ostalim uslugama koje se nude u hotelu. Ali uprkos ovome ovo odeljenje ima manje cenjen status u očima menadžera i ostalih zaposlenih. Ovo može delovati

prilično demorališuće naročito ako uzmemo u obzir i neprijatnu prirodu ovog posla. Iako sobarice generalno imaju malo interakcije sa gostima i obavljaju svoj posao u izolaciji, njihov posao je često izložen stresu (ulazak u sobu gosta, hitno prelazak na čišćenje neke druge sobe, ispoštovati raspored čišćenja soba

uprkos nedostatku sredstava za čišćenje i opreme, administrativni zadaci koji za njih mogu biti ogroman teret). Što se tiče zaposlenih na recepciji oni ne samo da predstavljaju sopstveno odeljenje, već su i odraz kvaliteta i standarda celog hotela. U toku svog radnog dana njihov zadatak je da prijave i odjave goste, da reše brojne situacije koje zahtevaju empatiju, strpljenje i diskreciju, ali i da izađu u susret gostima različitih kultura i govornih područja, što sve može predstavljati potencijalni izvor stresa. Pored svega navedenog postoje tu još dve jako stresne situacije: prva kada im politika hotela ne dozvoljava da reaguju, jer to nije u njihovoj nadležnosti, a druga je situacija koja zahteva komunikaciju sa drugim odeljenjima koja se odvija pod pritiskom brzog reagovanja čime su šanse za izbijanje konflikta izuzetno velike. Zbog svega toga menadžment treba da reaguje preventivno, i obezbedi stalnu obuku čime bi se smanjilo odsustvo radnika sa posla, kao i visok stepen fluktuacije zaposlenih. Američki institute za stres (AIS) navodi da je cena problema na poslu izazvanih stresom oko 300 milijardi dolara, a stres se dovodi u vezu sa povredama na radu, 41

H odsustvom, napuštanjem posla, umanjenom produktivnošću, troškovima koje plaćaju zdravstvo i osiguranje. U svojoj knjizi “Stres i menadžer”, dr Karl Albreht (Karl Albrecht) predlaže sledeće načine za smanjenje stresa: Izgradite prijatne kooperativne veze sa što više kolega Nemojte prihvatati previše obaveza koje ne možete da ispunite. Pregovarajte sa nadređenima oko realnih rokova u kojima treba da obavite posao i budite spremni da predložite svoje termine umesto da čekate da vam budu nametnuti.Uvek nađite vremena za relaksaciju. Napravite konstruktivnu “listu problema” – zapišite probleme koji vas muče i pored svakog napišite šta planirate da uradite povodom toga. Saznajte što više možete o predstojećim događajima i što bolje se pripremite za njih. U većim medicinskim centrima primenjuje se i metoda autosugestije pomoću koje se opuštanjem utiče na uklanjanja telesnih manifestacija stresa i tako postiže psihičko smirivanje. Osim toga razvijanje veštine življenja u raznovrsnim stresnim situacijama pomaže u prevazilaženju stresnih situacija. Koncept se odnosi na: analiziranje i rešavanje problema, donošenje odluka, razvijanje kritičkog mišljenja, razvijanje kreativnog mišljenja, komunikacije, 42

Analiza

empatija, savladavanje stresa, savladavanje emocija, interpersonalne veštine i tako dalje. Svemu ovome možemo dodati i činjenicu da stručno odeljenje ljudskih resursa može imati ključnu ulogu u smanjenju stresa na poslu. Oni treba povremeno da sprovedu istraživanje stavova zaposlenih, adekvatnost radnog mesta, ili obezbede razvoj karijere zaposlenog kako bi on došao do pozicije koja odgovara njegovim sposobnostima. Uz sve to ne treba zaboraviti razlike među polovima kada je u pitanju stres. Smatra se da su žene zadovoljnije svojim poslom ukoliko dobro sarađuju sa drugima u organizaciji, dok su muškarci zadovoljni ukoliko drugi cene njihov rad. Poruka za ovu industriju je da iako rad sa gostima može biti izazovan i težak posao, tenzija i konflikti sa kolegama ostavljaju mnogo teže posledice na zdravlje. Menadžeri su generalno mnogo izloženiji stresu, jer njihova radna mesta nose mnogo veću odgovornost, a imaju veći broj radnih sati nego zaposleni na drugim pozicijama. Zbog svega navedenog, obaveza svakog hotelskog menadžera je da obezbedi adekvatan standard kvaliteta i performansi, ali i da zaštiti dobrobit svojih radnika, tako što će pronaći, razviti i usvajati menadžerska iskustva koja smanjuju izloženost radnika stresu.

Hotel life

Piše: prof. Aleksandar Kontić, psiholog, VHŠ

Hotel menadzer

Žalbe gosta

šansa za veću lojalnost

Iako naizgled zvuči paradoksalno, situacije koje su skoro svakodnevna pojava u bilo kom hotelu u kojem se hotelski gost žali, uvek imaju svoja dva lica.

albe su uvek neprijatnost za osoblje hotela, obzirom da se gost može osnovano, ali često i neosnovano žaliti na puno stvari, od kojih mnoge nisu pod kontrolom hotelskog radnika koji sluša žalbe. Istovremeno, te situacije neretko uključuju suočavanja sa mnoštvom negativnih osećanja kojima obilato “časte“ službenika recepcije. S druge strane, pravilno kontrolisanje i obuka za takve situacije, mogu biti prava prilika da se gost trajno pridobije, te pokloni lojalnost hotelskoj organizaciji. Gost se može žaliti na beskrajno mnogo stvari koje mu smetaju. Neke statistike pokazuju da se po učestalosti, odmah iza žalbi na čistoću ili urednost, najčešća žalba gosta odnosi na tretman koji dobija od hotelskog osoblja. Postoji niz modela koji se danas smatraju najboljom praksom pri rešavanju žalbi u hotelijerstvu. U suštini, ti modeli opisuju korake koje treba primeniti, s tim što neuspeh jednog koraka, znači i neuspeh sledećeg, odnosno celog postupka rešavanja žalbe.

Ti modeli se mogu uspešno primeniti i predstavljaju deo vežbi kurikuluma studenata Visoke hotelijerske škole u Beogradu. Prvi korak je i osnovni, i odnosi se na neku vrstu organizovanja okruženja, odnosno okvira u kome će se obavljati komunikacija između radnika hotela i gosta koji se žali. Ukoliko se radi o službeniku recepcije, na koju se inače

“sliva” većina žalbi gostiju, on ili ona bi trebalo da odvoji vreme koje će posvetiti gostu, i to samo njemu. Često je veoma dobar način odmah ukazati gostu na to koliko vremena imaju za razgovor sa njim. Ukoliko je moguće, idealno bi bilo da se dijalog sa gostom

obavi na odvojenom delu recepcije ili slično, kako ne bi bilo ometanja, ali i da bi se diskretno rešavala žalba. Jednom prilikom, službenik recepcije je saopštio gostu koji se žalio, da trenutno ima važnija posla, odnosno da u tom trenutku rešava ozbiljniji problem. On je zaista na telefonskoj liniji primao važne instrukcije od glavnog supervizora. Takvim ponašanjem frustrirani gost će još više biti osujećen, a “ulje na vatru” dodaće netrenirani službenik recepcije koji se izvinjava, dodajući da je rešavao važniji problem. Ne mora biti sporno da je službenik zaista imao važnija posla u datom trenutku, ali je prevideo činjenicu da je gostu njegov problem najvažniji. U suštini, ako nema vremena da odmah reaguje, hotelski radnik može proceniti kada će moći da se posveti gostu i njegovoj žalbi, i ukoliko žalba nije hitna, predložiti vreme koje će ekskluzivno posvetiti gostu koji se žali. Pošto su obezbeđeni početni uslovi,

Hotel life

može se pristupiti sledećem koraku - slušanju žalbe. Može zvučati neobično, ali slušanje osobe sa kojom se razgovara je danas postala veština koja mora da se vežba. Nije dovoljno da hotelski radnik samo pažljivo sluša gosta, već i da gost ima jasan utisak da ga radnik pažljivo sluša. To se postiže jasnim neverbalnim i verbalnim porukama, koje služe da učvrste komunikaciju, ali i poverenje. Takođe je potrebno da gost od hotelskog radnika prilikom slušanja žalbe, dobija jasne neverbalne i verbalne poruke da ga hotelski radnik zaista sluša, to jest da mu posvećuje svu pažnju. U neverbalnu komunikaciju se ubrajaju dobro poznate stvari, kao što su kontakt oči u oči, klimanje glavom, ali i celokupno telesno kretanje. Verbalne poruke su nešto suptilnije, i u komunikaciji se odnose na eventualno ponavljanje nečega što je gost prethodno pomenuo, postavljanje potpitanja koja se odnose na bolje razumevanje problema ili slično. Neretko pojedini hotelski gosti imaju više od jedne žalbe, te umeju da “zatrpaju” hotelskog radnika žalbama ili mnoštvom informacija koje mogu delovati nepovezano ili irelevantno za problem. U takvim slučajevima potrebno je jasno, ali i ljubazno, istaći da bi najbolje bilo rešavati jedan po jedan

problem, kao i razjasniti sve što nije jasno ili deluje nepovezano. Time se u stvari odaje utisak da je hotelski radnik zainteresovan i uključen u ono što gost pokušava da kaže. Zadatak hotelskog radnika koji vodi razgovor jeste odgovorno fokusiranje na problem. Takođe, fokusiranje na problem gost ne sme doživljeti kao grub čin. Sledeći vrlo važan, ali i psihološki najsloženiji korak, jeste pokazivanje određene količine empatije prema hotelskom klijentu koji se žali. Dok je u prethodnom koraku bilo važno da se radnik hotela fokusira na problem, u ovom delu radnik hotela treba da izrazi neka od osećanja gosta. Na žalbu oko neadekvatne usluge, hotelski radnik može reći da ”…veruje da ga je to veoma oneraspoložilo, iritiralo “ ili slično. Na taj način, s jedne strane prihvatajući, a zatim i izražavajući negativna osećanja koja gost ima. Tek na sledećem koraku, moguće je direktno razgovarati o mogućim rešenjima problema koji je frustrirao gosta. To je trenutak u kome bi hotelski radnik mogao da rezimira sve što je do tada čuo od gosta, a potom i nagovesti da je vreme da porazgovaraju o mogućim rešenjima problema. Tada se mogu navesti alternative, kao i eventualne kompenzacije. Ukoliko određeni

radnik nema kompetencije, odnosno moć da reši žalbu gosta, potrebno je da ga uputi na nekoga ko je na višoj instanci i može da reši problem. Najoptimalniji put jeste ponuditi gostu da sam predloži rešenje problema. Taj predlog, ukoliko je izvodljiv, za gosta i predstavlja najoptimalnije rešenje. Poslednji korak je sprovođenje rešenja koje treba da bude izvršeno bez odlaganja. Svako lažno obećanje u suštini dodatno frustrira gosta koji se žali. Primera radi, gosta je frustrirala buka u hotelskoj sobi i obećana mu je zamena sobe koja se nije dogodila. Gost je frustiran bukom, a sada dodatno i lažnim obećanjem. “Skinuti ga sa vrata” daje privremeno olakšanje, ali najčešće znači i izgubiti gosta. I ne samo to, nezadovoljni gost će reklamiranjem “od usta do usta” prenositi svoje nezadovoljstvo nekim možda budućim gostima, jednako kao što će svoje zadovoljstvo širiti zadovoljni gost. Istina je da postoji mnogo neutemeljenih, subjektivnih ili nerešivih žalbi. Međutim, i u najnepovoljnijim uslovima, primena gore pomenutog modela je pokazala da pravilan pristup gostu čini da gost, iako ponekad ostane bez rešenja svog problema, biva zadovoljan ispravnim tretmanom koji je dobio od hotelskih radnika.

Piše: Snežana Novaković

Hotel menadzer

Lice i naličje

overbooking strategije

Vrlo neprijatna i stresna situacija, i za gosta i za recepcionera, jeste saznanje da je došlo do prekoračenja ukupnih kapaciteta smeštajnog objekta, odnosno nemogućnost da se obezbedi dogovoreni broja smeštajnih jedinica (overbooking ). Informaciju “Žao nam je, nemamo slobodnih soba, ali ćemo vam pronaći adekvatan smeštaj u drugom hotelu” nijedan gost neće prihvatiti sa osmehom, čak i ako mu hotel ponudi bolju kategoriju od one koju je gost rezervisao i planirao da plati.

eško je precizirati u kom periodu godine se najviše dešava overbooking, ali je sigurno da je to u periodu visoke tražnje. U zavisnosti da li je reč o sezonskim hotelima, ili o hotelima koji imaju celogodišnje poslovanje, hotelima koji posluju na primorju, ili hotelima u velikim gradovima, varira i period godine koji može biti označen kao period u kojem se najviše dešava overbooking. U praksi, hoteli u zimskim centrima imaju jaku sezonu u de-

cembru, januaru i februaru, dok u gradskim centrima ti meseci nisu označni kao meseci sa najvišom tražnjom, a samim tim i mogućnošću prekoračenja ukupnih kapaciteta smeštajnog objekta. Kako i zašto dolazi do situacije da su smeštajni kapaciteti popunjeni dok novi gosti pristižu, da li je reč o nečijoj grešci ili strategiji, za Hotel Life govore predstavnici hotela Holiday Inn, Best Western Plus hotel Park, Jat Hotela Slavija i hotela Moskva.

Prema rečima Slavice Bogosavljević direktorke hotela Holiday Inn overbooking se u hotelijerstvu, kao poslovna strategija primenjuje već dugi niz godina. - Proizašao je iz potrebe da se proceni i na pravi način odreaguje na pojavu nenajavljenih otkazivanja rezervacija i nepojavljivanja gostiju. Sama strategija se bazira na proceni menadžera i podrazumeva oslanjanje na podatke i iskustvo iz prethodnih godina. Primena te strategije se može objasniti i kao

Hotel life

prekomerna prodaja, ali ona zapravo ima za cilj upravljanje i prodaju raspoloživih kapaciteta čiji je rezultat postizanje optimalne popunjenosti. Overbooking nije uvek izazvan od strane samog hotela. Često do njega može doći pod uticajem eksternih faktora, tržišnih okolnosti kao i drugih nepredviđenih situacija. Naravno, može biti i rezultat greške kako u radu sa rezervacionim sistemima, zbog tehničkih problema, poput pada sistema, tako

Upravljanje online prodajom vodi hotel, i hotel je odgovoran za eventualni overbooking . Preduslov da se spreči takva situacija je adekvatno praćenje prodaje na online sistemima i dobra komunikacija sa online sistemima. Ukoliko je overbooking slučajna greška to nije dobro, jer to znači da nad rezervacijama smeštaja ne postoji dobra kontrola. Jedino kada menadžment ne može uticati na overbooking stanje, jeste ukoliko određeni rezervisani kapacitet nije

koji obuhvata čak tri hotela. Raspolažemo sa preko 1000 ležajeva u preko 600 soba. Zbog velikih smeštajnih kapaciteta u čijem sastavu su hoteli sa 1, 2 i 4 zvezdice, i velikih troškova, procenio sam da hotel možemo i moramo više puniti. Bilo je prosto neophodno raditi overbooking, a to znači prodavati i više nego što imamo smeštajnih kapaciteta. Neko će se zapitati kako to funkcioniše i gde se smeštaju svi ti ljudi, ali stvar je prosta. Potrebne

i loših online konekcija koje mogu dati lažnu sliku raspoloživih kapaciteta – ističe Slavica Bogosavljević. Sličnog mišljenja je i Boško Rupić, direktor prodaje Best Western Plus hotel Park, koji naglašava da overbooking mora biti svesna odluka menadžmenta u cilju maksimiziranja prometa i profita, čiji je preduslov dobra procena i analiza. – Overbooking mora biti svesna odluka menadžmenta bazirana na dobroj proceni, analizi i iskustvu. Smatram da se online rezervacioni sistemi ne mogu označiti kao uzrok ili posledica prekoračenja ukupnih kapaciteta smeštajnog objekta.

