DnevINk 10 by Kraljevski MagazIN

Краљевачки

ДНЕВИНК

Четвртак, 29. новембар

Обележен Дан ослобођења Краљева

СЕЋАЊЕ НА ЈУНАКЕ Венац на Споменик ослободиоцима Карљева положио председник Републике Србије Томислав Николић Краљево од краја Другог светског рата сваке године обележава 29. новембар као Дан ослобођења града. Ове године свечаност је увеличао председник Републике Србије Томислав Николић који је положио венац на Споменик ослободиоцима Краљева. Поред њега венце су, испред локалне самоуправе, положили градоначелник Драган Јовановић, председник Скупштине града Сретен Јовановић, представници политичких партија, војске, полиције, Жандармерије и многобројних удружења грађана. Полагању венаца присуствовао је мали број углавном старијих суграђана које је председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије др Милан Матијевић подсетио да је Дан ослобођења Краљева од немачких окупатора, прилика за подсећање на јунаке који су широм земље у тешким борбама са окупатором, дали животе за слободу. У другој половини октобра 1944. године, скоро цела Србија са Београдом била је ослобођена. Међутим, Краљево су браниле јаке немачке окупационе јединице. Како је одступни правац према Београду био онемогућен, то је штаб групе армија „Е“ отпочео са преформирањем јединица ради успешног повлачења долином Ибра. За обезбеђења повлачења из Грчке, немачке војне

снаге успоставиле су јак мостобран на Краљеву који је бранила 7. СС брдска дивизија „Принц Еуген“. Њене јеинице биле су распоређене на јужном делу мостобрана од Ковача до Милочаја где је био распоређен је 13. СС пук 7. СС дивизије. Четрнаести пук Семе СС дивизије био је лоциран на источном делу од Ковача до Врбе, а 749. пук 117. дивизије од Врбе до Витановца, док је на југоисточним падинама Котленика била Борбена група „Бургемајстер“ На мостобрану Краљево почетком новембра 1944. године укупно су била ангажпвана 44 батаљона. Двадесет девет борбених батаљона чинили су 9 СС пешадијских, 9 ловачких, 2 извиђачка, 4 пешадијска и пет квислиншких батаљона који су чинили РЗК, 1 кавкаски и 1 арапски. Осам батаљона родова и служби сачињавали су тенковски, 2 батаљона за везу, 3 инжњеријска и 2 пешадијска, док је уз седам батаљона било ангажовано за одржавање реда било, осигурање, осматрање и обавештавање. Уз њих на овом простору је био и 1 батаљон „Фелд жандармерије“, 3 „ландесшицен“ батаљона, по један алармни, допунски и батаљон за осигурање. У тринаест артиљеријских били су укључени по један противтнековски и противавионски батаљон.

То је значило да је немачки мостобран у Краљеву, почетком новембра 1944. године, упркос значајним љусдким и материјалним губицима, био још увек веома бројан и јак. Постајао је све јачи доласком нових јединица Групе армија „Е“ и као такав био је способан да заштити редовно повлачење касније наилазећих јединица из Грчке. Немачке војне снаге у Краљеву и околини бројале су од 25.000 до 30.000 војника са већим бројем моторних возила. Концентрација немачке војне силе, нарочито на линији Врпска ада-Метикоши-Трешњари-Крушевица-Лојаник (Кота 335), условиле су да завршне борбе за ослобођење Краљева буду за ослободилачке јединице тешке, непрекидне, исцрпљујуће и у сталном додиру са непријатељем. За удар код Краљева генерал Јовановић-Брадоња као командант корпуса формирао је опертивну групу од 2. пролетерске дивизије и 25. дивизије Народно ослободилачке војске. Руси нису ушли у састав ове ударне групе, већ су прихватили само да пружају артиљеријску подршку. Од Врбе до Шумара, 30. октобра 1944. године, нападале су јединице 4. бригаде 2. пролетерске црногорске бригаде и један батаљон из састава једи-

ница Црвене армије. Положаје Шумари-КовачиТрешњари нападали су 1. и 4. батаљон 4. бригаде и 1. и 6. батаљон 6. бригаде 2. пролетерске дивизије и избили на линију Лојаник-Жича. Овим батаљонима је придодата батерија топова Црвене армије на Трешњарима, ради подршке јединицама при преласку преко реке Ибар. Услед интензивних борби, немачке снаге се 9. новембра повлаче на нове положаје око Краљева. Истог дана Штаб 14. корпуса Народно солобидилаче војске Југославије издао је наређење 25. српској дивизији, да смени 3. ударну српску бригаду 2. пролетерске дивизије са положаја на левој обали Западне Мораве. Дејства јединица Црвене армије, на овом правцу све више су се сводила на систематску, узнемиравајућу артиљеријско-минобацачку и авио ватру по немачким положајима по дубини, на Краљево и непосредну околину, којој се немачка војска супростављала одговарајућом артиљеријском, противтенковском ватром са ватрених положаја из ширег реона Краљева. До зоре 22. новембра 4. бригада је сузила обруч опсаде на линију лево од комуникације Врба-Краљево, а са ових положаја успешније су сузбијани испади немачке војске. И поред активних борбених дејства, немачка војска је активном одбраном одржавала мостобран на Краљеву и стално вршил испаде ради исцрпљивања ослободилачких јединица. Са запдних прилаза Краљеву дејствовала је 3. српска бригада чији су 2. и 3. батаљони 23. новембра, прешли Ибарски пут из правца Погорелице, форсирали Ибар и прешли на леву обалу у правцу села Матаруге. Ове јединице су прешле ибарски пут који је у то време интензивно коришћен за повлачење немачких снага. У току ноћи између 27. и 28. новембра Штаб 34. армијског корпуса немачке војске , наредио је хитно извлачење јединица из долине Ибра и из Краљева. Извршавајући ово наређење јединице 7. СС дивизије напустиле су десну обалу Ибра у простору Краљева, поставиле минска поља на свим важнијим правцима, порушила мостове и најзад отпо-

челе евакуацију града. У зору 28. новембра, 4. бригада, потискујући немачке јединице успела је да поседне полазне линије за форсирање Ибра, и то са 2. батаљоном на међупростору Панчево-Кованлук, са 3. батаљоном од Кованлука до ушћа Рибнице у Ибар, са 1. батаљоном од Рибнчке реке, путем до ушћа Жичке реке у Ибар. Четврти батаљон је поседнуо пут ВрбаКраљево који је био био у резерви, а чета пратећих оруђа бригаде ватрене положаје ивица Шумара. Штаб бригаде са 1. батаљоном кретао се главним правцем на Ибарски мост, а јединице 104 стрељачког пука Црвене армије дејствовале су на одсеку Ратина-десна обала Западне Мораве. Крајем октобра и у новембру скоро сваки дан је падала киша, што је отежавало проходност терена. Ибар је био тежак за форсирање због нараслог нивоа воде за више од 1,5 метра разлиосе, замутио и протицао великом брзином. Зачеље Групе немачке армије „Е“ прошло је кроз Краљево 27. и 28. новембра, чију је одбрану и заштиту извлачења према Чачку вршила 7. СС дивизија „Принц Еуген“. При повлачењу са краљевачког мостобрана немачка војска је порушила мост на Ибру, а путеви који воде у град минирани су. У зору 29. новембра форсирајући Ибар из правца Кованлука и Рибнице у Краљево су ушле јединице 4. пролетерске црногорске бригаде. У форсирање Ибра прво је кренуо 1. батаљон из правца ушћа Рибнице у Ибар уз подршку митраљеске чете. Повезани у живи ланац борци су брзо прешли на леву обалу Ибра и формирали мостобран. Одмах за њима пребацивање је вршио 3. батаљон преко порушеног моста, а у току дана су се пребацили остали делови 4. бригаде. У граду су борбе вођене до поноћи 29. новембра, када је немачка војска коначно протерана из Краљева. У борбама за ослобођење Краљева учествовао је обновљени Народноослободилачки одред „Јово Курсула“, под командом Гојка Остојића и комесара Ранка Пешића, који је је са борцима 4. пролетерске црногорске бригаде ушао у Краљево и истога дана преформиран у Посадни батаљон Команде места преузимајући обезбеђење органа нове власти, објектата у граду, посебно Команду

места. Завршне борбе за ослобођење Краљева интензивно су трајале 42 дана. Немачки мостобран био је вешто замишљен, упорно спровођен и ослоњен на тактички јаке висове ојачане јаким снагама, минским пољима, бункерима. Због тога је на сектору Краљева створен веома тежак фронт У борбама од Врбе до Краљева немачка војска је имала око 495 мртвих, 286 рањених и неколико десетина заробљених војника и официра. За то време уништена су 2 немачка тенка, 4 топа, више мотоцикала и вагона на успутним станицама. У Краљеву је заплењено око 600 вагона које је немачка војска користила при повлачењу са југа и са њима превозила материјал и опрему, 250 возила разних врста, а заплењено је 7 исправних топова, 15 пушкомитраљеза, 200 пушака и две композиције ратног материјала. Губици 2. пролетерске бригаде 2. пролетерске дивизије за то време били су 45 погинулих и 106 рањених бораца. Губици Црвене армије у завршним операцијама за ослобођење Краљева износили су 357 погинулих, који су сахрањени у селима око Краљева, 26 у Ратини, 11 у Подунавцима, 8 у Доњем Грачацу, 2 у Ковачима, 156 у Врби, 3 у Чукојевцу, 7 у Витковцу, 59 у Витановцу, 52 у Новом Селу, 19 у Трговишту и 4 у Сирчи. Дочек Народно-ослободилачке војске у Краљеву био је масован и узбудљив, а народ је дочекао ослободиоце са цвећем и сузама радосницама. Сутрадан, 30 новембра ујутру, војска и народ посетили су гробље масовно стрељаних родољуба 1941. године у лагеру Железничке радионице и одали им пошту. Први пут тога јутра у име Народно-ослободилачке војске Југославије на гробовима стрељаних говорио је командант 4. пролетерске црногорске бригаде потпуковник Блажо С. Јанковић. На дан 29. новембра обележава се Дан ослобођења Краљева од немачких фашистичких завојевача и подсећа подвига домаћих и савезничких бораца који су се храбро борили за ослобођење града и земље. У знак сећања на подвиге бораца никли су у нашој земљи бројни споменици који младим генерацијама треба да чувају успомене на све ослободиоце.

Председник Скупштине града на Свечаној академији поводом Дана ослобођења

ОСЛОБОЂЕЊЕ КРАЉЕВА У

Колико је Краљево било значајно због свог положаја, историја је потврдила кроз велике и тешке бојеве којима се ослобађало од непријатеља — од оног 1805. када су Карађорђеви устаници жестоко војевали против турских трупа, потом храброг продора српске војске 1918. како би отерали и последње аустро-угарске војнике из свог завичаја, до ослобађања од окупатора 1944. године. Други светски рат у Краљеву оставио је најсуровије трагове нечовештва. Од злочина против човечности који су јединице Вермахта починиле у октобру 1941. године над цивилним становништвом Краљева и околине, уследио је живот у страху, испуњен сталним хапшењима, депортацијама у злогласне логоре и свакодневним вестима о смрти. Краљево је услед погубних одмазди и ратних дејстава, међу којима и бомбардовања савезничке авијације у лето 1944. постало град опустелих домова обележених црним барјацима, ратне си-

рочади... Након свих суровости, борба за ослобођење од окупатора постала је, дословце, борба за биолошки опстанак народа. У духу заједничке савезничке стратегије заузете на Техеранској конференцији, конкретизоване су војне акције како би Трећи Рајх био уздрман са 3 стране. Док су англо-америчке трупе формирале западни фронт у Нормандији, Црвена Армија је крупним ударима продрла до Одре, Висле и дејством црноморске флоте ка Бугарској. У стратегијама савезника, значај Србије постао је пресудан у завршној години рата. Улазак Црвене армије на територију Југославије договорен је између Стаљина и Броза у времену од 21. до 28. септембра 1944. године у Москви. Продором партизанских јединица, очеличеним великим биткама у Босни, створени су услови за њихово заједничко дејство у борбама за коначно ослобођење земље. Циљ ослободилаца, партизанских и трупа

Црвене армије, био је пресецање линије повлачења немачке војске и спречавање њеног груписања у јак фронт. За Немце је Србија била „кључ“ одбране Балкана, када је током 1944. дошло је до повлачења 350.000 немачких војника, група „Армије Е“ из Грчке, моравско-вардарском долином. У борбама за Србију, јула 1944, Немци су ангажовали 28.000 војника — пешадије, механизованих јединица и авијације. На мапи војних стратегија сукобљених страна, Краљево је имало значајну улогу. Отуда не чуди што су, поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева, биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. Борбе за Краљево трајале су чак 45 дана, од 16. октобра 1944. када су се код Чукојевца снаге 3. српске бригаде НОВЈ, уз садејство јединица 65. Корпуса Црвене Армије сукобиле са СС дивизијом Принц

ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Еуген. Истовремено са жестоким борбама које је 3. српска бригада водила у рејону села Витановац, Шумарице, Сирча, Борча, у Драгосињцима је 6. српска бригада дејствовала јаким ударима против немачких снага. Јединице 4. црногорске бригаде, уз садејство Црвене армије, водиле су жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе. На простору Краљево-Рашка, јединице ИИ пролетерске дивизије у вишедневним борбама крајем новембра, пресекле су покушаје непријатеља да се пробију ка Краљеву. У Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици, пресудним биткама 3. српске бригаде НОВЈ, непријатељ је присиљен на повлачење. Повлачећи се, немачка војска минирала је путеве и рушила мостове. У ноћи између 28. и 29. новембра јединице 4. црногорске, 3. и 6. српске бригаде Народно-ослободилачке војске Југославије и 1041. совјетског пука прешле су Ибар, заузевши делове града око

порушеног моста и отпочеле пресудну битку за Краљево, борбама у приградским деловима, а потом и на самим градским улицама. Извештаји 2. пролетерске дивизије, сажета су сведочанства о тешким борбама за ослобођење Краљева. Потпуковник Средоје Урошевић, командант, извештава 29. новембра 1944: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду, наше јединице уз садејство Руса, су у току прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При директном нападу на Краљево истакли су се борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде, који су јуришајући прешли Ибар источно и западно од Краљева и у снажном налету наставили уличне борбе све до потпуног уништења непријатеља.“ У дивизијском извештају који је уследио 30. новембра 1944. забележено је: „Непријатељски губици при заузимању Краљева: 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен: 7

топова, 2 тенка, 3 камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива. Уништена 4 топа и 30 моторних возила. Заплењени топови одмах су окренути на непријатеља и дејствовали.“ За Краљево је први дан у слободи био 29. новембар 1944. године. Сутрадан, 30. новембра, ослободилачка војска са народом, одала је пошту стрељанима у масовној одмазди октобра 1941. године. Како то Иво Андрић каже, нема случајних споменика, али ни случајних рушитеља тих споменика чије је најмоћније оружје заборав. Споменици подигнути у славу палих бораца НОВЈ и Црвене Армије за коначно ослобођење Краљева, представљају симболе слободе, скупо плаћене људским животима. Ту ослободилачку традицију свога града, никада не смемо занемарити.

Свечаност у Дечјем селу

КО ДАЈЕ ИМА ВИШ

На Дан ослобођења, када је у Кр председник Републике Томисл петнаест младих људи добили кр као подстицај да заврше запо образовања, запосле се и акти у друштвени живо

МК Група донирала је почетком године 220 хиљада евра за изградњу куће у СОС дечјем селу за младе који започињу самосталан живот. Уз подршку града Краљевa, МК Група омогућила је безбрижнији живот и квалитетније услове боравка штићеницима и на тај начин додатно ојачала свест о потреби преузмања превентивних мера у борби против напуштања деце и друштвеног занемаривања. СОС дечје село у Краљеву основано је 2004. године на основу међународног уговора између Владе Републике Србије и Међународне организације СОС Дечјих села. Церемонији уручивања кључева куће број 8 у Церској улици присуствовали су председник Републике Србије Томислав Николић, председник МК

Групе Миодраг Костић и градоначелник Краљева Драган Јовановић. Идеја о дечјим селима настала је у најтежим временима у ратом разрушеној Европи, а темељила се на вери да постоје добри људи, друштвена солидарност и хуманот. На тим темељима данас широм планете стоје стотине дечјих села, школа, обданишта, болница и других програма помоћи породицама. - Од првог камена темељца постављеног за Дечје село у Краљеву пре осам година до овог имали смо пуно разумевања и подршке Републике Србије и града Краљева, многих сарадника и пријатеља, јер се у тешким временима стварају велика дела и доказују пријатељства. Најбољи пример за то је данас баш на овом месту, јер

нема драгоценијег поклона него кад неком дате кров над главом, топло огњиште и бригу друштва – рекла је захваљујући донаторима директорка СОС Дечјег села Весна Мраковић Јокановић потврђујући да се један сан претворио у стварност. Уверење да свако дете треба да живи у породици окружено љубављу и топлином, да има шансу да се образује и израсте у вредног, поштеног, одраслог човека и квалитетног члана друштва доказало се исправним. Несебична помоћ свих који су допринели да петнаест младих људи добије пристојно место за нови живот све у СОС Дечјем селу учвршћује у уверењу да се увек могу ослонити на пријатеље и добре људе.

Е, ШЕ

аљеву боравио лав Николић, ров над главом очети процес ивно укључе т

- У Србији има много људи који немају довољно, а има један број који имају више него што могу да потроше. Непрекидно апелујемо на савест, морал, поштење, васпитање, на српство оних који имају мало више да поделе са онима који немају довољно. Они који су богати и они које називамо различитим именима понекад то име и не заслужују. Понекад их само треба подсетити да погледају мало око себе – рекао је новим станарима куће у Церској улици председник Србије Томислав Николић. Помоћ младима без родитељског старања да се лакше суоче са свим тешкоћама које носи самосталан живот доказ је бриге коју води држава у стварњу боље перспективе. Само од њих, а не социјалног положаја, зависи да ли желе да уче, да напредују и од-

луче шта би хтели да остваре кроз неколико година. МК група је, наглашава председник Николић, „повукла ногу“ и показала осталим групама, фирмама, деоничарским и акционарским друштвима и компанијама колики би био њихов фопринос ако би се понашали социјално одговорно. - Ја се надам да ће неки људи да се почешу по глави и да кажу ми овом народу много дугујемо и ми ћемо један део да вратимо, јер онај ко даје уствари добија више – каже Николић истичући да донатор тако растерети своју савест, образ и морал. Многи богати људи из претходних векова нису остали запамћени у народу по томе колико су пара имали, него по томе шта су свом народу оставили. Тако ће и МК група, независно од

свих пословних успеха, у Краљеву бити памћена по овој кући. Уз позив да, у оквиру могућности, граде још кућа у другим градовима и препорука да својим пријатeљствима и везама доведу још више људи из земље и иностранства да помогну да подмладимо Србију, да се у њој рађају деца која знају да имају перспективу да уче, и знају да ће кад заврше школу имати посао. Граду остаје обавеза да води бригу о кући у Церској улици, да редовно измирује обавезе за комуналије, воду и струју, јер ова деца то немају до чега да платe. Председник Николић је са домаћинима посетио и најмлађе становнике СОС Дечјег села на Берановцу где се, пошто им је уручио пригоdне поклоне, задржао у краћем разговору и упознао са детаљима из њихових живота.

ЧАС ДА СВИ СРБИ НАПУСТЕ ХАГ После полагања венца на Споменик ослободиоцима Краљева председник Републике Србије Томислав Николић осврнуо се на последњу пресуду Хашког трибунала којом је свих оптужби за злочине почињене у ратним операцијама на територији Косова и Метохије ослобођен Рамуш Харадинај. - Ово је час када из Хашког трибунала треба да изађу сви Срби. Ако Олуја није била злочин, ако Харадинај није починио злочине, где ће наћи злочин код политичара, команданата војске и полиције Срба који се налазе у Хагу – рекао је Николић и поручио да са Албанцима морати да се разговара, али у потпуно новим односима, јер „са таквом државом, не само ја, већ ниједан политичар у Србији иза којег стоји народ неће хтети да разговара“ Председник Николић је подсетио да су у Србији сви очекивали да ће Хашки трибунал наставити оно што је започео од момента кад је основан. - Да ли смо у праву када кажемо да то није правичан суд и да је његово консти-

туисање имало за циљ да Србе и српске државе осуди на вечито савијање главе пред некаквим злочинима - упитао је предсдник Николић оцењујући да не може да се деси да народи ратују између себе, а да само један буде осуђен. После овога, нагласио је, не може се очекивати да Србија са суседима има односе као и до сада. Последње одлуке Хашког трибунала неминовно ће утицати и на даљи ток реализације пројекта о помирењу народа који је започет са Македонијом и Мађарском, само зато што они који нас убеђују да треба да живимо у миру чине све да се не помиримо. Разлоге што Хрватској треба омогућити да чиста уђе у Европску унију, а привременим институцијама у Приштини да са Србијом разговарају као држава са државом, Николић види у намери великих сила да се ове две стране прикажу као потпуно чисте, настале на вољи народа а не на злочинима, а Србија као земља која је на злочинима покушавала да их остави у

заједничкој држави. - Хашки трибунал је нас Србе погрешно проценио, јер нас оволика неправда не може да обори, већ само да нас подигне навео је Николић изразивши наду да ће из тога проистећи нова слога. Зато је и позвао политичаре који одлучују о томе како ће народ да се понаша да траже само оно што спаја народ, а да све што га раздваја оставе за боља времена. Николић је изразио наду да су разговорима о административним прелазима, које је са њима водио у среду, задовољни и председници четири косовске општине на северу Косова. - Нисам их терао да прихвате нешто за шта нећу имати доказа, па смо оставили времена да оно што се технички договара у вези управљања на тим прелазима буде потписано у Београду, Приштини и Бриселу и тиме гарантовано - истакао је Николић и додао да су српске власти незванично обавештене како много тога што се договара неће бити примењивано.

Иван Јовановић

После ванредне скупштине Демократске странке

ОЗБИЉНА ОПОЗИЦИЈА ВЛАСТИ - За време мандата Бориса Тадића Демократска странка је се, уз обезбеђење европског пута Србије, изборила са највећим злом, организованим криминалом. - У сарадњи са међународним безбедносним факторима срушен је картел који је претио да преузме државу, што би земљу дугорочно одсекло од нормалног демократског света и поретка Да је пре мајских избора неко челницима Градског одбора Демократске странке у Краљеву макар наговестио могућност да би одговорност за вођење града могли да уступе неком другом највероватније би то сматрали фантастиком. Слично би могло да се закључи и кад су у питању избори на другим нивоима власти. Други круг председничких избора као торнадо почео је да руши годинама грађен систем власти Демократске странке, а од најјаче политичке странке у земљи, и окоснице коалиције на готово свим нивоима власти, полако су почели да се удаљавају и они који су допринели да се таква власт установи. - Након постизборног шока, кад нисмо успели да саставимо Владу Србије, доживели смо да будемо одбачени од стране коалиционих партнера и да они направе владу са Српском напредном странком. Након губитка председничких избора Бориса Тадића били смо у шоку који је доста дуго трајао – каже народни посланик Иван Јовановић, председник Градског одбора странке у Краљеву, а од последње скупштине и члан Председништва Демократске странке задужен за Рашки, Шумадијски, Расински и Моравички округ. На основу новонасталог стања почела је да се развија теза да опозиција у Србији не постоји, а Демократска странка дошла у ситуацију која је оне-

могућавала било какав озбиљнији опозициони наступ. Све то се неминовно одражавало на рад Председништва странке, посланичке групе у републичком парламенту, али и градских и општинских одбора, па је било неопходно да се одржи ванредна скупштина која ће изнедрити нове идеје, енергију и кадрове како би Демократска странка могла да се подигне, припреми за нове изазове и буде озбиљна опозиција новој власти у Србији. - Грађани су нас казнили због лошег рада Владе Србије, због неких кадровских решења и бахаћења наших функционера, а све се преломило на Борису Тадићу. Иако није био ни крив ни дужан грађани су у њему видели неког ко предводи целу ту причу, па из тог разлога у другом кругу избора нису изашли у довољном вроју да гласају. Била је и прљава негативна кампања Српске напредне странке манифестована кроз фаму о покраденим изборима, што се касније испоствило да је била лаж. То је збунило наше бираче, велики број њих није изашао на гласање, и Борис Тадић је изгубио у другом кругу – објашњава Јовановић. На седници Главног одбора Демократске странке почетком септембра прихваћена је иницијатива за одржавање ванредне скупштине. Одређени су рокови, изабран Организациони одбор, а градски и општински одбори

странке добили задатак да доставе предлоге кандидата за председника, потпредседнике, чланове Председништва и Главног одбора. Градски одбор Демократске странке у Краљеву подржао је идеју о одржавању ванредне скупштине, а његова четири члана у Главном одбору активно су учествовали у раду овог органа странке. Након анализе стања на седници у Краљеву усвојили су листу људи за које сматрају да би могли да допринесу да Демократска странка поново заузме позицију коју је изгубила. - Предложили смо Драгана Ђиласа за председника Демократске странке, а за потпредседнике Јована Марковића, Дејана Николића, Бојана Пајтића и Весну Мартиновић, с тим да се са петим сачека док Београд не предложи свог кандидата – каже Јовановић који је добио подршку за чланство у Председништву странке. Овај предлог подржали су градски одбори Крагујевца и Новог Пазара и још осам општинских са територије четири округа. Статутом Демократске странке предвиђено је да се на скупштини, по регионалном принципу, бира девет чланова Председништва, седам потпредседника, председник Политичког савета и Извршног одбора и генерални секретар. Сви они су, уз шефа посланичког клуба и чланови Председништва које као највиши орган доноси привремене одлуке, а мора да их потврди Главни одбор. У периоду до одржавања ванредне скупштине у интензивној комуникацији градских и општинских одбора са централом искристалисали су се предлози кандидата за првог човека Демократске странке, а највише градских и општинских одбора подржало је кандидатуру Драгана Ђиласа. Други по броју предлога био је Борис Тадић, а трећи Бранимир Кузмановић који је програм реформи Главног одбора представио и члановима краљевачког Градског одбора. Политичка и медијска слика Србије указивала је на опасност од цепања странке у случају да се пред делегатима скупштине као кандидати за во-

деће место у странци појаве Драган Ђилас и Борис Тадић. Још опасније од тога била је могућност поделе бирачког тела, што би имало далекосежне последице по опстанак Демократске странке. Да би се одржао рејтинг странке на потребном нивоу направљен је принципијелни договор двојице кандидата о начину функционисања у наредном перидоу. - Договорена је реформа странке, нова програмска концепција, потреба да се направи план о изласку Србије из кризе, план реформе организације, увођење у руководство странке нових некорумпираних људи који иза себе немају никакве афере, а који су побеђивали на локалним изборима и успешно водили неке институције. Требало је да они преузему највећу одговорност. Са тим се изашло на изборе, а Борис Тадић је одустао од кандидатуре иако је имао подршку великог броја обора – објашњава Јовановић. Међу 3200 делегата скупштине нашло се и око 500 њих којима, као члановима Главног одбора, посланицима, бившим министрима и слично, то место припада по функцији. Остали су делегати које предлажу градски и општински одбори на основу изборних резултата, броја одборника у локалним парламентима и броја активних чланова. Место међу делегатима нашло је 24 члана које је предложио Градски одбор Демократске странке из Краљева. Ванредну скупштину, по речима Ивана Јовановића, карактерисала је огромна количина позитивне енергије и жеља да се заустави пад популарности међу бирачима који је био евидентан. Преовладава мишљење да је сачувано јединство, о чему говоре наступи највиших представника странке која се окреће основном задатку да буде активна опозиција. - Борис се осврнуо на оно што је радио у претходном периоду и објаснио да није могао да постигне све, јер се бавио међународним положајем Србије, регионалним помирењем, Косовом и европским интеграцијама, па није имао довољно времена да се по-

свети неким другим питањима. Очекује да ће се у наредном периоду тиме мало више бавити. Рекао је да је Демократска странка учинила пуно за европски пут Србије, да смо се изборили са највећим злом, организованим криминалом, што је довело до огромних корупционашких и криминалних афера. Успели смо, у сарадњи са међународним безбедносним факторима, да срушимо картел Дарка Шарића који је претио да преузме државу. У великој економској кризи имали су велики новац и тим новцем лако могли да купе и направе следећу владу Србије што би нас дугорочно одсекло од нормалног демократског света и поретка. То је, уз успехе на европском путу, најзначајнија ствар која је урађена за време његовог председниковања. Рекао је да треба да се странка развија и реформише, а он ће да помогне у том процесу – преноси утиске са ванредне скупштине Демократске странке Иван Јовановић. Ђилас је обећао крв зној и сузе, и много рада да би демократе показале да су бољи, а не да су други гори. Основни задатак је да покажу да знају да раде свој посао, да могу много боље да воде државу и да уз Демократску странку Србија може много боље да напредује него што је то сада случај. Уз тим састављен од нових некорумпираних људи, који немају никакву аферу иза себе, очекује да у наредна два, три месеца припреми план за излазак Србије из кризе, који ће дефинисати динамику и рокове. Као тимски играч Ђилас жели да кроз унутрашње реформе припреми Демократску да на следећим изборима поново буде водећа политичка снага у Србији. Предлоге и договор са Борисом Тадићем верификовала је скупштина чијих је 2386 делегата подржало избор Драгана Ђиласа за председника Демократске странке у наредном мандату. На месту председника Политичког савета остаје један од оснивача странке др Драгољуб Мићуновић, а нови потпредседници су Бојан Пајтић, Наташа Вучковић, Дејан Николић, Весна Мартиновић, Миодраг Ракић, Јован Мар-