u funkciji usled nepredviđenog tehničkog kvara ili nečeg što se može označiti kao viša sila. U svim ostalim situacijama, overbooking je na menadžmentu – ističe Rupić. Koliko popunjenost smeštajnih kapaciteta zapravo zavisi od menadžmenta ljudi koji rade prodaju i rezervaciju soba, za Hotel Life govori Ivan Košutić, novi menadžer prodaje i marketinga Jat Hotela Slavija, koji je za kratko vreme postigao zavidnu popunjenost tih hotela. - Pre šest meseci stupio sam na mesto menadžera prodaje i marketinga Jat Hotela Slavija, najvećeg hotelskog kompleksa na Balkanu

su samo dobre analize, dobri proračuni i konstantno praćenje situacije. Kako to izgleda u matematici? Postoji određeni procenat nepojavljivanja gostiju, postoji određeni procenat otkazanih dolazaka, ali postoji i određeni procenat gostiju koji produže svoj boravak poslednji dan boravka u hotelu. Kada se svi ti procenti saberu, oduzmu i stave u jednačinu dobijate određeni procenat koji možete da stavite u overbooking. Pažnja!! Nije baš sve tako prosto. Potrebno je da sve vreme pratite goste i da jako dobro koordinirate sa svim službama u hotelu. U tom lancu bitne su slede 47

H će službe: prodaja, call centar, online rezervacija i recepcija. Ukoliko se overbooking radi kako treba, ne bi trebalo da dođe do manjka soba. Ipak, rizik uvek postoji. Mi imamo tu sreću da na jednom mestu raspolažemo sa tri hotela, tako da možemo da prebacimo goste iz jednog hotela u drugi. Međutim, uvek postoji jedno pravilo: neophodno je gosta poslati u drugi hotel sa istom ili boljom kategorijom, nikako obrnuto. Osim toga, nikada se ne šalju svi gosti u drugi hotel, jer je to neprijatno kako za gosta, tako i za hotel. Stoga postoje garantovane i negarantovane rezervacije. Hotel sa punim pravom može da kaže gostu, ukoliko nije imao garantovanu rezervacija da nema mesta, ali da može da ga premesti u drugi hotel. Gosti se kontaktiraju 72 sata pre dolaska kako bi im se ponudilo da garantuju rezervaciju da bi bili sigurni u istu – objašnjava Košutić. Kao i ostali hotelijeri, Slavica Bogosavljević naglašava da overbooking ima za cilj da popuni smeštane kapacitete, ali ne i da se zaista realizuje. - Slučaj kada se dogodi overbooking, svakako ne ostavlja dobru

Hotel menadzer

sliku, jer se hotel nalazi u situaciji da gosta koji je u njemu želeo da boravi mora preseliti u drugi hotel – objašnjava Bogosavljević. Prema rečima Boška Rupića, overbooking se rešava na razne načine sa zadatkom da gost bude zadovoljan i da dobije isto ili više od onoga što je rezervisao. -Ukoliko je overbooking zaista neizbežan, kao krajnje rešenje primenjuje se premeštanje gosta u drugi hotel koji mora biti na istom ili višem nivou od hotela koji je gost rezervisao. Najčešći slučaj jeste da hotel preuzme na sebe i određene logističke radnje kao što je organizovanje transfera do drugog hotela, eventualni transfer plaćanja i rezervaciju smeštaja. Sigurno da overbooking i situacija kada hotel mora da premešta gosta u drugi hotel nije pohvalna za hotelijera i hotelijer na to ne sme gledati kao na “situaciju koja se dešava”. Na taj način se gubi ukazano poverenje gosta – istče Rupić i ukazuje da razmena gostiju, u overbooking slučaju, iz ugla hotelijera, predstavlja i jedan vid poverenja, obzirom da hotel nekome prepušta svoje goste.

Jedno je sigurno, svakom hotelijeru zasigurno može prijati poziv i ukazano poverenje od strane kolega, za preuzimanjem njihovih gostiju. - Pravilnim i na vreme planiranim rezervacijama smeštajnih kapaciteta za nastupajući period, proveravanjem garantovane rezervacije i postojeće liste čekanja za periode koji su generalno obeleženi visokim zauzećem, hotelijeri prestonice se na svakodnevnom nivou trude da izbegnu problem koji stvara overbooking. U slučaju da se zbog nepredviđenih okolnosti takva situacija ipak dogodi, nešto što je u suštini problem, može biti iskorišćeno kao prednost, jer na taj način, hoteli Beograda imaju jedinstvenu priliku da sarađuju i ostvare komunikaciju u cilju zajedničkog interesa (kompletna popunjenost kapaciteta) u kom obe strane mogu imati korist. Dvosmerna komunikacija između konkurenata nije toliko česta, ali kada se desi, ostavlja dobar utisak i stvara snažnije veze i jača celokupnu hotelsku industriju glavnog grada – ističe Nikola Milović, marketing menadžer hotela Moskva.

Piše: Marko Spalević

Hotel menadzer

Misija zvana concierge

i nemoguće postaje moguće!

Najbolja lokacija, luksuz i konfor jednog hotela gubi smisao bez zaposlenih koji na pravi način znaju kako da vam boravak u njihovom hotelu učine vrednim pamćenja. Na vrhu lestvice hotelskih zanimanja koja svojim znanjem i mogućnostima može vaš boravak u hotelu učiniti nezaboravnim nalazi se zanimanje - concierge.

oncierge priča počinje u prošlosti Francuske sredinom 19. veka, a stvarali su je prvi domaćini hotela koji su činili sve da zadobiju poverenje gostiju i učine ih lojalnim. Upravo iz tog perioda jedna od definicija tog zanimanja jeste „concierge je domaćin hotela koji prima gosta na drugačiji način od recepcionera“. Nekada je i Beograd imao svoje concierge, ljude koji su bili zaduženi za vrlo zahtevne goste. Vrlo informisani, načitani, sa najjačim kontaktima u gradu, uspevali su da privuku goste koji bi neplanirano posetili Beograd. Primera radi, iskusan concierge je obaveštavao svog VIP gosta da je u Beogradu premijera neke pozorišne predstave, da gost ima avionsku rezervaciju u toliko i toliko sati, svoju stalnu sobu na raspolaganju i sve ostale pogodnosti. Vozio bi ga hotelskim automobilom i u kolima mu ukazivao na 3 ključne rečenice u predstavi koje čine suštinu tog umetničkog izražaja kako bi utisak bio potpun. Ovakva moć jedne ho-

telske pozicije, činila je ovo zanimanje itekako prestižnim. „Concierge pruža gostu neograničeno poverenje u određeni hotel“ ističe na početku razgovora za Hotel Life Branislav Bondžić, concierge beogradskog hotela Falkensteiner.

-Šta god da gost poželi, concierge mora da obezbedi. Pritom, da bi držao stvari pod kontrolom ništa ne sme da prepušta slučaju i uvek mora biti korak ispred želja svojih gostiju. To znači da kada je nešto novo, popularno u gradu, concierge mora lično da vidi i isproba, kako bi na najbolji način to kasnije ili preporučio svojim gostima, ili ukoliko ga gost o tome nešto pita imao potpunu informaciju o tome – objašnjava Branislav Bondžić, otkrivajući nam recept za uspeh u ovom poslu. - Tajna uspeha te pozicije jeste da morate biti o svemu obavešteni, informisani, načitani. Da poznajete ljude na različitim pozicijama, da imate svuda jake kontakte koji će vam omogućiti najbolja mesta u nekom klubu, restoranu, pozorištu, na koncertu, modnoj reviji i tako dalje. Upravo obaveštenost, iskustvo i lične veze su ono što svako ko se bavi tim poslom mora da poseduje, a najbitnija osobina koju jedan concierge mora da ima, jeste lojalnost. Lojalnost prema gostu, kao i lojalnost prema kompaniji za koju radi – ističe Bondžić.

Hotel life

Reči “nema - ne znam - ne mogu” nisu poznate onima koji se bave zanimanjem concierge. - Niko od vas ne očekuje da sve znate, ali morate znati ko zna i uvek pronaći najbolji način da rešite zahtev, želju, pitanje, ideju vaših gostiju. Zlatno pravilo je da nikako ne treba davati konačna rešenja odmah. Obećajte da ćete odgovoriti na zahtev, a onda oduševite gosta načinom na koji ste rešili situaciju – objašnjava concierge hotela Falkensteiner, koji ne krije da je u svojoj karijeri uspeo čak i da zbog jednog gosta zaustavi poletanje aviona sa beogradskog aerodroma. Branislav Bane Bondžić je tim poslom počeo da se bavi pre više od dvadeset godina u to vreme jedinom prestoničkom hotelu sa pet zvezdica, a njegova priča nam na najbolji način pokazuje kako se postaje concierge. - U hotelu Hyatt 1991. godine,

postojala je potreba za dodatnim ljudstvom. Iako tada nisam imao mnogo veze sa hotelijerstvom, na razgovoru za posao bio sam najuspešniji u rešavanju različitih situacija i zahteva gostiju. Pošto su bili zadovoljni mojom snalažljivošću i načinom na koji razmišljam, prvo su me primili na posao bellboy. To je i put ka dobrom concierge. Da bi bili dobar concierge, treba da prođete sve poslove koji se tiču primanja gostiju u hotel. Vratar, vozač, recepcioner, sve je te poslove potrebno da radite, kako biste u potpunosti upoznali funkcionisanje hotelskog sistema – objašanjava Bondžić. Tradicija hotela visoke kategorije u najpoznatijim evropskim prestonicama poput Londona, Pariza ili Beča podrazumeva i uslugu concierge. Međutim, čini se da pojedini hotelijeri Srbije ne samo što su to zanimanje ukinu-

li sa prvim smanjivanjem radne snage, već ima i onih koji smatraju da im tradicionalni concierge nije potreban, već je on zamenjen uslugom koju pruža guest relation officer. Iskusniji smatraju da se ta nova pozicija ne može porediti sa tradicionalnim opisom pozicije concierge. Postavlja se pitanje da li zanimanje concierge u Srbiji pripada prošlosti? Branislav Bondžić je danas jedan od retkih ljudi, ako ne i jedini čovek koji se tim poslom bavi u hotelima naše prestonice. Sa druge strane Pero Radovanac je hotelijer sa višegodišnjim iskustvom i koji je svestan činjenice da je ta usluga neophodna hotelijerima koji žele lojalne goste. - Lično smatram da je zanimanje concierge, iako nastalo u dalekoj prošlosti, zapravo zanimanje budućnosti. Novo vreme, nove tehnologije i brz način života, ponekad zamore svakog od nas da

H bismo se bavili nekim običnim stvarima, i tada na scenu stupa concierge - kaže Pero Radovanac osnivač i vlasnik agencije Serbia Concierge i dodaje da danas concierge mora biti dinamičan, preduzimljiv i uvek spreman da udovolji gostu. Agencija Serbia Concierge nudi usluge koje dobar concierge u svako doba dana ili noći može da vam obezbedi: rezervacije najboljih karata za pozorište, koncerte, sportske događaje ili avio prevoznike. Osim toga, tu su i usluge smeštaja u Beogradu, organizacija poslovnih ili privatnih zabava, manifestacija, proslava u restoranima ili klubovima, kurirska služba, transferi sa ili bez vodiča, usluge limo servisa, rent a car, clubbing, team building organizacija, organizacija sportskih aktivnosti i još mnogo toga. Ideja za osnivanje takve agencije nastala je u želji da se na najbolji način odgovori na sve zahteve gostiju koji pristižu u našu prestonicu. - Agencija Serbia Concierge je

Hotel menadzer

nastala kao logičan nastavak mog dosadašnjeg rada u hotelskoj industriji. Primetio sam da postoji potreba za službom koja bi mogla da ujedini potrebe gosta, ali i potrebe hotela u kome gost odseda. Obzirom da se većina domaćih concierge agencija bazira samo na uslugama transfera i clubbing, smatrao sam da Beogradu i Srbiji nedostaje neko ko može da pruži kompletnu uslugu stranim i domaćim gostima. Serbia Concierge im na pravi način omogućava da dožive kako moderni, tako i tradicionalni Beograd, ali i da uživaju u nepreglednim čarima naše bogate Srbije - objašnjava Pero Radovanac. Smisao i interesovanje za zanimanje concierge zavisi isključivo od interesovanja gostiju, pa ipak kako kaže concierge hotela Falkensteiner, ne može svako da se bavi tim poslom. Najbitnija je ljubav prema poslu, a zatim i odlična percepcija stvari i situacija koje se dešavaju neposredno oko nas.

- Morate pratiti sve medije, sva bitna dešavanja i zapamtiti sve poznate ličnosti iz svake branše. Kada u hotelu odsednu neke imućne ličnosti koje možda i nisu toliko medijski eksponirane budu vrlo prijatno iznenađeni kada ih prepoznate. To je jedan od načina da im pokažete gostoljubivost, ali i diskreciju. To je garancija da će se vratiti u hotel u kome su bili dočekani na najbolji način – ističe Bondžić, koji nam i otkriva da je danas, sa nekima od svojih gostiju odličan prijatelj, kao i da im je najbolji posrednik za sve što im treba u Beogradu. Zanimanje concierge možete pronaći u hotelima visoke kategorije, kao i u agencijama specijalizovanim za pružanje takvih usluga, a iskustvo gostiju je pokazalo da im ni najbolji lični saradnici ne mogu udovoljiti koliko to može jedan concierge. Birajući takvu vrstu usluge gosti štede vreme, novac i trud, a dobijaju samo najbolje, jer misija jednog concierge jeste da za vas nemoguće učini mogućim.

Hotel life

Piše: Marko Spalević

Hotel life blog

Hotel Moskva

večna priča koju pišu slavni

Čitav jedan vek u srcu naše prestonice nalazi se hotel Moskva – jedan od najstarijih i najznamenitijih hotela u našoj zemlji. Kako je Beograd postajao veći i moderniji tako je i hotel Moskva zauzimao sve važnije mesto u njegovoj istoriji. Od osnivanja davne 1908. godine kroz ovaj hotel prošlo je više od 36 miliona ljudi, a u njegovim sobama i apartmanima budilo se oko 4 miliona gostiju. Dobar deo te fenomenalne statistike čine izuzetno poznate i slavne ličnosti koje su obeležile vreme iza nas.

otel Moskva se s razlogom može pohvaliti holom slavnih gde su, u znak sećanja na poznate goste, postavljene i njihove fotografije. I to nije sve, ramovi sa slikama, svih onih koji su obeležili postojanje ovog našeg najstarijeg hotela, nalaze se i ispred apartmana u kojima su bili smešteni tokom poseta Beogradu. Zidovi „Moskve“ kriju bogatu istoriju, a prostorije ovog hotela oduvek su bile idealne kulise za grandiozne proslave, koje su priređivane u čast značajnih gostiju i događaja. Neretko su poznati gosti svojim ponašanjem za posetioce hotela pravili dobru atmosferu, atmosferu za pamćenje. Tako je legendarni Toma Zdravković, poznat kao veliki boem, imao običaj da sa čašom u ruci izađe iz sobe i da na licu mesta komponuje svoje pesme koje su, nedugo zatim postajale veliki hitovi i boemske himne. Ovaj hotel tokom svoje istorije bio je svedok– venčanja i rastanaka, ljubavnih svađa i pomi-

renja, tajnih susreta i pregovora, ali kako je dobar hotelijer kao doktor, on tajne svojih dragih gostiju ne iznosi u javnost. Baš od takvih taj-

nih hotelijera, već su i Beograđani bili veoma zainteresovani za sve bitne ljude koji su ga posetili. Zauvek će se prepričavati kako se poznati fizičar Albert Ajnštajn u pratnji supruge Mileve Marić u bašti hotela družio sa prolaznicima, a Beograđani su svog „srpskog zeta“ oslovljavali sa “gospodin ludi naučnik“. Sve to, njega je samo zasmejavalo. Slavni reditelj Alfred Hičkok bio je fasciniran izgledom hotela, a u decenijama koje su usledile nakon njegovog dolaska u Beogradu, ovaj hotel posetile su i brojne njegove kolege Roman Polanski, Bernardo Bertoluči i Miloš Forman. Još jedna zvezda sedme umetnosti, glumac Džek Nikolson bio je gost hotela Moskva za vreme filmskog festivala osamdesetih godina prošlog veka, i tada je govorio kako je srpski film mnogo kompleksniji od holivudskih ostvarenja. ni satkana su sećanja svih onih koji Da ovaj hotel odiše specifičnim su radili u hotelu Moskva. Ipak, glamurom i primamljivom atdolaske poznatih gostiju nisu pro- mosferom svedoči i činjenica da pratile samo oči i uši profesionalnije samo Nikolson bio jedina

Hotel life

velika holivudska zvezda koja ga je posetila. Na početku karijere, dok je snimao jedan od svojih prvih filmova, gost hotela Moskva bio je i „zlatni dečko Holivuda“ Bred Pit. Oni koji su sa njim sarađivali na filmu „Tamna strana sunca“ reditelja

Božidara Nikolića, kažu kako je Bred Pit bio oduševljen panoramom Beograda i Košutnjakom, ali i hotelom Moskva u kojem je boravio tokom glumačkih priprema. I holivudska zvezda našeg porekla, Mila Jovović bila je gost ovog hotela, a u njemu su

odsedali još i Robert De Niro, Kirk Daglas i Majkl Daglas. Hotel Moskva bio je inspirativan i većini velikih umetnika i mislilaca koji su Beograd posetili u prethodnih sto godina. Upečatljivog izgleda, srebrne duge kose i brade, odeven u 55

crnu mantiju, u Beograd je 1926. godine stigao i legendarni indijski pesnik i filozof Rabindranat Tagore, a hotel Moskvu izabrao za svoje prebivalište. Za njim u Beograd stigao je i slavni ruski pisac Maksim Gorki, koji se prvo lečio u Vrnjačkoj banji, a zatim uživao u ovom beogradskom hotelu. Sa sigurnošću se može reći da je u hotelu koji nosi ime prestonice njegove zemlje osetio sve čari srpske gostoljubivosti, obzirom da je u jednom pismu prijatelju u Rusiji napisao: „Ovo je naša zemlja... Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi... Isto toliko su široki kao i mi, i isto toliko veliki kao i mi..!“ Još jedno veliko veliko ime svetske književnosti uverilo se u gostoljubivost hotela Moskva. Šest godina posle Maksima Gorkog, u Beograd je stigla i slavna engleska spisateljica Rebeka Vest. I ona je izabrala da hotel Moskva bude njena oaza tokom boravka u Beogradu. Tog ranog proleća 1936. godine njen vodič kroz Jugoslaviju bio je naš poznati pisac i novinar Stanislav Vinaver. Nesumnjivo je da je Rebeka Vest bila 56

Hotel life blog

oduševljena onim što je ugledala na našim prostorima. U sećanje na ovo putovanje nastala je knjiga „Crno jagnje i sivi soko“, koja je štampana tokom drugog svetskog rata. U moru anegdota koje je kasnije zapisala u svojim memoarima stoji i opis za nju nesvakidašnje, a za tadašnje Beograđane sasvim uobičajene situacije u ovom beogradskom hotelu: „Ali ni u jednom od tih velikih gradova (London, Pariz ili Njujork) nisam videla da se polako otvaraju hotelska vrata kroz koja bez žurbe i smireno ulazi seljak sa crnim jagnjetom u naručju. Našao je mesto pored pulta gde se prodavala Pravda i Politika, Continental Daily Mail, Paris Soir, New York Herald Tribune. Bio je to lepo građen mladić, ravne plave kose, visokih jagodica i jasnog pogleda. Na sebi je imao građansko odelo, ali i kožuh i crnu šubaru, i kožne opanke sa savijenim kljunovima. Na kupovnoj košulji video se vez koji je dodala njegova majka. Gledao je oko sebe kao da nekoga traži. Dva puta je otišao do vrata bara zagledajući lica onih zdepastih malih ljudi, po čemu je

bilo jasno da je čekao nekog iz njihovog kruga“. Ovakav je bio Beograd tog vremena, na putu od ruralne varošice do moderne prestonice. Sa rastom Beograda, rasla je i naša nekadašnja zemlja Jugoslavija, a tokom godina prosperiteta poznati i važni svetski političari odsedali su u hotelu Moskva. Jedan od njih je i 36. američki predsednik Ričard Nikson, kao i čuveni indijski revolucionar Mahatma Gandi. Među slikama poznatih u holu slavnih hotela Moskva nalaze još i fotografije Lučana Pavarotija, kralja Petra I Karađorđevića, Indire Gandi, kao i poznatog francuskog pisca Patrika Besona, koji je odnedavno pronašao svoje mesto u holu slavnih ovog hotela. Često su posete inostranih zvezda prerastale u mit, ali teško i najiskusniji hotelijeri, kakvi su oduvek bili u hotelu Moskva, mogu sakriti da su im najdraži susreti bili sa domaćim ličnostima. Uvek se mogu sresti duhoviti gosti, ali za Radeta Šerbedžiju kažu da je uvek spreman na šalu. Bogata istorija i duga tradicija su ono što najviše krasi ovaj hotel.

Hotel life

Baš zato je i devedesetih godina princeza Jelisaveta Karađorđević, kao prva iz vladarske porodice koja se vratila u Beograd nakon godina izgnanstva, odsela u nekadašnjem kraljevskom apartmanu. Samo u prethodnih mesec dana poznati gosti hotela Moskva bili su i Nina Badrić, Hari Mata Hari, Karl Luis, Aleksandar Saša Đorđević i mnogi drugi. Ima i onih koji se u ovaj hotel zaljube na prvi pogled. To se desilu čuvenom šansonjeru Arsenu Dediću. Jedna beogradska zimska noć, davne 1967.godine, kriva je što avion zbog leda i snega nije mogao da poleti sa beogradskog aerodroma. Umesto da odleti u Moskvu, Arsen je odseo sa suprugom Gabi Novak u hotelu Moskva. Od tada, ovaj apartman

je uvek bio rezervisan za njih kad god bi dolazili u prestonicu, a do 1990. godine ovaj čuveni pevač je najmanje 30 puta odseo u apartmanu broj 15. Godine rata su uticale na to da se slavni kantautor vrati u Beograd tek 2005. godine i priredi spektakularni povratnički koncert za publiku iz Srbije. Nakon koncerta veselje se prenelo u hol hotela, a kako je u kasnim noćnim satima kuhinja bila zatvorena Arsen je naručio pljeskavice iz obližnjeg kioska i sve svoje obožavaoce pozvao da večeraju u Moskvi. Dušu jednog hotela čine njegovi gosti i njihove uspomene na boravak u istom. Kako nekada tako i danas, dušu hotela Moskve obogatili su ljudi koji su svojim delima činili bogatijim živote mnogih od

nas. Ipak, za sve one radoznale hotel Moskva ljubomorno čuva sve tajne i navike svojih gostiju, i u tom smislu zauvek će ostati svojevrstan “zabranjeni grad”. Neke od zanimljivosti poput onih koje su pratile boravak Arsena Dedića u hotelu Moskva su tek mali segment onoga što hotelijeri pamte i danas mogu da ispričaju. Za sve druge zanimljivosti sadašnjih poznatih gostiju moraćemo da sačekamo da još mnogo vode poteče sa Terzijske česme, jer hotelijeri Moskve ljubomorno čuvaju privatnost svojih gostiju hotela koga još i zovu “An everlasting story”.

Piše: Snežana Novaković

Tehnologije

Na korak

do željene masaže

Stvoriti lojalne goste koji će vas svima preporučiti i koji će vam se uvek vraćati nije nimalo lako, ali jedno je sigurno - detalji i potpuna usluga čine zadovoljnog gosta. Jedna od usluga koju će vaši gosti znati da cene i zbog koje će vam se varovatno uvek vraćati jeste masaža.

rateći savremene trendove, masaža je postala usluga koja mora biti dostupna gostu 24 sata dnevno i to na korak od njih. Takvu uslugu moguće je obezbediti samo uz masažne fotelje koje su postale neophodan deo enterijera skoro svakog hotelskog lobija, luksuznog apartmana, kozmetičkog salona, kongresnog centra, fitness i wellness centra i tako dalje. Na našim prostorima hotelijeri koji su se odlučili da prate svetske trendove, svoje poverenje su poklonili ARCUS masažnim foteljama. ARCUS je brend masažnih fotelja koji je prisutan na celoj teritoriji bivše Jugoslavije i nosi epitet najkvalitetnijih što potvrđuje veliki broj zadovoljnih kupaca i korisnika. Paleta od jedanaest modela može udovoljiti svim zahtevima i potrebama vaših gostiju, a u okviru projekta “ARCUS wellness oaza” te masažne fotelje možete pronaći i isprobati u čekaonicama, hotelima, apotekama, tržnim i kongresnim centrima, brojnim firmama, fitnes centrima, pa čak i u autobusima i taksi vozilima ili na benzinskim pumpama.

Masaža na fotelji stvara ugođaj koji je bolje isprobati nego opisati. Nekada su ovakve fotelje masirale samo vibracijom, ali danas sa ARCUS masažnom foteljom moguće je dobiti kvalitetnu masažu koja može udovoljiti čak i zahtevima fizioterapeuta. To znači da ARCUS fotelje masiraju svim masažnim tehnikama (gnječenjem, lupkanjem, trljanjem, pritiskanjem

(shiatsu) i valjanjem), a moguće je i podesiti intezitet masaže, položaj i ugrejati deo tela. Masažna fotelja pruža masažu od stopala do vrata i sve to uz predivnu opuštajuću muziku. Ako vaši gosti i vi koristite ARCUS masažne fotelje pola sata dnevno,

Avangard

Hotel life

obezbedićete zdraviji život. Više od pola sata se ne preporučuje, jer je masaža vrlo intezivna i celovita, ali u svakom slučaju na njoj se mogu masirati svi zdravi ljudi, trudnice, pa čak i osobe sa proširenim venama, ili osobe koje su imale neku povredu kičme, jer fotelje imaju mogućnost programiranja i potpunog prilagođavanja masaže. Gosti visokog turizma dobro znaju šta je masaža na fotelji, jer ih uglavnom već imaju u svojim domovima, pa očekuju takvu uslugu i u hotelima gde odsedaju. Upravo takve su i ARCUS masažne fotelje, veoma sofisticirane, modernog izgleda i vrhunske izrade, a moguće ih je poručiti u željenoj boji ili od željenog materijala. Njihove prednosti su višestruke, ali treba istaći da masažnu fotelju ne morate zakazivati, ne predstavljaju trošak u smislu radne snage, poreza i doprinosa ili preparata za masažu. One nikada ne odbijaju klijenta već pružaju dvadesetčetvoročasovnu uslugu uvek istog kvaliteta. Moguće ih je postaviti svuda, ali se model IDEAL PRO obično nalazi u blizini recepcije, banket sale, restorana ili u nekom od foajea. Radi na ubacivanje novčanica i ne zahteva servisiranje od strane osoblja. Idealna je još i za aerodrome, banje, biznis centre, univerzitete, benzinske pumpe, turističke brodove. Cena masaže na ovoj fotelji je izuzetno povoljna i pristupačna svima. Fotelje EXELENT , AVANGARD i AMBASADOR su neizostavni deo predsedničkog ili

bilo kog luksuznijeg apartmana. Idealne su za goste koji u kasnim večernjim satima žele samo večeru, kratku masažu i da utonu u san. Modeli kao što su DIPLOMAT i SUPERIOR se najčešće nalaze u kozmetičkom salonu ili fitness centru. Masažne fotelje se mogu postaviti i u wellnesu, jer ne predstavljaju konkurenciju masaži putem dodira, jer masažnu fotelju biraju svi oni koji žele brzu i kvalitetnu masažu, bilo da je to u kasnim satima, bilo da se stide otići u wellness centar, bilo da ne podnose dodir nepoznatih ljudi ili možda imaju ljubomornog partnera koji im ne dozvoljava odlazak kod masera. Sve su to činioci o kojima

Superior savremeni hotelijeri moraju voditi računa ukoliko žele gostima da pruže potpunu uslugu kojom će stvarati zadovoljne, a samim tim i lojalne goste.

Ambasador

Piše: Snežana Novaković

Barmen preporucuje

Ice Tropez

osvaja vaša čula

Sa obala Fransuske rivijere konačno je u Srbiju stigao ICE TROPEZ, penušavo koktel vino sa egzotičnim ukusom voća. Novi ukus na usnama ljubitelja ovog koktela intrigira sva čula i zavodi moderno stilizovanom flašom, potvrđujući tako svoju ekluzivnost.

ce Tropez je koktel Ovaj egzotični ukus nastao je Osnova ovog penušavog kokpoznat širom sveta, a u San Tropeu na jugu Francuske, tela je vino rose, a neodoljiv od nedavno se nalazi u a kreirao ga je Gregoire Chaix, ukus dobijen je dodatkom ukusa ponudi najekluzivnijih restorana vlasnik Bar Du Port u San Tro- breskve i mineralne vode. Vrlo i hotela u Srbiji. Svojim ne- peu, jednom od najpopularni- modernu i inovativnu ambalažu odoljivim ukusom osvaja kako jih mesta za izlazak. Provodeći dizajnirao je Christophe Pillet, ljubitelje alkoholnih, tako i ljib- vreme okružen ljudima koji čiji doprinos u arhitekturi Franitelje bezalkoholnih napitaka, jer prate trendove, osetio je potrebu cuske se ogleda kroz arhitekturu Sen Tropez možete poručiti sa za pićem prepoznatljivog iden- Hotela Sezz u XVI distriktu Pariza, novoj radnji Lacosta na titeta i zavodljivog ukusa. 6% ili sa 0% alkohola. Les Champs i naravno Bar Du Port u luci San Trope. Nakon što je 2006. godine osmislio Ice Tropez koktel vino sa 6% alkohola, Gregoire Chaix je vrlo brzo osmislio i bezalkoholnu varijantu za maloletnu populaciju, ali i starije koji ne konzumiraju alkohol. Ona je potpuno iste boje, mirisa i ukusa kao prvobitna verzija samo bez alkohola. Vinska baza je zamenjena sokom od nefermetizovanog grožđa. Sa aromom nektarina, svojom svežinom i dizajnom, bezalkoholni Ice Tropez je postao idealno piće za mlade i vrlo konkurentan brend svim ostalim bezalkoholnim pićima. Generalni uvoznik Već sa prvim gutljajem znaćete za Srbiju i Crnu Goru da je Ice Tropez ukus za kojim LPC INTERNATIONAL d.o.o. ste tragali, savršenstvo na dohBudmanijeva 25, Beograd +381 63 321 455 vat ruke! www.icetropez.rs