ковић и Горан Ћирић. Поред Ивана Јовановић, који је као члан Председништва и члан Главног одбора, у овом телу своје место зауимају још два Карљевчанина, Милан Вучетић као члан председништва Демократске омладине и Љубиша Симовић као председник Окружног одбора. Скупштина је усвојила Декларацију о улози Демократске странке у стварању снажније социјалне политике у Србији са идејом да се више пажње посвети обичним људима и њиховом животу. Привреда и привредна друштва, закључено је, не траба да постоје сами због себе или профита било ког појединца, већ да остварује успехе зарад живота свих људи, због породица које раде у разним компанијама широм Србије. - Основна идеја је да се бавимо мало више обичним људима и квалитетом живота појединца на начин на који се бавио Драган Ђилас док је обављао функцију градоначелника Београда. Познате су мере које спроводи град Београд према породиљама, трудницама, пензионерима, ђацима са чиме је јавност упозната. Драган Ђилас има жељу да то примени и на остатак Србије и покаже да држава може да управља и привредним друштвима као што Београд управља Пољопривредним комбинатом „Београд“, који је од фирме губиташа постао фирма вредна 600 милиона евра. ПКБ је пример успешног рада Демократске странке, а да га није купио град Београд вредео би вероватно један евро и купио би га неки тајкун – објашњава Јовановић уз подсећање да је пропорционални менаџмент у овој фирми допринео да у кратком року, од само неколико година, радници који месецима нису примали плате сада зарађују у просеку 46 хиљада динара месечно уз измирене све обавезе према држави. Највећу пажњу јавности привукао је предлог првог човека Демократске странке да министри, који по оцени јавности нису како треба, напусте посланички клуб у републичком парламенту. Супштина је завршена а пред демократама, и онима у Краљеву, су бројни задаци. Уз редовне активности

одборничка група у Скупштини града активно је учествовала у разматрању ребаланса буџета предлозима који би требало да допринесу његовој ефикасности. - Имали смо активну улогу око урбане регенерације Доситејеве улице, коју је актуелна Влада Србије стопирала, а припремамо активности по питању цене грејања чије је поскупљење од 50 посто неприхватљиво – сматра Јовановић.

Ресорни одбори странке у Краљеву раде и припремају нове активности везане за регенерацију зграда у Доситејевој улици, али и за усвајање буџета града за наредну годину. Уверени да су у претходном периоду, обезбеђењем значајних прихода од републике, успели у великој мери да стабилизују буџет града сматрају да он и у идућој години треба да буде развојни, али да обрати пажњу и на социјалну компоненту јер се у Краљеву лоше живи.

Притисак Градског одбора Демократске странке уродио плодом

КРАЉЕВО ПОНОВО НА ЛИСТИ ПРИОРИТЕТА - На иницијативу ресорног одбора у Народној скупштини прихваћен амандман којим jе кредитна линија за финансирање урбане регенерације зграда у Доситејевој улици уврштена у буџет републике за наредну годину Међу многим започетим акцијама претходнe Владе Србије била је и она која сe односила на обезбеђење кредита за урбану ревитализацију комплекса зграда у Доситејевој улици које су пре више од две године доживеле озбиљна оштећењa у земљотресу. Поред 10 милиона евра које је обезбедила Влада требало је завршити преговоре са Европском инвестиционом банком у вези кредита за преосталих осам милиона. Скидање преговора о кредиту са листе приоритета било је повод за интензивну кампању Градског одбора Демократске странке у Краљеву којом се указивало на значај једног оваквог подухвата. Народни посланик Иван Јовановић поставио је с тим у вези и посланичко питање председнику Владе, а на седницама Скупштине града и од градоначелника Краљева тражено је покретање интен-

зивније акције. Заједничка акција медија, грађана и Демократске странке уродила је плодом па је Скупштина Србије на последњем заседању прихватила амандман и уврстила у буџет за наредну годину кредитну линију Европске инвестиционе банке, што значи да ће пројекат урбане регенерације бити враћен на листу приоритета и да ће бити реализован. - Ја сам у дискусији подржао тај амандман и мислим да је то велики успех нас као опозиционе странке, јер смо успели да нешто што је важно за Краљево, а за шта Влада није имала слуха, ставимо у жижу интересовања јавности, покренемо грађане и медије и извршимо притисак да се прихвати измена у буџету и та кредитна линија усмери према Краљеву, а не на неки други пројекат – каже Јовановић.

По пословнику о раду Народне скупштине посланици могу да подносе амандмане на предлог закона све до почетка расправе у начелу, Влада до почетка расправе у појединостима, а ресорни одбор и у току расправе о појединостима. У Демократској странци верују да је усвајање овог амандмана доказ да политичком борбом може да се издејствује и реализација идеје која на први поглед изгледа неоствариво. - И даље треба држати тензију око тога, јер буџет тек треба да се изгласа, а од градоначелника и локалне самоуправе очекујемо да се изјасне да ће учествовати у целом пројекту. Зато ћемо наставити да пратимо шта се дешава и реаговати на сваку нејасноћу – потврдио је Јовановић.

Велики збор оригиналних наочара за сунце најпознатијих светских произвођача по повољним ценама.

064 12 696 72

Драган Ђилас на 15. Скупштини Демократске стран

ПЛАН ЗА И Долазећи данас на Скупштину Демократске странке одлучио сам да не причам о великим данима Демократске странке, о томе да смо ми фактор стабилности, чувари вредности и странка вреднија од других. Не зато што ја то не мислим, него зато што то данас не би било пристојно. Ма колико да су данас наши противници гласни, они не могу да изађу пред грађане Србије и да кажу, ево једна једина ствар, једна важна ствар за Србију коју смо ми сами урадили без помоћи Демократске странке. Истина је да нема важне ствари у Србији која је учињена у последњих десет година, нема ствари које је Србија важно постигла, а да Демократска странка није учествовала у њој, или била њен политички гарант. У сваком успеху Србије, у свакој доброј одлуци коју је ова земља донела, ми смо учествовали. Али чињеница је и да смо одговорни за то што се у Србији данас тешко живи, што је велика незапосленост, што Србија има председника који више прича о печњу ракије него о економији, култури и образовању заједно. Могао бих свакога у Србији да погледам и да кажем, да нам нису убили премијера, да нису 10 година као лидери антиевропске Србије рушили све што смо ми градили, Србија би данас била боља. И не бих лагао, али ја то нећу да кажем. Србија данас живи тешко, многи људи и даље остају без посла, стандард грађана пада, курс и инфлација расту. Србија се, као и пре петнаест година, све више плаши за своју егзистнцију и за своју будућност. Јасног плана како да Србија крене напред нема. Прошлост полако, али сигурно, постаје наша једина опција за будућност. Поново у Србији један човек, а не држава, одлучује ко је исправан, а ко крив. Поново новине уместо судова издају оптужнице, пресуђују и шаљу на робију. Поново председник Србије пушта из затвора кога хоће, поново тврдимо да је Вуковар био српски град и да злочина у Сребреници готово да и није било. Поново се жали што Србија нема снаге да елиминише своје против-

нке

ИЗЛАЗАК ИЗ КРИЗЕ нике, а све гласније се чује да проблема на Косову не би ни било да је Слободан Милошевић само остао на власти. И све то грађани Србије виде. Али то није нова политика, то су изговори. Зато ћу се трудити да данас не причам пароле, не говорим о њима него говорим истину и говорим о нама. Демократска странка, ако жели поново да води Србију, данас треба најпре да се извини грађанима који су је годинама подржавали. Треба да се извинимо не зато што сва своја обећања нисмо испунили, него зато што нисмо урадили све што смо могли и зато што смо дозволили да некима од нас криза буде изговор за све. Треба затим јасно да се одредимо према својим грешкама, и према људима који су у наше име грешили, да бисмо кренули напред. Драги пријатељи, нисмо сви исто радили. Нисмо сви исто грешили, па тако не можемо бити ни сви исто одговорни. Шестог маја је наш кандидат за председниак Србије победио у првом кругу. Шестог маја смо на локалним изборима у Србији, кад саберете све општине, добили 904 хиљаде гласова. Наши највећи политички противници 200 хиљада гласова мање, само 704 хиљаде. Али, шестог маја на парламентарним изборима, где се оцењивао рад Владе Србије, добили смо 860 хиљада, а СНС 940 хиљада и то је оцена грађана свих нас. То је и доказ да Демократска странка има најбоље људе, али је питање да ли су они били на најважнијим местима. Ја намеравам да у будућности ту оцену грађана поштујем. Да бисмо се о свему што смо као странка у последњих десет година јасно и гласно одредили предложићу вам да, ако данас будем изабран за председника, Бориса Тадића једногласно изаберемо за почасног председника Демократске странке. Борис је за ову државу учинио много и ја сам ових десет година много о томе говорио. Србија је за време његовог мандата постала боља земља у којој Европа и свет виде сигурног партера за будућност. Србија је у време његовог мандата изгра-

дила тај аутопут ка Европској унији којим данас путују неки други, али концесију на тај пут има Демократска странка. Поред тог свог државничког рада, који га чини највећим лидером у овом делу Европе у последњих неколико деценија, Борис је и предложеним изменама Статута као и одлуком да се повуче из трке за председника, поставио и нови стандард у Демократској странци када је однос према личној одговорности и изборној вољи грађана у питању. И тај његов пример од данас морамо сви да следимо, јер је ту на делу најјасније показана разлика између нас и свих других странака у Србији код којих су личне амбиције лидера деценијама важније од воље грађана. Сви министри који су седели у Влади која није од грађана добила прелазну оцену, треба добро да размисле да ли је логично да и даље седе у парламенту и представљају Демократску странку и то без обзира на то што су неки од њих сјајно радили свој посао и што сам сигуран да ће Демократска странка неке од њих поново кандидовати за најважније функције. Али, ја верујем у тимски рад. Не верујем у појединце. Кад сте део тима онда сви заједно сносите заслуге, али сви заједно сносите и одговорност. Ово је важно најпре због грађана, па онда и због нас самих. Само кроз истину и одговорност странка из ових избора може да изађе уједињна и јача. Након што смо се одредили према заслугама и грешкама треба пред Србију да изађемо са новим решењима за своју политику. Србија се пету годину бори са кризом и повеље, политички манифести, можда неки заокрети у идеологији, неће бити довољни. Србији је данас више него икада потребан јасан план за излазак из кризе. Ја верујем у одговорност, стручност и рад који доноси резултате. Зато предлажем да Демократска странка своју будућу политику дефинише као јасан национални палн за излазак Србије из кризе. Тај план мора да буде реалан, да има јасан еко-

номски циљ. Мора да понуди решења и приоритете који Србију могу да изведу из кризе. Не треба да буд писан ни за професоре ни за политичаре, али мора да буде стручан и да садржи политичке принципе прихватљиве за све друге, као и за нас. Мора да буде разумљив сваком човеку у овој земљи. Без обзира на године и школу свако мора да препозна у њему своју шансу и своје место. Само такав план, који реално сагледава наше грешке, који не нуди нове изговоре него решења, може постати наша нова политичка платформа на којој ћемо иградити своје политичке савезе и будуће поверење грађане. Како видим тај план за излазак из кризе, односно само његове контуре о којима данас причамо, а у следећа два месеца ћемо позвати све оне који могу да нам помогну да га и дефинитивно направимо? Све што будем говорио није ни политичка теорија ни маркетинг. Све што будем предлагао долази из нашег искуства, јер ми смо много тога већ применили. То су наша решења и наша политика за коју су грађани гласали. Највише искустава долази из Војводине и из Београда. Али, исту ствар сам видео и у Лесковцу, и у Ужици, Инђији, Мајданпеку, Прокупљу, Шапцу и у многим другим местима Србије у којима смо добро радили, и у којима су грађани гласали за нас, јер на локалним изборима људи гласају за људе, гласају за то како радите, како се за њих бринете, колико је њихова мука и ваша мука. Где год смо били власт на локалу, а били први и други то је победа. Где год смо били опозиција, а били трећи и то можемо да прихваримо. Где год смо четврти, и испод четвртог, морамо да се запитамо шта са нама није у реду и морамо нешто да мењамо. Србија је прошла кроз санкције, кроз ратове, кроз прибатизацију и кроз кризу. Хиљаде људи је остало без посла. Огроман број предузећа, која нису успела да пронађу своје место у либералној економији за коју ни као друштво ни као држава

нисмо били спремни, угашена су. Они који су се снашли постајали су све успешнији, они који нису постајали су губитници транзиције. Јаз између оних који имају и оних који немају никад није био већи. И зато без озбиљног учешћа државе ти људи неће добити реалну шансу. Србија у том свом плану у економији мора да се фокусита на три ствари. Права је прехрамбена индустрија са пољопривредом, друга енергетика и трећа инфраструктура. Не треба за то нека велика памет. У свету живи све више и више људи, они живе све дуже, треба им све више енергије, више хране. Ми имамо потенцијал да то произведемо. Уз то држава треба да крене и у формирање државних предузећа у области прехрамбене индустрије и грађевине. Предност приликом запошљавања у тим предузећима треба да имају људи старости од 40 до 55 година. Он имају породице, јако давно су изашли из школе, и они без помоћи државе не могу да пронађу место на слободном тржишту. Све земље на свету, или велика већина, које данас одолевају кризи успешне су јер су се на прави начин укључиле у

своју привреду. И Србија мора то да учини. Мора да се зна у шта инвестира држава, а за шта тражимо инвеститоре. Када се држава задужује треба да инвестира у енергетику, инфраструктуру, прехрамбену индустрију са пољопривредом, јер у те три гране лежи наш највећи потенцијал. Свака инвестиција је важна за ову земљу. Али, за српску првреду није исто да ли отворимо фабрику џемпера или фабрику џема. Када имате фабрику џемпера памук и предиво увозите, а Србија продаје само јефтину радну снагу и јефтину струју. Од те инвестиције 200 људи, који тамо раде, добије плату и на жалост углавном неку мизерну минималну плату. Кад отворите фабрику џема, или неке друге хране, одна та фабрика купује српско воће и поврће, и српски шећер и амбалажу, и 50, 60 производа да би се до тог производа дошло. Неколико хиљада породица које ту живи имају коме да то, што бавећи се воћарством и повртарством произведу, негде продају. И ви сте дајући за 200, 300 радника по 10 хиљада евра омогућили не само да двеста, триста породица живи, него неколико хиљада породица да добро живи. То мора да буде