Hotel life

Domain Tropez

Ice Tropez je nastao u vinariji Domain Tropez, koja iako postoji svega dvadeset godina spada u red najbojih u Francuskoj, a to dokazuju i brojne nagrde za vina iz njihovog asortimana: Le Domaine Tropez, Le Tropez Black, Ice Tropez, Ice Tropez 0%, Le Crazy Tropez, White Rose, Class One, Sand Tropez Rose. Vinarija je nastala 1996. godine, a na 36 hektara vinograda uzgajaju se brojne sorte autohtonih provansanskih vina. Za rekonstrukciju vinarije, bila su neophodna velika sredstva da bi se napravio podrum koji predstavlja i umetničko delo. Vremenom Domain Tropez se uzdigao u sam vrh među francuskim vinarijama. Dominatna vinova loza raste svuda u ovom područiju, gotovo u celoj regiji Grenache daje vinu jaku specifičnu strukturu i aromu. Tibouren je takođe specifična sorta vina iz lokalnog regiona Golfe of Saint Tropez, koja ima notu elegantnosti i prefinjenosti. Ostala srodna vina su cinsulat od koga se pravi roze, rolle i semillion za bela vina i syrah i cabarnet za crvena vina. Posebnost ovim vinima doprinose izuzetne vremenske okolnosti, snažan uticaj organskog uzgoja i poštovanje svih dobro promišljenih metoda i načina uzgoja – od upotrebe mehanizacije za hemijsku kontrolu korova do korišćenja sredstava na bazi sertifikovanog biljnog đubriva. Berba se obavlja u vreme niskih temperature kako bi se zadržala elegantna i kompleksna aroma rozea i belih vina, stvarajući laganu penušavost svetlijih vina. Za kvalitet vinograda potrebno je vreme, ali prema rečim Gregoire Chaix vlasnika vinarije, ako posedujete stras, hrabrost i maštu moguće je napraviti kvalitet vredan pažnje. 61

Piše: Igor Luković

Vino

Trijumf

Paola Basa

Takmičenje za najboljeg somelijera sveta (14. ASI Contest of the Best Sommelier of the World) na kom je titulu osvojio Paolo Baso, održano je poslednje nedelje marta ove godine u Tokiu.

ve godine u Tokiju organizatori takmičenja za najboljeg somelijera sveta bili su Međunarodna asocijacija somelijera (ASI)i Japanska asocijacija. Takmičenje je održano uz pomoć brojnih sponzora, među kojima je najvažniji bila šampanjska kuća Moët & Chandon. Takmičar iz Srbije bio je Srđan Janjić, koji je uspeo da se plasira među 30 najboljih somelijera sveta. U srpskom timu, čiji je nastup i put pomogla kompanija Knjaz Miloš, bio je i predsednik SERSA Miroslav Radojčin, kao i potpisnik ovih redova u ime Upravnog odbora nacionalne asocijacije. Posle više meseci intenzivnih priprema, lokalnih i nacional-

nih takmičenja širom sveta, nestrpljenja, napetosti, hektolitara degustiranih vina i hiljada pročitanih knjiga, u konkurenciji od 54 takmičara izdvojio se Švajcarac Paolo Baso i pred prepunom kongresnom dvoranom u Tokiju sasvim zasluženo proglašen četrnaetim po redu najboljim someljerom sveta. Emotivno proglašenje i dodela nagrada, na kojoj je bilo i skakanja i grljenja i suza, pratilo je nekoliko hiljada gledalaca, kao i brojni mediji iz celog sveta. Finale je bilo samo kruna besprekorno organizovanog prvenstva koje se u tri dana odvijalo na više lokacija u japanskoj prestonici. Osim sjajne organizacije, i konkurencija je bila jaka. Pre-

ma rečima predhodnog prvaka sveta Žerara Basea, ovogodišnje takmičenje okupilo je najbolju moguću konkurenciju do sada. Ukupno se nadmetalo 57 takmičara iz 54 zemlje. Četrvtfinale je bilo zatvoreno i za javnost i za novinare, a rezultati su objavljeni na gala večeri istog dana. U polufinale ušli su: Veronika Rivest, Kanada; Julija Skavo, Rumunija; Maria Paz Huarte, Argentina; Frank Moro, Australija; Paolo Baso, Švajcarska; Aristid Spies, Belgija; David Biro, Francuska; Fabio Masi, Italija; Frančesko Azarone, Norveška; Erik Cvajbel, Velika Britanija; Isa Bal, Turska i Jon Arvid Rozengren, Švedska. Polufinalni deo bio je otvoren

Hotel life

Paolo Baso KONAČNO NA VRHU! Švajcarac Paolo Baso je i ranije nekoliko puta stizao do finala na evropskim i svetskim prvenstvima. Titulu najboljeg somelijera Evrope osvojio je pre dve godine, tako da je trenutno nosilac dve titule. Paolo radi u restoranu Conca Balla na švajcarsko – italijanskoj granici. Nakon takmičenja Baso je za naš časopis rekao: „Takmičenje je bilo veoma teško, ali bio sma dovoljno pripremljen da osvojim titulu. Poručujem svim takmičarima da nastave da se trude i želim im sreću. Posebno sam ushićen zbog Veronike Rivest i njenog plasmana, jer je prva žena koja je ušla u finale u istoriji ovog takmičenja. Čestitam i Aristidu Spies, bio je sjajan!“

za novinare i predstavnike nacionalnih asocijacija, a sastojao se od degustacije i praktičnog dela u kome je trebalo servirati crveno vino i pozabaviti se uparivanjem konkretnog japanskog jela sa dva ponuđena vina. Bilo je zadoljstvo posmatrati i slušati takmičare, čak i kada su koristili, meni nažalost nedovoljno razumljiv, francuski, sa kakvim znanjem i samouverenošću nastupaju pred žirijem u kom su većinom sedeli raniji šampioni. Pod kolikim su pritiskom bili takmičari, videlo se u nastupu Julie Skavo, predstavnice Rumunije, koja je jedina iz našeg regiona stigla u polufinale. Prilikom degustacije i uparivanja vina i hrane delovala je potpuno samouvereno, reči su tekle kao reka, nastupala je teatralno, uz široke pokrete i naglašenu gestakuliaciju... Potom je krenula da uradi servis čaša za deset gostiju pokušavajući da ih sve istovremeno stavi na tacnu. Tacna se prevrnula, čaše porazbijale, kao

i Julijino samopouzdanje i šanse za plasman u finale. Inače, kada se podigla zavesa i otkrila scenu postavljenu za finale, svima je postalo jasno koliko zaista truda i novca stoji iza organizacije ovogodišnjeg prvenstva. Vrhunska scenografija koja je oponašala restoran pun gostiju, i simpatični Žerar Base koji je kao menadžer restorana takmičarima izdavao zadatke po disciplinama. Takmičari su morali da posluže tri različita šampanjca za tri različita gosta, i to u baru, ne za stolom, što je bila zaista disciplina koju niko nije očekivao. Nakon toga, uparivali su vina sa zadatim jelovnikom, dekantirali i servirali, a zatim i radili slepu degustaciju vina i drugih alkoholnih pića. I tu u finalu, svima je u gledalištu bilo jasno i pre proglašenja da će Paolo Baso pobediti. Kretao se kroz restoran skladno, brzo i opušteno, pri tom pokazujući neizmerno znanje, kako teorijsko, tako i praktično. Odlična je bila i drugoplasirana Veronika Rivest, posebno šarmantna, ali ne uvek do kraja sigurna i tačna tokom izvršavanja zadataka. Belgijski takmičar Aristid Spies, iako takođe veoma spreman, delovao je nesiguran i krut na momente, što ga je pozicioniralo na treće mesto u finalu. Organizacija ovog prvensta pokazala je kolika je snaga ASI, kao i nacionalnih asocijacija koje su sa sjajnim takmičarima učestvovale u događaju. Poslata je i snažna poruka o važnosti somelijera u vinskom poslu, kao neraskidive karike koje povezuju proizvođače i kranje konzumente. Ili, kako 63

Vino

Veronika Rivest I OVO JE POBEDA! Kanadska predstavnica i aktuelna šampionka američkog kontinenta, Veronika Rivest prva je žena koje je ušla u finale takmičenja za najboljeg somelijera sveta, i osvojila drugo mesto. -Ponosna sam što sam prva žena na ovom mestu. Biti u finalu sa Paolom Basom je ogromna čast, kao i takmičiti se sa ostalim kandidatima ovog kvaliteta. Ja sam imala probleme sa vremenom prilikom servisa u finalu, a možda je malo i sreća igrala ulogu. U svakom slučaju, bila sam potpuno spremna za test, jer sam se dugo pripremala i za takmičenje za najboljeg somelijera Kanade i Amerike - istakla je Veronika. je na kraju rekao bivši šampion Žerar Base: „Dobar somelijer je komunikator, medij, psiholog koji procenjuje svoje goste,

ali i znalac i ambasador vina i njegovih proizvođača.“ Događaj u Japanu je pokazao sve to na najbolji mogući način. Sada

nam ostaje da sa nestrpljenjem čekamo septembar i Evropsko prvenstvo u Monaku, na kom će Srbija takođe učestvovati.

Isa Bal - HRABROST ILI LUDOST Na polufinalnoj degustaciji turski predstavnik Isa Bal, koji radi u resotoranu Hestona Blumentala The Fat Duck, a za koga je intimno navijala ekipa iz Srbije, istupio je veoma hrabro i neočekivano, kako za publiku, tako i za žiri. Naime, vino koje je većina takmičara regularno opisala i uglavnom definisala kao pino noar Starog sveta, Bal je odbio da prokomentariše uz tvrdnju kako ponuđeno vino ima manu, te o njemu nema šta da kaže, osim da se verovatno radi o pinou. To se ponovilo i kada su mu doneli novu čašu istog vina, a on je ostao pri svom stavu čak i posle insistiranja Žerara Basea iz žirija da vino ipak opiše. Na moje pitanje nakon takmičenja, da li misli da je pogrešio, i da se, iako favorit, zbog toga nije plasirao u finale, Isa je samo odgovorio: „Rekao sam šta sam imao na takmičenju i ostajem pri tome. To vino nije bilo u redu.“ Zanimljiv je bio i njegov stav za vreme servisa, jer je bio maksimalno opušten i gotovo neformalan, iako je sve zadatke obavio tačno. Inače, Isa je pohvalio organizaciju festivala, kao i kandidate sa kojima se takmičio, a na pitanje da li ćemo ga još gledati na takmičenju, rekao je: „Sve zavisi od moje porodice i prijatelja. Ovo je strašan napor, koji traži puno odricanja, a najviše trpe ljudi oko vas. Videćemo... „ – ostao je neodređen Isa. 64

Hotel life

Egzotika na japanskom: VINO, VISKI, SAKE Japanci su se potrudili i da nas dobro ugoste, ali i da uz to maksimalno ispromovšu svoju vinsku industriju, kao i industriju drugih pića: sakea, piva i čuvenog japanskog viskija. Japan ima klimu koja je veoma teška za uzgoj grožđa, zbog visoke vlage i relativno niskih prosečnih temperatura. Njihov trud završava se na pokušajima da naprave vina od internacionalnih sorti grožđa, ali to se u najboljem slučaju završava

punih i barikiranih i onih koja se prave kao slatka - medastih aroma. Ipak, čini se da je stil koji toj sorti najviše pristaje je onaj prvi - sveže, lagano i voćno. Košu sorta sigurno je jedan od glavnih aduta japanskih vinarija, a Japanci tvrde kako je ona kod njih prisutna više od milenijuma. Pored toga, dosta je rasprostranjena i sorta Muscat Baily A, nastala ukrštanjem muskat hamburga sa sortama koje pripadaju vrsti vitis labrusca. Za

lokalni viski. Sa tradicijom proizvodnje malo dužom od jednog veka, njihovi viskiji su najviše slični stilu karakterističnom za Škotsku. Osim osnovnih, imaju i sjajne single malt viskije - meke, prefinje, slojevite. Ukoliko vam se ukaže prilika, ne propustite da probate Yamazaki, Santori ili Nikka etikete. Naravno, Japanci su najbolji u proizvodnji svog tradicionalnog pića sakea. Iako ga ranije nisam razumeo, u Japanu sam se ne

na prosečnom kvalitetu. Nedostak tela i ekstrakta je prvo što primetite u većini tih vina, dok crvena često imaju jako izražene pirazinske mirise i nedovoljno sazrele tanine. Međutim, u Japanu postoje i autohtone sorte. Najzanimljivija je bela sorta grožđa koja se zove košu (Koshu), koja je očigledno dovoljno prilagođena lokalnoj klimi, koja u širokom rasponu stilova daje veoma zanimljiva vina. Počev od onih koja su nežna i neutralna, slična pino blanu, preko vrlo distinktivnih vina koja podsećaju na vionje ili čak sovinjon blan, pa do

razliku od sorte košu, vina koja sorta vitis labruscadaje su, najblaže rečeno, dosta specifična i neprilagođena ukusu vinopije naviklog na zapadnjački stil. Kao što je u mnogim segmentima japanskog društva primetan značajan uticaj zapadnjačke kulture, isto je i sa alkoholnim pićima. Imaju odlična piva, a osim velikih pivara koje uglavnom proizvode svetle pilseve, tamo radi i niz malih pivara iz kojih dolaze sjajna piva koja nalikuju na engleski ale, ili čak oponašaju belgijske trapiste. Međutim, ono što u Japanu stvarno iznenađuje kvalitetom jeste

samo navikao, već i zavoleo to vino od pirinča. Naravno, najverovatnije i zbog toga što postoji ozbiljna razlika u kvalitetu između ono što se najčešće prodaje na Zapadu, pa i u Srbiji, i onoga šta je stvarno dobar sake u Japanu. Stil i kvalitet sakea zavise od predhodne pripreme pirinča i načina njegove fermentacije, a u skladu sa tim su i oznake na bocama, kao i različite cene. U dobrom sakeu, kao i vinu, osetićete cvetne, začinske ili voćne arome. Moja preporuka je da ga pijete hladnog, obavezno uz dobar zalogaj nekog japanskog jela. 65

Vino

Srđan Janjić - TRUD SE IPAK ISPLATIO Naš takmičar Srđan Janjić doleteo je u Tokio nekoliko dana pre nas, zajedno sa kanadskim timom. Naime, Srđan živi i radi u Torontu, tamo priprema završni ispit za titulu Master Sommelier i predaje na koledžu. Veći deo vremena, zapravo, par meseci unapred, Srđan se sa Kanađanima i njihovom kandidatkinjom Veronikom Rivest zajedno pripremao. U Tokio je, osim zbog priprema, stigao ranije i kako bi se blagovremeno prilagodio na različitu vremensku zonu. Kad smo i mi iz Srbije stigli u Tokio i otišli do Srđanove sobe, ozbiljnost njegovih priprema i trud koji je sam uložio, mimo onoga urađenog zajedno sa SERSA, ostavili su nas bez teksta. Sobu je pretvorio u učionicu, sa mapama vinskih regiona izlepljenim po zidovima, gomilom knjiga

svuda okolo, računarima, spravicama, bocama, otvaračima... Tokio nije stigao ni da vidi, pošto se gotovo nije pomerao iz sobe, stalno učeći. Međutim, i konkurencija je ove godine bila zaista jaka. Možete li nam preneti Vaša iskustva sa Svetskog prvenstva? Bilo je fenomelno. Imao sam priliku da se upoznam sa nekim od najboljih svetskih somelijera i da naravno odmerim snage sa njima. Organizatori su se pobrinuli da celo takmičenje protekne na najvišem nivou, a i mediji u Japanu su sve propratili sa

Miroslav Radojčin i Srđan Janjić 66

Srđan Janjić ogromnom pažnjom. Finale je emitovano uživo na japanskoj televiziji. Kako ste se pripremali za ovo takmicenje? Teorija je vrlo važna i tome sam posvetio dosta pažnje. Dobar somelijer bi trebalo da bude u toku sa svim promenama u svetu vina, kao što su zakoni, nove vinske regije. Obratio sam pažnju na japanska vina, sake i kuhinju, obzirom da je to bila zamlja domaćin, kao i na slepo testiranje vina, likera i alkoholnih derivata. Treća važna komponenta je praktični deo, znači brz, ineligentan i ekpeditivan servis prilikom kog vas pitaju razna pitanja o određenim berbama, uparivanju vina i hrane. Naravno, morate da imate ekpertsko znanje i o raznim vrstama kafe, čaja i vode.