наш приоритет и на тај начин морамо од данас да поченемо да размишљамо. Не постоји данас држава на свету која производи вишак енергије коју не може да прода и извезе. Сваки динар уложен у хидроцентрале, термоцентрале и нове изворе енергије, и тек ће се видети једног дана колико је важно то што је председник радио и на шкриљцима, и на свим осталим стварима које делују данас можда као научна фантастика, али јако брзо ће постати много важна ствар сутра за привреду Србије. Улажући у ту врсту индустрије подићи ћемо и грађевинску индустрију која ће добити свој посао. Улажући у развој инфраструктуре ми дижемо Србију. Без ње неразвијени делови Србије никада неће добити своју праву привредну шансу. Србија је много мала земља да би себи дозволила да читава села и региони одумиру ,јер им недостатак пута и инфраструктуре одузима шансу за привредни развој. Да ово нису фразе, да нису политичке поруке, да ми знамо то да радимо, да имамо најквалитетније људе ја ћу вам показати на два примера. Први је ПКБ, други је Колубара. О Колубари ћу причато када

будем причао о социјалној политици ове државе. Годину и по дана, уз велику помоћ Бориса Тадића, водили смо битку да се ПКБ не приватизује, да 20 и нешто хиљада хектара обрадивог земљишта, скоро 10 хиљада крава, и све друго што ПКБ има, не оде за један евро, јер су дугови 80 милиона евра према држави, банкама, јер се 20 година радницима не уплаћују порези на плате и доприноси, јер се не плаћа струја. Противно многим тајкунима, који су навикли да купе нешто за 1 евро па да онда глуме велике бизнисмене, успели смо да се ПКБ не приватизује. Иако нисмо имали подршку ни свих партнера у Влади за то ПКБ је преузео Београд. Довели смо прави менаџмент без партијских књижица. У ПКБ данас 2000 људи прима месечну плату од 46 хиљада динара у просеку. Данас се у ПКБ плаћају сви порези и доприноси. Данас се у ПКБ плаћа струја. Уложено је 15 милиона евра у разбој ПКБ смо уовој години. Пре две године ЕБИДА је био минус 14 милиона евра, прошле године плус 4, ове године плус 13. За две године плус 40. ПКБ је накад шећерну репу продавао по дупло нижој цени него што

продаје данас, а исто је било и са млеком. Да ли ме због тога воле сви представници крупног капитала? Не воле ме. Не бих волео ни ја њих да сам на њиховом месту. Али смо се ми кроз пример ПКБ изборили и показали како се штити нешто што је држава. Данас они који не верују у ПКБ кажу он вреди око 300 милиона евра. Ми који верујемо знамо да вреди 600 и знамо да вреди посао за две хиљаде породица. Две хиљаде људи данас срећно иде на посао сваки дан, јер зна да има смисао живота. У децембру месецу ћемо у том ПКБ отворити прве фарме, као европске, где краве слободно шетају и дају више млека. Отворили би већ 1. децембра, али им треба 10 дана да науче да шетају, јер никад нису шетале. Кад вам неко каже шта је та Европска унија, дођите и пипните. То је та фарма која је као у Европи, то је школа у које деца данас иду у Београду. То је 37 обданишта у Београду, то су школе, то су домови здравља, све што у Србији можете да додирнете, а данас је добро. Да бисмо то развили, целу Србију, не може Београд да буде 40 посто укупног бруто домаћег производа, јер то једноставно није добро.

Не треба Београд да стане, не треба Војводина да стане, треба да учинимо све да крене тај остатак Србије. А неће да крене без децентрализација. Неће да крене ако је децентрализација само на речима, а паре остану у централној каси. Увредљиво је што има пуно људи у Србији који кад дођу на велику власт, високе позиције, кажу не можемо да дамо много локалу, они ће то да потроше без везе. Доказано је да увек свака влада троши паре с великом везом и да никад ниједна динар није потрошен погрешно. Дајте тим људима, за које је народ гласао, шансу да нешто ураде за тај народ. Дајте им средства, права и овлашћења и направите механизме контроле. Немојте их третирати као малу децу која се играју власти, јер је та власт на локалу итекако важна. Она брине о основним људским стварима. Омогућите им да се развију. И дајте да мало размишљамо. Питам све вас овде у сали шта мислите да ли је било боље уложити 40 милиона евра у хотел на Старој планини, или у осам округа у Србији са по пет милиона евра отворити фабрике прехрмбене индустрије и подићи те крајеве. Шта је било боље? - наставиће се -

ПУЛС Србије Покрет за Краљево

СТОП ПОЛТРОНИСАЊУ - Потписвање петиције којом би се затворио „случај Хаг“. - Преиспитати начин одлучивања о предлагању и додели највиших признања која додељује град Двоструки аршини које Хашки трибунал примењује кад су у питању Срби и Србије повод су да ПУЛС Србије Покрет за Краљево позове Градски и Окружни одбор Српске наредне странке да, уколико има утицаја у својој централи, покрену потписивање петиције којом би се затворио „случај Хаг“, прекинула сарадња и замрзнули односи у преговорима са приштинским властима, поготово када постоје индиције да ће Харадинај постати председник владе Косова. - Покрет за Краљево се залаже за заустављање свих активности које су везане за полтронисање званичницима Европске уније, јер се овде ради искључиво о феномену шаргарепа и батине захваљујући владајућим гарнитурама у последњих 20 година када смо доживели да Србија буде окарактерисана као држава која се не схата озбиљно, којој се не приступа озбиљно, која је једноставно држава без ауторитета – наводи председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић. Наставак овакве политике могао би врло брзо да подстакне деструкционе процесе који би довели у питање статус Аутономне покрајине Војводине, а активности које сматра веома опасним испољавају се у Санџаку и крајњем југу Србије. Са друге стране решавање влашког питања још од 2002. године подгрева званична Руминија и њена православна црква, а озбиљне територијалне претензије према Србији, кад је у питању Димитровград, имају и Бугари. Повод за то је заштита наводно угрожене бугарске националне мањине која је према броју припадника минорна у Србији. - Уколико један народ изгуби достојанство, не поштује себе, не штити и не уме да штити дипломатско, привредно, законски, финансијски, културно, па и научно своје интерсе, не може очекивати да га штити ни Брисел, ни Москва, ни Париз, ни Лондон, ни Њујорк. Ово је гранични период када можемо да се опаметимо, повучемо, преиспитамо и окренемо нови лист. Уколико то не урадимо овог народа у наред-

них 50 година неће бити – упозорава др Јовашевић. Српско национално језгро чини шест милиона људи који живе у матичној држави. Срби ван Србије и Републике Српске утапају се у друге народе, јер немају генетског потенцијала да опстану ван матичне државе. Одлазак младих и школованих људи из земље, као и легализација производње генетски модификоване хране, која је врло спорна по питању стерилитета и потомства, што доказују озбиљне студије, ствара потенцијалну опасност од биолошког опстанка српског народа који би за педесет година могао да се сведе на једва милион и по. - Такав један вакум у таквом временском процепу без потомства означава крај једне нације. Много већи народи и много организованије државе су нестајале и утапале се и нестајале. Говорим о биологији, популацији, опасностима са којима се сусрећемо. Ми смо у ратовима поражен народ, али мислим да смо доста тога платили, а и да смо били једини кривци, што је немогуће, мислим да би требало престати са самокажњавањем и полтронисањем, повлачењем, снисходљивим односом којим се фаворизју само личне позиције народних представника, а не државе – каже др Јовашевић. Због свега треба зауставити сличне активности, сачекати, видети и рационално се понашати, а ако треба затегнути и трговати са односима и дипломатијом, а не прихватати оберучке све што се наложи. Покрет за Краљево замера властима на начину кандидовања и додели најзначајнијих признања која додељује град. Подсећајући на време када се дошло у позицију да се заустави додела таквих диплома, због различитих интереса и уцена политичких чинилаца, поставља и питање ко је давао поједине предлоге и какви су све интереси били изражени. - Покрет за Краљево тражи да се потпуно редефинишу награде, да не могу да их добију активни политичари, нити да предлагачи буду из групе представника по-

Др Љубиша Јовашевић литичких групација на власти и опозицији, већ само грађани и невладин сектор, под условом да не зависи од владе или политичких чинилаца, а да комисија која о томе одлучује буде стручна и добро процени да ли је неко заслужио такву награду – каже др Јовашевић.

Трибина Актива жена Јединствене Србије

ТРЕБА ЗНАТИ, А НЕ ПРОБАТИ Два одборника Јединствене Србије у Скупштини града констанстно ће се залагатати за организовање трибина о опасностима које носе болести зависности по свим школама барем два пута годишње

лим и издвоје међу друговима најчешћи су мотиви експеримената са психоактивним супстанцама које млади први пут пробају још у доба пубертета. Доказано је да се у ову авантуру упуштају и деца из породица у којима су родитељи разговарали о опасностима од наркотика. Тинејџери не виде опасност од марихуане, или дроге у облику таблета, из простог разлога што то и њихови другови узимају а што, без обзира што је противзаконито, свему даје ноту узбуђења и личне храбрости. У тренуцима када помисао на то да се може постати наркоман изазива снисходљив смех мало ко и помишља на опасност. Сви ови разлози били су повод да Актив жена Градског одбора Јединствене Србије у Краљеву организује трибину под називом „Треба знати, а не пробати“ са циљем да укаже на једну од највећих опасности за савремено друштво. Болести зависности су, каже председница Градског одбора Јединствене Србије и одборник у Скупштини града Марија Јевђић, проблем од кога сви окрећу главу, иако је све присутнији код најмлађе популације. - Надам се да смо, заједно са еминентним предавачима, успели да ову осетљиву тему приближимо широким друштвеним круговима, а дали смо од-

личну иницијативу граду да се овакве едукативне трибине организује по свим школама, са акцентом на основце који су све угроженији – каже Јевђић. Међу бројним предавачима запажено место имало је излагање дечјег хирурга др Зорана Мрвића који је, уз пројекцију пригодног документарног филма, на свеобухватан начин указао на опасност од болести зависности почев од тога шта су дроге. До детаља је описао први контакт младог човека са опијатима и указао на различите факторе који утичу на младе да почну да користе дроге. Иако у дужем периоду врши едукацију по краљевачким школама раду директорке Центра за социјални рад Светлане Дражовић у медијима није посвећена довољна пажња. Зато Градски одбор Јединствене Србије указује на потребу да се оваквим ентузијастима помогне, а да организовање трибина о болсетима зависности буде обавеза за све ученике основних и средњих школа са градског и сеоског подручја. - Као неко ко је цео живот провео у спорту указала сам да је најбоља превенција овој опасности управо бављење неким из широке лепезе спортова, професионално или рекреативно. Поред тога

што бављење спортом нема границе, и ангажује све старосне категорије од 7 до 77 година, добро је и за социјализацију бивших зависника од дроге. У том смислу град треба да омогући деци да се од малих ногу окрену спорту, да формирамо спортске таленте, а да се социјално угроженим породицама омогући да деца тренирају бесплатно. Зато морамо да уредимо школска дворишта, и реновирамо школске дворане, да у њима деца праве прве спортске успехе. Уједно бих апеловала на родитеље да не троше средства на безбначајне ствари, већ да улажу у децу, разговарају са њима и одведу их на неки тренинг у граду који је познат по врхунским спортистима – каже Јевђић. Други део трибине био је резервисан за активан дијалог између предавача и посетилаца који су конкретним питањима, и примерима из праксе, умногоме допринели квалитету трибине. Марија Јевђић још каже да ће се два одборника Јединствене Србије у Скупштини града констанстно залагатати за организовање оваквих, и сличних, трибина по свим школама барем два пута годишње.

Град Краљево је прихватањем Европ-

Представљен Локални акциони план равноправности

ВЕЋЕ УЧЕШЋЕ ЖЕНА У ОДЛУЧИВАЊУ Један од основних циљева Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности формирање Комисије за равноправност полова

ске повеље о родној равноправности почетком маја ове годину, уз готово 1300 локалних и регионалних управа потписница из целе Европе, преузео све обавезе које Повеља прописује. Једна од првих је израда Локалног акционог плана као документа којим се поједине одредбе Повеље примењују у пракси. Уз логистичку и консултантску подршку Удружења „Феномена“, шира радна група је, у протеклих пет месеци, кроз неколико формалних и мноштво неформалних састанака и консултација, радила на изради Локалног акционог плана равноправности. Предфинална верзија овог плана стављена је на увид јавности са позивом на јавну расправу још 12. новембра, а формулар са стратешким циљевима постављен на веб сајт. На истом месту било је могуће приступити контакт форми за коментаре на садржај Локалног акционог плана. Први дан протекле недеље био је и последњи када је било могуће дати коментаре. На основу њих биће формулисна коначна верзија и достављена на усвајање Градском већу као финални производ тима посвећеног изради овог документа, али и

свих који су одвојили време да прочитају предлог и дају коментаре. Учешће великог броја појединаца у расправи важно је због квалитета финалног документа, и његове доследне примене у пракси, после усвајања у Скупштини града. Координаторка пројекта „Промоција европске повеље о равноправности жена и мушкараца“ Анета Дукић истиче да је један од основних циљева Локалног акционог плана за унапређење родне равноправности формирање Комисије за равноправност полова која ће вршити родну анализу родних политика. - Локални акциони план предвиђа увођење родне статистике којом ће се пратити положај жена и мушкараца у граду и бити повећена доступност података, тако да се могу квалитетније правити програми запошљавања и самозапошљавања за које смо предвидели увођења принципа родне равноправности. Предвиђено је повећање учешћа жена у доношењу одлука, пре свега у Градској управи и саветима месних заједница, а посебну пажњу посветили смо унапређењу система заштите од насиља у породици – каже Дукић. Град Краљево није желео само декла-

ративно да подржава родну равноправност, и формално испоштује законске обавезе, него је кроз пројекат Европске повеље за равноправност полова на локалном нивоу желео да допринесе побољшању стања у овој области. Повод за то је, верује члан Градског већа Маја Мачужић, прилично неповољан положај жена у односу на мушку популацију, почев од тога да су много мање плаћене до тога да су жртве великог броја тешког насиља у породици и друштву. - Град Краљево је предузео одређене мере и кроз пројекат Европске повеље за равноправност полова на локалном нивоу припремио Локални акциони план који ће бити предат Градском већу до краја месеца, чиме ће се завршити прва фаза реализације Европске повеље о равноправности полова на локалном нивоу. Локални акциони план ће се спроводити четири године, а укључивати и друге пројекте везане за равноправност и имплемнтацију приче на локалном нивоу – каже Мачужић.

е к н а ч в е љ а р К

Краљево брине о припадницима македонске националне за

ВЕЋЕ МОГУЋНОСТ

Републике Србија и Македонија сарађују добро, а државе и на низ година живели у заједничкој држави, већ и што су с Национални савет националних мањина у Србији, као државна институција која има право на самоуправу у области образовања, информисања, службене употребе језика и писма и културе, своје активности и акције на терену спроводи преко организација припадника македонске заједнице. Под патронатом Националног савета македонске националне мањине у Републици Србији заштиту и афирмацију културе, традиције, историје и идентитета у Краљеву врши Удружење грађана припадника македонске националне мањине за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“. У циљу учвршћивања и прoширивања сарадње македонског националног савета, Удружења и матице Републике Македоније у Краљеву је боравила делегација коју су чинили председник Националног савета македонске националне мањине у Републици Србији Борче Величковски, конзул Амбасаде Републике Македоније у Београду Марјан Јованоски, директор новинско-издавачке установе „Македонски информативни и издавачки центар“ Виктор Шећеровски, дописник македонске радио-телевизије Оливер Бранковић и председницa Удружења „Кирил Пејчиновић“ Марија Продановић. Републике Србија и Македонија сарађују добро, а државе и народи су пријатељски и братски не само зато што су дуги низ година живели у заједничкој држави, већ и што су слични по језику, култури, традицији и обичајима. То даје велике могућности за сарадњу на свим пољима, политичком, економском и културном. Двема државама заједничко је и стремљење ка равноправном чланству у Европској унији, а унапређење сарадње требало би да допринесе крајњем циљу, коришћењу бенефита од те организације. Једна од тачака које спајају две државе су и националне ма-

ф пр ке ду Ср бе

са 30 њ

за сн чи см да та вн Кр

аједнице

ТИ ЗА САРАДЊУ

ароди су пријатељски и братски не само зато што су дуги слични по језику, култури, традицији и обичајима

њине, македонска у Србији и српска у Македонији. - То је тачка која унапређује наше односе, јер је сарадња и размена идеја, инормација, па чак и економских односа на заводном нивоу, а надам се да ће бити родубљена и унапређена и убудуће – истакао је конзул Амбасаде Републике Маедоније у Београду Марјан Јованоски наглашавајући да се амбасада залаже за проубљивање односа на свим пољима укључујући и оне са локалним заједницама у рбији како би уочили и решили евентуалне проблеме, а све у циљу остваривања енефита за припаднике два народа. Национални савет македонске националне заједнице, уједно и координирајући авет свих националних заједница у Србији, у оквиру закона води рачуна о преко 0 организација припадника македонске заједнице у држави. Посебно место међу њима припада Удружењу „Кирил Пејчиновић“ које успешно делује у Краљеву. - Као национални савет имали смо квалитетни сарадњу са градом. Познат је аједнички пројекат након несреће која је задесила Краљево када смо заједничким нагама успели да на квалиететан начин анимирамо матицу Македонију, а укљуила се и наша амбасада. Македонија је учествовала у помоћи колико је могла, а ми мо као национална заједница покушали да у домену могућностио помогнемо тако а смо реновирали канцеларију у којој је смештено наше удружење сматрајући да ако помажемо и сам град – каже Борче Величковски уз подсећање да у свакодненој комуникацији добија изузетно квалитетне информације које говоре да град раљево брине о припадницима македонске националне заједнице.

Са првим данима октобра оживеле су просторије Удружења македонске националне мањине за Рашки округ „Кирил Пејчиновић“ у Обилићевој улици број 26. Као и у ранијем периоду од самог школске године јављају се и проблеми око бриге за ученике првог до четвртог разреда основне школе чији су родитељи запослени, а за које нема места у дневном боравку у школама. У Удружењу „Кирил Пејчиновић“ родила се идеја да се помогне овој деци, а и њиховим родитељима, па су у канцеларији број 7 организовали њихов боравак до повратка родитеља са посла. Прихват је организован у форми играонице у оквиру које квалификовани педагог, учитељ једне краљевачке школе, ради са децом и помаже им у савладавању градива и изради домаћих задатака. Иако је рад ограничен само за ниже разреде основних школа у Удружењу су спремни да, у зависности од интересовања, организују и прихват старијих основаца. Места за сада има довољно за све заинтересоване, а из Удружења „Кирил Пејчино-

вић“ позивају заинтересоване родитеље да се јаве у просторије удружења. Осим помоћи основцима организовано је и бесплатно пружање правне помоћи свима којима је она потребна. Сваког петка од 12 до 14 сати правне савете заинтересованим грађанима пружа адвокат са дугогодишњим искуством судије. Реализација оба пројекта одвија се већ два месеца, а активисти удружења поделом флајера и другог пропагандног материјала настоје да обавесте што већи број грађана којима је потребна помоћ. Почетни резултати већ су видљиви и охрабрују, а у Удружењу „Кирил Пејчиновић“ верују да ће одзив грађана у наредном перидоу бити довољан да подстакне и нове активности. Све информације се, осим у просторијама Удружења, могу добити позивом на телефон са бројем 062 8030323, а за правне савете и на 065 3237850.

Трстеничка хроника

„ПЕТОЛЕТКА“ ПРИВЛАЧНА ЗА ИНВЕСТИТОРЕ СА ИСТОКА У саставу државно-привредне делегације, коју је предводио потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић, на позив Привредне коморе Србије у посети главном граду Азербејџана Бакуу боравио је и генерални директор компаније „Прва петолетка“ Љубисав Панић. Делегацију из Србије чинили су привредници, произвођачи, извозници и инвеститори, као и највиши представници 20 компанија из области грађевинске индустрије, пољопривреде и прехрамбене индустрије, медицине и производње фармацеутских препарата и војне опреме.

Генерални директор „Петолетке“ остварио је значајне контакте са представницима фирме „СТП“ из азербејџанског града Сумгаита која је заинтересована за сарадњу са трстеничком компанијом. Са 12.000 запослених „СТП“ се бави се монтажом камиона, а у припреми је и монтажа путничких вагона. Током посете производним погонима директор „Петолетке“ је упознат са жељом азербејџанског партнера за сарадњу и куповину дела производног програма српске компаније који се уграђује у камионе. - Следеће недеље послаћемо позивно писмо руководству фирме „СТП“ да нас по-

сете и на лицу места се упозна са нашим производима, а надамо се да ће и ова сарадња врло брзо прећи у процес конкретне реализације. Радује нас сваки вид сарадње са страним инвеститорима, нарочито са истока, имајући у виду да су наши производи добро познати на том тржишту и да са неколико фирми из тог региона успешно већ годинама послујемо - истакао је Панић. Током два дана у Бакуу је одржан пословни Форум српских и азербејџанских привредника и Друго заседање Међувладине комисије за трговину и економску сарадњу Србије и Азербејџана.

ПОВОЉНО ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ

Општина Трстеник и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) потписали су на штанду општине на Сајму локалне самоуправе и предузетништва, Споразум о сарадњи на програму „Сертификација општина са повољним пословним окружењем“. Потписе на споразум ставили су председник општине Мирослав Алексић и извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић. - Ово је доказ напора које чини Трстеник да створи повољан пословни амбијент. Програм ће нам омогућити да се даље развијамо и радимо на нашој промоцији, а сигурни смо да ће нам овим путем бити олакшан пут до инвеститора. Општина Трстеник има изузетну сарадњу са привредним субјектима који послују на

њеној територији, а та сарадња доприноси економском развоју целе општине и у обостраном је интересу. Трстеник има шта да понуди, а од НАЛЕД-а очекујемо помоћ у пласирању производа на домаћа и страна тржишта – рекао је Алексић наглашавајући спремност општине да сарађује у оквиру програма сертификације. Уједно је изразио и задовољство што је споразум потписан баш на сајму, јер је он добар пример сарадње локалних самоуправа и привредника. Задовољство што општина Трстеник улази у процес сертификације изразила је и директорка НАЛЕД-а. - Трстеник је општина са великим потенцијалима и велико нам је задовољство што можемо да помогнемо на путу њего-

вог даљег развоја. Највећа важност јесте сама одлука општинског руководства да се посвећено бави постојећом привредом и ствара повољне услове за нове инвеститоре, што ће пре свега значити нова радна места – рекла је Јовановић. Основна сврха Споразума је да омогући ефикасну сарадњу између Општине Трстеник и НАЛЕД-а у циљу убрзаног економског развоја и стварања повољних услова за пословање и инвестирање, кроз реализацију Програма сертификације општина са повољним пословним окружењем. Циљ Споразума је да помогне општинама да лакше дођу до инвеститора, да омогући свим општинама да се равномерно развијају и унапреде економске односе са иностранством.

ТРСТЕНИК ПОНОВО НА МАПИ СРБИЈЕ

Сајам локалне самоуправе и предузетништва био је јединствена прилика да општина Трстеник представи привредне, пољопривредне и туристичке потенцијале. Уз захвалност свима који су у великом броју присуствовали презентацији потенцијала председник општине Трстеник Мирослав Алексић је истакао значај пута локалне заједнице до остварења основног циља, да буде привлачан како за обичне грађане, тако и за инвеститоре и пословне партнере. - Трстеник жели да буде поново на мапи Србије, желимо да се зна за Трстеник као што се некада знало захваљујући

нашем великом гиганту „Првој петолетки“. Нема развоја локалних самоуправа без развоја предузетништва. Зато је било природно повезати ова два сектора и добро је када се на једном месту нађу локалне самоуправе и предузетници, јер тако кроз директан контакт могу успоставити темеље будуће сарадње. Као што слоган сајма каже „Повежи се“, тако је и општина Трстеник у сарадњи са предузетницима са своје територије одлучила да узме учешће на овогодишњем сајму. Желимо да покажемо оно најбоље и најквалитетније што имамо, а надамо се да ће инвеститори препознати наш потенцијал и квалитете,

да ће општина постати место повољно за разна улагања и општина са повољним пословним окружењем – истакао је Алексић. Да би се Трстеник вратио на место које му припада неопходно је, уз очување „Прве петолетке“ стварањем повољног амбијента за пословање пружити неопходну помоћ, али и пољопривреди. Запажена излагања на Сајму имале су шефица Канцеларије за локални економски развој Горгана Родић и директорка Туристичке организације Мелита Шуловић. На штанду општине представило се десетак привредних предузећа, међу којима и трстенички гигант „Прва петолетка“.

ПЕТОЛЕТКА“ НА САЈМУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВА Генерални директор компаније „Прва петолетка“ Љубисав Панић и помоћник директора за економско-финансијска питања Мирјана Степановић-Кнежевић обишли су штанд општине Трстеник на Сајму локалне самоуправе и предузетништва „Бизнис база“ на којем је и компанија узела учешће. - Некада је „Петолетка“ помагала развоју Трстеника, данас локална самоуправа чини све да нам помогне на путу враћања на место које нам припада, у сами врх хидраулике и пнеуматике. Зато подржавамо мото овогодишњег сајма „Повежи се“ и мислимо да смо најбољи пример како се општина и привредници узајамно помажу. „Петолетка“ је успела да последњих година обнови контакте са старим и успостави неколико нових контаката са потенцијалним инвеститорима. На том путу нећемо стати. Сигурни смо да са нашим производима можемо бити конкуренција многим светским компанијама –

истако је Панић подсећајући да „Петолетка“ има дугогодишње искуство у сајамским наступима у земљи и у иностранству. Сваки сајам је прилика за нове кон-

такте а у „Петолетки“ су сигурни да ће и овогодишњи сајам бити успешан и да ће наш изложени производни програм бити интересантан свим посетиоцима.

Обележен Светски дан борбе против сиде

НЕОБАВЕШТЕНОСТ ОПАСНИЈА ОД ВИРУСА

Светски дан борбе против сиде ове године обележен у Краљеву бројним активностима под слоганом „Не можеш да знаш док се не тестираш“

Светски дан борбе против сиде, 1. децембар, и ове године је обележен различитим манифестацијама, а у више од 30 градова Србије организован је „Караван тестирања“ у оквиру којег су грађани могли да добију савете и тестирају се на ХИВ у комби возилима, саопштио је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Тестирање на ХИВ је једини начин да се утврди да ли је неко заражен узрочником сиде, а таква пракса требало би да буде саставни део бриге о здрављу сваког појединца, посебно ако се ризично понаша. Саветовалиште за младе Здравственог центра „Студеница“ свакодневно предузима активности на превенцији и едукацији становништва у борби против сиде. Др Тамара Анђелковић, указујући на недовољну обавештеност највећег броја становника о узроцима ове болести, подсећа да је ХИВ вирус хумано имуне дефицијенције који напада, и бесповратно уништава, ћелије организма домаћина. Брзом ширењу болести погодује дуг латентни период у коме се инфицирана особа, која још није оболела, осећа потпуно здраво, а уколико се није тестирала не може ни да зна да је инфицирана. У том периоду, уколико не кори-

сти заштиту, приликом сексуалних односа инфекцију може да пренесе и партнерима. Сида је болест изазвана ХИВ вирусом, а настаје када он у потпуности ослаби имуни систем организма домаћи на. Болест је неизлечива, а употребом одређених лекова може се значајно успорити фаталан ток и у великој мери продужити живот оболелих. Циљна група промоције активности током светског дана борбе против ове болести су млади људи, а истраживања у 68 земаља света показују да добри програми едукације одлажу први полни однос и штите сексуално активне адолесценте. Као најефикаснији и најјефтинији метод за дугорочно решавање проблема у овој области показале су се мере и активности усмерене ка овој популацији. - У Саветовалишту за младае трудимо се да код ове популације изградимо свест о томе да треба да брину о свом здрављу и да је неопходно да преузму одговорност. Анкете спроведене у нашој земљи показале су да млади не поседују ни елементарна знања из области сексуалности, и заштите репродуктивног здравља, делом због тога што та знања стичу из масовних медија и од

својих вршњака, па су она нетачна или у највећој мери непотпуна. Једини начин да се заштите јесте да буду у потпуности правилно информисани о ХИВ-у и мерама заштите и да тако стечено знање примењују у свакодневном животу. То је један од разлога зашто смо у редован радионичарски програм Саветовалишта за младе укључили радионице на тему „Шта је то ХИВ и како се заштитити“. За сада једино поуздано средство које штити од ХИВ-а јесте кондом и то под условом да се упоребљава правилно и при сваком полном односу – упозорава др Анђелковић. Лекари указују на чињеницу да не постоје ризичне групе, већ само ризични облици понашања у које спада ступање у сексуалне односе без заштите, честе промене сексуалних партнера, склоност ка везама за једну ноћ, ступање у сексулане односе под утицајем алкохоал и дрога, употреба заједничког прибора за припрему и убризгавање дрога, као и контакт са инфицираном крвљу и људским екскретима без заштите. Од ове опаке болести може да оболи свако, независно од пола и узраста. Вирус се може пренети током незаштићеног сексуалног односа и путем крви, али на дете може пренети и инфицирана