Hotel life

Koliko vremena ste imali za slepo testiranje i teoriju? Dali su nam 20 minuta da napišemo potpunu analizu dva vina i naravno da pogodimo sortu grožđa, berbu i vinsku regiju. To je bilo više nego dovoljno vremena. Za 3 likera i alkoholna destilata dali su nam dva minuta, što je proteklo jako brzo. Sve u svemu, bio sam više nego zadovoljan ovim delom takmičenja. Praktični deo sam mogao i trebalo je mnogo bolje da uradim. Recite nam više o ulozi somelijera u restoranima? Profesija je sada mnogo kompleksnija nego pre 15 godina. Nekade je uloga somelijera bila da preporuči hranu i piće, servira vina i koktele i da kreira vinsku kartu. Danas u modernom ugotiteljstvu itekako je važna profitabilnost, pogotovo što je profitna marža mala u odnosu na druge industrije. Danas su funkcije menadžera i somelijera usko povezane i to je često ista osoba. Na primer, glavni kuvar u restoranu nije zadužen samo da kreira ukusan jelovnik i da trenira osoblje za propisnu ekzekuciju jelovnika, već i za profitabilnost restorana. Dobar kuvar uvek ima na umu troškove namirnica i broj osoblja koje radi u restoranu, jer restoran je biznis i mora da bude profitabilan. Isto tako i somelijer može da smanji varijabilne troškove, rotira inventuru i da propisno trenira osoblje. Dakle, sve su te komponente deo opisa radnog mesta modernog somelijera. Ugostiteljima i hote-

lijerima je uvek od velike koristi da zaposle takav kadar. Udruženje somelijera Srbije SERSA (www.sommelierserbia.com, već deset godina održava obuku, i u Srbiji postoji dosta stručnih ljudi koji popravljaju nivo usluge u našim restoranima i hotelima. Profesionalni program SERSA je napravio mnoge odlične somelijere, i taj program pruža od-

lično bazično znanje u bilo kom svetskom restoranu i u radu sa svim vinima sveta. Detaljno sam prostudirao i naučio program, pogotovo danas kada je sveobuhvatniji i dosta složeniji od programa koji sam ja pre 9 godina pohađao. Iskreno preporučujem taj program svim zainteresovanim ljudima koji žele da se bave tom profesijom.

Igor Luković i Srđan Janjić 67

Fensi hoteli

Hotel life

Piše: Ana Divac

Tehnologije

Pola veka

pouzdan partner vaše kuhinje

Već sedam godina slovenački KOGAST je na području Srbije sinonim za vodeći brend ugostiteljske opreme za savremene i moderne kuhinje. Osnovni princip, u razvoju i dizajnu KOGAST proizvoda jeste težnja da se stvori pouzdan, izdržljiv, energetski štedljiv, ergonomski dizajniran i korisniku prilagođen proizvod.

vi KOGAST proizvodi su izrađeni od visokokvalitetnih nerđajućih čelika, testirani po evropskim (EN) i fabričkim standardima, a pored standardnog asortimana u ponudi su i proizvodi ugostiteljske opreme

KOGAST BEOGRAD d.o.o. 11000 Beograd Dunavski kej 21 tel: +381 11 2928 087 fax: +381 11 2928 105 www.kogast.rs 70

po zahtevima i željama kupaca. Njihov proizvodni program obuhvata: termičku opremu program 600, 700-TOP, 700, 900; ugradne elemente; linije za podelu hrane; samoposlužne mobilne linije; front cooking; neutralnu opremu program 600

i 700; kuhinjske paroskupljače – ostrvski, zidni i eko nape; ljuštilice za krompir; mostovne termičke blokove – jednostrane i dvostrane; ugradne elemente; kompjuterski kontrolisana kuhinja po HACCP standardima; izrada projekata tehnoloških re-

Hotel life

šenja kuhinja i rezervni delovi za KOGAST opremu. Svi koji se odluče za KOGAST znaju da upravo životni vek aparata, može smanjiti troškove rada, održavanja i servisiranja ugostiteljske opreme. Korišćenjem KOGAST aparata omogućavaja se manja potrošnja električne energije, oprema se lako koristi i čisti, čime se garantuju zdravi i pogodni uslovi rada u kuhinji, a jednostavno servisiranje aparata smanjuje troškove održavanja. Osim toga

KOGAST je jedan od vodećih ponuđača celovitih rešenja u području kompjuterizovane kontrole kuhinjskih aparata. Kuhinjska oprema, koja radi u skladu sa principima HACCP, može se priključiti na centralni kompjuterizovani sistem u kuhinji, čime se omogućava pouzdana kontrola kritičnih kontrolnih tačaka u procesima pripreme hrane. Pored potrebnog hardvera u ponudi je i prateća kontrolno-nadzorna softver oprema.

LINIJE ZA SAMOPOSLUŽIVANJE U ponudi su i tipske linije za samoposluživanje širine 820 mm proizvedene u stacionarnoj i mobilnoj verziji, a koje uključuju radne stolove u različitim kombinacijama, toplovodene kupke, grejane stolove u različitim kombinacijama, rashladne stolove i vitrine, grejane i neutralne nadgradnje sa osvetljenjem, jednoetažne i dvoetažne police za izdavanje, blagajničke pulteve, elemente za poslužavnike, pribor i hleb, podizače tanjira i poslužavnika, buffet i salat barove. Iako su elementi izrađeni po najstrožim standardima, vrlo su jednostavni za korišćenje. Elemente mobilne linije za samoposluživanje, korisnik može brzo pokretati, te ih jednostavno postaviti u prostoru, a mobilne linije omogućavaju i lako čišćenje trpezarije. 71

Piše: Anđela Petrović

Barmen preporucuje

Savršenstvo koktela

počinje sa Somersby

Svaki koktel je priča za sebe. Imenom će vas zaintrigirati, ukusom očarati, a tokom letnjih meseci zasigurno osvežiti. Svakog dana osvane neki novi miks pića, što alkoholnih, što bezalkoholnih, u kombinaciji sa voćem, povrćem, mlekom, sladoledom, a sve zahvaljujući vrlo kreativnim i inspirativnim barmenima.

amo za čitaoce Hotel Life magazina krenuli smo u potragu za novim koktel ukusima koji će biti hit ovoga leta. Tragom koktel znalaca zavirili smo u trenutno vrlo popularan bar Jimmy Woo (Strahinjića Bana, 47) koji se od većine lokala u Beogradu izdvojio jedinstvenom kombinacijom bara sa dobrim noćnim provodom i restorana čuvene azijske kuhinje. Njihovog headbartender Milana Zlokapu, nakon 14 godina iskustva s razlogom nazivaju koktel majstor. Za predstojeće leto Zlokapa predlaže nekoliko zanimljivih koktela, ali nam i otkriva način pripreme nekih od njih. - Jimmy Woo je vrlo specifičan bar koji posećuju različiti gosti. Ukusi i profil gostiju se prilično

razlikuju. Dolaze nam studenti, poslovni ljudi, oni koji žele da probaju neke nove ukuse, i oni koji su željni nekih novih mesta sa dobrim provodom. Pravi je izazov uspeti zanimljivim koktelom odgovoriti na sve njihove želje – objašnjava Zlokapa. Tokom letnjih meseci u baru Jimmy Woo pored standardnog asortimana jedno od najtraženijih pića svakako je cider (sajder) Somersby sa ukusom jabuke, kruške ili kupine. -Obzirom da Somersby spada u kategoriju RTD pića (ready to drink) gosti nas često pitaju da li je moguće da im samo malo “pojačamo” ukus. To za nas predstavlja veliki izazov, jer je Somersby već definisano i oformljeno piće. Do sada smo osmislili zavidan broj koktela sa

Somersby sajderom, a trenutno imamo i dva najtraženija Somersby koktela. To su Somersby with a Twist koji se dobija dodavanjem malo votke sa ukusom jabuke, čime sajder dobija jaču notu, i Somersby After Shock koji predstavlja zimski ukus za leto - objašnjava Zlokapa uz napomenu da Somersby kokteli postaju sve popularniji, pa se tako neki od njih mogu naći rame uz rame sa klasičnim koktelima koji se već godinama piju u gradu. -Ukoliko još uvek ne znate čime ćete se osvežiti ovog leta, ne ustručavajte se i otkrijte nam kako volite da pijete Somersby, a mi ćemo vam pokloniti savršentvo koje počinje Somersby sajderom – zagonetno dodaje Zlokapa.

Hotel life

Somersby Appletini Sastojci za jednu osobu: 50 ml Somersby od jabuke 15 ml likera Cointreau 40 ml votke Način pripreme: U čašu punu leda sipati 40 ml votke, sipati liker Cointreau i Somersby od jabuke. Dobro promešati i ukrasiti voćem po izboru.

Somersby with a Twist Recept: 0,03 Smirnoff Green Apple sipati u punu času leda, ubaciti krišku jabuke posute cimetom i preliti sa ledeno hladnim Somersby Apple.

Sparkling Shirley Sastojci za jednu osobu: 150 ml Somersby od jabuke 50 mlsoka od brusnice Kašičica šećera Trešnja za dekoraciju Način pripreme: Pokvasiti čašu i ivice umočiti u kristal šećer. U čašu sipati sok od brusnice i Somersby od jabuke, pa ukrasiti svežom ili kandiranom trešnjom.

Barmen preporucuje

Muskoka Mojito Sastojci: 0,03 l sosa od jagode 1 konzerva Somersby od jabuke Sveža nana Priprema sosa od jagode: Operite 250 gr jagoda, iseckajte na četvrtine i izvadite im peteljke. Pospite ih kristal šećerom i ostavite da odstoje najmanje sat vremena, kako bi se šećer rastopio. U blender sipajte malo tople vode i smesu od jagoda, i dobro ih sjedinite. Način pripreme: Na dno čaše sipajte sos od jagoda, dodajte nanu i led. Odozgo sipajte Somersby od jabuke i nežno promešajte.

Somersby After Shock Recept: 0,03 After Shock (ukus cimeta) sipati u punu čašu leda, ubaciti krišku narandže i ledeno hladan Somersby Blackberry.

Amaretto Sunset Sastojci za jednu osobu: Pola čašice Triple Sec likera Tri prsta likera Amaretto Pola čaše Somersby od jabuke Kriška pomorandže Način pripreme: Sipajte sve sastojke (uključujući led) u šejker i kratko promućkajte – najviše pet puta. Procedite koktel u čašu (bez leda) i dodajte krišku pomorandže.

Hotel life

Piše: Jana Matejić

EBISU

gastro oaza božanstvenih ukusa

U jednostavnom, a nadasve efektnom ambijentu, hotel Square Nine je otvorio japanski restoran EBISU. Ebisu je u japanskoj mitologiji Bog zaštitnik ribara i ujedno jedan od 7 japanskih božanstava sreće, pa se simbolično nalazi baš na sedmom spratu (krovu) hotela Square Nine. Restoran ima prelepu terasu, a kapacitet rooftop bara, koji je dizajnirao čuveni brazilski arhitekta Isay Weinfeld, je 80 osoba.

z pogled na beogradske krovove moguće je pomeriti hedonističke granice u svakom detalju, gutljaju i zalogaju uživajući u najorginalnijim jelima azijatske kuhinje, sjajno izbalansirane sa ebisuovom jedinstvenom selekcijom sakea i pića. U ovom ekluzivnom restoranu moguće je poručiti neobičnu japansku soju s krupnom solju, jelo poznatije po imenu Edamame, zatim suši varijacije s posebnim osvrtom na ebi maki s pohovanim gamborima i panko prezlama. Sigurni smo da ćete uživati i u fuziji lososa s kaiso salatom, čili puterom i uljem od tartufa, kao i u hrskavoj, vrlo ukusnoj, a posebnoj vrsti mekih kraba s vasabi majonezom, ručno pravljenim udon nudlama s povrćem, tonkacu i terijaki sosom, te miso supi s vakame algama. Na kraju hedonistički ukusi biće zadovoljeni uz nežnu selekciju neobičnih mini japanskih deserata i prateću selekciju originalnih vrsta japanskih pića. Restoran Ebisu radi od 06h do 01h svakog dana osim ponedeljkom, a otvoren je i za goste van hotela. 75

Piše: Cvijeta Radović

Tehnologije

VAV enomati

čuvari vinskog kvaliteta

Sva lepota minulih vremena sačuvana je u čaši dobrog vina! Dug put od statusnog simbola do buteljke vina na stolu, za svakog vinara predstavlja priču koja nema kraj. Po strogo čuvanoj recepturi i uz pomoć najmodernije tehnologije vinarije stvaraju „božanski napitak“, a njegov kvalitet čuvaju VAV enomati – vinski frižideri za čuvanje i služenje vina.

nomati su već godinama svetski trend u vinskoj industriji, jer zahvaljujući njima moguće je očuvati specifičnosti vina do momenta posluženja, promovisati nove sorte služeći vino na čašu, a pritom očuvati orginalni ukus i svežinu vina iz otvorene flaše i do 30 dana. Upravo su sve te prednosti prepoznali i uspešni vinari Srbije. U želji da orginalni kvalitet njihovih vina

uvek bude poslužen gostu, vinarije distribuiraju svoja vina sa bar jednim VAV enomatom. Naime, svaka vrsta vina ima „svoju“ temperaturu služenja na kojoj aroma i ukusi dolaze do punog izražaja, a upravo enomati omogućavaju postizanje željene temperature na kojoj vino zadržava svoje specifičnosti, zbog kojih mu se gost uvek vraća. Samo ako ugostitelji čuvaju vino u enomatima, vinari mogu

biti sigurni da gosti uvek dobijaju orginalni proizvod. Osim toga, i vinarije i ugostitelji su svesni činjenice da je zahvaljujući služenju vina iz enomata moguće promovisati i neke nove sorte vina. Navike je teško menjati, a pogotovo one koje se tiču ukusa. Međutim, upravo zahvaljujući enomatima koji omogućavaju služenje vina na čašu, gosti imaju priliku da po preporuci konobara

Hotel life

probaju i neke nove sorte vina koje su im do tada bile nepoznate ili previše skupe da bi eksperimentisali i poručili celu flašu. Idući u korak sa svetskim trendovima i ugostitelji Srbije se sve više odlučuju da iz vinskih frižidera služe vino na čašu. Vinski dispanzeri na taj način pružaju značajnu uštedu za ugostitelje, jer je orginalni ukus i svežinu vina iz otvorene flaše moguće sačuvati i do 30 dana. Naime, problem otvorene flaše i uticaj kiseonika na vino ugostiteljima je itekako poznat. Od trenutka kada se otvori flaša u nju ulazi kiseonik koji menja ukus, boju i aromu vina. Ovaj problem se dešava svima bez obzira da li je vino otvoreno u kući, restora-

nu, baru, noćnom klubu ili hotelu. Međutim, ako koristite VAV enomate uspećete da rešite problem poznatiji kao bezukusno i ustajalo vino. Potrebno je samo da sve otvorene flaše vina postavite u enomat koji funkcioniše tako što pušta inertni gas argon koji sprečava da vino dolazi u dodir sa kiseonikom. Vino se toči u čašu pomoću točilica na aparatu. Nakon toga VAV enomat ponovo vraća argon u otvorenu flašu vina i nastavlja sa konzervacijom. Svi VAV enomati imaju kompresorsko hlađenje, mogućnost podešavanja željene temperature u rasponu od 7-18°C, automatsko puštanje tečnosti, mogućnost programiranja količine vina koja će isteći u zavi-

snosti od veličine čaše. Svežinu vina iz otvorene flaše moguće je sačuvati 30 dana bez menjanja ukusa, mirisa i sveukupnog kvaliteta. Enomat je opremljen specijalnim postoljem za čaše koje obezbeđuje stabilnost iste, a moguće je istovremeno služiti više flaša vina u zavisnosti od modela za koji se odlučite. Na našem tržištu se trenutno mogu naći VAV enomati koji čuvaju jednu, dve, četiri, šest i osam flaša vina. Zahvaljujući VAV enomatima, na opšte zadovoljstvo i vinara i ugostitelja, konačno je moguće uživati u širokom spektru orginalnih aroma, ukusa, mirisa i boja vina - napitka koji je u prošlosti bilo privilegija samo Bogova sa Olimpa.

Osetite

Somelijer preporuka

ukus luksuza

Pravi poznavaoci vrhunskog šampanjca od nedavno imaju priliku i u našim najboljim barovima da uživaju u jednom super ekskluzivnom proizvodu – šampanjcu Armand de Brignac, koji važi za najskuplji šampanjac na svetu.

vaj luksuzni šampanjac dolazi sa višestruko nagrađivanog imanja Cattier, iz gradića Chigny-les-Roses u regiji Champagne u Francuskoj, gde još od davne 1763. godine porodica Cattier poseduje i gaji vinograde. Armand de Brignac šampanjac prepoznatljiv je po znaku asa u piku na boci, a proizvodi se u tri prestižne cuvée varijante – Brut Gold, Rosé i Blanc de Blancs.

Brut Gold u savršenoj razmeri čine: 40% Chardonnay , 40% Pinot Noir, 20% Pinot Meunier. Članovi porodice Cattier sa još svega osam meštana proizvode ovaj šampanjac ručno, vrhunskim usklađivanjem tradicije i modernog doba. Ovakav vid proizvodnje odiše neprevaziđenom stručnošću i dubokom strašću prema umetnosti pravljenja šampanjca. Karakteristike ovog glamuroznog

Armand De Brignac porodicu čine predivne boce sledećih zapremina:

Nebuchadnezzar 15l

Balthazar 12l

Midas 30l Salmanazar 9l Methuselah 6l

Magnum 1.5l

Bouteille 0.75l

Jeroboam 3l Rohoboam 4.5l

Midas je najveća boca šampanjca na svetu! 78

Svaka kutija šampanjca Armand de Brignac obložena je somotom i na njoj se nalazi pločica za graviranje imena, kao odraz raskoša i glamuroznog stila francuskog modnog sveta. šampanjca zbog kojih je neprevaziđen u svetu su: prefinjeni sastojak nazvan liqueur de dosage, koji svakoj boci šampanjca daje superioran kvalitet, kao i jedinstvena ambalaža gde je svaka boca izrađena ručno, a inspirisana kreacijama čuvenog francuskog modnog dizajnera André Courrèges-a. U svetu poznatih ovo piće je veoma omiljeno jer je sinonim za prestiž i luksuz. Samo neka od imena koja su promoteri i veliki ljubitelji ovog prestižnog šampanjca su: Beyonce, Jay Z, Rihanna, Trey Songz, Fabolous i Jamie Foxx. DELTA DMD je generalni uvoznik za Srbiju, a više podataka potražite na zvaničnom sajtu www. armanddebrignac.com i www.deltadmd.rs.

Vesti

Prefinjeni DIOR kapkejkovi

Cupcakes su više od slatkiša za sve nas, oni su skupi miks prefinjenosti i ekskluzivnosti. Već smo videli neke od tih slatkiša u izdanju prestižnih modnih kuća, kao na primer Chanel i Louis Vuitton, kao i specijalno izdanje za Dan Zaljubljenih Red Velvet cupcake sa dijamantskim prstenom i druge, ali sada se pojavljuje nešto potpuno novo. Otkriveni su novi Dior Limited Edition Cupcakes, koji su udružena saradnja Harrodsa i Diora. Izgleda da se ove dve kuće jako dobro slažu. Kada se francuska moda i britanski vi-

soki standardi i maniri udruže, tu mora da se desi neka magija, što upravo pokazuje ovaj paket cupcakeova. Četiri neverovatna komada slatkiša koji sadrže pšenicu, gluten, jaja, kravlje mleko i tragove oraha, Dior Limited Edition Cupcake su luksuzni slatkiš koji vam mami pogled i budi apetit. Svaki cupcake je jedinstveni omaž House of Dior, oslikava bitan detalj iz istorije ove prestižne modne kuće, kao što su Muguet haljina i Lady Dior torba.

Nova PT serija mašina za suđe

U hotelu Premier Aqua u Vrdniku 13.juna 2013. održana je prezentacija protočnih mašina za pranje posuđa Winterhalter iz najnovije PT serije. Odabrani učesnici ovog skupa koji je nosio naziv ‚‚Događaj godine``uverili su se u sve prednosti koje nova PT serija donosi. Preduzeće Winterhalter već duže vreme postavlja nova merila na tržištu u području protočnih mašina za pranje posuđa. U skladu s tim, Winterhalter je postavio visoke zahteve za razvoj nove generacije, a rezultat je serija mašina koja nadmašuje sve uspešne prethodne modele i koja je apsolutni favorit po pitanju sjajnih rezultata, brzine i ekonomičnosti. Posetoci ‚‚Događaja godine``izbliza su videli najnovije modele koji se rade u tri različite veličine PT-M, PT-L i PT-XL u cilju ispunjavanja različitih zahteva pranja raznovrsnog posuđa. Prezentacija je bila organizovana u četiri celine i posetioci koji su bili podeljeni u 4 grupe su obilazili različite segmente nove PT serije, vođeni stručnim timom preduzeća Winterhalter. 79

Piše: Msc Milena Vukić, SUTŠ, Beograd

Turizam je masta

Crveni turizam

u osvajanju sveta

Iako ga mnogi vide samo kao potragu za novom vrstom popularne zabave, “crveni turizam” je tema koja ne prestaje da fascinira kako stručnjake koji se bave turizmom, tako i turiste. Kada su iz Kine stigle informacije da posetioci hrle ka istorijskim znamenitostima Komunističke partije Kine, kao i sve većem broju “crvenih turističkih” lokacija u trinaest provincija koje su ugostile 20 miliona turista u 2004. godini, bilo je jasno da turističke agencije treba da se pripreme za “crveni turizam”.

rveni turizam je vrsta političkog hodočašća sa posetom nacionalnim sakralnim mestima kao što su rodna mesta bivših komunističkih lidera, „slavna“ bojišta, groblja bivših revolucionara kao i spomen obeležja, kako bi bolje upoznali revolucionarnu istoriju i povećali nacionalni prestiž socijalističkih zemalja. Taj oblik turizma ima nekoliko karakteristika: l Istorijski status destinacije je dominantni faktor koji određuje privlačnost turističkog proizvoda; l Postoji značajan broj domaćih turista koji učestvuju u crvenom turizmu; l Glavna svrha putovanja je ne samo razgledanje već i edukacija; l Zajedničkim marketinškim aktivnostima nacionalnih turističkih organizacija moguće je uvezati čitav region u jedinstvenu turističku ponudu; Kontinuiranim promocionim kampanjama moguće je stimulisati ekonomski razvoj revolucionarnih područja.

Da bi se razvio model “crvenog turizma”, potrebno je da destinacija poseduje kvalitetne tipske resurse, ali i političku obojenost. Zbog toga vlade tih zemalja imaju vodeću ulogu u početnim fazama razvoja izgradnjom povoljnog političkog okruženja, unapređivanjem infrastructure kao što su saobraćaj i smeštajni kapaciteti, kao i eksploatacijom drugačije obojenih turističkih resursa prilikom motivisanja turista. Za relativno razvijene turističke destinacije “crveni turizam” je uglavnom integrisan u ponudu gradskog i kulturnog turizma sa jako puno istorijskih saznanja, ali i tendencijom za poboljšanjem životne sredine. Stoga bi razvoj “crvenog turizma” trebalo da bude način diversifikacije turističkog proizvoda, a sve to sa ciljem da se izađe u susret promenljivim zahtevima turista, kao i postizanjem održivog razvoja turizma. Jedna od zemalja koja je među prvima svoje „komunističko

nasleđe“ videla kao značajan izvor prihoda, jeste Kina. Njihova ponuda je veoma raznovrsna, a ideja je da se ljudi zabave na temu komunizma. Njihova ponuda “crvenog turizma” obuhvata organizovanje specijalnih događaja kao što su “Narodne crvene igre” u kojima se učesnici takmiče u disciplinama “bacanje granata” ili “juriš na kuće”. U Parku komunizma oni mogu probati kuvanu svinjetinu - omiljeno jelo Mao Cedunga (Mao Zidong), piti iz bunara koji je on navodno koristio, voziti se rolerkosterom noseći lažne puške ili odlučivati o toku rata sa Japanom. Sve je više i onih Kineza koji bukvalno žive od te nostalgije. Jedan od njih je glumac Vu Jongtang (Wu Yongtang) koji cele godine igra Mao Cedunga u otvorenom pozorištu u Junanu (Yun Nan), svojevrsnoj svetoj zemlji kineske komunističke revolucije. To su samo neke od aktivnosti

Hotel life

koje turistima treba da priušte jedinstven turistički doživljaj. Iako su u početku kompanije slale svoje članove na ove destinacije u okviru “edukativnog odmora”, taj projekat “crvenog turizma” je sve više uzeo maha tako da je 2011. godine zabeleženo čak pola milijarde ”crvenih turista”. Kineski državni mediji pišu da je “crveni turizam“ stvorio preko milion novih radnih mesta i posredno izgradio hiljade kilometara autoputeva, kao i nove aerodrome. Uskoro će čak kineske patriote moći da lete u pustinju u kojoj je prvi put 1946. testirana atomska bomba. Danas, taj vid turizma bi mogao da postane paradigma i za druge bivše komunističke zemlje među kojima je i Srbija, a Beograd još jednom prestonica Socijalističke federativne republike Jugoslavije. Tito je zasigurno brend koji bi trebalo da iskoristimo, i u tom smeru primenimo i “crveni turizam” u Srbiji.

Piše: Marko Spalević Sagovornik: Marija Karan

Put oko sveta

Ceo svet

pod njenim nogama

Jedna od naših najpoznatijih glumica mlađe generacije Marija Karan obožava da putuje, i zahvaljujući međunarodnoj glumačkoj karijeri vrlo često ima priliku da menja mesto svog boravka. Svaka od tih destinacija donosi joj novu kulturu, mentalitet, jezik, istoriju i tradiciju, a sve to zajedno obogaćuje njen život i lično i praktično.

en životni moto je „putovati što više, živeti svuda po svetu, jer ceo svet je naš“! Uvek bira zdrav način života, sa dosta ekstremnih sportova bez obzira na to gde trenutno živi, od Los Anđelesa, Londona do Njujorka, odakle je sa čitaocima prvog broja magazina „Hotel Life“ podelila svoja iskustva sa putovanja. Koliko često putujete i šta za vas znače sva ta putovanja? Zahvaljujući poslu imala sam priliku da puno putujem i živim na nekim zanimljivim svetskim destinacijama. U poslednjih par godina živela sam na relaciji London-Los Anđeles-Beograd, tako da mi je na neki način život postao konstantno putovanje. Danas, način na koji gledam na život i svet je poput kaleidoskopa, složen ili jednostavan, višedimen-

zionalan i u hiljadu boja. Svaka destinacija donosi novu kulturu, mentalitet, jezik, istoriju i tradiciju nekog mesta, i to je kao kratak kurs istorije koji prolazite praktično i lično. Nema lepšeg i boljeg načina da saznate nešto novo. Putujem kad god imam vremena i mogućnosti. U poslednje vreme sve je više takvih putovanja zbog posla i prijatelja. Koje ste sve zemlje do sada posetili? Dosta sam proputovala Severnu Ameriku, Havaje, Kanadu, Toronto i Niagarine vodopade, od Južne Amerike samo Meksiko, dok sam u Evropi bila u većini zemalja. Kada je Istok u pitanju, nisam išla dalje od Turske. Kako birate turističku destinaciju? Zavisi od trenutka. Ako mi je potreban odmor onda želim da odem u neko mesto koje je bli-

zu, ne više od 6 sati letenja. Lepo vreme i smeštaj sa dosta sadržaja za rekreaciju i relaksaciju su mi sasvim dovoljni za odmor. Koju destinaciju preporučujete za hedonistički odmor, a koju za dobar provod? Kada je hedonizam u pitanju, uvek pomislim na hranu i za takav odmor moj izbor su Francuska i Italija, dok za provod nema boljeg mesta od Beograda ili Las Vegasa. Koje mesto na planeti vas je ostavilo “bez daha“ i zašto? Nju Orleans. Obožavam džez i francusku četvrt, hranu i ulicu Burbon, kao i tradiciju i naravno kulturu tog mesta. Da li volite male porodične hotele ili ipak birate hotelske lance? Više volim da odsednem u malim intimnim hotelima, jer imaju

Hotel life

tim i te zvezdice imaju drugačije dim. Obično pitam lokalca šta je vrednosti u različitim mestima. autentično, a ne turistički. Zvezdice nisu uvek relevantne U kom gradu su ljudi ostavili najza nivo usluge. veći utisak na vas? Koja je vaša preporuka hotela koji Savana mi je bila prelepa. Hraje ispunio sva očekivanja? na i južnjački duh su me odušeVerovatno ste imali priliku da bo- Ja bih izdvojila naš hotel „Square vili. Vrlo su gostoljubivi i vole ravite i u hotelima koji imaju više Nine“. To je hotel u rangu svih strance. od 5 zvezdica. Šta te hotele čini svetskih hotela i oduševim se svaki put kad odem. Srećna sam da Kakve restorane volite i šta biste tako posebnim? Imala sam priliku, ako se dobro imamo nešto tako lepo kod nas. istakli kao najbolji gastro ukus, a šta više nikada ne biste probali? sećam to je bio Dubai. Ništa posebno u odnosu na 5 zvezdi- Šta najpre volite da posetite u ne- Volim suši restorane. To je uvek moj izbor. Ja sam uvek za salatu ca. Takođe sam bila i u hotelu poznatom gradu? od 5 zvezdica koji ima uslugu Kažu ljudi pijaca je autentično i i francusku supu, ali nikada više od 3 zvezdice, ali je zbog tra- najbolje iskustvo u nepo-znatom ne bih jela aligatora! dicije ipak zasluženo na spisku gradu. Uvek pre nego što odem najboljih hotela. Svako mesto negde napravim plan i mapu gde Koji restoran smatrate za vaše na svetu se razlikuje, pa samim ću da idem i šta bi trebalo da vi- lično otkriće? Mislim da se zvao Vanil, u Moskvi. Pamtiću ga po najskupljoj kafi i Marija Karan u San Francisku vodi na svetu. Svratila sam, jer mi je bilo hladno i htela sam samo malo negde da se ugrejem. Nisam želela takvu vrstu otkrića (smeh). neki lični pečat i mir. Međutim, ponekad ne želim da rizikujem ili ne dobijem preporuku gde da odem, pa izaberem hotel iz nekog lanca. Omiljeni mi je lanac hotela Firmdale.