мајка у току трудноће, порођаја или дојења. Доказано је да ризик преноса током трудноће и порођаја достиче чак 40 одсто, док је приликом дојења смањен за половину. Вирус се може налазити у крви, семеној течности и вагиналном секрету инфициране особе одакле преко микро повреда слузокоже доспева у циркулацију. Као начелница Службе за здравствену заштиту жена, у оквиру кога дуги низ година успешно ради Саветовалиште за труднице, др Анђелковић истиче да су све које долазе у саветовалиште добиле одговарајући пропагандни матаеријал како би се што боље информисале од опасности којима могу бити изложене. - Скоро све труднице обухваћене саветовалиштем, а сходно редовним анализама које се раде према препорукама и водичима за одржавање трудноће које се код нас примењују, већ су урадиле тестирање на ХИВ. И ове недеље су показале завидно интересовање за своје и здравље нерођеног, а код породиља тек рођеног детета – каже др Анђелковић. У оквиру обележавање Светског дана борбе против сиде организована су здравствена предавања за ученике сед-

мих и осмих разреда у амфитеатру Основне школе „4. краљевачки батаљон“. Том приликом приказан је едукативни филм „Дечак који се стидео“ и подељене брошуре са потребним информацијама о опасностима од ове болести. Радионица под називом „ХИВ и како се борити“ која се одржава традиционално ове године је укључила ученике Шумарске школе, а Црвени крст Краљево, као редован учесник свих акција у борби против сиде, у децембру са вршњачким едукаторима организује креативне радионице за ученике Музичке школе. Вршњачки едукатори о опасностима и проблемима које може да изазове вирус ХИВ сваке године у Краљеву обавесте између 800 и 1000 основаца и средњошколаца. Србија спада у земље са ниском превалнецијом што потврђује да не постоји велики број оболелих. Од 1985. године до краја новембра 2011. у Србији су регистроване 2.692 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 1.585 оболелих од сиде, а 1.100 ХИВ позитивних је умрло. У истом периоду на територији Рашког округа регистровано је 34 особе оболеле од ове болести. Један број је трагично окончао живот, док о другима нема по-

датака, јер су се преселиле у друге крајеве земље. Забрињава податак да је више од половине новооткривених инфекција евидентирано код младих између дванаесте и двадесетчетврте године живота. И краљевачки Завод за јавно здравље улаже максималне напоре у откривању и борби против сиде. За разлику од прошлих година активности Завода су везане за „Караван тестирања“, измештање из матичне општине и приближавање општинама Рашка и Нови Пазар у коме је за само два сата тестирано више од 25 људи, што је значајан број за овако мали град. Активности се настављају 4. децембра у Окружном затвору у Новом Пазару код популације са повећаним ризиком за добијање ове врсте инфекције. - Свако ко жели да се тестира може да се обрати епидемиологији Завода за јавно здравље сваког дана од 7 до 14 часова, потпуно анонимно, без икаквог документа и здравствене књижице. За разлику од претходних година 30. новенбра и 1. децембра радили смо брзе тестове и резултате добијали за само десет минута – каже др Верица Ђукић, начелник Центра за превенцију и контролу болести Завода за јавно здравље.

Муке Станимирке и Саше Божовића

С ВЕРОМ У БО - Од само седамнаест хиљада пензије Станимирка Божовић скоро половину мора да издвији за лекове свог сина. - Ако не плати казну од 5700 динара Саша Божовић ће морати у затвор

Само неколико стотина метара од центра града, у улици 4. краљевачки батаљон, у кругу „Винара“ смештене су две просторије у којима живи Станимирка Божовић са сином Сашом. После тридесет две године проведене на раду у краљевачкој „Хладњачи“ добила је од предузећа на коришћење две шупице на броју 3/1 у којима су смештене соба и кухиња. Мало својим средствима, а мало уз

помоћ општине, доградила је купатило, али тек када је после много година чекања и до овог објекта стигла вода. Све до тада ишли су Станимирка и Саша на купање, како каже, у свлачионице где су се купали БИП-овци који су радили у „Винару“, али и то док није искључена струја. Три месеца није било струје, а само Станимирка и Саша знају како су се сналазили да задовоље основне животне

потребе. Када је пре нешто више од две године Краљево погодио катастрофални земљотрес, највећа оштећења прво су претрпели најслабији објекти, међу њима и просторије у којима су живели Божовићи. Све је, каже Станимирка, било поушено, али су она и Саша мало уз помоћ локалне самоуправе, а мало добрих људи, успели некако да собу и кухињу врате у прво-

ОГА И МЕДИЈЕ

битно стање. Изградњу купатила је са тринаестак хиљада динара помогао Центар за социјални рад, а добили су и мало хране од помоћника градоначелника за социјална питања. Захвални су Божовићи и Марку Ромчевићу, бившем директору „Водовода“, који је помогао да вода стигне и до њиховог стана. Иако притиснута тешком невољом и немаштином Станимирка се не жали.

Није лоше, каже, боре се она и Саша и успевају да преживе, само кад имају где да се окупају. Већ двадесетак година Саша има озбиљне здравствене проблеме, а скоро седам мир одржава само скупим лековима. Свака иоле стреснија ситауција негативно утиче на крвни притисак, често само повећана галама или туча на улици. - Погађа ме неправда. Ја сам осетљив,

а здравствено стање ми се доста погоршано због ових кола на улици која се паркирају, па немам где да изађем. Смета ми све, плашим се и нисам сигуран. Ноћи нема светла, па се дешава да се у близини скупљају свакојаки људи и галаме. Претпостављам да су поред алкохоличара и наркомани, јер сам налазио шприцеве у дворишту. Не бих смео о томе да говорим у јавности, јер се плашим да ми не баце

бомбу у собу – прича Саша који после завршене основне школе због болести није могао да настави школовање. Здравствено стање је до те мере нарушено да није способан ни за какав рад, па са мајком живи од пензије која достиже тек 17 хиљада динара. До Станимиркиног одласка у пензију примао је социјалну помоћ, али је она укинута, а мајка обавезана да води рачуна о болесном сину. Саша се нада да ће после њене смрти стећи право на продичну пензију. - Добила сам решење да му сваки месец дајем 4 хиљаде динара, а како да му дам кад морам да га обучем и да му дам да једе. Кажу да четворочлана породица може да живи од једне пензије, а не могу да му купим ни једне патике – јада се Станимирка. Саша каже да, поред новца који је добио за купатило, повремено добија једнократну помоћ која достиже максимално пет хиљада динара. Од једне до друге прође и по неколико месеци. То није довољно ни за лекове за које сваког месеца треба одвојити и седам хиљада. Станимирка Божовић је пензионисна 2007. године после 28 и по година напорног рада у „Хладњачи“. Толико јој је, каже, уписано у радну књижицу. Иако је готово читав радни век провела гурајући колица у комори са ниским температурама није остварила право на бенефицирани стаж. - Само сам вукла колица и паковала робу. Добро сам и жива како је то било страшно. Намучила сам се у животу – каже она. Трајало је то све до 2007. године када је предузеће приватизовано. Доживела је „Хладњача“ судбину многих успешних предузећа која су нестала у периоду транзиције, јер нису успела да се прилагоде новим условима привређивања. Било је ту и неких других ствари, каже Станимирка, а када је све уништено само неки радници су остали у предузећу иако нису имали шта да раде. Трпела је све недаће док се могло, као и остали радници, а онда су њих четрдесетак заједно 2005. године тужили предузеће и тражили исплату заосталих зарада. Иако су стекли право нису могли да дођу до зарада

јер је предузеће отишло у стечај. Када је пре неколико месеци „Хладњача“ продата радници су очекивали да ће коначно добити бар део заосталих зарада. И мада је обећано да ће сви добити линеарно испоставило се да и није баш тако. Док је појединим радницима исплаћен целукупан износ дуга, а другима само део, Станимирка није добила ништа. Једино што је могла да уради је да у бившем предузећу потражи објашњење. Зато се са Сашом, пошто ни у суду није могла до добије одговор, упутила до „Хладњаче“ где је доживела да на груб начин буде избачена из канцеларије кад је затражила податке о продаји предузећа и начину исплате зарада. - Рекао ми је да имам адвоката и избацио ме напоље. Саша је само отворио врата канцеларије и податресао се покушавајући да ме заштити – прича Станимирка уверена да је као социјални случај, ако не у приорутет, требало да буде сврстана у исти положај са другим радницима. Пристигли су и припадници Полицијске управе и, како рече Саша, констатовали да нема основа за тужбу. Само дан касније стигао је позив да дође у полицију и да изјаву. - Ми смо толико добри и наивни и дамо исту изјаву као и претходног дана, а мој син добије пријаву у којој су били лажни подаци да Саша има велику школи и ради на одређено време. Ко зна ко је писао пријаву, вероватно СУП, а нису знали да је болестан и да прима инјекције – прича љутито Станимирка. Ни на два рочишта у суду није успела Станимирка да убеди судију да је Саша њу покушавао да заштити. После две изјаве у Полицијској управи и два рочишта стигла је пресуда којом се Саша Божовић, у име народа, проглашава кривим и обавезује да плати новчану казну од 5700 динара. У образложењу пресуде наведено је да је Саша крив због тога што је вређао радника предузећа окривљујући за крађу новца предвиђеног за исплату зарада. - Ми смо само отишли да се информишемо, јер ми требају паре за лечење, а он нас је оптужио да смо га вређали – каже Саша.

Жалио се Саша на пресуду, уплатио и 900 динара таксе на жалбу, и са нестрпљењем чека правоснажну пресуду. Уколико буде потврђена првостепена мораће болестан да одлежи у затвору јер, како рече, нема новца да плати казну. Три последње године, колико је фирма у стечају, Саша чува имовину предузећа на локацији „Винара“. - Морао је болестан да иде и затвара врата, је су Цигани све однели. Остали су још само радијатори, а почели су и њих да износе, само је још четири остало. Ми смо купили катанце и затворили да не би сутра казали ови немају леба, па су продали радијаторе. То сам урадила због мене, а због њих не бих никад – прича Станимирка. Иако је јесен већ дубоко зашла у последњу трећину, а увелико се прича да би зима могла да буде и хладнија од претходне, Саша свакодневно сиђе до Ибра и види да ли је вода избацила које дрво. - Улазио сам болестан у воду и јуче и донео троје, четворо колица. Вода избаци мало, па мораш чизме неким целофаном да завијеш, јер је ипак дубоко, а ја не знам да пливам. Дотерао сам и данас пуна колица дрва, па сам се уморио и било ми је много тешко. Попио сам лек за лупање срца и смирење, а онда звао хитну, па су ме одвезли у болницу где сам примио инфузију. Ослањам се једино још на Бога и новинаре који раде у интересу свих нас - каже Саша захвалан Центру за социјални рад који је Божовићима претходног месеца обезбедио новац за један метар дрва. Брзо је то потрошено, јер Станимирка сваког дана пече хлеб пошто ни струју не могу да плате. Када је последњи пут тражећи помоћ указивао на неке неправилности предузећа његове мајке саветовано му је да се не меша у политику. - Нисам члан ниједне партије, а само сам тражио да испитају ту фирму, јер имам доказе како су и шта радили. Ја јесам болестан, али нисам луд, и највише бих волео кад бих могао да разговарам са Александром Вучићем – каже Саша.

У непосредној близини стана стоји виљушкар који је Станимирка правоснажном пресудом добила на име отпремнине. После продаје „Хладњаче“ стигао је захтев да га преда новом власнику. - Дошао је човек и питао ме, а ја сам рекла да не могу да дам без сагласности суда. Понудио ми да је неке паре испод руке да бих му дала виљушкар, а после звао суд и питао да ли су ми исплаћени лични дохоци. После тога, ништа.

ДОКАЗ ИСКРЕНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА - Град Марибор поклонио Удружењу грађана „Пријатељство за нова времена“ аутомобил „рено клио“ који ће за обављање различитих активности моћи да користе и друга удружења грађана

Краљево је дуги низ година, све до непосредно пред избијање ратова на територији бивше Југославије, развијало пријатељске односе са многим градовима из различитих република. Седамдесетих година прошлог века Повеља о братимљењу Краљева са словеначким градом Марибором потписали су највиши представници два града, др Миленко Мојсиловић и Мирко Жлендер, а присне везе одржаване су све до распада земље. После неколико година паузе поново су почеле да се обнављају, а значај обнављања прво су схватили у Удружењу грађана „Пријатељство за нова времена“. Заступник „Пријатељства за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић подсећа да је основни циљ удружења обнављање пријатељских односа са бившим братским градовима. Приоритетно место на листи је припало је Марибору, а први контакти успостављени су када је на челу овог града био Борис Сович. Председник општине Краљево у то време био је др Радослав Јовић, а његов заменик др Предраг Стојановић. Од почетка сарадње, поготово после деведестих година када је у Србији владала велика криза и несташице, Мариборчани су увек налазили начина како да помогну Краљеву у оквиру својих могућности. На поклон Добровољном ватрогасном друштву стигло је једно ватрогасно возило, а ЈП „Водовод“ аутоцистерна за прочишћавање канализације. Као са Краљевом Марибор одржава блиске партнерске везе са немачким градом Марбургом. Како немачки прописи ограничавају време за коришћење ватрогасних возила на максимално 20 година сва која су старија од тога уступили су Марибору да би овај, када је задовољио своје потребе, вишак усмерио ка Србији, у првом реду према Краљеву. Возила су технички исправна и задовољавају све прописе који важе у нашој земљи, а посредник у размени поклона увек је било Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“. Поред Краљева, уз осредовање овог удружења, ватрогасна возила добили су Рашка, Нови Пазар и Крагујевац.