Da li biste nam ispričali neku zanimljivu anegdotu ili neprijatnost koju ste doživeli na brojnim putovanjima? Iskustvo Hurem hamama u Istanbulu je zasigurno bilo i nelagodno i simpatično iskustvo u isto vreme. Tamo niko ne zna engleski jezik, pa čak ni vaša domaćica koja vas vodi kroz celo iskustvo, a vi bi trebalo da se opustite i uživate u tom spa centru sa ni manje ni više nego hiljadu žena. Bez čega se nikako ne vraćate sa jednog putovanja? Sa svakog putovanja donesem magnet za frižider (smeh)! 83

Piše: Marko Spalević

Oko sveta

Besplatno

u najskupljim gradovima sveta Poznato je da se na put ne kreće bez dosta novca, pa se zato ljudi u Srbiji najčešće lišavaju putovanja, a oni koji putuju biraju jeftinije destinacije. Ipak, nismo ni svesni koliko se može uštedeti, čak i kad vas put odvede u neki od najskupljih gradova sveta. Otkrivamo vam kako da potrošite manje nego što ste planirali u Tokiju, Londonu, Parizu i Sidneju – gradovima koji su na listi najskupljih na svetu

a ovoj listi najskupljih gradova sveta, suvereno vlada prestonica zemlje izlazećeg sunca, najskuplji grad sveta – Tokio. Najveći broj tokijskih porodica živi u skučenim stanovima, čiji kvadratni metar iznosi između pet i šest hiljada dolara. Za 35 miliona stanovni-

Tokio 84

ka ovog grada prostor je ono što je možda i najtraženije, te zato i ne treba da čudi visoka cena hotelskog smeštaja. Ipak, ovo je grad koji je otvoren za turiste iz celog sveta, i što je najvažnije u sebi krije i neke od fantastičnih turističkih atrakcija koje se mogu videti besplatno. Jedna od njih je i zgrada kompanije

Sony koja svojim posetiocima nudi besplatno korišćenje svih tehnoloških novotarija po kojima je Japan poznat. Iz raja za ljubitelje tehnologije, možete se prebaciti u realan život, tako što ćete uživati u fantastičnoj prirodi parka „Jojogi“, koji nudi veliki broj kulturnih i ekoloških zanimljivosti. Ni ovde nećete

Hotel life

potrošiti ni jedan jedini jen. Još jedna građevina je posebna atrakcija za sve posetioce prestonice Japana. To je zgrada tokijske metropolitanske vlade. Sa 45. sprata ove visoke lepotice pogled se prostire na fantastičnu gradsku panoramu i na planinu Fudži. Iako treći najskuplji grad na svetu, za Sidnej se kaže da je možda jedan od najboljih gradova za život. Za turiste može biti skup, ali zahvaljujući skoro beskonačnom suncu i lepom vremenu, u ovom gradu dostupan je veliki broj besplatnih aktivnosti na otvorenom. Jedna od najuzbudljivijih je zasigurno šetnja preko legendarnog mosta u luci Sidneja, koji spaja severne i južne delove grada. Sidnej je i grad u kom je umetnost dostupna na svakom koraku, pa tako ne čudi što je Muzej savremene umetnosti za sve posetioce otvoren potpuno besplatno. Ovaj muzej je meka za sve ljubitelje fotografije zato što prikazuje izložbe najkontroverznijih fotografa današnjice. Poseta najstarijem sakralnom objektu u Sidneju, crkvi Svetog Džejmsa (Saint James Church) je takođe besplatna. Besplatne turističke ture i posete ovom objektu su česte, a lako se može desiti da se baš tokom vaše posete odigra i neki od zanimljivih koncerata koji su česti u ovom objektu. Pariz, mesto koje već decenijama nosi titulu najromantičnijeg grada na svetu, nalazi se na osmom mestu među najskupljim gradovima sveta. Ipak, iako skup za sve one koji žive u njemu, veoma je pristupačan svim turistima. Te tako, ako se u

Sidnej Parizu zateknete prve nedelje u mesecu, Luvr (Louvre) i Versaj (Château de Versailles) možete da posetite besplatno. Zamak Versaj je uvek besplatno otvoren za mlađe od 18 godina, a svakog petka od 18h do 21:45h, u najpoznatiji pariski muzej Luvr mogu besplatno da zavire svi koji su mlađi od 25 godina. Ukoliko se u Parizu zateknete u periodu od oktobra do marta besplatno se možete popeti i na najvišu kulu čuvene katedrale

Notrdam (Notre Dame de Paris). Sem posete kuli i riznici katedrale, ulaz je uvek besplatan tokom cele godine. Besplatno možete posetiti i laboratoriju dvostruke dobitnice Nobelove nagrade Marije Kiri (Maria Curie). Ukoliko želite da vidite gde su sahranjeni neki od najvećih velikana umetnosti kao što su Bize (Georges Bizet), Balzak (Honoré de Balzac), Isidora Dankan (Isadora Duncan), Oskar Vajld (Oscar Wilde) ili Džim MoPariz

Oko sveta

London rison (Jim Morrison), takođe nećete morati ništa da platite, pošto je poseta groblju Per Lašez (Père Lachaise) potpuno besplatna. Priču o Parizu nemoguće je zamislite bez mode, pa je tako moguće besplatno prisustvovati revijama kreatora visoke mode u robnoj kući „Lafajet“, uz prethodnu najavu preko mejla organizatorima događaja.

Ukoliko ste ljubitelji moderne umetnosti možete obići muzej Tate Modern, gde je na besplatnim izložbama moguće videti preko 60 000 radova umetnika kao što su Polok (Paul Jackson Pollock), Roden (Auguste Rodin), Matis (Henri Matisse) ili Vorhol (Andy Warhol), a kroz stariji deo muzeja Tate Britain, u kom ćete naći britanska remek dela od 16. do 20. veka, možete prošetati uz besplatU Londonu, jednom od najuz- ne jednočasovne tematske ture ili budljivijih gradova Evrope, naj- petnaestominutne priče o najpoveći broj muzeja takođe možete znatijim slikarima i njihovim žiposetiti bez ikakvog troška osim votima i delima. na suvenire. Britanski muzej, Dom Parlamenta, Londonski mu- I u ostalim velikim gradovima zej, Nacionalna galerija i Muzej Evrope situacija je slična. Većinu nauke samo su neki od mnogo- muzeja možete posetiti besplatno brojinih londonskih muzeja koje ukoliko se u gradu nađete prve ili možete videti potpuno besplatno. poslednje nedelje u mesecu. Ukoli86

ko imate tu sreću da se zateknete u Rimu poslednje nedelje u mesecu, muzej Vatikana u kome su smeštena najveća dela renesansne umetnosti, je besplatno otvoren za vas. Bitno je znati i da svaki grad, pa makar bio i na listi najskupljih, u sebi krije veliki broj znamenitih građevina i zanimljivih mesta za koja uopšte nije potrebno kupiti kartu. Ponekad je najlepši način da upoznate novi grad tako što ćete prošetati njime i pronaći ono što se vama najviše dopada. Za vaša lična oktrića nije potreban novac, samo malo avanturističkog duha i želje za istraživanjem. To je zapravo i najveća čar svakog putovanja, bez obzira koliki ste budžet za vašu destinaciju predvideli.

Vesti

Prvi Moxy Hotel u Milanu

“Marriott International” pomoći će kompaniji “Ikea” da otvori svoj lanac povoljnih hotela širom Evrope u narednih pet godina. Novi lanac hotela nosiće naziv “Moxy Hotels”, a prvi objekti širom Evrope bit će otvoreni početkom iduće godine. Hoteli će biti dizajnirani po standardima kompanije “Ikea”, a imaće brojne pogodnosti

H za mlađe goste. “Ikea”, švedski div za proizvodnju namještaja, koja je prvi put prošle godine najavila da otvara lanac hotela, danas je otkrila da će “Marriott”, operator luksuznih hotela širom sveta, biti njihov partner. Oni će izgraditi oko 50 hotela sa 150 do 300 soba u velikim gradovima, a prvi će biti otvoren u Milanu naredne godine.

Dubrovnik raj na zemlji

Uoči letnje sezone u Srbiji Turistička zajednica grada Dubrovnika i Grad Dubrovnik predstavili su u hotelu Villa Manjež Exclusive svoju turističku ponudu za ovu sezonu. U ime Grada Dubrovnika novinarima i uvaženim zvanicam se obratio predsednik Upravnog odjela za poduzetnišvo, turizam i more Milan Perić. Istaknuto je da je turistički promet Hrvatske uvećan uvođenjem avio linije sa Beogradom. Intenzitet linija će se povećavati u narednom periodu tako da će tokom letnjih meseci JAT imati letove ka Dubrovniku pet puta nedeljno. U okviru predstavljanja dubrovačke turističke ponude naglasak je stavljen na hotelski smeštaj visoke kategorije, ali i na privatni smeštaj, koji je izuzetno povoljan i najtraženiji od gostiju koji dolaze iz Srbije. Dubrovnik „grad za sva godišnja doba“ koji i u zimsko vreme ima kvalitetne sadržaje, može očekivati još više gostiju iz Srbije kada se produži avio linija u zimskom periodu i kada se uvede i autobuska linija iz prestonice Srbije ka Dubrovniku.

Folklor u Skadarliji

Od ovog proleća, Glob Metropoliten Tours uz podršku Turističke organizacije Beograda organizuje Folklorne večeri u Skadarliji, jedinstven turistički program u Beogradu. Svakog petka od 20 časova, u skadarlijskom restoranu “Mali vrabac”, gosti imaju priliku da uz večeru sa nacionalnim specijalitetima i paket sa suvenirima, uživaju uz nastup folklornog ansambla Talija. U okviru dvočasovnog programa, gostima će kroz splet igara iz Šumadije i Zapadne Srbije biti dočarana tradicionalna srpska atmosfera, a imaće i prilike da nauče osnovne korake srpskih kola. 87

Piše: Marko Spalević

Gastro putovanje

U vrtlogu

starih mlinova

Ko bi mogao da poveruje da će jedno italijansko selo i srednjevekovni mlinovi u njemu, postati prestižno turističko mesto? Italijani, poznati po tome da svaki kutak zemlje učine delom turističke ponude, uspeli su i da od srednjevekovnog seoceta, čije ime u originalu glasi Borghetto, naprave raj u kome se bude sva čula

o Borgeta, malo poznatog turistima iz Srbije, stiže se prilično lako. Nalazi se na samo 10km od poznatog mondenskog letovališta Lago di Garda, a 30km od centra čuvenog grada ljubavi i grada koji

je nezaobilazna ponuda brojnih naših turističkih agencija – Verone! Na ulasku u selo prvo ćete uočiti srednjevekovnu kulu dvorca vladarske porodice Skaliđero (Scaligero). Svojom impozantnošću

izdiže se iznad Borgeta, ovog neobičnog krajolika na obali reke Minćo. Ovo prestižno i pomalo mondensko mesto ljubomorno čuva svoj najveći turistički proizvod - mlinove iz daleke prošlosti. Nastali su još u 13. veku i preživeli

Hotel life

brojne nepogode, ali i borbe meštana i Napoleonovih trupa. Svuda naokolo je zelenilo u koje su stari mlinovi gotovo prirodno srasli, a tu je i još jedan svedok prošlosti koju Borgeto beleži - most Viskonte (Ponte Visconteo). Zajedno, oni čine srž ovog predela koje posetioce ostavlja bez daha. Tu, baš na drvenom mostu Borgeta, nekada se nalazila i granica između Italije i Austrije. Ovako velika istorija nije poremetila mir ovog malog sela. Predeo koji ga okružuje kao da je kroz istoriju ostao netaknut, a šum koji donosi reka Minćo posetioce “odvodi” u vrtloge carstva srednjeg veka i potpunu izolaciju od savremenog sveta. Borgeto kao turistička celina danas, deo je modernog naselja Valeđo sul Minćo (Vallegio sul Mincio), sa kojim zajedno čini i umetničku i kulturnu celinu. Sredinom 20.veka meštani su u starim mlinovima uvideli turistički potencijal i pretvorili ih u luksuzne apartmane. Danas se ispred svakog od njih nalazi niz slikovitih restorana

H i kafea, smeštenih tako blizu reke da se stiče utisak kako uplivavaju u nju. Tu se, takođe, nalazi nekoliko suvenirnica sa mirisnim sapunima domaće proizvodnje, skupim vinima i ukusnim kolačima. Apartmani u ovim mlinovima rezervisani su pola godine unapred, a neretko su i stecište svetske elite. U prilog tome ide i činjenica, da su pre nekoliko godina ovo mesto posetili i članovi engleske kraljevske porodice princ Čarls (Prince Charls) i Kamila Parker (Camilla Parker). Prema rečima brojnih gostiju, nezaboravne trenutke čine zalazak sunca i pogled iz svakog restorana ka stapanju mosta Viskonte i reke Minćo, koja je okružena s bezbroj žardinjera prepunih ljubičastog cveća. Doživljaj je potpun kada padne mrak, upale se lampioni, svetiljke u nizu i sveće na stolovima. Stvora se savršen ambijent za degustiranje lokalnih specijaliteta, a to su torteline svih ukusa, i najbolja vina iz oblasti Bjanko di Kustoza (Bianco di Custoza) i Bardolino (Bardolino). Onda i ne čudi činjenica da je Borgeto među 50 najlepših sela Italije. Ovo je svakako odličan primer kako se i u selu može napraviti turistički proizvod. Italijani su nam pokazali kako seoski ambijent može postati ekskluzivni turistički centar i koliki turistički potencijal leži u ostacima prošlosti. Danas se turisti širom sveta utrkuju ko će prespavati u nekom od ovih mlinova, nekada namenjenih nižim ekonomskim klasama društva, a danas atraktivnim i najbogatijim ljudima našeg vremena. 90

Gastro putovanje

Hotel life

Piše: Snežana Novaković

Best business destination za MK Mountain Resort

MK Mountain Resort je dobitnik prestižnog priznanja “The Best Business Destination Travel Award 2012“, namenjenog kompanijama čiji proizvodi i usluge predstavljaju vrhunac kongresne industrije u celoj Evropi

eć petu godinu za redom u Londonu se dodeljuje nagrada za najbolju biznis destinaciju, a zahvaljujući impresivnom razvoju MK Mountain Resort, i Srbija konačno postaje prepoznatljiva destinacija za biznismene. Ovo priznanje dodeljuje žiri koga čine rukovodioci korporativnih putovanja, članovi Udruženja ACTE (Association of Corporate Travel Executives), kao i drugi uticajni članovi zajednice poslovnih putovanja. Kvalitet i asortiman usluga, “vrednost za novac”, prisustvo u online medijima, web dizajn, održivost prakse,

ekološka svest, korisnički servis i poslovna sposobnost su bili kriterijumi kojima su se vodili prilikom izbora najbolje biznis destinacije. -Veliki je izazov i zadovoljstvo biti među najboljima, u samom vrhu kongresne industrije. Svako priznanje za nas je istovremeno podsticaj i uverenje da smo na pravom putu ka pozicioniranju Kopaonika kao moderne letnje, zimske, ali i kongresne destinacije. U narednom periodu planiramo veća ulaganja koja će našu kongresnu ponudu učiniti najkonkurentnijom u regionu – istakao je Nikola Avram, direktor MK Mountain Resort.

MK Mountain Resort na Kopaoniku predstavlja jednu od vodećih kongresnih destinacija u Srbiji, sa izvanrednim mogućnostima za organizaciju seminara, kongresa, konferencija, banketa, tim bildinga (team building), muzičkih i modnih događaja. Pored pet konferencijskih sala koje zauzimaju površinu od 1000m2 u Hotelu Angella, u okviru Grand Hotel & Spa na raspolaganju je i biznis centar sa dve kompletno renovirane sale, čiji kapacitet i multifunkcionalnost omogućavaju organizaciju različitih skupova i događaja, tokom cele godine.