- Ових дана треба да стигне једно ватрогасно возило за Буковицу у којој је основано добровољно ватрогасно друштво са циљем да брже и ефикасније реагује у случају избијања пожара на овим просторима – каже Хаџи Момир Бакрачевић уз подсећање да је његово удружење организатор и многих других акција, размене младих, организовања Дана Краљева у Марибору и других. Ове године је Марибор европска престоница културе и сваке недеље у овом граду гостују представници неког од европских градова. Међу њима се нашло и Краљево које су представљали победници серијала „Ја имам таленат“ Бојана и Никола Пековић, затим Зоран Милојчевић са усном хармоником и етно група краљевачке Музичке школе. - После тих путовања Мариборчани су проценили да „Пријатељству за нова варемена“ недостаје ауто да би могли у мањим групама лакше да дођу на неку манифестацију, па су донели су одлуку да нам поклоне ауто. Отишао сам у Марибор са Милутином Вукосављевићем, који је договарао предају ватрогасног возила за Буковицу, и том приликом преузели ауто – каже Бакрачевић подсећајући да однос Краљева и Марибора није ни у каквој вези са односом Србије и Словеније. - Ова два града имају заједничке гробове. У Марибору живи осам хиљада Срба, а ми се на изузетан начин одужујемо граду чија су два жупана почасни грађани Краљева – каже Бакрачевић. Све док Србији није омогућен безвизни режим са земљама чланицама Европске уније Мариборчани су посредовали за добијање једногодишњих виза свим Краљевчанима који су имали потребу дапутују у неку од европских земаља. Рено клио, на коме је исписано да је Марибор европска престоница културе, много ће значити „Пријатељству за нова времена“, али и другим удружењима грађана у Краљеву за обављање разним пројектима планираних активности.

gra|ansk

Грађанска слава се у Србији на обележавала до Другог светс временом изгубио и добрих значајније обележаван. Посл нови обичаји, које су прихва тако да се традиционални грађанске славе у потп

Jедна од главних одлика српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. До примања хришћанства Срби су били многобожачки народ, a поред врховног бога Перуна кога су сви поштовали, сваки дом је имао и домаће божанство. По природи сентиментални и везани за домаће навике и обичаје, у сусрету са хришћанством, Срби су се најтеже одрицали тих домаћих божанстава. Мудри и практични Немањин син Свети Сава, многобожачке кумире и идоле, заменио је великим светитељима Цркве Христове, који су постали заштитници и помоћници српских домова, цркава и манастира, породица и племена, села и градова, па и читавих покрајина и области. Тако је настала крсна слава. Први помени о слави сежу на сам почетак 11. века, тачније 1018. године када је непознати путописац оставио прве податке о слави на дворцу код Ивца. Како је одувек постојао обичај да се на славу прима и незван гост у документу је први пут забележено српско гостопримство.

- Гост на слави представља оличење божанства, јер се не зна ко се крије у чијем лику, па нисте смели да наљутите свеца кога славите, односно морали сте да приложите жртву и богато га угостите. Након тога следи период када нема веродостојних података о слави, а значајније су оставили Вук Караџић, Вук Врчевић и бројни етнолози, Јован Цвијић, Слободана Зечевић, Петар Влаховић и други који су се бавили овом тематиком. Вук Караџић је дао детаљније описе, говорио како се на славу позивало, шта се славило, какви су били обичаји и шта се допринело да је слава и српском народу опстала у току целокупног турског ропства до данашњих дана – говорила је етнолог Снежана Ашанин, кустос Музеја у Чачку на предавању о грађанским славама у краљевачком Народном музеју. Као и српски народ и слава је преживљавала многе кризе, али је опстала. Свака породица је узимала једног свеца узаштитника коме се посебно молила, а који је представљао посредника између куће која га слави и господа Исуса Христа. Славећи славу

Срби су истовремено приносили жртву, а основни реквизити су славски колач или жито. Иако се хлеб месио у каснијем евоулицоном развоју није поуздано утврђено шта је од ово двоје старије. Иако жито представља жртву свецу који се слави, а у култу мртвих жртву преминулим прецима, не може се са сигурношћу тврдити коме је од ово двоје првенствено намењено. Поуздано се зна да су славу некада славили и поједини Хрвати из Далмације и Херцеговине, као и неки католички Албанци, али се временом тај обичај код њих потпуно изгубио. Иако се претпоставља се да је избор славе везан за крштење неког из породице, односно дан када је примио хришћанску веру, тезу побија сазнање да ниједна породица не слави Богојављење, Ускрс и Тројице. - Свака породица меси колач и носи у цркву да би га свештеник прекадио. У време турског ропства, када нису постојале могућности да се то уради на прави начин, колач није ношен у цркву. Колач показује да слава вуче корене из доба паганизма када су се приносиле најразличитије жртве, па и жртва

ka slava

а традиционалан начин ког рата. Овај обичај се четрдесет година није е рата у град су донети атили и староседеоци, начин обележавања пуности изгубио

у облику хлеба и жита, намирнице број један без које нема опстанка људске врсте. Да ли ће да роди хлебно жито зависило је од количине жртве којом ће се домаћин умилостивити вишим силама – објашњава Ашанин.

Колач Славски колач је хлеб кружног облика који симболизује сунце, његова боја класје, а све је повезано са култим хране и опстанка. Колач се у цркви окреће у смеру кретања сунца као најважнијег извора живота коме се сви људу куну и од кога зависи целокупан опстанак. У време када се није носио у цркву колач се преливао вином и прекађивао у самој породици. - У православној традицији представља Христово тело, а вино његову крв. Сједињавањем тела и крви Исуса и ритуалним једењем свих учесника као вид причешћа прима се Исус Христ у сопствено тело. Зато је колач оно са чим се госи прво служе када дођу на славу.

Грађанска слава Грађанска слава је доста млађа од сеоске, а формирала се након ослобођења Србије од Турака. Озбиљније грађанско друштво у Србији формира се од 1878. године најпре у северним крајевима да би са завршетком Балканских ратова тај процес доспео и до крајњег југа. У градским срединама слава је почела да се слави на специфичан начин. У градским породицама слава је имала значајан економски и социјални аспект. Људи су долазили да се друже и једни другима честитају славу, а гости се углавном нису позивали. Породица се свечано припремала за тај дан, почев од чишћења куће које је било веома битно. Требало ју је очистити од свега што није добро, од свих негативних сила, да би светац на дан славе ушао у очишћен и светао дом у коме влада свечарска атмосфера. Свечано одевени укућани на најбољи начин су тако испоштовали свеца кога славе. Знало се ко слави коју славу, пријатељи

и рођаци су сами долазили да честитају, а прво чиме се служе је жито које се кува на посебан начин. У финије жито додају се шећер и ораси, јер је орах биљка која има дубоке корене и повезује горњи и доњи свет. Славски колач стоји на свечаном месту украшен симболима од којих је најважније славско слово као симбол хришћанства. Славско слово потврђује да Христос побеђује, а остали симболи треба да имитативном магијом поспеше да се добрим произведе добро. Док клас жита треба да истакне жељу да наредна година буде богатија, а кућа пуна свега, у већини породица посебан значај има хризантема као симбол слоге и љубави. На колачу је и разно воће, шљива и голубови као симбол љубави, јабука симбол здравља, а у новије време и књиге због деце која иду у школу. Све то, а и други симболи, треба да допринесу да колач буде што китњастији и свечанији. - Гости се не служе храном већ само колачом, а служи их млада девојка која треба да буде виђена и покаже спретност и спремност за добру удају. Осим колача госте су слу-

жили пићем, вином, ракијом и соковима. Први дан на славу су ишли брачни парови, а поколни су били смиболични, ситница за децу и цвет за домаћицу. Поента је била да домаћин принесе жртву и угости госте, а не да они њему доносе разне поклоне што је у последње време извитоперено и претрворило се у велики, а непотребан, издатак. Све што породица потроши за славу сматра се да је дато да се купи здравље и срећа, а да се светац прослави што је могуће свечаније – објашњава Ашанин. Слава се у новије време претворила у бо-

га ме би гд ро Цр ни ва кн тр сл

на

ту трпезу, а изгубили су се хришћански елеенти због којих се слави. Претеривања је ило и раније, нарочито у сеоским срединама де се славило и по седам дана. Често су поодице осиромашивале до те мере да су у рној Гори Петар Петровић Његош и кнез Даило доносили прописе којима су забрањиали да слава траје више од једног дана. И нез Милош Обреновић се залагао да се не роше велика средства за обележавање лаве. Грађанска слава се у Србији на традициоалан начин обележавала до Другог светског

рата. Као непожељан у градској средини овај обичај се полако изгубио и добрих четрдесет година није значајније обележаван, иако су породице одлазиле на славу код родбине у село. Великим миграцијама после рата у град су донети нови обичаји, па су они који славе наставили да то раде онако како је било и на селу. Обичај су прихватили и староседеоци тако да се традиционални начин обележавања грађанске славе у потпуности изгубио. Славска свећа је, као хришчанско обележје, увек присутна на слави. То је први симбол који је хришћанска црква прихватила из

паганског света, а води порекло из другог века, одмах након примања хришћанства. Упаљена свећа симболизовала је сунце и имала чистилачку улогу, а дизање у вис какво је у српској традицији, значило је дизање славе. У неким сеоским срединама нагарављен плафон показује колико је високо подизана свећа. Некада је већина породица свећу правила на традиционалан начин, а морала је да буде од воска. У дну је била кружног облика, а рачвала се у три дела која симболизују свето тројство.

Грађанске славе у Краљеву Бавећи се истраживањем занатства у Краљеву др Милан Матијевић је проучавао и занатске славе. Имућна и бројна трговачка породица Петра Буњака бавила се овим послом још у време владавине Карађорђа. СинеПетра Буњака Раде са супругом и две кћери живео је у улици Марка Трипковића, сада Хероја Маричића, а редован гост на слави годинама је био и Милан Матијевић. Са потребном пажњом и пијететом према свецу заштитнику куће на ручак су позивани само чланови најуже фамилије. Али, на славу је долазио и велики број пријатеља, другова и колега из трговачког света. - У поподневним часовима позиван сам да дођем са супругом у такозвану визиту. То је пријатан обичај који се састојао од поздрава и разговора. Служило се жито, док је на дискретном месту горела свећа. Столице су биле постављене у круг, а ми смо седели и разговарали тридесетак минута колико је трајала посета. Званице су наздрављале, а домаћин није отпоздрављао. Кад гости пођу устајао је, испраћао их и захваљивао што су породици и дому доласком указали пажњу. После жита слатко, а потом ситне колаче, претежно ванилице, штанглице и мињоне, служиле су млађе особе. У пријатној атмосфери водили су се разговори о здрављу и текућим питањима – сећа се др Матијевић. Родитељи су долазили са по неким младићем или девојком, а тетке удешавале да се сретну удавача и будући женик. Добре прилике за удају ангажоване су да послужују. Најчешће су биле запажене, а данима се после славе причало о оној која је служила на слави код Рада Буњака. Сви гости су били лепо и са посебном пажњом одевени. Пре рата у визиту су долазили момци са родитељима у клуб оделима прављеним специјално за забаве. Носили су сако, штрафтасте панталоне и лаковане ципеле.

НА КЛИЗАВОМ ТЕРЕНУ Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

Стање у фудбалу данас Иако је спортска инфраструктура далеко боља него у ранијем периоду, граде се нови стадиони а осавремењују постојећи, Фудбалски савез Србије није спреман да се суочи са највећим проблемима који оптерећују фудбал као најважнију споредну ствар на свету. Са друге стране ни они који би то хтели не могу ништа значајније да учине, јер је веома тешко доказати све неправилности. Без обзира што велики број непосредних учесника и сведока указује на њихово постојање опипљивих доказа нема, па се ствара утисак да у овом спорту тече само мед и млеко. Дуги низ година су, потврђује Бобан Дмитровић, фудбалери били само роба са којом се манипулише, јер уговори не значе готово ништа. Данас постоји синдикат, који окупља професионалне фудбалере, као иснтитуција којој могу да се пожале и траже заштиту. И у краљевачкој Слоги тренери су само инструктори и демонстратори вежби од понедељка до петка који немају неку значајнију улогу у клубу. Па иако на њима лежи највећа одговорност за неуспехе све значајније одлуке доносе неки други који присвајају зслуге за успехе. Играчи све добро виде, али су принуђени да ћуте јер зависе од неких пара које добијају сваког месеца. - Ми смо једини савез, или средина, где спортисти нису осигурани, немају ни пензијско ни социјално осигурање и поред чињенице да свако на утакмици, или тренингу, може да доживи озбиљну повреду која дуже време може да га одвоји од терена. Карактеристичан је случај момка који је годину дана паузирао, плаћали су му само пола плате, а не и све што је било договорено, па се сад суде, јер овде самовољу појединца у клубовима сви аминују. Сви ми причамо иза ђошка, а нико не сме да им се обрати у лице. То је проблем који ме прати, јер сам увек покушавао да кажем истину без обзира ко је преко пута мене. Због тога и испаштам и желим да одем из Србије негде где се цени рад и знање које имам – прича Дмитровић.

Избори у фудбалској организацији Доказ да у фудбалу и није баш све на свом месту били су и протести клубова пред почетак јесењег дела првенства ове године када је претила опасност да оно и не почне на време. Сваку од три скупштине Фудбалског савеза Рашког округа, на којој је биран председник, Фудбалски савез Западне Србије прогласио је нерегуларном. То је довело до именовања привременог органа који би требало да спроведе изборе у овој организацији у складу са прописима. До које мере су односи у овој области поремећени сведочи чињеница да су чланови привременог органа у пратњи полиције морали да обију врата на службеним просторијама и промене браву. У круговима спортских радника преовладало је уверење да избор легалних органа, као услов за наставак такмичења у лигама нижег ранга, угрожавају лични интереси појединаца. Сва дешавања потврђују став Бобана Дмитровића да су најмањи проблеми у врху фудбалске организације, а много већи на нивоу општинских и окружних савеза.

- Тек кад дођеш до врха видиш да је то једна пирамида и док се упиташ ко је на врху појешће те ови доле. Несхватљиво је да је глас и утицај клуба као што је ФК „Слога“ исти као неког клуба из општинске, или ниже лиге. Срозали смо се, а систем вредновања и бодовања је на много нижем нивоу него у Аустрији где је играч божанство, икона – прича Дмитровић. Нејединство које су показали фудбалски радници у Краљеву не може да допринесе развоју овог спорта у граду, нити донесе неке значајније резултате у дужем временском периоду. Због чињенице да они који воде локалне клубове не могу да се договоре око стратешког циља града као фудбалске средине прети опасност да он постане својеврсно слепо црево и средина у којој спорт нема перспективу. Поставља се и оправадано питање да ли ће, у таквој ситуацији, бити потребно још четрдесет година да се један краљевачки клуб нађе на прагу највишег степена такмичења. - У Рашком округу три пута нису успели избори због нерегуларности, непоштовања статута и струја окупљених око два човека који би морали да се договоре и нађу заједничко решење у интересу фудбала. Сви околни градови већ имају супер-

лигаше, а Краљево због конфронтација нема. Резултат сукоба је да из средине од преко сто хиљада становника потичу само двојица савезних судија и два тренера. Опасна је и појава придруживања моћнима, упркос неслагања са њиховим ставовима, зато што се у Србији иде за моћнима, а не за правим вредностима – верује Дмитровић. И поред квалитетних појединаца проблем је нејединство у фудбалској организацији које је и довело до увођења привремених мера. И док се у сличним организацијама околних градова одлуке доносе једногласно у Краљеву увек постоји проблем који овај град оставља клацкалици и маргинама успеха у фудбалском спорту. Као некадашњи председник Фудбалског савеза Рашког округа Бобан Дмитровић је имао идеју да под једним кровом, у кући фудбала, окупи представнике општинског и окружног савеза, да заједничким средствима изграде квалитетен терен са вештачком травом који би под једнаким условима користили сви клубови током целе године. Није у томе успео, а верује да је значајну улогу у његовом смењивању са овог места имало залагање представника најбољег краљевачког клуба како би на место председника поставио свог човека.