Tekst i foto: Roza Sazdić

Puls Srbije

120 godina

turizma na Zlatiboru

Posle Beograda, Zlatibor je najposećenije turističko mesto u Srbiji i verovali ili ne, sezona na toj planini traje tokom čitave godine. Prošle godine zabeležena je poseta od 250 hiljada turista, a ostvareno je milion i dvesta hiljada noćenja. Uz stalno povećanje broja gostiju iz Srbije, primetno je i sve veće interesovanje turista iz zemalja u regionu, Evropske Unije, kao i iz Rusije, Amerike, pa i Novog Zelanda. U čemu je tajna Zlatibora?

epa visoravan sa blago zatalasanim brdima koje krase livade, prostrani pašnjaci i četinarske šume zadive svakog posetoca. Isti utisak izaziva i veliki vodopad u selu Gostilje, ili drugi, koji se nalazi u dubini planine, u Stopića pećini. Ta pećina je jedna od najvećih u Srbiji i čuvena je po dvorani

bigrenih kada. Pećina u Ljubišu poznata po pesmi Ljubivoja Ršumovića, koji je u tom selu rođen. Zbog bogatog vodotoka, buja trava i lekovito bilje, a tokom većeg dela godine Zlatibor obasjava sunce. Prirodne lepote, kristalno beli snežni pokrivač koji se dugo zadržava na vrhovima, veliki broj sunčanih sati,

zdrav vazduh i blagotvorna klima, kao i položaj Zlatibora, sjajne su prirodne predispozicije za razvoj turizma. Međutim, turistima nije dovoljan samo pogled na bajkovite predele i usnula seoca. Zlatibor je upravo primer kako kvalitet i privlačnost prirodnog okruženja treba staviti u funkciju turizma

Hotel life

i ukupnog razvoja. U tom cilju, izgrađena je dobra putna mreža kroz planinu i povezana je sa glavnim saobraćajnicama. Uređeni su atraktivni lokaliteti, sela su živopisna, a jedinstveno turističko naseljena Vodama koje formiraju brojni hoteli, vile, restorani, kafići, prodavnice i sportsko – rekreativni centri, ispunjavaju savremene potrebe turista i pružaju raznoliku ponudu i noćni život kao u nekom velegradu. Značajno je i to što je turistička ponuda na Zlatiboru usaglašena sa njegovim prirodnim, klimatskim, prostornim i ljudskim resursima, a ravnomeran razvoj turizma znalački se planira tokom cele godine. Uvedeni su atraktivni program za rekreaciju i zabavu, organizuju se izleti sa stručnim vodičem, privrednoturističke manifestacije i druga dešavanja. Zato Zlatibor nije poznat samo kao vazdušna banja ili skijaški centar, već i kao mesto za odmor u kome porodice i poslovni ljudi rado provode vreme. Na raspolaganju su im razno-

H Hotel “Mir”

vrsni sadržaji: mogu da uživaju u šetnjama, u planinskoj vožnji biciklom, u jahanju konja, u kupanju u rečicama, bazenima i spa centrima, ili da prate društvene i kulturne događaje, organizovano posećuju znamenitosti i slično. Rastuću reputaciju Zlatibora dokazuje i poseta tokom prvomajskih i vaskršnjih praznika od dvadeset hiljada turista dnevno. Planina je i u prvom delu godine bila izuzetno posećena, a zimska sezona je produžena zahvaljujući veštačkom osnežavanju. To je još

Hotel “Idila” - spa centar

jedna dobra investicija, kao i šestosedna žičara koja sa dolaskom toplih dana i dalje saobraća do ski centra Tornik i omogućava uživanje u zlatiborskim pejzažima iz druge perspektve. -Za „Zlatiborsko leto“ pripremamo više koncerata, pozorišnih predstava i izložbi, a ove godine sve je u znaku proslave velikog jubileja – 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru. Svečana akademija će biti održana 20. avgusta, a u okviru centralne svečanosti organizovaće se brojni kulturni događaji i naučni kongres na temu turizma. Naša ponuda i izleti koje organizujemo do vodopada u Gostilju, Stopića pećine, Muzeja „Staro selo“ u Sirogojnu, Mokre gore i drugi, biće upotpunjena posebnim programima. U planu nam je da ove godine počne sa radom i Turistički auto kamp sa 4 zvezdice koji je urađen po najvišim standardima i namenjen gostima koji više vole taj vid smeštaja – ističe Darko Đurović, direktor Turističke organizacije „Zlatibor“. 93

H Poznato je da su hoteli nosioci razvoja jedne destinacije. Mnogi zlatiborski hoteli su proširili svoje kapacitete, a izgrađeni su i novi objekti. Nedavno otvoren hotel MIR 4* je projektovan po svetskim standardima nove generacije hotela. Ima 6 luksuznih apartmana, 7 studio apartmana i 12 dvokrevetnih soba, zatim restoran sa bogatom gastronomskom ponudom, igraonicu za decu, fitness i spa centar, parking i druge sadržaje. Hotel IDILAje takođe novi turistički objekat visoke kategorije modernog enterijera koji ima kapacitete za 46 gostiju. U okviru hotela se nalazi i spa centar sa bazenom, saunom, parnim kupatilom i teretanom. MONA, jedan od najpoznatijih hotela na Zlatiboru, renovirao je postojeće i u velikoj meri proširio smeštajne i ugostiteljske kapacitete. Na taj način hotel nastavlja da upotpunjuje turističku ponudu u skladu sa interesovanjima savremenog turiste. Zlatibor je karakterističan i po tome što omogućava brz obrt kapitala. Investicije koje opština ulaže u infrastrukturu, savremene komunikacije i uređenje atraktivnih lokacija, svakako pružaju podršku vlasnicima hotela i domaćinima u seoskom turizmu 94

Hotel “Palisad”

Puls Srbije

da investiraju u smeštajne i ugostiteljske kapacitete i kvalitet usluge. Jačanju imidža planinskog centra kao turističke destinacije, naročito doprinosi nivo usluge u turizmu i hotelijerstvu. Veoma je značajno što na Zlatiboru postoji Fakultet za hotelijerski i turistički menadžment Univerziteta Singidunum koji obrazuje kadrove za potrebe turističke privrede. Najveći broj studenata obavlja stručnu praksu u čuvenom hotelu Palisad – kaže Darko Đurović, direktor Turističke organizacije „Zlatibor“. Hotel PALISAD je lider turizma na Zlatiboru u hotelskom poslovanju. Počeo da se gradi 1965. godine i periodično je rekonstruisan shodno savremenim zahtevima potrošača i širenju turističke ponude Zlatibora. PALISAD je privatizovan 2005. godine i od tada je u renoviranje uloženo dvadeset miliona evra. Renovirane su i moderno opremljene sobe, recepcija, hol, aperitiv bar, kafe poslastičarnica, restoran, kuhinja i kongresni centar, a izgrađena su i dva fudbalska terena sa veštačkom, i jedan sa prirodnom travom. Relax and Beauty Centar hotela PALISAD otvoren je početkom 2012. godine, a od 1. novembra preduzeti su opsežni radovi na proširenju i adaptaciji „A“ i „B” bloka. Investicijaje

Hotel life

vredna osam miliona evra. Nakon rekonstrukcije hotel će imati na raspolaganju 210 modernih soba i novu strukturu koju će činiti dvokrevetne sobe, apartmani i sobe superior 4****. -Međutim, svi milioni uloženi u zidove, nameštaj, kogresnu dvoranu, wellnes centar padaju u vodu ukoliko gost nije zadovoljan, to jest ako svi, bez obzira koji posao obavljaju (konobari, recepcioneri, kuvari, menadžeri), nisu usredsređeni na potrebe koje gost ima. Naš posao je kompleksan i zato je veoma važno da svi radimo kao jedan tim – zaključuje Vojislav Janić, generalni direktor hotela PALISAD.

Muzej na otvorenom - staro selo “Sirogojno”

Svečano otvoren renovirani Zlatibor Mona

Renovirani hotel „Zlatibor Mona“ otvoren je za goste početkom godine, ali 18. juna upriličeno je svečano otvaranje u prisustvu brojnih značajnih zvanica. Za renoviranje hotela uloženo je 4 miliona evra, a renovirani su postojeći kapaciteti (sobe i apartmani, restorani, igraonica, bar) i dograđeno je 3000 m2 koji sada čine kongresni centar, 30 potpuno novih superior soba, nova recepcija, i proširen je deo Lada bara. Danas, hotel može ugostiti do 300 osoba na smeštaju i 500 osoba u kongresnom centru Koledo. Za mališane je otvorena nova igraonica na 200m2 sa odvojenim barom za odrasle. Proširen je a la carte restoran Perun i obogaćen vinskim delom. Preporuke osoblja su kačamak na čobanski način, zlatiborski file punjen pršutom, slaninom, kajmakom i ajvarom, a za desert domaća pita sa suvim šljivama i borovnicama. Svake subote hotel organizuje vinske večeri kada se mogu probati najpoznatija domaća i svetska vina. Već drugog vikenda jula, hotel Zlatibor MONA organizuje oldtajmer reli, a za kraj jula će gosti moći da probaju brojna domaća i strana vina na prvom Zlatiborskom salonu vina.

Piše: Jana Matejić

Turizam je masta

Ekstremni turizam

gradi uspešan tim

Otuđenost ljudi i život pod stresom postali su radna svakodnevica. Problemi u komunikaciji su vidljivi skoro svuda, a posebno u velikim korporacijama, što dovodi do smanjene produktivnost i profita

pravo te signale odgovorne kompanije shvataju ozbiljno i tragaju za načinima kako da motivišu zaposlene da se bolje upoznaju, komuniciraju, ojačaju volju, povećaju motivaciju, podignu stepen inicijative, razviju timski duh i oslobode zaposlene stresa. Uspešne kompanije teže da izgrade tim koji će ostvarivati zavidne rezultate, ali prema rečima profesora psihologije Aleksandra Kontića „TIM mora da se GRADI“. - Nijedan tim bilding (team building) nije toliko skup koliko jednu kompaniju mogu da koštaju posledice menadžerskog stresa i nepostojanja timskog rada. Jeftinije je uložiti sredstva u jačanje tima i na taj način redukovati probleme koji nastaju odlaskom radnika na bolovanje. U protivnom sledi oglašavanje novog radnog mesta, HR provere, trening obuke, uhodavanje novog radnika... – smatra Kontić i naglašava da postoji mnogo različitih programa za jačanje i izgradnju tima, ali da se u ekstremnim i avanturističkim uslovima postižu najbolji rezultati. Primera radi, odvesti zaposlene na sedam dana jedrenja gde u zatvorenom prostoru moraju biti upućeni jedni na druge itekako može da osnaži jedan tim, smatra Kontić.

Hotel life

Znači, put pod noge i krenite sa svojim zaposlenima u otkrivanje divlje i netaknute prirode, jer upravo savladavanjem izazova u ekstremnim uslovima, moguće je učiti i razvijati sposobnosti, testirati izdržljivost, požrtvovanost i pomerati granice. Prema rečima Nemanje Neškovića iz udruženja WILD SERBIA njihovi tim bilding programi predstavljaju izazov u svakom pogledu. - Divlja i očuvana priroda Srbije: planine, kanjoni, misteriozne pećine, slapovi i vodopadi urezani u litice, su mesta koja su pravi izazov i šansa da izgradite i ojačate tim! Uz pomoć instruktora kanjoninga, speleologije i alpinizma uspevamo da učesnicima tim bilding programa probudimo energiju kojom će pomeriti granice, rešiti zadatke, pomoći kolegi, osloniti se na svoju intuiciju, ali i na svog kolegu – ističe Nešković i opisuje najatraktivnije avanture. Speleo avantura je zasigurno nešto što niste razmišljali da probate, ali Nešković ističe da upravo draperije, stubovi, stalaktiti, stalagmiti, velike dvorane, uski kanali i svi ti čudni oblici koji postoje u pećinskom svetu, mogu da pruže nezaboravno iskustvo i snagu vašem timu. Petnička pećina je preporuka za “vatreno” krštenje, ali u svakom slučaju tu su sigurnosna užad za lakše kretanje kroz pećinu. Već u poslepodnevnim časovima do-

bićete pojaseve, “osmicu“, šlemove i iskustvo zvano „abzajl“- adrenalinski doživljaj na steni visokoj 30m! Abzajl predstavlja tehniku spuštanja niz uže uz pomoć odgovarajuće opreme i nakon toga imate osećaj da ste veterani ove avanture. Ušačka pećina je pećinski sistem drugi po svojoj dužini u Srbiji, i obiluje prelepim ukrasima, velikim dvoranama i uskim prolazima.Ulazite u pećinu na Peštarskoj visoravni, a turu završavate na drugom pećinskom otvoru koji se nalazi na Uvačkom jezeru čuvenom po meandrima i beloglavim supovima. Odavde je moguće avanturu nastaviti čamcem i vožnjom po jezeru. - Za kanjoning avanturu uvek vlada veliko interesovanje - ističe Nešković. Prateći prirodan smer kretanja niz kanjon, kanjoning predstavlja kombinaciju spuštanja niz vodopade uz pomoć užeta, skakanja u bazene sa vodom i klizanje niz

prirodne tobogane koje je voda vekovima vajala u stenama. Doživljaj siline vode koja pada na vas ispod vodopada visokih i po 20m, odvešće vas u potpuno novi svet. Za tim bilding se vrlo često biraju i kajak programi (rekreativni kajak na Uvačkom i Perućačkom jezeru, rekama Drini, Savi i Dunavu), kao i avanturističke igre (skup aktivnosti kao što su penjanje i spuštanje na steni, vožnja kajaka, pronalaženje izgubljenog blaga, rešavanje raznih zadataka u prirodi). Pogodne su za veći broj učesnika i odlične za jačanje poverenja i timskog duha. Za ljubitelje rafting avanture najpopularniji su tim bilding programi u kanjonu Tare, najvećem kanjonu Evrope, i nakon Kolorada, drugom kanjonu po veličini u svetu. Dovoljno je reći maj mesec. I tada je moguće doživeti ludački adrenalin, nezaboravna iskustva i najuzbudljiviju rafting avanturu. Prema rečima Vjekoslava Ćalasana iz agenci-

H je HIGHLANDER, Tara je po atraktivnosti za rafting uz Kolorado i Zambezi, svrstana u vrh najatraktivnijih svetskih reka. - U maju mesecu Tara je najhladnija, najdublja, najbrža i najopasnija. Osećaj uletanja u izuzetno snažne i duboke bukove oduzima dah. Moraju se poštovati uputstva skipera kako ne biste ispali iz čamca. Deonica od Brštanovice do Šćepan Polja duga 17km je jako atraktivna i sa najviše bukova. Ipak, kompanije vrlo često zbog potreba tim bildinga biraju rafting od vrha, tačnije Đurđevića Tare, jer tada mogu da kombinuju rafting i preživljavanje u prirodi – ističe Vjekoslav Ćalasana, skiper koji je za poslednjih 15 godina upoznao svaku stenu ovog kanjona i jedan je od retkih na ovim prostorima koji ima dozvolu Međunarodne rafting aso-

Turizam je masta

cijacije (IRA) za rafting međunarodnim vodama. Preživljavanje u prirodi Vjekoslav Ćalasan smatra krucijalnim programom za jačanje tima. Kanjon Tare, dugačak 149km sa dubinom i do 1300m je najdublji i najoštriji kanjon u Evropi, sa preko 80 registrovanih pećina, još nedovoljno istraženih, i jako puno endemičnih biljnih i životinjskih vrsta predstavlja avanturu koja će u svakom pogledu osnažiti vaš tim. Pored Tare, preživljavanje se organizuje i u prašumi Perućica, poslednjoj oazi netaknute prirode u Evropi. Ovaj zaštićeni rezervat prirode smešten je u srcu nacionalnog parka „Sutjeska“, a pogled sa vidikovca „Dragoš sedlo“ prostire se na 13000 hektara surove i čiste prirode. Ipak, za

početnike dolazak do vidikovca „Prijevor” predstavlja dovoljno atraktivan, i ne toliko kondiciono zahtevan adrenalinski doživljaj u prašumi. Nakon toga, čeka vas prizor od koga zastaje dah, vodopad “„Skakavac”, koji se u svoj svojoj snazi i silini obrušava 75m niz strme stene. -U kanjonu Tare i prašumi Perućica učite o načinu preživljavanja i sprečavanju svih neželjenih situacija. Veštine kao što su planinarenje, lov i ribolov, mogu biti jako korisne za snalaženje u divljini i jačanje tima, ali i pored toga priroda svojim nepredvidivim preprekama nameće razvijanje vrlina, sposobnosti i oslanjanje jednih na druge. Takođe, tu su i naši vodiči koji će pružiti odgovore na sva pitanja i boravak u divljini učiniti maksimalno sigurnim – naglašava Vjekoslav Ćalasan.

Hotel life

100

Fensi hoteli