Мотиви Као доказани локалпатриота маштао је Бобан Дмитровић о завршетку фудбалске каријере баш у Краљеву, али у Слоги као суперлигашу. Ова жеља била је појачана чињеницом да је после двадесет година играчког стажа, наступа за иностране клубове и репрезентацију Србије, стекао и тренерску лиценцу која је потајно подгревала наду да би могао у свом граду да настави рад са млађим категоријама фудбалера. - Основни мотив био је да се вратим у свој град и помогнем људима који воде клуб, да им пренесем искуства са запада. Нисам злопамтило, па иако је 2008. године дошло до размимоилажења са првим човеком краљевачког прволигаша које је резултирало мојом сменом са места првог човека савеза, пристао сам да у Слогу дођем само као играч. Уз жељу да помогнем сматрао сам да увек могу да изнесем своје мишљење које ће бити уважено. Знао сам да је много непотребног новца потрошено за довођење нових играча и укупну политику клуба, па сам желео да то

сачувам. Указивао сам на све то, а од најодговорнијег чуо да се свака школа плаћа и да још увек има времена – прича Дмитровић и каже да клуб нема оно што је за играча најбитније, а то је квалитетен терен. Жеља Бобана Дмитровића била је, како каже, да смири неке сукобе до којих је дошло у четворогодишњем периоду, да допринесе балансирању одређених ставова сукобљених страна и помогне да се ствари доведу на потребан ниво. Са друге стране није било неочекивано да најважније одлуке доноси онај ко финансира клуб, иако Дмитровић сматра да то није најбоље решење. Потврду таквим ставовима види у понашању људи у иностранству који финанисрају рад фубалских клубова. Председници, каже он, дају паре, али значајну улогу у доношењу битних одлука за судбину клуба имају и стручњаци чији се савети цене. Они не служе, као што је то случај код нас, да само климају главом. За финансирање једног клуба, који се такмичи у високом рангу такмичења, неопходна су знатна средства које финансијер

мора да обезбеди из реалних извора. То је неки други бизнис који га одваја од рада у клубу тако да није редак случај да често и нема праве информације о ономе шта се дешава у њему. Није ретка појава да се неке веома битне информације сакрију, или изокрену, од стране оних који су се, како рече, добро ушушкали у клубу, задовољни су и лепо им је. Да би се дошло до циља и планираног резултат треба многе елементе склопити у једну хомогену целину. Покушаја има, све то много кошта, а проблем што изостаје очекивани ефекат Бобан Дмитровић види у изостанку тимског рада најближих сарадника. Верује да би до значајнијег успех амогло да дође, али се мора кренути од почетка. Тренери треба да оспособе младе играче да у наредном периоду изнесу највећи терет на својим леђима, а то не могу ако тренирају само на помоћном терену, иза голова, или по селима. За неку озбиљнију причу, и улазак у Суперлигу, неопходна је и помоћ локалне самоуправе, без које се не може направити ништа значајно у овом спорту.

Предраг Матић кандидат за председника Фудбалског савеза Рашког округа

СТАБИЛИЗАЦИЈА СТАЊА - У петак је требало да буде завршена изборна „грозница“ која траје од марта месеца ове године. - Брука за Фудбалски савез Рашког округа се наставља. - После увођења привремених мера, поново без новог руководства Мало је људи у овим крајевима који су са толико ентузијазма дуго, без и једне мрље, предано радили на унапређењу фудбалске организације као што је то током више од тридесет година радио Предарг Матић. У дугом периоду ангажованог рада у фудбалској организацији био је председник готово свих савеза у којима су се такмичили клубови са територије Краљева, почев од општинског, међуопштинског, регионалног и окружног. Паралелно са тим радио је и у клубовима, два мандата као председник Слоге, а исто толико као председник Извршног одбора овог клуба, док рад у ФК „Карађорђе“ није прекидао читаве 34 године. Име адвоката Матића познато је и ван граница Рашког округа, јер се радом доказао и у фудбалским форумима бивших држава СФРЈ, СРЈ, Србије и Црне Горе и садашње Србије. Фудбал је постао саставни део његовог живота давних дана када је и почело активан рад у фудбалским форумима, а као актуелни председник ФК „Карађорђе“ делегат је на утакмицама Суперлиге. До скора је био и председник, а сада само члан, Комисије за правна питања Фудбалског савеза Србије у коме активно ради пуних тридесет година. Као добар познавалац свега што се током ових тридесет година дешавало у фудбалу стање у фудбалској организацији округа не може да оцени прелазном оценом. - Стање у фудбалској организацији округа није добро зато што су пропала три претходна избора председника, а три последње скупштине поништене због несагласности Статута Фудбалског савеза Рашког округа са статутима Фудбалског савеза Србије и Фудбалског савеза региона Западне Србије – каже Матић. Због свега тога највиши орган фудбалске организације увео је у Фудбалском савезу Рашког одкруга мере за заштиту Правилника, у жаргону познате као привремене мере. На челу окружне фудбалске организације нашла се поточлана комисија са задатком да до изборне скупштине усагласи статут са статутима фудбалских савеза Србије и региона Западне Србије.

- Статут је био у несагласности у појединим врло значајним одредбама, око избора председника, надлежности, представљања савеза и клубова, рокова и многих других детаља. У том погледу је измењен, петочлана комисија га је усвојила, према компетенцијама које је имала по одлукама Фудбалског савеза Србије, јер је претходно распуштена скупштина Фудбалског савеза Рашког округа, као и сви њени органи. Тако усаглашен статут достављен на усвајање скупштини одржаној у петак – објашњава Матић. - Морам да признам да се све што се дешавало одразило на међуљудске односе унутар Фудбалског савеза Рашког округа. Првенства млађих селекција и сениора завршена су регуларно и без неких нарочитих проблема, али се осећало да нешто није у реду, и да односи нису онакви какви су били раније. Надам се да ће после избора све да се нормализује и да ће бити боље него што је било до сада – сигуран је Матић. У сличној ситуацији организација је била и пре петнаестак година када је реаговао Фудбалски савез Србије, а Предраг Матић, како каже, био приморан да прихвати место првог човека Фудбалског савеза Рашког округа. Веома брзо дошло је до одређених промена и стабилизовања стања у организацији, па верује да ће до тога доћи ускоро, јер фудбал мора да иде даље. Из трке за председника своју каднидатуру је повукао Слободан Ђерковић, широм Србије познат спортски радник који је већ тридесетак година председник и једини финансијер ФК „Металац“ који има значајну улогу у краљевачком фудбалу. Пред делегатима изборне скупштине нашли су се Љубиша Вујовић и Предраг Матић који је кандидатуру прихватио због великог искуства и жеље да у интересу фудбала измири супростављене стране како би организација почела нормално да ради. Ни до сада није учествовао ни у каквим сукобима, па верује да ће ово што се дешавало, а није ништа ново за Србију, ускоро бити превазиђено и пасти у заборав.

Одбојка на песку промовише спорт и туризам

БИЧ ВОЛЕЈ У ГР

РАДУ ОДБОЈКЕ Од следеће године Краљево један од десет градова у којима се одржавају турнири званичног првенства Србије у одбојци на песку у мушкој и женској конкуренцији Представници Одбојкашког савеза Србије боравили су у Краљеву како би са домаћинима из локалне самоуправе постигли договор да град са дугогодишњом одбојкашком традицијом буде домаћини и суорганизатор једног од десет највећих српских летњих турнира у одбојци на песку, све популарнијем „бич волеју“. Одбојкашки савез Србије планира одржавање десет турнира, односно праву лигу у мушкој и женској конкуренцији, а један од њих требало би да буде у Краљеву. Циљ Савеза је да омасови одбојку на песку, која би посредно требало да буде база за одбојкашке клубове, као и да се промовишу вредности локалних средина. У претходних пет година начињен је велики корак у развоју одбојке на песку у Србији. Одбојкашком савезу и клубовима потребне су локалне заједнице да би се проширила одбојкашка база, и никли нови клубови, а у одбојку укључио што већи број деце како нација не би имали још већих здравствених проблема. У разговору са градоначелником Краљева Драганом Јовановићем председник Комисије за одбојку на песку Одбојкашког савеза Србије Иван Владисављевић потврдио је намеру о реализацији идеје да следеће године Краљево буде један од организатора турнира у одбојци на песку у мушкој и женској конкуренцији у оквиру званичног првенства Србије. Иако најављен као главни промотер акције, прослављени репрезентативац Вања Грбић због болести није допутовао у Краљево, па је Владисављевић обавестио домаћине да се са договорима око организације отпочело одмах по завршетку сезоне одбојкашких такмичења. После представљања могућности града, дефинисања термина и добијања званичне потврде о учешћу локалне самоуправе, које се очекује до краја године, уследило би анимирање такмичара и пријављевање за учешће на такмичењу. - Обишли смо одређене локалитете и погледали инфра-

структуру коју Краљево поседује и констатовали да дефинитивно одбојка на песку има места у спортском граду који заслужује овакав догађај. Одбојкашки савез Србије са ВИПом последњих пет година организује званично првенство Србије у одбојци на песку, а трећу годину и првенство Европе које се традиционално одржава у Новом Саду. Оно што смо успели да урадимо у пет година је да одбојку на песку приближимо нашим људима више него што је то било раније – истиче Владисављевић. Одбојка на песку је спорт у развоју на одређеним просторима у граду који спортистима у летњем периоду, када понуда великих спортова није толико атрактивна, даје нову димензију. Одбојка на песку није само такмиечње, већ и социјални догађај, јер у периоду од три дана колико се одржава успешно анимира град, децу и остале структуре. - Оно што смо почели пре две године је Вањина школа одбојке на песку. У периоду од три дана он одржава школе одбојке, а успели смо да у шест градова анимирамо преко три хиљаде деце. Идеја је да имамо десет градова домаћина, а да Краљево буде један од њих – каже Владисављевић. Датум одржавања такмичења биће накнадно договорен, а завршни турнир ће, као што је уобичајено, бити одржан у Београду. Поред првенства у обе конкуренције један дан је резервисан за кидс лигу као нови пројекат од ове године са циљем да подржи дечји камп у одбојци на песку на Ади Циганлији. Град Краљево је препознао идеју и иницијативу Одбојкашког савеза Србије, а већ од следеће године се очекује да турнир постане традиционалан и да из године у годину буде све успешнији. Предност оваквог догађаја је да као нешто препознатљиво може да донесе корист и граду и Одбојкашком савезу Србије.

Из Полицијске управе Краљево

ПРОКЛЕТА ЈЕ ОВА НЕДЕЉА

Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 19. до 25. новембра бележи 25 кривичних дела од којих четири из области привредног и 21 области општег криминала. Успех у откривању починилаца је половичан тако да је органима реда познато њих 12, док се за преосталих 13 трага. У архиви Полицијске управе Краљево остаће забележено да је јавни ред и мир нарушаван четири пута, а да су повод за то у три случаја биле туче. У области безбедности саобраћаја евидентирано је 10 саобраћајних незгода, једна са погинлим лицем, три са повређеним и шест само са материјалном штетом. Једна особа је претрпела теже телесне повреде, док су оне код

друге две окарактерисане као лакше. Укупна материјална штета процењена је на 340 хиљада динара, а слику о стању у саобраћају употпуњује податак о 304 прекршаја. Ватрогасно-спасилачка јединица интервенисала је у гашењу два пожара у којима је причињена материјална штета процењена на 30 хиљада динара. У циљу припреме возила за безбедније учешће у саобраћају Министарство унутрашњих послова Републике Србије је, у сарадњи са Ауто-мото савезом и Асоцијацијом техничких прегледа возила, у периоду од 26. новембра до 1. децембра спровело превентивно-пропагандну акцију појачане контроле саобраћаја под називом „Исправно возило – безбедно возило“.

Основни циљ био је да се бесплатно провери техничка исправност возила, како би се уочене неисправности благовремено отклониле, а тиме остварили повољни предуслови за безбедно одвијање саобраћаја. Осим поменутог, учекује се да ће се овако знатно повећати степен исправности возила на путевима. За време спровођења акције, саобраћајна полиција је вршила појачану контролу возила и возача, посебно на путевима и улицама у насељеним местима, и возачима указивала на значај исправности возила у саобраћају, посебно уређаја за управљање и заустављање, уређаја за спајање вучног и прикључног возила, пнеуматика, светлосно-сигналних уређаја и уређаја за

погон на сабијени или течни гас, као и поштовања правила саобраћаја. Све то није било довољно да се у претходних неколико дана спречи неколико тешких саобраћајних незгода са несагледивим последицама. У незгоди која се догодила на Ибарској магистрали у Бојанићима живот је изгубила четрдесеттрогодишња Бисерка Б. из Косовске Митровице. До незгоде је дошло када су се сударили „пежо“ косовскомитровачке регистрације, којим се из правца Рашке кретала настрадала, и „волво“ са прикључним возилом аранђеловачких регистарских таблица којим је из супротног смера управљао Миодраг С. из Аранђеловца. Од задобијених повреда Бисерка је преминула на лицу места, а после увиђаја

који је извршио истражни судија Основног суда, у присуству Основног јавног тужиоца и припадника краљевачке испоставе Саобраћајне полиције, установљено је да је причињена материјална штета од око два милиона динара. На истом путу, али у Конареву, живот је изгубио двадесетдеветогодишњи возач „пунта“ Драган П. из Краљева. Управљајући моторним возилом краљевачких регистарских ознака из смера Краљева према Рашки изгубио је контролу, слетео са коловоза и ударио у рекламни пано. Том приликом задобио је тешке телесне повреде од којих је преминуо у Здравственом центру „Студеница“. Увиђај су извршили припадници саобраћајне полиције из Кра-

љева, а о догађају обавештени истражни судија Основног суда и Основни јавни тужилац који предузимају мере на утврђивању свих околности везаних за ову саобраћајну незгоду. На сеоском путу у Гњилици код Рашке, у саобраћајној незгоди живот је изгубио педесетогодишњи возач „југа“ Драган В. из Кравића код Рашке, управљајући путничким моторним возилом марке „југо“, рашчанских регистарских ознака. Крећући се из смера Гњилица према месту Кравиће, изгубио је контролу над возилом и слетео са коловоза. Приликом превртања испао је из возила и задобио тешке телесне повреде од којих је преминуо на лицу места.

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“